-АНАЛИЗ-
1
Свеска: 300 | Хришћански брак и породица
...односа или одговорности према богу секуларни метод етичкеАНАЛИЗ?📌 е је „чињенични“
(или емпиријски), у смислу да се истина потвр|ује
емпиријском верификацијом чињеница: истина
(и, изнад св
...односа или одговорности према богу секуларни метод етичке
МЕТА инфо: Р:24147 К:176708 Д:98
 | Свеска 300 |
Свеска: 300 | Хришћански брак и породица
... и разликовати две главне позиције у биоетици: концепцију „секуларизма“, и концепцију „личности“ првопоменута концеп- ција покушава да оправда етички избор аутоном- но и емпиријски у односу на човека сваки појед- инац доноси свој лични морални избор, без икаквог односа или одговорности према богу секуларни метод етичке анализе је „чињенични“ (или емпиријски), у смислу да се истина потвр|ује емпиријском верификацијом чињеница: истина (и, изнад свега, морална истина), може бити само физичка (никако метафизичка) оваква концеп- ција трага за логички одрживим и кохерентним аргументима који би имали примат при етичком избору са друге стране, „личносна“ концепција у биоетици има за своју основу онтолошки персо- нализам, као философски став који респектује људски живот у свим његовим аспектима онтолошки персонализам доживљава личност као центар биоетике на бази онтолошког кон- цепта личности, могуће је оправдати фундамен- талне принципе персоналистичке биоетике : а) фундаментална вредност живота, б) принцип тоталитета, или терапеутски принцип, в) прин- цип слободе и одговорности, г) принцип породице, е) принцип друштвености најважнији став ове концепције гласи да се људски живот мора поштовати од момента зачећа, до момента тоталне (церебралне, медицинске) смрти кључна биоетичка питања, као што су проблем абортуса, еутаназије, генетског инжињеринга и клонирања, све више добијају на значају и заузи- мају значајно место у данашњем секуларизованом свету који покушава да постави „савременог“ човека на пиједестал моћи присталице „напред- них“ идеја, који под паролом слободе човечанства заступају ове проблеме у сопственом интересу, 20 васкрс 2/2008 борислав петрић биоетика готово да не узимају у обзир разматрање трагичних последица биоетичких истраживања на које црква све више указује у име већ поменуте „слободе“ тражи се од науке да руши зидове и спаљује мостове, који би човека поставили у улогу творца али та слобода о којој се говори, као узроку и последици биоетичких питања, није апсолутна слобода такву слободу не поседује човек, који је ограничен на слободу избора, већ је она својство бога самог православна црква, из тог разлога, са правом говори о људском животу као о дару примљеном од бога, што конкретно значи да је бог једини господар живота и смрти, док је човеку поверен одговоран задатак унапре|ења и чувања живота qудски живот је свет управо зато јер своје порек- ло налази у господу светост живота није рез- ервисана за изабране, већ је универзална без обзира на индивидуално уверење дакле, темељни став према животу, у светлу вере, каже да је бог даровао човеку живот, и да бог од човека захева да буде свестан непроцењиве вредности коју тај дар носи, као и да за њега преузме одговорност захвалност за дар човек изражава поштујући живот, чувајући и унапре|ујући га свакако да разна биоетичка питања отварају бројне садржаје живота, и траже бројне одговоре само култура живота и цивилизација љубави, утемељени у хришћанском поретку љубави, одговорности и послушања дају одговор по мери човека православни мисионар 21 у име већ поменуте „слободе“ тражи се од науке да руши зидове и спаљује мостове, који би човека поставили у улогу творца али та слобода о којој се говори, као узроку и последици биоетичких питања, није апсолутна слобода такву слободу не поседује човек, који је ограничен на слободу избора, већ је она својство бога самог хришћанство и савремени изазови 22 васкрс 2/2008 православни брак, као света тајна цркве хри- стове, јесте божји благослов који је он из љубави, као једини човекољубац, подарио људи- ма бог толико воли брак да је почетак својих чуда, црквеног спасења света, поставио у кани галилеј- ској, где је претворио воду у вино на свадбеном весељу супружника предање цркве спасење брачника види у превладавању, са једне стране, биолошког индивидуализма, а са друге, полности, кроз сједињење у једно брачно постојање са две личности, које више немају ме|усобно биолошко- поседнички однос, већ црквено-жртвени такав хришћански брак, који у основи има љубав ка бо- гу, остварује се као „мала црква“ брак који се склапа изме|у брачника једнако је важан за целу хришћанску заједницу, као заједни- цу љубави докле год будемо гледали на брак као на нешто што се тиче једино оних који се узимају, као на нешто што се десило само њима а не целој цркви, а кроз то и свету у целини, никад нећемо разумети истинско светотајинско значење брака као велике тајне смисао брака извире из заједни- це која се ствара изме|у два бића, али својим зна- чајем и смислом надилази ту заједницу, и обухва- та све чланове цркве у ствари, у хришћанском браку троје су се „узе- ли“: уједињена верност двоје према трећем, а тај трећи је бог присутност крста је стварна радост брака он је радосна сигурност да брачна закле- тва, гледана у перспективи вечног царства божи- јег, није дата „док нас смрт не раздвоји“, већ док нас смрт потпуно не сједини сваки православни хришћанин, који дели благодат брака са својим супружником, треба да буде свестан у сваком тре- нутку да је бог, својом љубављу и милошћу, прису- тан у његовом браку, и да ће господ тај брак и су- пружнике водити ка вечном животу, уколико брачници полажу слободу и одговоре на љубав божију истом мером господ је у кани галилејској, учинивши благо- словом брака почетак својим чудима, показао да је пут брачни уствари пут светотајинског прео- бражавња живота: да је човек у православном бра- ку позван да у подвигу љубави, слободе и жртве, а кроз саборни живот цркве, преобрази свој при- родни, индивидуалистички начин постојања у брачни, односно црквени начин, а то је начин за- једнице љубави по образу живота свете тројице православна породица суштинско својство породице јесте љубав поро- дица почива на љубави, она је оваплоћење ме|усоб- не љубави неколицине људских бића породицу не чине законске и правне дефиниције, нити је одли- кују сродна интересовања, укуси или животно доба, као ни број људи који јој припадају породица се темељи на узајамној љубави мужа и жене и на ме|у- собној љубави родитеља и деце хришћанска поро- дица се развија тако што се супружници жртвују јед- но за друго, а као родитељи, додатно се жртвују за своју децу осмишљавање женскости материнство је осмишљавање женскости, јер је оно испуњење љубави као покорности и од- говора смисао љубави није у томе да би се ра- |ала деца qубави не треба никакво оправдање; није љубав добра само зато што даје живот; баш зато што је добра она даје живот ра|ање деце као чудо брачне љубави, која да- рује нови живот, јесте богодаровани плод брач- не љубави и потврда творачке боголикости су- пружника родитељи кроз непрекидно жртво- вање предају својој деци сво своје личносно имање: суштину и енергију (свој живот, своје претке и гене, своје памћење и ви|ење, своју ле- поту и здравље, своје навике и вољу, своју љубав и знање) то самоиспражњење јесте оно чиме се биолошки родитељи преображавају у оца или мајку јер, очинство и мајчинство су духовно до- православни брак борислав петрић православни мисионар 23 стојанство, а родитељство - биолошко на исти начин је и природни брак биолошка реалност, док је брак као света тајна - црквена реалност прва дужност родитеља и васпитача јесте да „пусте децу да долазе (к господу) да им не бра- не“ (мт 19,4) у цркви, као храму божијем, деца треба да науче пве ствари о вери и о богу родитељи треба да буду, у христоликој љубави, строги у подизању своје деце, а то значи да се смирују пред децом, васпитавајући их у побо- жности и црквености првенствено личним примером господ, преко деце, која су увек нај- пре његова, а потом и својих родитеља, и пре- ко њихове једноставности, поверења, чистоте, незлопамтивости и отворености пружа утеху родитељима и најдубље их поучава зато су де- ца велики благослов божији, радост, утеха, за- датак и одговорност за сваки хришћански брак нису деца искључиви биолошки, дру- штвени или морални циљ брака, као што се че- сто погрешно тумачи, већ су његова богом да- рована пунота и лепота, печат брачне љубави која се излива кроз очинство и материнство тема броја - хришћански брак и породица као света тајна 24 васкрс 2/2008 данас влада парола да живимо у времену општег напретка човечанства наука и либерални дух су ти којима је поверен величанствени задатак да дају одговор на сва питања која човек поставља са- времена мудрост човечанства свела се на осећај да наука „само што није одговорила“ на сва наша питања са друге стране, свеопшти либерализам по- ставио је нове мере људске слободе наука и либе- рални дух, тако треба да задају одлучан ударац доса- дашњем „празноверју и конзервативизму“ либерални став: „ја мислим да било ко, ко је про- тив било којег начина живота, једноставно много греши“, постаје политика креатора светске истори- је наизглед мисао која прокламује људску слободу, у себи не крије само губитак људске слободе, већ овај став не води никаквом напретку људске ми- сли ка истини напротив, он је води назад у софи- стичке заблуде то да је „човек мера свих ствари“ поново се супротставља општем мерилу, добру као универзалном и независном од било чијег мишљења једна од тих величанствених добара и мера вредности јесте и породица хришћанско, здраво схватање породице и односа у њој јесте темељ здравог и просперитетног друштва да је породица заправо човек у свој својој пуно- ћи, сведоче нам речи из светога писма: „и створи бог човјека по обличју својему, по обличју божије- му створи га; мушко и женско створи их“ (пост 1, 27) брак и породица, заједница мушкарца и жене, није само пуноћа људског постојања већ и икона бога творца свети оци цркве уче нас да је тајан- ствено и неизрециво битије бога управо заједни- ца трију лица божанства: оца и сина и светога духа то нису три бога, већ један и једини бог та- ко исто и заједница мушкарца и жене треба да бу- де једно биће уз очување две личности: „зато ће оставити човјек оца својега и матер своју, и при- лијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело“ (пост 2, 24) као божији промисао људског посто- јања, породица је са собом понела и величанстве- ну божију заповест: „ра|ајте се и множите се, и на- пуните земљу, и владајте њом“ (пост 1, 28) не треба бити много мудар па да се закључи да испуњење ове божије заповести заправо значи и кључ опстанка човечанства ову је заповест бог човеку усадио у ср- це, она је део здраве људске логике поуке апостола павла моралне поуке апостола павла чине темељ хри- шћанског морала и друштва његове поруке цр- кви у ефесу чине и препознатљив етос нашег срп- ског бића: „@ене, покоравајте се својим мужевима као господу мужеви, волите своје жене као што и христос заволе цркву јер који воли своју жену, са- александар милојков породица и дух православни мисионар 25 мога себе воли дјецо, слушајте своје родитеље у господу, јер је ово праведно и ви очеви, не раз- дражујте дјецу своју, него их подижите у васпитању и науци господњој“ божанствени апостол поро- дицу пореди са црквом и закључује: „тајна је ово велика“ (еф 5, 32) мере вредности које живе у колективној свести чине нас да будемо то што јесмо - људи као такве оне су општеважеће мере, мере нормалности ме- |утим, под мотом права на другачије мишљење и начин живота, нама се данас као нормални и једна- ко прихватљиви потурају стандарди које не само да су у супротности са нашом колективном свешћу и осећањима, већ их је осудио и сам бог и проклео као ненормалност питање слободе пропагирајући „право на слободу“ и „право на различитост“, дух либерализма одбацује хри- шћанске мере вредности у породичним односи- ма као „фундаменталне и конзервативне“ тај дух „нове слободе“ хришћанске односе оца, мајке и деце представља као угњетачке обично се то „угњетавање“ представља у односу мушкарца према жени и у односу родитеља према деци та- ко су ови први „угњетачи“ а ови други „угњета- вани“ идеал породице не покушавају да компро- митују само изнутра, кварећи односе у њој, она се покушава обесмислити и споља такозвана „сексуална револуција“ породицу види као једно од „права“ у човековој сексуалној орјентацији наспрам брака и породице, као заједнице му- шкарца и жене, све више се прокламује право на заједнице истих полова хомосексуалност више није ненормалност и болест, већ право избора, право на различитост данас су многе економски развијене, европске земље признале право на „брак“ особама истог пола да трагедија буде још већа, њима се приписује и право на усвајање и васпитавање деце токови цивилизације нису ово токови само савремене цивилизације qудске настраности и ненормалности старе су го- тово колико и само човечанство библија их јасно осу|ује како у старом завету (лев 18, 22; 20, 13), та- ко у новом (1 кор, 6, 9-10) то каже библија, а шта ка- же човек? човек ко човек, брани се највише онда ка- да је заиста крив као што први човек када погреши рече: „@ена са којом си ме удружио, она ми даде са либерализма тема броја - хришћански брак и породица брак и породица, заједница мушкарца и жене, није само пуноћа људског постојања већ и икона бога творца 26 васкрс 2/2008 дрвета те једох“ (пост 3, 12), и прва жена исто тако, да оправда себе, рече: „змија ме превари, те једох“ (пост 3, 13) тај феномен правдања, сваљивањем кривице на другог, присутан је и данас тако ће се феминистичка острашћеност правдати ускраћеном слободом и дискрими- нацијим, а хомосексуализам некаквом посеб- ном природом наиме, хомосексуалци, по њиховој теорији и теорији научног либерал- ног духа, су то што јесу од свог ро|ења, тако су једноставно ро|ени и они само следе своју природу хомосексуалност се тако схвата исто као леворукост или боја очију то да ли су ове теорије тачне или не, хришћанима сведочи црква кроз свето писмо и свето предање онима којима црква није ваљани ауторитет, суд доноси реалност у којој живи човечанство либерализам и сексуална револуција донели се не толико прокламовану слободу и осећај идентитета, већ нешто сасвим супротно они који траже идентитет човека ван нечега што је људско, нашли су нешто сасвим друго: разводи бракова, полне болести, па чак и педофилија несумљиви су продукт „слободне сексуалне орјентације“ једном речју, несрећа је дефини- тивни продукт либералног духа поред светог писма и светог предања и несрећна реалност савременог човечанства нас све више уверава да идеали хришћанске породице нису никакви „конзервативизми“ и „стереотипи“ православно учење о породи- ци показује нам јасан пут идентитета човека као личности тај пут није сигурно трагање и ход ка себи самом, већ је то тражење и ост- варење себе у заједници са другим тамо где „жене слушају мужеве своје“ а „мужеви воле своје жене као себе саме“, тамо где деца „по- штују родитеље своје“, а родитељи „подижу децу своју и васпитавају их у господу“, тамо станује лепота живота и истински људски идентитет волећи једно друго, мушкарац ће у жени препознати свој идентитет мужевности а жена у мушкарцу свој идентитет женствено- сти изгра|ујући свој идентитет у љубави, по- моћи ће и својој деци да одрасту и постану људи тако, породица више није мноштво, већ једно, добро које чува идентитет сваке од личности породица је мала црква „тајна је ово велика“, вели апостол павле како да прона|ете човека свог живота“, „она је та“, „шта мисли ваш мушкарац?“, „колико се во- лите?“ звучи познато? готово да нема часописа (женског, нарочито!), јутарњег програма, недељне породичне емисије која се неће понудити да нам бар у једном свом сегменту реши ове дилеме поне- ке жене, а мушкарци без изузетка, на овакав приступ заколутају очима, ме|утим, негде у дубини може се назрети жеља да и наша љубавна прича изгледа баш као на филму qубав (и све оно што се подразумева под тим појмом) - има ли траженије, актуелније и профитабилније теме? најстрашније јесте то што је истинска љубав уствари скрајнута, а под њеним називом пласира се најчешће заљубљеност или сексуална привлачност то је оно шта нас прати на сваком билборду, у свакој реклами, у сваком филму чини се као да нема нијед- ног артикла у продаји који се не презентује без неке девојке или мушкарца одре|ених пропорција ме- дији, као креатори начина живљења, неуморно се труде да остану главни параметар у нашем систему вредности обухватају сваки сегмент људског живо- та не допуштајући ничему да остане лично све је дато, и у речи и у слици, све знамо како изгледа и пре него што сами доживимо плави зумбул и зелена када нешто друго нам показују старија времена један од главних медија била је песма формирана према моралним и естетским мерилима заједнице из које је потекла (а не обрнуто!) и овде је љубав осећање за које сви знају кад се о њој пева, свима је јасно о чему се ради, иако се осећања готово никад не иска- зују директно девојка се пореди са цветом, вилом, младић са сунцем, соколом; бирају се најлепше сли- ке из природе да би се опевао њихов однос и о са- станку и о растанку, о љубавној чежњи, оствареној или забрањеној љубави пева се тако да се наглаша- ва оно есенцијално - оно лично, интимно, а уједно и универзално, својствено сваком човеку за разли- јелена ристић qубавни православни мисионар 27 ку од данашњег времена, овде постоји јасна грани- ца изме|у оног шта је фикција тј шта је песничка слика, а шта је стварност шта хоћемо да кажемо? постоји свест да, иако и ја осећам исто што и јунак неке песме, „моја прича“ не мора да буде иста као она коју сам чуо у песми како је време одмицало, и народне песме су по- стајале слободније у исказивањима емоција, али никада нису биле директне као што данас (хтели, не хтели) имамо прилике да чујемо заиста, потпуно је невероватно какве све глупости могу да у|у у данашње популар- не песме и, што је још невероватније, управо такве песме постају највећи хи- тови! да не бисмо идеализовали, и у оно време појављи- вале су се песме и са еротском тема- тиком, али се нису певале у мешови- том друштву, а по- готово не јавно манекенка и принц на белом коњу већ постајемо помало досадни са критиком савреме- ног начина живље- ња, али већина нас није свесна колико упадамо у замке данашњих креато- ра живота и колико оно чему се јавно смејемо постаје наш параметар у вредновању других људи и нашег односа према њима узмимо за пример чувену флоскулу: изглед није битан! признаћете, свако ко каже супротно звучи помало незрело неко ће бити искрен, па ће рећи да сам из- глед није пресудан, али јесте важан ако узмемо груби пресек (што подразумева да не размишљају сви на овај начин), ово су обично одговори мушког дела по- пулације врло је занимљиво одговор једног младића роман или света тајна? тема броја - хришћански брак и породица 28 васкрс 2/2008 на питање каква, по његовом мишљењу, треба да бу- де идеална жена: лепа, паметна, лепа, добра домаћи- ца тај чудесни спој манекенке и љубе син|елије је вероватно импресиван, али питање је колико је он заиста остварив који је од ова два параметра у са- временој пракси пресудан? најчешће физички, и то онај који је формиран на основу естетике пласи- ране преко медија генерално, пре ће се неко окре- нути за атрактивном, него за скромном девојком некада и несвесно, младић се тешко одлучује да „ризикује“ са неком девојком која му је пријатна, чак и занимљива, али не толико лепа на жалост, најчешће се заборавља да се до оног другог параме- тра, параметра праве духовне лепоте коме уствари сви тежимо, долази поверењем, дружењем, узајам- ним деловањем, односно трудом око некога како се чини, девојке умеју да буду још захтев- није! готово свака прижељкује принца на белом коњу, који руши све препреке и најзад долази до своје даме, која је центар његовог света подразу- мева се срећа до краја живота! неке се томе смеју тврдећи да су таква очекивања нереална ме|у- тим, много пута нису ни свесне да се, у суштини, не разликују од првих, када младића или чак мужа посматрају кроз призму својих захтева и очеки- вања „како може сад да му се спава?“, „шта може (читај: сме) да му буде важније од нашег договора (читај: мене)?“ и сл проблем настаје када ја постављам свој идеал одре|ене особе изнад реал- не особе већина нас ће се веома увредити ако нас критикују због нечег што је наша карактерна особина с друге стране, себи допуштамо да од друге особе захтевамо промене, и то не зато што њено понашање није добро за њу, него зато што нама смета често ни сами не примећујемо да смо некад више заљубљени сами у себе него у другог утицај медија видимо и у самом односу изме|у мушкарца и жене многи су прилично збуњени ка- да виде да њихова веза не почиње или се не одвија као што је утвр|ено, односно како смо навикли да видимо у филмовима нема никаквих „експлозија емоција“, тајанствености, специјалних разрешења уз ватромет почиње потајна сумња да ли је оно што се нама дешава права ствар некако очекујемо да одмах знамо да ли је тај неко особа нашег живо- та тако и све што не личи на оно што смо замисли- ли помало нам бива досадно и, разочарани, често напуштамо приче које би можда биле далеко зан- имљивије и лепше, а свакако квалитетније од оних које смо однекуд усвојили као што смо већ рекли, можемо бити прилично убе|ени да нисмо прихватили ниједан од помену- тих шаблона понашања, али ако анализирамо соп- ствене поступке, запрепастићемо се на које се све начине медијски фактор увукао у наш систем вред- ности ме|утим, ако то није прави начин односа према љубави, који јесте? прави пример чак и најједноставније поимање осећања љубави подразумева приврженост другоме, поштовање, пожртвовање qубав пре свега под- разумева заједничарење с оним кога волимо, или бар тежњу ка томе не препознајемо ли у овоме управо божије особине? није ли сам господ наш најбољи параметар? бог је qубав он је и тројична заједница тако и човек само у заједници са богом и људима може бити потпуно остварен као личност бог нам је дао слободу да га волимо, он нас и прихвата баш она- кве какви јесмо самим тим што је неко пристао да ме воли или заволи истинском љубављу какав год ја био, чини га непроцењивим у мом животу христо- ва жртва је показатељ његове љубави и према оцу и према људима, а његово васкрсење представља победу љубави и живота дакле, сваки наш труд, сва- ка жртва за другог има смисла и има трајност у савременој философији живота ретко где ће нам се показати да права љубав захтева самоодри- цање и стални труд који некад и не мора одмах да буде „наплаћен“ ово баш и није тако слатка дефи- ниција као оне на које смо навикли, зато се стално и избегава, али она сигурно пружа трајне и величан- ствене плодове због којих љубав и јесте велика сила qубав је динамична категорија она подразумева стално засукане рукаве то није само узбудљива емо- ција, већ и одговорност, и није само љубав према другом човеку, већ и према богу сам господ је благо- словио овакву љубав изме|у мушкарца и жене све- том тајном тако је и она постала залог спасења зато нам заиста нису потребни психо-тесто- ви, хороскопи, инстант-савети, да бисмо схва- тили колико некога можемо да волимо или ко- лико смо вољени сваки човек је посебна, непоновљива личност, зато ће и његова прича бити јединствена православни мисионар 29 хришћанске породице су некада имале далеко више деце него што је то данас случај било је сасвим природно ра|ати, па тако десеточлане и њима сличне породице нису биле реткост у пред- ратној србији, већ редовна појава qуди су имали далеко позитивнији поглед на живот и нису пр- венствено размишљали о уживањима и комодите- ту већ о својој одговорности пред богом и људима данас је, нажалост, ситуација у нашем друштву са- свим другачија: чињеница да су у широј јавности абортуси нешто сасвим нормално, а вишечлане породице нешто чудно, директно говори у прилог ничеовском извртању вредности многодетство тј породице са више деце, које су у исто време и по- себан божији дар и акт слободне воље супружни- ка, постале су реткост на ову тему разговарамо са главом једне десето- члане породице, |аконом василијем војводићем, секретаром православног богословског факулте- та у београду оче |аконе, ви сте образован човек, на од- говорној функцији и отац осморо деце ва- ша супруга ирина је тако|е факултетски образована шта нам можете рећи о сте- реотипу да су вишечлане породице данас појава везана углавном за не образоване и „нееманциповане“ слојеве друштва? - очигледно је да постоји овај стереотип чак мо- жда и у „горем“ облику, рецимо да неко ко има ви- ше деце није сасвим нормалан речено ми је да је једна госпо|а прокоментарисала својим пријате- љицама, након упознавања са мном и рекла от- прилике ово: „упознала сам јуче човека који има петоро деце (тада), а замислите сасвим је норма- лан човек“ питање је зашто су реакције тог типа тако честе врло је вероватно да то има везе и са хедонистичком логиком и потрошачком етиком коју савремено друштво пропагира, јер ту нема ме- ста за жртву и подвиг, већ само за уживања и повр- шност а опет, чини се да су то потпуно искрене људске реакције и да се очигледно умногоме за ових пола века променила свест људи и њихов од- нос према вишечланим породицама верујем, ипак, да се по овом питању ствари полако мењају и да је све више људи који се одлучују на већи број деце и све већи број људи који на то гледају са сим- патијама и одобравањем да ли се по питању институционалне по- дршке многодетним породицама у нашем друштву ствари мењају, с обзиром да људи полако постају свесни не само хри- шћанске одговорности по питању броја деце, већ и проблема опстанка нације и државе? да ли имате неке предлоге за дру- штвену акцију по том питању? - супруга и ја смо већ имали четворо деце када су се променили закони и када је почела већа помоћ породицама са троје и четворо деце тако да нисмо добијали ту значајнију једнократну помоћ за ново- ро|ено дете која се исплаћује до четвртог детета са друге стране, желим да нагласим да, иако нас је та помоћ од државе мимоишла, ипак смо је увели- ко имали од стране пријатеља, нарочито из цркве (тачније црквене заједнице - кампсаде) моји кон- кретни предлози по овом питању су, рецимо, да спц оснује фонд који би за циљ имао подршку по- родицама са више деце исти фонд би могли да по- мажу како држава тако и предузећа и појединци из земље и иностранства ствар договора процене и средстава би било од ког детета би се та помоћ да- вала тако|е мислим да би значајно било и када би држава променила однос према вишечланим по- родицама у смислу да поред постојеће помоћи омогући и другачији вид помоћи не само у беспо- разговор водио: |акон оливер суботић благослов многочланих породица хришћански брак и породица 30 васкрс 2/2008 вратним једнократним средствима из личног ис- куства знам да смо ми углавном успевали да се сна- |емо и обезбедимо деци најосновнија и свако- дневне потрепштине, али када је требало обезбе- дити средства за оно што није најнужније и које заправо јесу ствари за подизање квалитета живо- та (рецимо аутомобил, проширење стамбеног простора), онда смо имали доста проблема та средства би најчешће обезбедили тако што су нам пријатељи давали позајмице на више годи- на, али и кроз помоћ појединаца из црквених институција у том смислу верујем да би давање повољнијих, такозваних непрофитабилних кредита од стране државе, са ниским каматним стопама или кредита које би давале банке али који би имали одре|ену гаранцију и подршку државе односно иза којих би стајала држава, ви- шечланим породицама увелико олакшало сва- кодневни живот много је (не)логичности када човек има мно- гобројну породицу: уколико жели аутомобил, мора да купи већи (а самим тим и скупљи ауто), а ако пожели да води породицу у позориште, био- скоп или утакмицу (као што приличи савременој породици), потребно је много више новца, јер не купује 1-3 карте већ 6-10 тако|е, уколико де- ца желе да иду на школске екскурзије, потребно је годишње обезбедити новац за њих петоро, а не за једног и слично можда је једно од решења и нека врста попуста у трговинама при куповини намирница - у грчкој, наводно, породице са ви- ше деце имају посебне картице и онда им се при куповини рачун за одре|ени проценат умањује вероватно да грчка држава трговцима врши на- докнаду ових средстава скоро сам од једне госпо|е чуо и следећи предлог: да би било добро да се мајкама које то желе омогући нека врста продуженог породиљског боловања, зашто да не чак и до де- сете године детета мајке би рецимо пристале да примају одре|ени мањи проценат новчане на- кнаде који би исплаћивала држава, а радни стаж им се не би рачунао или би се рачунао у неком умањеном проценту (за годину дана три месеца стажа или слично) предност би била што би же- на била посвећена обавезама у породици док су деца мања и траже већу пажњу не би била распе- та изме|у обавеза на послу и у кући, а касније ка- да деца одрасту могла би дуже да ради и не би морала по сили закона да иде у пензију већ само уколико то сама жели ви и ваша супруга сте у брак ступили као млади људи код нашег народа има пословица да се никада није покајао онај ко је рано доручковао и онај ко је у мла- дости ступио у брак како коментари- шете све већи број људи који желе да ступе у брак, али оклевају све до саме старости? - нисам сигуран да смо били тако млади, ја сам имао 27, а моја супруга 25 година чини ми се да овде можемо говорити о читавом сплету разно- разних околности и промена у животу људи мо- дерног доба очигледно је да су се неке ствари у новије време промениле и да се знатан број мла- дих одлучује и за високо образовање па је самим тим логично да у брак улазе по завршеном школовању тако|е чињеница је да је савремени темпо живота страховито брз и да мноштво оба- веза притиска савременог човека, те чињеница је и да су човекове потребе веће него што су би- ле раније наравно, најчешће се ради о тзв на- метнутим потребама, насталим под притиском потрошачког друштва нарочито је чини ми се изражена жеља код савременог човека да све ствари држи под контролом и да обезбеди све „потребне ствари“ пре брака, што није могуће ни у боље развијеним друштвима, а камоли код нас где је појам неизвесна будућност реална чињеница за младе на овим просторима најве- ћи проблеми су углавном незапосленост и нере- шено стамбено питање, где млади најчешће че- кају да ове проблеме реше пре венчања (можда је и ово поље у коме би помоћ државе била битна) са друге стране, ако се ти проблеми реше, јавља- ју се проблеми друге природе, а чини се да су изра- женији код девојака: како напустити добро плаћен посао или како га довести под знак питања удајом и ра|ањем деце - тешко је сада изаћи из тог кола ризиковати и себе препустити неизвесности у таквим ситуацијама разумљиво је што се одла- жу важне животне одлуке као што је ступање у брак и ра|ање деце нажалост, човек што је стари- ји све је мање способан за компромисе и попуштања којих мора бити у сваком односу, а на- рочито у брачном и онда долазимо у врзино коло све су то проблеми који ће постојати и сутра, а ми православни мисионар 31 многодетна породица |акона василија 32 васкрс 2/2008 треба данас да живимо оно што желим да кажем је да очигледно треба бити и храбрији и имати више вере, једноставно оставити простор и богу за делање, а не само веровати у сопствене моћи, које су у ствари немоћ често говоримо о томе да је многодет- ство подвиг који захтева велику жртву и упорност и ту заиста нема спора са дру- ге стране, желели би да чујемо од вас које су то радости које многодетна породица са собом носи? - искрено чини ми се да ми је лакше да набројим разноразне обавезе и проблеме које свакодневно треба решавати (полу шала, полу збиља) поред мноштва обавеза заиста човек понекад и пропу- шта да се радује са децом и деци радост су пре све- га сама деца, радост је када видиш да сви они по- стају зрели одговорни и самостални људи можда и брже него у другим породицама јер су на то и при- ну|ени и, наравно радост је када видиш да поста- ју и верујући - када видиш да се вера код њих, која је у суштини била вера родитеља (можда у неку ру- ку „наметнута“) претвара и узраста у личну веру (поготово је то очигледно код старије деце), то је врхунац радости у хришћанској породици примећујемо да су ваша деца уредна, лепо васпитана, а она старија и са добрим оце- нама у школи сигурно је да сте морали да уложите посебан труд у процесу њиховог васпитавања које су кључне смернице будућим супружницима по том питању? - нема готових образаца нити формула нема упутства које човек може некоме једноставно да наброји, те да их се овај придржава и да све буде савршено сваки брачни однос је један и непоновљив однос сваки однос изме|у родите- ља и детета је један и непоновљив однос рецимо неке ствари које ћеш једном детету забрањивати да ради, другом детету ћеш допуштати и још га охрабривати да их чини углавном је ствар про- цене родитеља шта је добро и корисно за дете у том погледу нема неких посебних смерница - труд и љубав пре свега из неког личног искуства истакао бих доследност у односу према деци („нека ваше да буде да и не не“) конкретно у нашој породици највише труда по природи ствари, јер је по цео дан са њима, улаже моја супруга ирина имамо и не малу помоћ током године бабе босиљке, а деде чедомира и баба ви- досаве када код њих летујемо у бару у вези са школским обавезама је опет ирина у првом плану, а нарочито им помаже око енглеског и францу- ског језика са некима од деце имамо мање посла, јер су одговорнији, док друге треба стално прити- скати на рад деца, сем обавеза у школи и учења, православни мисионар 33 имају и сталне обавезе у кући, обавезе у музичкој школи и спортске обавезе (четворо старијих тре- нирају) лепо је видети вас све заједно на служби у топчидерској цркви где сте постављени на |аконску службу да ли практикујете заједничку молитву и кући и на који на- чин преносите хришћанске истине деци? да ли су у томе укључена и ваша старија деца, по питању помоћи око најмла|их? - наравно да јесу, ту је њихова помоћ незаоби- лазна истине ради, некад буде превише дневних обавеза, па је рецимо некима време за спавање, а други још нису дошли кући, или се из разнора- зних разлога редовне ствари обављају у касним терминима а онда се касни са одласком на спавање, па се дешава да нисмо сви сабрани на молитви или да се заједничка молитва прескочи, али верујем да се то дешава и у другим породица- ма тако|е, често причамо и о стварима које уче на часовима веронауке радите на веома одговорном месту на богословском факултету, месту које из- искује велику енергију и посвећеност, а пре свега сте у чину |акона да ли је те- шко организовати живот са толиким бројем обавеза? - морам да признам да је моја породица и сада, а нарочито код ранијих запослења, трпела због тога и да је осећала то мноштво обавеза, као и да су се у великој мери кућне и породичне обавезе пребацивале на супругу са друге стране, та одго- ворност и љубав према породици тера човека да буде одговоран и према послу којим се бави и да га савесно обавља јер на тај начин и обезбе|ује средства за породицу некада заиста не знам одакле нам снага, а нека- да што кажу деца „не знам где ударам“ колико сам уморан трудим се да будем усредсре|ен само на прву следећу обавезу, а планирамо најчешће уве- че за сутрадан наша породична организација и у свакодневним нормалним условима једва функ- ционише, те се често шалимо да када се неко раз- боли у породици онда је то ванредно стање шта бисте поручили младим људима ко- ји су пред избором формирања породице? - да не замишљају/измишљају свог будућег или будућу, већ да га препознају у личности конкрет- ног човека или жене кога воле на крају, остаје нам да вама и вашој по- родици у име редакције „православног мисионара“ пожелимо свако добро од го- спода и још принова, наравно! - ако бог да 34 васкрс 2/2008 „благослов оца утвр|ује дом деце, а клетва матере руши до темеља“ (сир 3, 9) да ли је данас тако лако, као што је то некада било, основати породицу? раније момак и дево- јка се, чак, нису ни „забављали“ - видели би се на некаквој „игри“, заљубили се, распитали се једно о другом, и ако родитељи дозволе они би се венчали ако би се, пак, догодило да родитељи нису распо- ложени за момка, он би се упорношћу већ некако наметнуо, они би се мало љутили, али чим би прво дете дошло на свет, размирица се завршавала пес- мом да ли је ово само романтична слика, данас неостварива? шта се све догодило нашој породици и пред каквим се изазовима она данас налази? ово су само нека од питања са којима ћемо се у овом тексту сусрести патријархална и модерна породица често ћемо чути израз: патријархална породица насупрот модерној (односно постмодерној) породици патријархално друштво и постмодерно друштво, традиционални вредносни системи и „слободни“ вредносни системи све су ово речи којима не бисмо требали пуно да се бавимо зашто - питаћете се ви ево због чега: морамо знати у ком времену живимо, какви су све обрасци понашања на делу, морамо бити свесни чињенице да свет гура напред, а да се ми растрзавамо у њему то није страшно - то је само наша могућност да будемо витезови свога времена шта је породица? то је примарна биопсихосоци- јална друштвена заједница мушкарца и жене, рекли би неки други би рекли, да породица данас не пос- тоји, већ да су то неки облици друштвеног вези- вања трећи би навели да она постоји, али да је доживела свој преображај, односно убрзану транс- формацију све је више алтернатива за образовање заједничког живота, а то свакако није породица у оној класичној форми породица је под великим оптерећењем које је карактеристично за савремени свет (насиље, сиромаштво, криминалитет итд) она је сматрана нуклеусом, језгром друштва, док се данас појединци више ослањају на школе, „кафиће“, другаре, медије и слично и само друштво је збуњено пред овим пред чиме се нашло изгра|ивање индивидуалне личности сматра се у европи, али и шире, макар у традицији гра|анског друштва, животним циљем одвајање од породице види се као нормални процес, а уколико се не одво- јимо значи да смо негде забрљали пошто су се историјске доминантне функције породице изгу- биле, пре свега оне везане за заједнички рад, данас прворазредну важност има заједнички проведено татјана радић „луди ка нешто сасви „луди ка нешто сасви православни мисионар 35 слободно време ме|утим, у обликовању слободног времена све већи значај има употреба масовних медија, па изабирамо гледање филмова и телевиз- ије насупрот породичном окупљању, разговору, шетњи, некаквом делању чланови једне породице постају све мобилнији, покретљивији очеви су презаузети својим пословима, мајке су растрзане изме|у кућних и пословних обавеза, деца јуре да сустигну достигнућа техничке револуције, а ствар- на комуникација нестаје као на покретној траци и да, живот у ствари престаје да нам буде осмишљен, он долази у стање покретне траке, а ми се бесо- мучно крећемо по њој породица се тако налази на раскрсници с једне стране, њени млади и одрасли чланови живе у свету социјалних односа који се нагло преображавају и диференцирају с друге стране, она у својој сржи не може да прати тај прео- бражај уколико жели да обави свој основни задатак - репродукцију и социјализацију репродукција у вези са репродукцијом, морамо бити свесни тога да је у савременом свету сексуалност одвојена од ње! у оквиру насле|ених форми брака може се начелно и одустати од потомства - оваква одлука супротна је историјској традицији, али добија све веће друштвено признање могуће је, стога, форми- рати однос али и без формалног ступања у брак - било у оквиру трајних животних заједница наместо брака, било у оквиру привремених које претходе браку док је у ранијим историјским епохама норма начелно забрањивала сексуалне везе ме|у младима, од сексуалне револуције 60-их година у том погледу се бележи радикални заокрет даље се пресудним узроком промена у породици у новије доба може сматрати процес урбанизације тако једна породи- ца од производне заједнице иде ка потрошачкој заједници, а њени чланови постају незасити у ост- варивању својих жеља вратимо се, ипак, на почетак „стао сам на луди камен“ не значи да је самоубилачки потез ући у брак у хришћанском погледу све је далеко дубље - нама као члановима цркве брак је непрестано служење другом то значи да наши родитељи треба да служе једно другом, али и нама, а да ми као њихова деца умемо да узвратимо истом мером то је могућност заједничког спасења, то је могућност сталне борбе треба да смо једни другима пред очима, а дух породице је оно што најпре формира душу детета у књизи премудрости исуса сина сирахова пише: „човек се познаје по својој деци“ (сир 11,28) и зато треба да се окрепљујемо у породици, она треба да нам буде непресушни извор утехе и радости, а ако и није тако увек постоји могућност преоб- ликовања и напретка хришћански брак и породица мајко, оче, женим се јер стао сам на луди камен! подигните шаторе наместите столове закољите бикове, овнове и волове ја женим се! ништа али логопеди мен“ или м другачије мен“ или м другачије 36 васкрс 2/2008 арапкиње-хришћанке, иако живе на простору блиског истока, облаче се у западном стилу без повеза на глави и бојажљивог погледа савремене су, образоване, еманциповане, али у исто време и васпитане да поштују мужа, брак и да чувају и штите своју породицу после дана ро|ења и крштења, у човековом животу најважнији дан је његово ступање у брак брачна заједница као заједница двоје људи јесте сапутништво, заједничка радост и туга, где је брак као широко море: никада не можемо знати шта може изаћи из њега ме|утим, његова главна одлика јесте qубав, љубав у христу где је брак духовна заједница двоје људи које је бог сјединио, а које човек никада не може раставити у данашње време, многи бракови се веома брзо склапају, а на жалост брзо и растављају шта би могао бити разлог томе? како на нашим тако и на другим просторима савремени човек има сталну потребу за напре- довањем и побољшањем услова живота западна култура му представља узор и он бесомучно покушава да је следи и да своје жеље, циљеве и амбиције обликује према њеним захтевима друштво и брак чињеница је да спољни утицаји, утицаји самога друштва у многоме обликују брачну заједницу усмеравају је у правцу убрзаног начина живота где примера патријахалне породице скоро и да нема изостављање природног закона, где је мушкарац глава, а жена врат, стуб куће, поштовања мушкарца као јачег и одговорнијег у брачној заједници, доводе до разних несугласица ме|утим, поставља се питање да ли је у данашње време могуће, насупрот разним утицајима и прос- тору на коме живимо, одржати дуг и стабилан хришћански брак? наравно да јесте ту за пример можемо узети хришћански брак склопљен на простору блиског истока, у арапском свету, где су православни хришћани окружени муслиманским живљем особеност оваквог брака се првенствено огледа у данијела деспотовић хришћански брак на пр православна црква светог ђор|а у к православни мисионар 37 простору и условима у којима православни арапи живе свима је веома добро познато да већински део становништва у арапском свету чине арапи исламске вероисповести, али у исто време не мали број православних и других хришћана обитава на тим просторима сама церемонија склапања хришћанског брака на простору арапског света има два битна дела први део представља веридбу која уз благослов и размену прстења указује на узајамни пристанак супружника други део представља церемонију крунисања, где се ''небеске круне'' симболично стављају на главе супружника церемонија венчања је свуда иста, мада се може наићи на мале разлике у зависности од тога у којем се делу арапског света налазимо свака земља носи нешто мало својих обичаја, мада за оно што је од суштинског значаја, нема разлике након црквеног венчања, обављене молитве за дуг, благословен и успешан брак у христу и за будуће потомство, церемонија брака се наставља у гра|анском стилу од момента гра|анског венчања жена узима мужевљево презиме и припада њему уз пригодну свечаност младенци прослављају своје венчање ноћна венчања оно што би се могло узети као специфичност у погледу склапања брака, а што се везује за ове прос- торе јесте и то да се венчања организују у вечерњим и ноћним часовима разлог томе су веома високе дневне температуре и самим тим пријатнији услови у каснијим сатима арапи хришћанског опредељења бурму носе на десној руци и имају истетовиран крстић на среди- ни одмах испод десне шаке бурма је у већини случајева од белог злата, а врло ретко од жутог арапкиње-хришћанке, иако живе на простору блиског истока, облаче се у западном стилу без повеза на глави и бојажљивог погледа савремене су, образоване, еманциповане, али у исто време и васпитане да поштују мужа, брак и да чувају и штите своју породицу у духу хришћанства, а истовремено и под утица- јем окружења, брачна заједница арапа-хришћана представља занимљив спој вере, љубави, поштовања и компромиса остору блиског истока тема броја - хришћански брак и породица каиру 38 васкрс 2/2008 уновом завету сам господ исус христос прису- ствује венчању младенаца и ту чини своје пр- во чудо апостоли касније проповедају о браку у својим посланицама многи свети оци су писали о браку и породичном животу и остављали своје мисли као светле путоказе на хришћанском жи- вотном путу неки од њих су свештеномученик игњатије богоносац св јован златоуст, св григо- рије богослов, свети амвросије милански, св ва- силије велики, преподобни исидор пелусиот и многи други готово да нема богослова који се ни- је бавио темом хришћанског брака брак није, као што неки желе да јесте (и покуша- вају да га таквим прикажу) ствар овосветска, веза која је производ заљубљености и „лептирића“, економска веза два бића, споразумни, заједнички живот две особе да бисмо то показали потребно је да одговоримо на питање одакле брак, шта је његова сврха, ко учествује у браку? одговоре на ова питања пронаћи ћемо у самом светом писму, а у тумачењу ће нам помоћи мисли светих отаца, на првом месту светог јована златоустог дакле, одакле брак? „и рече бог: није добро да буде човек сам: да му створимо помоћника подоб- ног њему“ „а од ребра узетог од адама створи го- спод бог жену и приведе је адаму“ „зато ће човек оставити оца свога и матер своју и прилепиће се жени својој и биће двоје једно тело“ (пост 2, 18- 24) тако нам говори књига постања, која још ка- же да су двоје створени да буду једно, још у рају „онај ко није сједињен везама брака, каже златоу- сти, не представља целину, већ само половину муж и жена нису два човека, већ један човек“ на другом месту опет пише „када се муж и жена сје- дине, они не постају слика нечега земаљског, већ лик самога бога“ ето ту је тајна, ту је величина брака у браку, изнад сваке категорије нашег разу- ма, двоје постају једно биће, муж и жена постају у браку слика свете тројице тако у браку нису дво- је, него на тајанствен и надразумски начин троје: муж, жена и бог који их сједињује отуда и јесте благодат која почива на браку, јер као што пише тертулијан „брак настаје кад бог сједињује двоје у једно тело“ брак се појавио без икакве везе са првородним грехом он је постојао још пре греха, јер га је уста- новио сам бог, који је створио жену и привео је к мужу још у рају за разлику од римокатолика који су на тридентском сабору прогласили за догму мишљење да је тајна брака установљена тек у но- вом завету од стране христа, источна теологија учи да је ова тајна, установљена још у рају, у новом завету била само потвр|ена, о чему је 1574 годи- не тибингенским богословима писао патријарх цариградски јеремија ии, а у xвии в источни патри- јарси у грамати о оснивању руског светог синода ненарушен грехом (о томе говоре канонске књиге православне цркве - нпр номоканон гл александар савић православни брак и по брак је је господ бог установио од почетка човекове егзистенције, о чему је речено у старом завету: „и рече бог: није добро да буде човек сам: да му створимо помоћника подобног њему“ то је тајна која се не може сврстати и просто укалупити у неке рационалистички одре|ене категорије - то је жива заједница о којој су многи говорили, а увек је речено нешто ново о старом и свима познатом циљ овог текста није да саопшти нешто ново и непознато, већ да оно што је познато и дубоко укорењено у људску природу (није добро да буде човек сам) каже на још један начин православни мисионар 39 49), брак је сачувао своју светост и у јеврејству и у незнабоштву климент александријски каже „у погледу брака, син је само сачувао оно што је отац установио пошто је старозаветни закон свет, свет је и брак и старозаветни брак је био света тајна, као праслика христа и цркве, о чему говори апостол“ „брак је поштена ствар и код нас и код незнабожаца“, каже златоусти хришћанска црква није имала потребу да потвр|ује брак су- пружника који су из незнабоштва прелазили у хришћанство ова „самосветост“ брака произи- лази из чињенице да је настао у рају, а да је господ дозволио да се сачува и после пада, дарујући на тај начин окушај раја свима који у браку живе како треба ипак
... и разликовати две главне позиције у биоетици: концепцију „секуларизма“, и концепцију „личности“ првопоменута концеп- ција покушава да оправда етички избор аутоном- но и емпиријски у односу на човека сваки појед- инац доноси свој лични морални избор, без икаквог односа или одговорности према богу секуларни метод етичке анализе је „чињенични“ (или емпиријски), у смислу да се истина потвр|ује емпиријском верификацијом чињеница: истина (и, изнад свега, морална истина), може бити само физичка (никако метафизичка) оваква концеп- ција трага за логички одрживим и кохерентним аргументима који би имали примат при етичком избору са друге стране, „личносна“ концепција у биоетици има за своју основу онтолошки персо- нализам, као философски став који респектује људски живот у свим његовим аспектима онтолошки персонализам доживљава личност као центар биоетике на бази онтолошког кон- цепта личности, могуће је оправдати фундамен- талне принципе персоналистичке биоетике : а) фундаментална вредност живота, б) принцип тоталитета, или терапеутски принцип, в) прин- цип слободе и одговорности, г) принцип породице, е) принцип друштвености најважнији став ове концепције гласи да се људски живот мора поштовати од момента зачећа, до момента тоталне (церебралне, медицинске) смрти кључна биоетичка питања, као што су проблем абортуса, еутаназије, генетског инжињеринга и клонирања, све више добијају на значају и заузи- мају значајно место у данашњем секуларизованом свету који покушава да постави „савременог“ човека на пиједестал моћи присталице „напред- них“ идеја, који под паролом слободе човечанства заступају ове проблеме у сопственом интересу, 20 васкрс 2/2008 борислав петрић биоетика готово да не узимају у обзир разматрање трагичних последица биоетичких истраживања на које црква све више указује у име већ поменуте „слободе“ тражи се од науке да руши зидове и спаљује мостове, који би човека поставили у улогу творца али та слобода о којој се говори, као узроку и последици биоетичких питања, није апсолутна слобода такву слободу не поседује човек, који је ограничен на слободу избора, већ је она својство бога самог православна црква, из тог разлога, са правом говори о људском животу као о дару примљеном од бога, што конкретно значи да је бог једини господар живота и смрти, док је човеку поверен одговоран задатак унапре|ења и чувања живота qудски живот је свет управо зато јер своје порек- ло налази у господу светост живота није рез- ервисана за изабране, већ је универзална без обзира на индивидуално уверење дакле, темељни став према животу, у светлу вере, каже да је бог даровао човеку живот, и да бог од човека захева да буде свестан непроцењиве вредности коју тај дар носи, као и да за њега преузме одговорност захвалност за дар човек изражава поштујући живот, чувајући и унапре|ујући га свакако да разна биоетичка питања отварају бројне садржаје живота, и траже бројне одговоре само култура живота и цивилизација љубави, утемељени у хришћанском поретку љубави, одговорности и послушања дају одговор по мери човека православни мисионар 21 у име већ поменуте „слободе“ тражи се од науке да руши зидове и спаљује мостове, који би човека поставили у улогу творца али та слобода о којој се говори, као узроку и последици биоетичких питања, није апсолутна слобода такву слободу не поседује човек, који је ограничен на слободу избора, већ је она својство бога самог хришћанство и савремени изазови 22 васкрс 2/2008 православни брак, као света тајна цркве хри- стове, јесте божји благослов који је он из љубави, као једини човекољубац, подарио људи- ма бог толико воли брак да је почетак својих чуда, црквеног спасења света, поставио у кани галилеј- ској, где је претворио воду у вино на свадбеном весељу супружника предање цркве спасење брачника види у превладавању, са једне стране, биолошког индивидуализма, а са друге, полности, кроз сједињење у једно брачно постојање са две личности, које више немају ме|усобно биолошко- поседнички однос, већ црквено-жртвени такав хришћански брак, који у основи има љубав ка бо- гу, остварује се као „мала црква“ брак који се склапа изме|у брачника једнако је важан за целу хришћанску заједницу, као заједни- цу љубави докле год будемо гледали на брак као на нешто што се тиче једино оних који се узимају, као на нешто што се десило само њима а не целој цркви, а кроз то и свету у целини, никад нећемо разумети истинско светотајинско значење брака као велике тајне смисао брака извире из заједни- це која се ствара изме|у два бића, али својим зна- чајем и смислом надилази ту заједницу, и обухва- та све чланове цркве у ствари, у хришћанском браку троје су се „узе- ли“: уједињена верност двоје према трећем, а тај трећи је бог присутност крста је стварна радост брака он је радосна сигурност да брачна закле- тва, гледана у перспективи вечног царства божи- јег, није дата „док нас смрт не раздвоји“, већ док нас смрт потпуно не сједини сваки православни хришћанин, који дели благодат брака са својим супружником, треба да буде свестан у сваком тре- нутку да је бог, својом љубављу и милошћу, прису- тан у његовом браку, и да ће господ тај брак и су- пружнике водити ка вечном животу, уколико брачници полажу слободу и одговоре на љубав божију истом мером господ је у кани галилејској, учинивши благо- словом брака почетак својим чудима, показао да је пут брачни уствари пут светотајинског прео- бражавња живота: да је човек у православном бра- ку позван да у подвигу љубави, слободе и жртве, а кроз саборни живот цркве, преобрази свој при- родни, индивидуалистички начин постојања у брачни, односно црквени начин, а то је начин за- једнице љубави по образу живота свете тројице православна породица суштинско својство породице јесте љубав поро- дица почива на љубави, она је оваплоћење ме|усоб- не љубави неколицине људских бића породицу не чине законске и правне дефиниције, нити је одли- кују сродна интересовања, укуси или животно доба, као ни број људи који јој припадају породица се темељи на узајамној љубави мужа и жене и на ме|у- собној љубави родитеља и деце хришћанска поро- дица се развија тако што се супружници жртвују јед- но за друго, а као родитељи, додатно се жртвују за своју децу осмишљавање женскости материнство је осмишљавање женскости, јер је оно испуњење љубави као покорности и од- говора смисао љубави није у томе да би се ра- |ала деца qубави не треба никакво оправдање; није љубав добра само зато што даје живот; баш зато што је добра она даје живот ра|ање деце као чудо брачне љубави, која да- рује нови живот, јесте богодаровани плод брач- не љубави и потврда творачке боголикости су- пружника родитељи кроз непрекидно жртво- вање предају својој деци сво своје личносно имање: суштину и енергију (свој живот, своје претке и гене, своје памћење и ви|ење, своју ле- поту и здравље, своје навике и вољу, своју љубав и знање) то самоиспражњење јесте оно чиме се биолошки родитељи преображавају у оца или мајку јер, очинство и мајчинство су духовно до- православни брак борислав петрић православни мисионар 23 стојанство, а родитељство - биолошко на исти начин је и природни брак биолошка реалност, док је брак као света тајна - црквена реалност прва дужност родитеља и васпитача јесте да „пусте децу да долазе (к господу) да им не бра- не“ (мт 19,4) у цркви, као храму божијем, деца треба да науче пве ствари о вери и о богу родитељи треба да буду, у христоликој љубави, строги у подизању своје деце, а то значи да се смирују пред децом, васпитавајући их у побо- жности и црквености првенствено личним примером господ, преко деце, која су увек нај- пре његова, а потом и својих родитеља, и пре- ко њихове једноставности, поверења, чистоте, незлопамтивости и отворености пружа утеху родитељима и најдубље их поучава зато су де- ца велики благослов божији, радост, утеха, за- датак и одговорност за сваки хришћански брак нису деца искључиви биолошки, дру- штвени или морални циљ брака, као што се че- сто погрешно тумачи, већ су његова богом да- рована пунота и лепота, печат брачне љубави која се излива кроз очинство и материнство тема броја - хришћански брак и породица као света тајна 24 васкрс 2/2008 данас влада парола да живимо у времену општег напретка човечанства наука и либерални дух су ти којима је поверен величанствени задатак да дају одговор на сва питања која човек поставља са- времена мудрост човечанства свела се на осећај да наука „само што није одговорила“ на сва наша питања са друге стране, свеопшти либерализам по- ставио је нове мере људске слободе наука и либе- рални дух, тако треба да задају одлучан ударац доса- дашњем „празноверју и конзервативизму“ либерални став: „ја мислим да било ко, ко је про- тив било којег начина живота, једноставно много греши“, постаје политика креатора светске истори- је наизглед мисао која прокламује људску слободу, у себи не крије само губитак људске слободе, већ овај став не води никаквом напретку људске ми- сли ка истини напротив, он је води назад у софи- стичке заблуде то да је „човек мера свих ствари“ поново се супротставља општем мерилу, добру као универзалном и независном од било чијег мишљења једна од тих величанствених добара и мера вредности јесте и породица хришћанско, здраво схватање породице и односа у њој јесте темељ здравог и просперитетног друштва да је породица заправо човек у свој својој пуно- ћи, сведоче нам речи из светога писма: „и створи бог човјека по обличју својему, по обличју божије- му створи га; мушко и женско створи их“ (пост 1, 27) брак и породица, заједница мушкарца и жене, није само пуноћа људског постојања већ и икона бога творца свети оци цркве уче нас да је тајан- ствено и неизрециво битије бога управо заједни- ца трију лица божанства: оца и сина и светога духа то нису три бога, већ један и једини бог та- ко исто и заједница мушкарца и жене треба да бу- де једно биће уз очување две личности: „зато ће оставити човјек оца својега и матер своју, и при- лијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело“ (пост 2, 24) као божији промисао људског посто- јања, породица је са собом понела и величанстве- ну божију заповест: „ра|ајте се и множите се, и на- пуните земљу, и владајте њом“ (пост 1, 28) не треба бити много мудар па да се закључи да испуњење ове божије заповести заправо значи и кључ опстанка човечанства ову је заповест бог човеку усадио у ср- це, она је део здраве људске логике поуке апостола павла моралне поуке апостола павла чине темељ хри- шћанског морала и друштва његове поруке цр- кви у ефесу чине и препознатљив етос нашег срп- ског бића: „@ене, покоравајте се својим мужевима као господу мужеви, волите своје жене као што и христос заволе цркву јер који воли своју жену, са- александар милојков породица и дух православни мисионар 25 мога себе воли дјецо, слушајте своје родитеље у господу, јер је ово праведно и ви очеви, не раз- дражујте дјецу своју, него их подижите у васпитању и науци господњој“ божанствени апостол поро- дицу пореди са црквом и закључује: „тајна је ово велика“ (еф 5, 32) мере вредности које живе у колективној свести чине нас да будемо то што јесмо - људи као такве оне су општеважеће мере, мере нормалности ме- |утим, под мотом права на другачије мишљење и начин живота, нама се данас као нормални и једна- ко прихватљиви потурају стандарди које не само да су у супротности са нашом колективном свешћу и осећањима, већ их је осудио и сам бог и проклео као ненормалност питање слободе пропагирајући „право на слободу“ и „право на различитост“, дух либерализма одбацује хри- шћанске мере вредности у породичним односи- ма као „фундаменталне и конзервативне“ тај дух „нове слободе“ хришћанске односе оца, мајке и деце представља као угњетачке обично се то „угњетавање“ представља у односу мушкарца према жени и у односу родитеља према деци та- ко су ови први „угњетачи“ а ови други „угњета- вани“ идеал породице не покушавају да компро- митују само изнутра, кварећи односе у њој, она се покушава обесмислити и споља такозвана „сексуална револуција“ породицу види као једно од „права“ у човековој сексуалној орјентацији наспрам брака и породице, као заједнице му- шкарца и жене, све више се прокламује право на заједнице истих полова хомосексуалност више није ненормалност и болест, већ право избора, право на различитост данас су многе економски развијене, европске земље признале право на „брак“ особама истог пола да трагедија буде још већа, њима се приписује и право на усвајање и васпитавање деце токови цивилизације нису ово токови само савремене цивилизације qудске настраности и ненормалности старе су го- тово колико и само човечанство библија их јасно осу|ује како у старом завету (лев 18, 22; 20, 13), та- ко у новом (1 кор, 6, 9-10) то каже библија, а шта ка- же човек? човек ко човек, брани се највише онда ка- да је заиста крив као што први човек када погреши рече: „@ена са којом си ме удружио, она ми даде са либерализма тема броја - хришћански брак и породица брак и породица, заједница мушкарца и жене, није само пуноћа људског постојања већ и икона бога творца 26 васкрс 2/2008 дрвета те једох“ (пост 3, 12), и прва жена исто тако, да оправда себе, рече: „змија ме превари, те једох“ (пост 3, 13) тај феномен правдања, сваљивањем кривице на другог, присутан је и данас тако ће се феминистичка острашћеност правдати ускраћеном слободом и дискрими- нацијим, а хомосексуализам некаквом посеб- ном природом наиме, хомосексуалци, по њиховој теорији и теорији научног либерал- ног духа, су то што јесу од свог ро|ења, тако су једноставно ро|ени и они само следе своју природу хомосексуалност се тако схвата исто као леворукост или боја очију то да ли су ове теорије тачне или не, хришћанима сведочи црква кроз свето писмо и свето предање онима којима црква није ваљани ауторитет, суд доноси реалност у којој живи човечанство либерализам и сексуална револуција донели се не толико прокламовану слободу и осећај идентитета, већ нешто сасвим супротно они који траже идентитет човека ван нечега што је људско, нашли су нешто сасвим друго: разводи бракова, полне болести, па чак и педофилија несумљиви су продукт „слободне сексуалне орјентације“ једном речју, несрећа је дефини- тивни продукт либералног духа поред светог писма и светог предања и несрећна реалност савременог човечанства нас све више уверава да идеали хришћанске породице нису никакви „конзервативизми“ и „стереотипи“ православно учење о породи- ци показује нам јасан пут идентитета човека као личности тај пут није сигурно трагање и ход ка себи самом, већ је то тражење и ост- варење себе у заједници са другим тамо где „жене слушају мужеве своје“ а „мужеви воле своје жене као себе саме“, тамо где деца „по- штују родитеље своје“, а родитељи „подижу децу своју и васпитавају их у господу“, тамо станује лепота живота и истински људски идентитет волећи једно друго, мушкарац ће у жени препознати свој идентитет мужевности а жена у мушкарцу свој идентитет женствено- сти изгра|ујући свој идентитет у љубави, по- моћи ће и својој деци да одрасту и постану људи тако, породица више није мноштво, већ једно, добро које чува идентитет сваке од личности породица је мала црква „тајна је ово велика“, вели апостол павле како да прона|ете човека свог живота“, „она је та“, „шта мисли ваш мушкарац?“, „колико се во- лите?“ звучи познато? готово да нема часописа (женског, нарочито!), јутарњег програма, недељне породичне емисије која се неће понудити да нам бар у једном свом сегменту реши ове дилеме поне- ке жене, а мушкарци без изузетка, на овакав приступ заколутају очима, ме|утим, негде у дубини може се назрети жеља да и наша љубавна прича изгледа баш као на филму qубав (и све оно што се подразумева под тим појмом) - има ли траженије, актуелније и профитабилније теме? најстрашније јесте то што је истинска љубав уствари скрајнута, а под њеним називом пласира се најчешће заљубљеност или сексуална привлачност то је оно шта нас прати на сваком билборду, у свакој реклами, у сваком филму чини се као да нема нијед- ног артикла у продаји који се не презентује без неке девојке или мушкарца одре|ених пропорција ме- дији, као креатори начина живљења, неуморно се труде да остану главни параметар у нашем систему вредности обухватају сваки сегмент људског живо- та не допуштајући ничему да остане лично све је дато, и у речи и у слици, све знамо како изгледа и пре него што сами доживимо плави зумбул и зелена када нешто друго нам показују старија времена један од главних медија била је песма формирана према моралним и естетским мерилима заједнице из које је потекла (а не обрнуто!) и овде је љубав осећање за које сви знају кад се о њој пева, свима је јасно о чему се ради, иако се осећања готово никад не иска- зују директно девојка се пореди са цветом, вилом, младић са сунцем, соколом; бирају се најлепше сли- ке из природе да би се опевао њихов однос и о са- станку и о растанку, о љубавној чежњи, оствареној или забрањеној љубави пева се тако да се наглаша- ва оно есенцијално - оно лично, интимно, а уједно и универзално, својствено сваком човеку за разли- јелена ристић qубавни православни мисионар 27 ку од данашњег времена, овде постоји јасна грани- ца изме|у оног шта је фикција тј шта је песничка слика, а шта је стварност шта хоћемо да кажемо? постоји свест да, иако и ја осећам исто што и јунак неке песме, „моја прича“ не мора да буде иста као она коју сам чуо у песми како је време одмицало, и народне песме су по- стајале слободније у исказивањима емоција, али никада нису биле директне као што данас (хтели, не хтели) имамо прилике да чујемо заиста, потпуно је невероватно какве све глупости могу да у|у у данашње популар- не песме и, што је још невероватније, управо такве песме постају највећи хи- тови! да не бисмо идеализовали, и у оно време појављи- вале су се песме и са еротском тема- тиком, али се нису певале у мешови- том друштву, а по- готово не јавно манекенка и принц на белом коњу већ постајемо помало досадни са критиком савреме- ног начина живље- ња, али већина нас није свесна колико упадамо у замке данашњих креато- ра живота и колико оно чему се јавно смејемо постаје наш параметар у вредновању других људи и нашег односа према њима узмимо за пример чувену флоскулу: изглед није битан! признаћете, свако ко каже супротно звучи помало незрело неко ће бити искрен, па ће рећи да сам из- глед није пресудан, али јесте важан ако узмемо груби пресек (што подразумева да не размишљају сви на овај начин), ово су обично одговори мушког дела по- пулације врло је занимљиво одговор једног младића роман или света тајна? тема броја - хришћански брак и породица 28 васкрс 2/2008 на питање каква, по његовом мишљењу, треба да бу- де идеална жена: лепа, паметна, лепа, добра домаћи- ца тај чудесни спој манекенке и љубе син|елије је вероватно импресиван, али питање је колико је он заиста остварив који је од ова два параметра у са- временој пракси пресудан? најчешће физички, и то онај који је формиран на основу естетике пласи- ране преко медија генерално, пре ће се неко окре- нути за атрактивном, него за скромном девојком некада и несвесно, младић се тешко одлучује да „ризикује“ са неком девојком која му је пријатна, чак и занимљива, али не толико лепа на жалост, најчешће се заборавља да се до оног другог параме- тра, параметра праве духовне лепоте коме уствари сви тежимо, долази поверењем, дружењем, узајам- ним деловањем, односно трудом око некога како се чини, девојке умеју да буду још захтев- није! готово свака прижељкује принца на белом коњу, који руши све препреке и најзад долази до своје даме, која је центар његовог света подразу- мева се срећа до краја живота! неке се томе смеју тврдећи да су таква очекивања нереална ме|у- тим, много пута нису ни свесне да се, у суштини, не разликују од првих, када младића или чак мужа посматрају кроз призму својих захтева и очеки- вања „како може сад да му се спава?“, „шта може (читај: сме) да му буде важније од нашег договора (читај: мене)?“ и сл проблем настаје када ја постављам свој идеал одре|ене особе изнад реал- не особе већина нас ће се веома увредити ако нас критикују због нечег што је наша карактерна особина с друге стране, себи допуштамо да од друге особе захтевамо промене, и то не зато што њено понашање није добро за њу, него зато што нама смета често ни сами не примећујемо да смо некад више заљубљени сами у себе него у другог утицај медија видимо и у самом односу изме|у мушкарца и жене многи су прилично збуњени ка- да виде да њихова веза не почиње или се не одвија као што је утвр|ено, односно како смо навикли да видимо у филмовима нема никаквих „експлозија емоција“, тајанствености, специјалних разрешења уз ватромет почиње потајна сумња да ли је оно што се нама дешава права ствар некако очекујемо да одмах знамо да ли је тај неко особа нашег живо- та тако и све што не личи на оно што смо замисли- ли помало нам бива досадно и, разочарани, често напуштамо приче које би можда биле далеко зан- имљивије и лепше, а свакако квалитетније од оних које смо однекуд усвојили као што смо већ рекли, можемо бити прилично убе|ени да нисмо прихватили ниједан од помену- тих шаблона понашања, али ако анализирамо соп- ствене поступке, запрепастићемо се на које се све начине медијски фактор увукао у наш систем вред- ности ме|утим, ако то није прави начин односа према љубави, који јесте? прави пример чак и најједноставније поимање осећања љубави подразумева приврженост другоме, поштовање, пожртвовање qубав пре свега под- разумева заједничарење с оним кога волимо, или бар тежњу ка томе не препознајемо ли у овоме управо божије особине? није ли сам господ наш најбољи параметар? бог је qубав он је и тројична заједница тако и човек само у заједници са богом и људима може бити потпуно остварен као личност бог нам је дао слободу да га волимо, он нас и прихвата баш она- кве какви јесмо самим тим што је неко пристао да ме воли или заволи истинском љубављу какав год ја био, чини га непроцењивим у мом животу христо- ва жртва је показатељ његове љубави и према оцу и према људима, а његово васкрсење представља победу љубави и живота дакле, сваки наш труд, сва- ка жртва за другог има смисла и има трајност у савременој философији живота ретко где ће нам се показати да права љубав захтева самоодри- цање и стални труд који некад и не мора одмах да буде „наплаћен“ ово баш и није тако слатка дефи- ниција као оне на које смо навикли, зато се стално и избегава, али она сигурно пружа трајне и величан- ствене плодове због којих љубав и јесте велика сила qубав је динамична категорија она подразумева стално засукане рукаве то није само узбудљива емо- ција, већ и одговорност, и није само љубав према другом човеку, већ и према богу сам господ је благо- словио овакву љубав изме|у мушкарца и жене све- том тајном тако је и она постала залог спасења зато нам заиста нису потребни психо-тесто- ви, хороскопи, инстант-савети, да бисмо схва- тили колико некога можемо да волимо или ко- лико смо вољени сваки човек је посебна, непоновљива личност, зато ће и његова прича бити јединствена православни мисионар 29 хришћанске породице су некада имале далеко више деце него што је то данас случај било је сасвим природно ра|ати, па тако десеточлане и њима сличне породице нису биле реткост у пред- ратној србији, већ редовна појава qуди су имали далеко позитивнији поглед на живот и нису пр- венствено размишљали о уживањима и комодите- ту већ о својој одговорности пред богом и људима данас је, нажалост, ситуација у нашем друштву са- свим другачија: чињеница да су у широј јавности абортуси нешто сасвим нормално, а вишечлане породице нешто чудно, директно говори у прилог ничеовском извртању вредности многодетство тј породице са више деце, које су у исто време и по- себан божији дар и акт слободне воље супружни- ка, постале су реткост на ову тему разговарамо са главом једне десето- члане породице, |аконом василијем војводићем, секретаром православног богословског факулте- та у београду оче |аконе, ви сте образован човек, на од- говорној функцији и отац осморо деце ва- ша супруга ирина је тако|е факултетски образована шта нам можете рећи о сте- реотипу да су вишечлане породице данас појава везана углавном за не образоване и „нееманциповане“ слојеве друштва? - очигледно је да постоји овај стереотип чак мо- жда и у „горем“ облику, рецимо да неко ко има ви- ше деце није сасвим нормалан речено ми је да је једна госпо|а прокоментарисала својим пријате- љицама, након упознавања са мном и рекла от- прилике ово: „упознала сам јуче човека који има петоро деце (тада), а замислите сасвим је норма- лан човек“ питање је зашто су реакције тог типа тако честе врло је вероватно да то има везе и са хедонистичком логиком и потрошачком етиком коју савремено друштво пропагира, јер ту нема ме- ста за жртву и подвиг, већ само за уживања и повр- шност а опет, чини се да су то потпуно искрене људске реакције и да се очигледно умногоме за ових пола века променила свест људи и њихов од- нос према вишечланим породицама верујем, ипак, да се по овом питању ствари полако мењају и да је све више људи који се одлучују на већи број деце и све већи број људи који на то гледају са сим- патијама и одобравањем да ли се по питању институционалне по- дршке многодетним породицама у нашем друштву ствари мењају, с обзиром да људи полако постају свесни не само хри- шћанске одговорности по питању броја деце, већ и проблема опстанка нације и државе? да ли имате неке предлоге за дру- штвену акцију по том питању? - супруга и ја смо већ имали четворо деце када су се променили закони и када је почела већа помоћ породицама са троје и четворо деце тако да нисмо добијали ту значајнију једнократну помоћ за ново- ро|ено дете која се исплаћује до четвртог детета са друге стране, желим да нагласим да, иако нас је та помоћ од државе мимоишла, ипак смо је увели- ко имали од стране пријатеља, нарочито из цркве (тачније црквене заједнице - кампсаде) моји кон- кретни предлози по овом питању су, рецимо, да спц оснује фонд који би за циљ имао подршку по- родицама са више деце исти фонд би могли да по- мажу како држава тако и предузећа и појединци из земље и иностранства ствар договора процене и средстава би било од ког детета би се та помоћ да- вала тако|е мислим да би значајно било и када би држава променила однос према вишечланим по- родицама у смислу да поред постојеће помоћи омогући и другачији вид помоћи не само у беспо- разговор водио: |акон оливер суботић благослов многочланих породица хришћански брак и породица 30 васкрс 2/2008 вратним једнократним средствима из личног ис- куства знам да смо ми углавном успевали да се сна- |емо и обезбедимо деци најосновнија и свако- дневне потрепштине, али када је требало обезбе- дити средства за оно што није најнужније и које заправо јесу ствари за подизање квалитета живо- та (рецимо аутомобил, проширење стамбеног простора), онда смо имали доста проблема та средства би најчешће обезбедили тако што су нам пријатељи давали позајмице на више годи- на, али и кроз помоћ појединаца из црквених институција у том смислу верујем да би давање повољнијих, такозваних непрофитабилних кредита од стране државе, са ниским каматним стопама или кредита које би давале банке али који би имали одре|ену гаранцију и подршку државе односно иза којих би стајала држава, ви- шечланим породицама увелико олакшало сва- кодневни живот много је (не)логичности када човек има мно- гобројну породицу: уколико жели аутомобил, мора да купи већи (а самим тим и скупљи ауто), а ако пожели да води породицу у позориште, био- скоп или утакмицу (као што приличи савременој породици), потребно је много више новца, јер не купује 1-3 карте већ 6-10 тако|е, уколико де- ца желе да иду на школске екскурзије, потребно је годишње обезбедити новац за њих петоро, а не за једног и слично можда је једно од решења и нека врста попуста у трговинама при куповини намирница - у грчкој, наводно, породице са ви- ше деце имају посебне картице и онда им се при куповини рачун за одре|ени проценат умањује вероватно да грчка држава трговцима врши на- докнаду ових средстава скоро сам од једне госпо|е чуо и следећи предлог: да би било добро да се мајкама које то желе омогући нека врста продуженог породиљског боловања, зашто да не чак и до де- сете године детета мајке би рецимо пристале да примају одре|ени мањи проценат новчане на- кнаде који би исплаћивала држава, а радни стаж им се не би рачунао или би се рачунао у неком умањеном проценту (за годину дана три месеца стажа или слично) предност би била што би же- на била посвећена обавезама у породици док су деца мања и траже већу пажњу не би била распе- та изме|у обавеза на послу и у кући, а касније ка- да деца одрасту могла би дуже да ради и не би морала по сили закона да иде у пензију већ само уколико то сама жели ви и ваша супруга сте у брак ступили као млади људи код нашег народа има пословица да се никада није покајао онај ко је рано доручковао и онај ко је у мла- дости ступио у брак како коментари- шете све већи број људи који желе да ступе у брак, али оклевају све до саме старости? - нисам сигуран да смо били тако млади, ја сам имао 27, а моја супруга 25 година чини ми се да овде можемо говорити о читавом сплету разно- разних околности и промена у животу људи мо- дерног доба очигледно је да су се неке ствари у новије време промениле и да се знатан број мла- дих одлучује и за високо образовање па је самим тим логично да у брак улазе по завршеном школовању тако|е чињеница је да је савремени темпо живота страховито брз и да мноштво оба- веза притиска савременог човека, те чињеница је и да су човекове потребе веће него што су би- ле раније наравно, најчешће се ради о тзв на- метнутим потребама, насталим под притиском потрошачког друштва нарочито је чини ми се изражена жеља код савременог човека да све ствари држи под контролом и да обезбеди све „потребне ствари“ пре брака, што није могуће ни у боље развијеним друштвима, а камоли код нас где је појам неизвесна будућност реална чињеница за младе на овим просторима најве- ћи проблеми су углавном незапосленост и нере- шено стамбено питање, где млади најчешће че- кају да ове проблеме реше пре венчања (можда је и ово поље у коме би помоћ државе била битна) са друге стране, ако се ти проблеми реше, јавља- ју се проблеми друге природе, а чини се да су изра- женији код девојака: како напустити добро плаћен посао или како га довести под знак питања удајом и ра|ањем деце - тешко је сада изаћи из тог кола ризиковати и себе препустити неизвесности у таквим ситуацијама разумљиво је што се одла- жу важне животне одлуке као што је ступање у брак и ра|ање деце нажалост, човек што је стари- ји све је мање способан за компромисе и попуштања којих мора бити у сваком односу, а на- рочито у брачном и онда долазимо у врзино коло све су то проблеми који ће постојати и сутра, а ми православни мисионар 31 многодетна породица |акона василија 32 васкрс 2/2008 треба данас да живимо оно што желим да кажем је да очигледно треба бити и храбрији и имати више вере, једноставно оставити простор и богу за делање, а не само веровати у сопствене моћи, које су у ствари немоћ често говоримо о томе да је многодет- ство подвиг који захтева велику жртву и упорност и ту заиста нема спора са дру- ге стране, желели би да чујемо од вас које су то радости које многодетна породица са собом носи? - искрено чини ми се да ми је лакше да набројим разноразне обавезе и проблеме које свакодневно треба решавати (полу шала, полу збиља) поред мноштва обавеза заиста човек понекад и пропу- шта да се радује са децом и деци радост су пре све- га сама деца, радост је када видиш да сви они по- стају зрели одговорни и самостални људи можда и брже него у другим породицама јер су на то и при- ну|ени и, наравно радост је када видиш да поста- ју и верујући - када видиш да се вера код њих, која је у суштини била вера родитеља (можда у неку ру- ку „наметнута“) претвара и узраста у личну веру (поготово је то очигледно код старије деце), то је врхунац радости у хришћанској породици примећујемо да су ваша деца уредна, лепо васпитана, а она старија и са добрим оце- нама у школи сигурно је да сте морали да уложите посебан труд у процесу њиховог васпитавања које су кључне смернице будућим супружницима по том питању? - нема готових образаца нити формула нема упутства које човек може некоме једноставно да наброји, те да их се овај придржава и да све буде савршено сваки брачни однос је један и непоновљив однос сваки однос изме|у родите- ља и детета је један и непоновљив однос рецимо неке ствари које ћеш једном детету забрањивати да ради, другом детету ћеш допуштати и још га охрабривати да их чини углавном је ствар про- цене родитеља шта је добро и корисно за дете у том погледу нема неких посебних смерница - труд и љубав пре свега из неког личног искуства истакао бих доследност у односу према деци („нека ваше да буде да и не не“) конкретно у нашој породици највише труда по природи ствари, јер је по цео дан са њима, улаже моја супруга ирина имамо и не малу помоћ током године бабе босиљке, а деде чедомира и баба ви- досаве када код њих летујемо у бару у вези са школским обавезама је опет ирина у првом плану, а нарочито им помаже око енглеског и францу- ског језика са некима од деце имамо мање посла, јер су одговорнији, док друге треба стално прити- скати на рад деца, сем обавеза у школи и учења, православни мисионар 33 имају и сталне обавезе у кући, обавезе у музичкој школи и спортске обавезе (четворо старијих тре- нирају) лепо је видети вас све заједно на служби у топчидерској цркви где сте постављени на |аконску службу да ли практикујете заједничку молитву и кући и на који на- чин преносите хришћанске истине деци? да ли су у томе укључена и ваша старија деца, по питању помоћи око најмла|их? - наравно да јесу, ту је њихова помоћ незаоби- лазна истине ради, некад буде превише дневних обавеза, па је рецимо некима време за спавање, а други још нису дошли кући, или се из разнора- зних разлога редовне ствари обављају у касним терминима а онда се касни са одласком на спавање, па се дешава да нисмо сви сабрани на молитви или да се заједничка молитва прескочи, али верујем да се то дешава и у другим породица- ма тако|е, често причамо и о стварима које уче на часовима веронауке радите на веома одговорном месту на богословском факултету, месту које из- искује велику енергију и посвећеност, а пре свега сте у чину |акона да ли је те- шко организовати живот са толиким бројем обавеза? - морам да признам да је моја породица и сада, а нарочито код ранијих запослења, трпела због тога и да је осећала то мноштво обавеза, као и да су се у великој мери кућне и породичне обавезе пребацивале на супругу са друге стране, та одго- ворност и љубав према породици тера човека да буде одговоран и према послу којим се бави и да га савесно обавља јер на тај начин и обезбе|ује средства за породицу некада заиста не знам одакле нам снага, а нека- да што кажу деца „не знам где ударам“ колико сам уморан трудим се да будем усредсре|ен само на прву следећу обавезу, а планирамо најчешће уве- че за сутрадан наша породична организација и у свакодневним нормалним условима једва функ- ционише, те се често шалимо да када се неко раз- боли у породици онда је то ванредно стање шта бисте поручили младим људима ко- ји су пред избором формирања породице? - да не замишљају/измишљају свог будућег или будућу, већ да га препознају у личности конкрет- ног човека или жене кога воле на крају, остаје нам да вама и вашој по- родици у име редакције „православног мисионара“ пожелимо свако добро од го- спода и још принова, наравно! - ако бог да 34 васкрс 2/2008 „благослов оца утвр|ује дом деце, а клетва матере руши до темеља“ (сир 3, 9) да ли је данас тако лако, као што је то некада било, основати породицу? раније момак и дево- јка се, чак, нису ни „забављали“ - видели би се на некаквој „игри“, заљубили се, распитали се једно о другом, и ако родитељи дозволе они би се венчали ако би се, пак, догодило да родитељи нису распо- ложени за момка, он би се упорношћу већ некако наметнуо, они би се мало љутили, али чим би прво дете дошло на свет, размирица се завршавала пес- мом да ли је ово само романтична слика, данас неостварива? шта се све догодило нашој породици и пред каквим се изазовима она данас налази? ово су само нека од питања са којима ћемо се у овом тексту сусрести патријархална и модерна породица често ћемо чути израз: патријархална породица насупрот модерној (односно постмодерној) породици патријархално друштво и постмодерно друштво, традиционални вредносни системи и „слободни“ вредносни системи све су ово речи којима не бисмо требали пуно да се бавимо зашто - питаћете се ви ево због чега: морамо знати у ком времену живимо, какви су све обрасци понашања на делу, морамо бити свесни чињенице да свет гура напред, а да се ми растрзавамо у њему то није страшно - то је само наша могућност да будемо витезови свога времена шта је породица? то је примарна биопсихосоци- јална друштвена заједница мушкарца и жене, рекли би неки други би рекли, да породица данас не пос- тоји, већ да су то неки облици друштвеног вези- вања трећи би навели да она постоји, али да је доживела свој преображај, односно убрзану транс- формацију све је више алтернатива за образовање заједничког живота, а то свакако није породица у оној класичној форми породица је под великим оптерећењем које је карактеристично за савремени свет (насиље, сиромаштво, криминалитет итд) она је сматрана нуклеусом, језгром друштва, док се данас појединци више ослањају на школе, „кафиће“, другаре, медије и слично и само друштво је збуњено пред овим пред чиме се нашло изгра|ивање индивидуалне личности сматра се у европи, али и шире, макар у традицији гра|анског друштва, животним циљем одвајање од породице види се као нормални процес, а уколико се не одво- јимо значи да смо негде забрљали пошто су се историјске доминантне функције породице изгу- биле, пре свега оне везане за заједнички рад, данас прворазредну важност има заједнички проведено татјана радић „луди ка нешто сасви „луди ка нешто сасви православни мисионар 35 слободно време ме|утим, у обликовању слободног времена све већи значај има употреба масовних медија, па изабирамо гледање филмова и телевиз- ије насупрот породичном окупљању, разговору, шетњи, некаквом делању чланови једне породице постају све мобилнији, покретљивији очеви су презаузети својим пословима, мајке су растрзане изме|у кућних и пословних обавеза, деца јуре да сустигну достигнућа техничке револуције, а ствар- на комуникација нестаје као на покретној траци и да, живот у ствари престаје да нам буде осмишљен, он долази у стање покретне траке, а ми се бесо- мучно крећемо по њој породица се тако налази на раскрсници с једне стране, њени млади и одрасли чланови живе у свету социјалних односа који се нагло преображавају и диференцирају с друге стране, она у својој сржи не може да прати тај прео- бражај уколико жели да обави свој основни задатак - репродукцију и социјализацију репродукција у вези са репродукцијом, морамо бити свесни тога да је у савременом свету сексуалност одвојена од ње! у оквиру насле|ених форми брака може се начелно и одустати од потомства - оваква одлука супротна је историјској традицији, али добија све веће друштвено признање могуће је, стога, форми- рати однос али и без формалног ступања у брак - било у оквиру трајних животних заједница наместо брака, било у оквиру привремених које претходе браку док је у ранијим историјским епохама норма начелно забрањивала сексуалне везе ме|у младима, од сексуалне револуције 60-их година у том погледу се бележи радикални заокрет даље се пресудним узроком промена у породици у новије доба може сматрати процес урбанизације тако једна породи- ца од производне заједнице иде ка потрошачкој заједници, а њени чланови постају незасити у ост- варивању својих жеља вратимо се, ипак, на почетак „стао сам на луди камен“ не значи да је самоубилачки потез ући у брак у хришћанском погледу све је далеко дубље - нама као члановима цркве брак је непрестано служење другом то значи да наши родитељи треба да служе једно другом, али и нама, а да ми као њихова деца умемо да узвратимо истом мером то је могућност заједничког спасења, то је могућност сталне борбе треба да смо једни другима пред очима, а дух породице је оно што најпре формира душу детета у књизи премудрости исуса сина сирахова пише: „човек се познаје по својој деци“ (сир 11,28) и зато треба да се окрепљујемо у породици, она треба да нам буде непресушни извор утехе и радости, а ако и није тако увек постоји могућност преоб- ликовања и напретка хришћански брак и породица мајко, оче, женим се јер стао сам на луди камен! подигните шаторе наместите столове закољите бикове, овнове и волове ја женим се! ништа али логопеди мен“ или м другачије мен“ или м другачије 36 васкрс 2/2008 арапкиње-хришћанке, иако живе на простору блиског истока, облаче се у западном стилу без повеза на глави и бојажљивог погледа савремене су, образоване, еманциповане, али у исто време и васпитане да поштују мужа, брак и да чувају и штите своју породицу после дана ро|ења и крштења, у човековом животу најважнији дан је његово ступање у брак брачна заједница као заједница двоје људи јесте сапутништво, заједничка радост и туга, где је брак као широко море: никада не можемо знати шта може изаћи из њега ме|утим, његова главна одлика јесте qубав, љубав у христу где је брак духовна заједница двоје људи које је бог сјединио, а које човек никада не може раставити у данашње време, многи бракови се веома брзо склапају, а на жалост брзо и растављају шта би могао бити разлог томе? како на нашим тако и на другим просторима савремени човек има сталну потребу за напре- довањем и побољшањем услова живота западна култура му представља узор и он бесомучно покушава да је следи и да своје жеље, циљеве и амбиције обликује према њеним захтевима друштво и брак чињеница је да спољни утицаји, утицаји самога друштва у многоме обликују брачну заједницу усмеравају је у правцу убрзаног начина живота где примера патријахалне породице скоро и да нема изостављање природног закона, где је мушкарац глава, а жена врат, стуб куће, поштовања мушкарца као јачег и одговорнијег у брачној заједници, доводе до разних несугласица ме|утим, поставља се питање да ли је у данашње време могуће, насупрот разним утицајима и прос- тору на коме живимо, одржати дуг и стабилан хришћански брак? наравно да јесте ту за пример можемо узети хришћански брак склопљен на простору блиског истока, у арапском свету, где су православни хришћани окружени муслиманским живљем особеност оваквог брака се првенствено огледа у данијела деспотовић хришћански брак на пр православна црква светог ђор|а у к православни мисионар 37 простору и условима у којима православни арапи живе свима је веома добро познато да већински део становништва у арапском свету чине арапи исламске вероисповести, али у исто време не мали број православних и других хришћана обитава на тим просторима сама церемонија склапања хришћанског брака на простору арапског света има два битна дела први део представља веридбу која уз благослов и размену прстења указује на узајамни пристанак супружника други део представља церемонију крунисања, где се ''небеске круне'' симболично стављају на главе супружника церемонија венчања је свуда иста, мада се може наићи на мале разлике у зависности од тога у којем се делу арапског света налазимо свака земља носи нешто мало својих обичаја, мада за оно што је од суштинског значаја, нема разлике након црквеног венчања, обављене молитве за дуг, благословен и успешан брак у христу и за будуће потомство, церемонија брака се наставља у гра|анском стилу од момента гра|анског венчања жена узима мужевљево презиме и припада њему уз пригодну свечаност младенци прослављају своје венчање ноћна венчања оно што би се могло узети као специфичност у погледу склапања брака, а што се везује за ове прос- торе јесте и то да се венчања организују у вечерњим и ноћним часовима разлог томе су веома високе дневне температуре и самим тим пријатнији услови у каснијим сатима арапи хришћанског опредељења бурму носе на десној руци и имају истетовиран крстић на среди- ни одмах испод десне шаке бурма је у већини случајева од белог злата, а врло ретко од жутог арапкиње-хришћанке, иако живе на простору блиског истока, облаче се у западном стилу без повеза на глави и бојажљивог погледа савремене су, образоване, еманциповане, али у исто време и васпитане да поштују мужа, брак и да чувају и штите своју породицу у духу хришћанства, а истовремено и под утица- јем окружења, брачна заједница арапа-хришћана представља занимљив спој вере, љубави, поштовања и компромиса остору блиског истока тема броја - хришћански брак и породица каиру 38 васкрс 2/2008 уновом завету сам господ исус христос прису- ствује венчању младенаца и ту чини своје пр- во чудо апостоли касније проповедају о браку у својим посланицама многи свети оци су писали о браку и породичном животу и остављали своје мисли као светле путоказе на хришћанском жи- вотном путу неки од њих су свештеномученик игњатије богоносац св јован златоуст, св григо- рије богослов, свети амвросије милански, св ва- силије велики, преподобни исидор пелусиот и многи други готово да нема богослова који се ни- је бавио темом хришћанског брака брак није, као што неки желе да јесте (и покуша- вају да га таквим прикажу) ствар овосветска, веза која је производ заљубљености и „лептирића“, економска веза два бића, споразумни, заједнички живот две особе да бисмо то показали потребно је да одговоримо на питање одакле брак, шта је његова сврха, ко учествује у браку? одговоре на ова питања пронаћи ћемо у самом светом писму, а у тумачењу ће нам помоћи мисли светих отаца, на првом месту светог јована златоустог дакле, одакле брак? „и рече бог: није добро да буде човек сам: да му створимо помоћника подоб- ног њему“ „а од ребра узетог од адама створи го- спод бог жену и приведе је адаму“ „зато ће човек оставити оца свога и матер своју и прилепиће се жени својој и биће двоје једно тело“ (пост 2, 18- 24) тако нам говори књига постања, која још ка- же да су двоје створени да буду једно, још у рају „онај ко није сједињен везама брака, каже златоу- сти, не представља целину, већ само половину муж и жена нису два човека, већ један човек“ на другом месту опет пише „када се муж и жена сје- дине, они не постају слика нечега земаљског, већ лик самога бога“ ето ту је тајна, ту је величина брака у браку, изнад сваке категорије нашег разу- ма, двоје постају једно биће, муж и жена постају у браку слика свете тројице тако у браку нису дво- је, него на тајанствен и надразумски начин троје: муж, жена и бог који их сједињује отуда и јесте благодат која почива на браку, јер као што пише тертулијан „брак настаје кад бог сједињује двоје у једно тело“ брак се појавио без икакве везе са првородним грехом он је постојао још пре греха, јер га је уста- новио сам бог, који је створио жену и привео је к мужу још у рају за разлику од римокатолика који су на тридентском сабору прогласили за догму мишљење да је тајна брака установљена тек у но- вом завету од стране христа, источна теологија учи да је ова тајна, установљена још у рају, у новом завету била само потвр|ена, о чему је 1574 годи- не тибингенским богословима писао патријарх цариградски јеремија ии, а у xвии в источни патри- јарси у грамати о оснивању руског светог синода ненарушен грехом (о томе говоре канонске књиге православне цркве - нпр номоканон гл александар савић православни брак и по брак је је господ бог установио од почетка човекове егзистенције, о чему је речено у старом завету: „и рече бог: није добро да буде човек сам: да му створимо помоћника подобног њему“ то је тајна која се не може сврстати и просто укалупити у неке рационалистички одре|ене категорије - то је жива заједница о којој су многи говорили, а увек је речено нешто ново о старом и свима познатом циљ овог текста није да саопшти нешто ново и непознато, већ да оно што је познато и дубоко укорењено у људску природу (није добро да буде човек сам) каже на још један начин православни мисионар 39 49), брак је сачувао своју светост и у јеврејству и у незнабоштву климент александријски каже „у погледу брака, син је само сачувао оно што је отац установио пошто је старозаветни закон свет, свет је и брак и старозаветни брак је био света тајна, као праслика христа и цркве, о чему говори апостол“ „брак је поштена ствар и код нас и код незнабожаца“, каже златоусти хришћанска црква није имала потребу да потвр|ује брак су- пружника који су из незнабоштва прелазили у хришћанство ова „самосветост“ брака произи- лази из чињенице да је настао у рају, а да је господ дозволио да се сачува и после пада, дарујући на тај начин окушај раја свима који у браку живе како треба ипак
Свеска: 300 | Хришћански брак и породица
...
...
Одреднице:
1. 89239 / ...прихватили ниједан од помену- тих шаблона понашања, али ако АНАЛИЗ? ирамо соп- ствене поступке, запрепастићемо се на које се све начине медијски фактор увукао у наш систем вред- ности м...
2. 127304 / ...може допасти неки наочиглед црквени часопис, а када га мало АНАЛИЗ? ирамо закључујемо следеће: најчешће су штампани ћирилицом и доста личе на часописе српске православне цркве, у сво- ...
3. 260761 / ...из прве библијске књиге, књиге постања у питању је изузетна АНАЛИЗ? а - и то етио- лошка - феномена инсектоидности грегора самсе наиме, бог је потпуно отворено рекао адаму и еви да не је...
1. 89239 / ...прихватили ниједан од помену- тих шаблона понашања, али ако АНАЛИЗ? ирамо соп- ствене поступке, запрепастићемо се на које се све начине медијски фактор увукао у наш систем вред- ности м...
2. 127304 / ...може допасти неки наочиглед црквени часопис, а када га мало АНАЛИЗ? ирамо закључујемо следеће: најчешће су штампани ћирилицом и доста личе на часописе српске православне цркве, у сво- ...
3. 260761 / ...из прве библијске књиге, књиге постања у питању је изузетна АНАЛИЗ? а - и то етио- лошка - феномена инсектоидности грегора самсе наиме, бог је потпуно отворено рекао адаму и еви да не је...
2
Свеска: 301 | Црква и информационе технологије
...- толико да људи ни за десетине година не би успели да их изАНАЛИЗ?📌 ира-
ју без помоћи рачунара) покушавају да пронађу
сингуларитет, изузетак од правила који би потвр-
дио претпоставку покушавај
...- толико да људи ни за десетине година не би успели да их из
МЕТА инфо: Р:23800 К:174486 Д:96
| Свеска 301 |
Свеска: 301 | Црква и информационе технологије
... односно које су хипотезе (претпоставке) прихватили занимљив је и начин на који се овакви експери- менти одвијају пројекат се стартује и детектују се сви догађаји, сви судари честица који се дешавају то бележе супер брзи рачунари и из великог броја догађаја (заиста великог - толико да људи ни за десетине година не би успели да их изанализира- ју без помоћи рачунара) покушавају да пронађу сингуларитет, изузетак од правила који би потвр- дио претпоставку покушавају да детектују чудо и заиста је чудо да се тако нешто дешава, нешто толико ретко и тако тешко детектабилно, а да је од такве суштинске важности за науку да ли овакво експериментисање има каквих последица по веру и цркву? не, никакве! потврда или оповргавање неке научне хипотезе не дотиче се суштински човековог живота и нашег циља, а то је царство небеско можда ће се јавити потреба да црква изнесе свој став према неком новом научном сазнању, према потврди хипотезе биг банг-а на пример треба бити обазрив и науку оставити научници- ма, а последице које неко научно откриће може да има или већ производи црква може, чак има задатак да коментарише - она треба да указује на антрополошке аспекте који су позитивни и треба да осуђује оне негативне црква је то кроз векове и чинила увек указујући на творца и творевину и подсећала да човек није само тело, да свет није само оно што видимо, осећамо, што можемо да детектујемо чулима, већ много, много више хигсов бозон би, барем још неко време, спадао у ову другу групу наука 22 видовдан 3/2008 веома је занимљиво и крајње индикативно скорашње саопштење московске патри- јаршије које се односи на учешће свештеника на интернет-форумима у овом саопштењу се наводи интересантна чињеница да чак око 500 руских клирика учествује у дискусијама на тим форумима и уједно се то исто учешће критикује као пре- васходно самољубиво, а не богољубиво какво би ваистину требало да буде чињеница да оволики број свештеника најбројније помесне цркве учествује у раду интернет-форума јасно сведочи о томе да је интернет постао право интелектуално бојиште и јединствено место када је у питању раз- мена и промовисање идеја свих профила ова виртуелна мрежа над мрежама се може одлично искористити за никад довољно мисион- арење, па се намеће практично питање на које се све начине то може радити може се констатовати да постоји више начина за виртуелно мисион- арење, а први би могао да буде креирање парохи- јске, односно црквеноопштинске презентације треба нагласити да одређени број црквених општина има своје сајтове који их представљају све бројнијој интернет-популацији и на којима се износе догађаји везани за ту црквену општину често праћени фотографијама, а уједно се на њима могу наћи и духовне поуке, душекорисни текстови теолошке и сличне садржине, црквенохорска музика, позиви за предавања, а на некима чак и помјаници парохијанин који припада тој црквеној општини - посећујући тај сајт из чисте радозналости - може да научи пуно новог, може да преслуша духовну музику, па чак и да остави имена својих ближњих - живих и упокојених - у помену- том помјанику један од заслужено најпопуларнијих правос- лавних сајтова у србији, светосављеорг, доказује да учешће свештенослужитеља на интернету може бити и те како запажено, а њихови текстови више него радо читани реч је о рубрици питање пастиру у оквиру које неколико свештеника и монаха одговара на разна питања посетилаца овог сајта питања су често веома актуелна и занимљива за шири аудиторијум, док су одговори увек доку- ментовани и потковани питања су подељена у кат- егорије да би се онај ко претражује лакше снашао, а тичу се како литургике, тако и актуелних друштвених дешавања, сектологије, друштвених феномена, црквених канона итд за сваког понешто слободно се може рећи и да је ово прави начин када је у питању коришћење интернета у мисионарске сврхе интернет-форуми су постали виртуелна места окупљања веома великог броја људи - скоро сваки сајт који држи до себе формира неки свој тематски форум, те тако имамо оне на којима се расправља о музици, филму, политици, друштвеним темема, компјутерима, аутомобилима, па све до оних који се баве теолошким и сличним темама ретки су православни хришћани којима је хоби сурфовање интернетом, а да нису чули за нај- посећенији православни форум - форум руског ђакона кураева који тренутно има више од 14000 чланова, преко 26000 форумских тема, око 1400000 порука и, што је најбитније, веома висок квалитет дискусија о свему што може интересо- вати једног верника овај форум има приличан број подфорума - чак 94 - и прави је пример како аутор: свештеник горан @ивковић начини мисионарења свештенства на интернету начини мисионарења свештенства на интернету православни мисионар 23 треба да изгледа једно виртуелно место дискусије намењено пре свега верујућима, али и свима онима који желе да се упознају са православљем или су, једноставно, радознали потпуно је јасно да је - када су у питању читаоци са ових простора - највећа мана овог руског форума језик, па се поставља питање каква је ситуација код нас, као и то да ли и како свештеници могу искористити благодати интернета за мисионарску делатност на српском језику функционише више православно-патриотских форума од којих је на некима израженије третирање православних, а на некима третирање родољубивих тема помињање свих ових виртуелних места окупљања би узело доста простора, али због изразите активности и посећености треба поменути форуме верујем и видовдан на којима део модерације чине и свештеници сви ови форуми пред- стављају одличан, али још увек недовољно искоришћен терен за мисионарење који представници клира, уз мало обуке и искуства, могу одлично искорис- тити у расправама на православно-патриот- ским форумима често се дотичу разне теолошке, али и животне теме, тако да учешће свештенства у дискусијама може бити одличан интелектуални коректив који ће преусмеравати духовна лутања дискутаната уједно их духовно руководећи тако свештеници могу постати својеврсни виртуелни пастири и проповедници у данашњем времену које обележава својеврсна техноманија, учешће свештеника на изузетно поп- уларним интернет-форумима није само ствар сло- боде воље и хобија, већ својеврсни задатак интернет је постао непрегледна њива господња која вапи за мисионарењем, а задатак свештенства је да ту могућност искористи у славу божију и на духовну корист многих људи тема броја 24 видовдан 3/2008 да ли сте интернет зависник - ово је анкета која је недавно кружила виртуелним простором вероватно би се већина насмејала и помислила: нема шансе! неко би рекао: ја баш рационално користим интернет углавном само кад ми треба да пронађем нешто за факултет, неки рад добро, понекад погледам неке вести, потражим нову музику - да случајно није изашло нешто ново ето, само за то! добро, с времена на време свратим на понеки форум, погледам тако теме, можда некад и одговорим углавном то буде и неки чет програм, па свратим и ту, на брзину, да видим да ли је неко онлајн у принципу не играм игрице, ето, само ту једну, неки травиан то је лепа игра, као градиш неко село у бесконачност, кликћеш на поља да би имао више жита, дрва, глине и после, градиш своје штале, силосе, војску, дворац хероја то не захтева пуно времена, ето, тек да кликнеш по неколико пута у току дана кад чујем да је било неко пре- давање, ја га нађем на нету и тако скинем и то али то је све на брзину то је добро фактички не мораш да идеш на те трибине, предавања све ти је ипак доступно ето, немам телевизор, али скидам неке емисије са другарима због других обавеза не могу да се виђам онолико често колико бих волела, неки су и у другим земљама, али свако вече смо заједно на месинxеру или скајпу - како коме одговара па, чекај, због чега ово причам! ах, да, анкета да ли сте интернет зависник? нове технолошке револуције опремиле су тако човека да је он већ одавно заборавио мотику и сада би, ако може, и њиву орао помоћу миша но, ништа није искључено! многи бране овакво стање говорећи да би било апсурдно враћати се на дрвено рало и плуг, али смо мишљења да нас је ово савремено доба лишило неког природног инстинкта у случају, не дај боже, ванредних ситуација, савремени човек - да не кажемо пост- модерни - не би могао тако лако да се снађе без својих помагала време се убрзало, убрзале су се и информације које стижу до нас, све пролази као кроз машину за млевење меса и тек понешто остане урезано у памћење многе ствари, многи догађаји постају прилично нормални и не саблажњавају нас савремена технологија се користи у многе сврхе употреба и корист нису толико страшни, већи је проблем злоупотреба у последње време све чешће се могу наћи видео-снимци насиља по школама, а порнографија је присутна чак и на сај- товима који нису за то предвиђени - некада се слике обнажених девојака појављују изнебуха док проверавате мејл, рецимо на yахоо-у све ово је проблем и пошаст новог доба омогућена је и интернет куповина прехрам- виртуелна стварност: м аутор: татјана радић православни мисионар 25 бених производа више није потребно да идемо у продавницу, продавница долази код нас зелене пијаце умиру, породично се мање иде у куповину, а то све уз тврдњу да немамо времена [та је то време и да ли се оно убрзало или више нисмо способни да се фокусирамо човекова пажња постаје механичка, аутоматска; немогућност да се са другим сретнемо сада нам је постала нормална, а ми се са таквом ситуацијом миримо сетимо се једне истине: православно хришћанство је сусрет једне личности у другој, то је упућивање ка оном другом православни хришћанин је слободан, слободан од свега савремени човек је, са друге стране, роб он је заробљен у свом компјутеру, у свом распореду за један дан, недељу или месец савремени човек се батрга у плићаку, а православни хришћанин сло- бодно плива у дубоком океану хаувард рејнголд сматра да виртуалне зајед- нице настају као одговор на глад за заједништвом која прати дезинтеграцију друштвених заједница у реалном свету он стварање сајбер-заједница назива новом друштвеном револуцијом истичући да њени ефекти могу бити позитивни иако дода- је да уколико виртуалне заједнице одговоре на дубоке и нужне човекове потребе, уместо да се само поиграју људским слабостима као флипером или 'пекменом', данашње мале енклаве могу у наредних двадесет година прерасти у много веће групације можемо се донекле сложити са овом тврдњом, али ипак не смемо заборавити чињеницу да црква треба да има своје место у животу једне особе и да овде лежи свестрана одговорност, одговорност оба члана заједнице иако нам је лакше да неко мало штрчавије питање поставимо иза измишљеног имена, по нашу личност је боље да то учинимо очи у очи са дру- гом особом међу научницима овог новог друштвеног феномена јављају се многе дилеме и несугласице виртуалне друштвене групе мек клелан назива псеудозаједницама тврдећи да оне стварају илузију социјалног повезивања са друге стране, фенербек и томсон упозоравају да ако знатан део популације почне да ствара друштвене односе на компјутерској мрежи, тада ће остатак популације, чак и ако је то мањина, бити онемогућен да учествује у свим аспектима друштва, већ ће моћи само мање - више безазлено да посматра активности корисника компјутера ново модерно доба, предности савремене технологије - све то не мора да буде нужно зло, али не треба да буде ни оквир и усмерење нашег живота, већ помоћно средство а онај други пред нама - да имамо времена за сусрет очи у очи, а не иза паравана ој ја и мој измишљени ја тема броја 26 видовдан 3/2008 проф др божидар раденковић, руководилац лабораторије за електронско пословање факултета организационих наука, својим приме- ром показује на који начин је могуће спојити врхунско знање из области информационих технологија и православну духовност професор раденковић је члан више стручних међународних организација, међу којима су и иеее (тхе институте оф елецтрицал анд елецтрониц енгинеерс), ацм (тхе ассоциатион фор цомпутинг) и сцс (тхе социетy фор цомпутер симулатион интернатионал), а укључен је у низ стручних активности и кључних пројеката из области информационих технологија у србији оно што професора раденковића издваја јесу његова религиозност и умеће да креативно спаја хришћанске истине са научним постулатима професоре, чиме се тренутно бавите на факултету организациних наука? - [ира област мог научног интересовања је примена интернет-технологија у пословању пре- дузећа мобилно рачунарство и бежичне (њире лесс) технологије су области у којима тренутно највише радим на факултету организационих наука предајем електронско пословање, интернет-технологије и мобилно рачунарство ментор сам више докторских дисертација у овим областима учествујем у раду иеее цомпутер сциенце цхаптера: хттп://њњњиееенсацyу/иеее цохтм радим на више пројеката у привреди и државној управи управо сам завршио рад на про- јекту увођење гпс-система у такси-сервису града београда укратко, радим посао који волим и мис- лим да имам добре резултате поред тога што сте познати у свету науке, ви сте и дубоко верујући човек један сте од познатијих хаxија са ових простора да ли сте живу хришћанску веру наследили из породичног окружења или је то био плод призива и животног искуства? - по сазнањима које имам од родитеља, крштен сам у првих 40 дана свога живота у цркви у пироту од најранијих дана свога детињства сећам се топлине и свечаности празновања божића и васкрса хришћанску веру, веру сло- боде, одговорности и стваралаштва сам током живота откривао и још увек је откривам православље пуно топлине и надахнућа за ства- ралачки рад, мом менталитету и стваралачким поривима потпуно одговара у вашем кабинету на фон-у поред стручне литературе стоји и свето писмо, што на симболичан начин говори о вашем споју духовности и технике нажалост, у нашем друштву постоје људи који сматрају да су то неспојиве реалности, а пре неколико година се у неким ултралибералним круговима говорило да се мора направити избор између кандила и рачунара како коментаришете такве ставове? - кандило као веза ка трасцедентном, као мост ка свету духовном, на истој је страни православља на којој је и стваралачка компонента рачунарских технологија рачунарске технологије саме по себи имају потенцијал и за добро и за зло човек има слободу, али и одговорност у њиховој при- мени ако би се кандило одвојило од рачунара, изгубила би се она нит која рачунарске технологије води ка напретку и вишим степенима људског постојања моје је мишљење да су позиви за избор између интернет је разговор водио: ђакон оливер суботић моје је мишљење да су позиви за избор између кандила и рачунара пароле настале и као израз тренутних политичких интереса политички интереси у главе срба уносе много збрке кандила и рачунара пароле настале и као израз тренутних политичких интереса политички интереси у главе срба уносе много збрке пре неколико месеци нисмо могли да замислимо слике данашњих чудних политичких коалиција не треба искључити и могућност да - са истим жаром и искључивошћу - уколико процене да би од тога имали користи, исти актери причају о примату кандила над рачунарима зато таквим изјавама не треба давати важност пре неколико година сте на православном богословском факултету у београду одржали веома запажено предавање које се односило на духовни аспект интернета, и то је било прво предавање такве врсте на овом факултету слично предавање сте прошле године одржали и у просторијама галерије сану [та нам можете рећи о свом погледу на интернет и информационе технологије? - чак и када се користи иста терминологија, постоји доста неразумевања између људи који се баве техничким, друштвеним и богословским наукама у данашње време - када су науке углавном мултидисциплинарне - такво нер- азумевање мени лично представља препреку за квалитетнији научни рад и успостављање син- ергије да бих макар мало допринео разумевању, покушао сам да направим предавање о духовним божји дар тема броја православни мисионар 27 28 видовдан 3/2008 и друштвеним основама интернета у коме нећу користити термине из области техничких наука у предавању сам изложио историјски развој комуникација почев од речи божије као кому- никационе супстанце највишег нивоа апстракци- је и највишег стваралачког капацитета затим сам информацију - која се у процесу комуникације преноси од извора до одредишта - разложио на три компоненте: компоненту информације окренуту ка господу богу и највишим духовним вредностима, компоненту која извире из човека као божијег бића и стваралачку компоненту саме информације од степена сагласности ове три компоненте зависи ефекат информације модели једностране комуникације који се користе у радио- и тв-дифузији познати су још у старом завету (10 заповести, глас из несагориве купи- не) интерактивна комуникације је хришћанска комуникација @ивога бога међу људима интернет је настао по угледу на моделе кому- никације из новог завета интернет је медијум за савремену интерактивну комуникацију интернет је божији дар у поменутом предавању сте правили и аналогију између древне вавилонске куле и неких негативних стремљења савремене цивилизације која скретања постоје у погледу коришћења софистицираних информационих технологија данас - пре свега у контексту губљења приватности? - мит о кули вавилонској је синоним за човеко- во делање у страсти и гордости одговор самог интерактивна комуникације је хришћанска комуникација @ивога бога међу људима интернет је настао по угледу на моделе комуникације из новог завета интернет је медијум за савремену интерактивну комуникацију православни мисионар 29 господа је унижење положаја човека да у страсти и гордости не би наудио себи и другима од стања када беше на целој земљи један језик и једнаке речи дошло се до тога да помете господ језик целе земље и оданде их расу господ по свој земљи библијски мит са супротним исходом је борба јакова с анђелом на броду реке јавока јаков у борби није пуштао анђела (самог господа) док од њега није добио благослов тада је прешао у виши степен постојања и постао је израиљ, а са њим и сви његови потомци данашњи научници треба да се угледају на јакова и његову борбу у научном стварању треба да - увек и упорно - траже божији благо- слов само тако могу помоћи савре- меном човеку да - слично јакову - пређе у виши ниво постојања, ближи и самом господу данашње информационе техноло- гије дају могућност глобалног одре- ђивања географске позиције сваког човека могући су биометријска иден- тификација и бежични трансфер личних и других података практично је могуће имати информациону слику и географску позицију за сваког човека појединачно на кугли земаљској могућности злоупотребе су огромне, али се због тога се не треба бринути ако се модерне информационе технологије буду злоупотребљавале, сам господ ће - као и у миту о кули вав- илонској - наћи начина да човека помете од гордог и злог наума професоре раденковићу, захваљујемо се што сте одвојили своје време за „православни мисионар“ и желимо вам свако добро од господа - захваљујем на лепим речима при- ликом представљања и датој могућности да своја размишљања изложим читаоцима православног мисионара 30 др синиша влајић је доцент на факултету орга- низационих наука на седам предмета из области информационих технологија кратак осврт на његову личну страницу (њњњсвлајицфонбгацyу) говори о томе да је у питању личност различитих талената - бави се информационим технологијама, философијом, песништвом, музиком, па и теологијом доцент влајић је, уз све наведено, узоран хришћанин и отац троје деце господине влајићу, како ви схватате информационе технологије? - у данашњем добу - које је пуно изазова за обичног човека - информационе технологије представљају средство које човеку у веома великој мери може да помогне у решавању бројних проб- лема када то кажем, мислим на примену инфор- мационих технологија у привреди, здравству и другим областима друштва које је потребно уред- ити и организовати у том смислу сматрам да су информационе технологије одлично оруђе које - правилним коришћењем - може помоћи човеку да боље уреди и организује себе и своје радно окружење информационе технологије имају смисла ако су у служби човека и ако - саме по себи - не постану циљ које се дилеме јављају при коришћењу информационих технологија? - информационе технологије добијају вред- ност тек онда када се практично употребе и примене то значи да тек израдом одговарајућих апликација (програма) - на основу тих информа- ционих технологија - оне бивају потврђене или одбачене из наведеног се може закључити да направљени програми, у суштини, одређују конкретни простор примене информационих технологија програме, као што је познато, праве људи који се баве пројектовањем програма (софт- вера) они праве програме коришћењем различитих метода које покушавају да као крајњи резултат добију програм који ће бити функционалан и лак за одржавање и надоградњу у том процесу прављења програма дешавају се неке мисаоне активности које бих сликовито објаснио цитатом из увода својих скрипти за предмет пројектовање програма: када се ноћ приближи свитању и када се јава почне мешати са сном, почињеш да схваташ да још увек радиш и да решење још увек није ту устајеш и одлазиш од машине која даје и узима од свакога помало - неприметно из дана у дан, док не прођу године а онда једног јутра пожелиш да сведеш рачуне са собом, да на једну страну ставиш све шта си радио, читао, проучавао, а на другој да видиш шта си научио и урадио и тада почињеш да схваташ несразмеру између уложеног рада и остварених ефеката питаш се чему све то води - ако уопште води - и која је граница између исцр- пљивања и неке јасне спознаје која ће утврдити твоје знање и сабрати твоје мисли граница се - под налетима нових технологија - помера у корист исцрпљивања отпор слаби временом и човек постаје заробљеник жеље да сазна нешто информационе техно разговор водио: ђакон оливер суботић видовдан 3/2008 православни мисионар 31 ново не схватајући да се слична (често иста) прича по ко зна који пут препричава на различите начине питаш се где су та знања која су стабилна и која се не мењају сваки пут када неко жели да прода свој нови оперативни систем или програм- ски језик питаш се и одговор очекујеш наведено размишљање на неки начин одслика- ва ту једну велику дилему, једно велико искушење о смислу свега овога што радимо управо та диле- ма је у великој мери усмерила мој досадашњи људ- ски и стручни пут и дала ми снаге и енергије да у овоме што радим покушам да препознам нешто што има дубљи смисао и што треба да објасни да ли коришћењем и применом информационих технологија само опажамо истину или је и чинимо временом сам схватио шта је у мојој струци концепт који је стабилан и који на најекономичнији начин може да прати раст и развој сваког програма то су софтверски узори (патерни) бићу слободан да кажем да је свако ко схвата тај концепт на путу да постане савремени апологета логије без предрасуда тема броја отуђеност појединца у „светлу“ нових информационих технологија колико је потребно временских трептаја да би једна реч постала јасна и блиска ономе ко жели да схвати смисао дана који долазе? колико пута треба да се будимо да бисмо били пробуђени у светлу истине која се спушта нежно и непоновљиво у наше мисли? колико смо далеко од пута који не види само једну раван кретања, заборављени на ветрометини многих струја које носе тмину предрасуда новог доба које поједин- ца треба коначно да ослободи од његове суштине? читам по ко зна који пут нешто што већ знам, што покушавају да опишу на другачији начин говоре о новим циљевима, стратегијама и путе- вима којима ће људи новог информатичког доба ићи питам их где је човек у томе, где су нежне речи које свако очекује да чује када тешка време- на дођу, када све оно што сада ради постане старо и без вредности они немају одговор на то питање ја им кажем да ће одговор донети време које неће имати милости према онима који немају нова информатичка знања оствариш се без спокоја, угасиш се без сећања остаје само траг у облику неких чудних знакова које већ сутра нико неће разумети нити ће желети да зна шта је то и чему је то служило колико је, ако овако посматрамо, све рела- тивно и без смисла учиш и радиш на нечему што већ сутра неће имати никакву вредност данас вредиш, сутра си неко кога је прегазило време ко си ти уопште? неко ко мисли да је сло- бодан и да су му ту слободу остварености пок- лониле нове информационе технологије смешно ти си неко ко још није схватио где су планирале да га сместе, искра која тиња и којој неће дозволити да се разгори у свој лепоти плавичасте светлости нисам паметан шта да саветујем младе људе јер сам и ја заробљен глупостима које се провлаче кроз све нити световних димензија како могу да говорим о вредности онога што радим када је то нестално и пролазно како могу да спознам суштину када су окови тешки и хлад- ни како могу да будем привржен информа- ционим технологијама када ме оне отуђују од људи, од породице, од самога себе молим се господу да ми да снаге да схватим време које долази, да се саберем у мислима и да схватим пут којим требам(о) ићи с влајић, београд, 31032005 32 видовдан 3/2008 како оцењујете (садашњу) употребу информационих технологија од стране спц и да ли имате неке препоруке? - сматрам да нове информационе технологије - ако се користе за добро- бит људске заједнице - саме по себи нису нешто што на било који начин негира традиционалне вредности и ставове о суштинским питањима која се тичу односа бога и човека, тако да схватање и коришћење информа- ционих технологија од стране спц схватам као нешто очекивано и примерено добу у коме живимо владика атанасије је осамдесетих година прошлог века на једној триби- ни у београду рекао да религија пред- ставља способност човека да комуни- цира у свим димензијама и хоризон- тално и вертикално сматрам да информационе технологије припадају тој хоризонтали, која ни на који начин не негира вертикалу преко које са господом успостављамо сагласје које су шансе које информационе технологије пружају мисији цркве у наше доба? - информационе технологије су једно од могућих средстава које се могу, а и не морају користити у мисији наше цркве сведоци смо да многа свештена лица информационе технологије користе у циљу представљања наше православне вере у томе не видим ништа необично и ништа непримерено лично могу да посведочим да сам на интернету нашао аудио-записе предавања и писане материјале наших уважених епископа које са задовољством преслушавам и читам видим, дакле, практичну примену информационих технологија у мисији наше цркве мислим да се суштина коришћења информа- ционих технологија и било којих других средста- ва у служби човека своди на то да чинимо истину мислим да је мисија цркве управо у томе да нас учи како да чинимо истину, а људи ће кроз различите облике свога делања - ту видим и нас који се бавимо информационим технологијама - препознати како се то чини истина дубоко сам убеђен и сматрам да су православно учење и вера пут који ће просветлити многе који се сада - без жеље да проникну у садржај који прави видљиву истину - баве само опажањем те видљиве истине може да звучи прилично претенциозно, али мис- лим да ће препознавањем концепта чињења истине бити отворен пут ка новој науци која ће бити наука за науке - нешто што бисмо ми информатичари, који се бавимо генеричким концептима, назвали метанауком верујем да ћемо чињењем истине почети да живимо истину и да ћемо тада схватити шта је значила порука господа који се на синају јавио мојсију: ја сам онај који јесам пре неколико година сте били један од стручњака које је спц позвала на учешће на првом стручном симпосиону који се бавио проблематиком тоталног надзора друштва уз помоћ идентификационих технологија да ли сматрате да ће информациони стручњаци смоћи снаге да се (у будућности) одупру таквим православни мисионар 33 трендовима и како гледате на све актуелнија орвелијанска предвиђања? - @ивимо у времену у коме технологије - не само информационе - имају тенденцију да саме себи постану циљ или средство којим ће се директно погазити право човека на слободу сопствене личности не улази се у суштину потребе човека као духовног бића, већ се наглашавају вредности које су пролазне и које су по својој суштини веома плитке и (ис)празне бићу слободан да вам свој став представим једном својом песмом: причамо о форми живота у којој је пут одређен добротом и пажњом према свима, према речима према деци која тек треба да стасају причамо о времену у коме смо слушали далеке гласове о нама о чежњи којој не знам име о томе да не живим лепо и да нисам срећан деца мирно спавају, здрава су у миру нам пролазе дани сви имамо довољно за нормалан живот богат сам пажњом својих пријатеља сматрам да се покушајем утапања појединца у концепт потрошачког друштва жели створити човек који је безоблично биће код кога ће потребе увек бити веће од могућности и који ће духом бити припремљен да буде под сталним надзором друштва које ће задовољавати његове бесмислене потребе такав орвелијански човек није сабран и уравнотежен ни са собом ни са људима, и никада није задовољан својим животом он је непрекидно растројен у покушајима тражења нечега што је фикција и што (у суштини) нема никакву трајну вредност мислим да сваки човек - који је својом суштином слободан - неће дозволити да постане орвелијанско биће и неће дозволити да се над њим врши било шта - укључујући и примену иден- тификационих технологија - што ће нарушити слободу његовог избора који чини као једин- ствено и непоновљиво биће сматрам да је улога сваког човека - па и нас који се бавимо информа- ционим технологијама - да афирмише човека као слободну личност којој се на силу ништа не може наметнути имате ли неку поруку за средњошколце који читају наш часопис и које занимају информационе технологије? - слободно и без предрасуда учите и слободно и без предрасуда користите информационе технологије јер мислим да ће многи од вас поста- ти апологете овога доба не заборави све оно што желим да кажем, рећи ћу када се сунце насмеши и моја нада утоне у жељу коју баш сада желим теби рећи нестварно уморно добијам дане окорео у немиру који се тражи и понет мишљу да заувек будем и да заувек сањам оно што живим прича је далеко од мене и траје као да корачам стазама света прерушен у облак што путује дивљем утонуо у освит белога цвета надасве срећан са опет што се рађа са умором са смехом што се пољима креће и не тражим пуно само мало ветра који ће ме одвести до извора свега пусти ме да будем своје сенке патња пусти ме да се далеко досегнем поучен лепим што траје и што се буди на освит нечега што личи на себе да то је појам за век, за век што следи за тајне које откривам опет уморан опет загрејан да пловим у себи можда је то дубина нечега, не знам ни сам патње усуда за нешто што треба бити освешћен ветром у нади што гори лепотом што плени и не засењује душу лепотом која гори а не сагорева ма ко си ти ако име своје лако дајеш ако пушташ да траг светла нестане о теби остани са собом и не плаши се дана који ће морати једном да се деси не заборави и не мисли да је далеко када је оно увек ту, када покушају узети моју душу, моје косово моју душу, моје косово с влајић, београд, 230108 34 видовдан 3/2008 аутор: ђакон андреј савићевић своју хришћанску мисију богољуб је започео пре тридесетак година, од дана свог рођења: од последица примене тадашњих, недово- љно усавршених инкубатора, он је још као новоро- ђенче примио на себе крст телесне болести - цере- бралне парализе све од тада овај млади човек жи- вотом сведочи како се сила божија у немоћи пока- зује савршеном богољуб скромно каже само: служим господу де- лећи са другима оне дарове које сам од wега при- мио иза ове реченице крије се један ретко виђен подвиг у надилажењу људских слабости и задоби- јању благодати божије богољуб је свој телесни недостатак прихватио као ???жалац у тело???, налик апостолу павлу qуде који покушају да га сажаљевају просто разоружа задивљујући их својом животном енергичношћу и полетом академским усавршавањем у области бо- гословских наука богољуб стиче нова сазнања и каже да ће тај процес трајати целога живота - мимо званичне стручне спреме @ивотну проповед јеванђеља започео је од сво- јих најближих, од своје породице поучивши нај- пре своје ближње да од традиционално поштују- ћих православних хришћана прихвате да живе ак- тивним литургијским животом, оправдао је, зауз- врат, управо призвук традиције у презимену своје породице поповића, из које је - све до пре педесе- так година - потекло много свештенослужитеља богољуб се - узрастајући и сам у духу и познавању своје вере - обра- ћао и људима са хришћанским интересо- вањем за добро и спасење људских душа који су чинили његово шире окружење сада међу људима којима је подобан по телесној слабости често ми- сионари са циљем да и они пронађу своје место у светотајинском животу цркве, те да открију и умноже таланте који су им од бога поверени расудивши о томе шта све из времена и света у коме живи може да употреби у славу имена бо- жијег, богољуб интензивно почиње да користи компјутер и упознаје и токове светске компју- терске мреже - интернета са гледишта хришћанске етике, мислим да је интернет једна „адиафора”, појава која сама по себи није нити добра нити лоша, већ морални квалитет интернета у потпуности зависи од начина на који га човек употребљава да ли ће употреба интернета за свакога појединца бити корисна или погубна, то потпуно зави- си само од човекове слободне воље а сло- бода избора је свим људима неодузимљиви дар од господа препознат у свом црквеном окружењу као неко ко се разуме у компјутере, од све- штеника је добијао различита послушања било као учесник било као једини извр- шилац израде интернет-презентација, сјај силе божје у православни мисионар 35 тема броја дописа, плаката, црквених листића, књига, итд, о чему - ради задобијања плате на небу - избегава да говори детаљније мисионарење путем интернета започео је прилично ревносно, безрезервно желећи да сваком с оне стране жице помогне у расуђивањима на тему православне духовно- сти како људи из различитих побуда износе своје мишљење у јавност, и овде је свака до- бра намера морала да се остварује у оној ме- ри која неће повредити ничију слободну вољу и мишљење, али која ће изнети на виде- ло истину православља удруживши снаге са још неколико истоверне браће, богољуб ду- го учествује на форумима са религиозном тематиком бранећи истине вере од залуд- них напада разних секташа, богобораца, а побожно усмеравајући оне који су до тада били неупућени у сопствену православну веру један од горећих проблема био је тај што нигде на интернету није био постављен текст светог писма или барем новог заве- та, који је одобрен од стране спц с друге стране, од стране разних секти нуђен је бесплатно не само текст светог писма, већ и програм за његово претраживање сек- ташки преводи светог писма увек су про- блематични за коришћење јер је текст углавном мењан да би био у складу са веровањем секте уз групу братије имао сам много апологетско- полемичких расправа са онима који нису право- славно мислећи људи, а у то време наш циљ је пре свега био да учинимо доступним на интернету канонски текст светога писма онако како га је сачувала и нама предала наша света црква с божјом помоћи, циљ је постигнут двојако: по- менута братија је у електронски облик пренела текст новог завета и почела да га дистрибуира пре- ко интернета, а неколико месеци касније изашао је и званични мултимедијални диск свето писмо у издању светог архијерејског синода спц убрзо је почело да се ради и на пребацивању других душе- корисних текстова у свему томе имали смо мање или више успеха, али смо се и на овом пољу рада уверили да је заи- ста жетве много, а посленика мало на интернету је полемику заменило позитивно мисионарење - тражење заједничких духовних тежњи и веза са људима који су заинтересовани за духовно узрастање, као и њихово упућивање у све- толитургијску праксу цркве, где то узрастање једи- но и може да се остварује са многима од тих људи постао сам близак и данас сам са њима заједно у свакој животној при- лици када је тако богу угодно и то не само посред- ством интернета, него и заједништвом лицем у лице а када смо физички далеко, онда ми интер- немоћи људској 36 видовдан 3/2008 нет помогне да превалим ту раздаљину и духовно ми на- докнади њихово одсуство богољуб примећује да је различит сте- пен коришћења интернета (и компјутерских технологија уопште) од стране клирика српске цркве, а посебно када се упореди коришћење у србији у односу на расејање могуће је да је то због већих пространстава и мање парохијана кад је реч о расејању, где интернет донекле може да ублажи ефекат физичке даљине пастира од своје пастве свештенство у србији се по овом питању више ослања на лаике при својим храмовима овде се отвара и питање коначних могућности интернета или било каквог другог у будућности сајбер-повезивања људи који су иначе физички далеко могу ли интернет и друга теле-медијска повезивања да постану одговарајућа замена за су- срет лицем у лице? може ли сајбер повезивање да замени физички контакт? ова питања се тичу једне велике тајне побожно- сти наше вере, а то је тајна оваплоћења сина бож- јег наиме, бог није само пружио некакав линк до земље да би се преко њега људи конектовали на небеса; он је сам сишао на земљу и трајно сједи- нио у својој личности људску и божанску природу ставши тако близу све твари и близу сваког од нас богочовек исус христос лично је ходио земљом, доживљавао и искусио све као сваки други човек - осим греха - при- мивши на себе мучење и крсну смрт и васкрснувши у истом телу у коме је био положен у гроб вазнео се на небо у телу и доћи ће опет лично - без по- средника - да оконча ово време искупљења за све време од вазнесења до свог другог доласка, господ наш исус христос даје нам светим причешћем своје тело и крв на свакој светој литургији поста- јући нам ближи него ми себи самима ово би у нај- краћем био одговор на питање граница интерне- та у заједничарењу људи за све остале нивое и ду- бине комуникације између људи интернет остаје једно врло захвално средство као препоруку за благочестиво коришћење ин- тернета и других мисионарских средстава, дода- ћемо још једну богољубову мисао: пазите да не дајете светиње псима, нити да бацате бисере православни мисионар 37 пред свиње трудите се да све што чините на интернету оставља о на- ма добро сведочанство и пред онима који су ван цркве будите мудри као змије и безазлени као го- лубови нека ваши поступци буду благи, а докази нека буду јаки као препоруку за благочестиво коришћење интернета и других мисионарских средстава, додаћемо још једну богољубову мисао: пазите да не дајете светиње псима, нити да бацате бисере пред свиње трудите се да све што чините на интернету оставља о нама добро сведочанство и пред онима који су ван цркве будите мудри као змије и безазлени као голубови 38 видовдан 3/2008 р адећи у народној библиотеци србије схватио сам да наше црквено библиотекарство заоста- је не толико у технолошком напретку, колико у стручно-образованом оспособљавању кадрова компјутери увек могу да се купе, али знање неко мора да вам пренесе институција где заиста може да се стекне знање из области библиотекарства јесте народна библиотека србије са својим високообразованим стручњацима који своје знање не крију о савременом црквеном библиотекарству у србији можемо говорити од момента када је народна библиотека србије расписала конкурс за теолога који би радио на каталогизацији и класи- фикацији теолошких књига оног тренутка када сам почео да радим у народној библиотеци србије за цркву је отворен простор за мисион- арење када сам почео да радим, још увек нисам био рукоположен у чин ђакона, тако да већина запослених у библиотеци није ни знала шта сам по образовању у међувремену сам рукоположен, што је за многе било изненађење пошто на посао долазим у мантији радим у одељењу монографских публикација у њему се каталогизирају и класификују књиге чије електронске записе преузимају све остале биб- лиотеке у србији то место изискује потребно знање из библиотекарства, које нисам имао уз добро организоване семинаре, предавања и пола- гања стручног испита у потпуности сам оспособљен да обављам посао библиотекара потреба за теологом се јавила пошто се у правилнику и приручнику за израдбу абецедних каталога дио 1, одреднице и редалице налазе три члана (131, 132 и 133) у којима су обрађене једин- ствене одреднице и њихове опште упутнице за неусвојене облике имена црквених досто- јанственика, чланова црквених редова и светаца оно што недостаје у овим члановима је то што нема довољно примера за имена црквених лица и светитеља из области православног хришћанства не сматрам да је аутор приручника то намерно изоставио јер у периоду када је приручник написан црквено православно издаваштово није било развијено припао ми је тај веома озбиљан посао, али постојећа правила за израду једин- ствених одредница нисам преправио, већ сам их допунио примерима имена аутора која су се у међувремену појавила на крају сам све примере јединствених одредница и њихове опште упут- нице за неусвојене облике мапирао у нормативни запис нормативни запис се израђује када је потребна упутница за име јер у библиографским записима или изворима података постоје различита имена или облици имена, различити елементи имена, дела једног аутора се воде под две одреднице, постоји ранији и каснији облик имена име аутора у опису може бити пред- стављено у два облика: у нормираном облику и у облику у коме се појављује на документу када се ови облици разликују, они се налазе у различитим пољима у библиографском опису (исбд - међународни стандард за библиографски опис) или у формату за машински читљиву катало- гизацију унимарц избор једног имена као нормираног и означавање неусвојених облика често је све што је потребно за контролу, али пошто имена црквених аутора углавном нису индивидуализована, решење сам нашао у англоамеричким каталошким правилима која се углавном базирају на додавању квалификатора као што су занимање, титула или начин ословљавања, положај у струци или служби једнакост између варијантних и нормираних облика имена традиционално се успоставља помоћу упутнице види (<), која са варијантног православље и саврем у србији - лични осврт аутор: ђакон ненад идризовић православни мисионар 39 упућује на нормирано име то све можемо видети из два примера како би свима било разумљиво о чему причам: 1 подручје: павле, српски патријарх 3 подручје: стојчеви], павле павле, београдско-карловачки архиепископ павле, рашко-призренски епископ павле, владика 1 подручје: попови], јустин 3 подручје: јустин ]елијски јустин, архимандрит треба рећи да савремено библиотекарство у корак прати савремену технологију, тако да онај ко жели да буде добар библиотекар мора да бити и солидан познавалац рачунарског софтвера најважније је да је народна библиотека србије (као државна институција) отворена за сарадњу са црквом, на којој је да одговори на ту добру вољу управници црквених библиотека и њихови библиотекари би заиста требало да дођу у народну библиотеку србије и затраже помоћ за стварање савременог црквеног библиотекарста- ва ми из цркве треба да будемо отворени по питању сарадње која ће, оствари ли се, бити помак напред - црквени библиотекари ће својим искуством допринети савременом биб- лиотекарству, а библиотекарству ће бити враћено веома значајно место које му је у историји цркве одувек припадало ено библиотекарство тема броја 40 видовдан 3/2008 доступност рачунара великом броју људи довела је до тога да почну да се употребљавају за ствари које нису биле првенствена намена њихових пројектаната чак би се могло рећи да индустрија забаве (читај: компјутерске игрице) данас одређује напредовање технологије захтевније игрице траже брже рачунаре индустрија забавног софтвера предњачи у односу на филмску [та то практично заначи? са визуелне перцепције прешли смо на интеракцију - постали смо учесници виртуелног света од почетака игара које се играју у првом лицу у такозваном 3д 4д окружењу (wолфенстеин 3д, доом серијал) графичке могућности су веома напредовале данас постоје ситуације када је веома тешко утврдити да ли је слика вештачки генер- исана или је то фотографија стварног света овде треба истаћи да у овој групи игара преовлађују оне које за тематику имају насиље (рат, мисије у којима је циљ убити све што се помера), као и оне игрице са веома израженом демоноликошћу ликова - што је случај у поменутој игри доом једном православном хришћанину никако не може да прија количина негативне енергије којом обилују те ратничко-мисијске и демонолике игрице иако многи кажу да их управо такве игрице ослобађају од свакодневног стреса, посто- ји велики број случајева у којима су игрице овог типа проузроковале раздражљивост и неизбежно стварање зависности зависност о игрању је постала класификована болест која се по тежини мери са коцкарском зависношћу и сматра се веома озбиљном: дешава се да млади попуштају у школи, губе године приликом студирања поред ових такозваних сингле плаyер, поз- абавићемо се и оним играма које називају мморпг (мулти плаyер онлине роле плаyинг гамес) то су игрице у којима играчи из различитих земаља, чак континената, деле виртелни простор и заједно убијају змајеве (виртуелни светови норратх и азеротх) овде нису најбитнији змајеви и непријатељи који се убијају (опет убијање), већ односи који се успостављају између играча qуди једноставно имају потребу за комуникаци- јом, а софтвер им то омогућује да ово има озбиљне последице и у стварном свету, може нам потврдити податак да је трговина виртуелним магичним предметима преко интеренет-сајта ебаy према- шила једну милијарду долара ако виртуелна ствар може да се прода за реални новац (а новац је ком- понента и једно од мерила стварности), да ли је онда виртуелно реално или не? [та рећи о виртуелном свету сецонд лифе (други живот) - ако не првом, онда најпознатијем виртуелном свету који је покушај стварања једне социјалне структуре која даје могућност свакоме (ко има рачунар, солидно је информатички обра- зован и користи енглески) да живи онако како је одувек желео и да проба оно што у стварности никада није могао ако не успе, ником ништа следи ресет и стартује поново виртуелна реинкарнација или онај ко се уплео, засигурно троши све своје сло- бодно време, а могуће и онај део времена који је предвиђен за рад, учење, да не спомињемо молитву потребно је указати на још неколико проблема који наизглед не спадају у област виртуелне реал- ности, а које иницирају форуми, блогови, мy спаце, фацебоок и све оно што везује човека за рачунар и уплиће у једну паралелну форму живљења као што је лепо приметио учесник једног православног форума: ми овде виртуелна (не)реалност аутор: александар савић тема броја природно, а није од природе лажа, а паралажа личи, а није где је граница? машта или стварност? да ли заиста постоји опасност замене идентитета и поистовећивања са измишљеним ликовима из виртуелне реалности (виртуал реалитy вр)? расправљамо о мерењу времена, а напољу је сунчан дан и у парку секташи раде свој посао и несвесно се постаје роб нечега што није баш лако описати и рећи шта заправо јесте форум - место где се размањују мишљења на одређену тему са другим учесницима - форумашима; блог - интернет дневник (најприближнији опис); мy спаце - једна од интернет-заједница у којој се људи групишу у односу на заједничке теме које их привлаче и размењују мишљења из ових појашњења термина видимо да је заједничка потреба да људи буду у заједници, да размењују мишљење пред православног хришћанина који је позван да увек мисионари поставља се задатак да сведочи и у овом виртуелном свету како? свакако - речју но, то сигурно није довољно оно што је потреб- но је увек позивати људе: дођи и види позив који је натанаил упутио своме брату важи и у овом случају једина заједница коју ми заиста можемо ставити као противтежу овим виртуелним и која ће да превагне јесте литургијско сабрање како се поставити према овим феноменима? рекло би се да треба бити изричит и имати јасан став јер већина игрица, осим што драстично одуз- има време, може бити штетна како за душу, тако и за тело (нарочито код деце) са друге стране, треба бити обазрив и не одбацивати као а приори лоше све што нам је непознато у том погледу постоји прегршт озбиљних студија које се баве темама као што су: пренос знања у вр као нови изазов, лечење неких психичких поремећаја у вр, утицај вр на стваран свет у позитивном смислу - што је потреб- но узети у обзир у позитивном смислу и, на крају, треба имати на уму речи апостола павла: све ми је дато али ми није све на корист 42 видовдан 3/2008 г рад јерусалим лежи у централним јудејским брдима на 770 метара надморске висине у сво- јој културној и политичкој историји одбијао је да се угледа на запад и колоније на обали медитерана, њихову процветалу књижевност и материјалну кул- туру одувек је био окренут пустињи која почиње одмах иза скопуса и маслинове горе - два суседна брда која гледају на град с истока - и спушта се према голим обалама и горким водама мртвог мора на само тридесетак километара од града, али дубоко доле - 1200 метара ниже - на најнижој тачки света јерусалим има више од стотину имена wегово име се први пут јавља на једној од мистериозних плочица ебле које су нађене у сирији северно од алепа верује се да су старе пет хиљада година град се у библији први пут помиње као салим речи су у старозаветном јеврејском писане без означавања вокала, тако да имамо забележен троконсонантски корен његовог имена дат у низу: [ (шин) + л (ламед) + м (мим), што при вокализацији [алем значи савршенство или свеобухватност, а при вокализацији [алом значи мир мало је градова који на човека могу деловати на исти начин као јерусалим зидине његовог старог града опасују простор на којем је зачета читава данашња јеврејска, хришћанска и муслиманска цивилизација отхранио је религије половине данашњег човечанства историјска магла јерусалима у којој наилазимо на запажен број освајања, превирања и разарања почиње да се разилази давидовим освајањем града, који га је претворио у своју престоницу давид и соломон ако се било које доба може узети као златно, а везује се за овај град, онда је то свакако период уза- стопних владавина давида и његовог сина соломона јерусалим никада није имао заједничку култур- ну или социјалну основу и зато никада није развио посебан стил градње соломон се, да би оставио иза себе запажену грађевину која ће подсећати на период његове владавине, одлучује на амбициозни градитељски подухват изградње храма у јерусалиму из либана је испоручена кедровина и послати су вешти радници за помоћ на изградњи највишег достигнућа соломонове владавине - светог храма храм је подигнут и слављење бога је трајно повезано са политичком престоницом на соломоновом двору је било вре- мена за културу и лепоту, а његова је мудрост град који има виш јерусалим - сведок аутор: данијела деспотовић постојала је нада да ће јерусалим после повратка јевреја из вавилонског ропства постати свети град и центар краљевства када се то није испунило у потпуности, мисао о јерусалиму као обновљеном светом граду пренесена је на крај времена и свети град је постао небески град православни мисионар 43 постала легендарна у средишту храма се налази- ла мала просторија, светилиште, у коју је постављен ковчег савеза (он је садржао камене таблице које је мојсије донео са синаја) и у ту одају је једном годишње на одређени празник смео да уђе само првосвештеник после соломонове смрти брзо је дошло до националне поделе десет племена се побунило про- тив соломоновог наследника, сина ровоама, који од оца није наследио способност управљања људима побуњеничка племена су створила нову државу, док је јерусалим остао главни град окрњене државе јудеје успостављањем јерусалимске монархије рас- пало се верско јединство старог племенског савеза завађене државе су међусобно ратовале током педесет година, а потом је закључен мир уследио је период напретка за оба краљевства опсада такав начин живота је завршен када је асирска војска освојила северну државу израел, одвела њене становнике у ропство, а уместо њих населила земљу новим живљем међутим, јудејски краљ језекија је асирцима био веома опасан про- тивник свестан опасности, он је на време почео да учвршћује град и обезбеђује залихе воде асирска војска је опсела град, али није успела да га освоји јерусалим је од тада у миру провео један век, али је на крају пао пред вавилонским царем навуходоносором после опсаде града која је тра- јала више од две године град и храм су разрушени, а већина становника одведена у вавилон овај догађај је узроковао настајање једног од библијских псалама (137): на водама вавилонским сјеђасмо и плакасмо опомињући се сиона ако заб- оравим тебе, јерусалиме, нека ме заборави десни- ца моја педест година после пада јерусалима, 539 л г п н е, пао је вавилон персијски цар кир је у налету збрисао вавилонску моћ и народе ослободио јарма екбатанским едиктом из 538 л г п н е допустио је јеврејима да се врате у јерусалим и поново саграде храм многи се нису вратили јер су већ били пустили корене у вавилону, али су помогли онима који су хтели да обнове јерусалим прву групу повратника предводио је зорувавељ, унук краља јоахина изградња новог, нешто скромнијег храма завршена је 515 л г п не, али је град још увек био у жалосном стању ожиљци ропства и опсаде су били видљиви са свих страна постојала је нада да ће јерусалим после повратка јевреја из вавилонског ропства постати свети град и центар краљевства када се то није испунило у потпуности, мисао о јерусалиму као обновљеном светом граду пренесена је на крај времена и свети град је постао небески град на крају времена у којем правцу је наставио овај разрушени град? како се наставио живот у јерусалиму? да ли је нада у боље сутра остварена? одговоре на ова и остала бројна питања сазнаћемо у наредном броју наставиће се е од стотину имена векова (први део) света земља 44 видовдан 3/2008 н ајзначајнији богослов и црквени писац с краја xиии и почетка xив века јесте теодосије хиландарац поред богословске виртуозности, он је поседовао и карактеристичан списатељски тале- нат који је искористио на прави начин, о чему гов- оре број и квалитет његових дела ни о теодосију, као ни о већини средњовековних писаца, нема сачуваних потпуних биографских података, него их сазнајемо само посредно, и то на основу личног сведочења о теодосијевом животу и делатности се, упркос недостатку прецизних пер- соналних детаља, подоста зна научници се споре око питања да ли су теодор граматик и теодосије хиландарац два различита лика и међу добрим познаваоцима средњовековне књижевности пос- тоје заступници мишљења да није у питању исто лице ми, међутим, заступамо супротан став по налогу доментијана, негде између 1262 и 1263 л г у хиландарском пиргу преображења, потом у солуну и једном хиландарском метоху преписује чувени [естоднев јована егзарха монаши се убрзо по завршетку рада на [естодневу - негде око 1265 л г пред крај xиии века - по узору на свог учитеља и духовника доментијана - пише @итије св саве почетком наредног столећа неко време борави у србији где се сусреће са великим светите- љским ликом - петром коришким - чији ће живот описати око 1310 л г у исто време саставља и службу св симеону, а потом и службу св сави и службу петру коришком теодосијевом корпусу химнографских дела припадају и: заједнички канон христу и симеону и сави; два заједничка канона симеону и сави, један на осам гласова и други четвртог гласа написао је и једну похвалу симеону и сави теодосије је - са два житија, три службе, три канона и једном похвалом - постао најплоднији српски средњовековни писац, а његово @итије св саве једно од најчитанијих дела у тадашњој србији велика читаност теодосијевих дела, а посебно поменутог @итија, почива на стилу, једноставном речнику и умећу обраде биографс
... односно које су хипотезе (претпоставке) прихватили занимљив је и начин на који се овакви експери- менти одвијају пројекат се стартује и детектују се сви догађаји, сви судари честица који се дешавају то бележе супер брзи рачунари и из великог броја догађаја (заиста великог - толико да људи ни за десетине година не би успели да их изанализира- ју без помоћи рачунара) покушавају да пронађу сингуларитет, изузетак од правила који би потвр- дио претпоставку покушавају да детектују чудо и заиста је чудо да се тако нешто дешава, нешто толико ретко и тако тешко детектабилно, а да је од такве суштинске важности за науку да ли овакво експериментисање има каквих последица по веру и цркву? не, никакве! потврда или оповргавање неке научне хипотезе не дотиче се суштински човековог живота и нашег циља, а то је царство небеско можда ће се јавити потреба да црква изнесе свој став према неком новом научном сазнању, према потврди хипотезе биг банг-а на пример треба бити обазрив и науку оставити научници- ма, а последице које неко научно откриће може да има или већ производи црква може, чак има задатак да коментарише - она треба да указује на антрополошке аспекте који су позитивни и треба да осуђује оне негативне црква је то кроз векове и чинила увек указујући на творца и творевину и подсећала да човек није само тело, да свет није само оно што видимо, осећамо, што можемо да детектујемо чулима, већ много, много више хигсов бозон би, барем још неко време, спадао у ову другу групу наука 22 видовдан 3/2008 веома је занимљиво и крајње индикативно скорашње саопштење московске патри- јаршије које се односи на учешће свештеника на интернет-форумима у овом саопштењу се наводи интересантна чињеница да чак око 500 руских клирика учествује у дискусијама на тим форумима и уједно се то исто учешће критикује као пре- васходно самољубиво, а не богољубиво какво би ваистину требало да буде чињеница да оволики број свештеника најбројније помесне цркве учествује у раду интернет-форума јасно сведочи о томе да је интернет постао право интелектуално бојиште и јединствено место када је у питању раз- мена и промовисање идеја свих профила ова виртуелна мрежа над мрежама се може одлично искористити за никад довољно мисион- арење, па се намеће практично питање на које се све начине то може радити може се констатовати да постоји више начина за виртуелно мисион- арење, а први би могао да буде креирање парохи- јске, односно црквеноопштинске презентације треба нагласити да одређени број црквених општина има своје сајтове који их представљају све бројнијој интернет-популацији и на којима се износе догађаји везани за ту црквену општину често праћени фотографијама, а уједно се на њима могу наћи и духовне поуке, душекорисни текстови теолошке и сличне садржине, црквенохорска музика, позиви за предавања, а на некима чак и помјаници парохијанин који припада тој црквеној општини - посећујући тај сајт из чисте радозналости - може да научи пуно новог, може да преслуша духовну музику, па чак и да остави имена својих ближњих - живих и упокојених - у помену- том помјанику један од заслужено најпопуларнијих правос- лавних сајтова у србији, светосављеорг, доказује да учешће свештенослужитеља на интернету може бити и те како запажено, а њихови текстови више него радо читани реч је о рубрици питање пастиру у оквиру које неколико свештеника и монаха одговара на разна питања посетилаца овог сајта питања су често веома актуелна и занимљива за шири аудиторијум, док су одговори увек доку- ментовани и потковани питања су подељена у кат- егорије да би се онај ко претражује лакше снашао, а тичу се како литургике, тако и актуелних друштвених дешавања, сектологије, друштвених феномена, црквених канона итд за сваког понешто слободно се може рећи и да је ово прави начин када је у питању коришћење интернета у мисионарске сврхе интернет-форуми су постали виртуелна места окупљања веома великог броја људи - скоро сваки сајт који држи до себе формира неки свој тематски форум, те тако имамо оне на којима се расправља о музици, филму, политици, друштвеним темема, компјутерима, аутомобилима, па све до оних који се баве теолошким и сличним темама ретки су православни хришћани којима је хоби сурфовање интернетом, а да нису чули за нај- посећенији православни форум - форум руског ђакона кураева који тренутно има више од 14000 чланова, преко 26000 форумских тема, око 1400000 порука и, што је најбитније, веома висок квалитет дискусија о свему што може интересо- вати једног верника овај форум има приличан број подфорума - чак 94 - и прави је пример како аутор: свештеник горан @ивковић начини мисионарења свештенства на интернету начини мисионарења свештенства на интернету православни мисионар 23 треба да изгледа једно виртуелно место дискусије намењено пре свега верујућима, али и свима онима који желе да се упознају са православљем или су, једноставно, радознали потпуно је јасно да је - када су у питању читаоци са ових простора - највећа мана овог руског форума језик, па се поставља питање каква је ситуација код нас, као и то да ли и како свештеници могу искористити благодати интернета за мисионарску делатност на српском језику функционише више православно-патриотских форума од којих је на некима израженије третирање православних, а на некима третирање родољубивих тема помињање свих ових виртуелних места окупљања би узело доста простора, али због изразите активности и посећености треба поменути форуме верујем и видовдан на којима део модерације чине и свештеници сви ови форуми пред- стављају одличан, али још увек недовољно искоришћен терен за мисионарење који представници клира, уз мало обуке и искуства, могу одлично искорис- тити у расправама на православно-патриот- ским форумима често се дотичу разне теолошке, али и животне теме, тако да учешће свештенства у дискусијама може бити одличан интелектуални коректив који ће преусмеравати духовна лутања дискутаната уједно их духовно руководећи тако свештеници могу постати својеврсни виртуелни пастири и проповедници у данашњем времену које обележава својеврсна техноманија, учешће свештеника на изузетно поп- уларним интернет-форумима није само ствар сло- боде воље и хобија, већ својеврсни задатак интернет је постао непрегледна њива господња која вапи за мисионарењем, а задатак свештенства је да ту могућност искористи у славу божију и на духовну корист многих људи тема броја 24 видовдан 3/2008 да ли сте интернет зависник - ово је анкета која је недавно кружила виртуелним простором вероватно би се већина насмејала и помислила: нема шансе! неко би рекао: ја баш рационално користим интернет углавном само кад ми треба да пронађем нешто за факултет, неки рад добро, понекад погледам неке вести, потражим нову музику - да случајно није изашло нешто ново ето, само за то! добро, с времена на време свратим на понеки форум, погледам тако теме, можда некад и одговорим углавном то буде и неки чет програм, па свратим и ту, на брзину, да видим да ли је неко онлајн у принципу не играм игрице, ето, само ту једну, неки травиан то је лепа игра, као градиш неко село у бесконачност, кликћеш на поља да би имао више жита, дрва, глине и после, градиш своје штале, силосе, војску, дворац хероја то не захтева пуно времена, ето, тек да кликнеш по неколико пута у току дана кад чујем да је било неко пре- давање, ја га нађем на нету и тако скинем и то али то је све на брзину то је добро фактички не мораш да идеш на те трибине, предавања све ти је ипак доступно ето, немам телевизор, али скидам неке емисије са другарима због других обавеза не могу да се виђам онолико често колико бих волела, неки су и у другим земљама, али свако вече смо заједно на месинxеру или скајпу - како коме одговара па, чекај, због чега ово причам! ах, да, анкета да ли сте интернет зависник? нове технолошке револуције опремиле су тако човека да је он већ одавно заборавио мотику и сада би, ако може, и њиву орао помоћу миша но, ништа није искључено! многи бране овакво стање говорећи да би било апсурдно враћати се на дрвено рало и плуг, али смо мишљења да нас је ово савремено доба лишило неког природног инстинкта у случају, не дај боже, ванредних ситуација, савремени човек - да не кажемо пост- модерни - не би могао тако лако да се снађе без својих помагала време се убрзало, убрзале су се и информације које стижу до нас, све пролази као кроз машину за млевење меса и тек понешто остане урезано у памћење многе ствари, многи догађаји постају прилично нормални и не саблажњавају нас савремена технологија се користи у многе сврхе употреба и корист нису толико страшни, већи је проблем злоупотреба у последње време све чешће се могу наћи видео-снимци насиља по школама, а порнографија је присутна чак и на сај- товима који нису за то предвиђени - некада се слике обнажених девојака појављују изнебуха док проверавате мејл, рецимо на yахоо-у све ово је проблем и пошаст новог доба омогућена је и интернет куповина прехрам- виртуелна стварност: м аутор: татјана радић православни мисионар 25 бених производа више није потребно да идемо у продавницу, продавница долази код нас зелене пијаце умиру, породично се мање иде у куповину, а то све уз тврдњу да немамо времена [та је то време и да ли се оно убрзало или више нисмо способни да се фокусирамо човекова пажња постаје механичка, аутоматска; немогућност да се са другим сретнемо сада нам је постала нормална, а ми се са таквом ситуацијом миримо сетимо се једне истине: православно хришћанство је сусрет једне личности у другој, то је упућивање ка оном другом православни хришћанин је слободан, слободан од свега савремени човек је, са друге стране, роб он је заробљен у свом компјутеру, у свом распореду за један дан, недељу или месец савремени човек се батрга у плићаку, а православни хришћанин сло- бодно плива у дубоком океану хаувард рејнголд сматра да виртуалне зајед- нице настају као одговор на глад за заједништвом која прати дезинтеграцију друштвених заједница у реалном свету он стварање сајбер-заједница назива новом друштвеном револуцијом истичући да њени ефекти могу бити позитивни иако дода- је да уколико виртуалне заједнице одговоре на дубоке и нужне човекове потребе, уместо да се само поиграју људским слабостима као флипером или 'пекменом', данашње мале енклаве могу у наредних двадесет година прерасти у много веће групације можемо се донекле сложити са овом тврдњом, али ипак не смемо заборавити чињеницу да црква треба да има своје место у животу једне особе и да овде лежи свестрана одговорност, одговорност оба члана заједнице иако нам је лакше да неко мало штрчавије питање поставимо иза измишљеног имена, по нашу личност је боље да то учинимо очи у очи са дру- гом особом међу научницима овог новог друштвеног феномена јављају се многе дилеме и несугласице виртуалне друштвене групе мек клелан назива псеудозаједницама тврдећи да оне стварају илузију социјалног повезивања са друге стране, фенербек и томсон упозоравају да ако знатан део популације почне да ствара друштвене односе на компјутерској мрежи, тада ће остатак популације, чак и ако је то мањина, бити онемогућен да учествује у свим аспектима друштва, већ ће моћи само мање - више безазлено да посматра активности корисника компјутера ново модерно доба, предности савремене технологије - све то не мора да буде нужно зло, али не треба да буде ни оквир и усмерење нашег живота, већ помоћно средство а онај други пред нама - да имамо времена за сусрет очи у очи, а не иза паравана ој ја и мој измишљени ја тема броја 26 видовдан 3/2008 проф др божидар раденковић, руководилац лабораторије за електронско пословање факултета организационих наука, својим приме- ром показује на који начин је могуће спојити врхунско знање из области информационих технологија и православну духовност професор раденковић је члан више стручних међународних организација, међу којима су и иеее (тхе институте оф елецтрицал анд елецтрониц енгинеерс), ацм (тхе ассоциатион фор цомпутинг) и сцс (тхе социетy фор цомпутер симулатион интернатионал), а укључен је у низ стручних активности и кључних пројеката из области информационих технологија у србији оно што професора раденковића издваја јесу његова религиозност и умеће да креативно спаја хришћанске истине са научним постулатима професоре, чиме се тренутно бавите на факултету организациних наука? - [ира област мог научног интересовања је примена интернет-технологија у пословању пре- дузећа мобилно рачунарство и бежичне (њире лесс) технологије су области у којима тренутно највише радим на факултету организационих наука предајем електронско пословање, интернет-технологије и мобилно рачунарство ментор сам више докторских дисертација у овим областима учествујем у раду иеее цомпутер сциенце цхаптера: хттп://њњњиееенсацyу/иеее цохтм радим на више пројеката у привреди и државној управи управо сам завршио рад на про- јекту увођење гпс-система у такси-сервису града београда укратко, радим посао који волим и мис- лим да имам добре резултате поред тога што сте познати у свету науке, ви сте и дубоко верујући човек један сте од познатијих хаxија са ових простора да ли сте живу хришћанску веру наследили из породичног окружења или је то био плод призива и животног искуства? - по сазнањима које имам од родитеља, крштен сам у првих 40 дана свога живота у цркви у пироту од најранијих дана свога детињства сећам се топлине и свечаности празновања божића и васкрса хришћанску веру, веру сло- боде, одговорности и стваралаштва сам током живота откривао и још увек је откривам православље пуно топлине и надахнућа за ства- ралачки рад, мом менталитету и стваралачким поривима потпуно одговара у вашем кабинету на фон-у поред стручне литературе стоји и свето писмо, што на симболичан начин говори о вашем споју духовности и технике нажалост, у нашем друштву постоје људи који сматрају да су то неспојиве реалности, а пре неколико година се у неким ултралибералним круговима говорило да се мора направити избор између кандила и рачунара како коментаришете такве ставове? - кандило као веза ка трасцедентном, као мост ка свету духовном, на истој је страни православља на којој је и стваралачка компонента рачунарских технологија рачунарске технологије саме по себи имају потенцијал и за добро и за зло човек има слободу, али и одговорност у њиховој при- мени ако би се кандило одвојило од рачунара, изгубила би се она нит која рачунарске технологије води ка напретку и вишим степенима људског постојања моје је мишљење да су позиви за избор између интернет је разговор водио: ђакон оливер суботић моје је мишљење да су позиви за избор између кандила и рачунара пароле настале и као израз тренутних политичких интереса политички интереси у главе срба уносе много збрке кандила и рачунара пароле настале и као израз тренутних политичких интереса политички интереси у главе срба уносе много збрке пре неколико месеци нисмо могли да замислимо слике данашњих чудних политичких коалиција не треба искључити и могућност да - са истим жаром и искључивошћу - уколико процене да би од тога имали користи, исти актери причају о примату кандила над рачунарима зато таквим изјавама не треба давати важност пре неколико година сте на православном богословском факултету у београду одржали веома запажено предавање које се односило на духовни аспект интернета, и то је било прво предавање такве врсте на овом факултету слично предавање сте прошле године одржали и у просторијама галерије сану [та нам можете рећи о свом погледу на интернет и информационе технологије? - чак и када се користи иста терминологија, постоји доста неразумевања између људи који се баве техничким, друштвеним и богословским наукама у данашње време - када су науке углавном мултидисциплинарне - такво нер- азумевање мени лично представља препреку за квалитетнији научни рад и успостављање син- ергије да бих макар мало допринео разумевању, покушао сам да направим предавање о духовним божји дар тема броја православни мисионар 27 28 видовдан 3/2008 и друштвеним основама интернета у коме нећу користити термине из области техничких наука у предавању сам изложио историјски развој комуникација почев од речи божије као кому- никационе супстанце највишег нивоа апстракци- је и највишег стваралачког капацитета затим сам информацију - која се у процесу комуникације преноси од извора до одредишта - разложио на три компоненте: компоненту информације окренуту ка господу богу и највишим духовним вредностима, компоненту која извире из човека као божијег бића и стваралачку компоненту саме информације од степена сагласности ове три компоненте зависи ефекат информације модели једностране комуникације који се користе у радио- и тв-дифузији познати су још у старом завету (10 заповести, глас из несагориве купи- не) интерактивна комуникације је хришћанска комуникација @ивога бога међу људима интернет је настао по угледу на моделе кому- никације из новог завета интернет је медијум за савремену интерактивну комуникацију интернет је божији дар у поменутом предавању сте правили и аналогију између древне вавилонске куле и неких негативних стремљења савремене цивилизације која скретања постоје у погледу коришћења софистицираних информационих технологија данас - пре свега у контексту губљења приватности? - мит о кули вавилонској је синоним за човеко- во делање у страсти и гордости одговор самог интерактивна комуникације је хришћанска комуникација @ивога бога међу људима интернет је настао по угледу на моделе комуникације из новог завета интернет је медијум за савремену интерактивну комуникацију православни мисионар 29 господа је унижење положаја човека да у страсти и гордости не би наудио себи и другима од стања када беше на целој земљи један језик и једнаке речи дошло се до тога да помете господ језик целе земље и оданде их расу господ по свој земљи библијски мит са супротним исходом је борба јакова с анђелом на броду реке јавока јаков у борби није пуштао анђела (самог господа) док од њега није добио благослов тада је прешао у виши степен постојања и постао је израиљ, а са њим и сви његови потомци данашњи научници треба да се угледају на јакова и његову борбу у научном стварању треба да - увек и упорно - траже божији благо- слов само тако могу помоћи савре- меном човеку да - слично јакову - пређе у виши ниво постојања, ближи и самом господу данашње информационе техноло- гије дају могућност глобалног одре- ђивања географске позиције сваког човека могући су биометријска иден- тификација и бежични трансфер личних и других података практично је могуће имати информациону слику и географску позицију за сваког човека појединачно на кугли земаљској могућности злоупотребе су огромне, али се због тога се не треба бринути ако се модерне информационе технологије буду злоупотребљавале, сам господ ће - као и у миту о кули вав- илонској - наћи начина да човека помете од гордог и злог наума професоре раденковићу, захваљујемо се што сте одвојили своје време за „православни мисионар“ и желимо вам свако добро од господа - захваљујем на лепим речима при- ликом представљања и датој могућности да своја размишљања изложим читаоцима православног мисионара 30 др синиша влајић је доцент на факултету орга- низационих наука на седам предмета из области информационих технологија кратак осврт на његову личну страницу (њњњсвлајицфонбгацyу) говори о томе да је у питању личност различитих талената - бави се информационим технологијама, философијом, песништвом, музиком, па и теологијом доцент влајић је, уз све наведено, узоран хришћанин и отац троје деце господине влајићу, како ви схватате информационе технологије? - у данашњем добу - које је пуно изазова за обичног човека - информационе технологије представљају средство које човеку у веома великој мери може да помогне у решавању бројних проб- лема када то кажем, мислим на примену инфор- мационих технологија у привреди, здравству и другим областима друштва које је потребно уред- ити и организовати у том смислу сматрам да су информационе технологије одлично оруђе које - правилним коришћењем - може помоћи човеку да боље уреди и организује себе и своје радно окружење информационе технологије имају смисла ако су у служби човека и ако - саме по себи - не постану циљ које се дилеме јављају при коришћењу информационих технологија? - информационе технологије добијају вред- ност тек онда када се практично употребе и примене то значи да тек израдом одговарајућих апликација (програма) - на основу тих информа- ционих технологија - оне бивају потврђене или одбачене из наведеног се може закључити да направљени програми, у суштини, одређују конкретни простор примене информационих технологија програме, као што је познато, праве људи који се баве пројектовањем програма (софт- вера) они праве програме коришћењем различитих метода које покушавају да као крајњи резултат добију програм који ће бити функционалан и лак за одржавање и надоградњу у том процесу прављења програма дешавају се неке мисаоне активности које бих сликовито објаснио цитатом из увода својих скрипти за предмет пројектовање програма: када се ноћ приближи свитању и када се јава почне мешати са сном, почињеш да схваташ да још увек радиш и да решење још увек није ту устајеш и одлазиш од машине која даје и узима од свакога помало - неприметно из дана у дан, док не прођу године а онда једног јутра пожелиш да сведеш рачуне са собом, да на једну страну ставиш све шта си радио, читао, проучавао, а на другој да видиш шта си научио и урадио и тада почињеш да схваташ несразмеру између уложеног рада и остварених ефеката питаш се чему све то води - ако уопште води - и која је граница између исцр- пљивања и неке јасне спознаје која ће утврдити твоје знање и сабрати твоје мисли граница се - под налетима нових технологија - помера у корист исцрпљивања отпор слаби временом и човек постаје заробљеник жеље да сазна нешто информационе техно разговор водио: ђакон оливер суботић видовдан 3/2008 православни мисионар 31 ново не схватајући да се слична (често иста) прича по ко зна који пут препричава на различите начине питаш се где су та знања која су стабилна и која се не мењају сваки пут када неко жели да прода свој нови оперативни систем или програм- ски језик питаш се и одговор очекујеш наведено размишљање на неки начин одслика- ва ту једну велику дилему, једно велико искушење о смислу свега овога што радимо управо та диле- ма је у великој мери усмерила мој досадашњи људ- ски и стручни пут и дала ми снаге и енергије да у овоме што радим покушам да препознам нешто што има дубљи смисао и што треба да објасни да ли коришћењем и применом информационих технологија само опажамо истину или је и чинимо временом сам схватио шта је у мојој струци концепт који је стабилан и који на најекономичнији начин може да прати раст и развој сваког програма то су софтверски узори (патерни) бићу слободан да кажем да је свако ко схвата тај концепт на путу да постане савремени апологета логије без предрасуда тема броја отуђеност појединца у „светлу“ нових информационих технологија колико је потребно временских трептаја да би једна реч постала јасна и блиска ономе ко жели да схвати смисао дана који долазе? колико пута треба да се будимо да бисмо били пробуђени у светлу истине која се спушта нежно и непоновљиво у наше мисли? колико смо далеко од пута који не види само једну раван кретања, заборављени на ветрометини многих струја које носе тмину предрасуда новог доба које поједин- ца треба коначно да ослободи од његове суштине? читам по ко зна који пут нешто што већ знам, што покушавају да опишу на другачији начин говоре о новим циљевима, стратегијама и путе- вима којима ће људи новог информатичког доба ићи питам их где је човек у томе, где су нежне речи које свако очекује да чује када тешка време- на дођу, када све оно што сада ради постане старо и без вредности они немају одговор на то питање ја им кажем да ће одговор донети време које неће имати милости према онима који немају нова информатичка знања оствариш се без спокоја, угасиш се без сећања остаје само траг у облику неких чудних знакова које већ сутра нико неће разумети нити ће желети да зна шта је то и чему је то служило колико је, ако овако посматрамо, све рела- тивно и без смисла учиш и радиш на нечему што већ сутра неће имати никакву вредност данас вредиш, сутра си неко кога је прегазило време ко си ти уопште? неко ко мисли да је сло- бодан и да су му ту слободу остварености пок- лониле нове информационе технологије смешно ти си неко ко још није схватио где су планирале да га сместе, искра која тиња и којој неће дозволити да се разгори у свој лепоти плавичасте светлости нисам паметан шта да саветујем младе људе јер сам и ја заробљен глупостима које се провлаче кроз све нити световних димензија како могу да говорим о вредности онога што радим када је то нестално и пролазно како могу да спознам суштину када су окови тешки и хлад- ни како могу да будем привржен информа- ционим технологијама када ме оне отуђују од људи, од породице, од самога себе молим се господу да ми да снаге да схватим време које долази, да се саберем у мислима и да схватим пут којим требам(о) ићи с влајић, београд, 31032005 32 видовдан 3/2008 како оцењујете (садашњу) употребу информационих технологија од стране спц и да ли имате неке препоруке? - сматрам да нове информационе технологије - ако се користе за добро- бит људске заједнице - саме по себи нису нешто што на било који начин негира традиционалне вредности и ставове о суштинским питањима која се тичу односа бога и човека, тако да схватање и коришћење информа- ционих технологија од стране спц схватам као нешто очекивано и примерено добу у коме живимо владика атанасије је осамдесетих година прошлог века на једној триби- ни у београду рекао да религија пред- ставља способност човека да комуни- цира у свим димензијама и хоризон- тално и вертикално сматрам да информационе технологије припадају тој хоризонтали, која ни на који начин не негира вертикалу преко које са господом успостављамо сагласје које су шансе које информационе технологије пружају мисији цркве у наше доба? - информационе технологије су једно од могућих средстава које се могу, а и не морају користити у мисији наше цркве сведоци смо да многа свештена лица информационе технологије користе у циљу представљања наше православне вере у томе не видим ништа необично и ништа непримерено лично могу да посведочим да сам на интернету нашао аудио-записе предавања и писане материјале наших уважених епископа које са задовољством преслушавам и читам видим, дакле, практичну примену информационих технологија у мисији наше цркве мислим да се суштина коришћења информа- ционих технологија и било којих других средста- ва у служби човека своди на то да чинимо истину мислим да је мисија цркве управо у томе да нас учи како да чинимо истину, а људи ће кроз различите облике свога делања - ту видим и нас који се бавимо информационим технологијама - препознати како се то чини истина дубоко сам убеђен и сматрам да су православно учење и вера пут који ће просветлити многе који се сада - без жеље да проникну у садржај који прави видљиву истину - баве само опажањем те видљиве истине може да звучи прилично претенциозно, али мис- лим да ће препознавањем концепта чињења истине бити отворен пут ка новој науци која ће бити наука за науке - нешто што бисмо ми информатичари, који се бавимо генеричким концептима, назвали метанауком верујем да ћемо чињењем истине почети да живимо истину и да ћемо тада схватити шта је значила порука господа који се на синају јавио мојсију: ја сам онај који јесам пре неколико година сте били један од стручњака које је спц позвала на учешће на првом стручном симпосиону који се бавио проблематиком тоталног надзора друштва уз помоћ идентификационих технологија да ли сматрате да ће информациони стручњаци смоћи снаге да се (у будућности) одупру таквим православни мисионар 33 трендовима и како гледате на све актуелнија орвелијанска предвиђања? - @ивимо у времену у коме технологије - не само информационе - имају тенденцију да саме себи постану циљ или средство којим ће се директно погазити право човека на слободу сопствене личности не улази се у суштину потребе човека као духовног бића, већ се наглашавају вредности које су пролазне и које су по својој суштини веома плитке и (ис)празне бићу слободан да вам свој став представим једном својом песмом: причамо о форми живота у којој је пут одређен добротом и пажњом према свима, према речима према деци која тек треба да стасају причамо о времену у коме смо слушали далеке гласове о нама о чежњи којој не знам име о томе да не живим лепо и да нисам срећан деца мирно спавају, здрава су у миру нам пролазе дани сви имамо довољно за нормалан живот богат сам пажњом својих пријатеља сматрам да се покушајем утапања појединца у концепт потрошачког друштва жели створити човек који је безоблично биће код кога ће потребе увек бити веће од могућности и који ће духом бити припремљен да буде под сталним надзором друштва које ће задовољавати његове бесмислене потребе такав орвелијански човек није сабран и уравнотежен ни са собом ни са људима, и никада није задовољан својим животом он је непрекидно растројен у покушајима тражења нечега што је фикција и што (у суштини) нема никакву трајну вредност мислим да сваки човек - који је својом суштином слободан - неће дозволити да постане орвелијанско биће и неће дозволити да се над њим врши било шта - укључујући и примену иден- тификационих технологија - што ће нарушити слободу његовог избора који чини као једин- ствено и непоновљиво биће сматрам да је улога сваког човека - па и нас који се бавимо информа- ционим технологијама - да афирмише човека као слободну личност којој се на силу ништа не може наметнути имате ли неку поруку за средњошколце који читају наш часопис и које занимају информационе технологије? - слободно и без предрасуда учите и слободно и без предрасуда користите информационе технологије јер мислим да ће многи од вас поста- ти апологете овога доба не заборави све оно што желим да кажем, рећи ћу када се сунце насмеши и моја нада утоне у жељу коју баш сада желим теби рећи нестварно уморно добијам дане окорео у немиру који се тражи и понет мишљу да заувек будем и да заувек сањам оно што живим прича је далеко од мене и траје као да корачам стазама света прерушен у облак што путује дивљем утонуо у освит белога цвета надасве срећан са опет што се рађа са умором са смехом што се пољима креће и не тражим пуно само мало ветра који ће ме одвести до извора свега пусти ме да будем своје сенке патња пусти ме да се далеко досегнем поучен лепим што траје и што се буди на освит нечега што личи на себе да то је појам за век, за век што следи за тајне које откривам опет уморан опет загрејан да пловим у себи можда је то дубина нечега, не знам ни сам патње усуда за нешто што треба бити освешћен ветром у нади што гори лепотом што плени и не засењује душу лепотом која гори а не сагорева ма ко си ти ако име своје лако дајеш ако пушташ да траг светла нестане о теби остани са собом и не плаши се дана који ће морати једном да се деси не заборави и не мисли да је далеко када је оно увек ту, када покушају узети моју душу, моје косово моју душу, моје косово с влајић, београд, 230108 34 видовдан 3/2008 аутор: ђакон андреј савићевић своју хришћанску мисију богољуб је започео пре тридесетак година, од дана свог рођења: од последица примене тадашњих, недово- љно усавршених инкубатора, он је још као новоро- ђенче примио на себе крст телесне болести - цере- бралне парализе све од тада овај млади човек жи- вотом сведочи како се сила божија у немоћи пока- зује савршеном богољуб скромно каже само: служим господу де- лећи са другима оне дарове које сам од wега при- мио иза ове реченице крије се један ретко виђен подвиг у надилажењу људских слабости и задоби- јању благодати божије богољуб је свој телесни недостатак прихватио као ???жалац у тело???, налик апостолу павлу qуде који покушају да га сажаљевају просто разоружа задивљујући их својом животном енергичношћу и полетом академским усавршавањем у области бо- гословских наука богољуб стиче нова сазнања и каже да ће тај процес трајати целога живота - мимо званичне стручне спреме @ивотну проповед јеванђеља започео је од сво- јих најближих, од своје породице поучивши нај- пре своје ближње да од традиционално поштују- ћих православних хришћана прихвате да живе ак- тивним литургијским животом, оправдао је, зауз- врат, управо призвук традиције у презимену своје породице поповића, из које је - све до пре педесе- так година - потекло много свештенослужитеља богољуб се - узрастајући и сам у духу и познавању своје вере - обра- ћао и људима са хришћанским интересо- вањем за добро и спасење људских душа који су чинили његово шире окружење сада међу људима којима је подобан по телесној слабости често ми- сионари са циљем да и они пронађу своје место у светотајинском животу цркве, те да открију и умноже таланте који су им од бога поверени расудивши о томе шта све из времена и света у коме живи може да употреби у славу имена бо- жијег, богољуб интензивно почиње да користи компјутер и упознаје и токове светске компју- терске мреже - интернета са гледишта хришћанске етике, мислим да је интернет једна „адиафора”, појава која сама по себи није нити добра нити лоша, већ морални квалитет интернета у потпуности зависи од начина на који га човек употребљава да ли ће употреба интернета за свакога појединца бити корисна или погубна, то потпуно зави- си само од човекове слободне воље а сло- бода избора је свим људима неодузимљиви дар од господа препознат у свом црквеном окружењу као неко ко се разуме у компјутере, од све- штеника је добијао различита послушања било као учесник било као једини извр- шилац израде интернет-презентација, сјај силе божје у православни мисионар 35 тема броја дописа, плаката, црквених листића, књига, итд, о чему - ради задобијања плате на небу - избегава да говори детаљније мисионарење путем интернета започео је прилично ревносно, безрезервно желећи да сваком с оне стране жице помогне у расуђивањима на тему православне духовно- сти како људи из различитих побуда износе своје мишљење у јавност, и овде је свака до- бра намера морала да се остварује у оној ме- ри која неће повредити ничију слободну вољу и мишљење, али која ће изнети на виде- ло истину православља удруживши снаге са још неколико истоверне браће, богољуб ду- го учествује на форумима са религиозном тематиком бранећи истине вере од залуд- них напада разних секташа, богобораца, а побожно усмеравајући оне који су до тада били неупућени у сопствену православну веру један од горећих проблема био је тај што нигде на интернету није био постављен текст светог писма или барем новог заве- та, који је одобрен од стране спц с друге стране, од стране разних секти нуђен је бесплатно не само текст светог писма, већ и програм за његово претраживање сек- ташки преводи светог писма увек су про- блематични за коришћење јер је текст углавном мењан да би био у складу са веровањем секте уз групу братије имао сам много апологетско- полемичких расправа са онима који нису право- славно мислећи људи, а у то време наш циљ је пре свега био да учинимо доступним на интернету канонски текст светога писма онако како га је сачувала и нама предала наша света црква с божјом помоћи, циљ је постигнут двојако: по- менута братија је у електронски облик пренела текст новог завета и почела да га дистрибуира пре- ко интернета, а неколико месеци касније изашао је и званични мултимедијални диск свето писмо у издању светог архијерејског синода спц убрзо је почело да се ради и на пребацивању других душе- корисних текстова у свему томе имали смо мање или више успеха, али смо се и на овом пољу рада уверили да је заи- ста жетве много, а посленика мало на интернету је полемику заменило позитивно мисионарење - тражење заједничких духовних тежњи и веза са људима који су заинтересовани за духовно узрастање, као и њихово упућивање у све- толитургијску праксу цркве, где то узрастање једи- но и може да се остварује са многима од тих људи постао сам близак и данас сам са њима заједно у свакој животној при- лици када је тако богу угодно и то не само посред- ством интернета, него и заједништвом лицем у лице а када смо физички далеко, онда ми интер- немоћи људској 36 видовдан 3/2008 нет помогне да превалим ту раздаљину и духовно ми на- докнади њихово одсуство богољуб примећује да је различит сте- пен коришћења интернета (и компјутерских технологија уопште) од стране клирика српске цркве, а посебно када се упореди коришћење у србији у односу на расејање могуће је да је то због већих пространстава и мање парохијана кад је реч о расејању, где интернет донекле може да ублажи ефекат физичке даљине пастира од своје пастве свештенство у србији се по овом питању више ослања на лаике при својим храмовима овде се отвара и питање коначних могућности интернета или било каквог другог у будућности сајбер-повезивања људи који су иначе физички далеко могу ли интернет и друга теле-медијска повезивања да постану одговарајућа замена за су- срет лицем у лице? може ли сајбер повезивање да замени физички контакт? ова питања се тичу једне велике тајне побожно- сти наше вере, а то је тајна оваплоћења сина бож- јег наиме, бог није само пружио некакав линк до земље да би се преко њега људи конектовали на небеса; он је сам сишао на земљу и трајно сједи- нио у својој личности људску и божанску природу ставши тако близу све твари и близу сваког од нас богочовек исус христос лично је ходио земљом, доживљавао и искусио све као сваки други човек - осим греха - при- мивши на себе мучење и крсну смрт и васкрснувши у истом телу у коме је био положен у гроб вазнео се на небо у телу и доћи ће опет лично - без по- средника - да оконча ово време искупљења за све време од вазнесења до свог другог доласка, господ наш исус христос даје нам светим причешћем своје тело и крв на свакој светој литургији поста- јући нам ближи него ми себи самима ово би у нај- краћем био одговор на питање граница интерне- та у заједничарењу људи за све остале нивое и ду- бине комуникације између људи интернет остаје једно врло захвално средство као препоруку за благочестиво коришћење ин- тернета и других мисионарских средстава, дода- ћемо још једну богољубову мисао: пазите да не дајете светиње псима, нити да бацате бисере православни мисионар 37 пред свиње трудите се да све што чините на интернету оставља о на- ма добро сведочанство и пред онима који су ван цркве будите мудри као змије и безазлени као го- лубови нека ваши поступци буду благи, а докази нека буду јаки као препоруку за благочестиво коришћење интернета и других мисионарских средстава, додаћемо још једну богољубову мисао: пазите да не дајете светиње псима, нити да бацате бисере пред свиње трудите се да све што чините на интернету оставља о нама добро сведочанство и пред онима који су ван цркве будите мудри као змије и безазлени као голубови 38 видовдан 3/2008 р адећи у народној библиотеци србије схватио сам да наше црквено библиотекарство заоста- је не толико у технолошком напретку, колико у стручно-образованом оспособљавању кадрова компјутери увек могу да се купе, али знање неко мора да вам пренесе институција где заиста може да се стекне знање из области библиотекарства јесте народна библиотека србије са својим високообразованим стручњацима који своје знање не крију о савременом црквеном библиотекарству у србији можемо говорити од момента када је народна библиотека србије расписала конкурс за теолога који би радио на каталогизацији и класи- фикацији теолошких књига оног тренутка када сам почео да радим у народној библиотеци србије за цркву је отворен простор за мисион- арење када сам почео да радим, још увек нисам био рукоположен у чин ђакона, тако да већина запослених у библиотеци није ни знала шта сам по образовању у међувремену сам рукоположен, што је за многе било изненађење пошто на посао долазим у мантији радим у одељењу монографских публикација у њему се каталогизирају и класификују књиге чије електронске записе преузимају све остале биб- лиотеке у србији то место изискује потребно знање из библиотекарства, које нисам имао уз добро организоване семинаре, предавања и пола- гања стручног испита у потпуности сам оспособљен да обављам посао библиотекара потреба за теологом се јавила пошто се у правилнику и приручнику за израдбу абецедних каталога дио 1, одреднице и редалице налазе три члана (131, 132 и 133) у којима су обрађене једин- ствене одреднице и њихове опште упутнице за неусвојене облике имена црквених досто- јанственика, чланова црквених редова и светаца оно што недостаје у овим члановима је то што нема довољно примера за имена црквених лица и светитеља из области православног хришћанства не сматрам да је аутор приручника то намерно изоставио јер у периоду када је приручник написан црквено православно издаваштово није било развијено припао ми је тај веома озбиљан посао, али постојећа правила за израду једин- ствених одредница нисам преправио, већ сам их допунио примерима имена аутора која су се у међувремену појавила на крају сам све примере јединствених одредница и њихове опште упут- нице за неусвојене облике мапирао у нормативни запис нормативни запис се израђује када је потребна упутница за име јер у библиографским записима или изворима података постоје различита имена или облици имена, различити елементи имена, дела једног аутора се воде под две одреднице, постоји ранији и каснији облик имена име аутора у опису може бити пред- стављено у два облика: у нормираном облику и у облику у коме се појављује на документу када се ови облици разликују, они се налазе у различитим пољима у библиографском опису (исбд - међународни стандард за библиографски опис) или у формату за машински читљиву катало- гизацију унимарц избор једног имена као нормираног и означавање неусвојених облика често је све што је потребно за контролу, али пошто имена црквених аутора углавном нису индивидуализована, решење сам нашао у англоамеричким каталошким правилима која се углавном базирају на додавању квалификатора као што су занимање, титула или начин ословљавања, положај у струци или служби једнакост између варијантних и нормираних облика имена традиционално се успоставља помоћу упутнице види (<), која са варијантног православље и саврем у србији - лични осврт аутор: ђакон ненад идризовић православни мисионар 39 упућује на нормирано име то све можемо видети из два примера како би свима било разумљиво о чему причам: 1 подручје: павле, српски патријарх 3 подручје: стојчеви], павле павле, београдско-карловачки архиепископ павле, рашко-призренски епископ павле, владика 1 подручје: попови], јустин 3 подручје: јустин ]елијски јустин, архимандрит треба рећи да савремено библиотекарство у корак прати савремену технологију, тако да онај ко жели да буде добар библиотекар мора да бити и солидан познавалац рачунарског софтвера најважније је да је народна библиотека србије (као државна институција) отворена за сарадњу са црквом, на којој је да одговори на ту добру вољу управници црквених библиотека и њихови библиотекари би заиста требало да дођу у народну библиотеку србије и затраже помоћ за стварање савременог црквеног библиотекарста- ва ми из цркве треба да будемо отворени по питању сарадње која ће, оствари ли се, бити помак напред - црквени библиотекари ће својим искуством допринети савременом биб- лиотекарству, а библиотекарству ће бити враћено веома значајно место које му је у историји цркве одувек припадало ено библиотекарство тема броја 40 видовдан 3/2008 доступност рачунара великом броју људи довела је до тога да почну да се употребљавају за ствари које нису биле првенствена намена њихових пројектаната чак би се могло рећи да индустрија забаве (читај: компјутерске игрице) данас одређује напредовање технологије захтевније игрице траже брже рачунаре индустрија забавног софтвера предњачи у односу на филмску [та то практично заначи? са визуелне перцепције прешли смо на интеракцију - постали смо учесници виртуелног света од почетака игара које се играју у првом лицу у такозваном 3д 4д окружењу (wолфенстеин 3д, доом серијал) графичке могућности су веома напредовале данас постоје ситуације када је веома тешко утврдити да ли је слика вештачки генер- исана или је то фотографија стварног света овде треба истаћи да у овој групи игара преовлађују оне које за тематику имају насиље (рат, мисије у којима је циљ убити све што се помера), као и оне игрице са веома израженом демоноликошћу ликова - што је случај у поменутој игри доом једном православном хришћанину никако не може да прија количина негативне енергије којом обилују те ратничко-мисијске и демонолике игрице иако многи кажу да их управо такве игрице ослобађају од свакодневног стреса, посто- ји велики број случајева у којима су игрице овог типа проузроковале раздражљивост и неизбежно стварање зависности зависност о игрању је постала класификована болест која се по тежини мери са коцкарском зависношћу и сматра се веома озбиљном: дешава се да млади попуштају у школи, губе године приликом студирања поред ових такозваних сингле плаyер, поз- абавићемо се и оним играма које називају мморпг (мулти плаyер онлине роле плаyинг гамес) то су игрице у којима играчи из различитих земаља, чак континената, деле виртелни простор и заједно убијају змајеве (виртуелни светови норратх и азеротх) овде нису најбитнији змајеви и непријатељи који се убијају (опет убијање), већ односи који се успостављају између играча qуди једноставно имају потребу за комуникаци- јом, а софтвер им то омогућује да ово има озбиљне последице и у стварном свету, може нам потврдити податак да је трговина виртуелним магичним предметима преко интеренет-сајта ебаy према- шила једну милијарду долара ако виртуелна ствар може да се прода за реални новац (а новац је ком- понента и једно од мерила стварности), да ли је онда виртуелно реално или не? [та рећи о виртуелном свету сецонд лифе (други живот) - ако не првом, онда најпознатијем виртуелном свету који је покушај стварања једне социјалне структуре која даје могућност свакоме (ко има рачунар, солидно је информатички обра- зован и користи енглески) да живи онако како је одувек желео и да проба оно што у стварности никада није могао ако не успе, ником ништа следи ресет и стартује поново виртуелна реинкарнација или онај ко се уплео, засигурно троши све своје сло- бодно време, а могуће и онај део времена који је предвиђен за рад, учење, да не спомињемо молитву потребно је указати на још неколико проблема који наизглед не спадају у област виртуелне реал- ности, а које иницирају форуми, блогови, мy спаце, фацебоок и све оно што везује човека за рачунар и уплиће у једну паралелну форму живљења као што је лепо приметио учесник једног православног форума: ми овде виртуелна (не)реалност аутор: александар савић тема броја природно, а није од природе лажа, а паралажа личи, а није где је граница? машта или стварност? да ли заиста постоји опасност замене идентитета и поистовећивања са измишљеним ликовима из виртуелне реалности (виртуал реалитy вр)? расправљамо о мерењу времена, а напољу је сунчан дан и у парку секташи раде свој посао и несвесно се постаје роб нечега што није баш лако описати и рећи шта заправо јесте форум - место где се размањују мишљења на одређену тему са другим учесницима - форумашима; блог - интернет дневник (најприближнији опис); мy спаце - једна од интернет-заједница у којој се људи групишу у односу на заједничке теме које их привлаче и размењују мишљења из ових појашњења термина видимо да је заједничка потреба да људи буду у заједници, да размењују мишљење пред православног хришћанина који је позван да увек мисионари поставља се задатак да сведочи и у овом виртуелном свету како? свакако - речју но, то сигурно није довољно оно што је потреб- но је увек позивати људе: дођи и види позив који је натанаил упутио своме брату важи и у овом случају једина заједница коју ми заиста можемо ставити као противтежу овим виртуелним и која ће да превагне јесте литургијско сабрање како се поставити према овим феноменима? рекло би се да треба бити изричит и имати јасан став јер већина игрица, осим што драстично одуз- има време, може бити штетна како за душу, тако и за тело (нарочито код деце) са друге стране, треба бити обазрив и не одбацивати као а приори лоше све што нам је непознато у том погледу постоји прегршт озбиљних студија које се баве темама као што су: пренос знања у вр као нови изазов, лечење неких психичких поремећаја у вр, утицај вр на стваран свет у позитивном смислу - што је потреб- но узети у обзир у позитивном смислу и, на крају, треба имати на уму речи апостола павла: све ми је дато али ми није све на корист 42 видовдан 3/2008 г рад јерусалим лежи у централним јудејским брдима на 770 метара надморске висине у сво- јој културној и политичкој историји одбијао је да се угледа на запад и колоније на обали медитерана, њихову процветалу књижевност и материјалну кул- туру одувек је био окренут пустињи која почиње одмах иза скопуса и маслинове горе - два суседна брда која гледају на град с истока - и спушта се према голим обалама и горким водама мртвог мора на само тридесетак километара од града, али дубоко доле - 1200 метара ниже - на најнижој тачки света јерусалим има више од стотину имена wегово име се први пут јавља на једној од мистериозних плочица ебле које су нађене у сирији северно од алепа верује се да су старе пет хиљада година град се у библији први пут помиње као салим речи су у старозаветном јеврејском писане без означавања вокала, тако да имамо забележен троконсонантски корен његовог имена дат у низу: [ (шин) + л (ламед) + м (мим), што при вокализацији [алем значи савршенство или свеобухватност, а при вокализацији [алом значи мир мало је градова који на човека могу деловати на исти начин као јерусалим зидине његовог старог града опасују простор на којем је зачета читава данашња јеврејска, хришћанска и муслиманска цивилизација отхранио је религије половине данашњег човечанства историјска магла јерусалима у којој наилазимо на запажен број освајања, превирања и разарања почиње да се разилази давидовим освајањем града, који га је претворио у своју престоницу давид и соломон ако се било које доба може узети као златно, а везује се за овај град, онда је то свакако период уза- стопних владавина давида и његовог сина соломона јерусалим никада није имао заједничку култур- ну или социјалну основу и зато никада није развио посебан стил градње соломон се, да би оставио иза себе запажену грађевину која ће подсећати на период његове владавине, одлучује на амбициозни градитељски подухват изградње храма у јерусалиму из либана је испоручена кедровина и послати су вешти радници за помоћ на изградњи највишег достигнућа соломонове владавине - светог храма храм је подигнут и слављење бога је трајно повезано са политичком престоницом на соломоновом двору је било вре- мена за културу и лепоту, а његова је мудрост град који има виш јерусалим - сведок аутор: данијела деспотовић постојала је нада да ће јерусалим после повратка јевреја из вавилонског ропства постати свети град и центар краљевства када се то није испунило у потпуности, мисао о јерусалиму као обновљеном светом граду пренесена је на крај времена и свети град је постао небески град православни мисионар 43 постала легендарна у средишту храма се налази- ла мала просторија, светилиште, у коју је постављен ковчег савеза (он је садржао камене таблице које је мојсије донео са синаја) и у ту одају је једном годишње на одређени празник смео да уђе само првосвештеник после соломонове смрти брзо је дошло до националне поделе десет племена се побунило про- тив соломоновог наследника, сина ровоама, који од оца није наследио способност управљања људима побуњеничка племена су створила нову државу, док је јерусалим остао главни град окрњене државе јудеје успостављањем јерусалимске монархије рас- пало се верско јединство старог племенског савеза завађене државе су међусобно ратовале током педесет година, а потом је закључен мир уследио је период напретка за оба краљевства опсада такав начин живота је завршен када је асирска војска освојила северну државу израел, одвела њене становнике у ропство, а уместо њих населила земљу новим живљем међутим, јудејски краљ језекија је асирцима био веома опасан про- тивник свестан опасности, он је на време почео да учвршћује град и обезбеђује залихе воде асирска војска је опсела град, али није успела да га освоји јерусалим је од тада у миру провео један век, али је на крају пао пред вавилонским царем навуходоносором после опсаде града која је тра- јала више од две године град и храм су разрушени, а већина становника одведена у вавилон овај догађај је узроковао настајање једног од библијских псалама (137): на водама вавилонским сјеђасмо и плакасмо опомињући се сиона ако заб- оравим тебе, јерусалиме, нека ме заборави десни- ца моја педест година после пада јерусалима, 539 л г п н е, пао је вавилон персијски цар кир је у налету збрисао вавилонску моћ и народе ослободио јарма екбатанским едиктом из 538 л г п н е допустио је јеврејима да се врате у јерусалим и поново саграде храм многи се нису вратили јер су већ били пустили корене у вавилону, али су помогли онима који су хтели да обнове јерусалим прву групу повратника предводио је зорувавељ, унук краља јоахина изградња новог, нешто скромнијег храма завршена је 515 л г п не, али је град још увек био у жалосном стању ожиљци ропства и опсаде су били видљиви са свих страна постојала је нада да ће јерусалим после повратка јевреја из вавилонског ропства постати свети град и центар краљевства када се то није испунило у потпуности, мисао о јерусалиму као обновљеном светом граду пренесена је на крај времена и свети град је постао небески град на крају времена у којем правцу је наставио овај разрушени град? како се наставио живот у јерусалиму? да ли је нада у боље сутра остварена? одговоре на ова и остала бројна питања сазнаћемо у наредном броју наставиће се е од стотину имена векова (први део) света земља 44 видовдан 3/2008 н ајзначајнији богослов и црквени писац с краја xиии и почетка xив века јесте теодосије хиландарац поред богословске виртуозности, он је поседовао и карактеристичан списатељски тале- нат који је искористио на прави начин, о чему гов- оре број и квалитет његових дела ни о теодосију, као ни о већини средњовековних писаца, нема сачуваних потпуних биографских података, него их сазнајемо само посредно, и то на основу личног сведочења о теодосијевом животу и делатности се, упркос недостатку прецизних пер- соналних детаља, подоста зна научници се споре око питања да ли су теодор граматик и теодосије хиландарац два различита лика и међу добрим познаваоцима средњовековне књижевности пос- тоје заступници мишљења да није у питању исто лице ми, међутим, заступамо супротан став по налогу доментијана, негде између 1262 и 1263 л г у хиландарском пиргу преображења, потом у солуну и једном хиландарском метоху преписује чувени [естоднев јована егзарха монаши се убрзо по завршетку рада на [естодневу - негде око 1265 л г пред крај xиии века - по узору на свог учитеља и духовника доментијана - пише @итије св саве почетком наредног столећа неко време борави у србији где се сусреће са великим светите- љским ликом - петром коришким - чији ће живот описати око 1310 л г у исто време саставља и службу св симеону, а потом и службу св сави и службу петру коришком теодосијевом корпусу химнографских дела припадају и: заједнички канон христу и симеону и сави; два заједничка канона симеону и сави, један на осам гласова и други четвртог гласа написао је и једну похвалу симеону и сави теодосије је - са два житија, три службе, три канона и једном похвалом - постао најплоднији српски средњовековни писац, а његово @итије св саве једно од најчитанијих дела у тадашњој србији велика читаност теодосијевих дела, а посебно поменутог @итија, почива на стилу, једноставном речнику и умећу обраде биографс
Свеска: 301 | Црква и информационе технологије
...
...
Одреднице:
3
Свеска: 302 | У здравом духу здраво тело
...над болном душом како би је излечио старчев ведар дух када суАНАЛИЗ?📌 е показале да старац има
крварење у желуцу, одмах смо донели један апа-
рат (центрифугу) и поставили га у старчеву кели-
ју са с
...над болном душом како би је излечио старчев ведар дух када су
МЕТА инфо: Р:20894 К:147305 Д:81
| Свеска 302 |
Свеска: 302 | У здравом духу здраво тело
... ногу и одеш код ортопеда, хоће ли ти он рећи: „е, слепице, где си гледала, па си сломила ногу!“ или ће узети сломљену ногу са пажњом и љубављу и полако, да те не боли много, да је намести, стави гипс, да ти лекове? тако је и духовник уствари лекар који се са љубављу над- вија над болном душом како би је излечио старчев ведар дух када су анализе показале да старац има крварење у желуцу, одмах смо донели један апа- рат (центрифугу) и поставили га у старчеву кели- ју са свиме што је било потребно и записивали у посебну свеску промене у здравственом стању старца порфирија од тог тренутка, па све до његовог упокојења када сам га једном упитао да ли жели да врати- мо назад апарате, видело се да му је било жао, па сам му рекао: у реду је, старче, остаће овде историја болести, напредак његовог опоравка, лабораторијске анализе које су се вршиле у тој импровизованој лабораторији коју смо постави- ли, инструменти и тако даље - све се то налазило у архиви старчеве испоснице са том малом центрифугом старац се, када је радила, увек шалио: слушај како држи исон другог гласа затим би отпевао нешто у другом гласу док му је центрифуга држала исон из књиге ^удесни догађаји и поуке старца порфирија, 2006 година православни мисионар 5 оболелом од сиде старечник шта је духовник! он је заправо лекар ако сломиш ногу и одеш код ортопеда, хоће ли ти он рећи: "е, слепице, где си гледала, па си сломила ногу!" или ће узети сломљену ногу са пажњом и љубављу и полако, да те не боли много, да је намести, стави гипс, да ти лекове? тако је и духовник уствари лекар који се са љубављу надвија над болном душом како би је излечио ко од вас нама греха, нека први баци камен нико није бацио камен тако је наш господ пре два миленијума спречио једно каменовање и једно простачко весеље доко- не и надобудне руље данас, када су речи замениле камење, као да нико више не обраћа пажњу на поенту овог дога- ђаја ретко ко, такође, тај догађај сравњује са оном јеванђелском поруком да не судимо једни другима, док готово нико све ово ни не доводи у везу са поуком светог јована златоуста да треба да будемо строги према себи, а благи према дру- гима и заиста - који је мотив огољавања туђих живота до те мере да се само мане и грешке уоча- вају, разматрају! рационализација властитих мана два мотива су очигледна један је рационали- зација властитих мана, где се сам човек про- сто утеши туђим грешкама и тако се уљуљкава властитим тетошењем сопстве- них мана и слабости други мотив је, мо- жда, гори од првог: показивање себи и свету да је он сам праведнији од других чим, ето, себи даје за право да суди, од- носно да критикује туђе животе, туђа деловања, размишљања да када се крене тим путем границе не постоје, сведочи податак да је руска православна црква чак забранила поје- дине интернет-форуме на којима су црквени великодостојници критико- вани од стране неафирмисаних пра- ведника који су на такав начин, очи- гледно, више желели да укажу на соп- ствено постојање, него ли на грешке 6 успење 4/2008 аутор: свештеник угрин поповић када су речи поменутих великодостојника нажа- лост, и код нас постоје одређени интернет-форуми на којима, очевидно, докон и надобудан свет претреса животе поје- диних свештеника и, чак, владика дајући себи за потпу- но право да на тај начин и са толиком горчином куди оне који их представљају пред бо- гом на светој литургији и мо- ле се за њих ако узмемо у об- зир да свако од тих праведника зна ону чувену јеванђелску поруку не судите да вам не буде суђено, сасвим је разумљиво да себи поставимо питање откуд толи- ко осуде откуд толико гнева, револта, отворене агресије међу људима зар је заједница светих пре- стала да постоји, зар се догађај литургије за толи- ко изменио да сама причасна заједница уместо литургијског љубимо једни друге, исповеда неку другу реалност са кудимо једни друге! узроци су у мислима какве су ти мисли, такав ти је живот - ово је доживљена поука једног новијег старца који као да је хтео да скрене пажњу на повезаност мисли и живота у оном есенцијалном смислу где болест мисли узрокује болест тела недавно је и медици- на потврдила да не постоје само соматске и само психичке болести, већ да је свака болест мешавина психосоматских узрока који своје утемељење обично имају у мозгу, дакле у мислима ако овај податак узме- мо као меродаван, онда нас не- ће зачудити ни статистика која говори о енормном порасту стреса и депресије од средине прошлог века до данас суви- православни мисионар 7 замениле камење живот у христу 8 успење 4/2008 шно је рећи да су узроци управо у мислима (које се све више окрећу ка другима, а све мање к себи) све се више броди туђим животима, те су (самим тим) чешћи и бродоломи у властитом, а онда анк- сиозност, стрес, депресија узимају свој данак док сам човек, уместо да схвати узрок, уместо да преу- ми сопствено кормило, све више и горче нас- тавља по старом, тотално убеђен да су за све кри- ви други, а да је он сам раван старозаветним про- роцима тако су поменути интернет-форуми само израз поменутог нерада на себи а ако свему ово- ме додамо још и старозаветну поуку (императив) пази на себе, онда више немамо изговора, онда једноставно морамо применити библијски ре- цепт интроспекције којом ћемо спознавати, да- кле, кориговати себе, те самим тим за друге неће- мо ни имати времена, док ће наша психа и наше тело бити растерећени болестима неспознаје се- бе - анксиозности, стреса, разних видова неуроза које се опет изражавају кроз логореичност, депре- сије растеретити сопствени ум растеретити сопствени ум непотребних мисли, то је предуслов, боље рећи - императив здравог живота колико је то потребно, заправо неопход- но, сведочи податак да сам човек (осим дисања, које се може изводити и вољно мада је махом ау- томатизована радња) не контролише сопствене виталне функције оне су усклађене комплексним аутономним нервним системом, симпатикусом и парасимпатикусом равнотежа ова два конкурент- на дела вегетативног нервног система регулише главне виталне процесе и функције у телу ефек- тори ових налога који иду мимо наше воље су глатки мишићи који се налазе у унутрашњим ор- ганима, једњаку, желуцу, цревима, зидовима крв- них и лимфних судова, каналима жлезда све функције жлезда са унутрашњим и спољашњим лучењем функционишу мимо наше воље, дели- мично се међусобно регулишу по типу повратне спреге, а делимично су под утицајем микро- и ма- кро-климе и околности у којима се наш живот од- вија иако својом вољом не можемо утицати на ау- тономне функције, на њих можемо утицати по- средно, преко онога што интројицирамо, дакле уносимо у себе, а то су храна, пиће, призори, зву- ци, мириси, док пресудан утицај на збивања у се- би остварујемо мислима и осећањима ако је не- што од овога набројаног лоше, онда ће и животни процеси у нама бити лоши разуме се да је већина набројаног - с обзиром на велику загађеност - лошег квалитета, што делимично и објашњава толики пораст стреса, анксиозности и депре- сије од средине прошлог века па до данас но, оно што је утешно јесте то да човек мо- же бити господар својих околности у одабиру православног начина живота као сопственог начина живота а то значи да постом негује сопствено те- ло штитећи га од нездраве хране, док сопствени ум милује молитве- ним начином одвраћајући га од сувишних информација, судова и промишљања тако човек у свом животу прави склад и у својим особеним околности- ма сведочи потребу хри- шћанске свакодневице као алтернативе хаотичном и убрзаном животу да- нас и данас, дакле, као и увек, човеку као прет- поставка напредовања и здравог живота још једино остаје сусрет са самим собом на том путу узрастања човек се обликује - дефини- ше; јача свој дух чине- ћи га здравим, а ако је дух здрав, тело ће га не- изоставно пратити недавно је и медицина потврдила да не постоје само соматске и само психичке болести, већ да је свака болест мешавина психосоматских узрока који своје утемељење обично имају у мозгу, дакле у мислима обожење је својеврсни императив понуђен од бога човеку да сједињен са богом - кроз то своје сједињење - приведе и целокупан свет богу, да на крају бог буде све у свему ^овек је у себи најпре морао да превазиђе многострукости и деобе те његове деобе одсликавају управо деобе света, односно макрокосмос у микрокосмосу философија као интелектуална пројава човековог духа просто тежи свеобухватном знању, интерди- сциплинарности она и почиње питањем шта је- сте но, како један немачки философ 20 века, карл јасперс, примећује, постоји много онога што дола- зи и онога што одлази, свет који опажамо пред- ставља мноштво појава у сталном кретању и проме- ни прво питање и први проблем философије, тако, јесте онтолошки проблем једног и мноштва учење светог максима несумњиво је - позивајући се на учење светог максима - да су деобе - прво у самом човеку, а по- том и у целој творевини - последица човековог неадекватног одговора на божији призив тај при- зив јесте намера божија о обожењу читаве твари кроз сједињење свега са богом падом у грех, од- носно отуђењем од свог т
... ногу и одеш код ортопеда, хоће ли ти он рећи: „е, слепице, где си гледала, па си сломила ногу!“ или ће узети сломљену ногу са пажњом и љубављу и полако, да те не боли много, да је намести, стави гипс, да ти лекове? тако је и духовник уствари лекар који се са љубављу над- вија над болном душом како би је излечио старчев ведар дух када су анализе показале да старац има крварење у желуцу, одмах смо донели један апа- рат (центрифугу) и поставили га у старчеву кели- ју са свиме што је било потребно и записивали у посебну свеску промене у здравственом стању старца порфирија од тог тренутка, па све до његовог упокојења када сам га једном упитао да ли жели да врати- мо назад апарате, видело се да му је било жао, па сам му рекао: у реду је, старче, остаће овде историја болести, напредак његовог опоравка, лабораторијске анализе које су се вршиле у тој импровизованој лабораторији коју смо постави- ли, инструменти и тако даље - све се то налазило у архиви старчеве испоснице са том малом центрифугом старац се, када је радила, увек шалио: слушај како држи исон другог гласа затим би отпевао нешто у другом гласу док му је центрифуга држала исон из књиге ^удесни догађаји и поуке старца порфирија, 2006 година православни мисионар 5 оболелом од сиде старечник шта је духовник! он је заправо лекар ако сломиш ногу и одеш код ортопеда, хоће ли ти он рећи: "е, слепице, где си гледала, па си сломила ногу!" или ће узети сломљену ногу са пажњом и љубављу и полако, да те не боли много, да је намести, стави гипс, да ти лекове? тако је и духовник уствари лекар који се са љубављу надвија над болном душом како би је излечио ко од вас нама греха, нека први баци камен нико није бацио камен тако је наш господ пре два миленијума спречио једно каменовање и једно простачко весеље доко- не и надобудне руље данас, када су речи замениле камење, као да нико више не обраћа пажњу на поенту овог дога- ђаја ретко ко, такође, тај догађај сравњује са оном јеванђелском поруком да не судимо једни другима, док готово нико све ово ни не доводи у везу са поуком светог јована златоуста да треба да будемо строги према себи, а благи према дру- гима и заиста - који је мотив огољавања туђих живота до те мере да се само мане и грешке уоча- вају, разматрају! рационализација властитих мана два мотива су очигледна један је рационали- зација властитих мана, где се сам човек про- сто утеши туђим грешкама и тако се уљуљкава властитим тетошењем сопстве- них мана и слабости други мотив је, мо- жда, гори од првог: показивање себи и свету да је он сам праведнији од других чим, ето, себи даје за право да суди, од- носно да критикује туђе животе, туђа деловања, размишљања да када се крене тим путем границе не постоје, сведочи податак да је руска православна црква чак забранила поје- дине интернет-форуме на којима су црквени великодостојници критико- вани од стране неафирмисаних пра- ведника који су на такав начин, очи- гледно, више желели да укажу на соп- ствено постојање, него ли на грешке 6 успење 4/2008 аутор: свештеник угрин поповић када су речи поменутих великодостојника нажа- лост, и код нас постоје одређени интернет-форуми на којима, очевидно, докон и надобудан свет претреса животе поје- диних свештеника и, чак, владика дајући себи за потпу- но право да на тај начин и са толиком горчином куди оне који их представљају пред бо- гом на светој литургији и мо- ле се за њих ако узмемо у об- зир да свако од тих праведника зна ону чувену јеванђелску поруку не судите да вам не буде суђено, сасвим је разумљиво да себи поставимо питање откуд толи- ко осуде откуд толико гнева, револта, отворене агресије међу људима зар је заједница светих пре- стала да постоји, зар се догађај литургије за толи- ко изменио да сама причасна заједница уместо литургијског љубимо једни друге, исповеда неку другу реалност са кудимо једни друге! узроци су у мислима какве су ти мисли, такав ти је живот - ово је доживљена поука једног новијег старца који као да је хтео да скрене пажњу на повезаност мисли и живота у оном есенцијалном смислу где болест мисли узрокује болест тела недавно је и медици- на потврдила да не постоје само соматске и само психичке болести, већ да је свака болест мешавина психосоматских узрока који своје утемељење обично имају у мозгу, дакле у мислима ако овај податак узме- мо као меродаван, онда нас не- ће зачудити ни статистика која говори о енормном порасту стреса и депресије од средине прошлог века до данас суви- православни мисионар 7 замениле камење живот у христу 8 успење 4/2008 шно је рећи да су узроци управо у мислима (које се све више окрећу ка другима, а све мање к себи) све се више броди туђим животима, те су (самим тим) чешћи и бродоломи у властитом, а онда анк- сиозност, стрес, депресија узимају свој данак док сам човек, уместо да схвати узрок, уместо да преу- ми сопствено кормило, све више и горче нас- тавља по старом, тотално убеђен да су за све кри- ви други, а да је он сам раван старозаветним про- роцима тако су поменути интернет-форуми само израз поменутог нерада на себи а ако свему ово- ме додамо још и старозаветну поуку (императив) пази на себе, онда више немамо изговора, онда једноставно морамо применити библијски ре- цепт интроспекције којом ћемо спознавати, да- кле, кориговати себе, те самим тим за друге неће- мо ни имати времена, док ће наша психа и наше тело бити растерећени болестима неспознаје се- бе - анксиозности, стреса, разних видова неуроза које се опет изражавају кроз логореичност, депре- сије растеретити сопствени ум растеретити сопствени ум непотребних мисли, то је предуслов, боље рећи - императив здравог живота колико је то потребно, заправо неопход- но, сведочи податак да сам човек (осим дисања, које се може изводити и вољно мада је махом ау- томатизована радња) не контролише сопствене виталне функције оне су усклађене комплексним аутономним нервним системом, симпатикусом и парасимпатикусом равнотежа ова два конкурент- на дела вегетативног нервног система регулише главне виталне процесе и функције у телу ефек- тори ових налога који иду мимо наше воље су глатки мишићи који се налазе у унутрашњим ор- ганима, једњаку, желуцу, цревима, зидовима крв- них и лимфних судова, каналима жлезда све функције жлезда са унутрашњим и спољашњим лучењем функционишу мимо наше воље, дели- мично се међусобно регулишу по типу повратне спреге, а делимично су под утицајем микро- и ма- кро-климе и околности у којима се наш живот од- вија иако својом вољом не можемо утицати на ау- тономне функције, на њих можемо утицати по- средно, преко онога што интројицирамо, дакле уносимо у себе, а то су храна, пиће, призори, зву- ци, мириси, док пресудан утицај на збивања у се- би остварујемо мислима и осећањима ако је не- што од овога набројаног лоше, онда ће и животни процеси у нама бити лоши разуме се да је већина набројаног - с обзиром на велику загађеност - лошег квалитета, што делимично и објашњава толики пораст стреса, анксиозности и депре- сије од средине прошлог века па до данас но, оно што је утешно јесте то да човек мо- же бити господар својих околности у одабиру православног начина живота као сопственог начина живота а то значи да постом негује сопствено те- ло штитећи га од нездраве хране, док сопствени ум милује молитве- ним начином одвраћајући га од сувишних информација, судова и промишљања тако човек у свом животу прави склад и у својим особеним околности- ма сведочи потребу хри- шћанске свакодневице као алтернативе хаотичном и убрзаном животу да- нас и данас, дакле, као и увек, човеку као прет- поставка напредовања и здравог живота још једино остаје сусрет са самим собом на том путу узрастања човек се обликује - дефини- ше; јача свој дух чине- ћи га здравим, а ако је дух здрав, тело ће га не- изоставно пратити недавно је и медицина потврдила да не постоје само соматске и само психичке болести, већ да је свака болест мешавина психосоматских узрока који своје утемељење обично имају у мозгу, дакле у мислима обожење је својеврсни императив понуђен од бога човеку да сједињен са богом - кроз то своје сједињење - приведе и целокупан свет богу, да на крају бог буде све у свему ^овек је у себи најпре морао да превазиђе многострукости и деобе те његове деобе одсликавају управо деобе света, односно макрокосмос у микрокосмосу философија као интелектуална пројава човековог духа просто тежи свеобухватном знању, интерди- сциплинарности она и почиње питањем шта је- сте но, како један немачки философ 20 века, карл јасперс, примећује, постоји много онога што дола- зи и онога што одлази, свет који опажамо пред- ставља мноштво појава у сталном кретању и проме- ни прво питање и први проблем философије, тако, јесте онтолошки проблем једног и мноштва учење светог максима несумњиво је - позивајући се на учење светог максима - да су деобе - прво у самом човеку, а по- том и у целој творевини - последица човековог неадекватног одговора на божији призив тај при- зив јесте намера божија о обожењу читаве твари кроз сједињење свега са богом падом у грех, од- носно отуђењем од свог т
Свеска: 302 | У здравом духу здраво тело
...
...
Одреднице:
1. 16466 / ...болести, напредак његовог опоравка, лабораторијске АНАЛИЗ? е које су се вршиле у тој импровизованој лабораторији коју смо постави- ли, инструменти и тако даље - све се то нала ...
2. 17366 / ...спорта тема броја покушавајући да пронађем социолошке АНАЛИЗ? е чувених научника на задату тему новог броја, испоставило се да питање спорта није нимало наивна ствар и да ту и нема п...
1. 16466 / ...болести, напредак његовог опоравка, лабораторијске АНАЛИЗ? е које су се вршиле у тој импровизованој лабораторији коју смо постави- ли, инструменти и тако даље - све се то нала ...
2. 17366 / ...спорта тема броја покушавајући да пронађем социолошке АНАЛИЗ? е чувених научника на задату тему новог броја, испоставило се да питање спорта није нимало наивна ствар и да ту и нема п...
4
Свеска: 304 | Еколошка криза
...нама као таквима и зар то није еклисиолошки у крајњојАНАЛИЗ?📌 и? крштењски! зар то није
наш одабир окружења, наш начин
превазилажења биолошке ипостаси, свих
датости палог постојањ
...нама као таквима и зар то није еклисиолошки у крајњој
МЕТА инфо: Р:21468 К:163291 Д:90
| Свеска 304 |
Свеска: 304 | Еколошка криза
... пати; ако њега самог окружује туга, бол и јад за трајно здравље (ментално и телесно), потребно је остварити хармоничан однос са својим окружењем – људима, биљкама, животињама, природом а тај однос није једносмеран ток, нити може бити, јер ће и окружење наћи радост и хармонију у нама као таквима и зар то није еклисиолошки у крајњој анализи? крштењски! зар то није наш одабир окружења, наш начин превазилажења биолошке ипостаси, свих датости палог постојања у радосном одабиру еклисиолошке ипостаси и новог јерусалима као нашег дома? и на крају, бићу крајње личан ово искуство имам у евхаристијском сабрању - искуству пошто, заиста, не могу замислити нови јерусалим мимо јелене, тање, маје, јелене, бориса, лазара, горана, ђорђа, милице, дејана, богдана, росе, данијеле, наташе, игора, андреја, лазара, луке, василија, весне, ане, уроша, нађе, косте, вука, мирјане, димитрија, азорчице јер без њих, сам га никада не бих могао досегнути - достићи бог их благословио због тога! 10 l6/2008 сетимо се сиромашних ово су речи руске монахиње мати марије скобцове, која се у паризу бринула о потребитима, бескућницима, алкохоличарима, проституткама, пропалицама, сиромашнима а која је мученички пострадала у логору равенсбрик канонизована је маја 2004 као што знамо, на дан страшног суда нећемо бити питани колико смо постили, колико смо метанија урадили, чак ни то колико смо се молили бићемо питани да ли смо оденули наге, нахранили гладне, посетили болесне, затворенике то нам сведочи и јеванђеље, о томе нам говоре и светитељи попут светог јована златоустог као и многи други, који су те речи сведочили својим животом попут свете јелисавете фјодоровне живимо у суровом времену глобализације, транзиције, светске економске кризе, у потрошачком друштву у коме су материјалистичке вредности императив када велики број људи осећа све оне негативне последице преласка из једног друштвеног система у други или оне негативне аспекте друштвено-економских модела који „немају алтернативу” не мали број људи у србији, данас, се назива губитницима транзиције то су наши суграђани, наше комшије, очеви и мајке, браћа и сестре о њима ми често само читамо у новинама, када се статистички приказује колики број живи испод границе сиромаштва сведоци смо да и они који су запослени често раде у тешким условима, где су израбљени и понижени од својих газда, радећи за малу плату, у неадекватним и лошим условима, често и прековремено, па и недељом, а све да би могли прехранити себе и своју породицу „гле, вапије плата ваших посленика који су пожњели њиве ваше и коју сте им закинули, и вапаји жетелаца дођоше до ушију господа саваота” (јак 5,4) неко је једном добро рекао за наше новокомпоноване бизнисмене (који дају велике своте новца као ктитори за обнову или изградњу храмова), да су према цркви, понекад веома дарежљиви, док су према својим запосленима веома немилосрдни „какве ово везе има са православљем и милосрђем?”- упитаће се можда неко „не треба црква да се брине о тим људима, то је посао државе, није црква социјална установа” тачно је то да црква није социјална установа од које се очекује да ће развити неки посебан економски програм за бољи материјални стандард црква је богочовечански организам, заједница људи који верују у христа, а не још једна у низу установа какве су црвени крст, војска или полиција владимир марјановић црква и друштво знам да нема ничег лицемернијег него одрећи се борбе за минималне материјалне потребе обесправљених и сиротих под изговором да пред лицем вечности њихова материјална беда не значи ништа мислим да се свако може одрећи својих личних права, али никако се не сме одрећи права свога ближњега православни мисионар l 11 међутим, наша је дужност као хришћана да волимо ближњега свог а та љубав се сведочи и делима, а не само речима и причом поставља се питање како помоћи сиромашном раднику или сиромашној радничкој породици, у условима када можда ни ми сами немамо довољно ни новца ни времена, када и ми сами имамо тек толико да се прехранимо питање се само по себи поставља наравно, најлакше је писати о милосрђу, причати о њему, позивати друге да буду милосрдни, као што то можда ради писац ових редова треба признати да се самом милосрђу у социјалној сфери некад не посвећује довољно пажње мало се места посвећује помоћи или солидарности са сиромашнима неко ће, можда, рећи: „ако хоћеш да им помогнеш, ето, ти им помози, посети болесног, дај новац раднику, обиђи усамљену баку немој говорити о томе и гњавити друге причом” а баш то је потребно, говорити о тим људима, о помоћи најсиромашнијима, јер о њима нико не говори или се ретко помену а ко су ти сиромашни о којима говоримо? то су незапослени радници, радници који су врло мало плаћени за свој труд, бескућници, то су и роми који живе у картонским насељима појединац може осетити њихове проблеме, може их доживети као своје, може их у срцу пожалити тада ће практична помоћ доћи сама по себи и без нарочитих реклама: „уплатите помоћ на тај и тај жиро рачун”, „помозите”, „спасите” са правом се каже да социјално- харитативни рад није довољно заступљен када је наша црква у питању а црква смо сви ми наравно, велика би била лаж рећи да православни хришћани нису милосрдни, да немају дела милосрђа познато је да постоји добротворни фонд човекољубље, познате су бројне хуманитарне акције које је покретала црква колико је још оних милосрдних дела које многи чине, а позната су само богу? но, известан недостатак социјално-милосрдне и харитативне делатности, то је оно што ће данас свако да призна и свако да констатује ипак, решење не може доћи преко ноћи, нити се људи могу присиљавати да буду милосрдни, да покрећу хуманитарне акције, оснивају народне кухиње, одједном и тек тако пре тога треба дати више места проблемима оних последњих и заборављених, социјалним проблемима сиромашних а то можемо сви, то није тешко, то не захтева пуно времена сетити их се, осетити њихову тескобу, њихову муку, саосећати у срцу са њиховом материјалном бедом и сиромаштвом то нису тамо „неки“ непознати људи из трећег света, африке или латинске америке, већ наше комшије, суседи сетимо их се, то ништа не кошта сетимо се сиромашних владимир марјановић црква и друштво 12 l6/2008 александар милојков хришћанска антропологија христови„таланти“ и самопознање (мт 25, 14-30) „спознај самога себе“, „уђи у радост господара свога“, значи покажи своје ја другом својим даровима буди ти његовом ја, али и пусти нека његови дарови буду ти твоме ја то значи буди личност, буди човек и бићеш срећан а срећа то је истина, а истина то је постојање, а постојање то је личност, а личност то сам ја у којем је увек уткано и твоје ти православни мисионар l 13 александар милојков хришћанска антропологија христови„таланти“ и самопознање (мт 25, 14-30) спознај самога себе! можда би се овим древним аполонским позивом, који је као какво светло био водиља античке грчке мисли, могао објаснити и смисао христове приче о талантима из матејевог јеванђеља ко су слуге које су умножиле добијене таланте и чуле радосни позив „уђи у радост господара свога“ и ко је лењи слуга, који је закопао и затим вратио један добијени таланат, без икаквог добитка, те чуо страшне речи тог истог господара „баците га у таму најкрајњу, онде ће бити плач и шкргут зуба“? ова сликовита христова прича заправо показује реалност човековог живота и не само да показује, она и указује на његов истински смисао, а то је: „спознај самога себе“ шта би друго могли бити таланти него дарови дати човеку које он у себи треба да открије пред тим се трагањем човек налази врло рано у свом животу, већ можда при одабиру средње школе, факултета или свог каснијег занимања заиста те човекове склоности, таланти или језиком наше цивилизације речено таленти, нису нешто што човек сам себи стиче, већ оно што сам у себи открива „спознај самога себе“, носи један императив који говори да је човек слободно, па самим тим и одговорно биће са даром тала(е)ната, стога стоји и позив за одлуку и одговор на питање: шта чинити? та одлука и одговор директно утичу и на начин постојања и дају одговор на питање: ко сам ја? животна срећа и задовољство („улажење у радост господара свога“) и животни очај и промашај („тама најкрајња, где је плач и шкргут зуба“) јесу (не) налажење тог свога ја шта значи (не)наћи своје истинско ја, односно (не)спознати самога себе? одговор на ово питање заиста није далеко од животне реалности налазимо га свакодневно, било у свом или искуству неког другог откривање својих склоности, те њихово правилно развијање кроз образовање и њихова правилна употреба кроз обављање конкретне делатности, предуслов су за самоостварење и срећан живот често ћемо чути: „jа сам срећан јер се бавим послом који волим, послом у коме сам пронашао себе“ тако, музичком таленту највеће ће благо бити бављење музиком, научном - науком, дару језика слатко ће бити говорити многе језике међутим, дар као дар по себи још не значи ништа уколико га не откријемо, прихватимо, заволимо као свој и, што је најважније, употребимо га неупотреба талента, његово „закопавање у земљу“, заборав и немар, равни су немању дара, а самим тим и немању смисла човек који себе није нашао у животу, који ради оно што није његово истинско ја, заиста је окусио „таму најкрајњу“ и његов живот је ништа друго него „плач и шкргут зуба“ неналажање и неспозанање себе је оно што савремена медицина назива депресијом тај окус бесмисла и животне промашености јесте окус пакла: „мој живот је промашај“, „мој живот нема смисла“, „за мене нема наде“ са друге стране, животни промашај огледа се и у загледању у туђе тала(е)нте, те тражењу свог идентитета у њима „ја желим исто као и он и то тако желим, да он више не буде он, већ да све његово буде само моје“ завист је заправо тражење свог идентитета у неком трећем лицу она (завист) то не чини никада у другом, у ти, јер завист нема храбрости да говори другом, што ће рећи да завист нема храбрости да буде истинско ја завист није личност, јер личност захтева ти, она просто нема храбрости да постоји завист је негација личности, пут у самодеструкцију и укидање 14 l6/2008 властитог ја колико сам само пута и сам пожелео да запевам за појницом као неки од моје браће, дивно, као славуј толико сам желео тај тала(е)нат, а никада нисам имао храбрости да брату кажем: добро је то што радиш, диван је тала(е)нат твој не, мој брат је тада увек био он, никада ти гледао сам га издалека и хтео да узмем његов тала(е)нат, његово ја желећи тај тала(е)нат, који немам, заборављао бих на онај који имам тада обично не бих радио ништа то „ништа“ је заиста „најкрајња тама“, то „ништа“ је непостојање, нестанак властитог ја „спознај самога себе“, пронађи један, два или пет таланата у себи, значи и познај своје моћи то значи не потцењуј, али ни не прецењуј себе ако си добио два таланта не чини као да имаш један, али се ни не надимај као да имаш пет мудрост живота је не да отимаш оно што немаш, не да будеш оно што ниси, већ да умножиш оно што имаш, те да тако осетиш оно што стварно јесии да се радујеш гордост је једнако ружна као и лажна скромност и лицемерје и једно и друго су незнање себе самога, и једно и друго су лаж „спознај самога себе“, „уђи у радост господара свога“, значи покажи своје ја другом својим даровима буди ти његовом ја, али и пусти нека његови дарови буду ти твоме ја то значи буди личност, буди човек и бићеш срећан а срећа то је истина, а истина то је постојање, а постојање то је личност, а личност то сам ја у којем је увек уткано и твоје ти тако, највеће самопознање јесте познање да је човек биће заједнице само у заједници има смисла развијати своје склоности и дарове: бити лекар другоме, писати другоме, певати другоме, градити другоме, чинити другоме свако добро којим господ дарује човека, талантом који као злато сија у свакоме од нас јер, други је тај који вреднује наше дарове, који их осећа, који нам помаже да те дарове изнесемо на видело дана заиста, чему најузвишенија уметничка дела, ако нема никога да им се диви? чему најгенијалнија научна открића, ако никоме не користе, а на крају, чему и сам рај небески, ако у њему нема никога? онда то и није рај, то је пустиња и пакао само заједница чини да сви наши појединачни дарови имају смисла и само заједница чини склад међу њима само у заједници један, два и пет таланата не противрече један другоме, не завиде један другоме, већ творе једно истинско постојање у таквом постојању, ономе са пет таланата неопходан је онај са два и онај са једним, јер и његових пет немају смисла без једног и без два, као и обрнуто како то апостол павле каже: „јер и тијело није један уд него многи ако би све тијело било око, гдје је онда слух? ако би све био слух, гдје је мирисање? а ако би сви били један уд, гдје је тијело? а око не може рећи руци: не требаш ми; или опет глава ногама: не требате ми него, шта више, који се удови тијела чине да су слабији, неопходни су; и који нам се чине мање часни на тијелу, њима придајемо већу част“ (1 кор, 12, 14-23) то тело је тело христово, црква божија, а удови то смо ми у вези једни са другима и са главом тога тела, господом исусом христом у цркви се један, два и пет таланата показују истински као потреба, а не као лични хендикеп таланат као дар, па макар он био један једини, никако не може ни бити хендикеп тај један може да буде и бива неопходна спона функционисања оних два или пет човеков задатак је да те таланте открије у себи и да их умножи јер таланти су као семе засејано у човеку које треба заливати да би из њега израсло мноштво цветова било таланата један, два или пет, пред њима стоји исти задатак и ако се човек самоспозна, резултат тих таланата је увек мноштво: два, четири и десет но, један, два или пет увек имају смисла и вредности у вези једни са другима, никада немају вредност сами за себе то је истина постојања, заједница која је црква божија у њој не смо да откривамо властито ја у односу са ти свога ближњег, што нас и чини да постојимо, већ и са ти свога створитеља и спаситеља господа нашег исуса христа, што чини и да вечно постојимо а вечно постојање то је истина коју треба познати „спознај самога себе!“, „јер гле, царство божије унутра је у вама“(лк 17, 21) православни мисионар l 15 жито и бундева свети лука био је један од седамдесет апостола христових био је грк и незнабожац у родном граду, антиохији, изучио је философију, медицину и сликарство отишао је у јерусалим, како би боље упознао христа кад је упознао христа и разумео његову науку, искрено је поверовао у господа после силаска светога духа на апостоле, лука се вратио у антиохију, где је постао сарадник и сатрудник апостола павла хри- шћани су хтели да трајно сачувају христове речи, па су молили луку да напише јеванђеље, што је он и урадио око 60 године лука је био веома даровит писац, о чему гово- ри стил којим је писано јеванђеље главна идеја овог јеванђеља је уче- ње о христу спаситељу света како је био изванредно надарен, он је и сликао по предању, свети лука је насликао три иконе богородице са христом богомладенцем, као и иконе светог петра и павла те иконе су биле узор свим каснијим ико- нама, због чега се свети лука сматра оснивачем хришћанског иконописа апостол лука је имао 84 године кад су га ухватили злобни идолопоклоници и убили обесивши га о грану маслине у граду теби беотијској занимљиво је да дан у славу овога светитеља обе- лежавају тек они чија је то крсна слава, док се други, поготово млади, под утицајем запада, пре сете ноћи вештица него светог луке ноћ вештица, или популарније „хелоувин“ је празник који се базира на шкотским и ирским народним обичајима који директно вуку корене из предхришћанског доба, то јест из паганизма ноћ вештица у најранијем периоду није се прослављала у „надахнутој изворној хришћанској цркви“, него међу друидима, који су то чинили у част великог бога мртвих шамхаина, чији празник пада 1 новем- бра свештеници паганских друида учили су о бесмртности душе веровали су да последњег дана у години (31 октобра), господар смрти окупља душе преминулих у протеклој години, који су осуђени да живе у животињским телима док им се не одреди у које облике живота да се настане у току наредних 12 месеци душе су могле да ласкају господару мртвих даровима и молитвама након испа- штања за своје грехе ослобађане су за нову годину да оду у друидски рај ноћ вештица већ одавно није верски празник, али и даље носи са собом елементе веровања у мистич- не појаве, магију, враџбине и вешти- це посебно му се радују деца, која прерушена иду од врата до врата и говоре „трик ор трит“, што значи - дајте нам слаткише или ћемо вас уплашити један од симбола овог празника је бунде- ва обележавању овог празника најчешће прибега- ва америчка популација, али он и на нашим просто- рима постаје све популарнији овај празник схвата се искључиво као забава и то је један од главних раз- лога због чега се слави, јер празник нема никакву верску позадину у монотоним временима, народ тражи излаз кроз сваки вид забаве, а ноћ вештица свакако спада у то деца на овај датум гледају као на прилику да се преруше, добију слаткише и добро забаве, док старији овај вид забаве углавном сма- трају новим и непотребним у сваком случају, људи често погрешно процене овај празник као „ђавољу игру“, али једини испра- ван начин на који треба гледати на ноћ вештица јесте као на један велики маскенбал, што и јесте оно што свакако није исправно јесте запостављање наше традиције, вере и обичаја зарад забаве, што је све чешће присутно да ли ће нови талас “забавних” празника заузети место православних у срцима верника или су пак наша традиција и обичаји нешто што ће вечно живети? само ће нам време показати јелисавета белић iii/5 трећа београдска гимназија 31 октобар свим припадницима православне вере познат је по слави свети лука, док га неки католици обележавају као ноћ вештица 16 l6/2008 филон је био верујући јеврејин који је своју веру заснивао на библији, док је као учен човек гајио и дубоку љубав према платоновој философији за њега су ове две идеје биле нераз- двојиве, јер је у обема видео истину тако је и запо- чео интерпретацију библијске теологије у духу платонове философије, на основу убеђења да између то двоје не постоји суштинска разлика, па се понекад није могло разликовати ,,када платон говори као филон, а када филон као платон” филону је био близак и александријски еклекти- цизам који је такође настао под платоновим ути- цајем, тако да се и по том основу с правом убраја у средње платонисте тај спој филон је можда најус- пешније применио у алегоријском и символичком тумачењу петокњижја (торе) општа места хришћанске теологије код њега се први пут појављују неке мисли које су постале општа места хришћанске теоло- гије управо је овај учени рабин платонове идеје поистоветио са творачким замислима у уму биб- лијског бога творцa од стоика је, пак, позајмио алегоријски начин тумачења, који је довео до невиђене ситематичности и доследности алегоријским тумачењем се давало објашњење да текст према својој садржини намерава да пре- несе нешто више од сопствене форме филонова алегорија представља скуп свих дотадашњих облика александријске ерминевтике, из које се родила егзегеза јудаизма и хришћанства спојио је библијску представу о живом богу, са којим је могућ лични сусрет и платонову мисао о созер- цању духовних реалности за филона бог је јед- ноставан, нема облик, не може се изрећи његово име, нестворен је, савршен и неисказив ипак, код њега не треба бога схватити као апсолутно апстрактно биће (као нпр код плотина), зато што филон стоји чврсто на темељима библије, о богу говори на побожан начин и назива га живим богом из његовог дела, може се видети утицај различитих философских смерова хеле- нистичког доба, као и то колико хеленистичка култура може да уздигне једног образованог и духовно будног јеврејина иако је живео у христово време, филон је био представник александријског јудаизма који се раз- ликовао од палестинског јудаизма у чијим је окви- рима деловао исус то се може видети из његове критике према палестинској рабинској егзегези; наиме, палестински рабини (из чије је егзегезе настао талмуд) понекад су интелигентно тумачи- ли библијске текстове, али су у својим тумачењима знали да буду ситничари попут софиста, како би уклонили све оно што је за њих било непри- хватљиво и нису допуштали никакво алегоријско тумачење филонова метода интерпретације дала је, пак, нешто ново и оригинално за разлику од ригидно јуридичких коментара палестинских рабина његова заинтересованост за алегоријску интерпретацију библије и његова синтезе грчке и библијске мудрости, много се боље укоренила у ранохрушћанску књижевност него у рабински стил тумачења светог писма ипак, основна греш- ка хеленизованих јевреја христовог доба, како оних у палестини тако и оних у александрији, била је у недовољно јасном схватању пророчких текстова о месији (христу) као сину божијем зато је јеванђелиста марко забележио и следеће христове речи упућене јеврејским фарисејима, књижевницима и свим осталим врстама тумача ђакон ненад идризовић рано хришћанство филон из александрије и рано хришћанство филоново учење се разликује од хришћанског, пре свега у схватању личности месије (христа), пошто је и он углавном у свом приступу месијанским пророчанствима старог завета, био преокупиран апстрактном духовном алегоријом православни мисионар l 17 речи божије без христа логоса: ,,варате се, не знајући писмо ни силу божију” филоново учење се разликује од хришћанског, пре свега у схватању личности месије (христа), пошто је и он углавном у свом приступу месијанским пророчанствима старог завета, био преокупиран апстрактном духовном алегоријом, па је месијанска места интерпретирао више на етнички (националистич- ки) начин, за разлику од хришћанског, васеленског схватања јеврејска књижевност јеврејска књижевност је извршила велики утицај на прве хришћане, почев од септуагинте, која је постала библија младог хришћанства, проповедањем монотеизма и мојсијевог декалога, који је постао темељ хришћанског морала један од разлога за толики утицај је и тај што је полазна тачка за старохришћанску про- повед и мисионарење била синагога од самог почетка постојао је сукоб између хришћана и јевреја, који се завршио тако што су се јевреји почели да се удаљавају од септуагинте и да траже додатке, јер су њихову дотадашњу библију преузели хришћани
... пати; ако њега самог окружује туга, бол и јад за трајно здравље (ментално и телесно), потребно је остварити хармоничан однос са својим окружењем – људима, биљкама, животињама, природом а тај однос није једносмеран ток, нити може бити, јер ће и окружење наћи радост и хармонију у нама као таквима и зар то није еклисиолошки у крајњој анализи? крштењски! зар то није наш одабир окружења, наш начин превазилажења биолошке ипостаси, свих датости палог постојања у радосном одабиру еклисиолошке ипостаси и новог јерусалима као нашег дома? и на крају, бићу крајње личан ово искуство имам у евхаристијском сабрању - искуству пошто, заиста, не могу замислити нови јерусалим мимо јелене, тање, маје, јелене, бориса, лазара, горана, ђорђа, милице, дејана, богдана, росе, данијеле, наташе, игора, андреја, лазара, луке, василија, весне, ане, уроша, нађе, косте, вука, мирјане, димитрија, азорчице јер без њих, сам га никада не бих могао досегнути - достићи бог их благословио због тога! 10 l6/2008 сетимо се сиромашних ово су речи руске монахиње мати марије скобцове, која се у паризу бринула о потребитима, бескућницима, алкохоличарима, проституткама, пропалицама, сиромашнима а која је мученички пострадала у логору равенсбрик канонизована је маја 2004 као што знамо, на дан страшног суда нећемо бити питани колико смо постили, колико смо метанија урадили, чак ни то колико смо се молили бићемо питани да ли смо оденули наге, нахранили гладне, посетили болесне, затворенике то нам сведочи и јеванђеље, о томе нам говоре и светитељи попут светог јована златоустог као и многи други, који су те речи сведочили својим животом попут свете јелисавете фјодоровне живимо у суровом времену глобализације, транзиције, светске економске кризе, у потрошачком друштву у коме су материјалистичке вредности императив када велики број људи осећа све оне негативне последице преласка из једног друштвеног система у други или оне негативне аспекте друштвено-економских модела који „немају алтернативу” не мали број људи у србији, данас, се назива губитницима транзиције то су наши суграђани, наше комшије, очеви и мајке, браћа и сестре о њима ми често само читамо у новинама, када се статистички приказује колики број живи испод границе сиромаштва сведоци смо да и они који су запослени често раде у тешким условима, где су израбљени и понижени од својих газда, радећи за малу плату, у неадекватним и лошим условима, често и прековремено, па и недељом, а све да би могли прехранити себе и своју породицу „гле, вапије плата ваших посленика који су пожњели њиве ваше и коју сте им закинули, и вапаји жетелаца дођоше до ушију господа саваота” (јак 5,4) неко је једном добро рекао за наше новокомпоноване бизнисмене (који дају велике своте новца као ктитори за обнову или изградњу храмова), да су према цркви, понекад веома дарежљиви, док су према својим запосленима веома немилосрдни „какве ово везе има са православљем и милосрђем?”- упитаће се можда неко „не треба црква да се брине о тим људима, то је посао државе, није црква социјална установа” тачно је то да црква није социјална установа од које се очекује да ће развити неки посебан економски програм за бољи материјални стандард црква је богочовечански организам, заједница људи који верују у христа, а не још једна у низу установа какве су црвени крст, војска или полиција владимир марјановић црква и друштво знам да нема ничег лицемернијег него одрећи се борбе за минималне материјалне потребе обесправљених и сиротих под изговором да пред лицем вечности њихова материјална беда не значи ништа мислим да се свако може одрећи својих личних права, али никако се не сме одрећи права свога ближњега православни мисионар l 11 међутим, наша је дужност као хришћана да волимо ближњега свог а та љубав се сведочи и делима, а не само речима и причом поставља се питање како помоћи сиромашном раднику или сиромашној радничкој породици, у условима када можда ни ми сами немамо довољно ни новца ни времена, када и ми сами имамо тек толико да се прехранимо питање се само по себи поставља наравно, најлакше је писати о милосрђу, причати о њему, позивати друге да буду милосрдни, као што то можда ради писац ових редова треба признати да се самом милосрђу у социјалној сфери некад не посвећује довољно пажње мало се места посвећује помоћи или солидарности са сиромашнима неко ће, можда, рећи: „ако хоћеш да им помогнеш, ето, ти им помози, посети болесног, дај новац раднику, обиђи усамљену баку немој говорити о томе и гњавити друге причом” а баш то је потребно, говорити о тим људима, о помоћи најсиромашнијима, јер о њима нико не говори или се ретко помену а ко су ти сиромашни о којима говоримо? то су незапослени радници, радници који су врло мало плаћени за свој труд, бескућници, то су и роми који живе у картонским насељима појединац може осетити њихове проблеме, може их доживети као своје, може их у срцу пожалити тада ће практична помоћ доћи сама по себи и без нарочитих реклама: „уплатите помоћ на тај и тај жиро рачун”, „помозите”, „спасите” са правом се каже да социјално- харитативни рад није довољно заступљен када је наша црква у питању а црква смо сви ми наравно, велика би била лаж рећи да православни хришћани нису милосрдни, да немају дела милосрђа познато је да постоји добротворни фонд човекољубље, познате су бројне хуманитарне акције које је покретала црква колико је још оних милосрдних дела које многи чине, а позната су само богу? но, известан недостатак социјално-милосрдне и харитативне делатности, то је оно што ће данас свако да призна и свако да констатује ипак, решење не може доћи преко ноћи, нити се људи могу присиљавати да буду милосрдни, да покрећу хуманитарне акције, оснивају народне кухиње, одједном и тек тако пре тога треба дати више места проблемима оних последњих и заборављених, социјалним проблемима сиромашних а то можемо сви, то није тешко, то не захтева пуно времена сетити их се, осетити њихову тескобу, њихову муку, саосећати у срцу са њиховом материјалном бедом и сиромаштвом то нису тамо „неки“ непознати људи из трећег света, африке или латинске америке, већ наше комшије, суседи сетимо их се, то ништа не кошта сетимо се сиромашних владимир марјановић црква и друштво 12 l6/2008 александар милојков хришћанска антропологија христови„таланти“ и самопознање (мт 25, 14-30) „спознај самога себе“, „уђи у радост господара свога“, значи покажи своје ја другом својим даровима буди ти његовом ја, али и пусти нека његови дарови буду ти твоме ја то значи буди личност, буди човек и бићеш срећан а срећа то је истина, а истина то је постојање, а постојање то је личност, а личност то сам ја у којем је увек уткано и твоје ти православни мисионар l 13 александар милојков хришћанска антропологија христови„таланти“ и самопознање (мт 25, 14-30) спознај самога себе! можда би се овим древним аполонским позивом, који је као какво светло био водиља античке грчке мисли, могао објаснити и смисао христове приче о талантима из матејевог јеванђеља ко су слуге које су умножиле добијене таланте и чуле радосни позив „уђи у радост господара свога“ и ко је лењи слуга, који је закопао и затим вратио један добијени таланат, без икаквог добитка, те чуо страшне речи тог истог господара „баците га у таму најкрајњу, онде ће бити плач и шкргут зуба“? ова сликовита христова прича заправо показује реалност човековог живота и не само да показује, она и указује на његов истински смисао, а то је: „спознај самога себе“ шта би друго могли бити таланти него дарови дати човеку које он у себи треба да открије пред тим се трагањем човек налази врло рано у свом животу, већ можда при одабиру средње школе, факултета или свог каснијег занимања заиста те човекове склоности, таланти или језиком наше цивилизације речено таленти, нису нешто што човек сам себи стиче, већ оно што сам у себи открива „спознај самога себе“, носи један императив који говори да је човек слободно, па самим тим и одговорно биће са даром тала(е)ната, стога стоји и позив за одлуку и одговор на питање: шта чинити? та одлука и одговор директно утичу и на начин постојања и дају одговор на питање: ко сам ја? животна срећа и задовољство („улажење у радост господара свога“) и животни очај и промашај („тама најкрајња, где је плач и шкргут зуба“) јесу (не) налажење тог свога ја шта значи (не)наћи своје истинско ја, односно (не)спознати самога себе? одговор на ово питање заиста није далеко од животне реалности налазимо га свакодневно, било у свом или искуству неког другог откривање својих склоности, те њихово правилно развијање кроз образовање и њихова правилна употреба кроз обављање конкретне делатности, предуслов су за самоостварење и срећан живот често ћемо чути: „jа сам срећан јер се бавим послом који волим, послом у коме сам пронашао себе“ тако, музичком таленту највеће ће благо бити бављење музиком, научном - науком, дару језика слатко ће бити говорити многе језике међутим, дар као дар по себи још не значи ништа уколико га не откријемо, прихватимо, заволимо као свој и, што је најважније, употребимо га неупотреба талента, његово „закопавање у земљу“, заборав и немар, равни су немању дара, а самим тим и немању смисла човек који себе није нашао у животу, који ради оно што није његово истинско ја, заиста је окусио „таму најкрајњу“ и његов живот је ништа друго него „плач и шкргут зуба“ неналажање и неспозанање себе је оно што савремена медицина назива депресијом тај окус бесмисла и животне промашености јесте окус пакла: „мој живот је промашај“, „мој живот нема смисла“, „за мене нема наде“ са друге стране, животни промашај огледа се и у загледању у туђе тала(е)нте, те тражењу свог идентитета у њима „ја желим исто као и он и то тако желим, да он више не буде он, већ да све његово буде само моје“ завист је заправо тражење свог идентитета у неком трећем лицу она (завист) то не чини никада у другом, у ти, јер завист нема храбрости да говори другом, што ће рећи да завист нема храбрости да буде истинско ја завист није личност, јер личност захтева ти, она просто нема храбрости да постоји завист је негација личности, пут у самодеструкцију и укидање 14 l6/2008 властитог ја колико сам само пута и сам пожелео да запевам за појницом као неки од моје браће, дивно, као славуј толико сам желео тај тала(е)нат, а никада нисам имао храбрости да брату кажем: добро је то што радиш, диван је тала(е)нат твој не, мој брат је тада увек био он, никада ти гледао сам га издалека и хтео да узмем његов тала(е)нат, његово ја желећи тај тала(е)нат, који немам, заборављао бих на онај који имам тада обично не бих радио ништа то „ништа“ је заиста „најкрајња тама“, то „ништа“ је непостојање, нестанак властитог ја „спознај самога себе“, пронађи један, два или пет таланата у себи, значи и познај своје моћи то значи не потцењуј, али ни не прецењуј себе ако си добио два таланта не чини као да имаш један, али се ни не надимај као да имаш пет мудрост живота је не да отимаш оно што немаш, не да будеш оно што ниси, већ да умножиш оно што имаш, те да тако осетиш оно што стварно јесии да се радујеш гордост је једнако ружна као и лажна скромност и лицемерје и једно и друго су незнање себе самога, и једно и друго су лаж „спознај самога себе“, „уђи у радост господара свога“, значи покажи своје ја другом својим даровима буди ти његовом ја, али и пусти нека његови дарови буду ти твоме ја то значи буди личност, буди човек и бићеш срећан а срећа то је истина, а истина то је постојање, а постојање то је личност, а личност то сам ја у којем је увек уткано и твоје ти тако, највеће самопознање јесте познање да је човек биће заједнице само у заједници има смисла развијати своје склоности и дарове: бити лекар другоме, писати другоме, певати другоме, градити другоме, чинити другоме свако добро којим господ дарује човека, талантом који као злато сија у свакоме од нас јер, други је тај који вреднује наше дарове, који их осећа, који нам помаже да те дарове изнесемо на видело дана заиста, чему најузвишенија уметничка дела, ако нема никога да им се диви? чему најгенијалнија научна открића, ако никоме не користе, а на крају, чему и сам рај небески, ако у њему нема никога? онда то и није рај, то је пустиња и пакао само заједница чини да сви наши појединачни дарови имају смисла и само заједница чини склад међу њима само у заједници један, два и пет таланата не противрече један другоме, не завиде један другоме, већ творе једно истинско постојање у таквом постојању, ономе са пет таланата неопходан је онај са два и онај са једним, јер и његових пет немају смисла без једног и без два, као и обрнуто како то апостол павле каже: „јер и тијело није један уд него многи ако би све тијело било око, гдје је онда слух? ако би све био слух, гдје је мирисање? а ако би сви били један уд, гдје је тијело? а око не може рећи руци: не требаш ми; или опет глава ногама: не требате ми него, шта више, који се удови тијела чине да су слабији, неопходни су; и који нам се чине мање часни на тијелу, њима придајемо већу част“ (1 кор, 12, 14-23) то тело је тело христово, црква божија, а удови то смо ми у вези једни са другима и са главом тога тела, господом исусом христом у цркви се један, два и пет таланата показују истински као потреба, а не као лични хендикеп таланат као дар, па макар он био један једини, никако не може ни бити хендикеп тај један може да буде и бива неопходна спона функционисања оних два или пет човеков задатак је да те таланте открије у себи и да их умножи јер таланти су као семе засејано у човеку које треба заливати да би из њега израсло мноштво цветова било таланата један, два или пет, пред њима стоји исти задатак и ако се човек самоспозна, резултат тих таланата је увек мноштво: два, четири и десет но, један, два или пет увек имају смисла и вредности у вези једни са другима, никада немају вредност сами за себе то је истина постојања, заједница која је црква божија у њој не смо да откривамо властито ја у односу са ти свога ближњег, што нас и чини да постојимо, већ и са ти свога створитеља и спаситеља господа нашег исуса христа, што чини и да вечно постојимо а вечно постојање то је истина коју треба познати „спознај самога себе!“, „јер гле, царство божије унутра је у вама“(лк 17, 21) православни мисионар l 15 жито и бундева свети лука био је један од седамдесет апостола христових био је грк и незнабожац у родном граду, антиохији, изучио је философију, медицину и сликарство отишао је у јерусалим, како би боље упознао христа кад је упознао христа и разумео његову науку, искрено је поверовао у господа после силаска светога духа на апостоле, лука се вратио у антиохију, где је постао сарадник и сатрудник апостола павла хри- шћани су хтели да трајно сачувају христове речи, па су молили луку да напише јеванђеље, што је он и урадио око 60 године лука је био веома даровит писац, о чему гово- ри стил којим је писано јеванђеље главна идеја овог јеванђеља је уче- ње о христу спаситељу света како је био изванредно надарен, он је и сликао по предању, свети лука је насликао три иконе богородице са христом богомладенцем, као и иконе светог петра и павла те иконе су биле узор свим каснијим ико- нама, због чега се свети лука сматра оснивачем хришћанског иконописа апостол лука је имао 84 године кад су га ухватили злобни идолопоклоници и убили обесивши га о грану маслине у граду теби беотијској занимљиво је да дан у славу овога светитеља обе- лежавају тек они чија је то крсна слава, док се други, поготово млади, под утицајем запада, пре сете ноћи вештица него светог луке ноћ вештица, или популарније „хелоувин“ је празник који се базира на шкотским и ирским народним обичајима који директно вуку корене из предхришћанског доба, то јест из паганизма ноћ вештица у најранијем периоду није се прослављала у „надахнутој изворној хришћанској цркви“, него међу друидима, који су то чинили у част великог бога мртвих шамхаина, чији празник пада 1 новем- бра свештеници паганских друида учили су о бесмртности душе веровали су да последњег дана у години (31 октобра), господар смрти окупља душе преминулих у протеклој години, који су осуђени да живе у животињским телима док им се не одреди у које облике живота да се настане у току наредних 12 месеци душе су могле да ласкају господару мртвих даровима и молитвама након испа- штања за своје грехе ослобађане су за нову годину да оду у друидски рај ноћ вештица већ одавно није верски празник, али и даље носи са собом елементе веровања у мистич- не појаве, магију, враџбине и вешти- це посебно му се радују деца, која прерушена иду од врата до врата и говоре „трик ор трит“, што значи - дајте нам слаткише или ћемо вас уплашити један од симбола овог празника је бунде- ва обележавању овог празника најчешће прибега- ва америчка популација, али он и на нашим просто- рима постаје све популарнији овај празник схвата се искључиво као забава и то је један од главних раз- лога због чега се слави, јер празник нема никакву верску позадину у монотоним временима, народ тражи излаз кроз сваки вид забаве, а ноћ вештица свакако спада у то деца на овај датум гледају као на прилику да се преруше, добију слаткише и добро забаве, док старији овај вид забаве углавном сма- трају новим и непотребним у сваком случају, људи често погрешно процене овај празник као „ђавољу игру“, али једини испра- ван начин на који треба гледати на ноћ вештица јесте као на један велики маскенбал, што и јесте оно што свакако није исправно јесте запостављање наше традиције, вере и обичаја зарад забаве, што је све чешће присутно да ли ће нови талас “забавних” празника заузети место православних у срцима верника или су пак наша традиција и обичаји нешто што ће вечно живети? само ће нам време показати јелисавета белић iii/5 трећа београдска гимназија 31 октобар свим припадницима православне вере познат је по слави свети лука, док га неки католици обележавају као ноћ вештица 16 l6/2008 филон је био верујући јеврејин који је своју веру заснивао на библији, док је као учен човек гајио и дубоку љубав према платоновој философији за њега су ове две идеје биле нераз- двојиве, јер је у обема видео истину тако је и запо- чео интерпретацију библијске теологије у духу платонове философије, на основу убеђења да између то двоје не постоји суштинска разлика, па се понекад није могло разликовати ,,када платон говори као филон, а када филон као платон” филону је био близак и александријски еклекти- цизам који је такође настао под платоновим ути- цајем, тако да се и по том основу с правом убраја у средње платонисте тај спој филон је можда најус- пешније применио у алегоријском и символичком тумачењу петокњижја (торе) општа места хришћанске теологије код њега се први пут појављују неке мисли које су постале општа места хришћанске теоло- гије управо је овај учени рабин платонове идеје поистоветио са творачким замислима у уму биб- лијског бога творцa од стоика је, пак, позајмио алегоријски начин тумачења, који је довео до невиђене ситематичности и доследности алегоријским тумачењем се давало објашњење да текст према својој садржини намерава да пре- несе нешто више од сопствене форме филонова алегорија представља скуп свих дотадашњих облика александријске ерминевтике, из које се родила егзегеза јудаизма и хришћанства спојио је библијску представу о живом богу, са којим је могућ лични сусрет и платонову мисао о созер- цању духовних реалности за филона бог је јед- ноставан, нема облик, не може се изрећи његово име, нестворен је, савршен и неисказив ипак, код њега не треба бога схватити као апсолутно апстрактно биће (као нпр код плотина), зато што филон стоји чврсто на темељима библије, о богу говори на побожан начин и назива га живим богом из његовог дела, може се видети утицај различитих философских смерова хеле- нистичког доба, као и то колико хеленистичка култура може да уздигне једног образованог и духовно будног јеврејина иако је живео у христово време, филон је био представник александријског јудаизма који се раз- ликовао од палестинског јудаизма у чијим је окви- рима деловао исус то се може видети из његове критике према палестинској рабинској егзегези; наиме, палестински рабини (из чије је егзегезе настао талмуд) понекад су интелигентно тумачи- ли библијске текстове, али су у својим тумачењима знали да буду ситничари попут софиста, како би уклонили све оно што је за њих било непри- хватљиво и нису допуштали никакво алегоријско тумачење филонова метода интерпретације дала је, пак, нешто ново и оригинално за разлику од ригидно јуридичких коментара палестинских рабина његова заинтересованост за алегоријску интерпретацију библије и његова синтезе грчке и библијске мудрости, много се боље укоренила у ранохрушћанску књижевност него у рабински стил тумачења светог писма ипак, основна греш- ка хеленизованих јевреја христовог доба, како оних у палестини тако и оних у александрији, била је у недовољно јасном схватању пророчких текстова о месији (христу) као сину божијем зато је јеванђелиста марко забележио и следеће христове речи упућене јеврејским фарисејима, књижевницима и свим осталим врстама тумача ђакон ненад идризовић рано хришћанство филон из александрије и рано хришћанство филоново учење се разликује од хришћанског, пре свега у схватању личности месије (христа), пошто је и он углавном у свом приступу месијанским пророчанствима старог завета, био преокупиран апстрактном духовном алегоријом православни мисионар l 17 речи божије без христа логоса: ,,варате се, не знајући писмо ни силу божију” филоново учење се разликује од хришћанског, пре свега у схватању личности месије (христа), пошто је и он углавном у свом приступу месијанским пророчанствима старог завета, био преокупиран апстрактном духовном алегоријом, па је месијанска места интерпретирао више на етнички (националистич- ки) начин, за разлику од хришћанског, васеленског схватања јеврејска књижевност јеврејска књижевност је извршила велики утицај на прве хришћане, почев од септуагинте, која је постала библија младог хришћанства, проповедањем монотеизма и мојсијевог декалога, који је постао темељ хришћанског морала један од разлога за толики утицај је и тај што је полазна тачка за старохришћанску про- повед и мисионарење била синагога од самог почетка постојао је сукоб између хришћана и јевреја, који се завршио тако што су се јевреји почели да се удаљавају од септуагинте и да траже додатке, јер су њихову дотадашњу библију преузели хришћани
Свеска: 304 | Еколошка криза
... Фотографија на насловној страни корице: Молитва у природи Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије Фотографија на трећој страни корице: Тројеручица у Литији PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2008 стране Фотографија на полеђини корице: Хармонија Цркве и природе Реч уредника Проблем еколошке кризе 2 - 3 Сећања На Божић 4 - 5 Старечник Старац Порфирије о лепоти творевине 6 Азбучник О Цркви 7 Живот у Христу Литургијски ендорфин 8 - 9 Црква и друштво Сетимо се сиромашних 10 - 11 Хришћанска антропологија Христови „таланти“ и самопознање(Мт 25, 14-30) 12 - 14 Ученици веронауке пишу Жито и бундева 15 Рано хришћанство ФилонизАлександријеиранохришћанство 16 - 17 Хришћанство и наука е=271828182845904523536028747 15-19 Тема броја Потрага за знацима 20-22 За живот свијета 23-25 Човек - устројитељ или разоритељ творевине Божије? 26-27 Религија и екологија 28-29 Звона природе 30-31 Свештеник творевине 32-35 Света Земља Јерусалим – сведок векова 36-37 Православље и родољубље Националност на кантару крсне славе 38-39 Колаж Фото-путовање уз Псалтир 40-42 Хришћанство и философија Љубав и други закони 43-45 Пастирска психологија Човек као биће смисла 46-50 Лекар лечи, Бог исцељује 51-52 Глувонеми Бога прослављају 53-55 Представљамо Вам Православна заједница у Бањалуци 56-57 Мој први катихизис 58 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету 59-60 Православље на интернету 61-62 Из потпуно другачијег угла Сека узвраћа ударац 63-64 misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф Ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња пр
... Фотографија на насловној страни корице: Молитва у природи Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије Фотографија на трећој страни корице: Тројеручица у Литији PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2008 стране Фотографија на полеђини корице: Хармонија Цркве и природе Реч уредника Проблем еколошке кризе 2 - 3 Сећања На Божић 4 - 5 Старечник Старац Порфирије о лепоти творевине 6 Азбучник О Цркви 7 Живот у Христу Литургијски ендорфин 8 - 9 Црква и друштво Сетимо се сиромашних 10 - 11 Хришћанска антропологија Христови „таланти“ и самопознање(Мт 25, 14-30) 12 - 14 Ученици веронауке пишу Жито и бундева 15 Рано хришћанство ФилонизАлександријеиранохришћанство 16 - 17 Хришћанство и наука е=271828182845904523536028747 15-19 Тема броја Потрага за знацима 20-22 За живот свијета 23-25 Човек - устројитељ или разоритељ творевине Божије? 26-27 Религија и екологија 28-29 Звона природе 30-31 Свештеник творевине 32-35 Света Земља Јерусалим – сведок векова 36-37 Православље и родољубље Националност на кантару крсне славе 38-39 Колаж Фото-путовање уз Псалтир 40-42 Хришћанство и философија Љубав и други закони 43-45 Пастирска психологија Човек као биће смисла 46-50 Лекар лечи, Бог исцељује 51-52 Глувонеми Бога прослављају 53-55 Представљамо Вам Православна заједница у Бањалуци 56-57 Мој први катихизис 58 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету 59-60 Православље на интернету 61-62 Из потпуно другачијег угла Сека узвраћа ударац 63-64 misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф Ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња пр
Одреднице:
1. 40731 / ...не прихватимо савремени образац преузет из фројдовске психо АНАЛИЗ? е, који не прави разлику између узрока и разлога човек као биће смисла, смисао као биће човека – наслеђе виктора ф...
2. 195244 / ...основи логотерапије) франкл сматра да класична психо АНАЛИЗ? а, која утемељује савремено схватање човека, прави неколико грешака определивши се да човека посматра као механи- з ...
3. 206380 / ...не прихватимо савремени образац преузет из фројдовске психо АНАЛИЗ? е, који не прави разлику између узрока и разлога уколико заријете иглу у вену и човеку и мајмуну, обоје ће осећати ис...
1. 40731 / ...не прихватимо савремени образац преузет из фројдовске психо АНАЛИЗ? е, који не прави разлику између узрока и разлога човек као биће смисла, смисао као биће човека – наслеђе виктора ф...
2. 195244 / ...основи логотерапије) франкл сматра да класична психо АНАЛИЗ? а, која утемељује савремено схватање човека, прави неколико грешака определивши се да човека посматра као механи- з ...
3. 206380 / ...не прихватимо савремени образац преузет из фројдовске психо АНАЛИЗ? е, који не прави разлику између узрока и разлога уколико заријете иглу у вену и човеку и мајмуну, обоје ће осећати ис...
5
Свеска: 305 | Милосрђе у посту
...школи доставља списак од двадесетак питања путем којих сеАНАЛИЗ?📌 ира верска настава у основним
и средњим школама из тих питања се лако могло
закључити да је основни циљ обја-
снити просечн
...школи доставља списак од двадесетак питања путем којих се
МЕТА инфо: Р:23755 К:182309 Д:101
| Свеска 305 |
Свеска: 305 | Милосрђе у посту
... омиљено цитирање оног дела устава који се односи на одвоје- ност цркве од државе то се годинама понавља при- ликом покушаја да се аргументовано објасни да црква на модерној друштвеној позорници нема шта да тражи недавно смо имали случај да један страни часопис некој школи доставља списак од двадесетак питања путем којих се анализира верска настава у основним и средњим школама из тих питања се лако могло закључити да је основни циљ обја- снити просечном европљанину, читаоцу листа, како је у србији уставни принцип одвојености цркве од државе само мртво слово на папиру, а да су у пракси црква и држава поприлично неодвојени занимљиво је анализирати како поједине групације тумаче уставну одредницу одвојености одвојеност се тумачи неозбиљ- но, буквалистички и нимало у духу времена коме припадамо држава је свет за себе, црква свет за себе, а међу њима мора да постоји огромна заштит- на преграда нема шта црква да завирује у двориште државе, а камоли да крочи на њену територију, и обр- нуто то су два потпуно расцепљена, самосвојна организма међу којима није пожељно никакво опште- ње и не само то! сваки плод који један од ова два организма донесе на светлост дана не сме да обогаћу- је плод оног другог у противном је нарушен демо- кратски принцип одвојености! црква, сходно томе, нема шта да тражи у државним школама, здравстве- ним установама, културним здањима, војним и поли- цијским јединицама, ђакон јован бабић црква и држава одвојеност се тумачи неозбиљно, буквалистички и нимало у духу времена коме припадамо држава је свет за себе, црква свет за себе, а међу њима мора да постоји огромна заштитна преграда oдвојеност цркве од државе или подвојеност народне душе? православни мисионар l 51 а онда се неко коначно запитао шта је то, уопште, држава, а шта црква поводом првог појма на часо- вима философије и социологије учисмо разне дефи- ниције и за други појам нам даваше разна одређења: социолошка, политичка, а у скорије време и бого- словска но, једно је јасно као дан у одређењу и јед- ног и другог шта јесте, а шта није централно место заузимају људи, односно човек црква је, у друштве- ном смислу, пре свега заједница људи, а и државу, пре свега, изграђују – људи и, ево невоље! у поменутом 21 веку човек који у заједници са другим људима конституише цркву у исто време је грађанин државе коју, опет у заједници са другим људима, изграђује и одређује намеће се логично питање да ли устав наше државе принципом одвојености од својих грађана који су уједно и чланови цркве захтева да се помире са тиме да су шизофреници! када долазе у додир са државом и њеним институцијама, морају привреме- ђакон јован бабић црква и држава 52 l1/2009 ево одговора који нуди псалмо- писац давид: почетак је мудро- сти страх господњи (псалм 111, 10) учење православне цркве је изложено кроз догмате на којима почива смисаоност православља но, догматско учење цркве не представља уназађено и бескомпромисно повиновање правилима духовног живота и поштовање религиозних правила постављена на таквој основи, црква постаје идеал и центар нашег слепог поклоњења, из чега израња осећај несловесног поштовања које се изјед- начава са осећањем идолатрије пра- вославна црква је, међутим, ослобо- ђена сваке предрасуде која ће дове- сти и остварити идолско поштова- ње цркве као догађаја црква, самим тим, не представља ни кодекс живљења којим се човек одваја од осталог света негирајући га, већ кроз њу учествује у динамичним догађајима целокупне природе која је ту ради освећења, обожења и иску- пљења као материја створена од бога самог бити религиозан никако не зна- чи бити фанатичан у успостављању духовне послушности (према) цркви живети религиозним животом и општи- ти у црквеним догађајима представља сам живот у свој својој пуноћи и реалности, који није у функцији потчињености и слепој понизности живети у цркви јесте живети у словесности у односу на световне догађаје који се одвијају у односу човека наспрам природе и живог света аљошиним одласком старцу зосими и разговором о монаштву, достојевски у роману браћа карамазов поставља циљ монашког живота који није ограничен михаило милетић црквени живот слобода у прав ославној цркви православни мисионар l 53 на аскетско опредељење, већ треба да буде циљ сва- ког човека лако је, вели старац зосима аљоши, бити монах у манастиру; треба бити монах у световном животу а у основи тога је богопознање кроз богобо- јазност, која човека води ка мудрости господ не жели наивне адаме лако у рај јер се чове- кова служба богу огледа у поштовању и самовољ- ном, дакле слободном стремљењу заједници и, самим тим, блискости богу из разлога пуноће и оправданости те слободе тај однос је храњен љуба- вљу, као и живим жртво- приношењем кроз ту заједницу с богом остварену на темељима слободне воље и потребе за остваре- њем таквог заједнича- рења јер индивиду- ални ауторитет у цркви одваја човека од цркве, црквеног живота и служења богу постављајући себе као тоталитарни скуп правила укида- јући слободу, а самим тим и личност ауто- ритет духовног карактера, како каже алек- сандар шмеман, јесте функција првенства да изражава јединство свих, да буде његово спроводник и благовесник слобода се, дакле, пројављује као самосвр- сисходност у односу на ненасилно остваривања заједнице с богом кроз словесност човека као бића, али и личности то ненасилно заједничарење потиче из сталног васпостављања мира, али то није мир физички као оличење статичности који човека води ка депресији и очају ни бог не жели такве – инертне слуге мир је мир јовов који укида роптање на вољу божију, а оста- је у заједници с богом послушан и понизан и – из љубави према богу и сталне и трајне потребе за бли- скошћу и присуством његовом – прихвата вољу његову без бунта и тиме правда своју љубав према богу и тако потврђује и увеличава своју веру при- хватање и повиновање вољи божијој има у основи мир, и то мира савести који се исказује кроз послу- шност према околностима у којој се појединац (вер- ник) може наћи став који проистиче из послушно- сти и даље није нешто што нас укида у слободи и чини је слободу мањом и ограниченом овакво стање хармонизује и посредује између савести, смирења и слободне воље или чисто – слободе једном остварено – кроз посвећеност другима – слобо- дом се не укида постојање, већ изражава и сазрева личност и изображава њену боголикост испуњујући божију заповест љуби ближњег свога као самог себе то је стање слободе којим – одрицањем од себе зарад добробити ближњег – појединац не ускраћује себе у слободи чинећи што је другоме више корист, него, у супротном, лично задовољство или – како светогорци кажу – наше је све што другима дамо слобода коју хришћанин настоји да оствари миром је, парадоксално, борба која неминовно мора да тра- је и то је борба која мора да траје са савешћу која је, када постоји, показатељ нечег непријатног у унутра- шњости личности и механизам којим се унутра- шњост личности брани од осећања такве непријатно- сти, а истовремено је и стање које нас лишава слобо- де и чини да трајно останемо у ропству греха који узбуркава нашу савест оно што постоји насупрот томе и произилази из успешне наше борбе са саве- шћу јесте слобода или – ослобођеност од свега што нас удаљава од страха божијег, који и би почетак мудрости михаило милетић црквени живот слобода у прав ославној цркви слобода се, дакле, пројављује као самосврсисходност у односу на ненасилно остваривања заједнице с богом кроз словесност човека као бића, али и личности 54 l1/2009 чувени егзиперијев „мали принц“, и данас читан, једноставним сликама и живим симболима, увлачи у себе једнаком снагом и децу и одрасле у једном универзалном и питком језичком коду, прево- ду на множину светских језика, ми гледамо прозирно и благо лице дечака, никад мирне плаве косице и књигу заклапамо са утиском чекања црнило капака, док склапамо очи са ненамеште- ним уздахом, пробија нам неугасива звезда и прича причу о сусрету ко чека, а ко је очекивани? „мали принц“ савременом добу проговара у новој форми: не постоји широко приповеда- ње (погледајмо инстант-лите- ратуру као што је „књига за кишни дан“), присутна је фрагментарна прича о тачка- ма сретања, а време и простор су замагљени теме су познате: изгубљена невиност детета, ружа као симбол космичке љубави, прототипови прома- шених живота (уображенко, властољубац, среброљубац, итд) и светлост као метафи- зичка категорија – она је у коси, у погледу појаве белине и сјаја су константа уметничке грађе, а што је важније, они се материјом и речју потврђују вековима уназад своје изво- риште варијација добили су у хришћанској уметности његош оглашава „лучу“, андрић „подиже“ мост од белог камена, милић барјактар умире на заходу сун- ца, а златна је потка колорита средњовековног фре- скописа на самом почетку је христова победа над смрћу – у белим хаљинама, преко белог објавитеља са усмереним и упечатљивим погледом чију снагу тешко самеравамо лепота је у њеном ишчекивању тако исто мост ишчекује људе и луча тражи руку са жишком ми смо посматрачи колико и учесници прича о принцу нас плени емпатијом, разумевамо сваки јаук његовог топлог срца и такође корачамо његовим ста- зама, усхићујемо се и плачемо сваки читалац се истовремено може идентификовати са принцом и са одраслим први на земљу доноси своју радост и тугу, варја перковић поетика „гледам малу звезду“ - у сусрет васкрсу! у тој димензији, ми који читамо, измештамо себе у позицију сваког јунака и увиђамо: свет малог принца уметнут је у сре- диште сопственог срца препознајемо два чувства: изнова тражење и изнова ишчекивање! однос принца и човека има своју буру и ток, док се њему својствена љубав продужава у сетном и на смену радосном погледу упућеном звездама православни мисионар l 55 а други има квар и тражење када се контакт оствари, обојица постају и потражиоци и они који дарују цртеж овце је са тим у вези он је материјална потвр- да аутентичног контакта којем претходи све што чини један однос: неспоразум, чуђење, излазак из себе видимо, такође, како древна прича о жртвеном јагњету, у хришћанству одређена као жртва јагњета – богочовека, стиче зачудни облик једне нацртане овце насред пустиње поменимо и симболе змије, руже, воде, пустиње, васионе, корова, који сви постају зачуђујуће актуелни нашем духу у тој димензији, ми који читамо, измешта- мо себе у позицију сваког јунака и увиђамо: свет малог принца уметнут је у средиште сопственог срца препознајемо два чувства: изнова тражење и изнова ишчекивање! однос принца и човека има своју буру и ток, док се њему својствена љубав продужава у сетном и на смену радосном погледу упућеном звезда- ма потенцирана је људска чежња остварена веза преображава и своје субјекте и њихов поглед на друге звезде, тј људе као микро- светиљке васионе тражење је наишло на одговор физички нестанак принца није крај једног односа, већ наслућивање неутаживе љубави која ће некада и некако изнова наћи пут до вољених ми са књигом у рукама соп- ственом потрагом, загледани у људе око себе, свакодневно понављамо причу њен врхунац је у прошлости, а испуниће се у будућем богочовечанска љубав је заблистала у време- ну, поништила све разлике и разлоге, прешла преко смрти и вратила се у своје не-коначно постојање за собом је оставила искричаву мрву у срцима многих као рођени на његовој и нашој планети, ми ту мрву носимо у мери у којој смо спремни нацртати лепу и жељену овцу и носити другог на рукама, у тој мери очекујемо сусрет година је почела са вером и надањем у напредак родио се бог он је сада међу нама, стаје нам у видокруг под маском сваког човека којег среће- мо и пита о овој чудној планети, о ружи која је оста- вљена пре свега, он моли за свој цртеж ускоро ће га време заклонити и понеће свој крст суза ће се улити у звезду, а звезда у објаву васкрсења, вечно трепере- ње - тако је обећано као добре домаћине ове плане- те, он нас зове да поделимо ту радост варја перковић поетика „гледам малу звезду“ - у сусрет васкрсу! 56 l1/2009 храм сабора српских светитеља на карабурми први је саграђени храм у београду после другог светског рата темељ храма постављен је 1976 годи- не, а освештао га је блаженопочивши патријарх гер- ман 13 новембра 1988 године своју славу празнује друге или треће недеље у септембру данас храм има четири парохије, четири парохијска свештеника, ђакона и хор богослужења су свакоднев- на, четвртком се чита акатист уместо вечерње, а субо- том се служи литургија за упокојене сви се труде да допринесу према својим даровима, тако хор и певница негују благолепије па је свака света литургија заиста посебан доживљај јер пева цела црква након литурги- је верни се окупљају у лепо уређеној порти или дому и разговарају са оцима о свакодневним темама и духов- ним недоумицама међу вернима има доста и деце која се зими санкају, а у лепше дане јуре се међу воћкама планира се постављање клацкалица, љуљашки и тобо- гана не би ли им радост била још већа свештеници храма сабора српских светитеља организовали су током године поклоничка путова- ња посећени су манастири и цркве ваљевског кра- данијела олуић представљамо вам литургијска заједница хр ама сабора српских светитеља на карабурми православни мисионар l 57 ја, црквене општине ваљевска мионица, коцеље- ва, јаловик, соко град на свим путовањима све- штеници су служили свету литургију, а чланови хора певали часни оци ни на тренутак не заборављају своје парохијане у свако доба су на располагању за савет и духовну поуку, обилазе старе и немоћне у два дома која се налазе на карабурми, остваре- на је сарадња са хуманитарном организацијом хришћанских православних цркава швајцарске „хокс“ у време бомбардовања сваки дан је дељено 130 оброка угроженом становништву са карабурме подељено је 200 пакета из фонда „човекољубље“ и за расељена лица са косова и метохије такође од новембра 1999 до 30 јуна 2000 године 230 особа примало је храну свако- дневно из народне кухиње наше цркве у сарад- њи са „човекољубљем“ подељено је око 8000 кг поморанџи у току часног поста 2000 године током 2004 часни оци и верни народ је сакупио гардеробу и око 150 кг хране за србе на ким, новчану помоћ за хиландар, помоћ болесној деци и удовицама, стипендирани су и ученици богословије током читавог школовања мисионарска делатност храма може се мерити чињеницом да у овом насељу, у коме је некада вођена жестока борба против подизања богомоље, свеште- ници већ деценију и по режу славски колач у свих пет основних школа у част и славу светог саве, тако да су у школама били претече верској настави читаву деценију пре њеног увођења последњих година храм је проширен и украшен живописом, али је премали да сваке недеље прими све који су жедни речи божије, тако да је у плану изградња још једне цркве у парку код биоскопа и једне мање на обали дунава која би била посвећена светима ермилу и стратонику, првомученицима који су пострадали у iv веку за време римског императора ликинија данијела олуић представљамо вам литургијска заједница хр ама сабора српских светитеља на карабурми 58 l1/2009 у другом делу текста који се бави увек добродо- шлим дијалогом са онима који не размишљају на исти начин као и ми, православни хришћани, трети- раћемо оне теме које су у том дијалогу пожељне почећу од оне коју сматрам најзахвалнијом по том питању, а то је тематика еволуционизма тј (нео)дар- винизма ова тематика је захвална из 2 битна разло- га пре свега, у њој се дотичу наука и метафизика, јер ова теорија покушава да објасни настанак живог све- та, дакле живота у крајњој линији, користећи логику својствену науци са друге стране, ова тема изазива велику пажњу код читалаца, а уз њу увек иду инспи- ративне дискусије темпераментних дискутаната из личног примера могу посведочити ову тврдњу, а реч је о интернет-форуму на коме сам један од модерато- ра наиме, две теме на форуму које се баве овом тема- тиком отворене су и погледане око 400000 пута у периоду од две године, што је изузетно велики број наравно, у дискусије треба улазити са претходним удубљивањем у тему које би требало да траје бар неколико година када је о томе реч, може се рећи да у србији има доста литературе која врло убедљиво побија аргyменте научника еволуциониста и можемо их обилно користити уз свест да су аутори махом из неправославног духовног миљеа у том смислу треба поступати онако како је св василије велики препо- ручивао младима, дакле са разумом и расуђивањем преузимати оно што је добро и вредно у овим списи- ма анти-еволуција ако се ова проблематика добро савлада убедљи- вост антиеволуционих аргумената ће поколебати и најокорелијег атеисту што се на интернет-форумима и те како доказало наравно, смисао је у томе да се сувом логиком покаже бесмисао и комика натурали- стичко-материјалистичког погледа на свет, а самим тим и убедљивост онога што је алтернатива том брзо- плетом мњењу, а то је стварање и постојање створи- теља страх од бога је почетак мудрости, па када атеисту доведемо до тог првог корака на реду је апологетика путем које се указује да је хришћанство тј правосла- вље аутентични монотеизам да бисмо навели про- сечног атеисту да здраворазумски промишља о овој битној теми можемо посегнути за захвалном темом историчности господа исуса христа јер многи људи данас живе у погрешном уверењу да је јеванђеље само неки мит, а библија полумитолошка литерату- ра! историчност старог и новог завета о историчности старог и новог завета постоји мноштво аргумената и у овим дискусијама их треба обилно истицати подаци везани за библијску архео- логију, детаљност старозаветног и новозаветног извештаја, мноштво личности које се помињу у библији јасно указују на аутентичност и историчност библијских списа поготову је битна тема исторично- сти јеванђеља и, наравно, централне личности - господа исуса христа овоме увек треба посветити дужну пажњу јер очигледни докази који иду томе у прилог остављају врло јак утисак на често неупућене читаоце њима то може постати подстицај за пажљи- вије и темељније читање новог завета, што је управо и циљ ових дискусија црква и образовање сем поменутих тема које смо обрадили у најгру- бљим цртама, често се на интернет-форумима рас- правља о утицају цркве, било западне, било источне, на историјат образовног система, те се у том смислу подмеће погрешна теза да је хришћанство само за неуке и необразоване наравно, ми добро знамо да хришћанство није против науке и образовања зато што никад није било у савезу са глупошћу, али многи свештеник горан живковић православље и савремене технологије дијалог са атеистима на интернету (други део) православни мисионар l 59 то, на жалост, не знају њима треба наводити приме- ре из историје хришћанства, свете оце који су често спадали у најобразованије људе свог времена - св василија великог, св јована златоустог, св фотија, оригена итд као и чињеницу да су многи западни и источни манастири у своје време били прави центри учености и културе уопштено, на форумима треба увек баратати чиње- ницама јер се у супротном може десити да се дође у незавидну ситуацију у којој су привидно јачи аргу- менти противника хришћанства ти исти противни- ци се никако не смеју потценити јер се често ради о врло образованим људима они, дакле, јесу безбо- жници, често и вулгарни антитеисти, али уопште нису необразовани или са мањком интелигенције најбоље је пре било каквог упуштања у дискусије премерити превентивно своје снаге у односу на чла- нове конкретног интернет-форума на крају треба рећи да никад не смемо изгубити из вида да је човеку изнад свега дата слобода која подра- зумева чак и свесно одбацивање бога, али то не значи да неверујуће или слабоверне не треба аргументима просто натерати да преиспитују своје ставове напро- тив, то је императив сваког православног хришћани- на који активно користи интернет и жели да следи свог великог учитеља свештеник горан живковић православље и савремене технологије дијалог са атеистима на интернету (други део) 60 l1/2009 у знаку часног великог поста који предстоји вреди потруди- ти се и пронаћи садржаје који ће нам помоћи да у њега ступимо што спремнији у претходним бројеви- ма смо говорили о многим презен- тацијама чије библиотеке нуде велики број текстова посвећених посту, смислу поста и начину њего- вог практиковања ту су и обја- шњења свих већих празника (господњих и богородичних посеб- но), нарочито оних који се славе у периоду великог поста подсећања ради поменућемо два наша заиста велика, можда најпосећенија сајта: wwwverujemorg и wwwsvetosavlje org, на којима се може наћи све што ће вам бити потребно поред наведених, ево још неколико добрих примера: http://wwwpakibitijacom још један добро конципиран и богат сајт визуелно не оптерећује, прегледан је – на почетној страни (лево и десно) налазе се изборници путем којих бирамо приказ тематски разврстаних садржаја – за који је резервисано средишње место (ова почетна страна замишљена је као централни изборник тема које аутор жели да истакне) свака од целина коју желите да истражите је визуелно веома добро постављена, тако да је немогуће збунити се при прегледу презентације садржај презентације је широк и дотиче се великог броја феномена православног живота које кратко и јасно објашњава и илуструје примерима ту су текстови поучног, богослужбеног и приповедачког карактера чији избор, садржај и број потврђују да овом сајту треба посветити пажњу посебно препоручујемо слово о посту, о вакрсу и обичајима који се односе на овај велики догађај нарочито су вредни текстови богослужбеног карактера (литургијске молитве, псалтир, акатисти, тропари и кондаци (исписани онако како се изговарају на црквенословенском), свакодневне молитаве) који ће вам омогућити да са пажњом учествујете у богослужењима (нарочито интензивним током предстојећег поста) разумевајући њихов смисао и поредак сајт има и галерију икона и листе песама православног појања, које можете послушати током листања у формирање и одржавање ове презентације је уложен веома велики труд, и то од срца поздрављамо у овом случају време проведено пред екраном свакако неће бити изгубљено http://wwwpravpostorgua наведена адреса води на веома добру презентацију која је тематски уско везана за пост, коме је, с драган јовичић црква и интернет православље на инт ернету православни мисионар l 61 обзиром на важност и улогу коју има у животу сваког православног хришћанина, неопходно посветити доста пажње читав сајт је приказан на руском језику, што за посетиоца са нашег говорног подручја неће бити велики проблем смисао текста и значење неких нама непознатих речи лако се назиру као што смо већ поменули, искључива тема сајта је пост, односно све оно што је за њега везано почевши од уводних објашњења о појму поста, о сваком посту понаособ износе се текстови који говоре о разлогу, начину и времену његовог установљења, о сврси и смислу поста уопште, о томе како га у свакодневици оставарити база текстова и светоотачких беседа који говоре о посту редовно се допуњава поред свега наведеног, присутан је и знатан број упутстава за припремање посне хране http://wwwzavetru за разлику претходно описане презентације, ова је обимнија оно што нас сада интересује јесте део њеног садржаја који се односи на пост, до кога долазимо преко изборника са леве стране, линка календарь учитана страна црквеног календара омогућава да стекнемо увид у то како је подељена црквена година, посебно у кон- тексту редоследа вишедневних постова и великих празника, господњих и богородичних изборник са десне стране (праздники и посты) нуди листу свих великих празника и сва четири вишедневна поста о којима се даље, на посебно учитаној страни, говори детаљ- није почевши од припремних седмица пред пост, све до пасхе, уз сваку се дају подробна историјска и теолошка обја- шњења праћена светоотачким текстови- ма са том тематиком и упућивањем на стране које нуде богослужбени поредак за актуелни период презентација садржи веома исцрпне описе и детаље који се односе на многе појмове хришћанског живота и свакако је вреди посећивати драган јовичић црква и интернет православље на инт ернету 62 l1/2009 у тексту из претходног броја продужили смо наше упознавање са самима собом, са човеком као „бићем смисла“, а не свеусловљеним „робом“ утицаја личне и колективне прошлости, које махом одређују његове реакције сада ћемо покушати да путем примера детаљније испитамо колико је једно, односно друго гледиште у складу са животним искуством; колико смо под утицајем већинског начина мишљења о животним циљевима и начину њиховог остваривања и колико је оно заиста реал- но потрудићемо се да разјаснимо на шта човек уистину може да утиче својом вољом и на који начин; у односу на шта увек остаје слободан указа- ћемо на јединственост човекове свести; на битне појмове чије нам је разликовање значајно да бисмо правилно разумели себе и друге: на разлику криви- це од одговорност, реакције на проблем од његовог решења, узрока од разлога – видећемо и које то истине предања виктор франкл потврђује идући тим путем манипулација савремена гледишта човека често поистовећују са механизмом, са компјутером чији је програм мање- више до одређеног узраста учитан, те би човек, ако хоће да схвати себе самога, а затим друге људе и свој однос са њима, требало само да га растумачи; то може чинити или сам (често уз ослонац на тзв популарну психологију, која је данас саставни део масовне културе, а углавном се темељи на упрошћа- вању фројдове психоанализе) или уз помоћ психо- терапеута ако, међутим, човек осећа да нешто није у реду, „популарна психологија“ наизглед нуди решење, али по истом, „компјутерском“, моделу – ако про- грам не ваља, потребно је ресетовати машину и учи- тати нови: у тежим случајевима то подразумева терапију у класичном смислу, а у случају „нормал- них животних проблема“, један од често нуђених одговора јесте тзв „само-програмирање“: колико пута смо чули реченице: све је могуће, ако се довољно жели; све што хоћу то и могу итд коли- ко пута смо слушати јавне личности, идоле великог броја младих, како причају о сопственим успесима као искључивим резултатима воље и упорног рада? колико је само девојака (чак и жена у зрелим годи- нама!) упропастило здравље неумереним дијетама зато да би достигле „иделану фигуру“, коју им суге- александар загорац пастирска психологија видимо ли се јасно? наслеђе виктора франкла (трећи део) православни мисионар l 63 ришу особе унајмљене ради рекламе, за чији је физички изглед у највећем броју случајева заслу- жнија генетика него било шта друго? овај последњи пример нам скреће пажњу на још једну кључну осо- бину савременог односа (човека) према човеку, који великим делом стварају и злоупотребљавају медиј- ски наоружани трговци-без-граница: не само да нам се сугерише да је за свако „моћи“, у начелу довољно само „хтети“, већ нам се мање-више отво- рено и „разјашњава“ шта су то „уствари“ наше жеље и потребе не личи ли то на манипулацију?1 како то да ју није лако уочити, иако су њене размере свеоп- ште? управо је у томе кључ: доведени смо дотле да такве и сличне наговештаје више не преиспитујемо, већ их полусвесно усвајамо као „нормалне“, „очи- гледне“, нешто што „сви знају“ - зато нам се, после 1 види на пр: емоционално брендирање, marc gobe, mass international, beograd, 2006 врло кратког времена, и чине као изворно наши како смо дошли дотле? лековити разлог у претходном наставку укратко смо објаснили историјски процес који је човека довео дотле да себе посматра као објекат, ствар – да се реификује (res, лат – ствар) паралелно са тиме развија се и идеја пандетерминизма (свеусловљености) која тежи, поред осталог, и да одговори на питање како та ствар, тај механизам (човек) ради и како га „попра- вити“ у случају „квара“ „жели ли неко да манипулише људским бићима, мора их прво реификовати, а затим их обрадити према ставовима пандетерминизма“, каже виктор франкл шта то заправо значи? идеја „(само)програмирања“ потиче из пандетер- министичког схватања по коме је човек напросто производ различитих чинилаца (побројаних горе) који одређују развој људске врсте и човека као поје- динца пандетерминизам и не може да понуди ништа друго као решење, осим утицања на саме услове/узроке, јер једино њих и види то свакако јесте пут до решења, а да ли је заиста у томе цело- купно решење? погледајмо следећи пример: велики број алкохоличара у последњој фази лече- ња узима лекове који их физички спречавају да пију након тога, међутим, неки се после паузе вра- ћају алкохолу, а неки не зашто? и код једних и код других деловало се на исти узрок (психофизичка зависност) и то на исти начин (лековима који делу- ју на нервни систем) али они који се нису вратили алкохолу нашли су разлог да не пију, док другима то није пошло за руком; код њих се лечење зауставило на узрочно-последичној равни, а изостао је иско- рак на ону вишу, људскију, где човека крепе разлози и смисао александар загорац пастирска психологија видимо ли се јасно? наслеђе виктора франкла (трећи део) и кад тешкоће нису непосредно веза- не за питање смисла, проналажење смисла биће од помоћи - човек није апсолутно неусловљен, али није ни свеусловљен: стога у нашем поступању увек постоји учешће слободне воље, а тиме у одређеним случајевима и кри- вица (као подстрек на одговорност)- љубав морамо усмерити према нечему осим себе, да бисмо могли здраво да је остваримо и према себи 64 l1/2009 знам да сви знате причу о васи ладачком сни- мљен је и филм или филмови, не знам ни сам одмах на почетку: уопште ми га није жао! штави- ше, није ми ни симпатичан мислим, ако ти толико треба да схватиш да је љубав важнија од коња, ливада, златног сата и штапа, па и салаша, молићу, онда је кафана заиста једино решење у егзистен- цијалном смислу, мислим брате, ваљда си чуо за ромеа и јулију?! но, оставимо васу да на миру „откљуца“ своје у кафани наша тема је пост а прича о васи ладач- ком нам показује колико је пост, као и све оно што је у вези са њим, саморазумљиво начело јер прва „ствар(ност)“ везана за пост је љубав и зато, ако се сетимо шта нам о љубави каже св апостол павле у химни љубави (1 кор 13), онда нам ника- кво друго тумачење поста не треба међутим, данас ретко ко говори о посту полазећи од химне љубави те дијета, те борба са страстима, те „здра- вље“, те ово, те оно једна кап уља, две капи све то јесте добро, у свакоме смислу, али нешто ипак као да недостаје јер, ако је заиста све тако, и ако је пост као уздржање од хране и самодисциплинова- ње један од суштинских израза наше хришћанске вере, како онда да објаснимо зашто увек и свагда не постимо? да ли је може бити довољно да будемо хришћани само 7, 40, 80, 120 дана у години? најпре, није тачно да ми не постимо свагда у смислу у коме пост означава одрицање зарад служења бли- жњем у љубави заповест поста важи у сваком тренутку нашега живота најснажнија страст, страст која је извор најпогубнијег греха, а то је страст самољубља, побеђује се само и једино оваквим служењем; уздржање од хране има тако само једну и то помоћну функцију: јачање воље која је једино оружје у борби против греха, јер грех је, коначно, пре свега проблем воље и зато васи ладачком нико није крив за његов животни промашај и зато је његов крај кука- вичка капитулација, патетична жалопојка над самим собом, без макар и једног покушаја да се уђе у борбу али данас, нажалост, чак и васа ладачки изгледа као некакав романтични трагичар мислим, ипак је он имао „храбрости“ да макар уништи, ако не и победи, једини извор проблема: себе због тога му дајемо један поен, који је, наравно, недовољан за победу, али: нек’ се зна кажу да је појава крупног кадра у кинематогра- фија била основна претпоставка за настанак фено- мена филмске звезде наиме, говоримо о могућно- сти да нечије лице задобије чудовишне димензије, да се сваки његов делић уреже у памћење фасцини- ране гомиле е сад, не би било тако страшно да се остало при филму међутим, филмска звезда је постала парадигма „доброг“ у свим сферама дру- штва: у политици, уметности, чак и религији а то добро-утицајно-моћно је најчешће један обичан надувани балон, без икаквог стварног садржаја, али ипак, услед готово магијске моћи предимензи- онираног ничега, неподложан било каквом преи- спитивању, да не кажемо одрицању или одустаја- њу успети данас значи наметнути другима своју празнину, онај фамозни и овде често помињани персоналити и управо зато је пост у суштинском смислу данас прогнан, упркос томе што се његове мање битне димензије данас све више хвале као добре, здраве, корисне и управо зато данас чак и јадни васа ладачки изгледа као херој трагедије и коначно, управо је зато пост данас једини аутентични
... омиљено цитирање оног дела устава који се односи на одвоје- ност цркве од државе то се годинама понавља при- ликом покушаја да се аргументовано објасни да црква на модерној друштвеној позорници нема шта да тражи недавно смо имали случај да један страни часопис некој школи доставља списак од двадесетак питања путем којих се анализира верска настава у основним и средњим школама из тих питања се лако могло закључити да је основни циљ обја- снити просечном европљанину, читаоцу листа, како је у србији уставни принцип одвојености цркве од државе само мртво слово на папиру, а да су у пракси црква и држава поприлично неодвојени занимљиво је анализирати како поједине групације тумаче уставну одредницу одвојености одвојеност се тумачи неозбиљ- но, буквалистички и нимало у духу времена коме припадамо држава је свет за себе, црква свет за себе, а међу њима мора да постоји огромна заштит- на преграда нема шта црква да завирује у двориште државе, а камоли да крочи на њену територију, и обр- нуто то су два потпуно расцепљена, самосвојна организма међу којима није пожељно никакво опште- ње и не само то! сваки плод који један од ова два организма донесе на светлост дана не сме да обогаћу- је плод оног другог у противном је нарушен демо- кратски принцип одвојености! црква, сходно томе, нема шта да тражи у државним школама, здравстве- ним установама, културним здањима, војним и поли- цијским јединицама, ђакон јован бабић црква и држава одвојеност се тумачи неозбиљно, буквалистички и нимало у духу времена коме припадамо држава је свет за себе, црква свет за себе, а међу њима мора да постоји огромна заштитна преграда oдвојеност цркве од државе или подвојеност народне душе? православни мисионар l 51 а онда се неко коначно запитао шта је то, уопште, држава, а шта црква поводом првог појма на часо- вима философије и социологије учисмо разне дефи- ниције и за други појам нам даваше разна одређења: социолошка, политичка, а у скорије време и бого- словска но, једно је јасно као дан у одређењу и јед- ног и другог шта јесте, а шта није централно место заузимају људи, односно човек црква је, у друштве- ном смислу, пре свега заједница људи, а и државу, пре свега, изграђују – људи и, ево невоље! у поменутом 21 веку човек који у заједници са другим људима конституише цркву у исто време је грађанин државе коју, опет у заједници са другим људима, изграђује и одређује намеће се логично питање да ли устав наше државе принципом одвојености од својих грађана који су уједно и чланови цркве захтева да се помире са тиме да су шизофреници! када долазе у додир са државом и њеним институцијама, морају привреме- ђакон јован бабић црква и држава 52 l1/2009 ево одговора који нуди псалмо- писац давид: почетак је мудро- сти страх господњи (псалм 111, 10) учење православне цркве је изложено кроз догмате на којима почива смисаоност православља но, догматско учење цркве не представља уназађено и бескомпромисно повиновање правилима духовног живота и поштовање религиозних правила постављена на таквој основи, црква постаје идеал и центар нашег слепог поклоњења, из чега израња осећај несловесног поштовања које се изјед- начава са осећањем идолатрије пра- вославна црква је, међутим, ослобо- ђена сваке предрасуде која ће дове- сти и остварити идолско поштова- ње цркве као догађаја црква, самим тим, не представља ни кодекс живљења којим се човек одваја од осталог света негирајући га, већ кроз њу учествује у динамичним догађајима целокупне природе која је ту ради освећења, обожења и иску- пљења као материја створена од бога самог бити религиозан никако не зна- чи бити фанатичан у успостављању духовне послушности (према) цркви живети религиозним животом и општи- ти у црквеним догађајима представља сам живот у свој својој пуноћи и реалности, који није у функцији потчињености и слепој понизности живети у цркви јесте живети у словесности у односу на световне догађаје који се одвијају у односу човека наспрам природе и живог света аљошиним одласком старцу зосими и разговором о монаштву, достојевски у роману браћа карамазов поставља циљ монашког живота који није ограничен михаило милетић црквени живот слобода у прав ославној цркви православни мисионар l 53 на аскетско опредељење, већ треба да буде циљ сва- ког човека лако је, вели старац зосима аљоши, бити монах у манастиру; треба бити монах у световном животу а у основи тога је богопознање кроз богобо- јазност, која човека води ка мудрости господ не жели наивне адаме лако у рај јер се чове- кова служба богу огледа у поштовању и самовољ- ном, дакле слободном стремљењу заједници и, самим тим, блискости богу из разлога пуноће и оправданости те слободе тај однос је храњен љуба- вљу, као и живим жртво- приношењем кроз ту заједницу с богом остварену на темељима слободне воље и потребе за остваре- њем таквог заједнича- рења јер индивиду- ални ауторитет у цркви одваја човека од цркве, црквеног живота и служења богу постављајући себе као тоталитарни скуп правила укида- јући слободу, а самим тим и личност ауто- ритет духовног карактера, како каже алек- сандар шмеман, јесте функција првенства да изражава јединство свих, да буде његово спроводник и благовесник слобода се, дакле, пројављује као самосвр- сисходност у односу на ненасилно остваривања заједнице с богом кроз словесност човека као бића, али и личности то ненасилно заједничарење потиче из сталног васпостављања мира, али то није мир физички као оличење статичности који човека води ка депресији и очају ни бог не жели такве – инертне слуге мир је мир јовов који укида роптање на вољу божију, а оста- је у заједници с богом послушан и понизан и – из љубави према богу и сталне и трајне потребе за бли- скошћу и присуством његовом – прихвата вољу његову без бунта и тиме правда своју љубав према богу и тако потврђује и увеличава своју веру при- хватање и повиновање вољи божијој има у основи мир, и то мира савести који се исказује кроз послу- шност према околностима у којој се појединац (вер- ник) може наћи став који проистиче из послушно- сти и даље није нешто што нас укида у слободи и чини је слободу мањом и ограниченом овакво стање хармонизује и посредује између савести, смирења и слободне воље или чисто – слободе једном остварено – кроз посвећеност другима – слобо- дом се не укида постојање, већ изражава и сазрева личност и изображава њену боголикост испуњујући божију заповест љуби ближњег свога као самог себе то је стање слободе којим – одрицањем од себе зарад добробити ближњег – појединац не ускраћује себе у слободи чинећи што је другоме више корист, него, у супротном, лично задовољство или – како светогорци кажу – наше је све што другима дамо слобода коју хришћанин настоји да оствари миром је, парадоксално, борба која неминовно мора да тра- је и то је борба која мора да траје са савешћу која је, када постоји, показатељ нечег непријатног у унутра- шњости личности и механизам којим се унутра- шњост личности брани од осећања такве непријатно- сти, а истовремено је и стање које нас лишава слобо- де и чини да трајно останемо у ропству греха који узбуркава нашу савест оно што постоји насупрот томе и произилази из успешне наше борбе са саве- шћу јесте слобода или – ослобођеност од свега што нас удаљава од страха божијег, који и би почетак мудрости михаило милетић црквени живот слобода у прав ославној цркви слобода се, дакле, пројављује као самосврсисходност у односу на ненасилно остваривања заједнице с богом кроз словесност човека као бића, али и личности 54 l1/2009 чувени егзиперијев „мали принц“, и данас читан, једноставним сликама и живим симболима, увлачи у себе једнаком снагом и децу и одрасле у једном универзалном и питком језичком коду, прево- ду на множину светских језика, ми гледамо прозирно и благо лице дечака, никад мирне плаве косице и књигу заклапамо са утиском чекања црнило капака, док склапамо очи са ненамеште- ним уздахом, пробија нам неугасива звезда и прича причу о сусрету ко чека, а ко је очекивани? „мали принц“ савременом добу проговара у новој форми: не постоји широко приповеда- ње (погледајмо инстант-лите- ратуру као што је „књига за кишни дан“), присутна је фрагментарна прича о тачка- ма сретања, а време и простор су замагљени теме су познате: изгубљена невиност детета, ружа као симбол космичке љубави, прототипови прома- шених живота (уображенко, властољубац, среброљубац, итд) и светлост као метафи- зичка категорија – она је у коси, у погледу појаве белине и сјаја су константа уметничке грађе, а што је важније, они се материјом и речју потврђују вековима уназад своје изво- риште варијација добили су у хришћанској уметности његош оглашава „лучу“, андрић „подиже“ мост од белог камена, милић барјактар умире на заходу сун- ца, а златна је потка колорита средњовековног фре- скописа на самом почетку је христова победа над смрћу – у белим хаљинама, преко белог објавитеља са усмереним и упечатљивим погледом чију снагу тешко самеравамо лепота је у њеном ишчекивању тако исто мост ишчекује људе и луча тражи руку са жишком ми смо посматрачи колико и учесници прича о принцу нас плени емпатијом, разумевамо сваки јаук његовог топлог срца и такође корачамо његовим ста- зама, усхићујемо се и плачемо сваки читалац се истовремено може идентификовати са принцом и са одраслим први на земљу доноси своју радост и тугу, варја перковић поетика „гледам малу звезду“ - у сусрет васкрсу! у тој димензији, ми који читамо, измештамо себе у позицију сваког јунака и увиђамо: свет малог принца уметнут је у сре- диште сопственог срца препознајемо два чувства: изнова тражење и изнова ишчекивање! однос принца и човека има своју буру и ток, док се њему својствена љубав продужава у сетном и на смену радосном погледу упућеном звездама православни мисионар l 55 а други има квар и тражење када се контакт оствари, обојица постају и потражиоци и они који дарују цртеж овце је са тим у вези он је материјална потвр- да аутентичног контакта којем претходи све што чини један однос: неспоразум, чуђење, излазак из себе видимо, такође, како древна прича о жртвеном јагњету, у хришћанству одређена као жртва јагњета – богочовека, стиче зачудни облик једне нацртане овце насред пустиње поменимо и симболе змије, руже, воде, пустиње, васионе, корова, који сви постају зачуђујуће актуелни нашем духу у тој димензији, ми који читамо, измешта- мо себе у позицију сваког јунака и увиђамо: свет малог принца уметнут је у средиште сопственог срца препознајемо два чувства: изнова тражење и изнова ишчекивање! однос принца и човека има своју буру и ток, док се њему својствена љубав продужава у сетном и на смену радосном погледу упућеном звезда- ма потенцирана је људска чежња остварена веза преображава и своје субјекте и њихов поглед на друге звезде, тј људе као микро- светиљке васионе тражење је наишло на одговор физички нестанак принца није крај једног односа, већ наслућивање неутаживе љубави која ће некада и некако изнова наћи пут до вољених ми са књигом у рукама соп- ственом потрагом, загледани у људе око себе, свакодневно понављамо причу њен врхунац је у прошлости, а испуниће се у будућем богочовечанска љубав је заблистала у време- ну, поништила све разлике и разлоге, прешла преко смрти и вратила се у своје не-коначно постојање за собом је оставила искричаву мрву у срцима многих као рођени на његовој и нашој планети, ми ту мрву носимо у мери у којој смо спремни нацртати лепу и жељену овцу и носити другог на рукама, у тој мери очекујемо сусрет година је почела са вером и надањем у напредак родио се бог он је сада међу нама, стаје нам у видокруг под маском сваког човека којег среће- мо и пита о овој чудној планети, о ружи која је оста- вљена пре свега, он моли за свој цртеж ускоро ће га време заклонити и понеће свој крст суза ће се улити у звезду, а звезда у објаву васкрсења, вечно трепере- ње - тако је обећано као добре домаћине ове плане- те, он нас зове да поделимо ту радост варја перковић поетика „гледам малу звезду“ - у сусрет васкрсу! 56 l1/2009 храм сабора српских светитеља на карабурми први је саграђени храм у београду после другог светског рата темељ храма постављен је 1976 годи- не, а освештао га је блаженопочивши патријарх гер- ман 13 новембра 1988 године своју славу празнује друге или треће недеље у септембру данас храм има четири парохије, четири парохијска свештеника, ђакона и хор богослужења су свакоднев- на, четвртком се чита акатист уместо вечерње, а субо- том се служи литургија за упокојене сви се труде да допринесу према својим даровима, тако хор и певница негују благолепије па је свака света литургија заиста посебан доживљај јер пева цела црква након литурги- је верни се окупљају у лепо уређеној порти или дому и разговарају са оцима о свакодневним темама и духов- ним недоумицама међу вернима има доста и деце која се зими санкају, а у лепше дане јуре се међу воћкама планира се постављање клацкалица, љуљашки и тобо- гана не би ли им радост била још већа свештеници храма сабора српских светитеља организовали су током године поклоничка путова- ња посећени су манастири и цркве ваљевског кра- данијела олуић представљамо вам литургијска заједница хр ама сабора српских светитеља на карабурми православни мисионар l 57 ја, црквене општине ваљевска мионица, коцеље- ва, јаловик, соко град на свим путовањима све- штеници су служили свету литургију, а чланови хора певали часни оци ни на тренутак не заборављају своје парохијане у свако доба су на располагању за савет и духовну поуку, обилазе старе и немоћне у два дома која се налазе на карабурми, остваре- на је сарадња са хуманитарном организацијом хришћанских православних цркава швајцарске „хокс“ у време бомбардовања сваки дан је дељено 130 оброка угроженом становништву са карабурме подељено је 200 пакета из фонда „човекољубље“ и за расељена лица са косова и метохије такође од новембра 1999 до 30 јуна 2000 године 230 особа примало је храну свако- дневно из народне кухиње наше цркве у сарад- њи са „човекољубљем“ подељено је око 8000 кг поморанџи у току часног поста 2000 године током 2004 часни оци и верни народ је сакупио гардеробу и око 150 кг хране за србе на ким, новчану помоћ за хиландар, помоћ болесној деци и удовицама, стипендирани су и ученици богословије током читавог школовања мисионарска делатност храма може се мерити чињеницом да у овом насељу, у коме је некада вођена жестока борба против подизања богомоље, свеште- ници већ деценију и по режу славски колач у свих пет основних школа у част и славу светог саве, тако да су у школама били претече верској настави читаву деценију пре њеног увођења последњих година храм је проширен и украшен живописом, али је премали да сваке недеље прими све који су жедни речи божије, тако да је у плану изградња још једне цркве у парку код биоскопа и једне мање на обали дунава која би била посвећена светима ермилу и стратонику, првомученицима који су пострадали у iv веку за време римског императора ликинија данијела олуић представљамо вам литургијска заједница хр ама сабора српских светитеља на карабурми 58 l1/2009 у другом делу текста који се бави увек добродо- шлим дијалогом са онима који не размишљају на исти начин као и ми, православни хришћани, трети- раћемо оне теме које су у том дијалогу пожељне почећу од оне коју сматрам најзахвалнијом по том питању, а то је тематика еволуционизма тј (нео)дар- винизма ова тематика је захвална из 2 битна разло- га пре свега, у њој се дотичу наука и метафизика, јер ова теорија покушава да објасни настанак живог све- та, дакле живота у крајњој линији, користећи логику својствену науци са друге стране, ова тема изазива велику пажњу код читалаца, а уз њу увек иду инспи- ративне дискусије темпераментних дискутаната из личног примера могу посведочити ову тврдњу, а реч је о интернет-форуму на коме сам један од модерато- ра наиме, две теме на форуму које се баве овом тема- тиком отворене су и погледане око 400000 пута у периоду од две године, што је изузетно велики број наравно, у дискусије треба улазити са претходним удубљивањем у тему које би требало да траје бар неколико година када је о томе реч, може се рећи да у србији има доста литературе која врло убедљиво побија аргyменте научника еволуциониста и можемо их обилно користити уз свест да су аутори махом из неправославног духовног миљеа у том смислу треба поступати онако како је св василије велики препо- ручивао младима, дакле са разумом и расуђивањем преузимати оно што је добро и вредно у овим списи- ма анти-еволуција ако се ова проблематика добро савлада убедљи- вост антиеволуционих аргумената ће поколебати и најокорелијег атеисту што се на интернет-форумима и те како доказало наравно, смисао је у томе да се сувом логиком покаже бесмисао и комика натурали- стичко-материјалистичког погледа на свет, а самим тим и убедљивост онога што је алтернатива том брзо- плетом мњењу, а то је стварање и постојање створи- теља страх од бога је почетак мудрости, па када атеисту доведемо до тог првог корака на реду је апологетика путем које се указује да је хришћанство тј правосла- вље аутентични монотеизам да бисмо навели про- сечног атеисту да здраворазумски промишља о овој битној теми можемо посегнути за захвалном темом историчности господа исуса христа јер многи људи данас живе у погрешном уверењу да је јеванђеље само неки мит, а библија полумитолошка литерату- ра! историчност старог и новог завета о историчности старог и новог завета постоји мноштво аргумената и у овим дискусијама их треба обилно истицати подаци везани за библијску архео- логију, детаљност старозаветног и новозаветног извештаја, мноштво личности које се помињу у библији јасно указују на аутентичност и историчност библијских списа поготову је битна тема исторично- сти јеванђеља и, наравно, централне личности - господа исуса христа овоме увек треба посветити дужну пажњу јер очигледни докази који иду томе у прилог остављају врло јак утисак на често неупућене читаоце њима то може постати подстицај за пажљи- вије и темељније читање новог завета, што је управо и циљ ових дискусија црква и образовање сем поменутих тема које смо обрадили у најгру- бљим цртама, често се на интернет-форумима рас- правља о утицају цркве, било западне, било источне, на историјат образовног система, те се у том смислу подмеће погрешна теза да је хришћанство само за неуке и необразоване наравно, ми добро знамо да хришћанство није против науке и образовања зато што никад није било у савезу са глупошћу, али многи свештеник горан живковић православље и савремене технологије дијалог са атеистима на интернету (други део) православни мисионар l 59 то, на жалост, не знају њима треба наводити приме- ре из историје хришћанства, свете оце који су често спадали у најобразованије људе свог времена - св василија великог, св јована златоустог, св фотија, оригена итд као и чињеницу да су многи западни и источни манастири у своје време били прави центри учености и културе уопштено, на форумима треба увек баратати чиње- ницама јер се у супротном може десити да се дође у незавидну ситуацију у којој су привидно јачи аргу- менти противника хришћанства ти исти противни- ци се никако не смеју потценити јер се често ради о врло образованим људима они, дакле, јесу безбо- жници, често и вулгарни антитеисти, али уопште нису необразовани или са мањком интелигенције најбоље је пре било каквог упуштања у дискусије премерити превентивно своје снаге у односу на чла- нове конкретног интернет-форума на крају треба рећи да никад не смемо изгубити из вида да је човеку изнад свега дата слобода која подра- зумева чак и свесно одбацивање бога, али то не значи да неверујуће или слабоверне не треба аргументима просто натерати да преиспитују своје ставове напро- тив, то је императив сваког православног хришћани- на који активно користи интернет и жели да следи свог великог учитеља свештеник горан живковић православље и савремене технологије дијалог са атеистима на интернету (други део) 60 l1/2009 у знаку часног великог поста који предстоји вреди потруди- ти се и пронаћи садржаје који ће нам помоћи да у њега ступимо што спремнији у претходним бројеви- ма смо говорили о многим презен- тацијама чије библиотеке нуде велики број текстова посвећених посту, смислу поста и начину њего- вог практиковања ту су и обја- шњења свих већих празника (господњих и богородичних посеб- но), нарочито оних који се славе у периоду великог поста подсећања ради поменућемо два наша заиста велика, можда најпосећенија сајта: wwwverujemorg и wwwsvetosavlje org, на којима се може наћи све што ће вам бити потребно поред наведених, ево још неколико добрих примера: http://wwwpakibitijacom још један добро конципиран и богат сајт визуелно не оптерећује, прегледан је – на почетној страни (лево и десно) налазе се изборници путем којих бирамо приказ тематски разврстаних садржаја – за који је резервисано средишње место (ова почетна страна замишљена је као централни изборник тема које аутор жели да истакне) свака од целина коју желите да истражите је визуелно веома добро постављена, тако да је немогуће збунити се при прегледу презентације садржај презентације је широк и дотиче се великог броја феномена православног живота које кратко и јасно објашњава и илуструје примерима ту су текстови поучног, богослужбеног и приповедачког карактера чији избор, садржај и број потврђују да овом сајту треба посветити пажњу посебно препоручујемо слово о посту, о вакрсу и обичајима који се односе на овај велики догађај нарочито су вредни текстови богослужбеног карактера (литургијске молитве, псалтир, акатисти, тропари и кондаци (исписани онако како се изговарају на црквенословенском), свакодневне молитаве) који ће вам омогућити да са пажњом учествујете у богослужењима (нарочито интензивним током предстојећег поста) разумевајући њихов смисао и поредак сајт има и галерију икона и листе песама православног појања, које можете послушати током листања у формирање и одржавање ове презентације је уложен веома велики труд, и то од срца поздрављамо у овом случају време проведено пред екраном свакако неће бити изгубљено http://wwwpravpostorgua наведена адреса води на веома добру презентацију која је тематски уско везана за пост, коме је, с драган јовичић црква и интернет православље на инт ернету православни мисионар l 61 обзиром на важност и улогу коју има у животу сваког православног хришћанина, неопходно посветити доста пажње читав сајт је приказан на руском језику, што за посетиоца са нашег говорног подручја неће бити велики проблем смисао текста и значење неких нама непознатих речи лако се назиру као што смо већ поменули, искључива тема сајта је пост, односно све оно што је за њега везано почевши од уводних објашњења о појму поста, о сваком посту понаособ износе се текстови који говоре о разлогу, начину и времену његовог установљења, о сврси и смислу поста уопште, о томе како га у свакодневици оставарити база текстова и светоотачких беседа који говоре о посту редовно се допуњава поред свега наведеног, присутан је и знатан број упутстава за припремање посне хране http://wwwzavetru за разлику претходно описане презентације, ова је обимнија оно што нас сада интересује јесте део њеног садржаја који се односи на пост, до кога долазимо преко изборника са леве стране, линка календарь учитана страна црквеног календара омогућава да стекнемо увид у то како је подељена црквена година, посебно у кон- тексту редоследа вишедневних постова и великих празника, господњих и богородичних изборник са десне стране (праздники и посты) нуди листу свих великих празника и сва четири вишедневна поста о којима се даље, на посебно учитаној страни, говори детаљ- није почевши од припремних седмица пред пост, све до пасхе, уз сваку се дају подробна историјска и теолошка обја- шњења праћена светоотачким текстови- ма са том тематиком и упућивањем на стране које нуде богослужбени поредак за актуелни период презентација садржи веома исцрпне описе и детаље који се односе на многе појмове хришћанског живота и свакако је вреди посећивати драган јовичић црква и интернет православље на инт ернету 62 l1/2009 у тексту из претходног броја продужили смо наше упознавање са самима собом, са човеком као „бићем смисла“, а не свеусловљеним „робом“ утицаја личне и колективне прошлости, које махом одређују његове реакције сада ћемо покушати да путем примера детаљније испитамо колико је једно, односно друго гледиште у складу са животним искуством; колико смо под утицајем већинског начина мишљења о животним циљевима и начину њиховог остваривања и колико је оно заиста реал- но потрудићемо се да разјаснимо на шта човек уистину може да утиче својом вољом и на који начин; у односу на шта увек остаје слободан указа- ћемо на јединственост човекове свести; на битне појмове чије нам је разликовање значајно да бисмо правилно разумели себе и друге: на разлику криви- це од одговорност, реакције на проблем од његовог решења, узрока од разлога – видећемо и које то истине предања виктор франкл потврђује идући тим путем манипулација савремена гледишта човека често поистовећују са механизмом, са компјутером чији је програм мање- више до одређеног узраста учитан, те би човек, ако хоће да схвати себе самога, а затим друге људе и свој однос са њима, требало само да га растумачи; то може чинити или сам (често уз ослонац на тзв популарну психологију, која је данас саставни део масовне културе, а углавном се темељи на упрошћа- вању фројдове психоанализе) или уз помоћ психо- терапеута ако, међутим, човек осећа да нешто није у реду, „популарна психологија“ наизглед нуди решење, али по истом, „компјутерском“, моделу – ако про- грам не ваља, потребно је ресетовати машину и учи- тати нови: у тежим случајевима то подразумева терапију у класичном смислу, а у случају „нормал- них животних проблема“, један од често нуђених одговора јесте тзв „само-програмирање“: колико пута смо чули реченице: све је могуће, ако се довољно жели; све што хоћу то и могу итд коли- ко пута смо слушати јавне личности, идоле великог броја младих, како причају о сопственим успесима као искључивим резултатима воље и упорног рада? колико је само девојака (чак и жена у зрелим годи- нама!) упропастило здравље неумереним дијетама зато да би достигле „иделану фигуру“, коју им суге- александар загорац пастирска психологија видимо ли се јасно? наслеђе виктора франкла (трећи део) православни мисионар l 63 ришу особе унајмљене ради рекламе, за чији је физички изглед у највећем броју случајева заслу- жнија генетика него било шта друго? овај последњи пример нам скреће пажњу на још једну кључну осо- бину савременог односа (човека) према човеку, који великим делом стварају и злоупотребљавају медиј- ски наоружани трговци-без-граница: не само да нам се сугерише да је за свако „моћи“, у начелу довољно само „хтети“, већ нам се мање-више отво- рено и „разјашњава“ шта су то „уствари“ наше жеље и потребе не личи ли то на манипулацију?1 како то да ју није лако уочити, иако су њене размере свеоп- ште? управо је у томе кључ: доведени смо дотле да такве и сличне наговештаје више не преиспитујемо, већ их полусвесно усвајамо као „нормалне“, „очи- гледне“, нешто што „сви знају“ - зато нам се, после 1 види на пр: емоционално брендирање, marc gobe, mass international, beograd, 2006 врло кратког времена, и чине као изворно наши како смо дошли дотле? лековити разлог у претходном наставку укратко смо објаснили историјски процес који је човека довео дотле да себе посматра као објекат, ствар – да се реификује (res, лат – ствар) паралелно са тиме развија се и идеја пандетерминизма (свеусловљености) која тежи, поред осталог, и да одговори на питање како та ствар, тај механизам (човек) ради и како га „попра- вити“ у случају „квара“ „жели ли неко да манипулише људским бићима, мора их прво реификовати, а затим их обрадити према ставовима пандетерминизма“, каже виктор франкл шта то заправо значи? идеја „(само)програмирања“ потиче из пандетер- министичког схватања по коме је човек напросто производ различитих чинилаца (побројаних горе) који одређују развој људске врсте и човека као поје- динца пандетерминизам и не може да понуди ништа друго као решење, осим утицања на саме услове/узроке, јер једино њих и види то свакако јесте пут до решења, а да ли је заиста у томе цело- купно решење? погледајмо следећи пример: велики број алкохоличара у последњој фази лече- ња узима лекове који их физички спречавају да пију након тога, међутим, неки се после паузе вра- ћају алкохолу, а неки не зашто? и код једних и код других деловало се на исти узрок (психофизичка зависност) и то на исти начин (лековима који делу- ју на нервни систем) али они који се нису вратили алкохолу нашли су разлог да не пију, док другима то није пошло за руком; код њих се лечење зауставило на узрочно-последичној равни, а изостао је иско- рак на ону вишу, људскију, где човека крепе разлози и смисао александар загорац пастирска психологија видимо ли се јасно? наслеђе виктора франкла (трећи део) и кад тешкоће нису непосредно веза- не за питање смисла, проналажење смисла биће од помоћи - човек није апсолутно неусловљен, али није ни свеусловљен: стога у нашем поступању увек постоји учешће слободне воље, а тиме у одређеним случајевима и кри- вица (као подстрек на одговорност)- љубав морамо усмерити према нечему осим себе, да бисмо могли здраво да је остваримо и према себи 64 l1/2009 знам да сви знате причу о васи ладачком сни- мљен је и филм или филмови, не знам ни сам одмах на почетку: уопште ми га није жао! штави- ше, није ми ни симпатичан мислим, ако ти толико треба да схватиш да је љубав важнија од коња, ливада, златног сата и штапа, па и салаша, молићу, онда је кафана заиста једино решење у егзистен- цијалном смислу, мислим брате, ваљда си чуо за ромеа и јулију?! но, оставимо васу да на миру „откљуца“ своје у кафани наша тема је пост а прича о васи ладач- ком нам показује колико је пост, као и све оно што је у вези са њим, саморазумљиво начело јер прва „ствар(ност)“ везана за пост је љубав и зато, ако се сетимо шта нам о љубави каже св апостол павле у химни љубави (1 кор 13), онда нам ника- кво друго тумачење поста не треба међутим, данас ретко ко говори о посту полазећи од химне љубави те дијета, те борба са страстима, те „здра- вље“, те ово, те оно једна кап уља, две капи све то јесте добро, у свакоме смислу, али нешто ипак као да недостаје јер, ако је заиста све тако, и ако је пост као уздржање од хране и самодисциплинова- ње један од суштинских израза наше хришћанске вере, како онда да објаснимо зашто увек и свагда не постимо? да ли је може бити довољно да будемо хришћани само 7, 40, 80, 120 дана у години? најпре, није тачно да ми не постимо свагда у смислу у коме пост означава одрицање зарад служења бли- жњем у љубави заповест поста важи у сваком тренутку нашега живота најснажнија страст, страст која је извор најпогубнијег греха, а то је страст самољубља, побеђује се само и једино оваквим служењем; уздржање од хране има тако само једну и то помоћну функцију: јачање воље која је једино оружје у борби против греха, јер грех је, коначно, пре свега проблем воље и зато васи ладачком нико није крив за његов животни промашај и зато је његов крај кука- вичка капитулација, патетична жалопојка над самим собом, без макар и једног покушаја да се уђе у борбу али данас, нажалост, чак и васа ладачки изгледа као некакав романтични трагичар мислим, ипак је он имао „храбрости“ да макар уништи, ако не и победи, једини извор проблема: себе због тога му дајемо један поен, који је, наравно, недовољан за победу, али: нек’ се зна кажу да је појава крупног кадра у кинематогра- фија била основна претпоставка за настанак фено- мена филмске звезде наиме, говоримо о могућно- сти да нечије лице задобије чудовишне димензије, да се сваки његов делић уреже у памћење фасцини- ране гомиле е сад, не би било тако страшно да се остало при филму међутим, филмска звезда је постала парадигма „доброг“ у свим сферама дру- штва: у политици, уметности, чак и религији а то добро-утицајно-моћно је најчешће један обичан надувани балон, без икаквог стварног садржаја, али ипак, услед готово магијске моћи предимензи- онираног ничега, неподложан било каквом преи- спитивању, да не кажемо одрицању или одустаја- њу успети данас значи наметнути другима своју празнину, онај фамозни и овде често помињани персоналити и управо зато је пост у суштинском смислу данас прогнан, упркос томе што се његове мање битне димензије данас све више хвале као добре, здраве, корисне и управо зато данас чак и јадни васа ладачки изгледа као херој трагедије и коначно, управо је зато пост данас једини аутентични
Свеска: 305 | Милосрђе у посту
... IZLAZI [EST PUTA GODI[WE isionar CENA 90 DINARA Фотографија на насловној страни корице: Хришћанска отвореност према ближњима Фото: Д Олујић Фотографија на другој страни корице: Епископ жички Хрисостом - Св Литургија у Хиландару Фото: Д Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Крст носити нама је суђено“ Фото: Д Олујић PRAVOSLAVNI Јануар / Фебруар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Светосавски плато у Београду Фото: Д Олујић Реч уредника Mилосрђе у посту 2-3 Старечник Јутарње млеко 4 О милосрђу 5 Реч пастира Себи истински стичемо једино дајући другоме 6-7 Празници Цркве Завештање и путокази Светога Саве 8-11 Живот у Христу Одговорност служења 12-13 Црква и млади Млади и парохијски живот 14-15 Рано хришћанство Однос раних хришћана према хеленству 16-17 Хришћанска антропологија Моћ и смисао 18-20 Хришћанство и наука Фарадејев кавез (наука) - пост (вера) 20-21 Савремени изазови Биоетика - јуче, данас, сутра 22-23 Тема броја Бисери светоотачке мисли о милосрђу 24-26 О посту 26-27 Различите димензије поста 28-29 Пост и причешћивање - један лични осврт 30-31 Милосрђе у нашем времену 32-33 Делатна мудрост 34-35 Пост или дијета 36-37 Чај у пет 38-39 Значај Великог поста за православне хришћане 40-42 О Пoсту 42-43 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 44-46 Ученици веронауке пишу Проблем схватања идеје Бога 46-47 Ученици веронауке пишу Веронаука и млади 48-49 Црква и држава Oдвојеност Цркве од државе или подвојеност народне душе? 50-51 Црквени живот Слобода у Православној Цркви 52-53 Поетика „Гледам малу звезду“ - у сусрет Васкрсу! 54-55 Представљамо Вам Литургијска заједница храма Сабора Српских Светитеља на Карабурми 56-57 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету (2) 58-59 Црква и интернет Православље на интернету 60-61 Пастирска психологија Видимо ли се јасно 62-63 Из потпуно другачијег угла Знате л’ причу о Васи Ладачком? 64 misionar Ми лосрђе у посту Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази
... IZLAZI [EST PUTA GODI[WE isionar CENA 90 DINARA Фотографија на насловној страни корице: Хришћанска отвореност према ближњима Фото: Д Олујић Фотографија на другој страни корице: Епископ жички Хрисостом - Св Литургија у Хиландару Фото: Д Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Крст носити нама је суђено“ Фото: Д Олујић PRAVOSLAVNI Јануар / Фебруар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Светосавски плато у Београду Фото: Д Олујић Реч уредника Mилосрђе у посту 2-3 Старечник Јутарње млеко 4 О милосрђу 5 Реч пастира Себи истински стичемо једино дајући другоме 6-7 Празници Цркве Завештање и путокази Светога Саве 8-11 Живот у Христу Одговорност служења 12-13 Црква и млади Млади и парохијски живот 14-15 Рано хришћанство Однос раних хришћана према хеленству 16-17 Хришћанска антропологија Моћ и смисао 18-20 Хришћанство и наука Фарадејев кавез (наука) - пост (вера) 20-21 Савремени изазови Биоетика - јуче, данас, сутра 22-23 Тема броја Бисери светоотачке мисли о милосрђу 24-26 О посту 26-27 Различите димензије поста 28-29 Пост и причешћивање - један лични осврт 30-31 Милосрђе у нашем времену 32-33 Делатна мудрост 34-35 Пост или дијета 36-37 Чај у пет 38-39 Значај Великог поста за православне хришћане 40-42 О Пoсту 42-43 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 44-46 Ученици веронауке пишу Проблем схватања идеје Бога 46-47 Ученици веронауке пишу Веронаука и млади 48-49 Црква и држава Oдвојеност Цркве од државе или подвојеност народне душе? 50-51 Црквени живот Слобода у Православној Цркви 52-53 Поетика „Гледам малу звезду“ - у сусрет Васкрсу! 54-55 Представљамо Вам Литургијска заједница храма Сабора Српских Светитеља на Карабурми 56-57 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету (2) 58-59 Црква и интернет Православље на интернету 60-61 Пастирска психологија Видимо ли се јасно 62-63 Из потпуно другачијег угла Знате л’ причу о Васи Ладачком? 64 misionar Ми лосрђе у посту Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази
Одреднице:
1. 244141 / ...су у пракси црква и држава поприлично неодвојени занимљиво је АНАЛИЗ? ирати како поједине групације тумаче уставну одредницу одвојености одвојеност се тумачи неозбиљ- но, буквалист...
2. 244728 / ...културе, а углавном се темељи на упрошћа- вању фројдове психо АНАЛИЗ? е) или уз помоћ психо- терапеута ако, међутим, човек осећа да нешто није у реду, „популарна психологија“ наизглед ну...
1. 244141 / ...су у пракси црква и држава поприлично неодвојени занимљиво је АНАЛИЗ? ирати како поједине групације тумаче уставну одредницу одвојености одвојеност се тумачи неозбиљ- но, буквалист...
2. 244728 / ...културе, а углавном се темељи на упрошћа- вању фројдове психо АНАЛИЗ? е) или уз помоћ психо- терапеута ако, међутим, човек осећа да нешто није у реду, „популарна психологија“ наизглед ну...
6
Свеска: 307 | Проблем наркоманије
...можемо делити са други- ма што је једино и логично, у крај- њојАНАЛИЗ?📌 и, пошто оно што нема-
мо не можемо ни дати, односно
поделити, тако да нас то води до јед-
не друге истине а она је да човек сушт
...можемо делити са други- ма што је једино и логично, у крај- њој
МЕТА инфо: Р:22685 К:171572 Д:95
| Свеска 307 |
Свеска: 307 | Проблем наркоманије
... своје као сами себе јер је једино такав начин нелицемеран, целовит, па самим тим и пријемчив за једну духовну размену која би узводила ка обостраном напредова- њу, с обзиром да љубав није само пука емоција већ начин живота, модел опхођења, који ако оствари- мо у себи можемо делити са други- ма што је једино и логично, у крај- њој анализи, пошто оно што нема- мо не можемо ни дати, односно поделити, тако да нас то води до јед- не друге истине а она је да човек суштински није свој ако не љуби себе а волети себе значи знати за себе, освестити се, прихватити себе прича о талантима прича о талантима јесте потврда реченог а сведочи још и о потреби узрастања које, да би било могуће, неопходно је открити – саздати темељ неопходно је знати са чим се располаже не би ли се то исто умно- жавало, надограђивало љубити себе - јесте управо позив на откривање тог темеља како би се, даље, могла на тим основама градити конструкција хри- шћанског начина бивствовања међутим, ма колико то у теорији једноставно и познато звучало, у пракси се то показује скоро као немогућа ствар, недосежан подухват зашто је то тако, многи би знали да кажу, чак и да дају примере, да наведу покушаје, али само ретки ће о томе ћутати и само ти ретки ће на том темељу градити уска стаза и мали број људи који њоме корача, није уска, као што ни број није мали, због тога што је она превише захтевна, оптерећујућа за човека, већ је она тако уска а број је тако мали из разлога што је сам човек себи понајмање јасан иако се отишло до месеца и иако је сав свет откривен и упознат, мистерија звана човек и даље остаје недоку- чива, неспозната „спознај самог себе“ – јесте макси- ма стара колико и човек али потрага као да се обуста- вила и сам човек као да је поверовао да је технолошким достигнућима прева- зишао потребу за самоспознавањем зато се није ни зачудити савременим односима међу људима, отуђењу и суровости, јер ако човек не воли себе не може ни другога волети ако у себи није открио лик божији немогуће му је да га и у другоме препозна а онда лицемерје, а онда замена теза, односно проглашавање закона божијег за ново- га бога, а човека за средство – никако за циљ у таквој консталацији односа пут ка христу своди се на механички ритам испуњавања одређених норми, док се царство тумачи као награда за оства- ривање квоте праведности таква, готово роботска логика, све више удаљује човека од бога, али и од њега самог, што ће рећи и од других но, како је лак- ше прихватити ту механичку логику, у којој готово да и не учествујемо, него ли стварни, личносни раст, као продукт размишљања срцем (а у односу и опитовању са другим на начин литургијског саостваривања), тако и стаза која је водиља ка христу бива уска јер се њоме ређе иде, а не стога што је превише захтевна или оптерећујућа за човека њоме могу корачати остварени, самоспознати људи, с обзиром на то да христос потребује целог човека, заокружену лич- ност; то ће рећи – човека са именом, у односу који је, самим тим, способан и за однос са њим а тај однос јесте најбитнији, њиме дајемо, њиме се остварујемо – мењамо, њиме чинимо цркву, њиме предокушамо царство како ништа у науци христовој није тек пуке форме исказано, то потреба личносног односа јесте у суштини егзистенцијална потреба човека за богом, човека за животом идентитет, оно ко смо ми, гради се односом иако се отишло до месеца и иако је сав свет откривен и упо- знат, мистерија звана човек и даље остаје недокучива, неспозната православни мисионар l 15 свештеник угрин в поповић живот у христу од себе ка другима и претпоставка је сусрета са богом то је веома битан, чак преломан, сегмент хришћанског узрастања сетите се богаташа и лазара; оно што је суштинска разлика између њих двојице јесте то да лазар има име, а богаташ је тек општи појам, један од многих - анонимус ако кренемо тим током да размишљамо онда се можемо запитати да ли је закон тај који је пре- судан (с обзиром да је богаташ знао за авраа- ма, а како можемо наслутити из текста имао је и одређено поштовање тог закона, поготово ако знамо да је алтернатива поштовању закона у том временском периоду повлачила за собом каменовање као последицу), или је ипак потребно нешто више - друго, а зарад чега је лазар имао име, а богаташ не то нас поново враћа односу, заправо потреби за њиме као претпоставци изградње идентитета; дакле, личности роботски систем грешка механичког приступа хришћанском начину живота је управо у томе што апостро- фира закон, норму, као оно најбитније у чове- ковом ходу ка христу, а гради се у међуљуд- ским односима излажући оно шта не треба, шта се не смечинити, као форму придржава- ња том истом закону, норми међутим, то је погрешно барем из два разлога први би био тај да оно што је најбитније бива затамњено мање битним стварима који уместо да буду израз, у оваквом реду ствари, заузимају место суштине; док је други разлог тај што човек не бива упућен у оно шта треба, већ се искључиво троши у уздржавању од онога шта не треба, шта не сме, не покушавајући да догледа зашто то не треба, односно, шта заправо треба у данашње време изузетно брзог начина живљења ова логика јесте изузетно опасна фото: д олуић 16 l3/2009 јер, већ незаинтересованог човека гура још више у роботски систем „здраво за готово“ начина усвајања било чега поменути први разлог због чега оваква логика није препоручљива јесте управо и у томе што такав начин може подарити само једностран идентитет човеку, изражен одговором на питање шта сам – добар човек, праведан, рђав, покварен закриљујући собом оно најбитније (чији одговор јесте уједно и суштинска разлика између богаташа и лазара) изражено одгово- ром на питање ко сам – угрин, јелена, горан, тања које нас и опредељује за сусрет са христом; шта више – његова је претпоставка да би се дошло до правилног приступа односу са дру- гима, мора се најпре имати правилан приступ односу према себи што нас доводи до потребе за превазилаже- њем оног другог, горе поменутог, разлога због чега роботска логика није добра пре свега и због тога што човек није робот, бог га није таквим створио, па самим тим вероватно и не очекује да човек сам од себе то себи направи зато је битно да сам човек зна шта треба, шта сме, шта хоће јер на такав начин учествује, гради се, сазрева сасвим је логично да човек који зна шта треба, и чини то, неће, нити може, да ради оно шта не треба са друге стране, ако само избегава оно шта не треба није извесно да ће доћи и до онога шта треба, а сасвим је вероватно да у томе неће учествовати јер, ако не живимо на улици не значи да ћемо живети у палати, док готово увек ако живимо у палати, сасвим је сигурно да нећемо живети на улици данас није ништа више до израз онога јуче, као што и оно сутра неће бити ни за јоту другачије од онога каквим га учинимо данас, јер ће то бити нечије јуче као што је и ово сада било нечије сутра православни начин живота није идеја са којом се слажемо већ реалност у којој уче- ствујемо припремајући свет, целокупну творевину, за сусрет са творцем да ли ће то бити радосни сусрет или туга суочења са ништавилом, одгонетнућемо оног момента када суштински будемо схватили да од нас зависи мир вам православни начин живота није идеја са којом се слажемо већ реалност у којој учествујемо припремајући свет, цело- купну творевину, за сусрет са творцем православни мисионар l 17 илија јокић хришћански живот слобода у цркви обично се каже да живимо у времену када је чове- чанство достигло највећи степен слободе, најбоље услове за живот, да свако од нас живи много слободни- је него што су живели наши стари робовласнички начин друштвеног уређења је одавно ишчезао, зашти- ћене су националне и сваке друге мањине, људи ужива- ју у свим овоземаљским благодетима данас углавном све религије проповедају неко виђење слободе, али хришћанство је своје основно догматско учење засновало на слободи код самог настајања ове рели- гије одмах се примећивао њен сукоб са тадашњим верским учењима за разлику од ста- роримске религије хри- шћанство је укидало неједнакости, није било робова, сиромашних, богатих, пред богом су сви једнаки то се римљанима никако није допадало и зато је хришћанство толико и стра- дало у прва три века за разлику од њих, јеврејима се никако није свидела идеја о царству небе- ском, о вечном животу, о једном народу, о томе да више нема изабра- ног народа, да је бог, бог свих људи када посматрамо космолошко учење првих хришћана и однос бога и света, схватамо целокупну претпоставку учења цркве о слободи да бисмо то разумели морамо поћи од самог стварања света обично се каже да бог ствара свет из љубави, схватањем те љубави долазимо до истине констатујемо да је бог створио свет ни из фото: д олуић православни мисионар l 19 замислите мали град у тексасу који броји 20000 ста- новника и кога карактерише фраза „being in the buckle of the bible belt“ (то је неформални израз за област у сад у којој доминирају социјални конзерва- тивисти евангелистичког протестантизма) то је кер- вил у тексасу, у коме има близу 80 цркава многе од њих су велике, добростојеће протестантске цркве са близу 900 чланова у некима од њих пастор једне од тих протестантских цркава се појављује на национал- ној телевизијској станици tbn ова станица носи назив тројство и достиже гледаност од око милион људи широм света сада замислите групу мању од 20 православних хришћана који учествују у светој литургији у дневној соби једног од парохијана то је наша мала мисионарска заједница – покров пресвете богородице ова мисионарска црква није другачија од осталих који ничу свуда по америци кервил је лоци- ран приближно један сат северно од сан антонија православна вера никада није представљена овде, а најближа православна црква на западу налази се у граду ел пасо, на мексичкој граници удаљеној од нас 7 сати овај разговор је вођен са оцем павлом брхолтом (paul burholt), римокатолич- ким преобраћеником, који је одра- стао у енглеској и који је дипломирао на оксфорду преселио се у њујорк пре 20 година први пут је дошао у тексас ради лечења током тог периода ходо- частио је до сан франци- ска где је исцељен над моштима св јована максимовића молимо се да овај интервју не осветли само православље у америци, већ и да вас инспирише старом изреком: „увек је корисно с времена на време вратити се на основу“ zоче павле, реците нам како сте постали право- славни свештеник - ни сам не знам како сам постао православни све- штеник било је то по божијем промислу није била моја намера да постанем свештеник, ја сам само поже- лео да постанем православан заправо, уколико се вратим у своје рано детињство, боље рећи, када сам био тинејџер, почео сам да читам о молитви исусу, а био сам и у блиским односима са неким људима у римокатоличкој цркви којој сам припадао те су ми многи од њих препоручили да читам православну литературу због духовне дубине, али и древне класичне духовности која је, како сам веровао, била део римокатоличке традиције у наредним годинама то је било оно чему сам се посветио са 32 године сам посетио свету гору у грчкој, што се испоставило као велика тачка преокрета имао сам привилегију да сретнем истакнуте личности у мана- стиру симоно-петра, али и у другим манастири- ма иако сам дошао само као ходоча- сник желећи да научим о максим и ирена морган интервју православна мисионарска црква у тексасу 20 l3/2009 молитви православне цркве, постао сам тада убеђен да је потребно да будем у тој цркви, и да нисам баш у свему томе као што сам формално мислио да јесам али околности су биле какве су биле, своју одлуку сам одложио на неколико година, а касније је мојој жени и мени дата друга шанса, овде у америци, где нам је православље открио предиван свештеник отац андреј трегубов у клермонту (њу хемшир) и заједница при цркви светог васкрсења христовог то је постало и место где сам, на крају, и примљен у православну цркву много пута сам пожелео да сам то урадио раније, али очигледно је то било испуњење мог духов- ног живота који сам покушавао да водим као и студи- ја које сам завршио и тако сам почео да подучавам и да делим своју веру са осталима помислио сам да би било добро да постанем ђакон, али сам на наговор да будем православни свештеник на крају и постао zоче павле, можете ли нам рећи нешто о капели и парохијској заједници у кервилу? - веома је интересантан начин на који сам дошао у тексас пролазио сам кроз личне кризе у свом животу које су ме натерале да увидим да је живот кратак и да је потребно да одлучим како ћу на најбољи начин да служим богу са благословом епископа, преместио сам се са североистока ка југу и дошао у тексас и тако сам дошао до централне регије тексаса познатије као hill country наша црква је посвећена покрову пре- свете богородице, што је веома занимљиво ова икона говори о историји словенског народа, који су тада били пагани, и којима се док су опкољавали велики град константинопољ, мајка божија појавила као визија штитећи народ својим покровом најзанимљи- вији део у тој причи је онај који показује да је славље- ње покрова пресвете богородице израженије међу словенима који су били пагани, него међу грцима који су тада били хришћани под опсадом хтели смо да будемо под заштитом пресвете богородице и њеног покрова због лепоте значења, њеног бдења над нама наша црква постоји мало више од три године а све је почело веома сиромашно, са само неколико људи у приватној кући сада имамо лепу капелу свако ко ју је посетио или је само видео на нашем сајту морао се сложити да је подједнако лепа као и многе друге пра- вославне цркве наш циљ као мисионарске цркве, али и мој као свештеника, јесте да служимо другима то значи да служимо недељом свету литургију али не само то, већ и да суботом имамо вечерњу службу, а у току великог часног поста велико бденије такође, током часног поста служимо и друге лепе службе – велики канон св андреја критског као и литургију пређеосвећених дарова мислимо да без обзира што нас је мало и што нам је заједница тако сиромашна људима, не треба да будемо поштеђени ових благосло- ва ово је био наш циљ сви исто размишљамо на ову тему, иако не можемо увек сви да присуствујемо слу- жбама овде нудимо некакву другачију америку већина људи на америку гледа као на материјалистич- ки оријентисану и плитку нажалост, ово је општа слика америке, али заправо постоји и она друга стра- на, дубоко религиозна америка која је презрена од стране интелектуалних кругова а овде, у централној регији тексаса, постоји око 80 цркава и то само у малом граду кервилу који броји 20000 становника можете ли да замислите: 80 цркава! и то су људи који воле господа и који верују у господа исуса христа на свој начин, не на православан оно што им недостаје јесте делић православне вере такође им недостаје и аскетска и морална одговорност коју је немогуће доби- ти у цркви у којој се налази само неколико искрених људи а то је оно што ми можемо да понудимо тим православни мисионар l 21 мислим да је најважни- је да постоје мирјани који редовно долазе на службе служба облику- је наш духовни и инте- лектуални живот и доприноси нашем сазнању шта је заправо православље људима – суштину трудимо се да то и урадимо путем наших служби и да некако допремо до тих људи чини ми се да имамо божији благослов zпошто не добијате плату, да ли то значи да радите и неки други посао? - то је веома добро питање ја имам диплому и лиценцу да радим као психотерапеут и брачни савет- ник слично као други свештени- ци, начин на који зарађујем за живот је веома близак мом свеште- ничком позиву али мислим да постоји и други поглед на ову ситу- ацију у америци не очекујемо помоћ од државе постоји и изрека која каже: „онај ко плаћа свирача, тај и наручује песму“, што значи да онај ко те финансира тај те и кон- тролише тако да у пракси можемо рећи да све што добијемо од наше цркве добијамо у љубави био би заиста благослов да имамо све, али на неки начин чињеница да немамо све је у ствари благо- слов наша ситуација у америци доста подсећа на ране хришћане који нису добијали помоћ од владара и који су све радили из љубави црпећи себе као што је и господ давао себе за нас многе велике ствари бисмо могли да урадимо уколико бисмо имали средстава и инфраструктуру, као и подршку владе веома је тужно што то немамо, али са друге стране имамо нешто мно- го вредније то је сведочанство херојске жртве у цркви покрова пресвете богородице попадија и ја имамо десетак људи који јуначки подносе финансијску жртву, или то чине својим молитавама, талентима, временом које улажу како би православље представили овом граду ово не би могао да понуди нити цар нити пред- седник ово се догађа из љубави или си следбеник господа или ниси уколико одлучиш да следиш хри- ста, ако верујеш да је он једини син господа и спаси- теља нашег онда све проистиче из тога нећеш рећи: „урадио сам то и то је довољно“, зато што је то питање твог спасења из отвореног срца долази љубави ода- кле црпимо снагу за то? једноставно црпимо је из молитви, служби, свете литургије, молитве исусу и нашег духовног живота и то је све оно што се трудимо да гајимо у нашој православној заједници zкоји су напори морали да буду уложени како би се православље ширило? ово је веома важно питање зато што смо на терито- рији која није традиционално православна постоји јака религијска култура у тексасу, али то је веома различито хришћанство шта је потребно да урадимо? једна ствар коју свештеник може да уради јесте да носи мантију и крст што је чешће могуће у неправославној култу- ри то није ни мало лако морате се при- лагодити иако америка заговара слобо- ду личности мислим да ово није клише и да без обзира на све увек постоји доза притиска која нас тера да изгледамо као и сви остали тако да мислим да је добро да свештеник стално носи мантију и крст зато што такав изглед провоцира питања код других дакле, то је јед- на ствар лаици су углавном ти који шире веру запамти- те, свештеник је ту да подиг- не оне који су већ преобра- ћени често волим да кажем да су мирјани свештеници онима који се још нису преобратили, онима који су друге вере, хришћанима који нису православни, чак и онима који нису хришћа- ни шта је оно што ради- мо за оне људе који су изван православне цркве? мислим да је најважније да постоје мирјани који редовно долазе на слу- жбе служба о б л и к у ј е 22 l3/2009 наш духовни и интелектуални живот и доприноси нашем сазнању шта је заправо православље можемо да видимо шта значи бити у божијој милости и шта је то покајање, шта је то грех, шта је то духовна борба, подвиг ово су веома важна, основна питања која нису разумљива онима који нису православни зато је нео- пходно да имамо лаике који живе овим животом, јер они најбоље могу да духовни живот пренесу на оне који нису хришћани поред овога, много могу да допринесу и предавања и разговори који су јавни а имају везе са темама које овде занимају људе неке од тих тема су: ко је био исус, шта је то грех, шта је то спасење, а православни одговор на ова питања је мно- го другачији и невероватно лепши и од веће помоћи од онога што су до тада имали прилику да чују посто- јање места, видљиве цркве са крстом и знаком да је православна и са књижаром или местом где се може попити кафа и где се може поразговарати је такође добра ствар ово оставља простор да неко сврати или да „ушета” право на свету тајну много ствари може да се направи у православљу се не ради о принуди, већ о призиву, ту је реч о лепоти христа, или о лепоти православног христа, како би рекао достојевски такође имамо и интернет презентацију, што је некима од велике помоћи, али проблем са сајтом и писаном речју јесте што је прилично безлична тако да бисмо то требали да користимо само као помоћ у повезивању две особе zоче павле, које службе нудите својим парохијани- ма? - главна служба која се обавља у нашој цркви јесте божанствена литургија која је сваке недеље ујутро литургију можемо упоредити са предивним дијаман- том који је потребно ставити у одређену средину уко- лико имате дијамант који се котрља по земљи то је добро, али претпоставите да га имате у предивној кутији са накитом око њега и још да је на огрлици, е то вам је литургија, најважнија служба од свих света литургија је веома сажета директно излази из два дела, а то је свето писмо и свете тајне, али нам и дру- ге службе у цркви нуде много знања и духовног вежбања и дубине веома су дубокоумне стојите сат или више са свећом испред икона слушајући како хор пева на вашем језику те тако, хвала богу, можете све да разумете што се пева у току великог поста или канона св андреја критског, у коме слушате шта је то покаја- ње, шта је туга итд све ово се не може објаснити уз помоћ речи, већ је неопходно бити на службама све- штеник је само човек који стоји пред часном трпезом у име осталих и који се моли за све али свако понао- соб ко присуствује служби доприноси на посебан начин сваки православни хришћанин је апостол сваки православни хришћанин је послат за оног који није верујући не зато што су ти који нису верујући инфериорни, већ зато што свако од нас има оног ко не верује у свом сопственом срцу свако од нас је укљу- чен у духовну борбу и подвиг зато не говоримо да смо бољи од тих других, већ да имамо дар за којим они чезну да приме у овом контексту свештеник је духов- ни отац то не значи да је он старац који је обдарен прозорљивошћу као даром добијеним помоћу дугого- дишњег монашког и аскетског живота свештеник је отац као старатељ у сваком погледу, даје савете, прима исповести чак иако одеш код свештеника који није много образован, чак иако није духован колико би требало да буде, господ ће те благословити кроз њега, чак и кроз мене грешног православни мисионар l 23 zкаква је будућност ваше мисионарске цркве у кервилу? - то је у божијим рукама наравно, као православни, ми верујемо у синергију што значи да уколико је нешто у божијим рукама толико је и у нашим веома важна чињеница је та да управо сада имамо дивну капелу у којој служимо, која се налази у кући нашег чтеца марка и његове жене деборе скот а то нам је омогућило да имамо аутентични литургијски живот, пост, молитве, исповести, духовна вођства међутим, служби у кућној цркви може да присуствује само неко- лико људи, тако да је наредни корак градња видљиве, јавне зграде која ће имати православни крст и знак и која ће нам помоћи да дођемо до обичног човека наш господ је говорио „да ће деца ући у царство небеско“ један од проблема преобраћеника јесте и тај што мно- го размишљају а неопходно је да се од главе спустимо ка нашем срцу, да се преместимо од нашег личног искуства ка нечему много лепшем и чудноватијем задатак хришћана јесте да уђу у срце, а то значи да уко- лико будемо имали праву цркву то ће нам свима омо- гућити да уђемо на следећи ниво наше мисије, која ће бити двострука са једне стране, биће доступнија они- ма који нису много упознати са православљем, а са друге стране нама који смо у цркви помоћи ће да сагледамо наш црквени живот који је у развоју сада прелазимо у нешто што је јавно, излазимо из себе, из нашег ега и нашег осећаја за контролу како бисмо могли да сагледамо какве је дивне ствари господ направио у кервилу zна крају, оче павле, шта бисте волели да кажете људима у србији? - ви сте поклон за нас! у србији и бугарској сам био 1977 посетио сам ниш у србији, а софију у бугар- ској, цркву св александра невског било је то моје прво искуство православног места дубоко сам био дирнут и морам да кажем да је ваш дар свету веома велики требало би да сте веома поносни на древно хришћанство, на ваше словенско наслеђе, које је бога- то многим светитељима словенске православне земље! имате мисију према остатку света неопходно је да ово разумете то су несхватљиве ствари у божијем плану; све нације имају своје анђеле све нације имају своје судбине нацију не сагледавамо као политички ентитет, већ мислимо на људе, земљу са друге стране, неопходно је да знате две ствари као прво, нису сви американци плитки и хедонистички оријентисани постоји дубока религиозност у америци то није тра- диционално православна земља, али постоји много православних који посте, који посећују службе у цркви, који воде другачији живот како би били право- славни мислим да је један од великих дарова које америчка нација може да подари остатку света тај што је свако одговоран за себе многим људима у том „новом свету“ потребно је то што ви имате, а што се огледа у вашем културном и религијском наслеђу хва- ла вам ово је само један пример мисионарског труда у америци већина почиње веома сиромашно и многи- ма је потребно много креативности како би направи- ли место сусрета саграђена је још једна мисионарска црква у остину у тексасу, која божанствену литургију служи на великом броду будућност је светла за пра- вославље у америци превод са енглеског: татјана радић напомена: о заједници православних хришћана у тексасу детаљније: wwwhillcountryorthodoxorg срећко гујаничић тема броја 24 l3/2009 алкохолизам и наркоманија нису изуми савреме- ног друштва, али ове две пошасти су у дана- шњем времену израженије него икада разлога за то има доста, а главни су доступност опијата, њихова разноврсност, као и брисање границе између њихо- вих корисника данас, поред стигматизованих гру- па, алкохол и дрогу конзумирају и деца, и жене, и старци и многи други мотиви због чега неко постане подложан овим пороцима такође су разноврсни дечаци обично почињу да пију како би се доказали у друштву и што пре закорачили у свет одраслих алкохол и дрога их чине у неку руку контроверзним у односу на узорне момке и то је карта на коју, свесно или несвесно, играју како би стекли што већу попу- ларност општа перцепција јесте таква да мали и бубуљичави штребери, са двоцифреном диоптријом немају шта да траже поред клинаца – боема, који су већ у петнестој години живота апсолвирали „фило- зофију апсурда“, стекли статус локалне звезде и наметнули један одређени стил понашања који мора да се следи ако се жели бити у тренду алкохол чита- вој причи дају посебан шмек, као и свако забрањено воће и признаје легитимитет њиховом кориснику да је „прави мангуп“ све је то наравно део младости који након пуберте- та треба превазићи и на време схватити да су на суд- бинама разних бунтовника без разлога дебели проду- центи у холивуду одавно зарадили хрпу пара током служења војног рока имао сам прилику да чујем разговор двојице „класића“ који су препричава- ли своје боемске подвиге, сликовито и несвесно илу- струјући баш ту, за мене необјашњиву, потребу за доказивањем „ко је колико попио“ дијалог гласи отпилике овако: „колико си највише попио пива за једно вече“, пита први „гуштер“ другог „триес“ (тридесет – прим аут) одговори други, и упита затим - а ти! „ти си бољи од мене ја сам свега двадесет пива и литру вина“, рече први као да се правда порука је јасна, ко попије више – већи је фрајер још ако ти након омањег потока алкохола не буде ништа (стојиш на једној нози, дубиш на трепавицама, пого- диш кажипрстом врх носа, ходаш по правој линији као руска гимнастичарка по греди) ти си онда и „алфа- мужјак“ други мотив за коришћене алкохола и осталих опи- јата је у потреби да се људи мало опусте или осећају лагодније умор као стање свести данашње генерације су уморне од свега уморни смо од посла, од учења, од сталних очекивања, потребе да оправдамо нечије поверење или да у очима других и даље будемо супермени, уморни смо од неспоразума, непотребних информација, траљаве политике, сум- њиве прошлости, уморни смо од саобраћајне гужве, светске економске кризе, глобалног загревањатакво стање свести зна да буде неподношљиво и код људи се јавља потреба да га превазиђу или замене другим они који се уче молитви у разговору са господом могу у свом бићу да осете олакшање и тишину налик оној коју су осетили и апостоли на генисаретском језеру, после олује али шта је са онима који се не моле? особе склоне медитацији покушаће свакодневне проблеме да превазиђу размишљањем, удубљивањем у књиге, интелектуалним разговорима неко ће се бавити спортом, одлазиће на фудбал, трачање, фитнес и на тај начин покушаће да избаци из себе негативну енергију одлазак на излет може имати благотворно дејство и људи ће током путовања и у самој природи заборавити на свакодневне проблеме и на себе саме они пак који изаберу да се од свакодневног умора и стреса лече алкохолом и таблетама у опасности су да уђу у лавиринт из кога је тешко изаћи, а сама негатив- на енергија ће им се неретко враћати као бумеранг да не би овај текст био пуко моралисање, подсети- ћемо да ни алкохол ни дроге нису лоше сами по себи треба се сетити са чим се причешћујемо, не улазећи превише у богословље због чега је вино – христова мотиви и опијати православни мисионар l 25 срећко гујаничић тема броја крв у медицини се алкохол и дроге користе одувек морфијум се, рецимо, даје тешким болесницима како би издржали неподношљиве болове чувени израз „пијан ко мајка“ потиче од тога што су некада трудни- цама давали ракију да би се безболније породиле једна чашица препеченице је увек добра за циркулацију, казаће стари није, дакле, проблем кад се алкохол и дрога употре- бљавају, већ када се злоупотребљавају наш велики глу- мац петар краљ је једном приликом рекао да је разлика између човека који воли добру капљицу и правог алко- холичара у томе што овом првом алкохол није препрека да успешно обавља свој посао и то може бити савет граница када престајемо са пићем треба да буде исцрта- на нашом способношћу да успешно обавимо своје сва- кодневне дужности, ма какве оне биле досада поред жеље да се докажемо у друштву или да се изборимо са стресом, алкохолу и опија- тима се прибегава и из пуке досаде и то би могао да буде трећи разлог кога ћемо обради- ти у овој анализи људи просто не знају шта ће понекад са сво- јим животом и све им изгледа бесмислено чак и ако имају кров над главом, посао, храну, при- јатеље и сроднике који их воле проблем је у томе што те особе временом постају досадне саме себи оне се плаше да поразговарају мало сами са собом, да се суоче са својим мислима, да покрену детаљну анализу свог живота њих тешко могу да задовоље обичне ствари, јер су већину и про- бали: путовали су, возили брзе аутомобиле, пели се на хималаје, пробали егзотичне кухиње, знају министре и страначке лидере, борили су се за људска права али из тог мноштва ствари, често и таштих, вреба празнина које нису лишени чак ни побожни људи и ето нас опет код алкохола и дроге који могу бити брз одговор на досаду, а уједно и ефикасна средстава за аутодеструкцију мотиви и опијати 26 l3/2009 један мој пријатељ који је после бурне младости упловио у мирну брачну луку и даље не пропушта прилику да након вишедневног одсуства своје супруге замакне у кафану „могли бисмо до града вечерас“, јавља ми се преко телефона „можемо на концерт у коларацу су на програму дела рахмањинова“, провоцирам његово стрпљење свестан да се он пре зажелео карираних столњака „какав бре рахмањинов, слабо ми је то“, одговара мој пријатељ нерасположен за шалу поред ових мотива људи могу бити подложни алко- холу и наследно и тим се бави генетика међутим, и стечене навике утичу у великој мери поједини родитељи својим прешколцима сипају понекад чашу пива уз ручак, као да је реч о цеђеном соку таква деца касније имају неминовно већи праг толеран- ције за пороке од својих вршњака у психологији је познат и феномен да девојке којима је отац био алкохоличар, као по дефиницији за свог брачног друга такође бирају сличне типове да ли је ту у питању идентификовање са рођеном мајком и потре- ба да се преживи изнова једна слична судбина, или је просто реч о навици на један садомазохистички начин живота, не бих умео да одговорим оно што знам јесте да алкохоличари делују ружно у сећању ми је остала сцена када је један старији човек, прилично припит, почео да повраћа по улици којом сам пролазио оно што је оставило утисак на мене јесте његова протеза тј вештачки зуби које је држао у руци тужно је то кад је човек порочан, али је много горе кад се пороцима предаје због беде, очаја, незнања и навике у којој су се такве ствари укорениле као неминовне широк спектар дрога што се тиче дроге, мотиви због којих неко почиње да их користи могу бити исти као код алкохола у почетку је то, дакле, знатижеља и доказивање, потом следи потреба да се превазиђе досада и стрес, а на крају то постаје редовна навика и друга природа њихових корисника широк је спектар шта се све подразумева под дро- гама, а обично се деле на лаке и тешке, као и на при- родне и синтетичке личности које нису остварене (емотивно, соци- јално, интелектуално, духовно) подложније су погубном утицају наркотика од оних које то јесу анегдота којом се многи оправдавају каже да је чувени психолог фројд користио кокаин преко 40 година и није због тога имао проблеме – са друге стране, довољно је да један клинац први пут проба ту дрогу, украде очев пиштољ и аутомобил и уђе на један сплав „где су сви мишеви“ и направи таран- тиновску атмосферу хероин је, слободно се може рећи, отелотворење ђавола људи који су га проба- ли кажу да се ретко који осећај са тим може упоре- дити – последице су, међутим, спржени мозгови хероинским зависницима у стању кризе ништа није свето један од њих ми је причао како је његов „брат по игли“ гвозденим пајсером редовно тукао своју мајку и бабу „ваљда их тако васпитава да га преви- ше не живцирају“, покушао је да ми објасни тај феномен сваки даљи коментар је излишан православни мисионар l 27 драгана мандић тема броја љубав изгони страх напоље не живи човјек само о хљебу и води, него о свакој ријечи што долази из уста божијих када говоримо о болестима зависности најчешће мислимо да се оне ни на који начин не тичу нас, да се не односе на нас „здраве“ и „нормалне“ у нашој свије- сти жртве ове помамне стихије јесу они „проблема- тични“, „чудаци“, „уличари“, „пропалице“ нама се то не може десити, па ми смо хришћани, наша дјеца су дивна и добро васпитана, а тамо они, сами су себи криви, нису водили рачуна на вријеме, сад је касно, нема ту помоћи из своје малограђанске самозаљу- бљености и наивног оптимизма најчешће бивамо про- буђени сурово, схватајући да су нас догађаји претекли и да већ дуго играмо у врзином колу у бјесомучном ритму који нам задаје наш сурови власник гдје је благо нашег срца? шта је то хљеб наш насу- шни? о коме или чему виси наш живот? ко су савре- мени идоли којима се предајемо смишљајући оправда- ња и налазећи фарисејске изговоре? да ли смо уопште слободни док правимо своје свакодневне компромисе са савјешћу и тјешимо се да нисмо ни бољи, ни гори од других? спустимо се на дно наших срца и будимо искрени према себи да кренемо како смо постали зависни? од чега смо и како постали зависни? у самртном ропцу под омчом која се стеже питамо се како смо се нашли у овом паклу гдје је наш живот склизнуо из шина а да то тако дуго, заузети собом, нисмо примје- тили? економска криза, емотивна криза, брачна криза, адолесцентска криза, криза средњих година - криза и фрка гдје смо испустили конце из руку и када је све пошло стрмоглав? само једна чашица послије напорног дана на послу, једна пилула за спавање послије развода, неколико димова да се подигнем послије свађе са маторцима, друга, трећа, пета, хронична депресија, није ми добро, није ми добро, само мало, нећу више, нећу, није ми добро пошло је по злу оног часа кад ми је постало тијесно у мојој кожи, кад сам помислио тамо негдје је срећа, изван овог круга, у земљи дембелији, у земљи недођи- ји, у рају без одговорности помислио сам: тако је много лакше устаћу и рећи ћу им: „доста ми вас је! вратите ми што ми припада! одлазим! мрзим вас! идем тамо гдје ћу моћи бити срећан, гдје ме нико неће гушити и гдје ћу моћи да будем сам!“ и тако пођох рушио сам једну по једну границу, одбацивао једну по једну скрупулу, газио једну по једну заповијест и бивао све бјешњи, све моћнији, све хладнији, све суро- вији моја земља била је испред мене још неколико корака, још неколико корака што сам јој ближе ходио бивала је све љепша и даља, мамила ме је и заводила, опијала и заносила, а нисам је могао освојити моје имање се расуло, моја моћ лежала је положена под њене ноге, уморан, смрвљен, лежао сам маштајући циљ божијег човјекољубља је да човјека разбијеног у парампарчад поново успостави као цјеловито биће да га научи да воли не само да посљедице тренутних промашаја палог човјека буду залечене, него да се човјек поново усправи у својој достојанственој цјеловитости и да испуни рупу која зјапи тамо гдје је некад било срце 28 l3/2009 о њој која ме је ранила, која ме је поразила, а знао сам да никада неће бити моја што је даља бивала, више сам је желио заборавио сам све што је чинило мој живот до тада тако сам постао њен роб она је у плавичастој измаглици плесала у поднебесју, између јаве и сна, похотна и лажна, помамна и дивља и церила се неким хладним демонским смјехом адам и ева лежали су голи у праху и пепелу од којих су саздани гледајући се неповјерљиво, као звијери, као противници пламени херувим стајао је са мачем изнад њих више нису били исти први пут у животу препла- вио их је страх и кајање горко коцка је била бачена, избор направљен помислили су да могу све сами и да је срећа изван заједнице са богом изван закона слободе и љубави адама је облио тешки зној, а еву су сустигли љути болови није више било чврстог тла под њима природа их није признавала за своје господаре јели су плодове своје слободе, а они су били горки беспомоћни праро- дитељи, суочени са сопственом немоћи, спознали су своју заблуду, свој промашај и плакали горко човјекољубиви бог па ипак, човјекољубиви бог није се одвратио од сво- јих створења посјећивао их је на различите начине: слао пророке, чинио чудеса, дао им је закон у помоћ и анђеле као чуваре, а када се навршила пуноћа времена послао је и самога сина свога, који је јединац очев, блистање славе његове, који је постао једнак тијелу смирења нашег он немоћи наше узе на себе и давши себе у замјену смрти која је нас, продане гријеху, држала у ропству, сиђе крстом у ад, покида окове смрти и узе гријеха и зла, и васкрсе у трећи дан, пуштајући на слободу изму- чени род људски он постаде прворођени из мртвих, спаситељ витланима буром, помоћ безнадежнима, љекар болеснима он постаде наша храна и пиће, чокот на који се калемимо, темељ на коме се зидамо, пут, истина и живот и земља живих он је дошао да измучене пусти на слободу, да излије- чи болесне, да опрости грешнима, да нас пробуди из самртног сна да свима пружи шансу за живот вјечни добри пастир који иде да сваку своју овцу отме из чељу- сти духовног вука који је већ кида и жели да је живу сведе у пакао и када је спаси уводи је у земљу живих у распетој несебичној љубави његовој јесте пуноћа, смисао и радост непролазн
... своје као сами себе јер је једино такав начин нелицемеран, целовит, па самим тим и пријемчив за једну духовну размену која би узводила ка обостраном напредова- њу, с обзиром да љубав није само пука емоција већ начин живота, модел опхођења, који ако оствари- мо у себи можемо делити са други- ма што је једино и логично, у крај- њој анализи, пошто оно што нема- мо не можемо ни дати, односно поделити, тако да нас то води до јед- не друге истине а она је да човек суштински није свој ако не љуби себе а волети себе значи знати за себе, освестити се, прихватити себе прича о талантима прича о талантима јесте потврда реченог а сведочи још и о потреби узрастања које, да би било могуће, неопходно је открити – саздати темељ неопходно је знати са чим се располаже не би ли се то исто умно- жавало, надограђивало љубити себе - јесте управо позив на откривање тог темеља како би се, даље, могла на тим основама градити конструкција хри- шћанског начина бивствовања међутим, ма колико то у теорији једноставно и познато звучало, у пракси се то показује скоро као немогућа ствар, недосежан подухват зашто је то тако, многи би знали да кажу, чак и да дају примере, да наведу покушаје, али само ретки ће о томе ћутати и само ти ретки ће на том темељу градити уска стаза и мали број људи који њоме корача, није уска, као што ни број није мали, због тога што је она превише захтевна, оптерећујућа за човека, већ је она тако уска а број је тако мали из разлога што је сам човек себи понајмање јасан иако се отишло до месеца и иако је сав свет откривен и упознат, мистерија звана човек и даље остаје недоку- чива, неспозната „спознај самог себе“ – јесте макси- ма стара колико и човек али потрага као да се обуста- вила и сам човек као да је поверовао да је технолошким достигнућима прева- зишао потребу за самоспознавањем зато се није ни зачудити савременим односима међу људима, отуђењу и суровости, јер ако човек не воли себе не може ни другога волети ако у себи није открио лик божији немогуће му је да га и у другоме препозна а онда лицемерје, а онда замена теза, односно проглашавање закона божијег за ново- га бога, а човека за средство – никако за циљ у таквој консталацији односа пут ка христу своди се на механички ритам испуњавања одређених норми, док се царство тумачи као награда за оства- ривање квоте праведности таква, готово роботска логика, све више удаљује човека од бога, али и од њега самог, што ће рећи и од других но, како је лак- ше прихватити ту механичку логику, у којој готово да и не учествујемо, него ли стварни, личносни раст, као продукт размишљања срцем (а у односу и опитовању са другим на начин литургијског саостваривања), тако и стаза која је водиља ка христу бива уска јер се њоме ређе иде, а не стога што је превише захтевна или оптерећујућа за човека њоме могу корачати остварени, самоспознати људи, с обзиром на то да христос потребује целог човека, заокружену лич- ност; то ће рећи – човека са именом, у односу који је, самим тим, способан и за однос са њим а тај однос јесте најбитнији, њиме дајемо, њиме се остварујемо – мењамо, њиме чинимо цркву, њиме предокушамо царство како ништа у науци христовој није тек пуке форме исказано, то потреба личносног односа јесте у суштини егзистенцијална потреба човека за богом, човека за животом идентитет, оно ко смо ми, гради се односом иако се отишло до месеца и иако је сав свет откривен и упо- знат, мистерија звана човек и даље остаје недокучива, неспозната православни мисионар l 15 свештеник угрин в поповић живот у христу од себе ка другима и претпоставка је сусрета са богом то је веома битан, чак преломан, сегмент хришћанског узрастања сетите се богаташа и лазара; оно што је суштинска разлика између њих двојице јесте то да лазар има име, а богаташ је тек општи појам, један од многих - анонимус ако кренемо тим током да размишљамо онда се можемо запитати да ли је закон тај који је пре- судан (с обзиром да је богаташ знао за авраа- ма, а како можемо наслутити из текста имао је и одређено поштовање тог закона, поготово ако знамо да је алтернатива поштовању закона у том временском периоду повлачила за собом каменовање као последицу), или је ипак потребно нешто више - друго, а зарад чега је лазар имао име, а богаташ не то нас поново враћа односу, заправо потреби за њиме као претпоставци изградње идентитета; дакле, личности роботски систем грешка механичког приступа хришћанском начину живота је управо у томе што апостро- фира закон, норму, као оно најбитније у чове- ковом ходу ка христу, а гради се у међуљуд- ским односима излажући оно шта не треба, шта се не смечинити, као форму придржава- ња том истом закону, норми међутим, то је погрешно барем из два разлога први би био тај да оно што је најбитније бива затамњено мање битним стварима који уместо да буду израз, у оваквом реду ствари, заузимају место суштине; док је други разлог тај што човек не бива упућен у оно шта треба, већ се искључиво троши у уздржавању од онога шта не треба, шта не сме, не покушавајући да догледа зашто то не треба, односно, шта заправо треба у данашње време изузетно брзог начина живљења ова логика јесте изузетно опасна фото: д олуић 16 l3/2009 јер, већ незаинтересованог човека гура још више у роботски систем „здраво за готово“ начина усвајања било чега поменути први разлог због чега оваква логика није препоручљива јесте управо и у томе што такав начин може подарити само једностран идентитет човеку, изражен одговором на питање шта сам – добар човек, праведан, рђав, покварен закриљујући собом оно најбитније (чији одговор јесте уједно и суштинска разлика између богаташа и лазара) изражено одгово- ром на питање ко сам – угрин, јелена, горан, тања које нас и опредељује за сусрет са христом; шта више – његова је претпоставка да би се дошло до правилног приступа односу са дру- гима, мора се најпре имати правилан приступ односу према себи што нас доводи до потребе за превазилаже- њем оног другог, горе поменутог, разлога због чега роботска логика није добра пре свега и због тога што човек није робот, бог га није таквим створио, па самим тим вероватно и не очекује да човек сам од себе то себи направи зато је битно да сам човек зна шта треба, шта сме, шта хоће јер на такав начин учествује, гради се, сазрева сасвим је логично да човек који зна шта треба, и чини то, неће, нити може, да ради оно шта не треба са друге стране, ако само избегава оно шта не треба није извесно да ће доћи и до онога шта треба, а сасвим је вероватно да у томе неће учествовати јер, ако не живимо на улици не значи да ћемо живети у палати, док готово увек ако живимо у палати, сасвим је сигурно да нећемо живети на улици данас није ништа више до израз онога јуче, као што и оно сутра неће бити ни за јоту другачије од онога каквим га учинимо данас, јер ће то бити нечије јуче као што је и ово сада било нечије сутра православни начин живота није идеја са којом се слажемо већ реалност у којој уче- ствујемо припремајући свет, целокупну творевину, за сусрет са творцем да ли ће то бити радосни сусрет или туга суочења са ништавилом, одгонетнућемо оног момента када суштински будемо схватили да од нас зависи мир вам православни начин живота није идеја са којом се слажемо већ реалност у којој учествујемо припремајући свет, цело- купну творевину, за сусрет са творцем православни мисионар l 17 илија јокић хришћански живот слобода у цркви обично се каже да живимо у времену када је чове- чанство достигло највећи степен слободе, најбоље услове за живот, да свако од нас живи много слободни- је него што су живели наши стари робовласнички начин друштвеног уређења је одавно ишчезао, зашти- ћене су националне и сваке друге мањине, људи ужива- ју у свим овоземаљским благодетима данас углавном све религије проповедају неко виђење слободе, али хришћанство је своје основно догматско учење засновало на слободи код самог настајања ове рели- гије одмах се примећивао њен сукоб са тадашњим верским учењима за разлику од ста- роримске религије хри- шћанство је укидало неједнакости, није било робова, сиромашних, богатих, пред богом су сви једнаки то се римљанима никако није допадало и зато је хришћанство толико и стра- дало у прва три века за разлику од њих, јеврејима се никако није свидела идеја о царству небе- ском, о вечном животу, о једном народу, о томе да више нема изабра- ног народа, да је бог, бог свих људи када посматрамо космолошко учење првих хришћана и однос бога и света, схватамо целокупну претпоставку учења цркве о слободи да бисмо то разумели морамо поћи од самог стварања света обично се каже да бог ствара свет из љубави, схватањем те љубави долазимо до истине констатујемо да је бог створио свет ни из фото: д олуић православни мисионар l 19 замислите мали град у тексасу који броји 20000 ста- новника и кога карактерише фраза „being in the buckle of the bible belt“ (то је неформални израз за област у сад у којој доминирају социјални конзерва- тивисти евангелистичког протестантизма) то је кер- вил у тексасу, у коме има близу 80 цркава многе од њих су велике, добростојеће протестантске цркве са близу 900 чланова у некима од њих пастор једне од тих протестантских цркава се појављује на национал- ној телевизијској станици tbn ова станица носи назив тројство и достиже гледаност од око милион људи широм света сада замислите групу мању од 20 православних хришћана који учествују у светој литургији у дневној соби једног од парохијана то је наша мала мисионарска заједница – покров пресвете богородице ова мисионарска црква није другачија од осталих који ничу свуда по америци кервил је лоци- ран приближно један сат северно од сан антонија православна вера никада није представљена овде, а најближа православна црква на западу налази се у граду ел пасо, на мексичкој граници удаљеној од нас 7 сати овај разговор је вођен са оцем павлом брхолтом (paul burholt), римокатолич- ким преобраћеником, који је одра- стао у енглеској и који је дипломирао на оксфорду преселио се у њујорк пре 20 година први пут је дошао у тексас ради лечења током тог периода ходо- частио је до сан франци- ска где је исцељен над моштима св јована максимовића молимо се да овај интервју не осветли само православље у америци, већ и да вас инспирише старом изреком: „увек је корисно с времена на време вратити се на основу“ zоче павле, реците нам како сте постали право- славни свештеник - ни сам не знам како сам постао православни све- штеник било је то по божијем промислу није била моја намера да постанем свештеник, ја сам само поже- лео да постанем православан заправо, уколико се вратим у своје рано детињство, боље рећи, када сам био тинејџер, почео сам да читам о молитви исусу, а био сам и у блиским односима са неким људима у римокатоличкој цркви којој сам припадао те су ми многи од њих препоручили да читам православну литературу због духовне дубине, али и древне класичне духовности која је, како сам веровао, била део римокатоличке традиције у наредним годинама то је било оно чему сам се посветио са 32 године сам посетио свету гору у грчкој, што се испоставило као велика тачка преокрета имао сам привилегију да сретнем истакнуте личности у мана- стиру симоно-петра, али и у другим манастири- ма иако сам дошао само као ходоча- сник желећи да научим о максим и ирена морган интервју православна мисионарска црква у тексасу 20 l3/2009 молитви православне цркве, постао сам тада убеђен да је потребно да будем у тој цркви, и да нисам баш у свему томе као што сам формално мислио да јесам али околности су биле какве су биле, своју одлуку сам одложио на неколико година, а касније је мојој жени и мени дата друга шанса, овде у америци, где нам је православље открио предиван свештеник отац андреј трегубов у клермонту (њу хемшир) и заједница при цркви светог васкрсења христовог то је постало и место где сам, на крају, и примљен у православну цркву много пута сам пожелео да сам то урадио раније, али очигледно је то било испуњење мог духов- ног живота који сам покушавао да водим као и студи- ја које сам завршио и тако сам почео да подучавам и да делим своју веру са осталима помислио сам да би било добро да постанем ђакон, али сам на наговор да будем православни свештеник на крају и постао zоче павле, можете ли нам рећи нешто о капели и парохијској заједници у кервилу? - веома је интересантан начин на који сам дошао у тексас пролазио сам кроз личне кризе у свом животу које су ме натерале да увидим да је живот кратак и да је потребно да одлучим како ћу на најбољи начин да служим богу са благословом епископа, преместио сам се са североистока ка југу и дошао у тексас и тако сам дошао до централне регије тексаса познатије као hill country наша црква је посвећена покрову пре- свете богородице, што је веома занимљиво ова икона говори о историји словенског народа, који су тада били пагани, и којима се док су опкољавали велики град константинопољ, мајка божија појавила као визија штитећи народ својим покровом најзанимљи- вији део у тој причи је онај који показује да је славље- ње покрова пресвете богородице израженије међу словенима који су били пагани, него међу грцима који су тада били хришћани под опсадом хтели смо да будемо под заштитом пресвете богородице и њеног покрова због лепоте значења, њеног бдења над нама наша црква постоји мало више од три године а све је почело веома сиромашно, са само неколико људи у приватној кући сада имамо лепу капелу свако ко ју је посетио или је само видео на нашем сајту морао се сложити да је подједнако лепа као и многе друге пра- вославне цркве наш циљ као мисионарске цркве, али и мој као свештеника, јесте да служимо другима то значи да служимо недељом свету литургију али не само то, већ и да суботом имамо вечерњу службу, а у току великог часног поста велико бденије такође, током часног поста служимо и друге лепе службе – велики канон св андреја критског као и литургију пређеосвећених дарова мислимо да без обзира што нас је мало и што нам је заједница тако сиромашна људима, не треба да будемо поштеђени ових благосло- ва ово је био наш циљ сви исто размишљамо на ову тему, иако не можемо увек сви да присуствујемо слу- жбама овде нудимо некакву другачију америку већина људи на америку гледа као на материјалистич- ки оријентисану и плитку нажалост, ово је општа слика америке, али заправо постоји и она друга стра- на, дубоко религиозна америка која је презрена од стране интелектуалних кругова а овде, у централној регији тексаса, постоји око 80 цркава и то само у малом граду кервилу који броји 20000 становника можете ли да замислите: 80 цркава! и то су људи који воле господа и који верују у господа исуса христа на свој начин, не на православан оно што им недостаје јесте делић православне вере такође им недостаје и аскетска и морална одговорност коју је немогуће доби- ти у цркви у којој се налази само неколико искрених људи а то је оно што ми можемо да понудимо тим православни мисионар l 21 мислим да је најважни- је да постоје мирјани који редовно долазе на службе служба облику- је наш духовни и инте- лектуални живот и доприноси нашем сазнању шта је заправо православље људима – суштину трудимо се да то и урадимо путем наших служби и да некако допремо до тих људи чини ми се да имамо божији благослов zпошто не добијате плату, да ли то значи да радите и неки други посао? - то је веома добро питање ја имам диплому и лиценцу да радим као психотерапеут и брачни савет- ник слично као други свештени- ци, начин на који зарађујем за живот је веома близак мом свеште- ничком позиву али мислим да постоји и други поглед на ову ситу- ацију у америци не очекујемо помоћ од државе постоји и изрека која каже: „онај ко плаћа свирача, тај и наручује песму“, што значи да онај ко те финансира тај те и кон- тролише тако да у пракси можемо рећи да све што добијемо од наше цркве добијамо у љубави био би заиста благослов да имамо све, али на неки начин чињеница да немамо све је у ствари благо- слов наша ситуација у америци доста подсећа на ране хришћане који нису добијали помоћ од владара и који су све радили из љубави црпећи себе као што је и господ давао себе за нас многе велике ствари бисмо могли да урадимо уколико бисмо имали средстава и инфраструктуру, као и подршку владе веома је тужно што то немамо, али са друге стране имамо нешто мно- го вредније то је сведочанство херојске жртве у цркви покрова пресвете богородице попадија и ја имамо десетак људи који јуначки подносе финансијску жртву, или то чине својим молитавама, талентима, временом које улажу како би православље представили овом граду ово не би могао да понуди нити цар нити пред- седник ово се догађа из љубави или си следбеник господа или ниси уколико одлучиш да следиш хри- ста, ако верујеш да је он једини син господа и спаси- теља нашег онда све проистиче из тога нећеш рећи: „урадио сам то и то је довољно“, зато што је то питање твог спасења из отвореног срца долази љубави ода- кле црпимо снагу за то? једноставно црпимо је из молитви, служби, свете литургије, молитве исусу и нашег духовног живота и то је све оно што се трудимо да гајимо у нашој православној заједници zкоји су напори морали да буду уложени како би се православље ширило? ово је веома важно питање зато што смо на терито- рији која није традиционално православна постоји јака религијска култура у тексасу, али то је веома различито хришћанство шта је потребно да урадимо? једна ствар коју свештеник може да уради јесте да носи мантију и крст што је чешће могуће у неправославној култу- ри то није ни мало лако морате се при- лагодити иако америка заговара слобо- ду личности мислим да ово није клише и да без обзира на све увек постоји доза притиска која нас тера да изгледамо као и сви остали тако да мислим да је добро да свештеник стално носи мантију и крст зато што такав изглед провоцира питања код других дакле, то је јед- на ствар лаици су углавном ти који шире веру запамти- те, свештеник је ту да подиг- не оне који су већ преобра- ћени често волим да кажем да су мирјани свештеници онима који се још нису преобратили, онима који су друге вере, хришћанима који нису православни, чак и онима који нису хришћа- ни шта је оно што ради- мо за оне људе који су изван православне цркве? мислим да је најважније да постоје мирјани који редовно долазе на слу- жбе служба о б л и к у ј е 22 l3/2009 наш духовни и интелектуални живот и доприноси нашем сазнању шта је заправо православље можемо да видимо шта значи бити у божијој милости и шта је то покајање, шта је то грех, шта је то духовна борба, подвиг ово су веома важна, основна питања која нису разумљива онима који нису православни зато је нео- пходно да имамо лаике који живе овим животом, јер они најбоље могу да духовни живот пренесу на оне који нису хришћани поред овога, много могу да допринесу и предавања и разговори који су јавни а имају везе са темама које овде занимају људе неке од тих тема су: ко је био исус, шта је то грех, шта је то спасење, а православни одговор на ова питања је мно- го другачији и невероватно лепши и од веће помоћи од онога што су до тада имали прилику да чују посто- јање места, видљиве цркве са крстом и знаком да је православна и са књижаром или местом где се може попити кафа и где се може поразговарати је такође добра ствар ово оставља простор да неко сврати или да „ушета” право на свету тајну много ствари може да се направи у православљу се не ради о принуди, већ о призиву, ту је реч о лепоти христа, или о лепоти православног христа, како би рекао достојевски такође имамо и интернет презентацију, што је некима од велике помоћи, али проблем са сајтом и писаном речју јесте што је прилично безлична тако да бисмо то требали да користимо само као помоћ у повезивању две особе zоче павле, које службе нудите својим парохијани- ма? - главна служба која се обавља у нашој цркви јесте божанствена литургија која је сваке недеље ујутро литургију можемо упоредити са предивним дијаман- том који је потребно ставити у одређену средину уко- лико имате дијамант који се котрља по земљи то је добро, али претпоставите да га имате у предивној кутији са накитом око њега и још да је на огрлици, е то вам је литургија, најважнија служба од свих света литургија је веома сажета директно излази из два дела, а то је свето писмо и свете тајне, али нам и дру- ге службе у цркви нуде много знања и духовног вежбања и дубине веома су дубокоумне стојите сат или више са свећом испред икона слушајући како хор пева на вашем језику те тако, хвала богу, можете све да разумете што се пева у току великог поста или канона св андреја критског, у коме слушате шта је то покаја- ње, шта је туга итд све ово се не може објаснити уз помоћ речи, већ је неопходно бити на службама све- штеник је само човек који стоји пред часном трпезом у име осталих и који се моли за све али свако понао- соб ко присуствује служби доприноси на посебан начин сваки православни хришћанин је апостол сваки православни хришћанин је послат за оног који није верујући не зато што су ти који нису верујући инфериорни, већ зато што свако од нас има оног ко не верује у свом сопственом срцу свако од нас је укљу- чен у духовну борбу и подвиг зато не говоримо да смо бољи од тих других, већ да имамо дар за којим они чезну да приме у овом контексту свештеник је духов- ни отац то не значи да је он старац који је обдарен прозорљивошћу као даром добијеним помоћу дугого- дишњег монашког и аскетског живота свештеник је отац као старатељ у сваком погледу, даје савете, прима исповести чак иако одеш код свештеника који није много образован, чак иако није духован колико би требало да буде, господ ће те благословити кроз њега, чак и кроз мене грешног православни мисионар l 23 zкаква је будућност ваше мисионарске цркве у кервилу? - то је у божијим рукама наравно, као православни, ми верујемо у синергију што значи да уколико је нешто у божијим рукама толико је и у нашим веома важна чињеница је та да управо сада имамо дивну капелу у којој служимо, која се налази у кући нашег чтеца марка и његове жене деборе скот а то нам је омогућило да имамо аутентични литургијски живот, пост, молитве, исповести, духовна вођства међутим, служби у кућној цркви може да присуствује само неко- лико људи, тако да је наредни корак градња видљиве, јавне зграде која ће имати православни крст и знак и која ће нам помоћи да дођемо до обичног човека наш господ је говорио „да ће деца ући у царство небеско“ један од проблема преобраћеника јесте и тај што мно- го размишљају а неопходно је да се од главе спустимо ка нашем срцу, да се преместимо од нашег личног искуства ка нечему много лепшем и чудноватијем задатак хришћана јесте да уђу у срце, а то значи да уко- лико будемо имали праву цркву то ће нам свима омо- гућити да уђемо на следећи ниво наше мисије, која ће бити двострука са једне стране, биће доступнија они- ма који нису много упознати са православљем, а са друге стране нама који смо у цркви помоћи ће да сагледамо наш црквени живот који је у развоју сада прелазимо у нешто што је јавно, излазимо из себе, из нашег ега и нашег осећаја за контролу како бисмо могли да сагледамо какве је дивне ствари господ направио у кервилу zна крају, оче павле, шта бисте волели да кажете људима у србији? - ви сте поклон за нас! у србији и бугарској сам био 1977 посетио сам ниш у србији, а софију у бугар- ској, цркву св александра невског било је то моје прво искуство православног места дубоко сам био дирнут и морам да кажем да је ваш дар свету веома велики требало би да сте веома поносни на древно хришћанство, на ваше словенско наслеђе, које је бога- то многим светитељима словенске православне земље! имате мисију према остатку света неопходно је да ово разумете то су несхватљиве ствари у божијем плану; све нације имају своје анђеле све нације имају своје судбине нацију не сагледавамо као политички ентитет, већ мислимо на људе, земљу са друге стране, неопходно је да знате две ствари као прво, нису сви американци плитки и хедонистички оријентисани постоји дубока религиозност у америци то није тра- диционално православна земља, али постоји много православних који посте, који посећују службе у цркви, који воде другачији живот како би били право- славни мислим да је један од великих дарова које америчка нација може да подари остатку света тај што је свако одговоран за себе многим људима у том „новом свету“ потребно је то што ви имате, а што се огледа у вашем културном и религијском наслеђу хва- ла вам ово је само један пример мисионарског труда у америци већина почиње веома сиромашно и многи- ма је потребно много креативности како би направи- ли место сусрета саграђена је још једна мисионарска црква у остину у тексасу, која божанствену литургију служи на великом броду будућност је светла за пра- вославље у америци превод са енглеског: татјана радић напомена: о заједници православних хришћана у тексасу детаљније: wwwhillcountryorthodoxorg срећко гујаничић тема броја 24 l3/2009 алкохолизам и наркоманија нису изуми савреме- ног друштва, али ове две пошасти су у дана- шњем времену израженије него икада разлога за то има доста, а главни су доступност опијата, њихова разноврсност, као и брисање границе између њихо- вих корисника данас, поред стигматизованих гру- па, алкохол и дрогу конзумирају и деца, и жене, и старци и многи други мотиви због чега неко постане подложан овим пороцима такође су разноврсни дечаци обично почињу да пију како би се доказали у друштву и што пре закорачили у свет одраслих алкохол и дрога их чине у неку руку контроверзним у односу на узорне момке и то је карта на коју, свесно или несвесно, играју како би стекли што већу попу- ларност општа перцепција јесте таква да мали и бубуљичави штребери, са двоцифреном диоптријом немају шта да траже поред клинаца – боема, који су већ у петнестој години живота апсолвирали „фило- зофију апсурда“, стекли статус локалне звезде и наметнули један одређени стил понашања који мора да се следи ако се жели бити у тренду алкохол чита- вој причи дају посебан шмек, као и свако забрањено воће и признаје легитимитет њиховом кориснику да је „прави мангуп“ све је то наравно део младости који након пуберте- та треба превазићи и на време схватити да су на суд- бинама разних бунтовника без разлога дебели проду- центи у холивуду одавно зарадили хрпу пара током служења војног рока имао сам прилику да чујем разговор двојице „класића“ који су препричава- ли своје боемске подвиге, сликовито и несвесно илу- струјући баш ту, за мене необјашњиву, потребу за доказивањем „ко је колико попио“ дијалог гласи отпилике овако: „колико си највише попио пива за једно вече“, пита први „гуштер“ другог „триес“ (тридесет – прим аут) одговори други, и упита затим - а ти! „ти си бољи од мене ја сам свега двадесет пива и литру вина“, рече први као да се правда порука је јасна, ко попије више – већи је фрајер још ако ти након омањег потока алкохола не буде ништа (стојиш на једној нози, дубиш на трепавицама, пого- диш кажипрстом врх носа, ходаш по правој линији као руска гимнастичарка по греди) ти си онда и „алфа- мужјак“ други мотив за коришћене алкохола и осталих опи- јата је у потреби да се људи мало опусте или осећају лагодније умор као стање свести данашње генерације су уморне од свега уморни смо од посла, од учења, од сталних очекивања, потребе да оправдамо нечије поверење или да у очима других и даље будемо супермени, уморни смо од неспоразума, непотребних информација, траљаве политике, сум- њиве прошлости, уморни смо од саобраћајне гужве, светске економске кризе, глобалног загревањатакво стање свести зна да буде неподношљиво и код људи се јавља потреба да га превазиђу или замене другим они који се уче молитви у разговору са господом могу у свом бићу да осете олакшање и тишину налик оној коју су осетили и апостоли на генисаретском језеру, после олује али шта је са онима који се не моле? особе склоне медитацији покушаће свакодневне проблеме да превазиђу размишљањем, удубљивањем у књиге, интелектуалним разговорима неко ће се бавити спортом, одлазиће на фудбал, трачање, фитнес и на тај начин покушаће да избаци из себе негативну енергију одлазак на излет може имати благотворно дејство и људи ће током путовања и у самој природи заборавити на свакодневне проблеме и на себе саме они пак који изаберу да се од свакодневног умора и стреса лече алкохолом и таблетама у опасности су да уђу у лавиринт из кога је тешко изаћи, а сама негатив- на енергија ће им се неретко враћати као бумеранг да не би овај текст био пуко моралисање, подсети- ћемо да ни алкохол ни дроге нису лоше сами по себи треба се сетити са чим се причешћујемо, не улазећи превише у богословље због чега је вино – христова мотиви и опијати православни мисионар l 25 срећко гујаничић тема броја крв у медицини се алкохол и дроге користе одувек морфијум се, рецимо, даје тешким болесницима како би издржали неподношљиве болове чувени израз „пијан ко мајка“ потиче од тога што су некада трудни- цама давали ракију да би се безболније породиле једна чашица препеченице је увек добра за циркулацију, казаће стари није, дакле, проблем кад се алкохол и дрога употре- бљавају, већ када се злоупотребљавају наш велики глу- мац петар краљ је једном приликом рекао да је разлика између човека који воли добру капљицу и правог алко- холичара у томе што овом првом алкохол није препрека да успешно обавља свој посао и то може бити савет граница када престајемо са пићем треба да буде исцрта- на нашом способношћу да успешно обавимо своје сва- кодневне дужности, ма какве оне биле досада поред жеље да се докажемо у друштву или да се изборимо са стресом, алкохолу и опија- тима се прибегава и из пуке досаде и то би могао да буде трећи разлог кога ћемо обради- ти у овој анализи људи просто не знају шта ће понекад са сво- јим животом и све им изгледа бесмислено чак и ако имају кров над главом, посао, храну, при- јатеље и сроднике који их воле проблем је у томе што те особе временом постају досадне саме себи оне се плаше да поразговарају мало сами са собом, да се суоче са својим мислима, да покрену детаљну анализу свог живота њих тешко могу да задовоље обичне ствари, јер су већину и про- бали: путовали су, возили брзе аутомобиле, пели се на хималаје, пробали егзотичне кухиње, знају министре и страначке лидере, борили су се за људска права али из тог мноштва ствари, често и таштих, вреба празнина које нису лишени чак ни побожни људи и ето нас опет код алкохола и дроге који могу бити брз одговор на досаду, а уједно и ефикасна средстава за аутодеструкцију мотиви и опијати 26 l3/2009 један мој пријатељ који је после бурне младости упловио у мирну брачну луку и даље не пропушта прилику да након вишедневног одсуства своје супруге замакне у кафану „могли бисмо до града вечерас“, јавља ми се преко телефона „можемо на концерт у коларацу су на програму дела рахмањинова“, провоцирам његово стрпљење свестан да се он пре зажелео карираних столњака „какав бре рахмањинов, слабо ми је то“, одговара мој пријатељ нерасположен за шалу поред ових мотива људи могу бити подложни алко- холу и наследно и тим се бави генетика међутим, и стечене навике утичу у великој мери поједини родитељи својим прешколцима сипају понекад чашу пива уз ручак, као да је реч о цеђеном соку таква деца касније имају неминовно већи праг толеран- ције за пороке од својих вршњака у психологији је познат и феномен да девојке којима је отац био алкохоличар, као по дефиницији за свог брачног друга такође бирају сличне типове да ли је ту у питању идентификовање са рођеном мајком и потре- ба да се преживи изнова једна слична судбина, или је просто реч о навици на један садомазохистички начин живота, не бих умео да одговорим оно што знам јесте да алкохоличари делују ружно у сећању ми је остала сцена када је један старији човек, прилично припит, почео да повраћа по улици којом сам пролазио оно што је оставило утисак на мене јесте његова протеза тј вештачки зуби које је држао у руци тужно је то кад је човек порочан, али је много горе кад се пороцима предаје због беде, очаја, незнања и навике у којој су се такве ствари укорениле као неминовне широк спектар дрога што се тиче дроге, мотиви због којих неко почиње да их користи могу бити исти као код алкохола у почетку је то, дакле, знатижеља и доказивање, потом следи потреба да се превазиђе досада и стрес, а на крају то постаје редовна навика и друга природа њихових корисника широк је спектар шта се све подразумева под дро- гама, а обично се деле на лаке и тешке, као и на при- родне и синтетичке личности које нису остварене (емотивно, соци- јално, интелектуално, духовно) подложније су погубном утицају наркотика од оних које то јесу анегдота којом се многи оправдавају каже да је чувени психолог фројд користио кокаин преко 40 година и није због тога имао проблеме – са друге стране, довољно је да један клинац први пут проба ту дрогу, украде очев пиштољ и аутомобил и уђе на један сплав „где су сви мишеви“ и направи таран- тиновску атмосферу хероин је, слободно се може рећи, отелотворење ђавола људи који су га проба- ли кажу да се ретко који осећај са тим може упоре- дити – последице су, међутим, спржени мозгови хероинским зависницима у стању кризе ништа није свето један од њих ми је причао како је његов „брат по игли“ гвозденим пајсером редовно тукао своју мајку и бабу „ваљда их тако васпитава да га преви- ше не живцирају“, покушао је да ми објасни тај феномен сваки даљи коментар је излишан православни мисионар l 27 драгана мандић тема броја љубав изгони страх напоље не живи човјек само о хљебу и води, него о свакој ријечи што долази из уста божијих када говоримо о болестима зависности најчешће мислимо да се оне ни на који начин не тичу нас, да се не односе на нас „здраве“ и „нормалне“ у нашој свије- сти жртве ове помамне стихије јесу они „проблема- тични“, „чудаци“, „уличари“, „пропалице“ нама се то не може десити, па ми смо хришћани, наша дјеца су дивна и добро васпитана, а тамо они, сами су себи криви, нису водили рачуна на вријеме, сад је касно, нема ту помоћи из своје малограђанске самозаљу- бљености и наивног оптимизма најчешће бивамо про- буђени сурово, схватајући да су нас догађаји претекли и да већ дуго играмо у врзином колу у бјесомучном ритму који нам задаје наш сурови власник гдје је благо нашег срца? шта је то хљеб наш насу- шни? о коме или чему виси наш живот? ко су савре- мени идоли којима се предајемо смишљајући оправда- ња и налазећи фарисејске изговоре? да ли смо уопште слободни док правимо своје свакодневне компромисе са савјешћу и тјешимо се да нисмо ни бољи, ни гори од других? спустимо се на дно наших срца и будимо искрени према себи да кренемо како смо постали зависни? од чега смо и како постали зависни? у самртном ропцу под омчом која се стеже питамо се како смо се нашли у овом паклу гдје је наш живот склизнуо из шина а да то тако дуго, заузети собом, нисмо примје- тили? економска криза, емотивна криза, брачна криза, адолесцентска криза, криза средњих година - криза и фрка гдје смо испустили конце из руку и када је све пошло стрмоглав? само једна чашица послије напорног дана на послу, једна пилула за спавање послије развода, неколико димова да се подигнем послије свађе са маторцима, друга, трећа, пета, хронична депресија, није ми добро, није ми добро, само мало, нећу више, нећу, није ми добро пошло је по злу оног часа кад ми је постало тијесно у мојој кожи, кад сам помислио тамо негдје је срећа, изван овог круга, у земљи дембелији, у земљи недођи- ји, у рају без одговорности помислио сам: тако је много лакше устаћу и рећи ћу им: „доста ми вас је! вратите ми што ми припада! одлазим! мрзим вас! идем тамо гдје ћу моћи бити срећан, гдје ме нико неће гушити и гдје ћу моћи да будем сам!“ и тако пођох рушио сам једну по једну границу, одбацивао једну по једну скрупулу, газио једну по једну заповијест и бивао све бјешњи, све моћнији, све хладнији, све суро- вији моја земља била је испред мене још неколико корака, још неколико корака што сам јој ближе ходио бивала је све љепша и даља, мамила ме је и заводила, опијала и заносила, а нисам је могао освојити моје имање се расуло, моја моћ лежала је положена под њене ноге, уморан, смрвљен, лежао сам маштајући циљ божијег човјекољубља је да човјека разбијеног у парампарчад поново успостави као цјеловито биће да га научи да воли не само да посљедице тренутних промашаја палог човјека буду залечене, него да се човјек поново усправи у својој достојанственој цјеловитости и да испуни рупу која зјапи тамо гдје је некад било срце 28 l3/2009 о њој која ме је ранила, која ме је поразила, а знао сам да никада неће бити моја што је даља бивала, више сам је желио заборавио сам све што је чинило мој живот до тада тако сам постао њен роб она је у плавичастој измаглици плесала у поднебесју, између јаве и сна, похотна и лажна, помамна и дивља и церила се неким хладним демонским смјехом адам и ева лежали су голи у праху и пепелу од којих су саздани гледајући се неповјерљиво, као звијери, као противници пламени херувим стајао је са мачем изнад њих више нису били исти први пут у животу препла- вио их је страх и кајање горко коцка је била бачена, избор направљен помислили су да могу све сами и да је срећа изван заједнице са богом изван закона слободе и љубави адама је облио тешки зној, а еву су сустигли љути болови није више било чврстог тла под њима природа их није признавала за своје господаре јели су плодове своје слободе, а они су били горки беспомоћни праро- дитељи, суочени са сопственом немоћи, спознали су своју заблуду, свој промашај и плакали горко човјекољубиви бог па ипак, човјекољубиви бог није се одвратио од сво- јих створења посјећивао их је на различите начине: слао пророке, чинио чудеса, дао им је закон у помоћ и анђеле као чуваре, а када се навршила пуноћа времена послао је и самога сина свога, који је јединац очев, блистање славе његове, који је постао једнак тијелу смирења нашег он немоћи наше узе на себе и давши себе у замјену смрти која је нас, продане гријеху, држала у ропству, сиђе крстом у ад, покида окове смрти и узе гријеха и зла, и васкрсе у трећи дан, пуштајући на слободу изму- чени род људски он постаде прворођени из мртвих, спаситељ витланима буром, помоћ безнадежнима, љекар болеснима он постаде наша храна и пиће, чокот на који се калемимо, темељ на коме се зидамо, пут, истина и живот и земља живих он је дошао да измучене пусти на слободу, да излије- чи болесне, да опрости грешнима, да нас пробуди из самртног сна да свима пружи шансу за живот вјечни добри пастир који иде да сваку своју овцу отме из чељу- сти духовног вука који је већ кида и жели да је живу сведе у пакао и када је спаси уводи је у земљу живих у распетој несебичној љубави његовој јесте пуноћа, смисао и радост непролазн
Свеска: 307 | Проблем наркоманије
... Фотографија на насловној страни корице: Силом Крста против наркоманије Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије Фото: Данијела Олуић Фотографија на трећој страни корице: Трпеза љубави у манастиру Хиландару Фото: ђакон Драган Танасијевић PRAVOSLAVNI Мај / Јун 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Детаљ из „Земље живих” Фото: Никола Каплановић Реч уредника Проблем наркоманије и његово решавање 2-3 Старечник Аскеза љубави 4-5 Реч пастира Jешће убоги и наситиће се 6-8 Мисли Ближњи и даљњи 8-10 Тајна Цркве Света тајна миропомазања 11 Хришћанство и хеленизам Хришћанска паидеја 12-13 Живот у Христу Од себе ка другима 14-16 Хришћански живот Слобода у Цркви 17-18 Интервју Православна мисионарска црква у Тексасу 19-23 Тема броја Мотиви и опијати 24-26 Љубав изгони страх напоље 27-29 Што је људима немогуће, Богу је могуће 30-32 Mисионари у борби против наркоманије 33-36 Наркоманија – проблем располућене личности 37-38 Болести зависности 39-41 Потрага или болест 42-43 Лични одговор на потребу ближњег 44-46 О феномену наркоманије на интернету 47-48 Open Cola 49-50 Проширена свест - песма без свести 51 Слободан иза решетака Свештеничко служење у затворским установама 52-53 Републички фестивал осуђеничко-литерарног стваралаштва 54-56 Представљамо вам Параклис у Студентском граду 57 Пастирска психологија Људско право на кривицу и одговоран однос према кривици 58-60 Хришћанство на интернету КАКО то, ЗАШТО то? 61-62 Из потпуно другачијег угла Лопата 63-64 misionar Проблемнарк оманије ињегово решавање Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 ди
... Фотографија на насловној страни корице: Силом Крста против наркоманије Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије Фото: Данијела Олуић Фотографија на трећој страни корице: Трпеза љубави у манастиру Хиландару Фото: ђакон Драган Танасијевић PRAVOSLAVNI Мај / Јун 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Детаљ из „Земље живих” Фото: Никола Каплановић Реч уредника Проблем наркоманије и његово решавање 2-3 Старечник Аскеза љубави 4-5 Реч пастира Jешће убоги и наситиће се 6-8 Мисли Ближњи и даљњи 8-10 Тајна Цркве Света тајна миропомазања 11 Хришћанство и хеленизам Хришћанска паидеја 12-13 Живот у Христу Од себе ка другима 14-16 Хришћански живот Слобода у Цркви 17-18 Интервју Православна мисионарска црква у Тексасу 19-23 Тема броја Мотиви и опијати 24-26 Љубав изгони страх напоље 27-29 Што је људима немогуће, Богу је могуће 30-32 Mисионари у борби против наркоманије 33-36 Наркоманија – проблем располућене личности 37-38 Болести зависности 39-41 Потрага или болест 42-43 Лични одговор на потребу ближњег 44-46 О феномену наркоманије на интернету 47-48 Open Cola 49-50 Проширена свест - песма без свести 51 Слободан иза решетака Свештеничко служење у затворским установама 52-53 Републички фестивал осуђеничко-литерарног стваралаштва 54-56 Представљамо вам Параклис у Студентском граду 57 Пастирска психологија Људско право на кривицу и одговоран однос према кривици 58-60 Хришћанство на интернету КАКО то, ЗАШТО то? 61-62 Из потпуно другачијег угла Лопата 63-64 misionar Проблемнарк оманије ињегово решавање Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 ди
Одреднице:
1. 70494 / ...и то би могао да буде трећи разлог кога ћемо обради- ти у овој АНАЛИЗ? и људи просто не знају шта ће понекад са сво- јим животом и све им изгледа бесмислено чак и ако имају кров над глав...
2. 124031 / ...са собом, да се суоче са својим мислима, да покрену детаљну АНАЛИЗ? у свог живота њих тешко могу да задовоље обичне ствари, јер су већину и про- бали: путовали су, возили брзе аутомобиле, п...
1. 70494 / ...и то би могао да буде трећи разлог кога ћемо обради- ти у овој АНАЛИЗ? и људи просто не знају шта ће понекад са сво- јим животом и све им изгледа бесмислено чак и ако имају кров над глав...
2. 124031 / ...са собом, да се суоче са својим мислима, да покрену детаљну АНАЛИЗ? у свог живота њих тешко могу да задовоље обичне ствари, јер су већину и про- бали: путовали су, возили брзе аутомобиле, п...
7
Свеска: 312 | Црквени празници
...користећи при томе сва сазнања психологије, психоАНАЛИЗ?📌 е и психотерапи-
је доводећи своју мимику, гестикулацију и,
наравно, неопходни осмех на раван дресу-
ре љубазност,
...користећи при томе сва сазнања психологије, психо
МЕТА инфо: Р:18195 К:145245 Д:80
| Свеска 312 |
Свеска: 312 | Црквени празници
... или црквене великодостојнике који су признали и прихватили тачност њиховог учења, али „њихова имена из оправданих разлога морају чувати у тајности“ велику пажњу поклањају „мисионар- ском раду“, а на својим састанцима у дета- ље увежбавају методе придобијања нових чланова користећи при томе сва сазнања психологије, психоанализе и психотерапи- је доводећи своју мимику, гестикулацију и, наравно, неопходни осмех на раван дресу- ре љубазност, учтивост, елегантност, као и научени цитати из светог писма имају за циљ да фасцинирају слушаоца, да остваре психолошки ефекат њихова брига за наше спасење усмерена је да нас гане и побуди на размишљање, а узимање на почетку бесплатне литературе представља само позив за наредни сусрет при следећем дружењу неизоставно ће уследити позив на необавезни долазак на њихов састанак или неко предавање, а тамо ћемо бити окружени пажњом и љубављу многи ће прићи да се поздраве баш са нама биће задивљени, очарани нашим коментарима, нашим погледом на поједина збивања – макар се радило о спорту и временској прогнози биће фасцинирани јер знамо да је у јануару снег на копаонику или то да је партизан напо- кон добио новог тренера циљ је добро осмишљен – сваког ново- придошлог прихватити са највећом пажњом и хранити његову сујету чути од десетине лица (које можда први пут видите у животу) како сте лепи, згодни и надасве паметни, а све за једно вече, морамо при- знати да годи људској сујети сваки наш поглед, покрет и гест ће те вечери бити вешто праћени од лица која имају баш то задужење веома перфидно ће открити слабу кари- ку у нашем одрастању (било да је то рани губитак једног родитеља, или његова пре- терана строгост или, пак, благост) и онда ће покушати да нам управо они надокнаде тај недостатак жеља да будемо јединстве- ни, непоновљиви, да волимо и будемо вољени – биће задовољена на тим првим „дружењима“ библијски цитати сваку своју радњу и поступак ће поткре- пити одређеним цитатом из библије изра- зимо ли те вечери жељу да причамо о спортским темама, неће бити проблема – свето писмо старог завета ће бити позва- но у помоћ као добар спортски приручник но, чему спорт када 24 и 25 глава матеје- вог јеванђеља говоре о нечему што само што није наступило без присиле, вешто и крајње лукаво почињемо облачити њихов дрес и полако постајемо симпатизери, а потом и ватрени навијачи њихових боја у нама се полако рађа жеља да и ми тако вешто почнемо баратати библијским цитатима, и можда се тек тада сетимо да у своме дому и ми има- мо неко старо, од деде сачувано и зубом времена пожутело свето писмо али пре него што та помисао заживи у нашем срцу, од њих ћемо добити на дар ново, свеже штампано, са лепшим мирисом дивне штампарије за сваки случај можда ћемо, тражећи ону дедину, на њој видети печат црквени или потпис пароха или, још горе, подвучени цитат који баш њима самима противуречи, те ћемо тако сазнати да су и наши дедови знали за те вукове у кожи јагњећој жељни да спознају бога (а већина младих данас, на жалост, и одлази у секте са искреном намером да спозна бога), веома касно схвате да су те златне стазе само пут до пакла помоћна литература која даје упут- ства како треба читати свето писмо вешто је написана, и то тако да наше мисли увек буду заокупљене апокалиптичним темама, а наша пажња усмерена само ка одређеним цитатима, истргнутим из контекста та наводно помоћна литература која олакшава читање јесте главна водиља, која полако почиње да формира свест својих конзуме- ната мењајући пређашње навике (исхрану, облачење) почињу да мењају и своје прија- теље, а своју биолошку породицу замењују заједницом бунт родитеља постаје још већи подстицај за тражњење уточишта у секти јер, ето, само вас они разумеју и само вас они могу утешити придобијање нових чланова постаје животни мото, сатница полако истиче и бележницу је потребно што више попуни- ти за то време вође врше групни притисак у циљу брисања идентитета и потирања ја-осећања уз подстицање ми-осећања, чиме се појачава повезаност са групом, а све ради продубљивања јаза са породичном и социјалном средином полако, али сигур- но губи се здравље – и физичко и душевно појединац полако тоне у неповрат врата секти се лако отварају, али у једном правцу – излаз је тежак, некада готово немогућ m аутор је свештеник при цркви рођења светог јована крститеља у београду 60 l православни мисионар l 2/2010 зашто ићи у цркву, „који је њен смисао?“, „да ли ме она случајно не враћа у прошлост, у неко мрачно доба?“, „да ли ме одваја од друштва?“, „колико је све то повезано са реалним животом?“ ова и многа друга питања поставља данас млад човек размишљају- ћи о свом односу према цркви како наћи прави одговор који би задовољио младог човека данашњице, а да се он не своди само на причу о традицији, нацио- нализму и на ону чувену „ваља се“ нај- лакше је критиковати младе и говорити како су на странпутици, како су непослу- шни, лењи, безвољни, неамбициозни, тврдоглави, а не размишљати о узроци- ма свега тога шта је то што нашу омла- дину тера да буде таква каква јесте? због чега су такви? колико су им посведочене праве вредности од стране неких прет- ходних генерација? колико им је на пра- ви начин посведочен живот цркве? да ли се од омладине можда много очекује и намеће им се велики јарам, а они који то траже ни сами све то не извршавају? православље и млади на ова и многа друга питања вероучите- љи из ваљева су у претходних годину дана покушали да дају одговоре организујући циклус предавања „православље и млади“ у ваљевском омладинском центру иници- јатива за ова предавања је потекла од тада- шњег директора господина милана богуто- вића и ђакона саше ђурђевића и дејана трипковића гости на овим трибинама су биле јавне личности, успешне у својим про- фесијама, које су се трудиле да своје цркве- но искуство посведоче младим ваљевцима у организацији, вероучитељима су помага- ли ученици веронауке, из ваљевских сред- ђакон дејан трипковић ваљевска епархија и млади представљамо вам март/април 2010 l православни мисионар l 61 њих школа многи од уче- ника су и активни чланови литургијских заједница у којима своје таланте несе- бично дарују цркви у ваљеву не постоји нека институционализована пра- вославна омладинска орга- низација, већ доста младих који већ долазе на литурги- ју и учествују на различите начине у њој: певају за пев- ницом, чтецирају и, што је најважније, оно што су доживели у цркви сведоче својим друговима у школи и позивају све „дођи и види“ (јн 1, 46) учесници гости на досадашњим трибинама су били: бошко обрадовић, уредник часопи- са двери српске који је говорио на тему „има ли живот смисла?“; ђакон ненад илић „познајемо ли растка?“; психолог др влајко пановић, капетан зоран луковић и андреј протић на тему „секте и други облици зависности“; др влајко пановић „наркоманија“; музичар слободан тркуља „вера, таленат, музика“, академик владе- та јеротић, новинар александар гајшек и слободан тркуља су говорили на тему „шта је то досада?“; глумац небојша дугалић „глумац на раскршћу путева“; др светомир бојанин „гордијев чвор младо- сти“ – промоција књиге; мирјана булато- вић је на часовима веронауке у ваљевској гимназији говорила о наркоманији кроз своју књигу „ђаво у праху“, редитељ доку- ментарне серије „заборављени умови србије“ петар станојловић „редитељ на раскршћу путева“; новинар некадашњег трећег канала ртс-а маја радонић „нови- нар на раскршћу путева“, ипођакон дими- трије плећевић, дипломирани еколог, одр- жао је предавање на тему „хришћанство као изазов младима“, протојереј др милош весин, професор на богословском факул- тету спц у либертивилу, „зашто је толи- ко много гнева међу нама?“, протојереј љубивоје стојановић и протојереј- ставрофор миодраг петровић, уредник новине православље, представили су доку- ментарни филм „литургија пређеосвеће- них дарова“ сви гости су говорили о свом искуству вере и покушали су да га поделе са младима иницијативом ђакона саше ђурђевића организован је хуманитарни соло-концерт слободана тркуље „музика са петнаест инструмената“ за обнову цркве покрова пресвете богородице у ваљеву, који је уједно и један од најквалитетнијих културних догађаја у ваљеву у претходној години сва ова дешавања утичу на младе у ваљеву да се заинтересују за нашу веру, а оне који иду у цркву да је још више ојача- ју предавања се настављају у наредном периоду и она сама себи нису циљ њихо- ва је улога у томе да доведу човека до нај- присније заједнице са богом у светом причешћу у литургији m 62 l православни мисионар l 2/2010 мисли благо теби ако хоћеш да ти дан буде леп, назови га лепим, па га и учини лепим ако хоћеш да ти дан буде користан, назови га тако и учини га таквим ниједан дан нема моћ над човеком, него је човеку дато да овлада даном и да га за себе искористи стави дан преда се и слу- жи се њим не дај му да пролази по својој инерцији, него га усмери по своме хтењу све зависи од тебе, све је у твојим рукама само ако хоћеш, све можеш! али само ако стварно хоћеш назови дану „добар дан“ и потруди се да он буде добар до краја и биће „благо теби“ побуна човек је побуњеник – зашто да ми отац брани ово? – зашто да ми лекар брани оно? – зашто да ми бог, уопште, нешто брани? онај који је на небесима први подигао побуну, наставља и на земљи да диже побуне очигледно је побуна онтолошке природе, чим је и на земљи настављена да није таква, бог би је ђаволу опростио али она је онтолошка и не увлачи жаоку буни све људе на земљи у жељи да их обезличи ко је побуњеник, он више није истинска личност јер се буни против бога, који га је из љубави створио као личност и држи га личносним и есхато- лошким а човек – све док својом љуба- вљу узвраћа на ту божанску љубав, све дотле постоји као вечна, есхатолошка личност љубав је залог вечног постојања личности чим се побуни и окрене од бога, тиме се приклања ђаволу, који је негативна, богомрска, пролазна и привре- мена личност; и човек постаје иста таква личност, која је побуном сама лишила онтолошког постојања сопствену личност своју побуну ђаво је подметнуо и првим људима у рају и успео је да им подвали колико је страшна и душепогубна ова под- вала доказ је страшна и искупитељна жртва христова та жртва је директна интервенција божија, дело страдалне љубави ради опроштаја побуне и пада првоствореног човека, који повуче собом сву створену твар m радмила грујић размишљања у тишини март/април 2010 l православни мисионар l 63 празник празног гроба или празне главе и срца? г осподо и даме, сестре и браћо, суо- чите се са истином: у нашем јад- ном, пардон, јавном дискурсу пра- зновати значи: ленствовати, не радити, губити време, јести, јести и јести, пити, пити и пити! и ништа више наравно, постоје суптилне разлике: за божић пра- се, за васкрс јагње итд да ли је то про- блем? не!!! за многе међу нама, чини ми се, то је једино што се не може проблема- тизовати само што ипак остаје једна зач- кољица: изгледа да такво празновање нема много веза са хришћанством! међу- тим, то и није проблем јер изгледа да за то нико и не мари нисмо ли ми, браћо и сестре, „православни“ (а не просто и само некакви хришћани) зато што једемо свињетину за разлику од?! наравно, рећи ће неко, није све баш тако црно мислим, на западу се божић, реци- мо, претворио у рекламну кампању кока- коле и зато га славе сви, наравно, пошто сви верују у кока-колу, а то није случај са рођењем сина божијег но, то што може бити још мрачније, не значи да није довољ- но и преко мере црно степени црнила се, наравно, разликују: неко не ради (=празну- је) и не размишља, неко не ради зато што се постоје људи, не баш бројни, који празнују јер је за њихчитав свет празник – дар љубави божије за њих је наше истинско постојање онај празник који долази, осми дан, а наши мали празници објава тог великог из другачијег угла свештеник вукашин милићевић плаши да ће га бог, тај страшни комесар за (сује)верска питања, казнити, или ће, пак, што је још маштовитије, казнити некога од његових потомака – притиснете погрешно дугме на веш-машини и ваш потомак у време аватара страда у интергалактичком саобраћају, на први поглед изненада и без повода али не знају они да је баба вишња заборавила на михољске задушнице и опрала веш или, далеко било, зашила дуг- ме опет, неко не ради јер је то део тради- ције, а традицију прихватамо зато што је, рецимо, лепа и о томе опет много не раз- мишљамо јер се бавимо питањима правог живота, оног који се да избројати постоје, пак, и људи, не баш бројни, који празнују јер је за њих читав свет празник – дар љубави божије за њих је наше истинско постојање онај празник који долази, осми дан, а наши мали празници објава тог великог празници су за њих тако- рећи један транзициони, да не кажем пасхални феномен, пројава радости којој се већ сада и овде не може одолети неки скроман и ненаметљив свет, необичан да, постоје и такви и, шта даље? стога дакле, уђите сви у радост господа свога; и први и други, пла- ту примите; богати и убоги, јед- ни с другима ликујте; уздржљивци и лењивци, дан поштујте; ви који сте постили и ви који нисте постили, веселите се данас! трпе- за је препуна, наслађујте се бога- то сви! теле је угојено; нека нико не изиђе гладан; сви уживајте у богатству доброте! нека нико не оплакује сиромаштину, јер се јави опште царство нека нико не тугује због грехова, јер опроштај засија из гроба нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи спаситељева смрт: угаси је онај кога је она држала, заплени ад онај који сиђе у ад, угорча се ад окусивши тело његово нема даље христос васкрсе!
... или црквене великодостојнике који су признали и прихватили тачност њиховог учења, али „њихова имена из оправданих разлога морају чувати у тајности“ велику пажњу поклањају „мисионар- ском раду“, а на својим састанцима у дета- ље увежбавају методе придобијања нових чланова користећи при томе сва сазнања психологије, психоанализе и психотерапи- је доводећи своју мимику, гестикулацију и, наравно, неопходни осмех на раван дресу- ре љубазност, учтивост, елегантност, као и научени цитати из светог писма имају за циљ да фасцинирају слушаоца, да остваре психолошки ефекат њихова брига за наше спасење усмерена је да нас гане и побуди на размишљање, а узимање на почетку бесплатне литературе представља само позив за наредни сусрет при следећем дружењу неизоставно ће уследити позив на необавезни долазак на њихов састанак или неко предавање, а тамо ћемо бити окружени пажњом и љубављу многи ће прићи да се поздраве баш са нама биће задивљени, очарани нашим коментарима, нашим погледом на поједина збивања – макар се радило о спорту и временској прогнози биће фасцинирани јер знамо да је у јануару снег на копаонику или то да је партизан напо- кон добио новог тренера циљ је добро осмишљен – сваког ново- придошлог прихватити са највећом пажњом и хранити његову сујету чути од десетине лица (које можда први пут видите у животу) како сте лепи, згодни и надасве паметни, а све за једно вече, морамо при- знати да годи људској сујети сваки наш поглед, покрет и гест ће те вечери бити вешто праћени од лица која имају баш то задужење веома перфидно ће открити слабу кари- ку у нашем одрастању (било да је то рани губитак једног родитеља, или његова пре- терана строгост или, пак, благост) и онда ће покушати да нам управо они надокнаде тај недостатак жеља да будемо јединстве- ни, непоновљиви, да волимо и будемо вољени – биће задовољена на тим првим „дружењима“ библијски цитати сваку своју радњу и поступак ће поткре- пити одређеним цитатом из библије изра- зимо ли те вечери жељу да причамо о спортским темама, неће бити проблема – свето писмо старог завета ће бити позва- но у помоћ као добар спортски приручник но, чему спорт када 24 и 25 глава матеје- вог јеванђеља говоре о нечему што само што није наступило без присиле, вешто и крајње лукаво почињемо облачити њихов дрес и полако постајемо симпатизери, а потом и ватрени навијачи њихових боја у нама се полако рађа жеља да и ми тако вешто почнемо баратати библијским цитатима, и можда се тек тада сетимо да у своме дому и ми има- мо неко старо, од деде сачувано и зубом времена пожутело свето писмо али пре него што та помисао заживи у нашем срцу, од њих ћемо добити на дар ново, свеже штампано, са лепшим мирисом дивне штампарије за сваки случај можда ћемо, тражећи ону дедину, на њој видети печат црквени или потпис пароха или, још горе, подвучени цитат који баш њима самима противуречи, те ћемо тако сазнати да су и наши дедови знали за те вукове у кожи јагњећој жељни да спознају бога (а већина младих данас, на жалост, и одлази у секте са искреном намером да спозна бога), веома касно схвате да су те златне стазе само пут до пакла помоћна литература која даје упут- ства како треба читати свето писмо вешто је написана, и то тако да наше мисли увек буду заокупљене апокалиптичним темама, а наша пажња усмерена само ка одређеним цитатима, истргнутим из контекста та наводно помоћна литература која олакшава читање јесте главна водиља, која полако почиње да формира свест својих конзуме- ната мењајући пређашње навике (исхрану, облачење) почињу да мењају и своје прија- теље, а своју биолошку породицу замењују заједницом бунт родитеља постаје још већи подстицај за тражњење уточишта у секти јер, ето, само вас они разумеју и само вас они могу утешити придобијање нових чланова постаје животни мото, сатница полако истиче и бележницу је потребно што више попуни- ти за то време вође врше групни притисак у циљу брисања идентитета и потирања ја-осећања уз подстицање ми-осећања, чиме се појачава повезаност са групом, а све ради продубљивања јаза са породичном и социјалном средином полако, али сигур- но губи се здравље – и физичко и душевно појединац полако тоне у неповрат врата секти се лако отварају, али у једном правцу – излаз је тежак, некада готово немогућ m аутор је свештеник при цркви рођења светог јована крститеља у београду 60 l православни мисионар l 2/2010 зашто ићи у цркву, „који је њен смисао?“, „да ли ме она случајно не враћа у прошлост, у неко мрачно доба?“, „да ли ме одваја од друштва?“, „колико је све то повезано са реалним животом?“ ова и многа друга питања поставља данас млад човек размишљају- ћи о свом односу према цркви како наћи прави одговор који би задовољио младог човека данашњице, а да се он не своди само на причу о традицији, нацио- нализму и на ону чувену „ваља се“ нај- лакше је критиковати младе и говорити како су на странпутици, како су непослу- шни, лењи, безвољни, неамбициозни, тврдоглави, а не размишљати о узроци- ма свега тога шта је то што нашу омла- дину тера да буде таква каква јесте? због чега су такви? колико су им посведочене праве вредности од стране неких прет- ходних генерација? колико им је на пра- ви начин посведочен живот цркве? да ли се од омладине можда много очекује и намеће им се велики јарам, а они који то траже ни сами све то не извршавају? православље и млади на ова и многа друга питања вероучите- љи из ваљева су у претходних годину дана покушали да дају одговоре организујући циклус предавања „православље и млади“ у ваљевском омладинском центру иници- јатива за ова предавања је потекла од тада- шњег директора господина милана богуто- вића и ђакона саше ђурђевића и дејана трипковића гости на овим трибинама су биле јавне личности, успешне у својим про- фесијама, које су се трудиле да своје цркве- но искуство посведоче младим ваљевцима у организацији, вероучитељима су помага- ли ученици веронауке, из ваљевских сред- ђакон дејан трипковић ваљевска епархија и млади представљамо вам март/април 2010 l православни мисионар l 61 њих школа многи од уче- ника су и активни чланови литургијских заједница у којима своје таланте несе- бично дарују цркви у ваљеву не постоји нека институционализована пра- вославна омладинска орга- низација, већ доста младих који већ долазе на литурги- ју и учествују на различите начине у њој: певају за пев- ницом, чтецирају и, што је најважније, оно што су доживели у цркви сведоче својим друговима у школи и позивају све „дођи и види“ (јн 1, 46) учесници гости на досадашњим трибинама су били: бошко обрадовић, уредник часопи- са двери српске који је говорио на тему „има ли живот смисла?“; ђакон ненад илић „познајемо ли растка?“; психолог др влајко пановић, капетан зоран луковић и андреј протић на тему „секте и други облици зависности“; др влајко пановић „наркоманија“; музичар слободан тркуља „вера, таленат, музика“, академик владе- та јеротић, новинар александар гајшек и слободан тркуља су говорили на тему „шта је то досада?“; глумац небојша дугалић „глумац на раскршћу путева“; др светомир бојанин „гордијев чвор младо- сти“ – промоција књиге; мирјана булато- вић је на часовима веронауке у ваљевској гимназији говорила о наркоманији кроз своју књигу „ђаво у праху“, редитељ доку- ментарне серије „заборављени умови србије“ петар станојловић „редитељ на раскршћу путева“; новинар некадашњег трећег канала ртс-а маја радонић „нови- нар на раскршћу путева“, ипођакон дими- трије плећевић, дипломирани еколог, одр- жао је предавање на тему „хришћанство као изазов младима“, протојереј др милош весин, професор на богословском факул- тету спц у либертивилу, „зашто је толи- ко много гнева међу нама?“, протојереј љубивоје стојановић и протојереј- ставрофор миодраг петровић, уредник новине православље, представили су доку- ментарни филм „литургија пређеосвеће- них дарова“ сви гости су говорили о свом искуству вере и покушали су да га поделе са младима иницијативом ђакона саше ђурђевића организован је хуманитарни соло-концерт слободана тркуље „музика са петнаест инструмената“ за обнову цркве покрова пресвете богородице у ваљеву, који је уједно и један од најквалитетнијих културних догађаја у ваљеву у претходној години сва ова дешавања утичу на младе у ваљеву да се заинтересују за нашу веру, а оне који иду у цркву да је још више ојача- ју предавања се настављају у наредном периоду и она сама себи нису циљ њихо- ва је улога у томе да доведу човека до нај- присније заједнице са богом у светом причешћу у литургији m 62 l православни мисионар l 2/2010 мисли благо теби ако хоћеш да ти дан буде леп, назови га лепим, па га и учини лепим ако хоћеш да ти дан буде користан, назови га тако и учини га таквим ниједан дан нема моћ над човеком, него је човеку дато да овлада даном и да га за себе искористи стави дан преда се и слу- жи се њим не дај му да пролази по својој инерцији, него га усмери по своме хтењу све зависи од тебе, све је у твојим рукама само ако хоћеш, све можеш! али само ако стварно хоћеш назови дану „добар дан“ и потруди се да он буде добар до краја и биће „благо теби“ побуна човек је побуњеник – зашто да ми отац брани ово? – зашто да ми лекар брани оно? – зашто да ми бог, уопште, нешто брани? онај који је на небесима први подигао побуну, наставља и на земљи да диже побуне очигледно је побуна онтолошке природе, чим је и на земљи настављена да није таква, бог би је ђаволу опростио али она је онтолошка и не увлачи жаоку буни све људе на земљи у жељи да их обезличи ко је побуњеник, он више није истинска личност јер се буни против бога, који га је из љубави створио као личност и држи га личносним и есхато- лошким а човек – све док својом љуба- вљу узвраћа на ту божанску љубав, све дотле постоји као вечна, есхатолошка личност љубав је залог вечног постојања личности чим се побуни и окрене од бога, тиме се приклања ђаволу, који је негативна, богомрска, пролазна и привре- мена личност; и човек постаје иста таква личност, која је побуном сама лишила онтолошког постојања сопствену личност своју побуну ђаво је подметнуо и првим људима у рају и успео је да им подвали колико је страшна и душепогубна ова под- вала доказ је страшна и искупитељна жртва христова та жртва је директна интервенција божија, дело страдалне љубави ради опроштаја побуне и пада првоствореног човека, који повуче собом сву створену твар m радмила грујић размишљања у тишини март/април 2010 l православни мисионар l 63 празник празног гроба или празне главе и срца? г осподо и даме, сестре и браћо, суо- чите се са истином: у нашем јад- ном, пардон, јавном дискурсу пра- зновати значи: ленствовати, не радити, губити време, јести, јести и јести, пити, пити и пити! и ништа више наравно, постоје суптилне разлике: за божић пра- се, за васкрс јагње итд да ли је то про- блем? не!!! за многе међу нама, чини ми се, то је једино што се не може проблема- тизовати само што ипак остаје једна зач- кољица: изгледа да такво празновање нема много веза са хришћанством! међу- тим, то и није проблем јер изгледа да за то нико и не мари нисмо ли ми, браћо и сестре, „православни“ (а не просто и само некакви хришћани) зато што једемо свињетину за разлику од?! наравно, рећи ће неко, није све баш тако црно мислим, на западу се божић, реци- мо, претворио у рекламну кампању кока- коле и зато га славе сви, наравно, пошто сви верују у кока-колу, а то није случај са рођењем сина божијег но, то што може бити још мрачније, не значи да није довољ- но и преко мере црно степени црнила се, наравно, разликују: неко не ради (=празну- је) и не размишља, неко не ради зато што се постоје људи, не баш бројни, који празнују јер је за њихчитав свет празник – дар љубави божије за њих је наше истинско постојање онај празник који долази, осми дан, а наши мали празници објава тог великог из другачијег угла свештеник вукашин милићевић плаши да ће га бог, тај страшни комесар за (сује)верска питања, казнити, или ће, пак, што је још маштовитије, казнити некога од његових потомака – притиснете погрешно дугме на веш-машини и ваш потомак у време аватара страда у интергалактичком саобраћају, на први поглед изненада и без повода али не знају они да је баба вишња заборавила на михољске задушнице и опрала веш или, далеко било, зашила дуг- ме опет, неко не ради јер је то део тради- ције, а традицију прихватамо зато што је, рецимо, лепа и о томе опет много не раз- мишљамо јер се бавимо питањима правог живота, оног који се да избројати постоје, пак, и људи, не баш бројни, који празнују јер је за њих читав свет празник – дар љубави божије за њих је наше истинско постојање онај празник који долази, осми дан, а наши мали празници објава тог великог празници су за њих тако- рећи један транзициони, да не кажем пасхални феномен, пројава радости којој се већ сада и овде не може одолети неки скроман и ненаметљив свет, необичан да, постоје и такви и, шта даље? стога дакле, уђите сви у радост господа свога; и први и други, пла- ту примите; богати и убоги, јед- ни с другима ликујте; уздржљивци и лењивци, дан поштујте; ви који сте постили и ви који нисте постили, веселите се данас! трпе- за је препуна, наслађујте се бога- то сви! теле је угојено; нека нико не изиђе гладан; сви уживајте у богатству доброте! нека нико не оплакује сиромаштину, јер се јави опште царство нека нико не тугује због грехова, јер опроштај засија из гроба нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи спаситељева смрт: угаси је онај кога је она држала, заплени ад онај који сиђе у ад, угорча се ад окусивши тело његово нема даље христос васкрсе!
Свеска: 312 | Црквени празници
... Фотографија на насловној страни корице: Његова Светост Патријарх српски г Иринеј током литургијске службе фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Часна Трпеза фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Служба у храму Св Василија Острошког на Бежанијској коси фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI март / април 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Порта манастира Ђунис фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Радост празничног времена 2-3 Старечник Старац Серафим Вирицки 4-6 Подвижничко слово Тајна празника 7 Духовне поуке Постоји ли тајна у нашим мислима 8-10 Реч пастира Велико се у малом препознаје 11-13 Тајна Цркве Богојављење или крштење: Св тајна ступања у Цркву 14-17 Православље у Америци Живети и волети 18-21 Тема броја Празници – прозор у вечност 22-24 Учешће у празницима 25-27 Биће које празнује 28-31 Народни обичаји: педагогија или магија? 32-33 Усамљеност у време празника 34-35 Датум празновања Васкрса 36-38 Ритам црквених празника у медијима 39-41 Свето Писмо Библија и животиње 42-44 Знамења Српска хералдика данас 45-47 Света Земља Истина о кумранским рукописима 48-49 Црква и Медији Медији у служби Цркве 50-53 Критички водич кроз New Age Институт Есален и људски потенцијал 54-56 Верске секте Црква Христова и верске секте 57-59 Представљамо вам Ваљевска епархија и млади 60-61 Мисли Размишљања у тишини 62 Из другачијег угла ПРАЗНИК празног гроба или празне главе и срца? 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
... Фотографија на насловној страни корице: Његова Светост Патријарх српски г Иринеј током литургијске службе фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Часна Трпеза фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Служба у храму Св Василија Острошког на Бежанијској коси фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI март / април 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Порта манастира Ђунис фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Радост празничног времена 2-3 Старечник Старац Серафим Вирицки 4-6 Подвижничко слово Тајна празника 7 Духовне поуке Постоји ли тајна у нашим мислима 8-10 Реч пастира Велико се у малом препознаје 11-13 Тајна Цркве Богојављење или крштење: Св тајна ступања у Цркву 14-17 Православље у Америци Живети и волети 18-21 Тема броја Празници – прозор у вечност 22-24 Учешће у празницима 25-27 Биће које празнује 28-31 Народни обичаји: педагогија или магија? 32-33 Усамљеност у време празника 34-35 Датум празновања Васкрса 36-38 Ритам црквених празника у медијима 39-41 Свето Писмо Библија и животиње 42-44 Знамења Српска хералдика данас 45-47 Света Земља Истина о кумранским рукописима 48-49 Црква и Медији Медији у служби Цркве 50-53 Критички водич кроз New Age Институт Есален и људски потенцијал 54-56 Верске секте Црква Христова и верске секте 57-59 Представљамо вам Ваљевска епархија и млади 60-61 Мисли Размишљања у тишини 62 Из другачијег угла ПРАЗНИК празног гроба или празне главе и срца? 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
Одреднице:
8
Свеска: 313 | Друштвена одговорност хришћана
...зло више не постоји – постоје само цифре, стратегије јаАНАЛИЗ?📌 ирам, ништа не осећам, немам
моралних надзора, ја сам
ђаво: ти си?
саргатанус: прагматичан
ђаво: сигуран си да се то може
...зло више не постоји – постоје само цифре, стратегије ја
МЕТА инфо: Р:20076 К:163165 Д:90
| Свеска 313 |
Свеска: 313 | Друштвена одговорност хришћана
... правде има већу тежину од саме правде; истина више ништа не значи, сад је само важно веродостојно испуњавање пра- вила ја прочишћавам чиним зло само да бих избегао још веће зло гушим зло у океа- ну релативног, процењујем, вагам, нипода- штавам све се дâ израчунати зло више не постоји – постоје само цифре, стратегије ја анализирам, ништа не осећам, немам моралних надзора, ја сам ђаво: ти си? саргатанус: прагматичан ђаво: сигуран си да се то може назва- ти теоријом? саргатанус: сигуран хладноћу и одсуство осећања људи олако поистовећу- ју са етиком ђаво (агалиарептусу): а ти? агалиарептус: ја сам теорија према којој зло никад није вољно, него увек про- исходи из нечега вишег, што није у чове- ковој власти ђаво: е, сад претерујеш, то више уоп- ште није уверљиво агалиарептус: јесте стварни разло- зи једног лошег поступка остају сакривени и недоступни у помраченој страни свести, примраку, као овом у ком се ми овде нала- зимо, а који бисмо могли назвати несве- сно ако човек убија, ако краде, то је зато што нема љубави иза свесног дела он у себи носи читав сплет непознатих му насилних набоја, од којих ће неки случајно и избити на видело под каквим лажним обличјем, али ће он и даље остати убеђен у то како то није био он, како то није дело- вала његова свест, него подсвест – гнусна животиња притајена у њему ђаво: домишљато, али исувише пое- тично то никада неће успети агалиарептус: хоће људи уживају у доказивању властите невиности сма- трају се за анђеле, анђеле мало згрчених крила што имају проблеме са варењем ђаво: и како то називаш? агалиарептус: психологизам ђаво прасну у смех окреће се мајордому ђаво: хароне! позовите ми харона брзо! мајордом се удаљава брзим корацима ђаво је повратио своју раздраганост поручници тријумфују агалиарептус: савест онакву какву смо досад познавали полако ишчезава 52 l православни мисионар l 3/2010 мај/јун 2010 l православни мисионар l 53 саргатанус: човек се кити некаквом новом савешћу, савешћу за коју верује да је изузетно умна небириус: жели да више никада не почини зло како више никада не би био крив како никада не би био одговоран опрани човек бебећа гуза ђаво: браво, агалиарептусе, саргата- нусе и небириусе разумео сам и усвајам све ваше предлоге нестајем, постојим само као невидљив, и ту се укорењујем агалиарептус: невидљив, ваша ђаволштино, то је решење! саргатанус (неспретњаковић): да, да, невидљив, као што је и он, тамо горе мук који траје извесно време ђаво (намргођено): умукните! осећа се непријатност тишине ђаво: добро а сад на посао но, не можете такви на пут харон улази на сцену у својој барци, а за њим следи мајордом ђаво: хароне, преузми их нека пређу пут у назад али их најпре преуреди тројица ђаволових поручника одлазе иза паравана излази троје деце, троје преле- пе деце, готово наге, дирљиве у својој незло- бивости харон им помаже да се укрцају у барку ђаво: како су лепи! и колико ће само зла чинити харон почиње да весла по стиксу, чије воде замишља- мо мирним, готово уљаним троје неподношљиво лепе деце остаје стојећи ђаво (разнежено): довиђења, кошутице моје до скорог виђења немојте се исуви- ше брзо враћати уз природно подругљив осмех – одмахује широким покретима руке деци која и даље стоје усправно на адском чамчићу лекар улази и затиче сцену са чудним укрцавањем приметивши како се ђаво поново смеј, е испушта уздах олакшања и обрћа се мајордому лекар: шта се ово дешава? он се смеје? мајордом: да његова ђаволштина је повратила своје добро расположење сви су окренути хароновој гондоли, која односи троје деце лекар: шта им то шаље? неки нови вирус? светски рат? природну катастрофу? мајордом: боље (извесно време:) мислиоце m 54 l православни мисионар l 3/2010 захваљујући спрези снага уредника новооснованог радија епархије београд- ско-карловачке, свештеника вукашина милићевића, и чланова редакције право- славног мисионара, средином јануара 2010 л г је на таласима поменутог радија покренута нова емисија: православни мисионар емитује се два пута месечно – сваког другог уторка од 20 часова, на фреквенцији 1073 mhz уредници еми- сије су редовни аутори мисионара, алек- сандар загорац и варја перковић наши слушаоци имају могућност укључивања у програм и разговора са гостима, при чему су за прва три слушаоца која се јаве спремни поклон-бројеви православног мисионара до сада је емитовано више емисија у којима су обрађене разноврсне теме (претежно везане за теме часописа) и угошћени су чланови редакције, све- штена лица, средњошколци, студенти, професори прва емисија је послужила као прилика да се пажњи слушалаца предочи постоја- ње новог дела програма, и тада су о сми- слу и циљевима часописа православни мисионар говорили главни и одговорни уредник ђакон оливер суботић и јелена славковић, матуранткиња земунске гим- назије госте смо довели пред изазов пита- њем да ли је данас са младима могуће комуницирати кроз овакву форму часопи- са и како наставити ту комуникацију млади и црква наредна емисија је продужена идеја прве да бисмо одговорили на тему миси- је цркве међу младима, помогли су нам свештеник угрин поповић, члан уређи- вачког одбора мисионара, и мирослав варја перковић речљубави зове православни мисионар медији и мисија речљубави зове православни мисионар мај/јун 2010 l православни мисионар l 55 стевановић, матурант београдске гимна- зије, који су динамично разговарали о будућем и актуелном пролазу младих до цркве и обрнуто у складу са календаром и почетком великог поста, промишљајући дане који предстоје, угостили смо и оца вукашина милићевића вођени мишљу о неопходном новом и хришћанском увиду у питање спорта и дисциплине тела, разговарали смо са дејаном гавриловићем, тренером и вице- шампионом европе у савате-боксу, и душаном мијушковићем, теологом и добитником златних медаља у бразилској џиу-џици у наставку смо се посветили контра- верзном односу адвокатуре и хришћанске вере, када су нам саговорници били адво- кат зоран перовић, ког је редакција интервјуисала у оквиру темата право и правда, и дипломирана правница ивана жанић по празновању васкрсења христовог подсетили смо се на увек присутно пита- ње милосрђа и бриге о невољницима (уколико се смемо уврстити у „срећне“) и угостили секретара верског добротвор- ног старатељства епархије београдско- карловачке свештеника владимира мар- ковића, и радника милосрдне секције исте организације малишу пушоњу емисија и часопис радио емисија православни мисионар је осмишљена као медијски пролаз који ће, надамо се, пратити рад и раст часописа, у чему ће непосредно учествовати имати сви чланови редакције, али и читаоци – средњошколци и студенти као „дописни- ци“ са „друге стране“, односно исте стра- не једног, нашег живота, на чије изазове заједно одговарамо и увек изнова – креа- тивно – тражимо решења изазови хришћанина (тј „човека у цркви“) нису ништа другачији од изазова онога који је на прагу своје младости и стицања најважнијих искустава наиме, сваки појединац се налази пред питањи- ма свог времена, а оно је увек различито у односу на прошлост, чија су решења позната и испробана како смо позвани не на мир, већ на мач (у смислу војске светлости коју предводи сâм христос), наша позиција оних који „знају“ једнако је несигурна као и позиција оних у „незнању“ сви смо на почетку спознаје, а та полазна тачка јесу простор и време (данас, овде) у коме ћемо се заједно изграђивати ка могућој (на земљи) и жељеној мери христове љубави њој нећемо исповедати своја знања, именова- ња ни умовања, већ само срца, а она су, хвала богу, још увек истоветна и исто саздана са таквим мислима обраћамо се свим садашњим и будућим слушаоцима и радујемо се да нас чују и подрже – гласом или ухом! m 56 l православни мисионар l 3/2010 одавно сам желео да доживим нешто посебно и необично а тесно везано за нашу предивну православну веру божјим промислом, подаље од несно- сне вреве свакидашњице, на месту где се иначе дешавају свакојака божја чуда, присуствовао сам једном предивном, несвакидашњем догађају тог прелепог, сунчаног априлског јутра, сви смо са великим набојем тихе радости ишчекивали догађај године у заједници: крштење браће рихарда и александра на први поглед ништа необично - крштење, као и свако дру- никола каплановић благодатна преобраћења земља живих земљаживих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земљаживих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земљаживих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице мај/јун 2010 l православни мисионар l 57 го управо због своје специфичности, ово крштење је било нешто што се ретко, можда никада више не може доживети наиме, брат рихард је мађарске нацио- налности, рођен у католичкој породици божијим промислом, више чудом, пре- чувши име места у коме очекује спас од огрезлости у једној од највећих пошасти - наркоманији, уместо у ковин, стиже у ковиљ тј манастир под чијим покрови- тељством егзистира заједница за лечење ове душевне болести будући очаран кон- цептом заједнице и редовним похађањем такозваних колоквијума, бива примљен у заједницу у којој се сусреће са правосла- вљем које му прираста за срце како су дани пролазили, уз неизмерну љубав при- сутне сабраће, открива „живе импулсе“ православне вере и открива дубоко у себи исконску жеђ за богом кроз, како и сам сведочи - праву веру да би, кроз све- ту тајну евхаристије могао истински да приђе богу, одлучује да новосклопљени савез са богом овенча крштењем у овој предивној, благословеној заједници брат александар има сасвим другачију причу оставши без родитеља, одаје се пороку наркоманије и алкохолизма и дуги низ година живи као бескућник по парковима, напуштеним аутомобилима дотиче духовно и телесно дно, егзистира- јући на самој ивици живота и смрти божијом љубављу и милошћу доспева у здраву и благословену заједницу живих и спасених душа некрштен, одбачен од света, дубоко дирнут љубављу присутне сабраће, такође осећа неописиву жеђ за вечним животом у христу, богу нашем да би цео овај догађај био још посебни- ји и надахнутији, отац бранко, иначе духовни пастир заједнице, позива оца кристијана, православног свештеника из будимпеште да обави крштење тако је наш нови брат у христу, кључне делове најважније свете тајне слушао на свом матерњем језику стога и најприродније прихватио печат дара духа светога наравно, крштење је због брата алексан- дра, обављено двојезично што овом дога- ђају даје необичну ноту коју ћемо, сви присутни памтити целог живота да би све било још карактеристичније и што више у православном духу, припремили смо огромно буре у коме су браћа потпу- но погружена у претходно благо загреја- ну воду с обзиром да је овај предиван салаш освештан и да се на њему живи по манастирском типику па самим тим је и свеприсутна велика благодат духа свето- га, крштење је обављено у дворишту, испред куће то је у многоме допринело још приснијем и надахнутијем доживљају ове тако важне свете тајне након крштења је уследила предивна и дирљива беседа оца кристијана која нам је, заједно са осталим импресијама тог посебног дана оставила упечатљив, сна- жан утисак који ћемо дуго памтити али ту се ова чудна прича не зауставља наш новопридошли брат исламске веро- исповести је на сличан начин осетио сличну потребу за сједињењем са живим богом нашим, на једини прави, богоуго- дан начин кроз неисцрпни извор благода- ти свете тајне евхаристије жељно оче- кујемо и тај радостан дан, посебан као и овај претходно описани на оваквом месту, чуда и нису чудна док се бројни људи снебивају разним необичним догађајима, у заједници „земља живих“ и највећа „чудеса“ радо- сно се прихватају као само још један импулс неизмерне божије љубави и милости, знак његове непорециве све- присутности у нама и око нас и трудимо се да му непрестаном жртвом, љубављу и стрпљењем узвратимо бар један атом те неизрецивости којом нас он изобилно обасипа m критички водич кроз new age болест и постмодерно време у новом добу стање болести може бити тумачено на различите начине оно се, у принци- пу, доживљава као стање одступања од здравља које има своје карактеристичне симптоме и захвата цео организам или је ограничено на поједине органе у сваком случају, то је поремећај нормалних, физио- лошких збивања у организму под утицајем различитих штетних чинилаца међу све- тим оцима православне цркве на болест се често гледа као на меру којом бог жели да нас умири и сведе у равнотежу, у којој се ми, након батргања и врлудања, враћамо себи многи хришћани се са болешћу боре уз помоћ молитве и поста, али, наравно, не одбијају ни помоћ лекара, а боре се и при- мењујући и алтернативну медицину, која може бити у различитим облицима у мре- жи новог доба ти алтернативни облици лечења имају велико поље деловања и пред- стављају велики изазов поборници ове идеје наглашавају холистички или свеобу- хватни приступ у лечењу болести холизам је, према мишелу лакроа, још увек недо- вољно дефинисан појам, а донедавно је био везан искључиво за биолошке или психоло- шке науке биолошка холистичка теорија сматра да је организам као целина више од чистог збира делова и да та целина води све своје физичко-хемијске процесе на којима се заснивају животне појаве, тј да ниједан такав процес није независан од других про- цеса, односно од целине организма у нови- јој психологији холизам је смер према коме се психолошке појаве не смеју посматрати изоловано, него само у оквиру читаве пси- холошке структуре када настаје болест према философији новог доба здравље особе чини складно јединство тела, душе и околине када се то јединство наруши, настаје болест модел целовитог здравља се, како то виде њуејџовци, заснива на концеп- ту енергије, а не материје енергија је, према том схватању, космичка, универзална животна снага која подржава живот, а нази- ва се различитим именима (ruah, prana, chi’i, ) трансцеденталном медитацијом и другим сличним техникама уклањале би се, наводно, све штетне последице разних стре- сова психичке природе, а доласком у кон- такт са споменутом космичком енергијом лечиле би се, практично, све болести да ли хришћани у оваквом схватању виде некакав проблем? и да и не хришћанска борба са болешћу се заснива на помоћи с вишe, али то није никаква енергија нити каква космичка, универзална животна сна- га то је тројични бог, чије се друго лице, превечни логос, ради нас и ради нашега милана вучићевић и татјана радић 58 l православни мисионар l 3/2010 март/април 2010 l православни мисионар l 59 спасења оваплотио и као богочовек био рас- пет и умро, васкрсао и који се, потом, вазнео на небо са друге стране, хришћани се кори- сте различитим могућностима лечења које пружају они који су се за то школовали или се ослањају на народно предање, које познаје другачије начине лечења (углавном у виду фитотерапије (лечење биљем) често се и међу онима који иду у цркву чује да су про- бали овај или онај начин лечења – кинески, тајвански, тајландски, тибетански, руски и слично препоручује се да се увек преиспита одакле долази тај и такав начин лечења обично се изговарамо да је то њихово пре- дачко лечење, које су наши људи усавршили на швајцарским или америчким универзи- тетима или, пак, у земљама чији приступ лечења користимо да ли се треба затворити у свој систем и одбацити све оно што се добија мултикултуралношћу? наравно да не! али да ли треба да будемо опрезни због злоупотреба, због неиспитаног терена и коришћења метода који нису у складу са нашим веровањем? наравно да да! дејвид морис у књизи болест и култура у постмодерном добу каже да болест више није искључиво биолошко стање, већ нешто што делом ствара култура или у шта култу- ра продире додаје да је постмодерна болест суштински биокултурна – увек је биолошка и увек припада култури – смештена на рас- кршћу биологије и културе ако човек про- живљава некакав физички бол, препорука је да покуша да га уклони тако што ће прак- тиковати биофидбек (грана алтернативне медицине), а што подразумева покушај да снагом своје воље контролишеш и своје тело хм, ни ово није некакав баук за хри- шћане али познајући човека као кварљиву робу, схватамо да се, у историјском пресеку, оно што је користило за добро углавном преокретало у зло а додајући и речи старца тадеја какве су ти мисли, такав ти је живот, увиђамо да човекове мисли могу да произведу и добро и зло и да такве мисли могу бити усмерене и на неког другог у књизи гуру, млад човек и старац пајсије, која се преводи, постоји прича о људима који су ишли на јогу и практиковали силва метод и како се дешавало да неки људи пот- пуно полуде а све то може да се прикаже као метод холистичке медицине, где ти умом себи или другом желиш да помогнеш да оздрави није нам све на корист треба да нам буде јасно да све може да нам служи, али да нам није све на корист, и да треба добро да размислимо када се решимо на овај или онај метод лечења не треба да будемо ни затворени, да одбацује- мо методе које су делотворне и добре, али ипак морамо бити упућени у механизме деловања оних чије услуге користимо m холизам – схватање да организам у физи- олошком, психолошком и социјалном сми- слу може да функционише само као целина; већина метода у алтернативној медицини користи холистички приступ у лечењу, који наглашава емотивни, ментални, духовни и физички елемент код пацијента и особу у целости третира особу у овом контексту алтернативна медицина – пракса здрав- ствене бриге, филозофија лечења и терапија која се не користи у научно прихваћеној медицини (киропракрика, акупунктура, традиционална кинеска медицина, травар- ство, уринотерапија, лековито гладовање, хомеопатија, хипноза, ајурведа, медитација, јога, биофидбек (biofeedback) итд) медитација – ментална дисциплина којом онај који је практикује покушава да из стања „мислећег“ ума пређе у дубље ста- ње релаксације и свесности (будности); практикује се још од антике; саставни је део великог броја религија, мада се практикује и независно од религијских традиција 60 l православни мисионар l 3/2010 сви смо једни другима тако потребни јер – ма где били – бог нам увек шаље људе да нам буду по срцу и души како би се сваки подвиг и сваки труд осмислио и облагодарио помоћ је наша у име господа, створитеља неба и земље (пс 123,8) у лазак у цркву већина житеља врњачке бање везала је бањску црквицу посвећену рођењу пре- свете богородице овај храм није „цркви- ца“ само због своје величине, већ и зато што нам је тако прирастао за срце и сро- дио се са нама то је својеврсни саборни храм за читаву врњачку бању и њене госте сваке недељне литургије храм је препун, али готово тако да народ може мирно да се моли богу без да сметају једни другима но, помоћ је наша у име господа, створитеља неба и земље (пс, 123, 8), и њему ћемо се узмолити за сваки трептај душа наших, жедних истинске радости њему се молећи, а сопственим ушима и очима уверавајући се да нема ништа тако „добро“ нити тако „красно“ него да браћа живе заједно (пс, 132, 1), окупили смо се и прибили уз њега и око њега да бисмо некако сачували дар који смо добили и не би ли икако и добар плод изникао стари- ји људи који недељом долазе у цркву ту су од давнина – она се по њима препознаје, али већина младих је тек у скорије време почела да пристиже са свих страна увиде- ли смо да смо сви једни другима даровани и да морамо да чинимо све што је до нас да умножимо дар скупили смо се најпре око христа на недељној литургији, а у наставку у сали парохијског дома, заједно се окрепљујући тако је настала и певница, на празник св стефана дечанског, чију ћемо славу про- слављати и коме ћемо се молити да све што чинимо буде у славу христову ана црепуљаревић парохијска заједница у врњачкој бањи представљамо вам март/април 2010 l православни мисионар l 61 предавања на различите теме ће, ако бог дâ, почети са почет- ком великог поста у плану су и разне радионице, културне вече- ри посвећене музици, књижев- ности, филму и слично сви смо уверени да све зависи највише од нас самих и нашег прегалаштва, али и молитава за сада се сабирамо на литургији, после окрепљења недељом учимо се појању, певничком, по мокрањцу, а помало, готово невешто, и светогорском, и о свему што нам предстоји потан- ко се договарамо сви смо једни другима тако потребни јер – ма где били – бог нам увек шаље људе да нам буду по срцу и души како би се сваки подвиг и сваки труд осмислио и облагодарио дај, боже, да и ово што смо започели буде брод коме ће мно- ги на велику радост и славу твоју хтети да приступе m 62 l православни мисионар l 3/2010 мисли ћути и ради! човек много радне енер- гије потроши узалуд: прво – маштајући, а друго – при- чајући зато: ћути и ради и имаћеш снаге какав год да је посао и како год да је тежак кад радиш и ћутиш, онда сву пажњу управљаш на рад, и он осмишљено одмиче, а ти, притом, добијаш полет пси- хички (расте воља), а из пси- хичког проистиче и физички (расте снага) али бива и обр- нуто: из физичког (кондиција) проистиче и психички полет (искуство) ћутање и рад – покретачка полуга за успех и подвиг истинско подвижни- штво ово је проверено веков- ним искуством светих отаца на теби је само да примениш ипак, у свему томе има једна веома важна ситница: кад већ ћутиш, немој да ти остане празно ћутање, него га испуни унутрашњом молитвом „ora et labora!“ („моли се и ради!“) – то је монашко правило св бенедикта нурсијског ( 6 век) и, ето тако, и ти чеш врло лако постаћеш као монах – прави подвижник божији народ ревнује за бога на сваком месту на које је призван људска чудеса велика чудеса данас људи чине – са намером, или без намере – да прекрију чудеса божија сва цивилизација 21 века претвара се у својеврстан спектакл и три- јумф људских (у спрези са сатанском моћи) над божијом моћи и чудесима једи- но чудо божије које наочиглед свих још траје – мада изгледа неуочљиво због тран- спарентних људских чудеса (наука, техни- ка, технологија – делују као магија) –јесте чињеница да живот на земљи још увек постоји човек на ту чињеницу данас не обраћа баш много пажње све друго што чини за њега представља веће чудо него чињеница да живот и даље постоји m ауторка је вероучитељица при храму вазнесења господњег у жаркову радмила грујић размишљања у тишини март/април 2010 l православни мисионар l 63 одговорност боли нека благодат твоја дође, а овај свет нека прође! дидахи као грађани учествују у свему, али све подносе као странци свака туђина њима је отаџбина, а свака отаџбина туђина диогнету ш та уопште значи одговорност? колико год да се трудим, не могу да нађем смисленији одго- вор од тога да је одговорност једноставно прихватање кривице чудно поготово ако мислите/знате да нисте криви и зашто бисмо онда прихватали било какву одго- ворност, када сте, јел’те, попут свих нас хришћана, праведни и „некриви“? зар није наше да благом наредбом, пардон, поуком исправимо грешке оних тамо, ових око нас и шта ако нам они кажу „нећу“? ништа, нама је рај свакако осигуран, а то што им наређујемо, пардон, то што их поу- чавамо је само последица наше доброте ако неће да нас слушају, нека се снађу у паклу има доста места, вероватно кад, ето ти првога проблема, наравно, ако уопште имаш очи да га видиш: јер, зар стварно мислиш да је бог ства- рао толики свет и људе, нарочито оне „криве“, само да би имао чиме да пуни пакао? ако тако заиста мислиш, онда сада престани да читаш не желим да саблазним твоју праведност гадна је ствар прихватање кривице и, заиста, не постоји ништа што би могло да оправда такав један, према сопственом спасењу неодговоран, поступак наравно, предуслов је да постоји то сопствено спа- сење а ја, ето, мислим да не постоји! а мислим да не постоји зато што онда чита- ва она прича која се зове еванђеље некако не стоји сећате се оне наивно, некако дечије, „покварене“ молбе мајке синова зеведејевих и прилично строгог одговора гадна је ствар прихватање кривице и, заиста, не постоји ништа што би могло да оправда такав један, према сопственом спасењу неодговоран, поступак из другачијег угла свештеник вукашин милићевић из другачијег угла 64 l православни мисионар l 3/2010 који су синови добили од господа веро- ватно једина мрља у животу апостола љубави, нимало пријатна лекција коју је, по свему касније написаном судећи, веома добро научио можете да страдате и умре- те као ја, слободно, али не могу ништа да вам обећам па ко воли, нек’ изволи! мислим, ако сме а смеју, многи су смели и смеју јер је то умирање најлепша и најсмисленија ствар коју човек може да учини, и ако хоћете, то је једино спасење умирање за њега, који је, гле чуда, у онима са почетка, кривима и неправима, малима дакле, умирање за криве и неправе, мале, прихватање одго- ворности за њихову кривицу, то је наша одговорност како то одговорности за њихову кривицу? шта смо ми, добри хри- шћани, криви за оно што чине безбожни- ци и остали, јел’те, проклетници како, питаш? зар није господ рекао да ће из наших утроба тећи реке живе воде, да ћемо исцељивати болесне, подизати мртве итд и да то чинимо, а изгледа да нам нешто, част изузецима, баш и не иде, зар мислиш да би толики указивали прстом и чиме све не на нас када год им понестане синонима за лицемерје сваке врсте или је он крив мислим да нам ни та помисао није тако страна сетите се оне приче о великом инквизитору дакле, друштвено одговоран став хри- шћана: 1 када год и где год неко умре од гла- ди, ми га нисмо нахранили; 2 када год и где год се неко смрзне, ми га нисмо обукли; 3 када год и где год је неко убијен, ми га нисмо одбранили; 4 када год и где год неко умре у боле- сти, ми га нисмо излечили; 5 када год и где год неко пати, ми га нисмо утешили; 6 када год и где год неко нема, ми вероватно имамо више него што нам је потребно; 7 када год и где год неко мрзи, ми вероватно не знамо да волимо 8 када год и где год неко није хришћа- нин, ми нисмо хришћани е, сад, нисам баш сигуран да ћете овако бити главни у друштву, али има ваљда и важнијих ствари m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
... правде има већу тежину од саме правде; истина више ништа не значи, сад је само важно веродостојно испуњавање пра- вила ја прочишћавам чиним зло само да бих избегао још веће зло гушим зло у океа- ну релативног, процењујем, вагам, нипода- штавам све се дâ израчунати зло више не постоји – постоје само цифре, стратегије ја анализирам, ништа не осећам, немам моралних надзора, ја сам ђаво: ти си? саргатанус: прагматичан ђаво: сигуран си да се то може назва- ти теоријом? саргатанус: сигуран хладноћу и одсуство осећања људи олако поистовећу- ју са етиком ђаво (агалиарептусу): а ти? агалиарептус: ја сам теорија према којој зло никад није вољно, него увек про- исходи из нечега вишег, што није у чове- ковој власти ђаво: е, сад претерујеш, то више уоп- ште није уверљиво агалиарептус: јесте стварни разло- зи једног лошег поступка остају сакривени и недоступни у помраченој страни свести, примраку, као овом у ком се ми овде нала- зимо, а који бисмо могли назвати несве- сно ако човек убија, ако краде, то је зато што нема љубави иза свесног дела он у себи носи читав сплет непознатих му насилних набоја, од којих ће неки случајно и избити на видело под каквим лажним обличјем, али ће он и даље остати убеђен у то како то није био он, како то није дело- вала његова свест, него подсвест – гнусна животиња притајена у њему ђаво: домишљато, али исувише пое- тично то никада неће успети агалиарептус: хоће људи уживају у доказивању властите невиности сма- трају се за анђеле, анђеле мало згрчених крила што имају проблеме са варењем ђаво: и како то називаш? агалиарептус: психологизам ђаво прасну у смех окреће се мајордому ђаво: хароне! позовите ми харона брзо! мајордом се удаљава брзим корацима ђаво је повратио своју раздраганост поручници тријумфују агалиарептус: савест онакву какву смо досад познавали полако ишчезава 52 l православни мисионар l 3/2010 мај/јун 2010 l православни мисионар l 53 саргатанус: човек се кити некаквом новом савешћу, савешћу за коју верује да је изузетно умна небириус: жели да више никада не почини зло како више никада не би био крив како никада не би био одговоран опрани човек бебећа гуза ђаво: браво, агалиарептусе, саргата- нусе и небириусе разумео сам и усвајам све ваше предлоге нестајем, постојим само као невидљив, и ту се укорењујем агалиарептус: невидљив, ваша ђаволштино, то је решење! саргатанус (неспретњаковић): да, да, невидљив, као што је и он, тамо горе мук који траје извесно време ђаво (намргођено): умукните! осећа се непријатност тишине ђаво: добро а сад на посао но, не можете такви на пут харон улази на сцену у својој барци, а за њим следи мајордом ђаво: хароне, преузми их нека пређу пут у назад али их најпре преуреди тројица ђаволових поручника одлазе иза паравана излази троје деце, троје преле- пе деце, готово наге, дирљиве у својој незло- бивости харон им помаже да се укрцају у барку ђаво: како су лепи! и колико ће само зла чинити харон почиње да весла по стиксу, чије воде замишља- мо мирним, готово уљаним троје неподношљиво лепе деце остаје стојећи ђаво (разнежено): довиђења, кошутице моје до скорог виђења немојте се исуви- ше брзо враћати уз природно подругљив осмех – одмахује широким покретима руке деци која и даље стоје усправно на адском чамчићу лекар улази и затиче сцену са чудним укрцавањем приметивши како се ђаво поново смеј, е испушта уздах олакшања и обрћа се мајордому лекар: шта се ово дешава? он се смеје? мајордом: да његова ђаволштина је повратила своје добро расположење сви су окренути хароновој гондоли, која односи троје деце лекар: шта им то шаље? неки нови вирус? светски рат? природну катастрофу? мајордом: боље (извесно време:) мислиоце m 54 l православни мисионар l 3/2010 захваљујући спрези снага уредника новооснованог радија епархије београд- ско-карловачке, свештеника вукашина милићевића, и чланова редакције право- славног мисионара, средином јануара 2010 л г је на таласима поменутог радија покренута нова емисија: православни мисионар емитује се два пута месечно – сваког другог уторка од 20 часова, на фреквенцији 1073 mhz уредници еми- сије су редовни аутори мисионара, алек- сандар загорац и варја перковић наши слушаоци имају могућност укључивања у програм и разговора са гостима, при чему су за прва три слушаоца која се јаве спремни поклон-бројеви православног мисионара до сада је емитовано више емисија у којима су обрађене разноврсне теме (претежно везане за теме часописа) и угошћени су чланови редакције, све- штена лица, средњошколци, студенти, професори прва емисија је послужила као прилика да се пажњи слушалаца предочи постоја- ње новог дела програма, и тада су о сми- слу и циљевима часописа православни мисионар говорили главни и одговорни уредник ђакон оливер суботић и јелена славковић, матуранткиња земунске гим- назије госте смо довели пред изазов пита- њем да ли је данас са младима могуће комуницирати кроз овакву форму часопи- са и како наставити ту комуникацију млади и црква наредна емисија је продужена идеја прве да бисмо одговорили на тему миси- је цркве међу младима, помогли су нам свештеник угрин поповић, члан уређи- вачког одбора мисионара, и мирослав варја перковић речљубави зове православни мисионар медији и мисија речљубави зове православни мисионар мај/јун 2010 l православни мисионар l 55 стевановић, матурант београдске гимна- зије, који су динамично разговарали о будућем и актуелном пролазу младих до цркве и обрнуто у складу са календаром и почетком великог поста, промишљајући дане који предстоје, угостили смо и оца вукашина милићевића вођени мишљу о неопходном новом и хришћанском увиду у питање спорта и дисциплине тела, разговарали смо са дејаном гавриловићем, тренером и вице- шампионом европе у савате-боксу, и душаном мијушковићем, теологом и добитником златних медаља у бразилској џиу-џици у наставку смо се посветили контра- верзном односу адвокатуре и хришћанске вере, када су нам саговорници били адво- кат зоран перовић, ког је редакција интервјуисала у оквиру темата право и правда, и дипломирана правница ивана жанић по празновању васкрсења христовог подсетили смо се на увек присутно пита- ње милосрђа и бриге о невољницима (уколико се смемо уврстити у „срећне“) и угостили секретара верског добротвор- ног старатељства епархије београдско- карловачке свештеника владимира мар- ковића, и радника милосрдне секције исте организације малишу пушоњу емисија и часопис радио емисија православни мисионар је осмишљена као медијски пролаз који ће, надамо се, пратити рад и раст часописа, у чему ће непосредно учествовати имати сви чланови редакције, али и читаоци – средњошколци и студенти као „дописни- ци“ са „друге стране“, односно исте стра- не једног, нашег живота, на чије изазове заједно одговарамо и увек изнова – креа- тивно – тражимо решења изазови хришћанина (тј „човека у цркви“) нису ништа другачији од изазова онога који је на прагу своје младости и стицања најважнијих искустава наиме, сваки појединац се налази пред питањи- ма свог времена, а оно је увек различито у односу на прошлост, чија су решења позната и испробана како смо позвани не на мир, већ на мач (у смислу војске светлости коју предводи сâм христос), наша позиција оних који „знају“ једнако је несигурна као и позиција оних у „незнању“ сви смо на почетку спознаје, а та полазна тачка јесу простор и време (данас, овде) у коме ћемо се заједно изграђивати ка могућој (на земљи) и жељеној мери христове љубави њој нећемо исповедати своја знања, именова- ња ни умовања, већ само срца, а она су, хвала богу, још увек истоветна и исто саздана са таквим мислима обраћамо се свим садашњим и будућим слушаоцима и радујемо се да нас чују и подрже – гласом или ухом! m 56 l православни мисионар l 3/2010 одавно сам желео да доживим нешто посебно и необично а тесно везано за нашу предивну православну веру божјим промислом, подаље од несно- сне вреве свакидашњице, на месту где се иначе дешавају свакојака божја чуда, присуствовао сам једном предивном, несвакидашњем догађају тог прелепог, сунчаног априлског јутра, сви смо са великим набојем тихе радости ишчекивали догађај године у заједници: крштење браће рихарда и александра на први поглед ништа необично - крштење, као и свако дру- никола каплановић благодатна преобраћења земља живих земљаживих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земљаживих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земљаживих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице мај/јун 2010 l православни мисионар l 57 го управо због своје специфичности, ово крштење је било нешто што се ретко, можда никада више не може доживети наиме, брат рихард је мађарске нацио- налности, рођен у католичкој породици божијим промислом, више чудом, пре- чувши име места у коме очекује спас од огрезлости у једној од највећих пошасти - наркоманији, уместо у ковин, стиже у ковиљ тј манастир под чијим покрови- тељством егзистира заједница за лечење ове душевне болести будући очаран кон- цептом заједнице и редовним похађањем такозваних колоквијума, бива примљен у заједницу у којој се сусреће са правосла- вљем које му прираста за срце како су дани пролазили, уз неизмерну љубав при- сутне сабраће, открива „живе импулсе“ православне вере и открива дубоко у себи исконску жеђ за богом кроз, како и сам сведочи - праву веру да би, кроз све- ту тајну евхаристије могао истински да приђе богу, одлучује да новосклопљени савез са богом овенча крштењем у овој предивној, благословеној заједници брат александар има сасвим другачију причу оставши без родитеља, одаје се пороку наркоманије и алкохолизма и дуги низ година живи као бескућник по парковима, напуштеним аутомобилима дотиче духовно и телесно дно, егзистира- јући на самој ивици живота и смрти божијом љубављу и милошћу доспева у здраву и благословену заједницу живих и спасених душа некрштен, одбачен од света, дубоко дирнут љубављу присутне сабраће, такође осећа неописиву жеђ за вечним животом у христу, богу нашем да би цео овај догађај био још посебни- ји и надахнутији, отац бранко, иначе духовни пастир заједнице, позива оца кристијана, православног свештеника из будимпеште да обави крштење тако је наш нови брат у христу, кључне делове најважније свете тајне слушао на свом матерњем језику стога и најприродније прихватио печат дара духа светога наравно, крштење је због брата алексан- дра, обављено двојезично што овом дога- ђају даје необичну ноту коју ћемо, сви присутни памтити целог живота да би све било још карактеристичније и што више у православном духу, припремили смо огромно буре у коме су браћа потпу- но погружена у претходно благо загреја- ну воду с обзиром да је овај предиван салаш освештан и да се на њему живи по манастирском типику па самим тим је и свеприсутна велика благодат духа свето- га, крштење је обављено у дворишту, испред куће то је у многоме допринело још приснијем и надахнутијем доживљају ове тако важне свете тајне након крштења је уследила предивна и дирљива беседа оца кристијана која нам је, заједно са осталим импресијама тог посебног дана оставила упечатљив, сна- жан утисак који ћемо дуго памтити али ту се ова чудна прича не зауставља наш новопридошли брат исламске веро- исповести је на сличан начин осетио сличну потребу за сједињењем са живим богом нашим, на једини прави, богоуго- дан начин кроз неисцрпни извор благода- ти свете тајне евхаристије жељно оче- кујемо и тај радостан дан, посебан као и овај претходно описани на оваквом месту, чуда и нису чудна док се бројни људи снебивају разним необичним догађајима, у заједници „земља живих“ и највећа „чудеса“ радо- сно се прихватају као само још један импулс неизмерне божије љубави и милости, знак његове непорециве све- присутности у нама и око нас и трудимо се да му непрестаном жртвом, љубављу и стрпљењем узвратимо бар један атом те неизрецивости којом нас он изобилно обасипа m критички водич кроз new age болест и постмодерно време у новом добу стање болести може бити тумачено на различите начине оно се, у принци- пу, доживљава као стање одступања од здравља које има своје карактеристичне симптоме и захвата цео организам или је ограничено на поједине органе у сваком случају, то је поремећај нормалних, физио- лошких збивања у организму под утицајем различитих штетних чинилаца међу све- тим оцима православне цркве на болест се често гледа као на меру којом бог жели да нас умири и сведе у равнотежу, у којој се ми, након батргања и врлудања, враћамо себи многи хришћани се са болешћу боре уз помоћ молитве и поста, али, наравно, не одбијају ни помоћ лекара, а боре се и при- мењујући и алтернативну медицину, која може бити у различитим облицима у мре- жи новог доба ти алтернативни облици лечења имају велико поље деловања и пред- стављају велики изазов поборници ове идеје наглашавају холистички или свеобу- хватни приступ у лечењу болести холизам је, према мишелу лакроа, још увек недо- вољно дефинисан појам, а донедавно је био везан искључиво за биолошке или психоло- шке науке биолошка холистичка теорија сматра да је организам као целина више од чистог збира делова и да та целина води све своје физичко-хемијске процесе на којима се заснивају животне појаве, тј да ниједан такав процес није независан од других про- цеса, односно од целине организма у нови- јој психологији холизам је смер према коме се психолошке појаве не смеју посматрати изоловано, него само у оквиру читаве пси- холошке структуре када настаје болест према философији новог доба здравље особе чини складно јединство тела, душе и околине када се то јединство наруши, настаје болест модел целовитог здравља се, како то виде њуејџовци, заснива на концеп- ту енергије, а не материје енергија је, према том схватању, космичка, универзална животна снага која подржава живот, а нази- ва се различитим именима (ruah, prana, chi’i, ) трансцеденталном медитацијом и другим сличним техникама уклањале би се, наводно, све штетне последице разних стре- сова психичке природе, а доласком у кон- такт са споменутом космичком енергијом лечиле би се, практично, све болести да ли хришћани у оваквом схватању виде некакав проблем? и да и не хришћанска борба са болешћу се заснива на помоћи с вишe, али то није никаква енергија нити каква космичка, универзална животна сна- га то је тројични бог, чије се друго лице, превечни логос, ради нас и ради нашега милана вучићевић и татјана радић 58 l православни мисионар l 3/2010 март/април 2010 l православни мисионар l 59 спасења оваплотио и као богочовек био рас- пет и умро, васкрсао и који се, потом, вазнео на небо са друге стране, хришћани се кори- сте различитим могућностима лечења које пружају они који су се за то школовали или се ослањају на народно предање, које познаје другачије начине лечења (углавном у виду фитотерапије (лечење биљем) често се и међу онима који иду у цркву чује да су про- бали овај или онај начин лечења – кинески, тајвански, тајландски, тибетански, руски и слично препоручује се да се увек преиспита одакле долази тај и такав начин лечења обично се изговарамо да је то њихово пре- дачко лечење, које су наши људи усавршили на швајцарским или америчким универзи- тетима или, пак, у земљама чији приступ лечења користимо да ли се треба затворити у свој систем и одбацити све оно што се добија мултикултуралношћу? наравно да не! али да ли треба да будемо опрезни због злоупотреба, због неиспитаног терена и коришћења метода који нису у складу са нашим веровањем? наравно да да! дејвид морис у књизи болест и култура у постмодерном добу каже да болест више није искључиво биолошко стање, већ нешто што делом ствара култура или у шта култу- ра продире додаје да је постмодерна болест суштински биокултурна – увек је биолошка и увек припада култури – смештена на рас- кршћу биологије и културе ако човек про- живљава некакав физички бол, препорука је да покуша да га уклони тако што ће прак- тиковати биофидбек (грана алтернативне медицине), а што подразумева покушај да снагом своје воље контролишеш и своје тело хм, ни ово није некакав баук за хри- шћане али познајући човека као кварљиву робу, схватамо да се, у историјском пресеку, оно што је користило за добро углавном преокретало у зло а додајући и речи старца тадеја какве су ти мисли, такав ти је живот, увиђамо да човекове мисли могу да произведу и добро и зло и да такве мисли могу бити усмерене и на неког другог у књизи гуру, млад човек и старац пајсије, која се преводи, постоји прича о људима који су ишли на јогу и практиковали силва метод и како се дешавало да неки људи пот- пуно полуде а све то може да се прикаже као метод холистичке медицине, где ти умом себи или другом желиш да помогнеш да оздрави није нам све на корист треба да нам буде јасно да све може да нам служи, али да нам није све на корист, и да треба добро да размислимо када се решимо на овај или онај метод лечења не треба да будемо ни затворени, да одбацује- мо методе које су делотворне и добре, али ипак морамо бити упућени у механизме деловања оних чије услуге користимо m холизам – схватање да организам у физи- олошком, психолошком и социјалном сми- слу може да функционише само као целина; већина метода у алтернативној медицини користи холистички приступ у лечењу, који наглашава емотивни, ментални, духовни и физички елемент код пацијента и особу у целости третира особу у овом контексту алтернативна медицина – пракса здрав- ствене бриге, филозофија лечења и терапија која се не користи у научно прихваћеној медицини (киропракрика, акупунктура, традиционална кинеска медицина, травар- ство, уринотерапија, лековито гладовање, хомеопатија, хипноза, ајурведа, медитација, јога, биофидбек (biofeedback) итд) медитација – ментална дисциплина којом онај који је практикује покушава да из стања „мислећег“ ума пређе у дубље ста- ње релаксације и свесности (будности); практикује се још од антике; саставни је део великог броја религија, мада се практикује и независно од религијских традиција 60 l православни мисионар l 3/2010 сви смо једни другима тако потребни јер – ма где били – бог нам увек шаље људе да нам буду по срцу и души како би се сваки подвиг и сваки труд осмислио и облагодарио помоћ је наша у име господа, створитеља неба и земље (пс 123,8) у лазак у цркву већина житеља врњачке бање везала је бањску црквицу посвећену рођењу пре- свете богородице овај храм није „цркви- ца“ само због своје величине, већ и зато што нам је тако прирастао за срце и сро- дио се са нама то је својеврсни саборни храм за читаву врњачку бању и њене госте сваке недељне литургије храм је препун, али готово тако да народ може мирно да се моли богу без да сметају једни другима но, помоћ је наша у име господа, створитеља неба и земље (пс, 123, 8), и њему ћемо се узмолити за сваки трептај душа наших, жедних истинске радости њему се молећи, а сопственим ушима и очима уверавајући се да нема ништа тако „добро“ нити тако „красно“ него да браћа живе заједно (пс, 132, 1), окупили смо се и прибили уз њега и око њега да бисмо некако сачували дар који смо добили и не би ли икако и добар плод изникао стари- ји људи који недељом долазе у цркву ту су од давнина – она се по њима препознаје, али већина младих је тек у скорије време почела да пристиже са свих страна увиде- ли смо да смо сви једни другима даровани и да морамо да чинимо све што је до нас да умножимо дар скупили смо се најпре око христа на недељној литургији, а у наставку у сали парохијског дома, заједно се окрепљујући тако је настала и певница, на празник св стефана дечанског, чију ћемо славу про- слављати и коме ћемо се молити да све што чинимо буде у славу христову ана црепуљаревић парохијска заједница у врњачкој бањи представљамо вам март/април 2010 l православни мисионар l 61 предавања на различите теме ће, ако бог дâ, почети са почет- ком великог поста у плану су и разне радионице, културне вече- ри посвећене музици, књижев- ности, филму и слично сви смо уверени да све зависи највише од нас самих и нашег прегалаштва, али и молитава за сада се сабирамо на литургији, после окрепљења недељом учимо се појању, певничком, по мокрањцу, а помало, готово невешто, и светогорском, и о свему што нам предстоји потан- ко се договарамо сви смо једни другима тако потребни јер – ма где били – бог нам увек шаље људе да нам буду по срцу и души како би се сваки подвиг и сваки труд осмислио и облагодарио дај, боже, да и ово што смо започели буде брод коме ће мно- ги на велику радост и славу твоју хтети да приступе m 62 l православни мисионар l 3/2010 мисли ћути и ради! човек много радне енер- гије потроши узалуд: прво – маштајући, а друго – при- чајући зато: ћути и ради и имаћеш снаге какав год да је посао и како год да је тежак кад радиш и ћутиш, онда сву пажњу управљаш на рад, и он осмишљено одмиче, а ти, притом, добијаш полет пси- хички (расте воља), а из пси- хичког проистиче и физички (расте снага) али бива и обр- нуто: из физичког (кондиција) проистиче и психички полет (искуство) ћутање и рад – покретачка полуга за успех и подвиг истинско подвижни- штво ово је проверено веков- ним искуством светих отаца на теби је само да примениш ипак, у свему томе има једна веома важна ситница: кад већ ћутиш, немој да ти остане празно ћутање, него га испуни унутрашњом молитвом „ora et labora!“ („моли се и ради!“) – то је монашко правило св бенедикта нурсијског ( 6 век) и, ето тако, и ти чеш врло лако постаћеш као монах – прави подвижник божији народ ревнује за бога на сваком месту на које је призван људска чудеса велика чудеса данас људи чине – са намером, или без намере – да прекрију чудеса божија сва цивилизација 21 века претвара се у својеврстан спектакл и три- јумф људских (у спрези са сатанском моћи) над божијом моћи и чудесима једи- но чудо божије које наочиглед свих још траје – мада изгледа неуочљиво због тран- спарентних људских чудеса (наука, техни- ка, технологија – делују као магија) –јесте чињеница да живот на земљи још увек постоји човек на ту чињеницу данас не обраћа баш много пажње све друго што чини за њега представља веће чудо него чињеница да живот и даље постоји m ауторка је вероучитељица при храму вазнесења господњег у жаркову радмила грујић размишљања у тишини март/април 2010 l православни мисионар l 63 одговорност боли нека благодат твоја дође, а овај свет нека прође! дидахи као грађани учествују у свему, али све подносе као странци свака туђина њима је отаџбина, а свака отаџбина туђина диогнету ш та уопште значи одговорност? колико год да се трудим, не могу да нађем смисленији одго- вор од тога да је одговорност једноставно прихватање кривице чудно поготово ако мислите/знате да нисте криви и зашто бисмо онда прихватали било какву одго- ворност, када сте, јел’те, попут свих нас хришћана, праведни и „некриви“? зар није наше да благом наредбом, пардон, поуком исправимо грешке оних тамо, ових око нас и шта ако нам они кажу „нећу“? ништа, нама је рај свакако осигуран, а то што им наређујемо, пардон, то што их поу- чавамо је само последица наше доброте ако неће да нас слушају, нека се снађу у паклу има доста места, вероватно кад, ето ти првога проблема, наравно, ако уопште имаш очи да га видиш: јер, зар стварно мислиш да је бог ства- рао толики свет и људе, нарочито оне „криве“, само да би имао чиме да пуни пакао? ако тако заиста мислиш, онда сада престани да читаш не желим да саблазним твоју праведност гадна је ствар прихватање кривице и, заиста, не постоји ништа што би могло да оправда такав један, према сопственом спасењу неодговоран, поступак наравно, предуслов је да постоји то сопствено спа- сење а ја, ето, мислим да не постоји! а мислим да не постоји зато што онда чита- ва она прича која се зове еванђеље некако не стоји сећате се оне наивно, некако дечије, „покварене“ молбе мајке синова зеведејевих и прилично строгог одговора гадна је ствар прихватање кривице и, заиста, не постоји ништа што би могло да оправда такав један, према сопственом спасењу неодговоран, поступак из другачијег угла свештеник вукашин милићевић из другачијег угла 64 l православни мисионар l 3/2010 који су синови добили од господа веро- ватно једина мрља у животу апостола љубави, нимало пријатна лекција коју је, по свему касније написаном судећи, веома добро научио можете да страдате и умре- те као ја, слободно, али не могу ништа да вам обећам па ко воли, нек’ изволи! мислим, ако сме а смеју, многи су смели и смеју јер је то умирање најлепша и најсмисленија ствар коју човек може да учини, и ако хоћете, то је једино спасење умирање за њега, који је, гле чуда, у онима са почетка, кривима и неправима, малима дакле, умирање за криве и неправе, мале, прихватање одго- ворности за њихову кривицу, то је наша одговорност како то одговорности за њихову кривицу? шта смо ми, добри хри- шћани, криви за оно што чине безбожни- ци и остали, јел’те, проклетници како, питаш? зар није господ рекао да ће из наших утроба тећи реке живе воде, да ћемо исцељивати болесне, подизати мртве итд и да то чинимо, а изгледа да нам нешто, част изузецима, баш и не иде, зар мислиш да би толики указивали прстом и чиме све не на нас када год им понестане синонима за лицемерје сваке врсте или је он крив мислим да нам ни та помисао није тако страна сетите се оне приче о великом инквизитору дакле, друштвено одговоран став хри- шћана: 1 када год и где год неко умре од гла- ди, ми га нисмо нахранили; 2 када год и где год се неко смрзне, ми га нисмо обукли; 3 када год и где год је неко убијен, ми га нисмо одбранили; 4 када год и где год неко умре у боле- сти, ми га нисмо излечили; 5 када год и где год неко пати, ми га нисмо утешили; 6 када год и где год неко нема, ми вероватно имамо више него што нам је потребно; 7 када год и где год неко мрзи, ми вероватно не знамо да волимо 8 када год и где год неко није хришћа- нин, ми нисмо хришћани е, сад, нисам баш сигуран да ћете овако бити главни у друштву, али има ваљда и важнијих ствари m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
Свеска: 313 | Друштвена одговорност хришћана
... Фотографија на насловној страни корице: Породица поред цркве Ружице на Калемегдану фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: Епископ будимски Господин Лукијан фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на трећој страни корице: Кад учинисте једном од ове моје нај мање браће, мени учинисте (Мт 25, 40) фото: Игор Маринковић PRAVOSLAVNI мај / јун 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Црква Светог Василија Блаженог у Москви фото: Хаџи Марко Вујичић misionar Реч уредника Радост празничног времена 2-3 Старечник Духовне поуке старца Тадеја савременим хришћанима 4-5 Сведочанства Прво чудо патријарха Павла 6-7 Духовне поуке Хришћанска одговорност у отачким мудростима 8 Хришћанска антропологија Кожне хаљине 9-12 Света Земља Вазнесење и Педесетница 12-13 Службе Цркве Историјски подсетник за чтечеве и ипођаконе 14-15 Јубилеј Деведесет година Православног богословског факултета у Београду 16-19 Тема броја Друштвена одговорност као пројава љубави 20-22 Вера као мотив за друштвену делатност 23-24 Свети Григорије Палама као образац хришћанске одговорности 25-26 Разговор са свештеником др Зораном Крстићем Одговорност кроз сведочанство аутентичности живота 27-32 Разговор са свештеником Владимиром Марковићем Друштвена одговорност на делу 33-36 Пуноћа хришћанске одговорности 37-39 Одговорност према природи 40-41 Одговорност према биолошком опстанку 42-44 Христови сведоци Крв мученика је семе за нове хришћане 44-45 Разговори Алексеј Степанович Хомјаков 46-48 Проза Ерик-Емануел Шмит 49-53 Медији и мисија Реч Љубави зове Православни мисионар 54-55 Земља живих Благодатна преобраћења 56-57 Критички водич кроз New age Болест и постмодерно време у новом добу 58-59 Представљамо вам Парохијска заједница у Врњачкој Бањи 60-61 Мисли Размишљања у тишини 62 Из другачијег угла Одговорност боли 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 3/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може
... Фотографија на насловној страни корице: Породица поред цркве Ружице на Калемегдану фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: Епископ будимски Господин Лукијан фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на трећој страни корице: Кад учинисте једном од ове моје нај мање браће, мени учинисте (Мт 25, 40) фото: Игор Маринковић PRAVOSLAVNI мај / јун 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Црква Светог Василија Блаженог у Москви фото: Хаџи Марко Вујичић misionar Реч уредника Радост празничног времена 2-3 Старечник Духовне поуке старца Тадеја савременим хришћанима 4-5 Сведочанства Прво чудо патријарха Павла 6-7 Духовне поуке Хришћанска одговорност у отачким мудростима 8 Хришћанска антропологија Кожне хаљине 9-12 Света Земља Вазнесење и Педесетница 12-13 Службе Цркве Историјски подсетник за чтечеве и ипођаконе 14-15 Јубилеј Деведесет година Православног богословског факултета у Београду 16-19 Тема броја Друштвена одговорност као пројава љубави 20-22 Вера као мотив за друштвену делатност 23-24 Свети Григорије Палама као образац хришћанске одговорности 25-26 Разговор са свештеником др Зораном Крстићем Одговорност кроз сведочанство аутентичности живота 27-32 Разговор са свештеником Владимиром Марковићем Друштвена одговорност на делу 33-36 Пуноћа хришћанске одговорности 37-39 Одговорност према природи 40-41 Одговорност према биолошком опстанку 42-44 Христови сведоци Крв мученика је семе за нове хришћане 44-45 Разговори Алексеј Степанович Хомјаков 46-48 Проза Ерик-Емануел Шмит 49-53 Медији и мисија Реч Љубави зове Православни мисионар 54-55 Земља живих Благодатна преобраћења 56-57 Критички водич кроз New age Болест и постмодерно време у новом добу 58-59 Представљамо вам Парохијска заједница у Врњачкој Бањи 60-61 Мисли Размишљања у тишини 62 Из другачијег угла Одговорност боли 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 3/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може
Одреднице:
9
Свеска: 314 | Насиље у друштву
...је циљ самоодбра- на и очувања интегритета и живота отац психоАНАЛИЗ?📌 е сигмунд фројд – у
покушају да појасни настанак душевног
конфликта као главног узрочника
хистерије и неурозе – настоји да
...је циљ самоодбра- на и очувања интегритета и живота отац психо
МЕТА инфо: Р:18267 К:145225 Д:80
| Свеска 314 |
Свеска: 314 | Насиље у друштву
... на православном богословском факултету у београду указивати на лепоту и доброту живота разговор водила милана ивковић јул/август 2010 l православни мисионар l 31тема бро ј а стање немоћи пружа прилику проја- вљивања агресивности као особине људске природе, чији је циљ самоодбра- на и очувања интегритета и живота отац психоанализе сигмунд фројд – у покушају да појасни настанак душевног конфликта као главног узрочника хистерије и неурозе – настоји да прика- же тамне садржаје несвеснога дела људ- ске личности истражујући садржаје њеног несвесног дела, фројд уочава агресивност, а у његовим радовима су запажена два приступа овом проблему према његовом ранијем мишљењу агре- сија је само компонента либида која има за циљ да помогне у остварењу пријатности и задовољства неколико година касније фројд редигује ову тео- рију говорећи о два инстинкта унутар човека који постају покретачи његовог понашања: инстинкт живота – eros, и инстинкт смрти – thanatos инстинкт смрти је тежња да се човек врати у ста- ње хомостазе, коју карактерише избега- вање сваког вида напетости, односно враћање из органског у неоргански начин постојања дејство инстинкта смрти испољава се кроз три радње: на првом је месту аутодеструктивност; а уколико надвлада инстинкт живота, аутодеструктивност се усмерава ка спо- љашњем објекту у виду агресивности и деструктивности крајњи плод делова- ња инстинкта смрти јесте мржња међу- тим, енергија агресивности која постоји у човеку не треба обавезно да се посма- тра негативно јер она сама по себи није негативна, него је од бога дарована човеку и у служби је живота и остваре- ња домостроја божијег zможе ли се насиље разврстати на телесно, душевно и духовно? - сваки вид комуникације у коме се примењује сила, тамо где један од суди- оника осећа страх и несигурност, указу- је на то да друга особа у свом наступу има дозу насиља и да примењује силу, то јест у већој или мањој мери наступа агресивно у савременој литератури постоје поделе на разне облике насиља (породично, малолетничко, друштвено итд), али оно се може поделити и на ове три категорије: телесно, душевно и духовно примере телесног није потребно наводити јер су, на жалост, опште позна- ти проблем је, међутим, у томе што је телесно насиље увек праћено душев- ним, тако да жртва са „лаким телесним повредама“ обично има и тешке душев- не повреде, што јасно указује на душев- не патње, односно на то да је простор душевног страдања веома комплексан душевно насиље је вема слично теле- сном сваки вид насиља је и насиље на душевни живот, а под тим подразуме- вамо све душевне функције човека – као што су емоционална страна живота, мотивација, воља итд пример може бити однос мајке и детета у фази едипо- вог комплекса, када мајка над сопстве- ним дететом несвесно врши насиље, што за последицу има то да оно касније не успева да се осамостали и заснује сваки вид духовног живота који се базира на било ком виду агресије и насиља у било којој форми није природан цркви, и као такав је стран црквеном предању 32 l православни мисионар l 4/2010 сопствени живот, него остаје стално и патолошки везано за њу слично може бити и у браку – када супруг, ако је насилник, врши и душевно насиље над супругом („ти не можеш без мене“, „ако се разведеш, отворен ти је пут у пропаст“) стварајући тако осећај неси- гурности и патолошке везаности за партнера основна метода рада многих секти базира се управно на душевном насиљу, које поробљава слободу њихо- вих жртава све ово за последицу може имати страшну душевну патњу друге особе овај вид насиља може се приме- тити и у јавности у виду разних поли- тичких предизборних парола, које не бих хтео да наводим, а чија је сврха мен- тална манипулација грађанима и насил- но деловање против разумне слободе избора сви ови примери слични су у томе што другог чине несигурним, нео- длучним и ускраћују му могућност здравог развоја и слободног избора, што сигурно може да се окарактерише као душевни вид насиља под духовни вид насиља може се увр- стити све оно што наноси бол људском духу и ускраћује његову слободу и кре- ативност духовно насиље не треба аутоматски поистовећивати са црквом јер се у свести наших људи оно духовно поистовећује са простором цркве наравно, ни црква – иако богочовечна- ски организам – није поштеђена насиља јер и у њој борави немоћни и агресивни човек сваки вид духовног живота који се базира на било ком виду агресије и насиља у било којој форми није приро- дан цркви, и као такав је стран цркве- ном предању често фанатична борба за „данашњем немоћном, крхком човеку треба помоћи да схва- ти библијску истину коју је веома лепо изразио наш писац меша селимовић: „немам два срца, једно за мржњу а друго за љубав“ само указивањем на лепоту и доброту живота у човеку може да овлада љубав, и да се преобрази насиље“ јул/август 2010 l православни мисионар l 33тема бро ј а веру, за православље, није ништа друго до мутирани вид насиља који – и поред све његове деструктивности – постаје прихватљив за његовог реализатора и околину у друштвеним оквирима наси- ље се може приметити и у медијима, тоталитаристичким идеологијама, као и кроз много мање – више познатих кроз историју коришћених метода zможе ли се говорити о насиљу као деструктивно-поробљављјућој и дез- интегративној сили, али и о „насиљу“ као крсно-преображавајућој сили? „царство небеско са напором се осваја и подвижници га задобијају“ - наравно да може јер је сáма енергија агресивности – афективност, по својој природи добра и корисна за човека и живот није сваки вид примене силе негативан – сетимо се само вакцинаци- је мале деце колико је често неопходна сила да би се дете обуздало и да би се вакцинисало, што је нужно за његово здравље и опстанак колико пута је сва- ко од нас са сузама седео за столом и ручао јер је родитељ применио силу по психијатријама неке пацијенте фикси- рају како би се избегло самоповређива- ње и повређивање других – то је такође примена силе, али не и насиље зар често не силимо и сами себе – кад је питању учење? многима је устајање за школу или посао свакодневни вид наси- ља над самим собом, и то неопходан стога примена силе, која се често пута супротставља слободи „жртве“, не мора бити негативна ипак, у оваквим ства- рима треба бити веома опрезан јер се лако може прећи граница од конструк- тивног ка деструктивном цели дру- штвени систем у неку руку функциони- ше на принципима репресије и силе закона, без кога би наступило оно ката- строфално насиље анархије јасно је да постоји позитивни вид примене силе, који гради и изграђује, и онај негатив- ни, који је деструктиван и катастрофа- лан по живот, здравље и достојанство човека zпознати психијатар и неуролог вик- тор франкл је писао и учио о „егзи- стенцијалном вакууму“, тј о бесмислу који изазива хаотичну агресивност према себи и другима можете ли нам рећи нешто више о његовом методу „логотерапије“? - лично искуство стравичног живота у концентрационом логору пружило је виктору франклу прилику да примети да су они људи који нису имали мотива- цију за живот – јер их нико није чекао код куће – били много подложнији смр- ти и чешће су извршавали суицид (самоубиство) смисао човеку даје сна- гу и лепоту живота, подиже квалитет живљења и општења са другима егзи- човек који не може да воли ближњег као самог себе, који не осећа одговорност према ближњем и према самом себи, а при томе не види смисао у свакоднев- ним ситуацијама, природ- но постаје деструктиван и према самом себи и према околини ако је та деструк- тивност поткрепљена немоћу и безнађем, она логично рађа агресивно понашање и насиље 34 l православни мисионар l 4/2010 стенцијални вакуум или ноогена неу- роза није само последица изгубљеног смисла, него је много комплекснији склоп проблема у људској личности по франкловом учењу, битни факто- ри здравог живота су осећај смисла, жеља за смислом, одговорност и љубав ови елементи су претпоставка душевног здравља људског бића човек који не може да воли ближњег као самог себе, који не осећа одговорност према ближњем и према самом себи, а при томе не види смисао у свакоднев- ним ситуацијама, природно постаје деструктиван и према самом себи и према околини ако је та деструктив- ност поткрепљена немоћу и безнађем, она логично рађа агресивно понашање и насиље смисао логотерапије и јесте у томе да човеку помогне да у себи открије потенцијале љубави и одго- ворности, као и да га оспособи да види да живот увек има смисла zсматрате ли да савремена цивили- зација и култура утичу на пораст насиља у друштву? - човек је друштвено биће и дру- штво у коме живи утиче на његово понашање агресивност је често уско повезана са пријатношћу, тако да је човек не може лако препознати и од ње се оградити џоан ривијер је уочи- ла да се у човековим очима лако може приметити сирово задовољство када учини заједљиву примедбу другоме, што није ништа друго до акт агресије свако ко има искуство вожње у бео- граду зна да улазак у кружни ток на славији у време шпица није ништа друго него акт насиља и дрскости, који постаје нужно зло кретања у граду друштво би требало да препозна агре- сивност и да се према њој односи кон- структивно тако што ће ту енергију усмеравати механизмима који би побољшавали квалитет живота наравно, ове механизме претходно треба створити нема идеалног дру- штва, а и у добро развијеним дру- штвима у човеку није уништена агре- сивна енергија, него је само позитивно каналисана у смеру општег добра и добра појединца у западном свету, нпр немачкој или швајцарској, агре- сија и насиље постоје и санкционишу се, али у много мањој мери него код нас грађанин у тим земљама не узвра- ћа насиљем на насиље, него свој афект каналише кроз позитивне механизме, које је друштво одредило тако ако неко насилно вози или се насилно понаша, појединац себи неће дати пра- во да му узвати истом мером, него ће свој бес и агресију, коју насиље изази- ва, усмерити другим путем – пријави- ће насилника, а друштво ће га казни- ти свакодневица нас упозорава да је потребно откривати видове агресив- ности и насиља као њеног плода, али и градити механизме за њихово пози- тивно каналисање – сублимацију ове сирове енергије црква кроз своје вековно искуство подвига и духовног препорода човека, својим аскетским богословљем, може бити веома користан сабеседник и сарадник свим друштвеним и хумани- тарнима наукама које се баве пробле- мом насиља у друштву данашњем немоћном, крхком човеку треба помо- ћи да схвати библијску истину коју је веома лепо изразио наш писац меша селимовић: „немам два срца, једно за мржњу а друго за љубав“ само укази- вањем на лепоту и доброту живота у човеку може да овлада љубав, и да се преобрази насиље ово је једини здрав и сигуран пут у борби против сваког вида насиља m јул/август 2010 l православни мисионар l 35тема бро ј а виктор вицановић је психолог у деветој београдској гимназији, духовно чедо старца тадеја и стал- ни сарадник нашег часописа, а однедав- но и стални сарадник одбора за верску наставу архиепископије београдско- карловачке на пољу кадровских питања са њиме разговарамо о проблему насиља у савременој цивилизацији zпроблем насиља је у савременој циви- лизацији веома изражен и понекад нас просто затекне својом жестином чини се да у веку „атомске технике и пра- шумске етике“ постоје нагомилани проблеми који веома подстичу насиље? - да бисмо разумели феномен насиља као антрополошку чињеницу, морамо се вратити самим почецима људског рода каин убија авеља завист, злоба, мржња, агресивност, насиље – све је то садржано у чину братоубиства од тада па до данас насиље остаје константа оно је, запра- во, генетско и културолошко проклет- ство које човек носи у себи прави проблем настаје онда када се у себи треба изборити са тим злим усудом ту је савремена цивилизација заказала уместо да ојача човека у борби са агре- сивним инстиктом у себи, она тај порив подстиче директно (презентацијом „кул- туре насиља“ кроз филм, медије или рекламне слогане попут оног следи своје инстикте) или индиректно (релативи- зирањем или негирањем греха, а самим тим и осећања стида и срама као морал- них регулатора понашања) када би савремени човек тежио да овлада собом као што жели да овлада природом и при интервју са виктором вицановићем, психологом у деветој београдској гимназији морамо константно да радимо на себи разговор водио о с 36 l православни мисионар l 4/2010 томе изградио поуздане системе само- контроле, непрестано се вежбао у томе да разликује добро од зла (и да чини добро), насиље би било много мањи проблем савремена либерална филозофија живота, оличена у поруци све је дозвоље- но, довела је до тога да различити обли- ци насиља постају уобичајена, честа, чак и прихватљива појава узмите на пример спортска надметања, где је постало сасвим нормално да се неко потуче, сукоби са навијачима супарнич- ког тима или полицијом – то постаје „групни стандард“ навијача zу деветој београдској гимназији ради- те на месту психолога каква су ваша запажања када је реч о феномену наси- ља међу младима средњошколске попу- лације? које су главне карактеристике насиља међу младима у протеклој деценији? - када је у питању средњошколска омладина, издвојио бих два значајна момента која ути- чу на феномен насиља као прво, адолесцент- ски узраст – када мла- ди човек више није дете, али није ни одрастао, и садржи у себи велику коли- чину фрустрацио- ног набоја млади људи нису до краја остварени, често су у сукобу са околином (нај- чешће са родитељима), жеље им нису у складу са могућностима, не познају себе и не умеју да објасне све своје поступке такво трајно фрустрационо стање је преду- слов за испољавање агресије, деструктивности и насиља други моменат се односи на пренаглашено осећање (не)правде, карактеристично за тај узраст свака, чак и најмања неправда може бити повод за бурну реакцију, жељу за обра- чуном, жељу да се одбране лична част и достојанство пре неколико година у београду је до смрти претучен младић зато што је преко реда хтео да купи доручак у пекари „отац тадеј је увек полазио од мисли говорио је: „ако су нам мисли благе, тихе, пуне љубави такав ће нам бити живот“ и обрнуто: ако мрзимо, ако смо завидни и осветољубиви, плод таквих мисли биће раздор, сукоб, агресија, насиље све полази од мисли зато морамо да радимо на себи“ јул/август 2010 l православни мисионар l 37тема бро ј а за нашу средину специфично је епско схватање обрачуна као херојског чина обрачунати се са неким значи одбрани- ти своју част, бити одважан и храбар – бити мушкарац а много је лакше поту- ћи се него опростити наши младићи тешко могу да схвате да постоје цивилизовани, културни и елегантни начини да се реше проблеми много им је драже адреналинско узбу- ђење физичког сукоба, него људски раз- говор zдобитник сте и захвалнице архиепи- скопије београдско-карловачке за допри- нос верској настави и залагање за њен квалитет у деветој београдској гимна- зији, с обзиром да активно учествујете у разним активностима везаним за овај предмет у ком домену веронаука као школски предмет може помоћи решавању проблема насиља међу мла- дима? - веронаука би требало да поврати изгубљено достојанство савременог мла- дог човека откривајући и показујући му да је он икона бога живога, да није биће инстикта, нагона, ниских страсти и побуда, већ биће створено за вечност, биће које се непрестано усавршава, обо- жује и узраста у меру раста висине хри- стове (еф 4, 13) поставите младом човеку једно, али суштинско питање: да ли си икада пожелео да будеш свети човек? на жалост, велика већина ће одговорити негативно ето, ту видим простор за рад треба помоћи младима да открију и упознају светост живота и властите личности ако у томе успеју, одбациће насиље, деструктивност и агресију као трулу крушку zможете ли још конкретније навести како би часови веронауке помогли мла- дима да препознају и превазиђу пробле- ме који се односе на насиље? - потребно је увести наставну једини- цу која се односи на праштање ваљало би објаснити зашто је праштање неоп- ходно, шта се тиме постиже на социјал- ном и личном плану можда би чак тре- бало осмислити једну „хришћанску радионицу“ кроз коју би се млади научи- ли да праштање примењују као хри- шћанску и људску врлину младима такође треба објаснити да је корен сваког насиља повређено само- љубље из гордости, сујете и самољу- бља људи реагују бурно и неконтроли- сано јер је, тобоже, повређена њихова част млади би морали да препозанују унутрашњи механизам: доживљена неправда – повређена сујета – насилна реакција све је то у склопу разумевања појма хришћанске толеранције, што се разли- кује од савремене употребе речи толера- ција савремена употреба све више има значење толеранције на грех, порок или страст, и делује морално деградирајуће хришћанска толеранција је много дубљи и чистији појам zу вашем кабинету затичемо и слику старца тадеја, који је био и ваш духов- ни отац да ли у његовом учењу и, уоп- ште, ставу према животу постоје одређене смернице које би помогле реша- вању овог проблема? - наравно да постоје отац тадеј је увек полазио од мисли говорио је: „ако су нам мисли благе, тихе, пуне љубави такав ће нам бити живот“ и обрнуто: ако мрзимо, ако смо завидни и освето- љубиви, плод таквих мисли биће раз- дор, сукоб, агресија, насиље све полази од мисли зато морамо да радимо на себи први корак је да (у моралном сми- слу препознамо) своје мисли други корак је да одбацимо сваку злу поми- сао вежбајмо се у томе, и бићемо врлин- ски људи m 38 l православни мисионар l 4/2010 црква и насиље у друштву свети владика николај је дао најјезгровитију формалуцијуовог пита- ња рекавши да морамо прво победити зло у себи, па ће већ бити један нитков мање на свету п роблем насилног понашања у нашем друштву, као и у свету уопште, најакутније се поста- вља онда када се догоди неки екстреман случај насиља пре и после тога људи се углавном понашају као да их се то не тиче све док се нешто слично не деси управо њима насилност се углавном приписује криминалцима, терористи- ма, људима са друштвене маргине и, уопште, свима онима чије се понашање препознаје као очигледно проблема- тично међутим, просто препознавање, указивање на сваку врсту екстремизма и дистанцирана критика истог још увек не представљају дубље сагледавање нити воде решавању тог проблема ово последње би нарочито за хришћане и, уопште, све верујуће људе требало да представља изазов и мотивацију први и основни задатак борбе са насиљем би морало бити уочавање његових могућих узрока, а не хватање у коштац са последицама – ако је зло већ пустило корене са хришћанског стано- вишта, то би значило да свако од нас павле карастојковић јул/август 2010 l православни мисионар l 39тема бро ј а мора поћи пре свега од самог себе тај принцип би требало да важи за сваки вид деструктивног понашања како на индивидуалном, тако и на колективном плану а такав став подразумева преи- спитивање и стављање под знак питања сопствених представа о сопственој исправности и праведности зло, дакле, није нешто што се дешава тамо негде изван и далеко од мене (што, као такво, веома лако може бити предмет угодног осуђивања), већ се ја као хришћанин пре свега морам суочити са злом у себи и победити га да бих, евентуално, нешто ефикасно могао урадити и на споља- шњем плану свети владика николај је дао најје- згровитију формалуцију овог питања рекавши да морамо прво победити зло у себи, па ће већ бити један нитков мање на свету то значи да би свакој политич- кој и социјалној револуцији требало да претходи духовна револуција, која за полазиште увек има јединку, тј конкрет- ну личност борба са личним, сопстве- ним злом је, дакле, неопходан предуслов за борбу са спољашњим злом овакав став је од пресудног значаја када је реч о начинима помоћу којих се треба борити 40 l православни мисионар l 4/2010 са насиљем будући да смо сви много попустљивији и толерантнији према себи, а неупоредиво осетљивији на све оно негативно што долази споља (пого- тово ако је уперено ка нама), веома често се догађа да смо више него спремни на насилну борбу са насиљем уместо на покушај да се тај проблем реши неким племенитијим и благороднијим сред- ствима, као што су, на пример, пожртво- вано чињење добра, праштање, милоср- ђе и мучеништво као сведочење вере у живога бога и његову правду поред оних врста насиља које су нају- очљивије (физичко, психичко, вербал- но) постоје и неке форме испољавања насилништва које нису лако препозна- тљиве сваки вид поништавања другог, истицања сопствене супериорности, третирање другог као безначајног, непо- требног и секундарног може бити једно суптилно насиље које је – управо због своје неочигледности – често и разор- није по својим последицама велики проблем представља и то што се чак и онај најогољенији екстремизам све мање доживљава као проблем насиље све више постаје део свако- дневице оно више није везано само за свет подземља и тероризма, већ се све чешће догађа у породици, на улици, у јавном превозу, међу „обичним светом“ – међу нама а најтрагичније је то што наша с(а)вест отупљује и ту чињеницу све теже региструје као дубоко пробле- матичну овоме нарочито доприносе медији дневне новине су незамисливе без макар једног случаја породичне тра- гедије агресија, вулгарност и примити- визам се промовишу у ријалити шоу- програмима физичко обрачунавање није страно ни политичарима парла- мент и, уопште, сфера политике, дожи- вљавају се као амбијент у коме је потпу- но легитимно служити се насиљем сва- ке врсте насиље је занимљиво искљу- чиво као скандал, који је у служби медијске сензације потреба за схватањем озбиљности и одговарајућим решавањем овог питања неодложан је задатак за цркву тим пре што се насиље догађа и међу верним народом имали смо не баш лепу при- лику да видимо како се црквена питања решавају путем физичког обрачуна међутим, недопустиво је и када верују- ћи људи равнодушно посматрају разне екстремне навијачке групе које у име „традиционалних православних вред- ности“ насилно „преваспитавају“ при- паднике супротних идеолошких табо- ра, других навијачких група, убијају странце, туку учеснике геј-параде да ли се тако и сведочи православље? јеванђеље нам пружа сасвим довољно путоказа за оријентисање: ко се мача лати, од мача ће и погинути; ко ти уда- ри шамар, окрени му и други образ; чини другоме оно што желиш да он чини теби, и не чини другоме оно што не желиш да он теби чини, примера је безброј, проблем настаје онда када те поуке треба реализовати у свакоднев- ном животу а црква (како појединци, тако и заједница) мора имати потпуно јасан и недвосмислен став m аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој потреба за схватањем озбиљности и одговарајућим решавањем овог питања неодложан је задатак за цркву тим пре што се насиље догађа и међу верним народом јул/август 2010 l православни мисионар l 41тема бро ј а вера и покајање – лек за проблем агресивности р еч агресија потиче од 2 латинске речи – ad и gradus, што значи корак ка нечему, тј активност усмерна ка постизању задатог циља агресивност сама по себи уопште нема негативну конотацију, већ упућује на активистичку страну човекове личнос- ти од малих ногу човек потврђује овав- ку концепцију појма, а по оној народној „док беба не заплаче“ званична психологија на различите начине третира ову тематику тумачећи агресивност или као реактивност на туђ притисак или као особину има- нентну људској природи сматрамо да ово последње становиште с обзиром на до сада познатих 14500 ратова у исто- рији човечанства говори само за себе готово да не прође дан, а да у дневној штампи не можемо прочитати вест о неком трагичном (само)убиству у окви- ру породице може се слободно рећи да данашњицу у великој мери карактери- ше управо агресивност – сведоци смо свакодневних трагичних догађаја који често умеју да нас оставе без текста додатни проблем је што се агресивност кроз музику, филм и остале популарне уметности промовише као једна од врхунских вредности, као императив живота црква и њени служитељи треба да се осврну на проблем агресивности дајући православни осврт ако је активизам једна од темељних страна човекове лич- ности, онда је једно од најважнијих питања где се он усмерава очигледно је да га начелно огреховљени човек дана- шњице – више окренут световности, а мањше духовности – усмерава у погре- шном смеру свети оци нам често гово- ре о изопачености човекове воље као свети оци нам често говоре о изопачености човекове воље као последице греха, и ми у данашњем времену, у коме се грех намно- жио, примећујемо тај феномен у обиљу свештеник горан живковић 42 l православни мисионар l 4/2010 последице греха, и ми у данашшем вре- мену, у коме се грех намножио, приме- ћујемо тај феномен у обиљу једна мудра хасидска пословица каже: „ако не постанеш бољи, постаћеш гори“ како стварно постати бољи? господ исус христос, св апостол павле, али и сâм живот нам говоре да без бога не можемо постати бољи људи у правом смислу те речи познато је да су многе масовне убице, по сведочењи- ма комшија, важиле за људе који наиз- глед ни мрава не би згазили смело ћу тврдити да је главни узрок њиховог манијакалног понашања управо непо- знавање живога бога, јер кад њега нема, све је дозвољено, па и касапљење људи када, пак, говоримо о ратовима као масовном систематском убијању људи, онда мирне савести можемо рећи да је директни узрок тих крвавих пирова грех који се само различито манифе- стовао у историји човечанства али грех може бити двојак – може бити покајан и непокајан ових других гре- хова је данас, на жалост, много више, а треба да будемо свесни да смо заиста, по оној познатој реченици достојев- ског, сви криви за све и да не постоји човек у овом свету који за оно што се дешава не носи бар делић одговорно- сти сваки нови дан носи нове и нове моралне дилеме, хиљаде дана носе са собом хиљаде и хиљаде етичких прома- шаја, тако да у том контексту треба посматрати некога коме је „фитиљ пре- горео“, па је убио свог комшију, оца или брата злочине не оправдавамо, али са хришћанске стране гледишта можемо може се слободно рећи даданашњицу у великој мери карактерише управо агресивност – сведоци смо свакодневних трагичних догађаја који често умеју да нас оставе без текста јул/август 2010 l православни мисионар l 43тема бро ј а разумети њихов настанак формула је, бар наизглед, математички једностав- на: иманентна агресивност у човеку + нагомилани непокајани грех = злочин о томе да поменута формула може важити за много већи број људи него што можемо претпоставити сведочи медијски експеримент извршен у фран- цуској аутори су креирали лажни квиз на коме су учествовали људи који су се пријавили за учешће, а фунционисао је тако што су они наводним електро-шо- ковима мучили оне који погрешно одго- воре на постављено питаше оно што нису знали је то да су ти које су наводно мучили уствари глумци који су симули- рали болове оно што је скоро неверо- ватно је то да је у овом наказном квизу – симулацији учешће одбило само 16 од 100 учесника сви остали су – често са нескривеним садизмом – посматрали глумце – испитанике како праве грима- се од наводних болова, тако да је једна жена подвргнута експерименту изјави- ла да тек сада може да схвати нацисте на крају, остаје да препоручимо уни- верзални лек: покајање је свеопшти лек за свако зло, које се евентуелно може испољити кроз сваког од нас здрав духовни живот је основа здраве лично- сти, а покајање – било кроз молитвени однос са богом, било кроз свету тајну исповести – јесте кичма тог здравог духовног живота m аутор је свештеник при храму преподовне мати параскеве у лапову додатни проблем је што се агресивност кроз музику, филм и остале популарне уметности промовише као једна од врхунских вредности, као императив живота 44 l православни мисионар l 4/2010 црква и секте манипулативне технике секти и зазови савременог живота ства- рају потребу за директнијим и непосреднијим религиозним искуством религија данас постаје лично уверење које може бити или прихваћено или одбачено она је у свести младог човека постала питање рационалности, а не питање живљења и начина постојања данашњи момци и девојке су – и поред тога што готово сви поседују тековине модерне цивилизације (рачунаре, мобил- не телефоне и слично) – отуђени једни од других, и показују сталну тежњу да пре- вазићу ту отуђеност стварање осећања кривице секте користе ту жељу младих за повратком заједничком животу, и тако их слободно – веома често без икакве при- силе – уводе у свој систем, који им непре- кидно нуди илузију слободе, свет лажне слободе и лажног разума њихова учења су добро разрађен систем који не дозво- љава никакву дилему и најмањи црв сумње у догму јесте сигнал да организа- ција свог конзумента подсети како је његова свест о спасењу на ниском нивоу у том широком спектру слободе све је до најмањих ситница испланирано, до крај- ње границе психичке и физичке издр- жљивости, и све је стављено под потпуну контролу – мењају се начин исхране и одевања, мења се понашање, а на првом месту је слепа послушност вођи или орга- низацији стварањем осећања кривице или страха појединац се само чвршће везује за секту, која полако разара најпре појединца и његову породицу, а потом друштво и саму државу свака секта је – без изузетка – тоталитарна и деструктив- на, само што се ове особине испољавају у различитом интензитету вишедеценијска атеизација на овим просторима је више него добра подлога за берићетну жетву на глобалном свет- стварањем осећања кривице или страха појединац се само чвршће везује за секту, која полако разара најпре појединца и његову породицу, а потом дру- штво и саму државу свака секта је – без изузетка – тоталитарна и деструктивна, само што се ове особине испољавају у различитом интензитету свештеник владимир вићентијевић јул/август 2010 l православни мисионар l 45 ском плану плодови су из дана у дан све бољи и већи апатија, меланхолија и равнодушност многих структура које би треба- ло да се непрекидно баве овим питањима више је него очиглед- на више је српске омладине у душевним болницама него у црквама ако знамо где упутити пацијента са преломом руке или ноге, морамо знати куда упутити жртве секти – морамо имати установу за лечење жртава секти медицина је јасна егзактна наука која на основу броја оболелих веома прецизно зна како треба реаговати у случају епидемије – медикаментима и превентивом овде је у питању пандемија, а ми, бојим се, ни у перспективи немамо оснивање кризног штаба мењање идентитета циљ свих секти јесте мењање постојећег идентитета и изград- ња новог полуистина је вешта ђавоља подвала коју секте непрекидно пласирају својим и новим „вер- ницима“ тако код многих нових месија можемо пронаћи цитате сличне овом: савест милиона је заробљена кроз црквене, неби- блијске догме, традиције и изми- шљотине не смемо тражити послушност за нешто о чему божија реч не говори бог влада својим народом једино кроз писа- ну реч ако дозволимо било што више од библије да везује нашу савест, ми немамо духовну слобо- ду и када проповедамо библију, ми желимо да наши верници истражују, да виде јели то тако познати холивудски глумац том круз је један од најистакнутијих чланова сајантолошке секте која у склопу манипулативних техника често користи и хришћанску симболику црква и секте 46 l православни мисионар l 4/2010 такви „духовници“ припремају штиво са лепо украшеним омотима, труде се да младима одговоре на сва питања, читавог себе стављају у „службу човечанству“, не носе одећу другачију од нас јер „библија томе не учи“, не крсте се јер и „о томе ништа не казује“, не клањају се иконама јер је то „идолопоклонство“ итд, итд пост је „апсурд“ мање упућенима у своју веру ово делује више него привлачно када тако слобод- но осуђују употребу дроге, када се тако моћно боре против проституције, када се тако здушно згражавају над загађеним рекама и некада зеленим пољима, када са осмехом стручно објашњавају прву ову- лацију код девојчица и када истичу лепо- ту заједничког породичног ручка над лепотом интернет-порнографије, а за све то имају поткрепљен цитат из светог писма, зашто онда да им се не верује у причу о „непотребном доласку у цркву“, посту, причешћу, „апсурдном постојању епископа и свештенства“ када ниједна њихова књижица не упућује на такав навод у библији стално истицање ауто- ритета библије има за циљ да се и не при- мети колико су чланови заокупљени наводно помоћном литературом, која даје тако исцрпне, а уствари из контекста отргнуте цитате на пример, као доказ да само слаби посте, а да они који су јаки у вери за то немају потребе, они користе цитат из посланице римљанима (14, 2): јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље цитат је одличан, а врховни ауторитет (вођа, организација) и овога пута је у праву пост је „апсурд“ но, ова посланица, а посебно ова глава се односи на снисходљивост према онима који су тек примали хришћанство и нема никаквих основа за налажење оправдање за пост нити, пак, критику за његово непоштовање лаж се оштро осуђује написано је на стотине књижица о штетности лажи и гневу који она изазива пред господом – од лепо дизајнираних сликовница за децу па до заљубљених парова на омотима наме- њених тинејџерима, али, насупрот томе, „и сâм јехова је морао више пута да слаже своје ученике из педагошких разлога“ па, зашто, онда, ту и такву педагогију не би поштовала и сама организација када потреба налаже! или крст – „обична хри- шћанска измишљотина“ зато ниједна помоћна брошурица неће цитирати апос- тола павла (гал 6, 14) а ја, боже, сачувај да се чим другим хвалим осим крстом господа нашег исуса христа, којим се мени разапе свет и ја свету зато при сусрету са „просветљенима“ као „дар љубави“ траже да се на поклон прими њихова библија – „ово су ипак застарели цитати, који се у новом преводу другачије преводе или пот- пуно изостављају“ много је, много приме- ра кривотворења и накарадног тумачења цитата из светог писма! заробљене индивидуе разне „слободе – преко тржишта и еко- номије, па до сексуалних слобода – дове- ле су појам слободе до граница апсурда данас је битно да се верује, а како и у шта – то је мање важно то да ли је бог света тројица или двојица или је сâм „нема никаквог смисла, али је зато важно вези- вање за законе и принципе“ „буди добар и поштен, немој погазити заповести, читај библију и – ти си христов нови апо- стол“ то је замка – везивање свога иден- титета за „законе и принципе“ следбени- ци секте су у томе заробљене индивидуе, а не слободне хришћанске личности од тога како верујемо у бога зависе наш живот, наше постојање и спасење m аутор је свештеник при храму рођења светог јована крститеља у београду јул/август 2010 l православни мисионар l 47 осврт на еволуционистичко- креационистички конфликт ових дана се могла прочитати вест да руска православна црква – као контратег „монополу дарвинизма и варљивој идеји да је наука углавном про- тивречна религији“ – тражи увођење креационизма у школе још је речено да дарвинова теорија остаје и да је треба предавати као једну од неколико теорија, али да деца треба да буду упозната и са тим другим „учењима“ шта је то теорија еволуције, шта је то креационизам и теорија интелигентног дизајна и у каквој су вези са нашом вером? ово је једна веома озбиљна и важна тема која се тиче тога како поима- мо науку и како можемо да доносимо погрешне закључке уколико немамо довољно знања или информација еволуција је скуп механизама који покреће развој организама на планети теорија еволуције (те) јесте научна тео- рија која објашњава како ти механизми функционишу и која предвиђа како ће се понашати у будућности тако дарвинизам схваћен правилно, има огроман научни значај за решавање питања о узајамним односима организама, за објашњење много чега нејасног у животу организама, за гео- лошка истраживања географског распоре- да биљака и животиња, и обједињује мно- ге раније неповезане чињенице треба само имати у виду да је бог створио законе постанка који су добивши егзистенцију постали природним, те је стога разумљи- во да је могуће природним законима обја- шњавати порекло, сличности и сврсис- шта је то теорија еволуције, шта је то креационизам и теорија интелигентног дизајна и у каквој су вези са нашом вером? хришћанство и наука александар савић хришћанство и наука 48 l православни мисионар l 4/2010 ходну уређеност животињских и биљних врста (одредница „дарвинизам“ у пуном православном богословском енцикопедиј- ском речнику, који је први пут издат 1900 у санкт-петербургу, а поново 1992 л г, иначе недавно објављен и код нас) креационизам креационизам је учење које целокупно човчанство и сва жива бића, као и нежи- ву природу и, уопште, све што постоји третира као последицу стварања, а тво- рац је бог најчешће се креационизам директно супротставља еволуционизму и заузима апсолутно супротне ставове, при чему се иде чак дотле да се оно што данас сматрамо научним чињеницама (које само успут потврђују неке аспекте теори- је еволуције) проглашава нетачним интелигентни дизајн интелигентни дизајн (ид), приказан као алтернатива стандардним научним објашњењима за развој живота на земљи, говори да је живот на земљи настао као последица интелигентног узрочника ид представља савремени облик телеоло- шког аргумента за постојање бога, а настао је 1987 као реакција на пресуду врховног суда сад-а која се односила на поделу цркве и државе неопходно је нагласити да теорија у науци не значи да нешто није проверено, већ да на тренутно најбољи начин опису- је природне феномене тако постоје тео- рија гравитације, теорија квантне меха- нике и многе друге, али нисмо склони да њих дискредитујемо само на основу тога што у називу имају реч „теорија“ оно што је веома интересантно јесте да се на обе стране полемике која се води између еволуциониста и креациониста налазе и људи који су верници став који се често може чути од стране креациони- ста ви, дакле, више не верујете да је бог створио све, него да је теорија еволуције тачна није исправан, и то је лажна диле- ма, што се јасно види из навода креацио- нисти олако потежу за ненаучним аргу- ментима када сукобљавају мишљења и веома лако негирају научне чињенице које иду у прилог те не схватајући да тиме негирају и научне дисциплине које стоје иза тих чињеница (на пример, ради- ологију или геологију) са друге стране, еволуционисти (барем један део еволуци- ониста, који се декларише као атеи- стички) лако прелазе границу научног и тврде да нема бога јер, ето, постоји ево- луција када говоримо о хри- шћанском учењу о ства- рању света, треба имати у виду да су свети оци јул/август 2010 l православни мисионар l 49 говорили у терминима свога доба кори- стећи тада доступна научна сазнања, која су се не мали број пута показала као нетачна (нпр земља је равна плоча) треба имати у виду и да првенствени циљ светога писма, као и текстова све- тих отаца, није да нам се износе научне чињенице, већ нам се дају истине вере изражене у (историјским) формама које су у доба њиховог писања биле актуелне, а њихов крајњи циљ је спасење човека није проблем у теорији ево- луције која се предаје у шко- лама све дотле док она не пређе своје границе и не уђе на терен веронауке проблем може да буде уколико би се у неком предмету (па био он назван креациони- зам, или у склопу веронауке – што би тек било посебно опа- сно) критика свела на неприхватање неких научних теорија без давања конкретног решења проблема или нуђења квалитетне алтер- нативе уколико се не буде мудро посту- пало, може се лако десити да се направи грешка слична оној када је римокатолич- ка црква у средњем веку негирала да је земља округла и да се врти о ко сунца решење је у образованим људима који су верници и које ће црква саслушати и ангажовати када буде потребно да дају свој суд о целој причи m аутор је стални стручни сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија архиепископије београдско-карловачке 50 l православни мисионар l 4/2010 руска хришћанска философија николај фјодорович фјодоров (1829–1903) руски религиозни философ н ф фјодоров или „московски сократ“, како су га звали, рођен је 1829 у селу кључ (у тамбовској гувернији) сту- дирао је у одеси и потом предавао исто- рију и географију у школама русије након тога почео је да ради у библиоте- ци черткова, у москви, а потом у библи- отеци московског музеја румјанцев високо је ценио музеје и библиотеке и сматрао их центрима окупљања из идеолошких разлога, за живота није ништа објављивао ученици су пост- хумно припремили сабрана дела за штампу у три тома под називом философија заједничког дела знача- јано је споменути и две велике лич- ности које су обележиле његов живот, то су соловјов и толстој, са којим је касније и дошао у спор упокојио се 1903 л г у москви централна идеја фјодоровљевог религиозно- философског система се базира начињеници да јечовек позван да следи христа све до свог личног васкрсења овде на земљи, а не само „на оном свету“ милана ивковић јул/август 2010 l православни мисионар l 51 интересовања и делатности иако велики противник аскетизма, фјодоров је у сопственом животу про- јављивао сасвим супротно и, при- мењујући теорију заједничког дела, којује проповедао, као подвижник је спавао са даскама, а своју зараду делио са сиро- машнима фјодорова донекле можемо сматрати идејним претечом извесних научно-тех- нолошких открића, а нарочито оних која се односе на испитивање трајања људског живота и бесмртност ово су неке од његових најпознатијих идеја: 1) разматрао је могућност коришћења сунчане енергије која ће заменити угаљ 2) залагао се за управљање метереоло- шким процесима у циљу обезбеђивања максималне жетве 3) желео је да земља буде нека врста средства за вожњу космосом сматрао је да би се то могло остварити уз помоћ земљине магнетне енергије, која би омо- гућила кретање земље простором сматрао је да би колонизација других планета и небеских тела уклонила сваку опасност пренесељености планете земље философија заједничког дела основне црте фјодоровљевог учења се манифестују кроз етику дужности вас- крсења или тзв активну хришћанску антропологију централна идеја фјодоро- вљевог религиозно-философског система се базира на чињеници да је човек позван да следи христа све до свог личног васкр- сења овде на земљи, а не само „на оном свету“ како се христос оваплотио и при- мио човечанску природу, васкрсење постаје својствено свим људима на ово- ме фјодоров и заснива своју „философију заједничког дела“, тзв литургију која ће покренути васкрсење мртвих јер је, по његовим речима, „смрт само један несре- ћан случај“ на овакву мисао св григорије ниски одговара: „смрт је нарочита етапа руска хришћанска философија човековог пута, моменат у настајању, или боље рећи, у васпостављању човека“ јер смрт је акт божије милости којим се спречава бесконачно трајање пале егзи- стенције преображај природе фјодоров је веровао да васкрсење у себи садржи аутоматски преображај при- роде да ли се у оваквом учењу можда крије нека врста хуманистичког активи- зма магијске природе? овакав став нам открива проблем око кога се свакодневно полемише у савреме- ним теолошким круговима, а то је про- блем слободе фјодоровљево учење о вас- крсењу разматра телесно-душевни (какво је било и лазарево васкрсавање у витани- ји), али не и духовни аспекат (обожење и преумљење) то значи да фјодоров у свом учењу људима приписује оно што ни бог не може јер неће, а то је да човек може да преузме слободу другог да се преуми да ли бисмо васкрсењем, на пример, др јозе- фа менгела (анђела смрти) исправили само један несрећан случај, тј смрт? да ли би његово васкрсење аутоматски под- разумевало и његово преумљење и обо- жење? поводом овог става огласио је и в соловјов, који каже: „реанимација леше- ва није пожељна јер би она само проду- жила садашњи канабализам“ управо овде се разоткрива идеја да фјодоров сматра да својом вољом може да учини оно што зависи од слободних воља лич- ности, а то заправо и подразумева духов- но васкрсење, које је слободно изабрана 52 l православни мисионар l 4/2010 јул/август 2010 l православни мисионар l 53 љубавна заједница са богом, која је, да опет поновимо, немогућа без слободног избора сваке личности понаособ телесно и душевно васкрсењe у духовном васкрсењу човек је на неки начин саучесник сопственом васкрсењу, које се декларише кроз његово амин богу, тј опредељење за вечни живот у богу у телесном и душевном васкрсењу, хајде да тако кажемо, није потребна наша сарадња а ипак нам се чини да је фјодо- ров у свом учењу инсистирао само на овом телесном и душевном васкрсеењу познато је и учење светих отаца, у овом случају конкретно светог максима испо- ведника, који говори о апокатастасису природе и апокатастасису слободе апокатастасис значи васпостављање исконског склада према овој подели, апокатастасис природе би означавао пот- пуно и васцело васпостављање природе али то овде још увек не значи да ће се и слобода васцело определити за добро то опредељење слободе за добро се односи на апокатастасис слободе јер „знати добро још не значи и волети га, или иза- брати га“ „човек је способан и да не заволи спознато добро“ овде је и кључ проблема слободе, око кога се окреће цео фјодоровљев философско-религи- озни систем јер васкрсавање свих и свакога, на коме инсистира фјодоров, не може да натера све и свакога да се преобрази, преуми, обожи оно што у овом случају можемо да учинимо за друге јесте само да их волимо и да се молимо за њих, али не може- мо слободно да се определимо уме- сто њих јер истинско васкрсење значи и исцелење слободом, тако да су немогуће било каква наука и техника духовног васкрсавања овде су могуће једино љубав и молитва, као лични и саборни однос телесно-душевно васкрсење није чин који аутоматски преумљује или, другачије речено, васкрсење без преумљења је пакао „праведницима ће се огањ божанства открити као просвећујућа светлост, а нечастивима ће бити као пламен који пали и жеже“ (св максим исповедник) али постоји лечење и у будућем животу! m ауторка је вероучитељ у првој београдској гимназији 54 l православни мисионар l 4/2010 рођени моји, браћо и сестре „зашто оно што мрзим то и волим, а оно што је добро обилазим“ од како сам пре 5 месеци ушао у заједницу, киша знака питања ме сасу- ла и већина њих је почињала исто зашто? мало одговора имам на све то, неке не желим ни да нађем, али има и чињеница које не могу да прихватим и ако је печат одавно стављен на њих дошао је тренутак истине ред је био да завирим и ослушнем тајац који је у души мојој усидрен већ много година, да скинем паучину с очију и једностав- но покушам средити тај крш и неред благодатна преобраћења земља живих земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице јул/август 2010 l православни мисионар l 55 који сам направио у себи и око себе при- лику за то сам добио на самом почетку свестан сам 3 ствари: не смем бити повр- шан, да научим да трпим и пуно, пуно љубави у свему томе; рођени моји, први и прави корак сам направио после дугих низ година потро- шених у илузији и проведених у лажи некада више некада мање били сте све- доци свега тога праштајте, је једино што вам могу рећи и понудити у овом тренутку знајући ваљда да и друге не смем заборавити сам себи сам брзо опростио и признао да сам ја одговоран за своје поступке једино ме плаши чињеница која се полако ближи да на ћеркино-зашто? нећу имати и знати одговор, међутим верујем да храброст која ми је потребна да је погледам у оки- це, и дам одговор који сада не знам, про- наћићу управо овде радује ме једна сит- ница, што јој на самом растанку несве- сно рекох истину: „тата иде у школу, као што и ти идеш у вртић и вратиће се када је заврши“ азбука живота није ни мало лака, препородити се је тешко, бити нормалан након свега звучи као нешто немо- гуће, ипак све ово као и још много тога је сасвим могуће на једном чудном парчету „земље живих“ у вилову праксу стичем са браћом којих има свих профила, и свако од њих је професор у својој струци на томе им вечно хвала јер што многима није пошло за руком, ми међусобно то решавамотео- рију упознајем кроз молитву и искреном покајању јер тада сам осетио да се чистим од ђавољих ствари и уједно олакшавам душу своју овде се од срца смејем и тугујем, овде се мисли боре, овде сам пронашао жељу и храброст да упо- знам себе самог услед свог безнађа и немоћи нисам ни видео колико је око нас здравих и природних ствари од којих желим бити завистан браћо и сестре ово вам пише обичан грешник који је мрзео свако јутро које свиће, и сваког око себе претварао у новац и гледао кроз корист сваки божи- ји дан се ради на себи како физички тако и психички и ипак се у кревет легне са осмехом на лицу и будимо се са песми- цом прво што сам прочитао и научио је да „какве су ти мисли такав ти је живот“ исто то планирам али на крају овог пута спасења па макар стигао и последњи оно што тренутно учим да извршим је да овог пута главе иде доле, а срце горе, и школа је завршена када научим да се молим, да верујем, да се надам, да трпим, да пра- штам и волим амин филип азбука живота није ни мало лака, препородити се је тешко, бити нормалан након свега звучи као нешто немогуће, ипак све ово као и још много тога је сасвим могуће на једном чудном парчету „земље живих“ у вилову 56 l православни мисионар l 4/2010 свештеницама српским с редином 19 столећа славни аустриј- ски путописац феликс каниц, који је походио и наше крајеве, оставио је и сведочанство којим је изнео утисак да је у оно време свака српска кућа имала свога свештеника под овим је подразу- мевао српске мајке и жене, које су и тада, као и данас, биле главни чувари и башти- ници духовности у српскоме народу љубав њихова према богу и своме поро- ду чинила их је и чини их најревноснијим сведоцима и проповедницима васкрслога христа како и премудри цар соломон богонадахнуто проповеда да „нема ниче- га новога под сунцем“, није случајност да је исто важило и важи и у наше доба познато је да су управо наше мајке и баке биле те које су одржале неугашеним тињајући пламен светосавља кроз сва доцнија поколења и нараштаје како би га предале и нама данас на даље чување и одржавање очувале су њиву наше свете вере незапарложеном и предале је нама, данас, на обделавање неправедно и недопустиво би било не сетити се свих оних погурених и забрађе- них бака које су, подобно исихастичким отшелницама и јуродивим подвижница- ма христа ради, коленопреклоно и у сузама се молиле у доба брозократске охолократије сасвим саме и од свију пре- зрене и напуштене сузе њихове капале су, освештавале нашу стварност и ната- пале подове наших светих храмова и онда када у њима није било никога осим њих и свештеника њихова непоколебива вера, равна оној вери десеторице губаваца, могла је да се, по неодустајности својој, мери још једино са њиховом неизмерном надом и благодарношћу господу – на подобије оној исцељенога иноплеменика самарјанина – и зато им дугујемо вечиту захвалност! познато је да су управо наше мајке и баке биле те које су одржале неугашеним тињајући пламен светосавља кроз сва доцнија поколења и нараштаје како би га предале и нама данас на даљечување и одржавање ђакон ненад м јовановић беседа јул/август 2010 l православни мисионар l 57 лишене високих школа, теолошких знања и гро- мопуцателних научних звања, духом светим оне беху уведене у разумева- ње материнства као пре свега духовне, а не пуке биолошке категорије тога ради управо оне беху кадре да разумеју и опитно доживе последњу бригу и старање христо- во, као умирућега на крсту, а то беше управо старање за његову пре- чисту мајку: а стајаху код исусова крста мати његова, и сестра матере његове марија клеопова, и марија магдалина а исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: жено, ето ти сина! потом рече уче- нику: ево ти мајке! и од онога часа узе је ученик к себи (јн 19, 25–27) управо из овога може- мо да разумемо колико су, заправо, наше мајке и баке, чуварке и одржа- тељке наше вере православне, биле у пра- ву јер ненаучене знадоше да ни нама бог није отац зато што нас је родио, већ због тога што нас као отац воли! зато – овакви какви јесмо – и имамо дерзновеније да га оцем називамо и предвечноме усиновље- њу се надамо корен овоме лежи у чињеници да је у саму срж схватања породице у правосла- вљу уткана свест да је она ни мање ни више но – домаћа црква у тој основној ћелији спасењске и метаисторијске зајед- нице очеви би имали да обављају дужно- сти епископа, мајке свештеника, а деца народа божијега узводећи једни друге у више сфере постојања – у наручју мајке наше небесне у овоме нас утврђују и речи свјатјејшега блаженопочившега патријарха нашега павла, који остави својеврсни завет свакој жени српској: „жена треба да буде свештеница у дома- ћој цркви, у породици“ m беседа одржана на светој литургији о материцама, 14 (27) децембра 2009 лета господњег у београдском храму светога aпостола и јеванђелисте луке у кошутњаку 58 l православни мисионар l 4/2010 размишљања у тишини прави пост – чујеш ли како те вређа?! и ти ћутиш зашто му не одговориш, не узвратиш истом мером? – никако постим пошто ме је, због моје болести, духовник ослободио физич- ког поста, морам да постим духовно, и то двоструко и за себе и за своје непријате- ље а то значи не вређати никога и не одговарати на увреде, него се молити богу што више ево, и сада се молим богу за овог неверника који ме вређа – да му бог опрости његову слабост и да га при- веде ка познању истине и правде а истина и правда је сâм господ наш спа- ситељ јер очигледно је да његова душа не зна за бога да зна, не би био такав а ти? треба ли и за тебе да се молим? верник је јак, а неверник је слаб шта значи бити православни верник? значи бити божији човек у сваком тре- нутку свог живота: бити крштен, црквен и неуморан радник на њиви господњој шта је то њива господња? то је народ божији, коме се треба посветити из свег срца и до краја живота бити прави православни верник значи: друге сматрати већим од себе и достојни- ма да им се посветиш и да их служиш; себе сматрати најмањим међу људима и опраштати њихове увреде и грехе које чине, не осуђивати их, а нарочито им праштати увреде које чине теби лично онај ко себе сматра већим од других или бар једнаким са другима није прави пра- вославни верник јер православни верник мисли радмила грујић јул/август 2010 l православни мисионар l 59 мора уистину бити свет и остати свет ради тога мора бити подвижник највећи подвиг је волети људе и из љубави им опраштати њихове грехе јер су ти греси, уствари, њихове слабости, немоћи зашто осуђивати и мрзети сла- бог и немоћног човека? њему је потребна помоћ и треба да му помогнеш бити верник значи бити јак – слаб је сигурно неки верник, али није правосла- ван вероватно не верује у истинитог бога, него у неке „богове“, људе, идоле, или у моду, у комфор, у снобизам, у хедо- низам, у популарност, а ако му нешто од тога измакне, онда губи контролу над собом и открива слабост и агресивност према другим људима оптужујући њих за сопствену немоћ тако изгледају незнабо- жачки „верници“, који су бога заменили стварима али има и атеиста они не верују ни у бога, ни у људе нити у ствари, него само у себе атеиста је самом себи бог он верује у своју снагу и моћ, али кад падне, разо- чара се, али не у себе, него у друге опет су други криви за све заиста, ни незнабошцима ни атеистима није лако треба их разумети јер они још нису сазнали истину, а истина је бог, христос спаситељ наш, који је невином крвљу својом уништио људски грех у његовој бити, уништио онтолошки карак- тер греха, а овај видљиви карактер греха учинио површним и пролазним христос је уништио грех који човека убија и води у онтолошку смрт – прародитељски грех, и својом крсном смрћу и славним васкр- сењем оживео све душе у гробовима, јер су биле заиста мртве због силине тог гре- ха христос је унапредио наш живот и уни- штио „жалац“ смрти, а тиме и „жалац“ греха, тако да је од тада па до краја света грех постао неонтолошки, површински, немоћан али, на жалост, нису му сви људи захвални због тога, него игноришу мисли његову свестрадалну жртву, одбијају спа- соносну силу покајања и тиме изнова враћају смртни жалац греху и мећу омчу себи о врат, док прави православни хри- шћани својим искреним покајањем сваки грех претварају у прах незнабошци и атеисти немају покајање јер га не желе – супростављају му увек спремно оправдање и туђу кривицу из тог разлога они велики значај придају туђим гресима и целог живота се само тиме баве на жалост, они не знају – или не желе да знају – да би вером у христа спаситеља и само искреним покајањем, уз христову помоћ, сагледали лице исти- не и опрали се од смртнога греха, у коме упорно и неразумно пребивају хришћанин је јак зато што је немилоср- дан и бескомпромисан према себи, тј сво- ме греху, а милосрдан и сажаљив према другима, тј њиховим гресима зато што друге штити од себе и од зла у себи то је оно неопходно и ничим заменљиво чој- ство, које је увек наглашавао наш драги + патријарх павле ова врлина га чини сна- жним, неустрашивим и непобедивим незнабожци не знају за ову врлину она је за њих хула и саблазан јер се заваравају сентиментализмом, који негују према себи несебични су према сопственој себичности, своме егу, и угађају му са дир- љивом нежношћу вера снажи, али не било која вера, него хришћанска, православна све друге вере су продукт свог времена, продукт прола- зности и пропадљивости и зато у њима и нема онтолошке истине, снаге и вечно- сти само је вечна и славна вера право- славна јер у њој је вечна истина и непро- менљива стварност она је пут у вечност, истина љубави божије и живот у вечно- блаженом царству, које нам је сведржац и предодредио стварајући нас m ауторка је вероучитељ при храму вазнесења господњег у жаркову 60 l православни мисионар l 4/2010 хришћанин је јак зато што је немилосрдан и бескомпромисан према себи, тј своме греху, а милосрдан и сажаљив према другима, тј њиховим гресима јул/август 2010 l православни мисионар l 61 интернет и проблем насиља с вагда и свугде присутна слабост, чија манифестација људском роду доноси толико негативних последи- ца, ушла је на велика врата и узима свој данак и у овој, виртуелној димензији општења званој интернет очекивано, све могуће предности овог медија бивају и злоупотребљаване – на штету свих његов брз развој и популарност и, услед тога, немогућност истовременог увођења адекватних ограничења, односно правила коришћења, учиниле су га местом погод- ним за испољавање свега онога што је присутно и у реалном животу, што под- разумева и да подлеже некој врсти казне cyber криминал – као крађа, преваре, лажно представљање, ширење дезинфор- мација, уцене, претње, обарање туђих презентација, вређање – као и у реалном животу, претпоставља нарушавање туђе слободе, намерно превиђање приоритета туђе воље, једном речју – насиље заиста је много начина на које се оно испољава на интернету, због чега се све интензив- није трага за решењима која би помогла у његовом сузбијању појава интернет-по- лиције, доношење закона који се односе на прекршаје у виртуелној мрежи, неоп- ходност присуства администратора и модератора на форумима говори о томе колико је човек слаб и немоћан да се кон- тролише све наведене мере регулишу односе управо тамо где не постоје савест и свест о одговорности оно што ситуа- цију чини посебно тешком јесте могућ- ност скривања идентитета, чиме се директно избегавају свака одговорност и казна скривање идентитета, односно скривање лица – безличност, можда нај- боље говори о томе о каквој је врсти злоупотребе и злочињења реч да бисмо се против ове пошасти борили на испра- ван начин борили, од суштинске је важности схватити шта је она заправо и који су узроци утицали на њену појаву следећи текстови нам можда могу помо- ћи у томе: http://wwwdaavdeevru адреса води до званичне презентације руског психолога и психотерапеута и православног хришћанина, који своје терапеутске методе заснива на право- славном пастирском учењу и схватању човека за нас је посебно интересантна на српском језику доступна студија са нази- хришћанство на интернету скривање идентитета, односно скривање лица – безличност, можда најбоље говори о томе о каквој је врсти злоупотребе и злочињења реч драган јовичић хришћанство на интернету 62 l православни мисионар l 4/2010 вом духовни узроци неурозе и православни начин лечења, и то поглавље свети оци о борби против туге и гнева овде су цитати неколико светих отаца који откривају начин борбе са овом страшћу можете је пронаћи у рубрици публикации (скачать) или директно са: http://wwwdaavdeevru/dow- nloads/books/nervnost_serbiandoc гнев је израз потајне мржње, тј злопа- мћења гнев је жеља да се догоди зло ономе који нас је расрдио плаховитост је (неко- нтролисано) распаљивање срца у невреме огорченост је отровно осећање, које се гнезди у души гнев је болесно стање и ругоба душе (св јован лествичник) http://wwwscribdcom/doc/15615933/ vladeta-jerotic-covek-i-njegov-identitet (поглавље агресија у савременом свету, стр 13-31); http://wwwrastkors/rastko/delo/11639 о гордости и огневу, о жалости и очајању (повратак оцима, сабрана дела) два наведена линка воде до студија нашег познатог неуропсихијатра, психо- птерапеута, предавача пастирске психол- огије на богословском факултету, публ- ицисте и академика владете јеротића богатство мисли које нам је оставио карактерише покушај да се на неки начин оствари синтеза психијтријске медицине и православне антропологије први текст чини поглавље из дела човек и његов идентитет и пружа увид у значење појма агресије који му психолог- ија придаје, као и могућим узроцима и њеним облицима: сви знамо да се код већине људи јавља агресија према сваком понашању другога које одступа од норме, укључујући и болест другога „ко има неку ману не мора да брине за спрдњу мало ко издржи да се не смеје муцавцима ово је само други вид агресивности животиње код којих је свака болесна или повређена јединка исте врсте предмет појачане агресије оговарање, интриге, интересовање за приватни живот другог и оног што је у – њему упадљиво, вест у новинама - само су понављање принуде агресивности према упадљивом други текст карактерише она синтеза поменута у говору о професору јеротићу јак и интересантан текст који тешко да кога може оставити равнодушног сви се гневимо, често, готово свакодневно гневимо се и када имамо, и још чешће, када немамо права гневимо се најчешће на слабијег, утолико више уколико смо покорни удварачи онима који су од нас јачи правдамо свој гнев својом природом, или неразумевањем, незахва- лношћу и непослушношћу других људи према нама чак и тада, када су посл- едице нашег гнева погубне за нашу околину, а такве су најчешће, покуш- авамо да умиримо савест и да се пред другима оправдамо неубедљивим и празним говорима нема, једном речи, никакве сумње да је гнев знак наше велике гордости ништа мање него гордост, и срдитост или гнев нападају и хришћане, као и нехришћане m аутор је сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија архиепископије београдско-карловачке јул/август 2010 l православни мисионар l 63 из другачијег угла мр
... на православном богословском факултету у београду указивати на лепоту и доброту живота разговор водила милана ивковић јул/август 2010 l православни мисионар l 31тема бро ј а стање немоћи пружа прилику проја- вљивања агресивности као особине људске природе, чији је циљ самоодбра- на и очувања интегритета и живота отац психоанализе сигмунд фројд – у покушају да појасни настанак душевног конфликта као главног узрочника хистерије и неурозе – настоји да прика- же тамне садржаје несвеснога дела људ- ске личности истражујући садржаје њеног несвесног дела, фројд уочава агресивност, а у његовим радовима су запажена два приступа овом проблему према његовом ранијем мишљењу агре- сија је само компонента либида која има за циљ да помогне у остварењу пријатности и задовољства неколико година касније фројд редигује ову тео- рију говорећи о два инстинкта унутар човека који постају покретачи његовог понашања: инстинкт живота – eros, и инстинкт смрти – thanatos инстинкт смрти је тежња да се човек врати у ста- ње хомостазе, коју карактерише избега- вање сваког вида напетости, односно враћање из органског у неоргански начин постојања дејство инстинкта смрти испољава се кроз три радње: на првом је месту аутодеструктивност; а уколико надвлада инстинкт живота, аутодеструктивност се усмерава ка спо- љашњем објекту у виду агресивности и деструктивности крајњи плод делова- ња инстинкта смрти јесте мржња међу- тим, енергија агресивности која постоји у човеку не треба обавезно да се посма- тра негативно јер она сама по себи није негативна, него је од бога дарована човеку и у служби је живота и остваре- ња домостроја божијег zможе ли се насиље разврстати на телесно, душевно и духовно? - сваки вид комуникације у коме се примењује сила, тамо где један од суди- оника осећа страх и несигурност, указу- је на то да друга особа у свом наступу има дозу насиља и да примењује силу, то јест у већој или мањој мери наступа агресивно у савременој литератури постоје поделе на разне облике насиља (породично, малолетничко, друштвено итд), али оно се може поделити и на ове три категорије: телесно, душевно и духовно примере телесног није потребно наводити јер су, на жалост, опште позна- ти проблем је, међутим, у томе што је телесно насиље увек праћено душев- ним, тако да жртва са „лаким телесним повредама“ обично има и тешке душев- не повреде, што јасно указује на душев- не патње, односно на то да је простор душевног страдања веома комплексан душевно насиље је вема слично теле- сном сваки вид насиља је и насиље на душевни живот, а под тим подразуме- вамо све душевне функције човека – као што су емоционална страна живота, мотивација, воља итд пример може бити однос мајке и детета у фази едипо- вог комплекса, када мајка над сопстве- ним дететом несвесно врши насиље, што за последицу има то да оно касније не успева да се осамостали и заснује сваки вид духовног живота који се базира на било ком виду агресије и насиља у било којој форми није природан цркви, и као такав је стран црквеном предању 32 l православни мисионар l 4/2010 сопствени живот, него остаје стално и патолошки везано за њу слично може бити и у браку – када супруг, ако је насилник, врши и душевно насиље над супругом („ти не можеш без мене“, „ако се разведеш, отворен ти је пут у пропаст“) стварајући тако осећај неси- гурности и патолошке везаности за партнера основна метода рада многих секти базира се управно на душевном насиљу, које поробљава слободу њихо- вих жртава све ово за последицу може имати страшну душевну патњу друге особе овај вид насиља може се приме- тити и у јавности у виду разних поли- тичких предизборних парола, које не бих хтео да наводим, а чија је сврха мен- тална манипулација грађанима и насил- но деловање против разумне слободе избора сви ови примери слични су у томе што другог чине несигурним, нео- длучним и ускраћују му могућност здравог развоја и слободног избора, што сигурно може да се окарактерише као душевни вид насиља под духовни вид насиља може се увр- стити све оно што наноси бол људском духу и ускраћује његову слободу и кре- ативност духовно насиље не треба аутоматски поистовећивати са црквом јер се у свести наших људи оно духовно поистовећује са простором цркве наравно, ни црква – иако богочовечна- ски организам – није поштеђена насиља јер и у њој борави немоћни и агресивни човек сваки вид духовног живота који се базира на било ком виду агресије и насиља у било којој форми није приро- дан цркви, и као такав је стран цркве- ном предању често фанатична борба за „данашњем немоћном, крхком човеку треба помоћи да схва- ти библијску истину коју је веома лепо изразио наш писац меша селимовић: „немам два срца, једно за мржњу а друго за љубав“ само указивањем на лепоту и доброту живота у човеку може да овлада љубав, и да се преобрази насиље“ јул/август 2010 l православни мисионар l 33тема бро ј а веру, за православље, није ништа друго до мутирани вид насиља који – и поред све његове деструктивности – постаје прихватљив за његовог реализатора и околину у друштвеним оквирима наси- ље се може приметити и у медијима, тоталитаристичким идеологијама, као и кроз много мање – више познатих кроз историју коришћених метода zможе ли се говорити о насиљу као деструктивно-поробљављјућој и дез- интегративној сили, али и о „насиљу“ као крсно-преображавајућој сили? „царство небеско са напором се осваја и подвижници га задобијају“ - наравно да може јер је сáма енергија агресивности – афективност, по својој природи добра и корисна за човека и живот није сваки вид примене силе негативан – сетимо се само вакцинаци- је мале деце колико је често неопходна сила да би се дете обуздало и да би се вакцинисало, што је нужно за његово здравље и опстанак колико пута је сва- ко од нас са сузама седео за столом и ручао јер је родитељ применио силу по психијатријама неке пацијенте фикси- рају како би се избегло самоповређива- ње и повређивање других – то је такође примена силе, али не и насиље зар често не силимо и сами себе – кад је питању учење? многима је устајање за школу или посао свакодневни вид наси- ља над самим собом, и то неопходан стога примена силе, која се често пута супротставља слободи „жртве“, не мора бити негативна ипак, у оваквим ства- рима треба бити веома опрезан јер се лако може прећи граница од конструк- тивног ка деструктивном цели дру- штвени систем у неку руку функциони- ше на принципима репресије и силе закона, без кога би наступило оно ката- строфално насиље анархије јасно је да постоји позитивни вид примене силе, који гради и изграђује, и онај негатив- ни, који је деструктиван и катастрофа- лан по живот, здравље и достојанство човека zпознати психијатар и неуролог вик- тор франкл је писао и учио о „егзи- стенцијалном вакууму“, тј о бесмислу који изазива хаотичну агресивност према себи и другима можете ли нам рећи нешто више о његовом методу „логотерапије“? - лично искуство стравичног живота у концентрационом логору пружило је виктору франклу прилику да примети да су они људи који нису имали мотива- цију за живот – јер их нико није чекао код куће – били много подложнији смр- ти и чешће су извршавали суицид (самоубиство) смисао човеку даје сна- гу и лепоту живота, подиже квалитет живљења и општења са другима егзи- човек који не може да воли ближњег као самог себе, који не осећа одговорност према ближњем и према самом себи, а при томе не види смисао у свакоднев- ним ситуацијама, природ- но постаје деструктиван и према самом себи и према околини ако је та деструк- тивност поткрепљена немоћу и безнађем, она логично рађа агресивно понашање и насиље 34 l православни мисионар l 4/2010 стенцијални вакуум или ноогена неу- роза није само последица изгубљеног смисла, него је много комплекснији склоп проблема у људској личности по франкловом учењу, битни факто- ри здравог живота су осећај смисла, жеља за смислом, одговорност и љубав ови елементи су претпоставка душевног здравља људског бића човек који не може да воли ближњег као самог себе, који не осећа одговорност према ближњем и према самом себи, а при томе не види смисао у свакоднев- ним ситуацијама, природно постаје деструктиван и према самом себи и према околини ако је та деструктив- ност поткрепљена немоћу и безнађем, она логично рађа агресивно понашање и насиље смисао логотерапије и јесте у томе да човеку помогне да у себи открије потенцијале љубави и одго- ворности, као и да га оспособи да види да живот увек има смисла zсматрате ли да савремена цивили- зација и култура утичу на пораст насиља у друштву? - човек је друштвено биће и дру- штво у коме живи утиче на његово понашање агресивност је често уско повезана са пријатношћу, тако да је човек не може лако препознати и од ње се оградити џоан ривијер је уочи- ла да се у човековим очима лако може приметити сирово задовољство када учини заједљиву примедбу другоме, што није ништа друго до акт агресије свако ко има искуство вожње у бео- граду зна да улазак у кружни ток на славији у време шпица није ништа друго него акт насиља и дрскости, који постаје нужно зло кретања у граду друштво би требало да препозна агре- сивност и да се према њој односи кон- структивно тако што ће ту енергију усмеравати механизмима који би побољшавали квалитет живота наравно, ове механизме претходно треба створити нема идеалног дру- штва, а и у добро развијеним дру- штвима у човеку није уништена агре- сивна енергија, него је само позитивно каналисана у смеру општег добра и добра појединца у западном свету, нпр немачкој или швајцарској, агре- сија и насиље постоје и санкционишу се, али у много мањој мери него код нас грађанин у тим земљама не узвра- ћа насиљем на насиље, него свој афект каналише кроз позитивне механизме, које је друштво одредило тако ако неко насилно вози или се насилно понаша, појединац себи неће дати пра- во да му узвати истом мером, него ће свој бес и агресију, коју насиље изази- ва, усмерити другим путем – пријави- ће насилника, а друштво ће га казни- ти свакодневица нас упозорава да је потребно откривати видове агресив- ности и насиља као њеног плода, али и градити механизме за њихово пози- тивно каналисање – сублимацију ове сирове енергије црква кроз своје вековно искуство подвига и духовног препорода човека, својим аскетским богословљем, може бити веома користан сабеседник и сарадник свим друштвеним и хумани- тарнима наукама које се баве пробле- мом насиља у друштву данашњем немоћном, крхком човеку треба помо- ћи да схвати библијску истину коју је веома лепо изразио наш писац меша селимовић: „немам два срца, једно за мржњу а друго за љубав“ само укази- вањем на лепоту и доброту живота у човеку може да овлада љубав, и да се преобрази насиље ово је једини здрав и сигуран пут у борби против сваког вида насиља m јул/август 2010 l православни мисионар l 35тема бро ј а виктор вицановић је психолог у деветој београдској гимназији, духовно чедо старца тадеја и стал- ни сарадник нашег часописа, а однедав- но и стални сарадник одбора за верску наставу архиепископије београдско- карловачке на пољу кадровских питања са њиме разговарамо о проблему насиља у савременој цивилизацији zпроблем насиља је у савременој циви- лизацији веома изражен и понекад нас просто затекне својом жестином чини се да у веку „атомске технике и пра- шумске етике“ постоје нагомилани проблеми који веома подстичу насиље? - да бисмо разумели феномен насиља као антрополошку чињеницу, морамо се вратити самим почецима људског рода каин убија авеља завист, злоба, мржња, агресивност, насиље – све је то садржано у чину братоубиства од тада па до данас насиље остаје константа оно је, запра- во, генетско и културолошко проклет- ство које човек носи у себи прави проблем настаје онда када се у себи треба изборити са тим злим усудом ту је савремена цивилизација заказала уместо да ојача човека у борби са агре- сивним инстиктом у себи, она тај порив подстиче директно (презентацијом „кул- туре насиља“ кроз филм, медије или рекламне слогане попут оног следи своје инстикте) или индиректно (релативи- зирањем или негирањем греха, а самим тим и осећања стида и срама као морал- них регулатора понашања) када би савремени човек тежио да овлада собом као што жели да овлада природом и при интервју са виктором вицановићем, психологом у деветој београдској гимназији морамо константно да радимо на себи разговор водио о с 36 l православни мисионар l 4/2010 томе изградио поуздане системе само- контроле, непрестано се вежбао у томе да разликује добро од зла (и да чини добро), насиље би било много мањи проблем савремена либерална филозофија живота, оличена у поруци све је дозвоље- но, довела је до тога да различити обли- ци насиља постају уобичајена, честа, чак и прихватљива појава узмите на пример спортска надметања, где је постало сасвим нормално да се неко потуче, сукоби са навијачима супарнич- ког тима или полицијом – то постаје „групни стандард“ навијача zу деветој београдској гимназији ради- те на месту психолога каква су ваша запажања када је реч о феномену наси- ља међу младима средњошколске попу- лације? које су главне карактеристике насиља међу младима у протеклој деценији? - када је у питању средњошколска омладина, издвојио бих два значајна момента која ути- чу на феномен насиља као прво, адолесцент- ски узраст – када мла- ди човек више није дете, али није ни одрастао, и садржи у себи велику коли- чину фрустрацио- ног набоја млади људи нису до краја остварени, често су у сукобу са околином (нај- чешће са родитељима), жеље им нису у складу са могућностима, не познају себе и не умеју да објасне све своје поступке такво трајно фрустрационо стање је преду- слов за испољавање агресије, деструктивности и насиља други моменат се односи на пренаглашено осећање (не)правде, карактеристично за тај узраст свака, чак и најмања неправда може бити повод за бурну реакцију, жељу за обра- чуном, жељу да се одбране лична част и достојанство пре неколико година у београду је до смрти претучен младић зато што је преко реда хтео да купи доручак у пекари „отац тадеј је увек полазио од мисли говорио је: „ако су нам мисли благе, тихе, пуне љубави такав ће нам бити живот“ и обрнуто: ако мрзимо, ако смо завидни и осветољубиви, плод таквих мисли биће раздор, сукоб, агресија, насиље све полази од мисли зато морамо да радимо на себи“ јул/август 2010 l православни мисионар l 37тема бро ј а за нашу средину специфично је епско схватање обрачуна као херојског чина обрачунати се са неким значи одбрани- ти своју част, бити одважан и храбар – бити мушкарац а много је лакше поту- ћи се него опростити наши младићи тешко могу да схвате да постоје цивилизовани, културни и елегантни начини да се реше проблеми много им је драже адреналинско узбу- ђење физичког сукоба, него људски раз- говор zдобитник сте и захвалнице архиепи- скопије београдско-карловачке за допри- нос верској настави и залагање за њен квалитет у деветој београдској гимна- зији, с обзиром да активно учествујете у разним активностима везаним за овај предмет у ком домену веронаука као школски предмет може помоћи решавању проблема насиља међу мла- дима? - веронаука би требало да поврати изгубљено достојанство савременог мла- дог човека откривајући и показујући му да је он икона бога живога, да није биће инстикта, нагона, ниских страсти и побуда, већ биће створено за вечност, биће које се непрестано усавршава, обо- жује и узраста у меру раста висине хри- стове (еф 4, 13) поставите младом човеку једно, али суштинско питање: да ли си икада пожелео да будеш свети човек? на жалост, велика већина ће одговорити негативно ето, ту видим простор за рад треба помоћи младима да открију и упознају светост живота и властите личности ако у томе успеју, одбациће насиље, деструктивност и агресију као трулу крушку zможете ли још конкретније навести како би часови веронауке помогли мла- дима да препознају и превазиђу пробле- ме који се односе на насиље? - потребно је увести наставну једини- цу која се односи на праштање ваљало би објаснити зашто је праштање неоп- ходно, шта се тиме постиже на социјал- ном и личном плану можда би чак тре- бало осмислити једну „хришћанску радионицу“ кроз коју би се млади научи- ли да праштање примењују као хри- шћанску и људску врлину младима такође треба објаснити да је корен сваког насиља повређено само- љубље из гордости, сујете и самољу- бља људи реагују бурно и неконтроли- сано јер је, тобоже, повређена њихова част млади би морали да препозанују унутрашњи механизам: доживљена неправда – повређена сујета – насилна реакција све је то у склопу разумевања појма хришћанске толеранције, што се разли- кује од савремене употребе речи толера- ција савремена употреба све више има значење толеранције на грех, порок или страст, и делује морално деградирајуће хришћанска толеранција је много дубљи и чистији појам zу вашем кабинету затичемо и слику старца тадеја, који је био и ваш духов- ни отац да ли у његовом учењу и, уоп- ште, ставу према животу постоје одређене смернице које би помогле реша- вању овог проблема? - наравно да постоје отац тадеј је увек полазио од мисли говорио је: „ако су нам мисли благе, тихе, пуне љубави такав ће нам бити живот“ и обрнуто: ако мрзимо, ако смо завидни и освето- љубиви, плод таквих мисли биће раз- дор, сукоб, агресија, насиље све полази од мисли зато морамо да радимо на себи први корак је да (у моралном сми- слу препознамо) своје мисли други корак је да одбацимо сваку злу поми- сао вежбајмо се у томе, и бићемо врлин- ски људи m 38 l православни мисионар l 4/2010 црква и насиље у друштву свети владика николај је дао најјезгровитију формалуцијуовог пита- ња рекавши да морамо прво победити зло у себи, па ће већ бити један нитков мање на свету п роблем насилног понашања у нашем друштву, као и у свету уопште, најакутније се поста- вља онда када се догоди неки екстреман случај насиља пре и после тога људи се углавном понашају као да их се то не тиче све док се нешто слично не деси управо њима насилност се углавном приписује криминалцима, терористи- ма, људима са друштвене маргине и, уопште, свима онима чије се понашање препознаје као очигледно проблема- тично међутим, просто препознавање, указивање на сваку врсту екстремизма и дистанцирана критика истог још увек не представљају дубље сагледавање нити воде решавању тог проблема ово последње би нарочито за хришћане и, уопште, све верујуће људе требало да представља изазов и мотивацију први и основни задатак борбе са насиљем би морало бити уочавање његових могућих узрока, а не хватање у коштац са последицама – ако је зло већ пустило корене са хришћанског стано- вишта, то би значило да свако од нас павле карастојковић јул/август 2010 l православни мисионар l 39тема бро ј а мора поћи пре свега од самог себе тај принцип би требало да важи за сваки вид деструктивног понашања како на индивидуалном, тако и на колективном плану а такав став подразумева преи- спитивање и стављање под знак питања сопствених представа о сопственој исправности и праведности зло, дакле, није нешто што се дешава тамо негде изван и далеко од мене (што, као такво, веома лако може бити предмет угодног осуђивања), већ се ја као хришћанин пре свега морам суочити са злом у себи и победити га да бих, евентуално, нешто ефикасно могао урадити и на споља- шњем плану свети владика николај је дао најје- згровитију формалуцију овог питања рекавши да морамо прво победити зло у себи, па ће већ бити један нитков мање на свету то значи да би свакој политич- кој и социјалној револуцији требало да претходи духовна револуција, која за полазиште увек има јединку, тј конкрет- ну личност борба са личним, сопстве- ним злом је, дакле, неопходан предуслов за борбу са спољашњим злом овакав став је од пресудног значаја када је реч о начинима помоћу којих се треба борити 40 l православни мисионар l 4/2010 са насиљем будући да смо сви много попустљивији и толерантнији према себи, а неупоредиво осетљивији на све оно негативно што долази споља (пого- тово ако је уперено ка нама), веома често се догађа да смо више него спремни на насилну борбу са насиљем уместо на покушај да се тај проблем реши неким племенитијим и благороднијим сред- ствима, као што су, на пример, пожртво- вано чињење добра, праштање, милоср- ђе и мучеништво као сведочење вере у живога бога и његову правду поред оних врста насиља које су нају- очљивије (физичко, психичко, вербал- но) постоје и неке форме испољавања насилништва које нису лако препозна- тљиве сваки вид поништавања другог, истицања сопствене супериорности, третирање другог као безначајног, непо- требног и секундарног може бити једно суптилно насиље које је – управо због своје неочигледности – често и разор- није по својим последицама велики проблем представља и то што се чак и онај најогољенији екстремизам све мање доживљава као проблем насиље све више постаје део свако- дневице оно више није везано само за свет подземља и тероризма, већ се све чешће догађа у породици, на улици, у јавном превозу, међу „обичним светом“ – међу нама а најтрагичније је то што наша с(а)вест отупљује и ту чињеницу све теже региструје као дубоко пробле- матичну овоме нарочито доприносе медији дневне новине су незамисливе без макар једног случаја породичне тра- гедије агресија, вулгарност и примити- визам се промовишу у ријалити шоу- програмима физичко обрачунавање није страно ни политичарима парла- мент и, уопште, сфера политике, дожи- вљавају се као амбијент у коме је потпу- но легитимно служити се насиљем сва- ке врсте насиље је занимљиво искљу- чиво као скандал, који је у служби медијске сензације потреба за схватањем озбиљности и одговарајућим решавањем овог питања неодложан је задатак за цркву тим пре што се насиље догађа и међу верним народом имали смо не баш лепу при- лику да видимо како се црквена питања решавају путем физичког обрачуна међутим, недопустиво је и када верују- ћи људи равнодушно посматрају разне екстремне навијачке групе које у име „традиционалних православних вред- ности“ насилно „преваспитавају“ при- паднике супротних идеолошких табо- ра, других навијачких група, убијају странце, туку учеснике геј-параде да ли се тако и сведочи православље? јеванђеље нам пружа сасвим довољно путоказа за оријентисање: ко се мача лати, од мача ће и погинути; ко ти уда- ри шамар, окрени му и други образ; чини другоме оно што желиш да он чини теби, и не чини другоме оно што не желиш да он теби чини, примера је безброј, проблем настаје онда када те поуке треба реализовати у свакоднев- ном животу а црква (како појединци, тако и заједница) мора имати потпуно јасан и недвосмислен став m аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој потреба за схватањем озбиљности и одговарајућим решавањем овог питања неодложан је задатак за цркву тим пре што се насиље догађа и међу верним народом јул/август 2010 l православни мисионар l 41тема бро ј а вера и покајање – лек за проблем агресивности р еч агресија потиче од 2 латинске речи – ad и gradus, што значи корак ка нечему, тј активност усмерна ка постизању задатог циља агресивност сама по себи уопште нема негативну конотацију, већ упућује на активистичку страну човекове личнос- ти од малих ногу човек потврђује овав- ку концепцију појма, а по оној народној „док беба не заплаче“ званична психологија на различите начине третира ову тематику тумачећи агресивност или као реактивност на туђ притисак или као особину има- нентну људској природи сматрамо да ово последње становиште с обзиром на до сада познатих 14500 ратова у исто- рији човечанства говори само за себе готово да не прође дан, а да у дневној штампи не можемо прочитати вест о неком трагичном (само)убиству у окви- ру породице може се слободно рећи да данашњицу у великој мери карактери- ше управо агресивност – сведоци смо свакодневних трагичних догађаја који често умеју да нас оставе без текста додатни проблем је што се агресивност кроз музику, филм и остале популарне уметности промовише као једна од врхунских вредности, као императив живота црква и њени служитељи треба да се осврну на проблем агресивности дајући православни осврт ако је активизам једна од темељних страна човекове лич- ности, онда је једно од најважнијих питања где се он усмерава очигледно је да га начелно огреховљени човек дана- шњице – више окренут световности, а мањше духовности – усмерава у погре- шном смеру свети оци нам често гово- ре о изопачености човекове воље као свети оци нам често говоре о изопачености човекове воље као последице греха, и ми у данашњем времену, у коме се грех намно- жио, примећујемо тај феномен у обиљу свештеник горан живковић 42 l православни мисионар l 4/2010 последице греха, и ми у данашшем вре- мену, у коме се грех намножио, приме- ћујемо тај феномен у обиљу једна мудра хасидска пословица каже: „ако не постанеш бољи, постаћеш гори“ како стварно постати бољи? господ исус христос, св апостол павле, али и сâм живот нам говоре да без бога не можемо постати бољи људи у правом смислу те речи познато је да су многе масовне убице, по сведочењи- ма комшија, важиле за људе који наиз- глед ни мрава не би згазили смело ћу тврдити да је главни узрок њиховог манијакалног понашања управо непо- знавање живога бога, јер кад њега нема, све је дозвољено, па и касапљење људи када, пак, говоримо о ратовима као масовном систематском убијању људи, онда мирне савести можемо рећи да је директни узрок тих крвавих пирова грех који се само различито манифе- стовао у историји човечанства али грех може бити двојак – може бити покајан и непокајан ових других гре- хова је данас, на жалост, много више, а треба да будемо свесни да смо заиста, по оној познатој реченици достојев- ског, сви криви за све и да не постоји човек у овом свету који за оно што се дешава не носи бар делић одговорно- сти сваки нови дан носи нове и нове моралне дилеме, хиљаде дана носе са собом хиљаде и хиљаде етичких прома- шаја, тако да у том контексту треба посматрати некога коме је „фитиљ пре- горео“, па је убио свог комшију, оца или брата злочине не оправдавамо, али са хришћанске стране гледишта можемо може се слободно рећи даданашњицу у великој мери карактерише управо агресивност – сведоци смо свакодневних трагичних догађаја који често умеју да нас оставе без текста јул/август 2010 l православни мисионар l 43тема бро ј а разумети њихов настанак формула је, бар наизглед, математички једностав- на: иманентна агресивност у човеку + нагомилани непокајани грех = злочин о томе да поменута формула може важити за много већи број људи него што можемо претпоставити сведочи медијски експеримент извршен у фран- цуској аутори су креирали лажни квиз на коме су учествовали људи који су се пријавили за учешће, а фунционисао је тако што су они наводним електро-шо- ковима мучили оне који погрешно одго- воре на постављено питаше оно што нису знали је то да су ти које су наводно мучили уствари глумци који су симули- рали болове оно што је скоро неверо- ватно је то да је у овом наказном квизу – симулацији учешће одбило само 16 од 100 учесника сви остали су – често са нескривеним садизмом – посматрали глумце – испитанике како праве грима- се од наводних болова, тако да је једна жена подвргнута експерименту изјави- ла да тек сада може да схвати нацисте на крају, остаје да препоручимо уни- верзални лек: покајање је свеопшти лек за свако зло, које се евентуелно може испољити кроз сваког од нас здрав духовни живот је основа здраве лично- сти, а покајање – било кроз молитвени однос са богом, било кроз свету тајну исповести – јесте кичма тог здравог духовног живота m аутор је свештеник при храму преподовне мати параскеве у лапову додатни проблем је што се агресивност кроз музику, филм и остале популарне уметности промовише као једна од врхунских вредности, као императив живота 44 l православни мисионар l 4/2010 црква и секте манипулативне технике секти и зазови савременог живота ства- рају потребу за директнијим и непосреднијим религиозним искуством религија данас постаје лично уверење које може бити или прихваћено или одбачено она је у свести младог човека постала питање рационалности, а не питање живљења и начина постојања данашњи момци и девојке су – и поред тога што готово сви поседују тековине модерне цивилизације (рачунаре, мобил- не телефоне и слично) – отуђени једни од других, и показују сталну тежњу да пре- вазићу ту отуђеност стварање осећања кривице секте користе ту жељу младих за повратком заједничком животу, и тако их слободно – веома често без икакве при- силе – уводе у свој систем, који им непре- кидно нуди илузију слободе, свет лажне слободе и лажног разума њихова учења су добро разрађен систем који не дозво- љава никакву дилему и најмањи црв сумње у догму јесте сигнал да организа- ција свог конзумента подсети како је његова свест о спасењу на ниском нивоу у том широком спектру слободе све је до најмањих ситница испланирано, до крај- ње границе психичке и физичке издр- жљивости, и све је стављено под потпуну контролу – мењају се начин исхране и одевања, мења се понашање, а на првом месту је слепа послушност вођи или орга- низацији стварањем осећања кривице или страха појединац се само чвршће везује за секту, која полако разара најпре појединца и његову породицу, а потом друштво и саму државу свака секта је – без изузетка – тоталитарна и деструктив- на, само што се ове особине испољавају у различитом интензитету вишедеценијска атеизација на овим просторима је више него добра подлога за берићетну жетву на глобалном свет- стварањем осећања кривице или страха појединац се само чвршће везује за секту, која полако разара најпре појединца и његову породицу, а потом дру- штво и саму државу свака секта је – без изузетка – тоталитарна и деструктивна, само што се ове особине испољавају у различитом интензитету свештеник владимир вићентијевић јул/август 2010 l православни мисионар l 45 ском плану плодови су из дана у дан све бољи и већи апатија, меланхолија и равнодушност многих структура које би треба- ло да се непрекидно баве овим питањима више је него очиглед- на више је српске омладине у душевним болницама него у црквама ако знамо где упутити пацијента са преломом руке или ноге, морамо знати куда упутити жртве секти – морамо имати установу за лечење жртава секти медицина је јасна егзактна наука која на основу броја оболелих веома прецизно зна како треба реаговати у случају епидемије – медикаментима и превентивом овде је у питању пандемија, а ми, бојим се, ни у перспективи немамо оснивање кризног штаба мењање идентитета циљ свих секти јесте мењање постојећег идентитета и изград- ња новог полуистина је вешта ђавоља подвала коју секте непрекидно пласирају својим и новим „вер- ницима“ тако код многих нових месија можемо пронаћи цитате сличне овом: савест милиона је заробљена кроз црквене, неби- блијске догме, традиције и изми- шљотине не смемо тражити послушност за нешто о чему божија реч не говори бог влада својим народом једино кроз писа- ну реч ако дозволимо било што више од библије да везује нашу савест, ми немамо духовну слобо- ду и када проповедамо библију, ми желимо да наши верници истражују, да виде јели то тако познати холивудски глумац том круз је један од најистакнутијих чланова сајантолошке секте која у склопу манипулативних техника често користи и хришћанску симболику црква и секте 46 l православни мисионар l 4/2010 такви „духовници“ припремају штиво са лепо украшеним омотима, труде се да младима одговоре на сва питања, читавог себе стављају у „службу човечанству“, не носе одећу другачију од нас јер „библија томе не учи“, не крсте се јер и „о томе ништа не казује“, не клањају се иконама јер је то „идолопоклонство“ итд, итд пост је „апсурд“ мање упућенима у своју веру ово делује више него привлачно када тако слобод- но осуђују употребу дроге, када се тако моћно боре против проституције, када се тако здушно згражавају над загађеним рекама и некада зеленим пољима, када са осмехом стручно објашњавају прву ову- лацију код девојчица и када истичу лепо- ту заједничког породичног ручка над лепотом интернет-порнографије, а за све то имају поткрепљен цитат из светог писма, зашто онда да им се не верује у причу о „непотребном доласку у цркву“, посту, причешћу, „апсурдном постојању епископа и свештенства“ када ниједна њихова књижица не упућује на такав навод у библији стално истицање ауто- ритета библије има за циљ да се и не при- мети колико су чланови заокупљени наводно помоћном литературом, која даје тако исцрпне, а уствари из контекста отргнуте цитате на пример, као доказ да само слаби посте, а да они који су јаки у вери за то немају потребе, они користе цитат из посланице римљанима (14, 2): јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље цитат је одличан, а врховни ауторитет (вођа, организација) и овога пута је у праву пост је „апсурд“ но, ова посланица, а посебно ова глава се односи на снисходљивост према онима који су тек примали хришћанство и нема никаквих основа за налажење оправдање за пост нити, пак, критику за његово непоштовање лаж се оштро осуђује написано је на стотине књижица о штетности лажи и гневу који она изазива пред господом – од лепо дизајнираних сликовница за децу па до заљубљених парова на омотима наме- њених тинејџерима, али, насупрот томе, „и сâм јехова је морао више пута да слаже своје ученике из педагошких разлога“ па, зашто, онда, ту и такву педагогију не би поштовала и сама организација када потреба налаже! или крст – „обична хри- шћанска измишљотина“ зато ниједна помоћна брошурица неће цитирати апос- тола павла (гал 6, 14) а ја, боже, сачувај да се чим другим хвалим осим крстом господа нашег исуса христа, којим се мени разапе свет и ја свету зато при сусрету са „просветљенима“ као „дар љубави“ траже да се на поклон прими њихова библија – „ово су ипак застарели цитати, који се у новом преводу другачије преводе или пот- пуно изостављају“ много је, много приме- ра кривотворења и накарадног тумачења цитата из светог писма! заробљене индивидуе разне „слободе – преко тржишта и еко- номије, па до сексуалних слобода – дове- ле су појам слободе до граница апсурда данас је битно да се верује, а како и у шта – то је мање важно то да ли је бог света тројица или двојица или је сâм „нема никаквог смисла, али је зато важно вези- вање за законе и принципе“ „буди добар и поштен, немој погазити заповести, читај библију и – ти си христов нови апо- стол“ то је замка – везивање свога иден- титета за „законе и принципе“ следбени- ци секте су у томе заробљене индивидуе, а не слободне хришћанске личности од тога како верујемо у бога зависе наш живот, наше постојање и спасење m аутор је свештеник при храму рођења светог јована крститеља у београду јул/август 2010 l православни мисионар l 47 осврт на еволуционистичко- креационистички конфликт ових дана се могла прочитати вест да руска православна црква – као контратег „монополу дарвинизма и варљивој идеји да је наука углавном про- тивречна религији“ – тражи увођење креационизма у школе још је речено да дарвинова теорија остаје и да је треба предавати као једну од неколико теорија, али да деца треба да буду упозната и са тим другим „учењима“ шта је то теорија еволуције, шта је то креационизам и теорија интелигентног дизајна и у каквој су вези са нашом вером? ово је једна веома озбиљна и важна тема која се тиче тога како поима- мо науку и како можемо да доносимо погрешне закључке уколико немамо довољно знања или информација еволуција је скуп механизама који покреће развој организама на планети теорија еволуције (те) јесте научна тео- рија која објашњава како ти механизми функционишу и која предвиђа како ће се понашати у будућности тако дарвинизам схваћен правилно, има огроман научни значај за решавање питања о узајамним односима организама, за објашњење много чега нејасног у животу организама, за гео- лошка истраживања географског распоре- да биљака и животиња, и обједињује мно- ге раније неповезане чињенице треба само имати у виду да је бог створио законе постанка који су добивши егзистенцију постали природним, те је стога разумљи- во да је могуће природним законима обја- шњавати порекло, сличности и сврсис- шта је то теорија еволуције, шта је то креационизам и теорија интелигентног дизајна и у каквој су вези са нашом вером? хришћанство и наука александар савић хришћанство и наука 48 l православни мисионар l 4/2010 ходну уређеност животињских и биљних врста (одредница „дарвинизам“ у пуном православном богословском енцикопедиј- ском речнику, који је први пут издат 1900 у санкт-петербургу, а поново 1992 л г, иначе недавно објављен и код нас) креационизам креационизам је учење које целокупно човчанство и сва жива бића, као и нежи- ву природу и, уопште, све што постоји третира као последицу стварања, а тво- рац је бог најчешће се креационизам директно супротставља еволуционизму и заузима апсолутно супротне ставове, при чему се иде чак дотле да се оно што данас сматрамо научним чињеницама (које само успут потврђују неке аспекте теори- је еволуције) проглашава нетачним интелигентни дизајн интелигентни дизајн (ид), приказан као алтернатива стандардним научним објашњењима за развој живота на земљи, говори да је живот на земљи настао као последица интелигентног узрочника ид представља савремени облик телеоло- шког аргумента за постојање бога, а настао је 1987 као реакција на пресуду врховног суда сад-а која се односила на поделу цркве и државе неопходно је нагласити да теорија у науци не значи да нешто није проверено, већ да на тренутно најбољи начин опису- је природне феномене тако постоје тео- рија гравитације, теорија квантне меха- нике и многе друге, али нисмо склони да њих дискредитујемо само на основу тога што у називу имају реч „теорија“ оно што је веома интересантно јесте да се на обе стране полемике која се води између еволуциониста и креациониста налазе и људи који су верници став који се често може чути од стране креациони- ста ви, дакле, више не верујете да је бог створио све, него да је теорија еволуције тачна није исправан, и то је лажна диле- ма, што се јасно види из навода креацио- нисти олако потежу за ненаучним аргу- ментима када сукобљавају мишљења и веома лако негирају научне чињенице које иду у прилог те не схватајући да тиме негирају и научне дисциплине које стоје иза тих чињеница (на пример, ради- ологију или геологију) са друге стране, еволуционисти (барем један део еволуци- ониста, који се декларише као атеи- стички) лако прелазе границу научног и тврде да нема бога јер, ето, постоји ево- луција када говоримо о хри- шћанском учењу о ства- рању света, треба имати у виду да су свети оци јул/август 2010 l православни мисионар l 49 говорили у терминима свога доба кори- стећи тада доступна научна сазнања, која су се не мали број пута показала као нетачна (нпр земља је равна плоча) треба имати у виду и да првенствени циљ светога писма, као и текстова све- тих отаца, није да нам се износе научне чињенице, већ нам се дају истине вере изражене у (историјским) формама које су у доба њиховог писања биле актуелне, а њихов крајњи циљ је спасење човека није проблем у теорији ево- луције која се предаје у шко- лама све дотле док она не пређе своје границе и не уђе на терен веронауке проблем може да буде уколико би се у неком предмету (па био он назван креациони- зам, или у склопу веронауке – што би тек било посебно опа- сно) критика свела на неприхватање неких научних теорија без давања конкретног решења проблема или нуђења квалитетне алтер- нативе уколико се не буде мудро посту- пало, може се лако десити да се направи грешка слична оној када је римокатолич- ка црква у средњем веку негирала да је земља округла и да се врти о ко сунца решење је у образованим људима који су верници и које ће црква саслушати и ангажовати када буде потребно да дају свој суд о целој причи m аутор је стални стручни сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија архиепископије београдско-карловачке 50 l православни мисионар l 4/2010 руска хришћанска философија николај фјодорович фјодоров (1829–1903) руски религиозни философ н ф фјодоров или „московски сократ“, како су га звали, рођен је 1829 у селу кључ (у тамбовској гувернији) сту- дирао је у одеси и потом предавао исто- рију и географију у школама русије након тога почео је да ради у библиоте- ци черткова, у москви, а потом у библи- отеци московског музеја румјанцев високо је ценио музеје и библиотеке и сматрао их центрима окупљања из идеолошких разлога, за живота није ништа објављивао ученици су пост- хумно припремили сабрана дела за штампу у три тома под називом философија заједничког дела знача- јано је споменути и две велике лич- ности које су обележиле његов живот, то су соловјов и толстој, са којим је касније и дошао у спор упокојио се 1903 л г у москви централна идеја фјодоровљевог религиозно- философског система се базира начињеници да јечовек позван да следи христа све до свог личног васкрсења овде на земљи, а не само „на оном свету“ милана ивковић јул/август 2010 l православни мисионар l 51 интересовања и делатности иако велики противник аскетизма, фјодоров је у сопственом животу про- јављивао сасвим супротно и, при- мењујући теорију заједничког дела, којује проповедао, као подвижник је спавао са даскама, а своју зараду делио са сиро- машнима фјодорова донекле можемо сматрати идејним претечом извесних научно-тех- нолошких открића, а нарочито оних која се односе на испитивање трајања људског живота и бесмртност ово су неке од његових најпознатијих идеја: 1) разматрао је могућност коришћења сунчане енергије која ће заменити угаљ 2) залагао се за управљање метереоло- шким процесима у циљу обезбеђивања максималне жетве 3) желео је да земља буде нека врста средства за вожњу космосом сматрао је да би се то могло остварити уз помоћ земљине магнетне енергије, која би омо- гућила кретање земље простором сматрао је да би колонизација других планета и небеских тела уклонила сваку опасност пренесељености планете земље философија заједничког дела основне црте фјодоровљевог учења се манифестују кроз етику дужности вас- крсења или тзв активну хришћанску антропологију централна идеја фјодоро- вљевог религиозно-философског система се базира на чињеници да је човек позван да следи христа све до свог личног васкр- сења овде на земљи, а не само „на оном свету“ како се христос оваплотио и при- мио човечанску природу, васкрсење постаје својствено свим људима на ово- ме фјодоров и заснива своју „философију заједничког дела“, тзв литургију која ће покренути васкрсење мртвих јер је, по његовим речима, „смрт само један несре- ћан случај“ на овакву мисао св григорије ниски одговара: „смрт је нарочита етапа руска хришћанска философија човековог пута, моменат у настајању, или боље рећи, у васпостављању човека“ јер смрт је акт божије милости којим се спречава бесконачно трајање пале егзи- стенције преображај природе фјодоров је веровао да васкрсење у себи садржи аутоматски преображај при- роде да ли се у оваквом учењу можда крије нека врста хуманистичког активи- зма магијске природе? овакав став нам открива проблем око кога се свакодневно полемише у савреме- ним теолошким круговима, а то је про- блем слободе фјодоровљево учење о вас- крсењу разматра телесно-душевни (какво је било и лазарево васкрсавање у витани- ји), али не и духовни аспекат (обожење и преумљење) то значи да фјодоров у свом учењу људима приписује оно што ни бог не може јер неће, а то је да човек може да преузме слободу другог да се преуми да ли бисмо васкрсењем, на пример, др јозе- фа менгела (анђела смрти) исправили само један несрећан случај, тј смрт? да ли би његово васкрсење аутоматски под- разумевало и његово преумљење и обо- жење? поводом овог става огласио је и в соловјов, који каже: „реанимација леше- ва није пожељна јер би она само проду- жила садашњи канабализам“ управо овде се разоткрива идеја да фјодоров сматра да својом вољом може да учини оно што зависи од слободних воља лич- ности, а то заправо и подразумева духов- но васкрсење, које је слободно изабрана 52 l православни мисионар l 4/2010 јул/август 2010 l православни мисионар l 53 љубавна заједница са богом, која је, да опет поновимо, немогућа без слободног избора сваке личности понаособ телесно и душевно васкрсењe у духовном васкрсењу човек је на неки начин саучесник сопственом васкрсењу, које се декларише кроз његово амин богу, тј опредељење за вечни живот у богу у телесном и душевном васкрсењу, хајде да тако кажемо, није потребна наша сарадња а ипак нам се чини да је фјодо- ров у свом учењу инсистирао само на овом телесном и душевном васкрсеењу познато је и учење светих отаца, у овом случају конкретно светог максима испо- ведника, који говори о апокатастасису природе и апокатастасису слободе апокатастасис значи васпостављање исконског склада према овој подели, апокатастасис природе би означавао пот- пуно и васцело васпостављање природе али то овде још увек не значи да ће се и слобода васцело определити за добро то опредељење слободе за добро се односи на апокатастасис слободе јер „знати добро још не значи и волети га, или иза- брати га“ „човек је способан и да не заволи спознато добро“ овде је и кључ проблема слободе, око кога се окреће цео фјодоровљев философско-религи- озни систем јер васкрсавање свих и свакога, на коме инсистира фјодоров, не може да натера све и свакога да се преобрази, преуми, обожи оно што у овом случају можемо да учинимо за друге јесте само да их волимо и да се молимо за њих, али не може- мо слободно да се определимо уме- сто њих јер истинско васкрсење значи и исцелење слободом, тако да су немогуће било каква наука и техника духовног васкрсавања овде су могуће једино љубав и молитва, као лични и саборни однос телесно-душевно васкрсење није чин који аутоматски преумљује или, другачије речено, васкрсење без преумљења је пакао „праведницима ће се огањ божанства открити као просвећујућа светлост, а нечастивима ће бити као пламен који пали и жеже“ (св максим исповедник) али постоји лечење и у будућем животу! m ауторка је вероучитељ у првој београдској гимназији 54 l православни мисионар l 4/2010 рођени моји, браћо и сестре „зашто оно што мрзим то и волим, а оно што је добро обилазим“ од како сам пре 5 месеци ушао у заједницу, киша знака питања ме сасу- ла и већина њих је почињала исто зашто? мало одговора имам на све то, неке не желим ни да нађем, али има и чињеница које не могу да прихватим и ако је печат одавно стављен на њих дошао је тренутак истине ред је био да завирим и ослушнем тајац који је у души мојој усидрен већ много година, да скинем паучину с очију и једностав- но покушам средити тај крш и неред благодатна преобраћења земља живих земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице јул/август 2010 l православни мисионар l 55 који сам направио у себи и око себе при- лику за то сам добио на самом почетку свестан сам 3 ствари: не смем бити повр- шан, да научим да трпим и пуно, пуно љубави у свему томе; рођени моји, први и прави корак сам направио после дугих низ година потро- шених у илузији и проведених у лажи некада више некада мање били сте све- доци свега тога праштајте, је једино што вам могу рећи и понудити у овом тренутку знајући ваљда да и друге не смем заборавити сам себи сам брзо опростио и признао да сам ја одговоран за своје поступке једино ме плаши чињеница која се полако ближи да на ћеркино-зашто? нећу имати и знати одговор, међутим верујем да храброст која ми је потребна да је погледам у оки- це, и дам одговор који сада не знам, про- наћићу управо овде радује ме једна сит- ница, што јој на самом растанку несве- сно рекох истину: „тата иде у школу, као што и ти идеш у вртић и вратиће се када је заврши“ азбука живота није ни мало лака, препородити се је тешко, бити нормалан након свега звучи као нешто немо- гуће, ипак све ово као и још много тога је сасвим могуће на једном чудном парчету „земље живих“ у вилову праксу стичем са браћом којих има свих профила, и свако од њих је професор у својој струци на томе им вечно хвала јер што многима није пошло за руком, ми међусобно то решавамотео- рију упознајем кроз молитву и искреном покајању јер тада сам осетио да се чистим од ђавољих ствари и уједно олакшавам душу своју овде се од срца смејем и тугујем, овде се мисли боре, овде сам пронашао жељу и храброст да упо- знам себе самог услед свог безнађа и немоћи нисам ни видео колико је око нас здравих и природних ствари од којих желим бити завистан браћо и сестре ово вам пише обичан грешник који је мрзео свако јутро које свиће, и сваког око себе претварао у новац и гледао кроз корист сваки божи- ји дан се ради на себи како физички тако и психички и ипак се у кревет легне са осмехом на лицу и будимо се са песми- цом прво што сам прочитао и научио је да „какве су ти мисли такав ти је живот“ исто то планирам али на крају овог пута спасења па макар стигао и последњи оно што тренутно учим да извршим је да овог пута главе иде доле, а срце горе, и школа је завршена када научим да се молим, да верујем, да се надам, да трпим, да пра- штам и волим амин филип азбука живота није ни мало лака, препородити се је тешко, бити нормалан након свега звучи као нешто немогуће, ипак све ово као и још много тога је сасвим могуће на једном чудном парчету „земље живих“ у вилову 56 l православни мисионар l 4/2010 свештеницама српским с редином 19 столећа славни аустриј- ски путописац феликс каниц, који је походио и наше крајеве, оставио је и сведочанство којим је изнео утисак да је у оно време свака српска кућа имала свога свештеника под овим је подразу- мевао српске мајке и жене, које су и тада, као и данас, биле главни чувари и башти- ници духовности у српскоме народу љубав њихова према богу и своме поро- ду чинила их је и чини их најревноснијим сведоцима и проповедницима васкрслога христа како и премудри цар соломон богонадахнуто проповеда да „нема ниче- га новога под сунцем“, није случајност да је исто важило и важи и у наше доба познато је да су управо наше мајке и баке биле те које су одржале неугашеним тињајући пламен светосавља кроз сва доцнија поколења и нараштаје како би га предале и нама данас на даље чување и одржавање очувале су њиву наше свете вере незапарложеном и предале је нама, данас, на обделавање неправедно и недопустиво би било не сетити се свих оних погурених и забрађе- них бака које су, подобно исихастичким отшелницама и јуродивим подвижница- ма христа ради, коленопреклоно и у сузама се молиле у доба брозократске охолократије сасвим саме и од свију пре- зрене и напуштене сузе њихове капале су, освештавале нашу стварност и ната- пале подове наших светих храмова и онда када у њима није било никога осим њих и свештеника њихова непоколебива вера, равна оној вери десеторице губаваца, могла је да се, по неодустајности својој, мери још једино са њиховом неизмерном надом и благодарношћу господу – на подобије оној исцељенога иноплеменика самарјанина – и зато им дугујемо вечиту захвалност! познато је да су управо наше мајке и баке биле те које су одржале неугашеним тињајући пламен светосавља кроз сва доцнија поколења и нараштаје како би га предале и нама данас на даљечување и одржавање ђакон ненад м јовановић беседа јул/август 2010 l православни мисионар l 57 лишене високих школа, теолошких знања и гро- мопуцателних научних звања, духом светим оне беху уведене у разумева- ње материнства као пре свега духовне, а не пуке биолошке категорије тога ради управо оне беху кадре да разумеју и опитно доживе последњу бригу и старање христо- во, као умирућега на крсту, а то беше управо старање за његову пре- чисту мајку: а стајаху код исусова крста мати његова, и сестра матере његове марија клеопова, и марија магдалина а исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: жено, ето ти сина! потом рече уче- нику: ево ти мајке! и од онога часа узе је ученик к себи (јн 19, 25–27) управо из овога може- мо да разумемо колико су, заправо, наше мајке и баке, чуварке и одржа- тељке наше вере православне, биле у пра- ву јер ненаучене знадоше да ни нама бог није отац зато што нас је родио, већ због тога што нас као отац воли! зато – овакви какви јесмо – и имамо дерзновеније да га оцем називамо и предвечноме усиновље- њу се надамо корен овоме лежи у чињеници да је у саму срж схватања породице у правосла- вљу уткана свест да је она ни мање ни више но – домаћа црква у тој основној ћелији спасењске и метаисторијске зајед- нице очеви би имали да обављају дужно- сти епископа, мајке свештеника, а деца народа божијега узводећи једни друге у више сфере постојања – у наручју мајке наше небесне у овоме нас утврђују и речи свјатјејшега блаженопочившега патријарха нашега павла, који остави својеврсни завет свакој жени српској: „жена треба да буде свештеница у дома- ћој цркви, у породици“ m беседа одржана на светој литургији о материцама, 14 (27) децембра 2009 лета господњег у београдском храму светога aпостола и јеванђелисте луке у кошутњаку 58 l православни мисионар l 4/2010 размишљања у тишини прави пост – чујеш ли како те вређа?! и ти ћутиш зашто му не одговориш, не узвратиш истом мером? – никако постим пошто ме је, због моје болести, духовник ослободио физич- ког поста, морам да постим духовно, и то двоструко и за себе и за своје непријате- ље а то значи не вређати никога и не одговарати на увреде, него се молити богу што више ево, и сада се молим богу за овог неверника који ме вређа – да му бог опрости његову слабост и да га при- веде ка познању истине и правде а истина и правда је сâм господ наш спа- ситељ јер очигледно је да његова душа не зна за бога да зна, не би био такав а ти? треба ли и за тебе да се молим? верник је јак, а неверник је слаб шта значи бити православни верник? значи бити божији човек у сваком тре- нутку свог живота: бити крштен, црквен и неуморан радник на њиви господњој шта је то њива господња? то је народ божији, коме се треба посветити из свег срца и до краја живота бити прави православни верник значи: друге сматрати већим од себе и достојни- ма да им се посветиш и да их служиш; себе сматрати најмањим међу људима и опраштати њихове увреде и грехе које чине, не осуђивати их, а нарочито им праштати увреде које чине теби лично онај ко себе сматра већим од других или бар једнаким са другима није прави пра- вославни верник јер православни верник мисли радмила грујић јул/август 2010 l православни мисионар l 59 мора уистину бити свет и остати свет ради тога мора бити подвижник највећи подвиг је волети људе и из љубави им опраштати њихове грехе јер су ти греси, уствари, њихове слабости, немоћи зашто осуђивати и мрзети сла- бог и немоћног човека? њему је потребна помоћ и треба да му помогнеш бити верник значи бити јак – слаб је сигурно неки верник, али није правосла- ван вероватно не верује у истинитог бога, него у неке „богове“, људе, идоле, или у моду, у комфор, у снобизам, у хедо- низам, у популарност, а ако му нешто од тога измакне, онда губи контролу над собом и открива слабост и агресивност према другим људима оптужујући њих за сопствену немоћ тако изгледају незнабо- жачки „верници“, који су бога заменили стварима али има и атеиста они не верују ни у бога, ни у људе нити у ствари, него само у себе атеиста је самом себи бог он верује у своју снагу и моћ, али кад падне, разо- чара се, али не у себе, него у друге опет су други криви за све заиста, ни незнабошцима ни атеистима није лако треба их разумети јер они још нису сазнали истину, а истина је бог, христос спаситељ наш, који је невином крвљу својом уништио људски грех у његовој бити, уништио онтолошки карак- тер греха, а овај видљиви карактер греха учинио површним и пролазним христос је уништио грех који човека убија и води у онтолошку смрт – прародитељски грех, и својом крсном смрћу и славним васкр- сењем оживео све душе у гробовима, јер су биле заиста мртве због силине тог гре- ха христос је унапредио наш живот и уни- штио „жалац“ смрти, а тиме и „жалац“ греха, тако да је од тада па до краја света грех постао неонтолошки, површински, немоћан али, на жалост, нису му сви људи захвални због тога, него игноришу мисли његову свестрадалну жртву, одбијају спа- соносну силу покајања и тиме изнова враћају смртни жалац греху и мећу омчу себи о врат, док прави православни хри- шћани својим искреним покајањем сваки грех претварају у прах незнабошци и атеисти немају покајање јер га не желе – супростављају му увек спремно оправдање и туђу кривицу из тог разлога они велики значај придају туђим гресима и целог живота се само тиме баве на жалост, они не знају – или не желе да знају – да би вером у христа спаситеља и само искреним покајањем, уз христову помоћ, сагледали лице исти- не и опрали се од смртнога греха, у коме упорно и неразумно пребивају хришћанин је јак зато што је немилоср- дан и бескомпромисан према себи, тј сво- ме греху, а милосрдан и сажаљив према другима, тј њиховим гресима зато што друге штити од себе и од зла у себи то је оно неопходно и ничим заменљиво чој- ство, које је увек наглашавао наш драги + патријарх павле ова врлина га чини сна- жним, неустрашивим и непобедивим незнабожци не знају за ову врлину она је за њих хула и саблазан јер се заваравају сентиментализмом, који негују према себи несебични су према сопственој себичности, своме егу, и угађају му са дир- љивом нежношћу вера снажи, али не било која вера, него хришћанска, православна све друге вере су продукт свог времена, продукт прола- зности и пропадљивости и зато у њима и нема онтолошке истине, снаге и вечно- сти само је вечна и славна вера право- славна јер у њој је вечна истина и непро- менљива стварност она је пут у вечност, истина љубави божије и живот у вечно- блаженом царству, које нам је сведржац и предодредио стварајући нас m ауторка је вероучитељ при храму вазнесења господњег у жаркову 60 l православни мисионар l 4/2010 хришћанин је јак зато што је немилосрдан и бескомпромисан према себи, тј своме греху, а милосрдан и сажаљив према другима, тј њиховим гресима јул/август 2010 l православни мисионар l 61 интернет и проблем насиља с вагда и свугде присутна слабост, чија манифестација људском роду доноси толико негативних последи- ца, ушла је на велика врата и узима свој данак и у овој, виртуелној димензији општења званој интернет очекивано, све могуће предности овог медија бивају и злоупотребљаване – на штету свих његов брз развој и популарност и, услед тога, немогућност истовременог увођења адекватних ограничења, односно правила коришћења, учиниле су га местом погод- ним за испољавање свега онога што је присутно и у реалном животу, што под- разумева и да подлеже некој врсти казне cyber криминал – као крађа, преваре, лажно представљање, ширење дезинфор- мација, уцене, претње, обарање туђих презентација, вређање – као и у реалном животу, претпоставља нарушавање туђе слободе, намерно превиђање приоритета туђе воље, једном речју – насиље заиста је много начина на које се оно испољава на интернету, због чега се све интензив- није трага за решењима која би помогла у његовом сузбијању појава интернет-по- лиције, доношење закона који се односе на прекршаје у виртуелној мрежи, неоп- ходност присуства администратора и модератора на форумима говори о томе колико је човек слаб и немоћан да се кон- тролише све наведене мере регулишу односе управо тамо где не постоје савест и свест о одговорности оно што ситуа- цију чини посебно тешком јесте могућ- ност скривања идентитета, чиме се директно избегавају свака одговорност и казна скривање идентитета, односно скривање лица – безличност, можда нај- боље говори о томе о каквој је врсти злоупотребе и злочињења реч да бисмо се против ове пошасти борили на испра- ван начин борили, од суштинске је важности схватити шта је она заправо и који су узроци утицали на њену појаву следећи текстови нам можда могу помо- ћи у томе: http://wwwdaavdeevru адреса води до званичне презентације руског психолога и психотерапеута и православног хришћанина, који своје терапеутске методе заснива на право- славном пастирском учењу и схватању човека за нас је посебно интересантна на српском језику доступна студија са нази- хришћанство на интернету скривање идентитета, односно скривање лица – безличност, можда најбоље говори о томе о каквој је врсти злоупотребе и злочињења реч драган јовичић хришћанство на интернету 62 l православни мисионар l 4/2010 вом духовни узроци неурозе и православни начин лечења, и то поглавље свети оци о борби против туге и гнева овде су цитати неколико светих отаца који откривају начин борбе са овом страшћу можете је пронаћи у рубрици публикации (скачать) или директно са: http://wwwdaavdeevru/dow- nloads/books/nervnost_serbiandoc гнев је израз потајне мржње, тј злопа- мћења гнев је жеља да се догоди зло ономе који нас је расрдио плаховитост је (неко- нтролисано) распаљивање срца у невреме огорченост је отровно осећање, које се гнезди у души гнев је болесно стање и ругоба душе (св јован лествичник) http://wwwscribdcom/doc/15615933/ vladeta-jerotic-covek-i-njegov-identitet (поглавље агресија у савременом свету, стр 13-31); http://wwwrastkors/rastko/delo/11639 о гордости и огневу, о жалости и очајању (повратак оцима, сабрана дела) два наведена линка воде до студија нашег познатог неуропсихијатра, психо- птерапеута, предавача пастирске психол- огије на богословском факултету, публ- ицисте и академика владете јеротића богатство мисли које нам је оставио карактерише покушај да се на неки начин оствари синтеза психијтријске медицине и православне антропологије први текст чини поглавље из дела човек и његов идентитет и пружа увид у значење појма агресије који му психолог- ија придаје, као и могућим узроцима и њеним облицима: сви знамо да се код већине људи јавља агресија према сваком понашању другога које одступа од норме, укључујући и болест другога „ко има неку ману не мора да брине за спрдњу мало ко издржи да се не смеје муцавцима ово је само други вид агресивности животиње код којих је свака болесна или повређена јединка исте врсте предмет појачане агресије оговарање, интриге, интересовање за приватни живот другог и оног што је у – њему упадљиво, вест у новинама - само су понављање принуде агресивности према упадљивом други текст карактерише она синтеза поменута у говору о професору јеротићу јак и интересантан текст који тешко да кога може оставити равнодушног сви се гневимо, често, готово свакодневно гневимо се и када имамо, и још чешће, када немамо права гневимо се најчешће на слабијег, утолико више уколико смо покорни удварачи онима који су од нас јачи правдамо свој гнев својом природом, или неразумевањем, незахва- лношћу и непослушношћу других људи према нама чак и тада, када су посл- едице нашег гнева погубне за нашу околину, а такве су најчешће, покуш- авамо да умиримо савест и да се пред другима оправдамо неубедљивим и празним говорима нема, једном речи, никакве сумње да је гнев знак наше велике гордости ништа мање него гордост, и срдитост или гнев нападају и хришћане, као и нехришћане m аутор је сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија архиепископије београдско-карловачке јул/август 2010 l православни мисионар l 63 из другачијег угла мр
Свеска: 314 | Насиље у друштву
... Фотографија на насловној страни корице: Насиље Албанаца над Србима на Косову и Метохији 2004 године фото: Игор Маринковић Фотографија на другој страни корице: Овим побеђуј! фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: У спомен браниоцима српског народа фото: Ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI јул / август 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Маркова црква у Београду фото: Ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Светост живота као одговор на насиље 2-3 Старечник Писма старца Јосифа Ватопедског 4-6 Реч пастира Некада и сада – Бог дјела стално 7-10 Живот у Христу Што не желиш себи 10-12 Службе Цркве О важности ерудиције парохијског свештеника 13-15 Света Земља Капернаум – Кафар Нахум 16-18 Подвижничко слово О непротивљењу насиљу у поукама древних монаха 18-19 ТЕМА БРОЈА Проблем насиља - трагедија слободе 20-23 Проблем насиља: пастирска и канонска перспектива 24-27 Ватра се не гаси ватром 28-29 Интервју са мр Драганом Караном, асистентом на Православном богословском факултету у Београду Указивати на лепоту и доброту живота 30-34 Интервју са Виктором Вицановићем, психологом у Деветој београдској гимназији Морамо константно да радимо на себи 35-37 Црква и насиље у друштву 38-40 Вера и покајање – лек за проблем агресивности 41-43 Црква и секте Манипулативне технике секти 44-46 Хришћанство и наука Осврт на еволуционистичко- креационистички конфликт 47-49 Руска хришћанска философија Николај Фјодорович Фјодоров 50-53 Земља живих Благодатна преобраћења 54-55 Беседа Свештеницама српским 56-57 Мисли Размишљања у тишини 58-60 Хришћанство на интернету Интернет и проблем насиља 61-62 Из другачијег угла Мрачна прича 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 4/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
... Фотографија на насловној страни корице: Насиље Албанаца над Србима на Косову и Метохији 2004 године фото: Игор Маринковић Фотографија на другој страни корице: Овим побеђуј! фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: У спомен браниоцима српског народа фото: Ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI јул / август 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Маркова црква у Београду фото: Ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Светост живота као одговор на насиље 2-3 Старечник Писма старца Јосифа Ватопедског 4-6 Реч пастира Некада и сада – Бог дјела стално 7-10 Живот у Христу Што не желиш себи 10-12 Службе Цркве О важности ерудиције парохијског свештеника 13-15 Света Земља Капернаум – Кафар Нахум 16-18 Подвижничко слово О непротивљењу насиљу у поукама древних монаха 18-19 ТЕМА БРОЈА Проблем насиља - трагедија слободе 20-23 Проблем насиља: пастирска и канонска перспектива 24-27 Ватра се не гаси ватром 28-29 Интервју са мр Драганом Караном, асистентом на Православном богословском факултету у Београду Указивати на лепоту и доброту живота 30-34 Интервју са Виктором Вицановићем, психологом у Деветој београдској гимназији Морамо константно да радимо на себи 35-37 Црква и насиље у друштву 38-40 Вера и покајање – лек за проблем агресивности 41-43 Црква и секте Манипулативне технике секти 44-46 Хришћанство и наука Осврт на еволуционистичко- креационистички конфликт 47-49 Руска хришћанска философија Николај Фјодорович Фјодоров 50-53 Земља живих Благодатна преобраћења 54-55 Беседа Свештеницама српским 56-57 Мисли Размишљања у тишини 58-60 Хришћанство на интернету Интернет и проблем насиља 61-62 Из другачијег угла Мрачна прича 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 4/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
Одреднице:
10
Свеска: 316 | Отуђеност у електронском добу
...у том случају би задатак философије могао бити једино логичкаАНАЛИЗ?📌 а научних ста-
вова – са циљем да се постигну највећа
могућа логичка доследност и конзистент-
ност у науци
неопходно је указ
...у том случају би задатак философије могао бити једино логичка
МЕТА инфо: Р:18343 К:148356 Д:82
| Свеска 316 |
Свеска: 316 | Отуђеност у електронском добу
... с зечевић, никшић: 1999, 21–22 послетку остаје веома мали број исказа који могу имати теоријску вредност њима је заједничко, сматра карнап, то да се могу превести у знаковни језик (језик сличан „језику“ математике), при чему не губе ништа од првобитног значења у том случају би задатак философије могао бити једино логичка анализа научних ста- вова – са циљем да се постигну највећа могућа логичка доследност и конзистент- ност у науци неопходно је указати и на једну веома важну карактеристику нововековне философије епистемички статус одређе- ног научног исказа не повлачи за собом нужно и одређење његовог онтичког ста- туса управо на тој карактеристици науч- не истине инсистирају припадници беч- ког круга али строги научни исказ не реферира на појединца и његов живот – његов свет појединачна ствар не може бити обухваћена општом истином, а да јој се предходно не одузме све што је чини јединственом на антрополошком плану та цена се испоставља као превисо- ка јер се поставља питање шта преостаје када човеку одузмете његову јединстве- ност или, боље, ко остаје то „одузима- ње“, које чине природно-математичке науке, јесте методичко, али несводивост научних истина на план конкретно постојећих бића тиме не престаје да важи природно-математичке науке нису заинтересоване за појединца, а још мање када је реч о употреби језика у природно- математичким наукама, ту је приметна тенденција да експресивна функција језика у потпуности престане 50 l православни мисионар l 6/2010 за његове животне проблеме у том погле- ду нам се чини да је неопходно преиспи- тати карнапов став о „бесмислености“ израза метафизике, религије, уметности, чини се да смисао човеку могу подари- ти управо такви изрази духа при томе не поричемо теоријску вредност и општи значај научних истина – напротив на крају нам је остало да увидимо сво- јеврстан прадокс у оквиру дискурзивног говора / мишљења апсолутна истина јесте тежња сваког научног става он би требало да важи у сваком времену и про- стору и за све појединачне случајеве на које се односи на основу тога научна хипотеза задобија статус природног зако- на ниједна научна теза, како је приметио хјум (david hume 1711–1776) није у ста- њу да достигне жељену универзалност ипак, нећемо се задржавати на вечитом проблему науке – немогућности да на основу партикуларних увида тврди уни- верзалан став занима нас циљ коме тежи научна истина апсолутна истина се у оквиру логике изражава ставом идентитета а = а 2 уоп- ште, свака математичка једначина тежи ставу идентитета једини знак који мора постојати у свакој једначини било које природне науке јесте знак једнакости („=“) несумњиво је да се научна истина мора испоставити као став идентитета 2 подсећамо да је аристотел у метафизици тврдио да је бог мисао која мисли саму себе та тврдња се може превести у став идентитета а = а какав је, међутим, аксиолошки статус става идентитета? има ли он теоријску вредност? судећи на основу критеријума које поставља рудолф карнап, највиша истина логике, а тиме и природно-математичких наука, мора бити проглашена бесмисли- цом став идентитета, наиме, не тврди никакво стање ствари том исказу у пот- пуности недостаје репрезентативна функција витгенштајн (ludwig wittgen- stein 1889–1951) примећује да апсолутне истине логике нису ништа друго до пуке таутологије шта тврди став а = а? ништа он не тврди ништа осим себе самог: а тврди а реч је, дакле, о експре- сивној функцији става идентитета из тог разлога стоји да апсолутна истина исто- времено важи и као бесмислица следи да је истина којој теже природно-матема- тичке науке ништа друго до евиденција или увид иако поседује специфичне разлике у односу на религијски исказ, научни исказ се не може узети као његова сушта супротност, али не стога што се бог мој- сију открива управо ставом идентитета јесам онај који јесам (а = а), већ зато што обе врсте исказа задобијају статус апсолутних истина тек пошто се из дис- курзивног говора пређу у управни нај- виша истина логике се стиче увидом о њој се не говори, већ она говори сама за себе слично томе, најважнији „метод“ богопознања гласи: дођи и види (јн 1, 46; отк 6, 1) „и кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им тада се њима отворише очи и позна- ше га“ (лк 24, 30–31) m аутор је предавач верске наставе у петој београдској гимназији и гимназији „руђер бошковић“ иако поседује специфичне разликеуодносунарелигијски исказ, научни исказ се не може узети као његова сушта супротност новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 51 кад се за некога каже да је фило- соф, прва асоцијација, бар за данашњи свет, јесте да је то човек који „смара“, да је философија „пресипа- ње из шупљег у празно“ и непотребно знање којим се баве докони људи или продавци магле лишени конкретних вештина и способности орања земље или туцања камена, на пример човек, ако ћемо поштено, увек има потребу за философијом као што нисмо свесни да користимо правила граматике док причамо (било да водимо високоумне разговоре или учествујемо у масним трач- партијама), тако нисмо ни свесни да када покушавамо да на разумски начин, помоћу аргумената и појмова објаснимо неку појаву, схватимо неку промену или одбра- нимо властити став, користимо филосо- фију а чим поставимо питање о вредно- сти ствари или нечијег мишљења и пона- шања, већ се налазимо на територији философије чак и ако кажемо „чему филозофија“ – под условом да то није примарни крик данашњих матураната, који имају памет- нија посла од учења, већ смо философи макар и аматери јер смо тим питањем, несвесни лепоте парадокса, философију довели у питање, што је, опет философија сáма: умéће да се ствари доводе у питање умéће да се ставови одбране или обра- зложе – ако претходно искључимо циљану дрскост, свађалачку нарав, ирационалне доживљаје саговорника или гласноговор- ничке наступе разних техничких лица (од маркетинга до политике) – такође нас чини философима у прилог томе иде и теза да се људи од памтивека ређе споре око самих чињеница колико око тумачења истих евидентно је да свет постоји, да је човек „у њега бачен“, да „виша сила“ делује, али треба то објаснити и протумачити а зашто? зог тога што је у самој људској природи укорењен тај порив да се чудо хришћанство и философија срећко гујаничић о потреби философије философија нам помаже да критички преиспитујемо разна мишљења и сазнања, што наш процес узрастања и сазревањачини успешним 52 l православни мисионар l 6/2010 живота објасни и осмисли нисмо, ваљда, печурке философија, као разложни говор (ло- гос), настаје у хеленском полису – када митска свест, немоћна због своје статич- ности, губи снагу пред бујицом нових сазнања и открића савремена потреба за разложним говором је такође нужна као и пре 2500 година јер и данас разни митомани, немоћни да се ухвате у коштац са мисаоним изазовима, вештачки усваја- ју „готове системе знања“ та „увезена роба“ им се касније, након истека рока употребе, сурово свети, што погубно делују како на саме конзументе, тако и на њихову околину философија нам помаже да критички преиспитујемо разна мишљења и сазнања, што наш процес узрастања и сазревања чини успешним можда је нужно поћи од бајки, митова, предрасуда или гласнина јер то су почетне степенице, али задржа- вати се у тим мисаоним оквирима дуже него што је потребно – доказ је инфатил- ности, лењости или самог кукавичлука први философи су били и први науч- ници или теоретичари (theoria – видети грч) они су на свој начин „гледали“ свет, и то гледање је, за разлику од митског, које се није доводило у питање, имало своју динамику и прогрес неко ће рећи да је то „врдање у мишљењу“ слабост, али док су трагали за суштином бића, што је за већину њих био примарни циљ, фило- софи су дали највећи допринос сазнању тако, рецимо, у математици данас имамо талесову и питагорину теоре- му, декартов коор- динатни систем, лајбницов или њутнов интеграл рећи за те људе да су математичари, а не философи исто је као да кажемо за дејвида бекама, јед- ног од најбољих игра- ча манчестер-јунајте- да свих времена, да је манекен (премда то и јесте), а не фудбалер философија нам је потребна и да саму нау- ку доведемо у питање јер и научно сазнање, хришћанство и философија новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 53 у зависности од тумачења, може бити оби- чан мит често чујемо како неко каже да је истина оно што је „научна чињеница“ или „научно доказано“ јака ствар научно зна- ње је поуздано колико и временска прог- ноза: махом тачно, али склоно промени довољно је само отворити дневне нови- не и прочитати вест како су научници са „тог и тог универзитета“ доказали да је, рецимо, здраво пити кафу већ следеће недеље у тим истим новинама чека нас информација да је група неких других начуника, са неког другог универзитета, ту тезу оповргла и закључила да је кафа – штетна или у чему се може видети про- грес науке осим у премени, наравно, ако је ајнштајн у прошлом веку рекао да је „све релативно“, кад је хераклит давно говорио да „све тече“, или по чему се разликује савремени физичар, који тврди да матери- ја настаје згрушавањем енергије или све- тлости, од анаксимена из милета, који је тврдио да ствари настају од ваздуха тако- ђе згрушавањем шта више, зар савремено научно сазна- ње није бајковито они који проучавају океански свет или космос то најбоље знају и савремена уметност паразитира на философији слика или перформанс могу да нас шокирају и задиве на час али теже падају у заборав и дуже живе када о „тим шоковима“ напишу коју реч и теоретски их надограде естетичари и историчари уметности или аутор сâм кад затруби „о свом положају у свету и доживљају истог“ „да је цар го“ најбоље је објаснио један простодушни србин када је на телевизији видео пикасову слику, а која вреди таман толико да њега (иначе шанкера у једном београдском кафићу) учини тајкуном: да сам ја ово насликао у петом разреду основ- не школе, наставница ликовног би ми дала тројку међутим, уз малу и несебичну помоћ теорије лако ћемо схватити у чему је разлика између пикаса и молера и зашто се уметник тако изражавао можда баш из потребе да заувек остане дечак из петог основне однос философије и теологије је такође контроверзан теолози су често склони да – следећи познату максиму из прошлости – кажу да је философија њихова слушки- ња или кажу – користећи у аргументаци- ји неке лингвистичке вратоломије – да су филозофи љубитељи мрака, а не мудро- сти сваки иоле вешт софиста овакве ста- вове би могао да учини смешним филосо- фи, са друге стране, могу да одговоре да је теологија само једна од грана философије, која се специјализовала за проучавање апсолута, и да је слична психологији, чији се циљ интересовања свео само на душу (психу), или социологији, која се бави искључиво законима у друштву филосо- фи свакако могу да пребаце теолозима да се сувише додворавају науци и да су самог бога свели на „научну чињеницу“, могу их оптужити и да су „позајмили“ њихову тер- минологију, као и да су најуспешнији међу њима – од античких отаца до владике николаја – имали класично философско образовање ако је човек расположен за свађу, никад краја потребно је више соли- дарности и разумевања јер и једни и други теже за истином, а простора за сусрет увек има хришћани су, тако, странци у овом све- ту, а философи увек чезну да се, бар према новалисовим речима, свугде осећају као код куће то може бити тачка додира1 m 1 циљ овог текста био је да укаже на значај филосо- фије, која се – под паролом реформе школства налик оном из европске уније – полако протерује из система образовања то је класично оцеубиство или, прецизни- је, лапот! парадокс је и у томе што се данашњи рефор- матори на путу за еу најчешће позивају на човека чију професију занемарују или им је дража само успомена на познатог хабермасовог ђака од његове философије и жеље да србију извуче из митоманске свести 54 l православни мисионар l 6/2010 уторак, 6 јул 2010 с пустио сам лопту, олабавио каиш ствари су такве какве јесу и ја не могу да их мењам, односно не могу да мењам друге људе, могу да променим своју реакцију на стварност око себе један човек кога сматрам паметним рекао ми је недавно да ниједан труд не остаје ненаграђен верујем у то, човек само треба да дâ све од себе и да не раз- мишља о награди за труд и награда ће се сама испољити у његовом животу и на начин о коме није ни сањао ако човек не придаје награди велику важност, онда га ни казна или унижење неће омалоду- шити и омести ја вам сада преносим део својих дана- шњих размишљања, она су ми обележила дан и помогла ми да се опустим схватио сам да човек узраста кроз труд, а не кроз човек узраста кроз труд земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице земља живих новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 55 плод свог труда а да би могао да се посвети свом послу човек мора да буде опуштен и миран у себи то је то, само се молим за здравље јер ми бол односно болест искривљује поглед на свет и мења перцепцију што се данашњег дана тиче, издвојио бих кување ручка у котлићу – мој први пут уз савет и техничку подршку браће све је испало добро добили смо два нова брата, надам се да ће се уклопити, и вест која ме јако радује: брат саша в звао оца и сутра се враћа – молио сам се за њега на крају: ноћ од прозора даље је недеља, 11 јул 2010 још једна топла недеља у кући је при- лично мирно без обзира што нас има много посту је крај за сада, од сутра почиње месојеђе или карневал, у преводу на латински мени је убрзано време, као да истиче из пешчаника, као кад се ближи крај летовања дешавају ми се лагано неке битне промене којих постајем свестан, овакве промене сматрам лечењем у пра- вом смислу и мислим даје још рано да о томе говорим оно што осећам је велика захвалност богу за веру коју је учврстио у мени вера је узрастала, то тек сад схватам, током целог мог живота и у највећим падовима и разочарењима она је постаја- ла све јача вера ме и даље чува и даје ми снагу, кад бих посумњао, кад бих поми- слио да промисао не постоји – цео живот би изгубио смисао - али то не може да се деси много је лако кад човек учини оно што је у његовој моћи а све остало препусти господу – потпуно верујући трудим се да боравим у стању веровања и захвалности мисао дана – вера а вера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих пб 56 l православни мисионар l 6/2010 књижевност путописна књижевност у срба н е постоји обичан путопис сви путописи јесу вредна и значајна остварења књижевне културе то су пре свега занимљиве књиге у српској књижевности, путопис као правац, врло је мало заступљен – готово га нема „тек по који чланак, ту и тамо, у неким новинама, врло занимљив, али усамљен, дакле, по једна кафена кашичица те литературе“ , говорила је исидора секулић ипак, поча- сно место у путописној књижевности зау- зимају четири дела: путопис из италије милоша црњанског, путописи из шпани- је од растка петровића, и за нас најзани- мљивији путописи писма из италије љубомира ненадовића и писма из норве- шке исидоре секулић све што писац пише не пише за забо- рав, већ он то пише да би остало, чуло се и знало о записаном у томе врхуне путо- писи као и сваки човек и путописац у нововиђеним мотивима налази надахну- ће и својом писаном речју пројављује тај описани свет другим људима на разна путовања овакви писци бивају гоњени различитим мотивима ту је занос, са јед- не стране за свим оним што је славно, лепо и људско у науци, у уметности, у историји и пракси света, а са друге стра- не ту је копање по тајнама других народа и њихових постојбина претварајући, тако њихово лично у јавно то су путописци, и то је путопис – уби- ца тајни путописи су један вид писане дисци- плине, где је писац очевидац рада, сиро- маштва, ћутања и чега све још овакви контрасти и различитости које путопи- сци доживљавају и верно бележе инспи- ришу „тачно као звезда“ и читаоца тако читалац јасно види разлику, али и срод- ност у привлачном менталитету народа других земаља, види путопис као размену животних искустава у књизи „едвард други“ од марлоа стоји: „што би људи са арктика волели светлост звезда – кад њима сија сунце и дању и ноћу“ исидора секулић у писмима из норве- шке каже: „има два севера у европи; један кишан и маглен, енглеска и шкот- ска; и други, север снега, иња, мраза, леда, сав од миријада и миријада светлица и путописац одлази у непозната, за њега неистражена места задржавајући се на опису природног и оку доступном, док поклоник одлази у нешто најприсније, невиђеном а већ виђеном хаџи драган б поповић новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 57 свећица које магле не гасе» ова књига исидоре секулић јесте путописна роман- тика, танана проза јер је за писца норве- шка земља чудесно лепа, очаравајуће лепа ово дело везује прошлост за сада- шњост, народ за земљу, норвежане за своје претке обрађена је клима и преде- ли, карактер годишњих доба, начин живота тамошњих људи, ограниченост времена за рад, на том, високом северу култура, певање, музика, друштвено уре- ђење земље и обичаји „на камену је сав живот норвешке, сав њен карактер, сва њена несрећа у водама је сва њена лепо- та у шумама њена машта север је дра- матичан, у заплетима и у расплетима“1 у делу „писма из италије“ љубомира ненадовића, писац није само очаран виђеном европском земљом већ и изне- надним сусретом са једном изузетном личношћу, угледним епископом цетињ- ским петром петровићем његошем који у италији тражи лек за своју болест тај сусрет и преображава ову занимљиву књигу, даје јој душу јединственим стилом који је брижљиво негован, овај путопис у своја недра ставља најразноврсније при- купљене слике на које писац по свету наилази ненадовићева књига стиже у право време жедном и намученом народу тур- ским ропством књига је писана као уте- ха, симболизујући прозор кроз који се види свет који зна за српску патњу дело обилује најразличитијим обавештењима о једној земљи осим помпеје затрпано је онда још неколико вароши, међу којима и најзнаменитији херкуланум то је била негда једна од најлепших и најбогатијих вароши лежи на самој морској обали, између неапоља и помпеје има лепих статуа од бронзе, међ којима беше једна 1 исидора секулић, сапутници – писма из норве- шке, вук караџић, београд, 1977,стр 163 врло велика, за коју нам рекоше да је веспазијанова“2 због свега наведеног милован даној- лић каже: „путопис не само што подноси него и тражи извесно сваштарство; ту има места за опис и за философска раз- матрања, за површинске утиске и озбиљ- нија понирања, за ствари најспољашњије и ствари душевне, унутрашње“ у додиру са пределима, земљама и гра- довима путник се и сам одређује, описује и исказује се ова занетост нововиђеним које путописац обилази брзим корацима запоседа његову душу, но, и душу читао- ца јер свака записана реченица је уствари делић душе писца исказан словом разлика између путописне књижевно- сти која настаје из људске потребе и жеље да се упознају друге земље и предели, њихови људи, обичаји и природне лепоте ипак су, мишљења смо, далеко од покло- ничких путописа који у себи садрже и димензију ванвременог, вечног путописац одлази у непозната, за њега неистражена места задржавајући се на опису природног и оку доступном, док поклоник одлази у нешто најприсније, невиђеном а већ виђеном, доживљеном а ипак потпуно новом и непојмљивом за њега, дајући, тако, видљивом везу са невидљивим, и таквом путопису богом удахњује душу он одлази на извор свог духовног бића и те слике иконично ређа у својим поклоничким путописима зато поклонички путописи значајем превазилазе остале путописе, јер нису записани само за ово време m аутор је вероучитељ и дугогодишњи водич по светим местима свете земље, блиског истока и русије 2 љубомир ненадовић, писма из италије, нолит, просвета, завод за уџбенике и наставна средства – бео- град 1978, 67 58 l православни мисионар l 6/2010 о изабраним делима ивана буњина хлеба и соли ако се теологија изолује од културе, која сама по себи може открити лепоту пораза и светло победе (дакле открити, не објаснити), онда теологија губи своју со и претвара се у празну реч (из шмеманових дневника) ч итајући дневнике оца алек- сандра шмемана, више у интегралној него у нама пред- стављеној, окрњеној и непотпуној вер- зији, група књижевних ентузијаста основала је прошле године издавачку кућу бернар не чекајући администра- тивне дозволе и забране, не губећи вре- ме по састанцима и одборима, започели су рад на афирмисању хришћанске кул- туре кроз објављивање дела и аутора које сами воле, на које их је упутила литера- тура, досадашње искуство и предање, али пре свега потреба да наш црквени или живи живот не обљутави бернар, крштен по истоименој причи ивана дела ивана буњина су незаобилазно штиво сваког мислећегчовека живот арсењева је, по паустовском, једна од најдивнијих појава у светској књижевности мисионарски излог никола дробњаковић новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 59 буњина и верном пратиоцу мопасана, по човеку који је целог живота радио пове- рен му посао као свету дужност, постаје издавач са преко двадесет наслова за само годину дана читаоцима мисионара ћемо у наредним бројевима посебно представити три библиотеке ове издавач- ке куће: библиотеку тихи глас, која у духу владике браничевског хризостома, трага за гласом који га је пренуо, кроз дела на тромеђи књижевности, философије и истинског богословља, библиотеку чисти понедељак - књижевност класика хри- шћанског духа и суштине, никако форме, и најзахтевнију библиотеку изабраних дела крећемо од последње, кључа за остале – изабрана дела у шест књига првог руског нобеловца, а последњег кла- сика ивана алексејевича буњина (промо- висана уочи београдског сајма књига у сали храма св саве) буњина би укратко могли овако пред- ставити: рођен је у царској русији пре тачно 140 година, племићког порекла, лошег материјалног стања; после окто- барске револуције напушта отаџбину и сели се у француску, где се упокојио 1953 године сахрањен је на руском гробљу сент женевјев ди боа у паризу, поред својих сапатника и савременика, павла евдокимова и сергеја булгакова, мере- шковског и зајцева, тарковског и шмељо- ва, зандера и карташова био је прија- тељ слободана белића, стипендиста срп- ске академије наука, друговао са чеховим и толстојем, рахмањиновим и шаховско- јем, један од омиљених писаца томаса мана, рилкеа и шмемана духовно чедо и на гробу ивана буњина, фото: драган јаковљевић 60 l православни мисионар l 6/2010 пријатељ архимандрита кипријана керна (њихову преписку бернар управо прево- ди), и по констатнину паустовском – нај- већи стилиста руске књижевности да ли је потребна боља препорука у шест изабраних томова, рађених по најобимнијем руском издању буњинових сабраних дела хронолошки су предста- вљени његови најзначајнији књижевни радови у преводу изузетних мајстора: миливоја јовановића, злате коцић, деја- на михаиловића, слободанке драшкоци, владимира јагличића три књиге иза- браних прича: господин из сан франци- ска избор из радова насталих у русији, сунчаница приче из раног француског периода и три рубље сабране приче од тренутка кад је срео своју последњу љубав до краја живота роман – аутобио- графија живот арсењева, дело библијске поруке и структуре, за које је добио нобелову награду, коначно без цензуре; дневници из периода револуције прокле- ти дани, потресно сведочанство слома хришћанске русије, први пут на нашем језику и тамни дрвореди, по нама једна од најбољих збирки приповедака у прошлом веку човек често постаје наметљив говорећи о буњину, стално указујући на нова места и реченице, и готово неизоставно упада у ритам, у тај звук који је буњин, као песник у прози, целога живота тражио његова проза је као воз који понекад иде у погрешном правцу, али вам је толико лепо да идете све даље и даље у његовим причама, како кажу руси, миришу јабуке, мирише заувек изгубљени завичај, мири- ше њена коса, код њега се и у мраку погледи срећу и препознају, љуби се до смрти и боли до суза његови звоници су гласни, исповести искрене, а страсти животне живи човек – живога бога дела ивана буњина су незаобилазно штиво сваког мислећег човека живот арсењева је, по паустовском, једна од нај- дивнијих појава у светској књижевности и ако се оствари идеја оснивача бернара о увођењу лектире за веронауку ова књи- га мора постати њен незаобилазни део, у најмању руку због тога што изнад свега афирмише живот буњин је поставио високе стандарде, у господину из сан франциска открио је потрошачко дру- штво чији смо сведоци, у проклетим данима раскринкао је револуцију чије последице видимо, у свецу је поверење и пријатељство довео на апостолски ниво, у три рубље и тамним дрворедима трагао је за тајном односа мушкарца и жене и открио нам да се његова пуноћа остварује само у царству небеском осолимо, дакле, драги моји наш несло- бодни живот урадимо нешто макар и погрешили, јер поред злочина чињења постоји и онај нечињења, а издати је спа- соносно само ако издате праву књигу да ли они који их не објављују, а позвани су, издају нас? ми ионако верујемо и испове- дамо да је господ дошао да грешнике спа- се, од којих нека је први приређивач ових изабраних дела и цвеће, и бумбари, и трава, и класје, и плаветнило и подневна жега доћи ће време – господ ће блудног сина да упита: „јеси ли био срећан у животу земаљ- ском?“ и заборавићу све – сетићу се само ових пољских путева између класја и трава, и припивши се уз милосредан колена нећу моћи да одговорим од слатких суза песма и буњина аутор је приређивач изабраних дела ивана буњина у издању издавачке куће бернар (wwwbernarorg) мисионарски излог новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 61 форум као форма мисионарења на интернету општепозната је чињеница да су форуми на интернету постигли изузетан успех скоро сваки озбиљнији сајт има дискусиони огранак на коме учесници расправљају о темама које су концепцијски повезане са доми- нантном темом тог истог сајта виртуелна чворишта као што су elitesecurity или krstarica су постала општепозната имена за скоро све српске интернет-сурфере поједини свештеници спц су препозна- ли ову чињеницу и учествују у појединим форумима било као администратори било као активни чланови главна предност ове врсте комуникаци- је је у њеној популарности форуми су динамична виртуелна чворишта која сва- ком члану пружају слободу изражавања и активан однос према даљем развоју истог за разлику од телевизије, радија и класичних сајтова, где је особа само реципијент (пасивни посматрач / читалац / слушалац) одређеног садржаја, овамо је ситуација сасвим другачија читалац може активно да заступа одређени став и мишљење, да га брани са страшћу и аргу- ментима, што је заиста чест случај у овим дискусионим интернет-сабрањима то је веома захвално за православне мисиона- ре јер ми добро знамо да је црква стуб и тврђава истине и да православље само себе најбоље брани у том смислу се може рећи да ће апологија православља – ако је аутентична, утемељена, аргументо- вана и поткована – сигурно донети плода може се са пуним правом рећи да форуми могу бити права њива господња на којој се сеје семе вере, а од чланова истог зависи како ће се то семе примити, по оној познатој јеванђеоској причи тре- ба знати да одбрана православља није нимало лака – питања, сумњи и дилема је форумисудинамична виртуелна чворишта која сваком члану пружају слободу изражавања свештеник горан живковић православље на интернету 62 l православни мисионар l 6/2010 много, а одговоре често треба тражити прелиставајући адекватну литературу уз претходно пребирање по глави и сâм интернет пружа обиље кори- сних информација које се могу употре- бити на назидавање вере увек треба имати у виду да многи нису имали систематско верско образовање у шко- лама тачно је да је богу најмилије чисто срце, али је уједно тачно и да је за практиковање вере увек корисно чути мудар савет свештеника или монаха нема разлога да се тај савет не пренесе и путем интернет-форума ова врста комуникације омогућава и да се постављају директна питања духовници- ма, као што је и урађено на неколико места, и то са солидним успехом тако се на разне недоумице и дилеме које су често присутне у нашем народу може одговорити на један веома практичан начин слободно се може рећи да овакав вид мисионарења има пуно предности које су, онда, мане? има ли их? чланови форума су махом анонимни – осим уколико се сами не представе, што није чест случај аутор текста из личног искуства може сведочити да већина при- јављених на овим интернет-чвориштима избегава да се представи чак иако се деси да администрација то захтева аноном- ност је веома удобна јер се може писати без икакве личне одговорности, и то је разлог због кога је многи бирају за сваки форум веома је битна дијалек- тика, тј различитост мишљења, ставова, из чијег дијалога се долази до истине ми, православни хришћани, свакако не треба да бежимо од истине јер је сâм христос рекао за себе да је он пут, исти- на и живот у овом смислу постоји опа- сност да форум постане место на коме се окупљају истомишљеници и једни други- ма само потврђују и одобравају изречене ставове многи модератори нису успели да превазиђу ово искушење, и то је веро- ватно њихов најтежи задатак за форум који се бави православљем је добро да буде отворен за све – маловерне, неверне, агностике, иноверне итд, а модерација мора да буде добро опремљена да одгово- ри на све изазове које поставља један такав задатак треба бити свестан да ће труд сасвим сигурно донети резултате, а на небу је већа радост за једног грешника који се каје, него за многе којима не треба покајање неки православни форуми су прилично успешно обавили овај задатак, а надамо се да ће таквих успе- шних пројеката у будућности бити и више m аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову православље на интернету новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 63 из другачијег угла are you sure that you want to quit the game ето, сад, као, треба да кажем како су данас људи отуђени и како су за то криве тзв информационе техноло- гије па треба да кажем како је некада- шњи живи контакт и однос сада заменио виртуелни, онај у коме уместо стварног човека имате посла са његовом виртуел- ном копијом, која је, ето, негација његове личности па треба да кажем како би било много боље да деца трчкарају за лоптом уместо да седе испред монитора и акумулирају агресију коју немају куда да испоље, криве кичму и кваре очи па тре- ба да кажем како ти сајбер клинци губе некакав морални компас јер играју игрице у којима поене стичеш тако што убијаш или сатиреш противника сећате се, „генерацијо“, mortal combat – два клика! а напред, назад и – fatality! или како већ све се то некако лепо уклапа, али ипак нешто много шкрипи, к`о неку ноћ око два – кад се србијица, са све шљивама, онако слабије потресла и сад кажу да треба око 10 година да се санира штета од тог слабијег земљотреса, а од претходног слабијег (мионица 1998) још увек није све санирано да и не размишљамо о томе шта би било да није био слабији! а коли- ко ће требати да се последице овог слаби- јег шкрипања о отуђењу итд отклоне? на шта мислим: растао сам, као и већина људи мојих година, уз тзв информационе технологи- је себе не сматрам отуђеним са више људи сам у тзв виртуелном односу, али не мислим да сам тиме на било који начин угрозио своју способност за упо- знавање стварног човека не пада ми на памет ни да помислим да су они виртуел- ни, да нису личности, а нисам нешто сигуран ни да су они други, са којима имам некакав стварнији однос, праве личности у питању је само медијум – овде биолошког, а онде електронског порекла и један и други су, на овај или онај начин, ограничени као клинац сам доста времена проводио уз игрице, и то често баш оне горе поменуте, али ми никада ни на крај памети није било да на стварном човеку или живом бићу приме- свештеник вукашин милићевић као клинац сам доста времена проводио уз игрице, и то често баш оне горе поменуте, али ми никада ни на крај памети није било да на стварном човеку или живом бићу применим неко од виртуелних искустава 64 l православни мисионар l 6/2010 ним неко од виртуелних искустава ја сам неотуђен и тачка када слушам приче старих о томе како су се стварно некада међусобно односи- ли, подилази ме језа много више него у случају овог нашег отуђења замисли, каже ми тај и тај, како он не памти да га је отац нити било које од 7–8 деце икада помазио; како не памти да је мајци рекао ишта нежније од „жено“ укључујући и „!“; и, коначно, како се не сећа да ли је уоп- ште волео оца сећам се и да су људи некада били спремни да једни друге убијају гледајући се у очи како су то чинили верујући да то нису очи човека, него непријатеља, њиховог и божијег, и да зато у себи треба да потисну свако саосећање како би извр- шили то добро дело можда ће неко рећи да се тиме нису отуђили – ипак су се гле- дали у очи, али! деца, веле, нису имала кичму криву од седења испред монитора, него од тегљења којечега и живела су у просеку 20–30 година краће од ових метиљавих сајбер клинаца можда ће неко рећи да су била срећнија, али то већ залази у спекулаци- је не верујем да су више волела своје родитеље, али су их се свакако више пла- шила па сад, ако је страх нека вредност по себи зашто све ово причам? не свиђа ми се све то што носе инфор- мационе технологије глупост сваке врсте је добила прилику да се шири неслућеном брзином и не само то, него и да се без било каквих последица иживљава на коме хоће али ми се још мање свиђа оно што се углавном истиче као алтернатива том отуђењу, као решење проблема, а то је повратак некаквим „традиционалним“ односима, вредностима и систему, што је оном истинском човеку у нама подједна- ко, ако не и у још већој мери, туђа ствар и то је оно што тако много шкрипи јер не само да нема ничега новог, него нема ни ничега доброг под сунцем осим сунца правде и онога што оно обасјава m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
... с зечевић, никшић: 1999, 21–22 послетку остаје веома мали број исказа који могу имати теоријску вредност њима је заједничко, сматра карнап, то да се могу превести у знаковни језик (језик сличан „језику“ математике), при чему не губе ништа од првобитног значења у том случају би задатак философије могао бити једино логичка анализа научних ста- вова – са циљем да се постигну највећа могућа логичка доследност и конзистент- ност у науци неопходно је указати и на једну веома важну карактеристику нововековне философије епистемички статус одређе- ног научног исказа не повлачи за собом нужно и одређење његовог онтичког ста- туса управо на тој карактеристици науч- не истине инсистирају припадници беч- ког круга али строги научни исказ не реферира на појединца и његов живот – његов свет појединачна ствар не може бити обухваћена општом истином, а да јој се предходно не одузме све што је чини јединственом на антрополошком плану та цена се испоставља као превисо- ка јер се поставља питање шта преостаје када човеку одузмете његову јединстве- ност или, боље, ко остаје то „одузима- ње“, које чине природно-математичке науке, јесте методичко, али несводивост научних истина на план конкретно постојећих бића тиме не престаје да важи природно-математичке науке нису заинтересоване за појединца, а још мање када је реч о употреби језика у природно- математичким наукама, ту је приметна тенденција да експресивна функција језика у потпуности престане 50 l православни мисионар l 6/2010 за његове животне проблеме у том погле- ду нам се чини да је неопходно преиспи- тати карнапов став о „бесмислености“ израза метафизике, религије, уметности, чини се да смисао човеку могу подари- ти управо такви изрази духа при томе не поричемо теоријску вредност и општи значај научних истина – напротив на крају нам је остало да увидимо сво- јеврстан прадокс у оквиру дискурзивног говора / мишљења апсолутна истина јесте тежња сваког научног става он би требало да важи у сваком времену и про- стору и за све појединачне случајеве на које се односи на основу тога научна хипотеза задобија статус природног зако- на ниједна научна теза, како је приметио хјум (david hume 1711–1776) није у ста- њу да достигне жељену универзалност ипак, нећемо се задржавати на вечитом проблему науке – немогућности да на основу партикуларних увида тврди уни- верзалан став занима нас циљ коме тежи научна истина апсолутна истина се у оквиру логике изражава ставом идентитета а = а 2 уоп- ште, свака математичка једначина тежи ставу идентитета једини знак који мора постојати у свакој једначини било које природне науке јесте знак једнакости („=“) несумњиво је да се научна истина мора испоставити као став идентитета 2 подсећамо да је аристотел у метафизици тврдио да је бог мисао која мисли саму себе та тврдња се може превести у став идентитета а = а какав је, међутим, аксиолошки статус става идентитета? има ли он теоријску вредност? судећи на основу критеријума које поставља рудолф карнап, највиша истина логике, а тиме и природно-математичких наука, мора бити проглашена бесмисли- цом став идентитета, наиме, не тврди никакво стање ствари том исказу у пот- пуности недостаје репрезентативна функција витгенштајн (ludwig wittgen- stein 1889–1951) примећује да апсолутне истине логике нису ништа друго до пуке таутологије шта тврди став а = а? ништа он не тврди ништа осим себе самог: а тврди а реч је, дакле, о експре- сивној функцији става идентитета из тог разлога стоји да апсолутна истина исто- времено важи и као бесмислица следи да је истина којој теже природно-матема- тичке науке ништа друго до евиденција или увид иако поседује специфичне разлике у односу на религијски исказ, научни исказ се не може узети као његова сушта супротност, али не стога што се бог мој- сију открива управо ставом идентитета јесам онај који јесам (а = а), већ зато што обе врсте исказа задобијају статус апсолутних истина тек пошто се из дис- курзивног говора пређу у управни нај- виша истина логике се стиче увидом о њој се не говори, већ она говори сама за себе слично томе, најважнији „метод“ богопознања гласи: дођи и види (јн 1, 46; отк 6, 1) „и кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им тада се њима отворише очи и позна- ше га“ (лк 24, 30–31) m аутор је предавач верске наставе у петој београдској гимназији и гимназији „руђер бошковић“ иако поседује специфичне разликеуодносунарелигијски исказ, научни исказ се не може узети као његова сушта супротност новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 51 кад се за некога каже да је фило- соф, прва асоцијација, бар за данашњи свет, јесте да је то човек који „смара“, да је философија „пресипа- ње из шупљег у празно“ и непотребно знање којим се баве докони људи или продавци магле лишени конкретних вештина и способности орања земље или туцања камена, на пример човек, ако ћемо поштено, увек има потребу за философијом као што нисмо свесни да користимо правила граматике док причамо (било да водимо високоумне разговоре или учествујемо у масним трач- партијама), тако нисмо ни свесни да када покушавамо да на разумски начин, помоћу аргумената и појмова објаснимо неку појаву, схватимо неку промену или одбра- нимо властити став, користимо филосо- фију а чим поставимо питање о вредно- сти ствари или нечијег мишљења и пона- шања, већ се налазимо на територији философије чак и ако кажемо „чему филозофија“ – под условом да то није примарни крик данашњих матураната, који имају памет- нија посла од учења, већ смо философи макар и аматери јер смо тим питањем, несвесни лепоте парадокса, философију довели у питање, што је, опет философија сáма: умéће да се ствари доводе у питање умéће да се ставови одбране или обра- зложе – ако претходно искључимо циљану дрскост, свађалачку нарав, ирационалне доживљаје саговорника или гласноговор- ничке наступе разних техничких лица (од маркетинга до политике) – такође нас чини философима у прилог томе иде и теза да се људи од памтивека ређе споре око самих чињеница колико око тумачења истих евидентно је да свет постоји, да је човек „у њега бачен“, да „виша сила“ делује, али треба то објаснити и протумачити а зашто? зог тога што је у самој људској природи укорењен тај порив да се чудо хришћанство и философија срећко гујаничић о потреби философије философија нам помаже да критички преиспитујемо разна мишљења и сазнања, што наш процес узрастања и сазревањачини успешним 52 l православни мисионар l 6/2010 живота објасни и осмисли нисмо, ваљда, печурке философија, као разложни говор (ло- гос), настаје у хеленском полису – када митска свест, немоћна због своје статич- ности, губи снагу пред бујицом нових сазнања и открића савремена потреба за разложним говором је такође нужна као и пре 2500 година јер и данас разни митомани, немоћни да се ухвате у коштац са мисаоним изазовима, вештачки усваја- ју „готове системе знања“ та „увезена роба“ им се касније, након истека рока употребе, сурово свети, што погубно делују како на саме конзументе, тако и на њихову околину философија нам помаже да критички преиспитујемо разна мишљења и сазнања, што наш процес узрастања и сазревања чини успешним можда је нужно поћи од бајки, митова, предрасуда или гласнина јер то су почетне степенице, али задржа- вати се у тим мисаоним оквирима дуже него што је потребно – доказ је инфатил- ности, лењости или самог кукавичлука први философи су били и први науч- ници или теоретичари (theoria – видети грч) они су на свој начин „гледали“ свет, и то гледање је, за разлику од митског, које се није доводило у питање, имало своју динамику и прогрес неко ће рећи да је то „врдање у мишљењу“ слабост, али док су трагали за суштином бића, што је за већину њих био примарни циљ, фило- софи су дали највећи допринос сазнању тако, рецимо, у математици данас имамо талесову и питагорину теоре- му, декартов коор- динатни систем, лајбницов или њутнов интеграл рећи за те људе да су математичари, а не философи исто је као да кажемо за дејвида бекама, јед- ног од најбољих игра- ча манчестер-јунајте- да свих времена, да је манекен (премда то и јесте), а не фудбалер философија нам је потребна и да саму нау- ку доведемо у питање јер и научно сазнање, хришћанство и философија новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 53 у зависности од тумачења, може бити оби- чан мит често чујемо како неко каже да је истина оно што је „научна чињеница“ или „научно доказано“ јака ствар научно зна- ње је поуздано колико и временска прог- ноза: махом тачно, али склоно промени довољно је само отворити дневне нови- не и прочитати вест како су научници са „тог и тог универзитета“ доказали да је, рецимо, здраво пити кафу већ следеће недеље у тим истим новинама чека нас информација да је група неких других начуника, са неког другог универзитета, ту тезу оповргла и закључила да је кафа – штетна или у чему се може видети про- грес науке осим у премени, наравно, ако је ајнштајн у прошлом веку рекао да је „све релативно“, кад је хераклит давно говорио да „све тече“, или по чему се разликује савремени физичар, који тврди да матери- ја настаје згрушавањем енергије или све- тлости, од анаксимена из милета, који је тврдио да ствари настају од ваздуха тако- ђе згрушавањем шта више, зар савремено научно сазна- ње није бајковито они који проучавају океански свет или космос то најбоље знају и савремена уметност паразитира на философији слика или перформанс могу да нас шокирају и задиве на час али теже падају у заборав и дуже живе када о „тим шоковима“ напишу коју реч и теоретски их надограде естетичари и историчари уметности или аутор сâм кад затруби „о свом положају у свету и доживљају истог“ „да је цар го“ најбоље је објаснио један простодушни србин када је на телевизији видео пикасову слику, а која вреди таман толико да њега (иначе шанкера у једном београдском кафићу) учини тајкуном: да сам ја ово насликао у петом разреду основ- не школе, наставница ликовног би ми дала тројку међутим, уз малу и несебичну помоћ теорије лако ћемо схватити у чему је разлика између пикаса и молера и зашто се уметник тако изражавао можда баш из потребе да заувек остане дечак из петог основне однос философије и теологије је такође контроверзан теолози су често склони да – следећи познату максиму из прошлости – кажу да је философија њихова слушки- ња или кажу – користећи у аргументаци- ји неке лингвистичке вратоломије – да су филозофи љубитељи мрака, а не мудро- сти сваки иоле вешт софиста овакве ста- вове би могао да учини смешним филосо- фи, са друге стране, могу да одговоре да је теологија само једна од грана философије, која се специјализовала за проучавање апсолута, и да је слична психологији, чији се циљ интересовања свео само на душу (психу), или социологији, која се бави искључиво законима у друштву филосо- фи свакако могу да пребаце теолозима да се сувише додворавају науци и да су самог бога свели на „научну чињеницу“, могу их оптужити и да су „позајмили“ њихову тер- минологију, као и да су најуспешнији међу њима – од античких отаца до владике николаја – имали класично философско образовање ако је човек расположен за свађу, никад краја потребно је више соли- дарности и разумевања јер и једни и други теже за истином, а простора за сусрет увек има хришћани су, тако, странци у овом све- ту, а философи увек чезну да се, бар према новалисовим речима, свугде осећају као код куће то може бити тачка додира1 m 1 циљ овог текста био је да укаже на значај филосо- фије, која се – под паролом реформе школства налик оном из европске уније – полако протерује из система образовања то је класично оцеубиство или, прецизни- је, лапот! парадокс је и у томе што се данашњи рефор- матори на путу за еу најчешће позивају на човека чију професију занемарују или им је дража само успомена на познатог хабермасовог ђака од његове философије и жеље да србију извуче из митоманске свести 54 l православни мисионар l 6/2010 уторак, 6 јул 2010 с пустио сам лопту, олабавио каиш ствари су такве какве јесу и ја не могу да их мењам, односно не могу да мењам друге људе, могу да променим своју реакцију на стварност око себе један човек кога сматрам паметним рекао ми је недавно да ниједан труд не остаје ненаграђен верујем у то, човек само треба да дâ све од себе и да не раз- мишља о награди за труд и награда ће се сама испољити у његовом животу и на начин о коме није ни сањао ако човек не придаје награди велику важност, онда га ни казна или унижење неће омалоду- шити и омести ја вам сада преносим део својих дана- шњих размишљања, она су ми обележила дан и помогла ми да се опустим схватио сам да човек узраста кроз труд, а не кроз човек узраста кроз труд земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице земља живих новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 55 плод свог труда а да би могао да се посвети свом послу човек мора да буде опуштен и миран у себи то је то, само се молим за здравље јер ми бол односно болест искривљује поглед на свет и мења перцепцију што се данашњег дана тиче, издвојио бих кување ручка у котлићу – мој први пут уз савет и техничку подршку браће све је испало добро добили смо два нова брата, надам се да ће се уклопити, и вест која ме јако радује: брат саша в звао оца и сутра се враћа – молио сам се за њега на крају: ноћ од прозора даље је недеља, 11 јул 2010 још једна топла недеља у кући је при- лично мирно без обзира што нас има много посту је крај за сада, од сутра почиње месојеђе или карневал, у преводу на латински мени је убрзано време, као да истиче из пешчаника, као кад се ближи крај летовања дешавају ми се лагано неке битне промене којих постајем свестан, овакве промене сматрам лечењем у пра- вом смислу и мислим даје још рано да о томе говорим оно што осећам је велика захвалност богу за веру коју је учврстио у мени вера је узрастала, то тек сад схватам, током целог мог живота и у највећим падовима и разочарењима она је постаја- ла све јача вера ме и даље чува и даје ми снагу, кад бих посумњао, кад бих поми- слио да промисао не постоји – цео живот би изгубио смисао - али то не може да се деси много је лако кад човек учини оно што је у његовој моћи а све остало препусти господу – потпуно верујући трудим се да боравим у стању веровања и захвалности мисао дана – вера а вера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих пб 56 l православни мисионар l 6/2010 књижевност путописна књижевност у срба н е постоји обичан путопис сви путописи јесу вредна и значајна остварења књижевне културе то су пре свега занимљиве књиге у српској књижевности, путопис као правац, врло је мало заступљен – готово га нема „тек по који чланак, ту и тамо, у неким новинама, врло занимљив, али усамљен, дакле, по једна кафена кашичица те литературе“ , говорила је исидора секулић ипак, поча- сно место у путописној књижевности зау- зимају четири дела: путопис из италије милоша црњанског, путописи из шпани- је од растка петровића, и за нас најзани- мљивији путописи писма из италије љубомира ненадовића и писма из норве- шке исидоре секулић све што писац пише не пише за забо- рав, већ он то пише да би остало, чуло се и знало о записаном у томе врхуне путо- писи као и сваки човек и путописац у нововиђеним мотивима налази надахну- ће и својом писаном речју пројављује тај описани свет другим људима на разна путовања овакви писци бивају гоњени различитим мотивима ту је занос, са јед- не стране за свим оним што је славно, лепо и људско у науци, у уметности, у историји и пракси света, а са друге стра- не ту је копање по тајнама других народа и њихових постојбина претварајући, тако њихово лично у јавно то су путописци, и то је путопис – уби- ца тајни путописи су један вид писане дисци- плине, где је писац очевидац рада, сиро- маштва, ћутања и чега све још овакви контрасти и различитости које путопи- сци доживљавају и верно бележе инспи- ришу „тачно као звезда“ и читаоца тако читалац јасно види разлику, али и срод- ност у привлачном менталитету народа других земаља, види путопис као размену животних искустава у књизи „едвард други“ од марлоа стоји: „што би људи са арктика волели светлост звезда – кад њима сија сунце и дању и ноћу“ исидора секулић у писмима из норве- шке каже: „има два севера у европи; један кишан и маглен, енглеска и шкот- ска; и други, север снега, иња, мраза, леда, сав од миријада и миријада светлица и путописац одлази у непозната, за њега неистражена места задржавајући се на опису природног и оку доступном, док поклоник одлази у нешто најприсније, невиђеном а већ виђеном хаџи драган б поповић новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 57 свећица које магле не гасе» ова књига исидоре секулић јесте путописна роман- тика, танана проза јер је за писца норве- шка земља чудесно лепа, очаравајуће лепа ово дело везује прошлост за сада- шњост, народ за земљу, норвежане за своје претке обрађена је клима и преде- ли, карактер годишњих доба, начин живота тамошњих људи, ограниченост времена за рад, на том, високом северу култура, певање, музика, друштвено уре- ђење земље и обичаји „на камену је сав живот норвешке, сав њен карактер, сва њена несрећа у водама је сва њена лепо- та у шумама њена машта север је дра- матичан, у заплетима и у расплетима“1 у делу „писма из италије“ љубомира ненадовића, писац није само очаран виђеном европском земљом већ и изне- надним сусретом са једном изузетном личношћу, угледним епископом цетињ- ским петром петровићем његошем који у италији тражи лек за своју болест тај сусрет и преображава ову занимљиву књигу, даје јој душу јединственим стилом који је брижљиво негован, овај путопис у своја недра ставља најразноврсније при- купљене слике на које писац по свету наилази ненадовићева књига стиже у право време жедном и намученом народу тур- ским ропством књига је писана као уте- ха, симболизујући прозор кроз који се види свет који зна за српску патњу дело обилује најразличитијим обавештењима о једној земљи осим помпеје затрпано је онда још неколико вароши, међу којима и најзнаменитији херкуланум то је била негда једна од најлепших и најбогатијих вароши лежи на самој морској обали, између неапоља и помпеје има лепих статуа од бронзе, међ којима беше једна 1 исидора секулић, сапутници – писма из норве- шке, вук караџић, београд, 1977,стр 163 врло велика, за коју нам рекоше да је веспазијанова“2 због свега наведеног милован даној- лић каже: „путопис не само што подноси него и тражи извесно сваштарство; ту има места за опис и за философска раз- матрања, за површинске утиске и озбиљ- нија понирања, за ствари најспољашњије и ствари душевне, унутрашње“ у додиру са пределима, земљама и гра- довима путник се и сам одређује, описује и исказује се ова занетост нововиђеним које путописац обилази брзим корацима запоседа његову душу, но, и душу читао- ца јер свака записана реченица је уствари делић душе писца исказан словом разлика између путописне књижевно- сти која настаје из људске потребе и жеље да се упознају друге земље и предели, њихови људи, обичаји и природне лепоте ипак су, мишљења смо, далеко од покло- ничких путописа који у себи садрже и димензију ванвременог, вечног путописац одлази у непозната, за њега неистражена места задржавајући се на опису природног и оку доступном, док поклоник одлази у нешто најприсније, невиђеном а већ виђеном, доживљеном а ипак потпуно новом и непојмљивом за њега, дајући, тако, видљивом везу са невидљивим, и таквом путопису богом удахњује душу он одлази на извор свог духовног бића и те слике иконично ређа у својим поклоничким путописима зато поклонички путописи значајем превазилазе остале путописе, јер нису записани само за ово време m аутор је вероучитељ и дугогодишњи водич по светим местима свете земље, блиског истока и русије 2 љубомир ненадовић, писма из италије, нолит, просвета, завод за уџбенике и наставна средства – бео- град 1978, 67 58 l православни мисионар l 6/2010 о изабраним делима ивана буњина хлеба и соли ако се теологија изолује од културе, која сама по себи може открити лепоту пораза и светло победе (дакле открити, не објаснити), онда теологија губи своју со и претвара се у празну реч (из шмеманових дневника) ч итајући дневнике оца алек- сандра шмемана, више у интегралној него у нама пред- стављеној, окрњеној и непотпуној вер- зији, група књижевних ентузијаста основала је прошле године издавачку кућу бернар не чекајући администра- тивне дозволе и забране, не губећи вре- ме по састанцима и одборима, започели су рад на афирмисању хришћанске кул- туре кроз објављивање дела и аутора које сами воле, на које их је упутила литера- тура, досадашње искуство и предање, али пре свега потреба да наш црквени или живи живот не обљутави бернар, крштен по истоименој причи ивана дела ивана буњина су незаобилазно штиво сваког мислећегчовека живот арсењева је, по паустовском, једна од најдивнијих појава у светској књижевности мисионарски излог никола дробњаковић новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 59 буњина и верном пратиоцу мопасана, по човеку који је целог живота радио пове- рен му посао као свету дужност, постаје издавач са преко двадесет наслова за само годину дана читаоцима мисионара ћемо у наредним бројевима посебно представити три библиотеке ове издавач- ке куће: библиотеку тихи глас, која у духу владике браничевског хризостома, трага за гласом који га је пренуо, кроз дела на тромеђи књижевности, философије и истинског богословља, библиотеку чисти понедељак - књижевност класика хри- шћанског духа и суштине, никако форме, и најзахтевнију библиотеку изабраних дела крећемо од последње, кључа за остале – изабрана дела у шест књига првог руског нобеловца, а последњег кла- сика ивана алексејевича буњина (промо- висана уочи београдског сајма књига у сали храма св саве) буњина би укратко могли овако пред- ставити: рођен је у царској русији пре тачно 140 година, племићког порекла, лошег материјалног стања; после окто- барске револуције напушта отаџбину и сели се у француску, где се упокојио 1953 године сахрањен је на руском гробљу сент женевјев ди боа у паризу, поред својих сапатника и савременика, павла евдокимова и сергеја булгакова, мере- шковског и зајцева, тарковског и шмељо- ва, зандера и карташова био је прија- тељ слободана белића, стипендиста срп- ске академије наука, друговао са чеховим и толстојем, рахмањиновим и шаховско- јем, један од омиљених писаца томаса мана, рилкеа и шмемана духовно чедо и на гробу ивана буњина, фото: драган јаковљевић 60 l православни мисионар l 6/2010 пријатељ архимандрита кипријана керна (њихову преписку бернар управо прево- ди), и по констатнину паустовском – нај- већи стилиста руске књижевности да ли је потребна боља препорука у шест изабраних томова, рађених по најобимнијем руском издању буњинових сабраних дела хронолошки су предста- вљени његови најзначајнији књижевни радови у преводу изузетних мајстора: миливоја јовановића, злате коцић, деја- на михаиловића, слободанке драшкоци, владимира јагличића три књиге иза- браних прича: господин из сан франци- ска избор из радова насталих у русији, сунчаница приче из раног француског периода и три рубље сабране приче од тренутка кад је срео своју последњу љубав до краја живота роман – аутобио- графија живот арсењева, дело библијске поруке и структуре, за које је добио нобелову награду, коначно без цензуре; дневници из периода револуције прокле- ти дани, потресно сведочанство слома хришћанске русије, први пут на нашем језику и тамни дрвореди, по нама једна од најбољих збирки приповедака у прошлом веку човек често постаје наметљив говорећи о буњину, стално указујући на нова места и реченице, и готово неизоставно упада у ритам, у тај звук који је буњин, као песник у прози, целога живота тражио његова проза је као воз који понекад иде у погрешном правцу, али вам је толико лепо да идете све даље и даље у његовим причама, како кажу руси, миришу јабуке, мирише заувек изгубљени завичај, мири- ше њена коса, код њега се и у мраку погледи срећу и препознају, љуби се до смрти и боли до суза његови звоници су гласни, исповести искрене, а страсти животне живи човек – живога бога дела ивана буњина су незаобилазно штиво сваког мислећег човека живот арсењева је, по паустовском, једна од нај- дивнијих појава у светској књижевности и ако се оствари идеја оснивача бернара о увођењу лектире за веронауку ова књи- га мора постати њен незаобилазни део, у најмању руку због тога што изнад свега афирмише живот буњин је поставио високе стандарде, у господину из сан франциска открио је потрошачко дру- штво чији смо сведоци, у проклетим данима раскринкао је револуцију чије последице видимо, у свецу је поверење и пријатељство довео на апостолски ниво, у три рубље и тамним дрворедима трагао је за тајном односа мушкарца и жене и открио нам да се његова пуноћа остварује само у царству небеском осолимо, дакле, драги моји наш несло- бодни живот урадимо нешто макар и погрешили, јер поред злочина чињења постоји и онај нечињења, а издати је спа- соносно само ако издате праву књигу да ли они који их не објављују, а позвани су, издају нас? ми ионако верујемо и испове- дамо да је господ дошао да грешнике спа- се, од којих нека је први приређивач ових изабраних дела и цвеће, и бумбари, и трава, и класје, и плаветнило и подневна жега доћи ће време – господ ће блудног сина да упита: „јеси ли био срећан у животу земаљ- ском?“ и заборавићу све – сетићу се само ових пољских путева између класја и трава, и припивши се уз милосредан колена нећу моћи да одговорим од слатких суза песма и буњина аутор је приређивач изабраних дела ивана буњина у издању издавачке куће бернар (wwwbernarorg) мисионарски излог новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 61 форум као форма мисионарења на интернету општепозната је чињеница да су форуми на интернету постигли изузетан успех скоро сваки озбиљнији сајт има дискусиони огранак на коме учесници расправљају о темама које су концепцијски повезане са доми- нантном темом тог истог сајта виртуелна чворишта као што су elitesecurity или krstarica су постала општепозната имена за скоро све српске интернет-сурфере поједини свештеници спц су препозна- ли ову чињеницу и учествују у појединим форумима било као администратори било као активни чланови главна предност ове врсте комуникаци- је је у њеној популарности форуми су динамична виртуелна чворишта која сва- ком члану пружају слободу изражавања и активан однос према даљем развоју истог за разлику од телевизије, радија и класичних сајтова, где је особа само реципијент (пасивни посматрач / читалац / слушалац) одређеног садржаја, овамо је ситуација сасвим другачија читалац може активно да заступа одређени став и мишљење, да га брани са страшћу и аргу- ментима, што је заиста чест случај у овим дискусионим интернет-сабрањима то је веома захвално за православне мисиона- ре јер ми добро знамо да је црква стуб и тврђава истине и да православље само себе најбоље брани у том смислу се може рећи да ће апологија православља – ако је аутентична, утемељена, аргументо- вана и поткована – сигурно донети плода може се са пуним правом рећи да форуми могу бити права њива господња на којој се сеје семе вере, а од чланова истог зависи како ће се то семе примити, по оној познатој јеванђеоској причи тре- ба знати да одбрана православља није нимало лака – питања, сумњи и дилема је форумисудинамична виртуелна чворишта која сваком члану пружају слободу изражавања свештеник горан живковић православље на интернету 62 l православни мисионар l 6/2010 много, а одговоре често треба тражити прелиставајући адекватну литературу уз претходно пребирање по глави и сâм интернет пружа обиље кори- сних информација које се могу употре- бити на назидавање вере увек треба имати у виду да многи нису имали систематско верско образовање у шко- лама тачно је да је богу најмилије чисто срце, али је уједно тачно и да је за практиковање вере увек корисно чути мудар савет свештеника или монаха нема разлога да се тај савет не пренесе и путем интернет-форума ова врста комуникације омогућава и да се постављају директна питања духовници- ма, као што је и урађено на неколико места, и то са солидним успехом тако се на разне недоумице и дилеме које су често присутне у нашем народу може одговорити на један веома практичан начин слободно се може рећи да овакав вид мисионарења има пуно предности које су, онда, мане? има ли их? чланови форума су махом анонимни – осим уколико се сами не представе, што није чест случај аутор текста из личног искуства може сведочити да већина при- јављених на овим интернет-чвориштима избегава да се представи чак иако се деси да администрација то захтева аноном- ност је веома удобна јер се може писати без икакве личне одговорности, и то је разлог због кога је многи бирају за сваки форум веома је битна дијалек- тика, тј различитост мишљења, ставова, из чијег дијалога се долази до истине ми, православни хришћани, свакако не треба да бежимо од истине јер је сâм христос рекао за себе да је он пут, исти- на и живот у овом смислу постоји опа- сност да форум постане место на коме се окупљају истомишљеници и једни други- ма само потврђују и одобравају изречене ставове многи модератори нису успели да превазиђу ово искушење, и то је веро- ватно њихов најтежи задатак за форум који се бави православљем је добро да буде отворен за све – маловерне, неверне, агностике, иноверне итд, а модерација мора да буде добро опремљена да одгово- ри на све изазове које поставља један такав задатак треба бити свестан да ће труд сасвим сигурно донети резултате, а на небу је већа радост за једног грешника који се каје, него за многе којима не треба покајање неки православни форуми су прилично успешно обавили овај задатак, а надамо се да ће таквих успе- шних пројеката у будућности бити и више m аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову православље на интернету новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 63 из другачијег угла are you sure that you want to quit the game ето, сад, као, треба да кажем како су данас људи отуђени и како су за то криве тзв информационе техноло- гије па треба да кажем како је некада- шњи живи контакт и однос сада заменио виртуелни, онај у коме уместо стварног човека имате посла са његовом виртуел- ном копијом, која је, ето, негација његове личности па треба да кажем како би било много боље да деца трчкарају за лоптом уместо да седе испред монитора и акумулирају агресију коју немају куда да испоље, криве кичму и кваре очи па тре- ба да кажем како ти сајбер клинци губе некакав морални компас јер играју игрице у којима поене стичеш тако што убијаш или сатиреш противника сећате се, „генерацијо“, mortal combat – два клика! а напред, назад и – fatality! или како већ све се то некако лепо уклапа, али ипак нешто много шкрипи, к`о неку ноћ око два – кад се србијица, са све шљивама, онако слабије потресла и сад кажу да треба око 10 година да се санира штета од тог слабијег земљотреса, а од претходног слабијег (мионица 1998) још увек није све санирано да и не размишљамо о томе шта би било да није био слабији! а коли- ко ће требати да се последице овог слаби- јег шкрипања о отуђењу итд отклоне? на шта мислим: растао сам, као и већина људи мојих година, уз тзв информационе технологи- је себе не сматрам отуђеним са више људи сам у тзв виртуелном односу, али не мислим да сам тиме на било који начин угрозио своју способност за упо- знавање стварног човека не пада ми на памет ни да помислим да су они виртуел- ни, да нису личности, а нисам нешто сигуран ни да су они други, са којима имам некакав стварнији однос, праве личности у питању је само медијум – овде биолошког, а онде електронског порекла и један и други су, на овај или онај начин, ограничени као клинац сам доста времена проводио уз игрице, и то често баш оне горе поменуте, али ми никада ни на крај памети није било да на стварном човеку или живом бићу приме- свештеник вукашин милићевић као клинац сам доста времена проводио уз игрице, и то често баш оне горе поменуте, али ми никада ни на крај памети није било да на стварном човеку или живом бићу применим неко од виртуелних искустава 64 l православни мисионар l 6/2010 ним неко од виртуелних искустава ја сам неотуђен и тачка када слушам приче старих о томе како су се стварно некада међусобно односи- ли, подилази ме језа много више него у случају овог нашег отуђења замисли, каже ми тај и тај, како он не памти да га је отац нити било које од 7–8 деце икада помазио; како не памти да је мајци рекао ишта нежније од „жено“ укључујући и „!“; и, коначно, како се не сећа да ли је уоп- ште волео оца сећам се и да су људи некада били спремни да једни друге убијају гледајући се у очи како су то чинили верујући да то нису очи човека, него непријатеља, њиховог и божијег, и да зато у себи треба да потисну свако саосећање како би извр- шили то добро дело можда ће неко рећи да се тиме нису отуђили – ипак су се гле- дали у очи, али! деца, веле, нису имала кичму криву од седења испред монитора, него од тегљења којечега и живела су у просеку 20–30 година краће од ових метиљавих сајбер клинаца можда ће неко рећи да су била срећнија, али то већ залази у спекулаци- је не верујем да су више волела своје родитеље, али су их се свакако више пла- шила па сад, ако је страх нека вредност по себи зашто све ово причам? не свиђа ми се све то што носе инфор- мационе технологије глупост сваке врсте је добила прилику да се шири неслућеном брзином и не само то, него и да се без било каквих последица иживљава на коме хоће али ми се још мање свиђа оно што се углавном истиче као алтернатива том отуђењу, као решење проблема, а то је повратак некаквим „традиционалним“ односима, вредностима и систему, што је оном истинском човеку у нама подједна- ко, ако не и у још већој мери, туђа ствар и то је оно што тако много шкрипи јер не само да нема ничега новог, него нема ни ничега доброг под сунцем осим сунца правде и онога што оно обасјава m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
Свеска: 316 | Отуђеност у електронском добу
... Фотографија на насловној страни корице: Тако близу, а тако далеко фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Литургијско сабрање као лек за отуђење фото: јеромонах Игњатије (Шестаков) Фотографија на трећој страни корице: Детаљ са Свете Горе Атонске фото: архива Православља PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Гроб Патријарха Павла у порти манастира Раковица фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Парадокс отуђења у времену глобалних комуникација 2-3 Старечник Митрополит Теофил Канавос: Савремена породица 4-6 Како проценити себе као хришћанина 7-9 Подвижничко слово О греху осуђивања ближњег 10-11 Личности црквене историје Освештани живот Владимира Мошина 12-14 Црквеноправне теме Могућности аутентичног тумачења канонског предања (2 део) 15-17 ТЕМА БРОЈА Хришћанство и виртуелна комуникација 18-20 Човек без лица – говор без слободе 21-23 Свето Причешће и проблем отуђености 24-27 Разговор са Епископом браничевским др Игнатијем (Мидићем) Живети кроз хришћански модел комуникације 28-31 О трагици отуђења 32-35 Шта ако нам Свети Антоније Велики дође у госте? 36-37 Искушења и замке сајбер-комуникације 38-40 Сајбер арена - полигон промашености 41-42 Песнички станује човек Шта Mary није знала 43-44 Размишљања у тишини Памет је у срцу 44-45 Хришћанска философија Израз као средство и циљ 46-50 Хришћанство и философија О потреби философије 51-53 Земља живих Човек узраста кроз труд 54-55 Књижевност Путописна књижевност у Срба 56-57 Мисионарски излог Хлеба и соли 58-60 Православље на интернету Форум као форма мисионарења на интернету 61-62 Из другачијег угла ARE YOU SURE that YOU WANT TO QUIT THE GAME 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 6/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР : Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Горан Живковић, јереј Угрин Поповић, јереј Јован Бабић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Савић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу мож
... Фотографија на насловној страни корице: Тако близу, а тако далеко фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Литургијско сабрање као лек за отуђење фото: јеромонах Игњатије (Шестаков) Фотографија на трећој страни корице: Детаљ са Свете Горе Атонске фото: архива Православља PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Гроб Патријарха Павла у порти манастира Раковица фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Парадокс отуђења у времену глобалних комуникација 2-3 Старечник Митрополит Теофил Канавос: Савремена породица 4-6 Како проценити себе као хришћанина 7-9 Подвижничко слово О греху осуђивања ближњег 10-11 Личности црквене историје Освештани живот Владимира Мошина 12-14 Црквеноправне теме Могућности аутентичног тумачења канонског предања (2 део) 15-17 ТЕМА БРОЈА Хришћанство и виртуелна комуникација 18-20 Човек без лица – говор без слободе 21-23 Свето Причешће и проблем отуђености 24-27 Разговор са Епископом браничевским др Игнатијем (Мидићем) Живети кроз хришћански модел комуникације 28-31 О трагици отуђења 32-35 Шта ако нам Свети Антоније Велики дође у госте? 36-37 Искушења и замке сајбер-комуникације 38-40 Сајбер арена - полигон промашености 41-42 Песнички станује човек Шта Mary није знала 43-44 Размишљања у тишини Памет је у срцу 44-45 Хришћанска философија Израз као средство и циљ 46-50 Хришћанство и философија О потреби философије 51-53 Земља живих Човек узраста кроз труд 54-55 Књижевност Путописна књижевност у Срба 56-57 Мисионарски излог Хлеба и соли 58-60 Православље на интернету Форум као форма мисионарења на интернету 61-62 Из другачијег угла ARE YOU SURE that YOU WANT TO QUIT THE GAME 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 6/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР : Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Горан Живковић, јереј Угрин Поповић, јереј Јован Бабић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Савић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу мож
Одреднице:
11
Свеска: 317 | Света Литургија
...лудовикос, „богословска свеобухватност и свеобухватност психоАНАЛИЗ?📌 е“, видослов, 49, 2010, 53
испуњавамо своје назначење као све-
штеници творевине са друге стране,
тај живот јесте изражен кроз богосл
...лудовикос, „богословска свеобухватност и свеобухватност психо
МЕТА инфо: Р:18888 К:148728 Д:82
| Свеска 317 |
Свеска: 317 | Света Литургија
... наше побожности, нашег при- хватања вере и живота у христу кроз литургију нам се пружа обичај, начин (=етос) живота царства божијег, које претпоставља целокупан наш живот, којим свештенодејствујемо заједно са богом тајну његовог домостроја и 12 цитирано по н лудовикос, „богословска свеобухватност и свеобухватност психоанализе“, видослов, 49, 2010, 53 испуњавамо своје назначење као све- штеници творевине са друге стране, тај живот јесте изражен кроз богосло- вље у свим његовим фазама, које свој врхунац добијају – као и литургија (молитва) – у славословљу и благодар- ности богу због тога богословље није привилегија школованих и оних који су вешти у речима (технолози), већ дар који се јавља као последица чежње и, коначно, живота у христу зато је сваки хришћанин позван да буде богослов да би кроз њега (богословље) богу принео и реч као најсавршеније човеково сред- ство општења (комуникације) и тиме говор (слово) преобразио у богословље речи евагрија понтијског изражавају идеју свега онога о чему смо говорили: ако желиш да будеш истински богослов, треба да научиш да се добро и исправно молиш; када научиш да се добор и исправно молиш, постаћеш истински богослов m аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду 44 l православни мисионар l 1/2011 иницијатива за заједничарење после литургије треба да дође од надлежног парохијског свештеника, док je верни народ дужан да се одазове позиву на сабрање владимир марјановић у литургији светог апостола марка постоји део где се каже и ово: болесне из твог народа, господе, исцели погледавши милошћу и милосрђем (на њих) одстрани од њих и од нас сваку болест и немоћ и дух слабо- сти одагнај од њих оне који леже у дуго- трајним болестима, подигни мучене нечистим духовима исцели све који се налазе у тамницама или су у рудницима или су под истрагом, или под осудом, или у изгнанству, или горком ропству, или исцрпљујућим порезима, помилуј и све избави, јер си ти бог наш који разре- шаваш свезане, усправљаш раслабљене; ти си нада безнадежних, помоћ беспо- моћних, подизање палих, пристаниште оних у бури, осветник угњетених сва- кој страдајућој хришћанској души даруј милост, подај олакшање, подај одмор () благослови и сад, господе, годишњи круг доброте твоје, за сиромашне из народа твога, за удовицу и сироче, за странце и обраћенике, за све нас који се надамо у тебе и призивамо свето име твоје1 овај део литургије светог марка све- дочи о потреби и значају социјалног старања за сиромашне текстови и јек- теније литургије светог василија вели- ког и светог јована златоустог такође нам говоре и сведоче исте вредности потреба за социјалном бригом произи- лази, дакле, из сáме литургије, која се не завршава храму, већ је настављамо живети и када из храма изађемо у раном хришћанству агапе, „вечере љубави“, имале су веома велики соци- јални значај на њих су могли доћи сви, и звани и незвани – свако је био добро- 1 божанска литургија светог апостола марка, прев еп хризостом, ред прот матеја матејић, вршац, 1998, 29–30, 31 социјални значај „литургије после литургије“ јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 45 т ема бро ј а дошао без обзира на положај и место у друштву главни смисао вечере љубави је било управо утврђивање и испуњава- ње христове заповести о љубави према ближњем иако је било и изузетака, као што нам сведочи и посланица коринћа- нима (11, 20–21), па се догађало да се богати преједају, а сиромашни гладују, класне разлике између богатих и сиро- машних су се брисале међусобним бра- тољубљем агапе су ране хришћане држале у слози, нарочито у периодима гоњења управо је братско јединство пружало утеху у времену када је хри- шћанство било „илегално“ у наредним вековима агапе су постепено нестајале, но, ипак нису суштински ишчезле и у одређеном виду постоје и данас веома је важно да се ми, хришћани овога века и времена, угледамо на ране хришћане и при својим парохијама обновимо „трпезе љубави“ заједничаре- ње у доба отуђености је нешто што је неопходно нарочито је у великим град- ским парохијама изражено то да човек може годинама да долази на недељну литургију у цркву, да стоји поред људи, своје браће у христу, а да их не познаје и да их не упозна иницијатива за заједни- чарење после литургије треба пре свега да дође од надлежног парохијског све- штеника, док je верни народ дужан да се одазове позиву на сабрање нити је могуће да се верни народ организује сâм, без свештеника, нити је могуће да све- штеник организује заједничарење после литургије – сâм као и у самој литурги- ји, у којој треба да учествују заједно и свештеник и народ божији, једни су дру- гима неопходни и након литургије ретке су парохијске цркве где постоји и организовано заједничарење свеште- ника и народа после литургије, и свако ко је присуствовао тим ретким, савре- меним „трпезама љубави“, зна за њихов велики духовни, али и социјални зна- чај људи једни на друге гледају као на браћу и сестре, постоји међусобно поверење и топлина у мору отуђености и хладноће великих градова заједничарење после литургије неком може изгледати безначајно, али оно је веома важно јер се људи тако међусоб- но упознају, друже и зближавају препо- знајући једни у другима свог брата или сестру, конкретну личност – ближњег постоји и велики милосрдно-харита- тивни значај „трпеза љубави“ јер сиро- машни у томе могу добити и материјал- ну помоћ, баш као што је то било у првим вековима хришћанства није ни једноставно ни лако обнови- ти „трпезе љубави“, оживети стару тра- дицију и омогућити „литургију после литургије“, но, није ни немогуће потребно је, уз божију помоћ, само мало добре воље и мало труда и свеште- ника и верног народа, те обновити ту древну хришћанску праксу, чиме ћемо допринети развоју и ширењу милосрд- ног рада у нашој цркви јер ће гладни добити храну, усамљени људску и топлу реч брата или сестре из парохије, млади место истинског хришћанског друже- ња, стари прилику за разговор са себи блискима, а сви заједно могућност за братољубље m заједничарење после литургије неком може изгледати безначајно, али оно је веома важно јер се људи тако међусобно упознају, друже и зближавају препознајући једни у другима свог брата или сестру, конкретну личност – ближњег 46 l православни мисионар l 1/2011 литургија је прозор у вечност из пролазног, трошног и смртног света, и зато је тако пријемчива људском духу, нарочито ономе који се удубљује у њен смисао јереј горан живковић и сторија културе познаје многе приче и бајке о еликсирима младости, који онима који их користе омогућавају вечиту младост ако мало пропратимо телевизијске рекламе, приметићемо да добар део чине оне у којима се рекламирају свака- кви препарати или помаде за што дуже одржавање тела младим и свежим опет, у филмовима које имамо прилике да гледамо често се дешава да се старији људи из петних жила труде да изгледају млади како по понашању, тако и по облачењу потреба да се остане стално млад јед- на је од најдубљих тежњи човекове под- свести младост је доба најјачег живот- ног бујања, време када је наглашен „елан витал“, како га назива бергсон сâм господ је проповедао „у најбољим годинама“, које уједињују младост и солидно искуство – он је почео своју делатност са око 30 година, када су ста- ри јевреји признавали почетак зрело- сти какве то везе има са тајном над тајнама, са најважнијим аманетом који је нама, његовим ученицима, оставио господ наш исус христос? треба поћи од самих његових рече- ница из јеванђеља које нам говоре нај- више о смислу свете литургије када је у питању суштина саме ове службе, а то је свето причешће, учитељ нам је нагласио да нећемо имати живота у себи ако не једемо његово тело и не пијемо његову крв првим ученицима је приликом ломљења хлебова рекао, а они то пренели осталима, да вршимо то у његов спомен, тј да понављамо тајну над тајнама онако како је он сâм вршио света литургија коју нам је рекао да је вршимо у његов спомен служи се, ево, већ скоро око два миленијума, из недеље у недељу, од празника до пра- зника, и оно што је невероватно и што је право чудо је да је она увек свежа и литургија и (вечно) млади јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 47 т ема бро ј а нова ако посматрамо са једног чисто људског аспекта, више од 90% литургиј- ских текстова су исти на свакој литур- гији светог јована златоустог, па, како је, онда, могуће да иста увек буде стално свежа, актуелна и нова? човек је по својој природи биће изу- зетно осетљиво на досаду, на опетова- ње, па тако стално тежи нечему новоме у сваком домену живота конструишу се стално нови аутомобили, компјуте- ри, мобилни телефони, измишљају се нове атрактивне технологије, формира- ју нови музички и ликовни правци – све у циљу задовољавања те грчевите људске потребе за новим, за променом и динамиком сведок сам, као свештеник, да се тео- лошко назначење литургије као сусрета са живим, вечно новим богом доказује у пракси када неко почне да живи литургијски, сваки недолазак на литур- гију оставља у њему осећај духовне пра- знине и недостатка кад се човек заљу- би у свету литургију, она постане саставни део његовог живота, неодво- јив део његовог бића она је заиста један прозор у вечност из овог прола- зног, трошног и смртног света, и зато је тако пријемчива људском духу, нарочи- то ономе који се удубљује у њен смисао разумети ову службу изискује прили- чан напор, али ће тај исти напор бити вишеструко награђен, нарочито ономе ко се редовно причешћује сједињујући се са вечним, са самим господом на лицима старијих монаха можемо приметити једну свежину, једну чилост духа, која свакако потиче од молитава и специфичног начина живота, а главни разлог за то је управо света литургија упечатљив пример те младости у старо- сти је наш ава јустин, који је водио бли- став литургијски живот и до упокојења изгледао тако свеже да је просто сијао зато свако ко чита овај текст, а нема литургијског искуства, ваља да окуси и види како је благ господ, односно да се упозна са овом величанственом слу- жбом вечни живот, вечита младост, не остварују се никаквим препаратима и не постоје само у бајкама – њихов пре- дукус и те како осећамо већ у реалном животу, и то као залог будуће вечности у богу на светој литургији m аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову 48 l православни мисионар l 1/2011 другост је шанса, промена, покрет и сваки сусрет и долазак другог и другачијег (па и на нивоу свакодневних промена у животу) јесте прилика нама дата да себе обликујемо лазар и варја нешић т еолог написа писмо: - шта ти данас могу писа- ти о евхаристији, поред гомиле књига, чланака и предавања на ту тему? евхаристија је постала лајт мотив целокупне савремене православ- не теологије то је похвално и ослобађа- јуће ова централна тајна цркве полако заузима своје право место у животу црквених парохија – заједница, као и наших појединачних живота ипак, допусти да укратко укажем на још неке чињенице, за које ми се чини да измичу савременим хришћанима, а које у будућности могу створити доста про- блема света тајна евхаристије је, пре свега, наш (лични и црквени) однос са светом тројицом уопште, појам свете тајне бих тумачио (никако не и крајње дефи- нисао, јер не постоје крајње дефиниције када су у питању необухватни животни сусрети) као догађај дара / даривања другости другог дакле, света тајна (мислећи, при томе, и на целокупну светотајинскост цркве) јесте незаврше- но догађање дара / даривања другости свете тројице свету / човеку, као и даривање другости човека светој тро- јици у том смислу евхаристија је обо- страно самопредавање између нество- реног и створеног, тј непрекидни дога- ђај самоприношења своје апсолутне сасвим-другости за мене, на крају, евхаристија је изненађење доласка сасвим-другости свете тројице међу нас као никада-заслужени дар уоста- лом, мора се признати, све напред напи- сано је један својеврсни евхаристијски максимализам евхаристија је обострано даривање своје сасвим другости јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 49 т ема бро ј а истину евхаристије можемо исказати на много начина, што савремени теоло- зи и чине надолази питање шта са свим овим има наше историјско (те тако земаљско и биолошко) човечије биће теолози као да заборављају да поред оног есхатолошког у нашој смрт- ној егзистенцији постоји и оно патоло- шко оно неизбежно контигентно, нецеловито, нужно, смртно, тј сасвим људско из дана у дан стичем утисак да у цело- купној причи о „есхатолошком динами- зму“, „онтолошким есхатонима“, „лич- носним љубавним заједницама“ и др по страни остаје конкретан човек наших свакодневних парохијских живота! човек који је, мада позван на љубав, слободу, заједницу, евхаристију и есхатон, заглибљен у оно патолошко у оно што нас ослепљује за конкретно овде-и-сада труда и подвига понекад ми се чини да таква једна патологија своје оправдање проналази бежањем у својеврсни евхаристијски утопизам, који, са своје стране, може постати изговор за неодговорност пре- ма себи патолошком тако често чујем своје сапарохијане (а теби признајем да и сâм нисам лишен таквих искустава): „идем сваке недеље на литургију и непрекидно се причешћујем учеству- јем у есхатолошкој заједници љубави и слободе заједничаримо битна је онто- логија, а не етика “ но, оно-патоло- шко у њима (мени и нама) не зацељује, штавише – од евхаристијског утопизма понекад и не видимо себе болеснима, не потребујемо подвига и труда за очува- њем и унапређењем сусрета – односа који смо примили од свете тројице у евхаристији сети се мојих речи напред изнесених: евхаристија је обострано даривање своје сасвим другости! данас, чини ми се, само примамо дарове (а и то је питање како?!), а ништа не дарујемо назад евхаристијски уто- пизам расте и почиње да на парохије баца своје прве тамне сенке труд и напор су две заборављене речи у цркве- ним заједницама етика је, пак, готово јерес постала! не знам шта да мислим а књижевник хришћанин му одговори: ускачем у твоје питање јер видим и примећујем нешто ново! кад год смо до сада разговарали о „другом“, тумачили смо другог у смислу односа „ја – ти“, то јест: други је различит у односу на мене, али је и моје огледало, а ја сам наспрам њега статичан – то је залеђена позиција две фигуре (чак и када се говори о дина- мизму односа личности, слика је ста- тична) међутим, по први пут читам код тебе следеће: другост је шанса, про- мена, покрет и сваки сусрет и долазак другог и другачијег (па и на нивоу сва- кодневних промена у животу) јесте прилика нама дата да себе обликујемо! други је могућ једино као сусрет проме- не, зато га зовемо „другим“ – другачи- јим у односу на тренутак пре – оним који је себе изменио онај наспрам нас у слици, разговору, молитви, није ту да станемо наспрам и задивимо се нашим „личносним“ различитостима и потен- цијалима, већ да први и апсолутни сусрет буде промена, искорак и натко- све што је у односу на нас различито вредновано је једино ако нас мења у теолошком дискурсу, усуђујем се рећи: примљени бог је бог који нас је променио чим смо га примили 50 l православни мисионар l 1/2011 рак, а то се мери прозирним секундама замка утопизма почела је онда када се у односу други – други, под привидом призивања заједнице љубави божије, остало на старом и познатом „соло“ путу од ја до ти и натраг! све што је у односу на нас различито вредновано је једино ако нас мења у теолошком дискурсу, усуђујем се рећи: примљени бог је бог који нас је проме- нио чим смо га примили зато је наш сусрет изненађујућ јер је прекретница нама непозната, а трзавица неопходна верујем да си ми хтео поручити: само- приношење апсолутне сасвим-другости није паковање себе у схизофрени пакет, који треба отварати и чачакати по њего- вим лавиринтима јер је он, тобоже, раз- личит у односу на сва друга паковања, већ је то пре свега крик, немушти најче- шће, поглед који тражи, а не види „ја“ који каже: уђи, у мени је намерно испре- туран свет, али су врата отворена! читава модерна књижевност пати од једне тескобе где је она? то су непрове- трене собе и таванице, уска, прљава степеништа и улепљене крчме – и у све- му томе: човек он равномерно и само- сигурно хода кафкиним лавиринтима и заобилази сусрете данас читамо појачано и са јачом зеб- њом: хиперболисана фантастична стварност (сети се чудесне преспективе савременог филма), заснована на фан- тазијској заблуди о људској безгранич- ној потенцији и, изнова, лет и пад у време гребање по несвесном завршава повратком у просторно-временску неи- дилу са једнаким упитником: како сада и овде тренутак за „евхаристијску фан- тазију“ је погодан: цркве су отворене (за сада), песме су испеване (да ли су све и „друге и другачије“, књиге су срицане, светитељи (често) протумачени томо- вима парафраза ситуација о којој говориш би се могла описати овако: остао сам, са својим поголемим нарамком знања и очињег вида, у друштву младих и пријатних хришћана, који се множише и умножи- ше; расправљам угодно о горућој теми братског уједињења народа, грејем се на централно и сурфам нетићем свака- ко, мене таквог занима само „будуће“, апстрактно, а утопијски обећавајуће такав, не видим брата и не видим (прљаво и искривљено) лице тренутка, јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 51 т ема бро ј а историје, човека и, најстрашније, немам на основу чега да се загледам у своје патолошко – све што сеца и боли одстранио сам и дружим се са подвигом фантазије, а не подвигом зноја евхаристија је обострано даривање своје сасвим другости! лепо речено: то су и моје последње речи у овом дијало- гу обострано искључује солипси- зам индивидуе (хоћемо ли убудуће про- говорити о псеудозаједници ван две понуђене свете тајне – брака и мона- шења) даривање одбацује шкртост самостицања знања, а не умења дру- гост увек избегава сталност и време, другост је распета на земљи, као и сами васкрсли христос запечаћен камен на вратима наших парохијских заједница, које су себи довољне и инспиративне, исто је што и онај древни камен над којим је заклик- тао анђео наш задатак је да оставимо довољно простора ономе који ће га отпечатити m 52 l православни мисионар l 1/2011 песнички станује човек т ада ми је школарац одгово- рио: „када желим да сазнам колико је неко мудар, или колико је глуп, или колико добар, или колико покварен, или које су му мисли на памети у том тренутку, ја направим израз лица, најпрецизније могуће, у складу са изразом на његовом лицу, и онда чекам да видим које мисли или осећања се појављују у мом уму или срцу, које одговарају његовом изразу или су у складу са њим“ (едгар алан по, украдено писмо) може ли се рећи да је лик из романа који се свакодневно сусреће са „обичним људима“, гледајући свете људе (уживо или на сликама и иконама), имао про- блем при имитацији? иван иљин у књизи о супротставља- њу злу силом каже: сваки унутрашњи акт доброте, љубави, праштања, стра- хопоштовања, искрености, молитве и кајања неизбежно мења ткиво и ритам духовног живота, и бива неприметно изражен у погледу, лицу и ходу, и тако се неприметно преноси на друге људе и јасно је да ће на лицима макарија вели- ког, , оптинских стараца свако видети оно што му је можда промакло у слабим титрајима свакодневне доброте сва драма, борба, трагедија, радост, туга (тачније радостотворна туга), исцр- тана је на светим лицима, па би га тако и сâм поглед на њих терао да ако и када покуша да, како каже по, зажели да открије колико су ти људи мудри, , добри,, какве су им мисли, увиди да он то не може постићи ако проба само да направи израз лица сличан ономе који има свети човек зато што ће баш тада, када то покуша, видети да је компликова- но направити такав израз јер је за то потребно искуство, нежност, стрпљење и финоћа која се временом и трудом стиче препознавши то, човек може осетити позив да и он постане неко коме је могу- ће направити такав израз лица у том покушају имитације израза, он ће увиде- ти немогућност истоветног израза ономе израз лица малиша пушоња човек ће у лицу свêтōг видети тежњу ка вечном, ка богу, коју ће и он морати, а и зажелети да задобије да би постао непоновљив јер тек када на лицу другог препознамо своју непоновљивост, тек када свети (бог), и свêти (човек) каже да смо непоновљиви, ми то постајемо јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 53 који има конкретни свети човек кога је гледао, и схватиће да је израз лица тог свêтōг, аутентичан и непоно- вљив, и да он може постати сличан њему једино и само ако и ôн поста- не аутентичан и непоновљив уви- девши то, он ће одустати од поку- шавања да имитира израз лица тог непоновљивог другог, већ ће у том лицу видети позив да оствари и соп- ствену непоновљивост и аутентич- ност и не само то он ће у лицу свêтōг видети тежњу ка вечном, ка богу, коју ће и он морати, а и зажелети да задобије да би постао непоновљив јер тек када на лицу другог препознамо своју непоно- вљивост, тек када свети (бог), и свêти (човек) каже да смо непоновљиви, ми то постајемо ми постајемо непоно- вљиви не сами по себи, већ за неког другог коме и ми заузврат кажемо да је непоновљив чак и ако човек за живота не упозна аутентичног свеца, он ће имати прилике да свêтōг види на слици, на икони, која јесте човек, живо биће са својом комплексношћу, слободом, вољом, емоци- јом, историчношћу, крњом љубављу и оста- лим слабостима; баш кроз таквог човека он може видети лице онога кога он мора да имитира, подражава и чију аутен- тичност и непоновљивост треба да препозна да би и сâм био препознат као такав од имитације се почиње, а до аутентичности се стиже опет сањам разне болести и будим се са жељом да се уопште и нисам пробудио увек после оваквих сно- ва заиста имам жељу да не постојим ипак, немам толико времена да разми- шљам на тако црн начин, треба се радо- вати – жив сам! устајем и крећем у нови дан а онда као маљ у главу – сетих се да овде устајем тачно десет месеци на ченеју убрзо устаљен ритуал: песмица, молитва па кафа гледам око себе лица насмејана, смејем се и ја, ипак, на тренут- ке ми и није до смеха тотално помешана и слуђена осећања хиљаду разних емо- ција, на тренутке сузе па смех углавном бол, бол за изгубљеним годинама и поново се родити и живети земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице земља живих 54 l православни мисионар l 1/2011 јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 55 потрошеним данима некако крећем на рад, животиње уносе радост, долази ручак и сазнајем да је брат зоран добио благослов свака му част, заслужио је! мене опет нека туга стиска, туга и бол због свега и свачега на ченеју пада киша, слично је било и када сам дошао и зајед- ницу можда је киша крива за ово моје труло и празно стање, ко зна? а онда долази на ред вечера па песма ако се потрудим и погледам ствари са само мало боје, онда и није све тако црно ипак, ето, жив сам ваљда, бројим дане, осећам да ће можда и ово све имати неки смисао када дође време заправо знам сигурно да већ сада има смисла, мада је понекад тешко прихватити размишљам тако о свему и свачему, о људима око себе док пишем ово, кроз главу ми се про- влачи једна реч једна једноставна истина не смем дозволити да ме било ко и било шта скрене са овог пута ја заправо купу- јем себи нови овоземаљски живот, а јова- ни нови небески и то је управо одговор на питање о смислу то је смисао све ове туге и бола поново се родити и живети на један другачији начин, поново се радо- вати, и киши, и сунцу, увек се радовати! и то је то за вечерас десет је прошло, очи се полако склапа- ју, време је за одмор идем у кревет са мислим на нашто лепо, јер ко претрпи до краја, тај ће се спасити! мисао дана : опроштај „јер ћу бити милостив неправдама њиховим, и нећу воше спомињати гријехе њихове и безакоња њихова“ 24112010 каква ноћ! после акатиста нисам ока склопио иако ми је молитва, могу рећи, баш пријала док све остало после ње није пун месец и несаница, помисли и борба напокон устајање иако нисам никако спавао радовао сам се буђењу и молитви како бих прочисти главу и мисли од дуге ноћи срећа, успео сам у томе хвала добром богу, добих нове снаге и за овај дан кафа пролази у смеху и доброј атмосфери и срећан сам што сам овде са мојом браћом која су као и ја у одређеном тренутку помислили да имају цео свет а онда изненада схватили да немају ништа и поново добили све, а то је шанса за покајање, за нови почетак среда на сала- шу, брза и динамична, рад, ред, све у све- му, пролетело је док сам се окренуо, дошло је време за маренду, а мало пре ње је стигао и нови брат срђан па, брате, добро нам дошао на ченеј негде пре вечере осећам некако чудан бол у глави, а на тренутке осећам и зуб бол је још један доказ да сам жив убрзо долази и време за писање овог дневника док сабирам утиске данашњег дана, кроз главу ми пролазе питања на која не могу да одговорим шта ли сада раде моји родитељи, да ли се понекад сете мене? ја често мислим на њих много сам их повредио и тек сада постајем свестан тога кајем се због тога, кајем се и искре- но и чисто из срца молим се молим дра- гог бога да ми све опрости и удостоји ме искреног покајања желим то и желим постати оно што су моји родитељи оду- век желели а то је да само будем норма- лан и добар човек, а то ћу, надам се, и успети овде на мом путу покајања бол у глави ми се појачава изгледа да је време да писање приводим крају уосталом, не треба све тако брзо рећи мисао дана : помиловање „помилуј ме боже по великој милости својој и по обиљу милосрђа свога очи- сти ме“ m 56 l православни мисионар l 1/2011 света земља поклоништво у старом завету с тари завет је јасно сведочанство непрестане божије бриге о људима, нарочито о изабраном народу божијем бог се преко старозаветног закона открива као свемудри васпитач који води народ свој из таме на светлост припремајући га за остварење његове будуће улоге, значајне не само за њега, него за сва племена и све народе земаљ- ске то значи да је закон имао за циљ да припрема и васпитава изабрани народ божији, а преко њега и све људе, за дола- зак обећаног месије, спаситеља света месији христу ће се поклонити сва твар, поклањати и сви људи у његовој земљи и до краја историје земља месијина је од давнина имала више назива најлепши је сигурно света земља земља ханаанска добила је име по хаанану (хаанан = мекан, удобан), сину хамовом, унуку нојевом израиљ по пра- оцу јакову, који се називаше израиљем, што значи „борац за бога или онај који је видео бога лицем у лице“ (1 мој, 32, 28–30) обећана земља због обећања божијег праоцу аврааму (1 мој 12, 7; 13, 14–17) јудеја по јуди, сину јаковљевом, са значењем „нека буде прослављена, да буде слављена“ галилеја од имена гали- лел, што ће рећи „предео, област“ пале- стина је добила име по земљи филистеји реч „палестина“ је грчког порекла, а прастановници палестине су били рафа- ји, зузеји, омеји, хореји и енакими (5 мој 2, 10–12, 20–23) јевреји су добили име по једном од патријараха, еверу, који једини од пле- менских старешина није пристајао на изградњу богоборне, вавилонске ( = пометња, збрка) куле (1 мој 10, 25; 11, 1–9 ), или и од речи „иврим“, што значи „дошљаци из земље халдејске“, бивше месопотамије, данас турске наиме, авраам, праотац како јеврејског, тако и многих других народа, коме име и значи „отац многих народа“, дошао је из града ура (данас санли урфа у турској) из земље халдејске, бивше месопотамије као својеврсни поклоник, по речи божи- јој, кренуће са женом саром, синовцем лотом и оцем таром, мноштвом слуга, које тераху огромна стада до харана, а хаџи драган б поповић јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 57 одатле, после пет година, у земљу ханаан- ску, око 1850 г пре христа (1 мој, 11, 31; 12, 4–5) у палестини авраам затиче амореје, феничане, хетите, арамеје, филистејце, на западној обали синајског полуостр- ва живели су амаличани на простору према арабијској пустињи било је стани- ште медијанаца југозападно од мртвог мора налазили су се едомити – идумеји, а од реке арнон до идумеје били су моавци, док су североисточно од њих живели амонићани због оваквог шаре- нила народа у окружењу, и њихових агре- сивних тежњи према јеврејском народу, јевреји су током дугих историјских пери- ода заборављали свој језик, али свест о националној припадности нису губили у време авраамовог унука патријарха јакова, родоначелника 12 израиљских племена, његов најмлађи син јосиф на непримерен начин беше продат од браће у египат сви јаковљеви синови ће – због глади – заједно са својим оцем отићи из израиља у египат да живе код свога бра- та јосифа да се историја јеврејског наро- да и даље не би настављала у ропству, из египта ће после 430 година јевреје изве- сти пророк мојсеј, који није доживео да изабрани народ уведе у обећану земљу, што ће за руком поћи исусу навину по повратку у свету земљу на челу са ису- сом навином, јевреји коначно – после 470 година – долазе у своју свету земљу, поклонивши јој се заувек од изласка из египатског ропства, на челу са пророком мојсејем, јевреји у све- ту земљу доносе и својеврсни духовни капитал – три највећа празника, покло- ничка: пасху, педесетницу и сеницу пасха, што значи излазак, прелазак из египатског ропства; педесетница или празник жетве; а као спомен на четрдесе- тогодишње лутање по синајској пустињи празник сеница (колибе) или „шатора завета“, који се обележава од 19 до 27 септембра обавезно поклоништво сва- ког израиљца који је напунио дванаест година беху одласци на три наведена пра- зника у велелепни јерусалимски храм, који је сазидао син цара давида, прему- дри соломон (ср лк 2, 42–43) јевреји су на поклоњење у јерусалимски храм дола- зили из свих крајева земље о томе гово- ри псалмопевац давид: ево стоје ноге наше на вратима твојим јерусалиме; она- од изласка из египатског ропства, на челу са пророком мојсејем, јевреји у свету земљу доносе и својеврсни „духовни капитал“– три највећа празника, поклоничка: пасху, педесетницуи сеницу 58 l православни мисионар l 1/2011 мо иду племена, племена господња, по наредби израиљевој да славе име господ- ње (пс 122, 2, 4) јевреји из галилеје су на поклоњење у јерусалим долазили не бли- жим путевима преко самарије (с обзи- ром да су се самарјана гнушали), већ су ишли преко переје, околним путем, да не би имали непријатности света земља није имала добро изграђе- не путеве (ср ис 40, 3–4; 57, 17; 62, 10), а за ојачане и калдрмисане путеве знало се тек почев од персијског, а нарочито од римског доба улице у градовима су биле узане, кривудаве и прљаве (ср пс 18, 43; ис 10, 6; зах 9, 3), што је поклоницима отежавало путовање у свети град за време путовања кроз пустињу покло- нике је обично пратио водич који је позна- вао терен (ср 4 мој 10, 31) претежно се путовало пешке, а понекад би се користио и превоз магарцима и камилама после одвођења јевреја у вавилонско ропство безбожни навуходоносор је 9 августа 586 пре христа порушио соло- монов храм и зидине јерусалима то је период када настају јеврејске синагоге, богослужбена места, на којима су се бого- служења служила суботом и празницима, а касније четвртком и понедељком, када су јевреји постили јер се мојсеј у четвр- так попео на гору хорив, а у понедељак сишао са плочама декалога и онда када је везан за природу и зби- вања у њој, старозаветни празник не означава празновање природе, него је учествовање у доброти божијег стварања такав је, на пример, смисао празновања суботе субота је учествовање у божијем одмору – седмог дана после стварања занимљив је још и начин празновања сед- ме године као „суботе за одмор земљи“ (3 мој 25, 4) у христово време је поред трећег јеру- салимског, иродовог храма, у јерусалиму било још 480 храмова иродов храм је био највећи, али не и најлепши јеруса- лимски храм унутрашњост храма је била велелепних димензија 446 пута 296 мета- ра улаз је имао петнаест великих степе- ника – по угледу на петнаест степених псалама, које су, на сваком од њих по један, читали свештеници и левити улазе- ћи на служење старозаветно свештенство и учитељи нису били обични учитељи и васпитачи, они свој ауторитет не црпе из себе и из свог људског знања или из саме заједнице којом руководе – њих за ту службу бира сâм бог надахњујући их и просвећујући и дајући им свој закон, којим ће се и они сами руководити и којим ће и друге руко- водити бог свој изабрани народ не васпитава само преко закона и својих изабраника – васпитава га такође наградама и казнама служи се и околним народима и њихо- вим царевима као оруђем којим подстиче и опомиње свој народ поред богоцентричности, друго изузет- но важно својство старозаветног васпи- тања био је његов строги законски карак- тер сви чланови јеврејске заједнице су обавезни да се строго придржавају зако- на и да до у детаљ извршавају све закон- ске прописе (само за суботњи дан било је предвиђено 1279 извршних прописа) не само етичке норме, него и култно-обред- не и друштвено-социјалне на првом месту је обрезање као видљиво и опи- пљиво сведочанство савеза између јахвеа и његовог народа, које је одиграло посеб- ну улогу у изабраном народу вера у једног бога, спојена и прожета вером у своје избрање, створила је од јеврејског народа једну врсту саборне лич- ности, односно чврсто повезане заједнице, верне самој себи њихови синови су позвани и обавезни да буду достојни сво- јих отаца, да буду чувари њихових преда- света земља јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 59 ња то је основно својство и патријархал- ни дух васпитања у старом завету и поред учесталих поклоничких путо- вања, поклоништво се у старом завету ипак задржало у оквирима националне ускогрудости и потпуно је подређено законском формализму окамењеним и тврдим срцима они нису успели да чују свој, унутрашњи глас савести, који их је све време гласно дозивао, па, тако, ни месију неће препознати у време његово, што је био главни задатак јеврејског народа у старом завету највећа јеврејска светиња данас фигу- рира од 70 године по христу – то је зид плача, који се налази на западној подзи- ди, огради иродовог храма, и дуг је 12, а висок 30 метара данашњи изглед зида плача је из крсташког периода, од 12 века за ово место николај жички каже: сâм зид поред кога јевреји долазе ради жалости подигли су крсташи у 12 веку камен зида је углавном тројак: велико четвртасто камење је од соломоновог храма, друго камење је од обновљеног хра- ма (зоровавељевог) по повратку из вави- лонског ропства, а треће камење је од трећег – иродовог храма, кога је римски војсковођа тит порушио данас јевреји тачно знају које је камење од ког храма, прилазе целивајући то камење и само жале тај обећани и месијански карактер ста- рог израиља и светог града јерусалима испунио се очекиваним догађајем – радо- шћу божића! m аутор је вероучитељ и дугогодишњи водич по светим местима свете земље, блиског истока и русије 60 l православни мисионар l 1/2011 хришћанство и култура достојевски је говорио да ће лепо- та спасити свет, и разјашњавао: лепота богомајке, лепота прео- браженог света уметност је, као вид стваралаштва, изабрана да преображава и тако спашава свет од пропадања, тру- љења и нестајања уметност треба да помаже човеку у његовом духовном узди- зању и зато човек ствара ствара на путу ка истини и лепоти јер уметност и јесте прозор у свет истине и духа стварање је, дакле, одраз духовног бића у човеку, као супротности физичком бићу производ који подсећа на уметност јер је, попут ње, доступан чулима, јесте кич разлика је у томе што је кич лоше изведена уметничка замисао и најчешће фалсификат који се вреднује као уметничко дело реч кич се, етимолошки, односи на енглески израз sketch (скица, нацрт, недовршеност), а, према другим мишљењима, може се дове- сти у везу и са немачком синтагмом etwas verkitschen (кришом подметнути, јефтино продавати) кич је, дакле, неукусна копи- ја одређеног стила, али и форма инфери- орне уметности или културе о кичу говоримо када се сусретнемо са површним садржајем или формом која претендује на гламурозан или театралан ефекат он подразумева и одсуство креа- тивности и оригиналности и често пред- ставља неукусне, идеализоване и изве- штачене садржаје једно од најчешћих својстава кича је да кич предмет често личи на нешто што има велику вредност, а нема је но, кич-творци су људи који нису лишени естетског искуства произ- вођачи кича су најчешће и сами уметни- ци, спремни да искористе слабост изазва- ну духовном декаденцијом и створе ову лошу робу због тога што постоји сензи- билитет за кич, творац кича „лови“ духом сиромашне емоције у култури у којој је кич – један од модерних грехова у култури у којој је човек постао испражњен и безначајан, лишен духовних вредности и тајне похрањене у дубини његовог бића, које је сведени на тело и чула, руке и очи, кич постаје неизбежан лела мирковић јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 61 човек постао испражњен и безначајан, лишен духовних вредности и тајне похрањене у дубини његовог бића, које је сведени на тело и чула, руке и очи, кич постаје неизбе- жан кич жели да се допадне – намеће се и улази у све поре човекове, а његова особеност је претераност докле кич допире, он шири задовољство и ужи- вање, а да при томе не захтева никакав духовни или мисаони напор уколико бисмо кич одре- дили у ширем смислу, не само као претварање умет- ничке вредности у осред- њост и баналност, већ као манипулацију свим битним културним вредностима, а то значи – осим естетским – још и моралним, научним, религијским, онда би поље кича, практично, било истоветно нижим облицима масовне културе лудвиг гиц дока- зује да је кич постао обележје људ- ског постојања у социолошком смислу, кич произилази из обезли- ченог и осиромашеног живота мâсā у етичком поретку – непосредно је везан са деструктивним странама људске природе, са злом а у религијском – ова пошаст не може заобићи човеков греховни живот у кичу је умногоме изгу- бљена мера у односу на стварност и у односу на стваралаштво основна разлика између кича и уметничког дела је питање аутентичности надахнути стваралац уметничког дела део је непоновљиве активности, узвишеног чина стварања и 62 l православни мисионар l 1/2011 лепоте изражене кроз најситније детаље он не мирује – у њему стално букти ства- ралачки процес јер је створитељ својој слици и прилици дао слободну ствара- лачку снагу како каже св григорије палама: сстворен по слици створитеља, човек је исто тако стваралац, уметник, песник кич не сачињава само производ ту су кич субјекат, кич објекат и кич однос кич субјекат треба да превлада три основна искушења кич објекта, а то су вулгарно, занимиљиво и украсно кич однос је мешавина збира психолошких односа између човека и ствари постоји само један начин опхођења према стварима који у кич-односу није заступљен, а то је аскетски одрицање од задовољства је осећање које модерном човеку није познато, док му је хедонизам неупоредиво ближи све ствари се вред- нују задовољством које му пружају у кичу је присутна лаж која обмањује допа- дљивошћу, и то естетском допадљивошћу или само-допадљивошћу огроман про- фит који кич остварује на тржишту пред- ставља велико искушење због тога под притиском кича многи амбициозни умет- ници мењају стил рада, а понекад – пот- пуно хипнотизовани комерцијализмом – и утону у кич произвођачи кича беспо- штедно користе ефекте синестетичког деловања предмета за оне који су склони кичу не постоји ремек дело у коме они неће наћи душевну храну, јефтину интригу, загонетни заплет и незаобилазни сентиментализам запа- жено је да у шекспировим трагедијама и романима достојевског кичери превас- ходно налазе елементе криминалистич- ких садржаја на сликама пре ренесансе дева марија је представљена као жена са чијег лица зраче чедност и стидљивост, дајући му продуховљен и светачки израз сликар је настојао да је прикаже тако да не буде слична свим лепим женама које свакодневно сусреће, и употребио сав свој таленат да јој дâ духовну лепоту у периоду ренесансе и касније сликар ће модел за њен лик тражити у лепим жена- ма које среће на улици на лицу овосвет- ске марије више нема оног израза сти- дљивости светице, и поглед посматрача ће, пре него што га подсети на своје духовне вредности, привући својом лепо- том истраживање које је спровела једна позната италијанска уметничка кућа је показало да су се особе наклоњене кичу – бирајући између прве и друге слике на којима је представљена дева марија – углавном опредељивали за другу кичи- ста успева да у свом доживљају у кич претвори и јохана себастијана баха при- писујући његовим стваралачки надмоћ- ним и строгим композицијама сентимен- талистичке варијације вичан у преобликовању слике стварно- сти и обожавању као обоготворењу, кичиста, уствари, одбија да види ствар- ност онаквом каква јесте он је навикао да се потчињава свом лошем укусу и духовном сиромаштву, а да ништа озбиљ- но не учини на сопственој промени и на богаћењу властите индивидуалности уместо да духовност буде ултимативни идеал и коначни циљ живота, за њега је она споредна и само надградња материја- листичке стране живота милош илић, културолог, кич види као уметничку и духовну таутологију са мноштвом „есте- тичких ожиљака“ иза којих стоје лењост духа, деградација идеала, успостављање лажних вредности и тржишних критери- јума кич се, отуда, суштински противи стваралачким и духовним напорима зато је, сматра овај културолог, кич један од модерних грехова човечанства усађен у предмете и изнијансиран слабостима човечијег духа m хришћанство и култура јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 63 прима се има један мали манастир у који много волим да одлазим зашто? зато што је манастир а то се данас не виђа баш тако често е, сад, има један мој друг, па има његова сестра, па и она воли да иде у тај манастир али оде она, тако, једном у један други манастир да прошета, што би се рекло ту у близини; у том манастиру живе старе и не много образоване, али заиста честите монахиње прича она тако са њима, питају је где иде у цркву каже им: – у манастир – аууу – каже једна старица – немој тамо! тамо кад се причестиш, тамо се причешће не прима знаш, тамо не служе к’о свети сава да су рекле да се причешће „не прима“ зато што понекад и ја тамо долазим, то бих некако и разумео; тешко је поверова- ти да „кроз мене“ нешто делује међутим – не! није к’о свети сава те честите ста- рице вероватно не знају много о светом сави, поготово не о, рецимо, богослу- жбеним књигама које је користио веро- ватно не знају ни да се он баш нешто није ни бавио тиме како треба литургија да се служи ни очевидаца савиног служења нема али оне знају како је он служио! оне вероватно знају шта је и мислио! а знају тако што им је неко рекао а тај неко свакако није свети сава нити ко њему близак и рекао им је то с неком намером а та намера је прилично, како би се рекло, вучија, с обзиром на то да је последица то да ове безазлене старице више немају поверења у своје сестре, сле- ди да је тај неко вук, и то вук у јагњећој кожи можда не намерно јер можда и он то говори колико зна, а не зна много, рецимо, јер и њему је неко рекао, и тако у недоглед замислите да нема тога што се говори? шта би онда било? ево овако би било: саберу се хришћани зато што верују да је бог толико заволео свет свој да је и сина свога јединороднога дао (јн 3, 16) па онда ти хришћани раде оно што им је господ рекао да чине у његов спомен: jep ja примих од господа што вам и предадох, да господ исус оне ноћи кад беше предан, узе хљеб, и заблаго- даривши преломи и рече: узмите, једите, ово је тијело moje, које се за вас ломи; ово чините у moj спомен (1 кор 11, 23–24) па се притом моле речима које су им преда- ли људи попут светог василија великог из другачијег угла управо то, тај амбијент, ваздух непријатан нашој сујети, могао би се означити као литургијски етос свештеник вукашин милићевић 64 l православни мисионар l 1/2011 ако се сећате (ако сте читали или, далеко било, чули), тамо се моли- мо за такве појединце и ствари као што су грешници, ублажење раздора међу црквама, мир и љубав (даруј нам мир твоју и љубав своју, јер си нам дао све и сва) то су углавном ствари које се „не примају“ зато што смо ми добри, него ствари које нам је он даровао и дарује зато што нас воли и зато што хоће то би било тако да не постоји углавном неписмено, пардон, усмено предање, о најважнијим стварима за спасење; овако, све то не важи; јер ви не знате те две, три или тих пет најважнијих ствари ту нема никаквог простора за „сувишак срца“; ту нема много места ни за срце, штавише – све се своди на поредак тих неколико најважнијих ствари а то што ми баш и не знамо шта је „писац“, тј аутор чак и таквог поретка хтео да каже и како је и зашто хтео да каже, то, наравно, нема везе важно је да ми знамо шта је истина иако то можда не знамо да изразимо без коришћења речи попут „не“, „против“, „борба“, „неприја- тељ“ у чему је проблем? да ли је истина стварно у тих неколико најважнијих ствари? наравно да није, али је лакше да мисли- мо да јесте; лакше је рећи да постоје а), б) и в) истина, него ли прихватити да је истина да је син божији умро на крсту људском смрћу; него ли да је умро за без- божнике, јер христос, још док бјесмо немоћни, умрије у одређено вријеме за без- божнике јер једва ће ко умријети за пра- ведника; а за доброга можда би се ко и усудио да умре али бог показује своју љубав према нама, јер још док бијасмо грјешници, христос умрије за нас (рим 5, 6–8), него ли да је тиме сваком телу отворио у живот вечни; него ли да чак и неко попут мене може да саслужује над- небеској тајни лакше је, зато што из а), б) и в) произлази ништа, а ништа не угрожава нашу величанствену истину о себи, чак је утврђује, поготово ако томе ничему подучавамо друге, док из овог другог долази много не тако пријатних ствари – за нашу сујету управо то, тај амбијент, ваздух неприја- тан нашој сујети, могао би се означити као литургијски етос а у оном манастиру са почетка ваздух годи и, некако, реже m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
... наше побожности, нашег при- хватања вере и живота у христу кроз литургију нам се пружа обичај, начин (=етос) живота царства божијег, које претпоставља целокупан наш живот, којим свештенодејствујемо заједно са богом тајну његовог домостроја и 12 цитирано по н лудовикос, „богословска свеобухватност и свеобухватност психоанализе“, видослов, 49, 2010, 53 испуњавамо своје назначење као све- штеници творевине са друге стране, тај живот јесте изражен кроз богосло- вље у свим његовим фазама, које свој врхунац добијају – као и литургија (молитва) – у славословљу и благодар- ности богу због тога богословље није привилегија школованих и оних који су вешти у речима (технолози), већ дар који се јавља као последица чежње и, коначно, живота у христу зато је сваки хришћанин позван да буде богослов да би кроз њега (богословље) богу принео и реч као најсавршеније човеково сред- ство општења (комуникације) и тиме говор (слово) преобразио у богословље речи евагрија понтијског изражавају идеју свега онога о чему смо говорили: ако желиш да будеш истински богослов, треба да научиш да се добро и исправно молиш; када научиш да се добор и исправно молиш, постаћеш истински богослов m аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду 44 l православни мисионар l 1/2011 иницијатива за заједничарење после литургије треба да дође од надлежног парохијског свештеника, док je верни народ дужан да се одазове позиву на сабрање владимир марјановић у литургији светог апостола марка постоји део где се каже и ово: болесне из твог народа, господе, исцели погледавши милошћу и милосрђем (на њих) одстрани од њих и од нас сваку болест и немоћ и дух слабо- сти одагнај од њих оне који леже у дуго- трајним болестима, подигни мучене нечистим духовима исцели све који се налазе у тамницама или су у рудницима или су под истрагом, или под осудом, или у изгнанству, или горком ропству, или исцрпљујућим порезима, помилуј и све избави, јер си ти бог наш који разре- шаваш свезане, усправљаш раслабљене; ти си нада безнадежних, помоћ беспо- моћних, подизање палих, пристаниште оних у бури, осветник угњетених сва- кој страдајућој хришћанској души даруј милост, подај олакшање, подај одмор () благослови и сад, господе, годишњи круг доброте твоје, за сиромашне из народа твога, за удовицу и сироче, за странце и обраћенике, за све нас који се надамо у тебе и призивамо свето име твоје1 овај део литургије светог марка све- дочи о потреби и значају социјалног старања за сиромашне текстови и јек- теније литургије светог василија вели- ког и светог јована златоустог такође нам говоре и сведоче исте вредности потреба за социјалном бригом произи- лази, дакле, из сáме литургије, која се не завршава храму, већ је настављамо живети и када из храма изађемо у раном хришћанству агапе, „вечере љубави“, имале су веома велики соци- јални значај на њих су могли доћи сви, и звани и незвани – свако је био добро- 1 божанска литургија светог апостола марка, прев еп хризостом, ред прот матеја матејић, вршац, 1998, 29–30, 31 социјални значај „литургије после литургије“ јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 45 т ема бро ј а дошао без обзира на положај и место у друштву главни смисао вечере љубави је било управо утврђивање и испуњава- ње христове заповести о љубави према ближњем иако је било и изузетака, као што нам сведочи и посланица коринћа- нима (11, 20–21), па се догађало да се богати преједају, а сиромашни гладују, класне разлике између богатих и сиро- машних су се брисале међусобним бра- тољубљем агапе су ране хришћане држале у слози, нарочито у периодима гоњења управо је братско јединство пружало утеху у времену када је хри- шћанство било „илегално“ у наредним вековима агапе су постепено нестајале, но, ипак нису суштински ишчезле и у одређеном виду постоје и данас веома је важно да се ми, хришћани овога века и времена, угледамо на ране хришћане и при својим парохијама обновимо „трпезе љубави“ заједничаре- ње у доба отуђености је нешто што је неопходно нарочито је у великим град- ским парохијама изражено то да човек може годинама да долази на недељну литургију у цркву, да стоји поред људи, своје браће у христу, а да их не познаје и да их не упозна иницијатива за заједни- чарење после литургије треба пре свега да дође од надлежног парохијског све- штеника, док je верни народ дужан да се одазове позиву на сабрање нити је могуће да се верни народ организује сâм, без свештеника, нити је могуће да све- штеник организује заједничарење после литургије – сâм као и у самој литурги- ји, у којој треба да учествују заједно и свештеник и народ божији, једни су дру- гима неопходни и након литургије ретке су парохијске цркве где постоји и организовано заједничарење свеште- ника и народа после литургије, и свако ко је присуствовао тим ретким, савре- меним „трпезама љубави“, зна за њихов велики духовни, али и социјални зна- чај људи једни на друге гледају као на браћу и сестре, постоји међусобно поверење и топлина у мору отуђености и хладноће великих градова заједничарење после литургије неком може изгледати безначајно, али оно је веома важно јер се људи тако међусоб- но упознају, друже и зближавају препо- знајући једни у другима свог брата или сестру, конкретну личност – ближњег постоји и велики милосрдно-харита- тивни значај „трпеза љубави“ јер сиро- машни у томе могу добити и материјал- ну помоћ, баш као што је то било у првим вековима хришћанства није ни једноставно ни лако обнови- ти „трпезе љубави“, оживети стару тра- дицију и омогућити „литургију после литургије“, но, није ни немогуће потребно је, уз божију помоћ, само мало добре воље и мало труда и свеште- ника и верног народа, те обновити ту древну хришћанску праксу, чиме ћемо допринети развоју и ширењу милосрд- ног рада у нашој цркви јер ће гладни добити храну, усамљени људску и топлу реч брата или сестре из парохије, млади место истинског хришћанског друже- ња, стари прилику за разговор са себи блискима, а сви заједно могућност за братољубље m заједничарење после литургије неком може изгледати безначајно, али оно је веома важно јер се људи тако међусобно упознају, друже и зближавају препознајући једни у другима свог брата или сестру, конкретну личност – ближњег 46 l православни мисионар l 1/2011 литургија је прозор у вечност из пролазног, трошног и смртног света, и зато је тако пријемчива људском духу, нарочито ономе који се удубљује у њен смисао јереј горан живковић и сторија културе познаје многе приче и бајке о еликсирима младости, који онима који их користе омогућавају вечиту младост ако мало пропратимо телевизијске рекламе, приметићемо да добар део чине оне у којима се рекламирају свака- кви препарати или помаде за што дуже одржавање тела младим и свежим опет, у филмовима које имамо прилике да гледамо често се дешава да се старији људи из петних жила труде да изгледају млади како по понашању, тако и по облачењу потреба да се остане стално млад јед- на је од најдубљих тежњи човекове под- свести младост је доба најјачег живот- ног бујања, време када је наглашен „елан витал“, како га назива бергсон сâм господ је проповедао „у најбољим годинама“, које уједињују младост и солидно искуство – он је почео своју делатност са око 30 година, када су ста- ри јевреји признавали почетак зрело- сти какве то везе има са тајном над тајнама, са најважнијим аманетом који је нама, његовим ученицима, оставио господ наш исус христос? треба поћи од самих његових рече- ница из јеванђеља које нам говоре нај- више о смислу свете литургије када је у питању суштина саме ове службе, а то је свето причешће, учитељ нам је нагласио да нећемо имати живота у себи ако не једемо његово тело и не пијемо његову крв првим ученицима је приликом ломљења хлебова рекао, а они то пренели осталима, да вршимо то у његов спомен, тј да понављамо тајну над тајнама онако како је он сâм вршио света литургија коју нам је рекао да је вршимо у његов спомен служи се, ево, већ скоро око два миленијума, из недеље у недељу, од празника до пра- зника, и оно што је невероватно и што је право чудо је да је она увек свежа и литургија и (вечно) млади јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 47 т ема бро ј а нова ако посматрамо са једног чисто људског аспекта, више од 90% литургиј- ских текстова су исти на свакој литур- гији светог јована златоустог, па, како је, онда, могуће да иста увек буде стално свежа, актуелна и нова? човек је по својој природи биће изу- зетно осетљиво на досаду, на опетова- ње, па тако стално тежи нечему новоме у сваком домену живота конструишу се стално нови аутомобили, компјуте- ри, мобилни телефони, измишљају се нове атрактивне технологије, формира- ју нови музички и ликовни правци – све у циљу задовољавања те грчевите људске потребе за новим, за променом и динамиком сведок сам, као свештеник, да се тео- лошко назначење литургије као сусрета са живим, вечно новим богом доказује у пракси када неко почне да живи литургијски, сваки недолазак на литур- гију оставља у њему осећај духовне пра- знине и недостатка кад се човек заљу- би у свету литургију, она постане саставни део његовог живота, неодво- јив део његовог бића она је заиста један прозор у вечност из овог прола- зног, трошног и смртног света, и зато је тако пријемчива људском духу, нарочи- то ономе који се удубљује у њен смисао разумети ову службу изискује прили- чан напор, али ће тај исти напор бити вишеструко награђен, нарочито ономе ко се редовно причешћује сједињујући се са вечним, са самим господом на лицима старијих монаха можемо приметити једну свежину, једну чилост духа, која свакако потиче од молитава и специфичног начина живота, а главни разлог за то је управо света литургија упечатљив пример те младости у старо- сти је наш ава јустин, који је водио бли- став литургијски живот и до упокојења изгледао тако свеже да је просто сијао зато свако ко чита овај текст, а нема литургијског искуства, ваља да окуси и види како је благ господ, односно да се упозна са овом величанственом слу- жбом вечни живот, вечита младост, не остварују се никаквим препаратима и не постоје само у бајкама – њихов пре- дукус и те како осећамо већ у реалном животу, и то као залог будуће вечности у богу на светој литургији m аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову 48 l православни мисионар l 1/2011 другост је шанса, промена, покрет и сваки сусрет и долазак другог и другачијег (па и на нивоу свакодневних промена у животу) јесте прилика нама дата да себе обликујемо лазар и варја нешић т еолог написа писмо: - шта ти данас могу писа- ти о евхаристији, поред гомиле књига, чланака и предавања на ту тему? евхаристија је постала лајт мотив целокупне савремене православ- не теологије то је похвално и ослобађа- јуће ова централна тајна цркве полако заузима своје право место у животу црквених парохија – заједница, као и наших појединачних живота ипак, допусти да укратко укажем на још неке чињенице, за које ми се чини да измичу савременим хришћанима, а које у будућности могу створити доста про- блема света тајна евхаристије је, пре свега, наш (лични и црквени) однос са светом тројицом уопште, појам свете тајне бих тумачио (никако не и крајње дефи- нисао, јер не постоје крајње дефиниције када су у питању необухватни животни сусрети) као догађај дара / даривања другости другог дакле, света тајна (мислећи, при томе, и на целокупну светотајинскост цркве) јесте незаврше- но догађање дара / даривања другости свете тројице свету / човеку, као и даривање другости човека светој тро- јици у том смислу евхаристија је обо- страно самопредавање између нество- реног и створеног, тј непрекидни дога- ђај самоприношења своје апсолутне сасвим-другости за мене, на крају, евхаристија је изненађење доласка сасвим-другости свете тројице међу нас као никада-заслужени дар уоста- лом, мора се признати, све напред напи- сано је један својеврсни евхаристијски максимализам евхаристија је обострано даривање своје сасвим другости јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 49 т ема бро ј а истину евхаристије можемо исказати на много начина, што савремени теоло- зи и чине надолази питање шта са свим овим има наше историјско (те тако земаљско и биолошко) човечије биће теолози као да заборављају да поред оног есхатолошког у нашој смрт- ној егзистенцији постоји и оно патоло- шко оно неизбежно контигентно, нецеловито, нужно, смртно, тј сасвим људско из дана у дан стичем утисак да у цело- купној причи о „есхатолошком динами- зму“, „онтолошким есхатонима“, „лич- носним љубавним заједницама“ и др по страни остаје конкретан човек наших свакодневних парохијских живота! човек који је, мада позван на љубав, слободу, заједницу, евхаристију и есхатон, заглибљен у оно патолошко у оно што нас ослепљује за конкретно овде-и-сада труда и подвига понекад ми се чини да таква једна патологија своје оправдање проналази бежањем у својеврсни евхаристијски утопизам, који, са своје стране, може постати изговор за неодговорност пре- ма себи патолошком тако често чујем своје сапарохијане (а теби признајем да и сâм нисам лишен таквих искустава): „идем сваке недеље на литургију и непрекидно се причешћујем учеству- јем у есхатолошкој заједници љубави и слободе заједничаримо битна је онто- логија, а не етика “ но, оно-патоло- шко у њима (мени и нама) не зацељује, штавише – од евхаристијског утопизма понекад и не видимо себе болеснима, не потребујемо подвига и труда за очува- њем и унапређењем сусрета – односа који смо примили од свете тројице у евхаристији сети се мојих речи напред изнесених: евхаристија је обострано даривање своје сасвим другости! данас, чини ми се, само примамо дарове (а и то је питање како?!), а ништа не дарујемо назад евхаристијски уто- пизам расте и почиње да на парохије баца своје прве тамне сенке труд и напор су две заборављене речи у цркве- ним заједницама етика је, пак, готово јерес постала! не знам шта да мислим а књижевник хришћанин му одговори: ускачем у твоје питање јер видим и примећујем нешто ново! кад год смо до сада разговарали о „другом“, тумачили смо другог у смислу односа „ја – ти“, то јест: други је различит у односу на мене, али је и моје огледало, а ја сам наспрам њега статичан – то је залеђена позиција две фигуре (чак и када се говори о дина- мизму односа личности, слика је ста- тична) међутим, по први пут читам код тебе следеће: другост је шанса, про- мена, покрет и сваки сусрет и долазак другог и другачијег (па и на нивоу сва- кодневних промена у животу) јесте прилика нама дата да себе обликујемо! други је могућ једино као сусрет проме- не, зато га зовемо „другим“ – другачи- јим у односу на тренутак пре – оним који је себе изменио онај наспрам нас у слици, разговору, молитви, није ту да станемо наспрам и задивимо се нашим „личносним“ различитостима и потен- цијалима, већ да први и апсолутни сусрет буде промена, искорак и натко- све што је у односу на нас различито вредновано је једино ако нас мења у теолошком дискурсу, усуђујем се рећи: примљени бог је бог који нас је променио чим смо га примили 50 l православни мисионар l 1/2011 рак, а то се мери прозирним секундама замка утопизма почела је онда када се у односу други – други, под привидом призивања заједнице љубави божије, остало на старом и познатом „соло“ путу од ја до ти и натраг! све што је у односу на нас различито вредновано је једино ако нас мења у теолошком дискурсу, усуђујем се рећи: примљени бог је бог који нас је проме- нио чим смо га примили зато је наш сусрет изненађујућ јер је прекретница нама непозната, а трзавица неопходна верујем да си ми хтео поручити: само- приношење апсолутне сасвим-другости није паковање себе у схизофрени пакет, који треба отварати и чачакати по њего- вим лавиринтима јер је он, тобоже, раз- личит у односу на сва друга паковања, већ је то пре свега крик, немушти најче- шће, поглед који тражи, а не види „ја“ који каже: уђи, у мени је намерно испре- туран свет, али су врата отворена! читава модерна књижевност пати од једне тескобе где је она? то су непрове- трене собе и таванице, уска, прљава степеништа и улепљене крчме – и у све- му томе: човек он равномерно и само- сигурно хода кафкиним лавиринтима и заобилази сусрете данас читамо појачано и са јачом зеб- њом: хиперболисана фантастична стварност (сети се чудесне преспективе савременог филма), заснована на фан- тазијској заблуди о људској безгранич- ној потенцији и, изнова, лет и пад у време гребање по несвесном завршава повратком у просторно-временску неи- дилу са једнаким упитником: како сада и овде тренутак за „евхаристијску фан- тазију“ је погодан: цркве су отворене (за сада), песме су испеване (да ли су све и „друге и другачије“, књиге су срицане, светитељи (често) протумачени томо- вима парафраза ситуација о којој говориш би се могла описати овако: остао сам, са својим поголемим нарамком знања и очињег вида, у друштву младих и пријатних хришћана, који се множише и умножи- ше; расправљам угодно о горућој теми братског уједињења народа, грејем се на централно и сурфам нетићем свака- ко, мене таквог занима само „будуће“, апстрактно, а утопијски обећавајуће такав, не видим брата и не видим (прљаво и искривљено) лице тренутка, јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 51 т ема бро ј а историје, човека и, најстрашније, немам на основу чега да се загледам у своје патолошко – све што сеца и боли одстранио сам и дружим се са подвигом фантазије, а не подвигом зноја евхаристија је обострано даривање своје сасвим другости! лепо речено: то су и моје последње речи у овом дијало- гу обострано искључује солипси- зам индивидуе (хоћемо ли убудуће про- говорити о псеудозаједници ван две понуђене свете тајне – брака и мона- шења) даривање одбацује шкртост самостицања знања, а не умења дру- гост увек избегава сталност и време, другост је распета на земљи, као и сами васкрсли христос запечаћен камен на вратима наших парохијских заједница, које су себи довољне и инспиративне, исто је што и онај древни камен над којим је заклик- тао анђео наш задатак је да оставимо довољно простора ономе који ће га отпечатити m 52 l православни мисионар l 1/2011 песнички станује човек т ада ми је школарац одгово- рио: „када желим да сазнам колико је неко мудар, или колико је глуп, или колико добар, или колико покварен, или које су му мисли на памети у том тренутку, ја направим израз лица, најпрецизније могуће, у складу са изразом на његовом лицу, и онда чекам да видим које мисли или осећања се појављују у мом уму или срцу, које одговарају његовом изразу или су у складу са њим“ (едгар алан по, украдено писмо) може ли се рећи да је лик из романа који се свакодневно сусреће са „обичним људима“, гледајући свете људе (уживо или на сликама и иконама), имао про- блем при имитацији? иван иљин у књизи о супротставља- њу злу силом каже: сваки унутрашњи акт доброте, љубави, праштања, стра- хопоштовања, искрености, молитве и кајања неизбежно мења ткиво и ритам духовног живота, и бива неприметно изражен у погледу, лицу и ходу, и тако се неприметно преноси на друге људе и јасно је да ће на лицима макарија вели- ког, , оптинских стараца свако видети оно што му је можда промакло у слабим титрајима свакодневне доброте сва драма, борба, трагедија, радост, туга (тачније радостотворна туга), исцр- тана је на светим лицима, па би га тако и сâм поглед на њих терао да ако и када покуша да, како каже по, зажели да открије колико су ти људи мудри, , добри,, какве су им мисли, увиди да он то не може постићи ако проба само да направи израз лица сличан ономе који има свети човек зато што ће баш тада, када то покуша, видети да је компликова- но направити такав израз јер је за то потребно искуство, нежност, стрпљење и финоћа која се временом и трудом стиче препознавши то, човек може осетити позив да и он постане неко коме је могу- ће направити такав израз лица у том покушају имитације израза, он ће увиде- ти немогућност истоветног израза ономе израз лица малиша пушоња човек ће у лицу свêтōг видети тежњу ка вечном, ка богу, коју ће и он морати, а и зажелети да задобије да би постао непоновљив јер тек када на лицу другог препознамо своју непоновљивост, тек када свети (бог), и свêти (човек) каже да смо непоновљиви, ми то постајемо јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 53 који има конкретни свети човек кога је гледао, и схватиће да је израз лица тог свêтōг, аутентичан и непоно- вљив, и да он може постати сличан њему једино и само ако и ôн поста- не аутентичан и непоновљив уви- девши то, он ће одустати од поку- шавања да имитира израз лица тог непоновљивог другог, већ ће у том лицу видети позив да оствари и соп- ствену непоновљивост и аутентич- ност и не само то он ће у лицу свêтōг видети тежњу ка вечном, ка богу, коју ће и он морати, а и зажелети да задобије да би постао непоновљив јер тек када на лицу другог препознамо своју непоно- вљивост, тек када свети (бог), и свêти (човек) каже да смо непоновљиви, ми то постајемо ми постајемо непоно- вљиви не сами по себи, већ за неког другог коме и ми заузврат кажемо да је непоновљив чак и ако човек за живота не упозна аутентичног свеца, он ће имати прилике да свêтōг види на слици, на икони, која јесте човек, живо биће са својом комплексношћу, слободом, вољом, емоци- јом, историчношћу, крњом љубављу и оста- лим слабостима; баш кроз таквог човека он може видети лице онога кога он мора да имитира, подражава и чију аутен- тичност и непоновљивост треба да препозна да би и сâм био препознат као такав од имитације се почиње, а до аутентичности се стиже опет сањам разне болести и будим се са жељом да се уопште и нисам пробудио увек после оваквих сно- ва заиста имам жељу да не постојим ипак, немам толико времена да разми- шљам на тако црн начин, треба се радо- вати – жив сам! устајем и крећем у нови дан а онда као маљ у главу – сетих се да овде устајем тачно десет месеци на ченеју убрзо устаљен ритуал: песмица, молитва па кафа гледам око себе лица насмејана, смејем се и ја, ипак, на тренут- ке ми и није до смеха тотално помешана и слуђена осећања хиљаду разних емо- ција, на тренутке сузе па смех углавном бол, бол за изгубљеним годинама и поново се родити и живети земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице земља живих 54 l православни мисионар l 1/2011 јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 55 потрошеним данима некако крећем на рад, животиње уносе радост, долази ручак и сазнајем да је брат зоран добио благослов свака му част, заслужио је! мене опет нека туга стиска, туга и бол због свега и свачега на ченеју пада киша, слично је било и када сам дошао и зајед- ницу можда је киша крива за ово моје труло и празно стање, ко зна? а онда долази на ред вечера па песма ако се потрудим и погледам ствари са само мало боје, онда и није све тако црно ипак, ето, жив сам ваљда, бројим дане, осећам да ће можда и ово све имати неки смисао када дође време заправо знам сигурно да већ сада има смисла, мада је понекад тешко прихватити размишљам тако о свему и свачему, о људима око себе док пишем ово, кроз главу ми се про- влачи једна реч једна једноставна истина не смем дозволити да ме било ко и било шта скрене са овог пута ја заправо купу- јем себи нови овоземаљски живот, а јова- ни нови небески и то је управо одговор на питање о смислу то је смисао све ове туге и бола поново се родити и живети на један другачији начин, поново се радо- вати, и киши, и сунцу, увек се радовати! и то је то за вечерас десет је прошло, очи се полако склапа- ју, време је за одмор идем у кревет са мислим на нашто лепо, јер ко претрпи до краја, тај ће се спасити! мисао дана : опроштај „јер ћу бити милостив неправдама њиховим, и нећу воше спомињати гријехе њихове и безакоња њихова“ 24112010 каква ноћ! после акатиста нисам ока склопио иако ми је молитва, могу рећи, баш пријала док све остало после ње није пун месец и несаница, помисли и борба напокон устајање иако нисам никако спавао радовао сам се буђењу и молитви како бих прочисти главу и мисли од дуге ноћи срећа, успео сам у томе хвала добром богу, добих нове снаге и за овај дан кафа пролази у смеху и доброј атмосфери и срећан сам што сам овде са мојом браћом која су као и ја у одређеном тренутку помислили да имају цео свет а онда изненада схватили да немају ништа и поново добили све, а то је шанса за покајање, за нови почетак среда на сала- шу, брза и динамична, рад, ред, све у све- му, пролетело је док сам се окренуо, дошло је време за маренду, а мало пре ње је стигао и нови брат срђан па, брате, добро нам дошао на ченеј негде пре вечере осећам некако чудан бол у глави, а на тренутке осећам и зуб бол је још један доказ да сам жив убрзо долази и време за писање овог дневника док сабирам утиске данашњег дана, кроз главу ми пролазе питања на која не могу да одговорим шта ли сада раде моји родитељи, да ли се понекад сете мене? ја често мислим на њих много сам их повредио и тек сада постајем свестан тога кајем се због тога, кајем се и искре- но и чисто из срца молим се молим дра- гог бога да ми све опрости и удостоји ме искреног покајања желим то и желим постати оно што су моји родитељи оду- век желели а то је да само будем норма- лан и добар човек, а то ћу, надам се, и успети овде на мом путу покајања бол у глави ми се појачава изгледа да је време да писање приводим крају уосталом, не треба све тако брзо рећи мисао дана : помиловање „помилуј ме боже по великој милости својој и по обиљу милосрђа свога очи- сти ме“ m 56 l православни мисионар l 1/2011 света земља поклоништво у старом завету с тари завет је јасно сведочанство непрестане божије бриге о људима, нарочито о изабраном народу божијем бог се преко старозаветног закона открива као свемудри васпитач који води народ свој из таме на светлост припремајући га за остварење његове будуће улоге, значајне не само за њега, него за сва племена и све народе земаљ- ске то значи да је закон имао за циљ да припрема и васпитава изабрани народ божији, а преко њега и све људе, за дола- зак обећаног месије, спаситеља света месији христу ће се поклонити сва твар, поклањати и сви људи у његовој земљи и до краја историје земља месијина је од давнина имала више назива најлепши је сигурно света земља земља ханаанска добила је име по хаанану (хаанан = мекан, удобан), сину хамовом, унуку нојевом израиљ по пра- оцу јакову, који се називаше израиљем, што значи „борац за бога или онај који је видео бога лицем у лице“ (1 мој, 32, 28–30) обећана земља због обећања божијег праоцу аврааму (1 мој 12, 7; 13, 14–17) јудеја по јуди, сину јаковљевом, са значењем „нека буде прослављена, да буде слављена“ галилеја од имена гали- лел, што ће рећи „предео, област“ пале- стина је добила име по земљи филистеји реч „палестина“ је грчког порекла, а прастановници палестине су били рафа- ји, зузеји, омеји, хореји и енакими (5 мој 2, 10–12, 20–23) јевреји су добили име по једном од патријараха, еверу, који једини од пле- менских старешина није пристајао на изградњу богоборне, вавилонске ( = пометња, збрка) куле (1 мој 10, 25; 11, 1–9 ), или и од речи „иврим“, што значи „дошљаци из земље халдејске“, бивше месопотамије, данас турске наиме, авраам, праотац како јеврејског, тако и многих других народа, коме име и значи „отац многих народа“, дошао је из града ура (данас санли урфа у турској) из земље халдејске, бивше месопотамије као својеврсни поклоник, по речи божи- јој, кренуће са женом саром, синовцем лотом и оцем таром, мноштвом слуга, које тераху огромна стада до харана, а хаџи драган б поповић јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 57 одатле, после пет година, у земљу ханаан- ску, око 1850 г пре христа (1 мој, 11, 31; 12, 4–5) у палестини авраам затиче амореје, феничане, хетите, арамеје, филистејце, на западној обали синајског полуостр- ва живели су амаличани на простору према арабијској пустињи било је стани- ште медијанаца југозападно од мртвог мора налазили су се едомити – идумеји, а од реке арнон до идумеје били су моавци, док су североисточно од њих живели амонићани због оваквог шаре- нила народа у окружењу, и њихових агре- сивних тежњи према јеврејском народу, јевреји су током дугих историјских пери- ода заборављали свој језик, али свест о националној припадности нису губили у време авраамовог унука патријарха јакова, родоначелника 12 израиљских племена, његов најмлађи син јосиф на непримерен начин беше продат од браће у египат сви јаковљеви синови ће – због глади – заједно са својим оцем отићи из израиља у египат да живе код свога бра- та јосифа да се историја јеврејског наро- да и даље не би настављала у ропству, из египта ће после 430 година јевреје изве- сти пророк мојсеј, који није доживео да изабрани народ уведе у обећану земљу, што ће за руком поћи исусу навину по повратку у свету земљу на челу са ису- сом навином, јевреји коначно – после 470 година – долазе у своју свету земљу, поклонивши јој се заувек од изласка из египатског ропства, на челу са пророком мојсејем, јевреји у све- ту земљу доносе и својеврсни духовни капитал – три највећа празника, покло- ничка: пасху, педесетницу и сеницу пасха, што значи излазак, прелазак из египатског ропства; педесетница или празник жетве; а као спомен на четрдесе- тогодишње лутање по синајској пустињи празник сеница (колибе) или „шатора завета“, који се обележава од 19 до 27 септембра обавезно поклоништво сва- ког израиљца који је напунио дванаест година беху одласци на три наведена пра- зника у велелепни јерусалимски храм, који је сазидао син цара давида, прему- дри соломон (ср лк 2, 42–43) јевреји су на поклоњење у јерусалимски храм дола- зили из свих крајева земље о томе гово- ри псалмопевац давид: ево стоје ноге наше на вратима твојим јерусалиме; она- од изласка из египатског ропства, на челу са пророком мојсејем, јевреји у свету земљу доносе и својеврсни „духовни капитал“– три највећа празника, поклоничка: пасху, педесетницуи сеницу 58 l православни мисионар l 1/2011 мо иду племена, племена господња, по наредби израиљевој да славе име господ- ње (пс 122, 2, 4) јевреји из галилеје су на поклоњење у јерусалим долазили не бли- жим путевима преко самарије (с обзи- ром да су се самарјана гнушали), већ су ишли преко переје, околним путем, да не би имали непријатности света земља није имала добро изграђе- не путеве (ср ис 40, 3–4; 57, 17; 62, 10), а за ојачане и калдрмисане путеве знало се тек почев од персијског, а нарочито од римског доба улице у градовима су биле узане, кривудаве и прљаве (ср пс 18, 43; ис 10, 6; зах 9, 3), што је поклоницима отежавало путовање у свети град за време путовања кроз пустињу покло- нике је обично пратио водич који је позна- вао терен (ср 4 мој 10, 31) претежно се путовало пешке, а понекад би се користио и превоз магарцима и камилама после одвођења јевреја у вавилонско ропство безбожни навуходоносор је 9 августа 586 пре христа порушио соло- монов храм и зидине јерусалима то је период када настају јеврејске синагоге, богослужбена места, на којима су се бого- служења служила суботом и празницима, а касније четвртком и понедељком, када су јевреји постили јер се мојсеј у четвр- так попео на гору хорив, а у понедељак сишао са плочама декалога и онда када је везан за природу и зби- вања у њој, старозаветни празник не означава празновање природе, него је учествовање у доброти божијег стварања такав је, на пример, смисао празновања суботе субота је учествовање у божијем одмору – седмог дана после стварања занимљив је још и начин празновања сед- ме године као „суботе за одмор земљи“ (3 мој 25, 4) у христово време је поред трећег јеру- салимског, иродовог храма, у јерусалиму било још 480 храмова иродов храм је био највећи, али не и најлепши јеруса- лимски храм унутрашњост храма је била велелепних димензија 446 пута 296 мета- ра улаз је имао петнаест великих степе- ника – по угледу на петнаест степених псалама, које су, на сваком од њих по један, читали свештеници и левити улазе- ћи на служење старозаветно свештенство и учитељи нису били обични учитељи и васпитачи, они свој ауторитет не црпе из себе и из свог људског знања или из саме заједнице којом руководе – њих за ту службу бира сâм бог надахњујући их и просвећујући и дајући им свој закон, којим ће се и они сами руководити и којим ће и друге руко- водити бог свој изабрани народ не васпитава само преко закона и својих изабраника – васпитава га такође наградама и казнама служи се и околним народима и њихо- вим царевима као оруђем којим подстиче и опомиње свој народ поред богоцентричности, друго изузет- но важно својство старозаветног васпи- тања био је његов строги законски карак- тер сви чланови јеврејске заједнице су обавезни да се строго придржавају зако- на и да до у детаљ извршавају све закон- ске прописе (само за суботњи дан било је предвиђено 1279 извршних прописа) не само етичке норме, него и култно-обред- не и друштвено-социјалне на првом месту је обрезање као видљиво и опи- пљиво сведочанство савеза између јахвеа и његовог народа, које је одиграло посеб- ну улогу у изабраном народу вера у једног бога, спојена и прожета вером у своје избрање, створила је од јеврејског народа једну врсту саборне лич- ности, односно чврсто повезане заједнице, верне самој себи њихови синови су позвани и обавезни да буду достојни сво- јих отаца, да буду чувари њихових преда- света земља јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 59 ња то је основно својство и патријархал- ни дух васпитања у старом завету и поред учесталих поклоничких путо- вања, поклоништво се у старом завету ипак задржало у оквирима националне ускогрудости и потпуно је подређено законском формализму окамењеним и тврдим срцима они нису успели да чују свој, унутрашњи глас савести, који их је све време гласно дозивао, па, тако, ни месију неће препознати у време његово, што је био главни задатак јеврејског народа у старом завету највећа јеврејска светиња данас фигу- рира од 70 године по христу – то је зид плача, који се налази на западној подзи- ди, огради иродовог храма, и дуг је 12, а висок 30 метара данашњи изглед зида плача је из крсташког периода, од 12 века за ово место николај жички каже: сâм зид поред кога јевреји долазе ради жалости подигли су крсташи у 12 веку камен зида је углавном тројак: велико четвртасто камење је од соломоновог храма, друго камење је од обновљеног хра- ма (зоровавељевог) по повратку из вави- лонског ропства, а треће камење је од трећег – иродовог храма, кога је римски војсковођа тит порушио данас јевреји тачно знају које је камење од ког храма, прилазе целивајући то камење и само жале тај обећани и месијански карактер ста- рог израиља и светог града јерусалима испунио се очекиваним догађајем – радо- шћу божића! m аутор је вероучитељ и дугогодишњи водич по светим местима свете земље, блиског истока и русије 60 l православни мисионар l 1/2011 хришћанство и култура достојевски је говорио да ће лепо- та спасити свет, и разјашњавао: лепота богомајке, лепота прео- браженог света уметност је, као вид стваралаштва, изабрана да преображава и тако спашава свет од пропадања, тру- љења и нестајања уметност треба да помаже човеку у његовом духовном узди- зању и зато човек ствара ствара на путу ка истини и лепоти јер уметност и јесте прозор у свет истине и духа стварање је, дакле, одраз духовног бића у човеку, као супротности физичком бићу производ који подсећа на уметност јер је, попут ње, доступан чулима, јесте кич разлика је у томе што је кич лоше изведена уметничка замисао и најчешће фалсификат који се вреднује као уметничко дело реч кич се, етимолошки, односи на енглески израз sketch (скица, нацрт, недовршеност), а, према другим мишљењима, може се дове- сти у везу и са немачком синтагмом etwas verkitschen (кришом подметнути, јефтино продавати) кич је, дакле, неукусна копи- ја одређеног стила, али и форма инфери- орне уметности или културе о кичу говоримо када се сусретнемо са површним садржајем или формом која претендује на гламурозан или театралан ефекат он подразумева и одсуство креа- тивности и оригиналности и често пред- ставља неукусне, идеализоване и изве- штачене садржаје једно од најчешћих својстава кича је да кич предмет често личи на нешто што има велику вредност, а нема је но, кич-творци су људи који нису лишени естетског искуства произ- вођачи кича су најчешће и сами уметни- ци, спремни да искористе слабост изазва- ну духовном декаденцијом и створе ову лошу робу због тога што постоји сензи- билитет за кич, творац кича „лови“ духом сиромашне емоције у култури у којој је кич – један од модерних грехова у култури у којој је човек постао испражњен и безначајан, лишен духовних вредности и тајне похрањене у дубини његовог бића, које је сведени на тело и чула, руке и очи, кич постаје неизбежан лела мирковић јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 61 човек постао испражњен и безначајан, лишен духовних вредности и тајне похрањене у дубини његовог бића, које је сведени на тело и чула, руке и очи, кич постаје неизбе- жан кич жели да се допадне – намеће се и улази у све поре човекове, а његова особеност је претераност докле кич допире, он шири задовољство и ужи- вање, а да при томе не захтева никакав духовни или мисаони напор уколико бисмо кич одре- дили у ширем смислу, не само као претварање умет- ничке вредности у осред- њост и баналност, већ као манипулацију свим битним културним вредностима, а то значи – осим естетским – још и моралним, научним, религијским, онда би поље кича, практично, било истоветно нижим облицима масовне културе лудвиг гиц дока- зује да је кич постао обележје људ- ског постојања у социолошком смислу, кич произилази из обезли- ченог и осиромашеног живота мâсā у етичком поретку – непосредно је везан са деструктивним странама људске природе, са злом а у религијском – ова пошаст не може заобићи човеков греховни живот у кичу је умногоме изгу- бљена мера у односу на стварност и у односу на стваралаштво основна разлика између кича и уметничког дела је питање аутентичности надахнути стваралац уметничког дела део је непоновљиве активности, узвишеног чина стварања и 62 l православни мисионар l 1/2011 лепоте изражене кроз најситније детаље он не мирује – у њему стално букти ства- ралачки процес јер је створитељ својој слици и прилици дао слободну ствара- лачку снагу како каже св григорије палама: сстворен по слици створитеља, човек је исто тако стваралац, уметник, песник кич не сачињава само производ ту су кич субјекат, кич објекат и кич однос кич субјекат треба да превлада три основна искушења кич објекта, а то су вулгарно, занимиљиво и украсно кич однос је мешавина збира психолошких односа између човека и ствари постоји само један начин опхођења према стварима који у кич-односу није заступљен, а то је аскетски одрицање од задовољства је осећање које модерном човеку није познато, док му је хедонизам неупоредиво ближи све ствари се вред- нују задовољством које му пружају у кичу је присутна лаж која обмањује допа- дљивошћу, и то естетском допадљивошћу или само-допадљивошћу огроман про- фит који кич остварује на тржишту пред- ставља велико искушење због тога под притиском кича многи амбициозни умет- ници мењају стил рада, а понекад – пот- пуно хипнотизовани комерцијализмом – и утону у кич произвођачи кича беспо- штедно користе ефекте синестетичког деловања предмета за оне који су склони кичу не постоји ремек дело у коме они неће наћи душевну храну, јефтину интригу, загонетни заплет и незаобилазни сентиментализам запа- жено је да у шекспировим трагедијама и романима достојевског кичери превас- ходно налазе елементе криминалистич- ких садржаја на сликама пре ренесансе дева марија је представљена као жена са чијег лица зраче чедност и стидљивост, дајући му продуховљен и светачки израз сликар је настојао да је прикаже тако да не буде слична свим лепим женама које свакодневно сусреће, и употребио сав свој таленат да јој дâ духовну лепоту у периоду ренесансе и касније сликар ће модел за њен лик тражити у лепим жена- ма које среће на улици на лицу овосвет- ске марије више нема оног израза сти- дљивости светице, и поглед посматрача ће, пре него што га подсети на своје духовне вредности, привући својом лепо- том истраживање које је спровела једна позната италијанска уметничка кућа је показало да су се особе наклоњене кичу – бирајући између прве и друге слике на којима је представљена дева марија – углавном опредељивали за другу кичи- ста успева да у свом доживљају у кич претвори и јохана себастијана баха при- писујући његовим стваралачки надмоћ- ним и строгим композицијама сентимен- талистичке варијације вичан у преобликовању слике стварно- сти и обожавању као обоготворењу, кичиста, уствари, одбија да види ствар- ност онаквом каква јесте он је навикао да се потчињава свом лошем укусу и духовном сиромаштву, а да ништа озбиљ- но не учини на сопственој промени и на богаћењу властите индивидуалности уместо да духовност буде ултимативни идеал и коначни циљ живота, за њега је она споредна и само надградња материја- листичке стране живота милош илић, културолог, кич види као уметничку и духовну таутологију са мноштвом „есте- тичких ожиљака“ иза којих стоје лењост духа, деградација идеала, успостављање лажних вредности и тржишних критери- јума кич се, отуда, суштински противи стваралачким и духовним напорима зато је, сматра овај културолог, кич један од модерних грехова човечанства усађен у предмете и изнијансиран слабостима човечијег духа m хришћанство и култура јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 63 прима се има један мали манастир у који много волим да одлазим зашто? зато што је манастир а то се данас не виђа баш тако често е, сад, има један мој друг, па има његова сестра, па и она воли да иде у тај манастир али оде она, тако, једном у један други манастир да прошета, што би се рекло ту у близини; у том манастиру живе старе и не много образоване, али заиста честите монахиње прича она тако са њима, питају је где иде у цркву каже им: – у манастир – аууу – каже једна старица – немој тамо! тамо кад се причестиш, тамо се причешће не прима знаш, тамо не служе к’о свети сава да су рекле да се причешће „не прима“ зато што понекад и ја тамо долазим, то бих некако и разумео; тешко је поверова- ти да „кроз мене“ нешто делује међутим – не! није к’о свети сава те честите ста- рице вероватно не знају много о светом сави, поготово не о, рецимо, богослу- жбеним књигама које је користио веро- ватно не знају ни да се он баш нешто није ни бавио тиме како треба литургија да се служи ни очевидаца савиног служења нема али оне знају како је он служио! оне вероватно знају шта је и мислио! а знају тако што им је неко рекао а тај неко свакако није свети сава нити ко њему близак и рекао им је то с неком намером а та намера је прилично, како би се рекло, вучија, с обзиром на то да је последица то да ове безазлене старице више немају поверења у своје сестре, сле- ди да је тај неко вук, и то вук у јагњећој кожи можда не намерно јер можда и он то говори колико зна, а не зна много, рецимо, јер и њему је неко рекао, и тако у недоглед замислите да нема тога што се говори? шта би онда било? ево овако би било: саберу се хришћани зато што верују да је бог толико заволео свет свој да је и сина свога јединороднога дао (јн 3, 16) па онда ти хришћани раде оно што им је господ рекао да чине у његов спомен: jep ja примих од господа што вам и предадох, да господ исус оне ноћи кад беше предан, узе хљеб, и заблаго- даривши преломи и рече: узмите, једите, ово је тијело moje, које се за вас ломи; ово чините у moj спомен (1 кор 11, 23–24) па се притом моле речима које су им преда- ли људи попут светог василија великог из другачијег угла управо то, тај амбијент, ваздух непријатан нашој сујети, могао би се означити као литургијски етос свештеник вукашин милићевић 64 l православни мисионар l 1/2011 ако се сећате (ако сте читали или, далеко било, чули), тамо се моли- мо за такве појединце и ствари као што су грешници, ублажење раздора међу црквама, мир и љубав (даруј нам мир твоју и љубав своју, јер си нам дао све и сва) то су углавном ствари које се „не примају“ зато што смо ми добри, него ствари које нам је он даровао и дарује зато што нас воли и зато што хоће то би било тако да не постоји углавном неписмено, пардон, усмено предање, о најважнијим стварима за спасење; овако, све то не важи; јер ви не знате те две, три или тих пет најважнијих ствари ту нема никаквог простора за „сувишак срца“; ту нема много места ни за срце, штавише – све се своди на поредак тих неколико најважнијих ствари а то што ми баш и не знамо шта је „писац“, тј аутор чак и таквог поретка хтео да каже и како је и зашто хтео да каже, то, наравно, нема везе важно је да ми знамо шта је истина иако то можда не знамо да изразимо без коришћења речи попут „не“, „против“, „борба“, „неприја- тељ“ у чему је проблем? да ли је истина стварно у тих неколико најважнијих ствари? наравно да није, али је лакше да мисли- мо да јесте; лакше је рећи да постоје а), б) и в) истина, него ли прихватити да је истина да је син божији умро на крсту људском смрћу; него ли да је умро за без- божнике, јер христос, још док бјесмо немоћни, умрије у одређено вријеме за без- божнике јер једва ће ко умријети за пра- ведника; а за доброга можда би се ко и усудио да умре али бог показује своју љубав према нама, јер још док бијасмо грјешници, христос умрије за нас (рим 5, 6–8), него ли да је тиме сваком телу отворио у живот вечни; него ли да чак и неко попут мене може да саслужује над- небеској тајни лакше је, зато што из а), б) и в) произлази ништа, а ништа не угрожава нашу величанствену истину о себи, чак је утврђује, поготово ако томе ничему подучавамо друге, док из овог другог долази много не тако пријатних ствари – за нашу сујету управо то, тај амбијент, ваздух неприја- тан нашој сујети, могао би се означити као литургијски етос а у оном манастиру са почетка ваздух годи и, некако, реже m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
Свеска: 317 | Света Литургија
... Фотографија на насловној страни корице: Архиепископ охридски Јован служи Литургију у Саборној цркви фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ хвостански Атанасије са верним народом фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Умировљени Епископ ЗХП Атанасије са децом фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI ЈАНУар / ФЕБРУар 2011 стране Фотографија на полеђини корице: Црква Вазнесења Господњег у Жаркову фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Света Литургија - Служба над службама 2-3 Светачник Љубав која полаже душу своју за ближњега свога 4-6 Старечник Довитљиве поуке старца Пајсија 7-9 Савремена теологија Саборност као резултат заједнице и јединства 10-11 Подвижничко слово Мисли о Литургији 12-13 Живот у Христу Шта је истина? 14-15 Из историје Цркве Необично виђење о животу и делу грофа Лава Николајевича Толстоја 16-19 Црквеноправне теме Однос између црквеног и државног законoдавства у Србији 20-23 Тема броја Сада и овде, али још увек не 24-29 Твоје од Tвојих 30-32 Живот хришћана - непрестана припрема за Свету Литургију 33-35 Разговор с протопрезвитером мр Гајом Гајићем, докторантом Богословског факултета у Београду Литургија – Светајна Цркве по Светом Николи Кавасили 36-39 Литургија и богословље 40-43 Социјални значај „литургије после Литургије“ 44-45 Литургија и (вечно) млади 46-47 Евхаристија је обострано даривање своје сасвим другости 48-51 Песнички станује човек Израз лица 52-53 Земља живих Поново се родити и живети 54-55 Света земља Поклоништво у Старом завету 56-59 Хришћанство и култура Кич – један од модерних грехова 60-62 Из другачијег угла Прима се 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник јереј Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Савић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
... Фотографија на насловној страни корице: Архиепископ охридски Јован служи Литургију у Саборној цркви фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ хвостански Атанасије са верним народом фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Умировљени Епископ ЗХП Атанасије са децом фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI ЈАНУар / ФЕБРУар 2011 стране Фотографија на полеђини корице: Црква Вазнесења Господњег у Жаркову фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Света Литургија - Служба над службама 2-3 Светачник Љубав која полаже душу своју за ближњега свога 4-6 Старечник Довитљиве поуке старца Пајсија 7-9 Савремена теологија Саборност као резултат заједнице и јединства 10-11 Подвижничко слово Мисли о Литургији 12-13 Живот у Христу Шта је истина? 14-15 Из историје Цркве Необично виђење о животу и делу грофа Лава Николајевича Толстоја 16-19 Црквеноправне теме Однос између црквеног и државног законoдавства у Србији 20-23 Тема броја Сада и овде, али још увек не 24-29 Твоје од Tвојих 30-32 Живот хришћана - непрестана припрема за Свету Литургију 33-35 Разговор с протопрезвитером мр Гајом Гајићем, докторантом Богословског факултета у Београду Литургија – Светајна Цркве по Светом Николи Кавасили 36-39 Литургија и богословље 40-43 Социјални значај „литургије после Литургије“ 44-45 Литургија и (вечно) млади 46-47 Евхаристија је обострано даривање своје сасвим другости 48-51 Песнички станује човек Израз лица 52-53 Земља живих Поново се родити и живети 54-55 Света земља Поклоништво у Старом завету 56-59 Хришћанство и култура Кич – један од модерних грехова 60-62 Из другачијег угла Прима се 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник јереј Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Савић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
Одреднице:
12
Свеска: 318 | Црква и глобализација
...стога је објективност предуслов за квалитетнуАНАЛИЗ?📌 у и
уважавање предности и мана које
феномен глобализације носи
суштински одговор на процес гло-
бализације
...стога је објективност предуслов за квалитетну
МЕТА инфо: Р:21596 К:178131 Д:98
| Свеска 318 |
Свеска: 318 | Црква и глобализација
... и могућности за ефикасније дело- вање у организационом смислу које гло- бално повезивање света отвара, док дру- ги затварају очи пред проблемом глобал- ног потрошачког менталитета, еколошке катастрофе (еколошка криза је већ прева- зиђен појам), огромних друштвених неједнакости стога је објективност предуслов за квалитетну анализу и уважавање предности и мана које феномен глобализације носи суштински одговор на процес гло- бализације је, међутим, дат вековима раније, и то од стране светитељâ цркве – јединих истинских „глобали- ста“ кроз историју ово стога што је једини аутентични глобализам онај који својим молитвеним ставом пред- стављају управо светитељи христо- ви: иако нису били светски путници, нити технолошки глобално умреже- ни, они су својом жртвеном моли- твом обухватали цео створени свет, желећи да сви људи буду спасени у христу то је једини аутентични поглед на свет у целини, који је неупореди- во изнад сваких интересних претпоставки које су данас доминантни покретачи про- цеса глобализације и ту је крст савреме- них хришћана који су у постојање призва- ни у времену глобализације тај крст се састоји у неговању етоса хришћанског гло- бализма који се пројављује у не само у жељи за глобалним повезивањем, већ пре свега у молитви за спасење некога ко је тамо тај крст је можда лудост за данашњи глобализовани свет који углавном почива на профиту и задовољавању личних потреба али тај крст је и сила божија нама који се спасавамо (1кор 1, 18) с љубављу у христу васкрсломе, презвитер оливер суботић хришћански глобализаму времену глобализације реч уредника 4 l православни мисионар l 2/2011 празници цркве блага вест: реч иживот (према лк 1, 26-38) δ анас је почетак нашег спасења и објава вечне тајне: син божији постаје син дјеве, а гаврило јавља радосну благодатну вест овим речима почиње тропар-химна празнику благове- сти какав је ово празник, и откуда му назив „благовести“? каква је то блага вест? и, шта у животу хришћана значи блага вест? за одговор на све ово, окренимо се нај- пре историји библија, или свето писмо, као основни извор наше вере, нашег сазнања о богу, о божијем промишљању о свету, о његовом односу са човеком и са изабраницима својим, састоји се, као што знамо, из две целине: светог писма старог завета и светог писма новог завета ако бисмо морали једном речени- цом рећи, стари завет говори о стварању света и човека, о односу бога са човеком, са изабраним појединцима, са изабраним народом – јеврејским народом такође, говори (кроз уста пророка и проповедни- ка) и о ономе што се има догодити „кад се наврши пуноћа времена“ (јевр 1, 1): о рађању месије, „сина човечијег“ – пома- заника божијег, који ће се назвати „цар силни“, „кнез мира“, „отац будућега века“ (ис 9, 5) нови завет управо пред- ставља испуњење свега овога радосна вест сво ово „испуњење“, дакле сав нови завет, почиње управо овим еванђелским мирослав п поповић сав нови завет почиње управо еванђелским догађајем „благе вести“ благовести, древна фреска из „рибарске капеле“ (chapelle ès pêcheurs) на острву џерзи (ла манш) март/април 2011 l православни мисионар l 5 догађајем „благе вести“ интересантно је приметити да су догађаји из живота хри- стовог исприповедани управо у четири еванђеља а „еванђеље“ потиче од грчког euv + agge,lion, што значи „блага вест“, „добра вест“ (видимо да су ангели упра- во „весници“ догађаја и „навеститељи“ речи божије – то им је основ- на служба, а то је и значење њиховог име- на) то значи да је еванђеље управо радосна вест – о јавља- њу сина божи- јег на земљи, о његовом рађа- њу од жене, у телу, у човечи- јем обличју „логос постаде тело“ (јн 1, 14): логос (=реч) божији, што је друго име за сина божијег, друго лице све- те тројице, рађа се од дјеве и постаје човек примајући људ- ску природу, али остаје и даље бог, задр- жава своје божанство, као јединородни син који се „од предвечно- сти рађа од оца“ то је радосна вест – јер кроз очовечење бога логоса дође спасење свему свету радосна вест је и све што је чинио док је као човек на земљи живео: болесне исце- љивао, слепима враћао вид, демоне изго- нио радосна вест је, штавише, што је примио на себе грехе света и поднео смрт на крсту, да искупи пали човечији род а радост је понајвећа што је васкрсењем својим победу над смрћу даровао сваком човеку оваплоћење и васкрсење господ- ње су отуд два централна и највећа хри- шћанска празника: први отуда што син божији постајући човек и примајући у себе човечију природу, подиже је и преса- здава; или – што се каже – „обожује“ је „бог постаде човек да би човек могао да постане бог“, каже свети атанасије вели- ки (о оваплоћењу бога логоса) или: „да будемо синови божији, по вољи његовој“ (ап павле, еф 1, 5; уп и: рим 8, 16, гал 4, 5-7) а васкрсење је слава највећег залога који нам христос даје у људску природу: могућност победе над смрћу, над том нај- већом катастрофом човековом, и то кроз предавање себе целога христу „сами себе и једни друге, и сав живот свој хри- сту богу предајмо“, каже свештеник на св литургији а народ верни одговара: „теби, господе!“ шира од небеса а почетак за сву ову васкршњу радост, и за све оне неописиве тренутке чуда божи- јих која се пред очима људи очитују док христос ходи међу људима, и сâм будући једнак њима по телу – почетак за све ово благо спасења које нам се припрема има- мо у догађају о којем приповеда св апо- стол лука у првој глави свога еванђеља (лк, 1, 26-38 ; управо овај одељак се чита у литургији на празник благовести) апо- стол нам казује да „посла бог ангела гаврила у град назарет“ к девојци марији „испрошеној за мужа по имену јосиф из дома давидова“ анђео јој казује речи: „ра- дуј се, благодатна! господ је с тобом: бла- гословена си ти међу женама“ – речи које су ушле у црквену химну „богородице дје- во“ али се она уплаши од ових речи а како и не би кад „од лица господњег уздрхти сва земља“ (пс 113, 7), све „уздрх- ти од гласа грома господњег“ (пс 103, 7)? а он јој на то одговори: „не бој се, нашла си милост у бога и ево затруднећеш, и родити сина, и наденути му име исус: он ће бити велики, и назваће се син свеви- шњег
... и могућности за ефикасније дело- вање у организационом смислу које гло- бално повезивање света отвара, док дру- ги затварају очи пред проблемом глобал- ног потрошачког менталитета, еколошке катастрофе (еколошка криза је већ прева- зиђен појам), огромних друштвених неједнакости стога је објективност предуслов за квалитетну анализу и уважавање предности и мана које феномен глобализације носи суштински одговор на процес гло- бализације је, међутим, дат вековима раније, и то од стране светитељâ цркве – јединих истинских „глобали- ста“ кроз историју ово стога што је једини аутентични глобализам онај који својим молитвеним ставом пред- стављају управо светитељи христо- ви: иако нису били светски путници, нити технолошки глобално умреже- ни, они су својом жртвеном моли- твом обухватали цео створени свет, желећи да сви људи буду спасени у христу то је једини аутентични поглед на свет у целини, који је неупореди- во изнад сваких интересних претпоставки које су данас доминантни покретачи про- цеса глобализације и ту је крст савреме- них хришћана који су у постојање призва- ни у времену глобализације тај крст се састоји у неговању етоса хришћанског гло- бализма који се пројављује у не само у жељи за глобалним повезивањем, већ пре свега у молитви за спасење некога ко је тамо тај крст је можда лудост за данашњи глобализовани свет који углавном почива на профиту и задовољавању личних потреба али тај крст је и сила божија нама који се спасавамо (1кор 1, 18) с љубављу у христу васкрсломе, презвитер оливер суботић хришћански глобализаму времену глобализације реч уредника 4 l православни мисионар l 2/2011 празници цркве блага вест: реч иживот (према лк 1, 26-38) δ анас је почетак нашег спасења и објава вечне тајне: син божији постаје син дјеве, а гаврило јавља радосну благодатну вест овим речима почиње тропар-химна празнику благове- сти какав је ово празник, и откуда му назив „благовести“? каква је то блага вест? и, шта у животу хришћана значи блага вест? за одговор на све ово, окренимо се нај- пре историји библија, или свето писмо, као основни извор наше вере, нашег сазнања о богу, о божијем промишљању о свету, о његовом односу са човеком и са изабраницима својим, састоји се, као што знамо, из две целине: светог писма старог завета и светог писма новог завета ако бисмо морали једном речени- цом рећи, стари завет говори о стварању света и човека, о односу бога са човеком, са изабраним појединцима, са изабраним народом – јеврејским народом такође, говори (кроз уста пророка и проповедни- ка) и о ономе што се има догодити „кад се наврши пуноћа времена“ (јевр 1, 1): о рађању месије, „сина човечијег“ – пома- заника божијег, који ће се назвати „цар силни“, „кнез мира“, „отац будућега века“ (ис 9, 5) нови завет управо пред- ставља испуњење свега овога радосна вест сво ово „испуњење“, дакле сав нови завет, почиње управо овим еванђелским мирослав п поповић сав нови завет почиње управо еванђелским догађајем „благе вести“ благовести, древна фреска из „рибарске капеле“ (chapelle ès pêcheurs) на острву џерзи (ла манш) март/април 2011 l православни мисионар l 5 догађајем „благе вести“ интересантно је приметити да су догађаји из живота хри- стовог исприповедани управо у четири еванђеља а „еванђеље“ потиче од грчког euv + agge,lion, што значи „блага вест“, „добра вест“ (видимо да су ангели упра- во „весници“ догађаја и „навеститељи“ речи божије – то им је основ- на служба, а то је и значење њиховог име- на) то значи да је еванђеље управо радосна вест – о јавља- њу сина божи- јег на земљи, о његовом рађа- њу од жене, у телу, у човечи- јем обличју „логос постаде тело“ (јн 1, 14): логос (=реч) божији, што је друго име за сина божијег, друго лице све- те тројице, рађа се од дјеве и постаје човек примајући људ- ску природу, али остаје и даље бог, задр- жава своје божанство, као јединородни син који се „од предвечно- сти рађа од оца“ то је радосна вест – јер кроз очовечење бога логоса дође спасење свему свету радосна вест је и све што је чинио док је као човек на земљи живео: болесне исце- љивао, слепима враћао вид, демоне изго- нио радосна вест је, штавише, што је примио на себе грехе света и поднео смрт на крсту, да искупи пали човечији род а радост је понајвећа што је васкрсењем својим победу над смрћу даровао сваком човеку оваплоћење и васкрсење господ- ње су отуд два централна и највећа хри- шћанска празника: први отуда што син божији постајући човек и примајући у себе човечију природу, подиже је и преса- здава; или – што се каже – „обожује“ је „бог постаде човек да би човек могао да постане бог“, каже свети атанасије вели- ки (о оваплоћењу бога логоса) или: „да будемо синови божији, по вољи његовој“ (ап павле, еф 1, 5; уп и: рим 8, 16, гал 4, 5-7) а васкрсење је слава највећег залога који нам христос даје у људску природу: могућност победе над смрћу, над том нај- већом катастрофом човековом, и то кроз предавање себе целога христу „сами себе и једни друге, и сав живот свој хри- сту богу предајмо“, каже свештеник на св литургији а народ верни одговара: „теби, господе!“ шира од небеса а почетак за сву ову васкршњу радост, и за све оне неописиве тренутке чуда божи- јих која се пред очима људи очитују док христос ходи међу људима, и сâм будући једнак њима по телу – почетак за све ово благо спасења које нам се припрема има- мо у догађају о којем приповеда св апо- стол лука у првој глави свога еванђеља (лк, 1, 26-38 ; управо овај одељак се чита у литургији на празник благовести) апо- стол нам казује да „посла бог ангела гаврила у град назарет“ к девојци марији „испрошеној за мужа по имену јосиф из дома давидова“ анђео јој казује речи: „ра- дуј се, благодатна! господ је с тобом: бла- гословена си ти међу женама“ – речи које су ушле у црквену химну „богородице дје- во“ али се она уплаши од ових речи а како и не би кад „од лица господњег уздрхти сва земља“ (пс 113, 7), све „уздрх- ти од гласа грома господњег“ (пс 103, 7)? а он јој на то одговори: „не бој се, нашла си милост у бога и ево затруднећеш, и родити сина, и наденути му име исус: он ће бити велики, и назваће се син свеви- шњег
Свеска: 318 | Црква и глобализација
... Фотографија на насловној страни корице: Порука солидарности испред споменика Кнезу Михаилу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ западноамерички Максим (Васиљевић) на литургијској служби фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Митрополит волоколамски Иларион (Алфејев) у капели Богословског факултета у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Црква Светог Архангела Гаврила у Аранђеловцу (Врбичка) фото: Маријана Петровић март / април 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Хришћански глобализам у времену глобализације 2-3 Празници Цркве Блага Вест: реч и живот 4 Светачник Христа ради Јуродиви Теофил о животу као времену трговине 11 Старечник Поуке старца Пајсија 14 Света Земља Значај Цара Константина за Свету Земљу 17 Из историје Цркве Константинопољ – симбол хришћанског универзализма 20 Црквеноправне теме О потреби oдговорног приступа канонском предању у црквеном животу 23 Савремена теологија Стварање и покрет ка Свеврлини – за једну онтолошку етику 26 Тема броја Изазови глобализације 33 Село и метропола 36 Глобализација као вестернизација традиционалних религија 38 Интервју са Епископом западноамеричким Максимом У Христу је могућ: свет без граница 41 Има ли пост везе са глобализмом? 47 Глобализација духовних вредности 50 Став Руске Цркве према проблемима глобализације 52 Изазови савременог друштва 54 Православље и глобализација 56 Слово љубве Реч љубави 58 Песнички станује човек Трептај крила 54-55 Етика Тешкоће моралног избора 61 Из другачијег угла Глобална празнина VS Локална таштина 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
... Фотографија на насловној страни корице: Порука солидарности испред споменика Кнезу Михаилу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ западноамерички Максим (Васиљевић) на литургијској служби фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Митрополит волоколамски Иларион (Алфејев) у капели Богословског факултета у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Црква Светог Архангела Гаврила у Аранђеловцу (Врбичка) фото: Маријана Петровић март / април 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Хришћански глобализам у времену глобализације 2-3 Празници Цркве Блага Вест: реч и живот 4 Светачник Христа ради Јуродиви Теофил о животу као времену трговине 11 Старечник Поуке старца Пајсија 14 Света Земља Значај Цара Константина за Свету Земљу 17 Из историје Цркве Константинопољ – симбол хришћанског универзализма 20 Црквеноправне теме О потреби oдговорног приступа канонском предању у црквеном животу 23 Савремена теологија Стварање и покрет ка Свеврлини – за једну онтолошку етику 26 Тема броја Изазови глобализације 33 Село и метропола 36 Глобализација као вестернизација традиционалних религија 38 Интервју са Епископом западноамеричким Максимом У Христу је могућ: свет без граница 41 Има ли пост везе са глобализмом? 47 Глобализација духовних вредности 50 Став Руске Цркве према проблемима глобализације 52 Изазови савременог друштва 54 Православље и глобализација 56 Слово љубве Реч љубави 58 Песнички станује човек Трептај крила 54-55 Етика Тешкоће моралног избора 61 Из другачијег угла Глобална празнина VS Локална таштина 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
Одреднице:
1. 11137 / ...је реалности савременог света први кон- тра аргумент је б АНАЛИЗ? овање свега наведеног, што је потпуно тачно материјална ствар не заслужује да се другачије перципира како је то св нико...
1. 11137 / ...је реалности савременог света први кон- тра аргумент је б АНАЛИЗ? овање свега наведеног, што је потпуно тачно материјална ствар не заслужује да се другачије перципира како је то св нико...
13
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
...незадовљством, сумњичењем или паранојом психолошкаАНАЛИЗ?📌 а многих верника
из ове групе показала би да је њихов
примарни мотив потреба за оспоравањем,
сумњичењем и негирањем,
...незадовљством, сумњичењем или паранојом психолошка
МЕТА инфо: Р:14134 К:160339 Д:89
| Свеска 319 |
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
... „зилоти“ свесно или несвесно долазе у ситуацију да „просипајући прљаву воду избаце и дете“ њихова критика свега постојећег у цркви, а у име ревности и правоверности, не само што њих удаљава или изопштава од цркве већ их доводи у помрачено душевно стање испуњено немиром, незадовљством, сумњичењем или паранојом психолошка анализа многих верника из ове групе показала би да је њихов примарни мотив потреба за оспоравањем, сумњичењем и негирањем, док је ревност за веру само параван који треба да сакрије њихове праве намере четврти тип верника и на крају, четврта група верника обухвата православне хришћане који се чврсто држе древног и устаљеног учења и поретка цркве они верују да се благодат духа светога налази у свим правилима поста, молитве, богослужења и догматског учења које је црква установила, а да свако одступање од тога значи губљење благодати обожења они ревнују предањски, не скрећући ни лево ни десно подвизавају се у оквиру својих могућности труде се на путу свог спасења како би се ослободили грехова и грешних склоности, превазишли страсти и личне слабости свој живот схватају крајње озбиљно, као припрему за будући живот у христу они једноставно не могу без литургије, молитве, богословске литературе и богомислија у житијама светих налазе надахнуће и путоказ за сопствени хришћански пут највреднији међу њима не могу без исусове молитве она је за њих духовна и душевна заједница са христом другим речима, њихова вера је заснована на личном односу са христом кроз преображај сопствене личности у „меру раста висине христове“, личним подвигом и светим тајнама за ову врсту верника христос је врховна вредност, алфа и омега, најважнији циљ коме би требало стремити у животу све остало мора бити усаглашено са христом, његовим учењем и његовим заповестима друштвени, породични и лични живот ових верника увек је у складу са христовом науком највећи проблем ове групе верника, које би слободно могли назвати „прави православци“, јесте у томе што су стално у искушењима јер иду исправним путем ка христу они који поклекну пред искушењима лако могу да склизну или у групу „лагодних“ или у следећу групу „зилота“ изнета запажања и закључци јесу „емпиријске импресије“ и требало би да буду пре свега подстрек за даља истраживања и промишљања на тему: какви смо као верници? црквени живот дневник 16 12 2010 данјекренуосветомлитурги- јомукојојсмосепричестили светимтајнамахристовимпри- милисмоусебетелоикрвхри- стовуодкојихнашателаидухови постајуњеговимиуподобљавају сењему,творцусвакогадобратако итребаиморабитинисамјаство- рендачинимзлоинаслађујемсемржњом створенсамзадобрествари,датворимвољу оногакојимејествориоаонјељубавитако ћељубавиистинапостатиибитизаувеки мојавоља,увекизноваинтересантнаинедоку- чивакадбихувековакоразмишљаоиделао билобисвеуредуалинијеувектаконегде послеподнемејесавиластараименидобро познатапријатељица„малодушност“иузела меподсвојесведопредвечерњумолитвутај прелазодкрасотевечности,лепотеистинеи љубавидопотпуногбесмислаиништавилами никаданијебиојасантосекодмененеочеки- ванопојавииупринципунајбољиинајпро- дуктивнијисамутренуцимакаданисамни земља живих земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице понесен превеликом еуфоријом ни скрхан безнађем и црнилом сопственог постојања златну средину и ту благодат је јако тешко одржати ако се погордим или ми мисли постану рђаве оде благодат, а са њом и ја одох у неку од те две крајности мислим и доста сам и убеђен некако у то да је малоду- шност најтежа болест за једног хришћанина који је при том и бивши наркоман то је баш борба са самим собом и њој се мора објавити рат мисао дана: рај „и бог ће отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више ни жалости, ни јаука, ни бола неће бити више“ отк 21, 14 2012 2010 никад у животу нисам волео понедељак то је тако данас је као и сваког другог поне- дељка, био смор хладно је и све је залеђено, зима се захуктава ништа се посебно није данас дешавало: радионица, ручак па опет радно време, час појања, молитва, подела па вечера само се молим да ми бог да снаге, да изгурам овај пост и да све буде у реду не мења се човек лако посебно неко као ја, ко има толико година живота, а од тога више од пола странпутице и погрешних манира и навика накупило се ту и пуно гнева, непри- хваћености и свакакве друге прљавштине, што је све скупа довело до промене каракте- ра и научених система понашања то клупко је кренуло да се одмотава у сваком од нас и није згодно никад се нисам познавао, и сад кад погледам из ове перспективе, не свиђа ми се оно што видим, али добро најбитније је остати у заједници, остати у христу, остати чист и имати визију,док сам у заједници, ви- зију за будућност, светлу и насмејану, визију која радује и која даје снагу и вољу за даљи живот и борбу која није лака мисао дана: спасење „тражите господа док се може наћи, при- зивајте га докле је близу“ *** нисам се довољно наспавао, као и остала браћа, па смо на јутарњој песмици лењо пе- вушили божићну песмицу доручак, кафа, па радно време и враћам се свом дуборезу радим и размишљам дуборежем и мисли ми лутају циљ је бити оно што јеси, али проблем је у томе, што треба открити шта је то, што јесам то откривање није једно- ставно развијам визију, своју визију неки нови план за будућност што ће ме испунити и дати смисао овоземаљском животу не- ма назад, колико год било тешко и која год невоља да ме снађе, не смем одступити од плана, од своје визије бог никад неће до- пустити веће искушење него што могу да поднесем, а у ствари слабо могу да подне- сем, а очекујем много очекујем награду од господа или сажаљење или помоћ, стално, а не могу да поднесем ни мрвицу ни делић за узврат нисам фер морам се више труди- ти, али тело је слабо увек имам изговор и оправдање док сам био млађи, лако је било живети нисам био одговоран низашта, а ништа нисам ни знао сада кад сам упознао истину, ништа више није као пре то сазна- ње које имам само по себи намеће одговор- ност и труд немам више права на грешку, биће ми опроштено, али је питање да ли ћу сам себи опростити ујутру је литургија и то је увек радосна вест, још једно причешће, још један корак ка вечности пбсн мисао дана: рај „али сада желе бољу, то јест небеску отаџ- бину зато се бог не стиди њих да се назива бог њихов, јер им је припремио град“ јевр земља живих ј ошјеаристотелрекао дајеоношторазлику- јебиљкеиживотиње могућностсензацијаали самасензитивностсензор- ногсистемајетаквадаби човек,паидругеживо- тиње,биопреплављеносетимаданема способностдафилтриравећинуствари којадолазиизспољашњости постоједваначинанакојиседогађаји изспољашњегсветамогуфилтрирати првиначинјеутврђенбиолошки,ивезан језасензорнисистемкодчовеканапри- мер,чулослухачовекуомогућавадачује звукечијајефреквенцијаизмеђу20-20000 hzовојеуграђенфилтерванкогачовек неможедачуједругиначинфилтрирања јестеактивнофилтрирање–селективна пажњабезтепажње,билобинемогуће адаптиратисенасрединуибитисвестан нечегаконкретногуњој наиме,човекјеутренуцимапотпуно усмеренепажњенаодређениобјекат,од свихспољашњихсензацијадиректносве- стансамоонихкојесумупотребнеза извршењеактакадачовекусобипрепу- нојљудиводиразговорсадругомособом, иакоупозадиничујежамор,свупажњу усмераванаразговор,аненажамор осталесензацијесуфилтриранеили, особакојојсеиздваразличитаизвора пуштајудверазличитемелодије,своју пажњуможедаусмеринаједнуодњих,а другу,увећојилимањојмери,занемари безособинечовекадаигнорише,фил- трираизмеђумноштвасензацијаида пажњуусмеринаодређенуствар,слобода вољебибиланемогућајерсједнестране, човековасвестбилабипреплављенаколи- чиномсензацијаионнебиуопштемогао дасеснађеусветуокосебе,пасамимтим песничкистанујечовек пажња малиша пушоња несамодамисло- бодноодлучујемона штаобраћамопажњу, већми,захваљујући пажњи,постајемо сличниономенашта јеобраћамо христос и апостоли, фреска из кападокије, 12 век самопомињањеречиверонаукакод једногбројађака,аиодраслих,ствара осећајнечегаштоимнијебашнешто блиско,штопомалопоробљује,огранича- ва,спутаваслободу,нештоштојепре- вазиђеноизастарело,нештоштосењих претеранонетичерезонујуовако:сад немамвременадасеудубљујемутествари иданештодетаљнијеиспитујемдовољно је,сматрајуони,дасепонекадодеуцркву каднамјетешко,каднамјепотребнапо- моћбожијаприостварењунекихличних жеља,дасеупалисвећа,традиционално прославикрснаславаималитунечега битнијегипретежнијег?кадбисмобили искренијиипоставилисебинекафунда- менталнапитања:одаклејауовомсветуи кудасамнаумио,кудатоликожуримдане могудазастанемнинатренутакдаразми- слимосмислусвогземаљскогпостојања; ималивечногживотаиштадачинимда газадобијем? евоједногпримерагдесевидиколико површнопознајемосвојуверуакобинам некоусвомтестаменту,заоставштини, оставионекаматеријалнаблага,миби- смоистогаданапопријемупрочиталида видимоштанаслеђујемосдругестране, свисучулизакњигестарииновизавет, односно,наенглескомнаписанотојеthe oldandthenewtestamentмногићеовај значај веронауке ненад вујић нидадоносиодлукеасдругестране, човекнебимогаодазадржиумеморији одређенеобјектеокојимаможедаима свестидарасуђуједакле,пажњајеcondi- tiosinequanonзапостојањеслободе воље алиијошнештонесамодамислобод- ноодлучујемонаштаобраћамопажњу, већми,захваљујућипажњи,постајемо сличниономенаштајеобраћамона пример,уједномодмногихимногих истраживањаизвршенихуамерициука- заноједамушкарцииженекојису животнипартнери,односносвојупажњу имајуусмеренуједнокадругом,међусоб- ноличеидаштодужеживезаједнотоје приметнијањиховапсихофизичкаслич- ностчинимиседабисеиздраворазум- скимоглодоћидоовогзакључка,чакида нијеизвршеноовоистраживање дакле,јапостајемсличанономеушта гледам,јапостајемсличанономенашта самусмериосвојпогледтогајеапостол павлебиоитекакосвестанонкаже:„ми паксвикојиоткривенимлицемгледамо славугосподњу,преображавамосеуоно истообличје,изславеуславу“(2кор3, 18)односно,кадагледамославугоспод- њу,аславагосподњајесамон,јернема ништаславнијеодњегасамог,мипоста- јемосличниономеуштагледамо,ато јестесамгосподкаоштомужличина женуиженанамужа,такочовеккојигле- дабогаличинањегаапоштобогјесте живот,слобода,добротатакоиљуди којигледајуњегапостајуживи,слобод- ни,добри дакле,пажњајесвојствочовекакојему омогућаваслободувоље,својствокојему омогућаваживот,алијеисвојствокојему омогућавадапостанеононаштаусмерава пажњу,својствокојегаможеодвестиу живот,самоакојеправилноусмери свимипостајемооноуштагледамоа нанамаједаодлучимонаштаиукога ћемогледати пе снич ки ста ну је чо век катихеза „тестамент“ држати на својој полици у кућној библиотеци, али неће наћи време на да га прочитају и сазнају шта нам сами бог кроз перо богонадахнутих писаца би блијских списа оставља у наслеђе дарује нам ни мање ни више него описан пут до рајских насеља, пут који води увечни жи вот и радост неисказану и неописиву, где нема ни бриге ни бола ни уздисаја позна ње таквога пута изискује од нас подвиг и одрицање од неких овоземаљских ствари чији смо постали робови у жељи да госпо даримо и уживамо неопходност, вредност и корисност по хађања веронауке, било у школама или у парохијским домовима, посведочиће ро дитељи и ближњи оне деце која су утеме љена у православној вери и која почињу да примењују у своме животу христове речи: „све, дакле, што хоћете да чине ва ма људи, тако чините и ви њима: јер то су закон и пророци“ (мт 7, 12) ове речи су јако прихватљиве када их гледамо јед нострано и једносмерно – лепо звучи да нам други угађају и излазе у сусрет – а да ли смо ми спремни да узвратимо истом мером, љубављу и жртвом? од испуњава ња речи нашег спаситеља, корист, радост и благостање би осетили сви: породица, школа, држава запитајмо се да ли то же лимо и да ли је наше деловање у складу са нашим жељама у србији постоји велики број људи који оспоравазначај веронауке, а заговорници су тзв европских интеграција и присту па србије великој „европској породици“ можда ће се изненадити када прочитају да је„веронаука“, као школски предмет, у већини тих земаља интегрисана у обра зовни систем наравно,и „грађанско вас питање“ даје свој допринос у образовању ђака, али је веронаука комплетнија и не би требало да има алтернативу ни у једном другом предмету добар је пример аустри је, где влада плаћа 75 православних срп скихвероучитеља који предају у својим школама православни катихизис свесни су чињенице да добро васпитана деца (а веронаука има управо ту мисију), будући носиоци друштва, неће постати државни и друштвени непријатељи, и да је улага ње у њих добра инвестиција у будућност сопствене државе један разбојник, убица, преступник закона, данас много кошта пореске обвезнике – ангажују се полиција, лекари, судски органи итд требало би да смо свесни чињенице да су се малолет на деликвенција и преступиу републици српској, након што је пре око две деценије веронаука уведена у школе као обавезан предмет, смањили за око 50% за тим по зитивним искуствомтребало би и ми да кренемо много је једноставније и безбол није децу увести у праву веру, објаснити им шта доносе добра а шта рђава дела: св пророк јездра, сакупљач и кодификатор библијских текстова, илустрација из латинског кодекса амијатинуса (codex amiatinus) 56 3/2011 „или усадите добро дрво, и род његов биће добар, или усадите рђаво дрво, и род његов биће рђав; јер се по роду дрво познаје“ (мт 12, 2) дете које позна да му је живот да- рован од бога кроз његове родитеље, биће верно и послушно, јер зна да му они желе сваку радост и добро „и по- знаћете истину, и истина ће вас осло- бодити“ (јн 8, 32) наш животодавац је спреман да нас уведе у свет истине, вечности и царства непролазног исус христос нам каже: „више вас не нази- вам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао пријатељима, јер све што чух од оца својега, објавих вам“ (јн 15, 15) ме- ђутим, за то путешествије потребан је наш пристанак и наша слободна воља, наш први корак; потребно је наше одрицање од света површности, таме, неправде десет божијих за- повести велики број људи схвата као нека ограничења која нас спутавају да проживимо овај наш живот баш она- ко како смо ми то сами замислили свети апостол павле каже: „све ми је дозвољено, али није све на корист“ (1кор 6, 12) ево једног сликовитог примера из свакодневног живота: на нашим путевима постоје саобраћај- ни знаци који нас, док возимо аутомобил, ограничавају у брзини, обавештавају о разним опасностима којима идемо у су- срет и пружају нам разне друге битне ин- формације сви ти знакови поред пута су постављени како бисмо безбедно стигли на жељено одредиште на сличан начин, и бог је дао „заповести“, које у ствари представљају путоказе, смернице и зна- кове који нас воде у загрљај њему, нашем вечном творцу, у царство божије, где нема уздисања, бриге ни бола, где влада вечна и непролазна радост примери „практичне веронауке“ су ве- ома подстицајни за свако друштво сети- мо се само блаженопочившег патријарха павла, за кога су још за живота готово сви говорили да је „живи светац“ он је био човек од крви и меса као што смо и ми, али је уложио огроман напор и труд да би се приближио богу и то није остало непримећено од његових савременика и показао је да се венци славе, који су свима јако примамљиви, стичу мукотрпно, уз ве- лике подвиге, одрицања и жртве, и налазе се на уском и тесном путу којим се мало- бројни упућују аутор је вероучитељ у четрнаестој београдској гимназији катихеза свети апостол павле, темпера на дасци, рад св андреја рубљова мај/јун 2011 57 – што си навалила толико да идеш у цркву? не излазиш из ње! – морам гони ме велики страх много сам грешна – ма, хајде, као да си убила човека?! – па, богами, скоро да јесам била сам велики комуниста и тим отровом затровала сам многе невине душе – о, као да је то нешто страшно?! ниси их присиљавала ко верује верује, ко не верује и не мора! – нисам их присиљавала, али их је ђаво присиљавао, јер је мени помагао да будем убедљива – па, добро ми нисмо били баш толики комунисти, јер смо увек славили славу – е, видиш ли сада зашто ја морам стално ићи у цркву да сам ја славила славу и бар толико веровала у бога као ви, мене црква не би видела, осим кад треба освештати славски колач или понекад запалити свеће – па, шта хоћеш?! ми смо увек ишли у цркву и кад нико није ишао, а сад од вас таквих за нас нема места у њој! – стани, сестро моја, да ти кажем „хвала“, јер ево, ти ми поможе да схватим оно чему сам се некад чудила: да бог воли вруће и жестоке, а не хладне и слабе, а да ће млаке испљунути бог воли жестоке, макар да му се и противе, јер кад се преобрате и приђу му, верни су му истом таквом жестином осуђивање како ћемо знати да у души имамо благодат духа светога? по томе ако смо у стању да ухватимо и препознамо помисли, које нам стално падају на памет, боље речено – „соле памет“; ако смо у стању да их расудимо и упутимо тамо где им је место – ван помисли су увек негативне, осуђујуће, а не расуђујуће чим ухватимо себе да неког осуђујемо, а да тај неко нисам ја, знак је да је то зла помисао, која није наша него од ђавола убачена, дужни смо богу – да је избацимо ако непрестано само осуђујемо друге, знак је да немамо благодати божије, јер да је имамо, имали бисмо и страх од бога, јер осуђујемо његова створења тиме наносимо штету својој души, а богу жалост ако увек осуђујемо само себе, имамо благодат која нам открива истину и та истина у нашем срцу изазива сажаљење према ономе који греши, а не осуђивање када презиремо свако угађање према себи, а волимо да угађамо другима, и то је знак да имамо благодат духа светога ми – завршисмо посао – ко ми? ти то себи персираш? али, са врућ и жесток када презиремо свако угађање према себи, а волимо да угађамо другима, и то је знак да имамо благодат духа светога радмила грујић размишљања у тишини рад ми ла гру јић 58 3/2011 другима си на „ти“ – да на „ти“ сам са ближњима, али и са богом и са собом сам на „ти“, јер избегавам да свој его стављам у први план тако и сада само истичем своје помоћнике, јер човек ни у једном послу никад није сам нити потпуно свој (рим 14, 7) – па, где су ти помоћници? – невидљиви су, а какви су то показује дело, које његов конац краси ако је дело добро, онда си изабрао добре помоћнике: светог духа и господа христа или некога од светих божијих угодника, ако ли дело није добро, онда си изабрао зле посленике – ђавола и његове демоне мудри грци реч понос указује на духовно стање које произилази из гордости на црквенословенском језику: понос, поношеније – значи: „срамота“ несумњиво је да потиче од грчке речи πονος, ου, ο, – значи: „бол, муку, рад“ зар кроз све то не пролази поносит човек? а највише кроз бол који изазива срамота запажамо како ова реч снажно изражава психологију тог стања, што је иманентно грчким речима реч анти је грчка: αντι – значи: „уместо“, „у замену за“, али и „против“, „наспрам“ ако је применимо на лажног месију – антихриста, видећемо како та реч анти са свих страна осветљава лажног месију: он је истовремено и противник христов и његов „заменик“ (уместо христа) реч символ (симбол) је грчка: συμβολον, το, што значи: знак, појам – апстрактан, натчулан, натприродан, духован; нешто што се не може сликовито представити; нешто што се може ставити и на једну и на другу страну и што, истовремено, садржи – лажно и истинито размишљања у тишини мај/јун 2011 59 богородица је архетип сваке људске душе која је створена да вечно рађа бога у себи „ево слушкиње господње, нека ми буде по речи твојој“ – речи су богородице, велике и вечне мајке света, којима је одговорила на божји призив то би уједно требало да буде одговор сваке људске душе, а тим пре жене, као основно начело њене природе судбина света била је у рукама две жене: прамајке еве и свете дјеве кроз прву је у свет ушао грех, смрт и ђаво, а кроз другу врлина, живот и богочовек кроз прву туга и пропадљивост, кроз другу радост и обожење достојанство жене најбоље се открива кроз чињеницу да обична жена марија постаје богородица најсавршеније што је човечанство могло да понуди делу спасења била је једна жена, као најузвишеније створење које је свет упознао без ње је васцела божја творевина била долина самоће и туге за човека жена, било да је девица, мајка, монахиња, удовица, покајана грешница носилац је хришћанске културе и морала и тиме спасава свет, првенствено дајући своју душу кроз саможртвену љубав, смерност и кротост у роману нечисте силе, кроз уста старице, достојевски пророкује о великој мајци, великој влажној земљи, земљи хранитељки, слици мајчинских груди, космичкој слици божића своје убеђење да су жене најбољи проводник божанствене благодати, пошто су по природи слабе и незаштићене, али зато препуне не своје него више силе, достојевски је најбоље исказао описујући лик дарје шатове, чије име значи „ силина побеђујућа“, у књизи нечисте силе беседећи са женама христос је открио жена обучена у сунце лела мирковић жена у цркви пресвета богородица, детаљ са византијског мозаика из 12 века, црква свете софије у константинопољу 60 3/2011 како искрена може бити вера жене, и пламена њена љубав, и јака преданост свему светом и узвишеном потврда томе су мироносице које су остале поред крста онда када се сви разбежаше свете жене мироносице прве су чуле, а преко њих и све жене хришћанке, прву и најрадоснију реч коју је богочовек изговорио после свог васкрсења, поздравивши их најлепшом речју: „радујте се!“ прву реч упутио је жени, јер кроз жену долазе деца, радост и спасење када се јавио својим ученицима, поздравио их је са: „ мир вам!“ и „ не бојте се!“, а жене је поздравио са „ радујте се!“ јасно је да је оваквим поздравом жени дао до данас највећи дар и признање, ослобађајући је и подижући до равноапостолног значаја и трона жене у цркви кроз историју цркве срећемо се са ликовима многих жена које су имале различите харизме име једне од жена у првој хришћанској заједници, прискиле, сусрећемо у неколико посланица апостола павла и у делима апостолским, из којих се види да му је била блиска сарадница еводија и синтихија сарађују са апостолом павлом у оснивању и организовању цркве у филипима у лаодикији је позната нимфа, а тавита је надалеко позната по својој социјално–филантропској активности лидија, продавачица пурпурних плаштова и порфире, помаже у оснивању прве заједнице хришћана у грчкој фива (чиста, она која зрачи) је била ђакониса цркве у кенхреји и особа од великог павловог поверења колики је њен значај сведочи и чињеница да је апостол помиње на првом месту у дугом низу поздрава који сачињавају последњу главу посланице римљанима свету девицу и прву мученицу за христа, свету теклу, црква је овенчала светитељским ореолом и звањем равноапостолне св нина ширила је светлост христовог учења у грузији доказ бескрајних могућности божје љубави и човековог подвига свакако је преподобна марија египћанка животи светих царица: јелене, мајке светог цара константина, пулхерије, сестре византијског цара теодосија млађег и теодоре, жене цара теофила иконоборца, кроз историју цркве срећемо се са ликовима многих жена које су имале различите харизме богородица и мироносице, детаљ са фреске распећа христовог из богородичине цркве манастира студенице, 1208/9 година св ап павле, акила и прискила – савремена икона жена у цркви сведоче да хришћанство није само религија понижених и увређених ове три свете жене оставиле су светле трагове у животу православног византијског царства као неугасива кандила светле ликови жена и из наше историје: милица, потоња монахиња евгенија, ангелина, анастасија, јефимија, јелена анжујска и безброј знаних и незнаних мученица, а као једна од најпоштованијих, после пресвете богородице, свакако је преподобна мати параскева – петка све су оне нашле своје место у празничном календару где је част и похвала жена? свако време има своје бреме наше време је време глобализације, егоизма, отуђености, безнађа, лажних речи и вредности, хаотичних ситуација нажалост, а и на срамоту, то је и време у коме се мушкарци све више понашају као жене, а жене као мушкарци жене раде мушке послове и такмиче се са њима у њиховом суровом и сујетном свету, губећи притом последње атрибуте женствености, а добијајући нове обавезе жена као да не схвата колико је њена улога важна, и да њена делатност треба да је у складу са њеним суштинским врлинама ако већ морају да се такмиче, нека то буде у љубави или у служењу! не смемо да заборавимо да христос самога себе назива слугом који је дошао да „служи, а не да му служе“ жена треба да ради на свом образовању, стицању вере и умножавању својих талената свети јован златоусти каже: „где је част и похвала жена? није у злату њихових оковратника, него у трудовима њиховим у име господње“ жена мора показати више самопоштовања и схватити да представља животни импулс света тада више неће личити на бледи месец, већ ће поново заблистати по угледу на „ жену обучену у сунце“ (откр 12, 1) света текла равноапостолна, фреска из манастира грачанице богородица са христом, окружена анђелима; поред богоридице се налазе св георгије и св теодор – енкаустична икона из 6 века, манастир свете катарине на синају из манастира, а 1779 г их купио гаври- ло мартиновић, трговац из земуна, од једног турчина – арнаута, и при својој смрти оставио храму св николаја храм поседује и знатан број богослу- жбених предмета, књига, еснафских барја- ка (чак и рибарских), предмете примењене и занатске уметности и други инвентар од значаја за прошлост земуна око њега је више надгробних споменика са црквено- словенским (1771 г), српским (1872 г) и грчким (1772 г) натписима у звонику су три звона која су изливена 1924 г у чуве- ној радионици и звоноливници павла ђ пантелића током времена храм је више пута об- нављан санациони радови су вршени и током последњих десетак година нажа- лост, током 2008 и 2009 г уочена су зна- чајна оштећења – пукотине на зидовима и сводовима храма пукотине су таквог карактера да је постојала опасност од ис- падања опека из сводова, па је због тога, у унутрашњости храма, подигнута скела са платформом, како не би били угрожени верници и служитељи храма пошто се ширење пукотина уочавало скоро свакодневно, управа храма је, уз консултације са стручњацима са грађевин- ског факултета у београду, крајем 2009 г поставила репере за геодетско осматрање слегања одмах затим је ангажован ин- ститут имк са грађевинског факултета да изврши истраживачке радове и изра- ди елаборат о стању објекта и узроцима пропадања са предлогом санације после истраживачких радова, закључено је да је до слегања објекта дошло због провлажи- вања лесног тла у темељној зони објекта раседању зидова, а самим тим и слегању сводова, допринело је и стање кровне кон- струкције у којој су попустиле везе и има много оштећене и труле грађе закључено је да се мора хитно приступити обимној конструктивној санацији и дати су пред- лози како се то може урадити тим профе- сора грађевинског факултета – института за материјале и конструкције израдио је и главни пројекат санације храма и поред свих недаћа, живот цркве је веома активан, како у погледу редовних богослужења, тако и када је реч о другим активностима као што су редовне хорске пробе за одрасле, веронаука и играоница за децу, иконографска секција „византиј- ска икона“ по старој средњовековној ре- цептури овај храм је и парохијски храм земунске општине и један од организато- ра крстовданске и богојављенске литије кроз земунске улице, у којој учествују све земунске школе и велики број верника можда би и најумесније било ово наше кратко излагање за православни мисионар и завршити речима из беседе његове све- тости патријарха српског иринеја изгово- рене у храму св оца николаја на крстов- дан 2010 године: „мислим да је жеља свих нас да овај древни храм у коме се данас налазимо ускоро заблиста лепотом коју је некад имао, па да буде и лепши него што је не- када био, да се обнови и да у њему обно- вљеном славимо господа свога а када обнављамо храм, онда сигурно обнављамо и себе, своју духовност, оно што је вредно и непролазно у нама“ управа храма св николаја у земуну током времена храм је више пута обнављан нажалост, током 2008 и 2009 г уочена су значајна оштећења – пукотине на зидовима и сводовима храма 64 3/2011 зар ниси ти тада тако често говорио: „хоћу да вас учиним слободнима“ но, ето ти, сада си видео те „слободне“ људе да, та нас је ствар скупо стала, али смо ми најзад довршили то дело, у твоје име петнаест векова мучили смо се с том слободом, али сад је то довршено, и довршено чврсто знај да су сад, и баш сад, ти људи више него икада уверени да су потпуно слободни, а међутим, сами они донели су нам своју слободу и покорно је положили пред наше ноге најмучније тајне њихове савести, све, све ће то пред нас износити, а ми ћемо о свему одлучити, и они ће поверовати нашој одлуци са радошћу, јер ће их она избавити велике бриге и страшних садашњих мука личног и слободног одлучивања све што имам да кажем о „проблему“ којим се бавимо у овом броју садржано је већ у горњем наводу из поеме о великом инквизитору за оне који не знају, у питању су речи прекора које је велики инквизитор упутио самоме господу који се јавио људима у севиљи, негде у xv-xvi веку, и, попут јеретика, завршио у тамници наведене речи су изобличење његове „јереси“ а одговор који је господ дао је ћутање, баш као и када га је пилат питао „шта је истина?“ е сада, да ли је могуће да је велики инквизитор прототип данашњих духовника? није, наравно, свих, али се усуђујем да кажем како јесте већег дела оних који себе сматрају духовницима зашто? зато што између онога што данас тако често јесте духовништво и онога што би требало да буде постоји битна разлика која иде управо дуж линије која се зове слобода или дух свети, свеједно слобода, наиме, спада искључиво у његов домен па како би то онда требало да буде? то не знам, али ево пар предлога за размишљање најпре, духовник није онај на чијој визит-карти пише „духовник“ даље, духовник није монах што тражи смирење у смиравању других духовник није онај што све зна, свему поучава и све изобличава духовник није онај што чува и брани истину, већ онај кога истина чува и брани духовник није онај што се, уз извештачен осмех блаженства или строги поглед прекора, преко јутјуба или којечега обраћа свима, углавном никоме не говорећи ништа, премда веома сугестивно духовник није онај што подстиче да из најдубље дубине сопствене таме ископаш још мало мрака, већ онај што и сумрак разгони вером у крст којим нам је све опроштено духовник те не плаши паклом, већ те „плаши“ љубављу коју ниједан грех не може да одагна и тако даље
... „зилоти“ свесно или несвесно долазе у ситуацију да „просипајући прљаву воду избаце и дете“ њихова критика свега постојећег у цркви, а у име ревности и правоверности, не само што њих удаљава или изопштава од цркве већ их доводи у помрачено душевно стање испуњено немиром, незадовљством, сумњичењем или паранојом психолошка анализа многих верника из ове групе показала би да је њихов примарни мотив потреба за оспоравањем, сумњичењем и негирањем, док је ревност за веру само параван који треба да сакрије њихове праве намере четврти тип верника и на крају, четврта група верника обухвата православне хришћане који се чврсто држе древног и устаљеног учења и поретка цркве они верују да се благодат духа светога налази у свим правилима поста, молитве, богослужења и догматског учења које је црква установила, а да свако одступање од тога значи губљење благодати обожења они ревнују предањски, не скрећући ни лево ни десно подвизавају се у оквиру својих могућности труде се на путу свог спасења како би се ослободили грехова и грешних склоности, превазишли страсти и личне слабости свој живот схватају крајње озбиљно, као припрему за будући живот у христу они једноставно не могу без литургије, молитве, богословске литературе и богомислија у житијама светих налазе надахнуће и путоказ за сопствени хришћански пут највреднији међу њима не могу без исусове молитве она је за њих духовна и душевна заједница са христом другим речима, њихова вера је заснована на личном односу са христом кроз преображај сопствене личности у „меру раста висине христове“, личним подвигом и светим тајнама за ову врсту верника христос је врховна вредност, алфа и омега, најважнији циљ коме би требало стремити у животу све остало мора бити усаглашено са христом, његовим учењем и његовим заповестима друштвени, породични и лични живот ових верника увек је у складу са христовом науком највећи проблем ове групе верника, које би слободно могли назвати „прави православци“, јесте у томе што су стално у искушењима јер иду исправним путем ка христу они који поклекну пред искушењима лако могу да склизну или у групу „лагодних“ или у следећу групу „зилота“ изнета запажања и закључци јесу „емпиријске импресије“ и требало би да буду пре свега подстрек за даља истраживања и промишљања на тему: какви смо као верници? црквени живот дневник 16 12 2010 данјекренуосветомлитурги- јомукојојсмосепричестили светимтајнамахристовимпри- милисмоусебетелоикрвхри- стовуодкојихнашателаидухови постајуњеговимиуподобљавају сењему,творцусвакогадобратако итребаиморабитинисамјаство- рендачинимзлоинаслађујемсемржњом створенсамзадобрествари,датворимвољу оногакојимејествориоаонјељубавитако ћељубавиистинапостатиибитизаувеки мојавоља,увекизноваинтересантнаинедоку- чивакадбихувековакоразмишљаоиделао билобисвеуредуалинијеувектаконегде послеподнемејесавиластараименидобро познатапријатељица„малодушност“иузела меподсвојесведопредвечерњумолитвутај прелазодкрасотевечности,лепотеистинеи љубавидопотпуногбесмислаиништавилами никаданијебиојасантосекодмененеочеки- ванопојавииупринципунајбољиинајпро- дуктивнијисамутренуцимакаданисамни земља живих земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице понесен превеликом еуфоријом ни скрхан безнађем и црнилом сопственог постојања златну средину и ту благодат је јако тешко одржати ако се погордим или ми мисли постану рђаве оде благодат, а са њом и ја одох у неку од те две крајности мислим и доста сам и убеђен некако у то да је малоду- шност најтежа болест за једног хришћанина који је при том и бивши наркоман то је баш борба са самим собом и њој се мора објавити рат мисао дана: рај „и бог ће отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више ни жалости, ни јаука, ни бола неће бити више“ отк 21, 14 2012 2010 никад у животу нисам волео понедељак то је тако данас је као и сваког другог поне- дељка, био смор хладно је и све је залеђено, зима се захуктава ништа се посебно није данас дешавало: радионица, ручак па опет радно време, час појања, молитва, подела па вечера само се молим да ми бог да снаге, да изгурам овај пост и да све буде у реду не мења се човек лако посебно неко као ја, ко има толико година живота, а од тога више од пола странпутице и погрешних манира и навика накупило се ту и пуно гнева, непри- хваћености и свакакве друге прљавштине, што је све скупа довело до промене каракте- ра и научених система понашања то клупко је кренуло да се одмотава у сваком од нас и није згодно никад се нисам познавао, и сад кад погледам из ове перспективе, не свиђа ми се оно што видим, али добро најбитније је остати у заједници, остати у христу, остати чист и имати визију,док сам у заједници, ви- зију за будућност, светлу и насмејану, визију која радује и која даје снагу и вољу за даљи живот и борбу која није лака мисао дана: спасење „тражите господа док се може наћи, при- зивајте га докле је близу“ *** нисам се довољно наспавао, као и остала браћа, па смо на јутарњој песмици лењо пе- вушили божићну песмицу доручак, кафа, па радно време и враћам се свом дуборезу радим и размишљам дуборежем и мисли ми лутају циљ је бити оно што јеси, али проблем је у томе, што треба открити шта је то, што јесам то откривање није једно- ставно развијам визију, своју визију неки нови план за будућност што ће ме испунити и дати смисао овоземаљском животу не- ма назад, колико год било тешко и која год невоља да ме снађе, не смем одступити од плана, од своје визије бог никад неће до- пустити веће искушење него што могу да поднесем, а у ствари слабо могу да подне- сем, а очекујем много очекујем награду од господа или сажаљење или помоћ, стално, а не могу да поднесем ни мрвицу ни делић за узврат нисам фер морам се више труди- ти, али тело је слабо увек имам изговор и оправдање док сам био млађи, лако је било живети нисам био одговоран низашта, а ништа нисам ни знао сада кад сам упознао истину, ништа више није као пре то сазна- ње које имам само по себи намеће одговор- ност и труд немам више права на грешку, биће ми опроштено, али је питање да ли ћу сам себи опростити ујутру је литургија и то је увек радосна вест, још једно причешће, још један корак ка вечности пбсн мисао дана: рај „али сада желе бољу, то јест небеску отаџ- бину зато се бог не стиди њих да се назива бог њихов, јер им је припремио град“ јевр земља живих ј ошјеаристотелрекао дајеоношторазлику- јебиљкеиживотиње могућностсензацијаали самасензитивностсензор- ногсистемајетаквадаби човек,паидругеживо- тиње,биопреплављеносетимаданема способностдафилтриравећинуствари којадолазиизспољашњости постоједваначинанакојиседогађаји изспољашњегсветамогуфилтрирати првиначинјеутврђенбиолошки,ивезан језасензорнисистемкодчовеканапри- мер,чулослухачовекуомогућавадачује звукечијајефреквенцијаизмеђу20-20000 hzовојеуграђенфилтерванкогачовек неможедачуједругиначинфилтрирања јестеактивнофилтрирање–селективна пажњабезтепажње,билобинемогуће адаптиратисенасрединуибитисвестан нечегаконкретногуњој наиме,човекјеутренуцимапотпуно усмеренепажњенаодређениобјекат,од свихспољашњихсензацијадиректносве- стансамоонихкојесумупотребнеза извршењеактакадачовекусобипрепу- нојљудиводиразговорсадругомособом, иакоупозадиничујежамор,свупажњу усмераванаразговор,аненажамор осталесензацијесуфилтриранеили, особакојојсеиздваразличитаизвора пуштајудверазличитемелодије,своју пажњуможедаусмеринаједнуодњих,а другу,увећојилимањојмери,занемари безособинечовекадаигнорише,фил- трираизмеђумноштвасензацијаида пажњуусмеринаодређенуствар,слобода вољебибиланемогућајерсједнестране, човековасвестбилабипреплављенаколи- чиномсензацијаионнебиуопштемогао дасеснађеусветуокосебе,пасамимтим песничкистанујечовек пажња малиша пушоња несамодамисло- бодноодлучујемона штаобраћамопажњу, већми,захваљујући пажњи,постајемо сличниономенашта јеобраћамо христос и апостоли, фреска из кападокије, 12 век самопомињањеречиверонаукакод једногбројађака,аиодраслих,ствара осећајнечегаштоимнијебашнешто блиско,штопомалопоробљује,огранича- ва,спутаваслободу,нештоштојепре- вазиђеноизастарело,нештоштосењих претеранонетичерезонујуовако:сад немамвременадасеудубљујемутествари иданештодетаљнијеиспитујемдовољно је,сматрајуони,дасепонекадодеуцркву каднамјетешко,каднамјепотребнапо- моћбожијаприостварењунекихличних жеља,дасеупалисвећа,традиционално прославикрснаславаималитунечега битнијегипретежнијег?кадбисмобили искренијиипоставилисебинекафунда- менталнапитања:одаклејауовомсветуи кудасамнаумио,кудатоликожуримдане могудазастанемнинатренутакдаразми- слимосмислусвогземаљскогпостојања; ималивечногживотаиштадачинимда газадобијем? евоједногпримерагдесевидиколико површнопознајемосвојуверуакобинам некоусвомтестаменту,заоставштини, оставионекаматеријалнаблага,миби- смоистогаданапопријемупрочиталида видимоштанаслеђујемосдругестране, свисучулизакњигестарииновизавет, односно,наенглескомнаписанотојеthe oldandthenewtestamentмногићеовај значај веронауке ненад вујић нидадоносиодлукеасдругестране, човекнебимогаодазадржиумеморији одређенеобјектеокојимаможедаима свестидарасуђуједакле,пажњајеcondi- tiosinequanonзапостојањеслободе воље алиијошнештонесамодамислобод- ноодлучујемонаштаобраћамопажњу, већми,захваљујућипажњи,постајемо сличниономенаштајеобраћамона пример,уједномодмногихимногих истраживањаизвршенихуамерициука- заноједамушкарцииженекојису животнипартнери,односносвојупажњу имајуусмеренуједнокадругом,међусоб- ноличеидаштодужеживезаједнотоје приметнијањиховапсихофизичкаслич- ностчинимиседабисеиздраворазум- скимоглодоћидоовогзакључка,чакида нијеизвршеноовоистраживање дакле,јапостајемсличанономеушта гледам,јапостајемсличанономенашта самусмериосвојпогледтогајеапостол павлебиоитекакосвестанонкаже:„ми паксвикојиоткривенимлицемгледамо славугосподњу,преображавамосеуоно истообличје,изславеуславу“(2кор3, 18)односно,кадагледамославугоспод- њу,аславагосподњајесамон,јернема ништаславнијеодњегасамог,мипоста- јемосличниономеуштагледамо,ато јестесамгосподкаоштомужличина женуиженанамужа,такочовеккојигле- дабогаличинањегаапоштобогјесте живот,слобода,добротатакоиљуди којигледајуњегапостајуживи,слобод- ни,добри дакле,пажњајесвојствочовекакојему омогућаваслободувоље,својствокојему омогућаваживот,алијеисвојствокојему омогућавадапостанеононаштаусмерава пажњу,својствокојегаможеодвестиу живот,самоакојеправилноусмери свимипостајемооноуштагледамоа нанамаједаодлучимонаштаиукога ћемогледати пе снич ки ста ну је чо век катихеза „тестамент“ држати на својој полици у кућној библиотеци, али неће наћи време на да га прочитају и сазнају шта нам сами бог кроз перо богонадахнутих писаца би блијских списа оставља у наслеђе дарује нам ни мање ни више него описан пут до рајских насеља, пут који води увечни жи вот и радост неисказану и неописиву, где нема ни бриге ни бола ни уздисаја позна ње таквога пута изискује од нас подвиг и одрицање од неких овоземаљских ствари чији смо постали робови у жељи да госпо даримо и уживамо неопходност, вредност и корисност по хађања веронауке, било у школама или у парохијским домовима, посведочиће ро дитељи и ближњи оне деце која су утеме љена у православној вери и која почињу да примењују у своме животу христове речи: „све, дакле, што хоћете да чине ва ма људи, тако чините и ви њима: јер то су закон и пророци“ (мт 7, 12) ове речи су јако прихватљиве када их гледамо јед нострано и једносмерно – лепо звучи да нам други угађају и излазе у сусрет – а да ли смо ми спремни да узвратимо истом мером, љубављу и жртвом? од испуњава ња речи нашег спаситеља, корист, радост и благостање би осетили сви: породица, школа, држава запитајмо се да ли то же лимо и да ли је наше деловање у складу са нашим жељама у србији постоји велики број људи који оспоравазначај веронауке, а заговорници су тзв европских интеграција и присту па србије великој „европској породици“ можда ће се изненадити када прочитају да је„веронаука“, као школски предмет, у већини тих земаља интегрисана у обра зовни систем наравно,и „грађанско вас питање“ даје свој допринос у образовању ђака, али је веронаука комплетнија и не би требало да има алтернативу ни у једном другом предмету добар је пример аустри је, где влада плаћа 75 православних срп скихвероучитеља који предају у својим школама православни катихизис свесни су чињенице да добро васпитана деца (а веронаука има управо ту мисију), будући носиоци друштва, неће постати државни и друштвени непријатељи, и да је улага ње у њих добра инвестиција у будућност сопствене државе један разбојник, убица, преступник закона, данас много кошта пореске обвезнике – ангажују се полиција, лекари, судски органи итд требало би да смо свесни чињенице да су се малолет на деликвенција и преступиу републици српској, након што је пре око две деценије веронаука уведена у школе као обавезан предмет, смањили за око 50% за тим по зитивним искуствомтребало би и ми да кренемо много је једноставније и безбол није децу увести у праву веру, објаснити им шта доносе добра а шта рђава дела: св пророк јездра, сакупљач и кодификатор библијских текстова, илустрација из латинског кодекса амијатинуса (codex amiatinus) 56 3/2011 „или усадите добро дрво, и род његов биће добар, или усадите рђаво дрво, и род његов биће рђав; јер се по роду дрво познаје“ (мт 12, 2) дете које позна да му је живот да- рован од бога кроз његове родитеље, биће верно и послушно, јер зна да му они желе сваку радост и добро „и по- знаћете истину, и истина ће вас осло- бодити“ (јн 8, 32) наш животодавац је спреман да нас уведе у свет истине, вечности и царства непролазног исус христос нам каже: „више вас не нази- вам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао пријатељима, јер све што чух од оца својега, објавих вам“ (јн 15, 15) ме- ђутим, за то путешествије потребан је наш пристанак и наша слободна воља, наш први корак; потребно је наше одрицање од света површности, таме, неправде десет божијих за- повести велики број људи схвата као нека ограничења која нас спутавају да проживимо овај наш живот баш она- ко како смо ми то сами замислили свети апостол павле каже: „све ми је дозвољено, али није све на корист“ (1кор 6, 12) ево једног сликовитог примера из свакодневног живота: на нашим путевима постоје саобраћај- ни знаци који нас, док возимо аутомобил, ограничавају у брзини, обавештавају о разним опасностима којима идемо у су- срет и пружају нам разне друге битне ин- формације сви ти знакови поред пута су постављени како бисмо безбедно стигли на жељено одредиште на сличан начин, и бог је дао „заповести“, које у ствари представљају путоказе, смернице и зна- кове који нас воде у загрљај њему, нашем вечном творцу, у царство божије, где нема уздисања, бриге ни бола, где влада вечна и непролазна радост примери „практичне веронауке“ су ве- ома подстицајни за свако друштво сети- мо се само блаженопочившег патријарха павла, за кога су још за живота готово сви говорили да је „живи светац“ он је био човек од крви и меса као што смо и ми, али је уложио огроман напор и труд да би се приближио богу и то није остало непримећено од његових савременика и показао је да се венци славе, који су свима јако примамљиви, стичу мукотрпно, уз ве- лике подвиге, одрицања и жртве, и налазе се на уском и тесном путу којим се мало- бројни упућују аутор је вероучитељ у четрнаестој београдској гимназији катихеза свети апостол павле, темпера на дасци, рад св андреја рубљова мај/јун 2011 57 – што си навалила толико да идеш у цркву? не излазиш из ње! – морам гони ме велики страх много сам грешна – ма, хајде, као да си убила човека?! – па, богами, скоро да јесам била сам велики комуниста и тим отровом затровала сам многе невине душе – о, као да је то нешто страшно?! ниси их присиљавала ко верује верује, ко не верује и не мора! – нисам их присиљавала, али их је ђаво присиљавао, јер је мени помагао да будем убедљива – па, добро ми нисмо били баш толики комунисти, јер смо увек славили славу – е, видиш ли сада зашто ја морам стално ићи у цркву да сам ја славила славу и бар толико веровала у бога као ви, мене црква не би видела, осим кад треба освештати славски колач или понекад запалити свеће – па, шта хоћеш?! ми смо увек ишли у цркву и кад нико није ишао, а сад од вас таквих за нас нема места у њој! – стани, сестро моја, да ти кажем „хвала“, јер ево, ти ми поможе да схватим оно чему сам се некад чудила: да бог воли вруће и жестоке, а не хладне и слабе, а да ће млаке испљунути бог воли жестоке, макар да му се и противе, јер кад се преобрате и приђу му, верни су му истом таквом жестином осуђивање како ћемо знати да у души имамо благодат духа светога? по томе ако смо у стању да ухватимо и препознамо помисли, које нам стално падају на памет, боље речено – „соле памет“; ако смо у стању да их расудимо и упутимо тамо где им је место – ван помисли су увек негативне, осуђујуће, а не расуђујуће чим ухватимо себе да неког осуђујемо, а да тај неко нисам ја, знак је да је то зла помисао, која није наша него од ђавола убачена, дужни смо богу – да је избацимо ако непрестано само осуђујемо друге, знак је да немамо благодати божије, јер да је имамо, имали бисмо и страх од бога, јер осуђујемо његова створења тиме наносимо штету својој души, а богу жалост ако увек осуђујемо само себе, имамо благодат која нам открива истину и та истина у нашем срцу изазива сажаљење према ономе који греши, а не осуђивање када презиремо свако угађање према себи, а волимо да угађамо другима, и то је знак да имамо благодат духа светога ми – завршисмо посао – ко ми? ти то себи персираш? али, са врућ и жесток када презиремо свако угађање према себи, а волимо да угађамо другима, и то је знак да имамо благодат духа светога радмила грујић размишљања у тишини рад ми ла гру јић 58 3/2011 другима си на „ти“ – да на „ти“ сам са ближњима, али и са богом и са собом сам на „ти“, јер избегавам да свој его стављам у први план тако и сада само истичем своје помоћнике, јер човек ни у једном послу никад није сам нити потпуно свој (рим 14, 7) – па, где су ти помоћници? – невидљиви су, а какви су то показује дело, које његов конац краси ако је дело добро, онда си изабрао добре помоћнике: светог духа и господа христа или некога од светих божијих угодника, ако ли дело није добро, онда си изабрао зле посленике – ђавола и његове демоне мудри грци реч понос указује на духовно стање које произилази из гордости на црквенословенском језику: понос, поношеније – значи: „срамота“ несумњиво је да потиче од грчке речи πονος, ου, ο, – значи: „бол, муку, рад“ зар кроз све то не пролази поносит човек? а највише кроз бол који изазива срамота запажамо како ова реч снажно изражава психологију тог стања, што је иманентно грчким речима реч анти је грчка: αντι – значи: „уместо“, „у замену за“, али и „против“, „наспрам“ ако је применимо на лажног месију – антихриста, видећемо како та реч анти са свих страна осветљава лажног месију: он је истовремено и противник христов и његов „заменик“ (уместо христа) реч символ (симбол) је грчка: συμβολον, το, што значи: знак, појам – апстрактан, натчулан, натприродан, духован; нешто што се не може сликовито представити; нешто што се може ставити и на једну и на другу страну и што, истовремено, садржи – лажно и истинито размишљања у тишини мај/јун 2011 59 богородица је архетип сваке људске душе која је створена да вечно рађа бога у себи „ево слушкиње господње, нека ми буде по речи твојој“ – речи су богородице, велике и вечне мајке света, којима је одговорила на божји призив то би уједно требало да буде одговор сваке људске душе, а тим пре жене, као основно начело њене природе судбина света била је у рукама две жене: прамајке еве и свете дјеве кроз прву је у свет ушао грех, смрт и ђаво, а кроз другу врлина, живот и богочовек кроз прву туга и пропадљивост, кроз другу радост и обожење достојанство жене најбоље се открива кроз чињеницу да обична жена марија постаје богородица најсавршеније што је човечанство могло да понуди делу спасења била је једна жена, као најузвишеније створење које је свет упознао без ње је васцела божја творевина била долина самоће и туге за човека жена, било да је девица, мајка, монахиња, удовица, покајана грешница носилац је хришћанске културе и морала и тиме спасава свет, првенствено дајући своју душу кроз саможртвену љубав, смерност и кротост у роману нечисте силе, кроз уста старице, достојевски пророкује о великој мајци, великој влажној земљи, земљи хранитељки, слици мајчинских груди, космичкој слици божића своје убеђење да су жене најбољи проводник божанствене благодати, пошто су по природи слабе и незаштићене, али зато препуне не своје него више силе, достојевски је најбоље исказао описујући лик дарје шатове, чије име значи „ силина побеђујућа“, у књизи нечисте силе беседећи са женама христос је открио жена обучена у сунце лела мирковић жена у цркви пресвета богородица, детаљ са византијског мозаика из 12 века, црква свете софије у константинопољу 60 3/2011 како искрена може бити вера жене, и пламена њена љубав, и јака преданост свему светом и узвишеном потврда томе су мироносице које су остале поред крста онда када се сви разбежаше свете жене мироносице прве су чуле, а преко њих и све жене хришћанке, прву и најрадоснију реч коју је богочовек изговорио после свог васкрсења, поздравивши их најлепшом речју: „радујте се!“ прву реч упутио је жени, јер кроз жену долазе деца, радост и спасење када се јавио својим ученицима, поздравио их је са: „ мир вам!“ и „ не бојте се!“, а жене је поздравио са „ радујте се!“ јасно је да је оваквим поздравом жени дао до данас највећи дар и признање, ослобађајући је и подижући до равноапостолног значаја и трона жене у цркви кроз историју цркве срећемо се са ликовима многих жена које су имале различите харизме име једне од жена у првој хришћанској заједници, прискиле, сусрећемо у неколико посланица апостола павла и у делима апостолским, из којих се види да му је била блиска сарадница еводија и синтихија сарађују са апостолом павлом у оснивању и организовању цркве у филипима у лаодикији је позната нимфа, а тавита је надалеко позната по својој социјално–филантропској активности лидија, продавачица пурпурних плаштова и порфире, помаже у оснивању прве заједнице хришћана у грчкој фива (чиста, она која зрачи) је била ђакониса цркве у кенхреји и особа од великог павловог поверења колики је њен значај сведочи и чињеница да је апостол помиње на првом месту у дугом низу поздрава који сачињавају последњу главу посланице римљанима свету девицу и прву мученицу за христа, свету теклу, црква је овенчала светитељским ореолом и звањем равноапостолне св нина ширила је светлост христовог учења у грузији доказ бескрајних могућности божје љубави и човековог подвига свакако је преподобна марија египћанка животи светих царица: јелене, мајке светог цара константина, пулхерије, сестре византијског цара теодосија млађег и теодоре, жене цара теофила иконоборца, кроз историју цркве срећемо се са ликовима многих жена које су имале различите харизме богородица и мироносице, детаљ са фреске распећа христовог из богородичине цркве манастира студенице, 1208/9 година св ап павле, акила и прискила – савремена икона жена у цркви сведоче да хришћанство није само религија понижених и увређених ове три свете жене оставиле су светле трагове у животу православног византијског царства као неугасива кандила светле ликови жена и из наше историје: милица, потоња монахиња евгенија, ангелина, анастасија, јефимија, јелена анжујска и безброј знаних и незнаних мученица, а као једна од најпоштованијих, после пресвете богородице, свакако је преподобна мати параскева – петка све су оне нашле своје место у празничном календару где је част и похвала жена? свако време има своје бреме наше време је време глобализације, егоизма, отуђености, безнађа, лажних речи и вредности, хаотичних ситуација нажалост, а и на срамоту, то је и време у коме се мушкарци све више понашају као жене, а жене као мушкарци жене раде мушке послове и такмиче се са њима у њиховом суровом и сујетном свету, губећи притом последње атрибуте женствености, а добијајући нове обавезе жена као да не схвата колико је њена улога важна, и да њена делатност треба да је у складу са њеним суштинским врлинама ако већ морају да се такмиче, нека то буде у љубави или у служењу! не смемо да заборавимо да христос самога себе назива слугом који је дошао да „служи, а не да му служе“ жена треба да ради на свом образовању, стицању вере и умножавању својих талената свети јован златоусти каже: „где је част и похвала жена? није у злату њихових оковратника, него у трудовима њиховим у име господње“ жена мора показати више самопоштовања и схватити да представља животни импулс света тада више неће личити на бледи месец, већ ће поново заблистати по угледу на „ жену обучену у сунце“ (откр 12, 1) света текла равноапостолна, фреска из манастира грачанице богородица са христом, окружена анђелима; поред богоридице се налазе св георгије и св теодор – енкаустична икона из 6 века, манастир свете катарине на синају из манастира, а 1779 г их купио гаври- ло мартиновић, трговац из земуна, од једног турчина – арнаута, и при својој смрти оставио храму св николаја храм поседује и знатан број богослу- жбених предмета, књига, еснафских барја- ка (чак и рибарских), предмете примењене и занатске уметности и други инвентар од значаја за прошлост земуна око њега је више надгробних споменика са црквено- словенским (1771 г), српским (1872 г) и грчким (1772 г) натписима у звонику су три звона која су изливена 1924 г у чуве- ној радионици и звоноливници павла ђ пантелића током времена храм је више пута об- нављан санациони радови су вршени и током последњих десетак година нажа- лост, током 2008 и 2009 г уочена су зна- чајна оштећења – пукотине на зидовима и сводовима храма пукотине су таквог карактера да је постојала опасност од ис- падања опека из сводова, па је због тога, у унутрашњости храма, подигнута скела са платформом, како не би били угрожени верници и служитељи храма пошто се ширење пукотина уочавало скоро свакодневно, управа храма је, уз консултације са стручњацима са грађевин- ског факултета у београду, крајем 2009 г поставила репере за геодетско осматрање слегања одмах затим је ангажован ин- ститут имк са грађевинског факултета да изврши истраживачке радове и изра- ди елаборат о стању објекта и узроцима пропадања са предлогом санације после истраживачких радова, закључено је да је до слегања објекта дошло због провлажи- вања лесног тла у темељној зони објекта раседању зидова, а самим тим и слегању сводова, допринело је и стање кровне кон- струкције у којој су попустиле везе и има много оштећене и труле грађе закључено је да се мора хитно приступити обимној конструктивној санацији и дати су пред- лози како се то може урадити тим профе- сора грађевинског факултета – института за материјале и конструкције израдио је и главни пројекат санације храма и поред свих недаћа, живот цркве је веома активан, како у погледу редовних богослужења, тако и када је реч о другим активностима као што су редовне хорске пробе за одрасле, веронаука и играоница за децу, иконографска секција „византиј- ска икона“ по старој средњовековној ре- цептури овај храм је и парохијски храм земунске општине и један од организато- ра крстовданске и богојављенске литије кроз земунске улице, у којој учествују све земунске школе и велики број верника можда би и најумесније било ово наше кратко излагање за православни мисионар и завршити речима из беседе његове све- тости патријарха српског иринеја изгово- рене у храму св оца николаја на крстов- дан 2010 године: „мислим да је жеља свих нас да овај древни храм у коме се данас налазимо ускоро заблиста лепотом коју је некад имао, па да буде и лепши него што је не- када био, да се обнови и да у њему обно- вљеном славимо господа свога а када обнављамо храм, онда сигурно обнављамо и себе, своју духовност, оно што је вредно и непролазно у нама“ управа храма св николаја у земуну током времена храм је више пута обнављан нажалост, током 2008 и 2009 г уочена су значајна оштећења – пукотине на зидовима и сводовима храма 64 3/2011 зар ниси ти тада тако често говорио: „хоћу да вас учиним слободнима“ но, ето ти, сада си видео те „слободне“ људе да, та нас је ствар скупо стала, али смо ми најзад довршили то дело, у твоје име петнаест векова мучили смо се с том слободом, али сад је то довршено, и довршено чврсто знај да су сад, и баш сад, ти људи више него икада уверени да су потпуно слободни, а међутим, сами они донели су нам своју слободу и покорно је положили пред наше ноге најмучније тајне њихове савести, све, све ће то пред нас износити, а ми ћемо о свему одлучити, и они ће поверовати нашој одлуци са радошћу, јер ће их она избавити велике бриге и страшних садашњих мука личног и слободног одлучивања све што имам да кажем о „проблему“ којим се бавимо у овом броју садржано је већ у горњем наводу из поеме о великом инквизитору за оне који не знају, у питању су речи прекора које је велики инквизитор упутио самоме господу који се јавио људима у севиљи, негде у xv-xvi веку, и, попут јеретика, завршио у тамници наведене речи су изобличење његове „јереси“ а одговор који је господ дао је ћутање, баш као и када га је пилат питао „шта је истина?“ е сада, да ли је могуће да је велики инквизитор прототип данашњих духовника? није, наравно, свих, али се усуђујем да кажем како јесте већег дела оних који себе сматрају духовницима зашто? зато што између онога што данас тако често јесте духовништво и онога што би требало да буде постоји битна разлика која иде управо дуж линије која се зове слобода или дух свети, свеједно слобода, наиме, спада искључиво у његов домен па како би то онда требало да буде? то не знам, али ево пар предлога за размишљање најпре, духовник није онај на чијој визит-карти пише „духовник“ даље, духовник није монах што тражи смирење у смиравању других духовник није онај што све зна, свему поучава и све изобличава духовник није онај што чува и брани истину, већ онај кога истина чува и брани духовник није онај што се, уз извештачен осмех блаженства или строги поглед прекора, преко јутјуба или којечега обраћа свима, углавном никоме не говорећи ништа, премда веома сугестивно духовник није онај што подстиче да из најдубље дубине сопствене таме ископаш још мало мрака, већ онај што и сумрак разгони вером у крст којим нам је све опроштено духовник те не плаши паклом, већ те „плаши“ љубављу коју ниједан грех не може да одагна и тако даље
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
... Фотографија на насловној страни корице: Αрхимандрит Василије Гондикакис, игуман Манастира Ивирона фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани Епископ нишки Јован Пурић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Архимандрит Методије Марковић, игуман Манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Светог Николаја у Земуну фото: ђакон Драган С Танасијевић Мај / јун 2011 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR Реч уредника Харизма духовног руковођења 2 Отачник Путеви Љубави од Оптине ка Миљкову 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 10 Хришћанство и антички свет Божанствена хармонија друштвеног живота код пчела 15 Света Земља Арапски период у историји Свете Земље 18 Покрет ка Истини – за једну онтолошку етику (II) 20 Тема броја Три нивоа духовног руковођења 25 Духовно руковођење 27 Увек искрено, посебно кад је најтеже 30 Улога парохијског свештеника као духовника 34 Духовно очинство у светлу православног предања 36 Интернет, духовници и интернет–духовници 40 Улога духовника у животу једног информатичара 42 Једна прича за размишљање 44 Црквени живот Четири типа верника у нашој црквеној реалности 48 Земља живих Дневник 51 Песнички станује човек Пажња 53 Катихеза Значај веронауке 54 Размишљања у тишини Врућ и жесток 57 Жена у Цркви Жена обучена у Сунце 59 Храмови Обнова Храма Св Николаја у Земуну 62 Из другачијег угла Ко од људи зна шта је у човеку? 64 Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем (1Кор 4, 15) Од избора духовника зависи много тога у животу једног хришћанина, посебно у погледу подвижничке праксе и доживљаја Цркве Шта уоп- ште подразумевамо када кажемо реч „духовник“ односно „духовни отац“? Иако тајне Цркве тешко можемо строго дефинисати – будући да то подразумева постављање ограничења, а светотајин- ски живот је управо суштинско нади- лажење ограничености – ипак је могуће исцртати кључне контуре У том сми- слу, главна карактеристика духовника је харизма духовног руковођења, која је благодатни дар Духа Светога Узевши претходно речено у обзир, поставља се питање да ли је сваки свеште- нослужитељ у исто време и духовник? Несумњиво је да свештеник (независно од свог начина живота) има благодат да савршава Свете Тајне Цркве: то је харизма која му је дата самим чином рукоположе- ња Ипак, не може се рећи да је сваки све- штенослужитељ и духовник, с обзиром да та улога захтева искуство духовног лече- ња – и то прво себе самога, кроз дугого- дишњи подвиг очишћења од страсти То је посебно важно код младих свештено- служитеља, где по природи ствари није било довољно времена за стицање духов- ног опита: мада се искуство у духовном животу мери степеном богопознања, а не годинама живота, ипак је најсигурније да 2 3/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
... Фотографија на насловној страни корице: Αрхимандрит Василије Гондикакис, игуман Манастира Ивирона фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани Епископ нишки Јован Пурић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Архимандрит Методије Марковић, игуман Манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Светог Николаја у Земуну фото: ђакон Драган С Танасијевић Мај / јун 2011 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR Реч уредника Харизма духовног руковођења 2 Отачник Путеви Љубави од Оптине ка Миљкову 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 10 Хришћанство и антички свет Божанствена хармонија друштвеног живота код пчела 15 Света Земља Арапски период у историји Свете Земље 18 Покрет ка Истини – за једну онтолошку етику (II) 20 Тема броја Три нивоа духовног руковођења 25 Духовно руковођење 27 Увек искрено, посебно кад је најтеже 30 Улога парохијског свештеника као духовника 34 Духовно очинство у светлу православног предања 36 Интернет, духовници и интернет–духовници 40 Улога духовника у животу једног информатичара 42 Једна прича за размишљање 44 Црквени живот Четири типа верника у нашој црквеној реалности 48 Земља живих Дневник 51 Песнички станује човек Пажња 53 Катихеза Значај веронауке 54 Размишљања у тишини Врућ и жесток 57 Жена у Цркви Жена обучена у Сунце 59 Храмови Обнова Храма Св Николаја у Земуну 62 Из другачијег угла Ко од људи зна шта је у човеку? 64 Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем (1Кор 4, 15) Од избора духовника зависи много тога у животу једног хришћанина, посебно у погледу подвижничке праксе и доживљаја Цркве Шта уоп- ште подразумевамо када кажемо реч „духовник“ односно „духовни отац“? Иако тајне Цркве тешко можемо строго дефинисати – будући да то подразумева постављање ограничења, а светотајин- ски живот је управо суштинско нади- лажење ограничености – ипак је могуће исцртати кључне контуре У том сми- слу, главна карактеристика духовника је харизма духовног руковођења, која је благодатни дар Духа Светога Узевши претходно речено у обзир, поставља се питање да ли је сваки свеште- нослужитељ у исто време и духовник? Несумњиво је да свештеник (независно од свог начина живота) има благодат да савршава Свете Тајне Цркве: то је харизма која му је дата самим чином рукоположе- ња Ипак, не може се рећи да је сваки све- штенослужитељ и духовник, с обзиром да та улога захтева искуство духовног лече- ња – и то прво себе самога, кроз дугого- дишњи подвиг очишћења од страсти То је посебно важно код младих свештено- служитеља, где по природи ствари није било довољно времена за стицање духов- ног опита: мада се искуство у духовном животу мери степеном богопознања, а не годинама живота, ипак је најсигурније да 2 3/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
Одреднице:
14
Свеска: 322 | Вера и знање
...ο καπετάν μιχάλης, εκδ ε καζαντζάκη, αθήνα 1974, стр 188-189 за шируАНАЛИЗ?📌 у
овог одломка види θανάση ν παπαθανασίου, «εδώ σε
θέλω κάβουρα μερικές προτάσεις για τη διδακτική πράξη
των θρησκευτικών», часоп
...ο καπετάν μιχάλης, εκδ ε καζαντζάκη, αθήνα 1974, стр 188-189 за ширу
МЕТА инфо: Р:20463 К:164071 Д:91
| Свеска 322 |
Свеска: 322 | Вера и знање
... платонистичку, а не хришћанску тезу занимљив је случај патријарха западне теолошке мисли, светог августина (iv-v век), који је достигао ту тачку да душу одреди као самодовољну суштину коју је тело угостило, али нема за њим потребу, чак 1 ν καζαντζάκη, ο καπετάν μιχάλης, εκδ ε καζαντζάκη, αθήνα 1974, стр 188-189 за ширу анализу овог одломка види θανάση ν παπαθανασίου, «εδώ σε θέλω κάβουρα μερικές προτάσεις για τη διδακτική πράξη των θρησκευτικών», часопис σύναξη, τχ 71 (1999), стр 97-107 ни као оруђе2 на овом дуалистичком схватању изграђене су велике струје не само западне теологије, већ и философије и антирелигијске критике међутим, за православно богословље не постоји онтолошка разлика између „деловâ“ човека3 целокупно људско постојање (као уосталом и читав космос) припада једној онтолошкој категорији, категорији „тварног“, дакле створеног ниједан „део“ људског постојања нема порекло „друге врсте“ душа се не схвата као нека суштина која долази из неког другог света, другачијег од оног из ког је тело; није „нестворена“ једино нетварно, дакле нестворено постојање и онтолошки „другачије“ од света јесте бог 2 за хришћанство човек јесте биће које је произашло од земаљске материје која је већ постојала пре његовог појављивања стари завет врло хладнокрвно указује 2 π νικόλαος λουδοβίκος, η κλειστή πνευματικότητα και το νόημα τον εαυτόν ο μυστικισμός της ισχύος και η αλήθεια φύσεως και προσώπου, εκδ ελληνικά γράμματα, αθήνα 1999, стр 48-49, 52, 328 3 π γ φλωρόφσκυ, δημιουργία και απολύτρωση, εκδ πουρναρά, θεσσαλονίκη 1983, стр 49-88 θανάσης ν παπαθανασίου, «δυτικός και ανατολικός χριστιανισμός», часопис σύναξη, τχ 5 (1983), стр 68-71, 243-275 истог аутора, ανεστιότητα και παραπεμπτικότητα κριτικές προσεγγίσεις στα θεολογικά δρώμενα, εκδ αρμός, αθήνα 1998, стр 103-119 неприхватљиво је и достојно жаљења то да се један научник, доктор, задовољава информацијама о богословљу које су му нудили часови верске наставе у његовом ђачком добу 42 3/2011 на то да материја његовог стварања нити долази изван створеног нити представља део неке божанске суштине, већ је „од праха земаљског“ (1мој 2, 7) зато никаква расправа не може стајати између православног богословља и теорије еволуције међутим, његова специфичност (печат божији на њему, рекли бисмо више теолошки) се налази у нечем другом: не у некаквој посебној суштини унутар њега, већ у његовој могућности да дође у личносну заједницу са другачијим постојањем које се назива бог оно је нешто слично свирачу лире који се не убраја у компоненте лире такође, оно је попут тога да се истина заљубљеног не исцрпљује у његовим суштинама по себи, него лежи у могућности њиховог саслуживања, сусрету са тим другим постојањем (са својим љубљеним или љубљеном) и постајању учесником његовог живота овде се јавља питање слободе, на које би, пошто је и оно изобличено, било добро да се на кратко осврнемо поново ћу се послужити сликовитим приликама казанзакисове сцене, иако је не сматрам потпуним изразом црквених теза (за цркву, нпр, човек је активно лице и посебна личност, а не некакав инструмент/лира у рукама неког бога господара/музичара) стога, ако свирач лире случајно не постоји, онда казанзакис има право: човек се потпуно гаси чим се сломи међутим, ако ван лире постоји свирач, онда лира има перспективу да настави да постоји, не захваљујући неком њеном елементу, већ захваљујући вези са њим, који и даје лири могућност „обнове“ супротно распрострањеном веровању, црква не сматра вечни живот настављањем душе која напушта тело, дакле као да је оно тобоже некакав омотач или затвор вечни живот је онај који ће осванути на крају историје, који ће искрснути из сусрета света и бога и означити обнову света не укидање материје, већ укидање пропадања не укидање тела, него његов преображај и ослобођење од смрти дозволите ми да то кажем и овако: ако бог заиста постоји, и дакако ако постоји тако како га црква „схвата“ (дакле, као постојање коренито другачије од човека и света, као постојање које је живот који не пропада и љубав која не осиромашује), онда се човеку нуди огромна могућност, могућност коју је немогуће да му понуди сам човек или читав свет ако прихвати овај позив божији и постане причасник овог другачијег, божијег, живота, онда ће се људско постојање отворити ка потпуно новим димензијама, моћи ће да се ослободи од задаха смрти не наводим све ово као најприродније ствари како би их прихватили беспоговорно питање вере остаје отворено, за хришћанско богословље свирач лире остаје неизрецив и препознаје се на другачије начине, дакле потпуно је другачији од лире све ово наводим како бих показао да се у једном дијалогу – невезано за лично прихватање или одбацивање вере – не невезано за лично прихватање или одбацивање вере – не може се прескочити чињеница да гледиште хришћанске теологије потврђује свет, његову целину и материјалност итд и нуди тло за један озбиљан дијалог новембар/децембар 2011 43 тема броја може прескочити чињеница да гледиште хришћанске теологије потврђује свет, његову целину и материјалност итд и нуди тло за један озбиљан дијалог 3 један други предуслов у дијалогу науке и теологије може се тицати критеријума примене научних открића лично, нисам сагласан са паником која се шири међу многим хришћанима пред брзим напретком, и имам утисак да у великој мери ова паника није последица знања о постојећим опасностима, већ напросто несигурности коју осећа онај ко гледа како се мења оно што је познато о свету дакле, питање које се поставља нема везе са сузбијањем научног напретка, нити са носталгијом за пећинским добом оно је у вези са опасношћу од специфичног морализма, од ког је у опасности и научна и теолошка свест то је опасност владајућег схватања „добра“ да дефинишемо – изаберемо, дакле, нешто „добро“ и затим да га остваримо чак и на уштрб слободе даћу један пример могућности пренаталне провере или одређења пола детета ме не брину толико, јер генерално јачају људску интервентност на природу, него зато што засебно храбре родитељски апсолутизам и јачају физиономију деце као „тековина“, а не као засебних личности сећам се ериха фрома који је говорио о три изласка у животу човека: излазак из материце мајке (који се увек деси), излазак, тј одвајање од њених груди (који се такође једног момента догоди) и излазак из њеног загрљаја (до чега, у неким случајевима, никада не дође)4 неуспех трећег изласка се поклапа са катастрофалном параморфозом младе личности у подређеном положају, сенци или под надзором старијег, увек, наравно, за „добро“ детета чини ми се да ова параморфоза вреба многе изборе данашњих заједница, владајуће изборе, што може имати опсег од лоботомије генетског кандидата за злочинца, до сматрања човека кесом резервних делова можда се испоставља да је питање следеће: како ће човек постати учесник и протагониста живота, а не његов посматрач или потрошач? ово значи уступање првенства његовој слободи танасис папатанасиу из часописа φιλοσοφία και παιδεία (τ 17-18, 1999, стр 34-36) 4 έριχ φρομ, το δόγμα του χριστού, εκδ μπουκουμάνης, αθήνα 1974, стр 218-219 исус христос, победитељ ада 44 3/2011 l можете ли нешто више да нам кажете, са становишта православног учења, о појмовима вера и знање, и његовим методама сазнања, с обзиром на савремене токове теологије, философије, науке и културе? то јест, да ли можемо да кажемо: верујем или знам да постоји бог? – овде бих желео да нагласим две ствари прво, дилема „вера или знање“, која почива на поставци да знање потире веру, а вера искључује знање, ствар је прошлости рационалистички ентузијазам, позитивизам и читава модерна од просветитељства па до краја 19 и почетка 20 века, у центар постављају рационалног човека способног да рационално делује, ослобођеног од „религијског мрака“ два светска рата и низ локалних ратова, као и многи увиди из области антропологије, културологије и психологије, показали су да ова антрополошка идеја није спроводива у животној пракси, нити је историјски утемељена религијско у 20 и 21 веку доживљава озбиљну рехабилитацију друго, када говоримо о вери и знању потребно је јасно дефинисати на коју веру и на које знање мислимо мислимо ли на прирoдна знања или знања о натприродном? знање о природи, сва знања до којих човек долази проучавајући свет око себе, без сумње су позитиван развој сетимо се само, на пример, епидемија и глади у средњем веку које су сејале смрт широм европског континента и развој прехрамбене индустрије и медицине у новом веку, који данас омогућавају човеку да унапреди квалитет и квантитет живота с друге стране, говоримо о знању о натприродном тврдити да неко зна да нема бога или да има бога, данас је мало проблематично ми који верујемо, сакупљамо наша знања о вери из нашег предања и личног искуства, и таква знања нам нико не може оспорити слободни смо да их сведочимо свету када, пак, неко данас тврди да зна да нема бога или неке ултимативне реалности, сам себе дисквалификује из озбиљног научног дискурса ако верује да бог не постоји, то је друго данашња дискусија о „стварности“ одвија се у арени интерпретација један од равноправних бораца у тој арени је хришћанска вера и теологија разговор са др предрагом драгутиновићем доцентом на катедри светог писма новога завета православног богословског факултета у београду вера и(ли) знање разговор водила: милана ивковић човек који верује може постати свемогући бог, управо на супротан начин од онога на који је човек хтео да постане бог не верујући богу новембар/децембар 2011 45 тема броја l да ли сматрате да појмове вера и знање можемо да повежемо са речима из старог завета: „па ћете постати као богови и знати шта је добро, а шта зло“ (1мој 3, 5)? – наведени текст је вишедимензионалан његов акценат није толико на тајновитим речима „познања добра и зла“ колико на акту човековог одбијања да верује богу, и то баш када се од њега тражи нешто мало, готово у виду молбе у контексту егзистенцијалне интерпретације извесно повезивање између вере и знања је могуће: веру, као поверење између човека и бога, замењује знање о добру и злу човек одбија заједницу поверења и чини оно једино што се тражи од њега да не чини овај текст је један од многих библијских текстова који илуструје човекову немоћ да верује библија читаоцу често указује на потребу надилажења самога себе и сопственога знања, и позива га на беспоговорно предавање божијој вољи, ма колико се она човеку чинила парадоксалном и то јесте парадоксално: коначна извесност је у вери, а не у знању 46 3/2011 богу, да пројави веру аврамову (јевр 11, 8), веру праотаца која је маркирала главне странице у историји спасења одбијање (по)вере(ња) у корист знања и познања одводи човека од бога l у какву везу се могу довести еванђељске речи: „ако имате вјере колико зрно горушичино рећи ћете гори овој: пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће“ (мт 17, 20), и „ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује“ (мк 9, 23), са православним учењем о стваралачкој слободи која је изнад сваког „избора“? – не знам на које православно учење о „стваралачкој слободи која је изнад сваког избора“ мислите? уопште нисам сигуран да се о слободи нешто може учити у сваком случају, наведени текстови указују на моћ вере која је у стању не само да поремети природне законе, већ да оспособи човека да све што му његово природно знање сугерише као немогуће, учини могућим овде срећемо типичан мотив библијске вере човек који верује може постати свемогући бог, управо на супротан начин од онога на који је човек хтео да постане бог не верујући богу (пост 3, 5) и као што видите, у библији, вера није првенствено декларативно исповедање вере или неко учење о вери, већ суштинско поверење да је бог ту, да је са нама l како нам је познато наглашавање вере петрове на којој се изграђује црква: „блажен си симоне, сине јонин! јер тијело и крв не открише ти то, него отац мој који је на небесима а и ја теби кажем да си ти петар, и дилема „вера или знање“, која почива на поставци да знање потире веру, а вера искључује знање, ствар је прошлости новембар/децембар 2011 47 тема броја на томе камену сазидаћу цркву своју, и врата пакла неће је надвладати и даћу ти кључеве царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима, а што раздријешиш на земљи, биће разрдријешено на небесима“ (мт 16, 17–19), можете ли нам саопштити и неколико речи у вези са тим? – вера коју петар исповеда је почетак једног новог поглавља у историји спасења у личности исуса из назарета, петар, заступнички за све апостоле и коначно све хришћане, препознаје обећаног месију да је извор његовог познања „одозго“, од бога, а не „од крви и меса“ још једном показује напетост између знања која човек стиче природним путем и вере која је дар и која се често противи природном познању ако читате даље овај текст, видећете кризу петрове управо исповеђене вере, која „пада“ на његовом људском знању, знању „од крви и меса“, да је немогуће да месија, цар израиљев, пострада на крсту (mт 16, 22–23) још једном се показује напетост између вере и знања све што петар „зна“ о месији не важи његова вера угрожена је његовим знањем библија читаоцу често указује на потребу надилажења самога себе и сопственога знања, и позива га на беспоговорно предавање божијој вољи, ма колико се она човеку чинила парадоксалном и то јесте парадоксално: коначна извесност је у вери, а не у знању l да ли можете нешто да нам кажете о вери и знању из преспективе „химне љубави апостола павла“: „и ако имам дар пророштва, и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам“ (1кор 13, 2) – долазимо до саме суштине овај текст показује основно убеђење хришћанске цркве да свако знање, свака вера, ма колико били узвишени и фасцинантни, без љубави нису ништа господ христос је господ бескомпромисне љубави вера у њега је вера бескомпромисне љубави према њему и људима у којима га срећемо напетост између вере и знања потире се љубављу знања која имамо, вера коју поседујемо стоје или падају на испиту љубави према људима интегрална хришћанска личност сва знања и сву веру ставља у службу љубави према људима то је апостол павле поручио коринћанима, који, као уосталом често и ми, нису били начисто са тим како да пројаве свој нови хришћански идентитет ако желимо да знамо шта је у овоме веку највеће, то је љубав (1кор 13, 13) апостол петар, детаљ са фреске из манастира жиче 48 3/2011 живимо у добу изузетног технолошког и научног напретка без многих врхунских технолошких достигнућа као што су аутомобил, телевизор, радио, компјутер итд просто је незамислив живот човека данашњице иако се човек данашњице често изјашњава као верник и припадник неке од традиционалних религија његов живот је до те мере одређен апаратима „без којих се не може“ да он, уљуљкан у сигурност коју му пружају исти, и не схвата колико му је позитивизам ушао под кожу људи 21 века додуше нису позитивисти у смислу да су филозофске присталице оснивача овог правца огиста конта, него они једноставно имају велико поверење у све оно што званична наука каже како и не би кад су плодови те науке супер-компјутери, васионски бродови, сателити и најсавременији авиони? самоуверени због страховитог напретка науке и продора у најскровитије кутке живог и неживог света, научници пледирају да путем исте, реше чак и она питања која су одвајкада задавала муке људима свих времена и простора наравно, то су метафизичка или „проклета“ питања како их зове достојевски како и када је настао свет, како је постао живот, има ли живота после смрти, постоји ли створитељ – питања су која су одувек интересовала и задавала муке људима од старине до данашњих дана „официјелна“ наука се потрудила да нам и на ова питања да своје одговоре тако да их она често намеће као једине и општеобавезујуће тако имамо теорију о настанку универзума путем великог праска, разне хипотезе о абиогенези које се баве настанком живота, теорију еволуције која се бави генезом живог света, свакојаке хипотезе о старости свемира итд какав став треба да има православни хришћанин према свим тим хипотезама и према савременој науци уопштено? што се теоријског аспекта тиче једно је сигурно – о којој год од горепоменутих и осталих сродних тема желимо да износимо мишљење обавезно је да се добро разумемо у то шта причамо у супротном се може врло лако десити да будемо исмејани од оних који нису верујући, али су упућени у задате теме, а то посредно значи да се исмева хришћанска вера сама по себи зато треба бити опрезан и говорити искључиво о ономе у шта се заиста хришћанско учење и савремена наука протонамесник горан живковић какав став православни хришћанин треба да има према научним хипотезама и према савременој науци уопштено? новембар/децембар 2011 49 тема броја разумемо, уједно бивајући свесни да ниједна од ових хипотеза није савршена, као и да је наука сама по себи ход ка научној истини што се у историји исте доказало много пута такође треба да будемо свесни чињенице да науке често у самом свом називу имају суфикс – „логија“ настао од предивне речи логос којом богонадахнути апостол јован богослов назива друго лице свете тројице – сина божијег зато уз познавање тематике треба увек да будемо свесни чињенице да је бог створитељ невероватно комплексне, логосне васељене и у том смислу да имамо храбрости да управо путем науке сведочимо величанственог бога наука није терен са кога треба да бежимо, већ напротив коме треба да хитамо јер исти недвосмислено говори о логосу, али треба бити добро припремљен за то сведочење што се егзистенцијалне стране тиче, поћи ћемо од максиме великог јована златоустог који каже да је (парафразирано) највећи непријатељ хришћанина конформизам данашњи човек је управо уљуљкан у том обиљу технологије путем које осећа једну тобожњу сигурност, а која га опет утврђује у назови-уверењу да му бог и није потребан јер, ето, све што је потребно има ту, у 21 веку зато некако и не осећа потребу да осети оно једино право покровитељство, а то је покровитељство господа исуса христа наиме, он је често лењ да устане недељом и дође и види оно што се дешава у његовом матичном храму осетивши у пракси то једино право и аутентично покровитељство небеског оца свих људи на жалост он се често задовољава мрвицама, а то је управо та сигурност коју му пружају све могуће савремене технологије, тако да и не размишља о томе да постоји нешто далеко савршеније од тога као и у целој историји човечанства, човека је лако преварити и све оно што се данас дешава око нас нам управо говори о томе ипак, може се рећи да су данас многи засићени чаролијама модерног доба и да се код њих јавља дубока потреба за аутентичним духовним вредностима које управо могу наћи у саборном православљу на православним мисионарима данашњице, нарочито свештеницима, управо је да препознају ту духовну глад и да помогну онима који су духовно гладни да се засите једине хране која доликује човеку као боголиком бићу аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову 50 3/2011 „знам да ништа не знам“, рекао је сократ, а притом га је пророчиште у делфима назвало најмудријим човеком у грчкој песми на евровизији 1979 године, сократ се назива и „првим христом“, с обзиром да је учио да познати добро, значи бити добар, односно да ћемо, знајући шта је добро, следствено томе и чинити добро гледајући шта се све у историји дешавало пре, а нарочито после њега, тешко би се могли сложити с тим (бар не у потпуности) јер се показало да познавање добра и зла није допринело томе да се зло никад не деси напротив но, тај мудри човек, сократ, тврдио је да ништа не зна сматрао је да све знање које поседује сувише ситно спрам свега што не зна; тиме као да је покушавао самог себе да сачува од гордости, кроз својеврсно аскетско разматрање себе самог, што га на неки начин (заједно са страдањем) и чини првим хришћанином (тј неком античком прасликом христа) кроз историју, а и данас, некако се наметало – споља, рекли бисмо – да су вера и знање у супротности, што је већ на самом почетку – нетачно, будући да не можемо да верујемо ако пре тога не знамо нешто о томе у шта верујемо вера се наставља на знање, и даје нам одговоре на оно на шта егзактне науке не могу, но она, насупрот увреженом мишљењу, нарочито међу људима који се изјашњавају као атеисти (а притом испољавају потребу да причају о вери), не негира знање, ма како да су поједини „представници“ појединих грана хришћанства у свом времену поступали према науци и научницима само хришћанство као такво се не scio me nihil scire оно што желимо да спознамо је много шире од наших капацитета и тек кад човек застане и себи самом призна да не може да спозна и разуме све, долази на ниво мудрог човека миљан танић свети апостол лука, икона из друге половине 17 века, русија новембар/децембар 2011 51 тема броја одриче науке – свети оци су врло добро познавали науку свог времена и користили се њоме, св апостол лука је био лекар (што они који су против медицине изгледа заборављају), а и данас су многи служитељи цркве истовремено и истакнути научници наш проблем са знањем није дакле тај да су вера и знање нешто супротно, него што се ми занесемо па мислимо да знамо све, а нисмо свесни да напросто нити можемо да знамо све, нити имамо чиме да спознамо све, будући да научници (да, они које присталице знања у рату истог с вером величају као нове богове) кажу да о органу којим спознајемо – мозгу – много више не знамо, него што знамо а и да знамо, оно што желимо да спознамо је много шире од наших капацитета и тек кад човек застане и себи самом призна да не може да спозна и разуме све, долази на ниво мудрог човека – сократа – да схвати и каже да ништа не зна, не мислећи наравно да буквално ништа не зна, већ остављајући простора једином који зна све да делује у нама, направи скок ка вери (о чему је говорио и кјеркегор) и спозна сопствену ништавност то нас с једне стране штити од гордости и прелести, а с друге стране нас подстиче да радимо и учимо даље, у чему и јесте смисао знања – не да стагнира и буде самодовољно, него да се шири, дели и помаже нам да се уздижемо ка једином свезнајућем аутор је стални сарадник радија слово љубве смрт сократова, рад француског сликара жак-луј давида (jacques-louis david,1748–1825), чува се у метрополитен музеју у њујорку 52 3/2011 оно што толстој овде каже је, једноставно, да не можемо појмити књигу, слику или песму ако их нисмо прво искусили, тј ако их нисмо прочитали, видели, чули опипали, и не само то, већ да не постоји ни један други начин да доживимо та дела дело које се може препричати, објаснити у својој целокупности, или изразити на различите начине није уметничко дело односно, уметничко дело је уметничко само ако није препричљиво, објашњиво нити изразиво на неки други начин, већ је једини начин схватања и поимања уметничког дела искуственост у њему, односно гледање слике, читање књиге,, слушање песме оно што се овде мисли може се изразити на другачији начин помоћу појма непоновљивости наиме, дело је уметничко само ако је непоновљиво, тј ако се не може поновити ни на један други начин колико год он био напреднији, савременији или древнији, бољи, другачији; дело је уметничко само ако такво какво јесте, и, ако може да се пореди са другим делима, није сводљиво на њих, већ у њему постоји нешто непоновљиво, и то толстој назива жижом, тј фокусом и центром дакле, појмом жиже се дефинише оно што је за дело нужно да буде непоновљиво да би се могло назвати уметничким чини нам се да је овде наслућено нешто не само везано за дефиницију уметничког дела, већ и за ваљано схватање појма душе мало ћемо променити цитат: „најважније у човека је душа у којој се сустичу сви остали зраци који из ње полазе ова душа треба да остане недоступна свим нашим објашњењима сваки истински човек има свој разлог и смисао управо у чињеници да његов садржај не може бити изражен другачије, до овим средиштем“ другим речима, биће које би се могло објаснити у својој целокупности не би било човек слично као и у случају уметничког дела, оно што се овде мисли, може се изразити помоћу појма непоновљивости човек је човек само ако је непоновљив, тј ако се не може поновити ни на један други начин колико год он био напреднији, савременији или древнији, бољи, другачији; човек постоји само ако такав какав јесте, иако може да се пореди са другим људима, није сводљив на њих, већ у њему постоји нешто непоновљиво, а што се може назвати душом дакле, појам душе, који хришћански аутори користе бавећи се питањем шта је то човек, постоји да би се што боље описала, истакла или дочарала мисао да је за човека нужно да буде непоновљив да би се могао називати човеком жижом, односном душом се описује непоновљивост песнички станује човек фокус, жижа или о души малиша пушоња најважније у једном уметничком делу је жижа, фокус, центар у коме се сустичу сви остали зраци који из њега полазе ова жижа треба да остане недоступна свим нашим објашњењима свако истинско уметничко дело има свој разлог и смисао управо у чињеници да његов садржај не може бити изражен другачије, до овим средиштем л н толстој новембар/децембар 2011 53 међу изузетне личности српске историје убраја се, по свом под- вижништву, преподобни монах давид, у световном животу димитрије (дмитар), потомак светородне лозе не- мањића димитријев отац био је вукан, најстарији син великог жупана стефана немање (св симеона мироточивог) и његове супруге анe (св анастасије) кнез вукан је покушао да, упркос жељи св симеона, преузме престо великих жупана, али се на крају помирио са братом стефаном првовенчаним и уче- ствовао у преносу моштију свог оца из светитељи српске цркве потомак светородне лозе немањића, прадеда кнегиње милице (свете евгеније – ефросиније), чија лоза „много лепо процвета“ – ктитор манастира давидовица жупан димитрије преподобнимонахдавид др ђорђе т вуковић 54 3/2011 хиландара у студеницу очеве мошти, како казује сава i, до саме студенице понела су савина браћа, вукан и краљ стефан првовенчани та сцена прено- са моштију приказана је и у живопису сопоћана на фресци се виде браћа како носе очеве мошти, један напред, а други позади, а око њих млади племићи, вероватно њихови синови тај светосав- ски дух који је помирио браћу надахнуо је и младог димитрија, који је, могуће, приказан на овој сопоћанској фресци у њему је остала жудња да пружи лич- ни допринос и оправда оца вукана и своју породицу по жељи св симеона, владарски престо и ктиторска права на хиландар припала су стефану првовен- чаном и његовом потомству димитрије је пожелео да се одужи хиландару, за шта се указала прилика у време краља уроша i поклон хиландару димитрије је одлучио, вероватно по жељи самих монаха, да село кастрин (градац) откупи и приложи српском све- тогорском манастиру хиландар то је да- нашње село кастри, око три километра југозападно од евкарпије, у долини стру- мице пошто се поменуто село налазило у границама византије, то се димитрије обратио надлежним властима његов дар је прво одобрио деспот јован, царев брат и управник солуна, а затим и сам цар михаило viii у златопечатној повељи (април 1271 године) у повељи се „жупан кир димитрије“ помиње као царев „при- јатељ“, што, по мишљењу нашег угледног историчара в ћоровића, указује на ње- гове родбинске односе са византијским двором сасвим је могуће да је цар имао у виду преговоре по којима је царева кћер- ка ана требало да се уда за урошевог си- у време свархиепископа јевста- тија i и урошевог сина, св краља драгутина, жупан димитрије је почео градњу задужбине у жупи љубовиђи, налиму: договорио се са неимарима, угледним дубровачким грађанином деси- ном де риса и његовим сином влахом да саграде храм светог богојављења, и испуне храм украсом до врха, са свим радови- ма у камену и малтеру по мона- шком имену ктитора, манастир је прозван давидовица светитељи српске цркве манастир давидовица, задужбина светог давида новембар/децембар 2011 55 на, принца милутина димитрије је био брат од стрица краљу урошу и као близак рођак српског краља могао је да се назо- ве царевим пријатељем и у дипломатском и у родбинском смислу међутим, цар се изненада предомислио по питању плани- раног венчања, вратио свадбену повор- ку са границе и чак погоршао односе са српским двором скоро у исто време, цар је ушао у сукоб и са србијом и са бугар- ском, о чему сведочи и једна његова пове- ља (август 1271 године), а разишао се и са деспотом јованом, којег је удаљио из своје близине поменути догађаји су покренули оспоравање димитријевог поклона ма- настиру хиландар новонастали спор је дошао до цара, али је михаило viii остао при ранијој одлуци да одобри димитри- јев поклон хиландару цареву одлуку у дело је спровео пансеваст јован комнин, а нову хрисовуљу о поклањању села са тамошњом црквом саставио је царев ло- готет георгије акрополит (јул 1277) тако је, још за димитријевог живота, разреше- но спорно питање и остварено даривање једног чистог и побожног срца манастиру хиландар задужбина на лиму у време св архиепископа јевстати- ја i и урошевог сина, краља драгутина, жупан димитрије је почео градњу заду- жбине у жупи љубовиђи, на лиму: дого- ворио се са неимарима, угледним дубро- вачким грађанином десином де риса и његовим сином влахом да саграде храм светог богојављења, и испуне храм укра- сом до врха, са свим радовима у камену и малтеру у уговору који је склопљен овом приликом у дубровнику, вуков (син) димитрије (dimitrius de volco) по- миње се као личност у одмаклим годи- нама живота (30 август 1281) упркос старости, архивска белешка из наредне године обавештава нас да је димитри- је постао монах како казује белешка, у дубровник је дошао марко васиљевић из котора, посланик краљице јелене, и у краљичино име примио већи део новца (1600 перпера) из поклада „старца дави- да, који се некад називао жупан дими- трије“ (19 маја 1282) „ангелски образ“: монах давид вест да је димитрије постао монах не треба повезивати само са успешним то- ком радова на довршавању задужбине то је била година изузетних догађаја у срп- ској историји краљ драгутин предао је власт млађем брату милутину на сабору у дежеву, а краљица јелена се заузела да се пренесу мошти св архиепископа јо- аникија i блиска временска веза између преноса моштију св јевстатија (27 април 1282) и подизања велике суме новца из дубровачког поклада (19 мај 1282) гово- рили би у прилог позајмици којом би се тренутно покрили новонастали трошко- ви краљичиног двора после свега три месеца, у дубровачку благајну је враћена увећана сума новца и положено вредно посуђе (20 август 1282), вероватно као награда димитрију за његово разумевање и помоћ у изузетно важном догађају срп- ске духовне и световне историје током наредних година, монах давид је посте- пено подизао мање новчане износе, било лично, било преко посланика груб(и)ше он новац није штедео да би сакупио бла- го на земљи где га мољац и рђа кваре, и где лопови поткопавају и краду, већ да би стекао благо на небу (ср мт 6, 19–20) где свих ових опасности нема и где су многи станови оца нашег небеског (ср јн 14, 2) вођен истинском побожношћу, у вре- ме српског архиепископа јакова и краља милутина, монах давид је подигао сву своју уштеђевину и упутио се на ходоча- шће у свету земљу без обзира на старост, пловидбу морем и друге потешкоће које 56 3/2011 су га успут чекале, свети монах се упутио на далек поклонички пут он се свакако угледао на светле примере његових са- временика, искусних подвижника, светих српских архиепископа који су ишли на ходочашће у јерусалим на основу крат- ких бележака у сачуваним летописима и одсуства података о преносу моштију, мо- же се закључити да се св давид вратио у србију са поклоничког путовања (око 1287 године), а недуго потом се упокојио (око 1288) сахрањен је у свом манастиру, у задужбини коју је за живота подигао и која и данас постоји по монашком имену ктитора, манастир је прозван давидови- ца насеље у коме се налази храм светог богојављања називало се некада (старо) бродарево (али су знатно касније турци ово насеље преселили на данашњи поло- жај на обали лима) и брајина лука, а сада гробнице (због изузетно старог гробља чији су остаци и данас видљиви) света лоза од овакве дивне и богочежњиве лич- ности, као што је био св давид, потекли су славни и значајни потомци према објављеним старим српским летописима (карловачки, бранковићев, загребачки и врхобрезнички), свети давид је имао синове и кћери пре свог монашења од његових потомака, по имену се спомиње најстарији син вратислав, који је по се- ченичком и бранковићевом летопису, као и надгробном натпису жупана радослава, био велики кнез од потомака великог кнеза вратислава у историјским извори- ма се спомињу жупан радослав, сахрањен у давидовици, и кнез вратко, прославље- ни војсковођа цара душана према ра- зним летописима, вратко је имао синове и кћери, при чему се у досад проученим историјским изворима спомињу жупан никола и његова сестра кнегиња милица (преподобна евгенија) константин философ је у „житију све- тог деспота стефана лазаревића“ иста- као да деспотова мајка, кнегиња милица, води порекло од вукана и његовог сина димитрија (дмитра), који је назван „у светом анђеоском чину – давид“, што вероватно представља одјек култа који је почео око задужбине давидовице и проширио се даље у цркви закључујући излагање о давидовом потомству, кон- стантин философ језгровито каже: „и та (давидова) лоза много лепо процвета“ у време светог патријарха макарија (соколовића), посланство цара макси- милијана ii, на свом путу за цариград задржало се у манастиру раваница не- колико дана (1567) царско посланство је видело свете лазареве мошти и чу- дотворну богородичину икону чувану у манастирској ризници члан посланства, марко антоније пифагета, познати пи- сац свог времена, записао је да су рава- ничке фреске биле скоро обновљене и да једна фреска приказује лазаревог „таста“, иначе „деспота“ који се замонашио пи- сцу је вероватно објашњено да је свети монах („преподобни отац “) кнегињин предак, што је пифагету навело да поми- сли да је реч о „оцу“ свете кнегиње ми- лице и према томе, о лазаревом „тасту“ овде је највероватније реч о једином ми- личином претку за кога је забележено да се замонашио – о кнегињином прадеди, св монаху давиду немањићу како су се лазаревићи позивали на сродство са немањићима, преко кнегиње милице и њеног прадеде св давида, то је пифагета схватио да је „таст“ оставио лазару кру- ну и земљу у наслеђе приказивање све- тог давида српског на једној раваничкој фресци значи да је његов култ постао ра- ширен изван лимске области, а сведочан- ство царског посланства говори како је култ одржаван и у xvi веку, а и данас се прославља у нашој помесној цркви светитељи српске цркве новембар/децембар 2011 57 „што је неба да је лист ’артије што је гора да су калемови што је море да је црн мурећеп, па да пишем три године дана, не би моји’ исписала јада“ лепота и туга једне хиперболе овако се завршава једна жалостива пе- сма која говори о прекинутој љубави имена двоје младих који су је градили ни- су записана они се у тој народној песми, која је продрла и у уметничку књижевност, називају шифрованим именима „плави зумбул“ и „зелена када“ обоје су расли у њиви препуној слатког бостана, а онда је плави зумбул изненада „отишао на доља- не“, док је када остала сама у бостану, камо је зумбул дозива: „душо, моја, у бостану кадо, како ти је у бостану самој?“ зелена када своју тугу исказује горе наведеном хиперболом није било храбрих историчара и фол- клориста који би покушали да докуче ме- сто и време настанка фабуле из романсе топоним и насеље дољани, поред нама блиске посавске остружнице, срећу се нај- масовније у босни и херцеговини и то на неколико места, од централне босне, преко западне херцеговине до крајине ношен „црним ветром“ који у српској народној митологији дува са истока, докотрљали смо се у радозналости баш на запад, у по- трази за најаутентичнијим дољанима јер, најраспричанију и најзанимљивију про- шлост, са највише наративне и поетске снаге, имају управо босански дољани, село које се налази у поуњу, на граници босне са ликом, у федерацији бих ово место је средином xix века било средиште чувене дољанске буне која је из- била 1858 и која је била увертира за велики босанско-херцеговачки устанак 1875–1878 године данас у њему нема живих српских домаћинстава, јер је село жртва етничког чишћења српство се угасило на многим историјским територијама бивше југосла- вије, пардон, западног балкана, или каквом све не геополитичком синтагмом сада на- зивамо „регион“ у западној босни, север- ној далмацији, лици, банији и на кордуну, гробља су мање на удару варвара и мрзите- ља српског имена, него на пример у неким срединама на косову и метохији у бо- санској крајини, зато, гробља, а нарочито тамошњи епитафи, могу бити добар извор писцима историје када смо посетили бо- санске дољане, нисмо ни слутили да ће нам песма, учена на часовима књижевности у српска историја нико бунић је покојник на чијем гробу вегетација наговештава небеску истину и радост општег васкрсења јуначка глава нике бунића (историјске белешке из бихаћке крајине) радован пилиповић 58 3/2011 основној школи бити потпуно освежена у памћењу у босанским дољанима у дољане, или боље речено на дољане, иде се из босанског петровца, прође се поред љуточа, планине карактеристичног имена, а онда се удари налево, помало раз- локаним макадамом пожељно је имати топографску карту крупније размере, јер тамо general packet radio service (gprs) не помаже недалеко од босанских дољана, пар километара југоисточно, налази се пре- дивни водопад – штрбачки бук, који је по- пуларна природна лепота и знаменитост шумски пут којим се стиже у босанске дољане пролази прекрасним перивојем ко- ји, нарочито у октобру, током михољског лета, када јавор добија пламено-црвену бо- ју, открива сву богом дану лепоту крајине али, тај пут се не одржава чак ни онда, ка- да срби из дољана иду у родно место, своју дедовину, на дан празника њихове попаље- не и срушене цркве, 28 августа (успеније пресвете богородице) дољанска црква је изграђена 1901, запаљена 1941, а ништа боље није прошла ни у последњем рату федерална полиција, која обезбеђује при- јављени скуп, до скора је мрким погледима испраћала аутомобиле са регистарским та- блицама из србије, али не пролазе ништа боље ни они са „неутралним“ таблицама из босне и херцеговине иако су срби конститутиван народ федерације бих, њихова прва дискри- минација је на рукавима полицајаца грб федерације има љиљан, шаховницу и 12 звездица европске уније приде, али нигде српског народног симбола срби из фе- дералних општина босанског петровца, гламоча, босанског грахова и дрвара при- хватили су то, али, кроз пошалицу, комен- таришу највеће доње поље штита – жуте звездице, кажу, изображавају управо србе „како играју коло“ након молитве у полуразрушеном и остарелом црквеном здању, кренули смо у обилазак дољанског гробља ни сами не знамо како смо доспели до једног спомени- ка који је био прекривен и тако украшен са бујади и папрати, ниским шумским расти- њем, да је све изгледало као дар природе покојнику примакнувши се, успели смо на споменику да рашчитамо следеће: „овђе лежи тело нике бунића, сина луке и јерине из грмуше који у 38 години живота маја 1867 као српски ускока би посјечен ђе и лежи, а јуначка глава на коцу у бихаћ однешена“ побуна и казна нике бунића нико бунић је покојник на чијем гробу вегетација наговештава небеску истину и радост општег васкрсења егзекуција учи- њена над њим је била сурова, мада меди- цинари мисле да је одсећи главу у суштини лагана смрт, нешто попут брзе гиљотине и јесте, ако џелат зна свој посао међутим, из- ложити главу је страшна опомена другима, опомена становништву сачињеном од по- тенцијалних бунтовника турци су волели да врше погубљења непријатеља мухамедо- ве вере, шеријатског поретка, јавног реда и мира, на петак, на њихов религиозни пра- зник, и то на видним местима – вешањем, сечењем или у најгорем случају набијањем на колац набијање на колац је нешто што је било балканска уобичајеност и део свако- дневице, како говоре многи путописци откривени епитаф обавештава да је нико бунић био „српски ускока“ време ускока из млетачко-турских ратова је давно прошло, али подручје турског серхата и аустријске војне границе (militär-grenze) ни у xix веку није раскрстило са побуњеницима, хајду- цима и наоружаним групама које су биле сигурне да бију битку за национални понос српска историја новембар/децембар 2011 59 или да воде приватну оружану мисију се- ла попут дољана, тик уз границу, била су прави рај за „разбојнике“, „зле госте“, чешће турског царства него ли бечко-пештанске ћесаревине таква природна гнезда, упо- ришта гусларске традиције и концептуал- но-прагматичне поезије била би лишена сваког смисла ако нису у амбијенту сече, пушчаног праха и олова таква места није било могуће пацифико- вати другачије јер „хајдуцима се не може учинити ништа док се не попале куће оних који их скрива- ју“, како једном депешом из 1851 године извештава своју централу у сињу аустријски ухода, познат у историји као „ливањски аноним“ „српски ускока“ је упадао из правца лике, прелазио уну, узне- миравао турске пограничне ка- рауле, бежао од гра- ничних одреда, напа- дао, палио и рушио бе- говске чарда- ке био је потај- на утеха социјално обесправљеном, економски и мо- рално тлаченом становништву ни- ко бунић је последњи изданак оних хајдука и одметнутих ратника ка- кви су били станко сочивица (крај xviii века) и мијат томић (средина xix века), који су водили приватне ратове, мало другачије него њихови претходници јанковићи и смиљани- ћи ови последњи из xvii века су, у глобалним сукобима две цивилиза- ције, ратовали за венецију и много су лакше могли да уновче своје уме- ће баратања пушком и сабљом са- временици нике бунића су свакако и они хајдуци које, на свом путовању кроз босну, помиње александар гиљфердинг 1856 го- дине он истиче њихову способност скри- вања и покретљивости у гламочком крају и како каже, „врло су популарни у босни“ наш нико бунић је нестао у турској јаро- сти, али је можда уписан у неком полицијском извештају, који је том пригодом послат у бихаћ, сарајево или цариград за нас је, засад, једини извор о бунићевој хајдучији лапидаран извештај са његовог надгробника, који по духу досеже у време мраморова бо- санских крстјана, упра- во оних хришћана са кр- сним именом, изданака земље своје племените он је своју главу дао за слободу својих сународ- ника, а има ли ко веће љубави од онога „који душу своју положи за ближње своје“ (јн 15, 13) аутор је библиотекар српске патријаршије 60 3/2011 највећа стратишта православног српског народа о којима се доне- давно мало знало јесу јаме без- данке на велебиту јадовно је мало личко село у срцу велебита као да је и само име одредило да постане познато по јаду и страдању десетинa хиљада људи, жена и деце према сведочењу преживелих из логора „јадовно“ и на основу исто- ријских података, овај казамат смрти се убраја у најбруталнија стратишта другог светског рата све је почело проглашавањем независне државе хрватске (ндх), 10 априла 1941 г већ једанаестог априла усташе су започеле серију хапшења и спровођења срба из го- спића и околине, уз страшну тортуру, у ка- знионицу окружног суда павелић је дру- гог јуна 1941 г издао званично наређење о оснивању логора у ндх међутим, подаци говоре да су и пре овог датума постојали концентрациони логори: „даница“ код ко- привнице, „керестинац“ код самобора и „госпић“ у лици логор „јадовно“ настао је у првој половини маја 1941 г на велебиту, двадесетак километара од госпића и те- слиног смиљана, на 1200 метара надмор- ске висине, дубоко у шуми и под ведрим небом, најпре на површини од 50m х 20m, а на крају читавих 180m х 90m, ограђен са 4 метра високом, бодљикавом жицом у овај комплекс усташких логора, пре- ма вишегодишњем истраживању др ђуре сећања јадовно је мало личко село у срцу велебита као да је и само име одредило да постане познато по јаду и страдању десетинa хиљада људи, жена и деце молитва на велебиту протојереј-ставрофор чедо савичић новембар/децембар 2011 61 затезала из карловца, од 11 априла до 21 августа 1941 доведено је са подручја целе ндх 42246 мушкараца, жена и деце и на најокрутнији начин убијено 40123 особе само 2123 заточеника усташе нису убиле јер их је у томе спречила италијанска вој- ска, па су их на брзину транспортовали у логор „јастребарско“ код загреба ту их је 200 убијено, а друге су отпремили у „јасе- новац“ и у логор „крушчица“ код витеза у енциклопедији старе југославије сто- ји податак да је у јамама велебита убијено 72000 људи, а да је само „шаранова јама“ прогутала 35000 жртава међу убијеним је далеко највећи број срба, преко 38000, затим неколико стотина јевреја, претежно млађих особа, чланова спортског друштва „макаби“ из загреба међу пострадалима 62 3/2011 налази се и један број хрвата антифаши- ста, као и особа других националности чињеница да је међу жртвама толико деце, жена, свештених лица и да су хап- шени у својим кућама и на имањима, го- вори да им је једина кривица била та што су друге вере и нације потресно би било и само набрајање како су, и на који начин, жртве лишаване живота постоје доку- мента која показују колико су се и сами немачки и италијански војници згражава- ли над бруталношћу усташа у целој ндх комунистичка власт је ради „братства и јединства“, на разне начине спречавала свештенике и родбину да посећују масовне гробнице, а „јадовно“ посебно прву већу спомен-плочу над „шарановом јамом“, уз доста проблема, поставило је удружење православних свештеника, 1983 за по- страдале: двојицу архијереја (свештено- мученика петра зимоњића, митрополита дабробосанског и саву трлајића, епископа горњокарловачког) и 53 свештеника тада се знало за толико имена, а према најно- вијим подацима до којих је дошао др зате- зало, у овим логорима су убијена најмање 73 свештена лица ова плоча је полупана 1991 г и још није обновљена ове године, 26 јуна, први пут је досто- јанствено обележена тужна годишњица епископ горњокарловачки г герасим са свештеницима ове епархије служио је над „шарановом јамом“ свету заупокојену литургију и парастос јеврејски рабин произнео је молитву за покој душе својих сународника пригодним говорима број- ном народу су се обратиле многе јавне личности „јадовно“ је и данас отворена и недо- вршена књига како је написала једна новинарка, ово је треће јадовно: прво је оно из 1941, друго из 1991 и треће – ово, данас размишљајући о злу у свету, за крај наводимо речи митрополита амфилохија (радовића) који је негде записао: „семење зла је најопасније ка- да је прикривено учињено зло је најо- тровније кад после извршења буде прав- дано или намерно прикривено велом заборава покајати се за учињено зло, лично или колективно, значи поново открити у себи прави људски лик, значи од братоубице поново постати брат, об- новити се тајном изгубљеног братољу- бља непокајано и неокајано зло постаје извориште нових зала као што се и решења кратковиде политике, донешена и донета ради себичних интереса или лажног мира међу људима и народима, троструко и петороструко плаћају све до деветог кољена“ новембар/децембар 2011 63 ово дводневно путешествије вероу- читеља и његових ђака (матурана- та) отпочело је са врачара, након јутарње молитве и благослова свештеника светосавске цркве планирана је посета великих српских светиња: студенице и испоснице светога саве, петрове цркве, ђурђевих ступова, сопоћана и миле- шеве на „практичној веронауци“ тј на поклоничком путовању, гимназијалци су, посетивши студеницу и испоснице св саве, у свој пуноћи осетили дух правосла- вља иако су само једно поподне боравили у горњој испосници, милостива рука божија помиловала је њихо- ве нежне душе у тим часовима изгубили су осећај за време, ишче- зла је њихова жеља да се брзо врате у циви- лизацију, осетили су да човек може да постоји на један другачији на- чин – до тада неопи- тован, где се битише у вечним оквирима, и где се осећа дејство благо- дати божије ту неопи- сиву милину која обузима душу у сусрету са њеним творцем осетила су не само деца, већ и професори и свештеници који су их предводили мир, спокојство, и не- скривену унутрашњу раздраганост – који се не могу купити никаквим новцем – по- казивали су сви ђаци редом спознали су да је свети сава из ризнице божије, заси- гурно, за своју велику жртву и подвизава- ње добијао неизмерно више од њих самих за непобожног човека ово би било једно место занимљиво тек неколико минута, да се направи нека прелепа фотографија за побожне људе, боготражитеље, ово је место божијег јављања у њиховим срцима и ти тренуци су драгоцени и незаборавни путопис ученици xiv београдске гимназије у дводневној посети великим српским светињама млади боготражитељи ненад вујић 64 3/2011 сусрет са једним монахом на овом по- клоничком путовању поразио је увек присутну сумњу да се баш нама неће посрећити да упознамо некога ко се упу- тио на „она мала врата тесним путем“ ка царству божијем присуство овог скром- ног војника христовог и кратак разговор оставили су неизбрисив траг у младим ђачким срцима код многих ђака су се појавиле сузе на лицима које су изража- вале „радосну тугу“ радост, зато што смо видели да бог обасјава непрестано и кроз наше савременике својом незалазном и нествореном светлошћу оне који изађу њему у сусретање; тугу, јер смо били све- сни да велики део нашега живота прово- димо у сенци, ван домашаја пуноће бо- жанске светлости која обасјава само оне који то траже какви су плодови оваквих путовања схватићемо из речи родитеља једне учени- це који је рекао: „довољно је било да само погледам озарено лице моје ћерке, које је блистало несвакидашњим сјајем и објављи- вало унутрашњу радост, па да знам како јој је било на путовању“ друга ученица је, по повратку, своме тати који је дошао по њу рекла сва одушевљена: „кад стигнем кући, морам пробудити маму и испричати јој ка- ко нам је прелепо било ова два дана, и мора то да чује одмах, ноћас“ то је љубав исконска, истинска, божан- ска, коју делећи са другима не умањујемо, већ је увећавамо једна ученица је рекла: „мој живот се након ових духовних екс- курзија напросто променио на боље“ не- могуће је, на једном месту, написати и са- брати све утиске учесника овог ходочашћа, но сати проведени у аутобусу, вишесатно пешачење, скромна заједничка трпеза, безинтересно упознавање и дружење, уче- ствовање у манастирским богослужењима и светотајинском животу цркве, довели су до тога да сами кажу: „нисмо били на леп- шој екскурзији“ а родитељи после ова- квих искустава њихове деце пожелели су да следећи пут и сами крену на поклоничко путовање какво је ово било дивно путовање и дру- жење описао је спонтано, на крају, и иску- сни возач „ласте“ речима: „да овакву групу и беспрекорно понашање није до сада у својој дугој каријери доживео, иако је во- зио, на домаћим и међународним линијама групе разних узраста и занимања“ и на крају још је додао „да ће бити љубоморан на онога ко буде следећи пут возио ученике xiv гимназије на поклоничко путовање“
... платонистичку, а не хришћанску тезу занимљив је случај патријарха западне теолошке мисли, светог августина (iv-v век), који је достигао ту тачку да душу одреди као самодовољну суштину коју је тело угостило, али нема за њим потребу, чак 1 ν καζαντζάκη, ο καπετάν μιχάλης, εκδ ε καζαντζάκη, αθήνα 1974, стр 188-189 за ширу анализу овог одломка види θανάση ν παπαθανασίου, «εδώ σε θέλω κάβουρα μερικές προτάσεις για τη διδακτική πράξη των θρησκευτικών», часопис σύναξη, τχ 71 (1999), стр 97-107 ни као оруђе2 на овом дуалистичком схватању изграђене су велике струје не само западне теологије, већ и философије и антирелигијске критике међутим, за православно богословље не постоји онтолошка разлика између „деловâ“ човека3 целокупно људско постојање (као уосталом и читав космос) припада једној онтолошкој категорији, категорији „тварног“, дакле створеног ниједан „део“ људског постојања нема порекло „друге врсте“ душа се не схвата као нека суштина која долази из неког другог света, другачијег од оног из ког је тело; није „нестворена“ једино нетварно, дакле нестворено постојање и онтолошки „другачије“ од света јесте бог 2 за хришћанство човек јесте биће које је произашло од земаљске материје која је већ постојала пре његовог појављивања стари завет врло хладнокрвно указује 2 π νικόλαος λουδοβίκος, η κλειστή πνευματικότητα και το νόημα τον εαυτόν ο μυστικισμός της ισχύος και η αλήθεια φύσεως και προσώπου, εκδ ελληνικά γράμματα, αθήνα 1999, стр 48-49, 52, 328 3 π γ φλωρόφσκυ, δημιουργία και απολύτρωση, εκδ πουρναρά, θεσσαλονίκη 1983, стр 49-88 θανάσης ν παπαθανασίου, «δυτικός και ανατολικός χριστιανισμός», часопис σύναξη, τχ 5 (1983), стр 68-71, 243-275 истог аутора, ανεστιότητα και παραπεμπτικότητα κριτικές προσεγγίσεις στα θεολογικά δρώμενα, εκδ αρμός, αθήνα 1998, стр 103-119 неприхватљиво је и достојно жаљења то да се један научник, доктор, задовољава информацијама о богословљу које су му нудили часови верске наставе у његовом ђачком добу 42 3/2011 на то да материја његовог стварања нити долази изван створеног нити представља део неке божанске суштине, већ је „од праха земаљског“ (1мој 2, 7) зато никаква расправа не може стајати између православног богословља и теорије еволуције међутим, његова специфичност (печат божији на њему, рекли бисмо више теолошки) се налази у нечем другом: не у некаквој посебној суштини унутар њега, већ у његовој могућности да дође у личносну заједницу са другачијим постојањем које се назива бог оно је нешто слично свирачу лире који се не убраја у компоненте лире такође, оно је попут тога да се истина заљубљеног не исцрпљује у његовим суштинама по себи, него лежи у могућности њиховог саслуживања, сусрету са тим другим постојањем (са својим љубљеним или љубљеном) и постајању учесником његовог живота овде се јавља питање слободе, на које би, пошто је и оно изобличено, било добро да се на кратко осврнемо поново ћу се послужити сликовитим приликама казанзакисове сцене, иако је не сматрам потпуним изразом црквених теза (за цркву, нпр, човек је активно лице и посебна личност, а не некакав инструмент/лира у рукама неког бога господара/музичара) стога, ако свирач лире случајно не постоји, онда казанзакис има право: човек се потпуно гаси чим се сломи међутим, ако ван лире постоји свирач, онда лира има перспективу да настави да постоји, не захваљујући неком њеном елементу, већ захваљујући вези са њим, који и даје лири могућност „обнове“ супротно распрострањеном веровању, црква не сматра вечни живот настављањем душе која напушта тело, дакле као да је оно тобоже некакав омотач или затвор вечни живот је онај који ће осванути на крају историје, који ће искрснути из сусрета света и бога и означити обнову света не укидање материје, већ укидање пропадања не укидање тела, него његов преображај и ослобођење од смрти дозволите ми да то кажем и овако: ако бог заиста постоји, и дакако ако постоји тако како га црква „схвата“ (дакле, као постојање коренито другачије од човека и света, као постојање које је живот који не пропада и љубав која не осиромашује), онда се човеку нуди огромна могућност, могућност коју је немогуће да му понуди сам човек или читав свет ако прихвати овај позив божији и постане причасник овог другачијег, божијег, живота, онда ће се људско постојање отворити ка потпуно новим димензијама, моћи ће да се ослободи од задаха смрти не наводим све ово као најприродније ствари како би их прихватили беспоговорно питање вере остаје отворено, за хришћанско богословље свирач лире остаје неизрецив и препознаје се на другачије начине, дакле потпуно је другачији од лире све ово наводим како бих показао да се у једном дијалогу – невезано за лично прихватање или одбацивање вере – не невезано за лично прихватање или одбацивање вере – не може се прескочити чињеница да гледиште хришћанске теологије потврђује свет, његову целину и материјалност итд и нуди тло за један озбиљан дијалог новембар/децембар 2011 43 тема броја може прескочити чињеница да гледиште хришћанске теологије потврђује свет, његову целину и материјалност итд и нуди тло за један озбиљан дијалог 3 један други предуслов у дијалогу науке и теологије може се тицати критеријума примене научних открића лично, нисам сагласан са паником која се шири међу многим хришћанима пред брзим напретком, и имам утисак да у великој мери ова паника није последица знања о постојећим опасностима, већ напросто несигурности коју осећа онај ко гледа како се мења оно што је познато о свету дакле, питање које се поставља нема везе са сузбијањем научног напретка, нити са носталгијом за пећинским добом оно је у вези са опасношћу од специфичног морализма, од ког је у опасности и научна и теолошка свест то је опасност владајућег схватања „добра“ да дефинишемо – изаберемо, дакле, нешто „добро“ и затим да га остваримо чак и на уштрб слободе даћу један пример могућности пренаталне провере или одређења пола детета ме не брину толико, јер генерално јачају људску интервентност на природу, него зато што засебно храбре родитељски апсолутизам и јачају физиономију деце као „тековина“, а не као засебних личности сећам се ериха фрома који је говорио о три изласка у животу човека: излазак из материце мајке (који се увек деси), излазак, тј одвајање од њених груди (који се такође једног момента догоди) и излазак из њеног загрљаја (до чега, у неким случајевима, никада не дође)4 неуспех трећег изласка се поклапа са катастрофалном параморфозом младе личности у подређеном положају, сенци или под надзором старијег, увек, наравно, за „добро“ детета чини ми се да ова параморфоза вреба многе изборе данашњих заједница, владајуће изборе, што може имати опсег од лоботомије генетског кандидата за злочинца, до сматрања човека кесом резервних делова можда се испоставља да је питање следеће: како ће човек постати учесник и протагониста живота, а не његов посматрач или потрошач? ово значи уступање првенства његовој слободи танасис папатанасиу из часописа φιλοσοφία και παιδεία (τ 17-18, 1999, стр 34-36) 4 έριχ φρομ, το δόγμα του χριστού, εκδ μπουκουμάνης, αθήνα 1974, стр 218-219 исус христос, победитељ ада 44 3/2011 l можете ли нешто више да нам кажете, са становишта православног учења, о појмовима вера и знање, и његовим методама сазнања, с обзиром на савремене токове теологије, философије, науке и културе? то јест, да ли можемо да кажемо: верујем или знам да постоји бог? – овде бих желео да нагласим две ствари прво, дилема „вера или знање“, која почива на поставци да знање потире веру, а вера искључује знање, ствар је прошлости рационалистички ентузијазам, позитивизам и читава модерна од просветитељства па до краја 19 и почетка 20 века, у центар постављају рационалног човека способног да рационално делује, ослобођеног од „религијског мрака“ два светска рата и низ локалних ратова, као и многи увиди из области антропологије, културологије и психологије, показали су да ова антрополошка идеја није спроводива у животној пракси, нити је историјски утемељена религијско у 20 и 21 веку доживљава озбиљну рехабилитацију друго, када говоримо о вери и знању потребно је јасно дефинисати на коју веру и на које знање мислимо мислимо ли на прирoдна знања или знања о натприродном? знање о природи, сва знања до којих човек долази проучавајући свет око себе, без сумње су позитиван развој сетимо се само, на пример, епидемија и глади у средњем веку које су сејале смрт широм европског континента и развој прехрамбене индустрије и медицине у новом веку, који данас омогућавају човеку да унапреди квалитет и квантитет живота с друге стране, говоримо о знању о натприродном тврдити да неко зна да нема бога или да има бога, данас је мало проблематично ми који верујемо, сакупљамо наша знања о вери из нашег предања и личног искуства, и таква знања нам нико не може оспорити слободни смо да их сведочимо свету када, пак, неко данас тврди да зна да нема бога или неке ултимативне реалности, сам себе дисквалификује из озбиљног научног дискурса ако верује да бог не постоји, то је друго данашња дискусија о „стварности“ одвија се у арени интерпретација један од равноправних бораца у тој арени је хришћанска вера и теологија разговор са др предрагом драгутиновићем доцентом на катедри светог писма новога завета православног богословског факултета у београду вера и(ли) знање разговор водила: милана ивковић човек који верује може постати свемогући бог, управо на супротан начин од онога на који је човек хтео да постане бог не верујући богу новембар/децембар 2011 45 тема броја l да ли сматрате да појмове вера и знање можемо да повежемо са речима из старог завета: „па ћете постати као богови и знати шта је добро, а шта зло“ (1мој 3, 5)? – наведени текст је вишедимензионалан његов акценат није толико на тајновитим речима „познања добра и зла“ колико на акту човековог одбијања да верује богу, и то баш када се од њега тражи нешто мало, готово у виду молбе у контексту егзистенцијалне интерпретације извесно повезивање између вере и знања је могуће: веру, као поверење између човека и бога, замењује знање о добру и злу човек одбија заједницу поверења и чини оно једино што се тражи од њега да не чини овај текст је један од многих библијских текстова који илуструје човекову немоћ да верује библија читаоцу често указује на потребу надилажења самога себе и сопственога знања, и позива га на беспоговорно предавање божијој вољи, ма колико се она човеку чинила парадоксалном и то јесте парадоксално: коначна извесност је у вери, а не у знању 46 3/2011 богу, да пројави веру аврамову (јевр 11, 8), веру праотаца која је маркирала главне странице у историји спасења одбијање (по)вере(ња) у корист знања и познања одводи човека од бога l у какву везу се могу довести еванђељске речи: „ако имате вјере колико зрно горушичино рећи ћете гори овој: пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће“ (мт 17, 20), и „ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује“ (мк 9, 23), са православним учењем о стваралачкој слободи која је изнад сваког „избора“? – не знам на које православно учење о „стваралачкој слободи која је изнад сваког избора“ мислите? уопште нисам сигуран да се о слободи нешто може учити у сваком случају, наведени текстови указују на моћ вере која је у стању не само да поремети природне законе, већ да оспособи човека да све што му његово природно знање сугерише као немогуће, учини могућим овде срећемо типичан мотив библијске вере човек који верује може постати свемогући бог, управо на супротан начин од онога на који је човек хтео да постане бог не верујући богу (пост 3, 5) и као што видите, у библији, вера није првенствено декларативно исповедање вере или неко учење о вери, већ суштинско поверење да је бог ту, да је са нама l како нам је познато наглашавање вере петрове на којој се изграђује црква: „блажен си симоне, сине јонин! јер тијело и крв не открише ти то, него отац мој који је на небесима а и ја теби кажем да си ти петар, и дилема „вера или знање“, која почива на поставци да знање потире веру, а вера искључује знање, ствар је прошлости новембар/децембар 2011 47 тема броја на томе камену сазидаћу цркву своју, и врата пакла неће је надвладати и даћу ти кључеве царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима, а што раздријешиш на земљи, биће разрдријешено на небесима“ (мт 16, 17–19), можете ли нам саопштити и неколико речи у вези са тим? – вера коју петар исповеда је почетак једног новог поглавља у историји спасења у личности исуса из назарета, петар, заступнички за све апостоле и коначно све хришћане, препознаје обећаног месију да је извор његовог познања „одозго“, од бога, а не „од крви и меса“ још једном показује напетост између знања која човек стиче природним путем и вере која је дар и која се често противи природном познању ако читате даље овај текст, видећете кризу петрове управо исповеђене вере, која „пада“ на његовом људском знању, знању „од крви и меса“, да је немогуће да месија, цар израиљев, пострада на крсту (mт 16, 22–23) још једном се показује напетост између вере и знања све што петар „зна“ о месији не важи његова вера угрожена је његовим знањем библија читаоцу често указује на потребу надилажења самога себе и сопственога знања, и позива га на беспоговорно предавање божијој вољи, ма колико се она човеку чинила парадоксалном и то јесте парадоксално: коначна извесност је у вери, а не у знању l да ли можете нешто да нам кажете о вери и знању из преспективе „химне љубави апостола павла“: „и ако имам дар пророштва, и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам“ (1кор 13, 2) – долазимо до саме суштине овај текст показује основно убеђење хришћанске цркве да свако знање, свака вера, ма колико били узвишени и фасцинантни, без љубави нису ништа господ христос је господ бескомпромисне љубави вера у њега је вера бескомпромисне љубави према њему и људима у којима га срећемо напетост између вере и знања потире се љубављу знања која имамо, вера коју поседујемо стоје или падају на испиту љубави према људима интегрална хришћанска личност сва знања и сву веру ставља у службу љубави према људима то је апостол павле поручио коринћанима, који, као уосталом често и ми, нису били начисто са тим како да пројаве свој нови хришћански идентитет ако желимо да знамо шта је у овоме веку највеће, то је љубав (1кор 13, 13) апостол петар, детаљ са фреске из манастира жиче 48 3/2011 живимо у добу изузетног технолошког и научног напретка без многих врхунских технолошких достигнућа као што су аутомобил, телевизор, радио, компјутер итд просто је незамислив живот човека данашњице иако се човек данашњице често изјашњава као верник и припадник неке од традиционалних религија његов живот је до те мере одређен апаратима „без којих се не може“ да он, уљуљкан у сигурност коју му пружају исти, и не схвата колико му је позитивизам ушао под кожу људи 21 века додуше нису позитивисти у смислу да су филозофске присталице оснивача овог правца огиста конта, него они једноставно имају велико поверење у све оно што званична наука каже како и не би кад су плодови те науке супер-компјутери, васионски бродови, сателити и најсавременији авиони? самоуверени због страховитог напретка науке и продора у најскровитије кутке живог и неживог света, научници пледирају да путем исте, реше чак и она питања која су одвајкада задавала муке људима свих времена и простора наравно, то су метафизичка или „проклета“ питања како их зове достојевски како и када је настао свет, како је постао живот, има ли живота после смрти, постоји ли створитељ – питања су која су одувек интересовала и задавала муке људима од старине до данашњих дана „официјелна“ наука се потрудила да нам и на ова питања да своје одговоре тако да их она често намеће као једине и општеобавезујуће тако имамо теорију о настанку универзума путем великог праска, разне хипотезе о абиогенези које се баве настанком живота, теорију еволуције која се бави генезом живог света, свакојаке хипотезе о старости свемира итд какав став треба да има православни хришћанин према свим тим хипотезама и према савременој науци уопштено? што се теоријског аспекта тиче једно је сигурно – о којој год од горепоменутих и осталих сродних тема желимо да износимо мишљење обавезно је да се добро разумемо у то шта причамо у супротном се може врло лако десити да будемо исмејани од оних који нису верујући, али су упућени у задате теме, а то посредно значи да се исмева хришћанска вера сама по себи зато треба бити опрезан и говорити искључиво о ономе у шта се заиста хришћанско учење и савремена наука протонамесник горан живковић какав став православни хришћанин треба да има према научним хипотезама и према савременој науци уопштено? новембар/децембар 2011 49 тема броја разумемо, уједно бивајући свесни да ниједна од ових хипотеза није савршена, као и да је наука сама по себи ход ка научној истини што се у историји исте доказало много пута такође треба да будемо свесни чињенице да науке често у самом свом називу имају суфикс – „логија“ настао од предивне речи логос којом богонадахнути апостол јован богослов назива друго лице свете тројице – сина божијег зато уз познавање тематике треба увек да будемо свесни чињенице да је бог створитељ невероватно комплексне, логосне васељене и у том смислу да имамо храбрости да управо путем науке сведочимо величанственог бога наука није терен са кога треба да бежимо, већ напротив коме треба да хитамо јер исти недвосмислено говори о логосу, али треба бити добро припремљен за то сведочење што се егзистенцијалне стране тиче, поћи ћемо од максиме великог јована златоустог који каже да је (парафразирано) највећи непријатељ хришћанина конформизам данашњи човек је управо уљуљкан у том обиљу технологије путем које осећа једну тобожњу сигурност, а која га опет утврђује у назови-уверењу да му бог и није потребан јер, ето, све што је потребно има ту, у 21 веку зато некако и не осећа потребу да осети оно једино право покровитељство, а то је покровитељство господа исуса христа наиме, он је често лењ да устане недељом и дође и види оно што се дешава у његовом матичном храму осетивши у пракси то једино право и аутентично покровитељство небеског оца свих људи на жалост он се често задовољава мрвицама, а то је управо та сигурност коју му пружају све могуће савремене технологије, тако да и не размишља о томе да постоји нешто далеко савршеније од тога као и у целој историји човечанства, човека је лако преварити и све оно што се данас дешава око нас нам управо говори о томе ипак, може се рећи да су данас многи засићени чаролијама модерног доба и да се код њих јавља дубока потреба за аутентичним духовним вредностима које управо могу наћи у саборном православљу на православним мисионарима данашњице, нарочито свештеницима, управо је да препознају ту духовну глад и да помогну онима који су духовно гладни да се засите једине хране која доликује човеку као боголиком бићу аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову 50 3/2011 „знам да ништа не знам“, рекао је сократ, а притом га је пророчиште у делфима назвало најмудријим човеком у грчкој песми на евровизији 1979 године, сократ се назива и „првим христом“, с обзиром да је учио да познати добро, значи бити добар, односно да ћемо, знајући шта је добро, следствено томе и чинити добро гледајући шта се све у историји дешавало пре, а нарочито после њега, тешко би се могли сложити с тим (бар не у потпуности) јер се показало да познавање добра и зла није допринело томе да се зло никад не деси напротив но, тај мудри човек, сократ, тврдио је да ништа не зна сматрао је да све знање које поседује сувише ситно спрам свега што не зна; тиме као да је покушавао самог себе да сачува од гордости, кроз својеврсно аскетско разматрање себе самог, што га на неки начин (заједно са страдањем) и чини првим хришћанином (тј неком античком прасликом христа) кроз историју, а и данас, некако се наметало – споља, рекли бисмо – да су вера и знање у супротности, што је већ на самом почетку – нетачно, будући да не можемо да верујемо ако пре тога не знамо нешто о томе у шта верујемо вера се наставља на знање, и даје нам одговоре на оно на шта егзактне науке не могу, но она, насупрот увреженом мишљењу, нарочито међу људима који се изјашњавају као атеисти (а притом испољавају потребу да причају о вери), не негира знање, ма како да су поједини „представници“ појединих грана хришћанства у свом времену поступали према науци и научницима само хришћанство као такво се не scio me nihil scire оно што желимо да спознамо је много шире од наших капацитета и тек кад човек застане и себи самом призна да не може да спозна и разуме све, долази на ниво мудрог човека миљан танић свети апостол лука, икона из друге половине 17 века, русија новембар/децембар 2011 51 тема броја одриче науке – свети оци су врло добро познавали науку свог времена и користили се њоме, св апостол лука је био лекар (што они који су против медицине изгледа заборављају), а и данас су многи служитељи цркве истовремено и истакнути научници наш проблем са знањем није дакле тај да су вера и знање нешто супротно, него што се ми занесемо па мислимо да знамо све, а нисмо свесни да напросто нити можемо да знамо све, нити имамо чиме да спознамо све, будући да научници (да, они које присталице знања у рату истог с вером величају као нове богове) кажу да о органу којим спознајемо – мозгу – много више не знамо, него што знамо а и да знамо, оно што желимо да спознамо је много шире од наших капацитета и тек кад човек застане и себи самом призна да не може да спозна и разуме све, долази на ниво мудрог човека – сократа – да схвати и каже да ништа не зна, не мислећи наравно да буквално ништа не зна, већ остављајући простора једином који зна све да делује у нама, направи скок ка вери (о чему је говорио и кјеркегор) и спозна сопствену ништавност то нас с једне стране штити од гордости и прелести, а с друге стране нас подстиче да радимо и учимо даље, у чему и јесте смисао знања – не да стагнира и буде самодовољно, него да се шири, дели и помаже нам да се уздижемо ка једином свезнајућем аутор је стални сарадник радија слово љубве смрт сократова, рад француског сликара жак-луј давида (jacques-louis david,1748–1825), чува се у метрополитен музеју у њујорку 52 3/2011 оно што толстој овде каже је, једноставно, да не можемо појмити књигу, слику или песму ако их нисмо прво искусили, тј ако их нисмо прочитали, видели, чули опипали, и не само то, већ да не постоји ни један други начин да доживимо та дела дело које се може препричати, објаснити у својој целокупности, или изразити на различите начине није уметничко дело односно, уметничко дело је уметничко само ако није препричљиво, објашњиво нити изразиво на неки други начин, већ је једини начин схватања и поимања уметничког дела искуственост у њему, односно гледање слике, читање књиге,, слушање песме оно што се овде мисли може се изразити на другачији начин помоћу појма непоновљивости наиме, дело је уметничко само ако је непоновљиво, тј ако се не може поновити ни на један други начин колико год он био напреднији, савременији или древнији, бољи, другачији; дело је уметничко само ако такво какво јесте, и, ако може да се пореди са другим делима, није сводљиво на њих, већ у њему постоји нешто непоновљиво, и то толстој назива жижом, тј фокусом и центром дакле, појмом жиже се дефинише оно што је за дело нужно да буде непоновљиво да би се могло назвати уметничким чини нам се да је овде наслућено нешто не само везано за дефиницију уметничког дела, већ и за ваљано схватање појма душе мало ћемо променити цитат: „најважније у човека је душа у којој се сустичу сви остали зраци који из ње полазе ова душа треба да остане недоступна свим нашим објашњењима сваки истински човек има свој разлог и смисао управо у чињеници да његов садржај не може бити изражен другачије, до овим средиштем“ другим речима, биће које би се могло објаснити у својој целокупности не би било човек слично као и у случају уметничког дела, оно што се овде мисли, може се изразити помоћу појма непоновљивости човек је човек само ако је непоновљив, тј ако се не може поновити ни на један други начин колико год он био напреднији, савременији или древнији, бољи, другачији; човек постоји само ако такав какав јесте, иако може да се пореди са другим људима, није сводљив на њих, већ у њему постоји нешто непоновљиво, а што се може назвати душом дакле, појам душе, који хришћански аутори користе бавећи се питањем шта је то човек, постоји да би се што боље описала, истакла или дочарала мисао да је за човека нужно да буде непоновљив да би се могао називати човеком жижом, односном душом се описује непоновљивост песнички станује човек фокус, жижа или о души малиша пушоња најважније у једном уметничком делу је жижа, фокус, центар у коме се сустичу сви остали зраци који из њега полазе ова жижа треба да остане недоступна свим нашим објашњењима свако истинско уметничко дело има свој разлог и смисао управо у чињеници да његов садржај не може бити изражен другачије, до овим средиштем л н толстој новембар/децембар 2011 53 међу изузетне личности српске историје убраја се, по свом под- вижништву, преподобни монах давид, у световном животу димитрије (дмитар), потомак светородне лозе не- мањића димитријев отац био је вукан, најстарији син великог жупана стефана немање (св симеона мироточивог) и његове супруге анe (св анастасије) кнез вукан је покушао да, упркос жељи св симеона, преузме престо великих жупана, али се на крају помирио са братом стефаном првовенчаним и уче- ствовао у преносу моштију свог оца из светитељи српске цркве потомак светородне лозе немањића, прадеда кнегиње милице (свете евгеније – ефросиније), чија лоза „много лепо процвета“ – ктитор манастира давидовица жупан димитрије преподобнимонахдавид др ђорђе т вуковић 54 3/2011 хиландара у студеницу очеве мошти, како казује сава i, до саме студенице понела су савина браћа, вукан и краљ стефан првовенчани та сцена прено- са моштију приказана је и у живопису сопоћана на фресци се виде браћа како носе очеве мошти, један напред, а други позади, а око њих млади племићи, вероватно њихови синови тај светосав- ски дух који је помирио браћу надахнуо је и младог димитрија, који је, могуће, приказан на овој сопоћанској фресци у њему је остала жудња да пружи лич- ни допринос и оправда оца вукана и своју породицу по жељи св симеона, владарски престо и ктиторска права на хиландар припала су стефану првовен- чаном и његовом потомству димитрије је пожелео да се одужи хиландару, за шта се указала прилика у време краља уроша i поклон хиландару димитрије је одлучио, вероватно по жељи самих монаха, да село кастрин (градац) откупи и приложи српском све- тогорском манастиру хиландар то је да- нашње село кастри, око три километра југозападно од евкарпије, у долини стру- мице пошто се поменуто село налазило у границама византије, то се димитрије обратио надлежним властима његов дар је прво одобрио деспот јован, царев брат и управник солуна, а затим и сам цар михаило viii у златопечатној повељи (април 1271 године) у повељи се „жупан кир димитрије“ помиње као царев „при- јатељ“, што, по мишљењу нашег угледног историчара в ћоровића, указује на ње- гове родбинске односе са византијским двором сасвим је могуће да је цар имао у виду преговоре по којима је царева кћер- ка ана требало да се уда за урошевог си- у време свархиепископа јевста- тија i и урошевог сина, св краља драгутина, жупан димитрије је почео градњу задужбине у жупи љубовиђи, налиму: договорио се са неимарима, угледним дубровачким грађанином деси- ном де риса и његовим сином влахом да саграде храм светог богојављења, и испуне храм украсом до врха, са свим радови- ма у камену и малтеру по мона- шком имену ктитора, манастир је прозван давидовица светитељи српске цркве манастир давидовица, задужбина светог давида новембар/децембар 2011 55 на, принца милутина димитрије је био брат од стрица краљу урошу и као близак рођак српског краља могао је да се назо- ве царевим пријатељем и у дипломатском и у родбинском смислу међутим, цар се изненада предомислио по питању плани- раног венчања, вратио свадбену повор- ку са границе и чак погоршао односе са српским двором скоро у исто време, цар је ушао у сукоб и са србијом и са бугар- ском, о чему сведочи и једна његова пове- ља (август 1271 године), а разишао се и са деспотом јованом, којег је удаљио из своје близине поменути догађаји су покренули оспоравање димитријевог поклона ма- настиру хиландар новонастали спор је дошао до цара, али је михаило viii остао при ранијој одлуци да одобри димитри- јев поклон хиландару цареву одлуку у дело је спровео пансеваст јован комнин, а нову хрисовуљу о поклањању села са тамошњом црквом саставио је царев ло- готет георгије акрополит (јул 1277) тако је, још за димитријевог живота, разреше- но спорно питање и остварено даривање једног чистог и побожног срца манастиру хиландар задужбина на лиму у време св архиепископа јевстати- ја i и урошевог сина, краља драгутина, жупан димитрије је почео градњу заду- жбине у жупи љубовиђи, на лиму: дого- ворио се са неимарима, угледним дубро- вачким грађанином десином де риса и његовим сином влахом да саграде храм светог богојављења, и испуне храм укра- сом до врха, са свим радовима у камену и малтеру у уговору који је склопљен овом приликом у дубровнику, вуков (син) димитрије (dimitrius de volco) по- миње се као личност у одмаклим годи- нама живота (30 август 1281) упркос старости, архивска белешка из наредне године обавештава нас да је димитри- је постао монах како казује белешка, у дубровник је дошао марко васиљевић из котора, посланик краљице јелене, и у краљичино име примио већи део новца (1600 перпера) из поклада „старца дави- да, који се некад називао жупан дими- трије“ (19 маја 1282) „ангелски образ“: монах давид вест да је димитрије постао монах не треба повезивати само са успешним то- ком радова на довршавању задужбине то је била година изузетних догађаја у срп- ској историји краљ драгутин предао је власт млађем брату милутину на сабору у дежеву, а краљица јелена се заузела да се пренесу мошти св архиепископа јо- аникија i блиска временска веза између преноса моштију св јевстатија (27 април 1282) и подизања велике суме новца из дубровачког поклада (19 мај 1282) гово- рили би у прилог позајмици којом би се тренутно покрили новонастали трошко- ви краљичиног двора после свега три месеца, у дубровачку благајну је враћена увећана сума новца и положено вредно посуђе (20 август 1282), вероватно као награда димитрију за његово разумевање и помоћ у изузетно важном догађају срп- ске духовне и световне историје током наредних година, монах давид је посте- пено подизао мање новчане износе, било лично, било преко посланика груб(и)ше он новац није штедео да би сакупио бла- го на земљи где га мољац и рђа кваре, и где лопови поткопавају и краду, већ да би стекао благо на небу (ср мт 6, 19–20) где свих ових опасности нема и где су многи станови оца нашег небеског (ср јн 14, 2) вођен истинском побожношћу, у вре- ме српског архиепископа јакова и краља милутина, монах давид је подигао сву своју уштеђевину и упутио се на ходоча- шће у свету земљу без обзира на старост, пловидбу морем и друге потешкоће које 56 3/2011 су га успут чекале, свети монах се упутио на далек поклонички пут он се свакако угледао на светле примере његових са- временика, искусних подвижника, светих српских архиепископа који су ишли на ходочашће у јерусалим на основу крат- ких бележака у сачуваним летописима и одсуства података о преносу моштију, мо- же се закључити да се св давид вратио у србију са поклоничког путовања (око 1287 године), а недуго потом се упокојио (око 1288) сахрањен је у свом манастиру, у задужбини коју је за живота подигао и која и данас постоји по монашком имену ктитора, манастир је прозван давидови- ца насеље у коме се налази храм светог богојављања називало се некада (старо) бродарево (али су знатно касније турци ово насеље преселили на данашњи поло- жај на обали лима) и брајина лука, а сада гробнице (због изузетно старог гробља чији су остаци и данас видљиви) света лоза од овакве дивне и богочежњиве лич- ности, као што је био св давид, потекли су славни и значајни потомци према објављеним старим српским летописима (карловачки, бранковићев, загребачки и врхобрезнички), свети давид је имао синове и кћери пре свог монашења од његових потомака, по имену се спомиње најстарији син вратислав, који је по се- ченичком и бранковићевом летопису, као и надгробном натпису жупана радослава, био велики кнез од потомака великог кнеза вратислава у историјским извори- ма се спомињу жупан радослав, сахрањен у давидовици, и кнез вратко, прославље- ни војсковођа цара душана према ра- зним летописима, вратко је имао синове и кћери, при чему се у досад проученим историјским изворима спомињу жупан никола и његова сестра кнегиња милица (преподобна евгенија) константин философ је у „житију све- тог деспота стефана лазаревића“ иста- као да деспотова мајка, кнегиња милица, води порекло од вукана и његовог сина димитрија (дмитра), који је назван „у светом анђеоском чину – давид“, што вероватно представља одјек култа који је почео око задужбине давидовице и проширио се даље у цркви закључујући излагање о давидовом потомству, кон- стантин философ језгровито каже: „и та (давидова) лоза много лепо процвета“ у време светог патријарха макарија (соколовића), посланство цара макси- милијана ii, на свом путу за цариград задржало се у манастиру раваница не- колико дана (1567) царско посланство је видело свете лазареве мошти и чу- дотворну богородичину икону чувану у манастирској ризници члан посланства, марко антоније пифагета, познати пи- сац свог времена, записао је да су рава- ничке фреске биле скоро обновљене и да једна фреска приказује лазаревог „таста“, иначе „деспота“ који се замонашио пи- сцу је вероватно објашњено да је свети монах („преподобни отац “) кнегињин предак, што је пифагету навело да поми- сли да је реч о „оцу“ свете кнегиње ми- лице и према томе, о лазаревом „тасту“ овде је највероватније реч о једином ми- личином претку за кога је забележено да се замонашио – о кнегињином прадеди, св монаху давиду немањићу како су се лазаревићи позивали на сродство са немањићима, преко кнегиње милице и њеног прадеде св давида, то је пифагета схватио да је „таст“ оставио лазару кру- ну и земљу у наслеђе приказивање све- тог давида српског на једној раваничкој фресци значи да је његов култ постао ра- ширен изван лимске области, а сведочан- ство царског посланства говори како је култ одржаван и у xvi веку, а и данас се прославља у нашој помесној цркви светитељи српске цркве новембар/децембар 2011 57 „што је неба да је лист ’артије што је гора да су калемови што је море да је црн мурећеп, па да пишем три године дана, не би моји’ исписала јада“ лепота и туга једне хиперболе овако се завршава једна жалостива пе- сма која говори о прекинутој љубави имена двоје младих који су је градили ни- су записана они се у тој народној песми, која је продрла и у уметничку књижевност, називају шифрованим именима „плави зумбул“ и „зелена када“ обоје су расли у њиви препуној слатког бостана, а онда је плави зумбул изненада „отишао на доља- не“, док је када остала сама у бостану, камо је зумбул дозива: „душо, моја, у бостану кадо, како ти је у бостану самој?“ зелена када своју тугу исказује горе наведеном хиперболом није било храбрих историчара и фол- клориста који би покушали да докуче ме- сто и време настанка фабуле из романсе топоним и насеље дољани, поред нама блиске посавске остружнице, срећу се нај- масовније у босни и херцеговини и то на неколико места, од централне босне, преко западне херцеговине до крајине ношен „црним ветром“ који у српској народној митологији дува са истока, докотрљали смо се у радозналости баш на запад, у по- трази за најаутентичнијим дољанима јер, најраспричанију и најзанимљивију про- шлост, са највише наративне и поетске снаге, имају управо босански дољани, село које се налази у поуњу, на граници босне са ликом, у федерацији бих ово место је средином xix века било средиште чувене дољанске буне која је из- била 1858 и која је била увертира за велики босанско-херцеговачки устанак 1875–1878 године данас у њему нема живих српских домаћинстава, јер је село жртва етничког чишћења српство се угасило на многим историјским територијама бивше југосла- вије, пардон, западног балкана, или каквом све не геополитичком синтагмом сада на- зивамо „регион“ у западној босни, север- ној далмацији, лици, банији и на кордуну, гробља су мање на удару варвара и мрзите- ља српског имена, него на пример у неким срединама на косову и метохији у бо- санској крајини, зато, гробља, а нарочито тамошњи епитафи, могу бити добар извор писцима историје када смо посетили бо- санске дољане, нисмо ни слутили да ће нам песма, учена на часовима књижевности у српска историја нико бунић је покојник на чијем гробу вегетација наговештава небеску истину и радост општег васкрсења јуначка глава нике бунића (историјске белешке из бихаћке крајине) радован пилиповић 58 3/2011 основној школи бити потпуно освежена у памћењу у босанским дољанима у дољане, или боље речено на дољане, иде се из босанског петровца, прође се поред љуточа, планине карактеристичног имена, а онда се удари налево, помало раз- локаним макадамом пожељно је имати топографску карту крупније размере, јер тамо general packet radio service (gprs) не помаже недалеко од босанских дољана, пар километара југоисточно, налази се пре- дивни водопад – штрбачки бук, који је по- пуларна природна лепота и знаменитост шумски пут којим се стиже у босанске дољане пролази прекрасним перивојем ко- ји, нарочито у октобру, током михољског лета, када јавор добија пламено-црвену бо- ју, открива сву богом дану лепоту крајине али, тај пут се не одржава чак ни онда, ка- да срби из дољана иду у родно место, своју дедовину, на дан празника њихове попаље- не и срушене цркве, 28 августа (успеније пресвете богородице) дољанска црква је изграђена 1901, запаљена 1941, а ништа боље није прошла ни у последњем рату федерална полиција, која обезбеђује при- јављени скуп, до скора је мрким погледима испраћала аутомобиле са регистарским та- блицама из србије, али не пролазе ништа боље ни они са „неутралним“ таблицама из босне и херцеговине иако су срби конститутиван народ федерације бих, њихова прва дискри- минација је на рукавима полицајаца грб федерације има љиљан, шаховницу и 12 звездица европске уније приде, али нигде српског народног симбола срби из фе- дералних општина босанског петровца, гламоча, босанског грахова и дрвара при- хватили су то, али, кроз пошалицу, комен- таришу највеће доње поље штита – жуте звездице, кажу, изображавају управо србе „како играју коло“ након молитве у полуразрушеном и остарелом црквеном здању, кренули смо у обилазак дољанског гробља ни сами не знамо како смо доспели до једног спомени- ка који је био прекривен и тако украшен са бујади и папрати, ниским шумским расти- њем, да је све изгледало као дар природе покојнику примакнувши се, успели смо на споменику да рашчитамо следеће: „овђе лежи тело нике бунића, сина луке и јерине из грмуше који у 38 години живота маја 1867 као српски ускока би посјечен ђе и лежи, а јуначка глава на коцу у бихаћ однешена“ побуна и казна нике бунића нико бунић је покојник на чијем гробу вегетација наговештава небеску истину и радост општег васкрсења егзекуција учи- њена над њим је била сурова, мада меди- цинари мисле да је одсећи главу у суштини лагана смрт, нешто попут брзе гиљотине и јесте, ако џелат зна свој посао међутим, из- ложити главу је страшна опомена другима, опомена становништву сачињеном од по- тенцијалних бунтовника турци су волели да врше погубљења непријатеља мухамедо- ве вере, шеријатског поретка, јавног реда и мира, на петак, на њихов религиозни пра- зник, и то на видним местима – вешањем, сечењем или у најгорем случају набијањем на колац набијање на колац је нешто што је било балканска уобичајеност и део свако- дневице, како говоре многи путописци откривени епитаф обавештава да је нико бунић био „српски ускока“ време ускока из млетачко-турских ратова је давно прошло, али подручје турског серхата и аустријске војне границе (militär-grenze) ни у xix веку није раскрстило са побуњеницима, хајду- цима и наоружаним групама које су биле сигурне да бију битку за национални понос српска историја новембар/децембар 2011 59 или да воде приватну оружану мисију се- ла попут дољана, тик уз границу, била су прави рај за „разбојнике“, „зле госте“, чешће турског царства него ли бечко-пештанске ћесаревине таква природна гнезда, упо- ришта гусларске традиције и концептуал- но-прагматичне поезије била би лишена сваког смисла ако нису у амбијенту сече, пушчаног праха и олова таква места није било могуће пацифико- вати другачије јер „хајдуцима се не може учинити ништа док се не попале куће оних који их скрива- ју“, како једном депешом из 1851 године извештава своју централу у сињу аустријски ухода, познат у историји као „ливањски аноним“ „српски ускока“ је упадао из правца лике, прелазио уну, узне- миравао турске пограничне ка- рауле, бежао од гра- ничних одреда, напа- дао, палио и рушио бе- говске чарда- ке био је потај- на утеха социјално обесправљеном, економски и мо- рално тлаченом становништву ни- ко бунић је последњи изданак оних хајдука и одметнутих ратника ка- кви су били станко сочивица (крај xviii века) и мијат томић (средина xix века), који су водили приватне ратове, мало другачије него њихови претходници јанковићи и смиљани- ћи ови последњи из xvii века су, у глобалним сукобима две цивилиза- ције, ратовали за венецију и много су лакше могли да уновче своје уме- ће баратања пушком и сабљом са- временици нике бунића су свакако и они хајдуци које, на свом путовању кроз босну, помиње александар гиљфердинг 1856 го- дине он истиче њихову способност скри- вања и покретљивости у гламочком крају и како каже, „врло су популарни у босни“ наш нико бунић је нестао у турској јаро- сти, али је можда уписан у неком полицијском извештају, који је том пригодом послат у бихаћ, сарајево или цариград за нас је, засад, једини извор о бунићевој хајдучији лапидаран извештај са његовог надгробника, који по духу досеже у време мраморова бо- санских крстјана, упра- во оних хришћана са кр- сним именом, изданака земље своје племените он је своју главу дао за слободу својих сународ- ника, а има ли ко веће љубави од онога „који душу своју положи за ближње своје“ (јн 15, 13) аутор је библиотекар српске патријаршије 60 3/2011 највећа стратишта православног српског народа о којима се доне- давно мало знало јесу јаме без- данке на велебиту јадовно је мало личко село у срцу велебита као да је и само име одредило да постане познато по јаду и страдању десетинa хиљада људи, жена и деце према сведочењу преживелих из логора „јадовно“ и на основу исто- ријских података, овај казамат смрти се убраја у најбруталнија стратишта другог светског рата све је почело проглашавањем независне државе хрватске (ндх), 10 априла 1941 г већ једанаестог априла усташе су започеле серију хапшења и спровођења срба из го- спића и околине, уз страшну тортуру, у ка- знионицу окружног суда павелић је дру- гог јуна 1941 г издао званично наређење о оснивању логора у ндх међутим, подаци говоре да су и пре овог датума постојали концентрациони логори: „даница“ код ко- привнице, „керестинац“ код самобора и „госпић“ у лици логор „јадовно“ настао је у првој половини маја 1941 г на велебиту, двадесетак километара од госпића и те- слиног смиљана, на 1200 метара надмор- ске висине, дубоко у шуми и под ведрим небом, најпре на површини од 50m х 20m, а на крају читавих 180m х 90m, ограђен са 4 метра високом, бодљикавом жицом у овај комплекс усташких логора, пре- ма вишегодишњем истраживању др ђуре сећања јадовно је мало личко село у срцу велебита као да је и само име одредило да постане познато по јаду и страдању десетинa хиљада људи, жена и деце молитва на велебиту протојереј-ставрофор чедо савичић новембар/децембар 2011 61 затезала из карловца, од 11 априла до 21 августа 1941 доведено је са подручја целе ндх 42246 мушкараца, жена и деце и на најокрутнији начин убијено 40123 особе само 2123 заточеника усташе нису убиле јер их је у томе спречила италијанска вој- ска, па су их на брзину транспортовали у логор „јастребарско“ код загреба ту их је 200 убијено, а друге су отпремили у „јасе- новац“ и у логор „крушчица“ код витеза у енциклопедији старе југославије сто- ји податак да је у јамама велебита убијено 72000 људи, а да је само „шаранова јама“ прогутала 35000 жртава међу убијеним је далеко највећи број срба, преко 38000, затим неколико стотина јевреја, претежно млађих особа, чланова спортског друштва „макаби“ из загреба међу пострадалима 62 3/2011 налази се и један број хрвата антифаши- ста, као и особа других националности чињеница да је међу жртвама толико деце, жена, свештених лица и да су хап- шени у својим кућама и на имањима, го- вори да им је једина кривица била та што су друге вере и нације потресно би било и само набрајање како су, и на који начин, жртве лишаване живота постоје доку- мента која показују колико су се и сами немачки и италијански војници згражава- ли над бруталношћу усташа у целој ндх комунистичка власт је ради „братства и јединства“, на разне начине спречавала свештенике и родбину да посећују масовне гробнице, а „јадовно“ посебно прву већу спомен-плочу над „шарановом јамом“, уз доста проблема, поставило је удружење православних свештеника, 1983 за по- страдале: двојицу архијереја (свештено- мученика петра зимоњића, митрополита дабробосанског и саву трлајића, епископа горњокарловачког) и 53 свештеника тада се знало за толико имена, а према најно- вијим подацима до којих је дошао др зате- зало, у овим логорима су убијена најмање 73 свештена лица ова плоча је полупана 1991 г и још није обновљена ове године, 26 јуна, први пут је досто- јанствено обележена тужна годишњица епископ горњокарловачки г герасим са свештеницима ове епархије служио је над „шарановом јамом“ свету заупокојену литургију и парастос јеврејски рабин произнео је молитву за покој душе својих сународника пригодним говорима број- ном народу су се обратиле многе јавне личности „јадовно“ је и данас отворена и недо- вршена књига како је написала једна новинарка, ово је треће јадовно: прво је оно из 1941, друго из 1991 и треће – ово, данас размишљајући о злу у свету, за крај наводимо речи митрополита амфилохија (радовића) који је негде записао: „семење зла је најопасније ка- да је прикривено учињено зло је најо- тровније кад после извршења буде прав- дано или намерно прикривено велом заборава покајати се за учињено зло, лично или колективно, значи поново открити у себи прави људски лик, значи од братоубице поново постати брат, об- новити се тајном изгубљеног братољу- бља непокајано и неокајано зло постаје извориште нових зала као што се и решења кратковиде политике, донешена и донета ради себичних интереса или лажног мира међу људима и народима, троструко и петороструко плаћају све до деветог кољена“ новембар/децембар 2011 63 ово дводневно путешествије вероу- читеља и његових ђака (матурана- та) отпочело је са врачара, након јутарње молитве и благослова свештеника светосавске цркве планирана је посета великих српских светиња: студенице и испоснице светога саве, петрове цркве, ђурђевих ступова, сопоћана и миле- шеве на „практичној веронауци“ тј на поклоничком путовању, гимназијалци су, посетивши студеницу и испоснице св саве, у свој пуноћи осетили дух правосла- вља иако су само једно поподне боравили у горњој испосници, милостива рука божија помиловала је њихо- ве нежне душе у тим часовима изгубили су осећај за време, ишче- зла је њихова жеља да се брзо врате у циви- лизацију, осетили су да човек може да постоји на један другачији на- чин – до тада неопи- тован, где се битише у вечним оквирима, и где се осећа дејство благо- дати божије ту неопи- сиву милину која обузима душу у сусрету са њеним творцем осетила су не само деца, већ и професори и свештеници који су их предводили мир, спокојство, и не- скривену унутрашњу раздраганост – који се не могу купити никаквим новцем – по- казивали су сви ђаци редом спознали су да је свети сава из ризнице божије, заси- гурно, за своју велику жртву и подвизава- ње добијао неизмерно више од њих самих за непобожног човека ово би било једно место занимљиво тек неколико минута, да се направи нека прелепа фотографија за побожне људе, боготражитеље, ово је место божијег јављања у њиховим срцима и ти тренуци су драгоцени и незаборавни путопис ученици xiv београдске гимназије у дводневној посети великим српским светињама млади боготражитељи ненад вујић 64 3/2011 сусрет са једним монахом на овом по- клоничком путовању поразио је увек присутну сумњу да се баш нама неће посрећити да упознамо некога ко се упу- тио на „она мала врата тесним путем“ ка царству божијем присуство овог скром- ног војника христовог и кратак разговор оставили су неизбрисив траг у младим ђачким срцима код многих ђака су се појавиле сузе на лицима које су изража- вале „радосну тугу“ радост, зато што смо видели да бог обасјава непрестано и кроз наше савременике својом незалазном и нествореном светлошћу оне који изађу њему у сусретање; тугу, јер смо били све- сни да велики део нашега живота прово- димо у сенци, ван домашаја пуноће бо- жанске светлости која обасјава само оне који то траже какви су плодови оваквих путовања схватићемо из речи родитеља једне учени- це који је рекао: „довољно је било да само погледам озарено лице моје ћерке, које је блистало несвакидашњим сјајем и објављи- вало унутрашњу радост, па да знам како јој је било на путовању“ друга ученица је, по повратку, своме тати који је дошао по њу рекла сва одушевљена: „кад стигнем кући, морам пробудити маму и испричати јој ка- ко нам је прелепо било ова два дана, и мора то да чује одмах, ноћас“ то је љубав исконска, истинска, божан- ска, коју делећи са другима не умањујемо, већ је увећавамо једна ученица је рекла: „мој живот се након ових духовних екс- курзија напросто променио на боље“ не- могуће је, на једном месту, написати и са- брати све утиске учесника овог ходочашћа, но сати проведени у аутобусу, вишесатно пешачење, скромна заједничка трпеза, безинтересно упознавање и дружење, уче- ствовање у манастирским богослужењима и светотајинском животу цркве, довели су до тога да сами кажу: „нисмо били на леп- шој екскурзији“ а родитељи после ова- квих искустава њихове деце пожелели су да следећи пут и сами крену на поклоничко путовање какво је ово било дивно путовање и дру- жење описао је спонтано, на крају, и иску- сни возач „ласте“ речима: „да овакву групу и беспрекорно понашање није до сада у својој дугој каријери доживео, иако је во- зио, на домаћим и међународним линијама групе разних узраста и занимања“ и на крају још је додао „да ће бити љубоморан на онога ко буде следећи пут возио ученике xiv гимназије на поклоничко путовање“
Свеска: 322 | Вера и знање
... Фотографија на насловној страни корице: Света Литургија у Капели Православног богословског факулета у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Викарни Епископ ремезијански г Андреј (Ћилерџић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Молитва у манастиру Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Саринац (епархија шумадијска) фото: ђакон Драган С Танасијевић новембар/ децембар 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Вера, поверење, знање и познање 2 Старечник Старац Арсеније Папачок (1914 – 2011) 4 Оци тумаче Свето Писмо Похвална песма Давидова Разматрање на 90 псалам Tумачење Св Јована Златоустог 7 Свето Писмо О Богу у Старом Завету 12 Празници Цркве Смисао празника 17 Хришћанска етика Проблем греха са становишта етике 22 Из историје СПЦ Робијаши за певницом 25 Црква и друштво „Православно дело“ у Паризу 28 Света Земља Манастир Св Екатерине на Синају 30 Тема броја Тајна и загонетка 33 Свети Јустин Ћелијски: нови прилози за стари проблем гносеологије 35 Претпоставке за дијалог теологије и науке 39 Вера и(ли) знање 44 Хришћанско учење и савремена наука 48 Scio me nihil scire 50 Песнички станује човек Фокус, жижа или о души 52 Светитељи Српске Цркве Жупан Димитрије – Преподобни монах Давид 53 Српска историја Јуначка глава Нике Бунића (Историјске белешке из Бихаћке крајине) 57 Сећања Молитва на Велебиту 60 Путопис Млади боготражитељи 63 Тема броја: Вера и знање misionar PraVosLaVni новембар/децембар 2011 мисионарско гласило српске православне цркве за младе цена 90 динара 2 3/2011 сад знам делимично, а онда ћу познати као што бих познат (1Кор 13, 12) Када говоримо о односу вере и знања обично и не размишљамо о значењу тих појмова већ их узимамо као саме по себи разумљиве Но, уколико мало брижљивије испитамо неке животне ситуације у којима употребљавамо један односно други појам, приметићемо да није баш све тако једноставно Примера ради: највећи број нас ће рећи да зна када и где је рођен, но уколико мало боље размислимо, ми у то заправо верујемо Тачније, верујемо сведочанству наших родитеља или, у крајњем случају, матичних књига За супротан пример, сетимо се познате епизоде из живота Владике Николаја Велимировића док је био заточеник у логору Дахау за време Другог светског рата На питање немачког официра да ли верује у Бога (с обзиром на његово високо образовање) Владика је одговорио одречно Официр је због тога био веома задовољан јер је сматрао да човек таквог интелектуалног „калибра“ не може бити верник, но Свети Владика је додатно појаснио свој став: некада је веровао, али је временом његова вера постала искуствено знање, те он више не верује већ зна да Бог постоји Са вером и знањем је нераскидиво повезан однос поверења и познања Вера и поверење нису идентичне ствари: у контексту живота у Христу, могли бисмо рећи да је вера први степеник ка поверењу Тако је у време Авраама било оних који су веровали у Бога, али се Авраам издвајао по непоколебљивом поверењу у Њега УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
... Фотографија на насловној страни корице: Света Литургија у Капели Православног богословског факулета у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Викарни Епископ ремезијански г Андреј (Ћилерџић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Молитва у манастиру Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Саринац (епархија шумадијска) фото: ђакон Драган С Танасијевић новембар/ децембар 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Вера, поверење, знање и познање 2 Старечник Старац Арсеније Папачок (1914 – 2011) 4 Оци тумаче Свето Писмо Похвална песма Давидова Разматрање на 90 псалам Tумачење Св Јована Златоустог 7 Свето Писмо О Богу у Старом Завету 12 Празници Цркве Смисао празника 17 Хришћанска етика Проблем греха са становишта етике 22 Из историје СПЦ Робијаши за певницом 25 Црква и друштво „Православно дело“ у Паризу 28 Света Земља Манастир Св Екатерине на Синају 30 Тема броја Тајна и загонетка 33 Свети Јустин Ћелијски: нови прилози за стари проблем гносеологије 35 Претпоставке за дијалог теологије и науке 39 Вера и(ли) знање 44 Хришћанско учење и савремена наука 48 Scio me nihil scire 50 Песнички станује човек Фокус, жижа или о души 52 Светитељи Српске Цркве Жупан Димитрије – Преподобни монах Давид 53 Српска историја Јуначка глава Нике Бунића (Историјске белешке из Бихаћке крајине) 57 Сећања Молитва на Велебиту 60 Путопис Млади боготражитељи 63 Тема броја: Вера и знање misionar PraVosLaVni новембар/децембар 2011 мисионарско гласило српске православне цркве за младе цена 90 динара 2 3/2011 сад знам делимично, а онда ћу познати као што бих познат (1Кор 13, 12) Када говоримо о односу вере и знања обично и не размишљамо о значењу тих појмова већ их узимамо као саме по себи разумљиве Но, уколико мало брижљивије испитамо неке животне ситуације у којима употребљавамо један односно други појам, приметићемо да није баш све тако једноставно Примера ради: највећи број нас ће рећи да зна када и где је рођен, но уколико мало боље размислимо, ми у то заправо верујемо Тачније, верујемо сведочанству наших родитеља или, у крајњем случају, матичних књига За супротан пример, сетимо се познате епизоде из живота Владике Николаја Велимировића док је био заточеник у логору Дахау за време Другог светског рата На питање немачког официра да ли верује у Бога (с обзиром на његово високо образовање) Владика је одговорио одречно Официр је због тога био веома задовољан јер је сматрао да човек таквог интелектуалног „калибра“ не може бити верник, но Свети Владика је додатно појаснио свој став: некада је веровао, али је временом његова вера постала искуствено знање, те он више не верује већ зна да Бог постоји Са вером и знањем је нераскидиво повезан однос поверења и познања Вера и поверење нису идентичне ствари: у контексту живота у Христу, могли бисмо рећи да је вера први степеник ка поверењу Тако је у време Авраама било оних који су веровали у Бога, али се Авраам издвајао по непоколебљивом поверењу у Њега УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
Одреднице:
15
Свеска: 329 | Хришћанска књижевност
...које се имену- је кратко и јасно: достојевски бриљант- неАНАЛИЗ?📌 е људског духа и испитивање
најтежих питања су у делима овог писца
до данас остале непревазиђене његова
pravoslavni
misionar
...које се имену- је кратко и јасно: достојевски бриљант- не
МЕТА инфо: Р:19477 К:152139 Д:84
| Свеска 329 |
Свеска: 329 | Хришћанска књижевност
... овај жанр има посебан значај у домену верске наставе – уношење његових елемената у час веронауке је један од најважнијих креативних задатака који стоје пред ве- роучитељима хришћанска књижевност има доста представника, али за нас православне има једно посебно знамење које се имену- је кратко и јасно: достојевски бриљант- не анализе људског духа и испитивање најтежих питања су у делима овог писца до данас остале непревазиђене његова pravoslavni misionar јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 3 штампа: штампарија српске православне цркве cip – каталогизација у публикацији народна библиотека србије, београд 271222(49711) issn 0555–0122 контакт: редакција: +381 11 30-25-116 маркетинг: +381 11 30-25-113 претплата: +381 11 30-25-103, 30-25-113, +381 64 17-83-786 e-mail: misionar@spcrs – редакција pretplata@spcrs – претплата мисионарски допринос хришћанске књижевности реч уредника дела су показала убедљивост хришћан- ског кључа за откључавање суштинских проблема која муче човека свих епоха ко зна колико је људи управо достојевски својим делима привео православном хри- шћанству: вероватно далеко више него сви сувопарни савремени катихизиси и штуре академске теолошке расправе поред достојевског, ваља истаћи и зна- чај западних хришћанских писаца (иако нису били православни) попут толкина и луиса неко ће, додуше, приметити да у го- сподару прстенова и летописима нарније нема оног јасног хришћанског одговора као у браћи карамазов, те да, осим тога, она садрже и доста нехришћанских, ми- толошких елемената ти аргументи имају своју тежину, али тек пошто се увиди јака вредносна нит хришћанског карактера која се провлачи у тим делима и која је често скривена иза разних метафора и симбола то суштински разликује толкинова и луи- сова дела од постмодерних квазидуховних штива која су им само споља слична (по- пут хари потера), а која немају поменуту хришћанску вредносну црту, већ у својим дубинама носе пагански, нехришћански (а понекад и антихришћански) дух на крају, треба истаћи и крајње домете хришћанске књижевности у погледу чо- вековог спасења та тачка је тренутак када хришћанин почиње целосно да се предаје подвигу умносрдачне молитве, за шта је потребно да очисти ум од фантазије и да га чува од помисли и било каквих пред- става уобразиље наиме, добро је приме- ћено од стране неких православних тео- лога да читање светоотачких дела чисти ум од маште с обзиром да су она настала под директним надахнућем духа светог (па макар та дела имала форму поезије, попут стихова светог симеона новог бо- гослова), док читање књижевних дела (па била то и хришћанска књижевност) ра- звија машту с тим у вези се објашњава и разлог због кога оци нису писали ништа што би могло да се сведе под хришћан- ску књижевност у ужем смислу, осим у веома ретким случајевима хришћанска књижевност стога има велики значај за покретање инертног човека и његово до- вођење до предворја светиње – одатле је природно да руковођење преузму дела облагодаћених учитеља побожности с љубављу у христу господу, презвитер оливер суботић редакција се захваљује канцеларији за сарадању са црквама и верским за- једницама која је својом донацијом из 2012 године помогла штампање броје- ва 327 и 328 православног мисионара 4 l православни мисионар l 1/2013 шта је ново у новој години? треба постати новим у себи и жеђ за новим ће бити задовољена и постојано задовољавана срећна нова година, пуно среће! – тако ми поздрављамо једни дру- ге на прагу новог лета међутим, је ли се замислио неко од нас, како то наступајућа година може бити новом годином? и откуда потиче у њој нешто ново? чиме се разликује, на пример, данашњи дан од јучерашњег или од пр- вог дана протекле године? и неће ли и даље бити иста смена дана и ноћи, исто ређање месеци и годишњих доба, као и пре? шта је било, то ће и бити, каже премудри, и што се радило, то ће се и радити и ничег новог под сунцем! деси се и нешто о чему се каже: „гле, ово је ново“; но и то је било у вековима пре нас (проп 1, 9–10) значи ли то да овакав наш поздрав нема смисла? не може бити да такав свеопшти и освештани древношћу обичај нема сми- сла, и то дубоког смисла мора да постоји нешто истински ново, у шта верује душа, без обзира на старост, која нас окружује, и што душа уверено тражи и чека, и појаву чега је спремна да поздрави у свему, што јој се у ма коме погледу учини новим и шта је то заправо? биће, говори господ, небо ново и земља нова (откр 21, 1) управо зато сви ми ве- рујући, ново небо и нову земљу, по обећању његовом, чекамо (2 пет 3, 13) ево прве стварне новости! она ће се открити у свој својој слави тек по крају света, када се све пречисти огњем; међутим, припремање за њу је започето малтене од првих дана постојања неба и земље, и делује од тога времена, свакако невидљиво за телесни поглед, али видљиво за умни поглед вере обнављајуће силе, заложене у временски ток ствари су тако ст
... овај жанр има посебан значај у домену верске наставе – уношење његових елемената у час веронауке је један од најважнијих креативних задатака који стоје пред ве- роучитељима хришћанска књижевност има доста представника, али за нас православне има једно посебно знамење које се имену- је кратко и јасно: достојевски бриљант- не анализе људског духа и испитивање најтежих питања су у делима овог писца до данас остале непревазиђене његова pravoslavni misionar јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 3 штампа: штампарија српске православне цркве cip – каталогизација у публикацији народна библиотека србије, београд 271222(49711) issn 0555–0122 контакт: редакција: +381 11 30-25-116 маркетинг: +381 11 30-25-113 претплата: +381 11 30-25-103, 30-25-113, +381 64 17-83-786 e-mail: misionar@spcrs – редакција pretplata@spcrs – претплата мисионарски допринос хришћанске књижевности реч уредника дела су показала убедљивост хришћан- ског кључа за откључавање суштинских проблема која муче човека свих епоха ко зна колико је људи управо достојевски својим делима привео православном хри- шћанству: вероватно далеко више него сви сувопарни савремени катихизиси и штуре академске теолошке расправе поред достојевског, ваља истаћи и зна- чај западних хришћанских писаца (иако нису били православни) попут толкина и луиса неко ће, додуше, приметити да у го- сподару прстенова и летописима нарније нема оног јасног хришћанског одговора као у браћи карамазов, те да, осим тога, она садрже и доста нехришћанских, ми- толошких елемената ти аргументи имају своју тежину, али тек пошто се увиди јака вредносна нит хришћанског карактера која се провлачи у тим делима и која је често скривена иза разних метафора и симбола то суштински разликује толкинова и луи- сова дела од постмодерних квазидуховних штива која су им само споља слична (по- пут хари потера), а која немају поменуту хришћанску вредносну црту, већ у својим дубинама носе пагански, нехришћански (а понекад и антихришћански) дух на крају, треба истаћи и крајње домете хришћанске књижевности у погледу чо- вековог спасења та тачка је тренутак када хришћанин почиње целосно да се предаје подвигу умносрдачне молитве, за шта је потребно да очисти ум од фантазије и да га чува од помисли и било каквих пред- става уобразиље наиме, добро је приме- ћено од стране неких православних тео- лога да читање светоотачких дела чисти ум од маште с обзиром да су она настала под директним надахнућем духа светог (па макар та дела имала форму поезије, попут стихова светог симеона новог бо- гослова), док читање књижевних дела (па била то и хришћанска књижевност) ра- звија машту с тим у вези се објашњава и разлог због кога оци нису писали ништа што би могло да се сведе под хришћан- ску књижевност у ужем смислу, осим у веома ретким случајевима хришћанска књижевност стога има велики значај за покретање инертног човека и његово до- вођење до предворја светиње – одатле је природно да руковођење преузму дела облагодаћених учитеља побожности с љубављу у христу господу, презвитер оливер суботић редакција се захваљује канцеларији за сарадању са црквама и верским за- једницама која је својом донацијом из 2012 године помогла штампање броје- ва 327 и 328 православног мисионара 4 l православни мисионар l 1/2013 шта је ново у новој години? треба постати новим у себи и жеђ за новим ће бити задовољена и постојано задовољавана срећна нова година, пуно среће! – тако ми поздрављамо једни дру- ге на прагу новог лета међутим, је ли се замислио неко од нас, како то наступајућа година може бити новом годином? и откуда потиче у њој нешто ново? чиме се разликује, на пример, данашњи дан од јучерашњег или од пр- вог дана протекле године? и неће ли и даље бити иста смена дана и ноћи, исто ређање месеци и годишњих доба, као и пре? шта је било, то ће и бити, каже премудри, и што се радило, то ће се и радити и ничег новог под сунцем! деси се и нешто о чему се каже: „гле, ово је ново“; но и то је било у вековима пре нас (проп 1, 9–10) значи ли то да овакав наш поздрав нема смисла? не може бити да такав свеопшти и освештани древношћу обичај нема сми- сла, и то дубоког смисла мора да постоји нешто истински ново, у шта верује душа, без обзира на старост, која нас окружује, и што душа уверено тражи и чека, и појаву чега је спремна да поздрави у свему, што јој се у ма коме погледу учини новим и шта је то заправо? биће, говори господ, небо ново и земља нова (откр 21, 1) управо зато сви ми ве- рујући, ново небо и нову земљу, по обећању његовом, чекамо (2 пет 3, 13) ево прве стварне новости! она ће се открити у свој својој слави тек по крају света, када се све пречисти огњем; међутим, припремање за њу је започето малтене од првих дана постојања неба и земље, и делује од тога времена, свакако невидљиво за телесни поглед, али видљиво за умни поглед вере обнављајуће силе, заложене у временски ток ствари су тако ст
Свеска: 329 | Хришћанска књижевност
... Фотографија на насловној страни корице: Блаженопочивши епископ жички Г Хрисостом (Столић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Александар Пападијамандис (1851–1911), слика из Музеја на Скиjатосу фото: http://adontesblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: Храм Светог Саве на Врачару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са манастира Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 329, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2013 Реч уредника Мисионарски допринос хришћанске књижевности 2 Из светоотачке ризнице Шта је ново у Новој години? 4 Старечник Киновија у Скиту Свете Ане 6 Стари Завет Пророк Јелисеј 9 Света Земља Пећина Пастира – Пастирско Поље 13 Живот у Христу Сусрет са Христом 15 Литургијски живот Насушни Хлеб 18 Тема броја Хришћанска књижевност 23 Достојевски је атеиста, зар не? 26 Одбрана човека: Легенда о Великом инквизитору, Житије старца Зосиме 29 Хришћанска књижевност у добу опште кризе 31 Писац вере Oтаца 35 Молитва 37 Повратак у Очев дом Путовање једног новинара38 Хришћанска социологија Богословље очима космонаута 43 Многодетне хришћанске породице Породица Средовић 47 Из српске историје Слава јату бесмртника56 Светли ликови историје СПЦ Свети краљ Драгутин и његова ћерка Jелисавета 58 Е-мисија Светосавље светосављесрб svetosavljeorg 62 Поезија Песме ученика веронауке Песме читалаца Мисионара 64 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Хришћанска књижевност 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
... Фотографија на насловној страни корице: Блаженопочивши епископ жички Г Хрисостом (Столић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Александар Пападијамандис (1851–1911), слика из Музеја на Скиjатосу фото: http://adontesblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: Храм Светог Саве на Врачару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са манастира Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 329, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2013 Реч уредника Мисионарски допринос хришћанске књижевности 2 Из светоотачке ризнице Шта је ново у Новој години? 4 Старечник Киновија у Скиту Свете Ане 6 Стари Завет Пророк Јелисеј 9 Света Земља Пећина Пастира – Пастирско Поље 13 Живот у Христу Сусрет са Христом 15 Литургијски живот Насушни Хлеб 18 Тема броја Хришћанска књижевност 23 Достојевски је атеиста, зар не? 26 Одбрана човека: Легенда о Великом инквизитору, Житије старца Зосиме 29 Хришћанска књижевност у добу опште кризе 31 Писац вере Oтаца 35 Молитва 37 Повратак у Очев дом Путовање једног новинара38 Хришћанска социологија Богословље очима космонаута 43 Многодетне хришћанске породице Породица Средовић 47 Из српске историје Слава јату бесмртника56 Светли ликови историје СПЦ Свети краљ Драгутин и његова ћерка Jелисавета 58 Е-мисија Светосавље светосављесрб svetosavljeorg 62 Поезија Песме ученика веронауке Песме читалаца Мисионара 64 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Хришћанска књижевност 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
Одреднице:
1. 8739 / ...датог текста али, не одвојено већ ин- тегрисано лингвистичка АНАЛИЗ? а унутар литургијског говора, смисао речи унутар литургијске стварности мишљења смо да је то аутентични кључ за р...
2. 73319 / ...– над и „усиа“ – суштина, биће) но, ово је лингвистичка АНАЛИЗ? а и по њој придеви „епиусиос“ и „иперусиос“ немају исто- ветно значење међутим, у литургијском контексту, како смо в...
1. 8739 / ...датог текста али, не одвојено већ ин- тегрисано лингвистичка АНАЛИЗ? а унутар литургијског говора, смисао речи унутар литургијске стварности мишљења смо да је то аутентични кључ за р...
2. 73319 / ...– над и „усиа“ – суштина, биће) но, ово је лингвистичка АНАЛИЗ? а и по њој придеви „епиусиос“ и „иперусиос“ немају исто- ветно значење међутим, у литургијском контексту, како смо в...
16
Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
...мо- гло наћи и код незнабожаца“ детаљном историјско-критичкомАНАЛИЗ?📌 ом износи
примере тога, полемишући са гледишти-
ма историчара и образлажући сопстве-
ни закључак: „оваква вера спасавала је
с
...мо- гло наћи и код незнабожаца“ детаљном историјско-критичком
МЕТА инфо: Р:18289 К:144064 Д:80
| Свеска 332 |
Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
... христовог не би било светитељских моштију и спомена оно је извор непро- падљивости можда бисмо помислили да ће свети николај заборавити на тело и дати предност поуци о бесмртности душе, али се то није десило он је јасан: „изузев вере у васкрсење тела, све се мо- гло наћи и код незнабожаца“ детаљном историјско-критичком анализом износи примере тога, полемишући са гледишти- ма историчара и образлажући сопстве- ни закључак: „оваква вера спасавала је свет како од философског телофобства и бесциљног аскетизма, тако и од баха- налног разврата коме је велика маса сво- је тело предавала, презирући га но ипак тражећи од њега сва могућа и немогу- ћа задовољства“ светачник по чему је хришћанство новост за свет? због чега бити хришћанин и шта је то што је у хришћанству посебна драгоценост за човека? презвитер александар р јевтић јул/август 2013 5 познато је да је свети николај жич- ки за свог земног живота био изузетно образована личност, која је у себи обје- дињавала и истинског философа и аске- ту када одбацује философско телофоб- ство и бесциљни аскетизам, он не устаје против философије и аскезе (што обу- хвата и старање за спасењем и душе човекове) оно против чега се оглашава је спиритуализација хришћанског жи- вота и дуалистичко гнушање над телом истанчаним духовним профилом про- зрео је коначни негативан исход таквог доживљаја: теломрзац у теорији, тело- поклоник у пракси у васкрсењу хри- стовом спасен је цео човек: тело, душа и дух на свакоме је да одлучи да ли жели да се преображава у новога човека у христу исусу телу не треба робовати, већ чувати храм духа светога благодат неће изостати наш одговор на питање из насло- ва гласи: по васкрсењу тела – тачније победи над смрћу, успостављању на- рушеног јединства, ишчекивању цар- ства божијега аутор је свештеник при храму рођења пресвете богородице у шљивовици (чајетина) свети николај свесрпски и свеправославни је оставио за собом велики број писаних дела рехабилитација тела не спада у најпознатија то не значи да тема којом се бави није била најважнија за светитеља у прилог овоме иде и чињеница да се истом темом бави и његова докторска дисертација васкрсење христово као основна догма апостолске цркве тропар светитељу сведочи да је он и препознат као онај коме се обраћа и моли: „златоусти проповедниче васкрслога христа“ свети николај велимировић, фотографија из тридесетих година 20 века 6 4/2013 обрадовах се онима који ми рекоше: у дом господњи пођимо! (стих 1) а сада се чак многи огорчују при оваквом позиву ако неко позове да се иде на коњичке трке или непристојне забаве, одмах се многи стичу; а у дом молитве само њих мало иде нелењосно међутим, није овако било са јудејима шта може бити жалосније од тога, него када се хришћани показују немарнији од јудеја? а твог чега су ови последњи постали такви? опет понављам: од ро- бовања су постали бољи они, који су се раније гнушали и избегавали храм и слушање речи божанских, који су ишли на горе, шуме и лугове, и предавали се великом незнабожштву, сада су оста- вили пристрасност према сујеверју, и са радошћу се приклањају овом призи- ву, буде се, устају и одушевљавају се у души својој они су страдали од глади и жеђи, али то је била не глад хлеба, ни жеђ воде, него жеђ слушања речи господњих (ам 8, 11), и доживевши такву казну, са великом жељом теже ка ономе, од чега су раније одступали они обгрљују сами подијум сиона и говоре: јер слугама твојим омиље и камење његово, и прах ње- гов жале (пс 101, 15); и још: кад ћу доћи и јавити се лицу божијем? (41, 3) и још: тога ради споменух те од земље јордан- ске и ермонске, од горе мале (пс 41, 5); и још: тога се сетих и излих пред себе душу своју (пс 41, 5) чега си се сетио, кажи ми? како сам ходио кроз насеља дивна, до самог дома божијег (пс 41, 5), то јест како ћу доћи ка оним торжественим сабрањи- ма, оном богослужењу стојаху ноге наше на вратима твојим, јерусалиме (стих 2) други преводилац, (непознати, вид ориг хексаплу) каже: обрадовах се, када ми рекоше: у дом го- сподњи смо дошли; ево стоје ноге наше на вратима твојим, јерусалиме (ειποντων μοιεστησαν) примећујеш ли неизмере- ну радост? као да су већ добили жеље- но, они су се радовали самом позиву и са великом љубављу су грлили дом молитве и град тако бог увек поступа када ми поседујући добра, не осећамо то, онда их бог истрже из руку наших, да би оно, што није учинило поседовање, учинило лишавање исто су доживели и они, гр- лећи храм, грлећи град, одајући велику хвалу богу, јер им је повратио отачаство јерусалим је изидан (се гради) као град, сливен у једну зграду (стих 3) дру- ги преводилац (симах): сазидан, као град (την οικοδομηενην ως πολιν); тј по преводу седамдесеторице: јерусалим ће бити сазидан као град, – указује се на време до његове изградње; или сходно другом преводиоцу: ми смо се вратили у јерусалим, сазидан, као град, свети оци тумаче свето писмо свети јован златоусти беседа на 121 псалам песма степеница превод са руског: небојша ћосовић јул/август 2013 7 – указује се на догађаје после ропства пошто је тада у читавом граду била велика запуштеност и развалине, куле срушене, зидови разрушени, и само су се видели остаци древног завичаја, онда се јудеји, који су се вратили у њега, видећи његову запуштеност, присећају његовог пређашњег благостања, уздижу га похвалама и говоре, да је град толико славан и великолепан, који је имао цркве, старешине, цареве, првосвештенике и одликовао се великом лепотом, доведен до тако жалосног стања а да је ово тако, послушај саме речи: јерусалим се зида; сходно томе, тада он још није био градом исто је видно у следећим речима, које када ми поседујући добра, не осећамо то, онда их бог истрже из руку наших, да би оно, што није учинило поседовање, учинило лишавање илуминирани англо-каталонски псалтир [anglo-catalan psalter (bibliothèque nationale de france, ms lat 8846)] из 12–13 века, fol 20r 8 4/2013 додаје пророк: сливен у једну зграду овде он говори, да су у граду здања била сливена (спојена), чврста и збијена, да међу њима није било празног простора, него је на свим местима био изграђен често, савршено, складно, тако да је до ропства био као непрекидна и повезана целина зато је други преводилац (симах) изразио ово, говорећи: повезан (συναφεν εχουσα) даље му изриче и другу похва- лу: јер тамо изиђоше племена, племена господња, сведочанство израиљево, да се исповедају имену господњем (стих 4) овиме се нарочито украша- вао град, не толико лепотом и здањима, колико тиме, што су се сви стицали тамо, при народ- ним или црквеним сабрањима, или када је требало решавати неко важно питање пошто се овде налазио храм, и савршава- ли се сви богослужбени обреди, пошто су били свештеници, и левити, и царски дворац, и све- тиња светих, и жртве, и жртве- ник, и празници, и свечаности, и молит- ве, и чтенија, речју – пошто је овде био суштински усредсређен сав друштвени поредак, онда су се овде морала сабира- ти сва племена, и то нарочито три пута у години: на пасху, на педесетницу1 и 1 и код јевреја је био празник под овим именом започињући од 16 нисана, трајао је још 49 дана или 7 седмица (лев 23, 15; пнз 16, 9) и у педесети дан (отуда и назив педесетница, како га ми називамо), празновали су празник седмица (изл 34, 22; пнз 16, 10), који је називан такође и празник жетве (изл 23, 16), чији је циљ био благодарење богу за тек окончано сабирање жита звали су га и празник првих плодова (бр 28, 26), зато што су се у тај дан приносила два јечмена хлеба, као првенци жетве, са неколико свеспаљеница, жртви за грех и два јагањца, на празник сеница, јер то није било до- звољено на другим местима приношених у циљу благодарења (лев 23, 17–19; бр 28, 26–31) верни су чинили такође неколико добровољних прилога (пнз 16, 40) овај празник трајао је само један дан он је указивао на крај жетве, као што је пасха – објављивала њен почетак (изл 23, 16) јудејско предање учи, да је овај празник био установљен такође и као спомен на закон, који је дат на синају, а хришћанска традиција је видела у њему праслику силаска светог духа на апостоле, у дан, када је синагога празновала овај празник, и у који су они по први пут објавили свету јеванђеље (вид подробније у делу: руководство кь чтению и изучению библiи, ф вигуру, т 1, стр 565) – нав према црквенословенском речнику прот г ђаченка – прим прев стварање света, илустрација из псалтира св луја [psalter of saint louis (bibliothèque nationale de france, ms lat 10525)], крај 13 века, fol 7r свети оци тумаче свето писмо јул/август 2013 9 управо зато он и говори у похвалу граду: тамо изиђоше племена други (акила): тамо су се уздизали скиптри (σκιπτρα)2 није само рекао: племена, него: племена господња иако су сва пле- мена била господња, ипак им није било дозвољено да ово савршавају у свом крају; оваква част је била препуште- на престоници, која је сабирала и при- влачила себи све ово сабирање је било установљено у циљу богопознања, да би јудеји, који су лутали свуда, не би имали повода и на- чина за идолопоклонство зато је бог и заповедио да тамо приносе жртве, да се тамо моле, тамо светкују, како би самим ограничавањем места оградио, уздржао и обуздао њихове мисли, које су нагиња- ле ка паганству ово и изражава пророк речима: племена господња, сведочанство израиљево шта значи: сведочанство израиљево? највећи доказ, знак про- мишљања божијег, при коме им не би остало никаквог оправдања, ако одсту- пају, скрећу и приклањају се идолима ово је било највеће сведочанство њего- вог промишљања, силе и премудрости тамо се читао закон, који је садржао сведочанства и приповести о древним великим догађаји
... христовог не би било светитељских моштију и спомена оно је извор непро- падљивости можда бисмо помислили да ће свети николај заборавити на тело и дати предност поуци о бесмртности душе, али се то није десило он је јасан: „изузев вере у васкрсење тела, све се мо- гло наћи и код незнабожаца“ детаљном историјско-критичком анализом износи примере тога, полемишући са гледишти- ма историчара и образлажући сопстве- ни закључак: „оваква вера спасавала је свет како од философског телофобства и бесциљног аскетизма, тако и од баха- налног разврата коме је велика маса сво- је тело предавала, презирући га но ипак тражећи од њега сва могућа и немогу- ћа задовољства“ светачник по чему је хришћанство новост за свет? због чега бити хришћанин и шта је то што је у хришћанству посебна драгоценост за човека? презвитер александар р јевтић јул/август 2013 5 познато је да је свети николај жич- ки за свог земног живота био изузетно образована личност, која је у себи обје- дињавала и истинског философа и аске- ту када одбацује философско телофоб- ство и бесциљни аскетизам, он не устаје против философије и аскезе (што обу- хвата и старање за спасењем и душе човекове) оно против чега се оглашава је спиритуализација хришћанског жи- вота и дуалистичко гнушање над телом истанчаним духовним профилом про- зрео је коначни негативан исход таквог доживљаја: теломрзац у теорији, тело- поклоник у пракси у васкрсењу хри- стовом спасен је цео човек: тело, душа и дух на свакоме је да одлучи да ли жели да се преображава у новога човека у христу исусу телу не треба робовати, већ чувати храм духа светога благодат неће изостати наш одговор на питање из насло- ва гласи: по васкрсењу тела – тачније победи над смрћу, успостављању на- рушеног јединства, ишчекивању цар- ства божијега аутор је свештеник при храму рођења пресвете богородице у шљивовици (чајетина) свети николај свесрпски и свеправославни је оставио за собом велики број писаних дела рехабилитација тела не спада у најпознатија то не значи да тема којом се бави није била најважнија за светитеља у прилог овоме иде и чињеница да се истом темом бави и његова докторска дисертација васкрсење христово као основна догма апостолске цркве тропар светитељу сведочи да је он и препознат као онај коме се обраћа и моли: „златоусти проповедниче васкрслога христа“ свети николај велимировић, фотографија из тридесетих година 20 века 6 4/2013 обрадовах се онима који ми рекоше: у дом господњи пођимо! (стих 1) а сада се чак многи огорчују при оваквом позиву ако неко позове да се иде на коњичке трке или непристојне забаве, одмах се многи стичу; а у дом молитве само њих мало иде нелењосно међутим, није овако било са јудејима шта може бити жалосније од тога, него када се хришћани показују немарнији од јудеја? а твог чега су ови последњи постали такви? опет понављам: од ро- бовања су постали бољи они, који су се раније гнушали и избегавали храм и слушање речи божанских, који су ишли на горе, шуме и лугове, и предавали се великом незнабожштву, сада су оста- вили пристрасност према сујеверју, и са радошћу се приклањају овом призи- ву, буде се, устају и одушевљавају се у души својој они су страдали од глади и жеђи, али то је била не глад хлеба, ни жеђ воде, него жеђ слушања речи господњих (ам 8, 11), и доживевши такву казну, са великом жељом теже ка ономе, од чега су раније одступали они обгрљују сами подијум сиона и говоре: јер слугама твојим омиље и камење његово, и прах ње- гов жале (пс 101, 15); и још: кад ћу доћи и јавити се лицу божијем? (41, 3) и још: тога ради споменух те од земље јордан- ске и ермонске, од горе мале (пс 41, 5); и још: тога се сетих и излих пред себе душу своју (пс 41, 5) чега си се сетио, кажи ми? како сам ходио кроз насеља дивна, до самог дома божијег (пс 41, 5), то јест како ћу доћи ка оним торжественим сабрањи- ма, оном богослужењу стојаху ноге наше на вратима твојим, јерусалиме (стих 2) други преводилац, (непознати, вид ориг хексаплу) каже: обрадовах се, када ми рекоше: у дом го- сподњи смо дошли; ево стоје ноге наше на вратима твојим, јерусалиме (ειποντων μοιεστησαν) примећујеш ли неизмере- ну радост? као да су већ добили жеље- но, они су се радовали самом позиву и са великом љубављу су грлили дом молитве и град тако бог увек поступа када ми поседујући добра, не осећамо то, онда их бог истрже из руку наших, да би оно, што није учинило поседовање, учинило лишавање исто су доживели и они, гр- лећи храм, грлећи град, одајући велику хвалу богу, јер им је повратио отачаство јерусалим је изидан (се гради) као град, сливен у једну зграду (стих 3) дру- ги преводилац (симах): сазидан, као град (την οικοδομηενην ως πολιν); тј по преводу седамдесеторице: јерусалим ће бити сазидан као град, – указује се на време до његове изградње; или сходно другом преводиоцу: ми смо се вратили у јерусалим, сазидан, као град, свети оци тумаче свето писмо свети јован златоусти беседа на 121 псалам песма степеница превод са руског: небојша ћосовић јул/август 2013 7 – указује се на догађаје после ропства пошто је тада у читавом граду била велика запуштеност и развалине, куле срушене, зидови разрушени, и само су се видели остаци древног завичаја, онда се јудеји, који су се вратили у њега, видећи његову запуштеност, присећају његовог пређашњег благостања, уздижу га похвалама и говоре, да је град толико славан и великолепан, који је имао цркве, старешине, цареве, првосвештенике и одликовао се великом лепотом, доведен до тако жалосног стања а да је ово тако, послушај саме речи: јерусалим се зида; сходно томе, тада он још није био градом исто је видно у следећим речима, које када ми поседујући добра, не осећамо то, онда их бог истрже из руку наших, да би оно, што није учинило поседовање, учинило лишавање илуминирани англо-каталонски псалтир [anglo-catalan psalter (bibliothèque nationale de france, ms lat 8846)] из 12–13 века, fol 20r 8 4/2013 додаје пророк: сливен у једну зграду овде он говори, да су у граду здања била сливена (спојена), чврста и збијена, да међу њима није било празног простора, него је на свим местима био изграђен често, савршено, складно, тако да је до ропства био као непрекидна и повезана целина зато је други преводилац (симах) изразио ово, говорећи: повезан (συναφεν εχουσα) даље му изриче и другу похва- лу: јер тамо изиђоше племена, племена господња, сведочанство израиљево, да се исповедају имену господњем (стих 4) овиме се нарочито украша- вао град, не толико лепотом и здањима, колико тиме, што су се сви стицали тамо, при народ- ним или црквеним сабрањима, или када је требало решавати неко важно питање пошто се овде налазио храм, и савршава- ли се сви богослужбени обреди, пошто су били свештеници, и левити, и царски дворац, и све- тиња светих, и жртве, и жртве- ник, и празници, и свечаности, и молит- ве, и чтенија, речју – пошто је овде био суштински усредсређен сав друштвени поредак, онда су се овде морала сабира- ти сва племена, и то нарочито три пута у години: на пасху, на педесетницу1 и 1 и код јевреја је био празник под овим именом започињући од 16 нисана, трајао је још 49 дана или 7 седмица (лев 23, 15; пнз 16, 9) и у педесети дан (отуда и назив педесетница, како га ми називамо), празновали су празник седмица (изл 34, 22; пнз 16, 10), који је називан такође и празник жетве (изл 23, 16), чији је циљ био благодарење богу за тек окончано сабирање жита звали су га и празник првих плодова (бр 28, 26), зато што су се у тај дан приносила два јечмена хлеба, као првенци жетве, са неколико свеспаљеница, жртви за грех и два јагањца, на празник сеница, јер то није било до- звољено на другим местима приношених у циљу благодарења (лев 23, 17–19; бр 28, 26–31) верни су чинили такође неколико добровољних прилога (пнз 16, 40) овај празник трајао је само један дан он је указивао на крај жетве, као што је пасха – објављивала њен почетак (изл 23, 16) јудејско предање учи, да је овај празник био установљен такође и као спомен на закон, који је дат на синају, а хришћанска традиција је видела у њему праслику силаска светог духа на апостоле, у дан, када је синагога празновала овај празник, и у који су они по први пут објавили свету јеванђеље (вид подробније у делу: руководство кь чтению и изучению библiи, ф вигуру, т 1, стр 565) – нав према црквенословенском речнику прот г ђаченка – прим прев стварање света, илустрација из псалтира св луја [psalter of saint louis (bibliothèque nationale de france, ms lat 10525)], крај 13 века, fol 7r свети оци тумаче свето писмо јул/август 2013 9 управо зато он и говори у похвалу граду: тамо изиђоше племена други (акила): тамо су се уздизали скиптри (σκιπτρα)2 није само рекао: племена, него: племена господња иако су сва пле- мена била господња, ипак им није било дозвољено да ово савршавају у свом крају; оваква част је била препуште- на престоници, која је сабирала и при- влачила себи све ово сабирање је било установљено у циљу богопознања, да би јудеји, који су лутали свуда, не би имали повода и на- чина за идолопоклонство зато је бог и заповедио да тамо приносе жртве, да се тамо моле, тамо светкују, како би самим ограничавањем места оградио, уздржао и обуздао њихове мисли, које су нагиња- ле ка паганству ово и изражава пророк речима: племена господња, сведочанство израиљево шта значи: сведочанство израиљево? највећи доказ, знак про- мишљања божијег, при коме им не би остало никаквог оправдања, ако одсту- пају, скрећу и приклањају се идолима ово је било највеће сведочанство њего- вог промишљања, силе и премудрости тамо се читао закон, који је садржао сведочанства и приповести о древним великим догађаји
Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
... Фотографија на насловној страни корице: Споменик Светоме Сави на Врачару фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом (Јевић) фото: Електронска архива Епархије зворничко-тузланске Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, хиландарска фреска фото: slovo-asoclbasbg Фотографија на полеђини корице: Манастир Милешева фото: Милорад Дрча СВЕСКА 332, ЈУЛ / АВГУСТ 2013 Реч уредника Авраамовски благослов лозе Стефана Немање 3 Светачник По чему је хришћанство новост за свет? 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Беседа на 121 псалам 6 Старечник Из поука Оптинских Стараца 11 Догматске теме Богословље – три питања о Богу (II) 13 Савремени изазови Васкрсење у очима савременог човека 17 Тема броја Стефан Немања: кратак историјски приказ 21 Духовно-историјско сећање на оца нације 25 Немањићи као великани духовне борбе 30 Светородна лоза Немањића 34 Похвале светородној лози Немањића 38 Многодетне хришћанске породице Савићи из Сурчина 42 Повратак у Очев дом Од Буде до Христа 49 Мисија на Балију 50 Црква и друштво Проблем религијског фундаментализма 52 Књижевност Велики Гетсби 55 Хришћански живот Молитва као најјаче оружје 57 О праштању и служењу у скромности 58 Е–Мисија Сајт Пријатељ Божији 60 Поезија Поезија читалаца Мисионара 63 Поезија ученика веронауке 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈУЛ/АВГУСТ 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светородна лоза Немањића цена 90 динара 2 4/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатит
... Фотографија на насловној страни корице: Споменик Светоме Сави на Врачару фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом (Јевић) фото: Електронска архива Епархије зворничко-тузланске Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, хиландарска фреска фото: slovo-asoclbasbg Фотографија на полеђини корице: Манастир Милешева фото: Милорад Дрча СВЕСКА 332, ЈУЛ / АВГУСТ 2013 Реч уредника Авраамовски благослов лозе Стефана Немање 3 Светачник По чему је хришћанство новост за свет? 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Беседа на 121 псалам 6 Старечник Из поука Оптинских Стараца 11 Догматске теме Богословље – три питања о Богу (II) 13 Савремени изазови Васкрсење у очима савременог човека 17 Тема броја Стефан Немања: кратак историјски приказ 21 Духовно-историјско сећање на оца нације 25 Немањићи као великани духовне борбе 30 Светородна лоза Немањића 34 Похвале светородној лози Немањића 38 Многодетне хришћанске породице Савићи из Сурчина 42 Повратак у Очев дом Од Буде до Христа 49 Мисија на Балију 50 Црква и друштво Проблем религијског фундаментализма 52 Књижевност Велики Гетсби 55 Хришћански живот Молитва као најјаче оружје 57 О праштању и служењу у скромности 58 Е–Мисија Сајт Пријатељ Божији 60 Поезија Поезија читалаца Мисионара 63 Поезија ученика веронауке 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈУЛ/АВГУСТ 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светородна лоза Немањића цена 90 динара 2 4/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатит
Одреднице:
17
Свеска: 333 | Значај Миланског едикта: некада и сада
...је тешко докучиво поље оно што му преостаје јесте да текАНАЛИЗ?📌 ом неких
царевих поступака „пре“ и „после“ пре-
обраћења покуша да установи констан-
тинове мотиве и степен преобраћ
...је тешко докучиво поље оно што му преостаје јесте да тек
МЕТА инфо: Р:20628 К:166673 Д:92
| Свеска 333 |
Свеска: 333 | Значај Миланског едикта: некада и сада
... да ли је он био политички мотивисан како то и данас тврде неки историчари? – да би се одговорило на ово питање не- опходно би било да се проникне у цареве унутрашње пориве, унутрашње констан- тиново биће за историчара који се бави „објективним историјским чињеницама“ то је тешко докучиво поље оно што му преостаје јесте да тек анализом неких царевих поступака „пре“ и „после“ пре- обраћења покуша да установи констан- тинове мотиве и степен преобраћености но, без обзира на неке сасвим јасне инди- каторе који нам указују на константиново преобраћење пред и током милвикијске битке, и до данас су у оптицају другачије опције виђења његовог хришћанства разлог „двојаког“ виђења цареве пре- ображене личности лежи у чињеници „двојаког“ казивања историјских изво- ра о константину хришћански извори сложни су у казивању да се цар чудесно преобратио виђењем светлосног крста на небу и натписом: „овим побеђуј“, као и лика христовог у сну и испуњењем ње- гових речи кроз ток милвикијске битке, док за паганске писце никаквог чудесног догађаја није било пред милвикијску битку а самог цара приказују у најцрњем светлу као главног кривца због пада рим- ских религија zzдакле, ви сматрате да у константино- вом прихватању хришћанства није било никаквих политичке промишљености? – почев од гибона, нибура, буркхар- та, харнака, сека па до неких данашњи историчара заступана је теза о кон- стантиновом политичком визионарству сходно којем је он препознао у хришћан- ству нову идејну снагу и коју је успео да искористи за своје политичке циљеве при томе, главне црте за пројекцију константинове личности ови истори- септембар/октобар 2013 33тема броја чари су преузели од паганских писаца, а по потреби преузимали су и неке подат- ке од јевсевија и других хришћанских писаца по њима константин и није био хришћанин већ хладни и прорачунати политичар који се хришћанством само користио у смислу јачања своје власти у суштини ово је тешко одржива теза, слична оној када човек од једног дрвета не види читаву шуму историчари, при- сталице ове тезе оваквим својим ста- новиштем о царевој личности уствари пројављују своју „веру“, а не историјску реалност овакви научни ставови мо- гући су с обзиром на двојако казивање историјских извора где је остављена могућност и двојаког тумачења кон- стантина у историјској науци ова про- блематика препозната је као „констан- тинов феномен“ и она још увек окупира истраживаче историјску тезу историчара просвети- тељства, као и савремене епохе, о кон- стантину као прагматичном политичару који се хришћанством само послужио у сврху својих политичких амбиција, те да његовог искреног преобраћења није ни било, тешко је одржати из једног про- стог разлога – у царству је било свега 5–10% хришћана од укупног броја ста- новништва који би се то прагматични политичар повео за оваквом мањином? то свакако не представља прорачунати политички потез отуда и константиново прихватање хришћанске симболике као државне, његов прихватање хришћан- ског бога као јединог истинитог коме он поверава војску и царство тешко би било оправдиво било чиме другим до личним побудама константиново виђење свет- лосног крста на небу, лика христовог у сну и успех у милвикијског бици, не- сумњиво остављају неизбрисив траг на цара од тада хришћанство постаје нова царева вера и то је помак који је констан- тин начинио, а који ће имати цивилиза- цијске последице zzу прослави јубилеја миланског едик- та у србији удружили су се и црква и држава организоване су многе културно-просветне вечери, научни симпосиони, радио и телевизијске емисије стиче се утисак да се много желело добити на ширини захвата, али истовремено као да се “изгубио компас” тако, уколико сте пратили серијал „милански едикт 313–2013“ на првом програму националне теле- визије остаје нејасно шта ми уствари прослављамо? да ли само успомену на историјски проглас одредаба милан- ског едикта и давање слободе хришћа- нима или и „нешто друго? – добро сте то приметили проглас миланског едикта 313 године је један од најзначајнијих датума из историје цркве и несумњиво вредан свакогодишњег поме- на а не само о јубиларним годинама про- слава јубилеја миланског едикта је про- слава освајања једног цивилизацијског достигнућа – слободе вероисповедања хришћанства међутим, као и свака друга друштвена слобода, ни ова се не ограни- чавала само на уско, специјално подручје вере са слободом друштвеног деловања духовна мисија цркве добија на ширини свог замаха блиски сусрет римског пра- ва, хеленске културе и хришћанске вере, који је у својој збиљи био оствариван и пре константина, тек ће са миланским едиктом и његовом имплементацијом од стране цара константина добити на ин- тензитету реалне симбиозе у констан- тиново време грчко-римско друштво доживело је, условно речено, брзу и изне- надну измену такозваних традиционал- них (универзалних) римских вредности сама чињеница прихватања хришћанске вере наметала је нове критеријум вредно- вања животне збиље и нови методолошки приступ у решавању свих егзистенцијал- них питања хришћански критеријуми вредновања постају од сада доминантни и остају као константе дугих вредности 34 5/2013 у току два наредна века настало је ново друштво, које је формално примило хришћанство као своју веру, а са њом мо- ралне, културне и политичке норме тиме је касноантичка паганска империја и де- финитивно постала хришћанско царство с тога се на милански едикт може спра- вом гледати као на најважнији правни акт који је поделио две ере – еру паганског рима и еру хришћанске европе давање слободе хришћанима од стране цара кон- стантина, увођење хришћанства у рим- ски правни систем и стицање положаја озакоњене религије (religio llicita), пред- ставља дакле не „само“ почетак једног но- вог односа цркве и државе, већ и почетак званичног стварања новог (хришћанског) система вредности у царству у том смис- лу милански едикт не треба посматрати само као један правни акт већ као цивили- зацијску тековину, као званични почетак хришћанске цивилизације на тај начин величина одлука миланског едикта се не огледава само у томе што је један римски цар осигурао принцип слободе вероиспо- вести или због тога што се лично обратио у хришћанство, једну од многих религија царства, него углавном због тога што је њиховом идеолошком иницијативом доведена у блиску везу, и на крају надо- мештена, грчко-римска космоцентрична (пантеистичка) теорија са одговарајућим теантропоцентричним учењем хришћан- ства тако, врло јасне историјске чиње- нице, као што су успостављање правног начела толеранције према хришћанству и сам чин константинове верске опредеље- ности за хришћанство, губе на значају пред далекосежним историјским после- дицама на верско-културолошком и идеј- но-политичком плану које је донело кон- стантиново преобразитељно време од његовог времена успоставиће се извесне „константе хришћанског менталитета“ то су нове, хришћанске идеје имплементира- не у животу грчко-римског друштва, које ће се показати као универзални појмови дугог трајања на којима ће се изградити чврсти обрасци веровања, мишљења и понашања свих ромеја zzпрофесоре, каква би била савремена интерпретација одлука миланског едикта? – као што смо рекли, имплементацијом одлука миланског едикта од стране цара константина означен је званични почетак јавног суживота хришћанства и касноан- тичког римског друштва, почетак ширег друштвеног саживљавања хришћанских вредности на којима се обликовала и да- нашња западна цивилизација духовни корени, духовни темељи данашње ев- ропске цивилизације јесу хришћански и светоконстантиновски међутим, као што је познато, савремена европа тенденциоз- но негира своје хришћанске корене, свој хришћански идентитет из нацрта уста- ва европске уније избачено је помињање бога и хришћанства као њеног идентифи- кационог обележја у име плуралистичке демократије и лажног концепта политич- духовни корени, духовни темељи данашње европске цивилизације јесу хришћански и светоконстантиновски међутим, као што је познато, савремена европа тенденциозно негира своје хришћанске корене, свој хришћански идентитет септембар/октобар 2013 35тема броја ке коректности у неким европским држа- вама и регионима забрањена је употреба хришћанске симболике у школама и бол- ницама, легализују се еутаназија, абор- тус, истополни бракови залагањем за начела либералне демократије и људских права све више се губе из вида констан- тинова хришћанска демократска начела као резултат овакве хуманистичке толе- ранције, хришћанство се гура све даље и даље на маргине друштвеног живота савременог човека, а антихришћан- ски ставови и морал не само да се легализују, него се и подсти- чу стога, данас изгледа сасвим логично постављено питање појединих историографа – да ли константинова преобразитељна епоха улази у своју крајњу кри- тичну фазу? процес секулариза- ције европског друштва довео је до тога да се већина европљана не поводи јеванђељем у своме животу, већ живи по стандар- дима „потрошачког друштва“ стога и не чуди што је хришћан- ство постало страни елемент у европском друштвеном живо- ту, где се све чешће јављају и хришћано- фобичне манифеста- ције тако нпр сведоци смо да су у еу изложени дискриминацији грађани који изражавају хришћанску активну позицију ношење хришћанских симбола - крст на огрлици - поједини посло- давци третирају као повреду „корпоративне културе“ по- ставља се и питање забране јавне прославе божића под изговором да то може бити увредљиво по верску са- вест људи других вероисповести као и пи- тање „присуства“ хришћанске симболике у јавним установама пре свега школама залагања заговорника европског секула- ризма за „верску неутралност друштва“ у пракси се манифестује као њихово зала- гање за „чишћење друштва од хришћан- ских вредности“ и овде има неке слично- сти између логике савременог секуларизма и логике паганског рима: веруј у оно што желиш, али се жртва боговима мора при- нети, а то су „толеранција“ и „плурали- зам“, који су у верском погледу прет- поставке „синкретизма“ тј негације јединог истинитог бога сходно тако прокламо- ваним верским слободама, вера се своди на приватну ствар појединца али над њом доминирају, чак шта индоктринишу је, потребе савременог (секуларног) друштва како хришћа- ни да се одупру оваквим друштвеним тенденцијама? где је у тој борби сила и упо- риште хришћанства? уколико потражимо одговор кроз лич- ност светог цара константина и његово време, увидећемо да нам данас недостаје константи- нове постојаности у вери, да да- нашњим хришћанима недостаје спремности хришћана iv века да пред светом сведоче живот по је- мислим да сваки појединац треба да буде будан, и свестан где је, шта ради, да свако његово чињење или нечињење има неку последицу односно како то рече један уман човек: „буди промена коју желиш свету“ септембар/октобар 2013 савременог човека, а антихришћан- ски ставови и морал не само да се легализују, него се и подсти- чу стога, данас изгледа сасвим логично постављено питање појединих историографа – да ли константинова преобразитељна епоха улази у своју крајњу кри- секулариза- европског друштва је до тога да се не поводи јеванђељем већ стандар- „потрошачког стога и не хришћан- страни европском живо- чешће јављају и хришћано- фобичне манифеста- сведоци изложени грађани хришћанску ношење симбола - крст поједини посло- као повреду културе“ по- забране јавне под изговором али се жртва боговима мора при- нети, а то су „толеранција“ зам“, који су у верском погледу прет- поставке „синкретизма“ тј негације сходно тако прокламо- ваним верским слободама, вера се своди на приватну ствар појединца али над њом доминирају, чак шта индоктринишу је, потребе савременог (секуларног) друштва ни да се одупру друштвеним тенденцијама где је у тој борби сила и упо- риште потражимо одговор кроз лич- ност светог цара константина и његово време, увидећемо да нам данас недостаје константи- нове постојаности у вери, да да- нашњим хришћанима недостаје спремности хришћана iv века да пред светом сведоче живот по је- мислим да сваки појединац треба да буде будан, и свестан где је, шта ради, да свако његово чињење или нечињење има неку последицу односно како то рече један уман човек: „буди промена коју желиш свету 36 5/2013 ванђељу, да буду светлост свету и по цену мучеништва пошто су изгубили спо- собност да буду „со земљи“ (мт 5, 13), хришћани нису у стању да издрже при- тисак различитих идеологија које намећу своје стандарде људског живота уколи- ко се хришћанство буде борило са њима само на плану (аргументима) идеологије, тада се и само излаже отвореној претњи да се сведе на идеологију zzкако се онда одупрети авети савре- меног света? како свет који је про- жет лажним светлостима просветли- ти истинитом светлошћу јеванђеља? како хришћанска животна начела ставити у први план друштвеног живота? – на ово питање свакако као добар пример, ако не и најбољи, може да нам послужи преображена личност цара константина суштинска промена друштва не дешава се у великој рево- луцији, него на личном плану сваког појединца његовим окретањем лица ка лицу христовом константин нам при- ча велику личну причу о снази вере, о слободи, љубави и доследности он је човек који успева да савлада све велике препреке у животу јер остаје доследан вери у свога бога код њега се никада не доводи у питање божије присутности у његовом животу, нити питање вере у себе и своју спремност у процесу оства- рења божије воље преобративши се од паганина у хришћанина константин је новим очима сагледавао стари свет препознавање хришћанске „човеко- ве реалности“ и реаговање на њу, јесте тема реалног црквеног, али и друштве- ног одређења једне личности мислим да сваки појединац треба да буде будан, и свестан где је, шта ради, да свако ње- гово чињење или нечињење има неку последицу односно како то рече један уман човек: „буди промена коју же- лиш свету“ у времену у ком европа тражи идентитет и вредности које ће јој вратити њену уништену дру- штвену кохезију, у сусрет нам иде го- дишњица која нас наводи да се зами- слимо, али нас и подсећа да историја не само да се понавља, већ нас и поуча- ва хиљаду и седам стотина година нас дели од издавања миланског едикта, римског закона којим је константин велики не само стао на крај прогонима хришћана, него је и постигао друштве- ну кохезију римског царства путем верске толеранције по први пут је једна религија (хришћанство) дошла не само да осло- боди човека од обожавања идола и световне власти, већ и да истакне, као врховна добра, вредност и слободу људске личности милански едикт без сумње предста- вља одељак не само правне културе, већ и свеукупно здање људске културе међутим, иза правних одредби кри- је се један оквир начела и врлина који је дошао да одговори на данашња го- рућа питања запитајмо се: у времену нове гло- бализације, шта је то што ће довести народе и грађане до тога да у миру ко- егзистирају са неким ко им је стран и другачији од њих, ко куца на наша вра- та, а да не изгуби осећај посебног кул- турног идентитета, који нам оставља у наслеђе предање сваког народа? за сада, с једне стране имамо владе које реагују немоћно, пратећи напро- сто развој и померања становништва, а с друге стране имамо заједнице, чак и традиционално толерантне, као што су европске, које све више тону у ксенофо- превод са јелинског: михаела јагер септембар/октобар 2013 37тема броја 1700 година миланског едикта годишњица миланског едикта подсећа да јединство заједнице иде само једним путем: слободним изражавањем идеја, верских убеђења, мишљења и предлога, како би се испробали, изабрали међу собом и проценили на пољу друштвене праксе бична и расистичка понашања управо ово последње доводи до нове проблема- тике питање идентитета европске уни- је њена недавна одлука је да не упише у свој устав своје хришћанско наслеђе претпоставља се да је ово заиста ратифико- вало њен став о верској толеранцији међутим, шта се заправо дешава? њене заједнице одво- јене од темељних хри- шћанских вредности, које су натопиле њихово читаво културно здање, почевши од миланског едикта, дошле су, шта више, да траже једин- ство путем популациј- ске и расне хомогености нажалост, овај пут је окушан и посут ксенофобијом, насиљем и крвавим сукобима, која се не могу спречити позивањем на апстрактна и суштински празна људска начела ова- ква деловања имају своје корене у психо- лошкој и духовној позадини човека, до ког не могу да допру само управљачке и правне процедуре годишњица миланског едикта под- сећа да јединство заједнице иде само једним путем: слободним изражавањем идеја, верских убеђења, мишљења и пре- длога, како би се испробали, изабрали међу собом и процени- ли на пољу друштвене праксе међутим, ис- товремено подсећа да закони и уредбе нису довољни да наметну друштвени спокој јединство раздеље- ног човечанства данас пролази кроз једнаку и мирну коегзистенцију личности и друштвених група то је порука ово- годишњег обележава- ња 1700 година од издавања миланског едикта а употреба те поруке зависи у потпуности од постојане и живе хри- шћанске вере, која је у позицији да и да- нас обогаћује светску правну и политич- ку културу митрополит димитријадски господин игнатије 38 5/2013 др ђорђе вуковић српски владари и култ св константина великог према св константину великом византијски и српски владари гајили су искрено поштовање свети цар константин велики од- увек је био узор хришћанским владарима, како по државним ус- песима, тако и по својој побожности милански едикт надахњивао их је на верску толеранцију, а први васељенски сабор на бригу за одржање вере тим примером руководили су се и српски владари тако је, по сведочанству сте- фана првовенчаног, његов отац велики жупан стефан немања носио о вра- ту напрсни крст у који је био уграђен комадић часног и животворног дрве- та господњег крст који је вероватно добио од цара манојла комнина при- ликом помирења (око 1173), немања је задржао и после одрицања од пре- стола и понео га са собом у манастир студеницу а затим у свету гору већ болестан, немања је крст послао сину стефану, са писмом у којем је поручио: „нека ти (крст) буде чувар и утврђење и победилац и помоћник у борбама увек да ти помаже као давиду и древ- ном цару константину“ свети цар констатин је био један од узора који је следио немања, што је ис- поштовао и свети сава пишући слу- жбу своме оцу, свети сава је користио стихове из вечерње стихире на „госпо- ди возвах“ посвећене константину и јелени у тим стихирама се свети цар константин похваљује због „давидов- ске кроткости“ по великом цару, који је био очев узор, једна немањима кћер- ка, удата за властелина тиха дала је име свом сину тај један немањин унук, константин тих асен постао је бугар- ски цар (1257–1277) и са поносом се позивао на „светог симеона немању, деду царства ми“, у повељи за манастир ђорђа код скопља после првих немањића, владао је краљ стефан радослав за кога се зна да је подржавао византијски утицај у србији, али се због малог броја извора не може ништа конкретно рећи о ње- говом односу према култу цара кон- стантина великог следећи владар из лозе немањића, владислав је фреском, у задужбини милешеви, исказао по- штовање константину и јелени његов брат и следећи краљ, урош i приказује константина у својој задужбини сопо- ћанима на фресци првог васељенског сабора у ово време, чувени писац до- ментијан, саставља и шаље краљу уро- шу i на дар ново житије светог си- меона у поменутом житију се подсећа на речи св симеона да послани крст треба да помогне стефану првовен- чаног као некада светом константину поштовање према светом цару исказу- септембар/октобар 2013 39тема броја је и урошев син, драгутин он прика- зује константина у цркви св ахилија у ариљу, у сцени првог васељенског сабора, али додаје нову димензију по- штовања близу поменуте фреске на- сликан је и немањин сабор (против богумила) тиме је показано да су се оба побожна владара старала о очува- њу догмата вере у свом зборнику, св данило пећки пореди краља милутина са царом кон- стантином у опису победе српске вој- ске под командом новака гребострека у малој азији поређење није случајно изабрано, јер је свети краљ веома по- штовао првог хришћанског цара у ми- лутиновим задужбинама (краљева цр- ква у студеници посвећена св јоакиму и ани, манастир старо нагоричано) приказани су благочестиви цар и њего- ва славна мајка јелена српски краљ је једном свом сину дао име константин овај син је био означен као престолона- следник и као такав живописан у лози немањића у грачаници (око 1320 г) после милутинове смрти, отпочеле су борбе за престо константин немањић се у скадру прогласио за краља и ко- вао сопствени новац он се одазвао се позиву на преговоре које му је упутио противкраљ владислав ii, драгутинов син на превару је ухваћен и по речи- ма савременика, погубљен „нечувено свирепо“ подстакнут погибијом свог брата, стефан iii дечански је поразио противничке трупе, а владислав ii је избегао у угарску где се упокојио да- нилов ученик је описао укратко како је дечански изашао као победник из рата за престо и упоредио га са соломоном, давидом, константином и мојсијем цар стефан душан, син краља сте- фана дечанског сетио се великог цара приликом доношења свог надалеко чувеног законика у повељи издатој тим поводом, он је изразио захвал- ност богу што му је дао у руке толике земље и градове као некада констани- ну великом душаново доба даје још једно виђење константинове улоге побожности у наосу манастира ле- сново, задужбине душановог сарад- ника, великог деспота јована оливе- ра, св симеон и сава приказани су заједно са другим славним житељима пустиње, али је та фреска и у одно- су са фреском св цара констанина и јелене на суседном зиду како је од првог хришћанског цара и његове мајке потекла река побожности у це- лој васељени, тако су од родоначел- ника династије немањића и његовог сина потекле речи праве вере у целом српском отачаству свети цар урош св цар константин, фреска из манастира милешева 40 5/2013 v, душанов син насликан је са сво- јим савладарем вукашином у мана- стиру псачи наспрам благочестивог цара константина и јелене то је био позив на сарадњу два савладара, две династије у циљу унапређења вере и побожности у целом царству не- мањићко поштовање наставља и ду- шанова сестра теодора удата у поро- дицу драгаш она је имала два сина – јована и константина млађи кон- стантин је надживео старијег брата јована драгаша, а његова кћерка је- лена је постала византијска царица последњи ромејски цар се такође звао константин и погинуо је бране- ћи цариград константин xi драгаш је тако ушао у грчке и српске народ- не песме тако је искрено поштовање које су према константину великом гајили византијски и српски владари добило своје испуњење и у личности константина драгаша, последњег ромејског цара он је својим именом подсетио савременике на првог хри- шћанског цара константина великог, својим житијем указао на христо- љубље, а презименом истакао своје порекло и наговестио улогу слове- на (и посебно срба) у даљем развоју православља неко је једном рекао да су јубилеји утешни, али и корисни уколико омогућавају напор да се критич- ки продубљено сагледа пређени пут и рад у времену да ли за хришћане јуби- леј представља само историјску леги- тимацију, потврду славне прошлости? или може означити и повод да се неке историјске тековине ако не преиспи- тају, а онда бар осветле из више углова? реч је наравно о односу цркве и држа- ве, хришћанства и власти проблемати- ка која је често испитивана, али никад до краја разрешена многи су мислио- ци настојали да одговоре на који начин формула хришћанског начина живота – у овом свету, али не од овога света – може да се оствари у друштвеној тео- рији и пракси али неко општеважеће, свеобухватно и задовољавајуће решење овог питања није нађено и тако ће по свој прилици бити до краја света и века то нас не сме обесхрабрити, већ управо мотивисати да и даље трагамо за мо- гућим одговорима макар они били и делимични по мишљењу о александра шмема- на, може се без икаквог претеривања рећи да је обраћење цара константи- на имало за последицу преокрет већи од свих које је црква икада доживела хришћанство је ступило на нову ста- зу, услови су се драстично променили но упркос тексту миланског едикта којим се прокламује слободно испо- ведање и практиковање свих религија, међуверска толеранција и очекивана слобода ипак нису биле дугог века – парадокс је да су у неким случајевима сами хришћани постали прогонитељи у новим околностима црква је почела да ужива патронат државне власти од немања је крст послао сину стефану, са писмом у којем је поручио: „нека ти (крст) буде чувар и утврђење и победилац и помоћник у борбама увек да ти помаже као давиду и древном цару константину“ павле карастојковић септембар/октобар 2013 41тема броја милански едикт – смисао јубилеја да ли за хришћане јубилеј представља само историјску легитимацију, потврду славне прошлости? које претрпела утицај тоталитарног духа који је у мањој или већој мери својствен свакој држави а тоталитаризам сваке врсте суштински се коси са основним начелима хришћанске вере христос јас- но и недвосмислено каже: „ко хоће да крене за мном“; дакле, никакви импе- ративи не смеју долазити у обзир, пого- тово не они који се служе механизмима државне репресије у противном, доводи се у питање слобода људске воље, слобо- да личности уопште која јесте највећа светиња и у којој се огледа чо- векова потенцијална бого- ликост то нам предаје библијско-светоотачки систем вредности поред несумњивих светитељских примера остварења христових завета, у историји, нажа- лост, видимо и да је „офи- цијелно“ хришћанство врло често изневеравало своје идеале институци- онализам религије је стара бољка на коју ни хришћан- ство није било имуно ако пођемо од тога да христово царство „није од овога све- та“, онда сваки облик зближа- вања државе и цркве мора бити пажљиво одмерен и анализиран пси- хологија древног етатизма се пренела и у новије доба тако да ни данашња свест хришћана често није у потпуности осло- бођена од придавања божанских атри- бута држави хришћански систем вредности нам јасно говори да никаква власт не може претендовати на божанску санкцију, а понајмање тоталитарни и апсолутистич- ки режими уколико се својства апсолу- та преносе на политички поредак, макар он био и оптималан, јасно је да је посреди замена апсолутног – релативним, тј идо- лопоклонство сваки покушај оправдавања или осмишљавања неког друштвеног уређења уз помоћ псеудобогослов- ских конструкција које метафизички утемељују идеју вла- сти мора бити оштро критикован управо с позиција хришћанске теологије, антропологије и социологије то не би требало да буде спорно након пређеног исто- ријског пута у хришћан- септембар/октобар 2013 се у питање слобода људске воље, слобо- да личности уопште која јесте највећа светиња и у којој се огледа чо- векова потенцијална бого- ликост то нам предаје библијско-светоотачки поред несумњивих светитељских примера остварења христових завета, у историји, нажа- лост, видимо и да је „офи- цијелно“ хришћанство врло често изневеравало своје идеале институци- онализам религије је стара бољка на коју ни хришћан- ство није било имуно ако пођемо од тога да христово царство „није од овога све- та“, онда сваки облик зближа- вања државе и цркве мора бити ки режими уколико се својства апсолу- та преносе на политички поредак, макар он био и оптималан, јасно је да је посреди замена апсолутног – релативним, тј идо- лопоклонство сваки покушај оправдавања или осмишљавања неког друштвеног уређења уз помоћ псеудобогослов- ских конструкција које метафизички утемељују идеју вла- сти мора бити оштро критикован управо с позиција хришћанске теологије, антропологије и социологије то не би требало да буде спорно након пређеног исто- ријског пута у хришћан- портрет константина великог, 4 век, ниш 42 5/2013 бронзана статуа св константина великог у јорку, велика британија, близу места где је константин проглашен за августа 306 године ској свести би требало да се коначно искристалише од- нос према државној власти и друштву уопште мора се дефинитивно одбаци- ти све оно што је током историје представљало скретање с пута изворног хришћанства у контексту великог јубилеја који ове године обележавамо, то би значило обраћање пажње на сам текст миланског едикта, на његову суштину и смисао, уместо стављања акцента на савез цркве и византијске империје који је уследио у постконстан- тиновској епохи цркви нису потребни спољашњи сјај и углед, а поготово не политичко протежирање она би данас требало да трага за новим путевима уместо подгре- вања носталгије за старим сјајем и славом из прошлости није све што носи на себи печат историје и традиције подједнако вредно хришћанска савест нам налаже да пажљиво и са резервом тумачимо наслеђе које није само датост него и задатост кад год институција прети да собом заклони богочовечански организам, по- среди је опадање вере у сина божијег и цркву коју је изградио христос нигде у јеванђељу није обећао својим следбе- ницима успех, сигурност, друштвено признање беседа на гори, као и многа друга места новог завета говоре управо супротно месија је рођен без помпе, дис- кретно, у штали а не у царској палати то- ком целокупне своје божанске проповеди вребале су га опасности и неприлике ако црква гради свој идентитет на христо- вој личности, онда би требало да дели и његову судбину а ако су моћ, утицај и механизми нужности основне одлике сваке власти тј државе као такве, онда би црква морала с великом дозом опреза и резерве, а пре свега критички да се односи према сваком политичком систему у том погледу христова искушења у пустињи су довољно речита аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој ако пођемо од тога да христово царство „није од овога света“, онда сваки облик зближавања државе и цркве мора бити пажљиво одмерен и анализиран септембар/октобар 2013 43тема броја политика као јавни живот једне др- жаве, врло је комплексно питање нарочито ако се она посматра са црквене, тј теолошке тачке гледишта историја памти да је црква од сâмог почетка засметала држави и политици, толико да се тежило њеном потпуном истребљењу поред свега тога, став цр- кве према држави и политици изражен кроз оце и учитеље цркве 2 и 3 века, у времену када је цркви било нарочито тешко с државом, никада није био одри- чан и радикалан такво расположење још више ће оправдати цар константин ве- лики, који је својим чувеним миланским едиктом из 313 г дао потпуну слободу и право цркви да се слободно креће у јав- ном тј политичком животу велике рим- ске империје, раме уз раме са осталим верским заједницама ипак, опрезност цркве према држави није престала да постоји поред чињенице да је држава с почетка нове ере, често приређивала ис- кушења цркви која су се појављивала у интервалима дуго током историје, можда још веће искушење од прогањања у ката- комбе и пустиње од стране императора или апсолутистичких идеологија модер- ног доба, била је и остала – опасност по цркву да се у константиновском и пе- риоду који долази, и сâма једног дана не стопи и не претвори у државу за такво чување „свете“ дистанце цркве од држа- ве, нашло се сигурно теолошко упориште на примеру христовом, за кога читамо у јеванђељу: „а кад разумије исус да хоће милански едикт као вечна поука захваљујући константину и миланском едикту, утабан је пут модерним демократским друштвима и њиховом односу према цркви и верским заједницама уопште илија ромић 44 5/2013 да дођу да га ухвате и учине царем, он отиде опет на гору сам“ (јн 6, 15) с друге стране, дистанцирање државе од цркве, јавља се као политички циљ каснијих модернистичких политичких система западне европе, а о њиховој искрености би се могло нашироко дис- кутовати како би заправо теологија као реч божија коју црква проповеда овом свету, требало да се постави на- спрам политике? без обзира што би одговор био пун претпоставки, треба ипак бити свестан чињенице да се на православном истоку све до новијег датума, за разлику од римокатоличког и протестантског запада, никада није појавио човек попут блаженог авгу- стина који би „теолошки“ доводио у везу бога и државу (мислимо на његово ремек дело o држави божијој) нити би се игде могла наћи кованица као што је „политичка теологијa“, која се појављује с почетка 20 века на западу и тема је озбиљног истраживања које траје и да- нас поред тога, неки научници „поли- тичку теологију“ као термин и дискурс наслућују већ код јевсевија кесаријског, црквеног писца из 4 века, чувеног по томе што је између осталог, описао жи- вот њему блиског цара константина ве- ликог међутим, став цара константина је аутентичан и може да нам послужи као трајни образац за решавање ове дилеме наиме, цар константин је очи- гледно правио разлику између та два света, па је остао упамћен и по својој изјави у којој строго разликује и раз- дваја државу и цркву, а самим тим и по- литику од теологије, тврдећи да „када се о нечему дис- кутује тако широко, то више није теологија, то је политика“ дакле, и констан- тин увиђа 44 5/2013 појавио човек попут блаженог авгу- стина који би „теолошки“ доводио у гледно правио разлику између та два света, па је остао упамћен и по својој изјави у којој строго разликује и раз- дваја државу и цркву, а самим тим и по- литику од теологије, тврдећи да „када се о нечему дис- кутује тако широко, то више није теологија, то је политика“ дакле, и констан- тин увиђа споменик св константину великом, милано септембар/октобар 2013 45тема броја да теологији може да припрети опас- ност од претварања у политику захваљујући константину и милан- ском едикту, иза којег стоји позна рим- ска империја (византија) кроз чувену „симфонију“ тј јавни склад државе и цркве, утабан је пут модерним демо- кратским друштвима и њиховом одно- су према цркви и верским заједницама уопште у чему уживају многи народи света данас овакав хармоничан однос између њих свакако не подразумева стапање државе и цркве већ њихову сарадњу та сарадња није механичка и константна, већ је бурна и пуна изне- нађења, те она захтева вечиту „будност цркве пред збуњујућим и динамичним политичким струјањима“ отуда су рани оци цркве били опрезни чак и према сâмом цару константину, пла- шећи се „двоструког смисла“ (георгије флоровски), односно могућности да константинова држава не постане идеолошки хришћанска и да се у новом политичком амбијенту не доведе у пи- тање сам идентитет и природа цркве и њена есхатолошка нада они који су се понајвише успротивили тој новој по- литичкој реалности, били су хришћан- ски монаси, који су поред многих теолошких мотива и разлога свога мо- наховања истицали и пружање отпора према константиновој држави отуда, није изненађујуће што у старечни- ку читамо: „добије једном при- ликом ава антоније писмо од цара константина којим га овај позиваше да дође у константинопољ и он размишљаше шта да чини па рече ави павлу, свом уче- нику: ‘треба ли да идем?’ а овај му одговори: ако одеш, зваћеш се антоније; а ако не одеш, зваћеш се ава антоније“ звучи апсурдно, и рекло би се да се ради о незахвалности и безобразлуку епипатских отаца према човеку који је даровао мир и слободу цркви хри- стовој ипак, пре ће бити да је посре- ди једно дубоко расуђивање какво је готово немогуће наћи у светској по- литици данас а то расуђивање није ништа друго него теолошки реализам, који нас стално подсећа не непобитну чињеницу да је свака држава пролазна и да је сваки политички систем про- мењив, па самим тим и варљив и пун немира можда је то права поука коју нам оставља цар константин преко миланског едикта и рана црква преко својих реакција на њега – колико год јавно и званично црква ужива слобо- ду и углед у једној држави, она треба увек да је опрезна с државом, како је ова не би увелa у вихор својих поли- тичких идеја и своје привремености, и пољуљалa тако њен вечни теолошки идентитет аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији цар константин је остао упамћен и по својој изјави у којој строго разликује и раздваја државу и цркву, а самим тим и политику од теологије, тврдећи да „када се о нечему дискутује тако широко, то више није теологија, то је политика“ 46 5/2013 што је људима немогуће, богу је могуће (лк 18, 27) мишљења смо да се ове речи господа исуса христа у потпуности могу применити на настанак, живот и развој православ- не мисије у пакистану сама чињеница да се тамо мисија не само појавила, већ да дина- мично расте и развија се – јед- ноставно представља божије чудо тако нешто не би могло ни да се претпостави, али се ето, испоставило да се управо у тој земљи људи врло живо ода- зивају на реч о православљу на жалост, свима је познато да је у пакистану неисламском становништву веома тешко вести које долазе из те земље говоре о чињеници да су прогони хришћана, убиства, сило- вања и измишљене оптужбе за вређање исламске религије део свакодневице по речима једног од православних свеште- ника у пакистану, оца антонија шама- она из хајдерабада, „питање је тренутка када ће се нови талас насиља покренути и нико од нас не зна када и где тачно“ пакистанска лађа спасења у таквим условима и околностима родила се, живи и расте лађа спасења „идите и научите све народе“ православна мисија у пакистану станоје станковић од овог броја православног мисионара у сарадњи са православним мисионарским центром „о данил сисојев“ уводимо сталну рубрику „идите и научите све народе“, у којој ћемо објављивати мисионарске подвиге православне цркве из целог света о јован танвер у свом дому на служби септембар/октобар 47 у овој земљи готово никоме од право- славних мисионара ван пакистана не би ни на ум пало да иду у пакистан, да мисионаре у тако тешким условима међутим, захваљујући невероватној храбрости и љубави самих пакистанаца – православних свештеника који тамо служе, црква у пакистану интензив- но расте до сада су формиране право- славне заједнице у лахору, вазирабаду и хафизабаду, гуџранвалу, навашбаху и фејсалабаду, карачију, хајдерабаду, саргоди, исламабаду укупан број пра- вославних хришћана прелази број од 1300 људи у цркву људи долазе углав- ном из протестантске и римокатолич- литургија у хајдерабаду причешће верних 48 5/2013 ке конфесије, али има и случајева об- раћења из ислама православна мисија тамо је почела 2004 године, када је о јован танвер након дугог пута од преко десет година, прешао у православље из римокатоличанства и постао свештеник један од најистакну- тијих римокатоличких свештеника својевремено, говорник пред препуним стадионом за време посете римског папе јована павла ii, осетио је у срцу жеђ за истином и био истрајан у томе господ га је због тога обилато наградио неуморни мисионар константино- пољске патријаршије успео је да форми- ра три велике заједнице у лахору, вази- рабаду и хафизабаду и чак да, уз помоћ донација из мисионарске организације „православни хришћански мисионар- ски центар“ [„orthodox christian mission center“] из америке покрене изградњу првог православног храма у пакиста- ну, који треба да буде завршен током 2014 године иначе се сва богослужења обављају у домовима верних помоћ духовне деце спц пошто су православни хришћани пот- пуно обесправљени у пакистану, о јован на све начине покушава да образовање и медицинску заштиту православне заједнице подигне на што већи ниво у хафизабаду је управо захваљујући дона- цијама духовне деце српске православ- не цркве подигнут кројачки центар – то је био једини начин да се православне хришћанке извуку из јако тешке ситу- ације у којој су се налазиле због велике немаштине оне су биле принуђене да раде као послуга у кућама богатих мус- лимана и биле свакодневно злостављане (многе од њих чак и силоване), при чему су постављане у тешку ситуацију – нису имале никакав други избор за посао сем да раде као послуга, а ако би тражиле за- штиту од стране закона на свом радном месту, постојала је претња оптужбом да вређају ислам, због чега би настрада- ле не само оне, већ и њихове породице радује нас што се кроз тај центар пре свега њима пружила могућност избора, што се кројачком занату до сада научило преко 30 девојака, да оне поред кројач- ког заната уче и друге вештине и да ће православна мисија у пакистану је почела 2004 године, када је о јован танвер након дугог пута од преко десет година, прешао у православље из римокатоличанства и постао свештеник будући православни храм – изглед споља „идите и научите све народе“ септембар/октобар 49 моћи тиме да зарађују за живот, што даље од ужаса у коме су тако дуго живе- ле за рад овог центра потребно је 1 200 долара за шестомесечну плату наставни- ку шивења, како би се рад центра и даље наставио и да би се овим унесрећеним девојкама дала нада мисија рпц од 2011 године у пакистану је такође присутна и мисија руске православне цркве у њој се труде три православна свештеника: о антоније шамаон, о ки- рил амер и о јосиф фарук великим тру- дом на врлини милосрђа они приклањају себи срца пакистанаца и на тај начин шире благу вест о христу свештени- ци кирил и јосиф су након последњег великог прогона хришћана у лахору, у коме је спаљен читав хришћански кварт, успели да, захваљујући донацијама пра- вославних мисионарских заједница из русије и србије организују куповину не- опходних ствари за живот за преко 170 породица међу прогнаним хришћанима било је и православних, али су већину чинили протестанти и римокатолици купљен је неопходан кухињски прибор, ствари за децу, школски прибор за децу која су ђаци врло је важно да је о кирил успео да, уз божију помоћ, добије дозволу власти да посећује затворе и болнице у саргоди ради бриге о затвореницима хришћан- ске вероисповести и да на тај начин ис- пуњује христову заповест: „болестан у хафизабаду је управо захваљујући донацијама духовне деце српске православне цркве подигнут кројачки центар о кирил у болници у саргоди 50 5/2013 бијах, и посетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми“ (мт 25, 36) брига са њихове стране о прогнаним хришћанима у лахору – који на жалост и даље живе у шаторима, на улици – не престаје свештеници кирил и јосиф редовно одлазе да их обиђу, да им уру- че материјалну помоћ сакупљену од до- нација, али користе и прилику да тим људима тихо и ненаметљиво, „на голу- бијим ногама“ по речима светог јустина ћелијског, говоре о свој лепоти и дубини нашег светог православља о антоније шамаон у хајдерабаду интензивно ради на преводима бого- службене литературе на урду језику у сарадњи са њим, православни миси- онарски центар „о данил сисојев“ из србије објавио је православни молит- веник на урду језику, који у себе укљу- чује јутарње и вечерње молитве, као и правило пре и након светог причешћа такође, у састав молитвеника ушли су и драгоцени савети светог игњатија брјанчанинова о молитви, где се говори о духу православне молитве свештеник јосиф фарук преводи рајску пирамиду, први закон божији, и веру образованих људи светог николаја жичког на урду парохијани оца јована танвера свештеници кирил и јосиф беседе о православљу са инославним хришћанима у лахору „идите и научите све народе“ септембар/октобар 51 језик, а о антоније преводи пут под– вижника тита колиандера за штампу ове истинске духовне хране скупљају се донације, јер они сами немају средстава да објаве ове књиге рад са младима православни свештеници у пакистану су друштвено активни свештеник ан- тоније шамаон је овога лета организовао образовни семинар за хришћанску омла- дину у пакистану у склопу кога су имали часове енглеског језика, комуникације, а у паузама се нашло места и за здрав хумор управо у тој бризи да млади човек у паки- стану треба и да се насмеје заиста се види посвећеност и тактичност православних мисионара, посебно када се узме у обзир живот многе деце и младих тамо у прилог томе говори и чињеница да је један дечак који је био у рукама трговаца робљем и на тај начин осуђен да буде сексуални роб, откупљен од стране свештеника тај де- чак је сада збринут, живи у породици оца антонија, учи се кројачком занату и о ан- тоније из све снаге покушава да му пружи што бољу могућност за даљи живот по- православни мисионарски центар „о данил сисојев“ покренут је на богојављење 2010 године носи име чувеног руског православног свештеника и мисионара који је особито мисионарио међу руским муслиманима и више десетина њих превео у православље то је био разлог због кога је мученички по- страдао 2009 године у свом храму у москви, где је испред царских двери убијен од стране једног ек- стремног исламисте сећајући се његове жртве за сведочење еванђе- ља христовог особито међу нехри- шћанима, чланови мисионарског центра који носи његово име се труде се да помогну православним заједницама у земљама где право- славље тек почиње да се проповеда до сада су помогли мисији право- славне цркве у монголији, кенији, пакистану, филипинима, индоне- зији, обали слоноваче, венецуели, аргентини и танзанији на овај начин чланови православног ми- сионарског центра „о данил сисо- јев“ показују како је тачна древна хришћанска мисао да је „крв хри- шћанских мученика семе за нове хришћане“ мисионарски блог се налази на адреси wwwsvedokverni org, а контакт адреса је urednik@ svedokverniorg православни мисионарски центар „о данил сисојев“ 52 5/2013 мените тог дечака михаила у својим мо- литвама богу, да након катихизације при- ми свето крштење, да са страхом гради своје спасење и да ако је могуће, што пре заборави на сав ужас који је проживео у хајдерабаду који се налази на југу пакистана, у области синд, захваљујући донацијама из русије купљена је земља за православни храм, школу и прихвати- лиште за угрожену децу свештеници из пакистана моле за помоћ – потребни су прилози да се на том земљишту подигне храм, школа и прихватилиште пројекат охридски пролог православни мисионарски центар „о данил сисојев“ је организовао пројекат „охридски пролог за мисионара“ – за- хваљујући богољубивим донаторима сва четворица свештеника у пакистану имају у својим домовима охридски про- лог нашег светог владике николаја на енглеском били су јако захвални и радо- сни када су добили ову књигу – о кирил је рекао да је чита након литургије вер- ном народу, а о јован и о јосиф су ис- такли да им је пролог од велике помоћи у састављању проповеди црква у пакистану живи, расте и до- носи плодове преносимо молбу свеште- ника из пакистана да се молите за њи- хову цркву заиста, иако смо удаљени хиљадама километара, не разумемо урду језик и разликујемо се по боји коже – јед- но смо у христу исусу, господу нашем и треба да се помолимо за нашу једноверну браћу свим срцем аутор је уредник веб-сајта православног мисионарског центра „о данил сисојев“ (wwwsvedokverniorg) сестра у христу показује свој рад – резултат обуке у кројачком центру „идите и научите све народе“ септембар/октобар 53 поздрављам све православне хри- шћане ја сам отац варнава из града ламбаса који се налази на другом по величини острву на фиџију искористићу ову прилику да вам испри- чам како сам дошао до познања истине у суботу 18 јуна 2010 године сам се први пут сусрео са високопреосвеће- ним амфилохијем (архиепископом но- возеландским и егзархом океанијским), на острву вануа леву [vanua levu] на којем живим, у граду савусаву [savu- savu] када је ушао у моју радњу, стао је крај улазних врата мислио сам да је он обичан човек, али сам онда приметио да на себи носи знак нашег господа исуса христа – напрсни крст пришао сам му и увео сам га у своју радњу: био сам веома радостан и сузе су ми лиле док сам се по- здрављао са њим са осмехом на лицу ме је позвао да изађем из радње и ту смо се лепо изразговарали следеће недеље сам се поново срео са њим тада сам се први пут помолио са овим светим човеком, ја који сам до тог тренутка био непоколебљиви хиндуиста и који нисам желео да по- станем хришћанин после тога, једнога поподнева сам га позвао да дође код мене кући на вече- ру и да упозна моју породицу док сам био хиндуиста, нико никада није дошао да посети моју породицу али оно што је високопреосвећени амфилохије учи- нио посетивши нас, упркос томе што тада нисам био хришћанин, дирнуло ме је и задивило након наших неколико разгово- ра он ме је упитао да ли бих желео повратак у очев дом како је хиндуиста са фиџија постао православни свештеник оно што је високопреосвећени амфилохије учинио посетивши нас, упркос томе што тада нисам био хришћанин, дирнуло ме је и задивило превод са енглеског: маријана петровић архиепископ амфилохије и православни клирици са фиџија (поред архиепископа је о варнава у жутим одеждама) 54 5/2013 да постанем православни хришћа- нин учинио је то са пуно љубави и истинске вере тако смо сазнали шта је православље православље је истинска вера и данас сам поносан што сам православни хри- шћанин када данас видим цркве и ма- настире сузе ми лију низ лице и благода- рим богу и спаситељу исусу христу који нам је изменио живот касније је високопреосвећени мене и моју породицу одвео у грчку, где сам за- тим на родосу, у манастиру пресвете бо- городице ипсени [panagia ipseni], био ру- коположен у чин ђакона потом сам, недељу дана касније, у цр- кви св григорија паламе у солуну био рукоположен за свештеника то је био ве- личанствен дан – како за моју породицу тако и за народ на мом острву вануа леву никада у свом животу нисам ни поми- слио да ћу бити православни свештеник, а сада сам веома поносан и захваљујем се господу нашем исусу христу на свему надам се да ћу помоћу божијом и уз бла- гослов његовог високопреосвештенства архиепископа амфилохија ширити пра- вославље по свом острву, у цркви светог атанасија и светог николе на вануа леву желео бих да се захвалим високопре- освећеном архиепископу амфилохију што ме је рукоположио за клирика, као и монахињама и оцима из манастира тари [arri] на родосу такође се искрено за- хваљујем и становницима родоса коју су бринули о нама током нашег боравка на том острву и на крају бих желео да се захвалим со- лунском православном братству за ино- стране мисије [orthodox brotherhood of foreign missions] на њиховој подршци током мог рукоположења и током читавог мог боравка тамо свештеник варнава наир изворник: fr barnabas nair, „how a hindu from fiji became an orthodox priest“, http:// wwwjohnsanidopouloscom/2013/06/how- hindu-from-ji-became-orthodoxhtml надам се да ћу помоћу божијом и уз благослов његовог високопреосвештенства архиепископа амфилохија ширити православље по свом острву, у цркви светог атанасија и светог николе на вануа леву археп амфилохије и о варнава са верујућима септембар/октобар 55 ова животна прича није једна од оних поучних прича о многодетним по- родицама које смо до сада читали у мисионару, прича у којима и отац и мајка служе за пример својој деци, али и други- ма ово је прича само о мајци, која је у исто време и отац и мајка својој деци венчана у цркви и није удовица, али ипак принуђе- на да сама подиже и васпитава свој пород одмах нам се намећу многа питања: зашто их сама подиже? зашто, кад деца имају живог оца? зар та деца нису плод њихове многодетне хришћанске породице самохрана мајка николина и њена деца ово је прича само о мајци, која је у исто време и отац и мајка својој деци радмила грујић 56 5/2013 заједничке љубави? ово је потресна прича о насиљу у породици, за које статистике бележе велики у пораст у нашем друштву николина јелић (40), рођена стипић, од оца живка и мајке радмиле из сурчи- на, је – самохрана мајка са деветоро деце благослов да пишемо о њој и њеној деци дао је протојереј-ставрофор слободан ра- дојчић, старешина цркве свете петке у сурчину он за николину каже да је узор православне мајке, која уздајући се у бога храбро носи свој тешки крст као свакој младој девојци и николини је удаја започела идилично имала је 19, а њен изабраник 22 године по завршет- ку фризерске школе у родном сурчину, упознала се са будућим супругом, који је тада радио као пекар у једној приватној пекари на новом београду љубав према њему је учинила да одустане од пута на привремени рад у швајцарску, са добије- ном визом и купљеном картом венчали су се, крсну славу славили, и у почетку је све било како треба краћи период су жи- вели у селу, а због мужевљевог посла су се вратили у сурчин и живели у кући са ни- колининим родитељима у београду им се родило двоје деце, немања (20) и кри- стина (19) затим су прихватили понуђе- ни посао на црногорском приморју, у бару, где су остали четири године вра- тивши се у београд николина је родила треће дете, бојану (17) након земљотре- са, који је погодио ваљевско подручје и оштетио и њихову сеоску кућу општи- на мионица је донирала поправку и комплетну изградњу, па су се врати- ли на село у ваљеву су се родила сва многодетне хришћанске породице септембар/октобар 57 остала деца: невена (11), лазар (9), је- лена (6), лука (5), димитрије (4) и стра- хиња (2) петоро је крштено у цркви св спиридона у брежђу, а четворо млађих још нису крштени, али ће их ускоро кр- стити прота слободан – тешко ми је да говорим своју истину јер је веома горка тешко ми је да говорим ружно о свом бившем мужу јер је он отац моје деветоро деце у селу смо имали све – своју њиву, шуму, стоку: овце, козе, сви- ње, коње продавали смо своје производе требало је много да се ради, али и зара- да је била добра паприка роди најбоље: две паприке у кили али није имао ко да ради и на крају је супруг све пребацио на мене од дана када смо се вратили на село он више ништа није радио онда се деси да га понекад нема целе ноћи и да дође ујутро где је био? шта је са њим? касније сам сазнала да је волео туђе жене било ми је тешко, све на мени, а ја опет трудна променио се и према мени и према деци разгневи се, почне да псује, провоцира нас и напада без икаквог разлога, посеб- но децу ја станем деци у заштиту, а он „оплете“ по мени је ли то радио у алкохолисаном стању? – не он није никада био алкохоличар, чак ни кафу није пио нити је био пушач право је чудо како нисте дошли у иску- шење да абортирате?! – нажалост јесам, хтела сам шесто дете да абортирам, али бог ми није дао кад сам већ заказала, те ноћи сањам дете како плаче и каже ми: „мајка, немој мене баци- ти“ страшно сам се потресла и одлучила – родићу и родила сам јелену мој муж је постао још гори у таквим условима ро- дила сам још троје деце моја мајка, која је радила на аеродрому, слала нам је новац сваке недеље, чак и двапут недељно прво ми је умро свекар, а после неколико годи- на и свекрва нарочито сам прошлог лета била на великим мукама, и психичким и физичким страшно сам ослабила и оне- моћала била сам кост и кожа одлучила сам – ово је крај, заиста више не могу али, куда да се упутим са деветоро деце? рекла сам деци и они су ме подржали, поготово старији, те смо се спаковали и дошли код мојих у сурчин како је ваш бивши супруг реаговао на то? је ли вас молио да се вратите? – јесте обећавао је свашта, али сам зна- ла да од тога нема ништа бежала сам и ра- није од њега са децом код мојих и опет се враћала то је требало да му буде опомена храбрила сам децу: „биће боље, смири- ће се он“, али кад сам видела да је то узе- ло маха једном приликом сам тражила помоћ од социјалног у мионици рекли су ми да седнем, али нисам могла и то је приметио полицајац и рекао да ме хитно одведу лекару одвели су ме и лекар је ви- део модрице и испуцалу кожу ни сама не отац слободан радојчић, сурчински парох, један од великих добротвора самохране мајке николине и њене деце 58 5/2013 знам шта ме је толико година држало док је свекрва била жива она ме је подржава- ла, али није могла да нас заштити – и сама је имала слично искуство у свом животу само кад се сетим како је нашој бојани живот био угрожен, душа ме боли! још као тромесечној беби, грешком лекара бубрези су јој отказали тек на моје инси- стирање написали су ми упут за београд, у тиршову, где су констатовали инвагина- цију дебелог црева операција је трајала 12 сати страховала сам да ми дете неће преживети била сам месец дана у болни- ци са њом и нико нам није дошао у посету на крају, муж је пристао на споразумни развод и суд му је одредио алиментаци- ју од 2000 динара за свако дете ипак, од њега не добијамо новчану помоћ јер нема посао, али нам повремено шаље нешто од производа из баште је ли сада ваш бивши муж довео неку жену да живи са њим? има ли ванбрачне деце? – колико знам, нема то би се прочуло у селу живи сам и почео је да ради на њиви и око стоке да ли је у контакту са децом? да ли је до- лазио у сурчин да види где сте смештени? – зимус су деца била код њега на слави кристина и бојана су му биле главне до- маћице ипак, на њима се уочава незадо- вољство ја им не дозвољавам да ружно говоре о оцу увек треба да имају у виду да је он њихов отац ко вам је обезбедио овај смештај? како можете да подмирите све трошкове са тако малом социјалном помоћи? – врло тешко кристина ради у омла- динској задрузи, али нема увек посла нај- већу помоћ добијам од проте слободана, из цркве св петке, и његове протинице душанке они су ми као други родитељи толику бригу ни од кога нисам добила шта су све учинили за нас! после толико година увели су нас у цркву, вратили нас у живот за божић, за васкрс, никад нас не заборављају они су се заложили да нам се што пре реши стамбено питање људи из социјалног су ми рекли да морам бити подстанар да бих стекла право на социјал- ну помоћ, и обећали да ће плаћати кирију и струју, али је све остало само на обећа- њу изнајмила сам ову празну кућицу, а прота и протиница су се побринули за на- мештај, купили нам шпорет и обезбедили огрев њиховом заслугом, велика помоћ је стигла од наших људи из енглеске, из места берби, из цркве св петра и павла, где је прота служио 12 година кућа је баш мала: две собице, кухињица и купатило, кревети су на спрат газди плаћам 110 евра плус струју да ми је не искључе надам се да нам је то само привремено решење тражила сам од општине сурчин да нам да неку стару кућу видећемо шта ће бити што се тиче исхране, имамо право на то- пли оброк у народној кухињи на сву децу, осим немање и кристине, који су прија- вљени код мојих родитеља, али, верујте ми на реч, храна је катастрофална морам да је зачиним, али и да скувам још хране, јер је и количински недовољно а деца у шко- ли немају ни ужину шта деца уче и чиме се додатно баве? иду ли на веронауку? – немања и кристина раде у омладин- ској задрузи они су све време становали код мојих родитеља и завршили средњу техничку школу „змај“ у земуну, он смер - прецизни механичар, а она - техничар за компјутерско управљање бојана је за- вршила у мионици први разред средње угоститељске и овде је нису примили, на- водно, закаснили смо и нема места тако је изгубила целу годину, али мени је у свему помагала, а такође и мојим болесним ро- дитељима сада је уписала други разред средње угоститељско-туристичке школе веома је надарена и воли да кува невена ће на јесен у 5, лазар у 3 разред ош „вук караџић“ и иду на веронауку, а јелена кре- ће у забавиште значи, ове кифлице и колачи су бојани- ни специјалитети? многодетне хришћанске породице септембар/октобар 59 – ма, то је тек делић колико она уме! она је моја десна рука поражавајућа је чињеница да 90% ро- дитеља у србији васпитава децу батинама са оправдањем да је „батина из раја иза- шла“ по томе би се могло закључити да је већина упозната са библијским учењем по коме је бог, фигуративно речено, „ба- тином“ истерао адама и еву из раја, али се не узима у обзир да је бог у томе имао праву меру, јер је та батина у рукама оно- га коме је име љубав, што се не би увек могло рећи и за све родитеље закон о правима детета, који је усвојен у многим европским земљама ускоро треба да буде усвојен и код нас по том закону батине су плод конзервативног схватања да су деца власништво родитеља и стога се сматрају као строго кажњиво насиље у породици ипак, неки психолози и терапеути сматра- ју да „мале батине“ могу послужити као добра васпитна метода, али се поставља питање колико је то „мало“ сваки облик насиља оставља озбиљне негативне после- дице на дететов емоционални и социјални развој и зато треба имати у виду да дисци- плиновање није насиље нити кажњавање и зато не укључује примену силе над де- тетом шта мислите, да ли ће овај закон о правима детета, ако буде уведен и код нас, решити проблеме насиља у породици? по њему, родитељ неће смети ни мрко да погледа дете, а дете ће моћи родитеља да пријави полицији суд ће одузимати децу таквим родитељима – а шта ће онда бити од наше деце? ко ће их васпитавати? закон? ту ће бити све- га што не ваља, више лопова и криминала можда ће некоме ово што ћу рећи изгле- дати чудно: ја сам побегла од батина, али се ипак не слажем са тим законом који ће потпуно одбацити педагошке „мале бати- не“ по мени, те „мале батине“ прутићем морају да постоје за малу непослушну децу, којој не можеш другачије објаснити нити забранити да не чине нешто што је за њих штетно или опасно по живот јер, постоји разлика између васпитних батина и малтретирања ни због чега осуђујете ли бившег мужа? да ли веру- јете да ћете сами, својом љубављу и ауто- ритетом, моћи да својој деци повратите сигурност и храброст да издрже сва жи- вотна искушења? – не осуђујем га, иако нам је свима на- нео велики бол понекад ми се срце стег- не, мисли ме обузму и као да поклекнем, али, и поред свега, верујем да ће ми бог дати снаге и мудрости да пружим својој деци оно што је сваки родитељ дужан, и да ће се увек наћи добри људи да помогну колико могу ево, сада смо добили новча- ну помоћ из жаркова – 41 000 динара од парохијана цркве вазнесења господњег, а из ош „ђорђе крстић“ смо добили зна- чајну хуманитарну помоћ коју организује наставница грађанског васпитања, илин- ка милетић такође, добили смо и хума- нитарну помоћ од „мисије свете ана- стасије“, коју шаље, између осталих прота војислав билбија из холандије свима се од срца захваљујем, нека им бог узврати и умножи највећу снагу ми дају моја деца кад ме зовну „мајка“, моје срце је пуно, и понекад ми се срце стегне, мисли ме обузму и као да поклекнем, али, и поред свега, верујем да ће ми бог дати снаге и мудрости да пружим својој деци оно што је сваки родитељ дужан, и да ће се увек наћи добри људи да помогну колико могу 60 5/2013 кад видим да су расположени нису за- хтевни, радују се и бомбонама иако виде како друга деца имају, они не траже на- учили су све да деле за ових годину дана повратила сам своје здравље и снагу и својој деци пружила више него за све оне године тамо, јер од обавеза нисам имала времена ни за њих ни за себе и трудим се само да им буде добро и да буду добри људи а верујем да ћемо некако решити и наш стамбени проблем као мајка-храброст, имате ли своју по- руку охрабрења породицама које избега- вају многодетство? – жао ми је што сама држава не подсти- че рађање, него даје само пуста обећања требало би да држава обезбеди боље усло- ве мајкама, и тада би, сигурна сам, свака жена имала бар по четворо деце деца су највеће богатство православна црква сматра благо- словеним црквени брак и садржи ве- ровање: а) да је рађање деце природан, свети и неопходан елеменат у хришћан- ском браку; б) да је давање живота бого- слична привилегија човека, коју он нема право да одбије ако жели да сачува лик и подобије божије, које му је дано при ње- говом стварању (јован мајендорф, брак у светлости православне теологије) ову привилегију богосличности мај- ка николина неустрашиво и са пуним поуздањем у бога испуњава и својим животом сведочи да није тога, већ би запала у очајање пред страшним живот- ним недаћама сви који желе да помогну самохраној мајци николини у ношењу њеног крста могу то учинити преко проте слободана радојчића из сурчина или преко хуманитарне помоћи „мисија свете анастасије“ (особа за контакт: вања вукасовић, бр моб тел: 063 104 66 88) многодетне хришћанске породице септембар/октобар 61 толико тога је речено, написа- но, протумачено, да се човек пита има ли се на тему шек- спира и његових дела додати нешто ново, занимљиво; нешто што би нас подстакло да прочитамо хамлета или било коју драму овог великог писца? будући да су већ генерацијама део обавезне школске лектире, па самим тим и део неизбежне спирале стере- отипа нашег свакодневног живота, намеће се питање како „старим и до- садним делима“, „толико цитираним писцима и њиховим остварењима“ приступити на нов начин? без „мора да се прочита“ и „треба да се разуме“ јер таквим ставом лишавамо себе мо- гућности да нам та изузетна уметничка остварења открију понеку тајну, и тако нас обогате оном врстом искуства коју је тешко преточити у речи јер како нас учи свети ава јустин: „право сазнање је осећање бесмртног живота“ вилијам шекспир је живео 52 годи- не написао је 37 драма и 154 сонета прву драму написао је када му је било око 25 година није га много занимало да своја дела види у штампаном обли- ку првенствено се старао да се она изводе у позоришту енглези воле да кажу како је рођен и умро истог дана – на празник светог ђорђа, заштитника енглеске искусан глумац, и сам је глу- мио у својим комадима после светог писма, његова дела су најцитиранија у великој британији ево у најгрубљим цртама како тече радња у овој трагедији: хамлет је дан- ски принц који је остао без оца, а ње- гова мајка се већ након неколико ме- сеци од смрти мужа удаје за клаудија, хамлетовог стрица хамлет је због тога веома несрећан на двору се прича да се појављује дух у шта се и сам хамлет уверава; и од духа дознаје да је његов отац заправо убијен, иако су по целој данској разгласили да га је у башти угризла змија истина је сасвим друга- чија хамлет сазнаје да му је оца убио стриц, клаудије, сипавши брату тисов сок у ухо док је спавао дух од хамле- та тражи освету, и налаже му да мајку препусти небу хамлет је све више заокупљен иде- јом освете, те она понајвише погађа младу офелију и њихову узајамну љу- бав у међувремену, хамлет грешком убија полонија, офелијиног и лаерто- ва оца након што је глумачкој трупи која се појављује на двору дао да од- глуме сцену идентичну убиству њего- вог оца, потврђује му се истина да је клаудије убица потом клаудије под изговором да је хамлетово лудило опасно, али у жељи да га лиши живота покушава да га по- шаље у енглеску, али када хамлет от- крије намеру свог стрица успева да се врати у данску и то на на дан офелији- не сахране лаерт оптужује хамлета за сестрину и очеву смрт; и у жељи да се освети, а под утицајем клаудија изази- књижевност хамлет добра драма увек испоштује нашу савест славица радин 62 5/2013 ва хамлета на двобој лаерт и клаудије одлуче да га преваре, па лаерт врх свог мача премазује отровом међутим, у двобоју мачеви бивају замењени; а краљица да би наздравила хамлету пије из пехара са отрованим вином, који је такође био намењен хамлету и пада мртва хамлет, разумевши шта се дешава и прозревши краљеву наме- ру, пробада га својим мачем на самом крају, од последица рањавања отрова- ним мачем умире лаерт, па и хамлет свака трагедија подразумева сукоб, али не једноставан и недвосмислен су- коб добра и зла тако је и ова шекспи- рова трагедија тематски веома сложе- на и изузетно слојевита када знамо да је скоро свим трагедијама заједничко то што приказују сложени идентитет и гранична стања свести трагичних јунака, онда лакше пониремо у сва превирања кроз која хамлет пролази иако испрва заражен осећањем осве- те, он ипак све пропитује, и због сво- је осетљивости интуитивно испуњава оно што је нама свети владика ни- колај давно завештао: „како ти да не знаш оно што мало дете зна? твој не- бески родитељ је непрестано крај тебе зато: не свети се, не враћај зло за зло; него гледај у родитеља и плачи само тако осигураћеш победу себи у сукобу са злим људима“ тако, и овај бунтован скептик на послетку проналази смисао у вери и промислу божијем, што ћемо мало касније и видети наиме, хамлет зна да сам чин освете неће рехабилитовати изгубљену ствар- ност и вратити му убијеног оца, нити ће ублажити лицемерје и развратност дворског живота, којег се толико гну- шао до самог краја трагедије, када против своје воље бива увучен у крва- ви клаудијев пир, хамлет се влада по речима светог апостола павла: „јер написано је: моја је освета и ја ћу вра- тити, говори господ“ (рим 12, 19) израженом животношћу и мотива- цијом коју даје својим ликовима; за- тим двосмисленим, богатим, хумори- стичним и надасве поетским начином изражавања, шекспир ову трагедију крунише дубоком драматичношћу тако и доза тајновитости у хамлето- колико пажње и стрпљења треба да имамо када нам неко прича о својим мукама, макар се и не слагали са том особом књижевност портрет в шекспира, уље на платну септембар/октобар 63 вим намерама још више доприноси уметничкој величини овог дела, ука- зујући нам на ону древну хришћан- ску истину да човек није уско дефи- нисано и укалупљено биће, тако да све може да се објасни једноставним системом узрока и последице човек (па тако и хамлет) је пре свега тајна – „најчудеснија и најсавршенија ра- дионица у којој се непрекидно врши тајанствено преливање видљивог у невидљиво и невидљивог у видљиво, као и преливање природног у натпри- родно и натприродног у природно“ (свети јустин ћелијски) следствено нас ова исти- на нежно упућује на то колико је пажње неопход- но када ступамо у однос са другим човеком ко- лико пажње и стрпљења треба да имамо када нам неко прича о својим му- кама, макар се и не сла- гали са том особом увек је неопходно да уложимо напор да сагледамо жи- вот очима човека са ко- јим разговарамо, дубо- ко и без осуђивања, јер: „ништа страшније по човека од неосетљиво- сти и несаосетљивости то је двоструко слепило: два ока на души, и оба- два слепа“ (свети јустин ћелијски) живот је по- некад толико компли- кован, да човек често не може да предвиди своје поступке то је само јед- на од великих истина коју нам ова трагедија између осталог открива шекспирови монолози који своју пуноћу дости- жу управо у лику хамлета, нису ту да би додатно улепшали ову поетски богату трагедију монолог је давање дубоког увида у целокупно ју- наково ментално и емоционално биће монолози су сумње које шекспирови јунаци деле са нама читаоцима тј гле- даоцима тако се налазимо пред иза- зовом да ли ћемо остати само неми и отуђени посматрачи, или ћемо се са- живети са личном драмом оног који монолог изговара осим што нас, не само хамлет, већ све шекспирове дра- ме остављају запитане и загледане у тајну живота, оне су и барометар наше 64 5/2013 површности и отуђености другим ре- чима, тешко је читати ову трагедију, а камо ли узети активног учешћа, ако нам је површност, коју савремени на- чин живота у многоме подстиче, по- стао или јесте стил живота хамлет нас тражи, пита, провоцира, интригира и не само хамлет, већ и остали јунаци, да ли својим монолозима, поступцима или дијалозима зрцале наша унутра- шња стања и дилеме кроз које можда и сами у одређеном контексту прола- зимо, или нам тек предстоји да се са њима суочимо на крају крајева, свако велико уметничко дело указује нам на степен наше отуђености од бога грех чини човека самољубивим и постепе- но га одводи у отуђеност према окру- жењу, према свему што је створио и према самом себи зато се отуђеност не може превазићи без успостављања заједнице са богом неопходно је нагласити да ово дело није само скуп психолошких портрета радња је та која га уобличава и открива основни смисао зато би било погре- шно издвојити ликове из контекста у којем су представљени и тако их изо- ловане анализирати напротив, оно у чему се неки тумачи ове трагедије слажу јесте да у овом делу шекспир отворено проговара о суштинској тра- гичности људског живота, а то је кон- кретно у овом случају парадокс правде и кривице правда захтева да буде за- довољена када је почињен неки зло- чин, али у суштини она никада не може бити задовољена, јер по свим несавр- шеним људским мерилима заиста је свака казна банална и не може да буде задовољавајућа реакција на било какво злодело како јустин ћелијски наводи, главни циљ људског постојања у овом свету је управо правда божија то је објавио богочовек рекавши: „иштите најпре царство божије и правду њего- ву“ (мт 6, 33) заправо, правда божија и јесте царство божије, јер бог царује правдом у свим својим световима – „правда је твоја правда вечна, и закон твој истина“ (пс 119, 142) на послетку, како то хамлет од те- шког скептика ступа на пут вере? пи- тање које он поставља у трећем чину (о, бити или не бити то је питање) добија свој одговор у петом чину (бити спреман - у томе је све), и тако се ова трагедија освете с почетка по- степено преображава у јединствену, личну драму задобијања вере колико год је хамлет желео освету, на крају бива пасиван учесник (али истовреме- но спреман) трагичних догађаја, које је покренуо његов властољубиви стриц свакако ово шекспирово остварење и даље остаје тајна, и оставља нас запи- тане – није ли то све могло да изгледа другачије; док у хамлету препознајемо онај увек недоступан и болни делић нашег бића које сумња, анализира, по- кушава све разумом да дохвати, оста- вљајући нам при томе могућност да, уз божију помоћ, увек будемо спрем- ни за све животне изазове, недаће и наизглед непремостиве препреке које можемо да доживимо као посебне мо- гућности које ће нас утврдити у вери, јер: „вјера је основ свега чему се на- дамо, потврда ствари невидљивих“ (јевр 11, 1)
... да ли је он био политички мотивисан како то и данас тврде неки историчари? – да би се одговорило на ово питање не- опходно би било да се проникне у цареве унутрашње пориве, унутрашње констан- тиново биће за историчара који се бави „објективним историјским чињеницама“ то је тешко докучиво поље оно што му преостаје јесте да тек анализом неких царевих поступака „пре“ и „после“ пре- обраћења покуша да установи констан- тинове мотиве и степен преобраћености но, без обзира на неке сасвим јасне инди- каторе који нам указују на константиново преобраћење пред и током милвикијске битке, и до данас су у оптицају другачије опције виђења његовог хришћанства разлог „двојаког“ виђења цареве пре- ображене личности лежи у чињеници „двојаког“ казивања историјских изво- ра о константину хришћански извори сложни су у казивању да се цар чудесно преобратио виђењем светлосног крста на небу и натписом: „овим побеђуј“, као и лика христовог у сну и испуњењем ње- гових речи кроз ток милвикијске битке, док за паганске писце никаквог чудесног догађаја није било пред милвикијску битку а самог цара приказују у најцрњем светлу као главног кривца због пада рим- ских религија zzдакле, ви сматрате да у константино- вом прихватању хришћанства није било никаквих политичке промишљености? – почев од гибона, нибура, буркхар- та, харнака, сека па до неких данашњи историчара заступана је теза о кон- стантиновом политичком визионарству сходно којем је он препознао у хришћан- ству нову идејну снагу и коју је успео да искористи за своје политичке циљеве при томе, главне црте за пројекцију константинове личности ови истори- септембар/октобар 2013 33тема броја чари су преузели од паганских писаца, а по потреби преузимали су и неке подат- ке од јевсевија и других хришћанских писаца по њима константин и није био хришћанин већ хладни и прорачунати политичар који се хришћанством само користио у смислу јачања своје власти у суштини ово је тешко одржива теза, слична оној када човек од једног дрвета не види читаву шуму историчари, при- сталице ове тезе оваквим својим ста- новиштем о царевој личности уствари пројављују своју „веру“, а не историјску реалност овакви научни ставови мо- гући су с обзиром на двојако казивање историјских извора где је остављена могућност и двојаког тумачења кон- стантина у историјској науци ова про- блематика препозната је као „констан- тинов феномен“ и она још увек окупира истраживаче историјску тезу историчара просвети- тељства, као и савремене епохе, о кон- стантину као прагматичном политичару који се хришћанством само послужио у сврху својих политичких амбиција, те да његовог искреног преобраћења није ни било, тешко је одржати из једног про- стог разлога – у царству је било свега 5–10% хришћана од укупног броја ста- новништва који би се то прагматични политичар повео за оваквом мањином? то свакако не представља прорачунати политички потез отуда и константиново прихватање хришћанске симболике као државне, његов прихватање хришћан- ског бога као јединог истинитог коме он поверава војску и царство тешко би било оправдиво било чиме другим до личним побудама константиново виђење свет- лосног крста на небу, лика христовог у сну и успех у милвикијског бици, не- сумњиво остављају неизбрисив траг на цара од тада хришћанство постаје нова царева вера и то је помак који је констан- тин начинио, а који ће имати цивилиза- цијске последице zzу прослави јубилеја миланског едик- та у србији удружили су се и црква и држава организоване су многе културно-просветне вечери, научни симпосиони, радио и телевизијске емисије стиче се утисак да се много желело добити на ширини захвата, али истовремено као да се “изгубио компас” тако, уколико сте пратили серијал „милански едикт 313–2013“ на првом програму националне теле- визије остаје нејасно шта ми уствари прослављамо? да ли само успомену на историјски проглас одредаба милан- ског едикта и давање слободе хришћа- нима или и „нешто друго? – добро сте то приметили проглас миланског едикта 313 године је један од најзначајнијих датума из историје цркве и несумњиво вредан свакогодишњег поме- на а не само о јубиларним годинама про- слава јубилеја миланског едикта је про- слава освајања једног цивилизацијског достигнућа – слободе вероисповедања хришћанства међутим, као и свака друга друштвена слобода, ни ова се не ограни- чавала само на уско, специјално подручје вере са слободом друштвеног деловања духовна мисија цркве добија на ширини свог замаха блиски сусрет римског пра- ва, хеленске културе и хришћанске вере, који је у својој збиљи био оствариван и пре константина, тек ће са миланским едиктом и његовом имплементацијом од стране цара константина добити на ин- тензитету реалне симбиозе у констан- тиново време грчко-римско друштво доживело је, условно речено, брзу и изне- надну измену такозваних традиционал- них (универзалних) римских вредности сама чињеница прихватања хришћанске вере наметала је нове критеријум вредно- вања животне збиље и нови методолошки приступ у решавању свих егзистенцијал- них питања хришћански критеријуми вредновања постају од сада доминантни и остају као константе дугих вредности 34 5/2013 у току два наредна века настало је ново друштво, које је формално примило хришћанство као своју веру, а са њом мо- ралне, културне и политичке норме тиме је касноантичка паганска империја и де- финитивно постала хришћанско царство с тога се на милански едикт може спра- вом гледати као на најважнији правни акт који је поделио две ере – еру паганског рима и еру хришћанске европе давање слободе хришћанима од стране цара кон- стантина, увођење хришћанства у рим- ски правни систем и стицање положаја озакоњене религије (religio llicita), пред- ставља дакле не „само“ почетак једног но- вог односа цркве и државе, већ и почетак званичног стварања новог (хришћанског) система вредности у царству у том смис- лу милански едикт не треба посматрати само као један правни акт већ као цивили- зацијску тековину, као званични почетак хришћанске цивилизације на тај начин величина одлука миланског едикта се не огледава само у томе што је један римски цар осигурао принцип слободе вероиспо- вести или због тога што се лично обратио у хришћанство, једну од многих религија царства, него углавном због тога што је њиховом идеолошком иницијативом доведена у блиску везу, и на крају надо- мештена, грчко-римска космоцентрична (пантеистичка) теорија са одговарајућим теантропоцентричним учењем хришћан- ства тако, врло јасне историјске чиње- нице, као што су успостављање правног начела толеранције према хришћанству и сам чин константинове верске опредеље- ности за хришћанство, губе на значају пред далекосежним историјским после- дицама на верско-културолошком и идеј- но-политичком плану које је донело кон- стантиново преобразитељно време од његовог времена успоставиће се извесне „константе хришћанског менталитета“ то су нове, хришћанске идеје имплементира- не у животу грчко-римског друштва, које ће се показати као универзални појмови дугог трајања на којима ће се изградити чврсти обрасци веровања, мишљења и понашања свих ромеја zzпрофесоре, каква би била савремена интерпретација одлука миланског едикта? – као што смо рекли, имплементацијом одлука миланског едикта од стране цара константина означен је званични почетак јавног суживота хришћанства и касноан- тичког римског друштва, почетак ширег друштвеног саживљавања хришћанских вредности на којима се обликовала и да- нашња западна цивилизација духовни корени, духовни темељи данашње ев- ропске цивилизације јесу хришћански и светоконстантиновски међутим, као што је познато, савремена европа тенденциоз- но негира своје хришћанске корене, свој хришћански идентитет из нацрта уста- ва европске уније избачено је помињање бога и хришћанства као њеног идентифи- кационог обележја у име плуралистичке демократије и лажног концепта политич- духовни корени, духовни темељи данашње европске цивилизације јесу хришћански и светоконстантиновски међутим, као што је познато, савремена европа тенденциозно негира своје хришћанске корене, свој хришћански идентитет септембар/октобар 2013 35тема броја ке коректности у неким европским држа- вама и регионима забрањена је употреба хришћанске симболике у школама и бол- ницама, легализују се еутаназија, абор- тус, истополни бракови залагањем за начела либералне демократије и људских права све више се губе из вида констан- тинова хришћанска демократска начела као резултат овакве хуманистичке толе- ранције, хришћанство се гура све даље и даље на маргине друштвеног живота савременог човека, а антихришћан- ски ставови и морал не само да се легализују, него се и подсти- чу стога, данас изгледа сасвим логично постављено питање појединих историографа – да ли константинова преобразитељна епоха улази у своју крајњу кри- тичну фазу? процес секулариза- ције европског друштва довео је до тога да се већина европљана не поводи јеванђељем у своме животу, већ живи по стандар- дима „потрошачког друштва“ стога и не чуди што је хришћан- ство постало страни елемент у европском друштвеном живо- ту, где се све чешће јављају и хришћано- фобичне манифеста- ције тако нпр сведоци смо да су у еу изложени дискриминацији грађани који изражавају хришћанску активну позицију ношење хришћанских симбола - крст на огрлици - поједини посло- давци третирају као повреду „корпоративне културе“ по- ставља се и питање забране јавне прославе божића под изговором да то може бити увредљиво по верску са- вест људи других вероисповести као и пи- тање „присуства“ хришћанске симболике у јавним установама пре свега школама залагања заговорника европског секула- ризма за „верску неутралност друштва“ у пракси се манифестује као њихово зала- гање за „чишћење друштва од хришћан- ских вредности“ и овде има неке слично- сти између логике савременог секуларизма и логике паганског рима: веруј у оно што желиш, али се жртва боговима мора при- нети, а то су „толеранција“ и „плурали- зам“, који су у верском погледу прет- поставке „синкретизма“ тј негације јединог истинитог бога сходно тако прокламо- ваним верским слободама, вера се своди на приватну ствар појединца али над њом доминирају, чак шта индоктринишу је, потребе савременог (секуларног) друштва како хришћа- ни да се одупру оваквим друштвеним тенденцијама? где је у тој борби сила и упо- риште хришћанства? уколико потражимо одговор кроз лич- ност светог цара константина и његово време, увидећемо да нам данас недостаје константи- нове постојаности у вери, да да- нашњим хришћанима недостаје спремности хришћана iv века да пред светом сведоче живот по је- мислим да сваки појединац треба да буде будан, и свестан где је, шта ради, да свако његово чињење или нечињење има неку последицу односно како то рече један уман човек: „буди промена коју желиш свету“ септембар/октобар 2013 савременог човека, а антихришћан- ски ставови и морал не само да се легализују, него се и подсти- чу стога, данас изгледа сасвим логично постављено питање појединих историографа – да ли константинова преобразитељна епоха улази у своју крајњу кри- секулариза- европског друштва је до тога да се не поводи јеванђељем већ стандар- „потрошачког стога и не хришћан- страни европском живо- чешће јављају и хришћано- фобичне манифеста- сведоци изложени грађани хришћанску ношење симбола - крст поједини посло- као повреду културе“ по- забране јавне под изговором али се жртва боговима мора при- нети, а то су „толеранција“ зам“, који су у верском погледу прет- поставке „синкретизма“ тј негације сходно тако прокламо- ваним верским слободама, вера се своди на приватну ствар појединца али над њом доминирају, чак шта индоктринишу је, потребе савременог (секуларног) друштва ни да се одупру друштвеним тенденцијама где је у тој борби сила и упо- риште потражимо одговор кроз лич- ност светог цара константина и његово време, увидећемо да нам данас недостаје константи- нове постојаности у вери, да да- нашњим хришћанима недостаје спремности хришћана iv века да пред светом сведоче живот по је- мислим да сваки појединац треба да буде будан, и свестан где је, шта ради, да свако његово чињење или нечињење има неку последицу односно како то рече један уман човек: „буди промена коју желиш свету 36 5/2013 ванђељу, да буду светлост свету и по цену мучеништва пошто су изгубили спо- собност да буду „со земљи“ (мт 5, 13), хришћани нису у стању да издрже при- тисак различитих идеологија које намећу своје стандарде људског живота уколи- ко се хришћанство буде борило са њима само на плану (аргументима) идеологије, тада се и само излаже отвореној претњи да се сведе на идеологију zzкако се онда одупрети авети савре- меног света? како свет који је про- жет лажним светлостима просветли- ти истинитом светлошћу јеванђеља? како хришћанска животна начела ставити у први план друштвеног живота? – на ово питање свакако као добар пример, ако не и најбољи, може да нам послужи преображена личност цара константина суштинска промена друштва не дешава се у великој рево- луцији, него на личном плану сваког појединца његовим окретањем лица ка лицу христовом константин нам при- ча велику личну причу о снази вере, о слободи, љубави и доследности он је човек који успева да савлада све велике препреке у животу јер остаје доследан вери у свога бога код њега се никада не доводи у питање божије присутности у његовом животу, нити питање вере у себе и своју спремност у процесу оства- рења божије воље преобративши се од паганина у хришћанина константин је новим очима сагледавао стари свет препознавање хришћанске „човеко- ве реалности“ и реаговање на њу, јесте тема реалног црквеног, али и друштве- ног одређења једне личности мислим да сваки појединац треба да буде будан, и свестан где је, шта ради, да свако ње- гово чињење или нечињење има неку последицу односно како то рече један уман човек: „буди промена коју же- лиш свету“ у времену у ком европа тражи идентитет и вредности које ће јој вратити њену уништену дру- штвену кохезију, у сусрет нам иде го- дишњица која нас наводи да се зами- слимо, али нас и подсећа да историја не само да се понавља, већ нас и поуча- ва хиљаду и седам стотина година нас дели од издавања миланског едикта, римског закона којим је константин велики не само стао на крај прогонима хришћана, него је и постигао друштве- ну кохезију римског царства путем верске толеранције по први пут је једна религија (хришћанство) дошла не само да осло- боди човека од обожавања идола и световне власти, већ и да истакне, као врховна добра, вредност и слободу људске личности милански едикт без сумње предста- вља одељак не само правне културе, већ и свеукупно здање људске културе међутим, иза правних одредби кри- је се један оквир начела и врлина који је дошао да одговори на данашња го- рућа питања запитајмо се: у времену нове гло- бализације, шта је то што ће довести народе и грађане до тога да у миру ко- егзистирају са неким ко им је стран и другачији од њих, ко куца на наша вра- та, а да не изгуби осећај посебног кул- турног идентитета, који нам оставља у наслеђе предање сваког народа? за сада, с једне стране имамо владе које реагују немоћно, пратећи напро- сто развој и померања становништва, а с друге стране имамо заједнице, чак и традиционално толерантне, као што су европске, које све више тону у ксенофо- превод са јелинског: михаела јагер септембар/октобар 2013 37тема броја 1700 година миланског едикта годишњица миланског едикта подсећа да јединство заједнице иде само једним путем: слободним изражавањем идеја, верских убеђења, мишљења и предлога, како би се испробали, изабрали међу собом и проценили на пољу друштвене праксе бична и расистичка понашања управо ово последње доводи до нове проблема- тике питање идентитета европске уни- је њена недавна одлука је да не упише у свој устав своје хришћанско наслеђе претпоставља се да је ово заиста ратифико- вало њен став о верској толеранцији међутим, шта се заправо дешава? њене заједнице одво- јене од темељних хри- шћанских вредности, које су натопиле њихово читаво културно здање, почевши од миланског едикта, дошле су, шта више, да траже једин- ство путем популациј- ске и расне хомогености нажалост, овај пут је окушан и посут ксенофобијом, насиљем и крвавим сукобима, која се не могу спречити позивањем на апстрактна и суштински празна људска начела ова- ква деловања имају своје корене у психо- лошкој и духовној позадини човека, до ког не могу да допру само управљачке и правне процедуре годишњица миланског едикта под- сећа да јединство заједнице иде само једним путем: слободним изражавањем идеја, верских убеђења, мишљења и пре- длога, како би се испробали, изабрали међу собом и процени- ли на пољу друштвене праксе међутим, ис- товремено подсећа да закони и уредбе нису довољни да наметну друштвени спокој јединство раздеље- ног човечанства данас пролази кроз једнаку и мирну коегзистенцију личности и друштвених група то је порука ово- годишњег обележава- ња 1700 година од издавања миланског едикта а употреба те поруке зависи у потпуности од постојане и живе хри- шћанске вере, која је у позицији да и да- нас обогаћује светску правну и политич- ку културу митрополит димитријадски господин игнатије 38 5/2013 др ђорђе вуковић српски владари и култ св константина великог према св константину великом византијски и српски владари гајили су искрено поштовање свети цар константин велики од- увек је био узор хришћанским владарима, како по државним ус- песима, тако и по својој побожности милански едикт надахњивао их је на верску толеранцију, а први васељенски сабор на бригу за одржање вере тим примером руководили су се и српски владари тако је, по сведочанству сте- фана првовенчаног, његов отац велики жупан стефан немања носио о вра- ту напрсни крст у који је био уграђен комадић часног и животворног дрве- та господњег крст који је вероватно добио од цара манојла комнина при- ликом помирења (око 1173), немања је задржао и после одрицања од пре- стола и понео га са собом у манастир студеницу а затим у свету гору већ болестан, немања је крст послао сину стефану, са писмом у којем је поручио: „нека ти (крст) буде чувар и утврђење и победилац и помоћник у борбама увек да ти помаже као давиду и древ- ном цару константину“ свети цар констатин је био један од узора који је следио немања, што је ис- поштовао и свети сава пишући слу- жбу своме оцу, свети сава је користио стихове из вечерње стихире на „госпо- ди возвах“ посвећене константину и јелени у тим стихирама се свети цар константин похваљује због „давидов- ске кроткости“ по великом цару, који је био очев узор, једна немањима кћер- ка, удата за властелина тиха дала је име свом сину тај један немањин унук, константин тих асен постао је бугар- ски цар (1257–1277) и са поносом се позивао на „светог симеона немању, деду царства ми“, у повељи за манастир ђорђа код скопља после првих немањића, владао је краљ стефан радослав за кога се зна да је подржавао византијски утицај у србији, али се због малог броја извора не може ништа конкретно рећи о ње- говом односу према култу цара кон- стантина великог следећи владар из лозе немањића, владислав је фреском, у задужбини милешеви, исказао по- штовање константину и јелени његов брат и следећи краљ, урош i приказује константина у својој задужбини сопо- ћанима на фресци првог васељенског сабора у ово време, чувени писац до- ментијан, саставља и шаље краљу уро- шу i на дар ново житије светог си- меона у поменутом житију се подсећа на речи св симеона да послани крст треба да помогне стефану првовен- чаног као некада светом константину поштовање према светом цару исказу- септембар/октобар 2013 39тема броја је и урошев син, драгутин он прика- зује константина у цркви св ахилија у ариљу, у сцени првог васељенског сабора, али додаје нову димензију по- штовања близу поменуте фреске на- сликан је и немањин сабор (против богумила) тиме је показано да су се оба побожна владара старала о очува- њу догмата вере у свом зборнику, св данило пећки пореди краља милутина са царом кон- стантином у опису победе српске вој- ске под командом новака гребострека у малој азији поређење није случајно изабрано, јер је свети краљ веома по- штовао првог хришћанског цара у ми- лутиновим задужбинама (краљева цр- ква у студеници посвећена св јоакиму и ани, манастир старо нагоричано) приказани су благочестиви цар и њего- ва славна мајка јелена српски краљ је једном свом сину дао име константин овај син је био означен као престолона- следник и као такав живописан у лози немањића у грачаници (око 1320 г) после милутинове смрти, отпочеле су борбе за престо константин немањић се у скадру прогласио за краља и ко- вао сопствени новац он се одазвао се позиву на преговоре које му је упутио противкраљ владислав ii, драгутинов син на превару је ухваћен и по речи- ма савременика, погубљен „нечувено свирепо“ подстакнут погибијом свог брата, стефан iii дечански је поразио противничке трупе, а владислав ii је избегао у угарску где се упокојио да- нилов ученик је описао укратко како је дечански изашао као победник из рата за престо и упоредио га са соломоном, давидом, константином и мојсијем цар стефан душан, син краља сте- фана дечанског сетио се великог цара приликом доношења свог надалеко чувеног законика у повељи издатој тим поводом, он је изразио захвал- ност богу што му је дао у руке толике земље и градове као некада констани- ну великом душаново доба даје још једно виђење константинове улоге побожности у наосу манастира ле- сново, задужбине душановог сарад- ника, великог деспота јована оливе- ра, св симеон и сава приказани су заједно са другим славним житељима пустиње, али је та фреска и у одно- су са фреском св цара констанина и јелене на суседном зиду како је од првог хришћанског цара и његове мајке потекла река побожности у це- лој васељени, тако су од родоначел- ника династије немањића и његовог сина потекле речи праве вере у целом српском отачаству свети цар урош св цар константин, фреска из манастира милешева 40 5/2013 v, душанов син насликан је са сво- јим савладарем вукашином у мана- стиру псачи наспрам благочестивог цара константина и јелене то је био позив на сарадњу два савладара, две династије у циљу унапређења вере и побожности у целом царству не- мањићко поштовање наставља и ду- шанова сестра теодора удата у поро- дицу драгаш она је имала два сина – јована и константина млађи кон- стантин је надживео старијег брата јована драгаша, а његова кћерка је- лена је постала византијска царица последњи ромејски цар се такође звао константин и погинуо је бране- ћи цариград константин xi драгаш је тако ушао у грчке и српске народ- не песме тако је искрено поштовање које су према константину великом гајили византијски и српски владари добило своје испуњење и у личности константина драгаша, последњег ромејског цара он је својим именом подсетио савременике на првог хри- шћанског цара константина великог, својим житијем указао на христо- љубље, а презименом истакао своје порекло и наговестио улогу слове- на (и посебно срба) у даљем развоју православља неко је једном рекао да су јубилеји утешни, али и корисни уколико омогућавају напор да се критич- ки продубљено сагледа пређени пут и рад у времену да ли за хришћане јуби- леј представља само историјску леги- тимацију, потврду славне прошлости? или може означити и повод да се неке историјске тековине ако не преиспи- тају, а онда бар осветле из више углова? реч је наравно о односу цркве и држа- ве, хришћанства и власти проблемати- ка која је често испитивана, али никад до краја разрешена многи су мислио- ци настојали да одговоре на који начин формула хришћанског начина живота – у овом свету, али не од овога света – може да се оствари у друштвеној тео- рији и пракси али неко општеважеће, свеобухватно и задовољавајуће решење овог питања није нађено и тако ће по свој прилици бити до краја света и века то нас не сме обесхрабрити, већ управо мотивисати да и даље трагамо за мо- гућим одговорима макар они били и делимични по мишљењу о александра шмема- на, може се без икаквог претеривања рећи да је обраћење цара константи- на имало за последицу преокрет већи од свих које је црква икада доживела хришћанство је ступило на нову ста- зу, услови су се драстично променили но упркос тексту миланског едикта којим се прокламује слободно испо- ведање и практиковање свих религија, међуверска толеранција и очекивана слобода ипак нису биле дугог века – парадокс је да су у неким случајевима сами хришћани постали прогонитељи у новим околностима црква је почела да ужива патронат државне власти од немања је крст послао сину стефану, са писмом у којем је поручио: „нека ти (крст) буде чувар и утврђење и победилац и помоћник у борбама увек да ти помаже као давиду и древном цару константину“ павле карастојковић септембар/октобар 2013 41тема броја милански едикт – смисао јубилеја да ли за хришћане јубилеј представља само историјску легитимацију, потврду славне прошлости? које претрпела утицај тоталитарног духа који је у мањој или већој мери својствен свакој држави а тоталитаризам сваке врсте суштински се коси са основним начелима хришћанске вере христос јас- но и недвосмислено каже: „ко хоће да крене за мном“; дакле, никакви импе- ративи не смеју долазити у обзир, пого- тово не они који се служе механизмима државне репресије у противном, доводи се у питање слобода људске воље, слобо- да личности уопште која јесте највећа светиња и у којој се огледа чо- векова потенцијална бого- ликост то нам предаје библијско-светоотачки систем вредности поред несумњивих светитељских примера остварења христових завета, у историји, нажа- лост, видимо и да је „офи- цијелно“ хришћанство врло често изневеравало своје идеале институци- онализам религије је стара бољка на коју ни хришћан- ство није било имуно ако пођемо од тога да христово царство „није од овога све- та“, онда сваки облик зближа- вања државе и цркве мора бити пажљиво одмерен и анализиран пси- хологија древног етатизма се пренела и у новије доба тако да ни данашња свест хришћана често није у потпуности осло- бођена од придавања божанских атри- бута држави хришћански систем вредности нам јасно говори да никаква власт не може претендовати на божанску санкцију, а понајмање тоталитарни и апсолутистич- ки режими уколико се својства апсолу- та преносе на политички поредак, макар он био и оптималан, јасно је да је посреди замена апсолутног – релативним, тј идо- лопоклонство сваки покушај оправдавања или осмишљавања неког друштвеног уређења уз помоћ псеудобогослов- ских конструкција које метафизички утемељују идеју вла- сти мора бити оштро критикован управо с позиција хришћанске теологије, антропологије и социологије то не би требало да буде спорно након пређеног исто- ријског пута у хришћан- септембар/октобар 2013 се у питање слобода људске воље, слобо- да личности уопште која јесте највећа светиња и у којој се огледа чо- векова потенцијална бого- ликост то нам предаје библијско-светоотачки поред несумњивих светитељских примера остварења христових завета, у историји, нажа- лост, видимо и да је „офи- цијелно“ хришћанство врло често изневеравало своје идеале институци- онализам религије је стара бољка на коју ни хришћан- ство није било имуно ако пођемо од тога да христово царство „није од овога све- та“, онда сваки облик зближа- вања државе и цркве мора бити ки режими уколико се својства апсолу- та преносе на политички поредак, макар он био и оптималан, јасно је да је посреди замена апсолутног – релативним, тј идо- лопоклонство сваки покушај оправдавања или осмишљавања неког друштвеног уређења уз помоћ псеудобогослов- ских конструкција које метафизички утемељују идеју вла- сти мора бити оштро критикован управо с позиција хришћанске теологије, антропологије и социологије то не би требало да буде спорно након пређеног исто- ријског пута у хришћан- портрет константина великог, 4 век, ниш 42 5/2013 бронзана статуа св константина великог у јорку, велика британија, близу места где је константин проглашен за августа 306 године ској свести би требало да се коначно искристалише од- нос према државној власти и друштву уопште мора се дефинитивно одбаци- ти све оно што је током историје представљало скретање с пута изворног хришћанства у контексту великог јубилеја који ове године обележавамо, то би значило обраћање пажње на сам текст миланског едикта, на његову суштину и смисао, уместо стављања акцента на савез цркве и византијске империје који је уследио у постконстан- тиновској епохи цркви нису потребни спољашњи сјај и углед, а поготово не политичко протежирање она би данас требало да трага за новим путевима уместо подгре- вања носталгије за старим сјајем и славом из прошлости није све што носи на себи печат историје и традиције подједнако вредно хришћанска савест нам налаже да пажљиво и са резервом тумачимо наслеђе које није само датост него и задатост кад год институција прети да собом заклони богочовечански организам, по- среди је опадање вере у сина божијег и цркву коју је изградио христос нигде у јеванђељу није обећао својим следбе- ницима успех, сигурност, друштвено признање беседа на гори, као и многа друга места новог завета говоре управо супротно месија је рођен без помпе, дис- кретно, у штали а не у царској палати то- ком целокупне своје божанске проповеди вребале су га опасности и неприлике ако црква гради свој идентитет на христо- вој личности, онда би требало да дели и његову судбину а ако су моћ, утицај и механизми нужности основне одлике сваке власти тј државе као такве, онда би црква морала с великом дозом опреза и резерве, а пре свега критички да се односи према сваком политичком систему у том погледу христова искушења у пустињи су довољно речита аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој ако пођемо од тога да христово царство „није од овога света“, онда сваки облик зближавања државе и цркве мора бити пажљиво одмерен и анализиран септембар/октобар 2013 43тема броја политика као јавни живот једне др- жаве, врло је комплексно питање нарочито ако се она посматра са црквене, тј теолошке тачке гледишта историја памти да је црква од сâмог почетка засметала држави и политици, толико да се тежило њеном потпуном истребљењу поред свега тога, став цр- кве према држави и политици изражен кроз оце и учитеље цркве 2 и 3 века, у времену када је цркви било нарочито тешко с државом, никада није био одри- чан и радикалан такво расположење још више ће оправдати цар константин ве- лики, који је својим чувеним миланским едиктом из 313 г дао потпуну слободу и право цркви да се слободно креће у јав- ном тј политичком животу велике рим- ске империје, раме уз раме са осталим верским заједницама ипак, опрезност цркве према држави није престала да постоји поред чињенице да је држава с почетка нове ере, често приређивала ис- кушења цркви која су се појављивала у интервалима дуго током историје, можда још веће искушење од прогањања у ката- комбе и пустиње од стране императора или апсолутистичких идеологија модер- ног доба, била је и остала – опасност по цркву да се у константиновском и пе- риоду који долази, и сâма једног дана не стопи и не претвори у државу за такво чување „свете“ дистанце цркве од држа- ве, нашло се сигурно теолошко упориште на примеру христовом, за кога читамо у јеванђељу: „а кад разумије исус да хоће милански едикт као вечна поука захваљујући константину и миланском едикту, утабан је пут модерним демократским друштвима и њиховом односу према цркви и верским заједницама уопште илија ромић 44 5/2013 да дођу да га ухвате и учине царем, он отиде опет на гору сам“ (јн 6, 15) с друге стране, дистанцирање државе од цркве, јавља се као политички циљ каснијих модернистичких политичких система западне европе, а о њиховој искрености би се могло нашироко дис- кутовати како би заправо теологија као реч божија коју црква проповеда овом свету, требало да се постави на- спрам политике? без обзира што би одговор био пун претпоставки, треба ипак бити свестан чињенице да се на православном истоку све до новијег датума, за разлику од римокатоличког и протестантског запада, никада није појавио човек попут блаженог авгу- стина који би „теолошки“ доводио у везу бога и државу (мислимо на његово ремек дело o држави божијој) нити би се игде могла наћи кованица као што је „политичка теологијa“, која се појављује с почетка 20 века на западу и тема је озбиљног истраживања које траје и да- нас поред тога, неки научници „поли- тичку теологију“ као термин и дискурс наслућују већ код јевсевија кесаријског, црквеног писца из 4 века, чувеног по томе што је између осталог, описао жи- вот њему блиског цара константина ве- ликог међутим, став цара константина је аутентичан и може да нам послужи као трајни образац за решавање ове дилеме наиме, цар константин је очи- гледно правио разлику између та два света, па је остао упамћен и по својој изјави у којој строго разликује и раз- дваја државу и цркву, а самим тим и по- литику од теологије, тврдећи да „када се о нечему дис- кутује тако широко, то више није теологија, то је политика“ дакле, и констан- тин увиђа 44 5/2013 појавио човек попут блаженог авгу- стина који би „теолошки“ доводио у гледно правио разлику између та два света, па је остао упамћен и по својој изјави у којој строго разликује и раз- дваја државу и цркву, а самим тим и по- литику од теологије, тврдећи да „када се о нечему дис- кутује тако широко, то више није теологија, то је политика“ дакле, и констан- тин увиђа споменик св константину великом, милано септембар/октобар 2013 45тема броја да теологији може да припрети опас- ност од претварања у политику захваљујући константину и милан- ском едикту, иза којег стоји позна рим- ска империја (византија) кроз чувену „симфонију“ тј јавни склад државе и цркве, утабан је пут модерним демо- кратским друштвима и њиховом одно- су према цркви и верским заједницама уопште у чему уживају многи народи света данас овакав хармоничан однос између њих свакако не подразумева стапање државе и цркве већ њихову сарадњу та сарадња није механичка и константна, већ је бурна и пуна изне- нађења, те она захтева вечиту „будност цркве пред збуњујућим и динамичним политичким струјањима“ отуда су рани оци цркве били опрезни чак и према сâмом цару константину, пла- шећи се „двоструког смисла“ (георгије флоровски), односно могућности да константинова држава не постане идеолошки хришћанска и да се у новом политичком амбијенту не доведе у пи- тање сам идентитет и природа цркве и њена есхатолошка нада они који су се понајвише успротивили тој новој по- литичкој реалности, били су хришћан- ски монаси, који су поред многих теолошких мотива и разлога свога мо- наховања истицали и пружање отпора према константиновој држави отуда, није изненађујуће што у старечни- ку читамо: „добије једном при- ликом ава антоније писмо од цара константина којим га овај позиваше да дође у константинопољ и он размишљаше шта да чини па рече ави павлу, свом уче- нику: ‘треба ли да идем?’ а овај му одговори: ако одеш, зваћеш се антоније; а ако не одеш, зваћеш се ава антоније“ звучи апсурдно, и рекло би се да се ради о незахвалности и безобразлуку епипатских отаца према човеку који је даровао мир и слободу цркви хри- стовој ипак, пре ће бити да је посре- ди једно дубоко расуђивање какво је готово немогуће наћи у светској по- литици данас а то расуђивање није ништа друго него теолошки реализам, који нас стално подсећа не непобитну чињеницу да је свака држава пролазна и да је сваки политички систем про- мењив, па самим тим и варљив и пун немира можда је то права поука коју нам оставља цар константин преко миланског едикта и рана црква преко својих реакција на њега – колико год јавно и званично црква ужива слобо- ду и углед у једној држави, она треба увек да је опрезна с државом, како је ова не би увелa у вихор својих поли- тичких идеја и своје привремености, и пољуљалa тако њен вечни теолошки идентитет аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији цар константин је остао упамћен и по својој изјави у којој строго разликује и раздваја државу и цркву, а самим тим и политику од теологије, тврдећи да „када се о нечему дискутује тако широко, то више није теологија, то је политика“ 46 5/2013 што је људима немогуће, богу је могуће (лк 18, 27) мишљења смо да се ове речи господа исуса христа у потпуности могу применити на настанак, живот и развој православ- не мисије у пакистану сама чињеница да се тамо мисија не само појавила, већ да дина- мично расте и развија се – јед- ноставно представља божије чудо тако нешто не би могло ни да се претпостави, али се ето, испоставило да се управо у тој земљи људи врло живо ода- зивају на реч о православљу на жалост, свима је познато да је у пакистану неисламском становништву веома тешко вести које долазе из те земље говоре о чињеници да су прогони хришћана, убиства, сило- вања и измишљене оптужбе за вређање исламске религије део свакодневице по речима једног од православних свеште- ника у пакистану, оца антонија шама- она из хајдерабада, „питање је тренутка када ће се нови талас насиља покренути и нико од нас не зна када и где тачно“ пакистанска лађа спасења у таквим условима и околностима родила се, живи и расте лађа спасења „идите и научите све народе“ православна мисија у пакистану станоје станковић од овог броја православног мисионара у сарадњи са православним мисионарским центром „о данил сисојев“ уводимо сталну рубрику „идите и научите све народе“, у којој ћемо објављивати мисионарске подвиге православне цркве из целог света о јован танвер у свом дому на служби септембар/октобар 47 у овој земљи готово никоме од право- славних мисионара ван пакистана не би ни на ум пало да иду у пакистан, да мисионаре у тако тешким условима међутим, захваљујући невероватној храбрости и љубави самих пакистанаца – православних свештеника који тамо служе, црква у пакистану интензив- но расте до сада су формиране право- славне заједнице у лахору, вазирабаду и хафизабаду, гуџранвалу, навашбаху и фејсалабаду, карачију, хајдерабаду, саргоди, исламабаду укупан број пра- вославних хришћана прелази број од 1300 људи у цркву људи долазе углав- ном из протестантске и римокатолич- литургија у хајдерабаду причешће верних 48 5/2013 ке конфесије, али има и случајева об- раћења из ислама православна мисија тамо је почела 2004 године, када је о јован танвер након дугог пута од преко десет година, прешао у православље из римокатоличанства и постао свештеник један од најистакну- тијих римокатоличких свештеника својевремено, говорник пред препуним стадионом за време посете римског папе јована павла ii, осетио је у срцу жеђ за истином и био истрајан у томе господ га је због тога обилато наградио неуморни мисионар константино- пољске патријаршије успео је да форми- ра три велике заједнице у лахору, вази- рабаду и хафизабаду и чак да, уз помоћ донација из мисионарске организације „православни хришћански мисионар- ски центар“ [„orthodox christian mission center“] из америке покрене изградњу првог православног храма у пакиста- ну, који треба да буде завршен током 2014 године иначе се сва богослужења обављају у домовима верних помоћ духовне деце спц пошто су православни хришћани пот- пуно обесправљени у пакистану, о јован на све начине покушава да образовање и медицинску заштиту православне заједнице подигне на што већи ниво у хафизабаду је управо захваљујући дона- цијама духовне деце српске православ- не цркве подигнут кројачки центар – то је био једини начин да се православне хришћанке извуку из јако тешке ситу- ације у којој су се налазиле због велике немаштине оне су биле принуђене да раде као послуга у кућама богатих мус- лимана и биле свакодневно злостављане (многе од њих чак и силоване), при чему су постављане у тешку ситуацију – нису имале никакав други избор за посао сем да раде као послуга, а ако би тражиле за- штиту од стране закона на свом радном месту, постојала је претња оптужбом да вређају ислам, због чега би настрада- ле не само оне, већ и њихове породице радује нас што се кроз тај центар пре свега њима пружила могућност избора, што се кројачком занату до сада научило преко 30 девојака, да оне поред кројач- ког заната уче и друге вештине и да ће православна мисија у пакистану је почела 2004 године, када је о јован танвер након дугог пута од преко десет година, прешао у православље из римокатоличанства и постао свештеник будући православни храм – изглед споља „идите и научите све народе“ септембар/октобар 49 моћи тиме да зарађују за живот, што даље од ужаса у коме су тако дуго живе- ле за рад овог центра потребно је 1 200 долара за шестомесечну плату наставни- ку шивења, како би се рад центра и даље наставио и да би се овим унесрећеним девојкама дала нада мисија рпц од 2011 године у пакистану је такође присутна и мисија руске православне цркве у њој се труде три православна свештеника: о антоније шамаон, о ки- рил амер и о јосиф фарук великим тру- дом на врлини милосрђа они приклањају себи срца пакистанаца и на тај начин шире благу вест о христу свештени- ци кирил и јосиф су након последњег великог прогона хришћана у лахору, у коме је спаљен читав хришћански кварт, успели да, захваљујући донацијама пра- вославних мисионарских заједница из русије и србије организују куповину не- опходних ствари за живот за преко 170 породица међу прогнаним хришћанима било је и православних, али су већину чинили протестанти и римокатолици купљен је неопходан кухињски прибор, ствари за децу, школски прибор за децу која су ђаци врло је важно да је о кирил успео да, уз божију помоћ, добије дозволу власти да посећује затворе и болнице у саргоди ради бриге о затвореницима хришћан- ске вероисповести и да на тај начин ис- пуњује христову заповест: „болестан у хафизабаду је управо захваљујући донацијама духовне деце српске православне цркве подигнут кројачки центар о кирил у болници у саргоди 50 5/2013 бијах, и посетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми“ (мт 25, 36) брига са њихове стране о прогнаним хришћанима у лахору – који на жалост и даље живе у шаторима, на улици – не престаје свештеници кирил и јосиф редовно одлазе да их обиђу, да им уру- че материјалну помоћ сакупљену од до- нација, али користе и прилику да тим људима тихо и ненаметљиво, „на голу- бијим ногама“ по речима светог јустина ћелијског, говоре о свој лепоти и дубини нашег светог православља о антоније шамаон у хајдерабаду интензивно ради на преводима бого- службене литературе на урду језику у сарадњи са њим, православни миси- онарски центар „о данил сисојев“ из србије објавио је православни молит- веник на урду језику, који у себе укљу- чује јутарње и вечерње молитве, као и правило пре и након светог причешћа такође, у састав молитвеника ушли су и драгоцени савети светог игњатија брјанчанинова о молитви, где се говори о духу православне молитве свештеник јосиф фарук преводи рајску пирамиду, први закон божији, и веру образованих људи светог николаја жичког на урду парохијани оца јована танвера свештеници кирил и јосиф беседе о православљу са инославним хришћанима у лахору „идите и научите све народе“ септембар/октобар 51 језик, а о антоније преводи пут под– вижника тита колиандера за штампу ове истинске духовне хране скупљају се донације, јер они сами немају средстава да објаве ове књиге рад са младима православни свештеници у пакистану су друштвено активни свештеник ан- тоније шамаон је овога лета организовао образовни семинар за хришћанску омла- дину у пакистану у склопу кога су имали часове енглеског језика, комуникације, а у паузама се нашло места и за здрав хумор управо у тој бризи да млади човек у паки- стану треба и да се насмеје заиста се види посвећеност и тактичност православних мисионара, посебно када се узме у обзир живот многе деце и младих тамо у прилог томе говори и чињеница да је један дечак који је био у рукама трговаца робљем и на тај начин осуђен да буде сексуални роб, откупљен од стране свештеника тај де- чак је сада збринут, живи у породици оца антонија, учи се кројачком занату и о ан- тоније из све снаге покушава да му пружи што бољу могућност за даљи живот по- православни мисионарски центар „о данил сисојев“ покренут је на богојављење 2010 године носи име чувеног руског православног свештеника и мисионара који је особито мисионарио међу руским муслиманима и више десетина њих превео у православље то је био разлог због кога је мученички по- страдао 2009 године у свом храму у москви, где је испред царских двери убијен од стране једног ек- стремног исламисте сећајући се његове жртве за сведочење еванђе- ља христовог особито међу нехри- шћанима, чланови мисионарског центра који носи његово име се труде се да помогну православним заједницама у земљама где право- славље тек почиње да се проповеда до сада су помогли мисији право- славне цркве у монголији, кенији, пакистану, филипинима, индоне- зији, обали слоноваче, венецуели, аргентини и танзанији на овај начин чланови православног ми- сионарског центра „о данил сисо- јев“ показују како је тачна древна хришћанска мисао да је „крв хри- шћанских мученика семе за нове хришћане“ мисионарски блог се налази на адреси wwwsvedokverni org, а контакт адреса је urednik@ svedokverniorg православни мисионарски центар „о данил сисојев“ 52 5/2013 мените тог дечака михаила у својим мо- литвама богу, да након катихизације при- ми свето крштење, да са страхом гради своје спасење и да ако је могуће, што пре заборави на сав ужас који је проживео у хајдерабаду који се налази на југу пакистана, у области синд, захваљујући донацијама из русије купљена је земља за православни храм, школу и прихвати- лиште за угрожену децу свештеници из пакистана моле за помоћ – потребни су прилози да се на том земљишту подигне храм, школа и прихватилиште пројекат охридски пролог православни мисионарски центар „о данил сисојев“ је организовао пројекат „охридски пролог за мисионара“ – за- хваљујући богољубивим донаторима сва четворица свештеника у пакистану имају у својим домовима охридски про- лог нашег светог владике николаја на енглеском били су јако захвални и радо- сни када су добили ову књигу – о кирил је рекао да је чита након литургије вер- ном народу, а о јован и о јосиф су ис- такли да им је пролог од велике помоћи у састављању проповеди црква у пакистану живи, расте и до- носи плодове преносимо молбу свеште- ника из пакистана да се молите за њи- хову цркву заиста, иако смо удаљени хиљадама километара, не разумемо урду језик и разликујемо се по боји коже – јед- но смо у христу исусу, господу нашем и треба да се помолимо за нашу једноверну браћу свим срцем аутор је уредник веб-сајта православног мисионарског центра „о данил сисојев“ (wwwsvedokverniorg) сестра у христу показује свој рад – резултат обуке у кројачком центру „идите и научите све народе“ септембар/октобар 53 поздрављам све православне хри- шћане ја сам отац варнава из града ламбаса који се налази на другом по величини острву на фиџију искористићу ову прилику да вам испри- чам како сам дошао до познања истине у суботу 18 јуна 2010 године сам се први пут сусрео са високопреосвеће- ним амфилохијем (архиепископом но- возеландским и егзархом океанијским), на острву вануа леву [vanua levu] на којем живим, у граду савусаву [savu- savu] када је ушао у моју радњу, стао је крај улазних врата мислио сам да је он обичан човек, али сам онда приметио да на себи носи знак нашег господа исуса христа – напрсни крст пришао сам му и увео сам га у своју радњу: био сам веома радостан и сузе су ми лиле док сам се по- здрављао са њим са осмехом на лицу ме је позвао да изађем из радње и ту смо се лепо изразговарали следеће недеље сам се поново срео са њим тада сам се први пут помолио са овим светим човеком, ја који сам до тог тренутка био непоколебљиви хиндуиста и који нисам желео да по- станем хришћанин после тога, једнога поподнева сам га позвао да дође код мене кући на вече- ру и да упозна моју породицу док сам био хиндуиста, нико никада није дошао да посети моју породицу али оно што је високопреосвећени амфилохије учи- нио посетивши нас, упркос томе што тада нисам био хришћанин, дирнуло ме је и задивило након наших неколико разгово- ра он ме је упитао да ли бих желео повратак у очев дом како је хиндуиста са фиџија постао православни свештеник оно што је високопреосвећени амфилохије учинио посетивши нас, упркос томе што тада нисам био хришћанин, дирнуло ме је и задивило превод са енглеског: маријана петровић архиепископ амфилохије и православни клирици са фиџија (поред архиепископа је о варнава у жутим одеждама) 54 5/2013 да постанем православни хришћа- нин учинио је то са пуно љубави и истинске вере тако смо сазнали шта је православље православље је истинска вера и данас сам поносан што сам православни хри- шћанин када данас видим цркве и ма- настире сузе ми лију низ лице и благода- рим богу и спаситељу исусу христу који нам је изменио живот касније је високопреосвећени мене и моју породицу одвео у грчку, где сам за- тим на родосу, у манастиру пресвете бо- городице ипсени [panagia ipseni], био ру- коположен у чин ђакона потом сам, недељу дана касније, у цр- кви св григорија паламе у солуну био рукоположен за свештеника то је био ве- личанствен дан – како за моју породицу тако и за народ на мом острву вануа леву никада у свом животу нисам ни поми- слио да ћу бити православни свештеник, а сада сам веома поносан и захваљујем се господу нашем исусу христу на свему надам се да ћу помоћу божијом и уз бла- гослов његовог високопреосвештенства архиепископа амфилохија ширити пра- вославље по свом острву, у цркви светог атанасија и светог николе на вануа леву желео бих да се захвалим високопре- освећеном архиепископу амфилохију што ме је рукоположио за клирика, као и монахињама и оцима из манастира тари [arri] на родосу такође се искрено за- хваљујем и становницима родоса коју су бринули о нама током нашег боравка на том острву и на крају бих желео да се захвалим со- лунском православном братству за ино- стране мисије [orthodox brotherhood of foreign missions] на њиховој подршци током мог рукоположења и током читавог мог боравка тамо свештеник варнава наир изворник: fr barnabas nair, „how a hindu from fiji became an orthodox priest“, http:// wwwjohnsanidopouloscom/2013/06/how- hindu-from-ji-became-orthodoxhtml надам се да ћу помоћу божијом и уз благослов његовог високопреосвештенства архиепископа амфилохија ширити православље по свом острву, у цркви светог атанасија и светог николе на вануа леву археп амфилохије и о варнава са верујућима септембар/октобар 55 ова животна прича није једна од оних поучних прича о многодетним по- родицама које смо до сада читали у мисионару, прича у којима и отац и мајка служе за пример својој деци, али и други- ма ово је прича само о мајци, која је у исто време и отац и мајка својој деци венчана у цркви и није удовица, али ипак принуђе- на да сама подиже и васпитава свој пород одмах нам се намећу многа питања: зашто их сама подиже? зашто, кад деца имају живог оца? зар та деца нису плод њихове многодетне хришћанске породице самохрана мајка николина и њена деца ово је прича само о мајци, која је у исто време и отац и мајка својој деци радмила грујић 56 5/2013 заједничке љубави? ово је потресна прича о насиљу у породици, за које статистике бележе велики у пораст у нашем друштву николина јелић (40), рођена стипић, од оца живка и мајке радмиле из сурчи- на, је – самохрана мајка са деветоро деце благослов да пишемо о њој и њеној деци дао је протојереј-ставрофор слободан ра- дојчић, старешина цркве свете петке у сурчину он за николину каже да је узор православне мајке, која уздајући се у бога храбро носи свој тешки крст као свакој младој девојци и николини је удаја започела идилично имала је 19, а њен изабраник 22 године по завршет- ку фризерске школе у родном сурчину, упознала се са будућим супругом, који је тада радио као пекар у једној приватној пекари на новом београду љубав према њему је учинила да одустане од пута на привремени рад у швајцарску, са добије- ном визом и купљеном картом венчали су се, крсну славу славили, и у почетку је све било како треба краћи период су жи- вели у селу, а због мужевљевог посла су се вратили у сурчин и живели у кући са ни- колининим родитељима у београду им се родило двоје деце, немања (20) и кри- стина (19) затим су прихватили понуђе- ни посао на црногорском приморју, у бару, где су остали четири године вра- тивши се у београд николина је родила треће дете, бојану (17) након земљотре- са, који је погодио ваљевско подручје и оштетио и њихову сеоску кућу општи- на мионица је донирала поправку и комплетну изградњу, па су се врати- ли на село у ваљеву су се родила сва многодетне хришћанске породице септембар/октобар 57 остала деца: невена (11), лазар (9), је- лена (6), лука (5), димитрије (4) и стра- хиња (2) петоро је крштено у цркви св спиридона у брежђу, а четворо млађих још нису крштени, али ће их ускоро кр- стити прота слободан – тешко ми је да говорим своју истину јер је веома горка тешко ми је да говорим ружно о свом бившем мужу јер је он отац моје деветоро деце у селу смо имали све – своју њиву, шуму, стоку: овце, козе, сви- ње, коње продавали смо своје производе требало је много да се ради, али и зара- да је била добра паприка роди најбоље: две паприке у кили али није имао ко да ради и на крају је супруг све пребацио на мене од дана када смо се вратили на село он више ништа није радио онда се деси да га понекад нема целе ноћи и да дође ујутро где је био? шта је са њим? касније сам сазнала да је волео туђе жене било ми је тешко, све на мени, а ја опет трудна променио се и према мени и према деци разгневи се, почне да псује, провоцира нас и напада без икаквог разлога, посеб- но децу ја станем деци у заштиту, а он „оплете“ по мени је ли то радио у алкохолисаном стању? – не он није никада био алкохоличар, чак ни кафу није пио нити је био пушач право је чудо како нисте дошли у иску- шење да абортирате?! – нажалост јесам, хтела сам шесто дете да абортирам, али бог ми није дао кад сам већ заказала, те ноћи сањам дете како плаче и каже ми: „мајка, немој мене баци- ти“ страшно сам се потресла и одлучила – родићу и родила сам јелену мој муж је постао још гори у таквим условима ро- дила сам још троје деце моја мајка, која је радила на аеродрому, слала нам је новац сваке недеље, чак и двапут недељно прво ми је умро свекар, а после неколико годи- на и свекрва нарочито сам прошлог лета била на великим мукама, и психичким и физичким страшно сам ослабила и оне- моћала била сам кост и кожа одлучила сам – ово је крај, заиста више не могу али, куда да се упутим са деветоро деце? рекла сам деци и они су ме подржали, поготово старији, те смо се спаковали и дошли код мојих у сурчин како је ваш бивши супруг реаговао на то? је ли вас молио да се вратите? – јесте обећавао је свашта, али сам зна- ла да од тога нема ништа бежала сам и ра- није од њега са децом код мојих и опет се враћала то је требало да му буде опомена храбрила сам децу: „биће боље, смири- ће се он“, али кад сам видела да је то узе- ло маха једном приликом сам тражила помоћ од социјалног у мионици рекли су ми да седнем, али нисам могла и то је приметио полицајац и рекао да ме хитно одведу лекару одвели су ме и лекар је ви- део модрице и испуцалу кожу ни сама не отац слободан радојчић, сурчински парох, један од великих добротвора самохране мајке николине и њене деце 58 5/2013 знам шта ме је толико година држало док је свекрва била жива она ме је подржава- ла, али није могла да нас заштити – и сама је имала слично искуство у свом животу само кад се сетим како је нашој бојани живот био угрожен, душа ме боли! још као тромесечној беби, грешком лекара бубрези су јој отказали тек на моје инси- стирање написали су ми упут за београд, у тиршову, где су констатовали инвагина- цију дебелог црева операција је трајала 12 сати страховала сам да ми дете неће преживети била сам месец дана у болни- ци са њом и нико нам није дошао у посету на крају, муж је пристао на споразумни развод и суд му је одредио алиментаци- ју од 2000 динара за свако дете ипак, од њега не добијамо новчану помоћ јер нема посао, али нам повремено шаље нешто од производа из баште је ли сада ваш бивши муж довео неку жену да живи са њим? има ли ванбрачне деце? – колико знам, нема то би се прочуло у селу живи сам и почео је да ради на њиви и око стоке да ли је у контакту са децом? да ли је до- лазио у сурчин да види где сте смештени? – зимус су деца била код њега на слави кристина и бојана су му биле главне до- маћице ипак, на њима се уочава незадо- вољство ја им не дозвољавам да ружно говоре о оцу увек треба да имају у виду да је он њихов отац ко вам је обезбедио овај смештај? како можете да подмирите све трошкове са тако малом социјалном помоћи? – врло тешко кристина ради у омла- динској задрузи, али нема увек посла нај- већу помоћ добијам од проте слободана, из цркве св петке, и његове протинице душанке они су ми као други родитељи толику бригу ни од кога нисам добила шта су све учинили за нас! после толико година увели су нас у цркву, вратили нас у живот за божић, за васкрс, никад нас не заборављају они су се заложили да нам се што пре реши стамбено питање људи из социјалног су ми рекли да морам бити подстанар да бих стекла право на социјал- ну помоћ, и обећали да ће плаћати кирију и струју, али је све остало само на обећа- њу изнајмила сам ову празну кућицу, а прота и протиница су се побринули за на- мештај, купили нам шпорет и обезбедили огрев њиховом заслугом, велика помоћ је стигла од наших људи из енглеске, из места берби, из цркве св петра и павла, где је прота служио 12 година кућа је баш мала: две собице, кухињица и купатило, кревети су на спрат газди плаћам 110 евра плус струју да ми је не искључе надам се да нам је то само привремено решење тражила сам од општине сурчин да нам да неку стару кућу видећемо шта ће бити што се тиче исхране, имамо право на то- пли оброк у народној кухињи на сву децу, осим немање и кристине, који су прија- вљени код мојих родитеља, али, верујте ми на реч, храна је катастрофална морам да је зачиним, али и да скувам још хране, јер је и количински недовољно а деца у шко- ли немају ни ужину шта деца уче и чиме се додатно баве? иду ли на веронауку? – немања и кристина раде у омладин- ској задрузи они су све време становали код мојих родитеља и завршили средњу техничку школу „змај“ у земуну, он смер - прецизни механичар, а она - техничар за компјутерско управљање бојана је за- вршила у мионици први разред средње угоститељске и овде је нису примили, на- водно, закаснили смо и нема места тако је изгубила целу годину, али мени је у свему помагала, а такође и мојим болесним ро- дитељима сада је уписала други разред средње угоститељско-туристичке школе веома је надарена и воли да кува невена ће на јесен у 5, лазар у 3 разред ош „вук караџић“ и иду на веронауку, а јелена кре- ће у забавиште значи, ове кифлице и колачи су бојани- ни специјалитети? многодетне хришћанске породице септембар/октобар 59 – ма, то је тек делић колико она уме! она је моја десна рука поражавајућа је чињеница да 90% ро- дитеља у србији васпитава децу батинама са оправдањем да је „батина из раја иза- шла“ по томе би се могло закључити да је већина упозната са библијским учењем по коме је бог, фигуративно речено, „ба- тином“ истерао адама и еву из раја, али се не узима у обзир да је бог у томе имао праву меру, јер је та батина у рукама оно- га коме је име љубав, што се не би увек могло рећи и за све родитеље закон о правима детета, који је усвојен у многим европским земљама ускоро треба да буде усвојен и код нас по том закону батине су плод конзервативног схватања да су деца власништво родитеља и стога се сматрају као строго кажњиво насиље у породици ипак, неки психолози и терапеути сматра- ју да „мале батине“ могу послужити као добра васпитна метода, али се поставља питање колико је то „мало“ сваки облик насиља оставља озбиљне негативне после- дице на дететов емоционални и социјални развој и зато треба имати у виду да дисци- плиновање није насиље нити кажњавање и зато не укључује примену силе над де- тетом шта мислите, да ли ће овај закон о правима детета, ако буде уведен и код нас, решити проблеме насиља у породици? по њему, родитељ неће смети ни мрко да погледа дете, а дете ће моћи родитеља да пријави полицији суд ће одузимати децу таквим родитељима – а шта ће онда бити од наше деце? ко ће их васпитавати? закон? ту ће бити све- га што не ваља, више лопова и криминала можда ће некоме ово што ћу рећи изгле- дати чудно: ја сам побегла од батина, али се ипак не слажем са тим законом који ће потпуно одбацити педагошке „мале бати- не“ по мени, те „мале батине“ прутићем морају да постоје за малу непослушну децу, којој не можеш другачије објаснити нити забранити да не чине нешто што је за њих штетно или опасно по живот јер, постоји разлика између васпитних батина и малтретирања ни због чега осуђујете ли бившег мужа? да ли веру- јете да ћете сами, својом љубављу и ауто- ритетом, моћи да својој деци повратите сигурност и храброст да издрже сва жи- вотна искушења? – не осуђујем га, иако нам је свима на- нео велики бол понекад ми се срце стег- не, мисли ме обузму и као да поклекнем, али, и поред свега, верујем да ће ми бог дати снаге и мудрости да пружим својој деци оно што је сваки родитељ дужан, и да ће се увек наћи добри људи да помогну колико могу ево, сада смо добили новча- ну помоћ из жаркова – 41 000 динара од парохијана цркве вазнесења господњег, а из ош „ђорђе крстић“ смо добили зна- чајну хуманитарну помоћ коју организује наставница грађанског васпитања, илин- ка милетић такође, добили смо и хума- нитарну помоћ од „мисије свете ана- стасије“, коју шаље, између осталих прота војислав билбија из холандије свима се од срца захваљујем, нека им бог узврати и умножи највећу снагу ми дају моја деца кад ме зовну „мајка“, моје срце је пуно, и понекад ми се срце стегне, мисли ме обузму и као да поклекнем, али, и поред свега, верујем да ће ми бог дати снаге и мудрости да пружим својој деци оно што је сваки родитељ дужан, и да ће се увек наћи добри људи да помогну колико могу 60 5/2013 кад видим да су расположени нису за- хтевни, радују се и бомбонама иако виде како друга деца имају, они не траже на- учили су све да деле за ових годину дана повратила сам своје здравље и снагу и својој деци пружила више него за све оне године тамо, јер од обавеза нисам имала времена ни за њих ни за себе и трудим се само да им буде добро и да буду добри људи а верујем да ћемо некако решити и наш стамбени проблем као мајка-храброст, имате ли своју по- руку охрабрења породицама које избега- вају многодетство? – жао ми је што сама држава не подсти- че рађање, него даје само пуста обећања требало би да држава обезбеди боље усло- ве мајкама, и тада би, сигурна сам, свака жена имала бар по четворо деце деца су највеће богатство православна црква сматра благо- словеним црквени брак и садржи ве- ровање: а) да је рађање деце природан, свети и неопходан елеменат у хришћан- ском браку; б) да је давање живота бого- слична привилегија човека, коју он нема право да одбије ако жели да сачува лик и подобије божије, које му је дано при ње- говом стварању (јован мајендорф, брак у светлости православне теологије) ову привилегију богосличности мај- ка николина неустрашиво и са пуним поуздањем у бога испуњава и својим животом сведочи да није тога, већ би запала у очајање пред страшним живот- ним недаћама сви који желе да помогну самохраној мајци николини у ношењу њеног крста могу то учинити преко проте слободана радојчића из сурчина или преко хуманитарне помоћи „мисија свете анастасије“ (особа за контакт: вања вукасовић, бр моб тел: 063 104 66 88) многодетне хришћанске породице септембар/октобар 61 толико тога је речено, написа- но, протумачено, да се човек пита има ли се на тему шек- спира и његових дела додати нешто ново, занимљиво; нешто што би нас подстакло да прочитамо хамлета или било коју драму овог великог писца? будући да су већ генерацијама део обавезне школске лектире, па самим тим и део неизбежне спирале стере- отипа нашег свакодневног живота, намеће се питање како „старим и до- садним делима“, „толико цитираним писцима и њиховим остварењима“ приступити на нов начин? без „мора да се прочита“ и „треба да се разуме“ јер таквим ставом лишавамо себе мо- гућности да нам та изузетна уметничка остварења открију понеку тајну, и тако нас обогате оном врстом искуства коју је тешко преточити у речи јер како нас учи свети ава јустин: „право сазнање је осећање бесмртног живота“ вилијам шекспир је живео 52 годи- не написао је 37 драма и 154 сонета прву драму написао је када му је било око 25 година није га много занимало да своја дела види у штампаном обли- ку првенствено се старао да се она изводе у позоришту енглези воле да кажу како је рођен и умро истог дана – на празник светог ђорђа, заштитника енглеске искусан глумац, и сам је глу- мио у својим комадима после светог писма, његова дела су најцитиранија у великој британији ево у најгрубљим цртама како тече радња у овој трагедији: хамлет је дан- ски принц који је остао без оца, а ње- гова мајка се већ након неколико ме- сеци од смрти мужа удаје за клаудија, хамлетовог стрица хамлет је због тога веома несрећан на двору се прича да се појављује дух у шта се и сам хамлет уверава; и од духа дознаје да је његов отац заправо убијен, иако су по целој данској разгласили да га је у башти угризла змија истина је сасвим друга- чија хамлет сазнаје да му је оца убио стриц, клаудије, сипавши брату тисов сок у ухо док је спавао дух од хамле- та тражи освету, и налаже му да мајку препусти небу хамлет је све више заокупљен иде- јом освете, те она понајвише погађа младу офелију и њихову узајамну љу- бав у међувремену, хамлет грешком убија полонија, офелијиног и лаерто- ва оца након што је глумачкој трупи која се појављује на двору дао да од- глуме сцену идентичну убиству њего- вог оца, потврђује му се истина да је клаудије убица потом клаудије под изговором да је хамлетово лудило опасно, али у жељи да га лиши живота покушава да га по- шаље у енглеску, али када хамлет от- крије намеру свог стрица успева да се врати у данску и то на на дан офелији- не сахране лаерт оптужује хамлета за сестрину и очеву смрт; и у жељи да се освети, а под утицајем клаудија изази- књижевност хамлет добра драма увек испоштује нашу савест славица радин 62 5/2013 ва хамлета на двобој лаерт и клаудије одлуче да га преваре, па лаерт врх свог мача премазује отровом међутим, у двобоју мачеви бивају замењени; а краљица да би наздравила хамлету пије из пехара са отрованим вином, који је такође био намењен хамлету и пада мртва хамлет, разумевши шта се дешава и прозревши краљеву наме- ру, пробада га својим мачем на самом крају, од последица рањавања отрова- ним мачем умире лаерт, па и хамлет свака трагедија подразумева сукоб, али не једноставан и недвосмислен су- коб добра и зла тако је и ова шекспи- рова трагедија тематски веома сложе- на и изузетно слојевита када знамо да је скоро свим трагедијама заједничко то што приказују сложени идентитет и гранична стања свести трагичних јунака, онда лакше пониремо у сва превирања кроз која хамлет пролази иако испрва заражен осећањем осве- те, он ипак све пропитује, и због сво- је осетљивости интуитивно испуњава оно што је нама свети владика ни- колај давно завештао: „како ти да не знаш оно што мало дете зна? твој не- бески родитељ је непрестано крај тебе зато: не свети се, не враћај зло за зло; него гледај у родитеља и плачи само тако осигураћеш победу себи у сукобу са злим људима“ тако, и овај бунтован скептик на послетку проналази смисао у вери и промислу божијем, што ћемо мало касније и видети наиме, хамлет зна да сам чин освете неће рехабилитовати изгубљену ствар- ност и вратити му убијеног оца, нити ће ублажити лицемерје и развратност дворског живота, којег се толико гну- шао до самог краја трагедије, када против своје воље бива увучен у крва- ви клаудијев пир, хамлет се влада по речима светог апостола павла: „јер написано је: моја је освета и ја ћу вра- тити, говори господ“ (рим 12, 19) израженом животношћу и мотива- цијом коју даје својим ликовима; за- тим двосмисленим, богатим, хумори- стичним и надасве поетским начином изражавања, шекспир ову трагедију крунише дубоком драматичношћу тако и доза тајновитости у хамлето- колико пажње и стрпљења треба да имамо када нам неко прича о својим мукама, макар се и не слагали са том особом књижевност портрет в шекспира, уље на платну септембар/октобар 63 вим намерама још више доприноси уметничкој величини овог дела, ука- зујући нам на ону древну хришћан- ску истину да човек није уско дефи- нисано и укалупљено биће, тако да све може да се објасни једноставним системом узрока и последице човек (па тако и хамлет) је пре свега тајна – „најчудеснија и најсавршенија ра- дионица у којој се непрекидно врши тајанствено преливање видљивог у невидљиво и невидљивог у видљиво, као и преливање природног у натпри- родно и натприродног у природно“ (свети јустин ћелијски) следствено нас ова исти- на нежно упућује на то колико је пажње неопход- но када ступамо у однос са другим човеком ко- лико пажње и стрпљења треба да имамо када нам неко прича о својим му- кама, макар се и не сла- гали са том особом увек је неопходно да уложимо напор да сагледамо жи- вот очима човека са ко- јим разговарамо, дубо- ко и без осуђивања, јер: „ништа страшније по човека од неосетљиво- сти и несаосетљивости то је двоструко слепило: два ока на души, и оба- два слепа“ (свети јустин ћелијски) живот је по- некад толико компли- кован, да човек често не може да предвиди своје поступке то је само јед- на од великих истина коју нам ова трагедија између осталог открива шекспирови монолози који своју пуноћу дости- жу управо у лику хамлета, нису ту да би додатно улепшали ову поетски богату трагедију монолог је давање дубоког увида у целокупно ју- наково ментално и емоционално биће монолози су сумње које шекспирови јунаци деле са нама читаоцима тј гле- даоцима тако се налазимо пред иза- зовом да ли ћемо остати само неми и отуђени посматрачи, или ћемо се са- живети са личном драмом оног који монолог изговара осим што нас, не само хамлет, већ све шекспирове дра- ме остављају запитане и загледане у тајну живота, оне су и барометар наше 64 5/2013 површности и отуђености другим ре- чима, тешко је читати ову трагедију, а камо ли узети активног учешћа, ако нам је површност, коју савремени на- чин живота у многоме подстиче, по- стао или јесте стил живота хамлет нас тражи, пита, провоцира, интригира и не само хамлет, већ и остали јунаци, да ли својим монолозима, поступцима или дијалозима зрцале наша унутра- шња стања и дилеме кроз које можда и сами у одређеном контексту прола- зимо, или нам тек предстоји да се са њима суочимо на крају крајева, свако велико уметничко дело указује нам на степен наше отуђености од бога грех чини човека самољубивим и постепе- но га одводи у отуђеност према окру- жењу, према свему што је створио и према самом себи зато се отуђеност не може превазићи без успостављања заједнице са богом неопходно је нагласити да ово дело није само скуп психолошких портрета радња је та која га уобличава и открива основни смисао зато би било погре- шно издвојити ликове из контекста у којем су представљени и тако их изо- ловане анализирати напротив, оно у чему се неки тумачи ове трагедије слажу јесте да у овом делу шекспир отворено проговара о суштинској тра- гичности људског живота, а то је кон- кретно у овом случају парадокс правде и кривице правда захтева да буде за- довољена када је почињен неки зло- чин, али у суштини она никада не може бити задовољена, јер по свим несавр- шеним људским мерилима заиста је свака казна банална и не може да буде задовољавајућа реакција на било какво злодело како јустин ћелијски наводи, главни циљ људског постојања у овом свету је управо правда божија то је објавио богочовек рекавши: „иштите најпре царство божије и правду њего- ву“ (мт 6, 33) заправо, правда божија и јесте царство божије, јер бог царује правдом у свим својим световима – „правда је твоја правда вечна, и закон твој истина“ (пс 119, 142) на послетку, како то хамлет од те- шког скептика ступа на пут вере? пи- тање које он поставља у трећем чину (о, бити или не бити то је питање) добија свој одговор у петом чину (бити спреман - у томе је све), и тако се ова трагедија освете с почетка по- степено преображава у јединствену, личну драму задобијања вере колико год је хамлет желео освету, на крају бива пасиван учесник (али истовреме- но спреман) трагичних догађаја, које је покренуо његов властољубиви стриц свакако ово шекспирово остварење и даље остаје тајна, и оставља нас запи- тане – није ли то све могло да изгледа другачије; док у хамлету препознајемо онај увек недоступан и болни делић нашег бића које сумња, анализира, по- кушава све разумом да дохвати, оста- вљајући нам при томе могућност да, уз божију помоћ, увек будемо спрем- ни за све животне изазове, недаће и наизглед непремостиве препреке које можемо да доживимо као посебне мо- гућности које ће нас утврдити у вери, јер: „вјера је основ свега чему се на- дамо, потврда ствари невидљивих“ (јевр 11, 1)
Свеска: 333 | Значај Миланског едикта: некада и сада
... МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Значај Миланског едикта: некадa и садa цена 90 динара септембар/октобар 2013 1 Фотографија на насловној страни корице: Цар Константин Велики (Музеј Капитолини, Рим) Фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Епископ бихаћко-петровачки Г Атанасије Фото: ђакон Владислав Голић Фотографија на трећој страни корице: Црква Премудрости Божије у Цариграду Фото: shutterstockcom Фотографија на полеђини корице: Овим побеђуј! (Ђурђевдански крст у Крагујевцу) Фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 333, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2013 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Значај Миланског едикта: некадa и садa цена 90 динара Реч уредника Милански едикт: седамнаест векова касније 2 Светачник Светост на путевима љубави и странпутицама гордости 4 Историја хришћанства Надкласна истина 6 Догматске теме Богословље – када, коме и колико? (III) 10 Жива реч Основне карактеристике пастира са освртом на пастирску службу 14 Тема броја Тринаести апостол 19 Празно место 23 Цар Константин и Света Земља 27 Слобода за стваралаштво: Милански едикт 28 У сусрет јубилеју Миланског едикта Разговор са др Мирком Сајловићем, професором Историје Цркве 31 1700 година Миланског едикта 36 Српски владари и култ Св Константина Великог 38 Милански едикт – смисао јубилеја 40 Милански едикт као вечна поука 43 „Идите и научите све народе“ Православна мисија у Пакистану 46 Повратак у Очев дом Како је хиндуиста са Фиџија постао православни свештеник 53 Многодетне хришћанске породице Самохрана мајка Николина и њена деца 55 Књижевност Хамлет 61 2 5/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази
... МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Значај Миланског едикта: некадa и садa цена 90 динара септембар/октобар 2013 1 Фотографија на насловној страни корице: Цар Константин Велики (Музеј Капитолини, Рим) Фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Епископ бихаћко-петровачки Г Атанасије Фото: ђакон Владислав Голић Фотографија на трећој страни корице: Црква Премудрости Божије у Цариграду Фото: shutterstockcom Фотографија на полеђини корице: Овим побеђуј! (Ђурђевдански крст у Крагујевцу) Фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 333, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2013 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Значај Миланског едикта: некадa и садa цена 90 динара Реч уредника Милански едикт: седамнаест векова касније 2 Светачник Светост на путевима љубави и странпутицама гордости 4 Историја хришћанства Надкласна истина 6 Догматске теме Богословље – када, коме и колико? (III) 10 Жива реч Основне карактеристике пастира са освртом на пастирску службу 14 Тема броја Тринаести апостол 19 Празно место 23 Цар Константин и Света Земља 27 Слобода за стваралаштво: Милански едикт 28 У сусрет јубилеју Миланског едикта Разговор са др Мирком Сајловићем, професором Историје Цркве 31 1700 година Миланског едикта 36 Српски владари и култ Св Константина Великог 38 Милански едикт – смисао јубилеја 40 Милански едикт као вечна поука 43 „Идите и научите све народе“ Православна мисија у Пакистану 46 Повратак у Очев дом Како је хиндуиста са Фиџија постао православни свештеник 53 Многодетне хришћанске породице Самохрана мајка Николина и њена деца 55 Књижевност Хамлет 61 2 5/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази
Одреднице:
1. 143123 / ...облик зближа- вања државе и цркве мора бити пажљиво одмерен и АНАЛИЗ? иран пси- хологија древног етатизма се пренела и у новије доба тако да ни данашња свест хришћана често није у пот...
2. 190611 / ...облик зближавања државе и цркве мора бити пажљиво одмерен и АНАЛИЗ? иран септембар/октобар 2013 43тема броја политика као јавни живот једне др- жаве, врло је комплексно питање нарочи...
3. 198030 / ...из контекста у којем су представљени и тако их изо- ловане АНАЛИЗ? ирати напротив, оно у чему се неки тумачи ове трагедије слажу јесте да у овом делу шекспир отворено проговара о сушт...
4. 273912 / ...увек недоступан и болни делић нашег бића које сумња, АНАЛИЗ? ира, по- кушава све разумом да дохвати, оста- вљајући нам при томе могућност да, уз божију помоћ, увек будемо спрем- ни з ...
1. 143123 / ...облик зближа- вања државе и цркве мора бити пажљиво одмерен и АНАЛИЗ? иран пси- хологија древног етатизма се пренела и у новије доба тако да ни данашња свест хришћана често није у пот...
2. 190611 / ...облик зближавања државе и цркве мора бити пажљиво одмерен и АНАЛИЗ? иран септембар/октобар 2013 43тема броја политика као јавни живот једне др- жаве, врло је комплексно питање нарочи...
3. 198030 / ...из контекста у којем су представљени и тако их изо- ловане АНАЛИЗ? ирати напротив, оно у чему се неки тумачи ове трагедије слажу јесте да у овом делу шекспир отворено проговара о сушт...
4. 273912 / ...увек недоступан и болни делић нашег бића које сумња, АНАЛИЗ? ира, по- кушава све разумом да дохвати, оста- вљајући нам при томе могућност да, уз божију помоћ, увек будемо спрем- ни з ...
18
Свеска: 334 | Света тајна крштења
...корисна и надасве благородна и благодарна упоредне хемијскеАНАЛИЗ?📌 е тла
земље и човековог тела указују да су
готово истоветни хемијски елементи
садржани и у земљином тлу и телу чо-
века овим
...корисна и надасве благородна и благодарна упоредне хемијске
МЕТА инфо: Р:22030 К:170261 Д:94
| Свеска 334 |
Свеска: 334 | Света тајна крштења
... украшавајући пре- дивну и савршену творевину божију;3 од које израђује посуђе и друге ствари за своју свакодневну употребу; која прерађује његове отпаде творећи из њих изворе новог живота и плодности (хумус) и тако даље једном речју то је она земља која је употребљива, корисна и надасве благородна и благодарна упоредне хемијске анализе тла земље и човековог тела указују да су готово истоветни хемијски елементи садржани и у земљином тлу и телу чо- века овим се још једанпут потврђује библијски исказ о стварању човеку и символички нам преноси праву пору- ку библијског богонадахнутог писца о човековој природи и повезаности 2 у савременом српском превод књиге постања владике атанасија (јевтића) стоји: „и свршише се небо и земља и сва лепота (ὁ κòσμος) њихова“ (пост 2, 1) 3 човек је уметник по икони божијој, мали творац и украситељ творевине божије грузија, саборно крштење 770 деце у тбилисију 38 6/2013 са светом који га окружује4 још један научни податак, који говори о пове- заности човека и творевине, привла- чи нашу пажњу наиме, сви добро знамо да без кружења воде у природи не би било живота на земљи и да је ово кружење основа сваког живота на планети савремена научна ме- дицинска истраживања показују да је вода кључни фактор за нормално функционисање метаболизама чове- ка и других живих бића ово је за нас верујуће само још једна рационална (научна) потврда богонадахнутих ис- тина записаних у библији вода је пре свега одувек била дар божији, јер човек упркос свом технич- ком напретку није у стању да синте- тизује ову течност савремени човек се, на жалост, у великој мери огрешио о воду и грубо понео према њој, пре свега бројним загађењима и тровањи- ма мора, река и језера, уништавањем живог света у њима, као и њеном не- сакралном употребом у индустрији сам термин „отпадне воде“ (од којих се склањамо, зазиремо и гнушамо их 4 исказано у библијском стиху: „и сазда бог човека од праха земаљског“ (пост 2, 6) јеврејски глагол asa који је овде употребљен, обично се преводи и поистовећује са нашим глаголом саздати у библијском контексту казивања овај израз значи начинити нешто/неког (од већ постојеће материје) или обликовати нешто/неког и суштински се разликује од другог јеврејског глагола bara – који се користи да означи стварање ни из чега се као извора заразе и болести) ув- редљив је саму природу воде као изво- ра нашег живота извор воде као символ живота подсетимо се описа еденског врта у коме се налази рајски извор из кога истичу четири рајске реке: фи- сон (пишон), гион (геон),5 тигрис (хидекел) и еуфрат (пурату)6 сам опис раја подсећа нас на оазу живота у пус- тињи, особито мотиви родног дрвећа, бујног зеленила, плодоносног биља и снажног извора воде за који се каже „извор излажаше из земље и напајаше све лице земље“ (пост 2, 6) интере- сантно да овај стих претходи стиху у којем се описује стварање (саздање) чо- века (пост 2, 7) овде поново налазимо мотив воде као основе живота и преду- слова за стварање човека сам израз рајски врт ствара у нашем уму представу места веома пријатног за живот, а такво место је он управо захваљујући улози рајског извора и рајској реци која је по библији напаја- ле цео еденски врт (пост 2, 10), а по- том се рачвала у четири библијске реке еденски врт је своје благостање дуговао управо води и у каснијој старозаветној историји спасења мотиви извора имали су значај- но место они се помињу у повестима о родоначелницима аврааму и јакову; бог производи извор у пустињи и на тај начин спашава агару од сигурне смрти и тако даље када су јевреји путујући кроз пустињу, после изласка из египта, ожеднели и пожели да се врате у египат, 5 неки средњовековни писци идентификовали су биб- блијску реку геон као нашу реку дунав 6 рајски извор и четири библијске реке биле су чест мотив на подним мозаицима ранохришћанских бази- лика и крстионица богородица и исус као источници живота изображени су на бројним православним (особито руским) фрескама и иконама новембар/децембар 2013 39тема броја у коме су некад били робови, изабраник божији пророк мојсије преполовио је стену из које је потекла вода жива на овај начин он је спасио не само њихове животе, већ и њихове душе – јер да су се вратили у египат поново би постали робови и тиме прокоцкали историјску мисију изабраног народа божијег коју им је понудио господ овај извор воде живе у пустињи, познатији као источник живота, у православном предању предста- вља пресвету богородицу родившу христа чији су мисија, учење, жи- вот, страдање и васкрсење извор на- шег живота богородица и исус као источници живота изображени су на бројним православним (особито руским) фрескама и иконама на њима се приказује као се верни на- род (лаос) и особито богослови цркве напајају водама благодати божије у православном литургијском пре- дању овом чуду у пустињи и његовој интерпретацији посвећен је празник источни петак ово је петак светле седмице (први петак после васкрса) и налази се у блиској вези са великим (господњим7 ) петком што нас упућује да су христово страдање и васкрсење извор наше вере и данас бројни чу- дотворни извори (агизме), настали (происхођени) благодаћу божијом кроз бројна јављања светих или пак непосредним чудима божијим, дарују благодат верном народу светотајински живот цркве про- жет је и „натопљен“ богослужбе- ним символима црквени символи- зам изражен је кроз свештенорадње (изговорене речи и покрете свеште- нослужитеља), други део чине ли- тургијски предмети израђени руком човека-уметника, а трећи је садр- жан у самим елементима творевине, нерукотвореним од стране човека и преузетих директно из окружујуће природе, који чине конститутивне елементе нашег живота аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој 7 у енглеском језику велики петак се назива господњи петак, односно god’s friday приметили смо да проценат воде у човековом телу одговара проценту њене заступљености на планети – тиме се потврђује став светих отаца цркве да је човеково тело микрокосмос (мали свет у већем) крштење у кенији, африка (митрополит кенијски макарије крштава фидела одингоа, сина кенијског премијера) 40 6/2013 разговор са протом прота је истакао да је кумство част и да се у нашем народу поштује, да ће кум од бога бити награђен венцем правде, али и кажњен за своју неодговорност што своје кумче није увео у веру, што оно не зна молитве, што не иде у цркву, него само живи световним животом упарохијском дому нашег храма пре неколико година је одржа- но предавање о светој тајни кр- штења и о кумству предавач, свеште- ник, сликовито и надахнуто, објаснио нам је ову свету тајну, отприлике овако: крштење је ново рођење духом светим то је оно што је св јован крститељ рекао окупљеном народу крај реке јордан: „ја вас крштавам водом за покајање; а онај што долази за мном јачи је од мене: ја нисам достојан њему обуће понијети; он ће вас крстити духом светим и огњем“ (мт 3, 11) то је оно рођење о коме каже сам христос: „ако се ко не роди водом и духом, не може ући у царство божије“ (јн 3, 5) то је умирање у смрти христо- вој старог човјека и саваскрсавање са христом у новога човјека, у нову твар и оно што је св апостол павле говорио: „да ви одбаците ранији начин живота старога човјека, који пропада у жељама варљивим и да се обнављате духом ума својега и обуците се у новога човјека, сазданога по богу, у праведности и све- тости истине“ (еф 4, 22–24) „јер све што је рођено од бога побјеђује свијет; и ово је побједа која побиједи свијет – вјера наша“ (1јн 5, 4) „један господ, једна вјера, једно крштење“ (еф 4, 5) па још рече прота да је крштење бања очишћења од прародитељског греха, али и свих грехова учињених до тренут- ка крштења, бања просветљења и про- свећења христом да сваки родитељ, хришћанин, треба да крсти своју децу недуго по њиховом рођењу и тако их упише у књигу живих пред богом јер је за њих одговоран богу, али и за „не дај, боже“, да дете не би умрло некрштено и све тако, као да чита из светог писма, а ми га слушасмо отворених очију и ушију али, кад пређе на другу тему – кумство, тек је онда настао тајац мислили смо да све знамо о кумству свако има кума или је и сам некоме кум кад он поче о канонима: трулски сабор (691/692 г) – 53 каноном истиче: „да је духовно сродство важније од свезе по телу“, чиме истиче значај кумства изнад телесног сродства такође, законоправи- ло светог саве и грчки пидалион гово- ре о кумству дужност кума је да своје радослав радмила грујић мијатовић новембар/децембар 2013 41тема броја духовно чедо – кумче, поучава у вери и одговоран је за њега пред богом, као његов духовни родитељ предавач је ис- такао да је кумство част и да се у нашем народу поштује, да ће кум од бога бити награђен венцем правде, али и кажњен за своју неодговорност што своје кумче није увео у веру, што оно не зна молит- ве, што не иде у цркву, него само живи световним животом људи су се нашли у чуду тада, од чуда, поред ушију и очију, отворише и уста како ће то одговарати? па, то им нико од свештеника никад није рекао! па, не може се утицати на туђу вољу, па ни на кумчетову?! не могу се кумови мешати у породич- не ствари кумчета и његових физичких родитеља?! пљуштала су питања и не- годовања, али предавач се није збунио рекао је: „тако је по канонима – и додао – али, љубав кума према кумчету и кум- чета према куму, превазилази све, па и каноне“ предавање се завршило и народ се ра- зишао у сали остадоше само три позна- нице морале су на ово дати свој комен- тар прва рече: фото: драган бабовић 42 6/2013 – ја сам кумовала на острогу детету чији су родитељи дошли из иностран- ства не знају ни српски о њима ништа не знам, ни шта су, ни где су то је једно, а друго – мене су родитељи као бебу кр- стили, па су се одселили из тог места и више нису имали никаквог контакта са кумовима ја моју куму не знам и никад је нисам видела и шта ја ту могу? – можеш да се молиш богу за твоје кумче, али и за твоју куму – духовну мајку ваљда им знаш имена? ето, то можеш – рече јој друга и настави: „ви знате да сам ја вероучитељица кума сам једној девојчици, која је сада у шестом разреду основне школе често се виђам са њом и њеном породицом помажем јој око неких школских предмета, али, нажалост, не иде на веронауку не да јој мајка каже да је школска вероучи- тељица лоша и да већина деце иде на грађанско васпитање и поред мог ин- систирања да ће много научити, макар и од такве вероучитељице, њена мајка ми је рекла да је важније да њена ћерка учи главне предмете, из којих оцењују, него да губи време на учење молитава, које се не оцењују и моја кумица не иде ни у цркву, јер не иде нико из њене породице“ – па, зашто се онда крстила? – пита прва – каже њена мајка: „ваља се“ и „због обичаја“ и да „зло не чује“ видите ли у каквом сам ја положају? кад предложим кумици да научи бар „оче наш“, она ми обећа, али је спречи њена мајка чак ми је једном отворено рекла: „много ми малтретираш дете о’лади мало ја је не форсирам нека учи само оно што мора“ – можда ће ти њена мајка затворити врата свога дома? није искључено то су осетљиве ствари – резонује прва – надам се да неће, али и да хоће, ја знам своје кумовске обавезе: молитва и само молитва тада трећа познаница забринуто уздахну и укључи се у разговор: – а тек мене шта чека?! ја тек треба да кумујем не могу да одбијем а ради се о канонском преступу, који је већ учињен и потврђен и не само то ради се о особи која је узела православну веру под своје и све ради по своме она већ дуже времена пости и причешћује се, а тек сада је решила и да се крсти каже да јој само то фали, па кад бих ја хтела да јој будем кума на крштењу мо- жете ли замислити какав је то шок био за мене?! наравно да је све то учинила из незнања, али она и даље не жели да учи, а поставља се као учитељ и кри- тичар другима питам је: „зашто ниси питала оно што не знаш? ту ти је црква, ту су свештеници“ а она каже: „да ти искрено кажем – нисам ти ја тип који воли много да запиткује, јер ја сам жена промућурна ја ти волим да гледам и да слушам снимам ситуацију и одмах скапирам разумеш? што би рекли: ку- пујем па продајем али, не шићарим: пошто купила, по то и продала гледам ти ја тако ко све иде у цркву ма как- ви иде? не излази из ње! а знам ко су и шта су били до јуче зато сам ја то са ме- ром не ваља ни у чему претеривати ја идем у цркву само за велике празнике, кад има пуно народа шта ћу ја у цркви кад је полупразна? је ли тако? а и шта имам да запиткујем? ето, је ли славим славу? славим па?!“ питам је: „а од када то некрштени спремају и славе славу, када је слава дужност кума је да своје духовно чедо – кумче, поучава у вери и одговоран је за њега пред богом, као његов духовни родитељ новембар/децембар 2013 43тема броја црквени празник? је ли то нека нова мода? зар не знаш да су некрштени ван цркве, јер се крштењем улази у цркву и постаје њен члан? а зашто си децу крстила? зато „што се ваља“? а за тебе да се крстиш „не ваља се“? за- што се ниси и ти крстила када си своју децу крштавала? ниси ни свесна как- ву си страшну ствар учинила – при- чешћивала си се, а ниси крштена!“ а она ме пита: „шта сам ја тако страшно урадила? само пар пута сам се при- честила, онда кад сам била располо- жена да постим“ кажем јој: „ништа страшно, само си направила канонски преступ, који без епископа ни твој свештеник не може да реши ништа страшно, само си ушла на најсветију територију без пропуснице и украла светињу над светињама, и не знајући стварну вредност украденог са црк- вом се не сме играти, јер је у њој огањ који спаљује и најтеже грехе, али и саме грешнике, ако се лакомислено и неодговорно са њим играју“ опет ће она: „шта сам крива? ево, сада ћу и да се крстим и решена ствар“ а ја јој ка- жем: „крива си што ниси куцала, че- кала да ти отворе и онда питала како се улази у свету земљу (= црква), него си без куцања ушла и без питања узе- ла оно што се не узима, него се добија уз благослов“ она је већ старија жена, око 50-ак година, а понаша се као неразумно и тврдоглаво дете, коме нико од цркве- них великодостојника није довољно велики ауторитет сама то наглаша- ва, љутећи се на њих, истичући да је највећи ауторитет за њу њена по- којна свекрва – „нана“ од милоште, која јој је предала у руке крсну славу и упутила је, као домаћица домаћи- цу, како да настави да слави славу, да спрема славски колач и пали славску свећу, али да нипошто не кува жито, јер се оно спрема само за мртве све- титеље, а како нана каже, њихов све- ти илија је, фала богу, жив нана ју је заветовала да тако чини и она се сада не усуђује да послуша свеште- ника и да скува славско жито, јер јој то може донети неко зло у кућу нека они извине, али ако би то она уради- ла, каже да би се нана у гробу пре- врнула, а њену кућу, мужа, децу, па и њу саму, стигло би проклетство она није сигурна да свештеници данас до- бро раде свој посао, онако као што је њену нану лепо научио њен свеште- ник зна она како ови данас уводе све неке новотарије аух! тешко оном ко јој буде кум! нека се добро држи пред господом какво ће му духовно чедо привести јао мени, јадној и кукавној! како ћу ја, као ду- ховна мајка, успети да је уразумим? боже благи, ти помози! мајко божија, не остави ме грешну без молитве твоје! сви свети, припомозите! – ма, што се ти толико бринеш, драга моја сестро у христу? – поче да је теши прва – па, ти си на коњу! ти још ниси кумовала можеш одустати од кумства и то са пуним правом: канонски пре- ступ и готово шта ти имаш са тим? – мислиш да не треба да пристанем на ово кумство? – да зашто би пристала? – а спасење њене душе? а спасење моје душе? а хришћанска љубав према своме ближњем и још кажу да се кум- ство не одбија осим ако и то није народно сујеверје питам је: а од када то некрштени спремају и славе славу, када је слава црквени празник? из епархије сремске стиже нам још једна животна прича о чудесним плодовима живе вере, као потврда речи св апостола павла: праведник ће живети од вере (јевр 10, 38) и светог цара давида: много муке има безбожник, а који се узда у господа око њега је милост (пс 31, 10) то је животопис породице коларовић из сремских карловаца, који подижу шесторо деце, а без дана радног стажа! но богатство њихове вере, умножено благодаћу духа светога, њихов духовни капитал преноси и на материјални сремски карловци, на десној обали дунава, на обронцима фрушке горе, од 16 века су једно од црквених сре- дишта српског народа постају центар митрополије од 1690, а проглашењем српске војводине 1848, добивши по- литичку независност под аустријском круном и центар патријараха, по- чев од јосифа рајачића до лукијана богдановића 1913, све до уједињења српских епархија и свечаног прогла- шења патријаршије спц 1918 њено седиште преноси се у београд 1920, док је резиденција привремено оста- ла у карловцима до 1936 ту је стигао и синод рпц у избеглиштву, створена руска загранична црква и формиран привремени штаб руске царске војске у избеглиштву то је град просвете, културе и уметности, трговине, са 17 векова дугом традицијом виноградар- ства, боемских кафана у њему су у 18 и 19 веку живели и школовали се нај- богатији срби, називан је „српским сионом“, са истоименим новинама ту је најстарија гимназија са првом школ- ском библиотеком у србији, која носи име бранка радичевића, који и даље са стражилова пева у духу романтизма: „ој, карловци, место моје драго, ко’ де- тенце дошао сам амо!“ и поручује: „од колевке па до гроба, најлепше је ђачко доба“ зато се и данас око њега сливају бројне ђачке екскурзије ђорђе (58) и сања (43) коларовић и њи- хово шесторо деце: теодора (20), дими- трије (18), николина (16), екатерина- (14), илија (12) и анастасија (10), коларовићи из сремских карловаца ђорђе (58) и сања (43) и њихово шесторо деце: теодора (20), димитрије (18), николина (16), екатерина (14), илија (12) и анастасија (10), живе у самом центру сремских карловаца ово је животопис породице коларовић, који подижу шесторо деце, а без дана радног стажа! радмила грујић 44 6/2013 многодетне хришћанске породице жив е у самом центру у стану од 85 квадрата са терасе њиховог стана види се њихова парохијска црква св николаја и чувена чесма –„четири лава“ чују кад звоне црквена звона и одазивају се њихов прота, о велизар живановић, каже за њих да су „веома побожна и честита породица“ ђорђе је у тој цркви као дете крштен и у њој се венчао пре 21 годину са сањом олуш- ки, из банатског српског крстура он има само сестру, која живи са њима, а она још две сестре ђорђе је академски сликар, а сања је после средње педа- гошке уписала вишу педагошку, коју није окончала потпуно су се посвети- ли својој деци пут до праве вере? ко је утицао на вашу побожност? да ли и за вас важи послови- ца: „без невоље нема богомоље“? – моји родитељи су се држали само традиције као млад уметник, живео сам боемски, али сам почео помало да чи- там нови завет имао сам другара, ве- рујућег, који је увек покретао теолошке теме, причао о цркви и тиме ме ирити- рао кажем му: „какав је то бог који ме је створио само да умрем? где је ту смисао живота? све цркве су људске измишљо- тине, све секта до секте, све је то исто“ а он мени: „само је православна црква она коју је основао христос, а све оста- ле су секте“ тог топлог дана, дошавши кући, мене одједном поче да тресе гроз- ница држала ме је пар дана ускоро смо опет разговарали, ја терам своје опет грозница, и дође ми мисао: „изгледа да је баш православље истинита вера? хулио сам на божију цркву боже, шта је истина?“ сео сам, узео јеванђеље и читао и онда, усред дана, догодило се са новембар/децембар 2013 45 мном слично као са светим апостолом павлом на путу за дамаск, када је гонио хришћане св силуан атонски каже да се то зове „јављење духом светим“ и да се бог тако јавља само великим грешни- цима тачно, тога нисам био достојан, али сам му завапио седим, и све ми се дешава у сфери духа видим и чујем хри- ста, али не телесним чулима, него духом осећам да су ми се чула душе појачала господ ме спушта у пакао, осећам људе како се пате чујем глас који каже: „ако не промениш свој живот, овде ћеш зав- ршити ниси рођен да би умро и био сахрањен, него да би живео вечно у моме царству“ и он нестаје а ја долазим себи, радостан, схватио смисао живота али, после месец дана обузима ме сумња да сам све то умислио, но опет долази слично искуство кад смо се узели, сања није била у вери, иако је и она као одојче крштена доби- ли смо прво дете, теодору наш брак је, међутим, дошао у озбиљну кризу јер она није хтела да прихвати веру покушавао сам да је убедим својим речима, али се код ње појавила јака одбојност те ноћи сам био обузет мишљу да се наша брачна веза може распасти кад је она отишла на спавање, пао сам на колена пред иконама и молио се: „господе, ако ти не сачуваш наш брак, ово дете ће отићи на улицу само ти можеш да га сачуваш молим те да ти ово решиш, јер ја не могу“ тако сам свој проблем пребацио на христа то је било први пут да сам се послужио својом вером људи данас верују, а опет се не служе вером, него стално покуша- вају да проблеме реше сами и шта се де- шава? пуцају, и не решавају их тада сам схватио да тако треба да живим, јер баш то бог очекује од нас, хоће на тај начин да учествује у нашем животу читао сам да је св силуан атонски рекао: „господ је услужан“, а они светогорски старци око њега рекли су да је пао у прелест уства- ри, под „услужан“ он је подразумевао „предусретљив“, „спреман да помогне“ и то је истина, јер одмах те ноћи, сањи се у сну јавио светитељ (не зна који, каже да личи на лик св василија острошког са иконе) и рекао јој да мора да ради исто што и ја а она га је упитала: „чиме се то ђорђе бави“? одговорио је: „он сад проучава духовна обољења“ ујутро ми је све то испричала и био сам задивљен знао сам да је то божија интервенција на сањи, а не прелест, јер сам се, читајући јеванђеље, заиста тих дана бавио раз- мишљањем о епилептичарима и глуво- немима, и облицима ђавоиманости и уследила је друга потврда тог јутра била је среда, и сања је одлучила да пости и за- почела са великом лакоћом, чак радосно чудо! сила божије благодати преобра- зила је сању и ускоро смо се венчали у 46 6/2013 многодетне хришћанске породице цркви господ каже: проклет да је човек који се узда у човека и који ставља тело себи за мишицу, а срце његово одступа од господа (јер 17, 5) ето, то је суштина вере то ми је христос лично открио то користим свих 20 година нашег брака кад имам недоумицу, ја се само молим богу, чекам са стрпљењем и поверењем, и онда се, промислом божијим, решавају замршене ствари и никад не чекам дуго то је вера православна, делатна бог тра- жи нас, наше срце како се данас овде живи и колико се са- дашњост прожима са тако славном про- шлошћу, нарочито у духовном погледу? да ли се и ваша сликарска уметност ду- ховно преобразила? – не занима нас пролазна слава него непролазна то је црквеност а она је сведена на три активне цркве – св ни- колаја, ваведење и св петра и павла за нас је духовност само оно што се везује за слављење имена божијег и свој уметнич- ки рад, и заједнички рад у винограду, све то сматрам духовношћу, јер све радимо у славу божију ако идемо на св литургију и причешћујемо се, слушамо духовну му- зику, то је духовност, а све друго је вода од које се поново ожедни у свом атељеу сликам иконе, портрете, пастеле дар сли- карства омогућио ми је да изразим лична истраживања живота – од таме до свет- лости, од страсти до хармоније, од чулног до духовног, од човекобога до богочовека ишао сам 1995 на свету гору да се надах- нем благодатним миром и молитвом, и у хиландару прославио крсну славу отац кирило ми је освештао славски колач моји преци су у карловцима од 1720 године бавили су се виноградарством и ја сам то наставио на хектару и по земље имамо 6000 чокота, пет висококвалитет- них француских сорти, и од њих правимо две врсте вина – „литургијско вино“, и „бермет“ – десертно за „бермет“ смо на међународном сајму вина у темерину до- били три златне медаље, 2009, 2010 и 2012 то је посебно вино од грожђа и смокава, које одлежи на 27 трава, па се процеђује служи се као аперитив или уз колаче пило се на бечком двору, за време царице марије терезије, а сачуване отпремнице не занима нас пролазна слава него непролазна и свој уметнички рад, и заједнички рад у винограду, све то сматрам духовношћу, јер све радимо у славу божију новембар/децембар 2013 47 су доказ да се извозило и у америку, да је чак било на винској карти на броду тита- ник рецепт сам преузео од стрица и мало сам га модификовао вино испоручујем православном богословском факултету у београду, црквама у епархији бачкој, ма- настирима имамо и башту, воћњак, тов- не ћурке, козе и јариће сада живимо у изобиљу видите шта нам је све бог дао?! али, све постепено шта је, по вама, хришћански брак? у чему се огледа делатна љубав у породици? – ђаво увек удара у св тајну брака кроз женски феминизам или кроз мушку не- побожност ја се мом христу молим да ми он сачува брак својом силом, и истера демонске силе из овог дома у исто вре- ме, кад приметим код жене назнаке фе- минизма и покушаја да надјача мушкарца својом речитошћу, нападношћу, агресив- ношћу, онда ја полако кроз разговоре са њом то спуштам на ниво њене послушно- сти ако је надвлада тај дух, то значи да је она у паду јер, каже св ап павле да жена треба да буде покорна свом мужу као црква христу у томе се крије сва тајна хришћанског брака али то не значи да је жена роб сања је пре неки дан била у бе- ограду, ја сам децу спремио на спавање и кад се вратила, изашли смо да поседимо у лепом ресторану, да попијемо капућино и испричамо се ми се волимо, али када је у питању неспоразум, ако сам у праву, очекујем да се она покори, у јеванђељском смислу, а ако нисам, онда јој признам да је она у праву страшно би било ако би свађе трајале по неколико дана јеванђеље тражи да не прође дан да се не измири- те, јер је мир доказ љубави муж и жена су једно, не смеју бити двоје кажем деци: „хвалите бога што сте се одмалена буди- ли са татом и мамом тата ујутро наложи, устајете у топло, скува чај, и сви смо радо- сни ретке су породице где деца проводе младост окружена љубављу а ви никад нисте доживели да сам вашу мајку тукао, псовао, вређао ако не будете живели у побожности и благодати цркве, сутра кад се ожените, демонске силе ће деловати на вас, замрзићете своју жену, развести се, живот ће вам бити хаос ја сам са вашом мајком 20 година и волим је као да смо се јуче упознали, и сваким даном све више једно тело – једна душа“! загрлим маму, и они виде да се волимо, јер у многим кућа- ма владају мини ратови бог учествује у браку кад види да се родитељи труде и неће да греше христа ради и он им уз- враћа због тога јер, бог воли послушне људе, исто као свог послушног пророка илију то је тајна побожности – послуш- ност, оданост, угађати богу који најбоље зна шта је добро за нас, јер смо ми деца божија то сам схватио у оном виђењу: ако хоћеш да сачуваш овај живот, изгу- бићеш вечни јер, душа страда кад почне да гризе ту адамову јабуку непослушно- сти, у којој је гордост, првородни грех да ли су сва деца здрава? које школе уче? како уче? иду ли на веронауку? да ли се баве додатним активностима? – хвала богу, здрава су теодора је на технолошком факултету, димитрије је 4 разред средње машинске школе, смер компјутерско управљање, николина иде у 2 разред туристичке школе, а млађи су основци ош „23 октобар“ добри су епархија сремска и владика василије одликовали су моју сању орденом св мајке ангелине, 12 августа 2008, за вишеродно материнство и делатну љубав према св мајци – цркви 48 6/2013 многодетне хришћанске породице ђаци бавили су се и спортом, али нај- бољи им је спорт у винограду иду на ве- ронауку, заиста је значајна, али ако дете у својој кући нема очигледан пример, ако га родитељи не упућују да учествује у богослужењу и св тајнама, постоји опасност да то знање остане сува схола- стика њом се живи, примењује се у свим животним ситуацијама кад се наша деца посвађају, учимо их да се помире, да по- штују божије заповести, као што су то учили на веронауци то је веронаука у кући: наћи проблем свађе и решити га живети у љубави, то је наука о богу ако у свом дому деца тако не живе, како ће сутра са другим људима? ако немате љубави, ништа сте у чему је тајна вашег васпитања деце? како мама примењује научену педаго- гију? послушност деце? „кад истерује- те ђавола из деце, пазите да не истера- те из њих бога“ (сања:) – увек смо са децом са те стра- не су привилеговани, причамо, упуће- ни смо у њихове проблеме ђорђе, као отац, је већи ауторитет од мене (ђорђе:) – прво је молитва: „боже, дао си ми ову децу, молим те помози ми да их васпи- там“ знам да демонске силе делују на де- чији ум, као што су утицале и на адамо- ву непослушност ако их господ сачува од демонских утицаја, онда ја, као отац, имам свој утицај на њих причам им како се живи хришћански, да то није обична философија: „није то само ићи у цркву, а и даље живети како ти хоћеш од тога зависи хоћеш ли отићи у рај или пакао у рај се одлази живећи овако, а у пакао она- ко“ развијамо у њима страх божији, то је почетак мудрости кажем: „не смеш да пушиш, не зато што то није здраво, него што у рају нема пушача, нема блудника ни разбојника, осим покајаних“ учим их шта је грех а шта није, да деца сачувају своју чистоту, да њихово дружење буде чисто да су свесни да их бог увек гледа и да се рајска насеља задобијају чистим животом не примењујем силу, једино кад неко од њих својим безобразлуком почне да штрчи и не слуша моје савете, онда се мало примени прутић то се од- носи само на мању децу направим сце- нографију, позориште дете не зна да се иза спољашње љутње крије моја мирноћа (као што ни многи људи не знају да се иза искушења крије велика љубав божија, кад бог допушта болести да заустави људе у срљању, јер немају сећања на смрт и залу- новембар/децембар 2013 49 де се неким небитним стварима) миран сам, трудим се да исусова молитва буде у срцу, мало га казним да то осети на својој кожи и загаламим да се мало уплаши, а већ сутра идемо заједно и једемо чоко- ладу јер, божанска љубав подразумева немати мржњу и злопамћење, а роди- тељи знају да фрустрирају децу кад дани- ма намргођени ћуте е, онда ђаво прича причу мудри соломон каже: удри дете прутoм, нећеш га убити, а душу ћеш му од пакла спасити (причсол 23, 13–14) рад у винограду је, такође, вид васпи- тања учим децу: шест дана радимо, а недеља је благословено ленствовање, на- равно, после св литургије да ли више дајете души духовно него телу телесно, или једнако? блаженопо- чивши патријарх павле, у једном свом писму, саветује архимандрита јована ра- досављевића: „настој да и марија мало буде марта, а не дозволи ни марти да се забави само око пролазног“ – тачно је тако како је рекао патријарх павле лењост је грех, али је грех и вред- ноћа без жеље за спасењем и без мисли о спасењу вредноћа без духовности је сре- брољубље ми се молимо богу и радимо од седме године сва деца посте, и среду и петак сања је постила и у трудноћи ми угађамо богу, а не себи и својој деци, јер је то идолопоклонство ако је бог, кроз цркву, заповедио пост, тако треба жи- вети тиме се развија уздржање и васпи- тање у православном духу деца су данас изложена бројним ис- кушењима: дрога, алкохол, агресија, разврат све је то зачињено бестидном модом и скрнављењем тела какав став треба да има хришћанска омладина пре- ма модним трендовима у погледу обла- чења и украшавања (= скрнављења) тела, ако знамо да је тело сасуд духа светога? на крштењу смо се обукли у христову лепоту и моду – хришћанин треба увек да има хришћански став житија светих и њихове поуке су ризница православне духовности у то родитељ упућује децу одмалена не можемо их заштитити од штетних утицаја, и треба све да виде, али им треба рећи шта је то са хришћан- ског аспекта адам и ева у рају су има- ли само једну забрањену „воћку“, а кад су изгнани „асортиман“ се проширио, поготово данас ево, мој син има прија- теље који „дувају“ (пуше марихуану), но и ја сам имао такве другаре кад сам био млад учим их: „будите своји, имајте бога ко нема бога, тај „дува“, пијанчи, блудничи, тетовира се, воли да се туче, њему је адреналин бог“ као деветого- дишњак, мој син је украо лопту рекао сам му: „врати лопту, а сад идемо код оца стефана у велику ремету да то ис- поведиш“ наша деца посте и исповедају се од малих ногу, јер грех ствара узнеми- реност, гневљивост, агресију, зато што је душа упрљана тада имаш у кући про- блематичног човека ако је дете опсова- ло, споменуло бога узалуд, то мора да исповеди то је брига родитеља, јер када одраста у покајном настројењу дете се од греха само чува, па га и бог чува то је суживот са христом, то је веронаука питају ме неки родитељи: како ти мо- жеш да спречиш дете да „дува“ или да се 50 6/2013 многодетне хришћанске породице тетовира? а ја их питам: „како ти, коме је бог дао власт над децом, не можеш? храниш га, одеваш, васпитаваш“ кажем свом детету: „у овој кући имаш љубав оца и мајке ако чиниш оно што ваља, ако не, више ти није место под овим кро- вом“ ту нема мржње ни емоција ја сам човек у христовом разуму свог блудног сина нећу држати у кући, али ћу га, ако се покајан врати, дочекати са угојеним телетом и песмом христос има љубав, а нема емоције, има љубав и строгоћу а данас имате све више родитеља који се потчињавају свом детету и његовом греху, одобравају грех у овом дому ја сам домаћин, глава породице, а жена је послушна глави то значи да глава има љубав према жени и деци, али и очекује повратну љубав – њихову послушност да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? (сања:) – пре три године тв бн је у карловцима направила емисију поводом наталитета па смо ми учествовали и још три породице такође је о нама писао но- восадски „дневник“, а ђорђе је имао на београдској тв интервју о cвом сликарј- ству и винарству имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? – нема подмлатка старосни просек у карловцима је 40 година епархија срем- ска и владика василије одликовали су моју сању орденом св мајке ангелине, 12 августа 2008, за вишеродно материн- ство и делатну љубав према св мајци – цркви орден јој је уручен у манастиру крушедол за многодетност је неопход- но духовно усмерење нарочито је ва- жан страх божији и поверење у бога да ће он дати све што треба сваком детету које је прихваћено као његов дар моја порука глaси: жив je бог нaш ако бог дâ да се дете роди, даће и oстaлo треба бити задовољан тренутним стањем у које нас бог стави питају ме: „како си тако бeзбрижaн, а имаш шесторо деце?“ кажем им: „бригу сам препустио госпо- ду, jeр oн бринe o нaмa“ св антоније велики је био неписмен, а удостојио се највише части код бога важно је да дамо деци духовно васпитање, јер рађамо нове душе које ће ући у царство божије бог брине о нама много пута смо се уверили имали смо троје деце и живе- ли прилично скромно наш син је видео неку играчку и инсистирао да му је купи- мо рекао сам му: „сачекај, даће бог“ и убрзо, на неком црквеном слављу, наша деца су добила пакетиће када су их от- ворили, наш син је радосно узвикнуо: „тата, погледај“! у његовом пакетићу била је баш она играчка коју је желео „видиш, ако бог хоће, даће ти што же- лиш, и баш теби у руке“ кажете да све препуштате богу значи, немате никаквих личних жеља и планова? – имамо, али ни то није одвојено од бога напротив кад нам деца постану своји људи, имамо немањићки план – муж у мушки, а жена у женски манастир да узмемо бројанице и више не мисли- мо о земаљском, него да нас смрт затек- не у молитви наравно, ако тако богу буде угодно кад нам деца постану своји људи, имамо немањићки план – муж у мушки, а жена у женски манастир да узмемо бројанице и више не мислимо о земаљском, него да нас смрт затекне у молитви наравно, ако тако богу буде угодно новембар/децембар 2013 51 када човек слуша новости које стижу са удаљених филипина, неизоставно стиче утисак да филипини заиста могу да буду велика и обилна „жетва господња“ по речима нашег светог николаја жичког 52 6/2013 „идите и научите све народе“ ј единствена земља азије са већин- ским хришћанским становништвом, многољудна острвска земља филипи- ни, заистапредставља плодно тле за свето семе православља верујемo да ову земљу господ својим промислом припрема за велику проповед православне вере у прилог томе говори неколико чиње- ница из историје ове далеке и лепе земље господ је обдарио филипине ве- ликим даром – највећа светиња на фи- липинима која се налази у поседу римо- католичке заједнице јесте чудотворна икона пресвете богородице која је са крита (нејасним путем), одузета од пра- вославних и прешла у руке римокато- личке заједнице друга јако важна ствар у духовној историји филипина догодила се током прошлог века, када је свети јован шан- гајски, велики светитељ цркве 20 века, из шангаја са својом паством дошао на филипине, на острво тубабао филипи- ни су у том тренутку (1949 године) били једина земља која је желела да прими руске избеглице нама може бити за- нимљива чињеница да је међу народом који је водио и спасавао свети јован било и дванаест срба на острву туба- бао, у бившој америчкој бази, подигнут је камп у коме је три године живело и служило богу око 3000 православних хришћана главни храм био је подигнут у част пресвете богородице велики хри- стов светитељ је својим молитвама ос- ветио земљу на филипинима и припре- мио је за оно што се данас догађа тамо већ неко време на филипинима се осећа разочарење становништва у вла- дајућу религију, пре свега младих ђакон георгије максимов, мисионар москов- ске патријаршије, је имао прилику да одржи предавање о духовном животу на универзитету у манили и био изне- нађен питањима која су му постављали студенти, а кроз која се видело да јако слабо познају основне истине хришћан- ства, али да постоји живо духовно ин- тересовање у таквом духовном вакуму као резултат духовних трагања појавило се и умножило мноштво протестант- ских секти, пентекосталног карактера пре свега у главном граду филипина, манили, такве „цркве“ можете наћи на скоро сваком углу као још једно од сведочанстава о за- иста живом интересовању филипинаца за духовни живот и православну веру може послужити још један догађај који православна мисија на филипинима станоје станковић новембар/децембар 2013 53 нам је испричао о георгије на позив монаха филипа, мисионара руске загра- ничне цркве, о георгије је отишао да се види са женом која је имала питања везана за духовни живот нашли су се у ресторану, разменили пар поздравних речи и ова филипинка је одмах почела да поставља врло озбиљна питања ве- зана за духовни живот ђакон георгије је у једном тренутку, док је разговор био у пуном јеку, схватио да је цео ре- сторан утихнуо и да сви људи, почевши од гостију за суседним столовима, пре- ко особља, конобара – врло пажљиво прате разговор богу хвала, од пре двадесетак годи- на присутне су канонске јурисдикције православне цркве – васељенска па- тријаршија, затим антиохијска и од почетка ове године и мисија руске за- граничне цркве православни мисио- нарски центар „о данил сисојев“ имао је част да помогне мисију православне цркве у овој далекој земљи припреми- ли смо превод и штампање рајске пира- миде (тумачење блаженстава на гори) и вере образованих људи (тумачење сим- вола вере) светог николаја српског на тагалог језику, који представља зва- нични језик већине становништва такође смо одштампали и 3 000 малих иконица христа спаситеља и пресве- те богородице са исусовом молитвом и „достојно јест“ на тагалогу, себуано и енглеском језику, 300 бројаница, преко 20 великих икона, лаптоп и штампач за потребе православног мисионарског центра „свети николај велимировић“ који је основан на једном од филипин- ских острва лејте нажалост, црква има проблеме на филипинима, трпи притисак и претње од стране расколника у граду давао на југу филипина, бивши јеромонах клео- па, који је нажалост расколник, дрско се представља као једини епископ на свети јован шангајски на филипинима православни мисионарски центар „свети николај велимировић“ у граду пало, острво лејте припрема оглашених за крштење на острву лејте, који су на крштењу добили имена српских светитеља 54 6/2013 „идите и научите све народе“ филипинима, и пише чак и јерархији и мисионарима православне цркве ши- ром света, представљајући се тако за- хваљујући својим познанствима у том граду, он врши притисак на новоство- рене православне заједнице у оквиру мисије руске цркве радује чињеница да су наша браћа чврста у вери и да иако су тек ушли у цркву имају врло јасну свест где су границе цркве филипини су такође и леп пример сарадње две православне јурисдик- ције на истом циљу – јављању христо- вог јеванђеља и спасења људи у јединој лађи спасења – цркви православној мисије руске заграничне цркве и ан- тиохијске патријаршије тесно сарађују – књиге, иконе, тамјан, крстићи које смо слали мисији руске цркве одмах су прослеђени и парохијанима антио- хијске патријаршије једном од неуморних свештеника у манили, оцу константину лаутилу који у својој кући има храм посвећен светом теофану затворнику од при- лога једног православног брата из канаде дарован је охридски пролог светог николаја на енглеском, као наставак пројекта пролог за мисио- нара који је покренут од стране пра- вославног мисионарског центра „о данил сисојев“ свештеник констан- тин заједно са својом супругом ма- рином труди се да брине и прехрани много напуштене деце у главном гра- ду филипина њихове могућности су доста скромне, али се труде да сваке недеље припреме оброк за христову најмању браћу још један карактеристичан пример сарадње ове две цркве је и долазак протојереја серафима бела, мисионара крштење на острву лејте о констанин лаутило са децом о којој се брину он и његова супруга новокрштена заједница под покровом српских светитеља новембар/децембар 2013 55 рзц на скоро месец дана на филипине он је за тих месец дана путовао заједно са оцем филипом балингитом, кршта- вао, служио, венчавао, проповедао он иначе има послушање као мисионар у непалу сестра монаха филипа, право- славна хришћанка нина, организовала је посету мисионара руске мисије у јед- ном од затвора у манили током које су затвореници имали прилике да слушају о христу, духовном животу наше црк- ве, смислу живота протојереј серафим бел је такође ве- ома помогао у обучавању свештенства антиохијске цркве на филипинима: много њих нема богословско образо- вање, често немају ни довољно богослуж- бене праксе, тако да им је искуство и време оца серафима заиста значило из- међу осталог је крстио и малу заједницу на острву лејте том приликом нам је о филип балингит, монах рзц који је фи- липинац родом и који је и покренуо ми- сију руске цркве, тражио имена српских православни мисионари у затвору pasig city jail антиохијско свештенство на филипинима у одеждама које су поклонили свештеници спц током рада на овом броју православног мисионара, изузетно разорни ураган је по- годио филипине, при чему се православна заједница светог николаја српског нашла у географском епицентру удара монах фи- лип, мисионар руске заграничне цркве, је отишао у центар удара урагана, град такло- бан и, нажалост, није успео да пронађе ни- кога од те заједнице до прелома овог броја мисионара не знамо да ли су живи или не помените их у молитвама да се господ по- брине за њих, било да су још увек међу нама или су већ прешли у вечност преко адресе urednik@svedokverniorg мисионарског пор- тала „о данил сисојев“ можете се информи- сати о начину како да помогнете православ- ној заједници филипина 56 6/2013 „идите и научите све народе“ светитеља за новокрштене православне хришћане, шест мушких и два женска имена ми смо послали ова имена: сава, николај, јустин, василије, петар, симе- он, анастасија, ангелина радује нас да ће највећи светитељи наше спц бити духовни покровитељи нашој новој браћи у цркви, да ће им њихове молитве по- моћи да преброде и победе све тешкоће и искушења на путу ка христу монах филип балингит нам је пар пута говорио да заиста постоји велико интересовање за православну веру не прође неколико дана, а да не добије по- зив из различитих делова филипина од стране протестантских и римокатолич- ких заједница које га зову да дође и да им говори о православној цркви чак је и један женски римокатолички самостан са 11 часних сестара изразио жељу да буде примљен у православље и настави свој подвиг као православни манастир о филип је рекао да ако код њих буде видео искрену жељу да уђу у цркву– по- клониће им икону пресвете богородице тројеручице, игуманије хиландарске, коју је наш мисионарски центар по- слао на филипине православни мисионарски центар „о данил сисојев“ је покренуо проје- кат помоћи православној мисији на филипинима и на пољу интернета све веће коришћење и присуство интер- нет-технологија и на филипинима даје шансу и отвара врата за мисију цркве и на том пољу направићемо мисио- нарски блог на тагалог језику који ће уређивати свештеник константин, на коме ће се постављати текстови о пра- вослављу, објашњавати наше учење, смисао наших служби, обреда – јед- ном речју, трудићемо се да покажемо лепоту и дубину наше свете вере када се човек упозна са оним што се тамо догађа, када слуша новости које сти- жу са удаљених филипина неизоставно се стиче утисак да филипини заиста могу да буду велика и обилна „жетва господња“ по речима нашег светог николаја жич- ког молимо се господу да тако и буде „ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жет- ву“ (јн 4, 35) аутор је уредник сајта сведок верни (svedokverniorg) чин крштења – острво лејте филипини су такође и леп пример сарадње две православне јурисдикције на истом циљу – мисије руске заграничне цркве и антиохијске патријаршије тесно сарађују новембар/децембар 2013 57 валамски манастир на истоименом острву у ладожском језеру основали су свети сергије и герман, за које се верује да су били мисионари грчког порек- ла, иако се ништа поузданије о њиховом животу не зна – с обзиром на то да су њи- хова житија изгубљена током бурних ве- кова кроз које су карелију потресали мно- гобројни ратови према предању, много пре доласка светих сергија и германа, на валамском архипелагу је боравио и свети апостол андреј првозвани, који је поди- гао први камени крст на острву манастир је по много чему специ- фичан, има свој интернет-сајт (valaam ru/valaamru) са верзијама на руском и енглеском језику поред сајта, активна је страница на фејсбуку (facebookcom/ valaaminokfacebookcom/valaaminok) и контакт (vkcom/monahosvkcom/ monahos) сазнавши путем интернета (volontervalaamru/volontervalaamru) за програм волонтирања на валаму, одмах сам се пријавио и решио да проведем лето радећи као волонтер валамског манастира пловидбу на валам наш брод „светитељ никола“ започео је у луци путописи света гора руског севера према предању, на валамском архипелагу је боравио и свети апостол андреј првозвани, који је подигао први камени крст на острву петар жутић звоник спасо-преображенског храма илински скит 58 6/2013 градића приозерска уз пут су, наш скромни бродић пратили галебови или „чајке“ како их руси зову што смо се више приближавали валаму, јато галебова се све више увећавало, а ми смо уживали у друштву ових див- них птица после неколико сати пло- видбе, угледали смо никољски скит и иза њега у даљини звоник спасо- преображенског сабора после не- колико минута упловили смо у мана- стирску луку много малих бродића под заставом валамског манасти- ра пловило је тамо-амо, довозећи и одвозећи људе и терет изненадило нас је манастирско соларно поље – нисмо очекивали да се манастир снаб- дева електричном енергијом на овако савремен начин како смо стигли у недељу, до краја дана смо били сло- бодни да се сместимо и одморимо од пута на моје велико изненађење већ прво вече на валаму сам два пута ви- део лоса помислио сам шта ме још чека с обзиром на то да сам тек стигао испоставило се, међутим, да је то била срећа што сам их видео уопште, јер до краја боравка на валаму нисам видео ни једну крупну дивљу животињу сутрадан смо пошли на прву радну обавезу посао се састојао у чупању ко- рења са поља да би остала само земља коју ће касније трактор да оре трактор је чупао растиње помоћу виљушке, а ми смо га скупљали на гомиле са којих је, опет трактором, изношено са поља доброћудни тракториста владимир нас је саветовао да одморимо и да се не тру- димо превише јер нас ионако, како рече, нико не плаћа често је правио паузе да бисмо се ми одморили и у тим пауза- ма причао своје приче које су подизале наше расположење у првој паузи момци су направили од блата лопту и са њом почели да се звоник спасо-преображенског храма соларно поље путописи изненадило нас је манастирско соларно поље – нисмо очекивали да се манастир снабдева електричном енергијом на овако савремен начин новембар/децембар 2013 59 добацују, као да нас ништа није могло уморити: толико је било ентузијаз- ма, оптимизма и одушевљености ле- потом места на којем смо се нашли нисмо ни приметили да је дошло вре- ме за ручак у 13 часова храна је била изванредна, порције су биле обилне и ретко кога нису задовољиле у 14 часова поновно смо се окупили на истом месту и опет кренули на посао, и тако све до 18 часова, када је дошло време за вечеру у воскресењском скиту после моле- бана сам остао на исповести код оца наума – македонца из скопља, који је божијим промислом свој дом нашао у далекој русији „помаже бог оче науме!“ – назвах му „одакле си?“ – упитао ме он било је изузетно пријатно причати са неким на српском језику, био сам већ уморан од руског, на којем ми је било веома тешко да се изразим, а сама ис- повед не би текла тако да је била на ру- ском нисам испрва знао да њега веома поштује народ који посећује манастир касније сам видео да код њега у реду за исповед чека много више света него код других духовника и, уопште, народ говори о њему са необичним уважа- вањем „силни баћушка!“ – рекао је за оца наума наш тракториста владимир недељом смо обично имали екскур- зије наш водич, је био отац аверкиј, са њим смо обишли централну усадбу ма- настира у прву недељу – илински скит, који смо посетили баш на светог илију најснажнији утисак оставиле су екскур- зије на илински и светоострвски скит ови скитови се налазе у источном делу архипелага на одвојеним острвима, па смо путовали бродовима до њих време је било сунчано, језеро је попримило јарко плаву боју, као да смо негде на мору, а не далеко на северу европе илински скит је комплетно изграђен од дрвета и у њему живе само три монаха светоострвски је врло сличан, али са нешто лепшим погледом на језеро природа је на овим местима нетакнута, рајска, али истовре- мено и сурова последњи скит који смо најснажнији утисак оставиле су екскурзије на илински и светоострвски скит час духовне школе ладога – поглед са светог острва 60 6/2013 обишли у оквиру наших мини екскур- зија био је владимирски он је најно- вији и сушта је супротност илинском и светоострвском који одишу скромно- шћу и једноставношћу испод храма на- лази се музеј валамског манастира са ста- рим списима и реликвијама из ранијих векова насупрот храму и музеју налази се дрвена зграда која служи као резиден- ција за високе госте у време њихове по- сете манастиру волонтера је било из разних крајева русије, неки су попут мене променили и два авиона да би дошли до валама неки су дошли из бивших совјетских републи- ка: казахстана, украјине, белорусије била је и једна девојка из пољске, док сам ја сам био једини „представник“ из србије неки су дошли у петерсбург ави- оном, неки возом, али било је и оних за које је и обичан воз представљао луксуз који себи не могу да приуште што није сметало њиховом великом срцу да победи километре владимир из перма на уралу, већ неколико пута је долазио на валам перм је од карелије удаљен скоро колико и србија, али га даљина не спречава да ау- то-стопом редовно долази на валам и во- лонтира владимир је скромно избегавао одговоре на моја питања и покушаје да са њим урадим интервју ваљда није сматрао да је учинио некакав подвиг, нити да је то некоме интересантно његов је одговор на све увек био: осмех и ведро лице у слободно време организована је за нас духовна школа у име преподобног германа аљаског лекције су биле слобод- ног типа, више као трибине у којима смо сви активно узимали учешће, а осим при- суства на њима услов за полагање испита је било и познавање символа вере испит су сви положили био је то један од веселијих дана, осећали смо се као деца у школи и сви смо се радовали дипломама које смо добили поред дипломе свако је добио и вредан поклон, књигу валамски манастир и његови подвижници дошло је полако и време да се иде кући почео сам да осећам нешто што никад до тад нисам осећао обично сам се само радовао повратку кући, а сада ме је обу- зела туга што напуштам ово дивно ме- сто јутро у дану одласка било је хладно и кишовито као и када смо долазили они који су остајали скупили су се да испрате нас који одлазимо бујица емоција, песме, загрљаји, сузе и обећања о доласку на- редне године ладога аутор и отац наум путописи новембар/децембар 2013 61 светиња храма је досегла своју пуноћу у болницама зашто? управо због оне човјечије чежње за излечењем која је запретена дубоко у хришћан- ској мисли о спасењу човјека параклис светога првомученика и архиђакона стефана клиничко-болничког центра „бежанијска коса“ у својим простори- ма проналази људе што тихо у себи носе ову причу о болести и здрављу, свако на свој начин параклис, у својим реалијама, почи- ва на првом спрату новога здања здрав- ствене установе на бежанијској коси његов олтар је поред чекаонице, а ње- гов брод је дио чекаонице необичан храм храм је савио скуте у ове наизглед, само наизглед, мале просторе милошћу божијом љета господњег 2007, а благо- словом блаженопочившег патријарха српског павла зна се да је храм пуст без лица и узно- шења пјесме људи који га походе о праз- ницима, о васкрсу гледајући овако, је- ванђелски, параклис светог стефана је изгледа изабран да буде некаква парадигма недјеља ујутру је почетак посљедњег дана у седмици, нерадног, сведочанство параклис светога првомученика и архиђакона стефана свештеник гледа ка помоћницима који климају главама, а онда подиже руке ка дивотама царства небескога зазвавши духа светога паства, са смјерношћу, стоји и сједи неки су у пиџамама и кућним папучама неки носе катетере нешто мало необично за православни храм марко љешевић 62 6/2013 најчешће његова појава наговјештава савременом човјеку одмор од претход- них дугих шест дана сан а шта се тад дешава иза зидова нове зграде кбц-а „бежанијска коса“? иза улаза код фон- тане са живом водом, баш поред ивице припитомљеног шумовитог краја? на часовницима је тачно девет свештеник гледа ка помоћницима који климају главама, а онда подиже руке ка ди- вотама царства небескога зазвавши духа светога црквени помоћници, стоје, дуго стоје пуни трепета будући најближи тај- ни службе божије паства, са смјерношћу, стоји и сједи неки су у пиџамама и кућ- ним папучама неки носе катетере нешто мало необично за православни храм да има много болника понекад им очи горе са чежњом за додиром христових хаљина, попут оне жене а онда и доктори, меди- цинске сестре и помоћно особље бол- нице у својим униформама у молитвама траже снаге и поуздања да попут светих бесребреника козме и дамјана лијече христовом помоћу пјевница је ту одмах, три, четири ко- рака испред, ипак, многе су степенице до ње, горе високо да, загледан у висину гласова налазимо те анђеле гдје кличу са људима, гдје кличу небеса а за пјевни- цом су само три жене, три супруге и један побожан млади човјек много је болника, има их и у колицима некима су погледи јаки, пуни воље и по- уздања сви, пак, пажљиво гледају у пу- тир и моле се свештеник чита имена за оздрављење свих сабраних болника сада је све у молитви, читав живот одједном постаје вријеме од првог до посљедњег слова молитве а, онда, из једног кутка храма дола- зе дјечији гласови дјечији? анђелски? дјеца прилазе са мајкама у реду да пје- вају молитву господњу царство дје- це постаде храм светог стефана и христова ријеч постаде ријеч дјечија сви слушају са пажњом, као да ослуш- кују свод како се помјера сада све бруји и све је у сагласју са божанским зако- ном ненадано, почињем и ја да пјевам „господе помилуј!“ на прозору се птица појави- ла свештеник је изнио тело и крв христову и болници одједном поста- ше сви помишљам и сам да сам боле- стан однекуд јер свима треба лијека од воде живота благодат се разли- ва у нади за изљечење и вјечни жи- вот по душама и тијелима сабраних христос је окупио људе да би их сједи- нио са собом сведочанство сада је све у молитви, читав живот одједном постаје вријеме од првог до последњег слова молитве новембар/децембар 2013 63 за оца милића драговића сам први пут чуо пре неких осам година када сам добио диск на коме су се биле снимљене његове беседе од тада па до данас моје поштовање према овом неу- морном свештенику и мисионару право- славља само се повећавало исти тај прота милић је пре неколи- ко година оформио сајт посвећен храму светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу, у коме је старешина, на адреси otacmiliccom приликом прегледања се види да нагласак овог пројекта није на естетици, већ на садржају којим исти за- иста обилује, нарочито ако се посетилац удуби и крене у претраживање на насловној страни сајта налазе се рас- поред богослужења, биографије надлеж- ног епископа јована и блаженопочившег хризостома, као и самог оца милића, а ту су и најаве предавања и трибина уз кратку протину биографију постоји и поље питајте оца милића, које води до имејл-клијента, тако да се проти драго- вићу може поставити неко питање сле- дећа ставка је историја у том делу се говори о историјату цркве и ту можемо сазнати интересантне податке везане за дотични храм, који је саграђен 1721 годи- не, а касније наново подигнут на темељима постојећег 1828 године такође је наведен интересантан податак – да је пре одласка турака у ужицу било чак 34 џамије, као и чињеница да је 1890 године звоник висок 18 метара подигао један ужички спахија претражујући даље наићи ћемо на страницу стваралаштво, на којој су скупљени радови настали при храму све- тог марка, од којих издвајамо занимљиве текстове настале на разне актуелне теме: „а шта ако се не покатоличимо“, „визија бога“, „дечански рукописи“, „док палиш свеће, прочитај“ – неки су од назива ових текстова који су садржајни, питки и јасни ту је и књига у pdf формату – како заједно, а од бога различити – која садржи збир- ку беседа са једног од два сабора бесед- ништва која је организовао отац милић од осталих текстова издваја се прилог који је у свом стилу написао наш познати писац момо капор, под називом „имати или немати“, а ту су и календар цркве све- тог марка, као и иконе које су иконописа- ли верујући који припадају овом храму затим следе јако лепе фотографије ту су и албуми настали на богослужењима за празнике врбица, савиндан, богојављење, васкрс, затим са поклоничког путовања, као и оне са гостовања нашег познатог писца матије бећковића у овом делу сајта сазнајемо да се у овом храму свеноћно бденије служи јед- ном годишње, на празник обрезања го- сподњег следећа рубрика, под називом видео, свакако је најзначајнији део овог интернет-пројекта у истој се налазе сортирани видео записи у следећим ка- тегоријама: часови веронауке, азбука хришћанства, духовна мисао, хришћан- ски живот, сабор беседништва, филмо- ви, српски дом „стефан лазаревић“ и е-мисија otacmiliccom протонамесник горан живковић интернет-сајт протопрезвитера милића драговића 64 6/2013 веронаука за средњошколце отац милић свакако има дар живе речи и он те своје таланте путем ових јавних беседи по- стављених на познатим серви- сима youtube и vimeo обилато умножава теме које се трети- рају у овим видео записима су врло актуелне и свестране, а сем аутора сајта ту можемо чути клирике о александра јевтића, о љубана петровића, јерођакона јустина итд, али и световне мудре главе као што су професори владета јеротић и влајко пановић у својим излагањима они се баве про- блематиком која интересује широк круг људи то су, као што можемо видети на сајту, тематика родитељства, затим традиционализам и модерни- зам, пост и наше време, однос цркве и друштва, брак и наше време, црква и фундаментали- зам, одговорност православ- них хришћана, св василије острошки и наше време, како одвојити битно од небитног, чекање дана господњег, криза савремене породице, свети сава и до- ситеј обрадовић, црква и култура, по- слушност и слобода, да ли су живи наши мртви, зло и ми, христос и ми, света ли- тургија и ми, црква и здравље, црква и млади, зашто бити моралан итд актуел- но да актуелније не може бити азбука хришћанства је питки катихизис којим прота милић у православно хришћан- ство уводи неупућене – узлазним кора- ком, од слова а до слова ш такође, видео записи из веронауке за средњошколце су нешто што је јако потребно данас и што свакако може бити од користи вероучи- тељима који предају у средњим школама следећа ставка менија је посвећена ра- дио станици „свети марко“ која се за сада емитује само у интернет форми тј путем веб-стриминга, али са планом да ускоро постане локална радио станица радио се може пратити путем неколико најпопуларнијих софтверских стриминг решења као што су winamp, windows media player итд у рубрици контакт, сем поштанске адресе, телефона и имејл-адресе може- те видети и гуглову мапу храма и тако га лако наћи уколико се нађете на пропуто- вању кроз ужице све у свему, интернет-сајт о милића је један од посећенијих православних сајто- ва и ту посећеност он свакако и заслужује mоже се рећи да овај пројекат може по- служити као пример и образац како један парохијски сајт треба да изгледа, нарочи- то по свом садржају аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову
... украшавајући пре- дивну и савршену творевину божију;3 од које израђује посуђе и друге ствари за своју свакодневну употребу; која прерађује његове отпаде творећи из њих изворе новог живота и плодности (хумус) и тако даље једном речју то је она земља која је употребљива, корисна и надасве благородна и благодарна упоредне хемијске анализе тла земље и човековог тела указују да су готово истоветни хемијски елементи садржани и у земљином тлу и телу чо- века овим се још једанпут потврђује библијски исказ о стварању човеку и символички нам преноси праву пору- ку библијског богонадахнутог писца о човековој природи и повезаности 2 у савременом српском превод књиге постања владике атанасија (јевтића) стоји: „и свршише се небо и земља и сва лепота (ὁ κòσμος) њихова“ (пост 2, 1) 3 човек је уметник по икони божијој, мали творац и украситељ творевине божије грузија, саборно крштење 770 деце у тбилисију 38 6/2013 са светом који га окружује4 још један научни податак, који говори о пове- заности човека и творевине, привла- чи нашу пажњу наиме, сви добро знамо да без кружења воде у природи не би било живота на земљи и да је ово кружење основа сваког живота на планети савремена научна ме- дицинска истраживања показују да је вода кључни фактор за нормално функционисање метаболизама чове- ка и других живих бића ово је за нас верујуће само још једна рационална (научна) потврда богонадахнутих ис- тина записаних у библији вода је пре свега одувек била дар божији, јер човек упркос свом технич- ком напретку није у стању да синте- тизује ову течност савремени човек се, на жалост, у великој мери огрешио о воду и грубо понео према њој, пре свега бројним загађењима и тровањи- ма мора, река и језера, уништавањем живог света у њима, као и њеном не- сакралном употребом у индустрији сам термин „отпадне воде“ (од којих се склањамо, зазиремо и гнушамо их 4 исказано у библијском стиху: „и сазда бог човека од праха земаљског“ (пост 2, 6) јеврејски глагол asa који је овде употребљен, обично се преводи и поистовећује са нашим глаголом саздати у библијском контексту казивања овај израз значи начинити нешто/неког (од већ постојеће материје) или обликовати нешто/неког и суштински се разликује од другог јеврејског глагола bara – који се користи да означи стварање ни из чега се као извора заразе и болести) ув- редљив је саму природу воде као изво- ра нашег живота извор воде као символ живота подсетимо се описа еденског врта у коме се налази рајски извор из кога истичу четири рајске реке: фи- сон (пишон), гион (геон),5 тигрис (хидекел) и еуфрат (пурату)6 сам опис раја подсећа нас на оазу живота у пус- тињи, особито мотиви родног дрвећа, бујног зеленила, плодоносног биља и снажног извора воде за који се каже „извор излажаше из земље и напајаше све лице земље“ (пост 2, 6) интере- сантно да овај стих претходи стиху у којем се описује стварање (саздање) чо- века (пост 2, 7) овде поново налазимо мотив воде као основе живота и преду- слова за стварање човека сам израз рајски врт ствара у нашем уму представу места веома пријатног за живот, а такво место је он управо захваљујући улози рајског извора и рајској реци која је по библији напаја- ле цео еденски врт (пост 2, 10), а по- том се рачвала у четири библијске реке еденски врт је своје благостање дуговао управо води и у каснијој старозаветној историји спасења мотиви извора имали су значај- но место они се помињу у повестима о родоначелницима аврааму и јакову; бог производи извор у пустињи и на тај начин спашава агару од сигурне смрти и тако даље када су јевреји путујући кроз пустињу, после изласка из египта, ожеднели и пожели да се врате у египат, 5 неки средњовековни писци идентификовали су биб- блијску реку геон као нашу реку дунав 6 рајски извор и четири библијске реке биле су чест мотив на подним мозаицима ранохришћанских бази- лика и крстионица богородица и исус као источници живота изображени су на бројним православним (особито руским) фрескама и иконама новембар/децембар 2013 39тема броја у коме су некад били робови, изабраник божији пророк мојсије преполовио је стену из које је потекла вода жива на овај начин он је спасио не само њихове животе, већ и њихове душе – јер да су се вратили у египат поново би постали робови и тиме прокоцкали историјску мисију изабраног народа божијег коју им је понудио господ овај извор воде живе у пустињи, познатији као источник живота, у православном предању предста- вља пресвету богородицу родившу христа чији су мисија, учење, жи- вот, страдање и васкрсење извор на- шег живота богородица и исус као источници живота изображени су на бројним православним (особито руским) фрескама и иконама на њима се приказује као се верни на- род (лаос) и особито богослови цркве напајају водама благодати божије у православном литургијском пре- дању овом чуду у пустињи и његовој интерпретацији посвећен је празник источни петак ово је петак светле седмице (први петак после васкрса) и налази се у блиској вези са великим (господњим7 ) петком што нас упућује да су христово страдање и васкрсење извор наше вере и данас бројни чу- дотворни извори (агизме), настали (происхођени) благодаћу божијом кроз бројна јављања светих или пак непосредним чудима божијим, дарују благодат верном народу светотајински живот цркве про- жет је и „натопљен“ богослужбе- ним символима црквени символи- зам изражен је кроз свештенорадње (изговорене речи и покрете свеште- нослужитеља), други део чине ли- тургијски предмети израђени руком човека-уметника, а трећи је садр- жан у самим елементима творевине, нерукотвореним од стране човека и преузетих директно из окружујуће природе, који чине конститутивне елементе нашег живота аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој 7 у енглеском језику велики петак се назива господњи петак, односно god’s friday приметили смо да проценат воде у човековом телу одговара проценту њене заступљености на планети – тиме се потврђује став светих отаца цркве да је човеково тело микрокосмос (мали свет у већем) крштење у кенији, африка (митрополит кенијски макарије крштава фидела одингоа, сина кенијског премијера) 40 6/2013 разговор са протом прота је истакао да је кумство част и да се у нашем народу поштује, да ће кум од бога бити награђен венцем правде, али и кажњен за своју неодговорност што своје кумче није увео у веру, што оно не зна молитве, што не иде у цркву, него само живи световним животом упарохијском дому нашег храма пре неколико година је одржа- но предавање о светој тајни кр- штења и о кумству предавач, свеште- ник, сликовито и надахнуто, објаснио нам је ову свету тајну, отприлике овако: крштење је ново рођење духом светим то је оно што је св јован крститељ рекао окупљеном народу крај реке јордан: „ја вас крштавам водом за покајање; а онај што долази за мном јачи је од мене: ја нисам достојан њему обуће понијети; он ће вас крстити духом светим и огњем“ (мт 3, 11) то је оно рођење о коме каже сам христос: „ако се ко не роди водом и духом, не може ући у царство божије“ (јн 3, 5) то је умирање у смрти христо- вој старог човјека и саваскрсавање са христом у новога човјека, у нову твар и оно што је св апостол павле говорио: „да ви одбаците ранији начин живота старога човјека, који пропада у жељама варљивим и да се обнављате духом ума својега и обуците се у новога човјека, сазданога по богу, у праведности и све- тости истине“ (еф 4, 22–24) „јер све што је рођено од бога побјеђује свијет; и ово је побједа која побиједи свијет – вјера наша“ (1јн 5, 4) „један господ, једна вјера, једно крштење“ (еф 4, 5) па још рече прота да је крштење бања очишћења од прародитељског греха, али и свих грехова учињених до тренут- ка крштења, бања просветљења и про- свећења христом да сваки родитељ, хришћанин, треба да крсти своју децу недуго по њиховом рођењу и тако их упише у књигу живих пред богом јер је за њих одговоран богу, али и за „не дај, боже“, да дете не би умрло некрштено и све тако, као да чита из светог писма, а ми га слушасмо отворених очију и ушију али, кад пређе на другу тему – кумство, тек је онда настао тајац мислили смо да све знамо о кумству свако има кума или је и сам некоме кум кад он поче о канонима: трулски сабор (691/692 г) – 53 каноном истиче: „да је духовно сродство важније од свезе по телу“, чиме истиче значај кумства изнад телесног сродства такође, законоправи- ло светог саве и грчки пидалион гово- ре о кумству дужност кума је да своје радослав радмила грујић мијатовић новембар/децембар 2013 41тема броја духовно чедо – кумче, поучава у вери и одговоран је за њега пред богом, као његов духовни родитељ предавач је ис- такао да је кумство част и да се у нашем народу поштује, да ће кум од бога бити награђен венцем правде, али и кажњен за своју неодговорност што своје кумче није увео у веру, што оно не зна молит- ве, што не иде у цркву, него само живи световним животом људи су се нашли у чуду тада, од чуда, поред ушију и очију, отворише и уста како ће то одговарати? па, то им нико од свештеника никад није рекао! па, не може се утицати на туђу вољу, па ни на кумчетову?! не могу се кумови мешати у породич- не ствари кумчета и његових физичких родитеља?! пљуштала су питања и не- годовања, али предавач се није збунио рекао је: „тако је по канонима – и додао – али, љубав кума према кумчету и кум- чета према куму, превазилази све, па и каноне“ предавање се завршило и народ се ра- зишао у сали остадоше само три позна- нице морале су на ово дати свој комен- тар прва рече: фото: драган бабовић 42 6/2013 – ја сам кумовала на острогу детету чији су родитељи дошли из иностран- ства не знају ни српски о њима ништа не знам, ни шта су, ни где су то је једно, а друго – мене су родитељи као бебу кр- стили, па су се одселили из тог места и више нису имали никаквог контакта са кумовима ја моју куму не знам и никад је нисам видела и шта ја ту могу? – можеш да се молиш богу за твоје кумче, али и за твоју куму – духовну мајку ваљда им знаш имена? ето, то можеш – рече јој друга и настави: „ви знате да сам ја вероучитељица кума сам једној девојчици, која је сада у шестом разреду основне школе често се виђам са њом и њеном породицом помажем јој око неких школских предмета, али, нажалост, не иде на веронауку не да јој мајка каже да је школска вероучи- тељица лоша и да већина деце иде на грађанско васпитање и поред мог ин- систирања да ће много научити, макар и од такве вероучитељице, њена мајка ми је рекла да је важније да њена ћерка учи главне предмете, из којих оцењују, него да губи време на учење молитава, које се не оцењују и моја кумица не иде ни у цркву, јер не иде нико из њене породице“ – па, зашто се онда крстила? – пита прва – каже њена мајка: „ваља се“ и „због обичаја“ и да „зло не чује“ видите ли у каквом сам ја положају? кад предложим кумици да научи бар „оче наш“, она ми обећа, али је спречи њена мајка чак ми је једном отворено рекла: „много ми малтретираш дете о’лади мало ја је не форсирам нека учи само оно што мора“ – можда ће ти њена мајка затворити врата свога дома? није искључено то су осетљиве ствари – резонује прва – надам се да неће, али и да хоће, ја знам своје кумовске обавезе: молитва и само молитва тада трећа познаница забринуто уздахну и укључи се у разговор: – а тек мене шта чека?! ја тек треба да кумујем не могу да одбијем а ради се о канонском преступу, који је већ учињен и потврђен и не само то ради се о особи која је узела православну веру под своје и све ради по своме она већ дуже времена пости и причешћује се, а тек сада је решила и да се крсти каже да јој само то фали, па кад бих ја хтела да јој будем кума на крштењу мо- жете ли замислити какав је то шок био за мене?! наравно да је све то учинила из незнања, али она и даље не жели да учи, а поставља се као учитељ и кри- тичар другима питам је: „зашто ниси питала оно што не знаш? ту ти је црква, ту су свештеници“ а она каже: „да ти искрено кажем – нисам ти ја тип који воли много да запиткује, јер ја сам жена промућурна ја ти волим да гледам и да слушам снимам ситуацију и одмах скапирам разумеш? што би рекли: ку- пујем па продајем али, не шићарим: пошто купила, по то и продала гледам ти ја тако ко све иде у цркву ма как- ви иде? не излази из ње! а знам ко су и шта су били до јуче зато сам ја то са ме- ром не ваља ни у чему претеривати ја идем у цркву само за велике празнике, кад има пуно народа шта ћу ја у цркви кад је полупразна? је ли тако? а и шта имам да запиткујем? ето, је ли славим славу? славим па?!“ питам је: „а од када то некрштени спремају и славе славу, када је слава дужност кума је да своје духовно чедо – кумче, поучава у вери и одговоран је за њега пред богом, као његов духовни родитељ новембар/децембар 2013 43тема броја црквени празник? је ли то нека нова мода? зар не знаш да су некрштени ван цркве, јер се крштењем улази у цркву и постаје њен члан? а зашто си децу крстила? зато „што се ваља“? а за тебе да се крстиш „не ваља се“? за- што се ниси и ти крстила када си своју децу крштавала? ниси ни свесна как- ву си страшну ствар учинила – при- чешћивала си се, а ниси крштена!“ а она ме пита: „шта сам ја тако страшно урадила? само пар пута сам се при- честила, онда кад сам била располо- жена да постим“ кажем јој: „ништа страшно, само си направила канонски преступ, који без епископа ни твој свештеник не може да реши ништа страшно, само си ушла на најсветију територију без пропуснице и украла светињу над светињама, и не знајући стварну вредност украденог са црк- вом се не сме играти, јер је у њој огањ који спаљује и најтеже грехе, али и саме грешнике, ако се лакомислено и неодговорно са њим играју“ опет ће она: „шта сам крива? ево, сада ћу и да се крстим и решена ствар“ а ја јој ка- жем: „крива си што ниси куцала, че- кала да ти отворе и онда питала како се улази у свету земљу (= црква), него си без куцања ушла и без питања узе- ла оно што се не узима, него се добија уз благослов“ она је већ старија жена, око 50-ак година, а понаша се као неразумно и тврдоглаво дете, коме нико од цркве- них великодостојника није довољно велики ауторитет сама то наглаша- ва, љутећи се на њих, истичући да је највећи ауторитет за њу њена по- којна свекрва – „нана“ од милоште, која јој је предала у руке крсну славу и упутила је, као домаћица домаћи- цу, како да настави да слави славу, да спрема славски колач и пали славску свећу, али да нипошто не кува жито, јер се оно спрема само за мртве све- титеље, а како нана каже, њихов све- ти илија је, фала богу, жив нана ју је заветовала да тако чини и она се сада не усуђује да послуша свеште- ника и да скува славско жито, јер јој то може донети неко зло у кућу нека они извине, али ако би то она уради- ла, каже да би се нана у гробу пре- врнула, а њену кућу, мужа, децу, па и њу саму, стигло би проклетство она није сигурна да свештеници данас до- бро раде свој посао, онако као што је њену нану лепо научио њен свеште- ник зна она како ови данас уводе све неке новотарије аух! тешко оном ко јој буде кум! нека се добро држи пред господом какво ће му духовно чедо привести јао мени, јадној и кукавној! како ћу ја, као ду- ховна мајка, успети да је уразумим? боже благи, ти помози! мајко божија, не остави ме грешну без молитве твоје! сви свети, припомозите! – ма, што се ти толико бринеш, драга моја сестро у христу? – поче да је теши прва – па, ти си на коњу! ти још ниси кумовала можеш одустати од кумства и то са пуним правом: канонски пре- ступ и готово шта ти имаш са тим? – мислиш да не треба да пристанем на ово кумство? – да зашто би пристала? – а спасење њене душе? а спасење моје душе? а хришћанска љубав према своме ближњем и још кажу да се кум- ство не одбија осим ако и то није народно сујеверје питам је: а од када то некрштени спремају и славе славу, када је слава црквени празник? из епархије сремске стиже нам још једна животна прича о чудесним плодовима живе вере, као потврда речи св апостола павла: праведник ће живети од вере (јевр 10, 38) и светог цара давида: много муке има безбожник, а који се узда у господа око њега је милост (пс 31, 10) то је животопис породице коларовић из сремских карловаца, који подижу шесторо деце, а без дана радног стажа! но богатство њихове вере, умножено благодаћу духа светога, њихов духовни капитал преноси и на материјални сремски карловци, на десној обали дунава, на обронцима фрушке горе, од 16 века су једно од црквених сре- дишта српског народа постају центар митрополије од 1690, а проглашењем српске војводине 1848, добивши по- литичку независност под аустријском круном и центар патријараха, по- чев од јосифа рајачића до лукијана богдановића 1913, све до уједињења српских епархија и свечаног прогла- шења патријаршије спц 1918 њено седиште преноси се у београд 1920, док је резиденција привремено оста- ла у карловцима до 1936 ту је стигао и синод рпц у избеглиштву, створена руска загранична црква и формиран привремени штаб руске царске војске у избеглиштву то је град просвете, културе и уметности, трговине, са 17 векова дугом традицијом виноградар- ства, боемских кафана у њему су у 18 и 19 веку живели и школовали се нај- богатији срби, називан је „српским сионом“, са истоименим новинама ту је најстарија гимназија са првом школ- ском библиотеком у србији, која носи име бранка радичевића, који и даље са стражилова пева у духу романтизма: „ој, карловци, место моје драго, ко’ де- тенце дошао сам амо!“ и поручује: „од колевке па до гроба, најлепше је ђачко доба“ зато се и данас око њега сливају бројне ђачке екскурзије ђорђе (58) и сања (43) коларовић и њи- хово шесторо деце: теодора (20), дими- трије (18), николина (16), екатерина- (14), илија (12) и анастасија (10), коларовићи из сремских карловаца ђорђе (58) и сања (43) и њихово шесторо деце: теодора (20), димитрије (18), николина (16), екатерина (14), илија (12) и анастасија (10), живе у самом центру сремских карловаца ово је животопис породице коларовић, који подижу шесторо деце, а без дана радног стажа! радмила грујић 44 6/2013 многодетне хришћанске породице жив е у самом центру у стану од 85 квадрата са терасе њиховог стана види се њихова парохијска црква св николаја и чувена чесма –„четири лава“ чују кад звоне црквена звона и одазивају се њихов прота, о велизар живановић, каже за њих да су „веома побожна и честита породица“ ђорђе је у тој цркви као дете крштен и у њој се венчао пре 21 годину са сањом олуш- ки, из банатског српског крстура он има само сестру, која живи са њима, а она још две сестре ђорђе је академски сликар, а сања је после средње педа- гошке уписала вишу педагошку, коју није окончала потпуно су се посвети- ли својој деци пут до праве вере? ко је утицао на вашу побожност? да ли и за вас важи послови- ца: „без невоље нема богомоље“? – моји родитељи су се држали само традиције као млад уметник, живео сам боемски, али сам почео помало да чи- там нови завет имао сам другара, ве- рујућег, који је увек покретао теолошке теме, причао о цркви и тиме ме ирити- рао кажем му: „какав је то бог који ме је створио само да умрем? где је ту смисао живота? све цркве су људске измишљо- тине, све секта до секте, све је то исто“ а он мени: „само је православна црква она коју је основао христос, а све оста- ле су секте“ тог топлог дана, дошавши кући, мене одједном поче да тресе гроз- ница држала ме је пар дана ускоро смо опет разговарали, ја терам своје опет грозница, и дође ми мисао: „изгледа да је баш православље истинита вера? хулио сам на божију цркву боже, шта је истина?“ сео сам, узео јеванђеље и читао и онда, усред дана, догодило се са новембар/децембар 2013 45 мном слично као са светим апостолом павлом на путу за дамаск, када је гонио хришћане св силуан атонски каже да се то зове „јављење духом светим“ и да се бог тако јавља само великим грешни- цима тачно, тога нисам био достојан, али сам му завапио седим, и све ми се дешава у сфери духа видим и чујем хри- ста, али не телесним чулима, него духом осећам да су ми се чула душе појачала господ ме спушта у пакао, осећам људе како се пате чујем глас који каже: „ако не промениш свој живот, овде ћеш зав- ршити ниси рођен да би умро и био сахрањен, него да би живео вечно у моме царству“ и он нестаје а ја долазим себи, радостан, схватио смисао живота али, после месец дана обузима ме сумња да сам све то умислио, но опет долази слично искуство кад смо се узели, сања није била у вери, иако је и она као одојче крштена доби- ли смо прво дете, теодору наш брак је, међутим, дошао у озбиљну кризу јер она није хтела да прихвати веру покушавао сам да је убедим својим речима, али се код ње појавила јака одбојност те ноћи сам био обузет мишљу да се наша брачна веза може распасти кад је она отишла на спавање, пао сам на колена пред иконама и молио се: „господе, ако ти не сачуваш наш брак, ово дете ће отићи на улицу само ти можеш да га сачуваш молим те да ти ово решиш, јер ја не могу“ тако сам свој проблем пребацио на христа то је било први пут да сам се послужио својом вером људи данас верују, а опет се не служе вером, него стално покуша- вају да проблеме реше сами и шта се де- шава? пуцају, и не решавају их тада сам схватио да тако треба да живим, јер баш то бог очекује од нас, хоће на тај начин да учествује у нашем животу читао сам да је св силуан атонски рекао: „господ је услужан“, а они светогорски старци око њега рекли су да је пао у прелест уства- ри, под „услужан“ он је подразумевао „предусретљив“, „спреман да помогне“ и то је истина, јер одмах те ноћи, сањи се у сну јавио светитељ (не зна који, каже да личи на лик св василија острошког са иконе) и рекао јој да мора да ради исто што и ја а она га је упитала: „чиме се то ђорђе бави“? одговорио је: „он сад проучава духовна обољења“ ујутро ми је све то испричала и био сам задивљен знао сам да је то божија интервенција на сањи, а не прелест, јер сам се, читајући јеванђеље, заиста тих дана бавио раз- мишљањем о епилептичарима и глуво- немима, и облицима ђавоиманости и уследила је друга потврда тог јутра била је среда, и сања је одлучила да пости и за- почела са великом лакоћом, чак радосно чудо! сила божије благодати преобра- зила је сању и ускоро смо се венчали у 46 6/2013 многодетне хришћанске породице цркви господ каже: проклет да је човек који се узда у човека и који ставља тело себи за мишицу, а срце његово одступа од господа (јер 17, 5) ето, то је суштина вере то ми је христос лично открио то користим свих 20 година нашег брака кад имам недоумицу, ја се само молим богу, чекам са стрпљењем и поверењем, и онда се, промислом божијим, решавају замршене ствари и никад не чекам дуго то је вера православна, делатна бог тра- жи нас, наше срце како се данас овде живи и колико се са- дашњост прожима са тако славном про- шлошћу, нарочито у духовном погледу? да ли се и ваша сликарска уметност ду- ховно преобразила? – не занима нас пролазна слава него непролазна то је црквеност а она је сведена на три активне цркве – св ни- колаја, ваведење и св петра и павла за нас је духовност само оно што се везује за слављење имена божијег и свој уметнич- ки рад, и заједнички рад у винограду, све то сматрам духовношћу, јер све радимо у славу божију ако идемо на св литургију и причешћујемо се, слушамо духовну му- зику, то је духовност, а све друго је вода од које се поново ожедни у свом атељеу сликам иконе, портрете, пастеле дар сли- карства омогућио ми је да изразим лична истраживања живота – од таме до свет- лости, од страсти до хармоније, од чулног до духовног, од човекобога до богочовека ишао сам 1995 на свету гору да се надах- нем благодатним миром и молитвом, и у хиландару прославио крсну славу отац кирило ми је освештао славски колач моји преци су у карловцима од 1720 године бавили су се виноградарством и ја сам то наставио на хектару и по земље имамо 6000 чокота, пет висококвалитет- них француских сорти, и од њих правимо две врсте вина – „литургијско вино“, и „бермет“ – десертно за „бермет“ смо на међународном сајму вина у темерину до- били три златне медаље, 2009, 2010 и 2012 то је посебно вино од грожђа и смокава, које одлежи на 27 трава, па се процеђује служи се као аперитив или уз колаче пило се на бечком двору, за време царице марије терезије, а сачуване отпремнице не занима нас пролазна слава него непролазна и свој уметнички рад, и заједнички рад у винограду, све то сматрам духовношћу, јер све радимо у славу божију новембар/децембар 2013 47 су доказ да се извозило и у америку, да је чак било на винској карти на броду тита- ник рецепт сам преузео од стрица и мало сам га модификовао вино испоручујем православном богословском факултету у београду, црквама у епархији бачкој, ма- настирима имамо и башту, воћњак, тов- не ћурке, козе и јариће сада живимо у изобиљу видите шта нам је све бог дао?! али, све постепено шта је, по вама, хришћански брак? у чему се огледа делатна љубав у породици? – ђаво увек удара у св тајну брака кроз женски феминизам или кроз мушку не- побожност ја се мом христу молим да ми он сачува брак својом силом, и истера демонске силе из овог дома у исто вре- ме, кад приметим код жене назнаке фе- минизма и покушаја да надјача мушкарца својом речитошћу, нападношћу, агресив- ношћу, онда ја полако кроз разговоре са њом то спуштам на ниво њене послушно- сти ако је надвлада тај дух, то значи да је она у паду јер, каже св ап павле да жена треба да буде покорна свом мужу као црква христу у томе се крије сва тајна хришћанског брака али то не значи да је жена роб сања је пре неки дан била у бе- ограду, ја сам децу спремио на спавање и кад се вратила, изашли смо да поседимо у лепом ресторану, да попијемо капућино и испричамо се ми се волимо, али када је у питању неспоразум, ако сам у праву, очекујем да се она покори, у јеванђељском смислу, а ако нисам, онда јој признам да је она у праву страшно би било ако би свађе трајале по неколико дана јеванђеље тражи да не прође дан да се не измири- те, јер је мир доказ љубави муж и жена су једно, не смеју бити двоје кажем деци: „хвалите бога што сте се одмалена буди- ли са татом и мамом тата ујутро наложи, устајете у топло, скува чај, и сви смо радо- сни ретке су породице где деца проводе младост окружена љубављу а ви никад нисте доживели да сам вашу мајку тукао, псовао, вређао ако не будете живели у побожности и благодати цркве, сутра кад се ожените, демонске силе ће деловати на вас, замрзићете своју жену, развести се, живот ће вам бити хаос ја сам са вашом мајком 20 година и волим је као да смо се јуче упознали, и сваким даном све више једно тело – једна душа“! загрлим маму, и они виде да се волимо, јер у многим кућа- ма владају мини ратови бог учествује у браку кад види да се родитељи труде и неће да греше христа ради и он им уз- враћа због тога јер, бог воли послушне људе, исто као свог послушног пророка илију то је тајна побожности – послуш- ност, оданост, угађати богу који најбоље зна шта је добро за нас, јер смо ми деца божија то сам схватио у оном виђењу: ако хоћеш да сачуваш овај живот, изгу- бићеш вечни јер, душа страда кад почне да гризе ту адамову јабуку непослушно- сти, у којој је гордост, првородни грех да ли су сва деца здрава? које школе уче? како уче? иду ли на веронауку? да ли се баве додатним активностима? – хвала богу, здрава су теодора је на технолошком факултету, димитрије је 4 разред средње машинске школе, смер компјутерско управљање, николина иде у 2 разред туристичке школе, а млађи су основци ош „23 октобар“ добри су епархија сремска и владика василије одликовали су моју сању орденом св мајке ангелине, 12 августа 2008, за вишеродно материнство и делатну љубав према св мајци – цркви 48 6/2013 многодетне хришћанске породице ђаци бавили су се и спортом, али нај- бољи им је спорт у винограду иду на ве- ронауку, заиста је значајна, али ако дете у својој кући нема очигледан пример, ако га родитељи не упућују да учествује у богослужењу и св тајнама, постоји опасност да то знање остане сува схола- стика њом се живи, примењује се у свим животним ситуацијама кад се наша деца посвађају, учимо их да се помире, да по- штују божије заповести, као што су то учили на веронауци то је веронаука у кући: наћи проблем свађе и решити га живети у љубави, то је наука о богу ако у свом дому деца тако не живе, како ће сутра са другим људима? ако немате љубави, ништа сте у чему је тајна вашег васпитања деце? како мама примењује научену педаго- гију? послушност деце? „кад истерује- те ђавола из деце, пазите да не истера- те из њих бога“ (сања:) – увек смо са децом са те стра- не су привилеговани, причамо, упуће- ни смо у њихове проблеме ђорђе, као отац, је већи ауторитет од мене (ђорђе:) – прво је молитва: „боже, дао си ми ову децу, молим те помози ми да их васпи- там“ знам да демонске силе делују на де- чији ум, као што су утицале и на адамо- ву непослушност ако их господ сачува од демонских утицаја, онда ја, као отац, имам свој утицај на њих причам им како се живи хришћански, да то није обична философија: „није то само ићи у цркву, а и даље живети како ти хоћеш од тога зависи хоћеш ли отићи у рај или пакао у рај се одлази живећи овако, а у пакао она- ко“ развијамо у њима страх божији, то је почетак мудрости кажем: „не смеш да пушиш, не зато што то није здраво, него што у рају нема пушача, нема блудника ни разбојника, осим покајаних“ учим их шта је грех а шта није, да деца сачувају своју чистоту, да њихово дружење буде чисто да су свесни да их бог увек гледа и да се рајска насеља задобијају чистим животом не примењујем силу, једино кад неко од њих својим безобразлуком почне да штрчи и не слуша моје савете, онда се мало примени прутић то се од- носи само на мању децу направим сце- нографију, позориште дете не зна да се иза спољашње љутње крије моја мирноћа (као што ни многи људи не знају да се иза искушења крије велика љубав божија, кад бог допушта болести да заустави људе у срљању, јер немају сећања на смрт и залу- новембар/децембар 2013 49 де се неким небитним стварима) миран сам, трудим се да исусова молитва буде у срцу, мало га казним да то осети на својој кожи и загаламим да се мало уплаши, а већ сутра идемо заједно и једемо чоко- ладу јер, божанска љубав подразумева немати мржњу и злопамћење, а роди- тељи знају да фрустрирају децу кад дани- ма намргођени ћуте е, онда ђаво прича причу мудри соломон каже: удри дете прутoм, нећеш га убити, а душу ћеш му од пакла спасити (причсол 23, 13–14) рад у винограду је, такође, вид васпи- тања учим децу: шест дана радимо, а недеља је благословено ленствовање, на- равно, после св литургије да ли више дајете души духовно него телу телесно, или једнако? блаженопо- чивши патријарх павле, у једном свом писму, саветује архимандрита јована ра- досављевића: „настој да и марија мало буде марта, а не дозволи ни марти да се забави само око пролазног“ – тачно је тако како је рекао патријарх павле лењост је грех, али је грех и вред- ноћа без жеље за спасењем и без мисли о спасењу вредноћа без духовности је сре- брољубље ми се молимо богу и радимо од седме године сва деца посте, и среду и петак сања је постила и у трудноћи ми угађамо богу, а не себи и својој деци, јер је то идолопоклонство ако је бог, кроз цркву, заповедио пост, тако треба жи- вети тиме се развија уздржање и васпи- тање у православном духу деца су данас изложена бројним ис- кушењима: дрога, алкохол, агресија, разврат све је то зачињено бестидном модом и скрнављењем тела какав став треба да има хришћанска омладина пре- ма модним трендовима у погледу обла- чења и украшавања (= скрнављења) тела, ако знамо да је тело сасуд духа светога? на крштењу смо се обукли у христову лепоту и моду – хришћанин треба увек да има хришћански став житија светих и њихове поуке су ризница православне духовности у то родитељ упућује децу одмалена не можемо их заштитити од штетних утицаја, и треба све да виде, али им треба рећи шта је то са хришћан- ског аспекта адам и ева у рају су има- ли само једну забрањену „воћку“, а кад су изгнани „асортиман“ се проширио, поготово данас ево, мој син има прија- теље који „дувају“ (пуше марихуану), но и ја сам имао такве другаре кад сам био млад учим их: „будите своји, имајте бога ко нема бога, тај „дува“, пијанчи, блудничи, тетовира се, воли да се туче, њему је адреналин бог“ као деветого- дишњак, мој син је украо лопту рекао сам му: „врати лопту, а сад идемо код оца стефана у велику ремету да то ис- поведиш“ наша деца посте и исповедају се од малих ногу, јер грех ствара узнеми- реност, гневљивост, агресију, зато што је душа упрљана тада имаш у кући про- блематичног човека ако је дете опсова- ло, споменуло бога узалуд, то мора да исповеди то је брига родитеља, јер када одраста у покајном настројењу дете се од греха само чува, па га и бог чува то је суживот са христом, то је веронаука питају ме неки родитељи: како ти мо- жеш да спречиш дете да „дува“ или да се 50 6/2013 многодетне хришћанске породице тетовира? а ја их питам: „како ти, коме је бог дао власт над децом, не можеш? храниш га, одеваш, васпитаваш“ кажем свом детету: „у овој кући имаш љубав оца и мајке ако чиниш оно што ваља, ако не, више ти није место под овим кро- вом“ ту нема мржње ни емоција ја сам човек у христовом разуму свог блудног сина нећу држати у кући, али ћу га, ако се покајан врати, дочекати са угојеним телетом и песмом христос има љубав, а нема емоције, има љубав и строгоћу а данас имате све више родитеља који се потчињавају свом детету и његовом греху, одобравају грех у овом дому ја сам домаћин, глава породице, а жена је послушна глави то значи да глава има љубав према жени и деци, али и очекује повратну љубав – њихову послушност да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? (сања:) – пре три године тв бн је у карловцима направила емисију поводом наталитета па смо ми учествовали и још три породице такође је о нама писао но- восадски „дневник“, а ђорђе је имао на београдској тв интервју о cвом сликарј- ству и винарству имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? – нема подмлатка старосни просек у карловцима је 40 година епархија срем- ска и владика василије одликовали су моју сању орденом св мајке ангелине, 12 августа 2008, за вишеродно материн- ство и делатну љубав према св мајци – цркви орден јој је уручен у манастиру крушедол за многодетност је неопход- но духовно усмерење нарочито је ва- жан страх божији и поверење у бога да ће он дати све што треба сваком детету које је прихваћено као његов дар моја порука глaси: жив je бог нaш ако бог дâ да се дете роди, даће и oстaлo треба бити задовољан тренутним стањем у које нас бог стави питају ме: „како си тако бeзбрижaн, а имаш шесторо деце?“ кажем им: „бригу сам препустио госпо- ду, jeр oн бринe o нaмa“ св антоније велики је био неписмен, а удостојио се највише части код бога важно је да дамо деци духовно васпитање, јер рађамо нове душе које ће ући у царство божије бог брине о нама много пута смо се уверили имали смо троје деце и живе- ли прилично скромно наш син је видео неку играчку и инсистирао да му је купи- мо рекао сам му: „сачекај, даће бог“ и убрзо, на неком црквеном слављу, наша деца су добила пакетиће када су их от- ворили, наш син је радосно узвикнуо: „тата, погледај“! у његовом пакетићу била је баш она играчка коју је желео „видиш, ако бог хоће, даће ти што же- лиш, и баш теби у руке“ кажете да све препуштате богу значи, немате никаквих личних жеља и планова? – имамо, али ни то није одвојено од бога напротив кад нам деца постану своји људи, имамо немањићки план – муж у мушки, а жена у женски манастир да узмемо бројанице и више не мисли- мо о земаљском, него да нас смрт затек- не у молитви наравно, ако тако богу буде угодно кад нам деца постану своји људи, имамо немањићки план – муж у мушки, а жена у женски манастир да узмемо бројанице и више не мислимо о земаљском, него да нас смрт затекне у молитви наравно, ако тако богу буде угодно новембар/децембар 2013 51 када човек слуша новости које стижу са удаљених филипина, неизоставно стиче утисак да филипини заиста могу да буду велика и обилна „жетва господња“ по речима нашег светог николаја жичког 52 6/2013 „идите и научите све народе“ ј единствена земља азије са већин- ским хришћанским становништвом, многољудна острвска земља филипи- ни, заистапредставља плодно тле за свето семе православља верујемo да ову земљу господ својим промислом припрема за велику проповед православне вере у прилог томе говори неколико чиње- ница из историје ове далеке и лепе земље господ је обдарио филипине ве- ликим даром – највећа светиња на фи- липинима која се налази у поседу римо- католичке заједнице јесте чудотворна икона пресвете богородице која је са крита (нејасним путем), одузета од пра- вославних и прешла у руке римокато- личке заједнице друга јако важна ствар у духовној историји филипина догодила се током прошлог века, када је свети јован шан- гајски, велики светитељ цркве 20 века, из шангаја са својом паством дошао на филипине, на острво тубабао филипи- ни су у том тренутку (1949 године) били једина земља која је желела да прими руске избеглице нама може бити за- нимљива чињеница да је међу народом који је водио и спасавао свети јован било и дванаест срба на острву туба- бао, у бившој америчкој бази, подигнут је камп у коме је три године живело и служило богу око 3000 православних хришћана главни храм био је подигнут у част пресвете богородице велики хри- стов светитељ је својим молитвама ос- ветио земљу на филипинима и припре- мио је за оно што се данас догађа тамо већ неко време на филипинима се осећа разочарење становништва у вла- дајућу религију, пре свега младих ђакон георгије максимов, мисионар москов- ске патријаршије, је имао прилику да одржи предавање о духовном животу на универзитету у манили и био изне- нађен питањима која су му постављали студенти, а кроз која се видело да јако слабо познају основне истине хришћан- ства, али да постоји живо духовно ин- тересовање у таквом духовном вакуму као резултат духовних трагања појавило се и умножило мноштво протестант- ских секти, пентекосталног карактера пре свега у главном граду филипина, манили, такве „цркве“ можете наћи на скоро сваком углу као још једно од сведочанстава о за- иста живом интересовању филипинаца за духовни живот и православну веру може послужити још један догађај који православна мисија на филипинима станоје станковић новембар/децембар 2013 53 нам је испричао о георгије на позив монаха филипа, мисионара руске загра- ничне цркве, о георгије је отишао да се види са женом која је имала питања везана за духовни живот нашли су се у ресторану, разменили пар поздравних речи и ова филипинка је одмах почела да поставља врло озбиљна питања ве- зана за духовни живот ђакон георгије је у једном тренутку, док је разговор био у пуном јеку, схватио да је цео ре- сторан утихнуо и да сви људи, почевши од гостију за суседним столовима, пре- ко особља, конобара – врло пажљиво прате разговор богу хвала, од пре двадесетак годи- на присутне су канонске јурисдикције православне цркве – васељенска па- тријаршија, затим антиохијска и од почетка ове године и мисија руске за- граничне цркве православни мисио- нарски центар „о данил сисојев“ имао је част да помогне мисију православне цркве у овој далекој земљи припреми- ли смо превод и штампање рајске пира- миде (тумачење блаженстава на гори) и вере образованих људи (тумачење сим- вола вере) светог николаја српског на тагалог језику, који представља зва- нични језик већине становништва такође смо одштампали и 3 000 малих иконица христа спаситеља и пресве- те богородице са исусовом молитвом и „достојно јест“ на тагалогу, себуано и енглеском језику, 300 бројаница, преко 20 великих икона, лаптоп и штампач за потребе православног мисионарског центра „свети николај велимировић“ који је основан на једном од филипин- ских острва лејте нажалост, црква има проблеме на филипинима, трпи притисак и претње од стране расколника у граду давао на југу филипина, бивши јеромонах клео- па, који је нажалост расколник, дрско се представља као једини епископ на свети јован шангајски на филипинима православни мисионарски центар „свети николај велимировић“ у граду пало, острво лејте припрема оглашених за крштење на острву лејте, који су на крштењу добили имена српских светитеља 54 6/2013 „идите и научите све народе“ филипинима, и пише чак и јерархији и мисионарима православне цркве ши- ром света, представљајући се тако за- хваљујући својим познанствима у том граду, он врши притисак на новоство- рене православне заједнице у оквиру мисије руске цркве радује чињеница да су наша браћа чврста у вери и да иако су тек ушли у цркву имају врло јасну свест где су границе цркве филипини су такође и леп пример сарадње две православне јурисдик- ције на истом циљу – јављању христо- вог јеванђеља и спасења људи у јединој лађи спасења – цркви православној мисије руске заграничне цркве и ан- тиохијске патријаршије тесно сарађују – књиге, иконе, тамјан, крстићи које смо слали мисији руске цркве одмах су прослеђени и парохијанима антио- хијске патријаршије једном од неуморних свештеника у манили, оцу константину лаутилу који у својој кући има храм посвећен светом теофану затворнику од при- лога једног православног брата из канаде дарован је охридски пролог светог николаја на енглеском, као наставак пројекта пролог за мисио- нара који је покренут од стране пра- вославног мисионарског центра „о данил сисојев“ свештеник констан- тин заједно са својом супругом ма- рином труди се да брине и прехрани много напуштене деце у главном гра- ду филипина њихове могућности су доста скромне, али се труде да сваке недеље припреме оброк за христову најмању браћу још један карактеристичан пример сарадње ове две цркве је и долазак протојереја серафима бела, мисионара крштење на острву лејте о констанин лаутило са децом о којој се брину он и његова супруга новокрштена заједница под покровом српских светитеља новембар/децембар 2013 55 рзц на скоро месец дана на филипине он је за тих месец дана путовао заједно са оцем филипом балингитом, кршта- вао, служио, венчавао, проповедао он иначе има послушање као мисионар у непалу сестра монаха филипа, право- славна хришћанка нина, организовала је посету мисионара руске мисије у јед- ном од затвора у манили током које су затвореници имали прилике да слушају о христу, духовном животу наше црк- ве, смислу живота протојереј серафим бел је такође ве- ома помогао у обучавању свештенства антиохијске цркве на филипинима: много њих нема богословско образо- вање, често немају ни довољно богослуж- бене праксе, тако да им је искуство и време оца серафима заиста значило из- међу осталог је крстио и малу заједницу на острву лејте том приликом нам је о филип балингит, монах рзц који је фи- липинац родом и који је и покренуо ми- сију руске цркве, тражио имена српских православни мисионари у затвору pasig city jail антиохијско свештенство на филипинима у одеждама које су поклонили свештеници спц током рада на овом броју православног мисионара, изузетно разорни ураган је по- годио филипине, при чему се православна заједница светог николаја српског нашла у географском епицентру удара монах фи- лип, мисионар руске заграничне цркве, је отишао у центар удара урагана, град такло- бан и, нажалост, није успео да пронађе ни- кога од те заједнице до прелома овог броја мисионара не знамо да ли су живи или не помените их у молитвама да се господ по- брине за њих, било да су још увек међу нама или су већ прешли у вечност преко адресе urednik@svedokverniorg мисионарског пор- тала „о данил сисојев“ можете се информи- сати о начину како да помогнете православ- ној заједници филипина 56 6/2013 „идите и научите све народе“ светитеља за новокрштене православне хришћане, шест мушких и два женска имена ми смо послали ова имена: сава, николај, јустин, василије, петар, симе- он, анастасија, ангелина радује нас да ће највећи светитељи наше спц бити духовни покровитељи нашој новој браћи у цркви, да ће им њихове молитве по- моћи да преброде и победе све тешкоће и искушења на путу ка христу монах филип балингит нам је пар пута говорио да заиста постоји велико интересовање за православну веру не прође неколико дана, а да не добије по- зив из различитих делова филипина од стране протестантских и римокатолич- ких заједница које га зову да дође и да им говори о православној цркви чак је и један женски римокатолички самостан са 11 часних сестара изразио жељу да буде примљен у православље и настави свој подвиг као православни манастир о филип је рекао да ако код њих буде видео искрену жељу да уђу у цркву– по- клониће им икону пресвете богородице тројеручице, игуманије хиландарске, коју је наш мисионарски центар по- слао на филипине православни мисионарски центар „о данил сисојев“ је покренуо проје- кат помоћи православној мисији на филипинима и на пољу интернета све веће коришћење и присуство интер- нет-технологија и на филипинима даје шансу и отвара врата за мисију цркве и на том пољу направићемо мисио- нарски блог на тагалог језику који ће уређивати свештеник константин, на коме ће се постављати текстови о пра- вослављу, објашњавати наше учење, смисао наших служби, обреда – јед- ном речју, трудићемо се да покажемо лепоту и дубину наше свете вере када се човек упозна са оним што се тамо догађа, када слуша новости које сти- жу са удаљених филипина неизоставно се стиче утисак да филипини заиста могу да буду велика и обилна „жетва господња“ по речима нашег светог николаја жич- ког молимо се господу да тако и буде „ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жет- ву“ (јн 4, 35) аутор је уредник сајта сведок верни (svedokverniorg) чин крштења – острво лејте филипини су такође и леп пример сарадње две православне јурисдикције на истом циљу – мисије руске заграничне цркве и антиохијске патријаршије тесно сарађују новембар/децембар 2013 57 валамски манастир на истоименом острву у ладожском језеру основали су свети сергије и герман, за које се верује да су били мисионари грчког порек- ла, иако се ништа поузданије о њиховом животу не зна – с обзиром на то да су њи- хова житија изгубљена током бурних ве- кова кроз које су карелију потресали мно- гобројни ратови према предању, много пре доласка светих сергија и германа, на валамском архипелагу је боравио и свети апостол андреј првозвани, који је поди- гао први камени крст на острву манастир је по много чему специ- фичан, има свој интернет-сајт (valaam ru/valaamru) са верзијама на руском и енглеском језику поред сајта, активна је страница на фејсбуку (facebookcom/ valaaminokfacebookcom/valaaminok) и контакт (vkcom/monahosvkcom/ monahos) сазнавши путем интернета (volontervalaamru/volontervalaamru) за програм волонтирања на валаму, одмах сам се пријавио и решио да проведем лето радећи као волонтер валамског манастира пловидбу на валам наш брод „светитељ никола“ започео је у луци путописи света гора руског севера према предању, на валамском архипелагу је боравио и свети апостол андреј првозвани, који је подигао први камени крст на острву петар жутић звоник спасо-преображенског храма илински скит 58 6/2013 градића приозерска уз пут су, наш скромни бродић пратили галебови или „чајке“ како их руси зову што смо се више приближавали валаму, јато галебова се све више увећавало, а ми смо уживали у друштву ових див- них птица после неколико сати пло- видбе, угледали смо никољски скит и иза њега у даљини звоник спасо- преображенског сабора после не- колико минута упловили смо у мана- стирску луку много малих бродића под заставом валамског манасти- ра пловило је тамо-амо, довозећи и одвозећи људе и терет изненадило нас је манастирско соларно поље – нисмо очекивали да се манастир снаб- дева електричном енергијом на овако савремен начин како смо стигли у недељу, до краја дана смо били сло- бодни да се сместимо и одморимо од пута на моје велико изненађење већ прво вече на валаму сам два пута ви- део лоса помислио сам шта ме још чека с обзиром на то да сам тек стигао испоставило се, међутим, да је то била срећа што сам их видео уопште, јер до краја боравка на валаму нисам видео ни једну крупну дивљу животињу сутрадан смо пошли на прву радну обавезу посао се састојао у чупању ко- рења са поља да би остала само земља коју ће касније трактор да оре трактор је чупао растиње помоћу виљушке, а ми смо га скупљали на гомиле са којих је, опет трактором, изношено са поља доброћудни тракториста владимир нас је саветовао да одморимо и да се не тру- димо превише јер нас ионако, како рече, нико не плаћа често је правио паузе да бисмо се ми одморили и у тим пауза- ма причао своје приче које су подизале наше расположење у првој паузи момци су направили од блата лопту и са њом почели да се звоник спасо-преображенског храма соларно поље путописи изненадило нас је манастирско соларно поље – нисмо очекивали да се манастир снабдева електричном енергијом на овако савремен начин новембар/децембар 2013 59 добацују, као да нас ништа није могло уморити: толико је било ентузијаз- ма, оптимизма и одушевљености ле- потом места на којем смо се нашли нисмо ни приметили да је дошло вре- ме за ручак у 13 часова храна је била изванредна, порције су биле обилне и ретко кога нису задовољиле у 14 часова поновно смо се окупили на истом месту и опет кренули на посао, и тако све до 18 часова, када је дошло време за вечеру у воскресењском скиту после моле- бана сам остао на исповести код оца наума – македонца из скопља, који је божијим промислом свој дом нашао у далекој русији „помаже бог оче науме!“ – назвах му „одакле си?“ – упитао ме он било је изузетно пријатно причати са неким на српском језику, био сам већ уморан од руског, на којем ми је било веома тешко да се изразим, а сама ис- повед не би текла тако да је била на ру- ском нисам испрва знао да њега веома поштује народ који посећује манастир касније сам видео да код њега у реду за исповед чека много више света него код других духовника и, уопште, народ говори о њему са необичним уважа- вањем „силни баћушка!“ – рекао је за оца наума наш тракториста владимир недељом смо обично имали екскур- зије наш водич, је био отац аверкиј, са њим смо обишли централну усадбу ма- настира у прву недељу – илински скит, који смо посетили баш на светог илију најснажнији утисак оставиле су екскур- зије на илински и светоострвски скит ови скитови се налазе у источном делу архипелага на одвојеним острвима, па смо путовали бродовима до њих време је било сунчано, језеро је попримило јарко плаву боју, као да смо негде на мору, а не далеко на северу европе илински скит је комплетно изграђен од дрвета и у њему живе само три монаха светоострвски је врло сличан, али са нешто лепшим погледом на језеро природа је на овим местима нетакнута, рајска, али истовре- мено и сурова последњи скит који смо најснажнији утисак оставиле су екскурзије на илински и светоострвски скит час духовне школе ладога – поглед са светог острва 60 6/2013 обишли у оквиру наших мини екскур- зија био је владимирски он је најно- вији и сушта је супротност илинском и светоострвском који одишу скромно- шћу и једноставношћу испод храма на- лази се музеј валамског манастира са ста- рим списима и реликвијама из ранијих векова насупрот храму и музеју налази се дрвена зграда која служи као резиден- ција за високе госте у време њихове по- сете манастиру волонтера је било из разних крајева русије, неки су попут мене променили и два авиона да би дошли до валама неки су дошли из бивших совјетских републи- ка: казахстана, украјине, белорусије била је и једна девојка из пољске, док сам ја сам био једини „представник“ из србије неки су дошли у петерсбург ави- оном, неки возом, али било је и оних за које је и обичан воз представљао луксуз који себи не могу да приуште што није сметало њиховом великом срцу да победи километре владимир из перма на уралу, већ неколико пута је долазио на валам перм је од карелије удаљен скоро колико и србија, али га даљина не спречава да ау- то-стопом редовно долази на валам и во- лонтира владимир је скромно избегавао одговоре на моја питања и покушаје да са њим урадим интервју ваљда није сматрао да је учинио некакав подвиг, нити да је то некоме интересантно његов је одговор на све увек био: осмех и ведро лице у слободно време организована је за нас духовна школа у име преподобног германа аљаског лекције су биле слобод- ног типа, више као трибине у којима смо сви активно узимали учешће, а осим при- суства на њима услов за полагање испита је било и познавање символа вере испит су сви положили био је то један од веселијих дана, осећали смо се као деца у школи и сви смо се радовали дипломама које смо добили поред дипломе свако је добио и вредан поклон, књигу валамски манастир и његови подвижници дошло је полако и време да се иде кући почео сам да осећам нешто што никад до тад нисам осећао обично сам се само радовао повратку кући, а сада ме је обу- зела туга што напуштам ово дивно ме- сто јутро у дану одласка било је хладно и кишовито као и када смо долазили они који су остајали скупили су се да испрате нас који одлазимо бујица емоција, песме, загрљаји, сузе и обећања о доласку на- редне године ладога аутор и отац наум путописи новембар/децембар 2013 61 светиња храма је досегла своју пуноћу у болницама зашто? управо због оне човјечије чежње за излечењем која је запретена дубоко у хришћан- ској мисли о спасењу човјека параклис светога првомученика и архиђакона стефана клиничко-болничког центра „бежанијска коса“ у својим простори- ма проналази људе што тихо у себи носе ову причу о болести и здрављу, свако на свој начин параклис, у својим реалијама, почи- ва на првом спрату новога здања здрав- ствене установе на бежанијској коси његов олтар је поред чекаонице, а ње- гов брод је дио чекаонице необичан храм храм је савио скуте у ове наизглед, само наизглед, мале просторе милошћу божијом љета господњег 2007, а благо- словом блаженопочившег патријарха српског павла зна се да је храм пуст без лица и узно- шења пјесме људи који га походе о праз- ницима, о васкрсу гледајући овако, је- ванђелски, параклис светог стефана је изгледа изабран да буде некаква парадигма недјеља ујутру је почетак посљедњег дана у седмици, нерадног, сведочанство параклис светога првомученика и архиђакона стефана свештеник гледа ка помоћницима који климају главама, а онда подиже руке ка дивотама царства небескога зазвавши духа светога паства, са смјерношћу, стоји и сједи неки су у пиџамама и кућним папучама неки носе катетере нешто мало необично за православни храм марко љешевић 62 6/2013 најчешће његова појава наговјештава савременом човјеку одмор од претход- них дугих шест дана сан а шта се тад дешава иза зидова нове зграде кбц-а „бежанијска коса“? иза улаза код фон- тане са живом водом, баш поред ивице припитомљеног шумовитог краја? на часовницима је тачно девет свештеник гледа ка помоћницима који климају главама, а онда подиже руке ка ди- вотама царства небескога зазвавши духа светога црквени помоћници, стоје, дуго стоје пуни трепета будући најближи тај- ни службе божије паства, са смјерношћу, стоји и сједи неки су у пиџамама и кућ- ним папучама неки носе катетере нешто мало необично за православни храм да има много болника понекад им очи горе са чежњом за додиром христових хаљина, попут оне жене а онда и доктори, меди- цинске сестре и помоћно особље бол- нице у својим униформама у молитвама траже снаге и поуздања да попут светих бесребреника козме и дамјана лијече христовом помоћу пјевница је ту одмах, три, четири ко- рака испред, ипак, многе су степенице до ње, горе високо да, загледан у висину гласова налазимо те анђеле гдје кличу са људима, гдје кличу небеса а за пјевни- цом су само три жене, три супруге и један побожан млади човјек много је болника, има их и у колицима некима су погледи јаки, пуни воље и по- уздања сви, пак, пажљиво гледају у пу- тир и моле се свештеник чита имена за оздрављење свих сабраних болника сада је све у молитви, читав живот одједном постаје вријеме од првог до посљедњег слова молитве а, онда, из једног кутка храма дола- зе дјечији гласови дјечији? анђелски? дјеца прилазе са мајкама у реду да пје- вају молитву господњу царство дје- це постаде храм светог стефана и христова ријеч постаде ријеч дјечија сви слушају са пажњом, као да ослуш- кују свод како се помјера сада све бруји и све је у сагласју са божанским зако- ном ненадано, почињем и ја да пјевам „господе помилуј!“ на прозору се птица појави- ла свештеник је изнио тело и крв христову и болници одједном поста- ше сви помишљам и сам да сам боле- стан однекуд јер свима треба лијека од воде живота благодат се разли- ва у нади за изљечење и вјечни жи- вот по душама и тијелима сабраних христос је окупио људе да би их сједи- нио са собом сведочанство сада је све у молитви, читав живот одједном постаје вријеме од првог до последњег слова молитве новембар/децембар 2013 63 за оца милића драговића сам први пут чуо пре неких осам година када сам добио диск на коме су се биле снимљене његове беседе од тада па до данас моје поштовање према овом неу- морном свештенику и мисионару право- славља само се повећавало исти тај прота милић је пре неколи- ко година оформио сајт посвећен храму светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу, у коме је старешина, на адреси otacmiliccom приликом прегледања се види да нагласак овог пројекта није на естетици, већ на садржају којим исти за- иста обилује, нарочито ако се посетилац удуби и крене у претраживање на насловној страни сајта налазе се рас- поред богослужења, биографије надлеж- ног епископа јована и блаженопочившег хризостома, као и самог оца милића, а ту су и најаве предавања и трибина уз кратку протину биографију постоји и поље питајте оца милића, које води до имејл-клијента, тако да се проти драго- вићу може поставити неко питање сле- дећа ставка је историја у том делу се говори о историјату цркве и ту можемо сазнати интересантне податке везане за дотични храм, који је саграђен 1721 годи- не, а касније наново подигнут на темељима постојећег 1828 године такође је наведен интересантан податак – да је пре одласка турака у ужицу било чак 34 џамије, као и чињеница да је 1890 године звоник висок 18 метара подигао један ужички спахија претражујући даље наићи ћемо на страницу стваралаштво, на којој су скупљени радови настали при храму све- тог марка, од којих издвајамо занимљиве текстове настале на разне актуелне теме: „а шта ако се не покатоличимо“, „визија бога“, „дечански рукописи“, „док палиш свеће, прочитај“ – неки су од назива ових текстова који су садржајни, питки и јасни ту је и књига у pdf формату – како заједно, а од бога различити – која садржи збир- ку беседа са једног од два сабора бесед- ништва која је организовао отац милић од осталих текстова издваја се прилог који је у свом стилу написао наш познати писац момо капор, под називом „имати или немати“, а ту су и календар цркве све- тог марка, као и иконе које су иконописа- ли верујући који припадају овом храму затим следе јако лепе фотографије ту су и албуми настали на богослужењима за празнике врбица, савиндан, богојављење, васкрс, затим са поклоничког путовања, као и оне са гостовања нашег познатог писца матије бећковића у овом делу сајта сазнајемо да се у овом храму свеноћно бденије служи јед- ном годишње, на празник обрезања го- сподњег следећа рубрика, под називом видео, свакако је најзначајнији део овог интернет-пројекта у истој се налазе сортирани видео записи у следећим ка- тегоријама: часови веронауке, азбука хришћанства, духовна мисао, хришћан- ски живот, сабор беседништва, филмо- ви, српски дом „стефан лазаревић“ и е-мисија otacmiliccom протонамесник горан живковић интернет-сајт протопрезвитера милића драговића 64 6/2013 веронаука за средњошколце отац милић свакако има дар живе речи и он те своје таланте путем ових јавних беседи по- стављених на познатим серви- сима youtube и vimeo обилато умножава теме које се трети- рају у овим видео записима су врло актуелне и свестране, а сем аутора сајта ту можемо чути клирике о александра јевтића, о љубана петровића, јерођакона јустина итд, али и световне мудре главе као што су професори владета јеротић и влајко пановић у својим излагањима они се баве про- блематиком која интересује широк круг људи то су, као што можемо видети на сајту, тематика родитељства, затим традиционализам и модерни- зам, пост и наше време, однос цркве и друштва, брак и наше време, црква и фундаментали- зам, одговорност православ- них хришћана, св василије острошки и наше време, како одвојити битно од небитног, чекање дана господњег, криза савремене породице, свети сава и до- ситеј обрадовић, црква и култура, по- слушност и слобода, да ли су живи наши мртви, зло и ми, христос и ми, света ли- тургија и ми, црква и здравље, црква и млади, зашто бити моралан итд актуел- но да актуелније не може бити азбука хришћанства је питки катихизис којим прота милић у православно хришћан- ство уводи неупућене – узлазним кора- ком, од слова а до слова ш такође, видео записи из веронауке за средњошколце су нешто што је јако потребно данас и што свакако може бити од користи вероучи- тељима који предају у средњим школама следећа ставка менија је посвећена ра- дио станици „свети марко“ која се за сада емитује само у интернет форми тј путем веб-стриминга, али са планом да ускоро постане локална радио станица радио се може пратити путем неколико најпопуларнијих софтверских стриминг решења као што су winamp, windows media player итд у рубрици контакт, сем поштанске адресе, телефона и имејл-адресе може- те видети и гуглову мапу храма и тако га лако наћи уколико се нађете на пропуто- вању кроз ужице све у свему, интернет-сајт о милића је један од посећенијих православних сајто- ва и ту посећеност он свакако и заслужује mоже се рећи да овај пројекат може по- служити као пример и образац како један парохијски сајт треба да изгледа, нарочи- то по свом садржају аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову
Свеска: 334 | Света тајна крштења
... Фотографија на насловној страни корице: Крштава се слушкиња Божија фото: Архива Епархије бачке Фотографија на другој страни корице: Печат дара Духа Светога фото: Архива Епархије далматинске Фотографија на трећој страни корице: Крст је сила и знамење фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Звоник манастира Бањска фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 334, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2013 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света тајна Крштења цена 90 динара Реч уредника Дар новог живота у Христу 3 Светачник Свети Григорије Палама о знању 4 Стари Завет Велики Пророк Исаија 7 Догматске теме Сократова радост и Христова туга 9 Светачник Личност Св Владике Николаја Жичког као спона између Србије и Енглеске 12 Светли ликови историје СПЦ Стазама Његошеве духовности 17 Тема броја Погружење у Христа 21 Старозаветни праобрази Светог Просвећења 24 Света тајна Крштења из догматског угла 26 Проповедање Христа Распетога о празнику Богојављења 31 Празник Обрезања Господњег 34 Елемент воде као литургијско -богословски символ и Света тајна Крштења 36 Разговор са протом 40 Многодетне хришћанске породице Коларовићи из Сремских Карловаца 44 „Идите и научите све народе“ Православна мисија на Филипинима 52 Путописи Света гора руског севера 57 Сведочанство Параклис Светога Првомученика и Архиђакона Стефана 61 Е-мисија otacmilic com 63 2 6/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на
... Фотографија на насловној страни корице: Крштава се слушкиња Божија фото: Архива Епархије бачке Фотографија на другој страни корице: Печат дара Духа Светога фото: Архива Епархије далматинске Фотографија на трећој страни корице: Крст је сила и знамење фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Звоник манастира Бањска фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 334, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2013 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света тајна Крштења цена 90 динара Реч уредника Дар новог живота у Христу 3 Светачник Свети Григорије Палама о знању 4 Стари Завет Велики Пророк Исаија 7 Догматске теме Сократова радост и Христова туга 9 Светачник Личност Св Владике Николаја Жичког као спона између Србије и Енглеске 12 Светли ликови историје СПЦ Стазама Његошеве духовности 17 Тема броја Погружење у Христа 21 Старозаветни праобрази Светог Просвећења 24 Света тајна Крштења из догматског угла 26 Проповедање Христа Распетога о празнику Богојављења 31 Празник Обрезања Господњег 34 Елемент воде као литургијско -богословски символ и Света тајна Крштења 36 Разговор са протом 40 Многодетне хришћанске породице Коларовићи из Сремских Карловаца 44 „Идите и научите све народе“ Православна мисија на Филипинима 52 Путописи Света гора руског севера 57 Сведочанство Параклис Светога Првомученика и Архиђакона Стефана 61 Е-мисија otacmilic com 63 2 6/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на
Одреднице:
19
Свеска: 335 | Савремени светогорски старци
...ако у светлу наведене реченице светог јована златоустогАНАЛИЗ?📌 ирамо
данашњу ситуацију, уочићемо да је врло
мали проценат оних који очајавају због
тога што наносе другима зло са друге
стране, пр
...ако у светлу наведене реченице светог јована златоустог
МЕТА инфо: Р:21359 К:166352 Д:92
| Свеска 335 |
Свеска: 335 | Савремени светогорски старци
... предлаже је отрежњење њего- ва мисао да: „време за очајање није оно у којем нам се зло наноси, него оно у којем зло чинимо“,4 довољно говори о разлици терапевтике исцељења од импровиза- ције разних модерних метода покушаја залечења страдалног човека, па макар и грехом ако у светлу наведене реченице светог јована златоустог анализирамо данашњу ситуацију, уочићемо да је врло мали проценат оних који очајавају због тога што наносе другима зло са друге стране, препуне су клинике и исповедао- нице оних који се жале да им се зло наноси христос се оваплотио и страдао и вас- крсао и тиме нам је својом безграничном љубављу отворио врата наде и оповргао све тезе о оправданости очајања уместо опседнутости било чиме што нас затвара у круг пропадљивог времена, свети јо- ван златоусти је напојен вером васкрсења правац антропологије усмерио од депре- сивности ка будућем веку христовог до- ласка есхатологија као утеха већ наступа кроз свету литургију као смисао сваког подвига сасвим отрежњујуће и оптими- стично звуче светитељеве речи: „требало би помишљати и на то да је време награда и венаца будући век, а да је сада време за борбу и труд“5 аутор је свештеник при храму рођења пресвете богородице у шљивовици (чајетина) 4 исто, 176 5 исто, 137 „очајање по богу“ у времену неопатристичке синтезе богословља, покушаја да се савреме- ном човеку помогне кроз утемељење у изворном предању цркве, приметно место заузима осветљавање проблема депресивности митрополит јеротеј (влахос), један од представника неопа- тристичког богословља, пише: „многи светитељи говоре о очајању по богу човек треба да престане да верује у идола сопственог „ја“, јер он је извор великих поремећаја али, упоредо са тим „великим уводом у очајање“, треба однеговати наду по богу, то јест тре- ба да верујем у сопствено бедно стање и бескорисност, али упоредо са тим треба да верујем у велику љубав, чове- кољубље и милост божију“ 8 1/2014 мирооли јероеј влахос светачник божанска реч јеванђеља, која долази са амвона цркве, садржи различита семена истине и богопознања нека изучавање божанске речи буде наслада и храна нашега живота ја, децо, сваке вечери читам јеванђеље да би се господ уселио у мене са је- ванђељем долази до прожимања између распетог јагњета и наше душе ми, људи, ми смо сви позвани да будемо свети да постанемо благопријатни мирис хри- стов наш циљ је да одговоримо на позив божији и да постанемо светлост да др- жањем јеванђеља постанемо реч божија дакле, неко унутар цркве пригра- би божанску реч и одлази у пустиње да остварује јеванђеље, док други узима је- ванђеље и одлази у африку, у азију итд да просвећује људе као свештеноапостол други опет узима божанско семе и об- рађује га у заједници као епископ, или као свештеник, или као глава породице и сеје реч божију међутим, свако од нас је при- мио јеванђеље са свете трпезе и дошао у манастир да би славио бога испуњавајући његове заповести сваки манастир је један прелаз, једна лађа, која ће да нас пребаци на небеску обалу управо ово путовање ме данас заокупља препреку смрти треба да раз- бијемо жудњом за вечним животом раз- мишљао сам, дакле, како бисмо поруку смрти могли да доживљавамо више као радосну вест недавно смо помињали нека божанска откривења која је имао митрополит е у својим последњим тре- нуцима и душа наша се обрадовала заиста, знамо да човек који љуби бога добија таква откривења у последњим тре- нуцима свога живота већ у овом животу, господ му показује каква га задовољства чекају на слављу прворођених, тамо где царује светлост, тамо где је нестворена светлост светлија од снега живот на небу је најслађа, најсветлија светлост чезнем за тим најсветлијим, као снег белим животом царства божијег зато не постоји радоснији догађај од овог прелаза на супротну обалу ако оволико чезнемо за боравком на некој плажи, на пример на крфу, или на св дионисију, где бисмо гледали земаљске лепоте, у којима смо већ уживали, замислите ко- лико би требало да чезнемо за преласком у други живот, у вечну светлост у мана- стиру се врши ова припрема за прелазак на небеску обалу царства божијег и ако се већ од сада упознамо са добрима горњег света, имаћемо један добар збор пријатеља светитеља, који ће нас пратити у време нашег одласка са коликом благодарношћу треба да ишчекујемо смрт! да јој се не супрот- стављамо као ножу који ће да нас одсе- че од живота, већ да гледамо на њу као на светлосна врата која ће нас увести у вечност ово је моја данашња мисао већ смо више пута рекли да смрт треба беседа о дамаскина катракулиса (†2001) жудња за вечношћу „да, доћи ћу брзо амин; да, дођи, господе исусе“ (откр 22, 12; 20) превод са грчког: никола јоцић јануар/фебруар 2014 9 беседе учинити радосном да јој не пркосимо страхом једном за свагда се христос разапе и васкрсе уништивши снагу смр- ти, разоривши кључеве ада двери се отворише, и од сада слободно свако, ве- рујући, може да уђе у вечно блаженство међутим, шта је то због чега ћемо да за- желимо смрт? пламен освежавајуће љу- бави према богу распаљује жеђ вечног живота „заволите бога и наћи ћете бла- годат вечну и одмор са свима светима“, каже химнограф (служба св антонију, слава на литији) ако наше срце гори од божанске љу- бави, господ ће одговорити одмах на ту љубав коју ћемо му принети и обрадоваће нас вечним зрењем његовог божанског лика рећи ћете ми: „добро, сада рас- прављамо о овој теми али чим доспемо у час смрти, одмах нас обузима неки страх“ заиста, животно искуство тако говори међутим, онај који верује не суочава се са том бојазни и размишљао сам данас како да осете ови верници, велики борци, које господ обавештава – или он сам или кроз богородицу, или кроз његове свете – „убрзо ћу те узети“ замислите шта ће осетити ти људи у својој души! каква ра- дост ће испунити њихово постојање када се буду спремали да пређу у вечност! бог не пружа овај велики дар само одабра- нима, већ свима онима који тај дар желе говорио сам данас сам себи: „питам се да ли је тешко да и нас благодат божија удо- стоји како би стигли у овај радосни тре- нутак и да чујемо радосну вест?“ кажемо да смо заволели бога шта је љубав божија? весеље и радост! како је дакле могуће да онда када стигне смрт, да нас тада обузме несрећа и мрак, када је љубав божија, светлост, и вечност, и не- изрециви мир нисмо још увек у себи до- бро обрадили питање смрти и још нисмо стигли у то стање да имамо пуно сазнање бесмртног живота и искуство вечности у то верујемо, то сви знамо, али то не очекујемо као радосни догађај, иако смо ми управо због тога побегли од света, да бисмо достигли тај радосни тренутак одласка из садашњег века у будућност, према вечности заволесте бога! како љубимо бога? само речима? да ли је могуће да неки чо- век каже: „волим бога“, а да његова дела буду супротна, противна божанском за- кону? да ли је могуће да тај човек не прак- тикује јеванђеље? шта значи када каже- мо да смо узели јеванђеље у наше руке и да смо обећали да ћемо га реализовати? значи да ћемо живети у сагласности са заповестима христовим, да ћемо држати јеванђеље и да ћемо га поново положи- ти на свету трпезу православне цркве, исповедајући да смо остали „верни до смрти“, говорећи: трку заврших, веру одр- жах сад ме чека венац правде, који ће ми у онај дан дати господ, праведни судија (2тим 4, 7–8) нека се удостоји наша душа да каже ове речи богу и љубави божијој шта год ми чинили, колико год по- кушавали и трудили се, уколико се не оријентишемо према вечном животу и невечерњем царству, мислим да у себи нећемо имати откривење спасења када држим заповести, моја савест је спокој- на пред богом али, да бисмо успешно достигли савршени спокој, неопходно је старати се о очекивању нашег одласка и неговати жеђ тог истог тренутка смрти да ли сте приметили? чим чујемо реч „смрт“, хвата нас страх међутим, сви треба да имамо жеђ за смрћу, поготово монаси, али и сваки хришћанин сви тре- ба да жеднимо за тим часом нашег пре- ласка у небеске шаторе сви светитељи цркве наше су имали ову жеђ, имају је и данашњи свети, а особито светогорци али, и они верујући у свету, и трудбени- ци јеванђеља, и свештеноапостоли овом жеђу за смрћу остварују божанску реч и чине дела вере, померају чак и планине дакле, и ми кроз веру треба да премести- мо нашу душу и да је преселимо из ада у царство божије 10 1/2014 беседе замолимо господа да нам отвори свет- лосне хоризонте вере и љубави према њему вера није проста ствар, није ни човек који је икона божија човек има не- ограничене димензије пошто је створен „по икони божијој“, човек је усмерен ка бескрају, према горњем јерусалиму када кажем „усмеравам се ка бескрају“ значи да мислим на бесконачног бога и на мој прелазак у вечност али како ћу заволети бога? како ћу от- ворити моју душу за њега и како ћу ста- вити све моје постојање у љубав његову? постоје многи начини љубави божије онда када је човек намерен да се жртвује за бога, тад он не чини сагрешења зар није тако, децо? пази на свој говор, пази на своје мисли и на своје расположење љубављу божијом одмах се отварају хо- ризонти душе и човек постаје широм от- ворен његово постојање се одмах шири јер тежи бескрајном богу и вечном живо- ту заволели смо тог бесконачног бога и почели смо да га срећемо зато нас успо- којава тишина и пустиња не одмара нас свет и оно што је од света, већ само тиши- на и пустиња и желимо да у нашој души завлада мир божији и љубав божија када кажем „волим бога“, тада се моје срце одмах уоквирује благословом бог – као што смо размотрили више пута – је- сте „љубоморко“ за сваку душу жели је целу за себе жели да је прослави, жели да је испуни благодаћу његовом бог нема потребу за нашом љубављу али зато што исти он има бесконачну и непојмљиву љубав, зато он жели нашу целокупну душу близу себе ако се усуђујемо да кажемо како смо заволели бога, разумете ли каква је љубав божија према нама! зато наша мисао треба целог дана да буде прикована за бога да не чинимо ништа ни за длаку ван његове љу- бави да не управљамо пре- већ у овом животу, господ му показује каква га задовољства чекају на слављу прворођених, тамо где царује светлост, тамо где је нестворена светлост светлија од снега сарац дамаскин каракулис јануар/фебруар 2014 11 ма свету никакав поглед, ни лево ни дес- но да нас привлачи само лице господње нека наш поглед буде нетремице уперен на супротну обалу треба да ишчекује- мо радосни прелазак, не смрт уништења и мрака, већ прелазак у незалазну свет- лост, нестворену светлост, вечну свет- лост, блиставу славу божију и неизрециво блистање царства његовог треба да очи душе наше гледају божанским очима да положимо сами себе у божански вид и да се тамо одмарамо тада ћемо бити слобод- ни за отварања хоризоната вечности чинодејства цркве садрже молитве отаца које изражавају све молбе душе наше али, сви ми понаособ имамо свој начин изражавања којим приносимо наше тајне богу желимо да попричамо са нашим верним пријатељем зар није тако? питање нашег преласка јесте јед- на тајна живота, желим да то расправим изблиза са богом, желим да ми припреми упокојење јер једном за свагда ишчекујем ту пасху душе моје, нећу потребовати ни- каквог починка све док не поразговарам изблиза са богом, како би успокојио у мени ту жељу, ту чежњу, да тако кажемо немојте ме погрешно разумети што кажем „чежња“ за смрћу чезнем за пре- ласком у небески свет тако је! зато ми који верујемо у бога и занимамо се за љубав божију, дошли смо овде управо због тог путовања нас очекује бог, жи- вот, вечност, блаженство! не треба да имамо никакво оклевање од смрти, већ једно радосно ишчекивање, једну чежњу за тим тренутком када ће доћи смрт не треба да нас паралише нимало она је један празник за нас то је празник пре- ласка човека на небо зато и славимо светитеље у дан њиховог уснућа видели сте, василије велики је умро у 49 годи- ни умро је као млад али, то се њега није тицало спремио је своју карту ушао имајмо сигурну наду и увереност у милост небескога оца и размишљајмо о сусрету са господом „када ћу доћи господе крај тебе? када ћу те угледати? када ће лице твоје непрестано радовати душу моју?“ гроб сарца дамаскина каракулиса 12 1/2014 беседе је унутра, у лађу, и прешао преко, на небеску обалу не смемо никада да сметнемо са ума да ћемо умрети не зато што просто имам страх од умирања нити, пазићу да не са- грешим зато што ћу умрети не таква раз- мишљања! већ, да се боље припремим, да заволим прелазак, зато што волим бога! хоћу да идем да га видим како кажу: же- лим да га видим! апостол павле је рекао: имам жељу умрети и са христом бити (фил 1, 23) било како било, он је желео да га види и да прозбори с њим лицем у лице према томе, ако смо „суви“ монаси, ако смо ненатопљени сузама љубави и благо- дарности, ако нисмо предани божанској љубави, ако нисмо душе заљубљене у же- ника христа, шта смо дошли да радимо овде? делимо зло? не! будимо живи људи, будни, „чежњивци“ преласка тада не- стају светска интересовања, бриге света, светске жеље када смо посвећени само љубави божијој, тада смо сједињени сви међусобно нека нас разгорева ова љу- бав божија и љубав пресељења у дворац свецара христа! чезнем за неким путовањем! хоћу да идем тамо негде! ако толико желимо да идемо и поклонимо се једном светом ме- сту, замислите колико више треба да има- мо чежње за вечним путовањем које ће нас одвести у свети јерусалим, који не по- требује ни сунца ни месеца да му светле, јер га слава божија просветли и светлост је његова јагње, како пише у откривењу (отк 21, 23) ова слава нас очекује дакле, треба да будемо свагда спрем- ни, тако да нас смрт не би паралисала и уплашила напротив, треба да очекујемо објашњење одавде и објашњење тамо нека нас заинтригира предивна „занесе- ност“ овде постојимо, али на небу мис- лено битишемо зажелимо живоносну смрт ова смрт јесте живот свагда нека ме брине то како да учиним час смрти, дан позива господњег, даном радости и празника! сагледавајмо наш излазак као највеће славље, најрадоснији дан, зато што ћемо тада прећи у љубав божију! нећу да тугујем зато што ћу умрети, већ напротив, хоћу да се радујем и да кажем: „слава теби боже! слава теби боже, што си ме позвао да одем!“ ово је један врло осетљив посао, то да можемо у том критичном тренутку да кажемо: „слава теби боже што си ме позвао да одем из садашњег света како би посматрао славу лица твога у вечно- сти!“ ово делање потребује велику пажњу, велико смирење и велику љубав према непријатељима без ове љубави не можемо учинити ништа то је пасош за вечно путовање свакако, треба да имамо поуздање у милост божију, тада ће нас помилова- ти господ дан смрти није стање безнађа и разочарења које спречава наду у ми- лост божију помиловаће нас бог поред све наше недостојности помиловаће нас бог! имајмо сигурну наду и увереност у милост небескога оца и размишљај- мо о сусрету са господом „када ћу доћи господе крај тебе? када ћу те угледати? када ће лице твоје непрестано радо- вати душу моју?“ ако се старамо о ономе што долази по- сле гроба ако је мој ум стално у богу, онда не грешим, и онда ћу моћи да раз- бијем та врата смрти, како би ми она била отворена још у садашњем животу тада ћу моћи да усправно стојим на међи овозе- маљског живота која ће бити моје узле- тиште, одакле ћу са радошћу полетети у бескрајно блаженство зато што ћемо отићи из живота неочекивано јер нас чека господ чека нас чека нас он је неописива радост, веч- ни живот, ужарена слаткоћа, тросунча- на слава! помолите се богу да ми дарује хришћански крај, да умрем усправан и да ме удостоји да умрем за љубав његову смрт је слобода! будимо радосни када размишљамо о смрти то ће помоћи нама лично, али и цркви јануар/фебруар 2014 13 двадесети век биће запамћен у историји наше цркве и по снаж- ним, дубоким порукама три вели- ка духовника почетком века, старац си- луан са свете горе поручује: „држи свој ум у аду, и не очајавај“ била је то снажна порука о смирењу и спасењу од оца та- деја добијамо изузетан бисер духовне и животне мудрости: „какве су ти мисли, такав ти је и живот“ трећу поруку нам шаље блаженопочивши патријарх павле у времену страдања деведесетих година – призива нас себи самима и опомиње ре- чима: „будимо људи“ у ове две речи стају томови књига оне погађају у дубину срца сваког човека, било да је он религиозан или нерелиго- зан људи неизграђене хришћанске вере ове речи доживљавају као моралну или хуману поруку, као поруку која погађа центар људскости у сваком човеку прет- постављамо да би је многи интерпрети- рали и као позив да се буде цивилизован, културан и исправан грађанин који по- штује грађанске законе за посвећене хришћане ове речи треба- ло би да значе много више оне нас пози- вају да се упитамо шта значи бити човек пред богом, пред собом и пред другим људима будимо људи! али како? човек као боголико биће већ у том свом назначењу проналази одговор на питање: шта значи бити човек? бити чо- век не значи само испуњавати социјалне норме исправног и пожељног понашања или досегнути висок степен испуњења и остварења властите личности, већ бити човек примарно и суштински значи от- кривање и освешћивање своје боголи- кости ко је какав човек зависи, запра- во, од личног односа према богу ово је тешка и неприхватљива констатација за оне који (мисле да) немају никакав однос према богу, јер би то у крајњој консеквен- ци за њих значило да онај ко не верује у бога не може бити добар и племенит чо- век наравно да може овде се, међутим, ради о томе да лични однос верујућег човека према богу (треба да) изражава истовремено и лични однос према свим вредностима које бог као личност пер- сонализује – апсолутна доброта, љубав, мудрост, правда, истина, мир, слобода ми у односу на те вредности полажемо испит човечности дакле, лични однос три асоцијације на „будимо људи“ трагајући за одговором на питање како бити или постати човек, јављају нам се три асоцијације на три суштинска појма за постизање тог циља то су: страх господњи, савест и прволик по коме смо саздани виктор вицановић 14 1/2014 хришћанска етика хришћанина према богу јесте истовреме- но и његов одговор на наведене вредно- сти које бог оличава трагајући за одговором на питање како бити или постати човек, јављају нам се три асоцијације на три суштинска пој- ма или услова за постизање тог циља то су: страх господњи, савест и прволик по коме смо саздани страх господњи – „почетак је мудро- сти страх господњи“, читамо у псалти- ру (пс 111) и у причама соломоновим (1, 7; 9, 10), а и код пророка исаије (33, 6) („страх господњи биће благо твоје“) страх као негативна и непријатна емо- ција овде се, изненађујуће, појављује у по- зитивном контексту то је због тога што реалан (оправдан) страх има важну био- лошку функцију упозорења и припреме за опасност исту улогу има и страх го- сподњи у духовном и моралном животу он је попут имунолошког система – шти- ти нас од упада греховних помисли и пред- лога страх господњи значи будност, стра- жење, обазривост на страх господњи не односе се речи: „савршена љубав изгони страх напоље“ (1јн 4, 18) однос страхопо- штовања према богу постоји у свим обли- цима побожности: и код оних који бојећи се казне
... предлаже је отрежњење њего- ва мисао да: „време за очајање није оно у којем нам се зло наноси, него оно у којем зло чинимо“,4 довољно говори о разлици терапевтике исцељења од импровиза- ције разних модерних метода покушаја залечења страдалног човека, па макар и грехом ако у светлу наведене реченице светог јована златоустог анализирамо данашњу ситуацију, уочићемо да је врло мали проценат оних који очајавају због тога што наносе другима зло са друге стране, препуне су клинике и исповедао- нице оних који се жале да им се зло наноси христос се оваплотио и страдао и вас- крсао и тиме нам је својом безграничном љубављу отворио врата наде и оповргао све тезе о оправданости очајања уместо опседнутости било чиме што нас затвара у круг пропадљивог времена, свети јо- ван златоусти је напојен вером васкрсења правац антропологије усмерио од депре- сивности ка будућем веку христовог до- ласка есхатологија као утеха већ наступа кроз свету литургију као смисао сваког подвига сасвим отрежњујуће и оптими- стично звуче светитељеве речи: „требало би помишљати и на то да је време награда и венаца будући век, а да је сада време за борбу и труд“5 аутор је свештеник при храму рођења пресвете богородице у шљивовици (чајетина) 4 исто, 176 5 исто, 137 „очајање по богу“ у времену неопатристичке синтезе богословља, покушаја да се савреме- ном човеку помогне кроз утемељење у изворном предању цркве, приметно место заузима осветљавање проблема депресивности митрополит јеротеј (влахос), један од представника неопа- тристичког богословља, пише: „многи светитељи говоре о очајању по богу човек треба да престане да верује у идола сопственог „ја“, јер он је извор великих поремећаја али, упоредо са тим „великим уводом у очајање“, треба однеговати наду по богу, то јест тре- ба да верујем у сопствено бедно стање и бескорисност, али упоредо са тим треба да верујем у велику љубав, чове- кољубље и милост божију“ 8 1/2014 мирооли јероеј влахос светачник божанска реч јеванђеља, која долази са амвона цркве, садржи различита семена истине и богопознања нека изучавање божанске речи буде наслада и храна нашега живота ја, децо, сваке вечери читам јеванђеље да би се господ уселио у мене са је- ванђељем долази до прожимања између распетог јагњета и наше душе ми, људи, ми смо сви позвани да будемо свети да постанемо благопријатни мирис хри- стов наш циљ је да одговоримо на позив божији и да постанемо светлост да др- жањем јеванђеља постанемо реч божија дакле, неко унутар цркве пригра- би божанску реч и одлази у пустиње да остварује јеванђеље, док други узима је- ванђеље и одлази у африку, у азију итд да просвећује људе као свештеноапостол други опет узима божанско семе и об- рађује га у заједници као епископ, или као свештеник, или као глава породице и сеје реч божију међутим, свако од нас је при- мио јеванђеље са свете трпезе и дошао у манастир да би славио бога испуњавајући његове заповести сваки манастир је један прелаз, једна лађа, која ће да нас пребаци на небеску обалу управо ово путовање ме данас заокупља препреку смрти треба да раз- бијемо жудњом за вечним животом раз- мишљао сам, дакле, како бисмо поруку смрти могли да доживљавамо више као радосну вест недавно смо помињали нека божанска откривења која је имао митрополит е у својим последњим тре- нуцима и душа наша се обрадовала заиста, знамо да човек који љуби бога добија таква откривења у последњим тре- нуцима свога живота већ у овом животу, господ му показује каква га задовољства чекају на слављу прворођених, тамо где царује светлост, тамо где је нестворена светлост светлија од снега живот на небу је најслађа, најсветлија светлост чезнем за тим најсветлијим, као снег белим животом царства божијег зато не постоји радоснији догађај од овог прелаза на супротну обалу ако оволико чезнемо за боравком на некој плажи, на пример на крфу, или на св дионисију, где бисмо гледали земаљске лепоте, у којима смо већ уживали, замислите ко- лико би требало да чезнемо за преласком у други живот, у вечну светлост у мана- стиру се врши ова припрема за прелазак на небеску обалу царства божијег и ако се већ од сада упознамо са добрима горњег света, имаћемо један добар збор пријатеља светитеља, који ће нас пратити у време нашег одласка са коликом благодарношћу треба да ишчекујемо смрт! да јој се не супрот- стављамо као ножу који ће да нас одсе- че од живота, већ да гледамо на њу као на светлосна врата која ће нас увести у вечност ово је моја данашња мисао већ смо више пута рекли да смрт треба беседа о дамаскина катракулиса (†2001) жудња за вечношћу „да, доћи ћу брзо амин; да, дођи, господе исусе“ (откр 22, 12; 20) превод са грчког: никола јоцић јануар/фебруар 2014 9 беседе учинити радосном да јој не пркосимо страхом једном за свагда се христос разапе и васкрсе уништивши снагу смр- ти, разоривши кључеве ада двери се отворише, и од сада слободно свако, ве- рујући, може да уђе у вечно блаженство међутим, шта је то због чега ћемо да за- желимо смрт? пламен освежавајуће љу- бави према богу распаљује жеђ вечног живота „заволите бога и наћи ћете бла- годат вечну и одмор са свима светима“, каже химнограф (служба св антонију, слава на литији) ако наше срце гори од божанске љу- бави, господ ће одговорити одмах на ту љубав коју ћемо му принети и обрадоваће нас вечним зрењем његовог божанског лика рећи ћете ми: „добро, сада рас- прављамо о овој теми али чим доспемо у час смрти, одмах нас обузима неки страх“ заиста, животно искуство тако говори међутим, онај који верује не суочава се са том бојазни и размишљао сам данас како да осете ови верници, велики борци, које господ обавештава – или он сам или кроз богородицу, или кроз његове свете – „убрзо ћу те узети“ замислите шта ће осетити ти људи у својој души! каква ра- дост ће испунити њихово постојање када се буду спремали да пређу у вечност! бог не пружа овај велики дар само одабра- нима, већ свима онима који тај дар желе говорио сам данас сам себи: „питам се да ли је тешко да и нас благодат божија удо- стоји како би стигли у овај радосни тре- нутак и да чујемо радосну вест?“ кажемо да смо заволели бога шта је љубав божија? весеље и радост! како је дакле могуће да онда када стигне смрт, да нас тада обузме несрећа и мрак, када је љубав божија, светлост, и вечност, и не- изрециви мир нисмо још увек у себи до- бро обрадили питање смрти и још нисмо стигли у то стање да имамо пуно сазнање бесмртног живота и искуство вечности у то верујемо, то сви знамо, али то не очекујемо као радосни догађај, иако смо ми управо због тога побегли од света, да бисмо достигли тај радосни тренутак одласка из садашњег века у будућност, према вечности заволесте бога! како љубимо бога? само речима? да ли је могуће да неки чо- век каже: „волим бога“, а да његова дела буду супротна, противна божанском за- кону? да ли је могуће да тај човек не прак- тикује јеванђеље? шта значи када каже- мо да смо узели јеванђеље у наше руке и да смо обећали да ћемо га реализовати? значи да ћемо живети у сагласности са заповестима христовим, да ћемо држати јеванђеље и да ћемо га поново положи- ти на свету трпезу православне цркве, исповедајући да смо остали „верни до смрти“, говорећи: трку заврших, веру одр- жах сад ме чека венац правде, који ће ми у онај дан дати господ, праведни судија (2тим 4, 7–8) нека се удостоји наша душа да каже ове речи богу и љубави божијој шта год ми чинили, колико год по- кушавали и трудили се, уколико се не оријентишемо према вечном животу и невечерњем царству, мислим да у себи нећемо имати откривење спасења када држим заповести, моја савест је спокој- на пред богом али, да бисмо успешно достигли савршени спокој, неопходно је старати се о очекивању нашег одласка и неговати жеђ тог истог тренутка смрти да ли сте приметили? чим чујемо реч „смрт“, хвата нас страх међутим, сви треба да имамо жеђ за смрћу, поготово монаси, али и сваки хришћанин сви тре- ба да жеднимо за тим часом нашег пре- ласка у небеске шаторе сви светитељи цркве наше су имали ову жеђ, имају је и данашњи свети, а особито светогорци али, и они верујући у свету, и трудбени- ци јеванђеља, и свештеноапостоли овом жеђу за смрћу остварују божанску реч и чине дела вере, померају чак и планине дакле, и ми кроз веру треба да премести- мо нашу душу и да је преселимо из ада у царство божије 10 1/2014 беседе замолимо господа да нам отвори свет- лосне хоризонте вере и љубави према њему вера није проста ствар, није ни човек који је икона божија човек има не- ограничене димензије пошто је створен „по икони божијој“, човек је усмерен ка бескрају, према горњем јерусалиму када кажем „усмеравам се ка бескрају“ значи да мислим на бесконачног бога и на мој прелазак у вечност али како ћу заволети бога? како ћу от- ворити моју душу за њега и како ћу ста- вити све моје постојање у љубав његову? постоје многи начини љубави божије онда када је човек намерен да се жртвује за бога, тад он не чини сагрешења зар није тако, децо? пази на свој говор, пази на своје мисли и на своје расположење љубављу божијом одмах се отварају хо- ризонти душе и човек постаје широм от- ворен његово постојање се одмах шири јер тежи бескрајном богу и вечном живо- ту заволели смо тог бесконачног бога и почели смо да га срећемо зато нас успо- којава тишина и пустиња не одмара нас свет и оно што је од света, већ само тиши- на и пустиња и желимо да у нашој души завлада мир божији и љубав божија када кажем „волим бога“, тада се моје срце одмах уоквирује благословом бог – као што смо размотрили више пута – је- сте „љубоморко“ за сваку душу жели је целу за себе жели да је прослави, жели да је испуни благодаћу његовом бог нема потребу за нашом љубављу али зато што исти он има бесконачну и непојмљиву љубав, зато он жели нашу целокупну душу близу себе ако се усуђујемо да кажемо како смо заволели бога, разумете ли каква је љубав божија према нама! зато наша мисао треба целог дана да буде прикована за бога да не чинимо ништа ни за длаку ван његове љу- бави да не управљамо пре- већ у овом животу, господ му показује каква га задовољства чекају на слављу прворођених, тамо где царује светлост, тамо где је нестворена светлост светлија од снега сарац дамаскин каракулис јануар/фебруар 2014 11 ма свету никакав поглед, ни лево ни дес- но да нас привлачи само лице господње нека наш поглед буде нетремице уперен на супротну обалу треба да ишчекује- мо радосни прелазак, не смрт уништења и мрака, већ прелазак у незалазну свет- лост, нестворену светлост, вечну свет- лост, блиставу славу божију и неизрециво блистање царства његовог треба да очи душе наше гледају божанским очима да положимо сами себе у божански вид и да се тамо одмарамо тада ћемо бити слобод- ни за отварања хоризоната вечности чинодејства цркве садрже молитве отаца које изражавају све молбе душе наше али, сви ми понаособ имамо свој начин изражавања којим приносимо наше тајне богу желимо да попричамо са нашим верним пријатељем зар није тако? питање нашег преласка јесте јед- на тајна живота, желим да то расправим изблиза са богом, желим да ми припреми упокојење јер једном за свагда ишчекујем ту пасху душе моје, нећу потребовати ни- каквог починка све док не поразговарам изблиза са богом, како би успокојио у мени ту жељу, ту чежњу, да тако кажемо немојте ме погрешно разумети што кажем „чежња“ за смрћу чезнем за пре- ласком у небески свет тако је! зато ми који верујемо у бога и занимамо се за љубав божију, дошли смо овде управо због тог путовања нас очекује бог, жи- вот, вечност, блаженство! не треба да имамо никакво оклевање од смрти, већ једно радосно ишчекивање, једну чежњу за тим тренутком када ће доћи смрт не треба да нас паралише нимало она је један празник за нас то је празник пре- ласка човека на небо зато и славимо светитеље у дан њиховог уснућа видели сте, василије велики је умро у 49 годи- ни умро је као млад али, то се њега није тицало спремио је своју карту ушао имајмо сигурну наду и увереност у милост небескога оца и размишљајмо о сусрету са господом „када ћу доћи господе крај тебе? када ћу те угледати? када ће лице твоје непрестано радовати душу моју?“ гроб сарца дамаскина каракулиса 12 1/2014 беседе је унутра, у лађу, и прешао преко, на небеску обалу не смемо никада да сметнемо са ума да ћемо умрети не зато што просто имам страх од умирања нити, пазићу да не са- грешим зато што ћу умрети не таква раз- мишљања! већ, да се боље припремим, да заволим прелазак, зато што волим бога! хоћу да идем да га видим како кажу: же- лим да га видим! апостол павле је рекао: имам жељу умрети и са христом бити (фил 1, 23) било како било, он је желео да га види и да прозбори с њим лицем у лице према томе, ако смо „суви“ монаси, ако смо ненатопљени сузама љубави и благо- дарности, ако нисмо предани божанској љубави, ако нисмо душе заљубљене у же- ника христа, шта смо дошли да радимо овде? делимо зло? не! будимо живи људи, будни, „чежњивци“ преласка тада не- стају светска интересовања, бриге света, светске жеље када смо посвећени само љубави божијој, тада смо сједињени сви међусобно нека нас разгорева ова љу- бав божија и љубав пресељења у дворац свецара христа! чезнем за неким путовањем! хоћу да идем тамо негде! ако толико желимо да идемо и поклонимо се једном светом ме- сту, замислите колико више треба да има- мо чежње за вечним путовањем које ће нас одвести у свети јерусалим, који не по- требује ни сунца ни месеца да му светле, јер га слава божија просветли и светлост је његова јагње, како пише у откривењу (отк 21, 23) ова слава нас очекује дакле, треба да будемо свагда спрем- ни, тако да нас смрт не би паралисала и уплашила напротив, треба да очекујемо објашњење одавде и објашњење тамо нека нас заинтригира предивна „занесе- ност“ овде постојимо, али на небу мис- лено битишемо зажелимо живоносну смрт ова смрт јесте живот свагда нека ме брине то како да учиним час смрти, дан позива господњег, даном радости и празника! сагледавајмо наш излазак као највеће славље, најрадоснији дан, зато што ћемо тада прећи у љубав божију! нећу да тугујем зато што ћу умрети, већ напротив, хоћу да се радујем и да кажем: „слава теби боже! слава теби боже, што си ме позвао да одем!“ ово је један врло осетљив посао, то да можемо у том критичном тренутку да кажемо: „слава теби боже што си ме позвао да одем из садашњег света како би посматрао славу лица твога у вечно- сти!“ ово делање потребује велику пажњу, велико смирење и велику љубав према непријатељима без ове љубави не можемо учинити ништа то је пасош за вечно путовање свакако, треба да имамо поуздање у милост божију, тада ће нас помилова- ти господ дан смрти није стање безнађа и разочарења које спречава наду у ми- лост божију помиловаће нас бог поред све наше недостојности помиловаће нас бог! имајмо сигурну наду и увереност у милост небескога оца и размишљај- мо о сусрету са господом „када ћу доћи господе крај тебе? када ћу те угледати? када ће лице твоје непрестано радо- вати душу моју?“ ако се старамо о ономе што долази по- сле гроба ако је мој ум стално у богу, онда не грешим, и онда ћу моћи да раз- бијем та врата смрти, како би ми она била отворена још у садашњем животу тада ћу моћи да усправно стојим на међи овозе- маљског живота која ће бити моје узле- тиште, одакле ћу са радошћу полетети у бескрајно блаженство зато што ћемо отићи из живота неочекивано јер нас чека господ чека нас чека нас он је неописива радост, веч- ни живот, ужарена слаткоћа, тросунча- на слава! помолите се богу да ми дарује хришћански крај, да умрем усправан и да ме удостоји да умрем за љубав његову смрт је слобода! будимо радосни када размишљамо о смрти то ће помоћи нама лично, али и цркви јануар/фебруар 2014 13 двадесети век биће запамћен у историји наше цркве и по снаж- ним, дубоким порукама три вели- ка духовника почетком века, старац си- луан са свете горе поручује: „држи свој ум у аду, и не очајавај“ била је то снажна порука о смирењу и спасењу од оца та- деја добијамо изузетан бисер духовне и животне мудрости: „какве су ти мисли, такав ти је и живот“ трећу поруку нам шаље блаженопочивши патријарх павле у времену страдања деведесетих година – призива нас себи самима и опомиње ре- чима: „будимо људи“ у ове две речи стају томови књига оне погађају у дубину срца сваког човека, било да је он религиозан или нерелиго- зан људи неизграђене хришћанске вере ове речи доживљавају као моралну или хуману поруку, као поруку која погађа центар људскости у сваком човеку прет- постављамо да би је многи интерпрети- рали и као позив да се буде цивилизован, културан и исправан грађанин који по- штује грађанске законе за посвећене хришћане ове речи треба- ло би да значе много више оне нас пози- вају да се упитамо шта значи бити човек пред богом, пред собом и пред другим људима будимо људи! али како? човек као боголико биће већ у том свом назначењу проналази одговор на питање: шта значи бити човек? бити чо- век не значи само испуњавати социјалне норме исправног и пожељног понашања или досегнути висок степен испуњења и остварења властите личности, већ бити човек примарно и суштински значи от- кривање и освешћивање своје боголи- кости ко је какав човек зависи, запра- во, од личног односа према богу ово је тешка и неприхватљива констатација за оне који (мисле да) немају никакав однос према богу, јер би то у крајњој консеквен- ци за њих значило да онај ко не верује у бога не може бити добар и племенит чо- век наравно да може овде се, међутим, ради о томе да лични однос верујућег човека према богу (треба да) изражава истовремено и лични однос према свим вредностима које бог као личност пер- сонализује – апсолутна доброта, љубав, мудрост, правда, истина, мир, слобода ми у односу на те вредности полажемо испит човечности дакле, лични однос три асоцијације на „будимо људи“ трагајући за одговором на питање како бити или постати човек, јављају нам се три асоцијације на три суштинска појма за постизање тог циља то су: страх господњи, савест и прволик по коме смо саздани виктор вицановић 14 1/2014 хришћанска етика хришћанина према богу јесте истовреме- но и његов одговор на наведене вредно- сти које бог оличава трагајући за одговором на питање како бити или постати човек, јављају нам се три асоцијације на три суштинска пој- ма или услова за постизање тог циља то су: страх господњи, савест и прволик по коме смо саздани страх господњи – „почетак је мудро- сти страх господњи“, читамо у псалти- ру (пс 111) и у причама соломоновим (1, 7; 9, 10), а и код пророка исаије (33, 6) („страх господњи биће благо твоје“) страх као негативна и непријатна емо- ција овде се, изненађујуће, појављује у по- зитивном контексту то је због тога што реалан (оправдан) страх има важну био- лошку функцију упозорења и припреме за опасност исту улогу има и страх го- сподњи у духовном и моралном животу он је попут имунолошког система – шти- ти нас од упада греховних помисли и пред- лога страх господњи значи будност, стра- жење, обазривост на страх господњи не односе се речи: „савршена љубав изгони страх напоље“ (1јн 4, 18) однос страхопо- штовања према богу постоји у свим обли- цима побожности: и код оних који бојећи се казне
Свеска: 335 | Савремени светогорски старци
... Фотографија на насловној страни корице: „А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа“ (Гал 6, 14) Фотографија на другој страни корице: Епископ ваљевски Милутин (Кнежевић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, уклесан на светогорском камену (рад о Воје Билбије) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Пирг при уласку на Св Гору (Уранополис) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 335, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2014 Реч уредника Значај светогорског стараштва за мисију Цркве 2 Ученици веронауке пишу Свети Сава некада, сада и у векове векова 4 Светачник Свети Јован Златоуст о савременом проблему депресивности 6 Беседе Беседа о Дамаскина Катракулиса (†2001) Жудња за вечношћу 9 Хришћанска етика Три асоцијације на „Будимо људи“ 14 Догматске теме Ученост и јеванђелска простота 17 На гласу светости Луди Јован - јуродивац савремене Атине 23 Тема броја „Ренесанса“ 27 Света Гора – академија смиреноумља 31 „Апостолском ревношћу живећи“ 34 Старац Јефрем Катунакијски 36 Српски епископи о Светогорцима 39 Светли ликови историје СПЦ Светогорски старац Исаија Серски 44 Савремени светачник Свети Јован Јаков Хозевитски 47 Многодетне хришћанске породице Породица Адамовић 49 „Идите и научите све народе“ Православна мисија у Индији 57 Трагом Христовим Трагом Христовим 61 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2014 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Савремени светогорски старци цена 90 динара јануар/фебруар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може
... Фотографија на насловној страни корице: „А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа“ (Гал 6, 14) Фотографија на другој страни корице: Епископ ваљевски Милутин (Кнежевић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, уклесан на светогорском камену (рад о Воје Билбије) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Пирг при уласку на Св Гору (Уранополис) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 335, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2014 Реч уредника Значај светогорског стараштва за мисију Цркве 2 Ученици веронауке пишу Свети Сава некада, сада и у векове векова 4 Светачник Свети Јован Златоуст о савременом проблему депресивности 6 Беседе Беседа о Дамаскина Катракулиса (†2001) Жудња за вечношћу 9 Хришћанска етика Три асоцијације на „Будимо људи“ 14 Догматске теме Ученост и јеванђелска простота 17 На гласу светости Луди Јован - јуродивац савремене Атине 23 Тема броја „Ренесанса“ 27 Света Гора – академија смиреноумља 31 „Апостолском ревношћу живећи“ 34 Старац Јефрем Катунакијски 36 Српски епископи о Светогорцима 39 Светли ликови историје СПЦ Светогорски старац Исаија Серски 44 Савремени светачник Свети Јован Јаков Хозевитски 47 Многодетне хришћанске породице Породица Адамовић 49 „Идите и научите све народе“ Православна мисија у Индији 57 Трагом Христовим Трагом Христовим 61 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2014 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Савремени светогорски старци цена 90 динара јануар/фебруар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може
Одреднице:
1. 34900 / ...праћењем развоја психоана- лизе прва бечка школа психо АНАЛИЗ? е и њени изданци се ослањају искључиво на човекову прошлост, индивидуалну и ко- лективну, у намери да разумеју како ...
2. 266407 / ...слику света2 у 1 трећа бечка школа психо АНАЛИЗ? е, чији је оснивач виктор франкл, држи да је квалитетан смисао по- стојања, најзначајнији чинилац стабил ...
3. 267767 / ...за пси- хологију, педагогију, социологију, јер омогућује АНАЛИЗ? у и разуме- вање човековог понашања, омогућује аргумента- тивно подстицање промене животног стила, пружа мо- гућно...
1. 34900 / ...праћењем развоја психоана- лизе прва бечка школа психо АНАЛИЗ? е и њени изданци се ослањају искључиво на човекову прошлост, индивидуалну и ко- лективну, у намери да разумеју како ...
2. 266407 / ...слику света2 у 1 трећа бечка школа психо АНАЛИЗ? е, чији је оснивач виктор франкл, држи да је квалитетан смисао по- стојања, најзначајнији чинилац стабил ...
3. 267767 / ...за пси- хологију, педагогију, социологију, јер омогућује АНАЛИЗ? у и разуме- вање човековог понашања, омогућује аргумента- тивно подстицање промене животног стила, пружа мо- гућно...
20
Свеска: 336 | Православна Црква: стуб и тврђава Истине
...археологијом подразумевају различите ствари сумарномАНАЛИЗ?📌 ом
бројних различитих приступа овој теми и
групишући исте, можемо разликовати три
основна схватања библијске археологије,
ма
...археологијом подразумевају различите ствари сумарном
МЕТА инфо: Р:19324 К:152192 Д:84
| Свеска 336 |
Свеска: 336 | Православна Црква: стуб и тврђава Истине
... 2014 55 појам библијска археологија данас се често сусреће, како у бројним на- учним и популарним часописима и публикацијама тако и у другим сред- ствима масовне комуникације највећи проблем у њеном правилном сагледа- вању и разумевању јесте то што се под библијском археологијом подразумевају различите ствари сумарном анализом бројних различитих приступа овој теми и групишући исте, можемо разликовати три основна схватања библијске археологије, мада и унутар неких од ових општих схва- тања постоје спорови везани за период, хронологију, географску област, приступ артефактима и локалитетима и друго ова три основна схватања могли бисмо дефинисати као: · археолошку библијску археологију · теолошку библијску археологију · фундаменталистичку библијску археологију у археологији се под појмом библијска археологија подразумева, особито у круго- занимљивости библијске археологије појам библијске археологије сумарном анализом бројних различитих приступа овој теми и групишући исте, можемо разликовати три основна схватања библијске археологије – археолошку библијску археологију, теолошку библијску археологију и фундаменталистичку библијску археологију велибор мартиновић од овог броја православног миси- онара отварамо нову сталну рубри- ку под називом „занимљивости би- блијске археологије“ остаци древног града мегидоа (данашњи израел) 56 2/2014 вима израелских археолога, све што је про- нађено у палестини, јер се она доживља- ва као land of the bible [земља библије] (у смислу земље у којој се одиграла већи- на догађаја описаних у библији), или erec jišrael [земља израиљева] − земља обећана родоначелнику аврааму (што је потврђе- но и његовом унуку јакову–израиљу) која је потом била дарована (од бога) склапањем синајског савеза јеврејском изабраном народу као потомцима изра- иљевим ова (археолошка) библијска ар- хеологија представља органски део архео- логије блиског истока о чијој дефиницији, сврси, циљевима и хронолошком распону постоје донекле неусаглашена мишљења из ове перспективе сви артефакти и локалитети пронађени у овој библијској земљи припадају библијској археоло- гији без обзира на то да ли су повезани са библијским казивањима или не овде се сврставају, поред израиљских, и сви локалитети и артефакти који потичу из периода и подручја које библија уопште не помиње, а припадају предјеврејским и нејеврејским становницима и народима палестине да би било јасније о чему гово- римо понудићемо један сликовит пример један од водећих савремених јеврејских археолога амихај мазар (amihai mazar), писац књиге археологија библијске земље: 10 000−586 г пре хр [archaeology of the land of the bible, 10000–586 bce] у којој описује сва важнија открића (локалитете и артефакте) у данашњем израелу, пале- стинским територијама, деловима краље- вине јордан (пре свега источне обале реке јордан и мртвог мора) као и голанске ви- соравни1 и синаја, све поменуте области сматра деловима територије античког из- раела шири појам „библијских земаља“ обухвата територију која представља по- 1 голанску висораван, као део сирије, окупирао је израел 1967 и 1973 г да би касније извршио анексију поменуте територије до данас је ова висораван предмет спора између ове две државе зорницу одигравања догађаја описаних у старом завету − и чине је поред израела и палестине и територије јордана, сирије и либана, док су за разумевање целокуп- ног контекста описаних догађаја важне и територије египта, ирака и турске мазаров преглед почиње епипале- олитском2 натуфијенском културом (10500−8500 г пре хр), а завршава се на- вуходоносоровим разарањем јерусалима 586 г пре хр у истој књизи израиљска племена помињу се први пут у оквири- ма раног гвозденог доба i (1200−1000 2 епипалеолит представља завршни део старијег каменог доба (палеолита) стела моавског цара меше (мисе) (840 г пр хр; чува се у лувру) занимљивости библијске археологије март/април 2014 57 г пре хр), које сам аутор назива „вре- меном судија“ (the days of the judges) по истоименој књизи старог завета већи- на израелских научника прихвата овак- во територијално и временско одређење библијске археологије − тaко готово све монографије посвећене археологији да- нашњег израела обухватају све периоде почев од палеолита па до римског доба, иако досељавање јевреја смештају у пе- риод раног гвозденог доба i (1200−1000 г пре хр) и од тог периода надаље прате јеврејску историју и културу друго схватање библијске археологије односи се на теолошку перспективу исте, а по дефиницији ова наука излаже начин живота (домаћи, друштвено-државни и религиозни) израиљског народа теолош- ка библијска археологија нам излаже на- чин живота народа кога је божанско про- мишљање од првих почетака одредило за носиоца појма о једном једином богу и о спаситељу који ће потећи из његове сре- дине највећа разлика између овог и првог (археолошког) схватања јесте у начину ко- ришћења извора у теолошкој библијској археологији се користе писани извори: примарно библија, затим апокрифи, дела јосифа флавија − пре свега његово дело јудејске старине (аntiquitates iudaicae3 ), талмуд, рабински списи, дела античких паганских писца, древни записи и натпи- си, достигнућа упоредне релиогологије и остали писани документи теолошки вид библијске археологије прати првенствено библијско казивање и догађаје (чиме није ограничен територијално, већ садржајно) и има изражену теоцентричну перспек- тиву тј прати фазе развоја идеје о једном богу као грана библистике има за циљ да помоћу историјских, археолошких, етно- лошких и палеолингивистичких налаза, као и културологије, религологије, тексто- 3 ово дело представља прву писану историју јеврејског народа логије и библијске географије и историје дође до што потпунијег схватања „света библије“ боље разумевање обичаја, при- лика и друштва тог времена помажу ква- литетнијем тумачењу библијског текста и потпунијем схватању библије достигнућа теолошке библијске архе- ологије помажу нам да боље схватимо праву поруку богонадахнутих писаца би- блије, често изречену метафоричким и символичким језиком минулих времена она нам такође помажу да научно објас- нимо и сагледамо личности и догађаје описане у библији и да на тај начин раци- достигнућа теолошке библијске археологије помажу нам да боље схватимо праву поруку богонадахнутих писаца библије, често изречену метафоричким и символичким језиком минулих времена један од свитака са мртвог мора 58 2/2014 онално потврдимо богонадахнуте истине записане у њој насупрот овоме, археолошка библијска археологија примарно се ослања на ре- зултате археолошких ископавања и ма- теријалне изворе: грађевине, артефакте, керамику, фигурине, сакралну архитек- туру, рељефе, камену пластику, античке натписе и друго писани документи, пре свега библијски текст, упоређује се са ма- теријалним налазима да би се добила пот- пунија слика догађаја можемо рећи да се истраживања теолошког библијског архе- олога одвијају у библиотекама, док његов археолошки колега доказе проналази на локалитетима тј испод површине земље трећи поглед на библијску археологију можемо назвати фундаменталистич- ка библијска археологија овакав назив потиче од новопротестантске групације хришћанских фундаменталиста који све- то писмо тумаче и прихватају буквално овде није реч о јединственој црквеној заједници, већ овакав став подржавају многе новопротестанске заједнице кон- зервативног типа, особито у библијском појасу сад-а4 најпознатији међу њима, поред многих разноликих баптистичких, адвентистичких и других група, је свакако покрет креациониста који своју делатност усмерава ка проналажењу геолошких и палеонтолошких „доказа стварања“ насу- прот дарвиновој теорији еволуције поред овога, фундаменталистички библијски ар- хеолози трагају за доказима који буквално потврђују поједине библијске приче тако библијски археолози овог типа „са би- блијом у једној и четкицом другој руци“ траже и „проналазе“ разне доказе као што су: изгубљена нојева барка, потопљени градови содома и гомора, остаци пото- пљене фараонове војске на дну црвеног мора и тако даље ови самопрокламовани „истраживачи,“ чији се радови могу означити као псеудо- научни, библијском тексту као неупитном историјском извору за проучавање про- шлости, а не као комплексној збирци вер- ских истина (често записаних у облику метафорично-символичних прича) које су настајале у различитим временским оквирима и које су током дугог времен- ског периода свог обликовања епски пре- ношене до записивања, а потом претрпеле бројне редакције и преписивачке грешке, доводе до стварања читавог дијапазона погрешних интерпретација овде је при- сутна изразита тенденција да се ситуација на терену у што већој мери „усагласи“ са библијским текстом аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој 4 „библијски појас“ јесте подручје јужних држава сад, где библија игра велику улогу у свакодневном животу писани документи, пре свега библијски текст, упоређује се са материјалним налазима да би се добила потпунија слика догађаја занимљивости библијске археологије март/април 2014 59 да се божија милост пројављује и у наше време ево једног примера на једног младог човека сручила се нека болест непознатог имена лека- ри кбц-а, они најбољи, окупили су се да дијагностикују и укроте узрочника страдања главе једне дивне породице младен а, отац тада четворомесечне бебе, након почетне дијагнозе примао је терапију од које му није бивало ни мало боље касније, смештен у собу са посебном негом и надзором, са низом разних терапија које нису дале никакво побољшање здравственог стања, осећао је, заједно са лекарима, да се налази у једном зачараном кругу из којег нема излаза драгоцено време је пролазило укључене су биле још неке познате ев- ропске клинике где су испитивани узор- чудо божије на дан св нектарија егинског „чудо се догађа када се сусретну човекова вера и божија милост“ свети владика николај велимировић ненад вујић сведочанства од овог броја православног мисио- нара покрећемо нову сталну рубрику под називом „сведочанства“, у којој ћемо објављивати текстове о посеб- ним благодатним дејствима божијим у животима људи око нас св нектарије егински, фотографија са почетка 20 века март/април 2014 59 60 2/2014 ци крви, коштане сржи организам је постајао све исцрпљенији, но „светло на крају тунела“ нико видео није фор- мирао се широки фронт људи који су помагали свако на свој начин, а зајед- ничко свима је била жеља да младен добије битку против те подмукле боле- сти своју љубимицу, прелепу ћеркицу лену, могао је да види једино интер- нетом, преко скајпа била је то голема туга у најави у „горском вијенцу“ његош бритким пером пише: ко се топи хвата се за пјену, над главом се надодају руке, па се тако ова изрека потврђује и код нашег младена, традиционалног православ- у суровој борби живота и смрти, потпомогнут побожном супругом, решио је да своју последњу наду на оздрављење положи на свемогућег господа црква манастира св нектарија на острву егина сведочанства 60 2/2014 март/април 2014 61 ца који до тада није имао претерано уздање у бога но, у тој суровој борби живота и смрти, потпомогнут побож- ном супругом, решио је да своју по- следњу наду на оздрављење положи на свемогућег господа управо тих дана се приближавао празник св нектарија егинског, који је иначе познат као ис- целитељ од многих најтежих савреме- них болести у манастиру раковица, редовно се служи акатист и чува део моштију овога надалеко поштованог светитеља јасмина, младенова супру- га, направила је за тај празник славски колач, који је након освећења у мана- стиру, однела у болницу своме супругу да поједе једно парче и шта се потом догодило? на сам празник св некта- рија егинског, милостиви бог је решио да поштеди даљег страдања и њега, и његову породицу, и све ближње који су састрадавали заједно са њим најзад су лекарске анализе биле охрабрујуће – од тога дана отпочео је процес младено- вог коначног исцељења кроз освећени хлеб, односно, боље речено кроз живу веру супруге јасмине испунише се речи исуса христа: „o жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш“ (мт 15, 28) свети наш владика нико- лај велимировић објашњава: „чудо се догађа када се сусретну човекова вера и божија милост“ касније, на опаску да не сме више никад бога да заборави, младен је од- говорио: „нисам луд“! одмах је те годи- не, у знак благодарности набавио ико- ну светог нектарија са егине и сваке године у њиховом дому једе се славски колач и обележава празник овога на- далеко поштованог светитеља, а кад дозвољавају могућности недељни ака- тисти у манастиру раковица постају насушна потреба зашто је бог допустио такво иску- шење на младена? не знамо можда да ојача веру његову или његових родитеља и ближњих? ко ће знати но, свакако је видео ко га је, као у јеванђелској при- чи, посетио у болници и био са њим у тој најтежој животној бици бог је кроз страдање овога доброга човека испитао срца многих, увидео је ко су му истин- ски пријатељи, и показало се као по оној народној: „не пада снег да покрије брег, него да свака зверка покаже траг“ касније, причао је како је посебан утисак на њега оставила неочекивана посета једне његове, не тако блиске ко- легинице и њеног мужа, дипломираног теолога „код њих сам – како сам прича – опазио истинску веру и веровао сам им када су ми причали о божијој све- моћи“ они су били ти који су, у ствари, разгорели веру у његовом срцу бог је на тајанствен начин присутан и у нашим временима и божија свемоћ само чека наш позив и вапај ако је то што тражимо у молитви, за наше добро или добробит наших ближњих – ето чуда и божије интервенције аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији зашто је бог допустио такво искушење на младена? можда да ојача веру његову или његових родитеља и ближњих? ко ће знати но, свакако је видео ко га је, као у јеванђелској причи, посетио у болници и био са њим у тој најтежој животној бици март/април 2014 61 62 2/2014 личност и дело које сведоче, остају путоказ ка вечноме и вечности, јесу реткост времена у коме жи- вимо ретки су они који би се одрекли свега, али баш свега, христа ради мало је оних који части овог света свесно, без много дилеме, мењају за похвале и вен- це небеске царства христовог да, али да баш у том небеском свестремљењу ништа им не остане недодирљиво од овоземаљског, да осете друге, њихове потребе, боли, радости, осмехе и да их прихвате као своје да мало је таквих, али има и нас који доживесмо таквог христом озареног човека овде на земљи да, сви који су га икада видели, дожи- вели његов осмех, знају да је реч о хри- стоносцу, становнику неба: оцу луки обичном а тако другачијем покуша- вајући да ставим на папир неколико ре- дака о оцу, учитељу, моме непоновљивом луки у тренутку сам наишао на сусрет са немогућим шта, где и како? како да посведочим ту доброту, тај осмех, ту љу- бав? како да онима који га нису видели, доживели, пренесем њега обичног који је љубио ближње и бога у исто време не- каквом другачијом љубављу која нема почетак ни крај? и тада сам схватио да је најбоље када описујеш становнике неба затечене на земљи, да описујеш шта си доживео у његовим очима, речима, за- грљају и да објавиш слике то ће бити довољно сведочанство свима онима који га не познаше и не упознаше нама који се препуштасмо његовом очинском бла- гослову и загрљају неба на земљи, сећање у срцу, радост у души и суза у оку прича, сведочанство о оцу луки је све- дочанство о живоме христу, светлости васкрсења, прича о долазећим данима царства христовог у којој светлости да сагледамо лик и личност светих ако не у светлости васкрслога господа ису- са христа за којег су живели и коме су се клањали? да, у ове дане клањамо се христу кроз личност и дела оних који су оставили дубок и неизбрисив траг у нашим животима свакако један од рет- ких људи који су живели и својим жи- вотима надживели све нас остављајући завет следовања у христу јесте свети игуман дајбабско-цетињски лука анић нисам сигуран да сам скоро срео чове- ка који је дубље сагледао и проживео тајну страдања христовог и тајну њего- вог васкрсења којим речима је могуће описати светлост васкрслог господа на лицу оца луке? покушавали су многи, покушавао сам и ја, али никада нисам успео као што то сада нећу умети јер је у питању покушај објашњења неба архимандрит лука анић светоотачки путоказ нашег времена сведочанство о оцу луки је сведочанство о светлости васкрсења, о долазећим данима царства христовог иван д коста сећања март/април 2014 63 земљом, пролазно непролазним, смртно бесмртним, пролазно вечним ту сваки покушај мора наићи на пораз но, баш у тој немоћи стоји изазов, изазов којем смо научени ми који смо имали част да упознамо и део живота проведемо са овим светим изданком вечности баш од њега научио сам да када нема излаза има га, да баш када помислим да се нешто не може баш ту почиње нова реалност која сведочи да се може и више и боље да нема краја да сваки крај је у ствари само почетак и све то са осме- хом да, нико од људи које сам позна- вао није имао дубљи и искренији осмех неба као он нико није умео да пружи наду, покаже пут, осени душу, да подржи када сви окрену леђа није га било сра- кратка биографија отац лука (анић) рођен је 17 септембра 1959 године у дубровнику седму београдску гимназију завршио је 1977 године студије историје уметности на филозофском факулте- ту у београду свршио је 1983, а већ 1984 иза- бран је за асистента проф др миодрага миће јовановића, на одсеку за историју уметности на филозофском факултету у београду код професора јовановића је магистрирао 1991 на тему „живот и дело вајара ђорђа јовановића“ у јулу 1991 дошао је у цетињски манастир и постао искушеник митрополит амфилохије је у цетињском манастиру искушеника уроша анића замонашио на ивањдан 1993 и дао му монашко име лука владика амфилохије је га је, такође у цетињском манастиру, рукополо- жио у јерођаконски чин на крстовдан 1995, а у чин јеромонаха у цркви светог луке у кото- ру 22 октобра 1995 године митрополитовом одлуком отац лука је постављен за намесника цетињског манастира на лучиндан 1995 годи- не у том звању остаће све до 31 јануара 2010 године у чин игумана митрополит амфило- хије га је у цетињском манастиру произвео на петровдан 2000, а у чин архимандрита на лучиндан 2008 године од јануара 2010 по- стављен је за оснивача и игумана манастира светог саве на савиној главици у доњем гр- бљу из цетињског манастира у доњи грбаљ одлази 31 јануара 2010 године од 1 априла 2011 постављен је за настојатеља манастира дајбабе код подгорице где ће и дочекати пре- лазак из овоземаљског живота у радост неве- черњег дана христовог фото: светлана луганская 64 2/2014 мота да оно што су сви одбацили узме у своје срце и од трновитог корова на- прави најлепше орхидеје љубав којом је зрачио овај христов човек посведочен је искуствима многих хришћана који су га икада упознали, срели, чули, видели неће бити лаж ако се напише да многи много дугују доброти оца луке новац, осмех, молитве даривао је увек, свуда, свакога није бирао, није питао, није тражио ништа за узврат није те посе- довао својим даром, сваки делић његове личности и сваки дар сведочили су да је он учитељ слободе богом дароване, љу- бави која нема почетак ни крај дато је било заборављено и пре него што је било даривано „дођи брзо радост радост идемо идемо узми ово, најбоље је што имам, вреди за брата идемо пожури“ по- кушао сам да сазнам шта је у његовој души изазвало толику радост задихани трчали смо из канцеларије игумана це- тињског манастира ка богословији све- тог петра цетињског нас двојица „оче лука па шта ти је? шта се десило?“ застао је обојица смо се борили за ваздух до- био је поруку из београда да је његов пријатељ изабран за епископа цркве христове да, тако је чисто срце умело да се радије туђем успеху, много више него своме јер за њега туђа радост и осмех били су радост његове пресветле душе гледао сам и остао нем пред његовом величином као и безброј пута пре тога, али и после тога учио је друге на специ- фичан начин, без присиле, наметања, са љубављу тај начин вечности усађивао је у све нас полако и неприметно данас уочи годишњице твог одласка остаје сведочанство твоје величине и љубави којом си нас призвао ка вечноме и вечности захвалан сам богу што ми те даровао да твој светли пример имам пред собом дубоко свестан да ти се никада ни- сам и нећу моћи одужити за свако добро које си ми даровао, за сваки осмех којим си ме обрадовао и за сваки загрљај прија- теља којим си подигао уместо воштани- це над твојим светим гробом остављам сведочанство млађима да знају и запамте да је црква христова имала на земљи ве- ликана неба, да смо видели, запамтили и сачували сведочећи о твојој светости за нас који смо били твоји непроцењи- во искуство хвала богу на теби, драги наш, и теби на њему јер си га сведочио достојно у све дане свог живота твој најмањи од свих иван аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој
... 2014 55 појам библијска археологија данас се често сусреће, како у бројним на- учним и популарним часописима и публикацијама тако и у другим сред- ствима масовне комуникације највећи проблем у њеном правилном сагледа- вању и разумевању јесте то што се под библијском археологијом подразумевају различите ствари сумарном анализом бројних различитих приступа овој теми и групишући исте, можемо разликовати три основна схватања библијске археологије, мада и унутар неких од ових општих схва- тања постоје спорови везани за период, хронологију, географску област, приступ артефактима и локалитетима и друго ова три основна схватања могли бисмо дефинисати као: · археолошку библијску археологију · теолошку библијску археологију · фундаменталистичку библијску археологију у археологији се под појмом библијска археологија подразумева, особито у круго- занимљивости библијске археологије појам библијске археологије сумарном анализом бројних различитих приступа овој теми и групишући исте, можемо разликовати три основна схватања библијске археологије – археолошку библијску археологију, теолошку библијску археологију и фундаменталистичку библијску археологију велибор мартиновић од овог броја православног миси- онара отварамо нову сталну рубри- ку под називом „занимљивости би- блијске археологије“ остаци древног града мегидоа (данашњи израел) 56 2/2014 вима израелских археолога, све што је про- нађено у палестини, јер се она доживља- ва као land of the bible [земља библије] (у смислу земље у којој се одиграла већи- на догађаја описаних у библији), или erec jišrael [земља израиљева] − земља обећана родоначелнику аврааму (што је потврђе- но и његовом унуку јакову–израиљу) која је потом била дарована (од бога) склапањем синајског савеза јеврејском изабраном народу као потомцима изра- иљевим ова (археолошка) библијска ар- хеологија представља органски део архео- логије блиског истока о чијој дефиницији, сврси, циљевима и хронолошком распону постоје донекле неусаглашена мишљења из ове перспективе сви артефакти и локалитети пронађени у овој библијској земљи припадају библијској археоло- гији без обзира на то да ли су повезани са библијским казивањима или не овде се сврставају, поред израиљских, и сви локалитети и артефакти који потичу из периода и подручја које библија уопште не помиње, а припадају предјеврејским и нејеврејским становницима и народима палестине да би било јасније о чему гово- римо понудићемо један сликовит пример један од водећих савремених јеврејских археолога амихај мазар (amihai mazar), писац књиге археологија библијске земље: 10 000−586 г пре хр [archaeology of the land of the bible, 10000–586 bce] у којој описује сва важнија открића (локалитете и артефакте) у данашњем израелу, пале- стинским територијама, деловима краље- вине јордан (пре свега источне обале реке јордан и мртвог мора) као и голанске ви- соравни1 и синаја, све поменуте области сматра деловима територије античког из- раела шири појам „библијских земаља“ обухвата територију која представља по- 1 голанску висораван, као део сирије, окупирао је израел 1967 и 1973 г да би касније извршио анексију поменуте територије до данас је ова висораван предмет спора између ове две државе зорницу одигравања догађаја описаних у старом завету − и чине је поред израела и палестине и територије јордана, сирије и либана, док су за разумевање целокуп- ног контекста описаних догађаја важне и територије египта, ирака и турске мазаров преглед почиње епипале- олитском2 натуфијенском културом (10500−8500 г пре хр), а завршава се на- вуходоносоровим разарањем јерусалима 586 г пре хр у истој књизи израиљска племена помињу се први пут у оквири- ма раног гвозденог доба i (1200−1000 2 епипалеолит представља завршни део старијег каменог доба (палеолита) стела моавског цара меше (мисе) (840 г пр хр; чува се у лувру) занимљивости библијске археологије март/април 2014 57 г пре хр), које сам аутор назива „вре- меном судија“ (the days of the judges) по истоименој књизи старог завета већи- на израелских научника прихвата овак- во територијално и временско одређење библијске археологије − тaко готово све монографије посвећене археологији да- нашњег израела обухватају све периоде почев од палеолита па до римског доба, иако досељавање јевреја смештају у пе- риод раног гвозденог доба i (1200−1000 г пре хр) и од тог периода надаље прате јеврејску историју и културу друго схватање библијске археологије односи се на теолошку перспективу исте, а по дефиницији ова наука излаже начин живота (домаћи, друштвено-државни и религиозни) израиљског народа теолош- ка библијска археологија нам излаже на- чин живота народа кога је божанско про- мишљање од првих почетака одредило за носиоца појма о једном једином богу и о спаситељу који ће потећи из његове сре- дине највећа разлика између овог и првог (археолошког) схватања јесте у начину ко- ришћења извора у теолошкој библијској археологији се користе писани извори: примарно библија, затим апокрифи, дела јосифа флавија − пре свега његово дело јудејске старине (аntiquitates iudaicae3 ), талмуд, рабински списи, дела античких паганских писца, древни записи и натпи- си, достигнућа упоредне релиогологије и остали писани документи теолошки вид библијске археологије прати првенствено библијско казивање и догађаје (чиме није ограничен територијално, већ садржајно) и има изражену теоцентричну перспек- тиву тј прати фазе развоја идеје о једном богу као грана библистике има за циљ да помоћу историјских, археолошких, етно- лошких и палеолингивистичких налаза, као и културологије, религологије, тексто- 3 ово дело представља прву писану историју јеврејског народа логије и библијске географије и историје дође до што потпунијег схватања „света библије“ боље разумевање обичаја, при- лика и друштва тог времена помажу ква- литетнијем тумачењу библијског текста и потпунијем схватању библије достигнућа теолошке библијске архе- ологије помажу нам да боље схватимо праву поруку богонадахнутих писаца би- блије, често изречену метафоричким и символичким језиком минулих времена она нам такође помажу да научно објас- нимо и сагледамо личности и догађаје описане у библији и да на тај начин раци- достигнућа теолошке библијске археологије помажу нам да боље схватимо праву поруку богонадахнутих писаца библије, често изречену метафоричким и символичким језиком минулих времена један од свитака са мртвог мора 58 2/2014 онално потврдимо богонадахнуте истине записане у њој насупрот овоме, археолошка библијска археологија примарно се ослања на ре- зултате археолошких ископавања и ма- теријалне изворе: грађевине, артефакте, керамику, фигурине, сакралну архитек- туру, рељефе, камену пластику, античке натписе и друго писани документи, пре свега библијски текст, упоређује се са ма- теријалним налазима да би се добила пот- пунија слика догађаја можемо рећи да се истраживања теолошког библијског архе- олога одвијају у библиотекама, док његов археолошки колега доказе проналази на локалитетима тј испод површине земље трећи поглед на библијску археологију можемо назвати фундаменталистич- ка библијска археологија овакав назив потиче од новопротестантске групације хришћанских фундаменталиста који све- то писмо тумаче и прихватају буквално овде није реч о јединственој црквеној заједници, већ овакав став подржавају многе новопротестанске заједнице кон- зервативног типа, особито у библијском појасу сад-а4 најпознатији међу њима, поред многих разноликих баптистичких, адвентистичких и других група, је свакако покрет креациониста који своју делатност усмерава ка проналажењу геолошких и палеонтолошких „доказа стварања“ насу- прот дарвиновој теорији еволуције поред овога, фундаменталистички библијски ар- хеолози трагају за доказима који буквално потврђују поједине библијске приче тако библијски археолози овог типа „са би- блијом у једној и четкицом другој руци“ траже и „проналазе“ разне доказе као што су: изгубљена нојева барка, потопљени градови содома и гомора, остаци пото- пљене фараонове војске на дну црвеног мора и тако даље ови самопрокламовани „истраживачи,“ чији се радови могу означити као псеудо- научни, библијском тексту као неупитном историјском извору за проучавање про- шлости, а не као комплексној збирци вер- ских истина (често записаних у облику метафорично-символичних прича) које су настајале у различитим временским оквирима и које су током дугог времен- ског периода свог обликовања епски пре- ношене до записивања, а потом претрпеле бројне редакције и преписивачке грешке, доводе до стварања читавог дијапазона погрешних интерпретација овде је при- сутна изразита тенденција да се ситуација на терену у што већој мери „усагласи“ са библијским текстом аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој 4 „библијски појас“ јесте подручје јужних држава сад, где библија игра велику улогу у свакодневном животу писани документи, пре свега библијски текст, упоређује се са материјалним налазима да би се добила потпунија слика догађаја занимљивости библијске археологије март/април 2014 59 да се божија милост пројављује и у наше време ево једног примера на једног младог човека сручила се нека болест непознатог имена лека- ри кбц-а, они најбољи, окупили су се да дијагностикују и укроте узрочника страдања главе једне дивне породице младен а, отац тада четворомесечне бебе, након почетне дијагнозе примао је терапију од које му није бивало ни мало боље касније, смештен у собу са посебном негом и надзором, са низом разних терапија које нису дале никакво побољшање здравственог стања, осећао је, заједно са лекарима, да се налази у једном зачараном кругу из којег нема излаза драгоцено време је пролазило укључене су биле још неке познате ев- ропске клинике где су испитивани узор- чудо божије на дан св нектарија егинског „чудо се догађа када се сусретну човекова вера и божија милост“ свети владика николај велимировић ненад вујић сведочанства од овог броја православног мисио- нара покрећемо нову сталну рубрику под називом „сведочанства“, у којој ћемо објављивати текстове о посеб- ним благодатним дејствима божијим у животима људи око нас св нектарије егински, фотографија са почетка 20 века март/април 2014 59 60 2/2014 ци крви, коштане сржи организам је постајао све исцрпљенији, но „светло на крају тунела“ нико видео није фор- мирао се широки фронт људи који су помагали свако на свој начин, а зајед- ничко свима је била жеља да младен добије битку против те подмукле боле- сти своју љубимицу, прелепу ћеркицу лену, могао је да види једино интер- нетом, преко скајпа била је то голема туга у најави у „горском вијенцу“ његош бритким пером пише: ко се топи хвата се за пјену, над главом се надодају руке, па се тако ова изрека потврђује и код нашег младена, традиционалног православ- у суровој борби живота и смрти, потпомогнут побожном супругом, решио је да своју последњу наду на оздрављење положи на свемогућег господа црква манастира св нектарија на острву егина сведочанства 60 2/2014 март/април 2014 61 ца који до тада није имао претерано уздање у бога но, у тој суровој борби живота и смрти, потпомогнут побож- ном супругом, решио је да своју по- следњу наду на оздрављење положи на свемогућег господа управо тих дана се приближавао празник св нектарија егинског, који је иначе познат као ис- целитељ од многих најтежих савреме- них болести у манастиру раковица, редовно се служи акатист и чува део моштију овога надалеко поштованог светитеља јасмина, младенова супру- га, направила је за тај празник славски колач, који је након освећења у мана- стиру, однела у болницу своме супругу да поједе једно парче и шта се потом догодило? на сам празник св некта- рија егинског, милостиви бог је решио да поштеди даљег страдања и њега, и његову породицу, и све ближње који су састрадавали заједно са њим најзад су лекарске анализе биле охрабрујуће – од тога дана отпочео је процес младено- вог коначног исцељења кроз освећени хлеб, односно, боље речено кроз живу веру супруге јасмине испунише се речи исуса христа: „o жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш“ (мт 15, 28) свети наш владика нико- лај велимировић објашњава: „чудо се догађа када се сусретну човекова вера и божија милост“ касније, на опаску да не сме више никад бога да заборави, младен је од- говорио: „нисам луд“! одмах је те годи- не, у знак благодарности набавио ико- ну светог нектарија са егине и сваке године у њиховом дому једе се славски колач и обележава празник овога на- далеко поштованог светитеља, а кад дозвољавају могућности недељни ака- тисти у манастиру раковица постају насушна потреба зашто је бог допустио такво иску- шење на младена? не знамо можда да ојача веру његову или његових родитеља и ближњих? ко ће знати но, свакако је видео ко га је, као у јеванђелској при- чи, посетио у болници и био са њим у тој најтежој животној бици бог је кроз страдање овога доброга човека испитао срца многих, увидео је ко су му истин- ски пријатељи, и показало се као по оној народној: „не пада снег да покрије брег, него да свака зверка покаже траг“ касније, причао је како је посебан утисак на њега оставила неочекивана посета једне његове, не тако блиске ко- легинице и њеног мужа, дипломираног теолога „код њих сам – како сам прича – опазио истинску веру и веровао сам им када су ми причали о божијој све- моћи“ они су били ти који су, у ствари, разгорели веру у његовом срцу бог је на тајанствен начин присутан и у нашим временима и божија свемоћ само чека наш позив и вапај ако је то што тражимо у молитви, за наше добро или добробит наших ближњих – ето чуда и божије интервенције аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији зашто је бог допустио такво искушење на младена? можда да ојача веру његову или његових родитеља и ближњих? ко ће знати но, свакако је видео ко га је, као у јеванђелској причи, посетио у болници и био са њим у тој најтежој животној бици март/април 2014 61 62 2/2014 личност и дело које сведоче, остају путоказ ка вечноме и вечности, јесу реткост времена у коме жи- вимо ретки су они који би се одрекли свега, али баш свега, христа ради мало је оних који части овог света свесно, без много дилеме, мењају за похвале и вен- це небеске царства христовог да, али да баш у том небеском свестремљењу ништа им не остане недодирљиво од овоземаљског, да осете друге, њихове потребе, боли, радости, осмехе и да их прихвате као своје да мало је таквих, али има и нас који доживесмо таквог христом озареног човека овде на земљи да, сви који су га икада видели, дожи- вели његов осмех, знају да је реч о хри- стоносцу, становнику неба: оцу луки обичном а тако другачијем покуша- вајући да ставим на папир неколико ре- дака о оцу, учитељу, моме непоновљивом луки у тренутку сам наишао на сусрет са немогућим шта, где и како? како да посведочим ту доброту, тај осмех, ту љу- бав? како да онима који га нису видели, доживели, пренесем њега обичног који је љубио ближње и бога у исто време не- каквом другачијом љубављу која нема почетак ни крај? и тада сам схватио да је најбоље када описујеш становнике неба затечене на земљи, да описујеш шта си доживео у његовим очима, речима, за- грљају и да објавиш слике то ће бити довољно сведочанство свима онима који га не познаше и не упознаше нама који се препуштасмо његовом очинском бла- гослову и загрљају неба на земљи, сећање у срцу, радост у души и суза у оку прича, сведочанство о оцу луки је све- дочанство о живоме христу, светлости васкрсења, прича о долазећим данима царства христовог у којој светлости да сагледамо лик и личност светих ако не у светлости васкрслога господа ису- са христа за којег су живели и коме су се клањали? да, у ове дане клањамо се христу кроз личност и дела оних који су оставили дубок и неизбрисив траг у нашим животима свакако један од рет- ких људи који су живели и својим жи- вотима надживели све нас остављајући завет следовања у христу јесте свети игуман дајбабско-цетињски лука анић нисам сигуран да сам скоро срео чове- ка који је дубље сагледао и проживео тајну страдања христовог и тајну њего- вог васкрсења којим речима је могуће описати светлост васкрслог господа на лицу оца луке? покушавали су многи, покушавао сам и ја, али никада нисам успео као што то сада нећу умети јер је у питању покушај објашњења неба архимандрит лука анић светоотачки путоказ нашег времена сведочанство о оцу луки је сведочанство о светлости васкрсења, о долазећим данима царства христовог иван д коста сећања март/април 2014 63 земљом, пролазно непролазним, смртно бесмртним, пролазно вечним ту сваки покушај мора наићи на пораз но, баш у тој немоћи стоји изазов, изазов којем смо научени ми који смо имали част да упознамо и део живота проведемо са овим светим изданком вечности баш од њега научио сам да када нема излаза има га, да баш када помислим да се нешто не може баш ту почиње нова реалност која сведочи да се може и више и боље да нема краја да сваки крај је у ствари само почетак и све то са осме- хом да, нико од људи које сам позна- вао није имао дубљи и искренији осмех неба као он нико није умео да пружи наду, покаже пут, осени душу, да подржи када сви окрену леђа није га било сра- кратка биографија отац лука (анић) рођен је 17 септембра 1959 године у дубровнику седму београдску гимназију завршио је 1977 године студије историје уметности на филозофском факулте- ту у београду свршио је 1983, а већ 1984 иза- бран је за асистента проф др миодрага миће јовановића, на одсеку за историју уметности на филозофском факултету у београду код професора јовановића је магистрирао 1991 на тему „живот и дело вајара ђорђа јовановића“ у јулу 1991 дошао је у цетињски манастир и постао искушеник митрополит амфилохије је у цетињском манастиру искушеника уроша анића замонашио на ивањдан 1993 и дао му монашко име лука владика амфилохије је га је, такође у цетињском манастиру, рукополо- жио у јерођаконски чин на крстовдан 1995, а у чин јеромонаха у цркви светог луке у кото- ру 22 октобра 1995 године митрополитовом одлуком отац лука је постављен за намесника цетињског манастира на лучиндан 1995 годи- не у том звању остаће све до 31 јануара 2010 године у чин игумана митрополит амфило- хије га је у цетињском манастиру произвео на петровдан 2000, а у чин архимандрита на лучиндан 2008 године од јануара 2010 по- стављен је за оснивача и игумана манастира светог саве на савиној главици у доњем гр- бљу из цетињског манастира у доњи грбаљ одлази 31 јануара 2010 године од 1 априла 2011 постављен је за настојатеља манастира дајбабе код подгорице где ће и дочекати пре- лазак из овоземаљског живота у радост неве- черњег дана христовог фото: светлана луганская 64 2/2014 мота да оно што су сви одбацили узме у своје срце и од трновитог корова на- прави најлепше орхидеје љубав којом је зрачио овај христов човек посведочен је искуствима многих хришћана који су га икада упознали, срели, чули, видели неће бити лаж ако се напише да многи много дугују доброти оца луке новац, осмех, молитве даривао је увек, свуда, свакога није бирао, није питао, није тражио ништа за узврат није те посе- довао својим даром, сваки делић његове личности и сваки дар сведочили су да је он учитељ слободе богом дароване, љу- бави која нема почетак ни крај дато је било заборављено и пре него што је било даривано „дођи брзо радост радост идемо идемо узми ово, најбоље је што имам, вреди за брата идемо пожури“ по- кушао сам да сазнам шта је у његовој души изазвало толику радост задихани трчали смо из канцеларије игумана це- тињског манастира ка богословији све- тог петра цетињског нас двојица „оче лука па шта ти је? шта се десило?“ застао је обојица смо се борили за ваздух до- био је поруку из београда да је његов пријатељ изабран за епископа цркве христове да, тако је чисто срце умело да се радије туђем успеху, много више него своме јер за њега туђа радост и осмех били су радост његове пресветле душе гледао сам и остао нем пред његовом величином као и безброј пута пре тога, али и после тога учио је друге на специ- фичан начин, без присиле, наметања, са љубављу тај начин вечности усађивао је у све нас полако и неприметно данас уочи годишњице твог одласка остаје сведочанство твоје величине и љубави којом си нас призвао ка вечноме и вечности захвалан сам богу што ми те даровао да твој светли пример имам пред собом дубоко свестан да ти се никада ни- сам и нећу моћи одужити за свако добро које си ми даровао, за сваки осмех којим си ме обрадовао и за сваки загрљај прија- теља којим си подигао уместо воштани- це над твојим светим гробом остављам сведочанство млађима да знају и запамте да је црква христова имала на земљи ве- ликана неба, да смо видели, запамтили и сачували сведочећи о твојој светости за нас који смо били твоји непроцењи- во искуство хвала богу на теби, драги наш, и теби на њему јер си га сведочио достојно у све дане свог живота твој најмањи од свих иван аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој
Свеска: 336 | Православна Црква: стуб и тврђава Истине
... Фотографија на насловној страни корице: Храм Христовог Васкрсења у Подгорици фото: Иван Рашовић Фотографија на другој страни корице: „Ако су мене гонили, и вас ће гонити“ (Јн 15, 20) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Ући ћу у дом Твој, поклонићу се храму Твоме светом“ (Пс 5, 8) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Св Александра Невског у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 336, МАРТ / АПРИЛ 2014 Рeч уредника Православна Црква: стуб и тврђава Истине 2 Жива реч Васкрсли живот је живот у радости 4 Светачник Свети Григорије Двојеслов о утемељењу оптимизма на Будућем веку 6 Старечник Старац Пајсије: Исповест 8 Материк Света Олимпијада 10 Трагом Христовим Хришћанско схватање етике 13 У дијалогу са атеистом Атеизам, шта је то? Појам атеизма у библијском контексту 17 Тема броја Христос – Бог наш 21 Шта Црква јесте, и шта Црква није 25 Свештенство Цркве и његово сведочење истине 28 Православна Црква данас 33 Згоде и незгоде Јога 36 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 39 „Идите и научите све народе“ „Богиња“ није изгорела Православна мисија у Туви 42 Многодетне хришћанске породице Породица Стокин 47 Занимљивости библијске археологије Појам библијске археологије 55 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Нектарија Егинског 59 Сећања Архимандрит Лука Анић светоотачки путоказ нашег времена 62 стране МАРТ/АПРИЛ 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Православна Црква: стуб и тврђава Истине март/април 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м
... Фотографија на насловној страни корице: Храм Христовог Васкрсења у Подгорици фото: Иван Рашовић Фотографија на другој страни корице: „Ако су мене гонили, и вас ће гонити“ (Јн 15, 20) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Ући ћу у дом Твој, поклонићу се храму Твоме светом“ (Пс 5, 8) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Св Александра Невског у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 336, МАРТ / АПРИЛ 2014 Рeч уредника Православна Црква: стуб и тврђава Истине 2 Жива реч Васкрсли живот је живот у радости 4 Светачник Свети Григорије Двојеслов о утемељењу оптимизма на Будућем веку 6 Старечник Старац Пајсије: Исповест 8 Материк Света Олимпијада 10 Трагом Христовим Хришћанско схватање етике 13 У дијалогу са атеистом Атеизам, шта је то? Појам атеизма у библијском контексту 17 Тема броја Христос – Бог наш 21 Шта Црква јесте, и шта Црква није 25 Свештенство Цркве и његово сведочење истине 28 Православна Црква данас 33 Згоде и незгоде Јога 36 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 39 „Идите и научите све народе“ „Богиња“ није изгорела Православна мисија у Туви 42 Многодетне хришћанске породице Породица Стокин 47 Занимљивости библијске археологије Појам библијске археологије 55 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Нектарија Егинског 59 Сећања Архимандрит Лука Анић светоотачки путоказ нашег времена 62 стране МАРТ/АПРИЛ 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Православна Црква: стуб и тврђава Истине март/април 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м
Одреднице:
1. 215360 / ...библијске археологије појам библијске археологије сумарном АНАЛИЗ? ом бројних различитих приступа овој теми и групишући исте, можемо разликовати три основна схватања библијске ар...
2. 216512 / ...ближње који су састрадавали заједно са њим најзад су лекарске АНАЛИЗ? е биле охрабрујуће – од тога дана отпочео је процес младено- вог коначног исцељења кроз освећени хлеб, односно, ...
1. 215360 / ...библијске археологије појам библијске археологије сумарном АНАЛИЗ? ом бројних различитих приступа овој теми и групишући исте, можемо разликовати три основна схватања библијске ар...
2. 216512 / ...ближње који су састрадавали заједно са њим најзад су лекарске АНАЛИЗ? е биле охрабрујуће – од тога дана отпочео је процес младено- вог коначног исцељења кроз освећени хлеб, односно, ...
21
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
...о комплексном, вишезнач- ном и вишеслојном појму покушаће- мо даАНАЛИЗ?📌 ом новозаветних примера
уђемо у суштину значења овог појма
добро је позната слика христовог
распећа – господ распет између д
...о комплексном, вишезнач- ном и вишеслојном појму покушаће- мо да
МЕТА инфо: Р:18452 К:145486 Д:80
| Свеска 337 |
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
... божијег, испред кога светли неугасиво кандило аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије руска реч настројење преводи се на српски језик најчешће као рас- положење, али и као усмереност, спремност, готовост, настојање ради се заправо о комплексном, вишезнач- ном и вишеслојном појму покушаће- мо да анализом новозаветних примера уђемо у суштину значења овог појма добро је позната слика христовог распећа – господ распет између два раз- бојника у њиховим самртним мукама господу се обраћа један од њих прово- кативним речима: „ако си ти христос, спаси себе и нас!“ за дивно чудо други је узнегодовао укоревајући га речима: „зар се ти не бојиш бога, када си и сам осуђен тако? ми смо праведно осуђе- ни, јер примамо по својим делима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини“, додајући затим добро познате речи: „помени ме господе када дођеш у царству твоме“ а господ му одговара: „заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају“ (лк 23, 39–43) многима је тешко разумљиво како је могуће да се неко може спасити после тренутног или вишечасовног покајања како је могуће да после христа први човек који је ушао у рај буде покајани разбојник? управо нам овај пример говори шта значи настројење душе – душе која осећа кривицу, у којој се јавља осећање правде, која се каје, која је свесна постојања царства божијег, а надасве жели заједницу са богом господ је благоразумном разбојни- ку судио не само по речима већ и по тренутној и достигнутој чистоти срца и душе тиме се потврђују речи св апостола павла да ће господ осветли- ти што је сакривено у тами, и објави- ти намере срца (1кор 4, 5) јер господ виктор вицановић 60 3/2014 свеи серије раоњешки – киво са мошима свеиеља святая русь хришћанска етика зна шта је у човеку (јн 2, 25) посебно треба нагласити да је настројење душе покајаног разбојника за њега било спа- соносно он се ничим другим није спа- сао осим покајним настројењем своје душе и милошћу божијом из овог примера видимо да настројење душе није само расположење, емоционално стање, већ да оно захвата целокупно стремљење људске душе, њену усмере- ност ка добру или злу, полазећи од нај- дубљих „намера срца“ следећи пример је такође добро по- зната прича о милостивом самарјанину (лк 10, 30–35) и опис овог догађаја има извесну парадоксалну димензију пример самилости и човекољубља у овом догађају нису они који су били о настројењу душе господ ће осветлити што је сакривено у тами, и објавити намере срца (1кор 4, 5) јер господ зна шта је у човеку (јн 2, 25) мај/јун 2014 61 најпозванији да то покажу и сведоче – свештеник и левит (припадник изабра- ног свештеничког рода) – већ је то био човек друге вере, инославни, или, још прецизније, отпадник од монотеистич- ке вере јеврејског народа у чему је била битна разлика између њих? одговор је – у настројењу душе код прве двојице у души је владала хладноћа, незаинте- ресованост, егоизам код самарјанина душа је затрептала пробудила се сами- лост емпатијом тј уживљавањем у бол и патњу претученог човека, самарјанин је видео себе у његовом страдању све то говори да настројење његове душе није било само тренутно расположење, већ и израз његове доброте, самилости и човекољубља милостиви самарјанин је, верујемо, још један пример да се човек пред богом може оправдати на- стројењем своје душе, под условом да настројење не схватимо као тренутно и пролазно стање трећи пример који би требало да нам послужи за боље разумевање овог пој- ма налазимо у блаженствима скоро сва блаженства, свако на свој начин, говоре о настројењу душе милостиви ће бити помиловани; они који имају мир и зраче миром, синовима божијим ће се назвати; праведници, гладни правде – наситиће се; чисти срцем бога ће видети (мт 5, 3–12) примери бла- женстава говоре каква духовна блага очекују оне који стреме ка највишим вредностима, приближавајући се богу на тај начин ту се види колико је на- стројење душе заправо „векторска ве- личина“ оно полази од „намера срца“, одатле добија динамичку и мотивацио- ну снагу – усмерење, да би се на појав- ном смислу доживело и испољило као расположење душе можда смо се овом малом анали- зом дотакли одговора на тешко, али истовремено често питање о исхо- ду и спасењу милиона душа које нису знале за христа из различитих раз- лога (историјских, географских, по- литичких) шта ће бити са душама оних који нису били хришћани? како ће њима господ судити? верујемо да ће то бити управо по настројењу њи- хове душе, онако како је господ судио покајаном разбојнику, како је импли- цитно судио милостивом самарјанину и онако како је обећао духовна блага, сада и у вечности, онима који стреме ка највишим људским вредностима од оца тадеја смо чули тумачење, ин- спирисано светим оцима, да нас на дан суда господ неће питати колико смо че- сто ишли у цркву и колико смо се мо- лили, већ да ли смо стекли, по очевим речима, „карактерну особину христа спаситеља“ настројењем своје душе човек се приближава или удаљава „ка- рактерној особини христа спаситеља“ у којој мери се приближио или удаљио процениће господ на крају, треба рећи да би био пот- пуно погрешан закључак да се спасење своди на настројење душе без цркве и светих тајни, без подвига и труда, без помоћи и милости божије – нема спа- сења, али је настројење душе важна ка- рика на том путу у вечност аутор је психолог у деветој београдској гимназији настројењем своје душе човек се приближава или удаљава „карактерној особини христа спаситеља“ 62 3/2014 хришћанска етика ко је веровао, пре седам година, да се живот здравку и може још мало продужити? он је петнаест година пре тог догађаја преживео те- жак инфаркт, а потом добио и дијабетес свему томе није био крај, пошто му је установљена и појава камена у жучи, а такође и слабост рада бубрега кап која је тога дана прелила пуну чашу био је чир на желуцу који је пукао и прокрва- рио и здравку је живот висио о концу прогноза дежурних лекара у београд- ском ургентном центру те вечери била је да има 1% шанси да преживи сутрадан, лекари-професори су, због комплексно- сти пацијентовог здравственог стања, искључивали операцију као могућност да се разреши дати проблем болесника су сместили на одељење интензивне неге, у тзв „шок собу“ да се наслућивао крај земнога здрав- ковог живота могло се видети и из чиње- нице да му је супруга, заједно са сином и ћерком, већ сутрадан, била нашла и гробницу у коју ће бити сахрањен је- дино је зет, помало тешећи их, а с дру- ге стране схватајући да без божије воље и допуштења нема смрти, говорио да је здравко још жив и да не треба да га опла- кују и живог сахрањују ћерка јелена, која је пре удаје про- вела више месеци радећи у манастиру острог, ипак се уздала у божију милост, па је оставила своме оцу једну малу пластифицирану иконицу св василија острошког са делићем његове одежде и гле чуда! молитве чланова породице упућене свевишњем богу дадоше рода чудо божије на дан св василија остро ̨ког сваки нови дан је прилика за свакога од нас да се искрено покајемо, затражимо опроштај од наших ближњих, опростимо ненад вујић мај/јун 2014 63 сведочанства на сам дан празновања св василија, здравку се здравствено стање изненада побољшало, крварење у желуцу је неким чудом престало одмах је тога дана пре- бачен из „шок собе“ у болесничку собу недуго затим опоравио се, и нажалост заборавио ко га је ишчупао из канџи смр- ти, па је причао свима како је преживео зато што је био јак и имао велику вољу за животом али, да су у лажи „кратке ноге“ показало се већ након неколико месеци када се поново разболео и обрео у бол- ници ипак се присетио да је бог главна узданица и помоћник у најтежим ситу- ацијама и молио је ћерку да му донесе у болницу освећено уље којим се више пута дневно помазивао и опет га је бог помиловао новим изласком из болнице а после свега питамо се: зашто бог не- ким људима продужује живот? то може- мо само да нагађамо један могући разлог је, свакако, да се умирућем пружа још јед- на прилика да сагледа своје животне грехе и странпутице како би завапивши прите- као нашем милосрдном господу те суза- ма покајања очистио свога унутрашњег палог човека сетимо се само речи јована крститеља које су упућене свецелом роду људском: „родите, дакле, род достојан по- кајања“ (мт 3, 9) још један разлог могу бити потребе његових ближњих који својим молитвама узнетим богу умоља- вају анђела смрти да још не долази у тропару св василију острошком се каже: „од младости своје целог себе си дао господу“ коначно, сваки нови дан је прилика за свакога од нас да се искре- но покајемо, затражимо опроштај од наших ближњих, опростимо свима који су се огрешили о нас, и учешћем у свето- тајинском животу наше цркве подаримо своје срце нашем миломе богу и обезбе- димо себи вечни живот у будућем цар- ству божијем аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији
... божијег, испред кога светли неугасиво кандило аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије руска реч настројење преводи се на српски језик најчешће као рас- положење, али и као усмереност, спремност, готовост, настојање ради се заправо о комплексном, вишезнач- ном и вишеслојном појму покушаће- мо да анализом новозаветних примера уђемо у суштину значења овог појма добро је позната слика христовог распећа – господ распет између два раз- бојника у њиховим самртним мукама господу се обраћа један од њих прово- кативним речима: „ако си ти христос, спаси себе и нас!“ за дивно чудо други је узнегодовао укоревајући га речима: „зар се ти не бојиш бога, када си и сам осуђен тако? ми смо праведно осуђе- ни, јер примамо по својим делима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини“, додајући затим добро познате речи: „помени ме господе када дођеш у царству твоме“ а господ му одговара: „заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају“ (лк 23, 39–43) многима је тешко разумљиво како је могуће да се неко може спасити после тренутног или вишечасовног покајања како је могуће да после христа први човек који је ушао у рај буде покајани разбојник? управо нам овај пример говори шта значи настројење душе – душе која осећа кривицу, у којој се јавља осећање правде, која се каје, која је свесна постојања царства божијег, а надасве жели заједницу са богом господ је благоразумном разбојни- ку судио не само по речима већ и по тренутној и достигнутој чистоти срца и душе тиме се потврђују речи св апостола павла да ће господ осветли- ти што је сакривено у тами, и објави- ти намере срца (1кор 4, 5) јер господ виктор вицановић 60 3/2014 свеи серије раоњешки – киво са мошима свеиеља святая русь хришћанска етика зна шта је у човеку (јн 2, 25) посебно треба нагласити да је настројење душе покајаног разбојника за њега било спа- соносно он се ничим другим није спа- сао осим покајним настројењем своје душе и милошћу божијом из овог примера видимо да настројење душе није само расположење, емоционално стање, већ да оно захвата целокупно стремљење људске душе, њену усмере- ност ка добру или злу, полазећи од нај- дубљих „намера срца“ следећи пример је такође добро по- зната прича о милостивом самарјанину (лк 10, 30–35) и опис овог догађаја има извесну парадоксалну димензију пример самилости и човекољубља у овом догађају нису они који су били о настројењу душе господ ће осветлити што је сакривено у тами, и објавити намере срца (1кор 4, 5) јер господ зна шта је у човеку (јн 2, 25) мај/јун 2014 61 најпозванији да то покажу и сведоче – свештеник и левит (припадник изабра- ног свештеничког рода) – већ је то био човек друге вере, инославни, или, још прецизније, отпадник од монотеистич- ке вере јеврејског народа у чему је била битна разлика између њих? одговор је – у настројењу душе код прве двојице у души је владала хладноћа, незаинте- ресованост, егоизам код самарјанина душа је затрептала пробудила се сами- лост емпатијом тј уживљавањем у бол и патњу претученог човека, самарјанин је видео себе у његовом страдању све то говори да настројење његове душе није било само тренутно расположење, већ и израз његове доброте, самилости и човекољубља милостиви самарјанин је, верујемо, још један пример да се човек пред богом може оправдати на- стројењем своје душе, под условом да настројење не схватимо као тренутно и пролазно стање трећи пример који би требало да нам послужи за боље разумевање овог пој- ма налазимо у блаженствима скоро сва блаженства, свако на свој начин, говоре о настројењу душе милостиви ће бити помиловани; они који имају мир и зраче миром, синовима божијим ће се назвати; праведници, гладни правде – наситиће се; чисти срцем бога ће видети (мт 5, 3–12) примери бла- женстава говоре каква духовна блага очекују оне који стреме ка највишим вредностима, приближавајући се богу на тај начин ту се види колико је на- стројење душе заправо „векторска ве- личина“ оно полази од „намера срца“, одатле добија динамичку и мотивацио- ну снагу – усмерење, да би се на појав- ном смислу доживело и испољило као расположење душе можда смо се овом малом анали- зом дотакли одговора на тешко, али истовремено често питање о исхо- ду и спасењу милиона душа које нису знале за христа из различитих раз- лога (историјских, географских, по- литичких) шта ће бити са душама оних који нису били хришћани? како ће њима господ судити? верујемо да ће то бити управо по настројењу њи- хове душе, онако како је господ судио покајаном разбојнику, како је импли- цитно судио милостивом самарјанину и онако како је обећао духовна блага, сада и у вечности, онима који стреме ка највишим људским вредностима од оца тадеја смо чули тумачење, ин- спирисано светим оцима, да нас на дан суда господ неће питати колико смо че- сто ишли у цркву и колико смо се мо- лили, већ да ли смо стекли, по очевим речима, „карактерну особину христа спаситеља“ настројењем своје душе човек се приближава или удаљава „ка- рактерној особини христа спаситеља“ у којој мери се приближио или удаљио процениће господ на крају, треба рећи да би био пот- пуно погрешан закључак да се спасење своди на настројење душе без цркве и светих тајни, без подвига и труда, без помоћи и милости божије – нема спа- сења, али је настројење душе важна ка- рика на том путу у вечност аутор је психолог у деветој београдској гимназији настројењем своје душе човек се приближава или удаљава „карактерној особини христа спаситеља“ 62 3/2014 хришћанска етика ко је веровао, пре седам година, да се живот здравку и може још мало продужити? он је петнаест година пре тог догађаја преживео те- жак инфаркт, а потом добио и дијабетес свему томе није био крај, пошто му је установљена и појава камена у жучи, а такође и слабост рада бубрега кап која је тога дана прелила пуну чашу био је чир на желуцу који је пукао и прокрва- рио и здравку је живот висио о концу прогноза дежурних лекара у београд- ском ургентном центру те вечери била је да има 1% шанси да преживи сутрадан, лекари-професори су, због комплексно- сти пацијентовог здравственог стања, искључивали операцију као могућност да се разреши дати проблем болесника су сместили на одељење интензивне неге, у тзв „шок собу“ да се наслућивао крај земнога здрав- ковог живота могло се видети и из чиње- нице да му је супруга, заједно са сином и ћерком, већ сутрадан, била нашла и гробницу у коју ће бити сахрањен је- дино је зет, помало тешећи их, а с дру- ге стране схватајући да без божије воље и допуштења нема смрти, говорио да је здравко још жив и да не треба да га опла- кују и живог сахрањују ћерка јелена, која је пре удаје про- вела више месеци радећи у манастиру острог, ипак се уздала у божију милост, па је оставила своме оцу једну малу пластифицирану иконицу св василија острошког са делићем његове одежде и гле чуда! молитве чланова породице упућене свевишњем богу дадоше рода чудо божије на дан св василија остро ̨ког сваки нови дан је прилика за свакога од нас да се искрено покајемо, затражимо опроштај од наших ближњих, опростимо ненад вујић мај/јун 2014 63 сведочанства на сам дан празновања св василија, здравку се здравствено стање изненада побољшало, крварење у желуцу је неким чудом престало одмах је тога дана пре- бачен из „шок собе“ у болесничку собу недуго затим опоравио се, и нажалост заборавио ко га је ишчупао из канџи смр- ти, па је причао свима како је преживео зато што је био јак и имао велику вољу за животом али, да су у лажи „кратке ноге“ показало се већ након неколико месеци када се поново разболео и обрео у бол- ници ипак се присетио да је бог главна узданица и помоћник у најтежим ситу- ацијама и молио је ћерку да му донесе у болницу освећено уље којим се више пута дневно помазивао и опет га је бог помиловао новим изласком из болнице а после свега питамо се: зашто бог не- ким људима продужује живот? то може- мо само да нагађамо један могући разлог је, свакако, да се умирућем пружа још јед- на прилика да сагледа своје животне грехе и странпутице како би завапивши прите- као нашем милосрдном господу те суза- ма покајања очистио свога унутрашњег палог човека сетимо се само речи јована крститеља које су упућене свецелом роду људском: „родите, дакле, род достојан по- кајања“ (мт 3, 9) још један разлог могу бити потребе његових ближњих који својим молитвама узнетим богу умоља- вају анђела смрти да још не долази у тропару св василију острошком се каже: „од младости своје целог себе си дао господу“ коначно, сваки нови дан је прилика за свакога од нас да се искре- но покајемо, затражимо опроштај од наших ближњих, опростимо свима који су се огрешили о нас, и учешћем у свето- тајинском животу наше цркве подаримо своје срце нашем миломе богу и обезбе- димо себи вечни живот у будућем цар- ству божијем аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
... Фотографија на насловној страни корице: Под заставом часног крста, за слободу златну монтажа: М Марковић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани епископ славонски Г Јован у униформи 63 падобранске бригаде фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Руски спасилачки тимови у Србији 2014 г фото: Архива Вечерњих новости Фотографија на полеђини корице: Газиместан фото: Википедиа СВЕСКА 337, МАЈ / ЈУН 2014 Рeч уредника 1914 и српско-руски крст борбе за слободу златну 2 Светачник Светост као испуњење служења у Цркви 4 Старечник Старац Илија Ноздрин: Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Екатерина 9 Свети Оци тумаче Свето Писмо Да не бисте туговали као они који немају наде 12 Трагом Христовим Етика: потребан, али не и довољан услов спасења 15 У дијалогу са атеизмом Атеизам и богови античке Грчке (I) 20 Тема броја Рат као последица отуђености човека од Бога и ближњег 25 „Фрлај малко `леба!“ 27 Хришћанска Србија у Првом светском рату 31 Цар Николај Други Романов – заштитник српског народа 34 Вера краља Петра I Карађорђевића 36 Мајор Драгутин Гавриловић српски витез из Првог светског рата 40 Идите и научите све народе Православна Црква у Гватемали 44 Многодетне хришћанске породице Породица Никитовић 48 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 57 Хришћанска етика О настројењу душе 60 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Василија Острошког 63 стране МАЈ/ЈУН 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: За Крст часни и Слободу златну мај/јун 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
... Фотографија на насловној страни корице: Под заставом часног крста, за слободу златну монтажа: М Марковић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани епископ славонски Г Јован у униформи 63 падобранске бригаде фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Руски спасилачки тимови у Србији 2014 г фото: Архива Вечерњих новости Фотографија на полеђини корице: Газиместан фото: Википедиа СВЕСКА 337, МАЈ / ЈУН 2014 Рeч уредника 1914 и српско-руски крст борбе за слободу златну 2 Светачник Светост као испуњење служења у Цркви 4 Старечник Старац Илија Ноздрин: Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Екатерина 9 Свети Оци тумаче Свето Писмо Да не бисте туговали као они који немају наде 12 Трагом Христовим Етика: потребан, али не и довољан услов спасења 15 У дијалогу са атеизмом Атеизам и богови античке Грчке (I) 20 Тема броја Рат као последица отуђености човека од Бога и ближњег 25 „Фрлај малко `леба!“ 27 Хришћанска Србија у Првом светском рату 31 Цар Николај Други Романов – заштитник српског народа 34 Вера краља Петра I Карађорђевића 36 Мајор Драгутин Гавриловић српски витез из Првог светског рата 40 Идите и научите све народе Православна Црква у Гватемали 44 Многодетне хришћанске породице Породица Никитовић 48 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 57 Хришћанска етика О настројењу душе 60 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Василија Острошког 63 стране МАЈ/ЈУН 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: За Крст часни и Слободу златну мај/јун 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
Одреднице:
22
Свеска: 338 | Света Тајна покајања и исповести
...и исповести зато није само формално (па макар било и плодАНАЛИЗ?📌 е сопствених по-
ступака) признање својих грехова,
него је у дубокој вези са светом тај-
ном које нас уводи у нову стварнос
...и исповести зато није само формално (па макар било и плод
МЕТА инфо: Р:20897 К:160564 Д:89
| Свеска 338 |
Свеска: 338 | Света Тајна покајања и исповести
... само акт који је последица некак- ве интроспекције (самосагледавања) то смо већ нагласили оно је сусрет са богом живим и истинитим и најпре је за нас несхватљив јер је у питању деловање благодати божије због тога покајање има светотајински карак- тер света тајна покајања и исповести зато није само формално (па макар било и плод анализе сопствених по- ступака) признање својих грехова, него је у дубокој вези са светом тај- ном које нас уводи у нову стварност – са крштењем наиме, у првим вековима хришћан- ства био је устаљен обичај, чак преов- лађујући, да се одрасли крштавају, тј да хришћани не крштавају децу док не порасту и сами као одрасли људи то не учине то је био случај и са све- титељима попут григорија богослова, василија великог, григорија ниског то све што је крштење суштински (онтолошки) преображај живота и плод сусрета са богом тај сусрет мора бити израз властите воље и живота који се утемељује на постојању као из- разу слободе и љубави уместо да свој живот, себе, поистовећујемо са сти- хијама света, са нагонима и базичним потребама биолошког постојања, ми га утемељујемо на заједници слободе и љубави са богом као другим, као вољеним, као жељеним и као жуђе- ним, али и са другима који су у тој заједници на концу, „облачимо се у тема броја јул/август 2014 25 христа“ тј окушамо живот какав он треба да буде и какав ће бити у цар- ству божијем већ овде и сада радост но, ако је крштење светотајинско улажење у коначну истину постојања, онда је покајање препознавање да ту истину не можемо живети сами и на- лази се у самој сржи крштења отпа- дање од те истине је нешто чему је још склона наша природа св григорије богослов у беседи на просветљење (богојављење) каже: „знам још и за пето крштење: оно у сузама (покајања), које је напорније“ па на то додаје: „ја признајем да сам човек, живо биће, променљиве и пропадљиве приро- де, и радо прихватам то (крштење) и клањам се дародавцу“ због тога са крштењем наш живот је неодвојив од покајања као личног проживљавања тајне овога света која се креће од кр- ста до васкрсења непрекидно суоча- вање са својим слабостима, пред ли- цем христовим, тј у исповести пред свештеником који христа иконизује, осликава као што је господ и рекао св јерониму у витлејему на питање шта да му принесе као благодарност за неисказиву милост: „своје грехо- ве“, рекао му је господ грехове не као моралне или законске преступе, него као промашаје самог смисла живота овде бивају јасне речи старца соф- ронија: „што је дубље наше покајање, тиме се пред нама откривају дубине нашег бића, раније сакриване од нас самих“ тако, од препознавања таме у нама која рађа тугу ходимо ка том прекрасном обрту, до сазнања да је грех, какав год и колики год био, кап у мору љубави божије то нас испуњава радошћу, а радост слободом коју нам је христос даровао и коју нам нико не може одузети аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду 26 4/2014 покајање – најлепша поезија спасења припадност господу чува се ликом божијим у нама – покајањем, стидом, односом према ближњем, делатном љубављу најтврђи бедем непрегазивости сваког верујућег човека јесте покајање, док не кајати се води човека у душевно исклизнуће и одба- цивање онога што бог од њега очекује бог као апсолутни динамизам добра у свако време очекује покајање греш- ника он брине о човеку, бди над њим јер права љубав само тако и може покајање – оживљујућа сила јеванђељска прича о блудном сину говори о љубави и покајању, о смислу јеванђеља говори о томе да је грех, тај пусти уљез, узрок смрти јер блуд– ни син беше мртав и оживе, а да је по- кајање сила оживљујућа „покајање је свесност својих грехова, свога пада, а грехе скида милост божија“, беседи свети симеон нови богослов хри- сту се прилази покајничком вером јер и христос своју проповед спасења започиње речима: покајте се и веруј- те у јеванђеље пре господа, сетимо се, истим речима то чини свети јован крститељ у јерусалимској пустињи бог као једина апсолутна светлост даје могућност да кроз исповест и по- кајање његова икона – човек, такође засветли ко то човека подстиче на покајање, ко га подстиче да похрли на исповест са радошћу? то су љубав божија и анђели стида и савести који подстичу осећања личног, духовног осиромашења и беде тројични бог најузвишеније пије- дестале небеске красоте чува упра- во за покајнике сетимо се апосто- ла петра, коме очи до краја живота бејаху крваво црвене од плача, јер издаде господа (како тврди црквени писац свети нифонт); или апосто- ла павла, који се стално сећао да је био гонитељ цркве; или покајаног разбојника на велики петак, који ис- поведи веру у царство пре васкрсења христовог; или свете марије маг- далине и марије египатске; светог јакова постника и многих светих који се оденуше светом тајном по- кајања као лекар неба свети јован златоуст нас стога поучава: „греси су ране и болест, а покајање је лек и оздрављење душе“ хаџи драган б поповић тема броја јул/август 2014 27 подвиг покајања припадност господу, вечној прав- ди и истини, чува се ликом бо- жијим у нама – покајањем, стидом, праштањем (не заборавимо шта су последње речи христове на крсту – опрости им оче ), односом према ближњем, делатном љубављу, али и ненадимањем горчинама светских сокова гордости и бесплодних знања која су неупотребљива за спасење христос је бог оних који се кају и спа- ситељ оних који греше, а греси свих грешника мањи су од делића капи милости и љубави христове „сви људи до христа беху мртви у греси- ма својим; и царова смрт од адама до христа“ (еф 2, 1; рм 5, 14), истиче не- ботајни павле, док апо- стол петар у величан- ственој беседи на свету педесетницу поручује: „покајте се, и да се сваки од вас крсти у име ису- са христа за отпуштење грехова“ (дап 2, 38) грех одваја од бога, а у страсти човек тоне постепено, као у живо блато када човек за- падне у искушење, где је грех тако близу са ра- ширеном, шареном и ле- пљивом лепезом избора, човек том избору тре- ба снажно да се одупре молитвом да га господ спаси од привлачне сна- ге искушења од чове- ка, од слободе његове, почиње иницијатива ка покајању, а у том, спа- соносном делу покајања учествује и бог и човек; човек се каје, а бог то по- кајање жели и памти пут ка спасењу постоје људи који својим животом остварују дубоку ноћ греха ипак, ни они не бивају остављени од господа, већ будући стално призивани могу достићи, покајањем и исповешћу, велику светост – пример је свети мојсеј мурин у црк- ви, невести христовој, спасење се задо- бија ако човек приђе покајањем и вером у светој тајни крштења, а „после свога кр- штења, ми и даље грешимо и то сваки дан, зато је господ дао исповест и покајање као ново крштење“, како нам то дивно беседи свети јован лествичник аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије 28 4/2014 даром светога духа покајањем настаје ново човечанство настаје нови ,,род достојан покајања“ – хришћански род на тему броја разговарамо са јеро- монахом иларионом ђурицом, духовником при цркви св три- фуна на топчидерском гробљу у београ- ду код оца илариона годинама велики број младих људи долази на исповест и духовни разговор, а међу њима при- мећујемо и неке познате јавне лично- сти његова непосредност, отвореност и вишедеценијског искуство су особине због којих смо га и ми изабрали за раз- говор на тему појакања и исповести zу светом писму новога завета видимо да су људи који су долазили на јордан да их јован крсти исповедали своје грехе међу њима је било оних које је јован оштро прекорио, захтевајући да принесу род достојан покајања који је то род достојан покајања и шта би по вама било истинско покајање и како га достићи? –„помирити се с богом“ (2кор 5, 18–21) суштина је покајања и исповести ис- тинско покајање почетак је спасења које се налази у познању својих грехова и за њих принесено покајање грех је паклени задах труљења, смрад распадања коме робујемо одрећи се тог злог пута, злог друштва, злих нави- ка, греха, а опет и опет пригрлити зау- век покајање исповест није насиље над савешћу, него ослобођење савести од тираније грехова над душом, али и над телом право покајање је звекет око- ва грехова који падају са душе и тела добром исповешћу потом се прелази на темељно убељивање своје греховне сенке, своје таме, свог зла на крају нас свети дух води у дубину душе-тела, те нас ослобађа окова наших преступа то ослобођење не бива без свештеника „даћу вам ново срце, нов дух удахнућу у вас“ (јез 36, 26), стоји у светом писму даром светога духа покајањем настаје ново човечанство настаје нови ,,род достојан покајања“ – хришћански род zкао свештенослужитељ имали сте доста праксе исповедања верника, можете ли нам рећи да ли постоји неко правило како треба приступати овој светој тајни и како се правилно исповедати? – ако бога нисте срели у човеку који се пред, односно, кроз свештеника ис- поведа богу живом, тешко да ћете га ма где наћи љубав је ухо и вид и нос свештеников разговор водио ненад јовановић потребно нам је свенародно покајање тема броја јул/август 2014 29 ми смо свештеници из генерације от- падничке и наш брат покајник је отпад- ник од вере који је много грешио грех му је постао начин живота односно, изгубили смо сваки смисао за осећање греха, за покајање окаменили смо у својим пороцима на начин навике на грех, на порок, пропада цела наша огре- ховљена заједница види се то и по томе што немамо бројно монаштво види се то и у мржњи која често постоји према монасима мржња на монахе је увек мржња на христа за правилно приступање светој тајни исповести, потребна нам је честа лична исповест са покајањем, што нашој по- месној цркви још увек много недостаје у пракси после одласка са овога света преподоб- ног оца јустина н о в о г, ј о в а н а шангајског и николаја ж и ч к о г, те оца т а д е ј а витов- ничког, о с е т и о се вели- ки губи- так они су били ж и в и примери у сваком погледу, па и у по- кајању ко је спасио душу свога брата и своје сестре, спасио је и себе zкоја су по вама најтежа искушења са којима се сусреће верник при исповести и како их превазићи? – најтеже искушење при исповедању долази од сурогата исповести, нарочито психоанализе типа фројда, јунга, адле- ра, индивидуалне психологије и сексу- алних проблема, те и оптерећеношћу похотом тела и очију виктор франкл, мада је живео као јеврејин, је за препо- руку јер пише као хришћанин и успо- ставио је терапију смислом, логосом, логотерапију свештеник пацијенту (покајнику), није занимљив, већ лекар, где је покајник – пацијент верник је за- веден психологијом која га анали- зира, дакле мрзи, пре или касније као што су те бесомучне анализе некорисне, некорисна је и испо- вест без покајања zкако у данашње време треба гледати на црквене каноне који одлучују од светог причешћа, шта је по вама циљ епитимије и како је верник треба прихватити? – савремени верник је млакоња који не може да поднесе мужествене захтеве наше вере са друге стране, ако настојимо на строгим правилима из iv века, испразнићемо свету цркву од верника исповедник мора да се редовно моли за оне које испо- веда: циљ епитимије је да нас поправи и исцели, а не да буде казна о иларион ђурица 30 4/2014 zкоји би по вама био правилан однос између свете тајне причешћа и исповести, да ли је потребно исповедити се непосредно пред причешће или је исповест невезана за ову свету тајну? – света тајна причешћа и света тајна покајања нису нужно повезане при- чешћујемо се увек по благослову духов- ника, а исповедамо када нам је потреб- но, када имамо шта за исповест zзбог чега многи људи не могу или не желе да приступе светој тајни исповести? – исповедају се изразито побожни људи, али и тешки злочинци ко није искрени верник и уз највеће злочине које је починио не иде на исповест, јер му недостаје догматски и психо- лошки темељ за приступање испове- даоници већина „млаких“ верника каже како „не зна шта би исповеди- ла“ ,,нема греха“ ја такве обично упитам: зашто си дошао/ла код мене грешника? а модеран човек често из- миче исповести и ради питања сек- суалности која је у свакој исповести најосетљивија тема zможете ли нам навести неки пример добре исповести? – свети августин хипонски: „хоћу да се подсетим на прошле своје срамоте и путене покварености душе своје, не зато што би их љубио, него да возљу- бим тебе, боже мој из љубави према твојој љубави, чиним то, дозивајући у сећање своје преопаке путеве у горчи- ни меморије, да ми ти постанеш сладак, сласти непреварљива, сласти блажена и сигурна, ти који си раздеране делове мога бића кад сам се од тебе једино- га окренуо и ишчезао у хиљаде праз- новстава наслађивао сам се некада у младости да се наситим пакла осмелих се и подивљах у превртљивим и мрач- ним похотама; нестаде моје лепоте и постадох трулеж у очима твојим, док сам се свиђао себи и желео да се свидим очима људским“ zза крај нашег разговора, реците нам шта је по вама потребно да бисмо се као народ поправили и постали бољи људи? – потребно нам је свенародно по- кајање, које не укључује само народ, већ и нас свештенослужитеље исповест није насиље над савешћу, него ослобођење савести од тираније грехова над душом, али и над телом тема броја јул/август 2014 31 примивши опроштај грехова, одмах их изгонимо не само из живота и дела – већ и из помисли и сећања наших 1 велика власт свештеника у светој тајни исповести свештеницима је дата чудесна (необична, изванредна) власт! „они“, каже св златоуст, „обитавају још на земљи, а допуштено им је да управљају небеским; добили су такву власт, какву бог није дао ни анђелима, ни арханђе- лима, јер није анђелима речено: оно што свежете на земљи, биће свезано на небесима; и оно што разрешите на земљи биће разрешено на небесима иако они који управљају на земљи не- мају само власт да везују тела, већ се ова власт односи и на саму душу и узлази до неба, јер оно што свештеници одређују доле, то бог потврђује горе, и господар се саглашава са мишљењем својих слу- гу“ (о свештенству, iii, 45) 2 у исповести ми треба да увидимо бескрајну благост небеског цара према својим сагрешившим поданицима многи погрешно гледају на исповест као на тешко бреме, а неки је потпу- но избегавају у овој светој тајни ми треба у ствари да видимо бесконачну благост небеског цара према својим сагрешившим поданицима величи- ну ове благости (доброте) ми можемо представити себи кроз следећи пример: замислимо да је човек из низине и си- ромаштва позван на двор моћног вла- дара, и обасипан његовим безбројним доброчинствима и милостима, и за све то узврати своме господару безобзир- ном незахвалношћу, дрзнувши се да му нанесе најгрубљу увреду разгневљени цар је осудио скривив- шег на смртну казну пресуда већ тре- ба да се изврши и преступник очекује своју смрт но, одједном му се јавља посланик од цара и обећава му опро- штај у име владара, ако он испуни само један услов, управо ако призна свој преступ једном од послатих ми- нистара царских, кога још уз то може изабрати сам себи овог министра цар, поврх тога обавезује да никоме не открива поверену му тајну зар овај услов може бити тежак за преступни- ка? замислимо при томе да милосрдни цар за испуњавање такве исповести, поново обећава да прими преступ- ника у своју милост и поврати му сва пређашња достојанства и почасти шта може бити веће од ове царске ми- лости? само је милост цара небескога виша од ње, и то бесконачно виша јер, учинивши грех ми заслужујемо смрт, не саму привремену, него и вечну, а да би се избавили од бесконачних казни, бескрајна благост нам указује на не превод са руског: небојша ћосовић о исповести 32 4/2014 мање лако средство за нас то сред- ство је усрдна исповест пред служи- тељем цркве, која нас опет уводи међу чеда божија 3 треба да се исповедамо тако, као да се исповедамо последњи пут у животу жртва богу је дух скрушен: срце скру- шено и смирено, бог неће одбацити i ево, опет је дан покајања и ис- повести! још једном развијмо пред свезнајућим мрачни свитак наших дела; још једном чујмо од њега праштање за све што смо учинили и вратићемо се оправдани у свој дом! тако је неис- црпно милосрђе господа нашег према нама! његова правда би могла саврше- но одбацити наше садашње покајање: могла би нам рећи да иако ми толико пута приносимо покајање и толико пута примајући опет опроштај, ипак је не престајемо вређати нашим греси- ма, те јој и не приличи више да узалуд милује своје преступне и лукаве слу- ге, већ да крене против њих судом и казном но, ипак се тако не поступа са нама: пред престолом ове правде и сада ми налазимо исту ону милост, исту љубав и свепраштање осећаш ли ти то душо грешна? осећаш ли да си одавно стоструко достојна ада, а теби се опет отворају рај и царство? чувај се да ова милост не би била показана над тобом по- следњи пут! ii да, братијо моја, на земљи нема никога, ко би нам могао са извес- ношћу рећи, да ова исповест није и последња за нас ово би могао учи- нити једино онај, у чијој су десници кључеви ада и смрти (откр 1, 18), и у коме сви ми живимо, крећемо се и је- смо но, он сам да би нас оградио од безбрижности, благоизволео је да нас обавести јеванђељем својим, да како дан и час његовог доласка нама, тако и нашег одласка њему, треба да оста- ну тајна за нас после овога, сваки коме је драго спа- сење душе своје, приносећи сада испо- вест, дужан је да је произнесе тако као да се исповеда последњи пут у животу а како бисмо се ми исповедали, да смо на самртном одру? исповедали бисмо се са најдубљом скрушеношћу духа и потпуном одвратношћу према греху, који би тада изгубио сваку при- влачност за нас; исповедали бисмо се свецело, ништа не скривајући, јер шта би тајили пред смрћу? – исповедали бисмо се са чврстом одлучношћу да не скрећемо више на страну лажи и без- акоња, јер тада би се свом снагом от- крила пред нама неопходност чистог и светог живота за човека онда поступимо тако сада, као што бисмо поступили на самртном одру раскријмо пред свевидећим сву душу и срце, све тајне страсти и гре- ховне жеље нека милосрђе божије угледа све ране и сву трулеж нашег унутрашњег човека; оно ће их виде- ти само ради тога да би их што трај- није исцелило примивши опроштај грехова, одмах их изгонимо не само из живота и дела, – већ и из помис- господ није дао власт опраштања грехова анђелима, већ људима подобнострасним нама, којима су познате све слабости људске природе тема броја јул/август 2014 33 ли и сећања наших: нека они остану уделом непријатеља нашег, који нас је и покренуо на грех и радовао се што смо преступали заповести господње давши обећање пред јеванђељем и кр- стом, да ћемо водити живот чист и до- бар, понављаћемо себи ово обећање и јутром и вечери, у тренуцима радости и жалости, у храму божијем и кући, седећи за трпезом и одмарајући се у постељи, да дело спасења нашег ни- када не би напуштало сећање наше и постало главним делом нашег живота (види проповеди архиепископа хер- сонског инокентија, том 2) iii а ради утврђивања себе у овом неопходном подвигу, ради ограђи- вања себе од нових животних саблаз- ни, од нових напада страсти, понеси- мо са собом са светог аналоја, сећање на смрт, као поуку за живот – јер није тек онако (за бадава – прим прев) рекао премудри: сећај се кончине твоје, и никада нећеш сагрешити (сир 7, 39)! 4 каква треба да буде наша исповест? казуј најприје безакоња твоја, да се оправдаш (ис 43, 26) сада пођимо на исповест код служи- теља цркве ако савршимо исповест нашу како треба, – добићемо опроштај грехова, добићемо оправдање зато је нужно да знамо какву треба да принесе- мо исповест а) наша исповест треба да буде пот– пуна и савршена, то јест да ништа не скрива – од срамних дела до безумне речи, од нечисте помисли до преступне жеље раскријмо пред богом и служитељем његовим сву душу и срце, све тајне страсти и греховне жеље срцевидац је видео сва безакоња наша још онда када су се зачињала у тајним помислима срца нашег свезнајући је био са нама и онда када смо се сакрили од погледа људских и сматрајући себе неприметним, нераз- умно мислили и чинили бестидности мислимо ли да ћемо пред њим сакри- ти наше грехе? сада он стрпљиво оче- фото: wwwvpdsru 34 4/2014 кује, да се ми одвратимо од нечистоте своје; исповедимо пред њим безакоња своја, откријемо и обнажимо ране са- вести своје; но доћи ће дан суда, када ће он сам открити сва срамна дела наша пред читавом скупином (сабором) анђе- ла и људи б) исповест наша треба да буде искре- на и усрдна, не скривајући побуде на без- акоње, које се таје у развраћеном срцу, на љубав према греху, на услађивање срца греховним жељама и осећањима; – не тражећи лажна извињења за своје грехове, а тим више, – не окривљујућа друге, уместо себе ми овде долазимо да лечимо своје ране, а не да их скри- вамо од лекара, – то јест да исповеда- мо своје грехе, а не да осуђујемо друге, да се не бисмо у противном подвргли двострукој и неопростивој осуди суд божији се тиме и разликује од људских судова, што се на њему оправдава онај који више окривљује себе, – очишћује се онај, ко искрено открива своју нечисто- ту и пред ким треба да се извињавамо? да ли пред служитељем олтара? но, он је само сведок наше исповести, и сам је од грешника, који траже оправдање и спасење у једном господу и спаситељу управо ради тога и господ није дао власт опраштања грехова анђелима светим и бестрасним, већ људима подобнострас- ним нама, којима су познате све слабо- сти људске природе, да би они могли састрадавати са нама и надзирати тешку болест душе наше што искреније отво- риш своје срце пред духовним оцем, што усрдније исповедиш свој живот пред њим, тиме ћеш га више подстаћи да са- осећа са тобом и олакша тешку невољу твоје душе, те и умири оно што притиска твоју савест и на крају он (свештеник) ће искреније уздахнути за тебе ка богу: господе, не скрени срце моје у речи лукаве, да смишљам извињење за грехе! в) наша исповест треба да буде сузна, скрушена и смирена дух скрушен је једино угодна жртва богу; срце скрушено и смирено, бог неће одбацити зауставимо се као по- кајани цариник, код црквеног прага и ударајући се у прса своја, завапимо: боже, милостив буди мени грешноме! ах, када бисмо ми могли увидети ону судбину која очекује грешника после гроба; када бисмо ми могли осетити та неизрецива за језик људски, мучења која трпе зле душе, које нису принеле искрено покајање, онда бисмо схва- тили сву снагу речи господњих: бла- жени који плачу сада, јер ће се утеши- ти; тешко вама који се смијете сада, јер ћете заплакати и заридати ми бисмо, тада заплакали плачем неутеш- ним, као што су плакали они, којима је било откривено стање душе, разлуче- не од тела г) наше покајање треба да буде чвр- сто и непромењиво каква је корист од исповедања гре- хова, без намере да се они оставе за- увек? – то јест устајати, да би се пало још дубље? – будити се само ради тога да би се опет погрузили у најтежи и не- пробудни сан? обраћати се богу да би се тако рећи украло праштање и опет га издавати, предајући се његовом не- пријатељу? не значи ли ово – искуша- вати дуготрпљење божије, исмевати свете тајне, газити крв завета хри- стовог, поново распињати господа? не, љубљени, добивши опроштај грехова својих, одмах их изгонимо, не само из живота и делатности којом се бави- мо, него и из самих помисли и сећања својих нека би непрестано биле на нашем уму и језику речи јосифа цело- мудреног: како бих опет могао да гово- рим зло и грешим пред богом? (из књиге епископа тобољског јустина света че- трдесетница, изд 1893 г) из књиге протојереја григорија ђаченка накануне исповеди (изд 1897 г у москви) тема броја јул/август 2014 35 покајање цара стефана душана душан се јавно исповедио, као крунисани српски цар, у свечаној повељи којом проглашава законик велики успеси могу да понесу учеснике и да зато настану нес- поразуми неразумевање даље покреће нежељене догађаје, због којих ће неки људи касније пројавити своје дубоко и искрено покајање тако је у бици на велбужду српска војска однела велику победу, а бугарски цар михаило шишман погинуо (1330) у току боја посебно се истакао пре- столонаследник душан после овог успеха, ратоборна властела је хтела да крене у даља освајања, али је краљ стефан дечански хтео да избегне ново проливање крви закључио је мир са побеђеном бугарском, што је подста- кло немирну властелу да размишља о промени власти односи између оца и сина почели су да се кваре дечански је послао сина у зету, што је душан схва- тио као удаљавање од престола и пре- теће лишавање власти на први знак синовљеве побуне, краљ је са војском дошао под скадар и ушао у синовље- ве дворе дошло је до помирења из- међу родитеља и сина када је ускоро краљ, из најбоље намере, позвао сина да дође и објасни неке поступке, све се променило душан и његови след- беници прибојавати су се да се стари краљ изненада предомислио из стра- ха од казне, организован је преврат, а краљ је изненађен и ухваћен у тврђави петрич раздвојен од жене и деце, де- чански је заточен у тврђаву звечан, где је умро, под неразјашњеним околно- стима (11 новембар 1331) тело све- тог краља је пренето у његову задуж- бину, манастир дечане (1332) јавна исповест у годинама које су уследиле по дола- ску на власт, душан се у повељама за- хваљивао богу и божјим угодницима на помоћи у тешким тренуцима свог живота правдао се да је био примо- ран на побуну и да му је претило про- гонство сматрао је да су оца против њега окренули лоши људи и рђави са- ветници, подстакнути непријатељем сваког добра инсистирао је да су преврат и промена власти били не- минован след догађаја а онда се све променило у повељи за манастир св петра и павла на лиму (око 1343), син је указао поштовање почившем оцу нема више речи осуде, већ се по- миње „нова благодат“ која се догодила др ђорђе вуковић 36 4/2014 над очевим моштима, благодат коју је и сам душан увидео тако се преко- ревање претворило у слављење новог угодника божјег та промена се памти- ла и приповедала душан се још једном јавно испове- дио, сада као крунисани српски цар у свечаној повељи којом проглашава законик (1349), цар душан је казао како је лепо и благочестиво живео са оцем (нежно сећање на блискост са родитељем овде се први пут појављује у једном званичном документу) про- тив њих двојице устали су неприја- тељи које су их напали душан подвла- чи да су се заједно молили за победу и да су заједно постигли успех против непријатеља, а да је он (душан) само припремио војску за борбу на велбу- жду ни после победе, мира није било зажалио је што су неки раздражили оца против њега уместо осуде или правдања, цар је сада туговао за оцем и жалио због сукоба са њим оптерећена савест још је константин михаиловић из островице, чуо за душаново по- кајање о томе је писао у свом знаме- нитом делу турска хроника или јани- чарове успомене (око 1500) побуна против оца оптерећивала је савест младог владара душан је покушао да разреши ово мучно стање и потра- жио је духовне утехе он се обратио св јоаникију ii, тадашњем архиепи- скопу који је миропомазан за првог српског патријарха, затим митропо- литима српске цркве и светогорским монасима, вероватно хиландарцима у константиновом тексту говори се о калуђерима свете горе „реда светог василија“, што је уступак западном читаоцу, који је навикао да монаси припадају неком реду (нпр монаси св бенедикта или бенедиктинци итд) константиново дело је на првом месту било намењено пољском краљу и њего- вом двору, па је писац користио књи- жевне изразе блиске савременицима, а које нису много одступале од ствар- них догађаја писац је вероватно мис- лио на пирг св василија (данас по- знатији као хрусијски пирг) који се налази у манастиру хиландару са хи- ландарским игуманима душан је био изразито близак игуману арсенију је дао да састави и напише једну повељу хиландару, изгледа у част рођења пре- столонаследника св уроша v (1337) остарелог арсенија потражио је први српски цар кад је дошао у свету гору и затражио да му буде духовник изви- нивши се моћном владару због старо- сти, арсеније је одредио свог ученика исаију серског да буде царев духов- ник, што је душан прихватио дру- ги хиландарски игуман, св сава iv изабран је, за душановог живота, за новог српског патријарха, после упо- којења св јоаникија ii цар на коленима владар је затражио да се за њега по- моле и да га посаветују шта би требало да учини од свих је добио исти одго- вор: „не можемо ти други савет дати, већ да се вратиш господу богу“ још су му саветовали да принесе искрене плодове покајања за своје грехе то ће бити захвалније богу и корисније његовој души, него било шта друго да учини „јер господ бог је милостив према онима који га искрено љубе и призивају“ чувши од духовника са- вет, душан је решио да их послуша отишао је у дечане на очев гроб вла- дар је пошао са пратњом у дечане, а кад је дошао до манастира на триста стопа, тада се десило велико чудо ду- шан је пао на колена и тако ишао до очева гроба ту, крај моштију запла- тема броја 36 4/2014 јул/август 2014 37 над очевим моштима, благодат коју је и сам душан увидео тако се преко- ревање претворило у слављење новог угодника божјег та промена се памти- ла и приповедала душан се још једном јавно испове- дио, сада као крунисани српски цар у свечаној повељи којом проглашава законик (1349), цар душан је казао како је лепо и благочестиво живео са оцем (нежно сећање на блискост са родитељем овде се први пут појављује у једном званичном документу) про- тив њих двојице устали су неприја- тељи које су их напали душан подвла- чи да су се заједно молили за победу и да су заједно постигли успех против непријатеља, а да је он (душан) само припремио војску за борбу на велбу- жду ни после победе, мира није било зажалио је што су неки раздражили оца против њега уместо осуде или правдања, цар је сада туговао за оцем и жалио због сукоба са њим оптерећена савест још је константин михаиловић из островице, чуо за душаново по- кајање о томе је писао у свом знаме- нитом делу турска хроника или јани- чарове успомене (око 1500) побуна против оца оптерећивала је савест младог владара душан је покушао да разреши ово мучно стање и потра- жио је духовне утехе он се обратио св јоаникију ii, тадашњем архиепи- скопу који је миропомазан за првог српског патријарха, затим митропо- литима српске цркве и светогорским монасима, вероватно хиландарцима у константиновом тексту говори се о калуђерима свете горе „реда светог василија“, што је уступак западном читаоцу, који је навикао да монаси припадају неком реду (нпр монаси св бенедикта или бенедиктинци итд) константиново дело је на првом месту било намењено пољском краљу и њего- вом двору, па је писац користио књи- жевне изразе блиске савременицима, а које нису много одступале од ствар- них догађаја писац је вероватно мис- лио на пирг св василија (данас по- знатији као хрусијски пирг) који се налази у манастиру хиландару са хи- ландарским игуманима душан је био изразито близак игуману арсенију је дао да састави и напише једну повељу хиландару, изгледа у част рођења пре- столонаследника св уроша v (1337) остарелог арсенија потражио је први српски цар кад је дошао у свету гору и затражио да му буде духовник изви- нивши се моћном владару због старо- сти, арсеније је одредио свог ученика исаију серског да буде царев духов- ник, што је душан прихватио дру- ги хиландарски игуман, св сава iv изабран је, за душановог живота, за новог српског патријарха, после упо- којења св јоаникија ii цар на коленима владар је затражио да се за њега по- моле и да га посаветују шта би требало да учини од свих је добио исти одго- вор: „не можемо ти други савет дати, већ да се вратиш господу богу“ још су му саветовали да принесе искрене плодове покајања за своје грехе то ће бити захвалније богу и корисније његовој души, него било шта друго да учини „јер господ бог је милостив према онима који га искрено љубе и призивају“ чувши од духовника са- вет, душан је решио да их послуша отишао је у дечане на очев гроб вла- дар је пошао са пратњом у дечане, а кад је дошао до манастира на триста стопа, тада се десило велико чудо ду- шан је пао на колена и тако ишао до очева гроба ту, крај моштију запла- као је и завапио: „опрости ми, мили мој господару и оче“ горко је плакао и искрено се кајао, као син који се издалека, из туђе земље, вратио оцу када се душан онесвестио, племићи су подигли га и извели напоље видев- ши владар у таквом стање, властела се уплашила подигли су га и извели на- поље „и не дадоше му више да долази тамо“ (константин јаничар) али, ду- шан се није предавао наредио је да се направи крст крај пута, на месту ода- кле је кренуо на коленима до моштију после покајања, казивао је констан- тин у свом делу, душан је саградио тридесет манастира, великих и ма- лих „и увек је живео у великој по- божности, делећи милостињу“ крста покајања у дечанима више нема, али се зна да је да је константин јаничар поуздан што се тиче помена споменика он први од старих српских писаца помиње мраморни стуб на косову пољу, постављен на месту хватања св кнеза лазара, као и постојање муратовог турбета познат је и душа- нов обичај да подиже крстове како би обележио неки значајан догађај у свом животу цар је подигао: је- дан крст у хиландару, на путу од пристаништа до мана- стира, и још један крст на врху атоса, на који је из- лазио јашући на коњу тако се може веровати да је овај душанов крст постајао на- домак дечана као видљив знак ис- креног покајања к о н с т а н т и н јаничар је напи- сао своје дело у жељи да упозна тадашњи свет са оним што се десило у српској царевини после штампања, у време св патријарха макарија соко- ловића, константиново дело је поста- ло познато на поучним примерима из овог дела генерације су могле да се уче како се исправљају грешке у животу и какву благодат са собом носи право покајање цар стефан урош iv душан, фреска настала половином 14 века (манастир лесново, македонија) 38 4/2014 питање из наслова текста преноси- мо из пригодног текста свеште- ника матеје матејића, својевре- мено написаног уочи почетка божићног поста када смо ово питање прочитали неким нашим пријатељима који живе хришћанским животом, њихова реак- ција је изгледала отприлике овако: „аух ово питање погађа у центар“, уз стег- нути осмех који је требало да покрије зебњу и нелагодност заиста, прва ре- акција на овако постављено питање из- азива нелагодност од могуће „огољено- сти“ и скидања маске са праве природе наше личности питање из наслова повлачи за собом и друга питања: може ли човек имати реалну и тачну слику о себи? шта зна- чи знати о себи „какав сам стварно“? да ли то „стварно“ подразумева тамну и (још увек) огреховљену страну наше личности? да ли се оно односи на потис- нуте, најчешће морално неприхватљиве жеље и мотиве или се односи на карак- терне особине, пре свега оне лоше? хајде да размотримо шта могу да значе одго- вори „да“ и „не“, јер се оба одговора могу тумачити и у позитивном и у негатив- ном контексту свест о паду ако кажемо – „да, застидео бих се“, у позитивном контексту то може значи- ти да смо свесни палoсти своје приро- де и својих слабости и страсних скло- ности то би значило да имамо реалан увид у тамну страну своје личности, да имамо развијену самосвест и само- критичност а то због чега се стиди- мо заправо је последица пале људске природе јер „нема човека да живи, а да не греши“ и „ако речемо да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама“ (1јн 1, 8) било би то покајничко – „стидим се“, али као резултат борбе против греха, са којим се стално бо- римо, али никако да се изборимо до краја највећи светитељи су себе сма- трали, искрено и истински, за највеће грешнике зашто? зато што су изобил- ном силом духа светог откривали и упознавали дубину огреховљености природе, да би то стање трудом и под- вигом, уз божију помоћ, мењали да ли бих се застидео да други знају какав сам стварно? може ли човек имати реалну и тачну слику о себи? шта значи знати о себи „какав сам стварно“? виктор вицановић тема броја јул/август 2014 39 лице као маска исти одговор у негативном контексту може имати следећи смисао: да, засти- део бих се, зато што свесно или несвесно прикривам своју грешност од других и од себе: дволичан сам, лицемер, „окре- чени гроб“ моја личност је само маска (persona = маска) иза које се крије моја тамна страна у крајњој консеквенци то може да значи да човек не само да при- крива своју грешност, већ и да ништа зна- чајно не чини да би је изменио, контро- лисао и обуздао такав човек заиста има прави разлог због чега би се постидео суд човеков и суд божији ако, пак, кажемо – „не, не бих се засти- део“, у позитивном контексту то може значити да нам је мирна савест или да бар немамо великих грехова због којих би се (много) стидели али одсуство већих грехова не мора значити да је до- стигнут пуни спокој „јер ја не осећам ништа на својој савести, али зато нисам оправдан; а онај који ме суди јесте го- спод“(1 кор 4,4) поука је јасна: из зе- маљске и људске перспективе греси могу изгледати много мањи него из духовне и небеске када кажемо: „не, не бих се застидео“ ово треба имати на уму једно је суд човеков, а друго је суд божији из житија светих сазнајемо о подвижници- ма и врлинским људима који су били уз- нети на небо да би доживели непосред- но искуство раја и пакла, а затим су били враћени у земаљски живот како би у страху божијем, молчанију и још дубљем покајању провели његов остатак то је порука да и највећи праведници када из- ађу на небески суд могу доживети стид и срам због ситних, неискајаних или неис- повеђених грехова умртвљеност грехом с друге стране, одговор – „не, не бих се застидео“ у негативном контексту зна- чио би одсуство самокритичности, од- носно да човек нема реалну и објективну слику о себи у крајњој линији то може бити особа психопатског типа (особа са дубоким карактерним поремећајем) или лицемерни лажљивац спаљене савести (1тим 4, 2) разлика између овог типа одговора и „да“ у негативном контек- сту је у томе што овде изостаје истинска или било каква свест о својој грешности (морална отупелост), док код „да“ у не- гативном контексту она постоји, али се вешто и лицемерно прикрива од других грех и покајање ако брижљивије пратите и анализи- рате ток ваших мисли, док покушавате да дате одговор на питање постављено у наслову, можда ћете приметити да се на одређени начин и у одређеном степену у вама појављују сва четири типа одговора истовремено смо и искрени покајници, али и (стрепимо да) понешто кријемо; истовремено имамо мирну савест, али је понекад ућуткујемо или игноришемо да нас не би стално оптерећивала вред- ност питања из наслова текста је управо у томе што нас подстиче на искренија и дубља лична преиспитивања аутор је психолог у деветој београдској гимназији на више места у чувеном збор- нику житија краљева и архие- пископа српских, свети српски архиепископ јаков прославља се због својих богоугодних дела преподобни је био „управљач сваког законског пре- дања“, који се угледао на своје непосред- не претходнике, од којих данас као свете прослављамо: саву i, арсенија, саву ii и јевстатија i свети јаков (1286–1292) се трудио на очувању црквених устава и давању личног примера, сећајући се страшног судије који ће доћи и дати свима по заслугама светитељ је био кти- тор више храмова, по речима даниловог настављача, „у области државе велике архиепископије“, изграђених у мирним временима, пре шишмановог напада његова ктиторска активност је била ве- зана за жичку област и, вероватно, жичке метохе од обимног ктиторског рада, да- нас је првенствено познат његов труд око изградње испоснице у котрулици, како је то забележио свети данило пећки белешке преписивача на маргинама рукописа говоре да се архиепископ ја- ков старао да манастире снабде драго- ценим рукописима тако је писар драго- ман, по жељи јакова, преписао поучење јеванђељско од константина презвите- ра (ix век) за манастир студеницу по- менути константин био је, колико се зна, савременик светих петочислени- ка (климента, наума, саве, анђелара и горазда), писац прве словенске кратке историјске хронике (историкија) и ори- гиналних стихова, које је један словен први написао ћирилицом и сав тај труд био је „да божији плод узрасте више“ (по речима самог константина) слич- но презвитеру, и јаков је био неуморни трудбеник на њиви господњој, бринући се о очувању вере (ср јуд 1, 3) потреб- но је истаћи јаковљеву бригу за монахе и развој монашке духовности једном при- ликом у србију су дошла два монаха „од грчких (византијских) страна“, позната по свом подвигу они су примљени код јакова, којем су се обратили са молбом: „молимо твоју светињу да даш нама јед- но место за засебно пребивање, као што раније навикосмо јер не можемо живе- ти у збору са братијом“ јаков је уважио њихову жељу за отшелничким начином живота и за место њиховог подвига ода- брао котрулицу, пештеру у камену, близу реке бистрице и пећког манастира све- тих апостола по заповести архипасти- ра, пећина је зазидана и припремљена труд светог српског архиепископа јакова преподобни је био „управљач сваког законског предања“, који се угледао на своје непосредне претходнике др ђорђе вуковић 40 4/2014 светли ликови историје спц за обитавање монаха, а јаков је одредио да се монаси хране у пећком манасти- ру „и у време свакога празника сила- зили су у збор братије, и ту су они жи- вели много година у великом подвигу“ (свети данило пећки) вредни архиепископ се бринуо и о светим моштима када је у жичи дошло до исцељења болесног човека на гробу светог јевстатија i, о свему су обавеш- тени архиепископ јаков и сабор након јављања анђела у сну еклисијарху мана- стира жиче, обавештен је и краљ милу- тин краљ се одмах посаветовао о овом чуду са архиепископом јаковом и одлу- чено је да се отвори гроб нађене су це- локупне мошти, које су свечано пренете у кивот (између 1288–1290) тада је све- титељ званично канонизован ускоро је избио рат, чији је неповољни ток угро- зио и манастир жичу, тадашње архиепи- скопско седиште тада је јаков одлучио да пренесе свете мошти јевстатија i у пећки манастир тај чин преноса светих моштију, сматрају неки историчари, оз- начава годину коначног пресељења ар- хиепископске столице у пећ (око 1291) мошти су свечано положене у пећки манастир, где леже и до овога дана, чу- вајући манастир и „сијајући као много- светли свећњак свима и на векове не ћутећи славе оца који нема почетка“ јул/август 2014 41 архиепископ данило са моделом цркве пресвете богородице и својим заштитником св пророком данилом, фреска из пећке патријаршије напредовање трупа видинског кне- за шишмана убрзо је угрозило и пећки манастир непријатељска војска је про- дрла у жупу хвосно до места ждрело, код руговске клисуре и покушала да заузме пећ „те ноћи, када су (војници) стајали близу тог места званог ждрело, молитвама светих угодника симеона и саве и архијереја христова арсенија, који ту лежи у дому апостола, јави им бог велико знамење страха“, тако „да су видели велики огњени стуб где сила- зи са неба, од кога су излазиле пламене луче и са јарошћу паљаху њихова лица, и огњени људи са оружјем у рукама и са великом жестином гоњаху их, секући њихове пукове и тако видевши овај њи- хов зломислени вођ (шишман) овакво знамење, поче бежати, гоњен гневом господњим, са мало војске у своју државу “ (свети данило пећки) свети архиепископ јаков се помиње и у знаменитом пљеваљском требнику (око 1290) у требнику се желе „многаја љета“ архиепископу јакову, краљу ми- лутину и најближим члановима краљеве породице поред тога, жели се „вечнаја памјат“ претходним владарима, међу којима се помиње монах јован, тј бив- ши краљ стефан радослав, са супругом аном и децом не тако давни пример помирења два брата (радослава и вла- дислава), требало је да подсети браћу – драгутина, који је одступио од престола и милутина, који је примио власт од брата драгутина, да чувају непомуће- не братске односе и да заједничким снагама уређују стање у држави на до- бробит народа у требнику се још жели „многаја љета“ архијерејима српске цркве (из зетске, рашке, хвостанске, будимљанске, хумске, призренске, то- пличке, ибарске, липљанске, дабарске и моравичке епископије) и „вечнаја памјат“ његовим претходницима како се помињу скоро сви епископи, овим требником се наглашавају слога и једин- ство српске цркве, под руководством јакова, у љубави према христу после много труда на њиви господњој, архиепископ јаков се упокојио 1292 го- дине, на дан када српска црква празнује његов свети спомен (3/16 фебруара) белешке преписивача на маргинама рукописа говоре да се архиепископ јаков старао да манастире снабде драгоценим рукописима 42 4/2014 светли ликови историје спц пећка патријаршија у овом броју православног мисионара у рубрици „многодетне хришћан- ске породице“ говоримо о поро- дици вућић она (за сада) има четворо деце, што би у данашње време (када се у српским породицама у просеку рађа је- два двоје деце) могло да се посматра као почетни ниво многодетства када би сви срби радили на томе да, колико до њих стоји, имају бар четворо деце, онда би наша земља била на добром путу да ре- ши проблем беле куге а како нам вући- ћи кажу, моле се богу да добију још бла- гословених дарова-принова радоња вућић (37), родом никшића- нин, старији водник, у униформи војске србије служи свом народу 18 година, али пре свега служи богу као храбри христов војник, додуше са нешто мањим стажом, али са истом ревношћу завршио је сред- њу машинску школу у никшићу и војну школу у београду за артиљеријско-ра- кетне јединице противваздушне одбра- не са супругом драганом (38), која је завршила средњу хемијску, а потиче из старе жарковачке породице ђорђевић, има, како сам каже, четири божија дара: божидара (9), филипа (7) и близанце со- фију и симеона (5) у браку су 14 година живе у београдском насељу жарково помаже бог, вућићи! примате ли ми- сионар у госте? – како да не? добро дошли! таквим чу- веним гостима би се свако обрадовао! чули смо за домаћина да је војник и ап- солвент на студијама богословских нау- ка шта је утицало да крене тим путем? како се слажу војска и богословија? радоња: – сада се слажу божији про- мисао али, раније је било незамисливо био сам други разред машинске шко- ле кад сам чуо од једног другара за по- јам „крсна слава“ питао сам свога оца и рекао ми је да је имамо – св ђорђе, и послао ме да о томе питам бабу, његову мајку баба је једина постила, ишла по- времено у цркву, причешћивала се она ме је научила да се крстим отац је једино имао обичај прије сваког посла да каже: „помози, боже, мени нејакоме!“ а мајка ми је из партизанске породице на нама се обистинила народна мудрост: без не- воље нема богомоље у ствари, све је то божији промисао, који приводи човјека покајању и усмјерава ка спасењу прва велика невоља, бомбардовање београда и цијеле србије 1999, промијенила је на- ше животе: доживио сам велику љубав, породица вућић први порођај за нас је био прва велика радост јер смо прво дијете добили тек у петој години брака радмила грујић јул/август 2014 43 многодетне хришћанске породице а мајка је прва пошла божијим путем и крстила се у никшићу запалио сам сво- ју прву свијећу у цркви посвећеној на- шем крсном заштитнику, св георгију, на бановом брду; први пут сам отишао на острог, са драганом, и то некрштен – а рођен сам надомак њега то је допринело да се у својој 23 години крстим са браћом у никшићу, уочи св василија у јуну те исте године вјенчао сам се са драганом у жарковачкој цркви вазнесења господ- њег моја сестра се крстила 2001 године као благослов и вјенчани поклон, моја мајка донијела нам је икону пресвете бо- городице тројеручице и икону св васи- лија острошког како сам стигао до богословског фа- култета? трагао сам и читао свашта, па су ми дошле у руке и неке књиге о масо- нима ту спомињу даново кољено, па от- кривење јованово причао сам о томе са колегом, а он ме пита: „јеси ли читао но- ви завет?“ кажем: „нијесам“ а он: „јеси ли ти србин“? кажем: „јесам“ „не, ни- си србин није србин ако није прочитао нови завет“ и да ми га да прочитам то је за мене било откривење божије дожи- вљавао сам га као да се тиче мене лич- но први пост који сам цио постио био је васкршњи 2003 године, али исповијест је за мене била нешто страшно исповје- дио сам се код оца бранка митровића и он ми је много помогао савјетом да про- читам житије св серафима саровског ускоро смо се исповиједали у манастиру сланци, код блаженопочившег о ава- кума придобио нас је осмијехом и улио нам повјерење од тада нам је он постао духовник почео сам да размишљам и о упису на богословски факултет питао сам га за савјет, није ми дао јасан одго- вор, али је зато наш прота милорад си- мић кад нам је светио водицу (увијек се некако подеси да нисам тада присутан) три пута заредом остављао поруку за мене да упишем факултет опет одем о авакуму и то му кажем, а он ме погледа некако озарено и рече: „нека бог благо- слови, па ћемо заједно студирати!“ та- ко сам се уписао 2006 на православни богословски факултет и кад год сам на студијама био у неком шкрипцу, уви- јек бих се сјетио његовог лица као да ми говори: „само настави даље“ и стигао сам до апсолвента драгана: – радоња је први пришао цркви, некако одједан- пут иначе, ја сам крштена са 40 дана у жаркову у мени је нека вера увек била присутна, јер сам одлазила у цркву, али све је то било нејасно док нас све радоња није покренуо да ли би радоња желео да буде све- штеник? питали смо за вас вашег паро- хијског свештеника, проту милорада симића, из цркве светог вазнесења го- сподњег, и ево шта нам је рекао: „то су млади и честити људи, увек су присутни на литургији и на бденију радоња студи- ра на богословском факултету, а ради у војсци нека се потруди и заврши га, а ја ћу му дати препоруку да га рукоположе многодетство је нешто најлепше што ми је господ подарио не може се описати кад су сви на окупу, то је испуњење моје душе нема лоших страна, и када наиђу брзо нестану, само кад погледаш на своју децу, кажеш: слава ти и хвала, боже, на деци овој! и све муке нестају 44 4/2014 многодетне хришћанске породице за свештеника у војсци, јер сматрам да је достојан да служи божијем олтару, али и да остане у војсци јер и за једно и за друго је потребна храброст, а он је има“ – то нам је драго чути да, молитве оца милорада су ме и уписале на бого- словски факултет прошлог августа је заживјела свештеничка служба у војсци, за сада има осам свештеника, а потреба је велика ето, волио бих, ако бог да, и ако буде воља божија али, потребан је и велики труд да ли потичете из многодетних породица? – ја сам најстарији од четворо дјеце мојих родитеља – три сина и кћер сви живе у никшићу деда по оцу имао је де- веторо дјеце, а двоје је умрло као дјеца, а од ове двојице један се звао божидар, па ми је драго што то име носи наш син драгана има само сестру отац јој је из жаркова, а мајка са космаја драганин прадеда и прабаба, по оцу, народили су 21, али се одржало само 9-оро дјеце где сте се упознали? драгана: – упознали смо се код моје тетке верице али, то ће вам раша боље испричати радоња: – како смо се упо- знали, опет божији промисао?! ја сам са два другара 1998 нашао стан код ње- не тетке, овдје у комшилуку допао сам се њеној тетки и она ми је рекла да ће ме упознати са једном добром дјевојком то ме је страшно увриједило она да ми на- ђе дјевојку као да сам ја неспособан?! и одмах сам јој рекао: „нећу“ годину дана сам избјегавао сваки разговор о томе, он- да сам нашао стан у студентском дому, и скоро пред селидбу, сврати драгана код тетке, а тетка ме зовне: „драшко, дођи“! к’о да ме је простријелила е, знао сам за- што тако смо се упознали мени је само јул/август 2014 45 селидба била у глави, и задње вече кад сам дошао по ствари и да се поздравим са тетком, драгана позове тетку телефо- ном, а ја подигнем слушалицу и, ето, готово за пар дана је почело бомбардо- вање стално смо се зивкали и бринули једно о другом бомбардовање – невоља која нас је зближила ко је одабрао имена за децу? – кад се божидар родио, однио сам оцу авакуму неколико имена да он иза- бере, а он је рекао: „само родитељи да- ју имена како се ви сложите, нека је благословено!“ да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? драгана: – прва два порођаја су била болна, али и брза и радост је одмах сме- нила муку трећи је био нешто посебно брз, безболан, нешто чега се увек баш радосно сећам, а још су били близанци, тешки по 3,7 кг страх је просто нешто саставно, нешто са чиме долазиш на по- рођај, а потом немаш времена за страх радоња: – њен први порођај за нас је био прва велика радост, јер смо прво дијете добили тек у петој години брака оно што тада нијесмо знали то је да су дјеца буквално дар божији, да бог о томе про- мишља, а не резултат наших напора нај- теже нам је падало што је драгана имала спонтани побачај и није могла да изнесе трудноћу, па се прије рођења божидара наш живот одвијао у знаку великог пет- ка, а кад се он родио радост је била нео- писива, али и захвалност богу и прије филипа имала је још један спонтани, а прошле године је имала, чини ми се нај- тежи, потпуно је била малаксала морам посебно рећи нешто о њеном благосло- веном стању њено лице! била је у поод- маклој трудноћи са божидаром кад нам је у посјету дошао њен брат од стрица, иначе сниматељ замолио сам га да нас 46 4/2014 многодетне хришћанске породице заједно слика испод трешње, да запам- тим то њено лице то је благодат материн- ства, која је мени била видљива, а трајала је више мјесеци и после порођаја, а такође и са осталом дјецом једна побожна бака ми је рекла: „пре него што ће жена да за- трудни, 40 дана анђео господњи пребива са њом да је припреми за благословено стање“ заиста је то благословено стање, јер жена ствара са богом али бог даје кад хоће, а ми смо ту само да кажемо „да“ да ли сте помишљали на вантелесну оплодњу? – нијесмо помишљали ништа на силу неко би могао да ми приговори: „лако ти је причати кад имаш дјецу“ али, и сами смо прошли кроз то, и знамо колико смо их жељели упорно сам тражио одговоре у књигама светих отаца и вјерујем баш онако како каже старац пајсије светого- рац у књизи породични живот, да господ прекида трудноћу кад види да неће бити добро за вантелесну оп
... само акт који је последица некак- ве интроспекције (самосагледавања) то смо већ нагласили оно је сусрет са богом живим и истинитим и најпре је за нас несхватљив јер је у питању деловање благодати божије због тога покајање има светотајински карак- тер света тајна покајања и исповести зато није само формално (па макар било и плод анализе сопствених по- ступака) признање својих грехова, него је у дубокој вези са светом тај- ном које нас уводи у нову стварност – са крштењем наиме, у првим вековима хришћан- ства био је устаљен обичај, чак преов- лађујући, да се одрасли крштавају, тј да хришћани не крштавају децу док не порасту и сами као одрасли људи то не учине то је био случај и са све- титељима попут григорија богослова, василија великог, григорија ниског то све што је крштење суштински (онтолошки) преображај живота и плод сусрета са богом тај сусрет мора бити израз властите воље и живота који се утемељује на постојању као из- разу слободе и љубави уместо да свој живот, себе, поистовећујемо са сти- хијама света, са нагонима и базичним потребама биолошког постојања, ми га утемељујемо на заједници слободе и љубави са богом као другим, као вољеним, као жељеним и као жуђе- ним, али и са другима који су у тој заједници на концу, „облачимо се у тема броја јул/август 2014 25 христа“ тј окушамо живот какав он треба да буде и какав ће бити у цар- ству божијем већ овде и сада радост но, ако је крштење светотајинско улажење у коначну истину постојања, онда је покајање препознавање да ту истину не можемо живети сами и на- лази се у самој сржи крштења отпа- дање од те истине је нешто чему је још склона наша природа св григорије богослов у беседи на просветљење (богојављење) каже: „знам још и за пето крштење: оно у сузама (покајања), које је напорније“ па на то додаје: „ја признајем да сам човек, живо биће, променљиве и пропадљиве приро- де, и радо прихватам то (крштење) и клањам се дародавцу“ због тога са крштењем наш живот је неодвојив од покајања као личног проживљавања тајне овога света која се креће од кр- ста до васкрсења непрекидно суоча- вање са својим слабостима, пред ли- цем христовим, тј у исповести пред свештеником који христа иконизује, осликава као што је господ и рекао св јерониму у витлејему на питање шта да му принесе као благодарност за неисказиву милост: „своје грехо- ве“, рекао му је господ грехове не као моралне или законске преступе, него као промашаје самог смисла живота овде бивају јасне речи старца соф- ронија: „што је дубље наше покајање, тиме се пред нама откривају дубине нашег бића, раније сакриване од нас самих“ тако, од препознавања таме у нама која рађа тугу ходимо ка том прекрасном обрту, до сазнања да је грех, какав год и колики год био, кап у мору љубави божије то нас испуњава радошћу, а радост слободом коју нам је христос даровао и коју нам нико не може одузети аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду 26 4/2014 покајање – најлепша поезија спасења припадност господу чува се ликом божијим у нама – покајањем, стидом, односом према ближњем, делатном љубављу најтврђи бедем непрегазивости сваког верујућег човека јесте покајање, док не кајати се води човека у душевно исклизнуће и одба- цивање онога што бог од њега очекује бог као апсолутни динамизам добра у свако време очекује покајање греш- ника он брине о човеку, бди над њим јер права љубав само тако и може покајање – оживљујућа сила јеванђељска прича о блудном сину говори о љубави и покајању, о смислу јеванђеља говори о томе да је грех, тај пусти уљез, узрок смрти јер блуд– ни син беше мртав и оживе, а да је по- кајање сила оживљујућа „покајање је свесност својих грехова, свога пада, а грехе скида милост божија“, беседи свети симеон нови богослов хри- сту се прилази покајничком вером јер и христос своју проповед спасења започиње речима: покајте се и веруј- те у јеванђеље пре господа, сетимо се, истим речима то чини свети јован крститељ у јерусалимској пустињи бог као једина апсолутна светлост даје могућност да кроз исповест и по- кајање његова икона – човек, такође засветли ко то човека подстиче на покајање, ко га подстиче да похрли на исповест са радошћу? то су љубав божија и анђели стида и савести који подстичу осећања личног, духовног осиромашења и беде тројични бог најузвишеније пије- дестале небеске красоте чува упра- во за покајнике сетимо се апосто- ла петра, коме очи до краја живота бејаху крваво црвене од плача, јер издаде господа (како тврди црквени писац свети нифонт); или апосто- ла павла, који се стално сећао да је био гонитељ цркве; или покајаног разбојника на велики петак, који ис- поведи веру у царство пре васкрсења христовог; или свете марије маг- далине и марије египатске; светог јакова постника и многих светих који се оденуше светом тајном по- кајања као лекар неба свети јован златоуст нас стога поучава: „греси су ране и болест, а покајање је лек и оздрављење душе“ хаџи драган б поповић тема броја јул/август 2014 27 подвиг покајања припадност господу, вечној прав- ди и истини, чува се ликом бо- жијим у нама – покајањем, стидом, праштањем (не заборавимо шта су последње речи христове на крсту – опрости им оче ), односом према ближњем, делатном љубављу, али и ненадимањем горчинама светских сокова гордости и бесплодних знања која су неупотребљива за спасење христос је бог оних који се кају и спа- ситељ оних који греше, а греси свих грешника мањи су од делића капи милости и љубави христове „сви људи до христа беху мртви у греси- ма својим; и царова смрт од адама до христа“ (еф 2, 1; рм 5, 14), истиче не- ботајни павле, док апо- стол петар у величан- ственој беседи на свету педесетницу поручује: „покајте се, и да се сваки од вас крсти у име ису- са христа за отпуштење грехова“ (дап 2, 38) грех одваја од бога, а у страсти човек тоне постепено, као у живо блато када човек за- падне у искушење, где је грех тако близу са ра- ширеном, шареном и ле- пљивом лепезом избора, човек том избору тре- ба снажно да се одупре молитвом да га господ спаси од привлачне сна- ге искушења од чове- ка, од слободе његове, почиње иницијатива ка покајању, а у том, спа- соносном делу покајања учествује и бог и човек; човек се каје, а бог то по- кајање жели и памти пут ка спасењу постоје људи који својим животом остварују дубоку ноћ греха ипак, ни они не бивају остављени од господа, већ будући стално призивани могу достићи, покајањем и исповешћу, велику светост – пример је свети мојсеј мурин у црк- ви, невести христовој, спасење се задо- бија ако човек приђе покајањем и вером у светој тајни крштења, а „после свога кр- штења, ми и даље грешимо и то сваки дан, зато је господ дао исповест и покајање као ново крштење“, како нам то дивно беседи свети јован лествичник аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије 28 4/2014 даром светога духа покајањем настаје ново човечанство настаје нови ,,род достојан покајања“ – хришћански род на тему броја разговарамо са јеро- монахом иларионом ђурицом, духовником при цркви св три- фуна на топчидерском гробљу у београ- ду код оца илариона годинама велики број младих људи долази на исповест и духовни разговор, а међу њима при- мећујемо и неке познате јавне лично- сти његова непосредност, отвореност и вишедеценијског искуство су особине због којих смо га и ми изабрали за раз- говор на тему појакања и исповести zу светом писму новога завета видимо да су људи који су долазили на јордан да их јован крсти исповедали своје грехе међу њима је било оних које је јован оштро прекорио, захтевајући да принесу род достојан покајања који је то род достојан покајања и шта би по вама било истинско покајање и како га достићи? –„помирити се с богом“ (2кор 5, 18–21) суштина је покајања и исповести ис- тинско покајање почетак је спасења које се налази у познању својих грехова и за њих принесено покајање грех је паклени задах труљења, смрад распадања коме робујемо одрећи се тог злог пута, злог друштва, злих нави- ка, греха, а опет и опет пригрлити зау- век покајање исповест није насиље над савешћу, него ослобођење савести од тираније грехова над душом, али и над телом право покајање је звекет око- ва грехова који падају са душе и тела добром исповешћу потом се прелази на темељно убељивање своје греховне сенке, своје таме, свог зла на крају нас свети дух води у дубину душе-тела, те нас ослобађа окова наших преступа то ослобођење не бива без свештеника „даћу вам ново срце, нов дух удахнућу у вас“ (јез 36, 26), стоји у светом писму даром светога духа покајањем настаје ново човечанство настаје нови ,,род достојан покајања“ – хришћански род zкао свештенослужитељ имали сте доста праксе исповедања верника, можете ли нам рећи да ли постоји неко правило како треба приступати овој светој тајни и како се правилно исповедати? – ако бога нисте срели у човеку који се пред, односно, кроз свештеника ис- поведа богу живом, тешко да ћете га ма где наћи љубав је ухо и вид и нос свештеников разговор водио ненад јовановић потребно нам је свенародно покајање тема броја јул/август 2014 29 ми смо свештеници из генерације от- падничке и наш брат покајник је отпад- ник од вере који је много грешио грех му је постао начин живота односно, изгубили смо сваки смисао за осећање греха, за покајање окаменили смо у својим пороцима на начин навике на грех, на порок, пропада цела наша огре- ховљена заједница види се то и по томе што немамо бројно монаштво види се то и у мржњи која често постоји према монасима мржња на монахе је увек мржња на христа за правилно приступање светој тајни исповести, потребна нам је честа лична исповест са покајањем, што нашој по- месној цркви још увек много недостаје у пракси после одласка са овога света преподоб- ног оца јустина н о в о г, ј о в а н а шангајског и николаја ж и ч к о г, те оца т а д е ј а витов- ничког, о с е т и о се вели- ки губи- так они су били ж и в и примери у сваком погледу, па и у по- кајању ко је спасио душу свога брата и своје сестре, спасио је и себе zкоја су по вама најтежа искушења са којима се сусреће верник при исповести и како их превазићи? – најтеже искушење при исповедању долази од сурогата исповести, нарочито психоанализе типа фројда, јунга, адле- ра, индивидуалне психологије и сексу- алних проблема, те и оптерећеношћу похотом тела и очију виктор франкл, мада је живео као јеврејин, је за препо- руку јер пише као хришћанин и успо- ставио је терапију смислом, логосом, логотерапију свештеник пацијенту (покајнику), није занимљив, већ лекар, где је покајник – пацијент верник је за- веден психологијом која га анали- зира, дакле мрзи, пре или касније као што су те бесомучне анализе некорисне, некорисна је и испо- вест без покајања zкако у данашње време треба гледати на црквене каноне који одлучују од светог причешћа, шта је по вама циљ епитимије и како је верник треба прихватити? – савремени верник је млакоња који не може да поднесе мужествене захтеве наше вере са друге стране, ако настојимо на строгим правилима из iv века, испразнићемо свету цркву од верника исповедник мора да се редовно моли за оне које испо- веда: циљ епитимије је да нас поправи и исцели, а не да буде казна о иларион ђурица 30 4/2014 zкоји би по вама био правилан однос између свете тајне причешћа и исповести, да ли је потребно исповедити се непосредно пред причешће или је исповест невезана за ову свету тајну? – света тајна причешћа и света тајна покајања нису нужно повезане при- чешћујемо се увек по благослову духов- ника, а исповедамо када нам је потреб- но, када имамо шта за исповест zзбог чега многи људи не могу или не желе да приступе светој тајни исповести? – исповедају се изразито побожни људи, али и тешки злочинци ко није искрени верник и уз највеће злочине које је починио не иде на исповест, јер му недостаје догматски и психо- лошки темељ за приступање испове- даоници већина „млаких“ верника каже како „не зна шта би исповеди- ла“ ,,нема греха“ ја такве обично упитам: зашто си дошао/ла код мене грешника? а модеран човек често из- миче исповести и ради питања сек- суалности која је у свакој исповести најосетљивија тема zможете ли нам навести неки пример добре исповести? – свети августин хипонски: „хоћу да се подсетим на прошле своје срамоте и путене покварености душе своје, не зато што би их љубио, него да возљу- бим тебе, боже мој из љубави према твојој љубави, чиним то, дозивајући у сећање своје преопаке путеве у горчи- ни меморије, да ми ти постанеш сладак, сласти непреварљива, сласти блажена и сигурна, ти који си раздеране делове мога бића кад сам се од тебе једино- га окренуо и ишчезао у хиљаде праз- новстава наслађивао сам се некада у младости да се наситим пакла осмелих се и подивљах у превртљивим и мрач- ним похотама; нестаде моје лепоте и постадох трулеж у очима твојим, док сам се свиђао себи и желео да се свидим очима људским“ zза крај нашег разговора, реците нам шта је по вама потребно да бисмо се као народ поправили и постали бољи људи? – потребно нам је свенародно по- кајање, које не укључује само народ, већ и нас свештенослужитеље исповест није насиље над савешћу, него ослобођење савести од тираније грехова над душом, али и над телом тема броја јул/август 2014 31 примивши опроштај грехова, одмах их изгонимо не само из живота и дела – већ и из помисли и сећања наших 1 велика власт свештеника у светој тајни исповести свештеницима је дата чудесна (необична, изванредна) власт! „они“, каже св златоуст, „обитавају још на земљи, а допуштено им је да управљају небеским; добили су такву власт, какву бог није дао ни анђелима, ни арханђе- лима, јер није анђелима речено: оно што свежете на земљи, биће свезано на небесима; и оно што разрешите на земљи биће разрешено на небесима иако они који управљају на земљи не- мају само власт да везују тела, већ се ова власт односи и на саму душу и узлази до неба, јер оно што свештеници одређују доле, то бог потврђује горе, и господар се саглашава са мишљењем својих слу- гу“ (о свештенству, iii, 45) 2 у исповести ми треба да увидимо бескрајну благост небеског цара према својим сагрешившим поданицима многи погрешно гледају на исповест као на тешко бреме, а неки је потпу- но избегавају у овој светој тајни ми треба у ствари да видимо бесконачну благост небеског цара према својим сагрешившим поданицима величи- ну ове благости (доброте) ми можемо представити себи кроз следећи пример: замислимо да је човек из низине и си- ромаштва позван на двор моћног вла- дара, и обасипан његовим безбројним доброчинствима и милостима, и за све то узврати своме господару безобзир- ном незахвалношћу, дрзнувши се да му нанесе најгрубљу увреду разгневљени цар је осудио скривив- шег на смртну казну пресуда већ тре- ба да се изврши и преступник очекује своју смрт но, одједном му се јавља посланик од цара и обећава му опро- штај у име владара, ако он испуни само један услов, управо ако призна свој преступ једном од послатих ми- нистара царских, кога још уз то може изабрати сам себи овог министра цар, поврх тога обавезује да никоме не открива поверену му тајну зар овај услов може бити тежак за преступни- ка? замислимо при томе да милосрдни цар за испуњавање такве исповести, поново обећава да прими преступ- ника у своју милост и поврати му сва пређашња достојанства и почасти шта може бити веће од ове царске ми- лости? само је милост цара небескога виша од ње, и то бесконачно виша јер, учинивши грех ми заслужујемо смрт, не саму привремену, него и вечну, а да би се избавили од бесконачних казни, бескрајна благост нам указује на не превод са руског: небојша ћосовић о исповести 32 4/2014 мање лако средство за нас то сред- ство је усрдна исповест пред служи- тељем цркве, која нас опет уводи међу чеда божија 3 треба да се исповедамо тако, као да се исповедамо последњи пут у животу жртва богу је дух скрушен: срце скру- шено и смирено, бог неће одбацити i ево, опет је дан покајања и ис- повести! још једном развијмо пред свезнајућим мрачни свитак наших дела; још једном чујмо од њега праштање за све што смо учинили и вратићемо се оправдани у свој дом! тако је неис- црпно милосрђе господа нашег према нама! његова правда би могла саврше- но одбацити наше садашње покајање: могла би нам рећи да иако ми толико пута приносимо покајање и толико пута примајући опет опроштај, ипак је не престајемо вређати нашим греси- ма, те јој и не приличи више да узалуд милује своје преступне и лукаве слу- ге, већ да крене против њих судом и казном но, ипак се тако не поступа са нама: пред престолом ове правде и сада ми налазимо исту ону милост, исту љубав и свепраштање осећаш ли ти то душо грешна? осећаш ли да си одавно стоструко достојна ада, а теби се опет отворају рај и царство? чувај се да ова милост не би била показана над тобом по- следњи пут! ii да, братијо моја, на земљи нема никога, ко би нам могао са извес- ношћу рећи, да ова исповест није и последња за нас ово би могао учи- нити једино онај, у чијој су десници кључеви ада и смрти (откр 1, 18), и у коме сви ми живимо, крећемо се и је- смо но, он сам да би нас оградио од безбрижности, благоизволео је да нас обавести јеванђељем својим, да како дан и час његовог доласка нама, тако и нашег одласка њему, треба да оста- ну тајна за нас после овога, сваки коме је драго спа- сење душе своје, приносећи сада испо- вест, дужан је да је произнесе тако као да се исповеда последњи пут у животу а како бисмо се ми исповедали, да смо на самртном одру? исповедали бисмо се са најдубљом скрушеношћу духа и потпуном одвратношћу према греху, који би тада изгубио сваку при- влачност за нас; исповедали бисмо се свецело, ништа не скривајући, јер шта би тајили пред смрћу? – исповедали бисмо се са чврстом одлучношћу да не скрећемо више на страну лажи и без- акоња, јер тада би се свом снагом от- крила пред нама неопходност чистог и светог живота за човека онда поступимо тако сада, као што бисмо поступили на самртном одру раскријмо пред свевидећим сву душу и срце, све тајне страсти и гре- ховне жеље нека милосрђе божије угледа све ране и сву трулеж нашег унутрашњег човека; оно ће их виде- ти само ради тога да би их што трај- није исцелило примивши опроштај грехова, одмах их изгонимо не само из живота и дела, – већ и из помис- господ није дао власт опраштања грехова анђелима, већ људима подобнострасним нама, којима су познате све слабости људске природе тема броја јул/август 2014 33 ли и сећања наших: нека они остану уделом непријатеља нашег, који нас је и покренуо на грех и радовао се што смо преступали заповести господње давши обећање пред јеванђељем и кр- стом, да ћемо водити живот чист и до- бар, понављаћемо себи ово обећање и јутром и вечери, у тренуцима радости и жалости, у храму божијем и кући, седећи за трпезом и одмарајући се у постељи, да дело спасења нашег ни- када не би напуштало сећање наше и постало главним делом нашег живота (види проповеди архиепископа хер- сонског инокентија, том 2) iii а ради утврђивања себе у овом неопходном подвигу, ради ограђи- вања себе од нових животних саблаз- ни, од нових напада страсти, понеси- мо са собом са светог аналоја, сећање на смрт, као поуку за живот – јер није тек онако (за бадава – прим прев) рекао премудри: сећај се кончине твоје, и никада нећеш сагрешити (сир 7, 39)! 4 каква треба да буде наша исповест? казуј најприје безакоња твоја, да се оправдаш (ис 43, 26) сада пођимо на исповест код служи- теља цркве ако савршимо исповест нашу како треба, – добићемо опроштај грехова, добићемо оправдање зато је нужно да знамо какву треба да принесе- мо исповест а) наша исповест треба да буде пот– пуна и савршена, то јест да ништа не скрива – од срамних дела до безумне речи, од нечисте помисли до преступне жеље раскријмо пред богом и служитељем његовим сву душу и срце, све тајне страсти и греховне жеље срцевидац је видео сва безакоња наша још онда када су се зачињала у тајним помислима срца нашег свезнајући је био са нама и онда када смо се сакрили од погледа људских и сматрајући себе неприметним, нераз- умно мислили и чинили бестидности мислимо ли да ћемо пред њим сакри- ти наше грехе? сада он стрпљиво оче- фото: wwwvpdsru 34 4/2014 кује, да се ми одвратимо од нечистоте своје; исповедимо пред њим безакоња своја, откријемо и обнажимо ране са- вести своје; но доћи ће дан суда, када ће он сам открити сва срамна дела наша пред читавом скупином (сабором) анђе- ла и људи б) исповест наша треба да буде искре- на и усрдна, не скривајући побуде на без- акоње, које се таје у развраћеном срцу, на љубав према греху, на услађивање срца греховним жељама и осећањима; – не тражећи лажна извињења за своје грехове, а тим више, – не окривљујућа друге, уместо себе ми овде долазимо да лечимо своје ране, а не да их скри- вамо од лекара, – то јест да исповеда- мо своје грехе, а не да осуђујемо друге, да се не бисмо у противном подвргли двострукој и неопростивој осуди суд божији се тиме и разликује од људских судова, што се на њему оправдава онај који више окривљује себе, – очишћује се онај, ко искрено открива своју нечисто- ту и пред ким треба да се извињавамо? да ли пред служитељем олтара? но, он је само сведок наше исповести, и сам је од грешника, који траже оправдање и спасење у једном господу и спаситељу управо ради тога и господ није дао власт опраштања грехова анђелима светим и бестрасним, већ људима подобнострас- ним нама, којима су познате све слабо- сти људске природе, да би они могли састрадавати са нама и надзирати тешку болест душе наше што искреније отво- риш своје срце пред духовним оцем, што усрдније исповедиш свој живот пред њим, тиме ћеш га више подстаћи да са- осећа са тобом и олакша тешку невољу твоје душе, те и умири оно што притиска твоју савест и на крају он (свештеник) ће искреније уздахнути за тебе ка богу: господе, не скрени срце моје у речи лукаве, да смишљам извињење за грехе! в) наша исповест треба да буде сузна, скрушена и смирена дух скрушен је једино угодна жртва богу; срце скрушено и смирено, бог неће одбацити зауставимо се као по- кајани цариник, код црквеног прага и ударајући се у прса своја, завапимо: боже, милостив буди мени грешноме! ах, када бисмо ми могли увидети ону судбину која очекује грешника после гроба; када бисмо ми могли осетити та неизрецива за језик људски, мучења која трпе зле душе, које нису принеле искрено покајање, онда бисмо схва- тили сву снагу речи господњих: бла- жени који плачу сада, јер ће се утеши- ти; тешко вама који се смијете сада, јер ћете заплакати и заридати ми бисмо, тада заплакали плачем неутеш- ним, као што су плакали они, којима је било откривено стање душе, разлуче- не од тела г) наше покајање треба да буде чвр- сто и непромењиво каква је корист од исповедања гре- хова, без намере да се они оставе за- увек? – то јест устајати, да би се пало још дубље? – будити се само ради тога да би се опет погрузили у најтежи и не- пробудни сан? обраћати се богу да би се тако рећи украло праштање и опет га издавати, предајући се његовом не- пријатељу? не значи ли ово – искуша- вати дуготрпљење божије, исмевати свете тајне, газити крв завета хри- стовог, поново распињати господа? не, љубљени, добивши опроштај грехова својих, одмах их изгонимо, не само из живота и делатности којом се бави- мо, него и из самих помисли и сећања својих нека би непрестано биле на нашем уму и језику речи јосифа цело- мудреног: како бих опет могао да гово- рим зло и грешим пред богом? (из књиге епископа тобољског јустина света че- трдесетница, изд 1893 г) из књиге протојереја григорија ђаченка накануне исповеди (изд 1897 г у москви) тема броја јул/август 2014 35 покајање цара стефана душана душан се јавно исповедио, као крунисани српски цар, у свечаној повељи којом проглашава законик велики успеси могу да понесу учеснике и да зато настану нес- поразуми неразумевање даље покреће нежељене догађаје, због којих ће неки људи касније пројавити своје дубоко и искрено покајање тако је у бици на велбужду српска војска однела велику победу, а бугарски цар михаило шишман погинуо (1330) у току боја посебно се истакао пре- столонаследник душан после овог успеха, ратоборна властела је хтела да крене у даља освајања, али је краљ стефан дечански хтео да избегне ново проливање крви закључио је мир са побеђеном бугарском, што је подста- кло немирну властелу да размишља о промени власти односи између оца и сина почели су да се кваре дечански је послао сина у зету, што је душан схва- тио као удаљавање од престола и пре- теће лишавање власти на први знак синовљеве побуне, краљ је са војском дошао под скадар и ушао у синовље- ве дворе дошло је до помирења из- међу родитеља и сина када је ускоро краљ, из најбоље намере, позвао сина да дође и објасни неке поступке, све се променило душан и његови след- беници прибојавати су се да се стари краљ изненада предомислио из стра- ха од казне, организован је преврат, а краљ је изненађен и ухваћен у тврђави петрич раздвојен од жене и деце, де- чански је заточен у тврђаву звечан, где је умро, под неразјашњеним околно- стима (11 новембар 1331) тело све- тог краља је пренето у његову задуж- бину, манастир дечане (1332) јавна исповест у годинама које су уследиле по дола- ску на власт, душан се у повељама за- хваљивао богу и божјим угодницима на помоћи у тешким тренуцима свог живота правдао се да је био примо- ран на побуну и да му је претило про- гонство сматрао је да су оца против њега окренули лоши људи и рђави са- ветници, подстакнути непријатељем сваког добра инсистирао је да су преврат и промена власти били не- минован след догађаја а онда се све променило у повељи за манастир св петра и павла на лиму (око 1343), син је указао поштовање почившем оцу нема више речи осуде, већ се по- миње „нова благодат“ која се догодила др ђорђе вуковић 36 4/2014 над очевим моштима, благодат коју је и сам душан увидео тако се преко- ревање претворило у слављење новог угодника божјег та промена се памти- ла и приповедала душан се још једном јавно испове- дио, сада као крунисани српски цар у свечаној повељи којом проглашава законик (1349), цар душан је казао како је лепо и благочестиво живео са оцем (нежно сећање на блискост са родитељем овде се први пут појављује у једном званичном документу) про- тив њих двојице устали су неприја- тељи које су их напали душан подвла- чи да су се заједно молили за победу и да су заједно постигли успех против непријатеља, а да је он (душан) само припремио војску за борбу на велбу- жду ни после победе, мира није било зажалио је што су неки раздражили оца против њега уместо осуде или правдања, цар је сада туговао за оцем и жалио због сукоба са њим оптерећена савест још је константин михаиловић из островице, чуо за душаново по- кајање о томе је писао у свом знаме- нитом делу турска хроника или јани- чарове успомене (око 1500) побуна против оца оптерећивала је савест младог владара душан је покушао да разреши ово мучно стање и потра- жио је духовне утехе он се обратио св јоаникију ii, тадашњем архиепи- скопу који је миропомазан за првог српског патријарха, затим митропо- литима српске цркве и светогорским монасима, вероватно хиландарцима у константиновом тексту говори се о калуђерима свете горе „реда светог василија“, што је уступак западном читаоцу, који је навикао да монаси припадају неком реду (нпр монаси св бенедикта или бенедиктинци итд) константиново дело је на првом месту било намењено пољском краљу и њего- вом двору, па је писац користио књи- жевне изразе блиске савременицима, а које нису много одступале од ствар- них догађаја писац је вероватно мис- лио на пирг св василија (данас по- знатији као хрусијски пирг) који се налази у манастиру хиландару са хи- ландарским игуманима душан је био изразито близак игуману арсенију је дао да састави и напише једну повељу хиландару, изгледа у част рођења пре- столонаследника св уроша v (1337) остарелог арсенија потражио је први српски цар кад је дошао у свету гору и затражио да му буде духовник изви- нивши се моћном владару због старо- сти, арсеније је одредио свог ученика исаију серског да буде царев духов- ник, што је душан прихватио дру- ги хиландарски игуман, св сава iv изабран је, за душановог живота, за новог српског патријарха, после упо- којења св јоаникија ii цар на коленима владар је затражио да се за њега по- моле и да га посаветују шта би требало да учини од свих је добио исти одго- вор: „не можемо ти други савет дати, већ да се вратиш господу богу“ још су му саветовали да принесе искрене плодове покајања за своје грехе то ће бити захвалније богу и корисније његовој души, него било шта друго да учини „јер господ бог је милостив према онима који га искрено љубе и призивају“ чувши од духовника са- вет, душан је решио да их послуша отишао је у дечане на очев гроб вла- дар је пошао са пратњом у дечане, а кад је дошао до манастира на триста стопа, тада се десило велико чудо ду- шан је пао на колена и тако ишао до очева гроба ту, крај моштију запла- тема броја 36 4/2014 јул/август 2014 37 над очевим моштима, благодат коју је и сам душан увидео тако се преко- ревање претворило у слављење новог угодника божјег та промена се памти- ла и приповедала душан се још једном јавно испове- дио, сада као крунисани српски цар у свечаној повељи којом проглашава законик (1349), цар душан је казао како је лепо и благочестиво живео са оцем (нежно сећање на блискост са родитељем овде се први пут појављује у једном званичном документу) про- тив њих двојице устали су неприја- тељи које су их напали душан подвла- чи да су се заједно молили за победу и да су заједно постигли успех против непријатеља, а да је он (душан) само припремио војску за борбу на велбу- жду ни после победе, мира није било зажалио је што су неки раздражили оца против њега уместо осуде или правдања, цар је сада туговао за оцем и жалио због сукоба са њим оптерећена савест још је константин михаиловић из островице, чуо за душаново по- кајање о томе је писао у свом знаме- нитом делу турска хроника или јани- чарове успомене (око 1500) побуна против оца оптерећивала је савест младог владара душан је покушао да разреши ово мучно стање и потра- жио је духовне утехе он се обратио св јоаникију ii, тадашњем архиепи- скопу који је миропомазан за првог српског патријарха, затим митропо- литима српске цркве и светогорским монасима, вероватно хиландарцима у константиновом тексту говори се о калуђерима свете горе „реда светог василија“, што је уступак западном читаоцу, који је навикао да монаси припадају неком реду (нпр монаси св бенедикта или бенедиктинци итд) константиново дело је на првом месту било намењено пољском краљу и њего- вом двору, па је писац користио књи- жевне изразе блиске савременицима, а које нису много одступале од ствар- них догађаја писац је вероватно мис- лио на пирг св василија (данас по- знатији као хрусијски пирг) који се налази у манастиру хиландару са хи- ландарским игуманима душан је био изразито близак игуману арсенију је дао да састави и напише једну повељу хиландару, изгледа у част рођења пре- столонаследника св уроша v (1337) остарелог арсенија потражио је први српски цар кад је дошао у свету гору и затражио да му буде духовник изви- нивши се моћном владару због старо- сти, арсеније је одредио свог ученика исаију серског да буде царев духов- ник, што је душан прихватио дру- ги хиландарски игуман, св сава iv изабран је, за душановог живота, за новог српског патријарха, после упо- којења св јоаникија ii цар на коленима владар је затражио да се за њега по- моле и да га посаветују шта би требало да учини од свих је добио исти одго- вор: „не можемо ти други савет дати, већ да се вратиш господу богу“ још су му саветовали да принесе искрене плодове покајања за своје грехе то ће бити захвалније богу и корисније његовој души, него било шта друго да учини „јер господ бог је милостив према онима који га искрено љубе и призивају“ чувши од духовника са- вет, душан је решио да их послуша отишао је у дечане на очев гроб вла- дар је пошао са пратњом у дечане, а кад је дошао до манастира на триста стопа, тада се десило велико чудо ду- шан је пао на колена и тако ишао до очева гроба ту, крај моштију запла- као је и завапио: „опрости ми, мили мој господару и оче“ горко је плакао и искрено се кајао, као син који се издалека, из туђе земље, вратио оцу када се душан онесвестио, племићи су подигли га и извели напоље видев- ши владар у таквом стање, властела се уплашила подигли су га и извели на- поље „и не дадоше му више да долази тамо“ (константин јаничар) али, ду- шан се није предавао наредио је да се направи крст крај пута, на месту ода- кле је кренуо на коленима до моштију после покајања, казивао је констан- тин у свом делу, душан је саградио тридесет манастира, великих и ма- лих „и увек је живео у великој по- божности, делећи милостињу“ крста покајања у дечанима више нема, али се зна да је да је константин јаничар поуздан што се тиче помена споменика он први од старих српских писаца помиње мраморни стуб на косову пољу, постављен на месту хватања св кнеза лазара, као и постојање муратовог турбета познат је и душа- нов обичај да подиже крстове како би обележио неки значајан догађај у свом животу цар је подигао: је- дан крст у хиландару, на путу од пристаништа до мана- стира, и још један крст на врху атоса, на који је из- лазио јашући на коњу тако се може веровати да је овај душанов крст постајао на- домак дечана као видљив знак ис- креног покајања к о н с т а н т и н јаничар је напи- сао своје дело у жељи да упозна тадашњи свет са оним што се десило у српској царевини после штампања, у време св патријарха макарија соко- ловића, константиново дело је поста- ло познато на поучним примерима из овог дела генерације су могле да се уче како се исправљају грешке у животу и какву благодат са собом носи право покајање цар стефан урош iv душан, фреска настала половином 14 века (манастир лесново, македонија) 38 4/2014 питање из наслова текста преноси- мо из пригодног текста свеште- ника матеје матејића, својевре- мено написаног уочи почетка божићног поста када смо ово питање прочитали неким нашим пријатељима који живе хришћанским животом, њихова реак- ција је изгледала отприлике овако: „аух ово питање погађа у центар“, уз стег- нути осмех који је требало да покрије зебњу и нелагодност заиста, прва ре- акција на овако постављено питање из- азива нелагодност од могуће „огољено- сти“ и скидања маске са праве природе наше личности питање из наслова повлачи за собом и друга питања: може ли човек имати реалну и тачну слику о себи? шта зна- чи знати о себи „какав сам стварно“? да ли то „стварно“ подразумева тамну и (још увек) огреховљену страну наше личности? да ли се оно односи на потис- нуте, најчешће морално неприхватљиве жеље и мотиве или се односи на карак- терне особине, пре свега оне лоше? хајде да размотримо шта могу да значе одго- вори „да“ и „не“, јер се оба одговора могу тумачити и у позитивном и у негатив- ном контексту свест о паду ако кажемо – „да, застидео бих се“, у позитивном контексту то може значи- ти да смо свесни палoсти своје приро- де и својих слабости и страсних скло- ности то би значило да имамо реалан увид у тамну страну своје личности, да имамо развијену самосвест и само- критичност а то због чега се стиди- мо заправо је последица пале људске природе јер „нема човека да живи, а да не греши“ и „ако речемо да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама“ (1јн 1, 8) било би то покајничко – „стидим се“, али као резултат борбе против греха, са којим се стално бо- римо, али никако да се изборимо до краја највећи светитељи су себе сма- трали, искрено и истински, за највеће грешнике зашто? зато што су изобил- ном силом духа светог откривали и упознавали дубину огреховљености природе, да би то стање трудом и под- вигом, уз божију помоћ, мењали да ли бих се застидео да други знају какав сам стварно? може ли човек имати реалну и тачну слику о себи? шта значи знати о себи „какав сам стварно“? виктор вицановић тема броја јул/август 2014 39 лице као маска исти одговор у негативном контексту може имати следећи смисао: да, засти- део бих се, зато што свесно или несвесно прикривам своју грешност од других и од себе: дволичан сам, лицемер, „окре- чени гроб“ моја личност је само маска (persona = маска) иза које се крије моја тамна страна у крајњој консеквенци то може да значи да човек не само да при- крива своју грешност, већ и да ништа зна- чајно не чини да би је изменио, контро- лисао и обуздао такав човек заиста има прави разлог због чега би се постидео суд човеков и суд божији ако, пак, кажемо – „не, не бих се засти- део“, у позитивном контексту то може значити да нам је мирна савест или да бар немамо великих грехова због којих би се (много) стидели али одсуство већих грехова не мора значити да је до- стигнут пуни спокој „јер ја не осећам ништа на својој савести, али зато нисам оправдан; а онај који ме суди јесте го- спод“(1 кор 4,4) поука је јасна: из зе- маљске и људске перспективе греси могу изгледати много мањи него из духовне и небеске када кажемо: „не, не бих се застидео“ ово треба имати на уму једно је суд човеков, а друго је суд божији из житија светих сазнајемо о подвижници- ма и врлинским људима који су били уз- нети на небо да би доживели непосред- но искуство раја и пакла, а затим су били враћени у земаљски живот како би у страху божијем, молчанију и још дубљем покајању провели његов остатак то је порука да и највећи праведници када из- ађу на небески суд могу доживети стид и срам због ситних, неискајаних или неис- повеђених грехова умртвљеност грехом с друге стране, одговор – „не, не бих се застидео“ у негативном контексту зна- чио би одсуство самокритичности, од- носно да човек нема реалну и објективну слику о себи у крајњој линији то може бити особа психопатског типа (особа са дубоким карактерним поремећајем) или лицемерни лажљивац спаљене савести (1тим 4, 2) разлика између овог типа одговора и „да“ у негативном контек- сту је у томе што овде изостаје истинска или било каква свест о својој грешности (морална отупелост), док код „да“ у не- гативном контексту она постоји, али се вешто и лицемерно прикрива од других грех и покајање ако брижљивије пратите и анализи- рате ток ваших мисли, док покушавате да дате одговор на питање постављено у наслову, можда ћете приметити да се на одређени начин и у одређеном степену у вама појављују сва четири типа одговора истовремено смо и искрени покајници, али и (стрепимо да) понешто кријемо; истовремено имамо мирну савест, али је понекад ућуткујемо или игноришемо да нас не би стално оптерећивала вред- ност питања из наслова текста је управо у томе што нас подстиче на искренија и дубља лична преиспитивања аутор је психолог у деветој београдској гимназији на више места у чувеном збор- нику житија краљева и архие- пископа српских, свети српски архиепископ јаков прославља се због својих богоугодних дела преподобни је био „управљач сваког законског пре- дања“, који се угледао на своје непосред- не претходнике, од којих данас као свете прослављамо: саву i, арсенија, саву ii и јевстатија i свети јаков (1286–1292) се трудио на очувању црквених устава и давању личног примера, сећајући се страшног судије који ће доћи и дати свима по заслугама светитељ је био кти- тор више храмова, по речима даниловог настављача, „у области државе велике архиепископије“, изграђених у мирним временима, пре шишмановог напада његова ктиторска активност је била ве- зана за жичку област и, вероватно, жичке метохе од обимног ктиторског рада, да- нас је првенствено познат његов труд око изградње испоснице у котрулици, како је то забележио свети данило пећки белешке преписивача на маргинама рукописа говоре да се архиепископ ја- ков старао да манастире снабде драго- ценим рукописима тако је писар драго- ман, по жељи јакова, преписао поучење јеванђељско од константина презвите- ра (ix век) за манастир студеницу по- менути константин био је, колико се зна, савременик светих петочислени- ка (климента, наума, саве, анђелара и горазда), писац прве словенске кратке историјске хронике (историкија) и ори- гиналних стихова, које је један словен први написао ћирилицом и сав тај труд био је „да божији плод узрасте више“ (по речима самог константина) слич- но презвитеру, и јаков је био неуморни трудбеник на њиви господњој, бринући се о очувању вере (ср јуд 1, 3) потреб- но је истаћи јаковљеву бригу за монахе и развој монашке духовности једном при- ликом у србију су дошла два монаха „од грчких (византијских) страна“, позната по свом подвигу они су примљени код јакова, којем су се обратили са молбом: „молимо твоју светињу да даш нама јед- но место за засебно пребивање, као што раније навикосмо јер не можемо живе- ти у збору са братијом“ јаков је уважио њихову жељу за отшелничким начином живота и за место њиховог подвига ода- брао котрулицу, пештеру у камену, близу реке бистрице и пећког манастира све- тих апостола по заповести архипасти- ра, пећина је зазидана и припремљена труд светог српског архиепископа јакова преподобни је био „управљач сваког законског предања“, који се угледао на своје непосредне претходнике др ђорђе вуковић 40 4/2014 светли ликови историје спц за обитавање монаха, а јаков је одредио да се монаси хране у пећком манасти- ру „и у време свакога празника сила- зили су у збор братије, и ту су они жи- вели много година у великом подвигу“ (свети данило пећки) вредни архиепископ се бринуо и о светим моштима када је у жичи дошло до исцељења болесног човека на гробу светог јевстатија i, о свему су обавеш- тени архиепископ јаков и сабор након јављања анђела у сну еклисијарху мана- стира жиче, обавештен је и краљ милу- тин краљ се одмах посаветовао о овом чуду са архиепископом јаковом и одлу- чено је да се отвори гроб нађене су це- локупне мошти, које су свечано пренете у кивот (између 1288–1290) тада је све- титељ званично канонизован ускоро је избио рат, чији је неповољни ток угро- зио и манастир жичу, тадашње архиепи- скопско седиште тада је јаков одлучио да пренесе свете мошти јевстатија i у пећки манастир тај чин преноса светих моштију, сматрају неки историчари, оз- начава годину коначног пресељења ар- хиепископске столице у пећ (око 1291) мошти су свечано положене у пећки манастир, где леже и до овога дана, чу- вајући манастир и „сијајући као много- светли свећњак свима и на векове не ћутећи славе оца који нема почетка“ јул/август 2014 41 архиепископ данило са моделом цркве пресвете богородице и својим заштитником св пророком данилом, фреска из пећке патријаршије напредовање трупа видинског кне- за шишмана убрзо је угрозило и пећки манастир непријатељска војска је про- дрла у жупу хвосно до места ждрело, код руговске клисуре и покушала да заузме пећ „те ноћи, када су (војници) стајали близу тог места званог ждрело, молитвама светих угодника симеона и саве и архијереја христова арсенија, који ту лежи у дому апостола, јави им бог велико знамење страха“, тако „да су видели велики огњени стуб где сила- зи са неба, од кога су излазиле пламене луче и са јарошћу паљаху њихова лица, и огњени људи са оружјем у рукама и са великом жестином гоњаху их, секући њихове пукове и тако видевши овај њи- хов зломислени вођ (шишман) овакво знамење, поче бежати, гоњен гневом господњим, са мало војске у своју државу “ (свети данило пећки) свети архиепископ јаков се помиње и у знаменитом пљеваљском требнику (око 1290) у требнику се желе „многаја љета“ архиепископу јакову, краљу ми- лутину и најближим члановима краљеве породице поред тога, жели се „вечнаја памјат“ претходним владарима, међу којима се помиње монах јован, тј бив- ши краљ стефан радослав, са супругом аном и децом не тако давни пример помирења два брата (радослава и вла- дислава), требало је да подсети браћу – драгутина, који је одступио од престола и милутина, који је примио власт од брата драгутина, да чувају непомуће- не братске односе и да заједничким снагама уређују стање у држави на до- бробит народа у требнику се још жели „многаја љета“ архијерејима српске цркве (из зетске, рашке, хвостанске, будимљанске, хумске, призренске, то- пличке, ибарске, липљанске, дабарске и моравичке епископије) и „вечнаја памјат“ његовим претходницима како се помињу скоро сви епископи, овим требником се наглашавају слога и једин- ство српске цркве, под руководством јакова, у љубави према христу после много труда на њиви господњој, архиепископ јаков се упокојио 1292 го- дине, на дан када српска црква празнује његов свети спомен (3/16 фебруара) белешке преписивача на маргинама рукописа говоре да се архиепископ јаков старао да манастире снабде драгоценим рукописима 42 4/2014 светли ликови историје спц пећка патријаршија у овом броју православног мисионара у рубрици „многодетне хришћан- ске породице“ говоримо о поро- дици вућић она (за сада) има четворо деце, што би у данашње време (када се у српским породицама у просеку рађа је- два двоје деце) могло да се посматра као почетни ниво многодетства када би сви срби радили на томе да, колико до њих стоји, имају бар четворо деце, онда би наша земља била на добром путу да ре- ши проблем беле куге а како нам вући- ћи кажу, моле се богу да добију још бла- гословених дарова-принова радоња вућић (37), родом никшића- нин, старији водник, у униформи војске србије служи свом народу 18 година, али пре свега служи богу као храбри христов војник, додуше са нешто мањим стажом, али са истом ревношћу завршио је сред- њу машинску школу у никшићу и војну школу у београду за артиљеријско-ра- кетне јединице противваздушне одбра- не са супругом драганом (38), која је завршила средњу хемијску, а потиче из старе жарковачке породице ђорђевић, има, како сам каже, четири божија дара: божидара (9), филипа (7) и близанце со- фију и симеона (5) у браку су 14 година живе у београдском насељу жарково помаже бог, вућићи! примате ли ми- сионар у госте? – како да не? добро дошли! таквим чу- веним гостима би се свако обрадовао! чули смо за домаћина да је војник и ап- солвент на студијама богословских нау- ка шта је утицало да крене тим путем? како се слажу војска и богословија? радоња: – сада се слажу божији про- мисао али, раније је било незамисливо био сам други разред машинске шко- ле кад сам чуо од једног другара за по- јам „крсна слава“ питао сам свога оца и рекао ми је да је имамо – св ђорђе, и послао ме да о томе питам бабу, његову мајку баба је једина постила, ишла по- времено у цркву, причешћивала се она ме је научила да се крстим отац је једино имао обичај прије сваког посла да каже: „помози, боже, мени нејакоме!“ а мајка ми је из партизанске породице на нама се обистинила народна мудрост: без не- воље нема богомоље у ствари, све је то божији промисао, који приводи човјека покајању и усмјерава ка спасењу прва велика невоља, бомбардовање београда и цијеле србије 1999, промијенила је на- ше животе: доживио сам велику љубав, породица вућић први порођај за нас је био прва велика радост јер смо прво дијете добили тек у петој години брака радмила грујић јул/август 2014 43 многодетне хришћанске породице а мајка је прва пошла божијим путем и крстила се у никшићу запалио сам сво- ју прву свијећу у цркви посвећеној на- шем крсном заштитнику, св георгију, на бановом брду; први пут сам отишао на острог, са драганом, и то некрштен – а рођен сам надомак њега то је допринело да се у својој 23 години крстим са браћом у никшићу, уочи св василија у јуну те исте године вјенчао сам се са драганом у жарковачкој цркви вазнесења господ- њег моја сестра се крстила 2001 године као благослов и вјенчани поклон, моја мајка донијела нам је икону пресвете бо- городице тројеручице и икону св васи- лија острошког како сам стигао до богословског фа- култета? трагао сам и читао свашта, па су ми дошле у руке и неке књиге о масо- нима ту спомињу даново кољено, па от- кривење јованово причао сам о томе са колегом, а он ме пита: „јеси ли читао но- ви завет?“ кажем: „нијесам“ а он: „јеси ли ти србин“? кажем: „јесам“ „не, ни- си србин није србин ако није прочитао нови завет“ и да ми га да прочитам то је за мене било откривење божије дожи- вљавао сам га као да се тиче мене лич- но први пост који сам цио постио био је васкршњи 2003 године, али исповијест је за мене била нешто страшно исповје- дио сам се код оца бранка митровића и он ми је много помогао савјетом да про- читам житије св серафима саровског ускоро смо се исповиједали у манастиру сланци, код блаженопочившег о ава- кума придобио нас је осмијехом и улио нам повјерење од тада нам је он постао духовник почео сам да размишљам и о упису на богословски факултет питао сам га за савјет, није ми дао јасан одго- вор, али је зато наш прота милорад си- мић кад нам је светио водицу (увијек се некако подеси да нисам тада присутан) три пута заредом остављао поруку за мене да упишем факултет опет одем о авакуму и то му кажем, а он ме погледа некако озарено и рече: „нека бог благо- слови, па ћемо заједно студирати!“ та- ко сам се уписао 2006 на православни богословски факултет и кад год сам на студијама био у неком шкрипцу, уви- јек бих се сјетио његовог лица као да ми говори: „само настави даље“ и стигао сам до апсолвента драгана: – радоња је први пришао цркви, некако одједан- пут иначе, ја сам крштена са 40 дана у жаркову у мени је нека вера увек била присутна, јер сам одлазила у цркву, али све је то било нејасно док нас све радоња није покренуо да ли би радоња желео да буде све- штеник? питали смо за вас вашег паро- хијског свештеника, проту милорада симића, из цркве светог вазнесења го- сподњег, и ево шта нам је рекао: „то су млади и честити људи, увек су присутни на литургији и на бденију радоња студи- ра на богословском факултету, а ради у војсци нека се потруди и заврши га, а ја ћу му дати препоруку да га рукоположе многодетство је нешто најлепше што ми је господ подарио не може се описати кад су сви на окупу, то је испуњење моје душе нема лоших страна, и када наиђу брзо нестану, само кад погледаш на своју децу, кажеш: слава ти и хвала, боже, на деци овој! и све муке нестају 44 4/2014 многодетне хришћанске породице за свештеника у војсци, јер сматрам да је достојан да служи божијем олтару, али и да остане у војсци јер и за једно и за друго је потребна храброст, а он је има“ – то нам је драго чути да, молитве оца милорада су ме и уписале на бого- словски факултет прошлог августа је заживјела свештеничка служба у војсци, за сада има осам свештеника, а потреба је велика ето, волио бих, ако бог да, и ако буде воља божија али, потребан је и велики труд да ли потичете из многодетних породица? – ја сам најстарији од четворо дјеце мојих родитеља – три сина и кћер сви живе у никшићу деда по оцу имао је де- веторо дјеце, а двоје је умрло као дјеца, а од ове двојице један се звао божидар, па ми је драго што то име носи наш син драгана има само сестру отац јој је из жаркова, а мајка са космаја драганин прадеда и прабаба, по оцу, народили су 21, али се одржало само 9-оро дјеце где сте се упознали? драгана: – упознали смо се код моје тетке верице али, то ће вам раша боље испричати радоња: – како смо се упо- знали, опет божији промисао?! ја сам са два другара 1998 нашао стан код ње- не тетке, овдје у комшилуку допао сам се њеној тетки и она ми је рекла да ће ме упознати са једном добром дјевојком то ме је страшно увриједило она да ми на- ђе дјевојку као да сам ја неспособан?! и одмах сам јој рекао: „нећу“ годину дана сам избјегавао сваки разговор о томе, он- да сам нашао стан у студентском дому, и скоро пред селидбу, сврати драгана код тетке, а тетка ме зовне: „драшко, дођи“! к’о да ме је простријелила е, знао сам за- што тако смо се упознали мени је само јул/август 2014 45 селидба била у глави, и задње вече кад сам дошао по ствари и да се поздравим са тетком, драгана позове тетку телефо- ном, а ја подигнем слушалицу и, ето, готово за пар дана је почело бомбардо- вање стално смо се зивкали и бринули једно о другом бомбардовање – невоља која нас је зближила ко је одабрао имена за децу? – кад се божидар родио, однио сам оцу авакуму неколико имена да он иза- бере, а он је рекао: „само родитељи да- ју имена како се ви сложите, нека је благословено!“ да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? драгана: – прва два порођаја су била болна, али и брза и радост је одмах сме- нила муку трећи је био нешто посебно брз, безболан, нешто чега се увек баш радосно сећам, а још су били близанци, тешки по 3,7 кг страх је просто нешто саставно, нешто са чиме долазиш на по- рођај, а потом немаш времена за страх радоња: – њен први порођај за нас је био прва велика радост, јер смо прво дијете добили тек у петој години брака оно што тада нијесмо знали то је да су дјеца буквално дар божији, да бог о томе про- мишља, а не резултат наших напора нај- теже нам је падало што је драгана имала спонтани побачај и није могла да изнесе трудноћу, па се прије рођења божидара наш живот одвијао у знаку великог пет- ка, а кад се он родио радост је била нео- писива, али и захвалност богу и прије филипа имала је још један спонтани, а прошле године је имала, чини ми се нај- тежи, потпуно је била малаксала морам посебно рећи нешто о њеном благосло- веном стању њено лице! била је у поод- маклој трудноћи са божидаром кад нам је у посјету дошао њен брат од стрица, иначе сниматељ замолио сам га да нас 46 4/2014 многодетне хришћанске породице заједно слика испод трешње, да запам- тим то њено лице то је благодат материн- ства, која је мени била видљива, а трајала је више мјесеци и после порођаја, а такође и са осталом дјецом једна побожна бака ми је рекла: „пре него што ће жена да за- трудни, 40 дана анђео господњи пребива са њом да је припреми за благословено стање“ заиста је то благословено стање, јер жена ствара са богом али бог даје кад хоће, а ми смо ту само да кажемо „да“ да ли сте помишљали на вантелесну оплодњу? – нијесмо помишљали ништа на силу неко би могао да ми приговори: „лако ти је причати кад имаш дјецу“ али, и сами смо прошли кроз то, и знамо колико смо их жељели упорно сам тражио одговоре у књигама светих отаца и вјерујем баш онако како каже старац пајсије светого- рац у књизи породични живот, да господ прекида трудноћу кад види да неће бити добро за вантелесну оп
Свеска: 338 | Света Тајна покајања и исповести
... Фотографија на насловној страни корице: Покајање – друго крштење фото: Сергеј Власов Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г Јефрем Фотографија на трећој страни корице: Пресвета Богородице, спаси нас фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Хиландарски метох Каково, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 338, ЈУЛ / АВГУСТ 2014 Рeч уредника Тајна преумљења 2 Светачник Архиепископ Јован Шаховској Преподобни Серафим 4 Старечник Старац Илија Ноздрин Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Ирина 8 Реч пастира Богословска оправданост народне пословице „Испеци па реци“ 12 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 123 псалам 14 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Теофан Затворник О свагдашњем благодарењу Богу за све 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је Епикур био атеиста? 19 Teма броја Прекрасан обрт 23 Покајање – најлепша поезија спасења 26 Потребно нам је свенародно покајање 28 О исповести 31 Покајање цара Стефана Душана 35 Да ли бих се застидео да други знају какав сам стварно? 38 Светли ликови историје СПЦ Труд Светог српског Архиепископа Јакова 40 Многодетне хришћанске породице Породица Вућић 43 Сећања Прича о леди Пеџет 51 Святая Русь Тројице Сергијева Лавра 56 Занимљивости библијске археологије Библијски оптимализам: пут између крајности 59 Сведочанства Друга шанса за покајање 62 Поезија Песме читалаца Мисионара 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна покајања и исповести јул/август 2014 1 фото: ђакон Драган С Танасијевић УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
... Фотографија на насловној страни корице: Покајање – друго крштење фото: Сергеј Власов Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г Јефрем Фотографија на трећој страни корице: Пресвета Богородице, спаси нас фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Хиландарски метох Каково, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 338, ЈУЛ / АВГУСТ 2014 Рeч уредника Тајна преумљења 2 Светачник Архиепископ Јован Шаховској Преподобни Серафим 4 Старечник Старац Илија Ноздрин Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Ирина 8 Реч пастира Богословска оправданост народне пословице „Испеци па реци“ 12 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 123 псалам 14 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Теофан Затворник О свагдашњем благодарењу Богу за све 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је Епикур био атеиста? 19 Teма броја Прекрасан обрт 23 Покајање – најлепша поезија спасења 26 Потребно нам је свенародно покајање 28 О исповести 31 Покајање цара Стефана Душана 35 Да ли бих се застидео да други знају какав сам стварно? 38 Светли ликови историје СПЦ Труд Светог српског Архиепископа Јакова 40 Многодетне хришћанске породице Породица Вућић 43 Сећања Прича о леди Пеџет 51 Святая Русь Тројице Сергијева Лавра 56 Занимљивости библијске археологије Библијски оптимализам: пут између крајности 59 Сведочанства Друга шанса за покајање 62 Поезија Песме читалаца Мисионара 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна покајања и исповести јул/август 2014 1 фото: ђакон Драган С Танасијевић УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
Одреднице:
1. 98906 / ...при исповедању долази од сурогата исповести, нарочито психо АНАЛИЗ? е типа фројда, јунга, адле- ра, индивидуалне психологије и сексу- алних проблема, те и оптерећеношћу похотом тела и ...
2. 116960 / ...анали- зира, дакле мрзи, пре или касније као што су те бесомучне АНАЛИЗ? е некорисне, некорисна је и испо- вест без покајања zкако у данашње време треба гледати на црквене каноне који ...
3. 117783 / ...прикрива од других грех и покајање ако брижљивије пратите и АНАЛИЗ? и- рате ток ваших мисли, док покушавате да дате одговор на питање постављено у наслову, можда ћете приметити да се н...
1. 98906 / ...при исповедању долази од сурогата исповести, нарочито психо АНАЛИЗ? е типа фројда, јунга, адле- ра, индивидуалне психологије и сексу- алних проблема, те и оптерећеношћу похотом тела и ...
2. 116960 / ...анали- зира, дакле мрзи, пре или касније као што су те бесомучне АНАЛИЗ? е некорисне, некорисна је и испо- вест без покајања zкако у данашње време треба гледати на црквене каноне који ...
3. 117783 / ...прикрива од других грех и покајање ако брижљивије пратите и АНАЛИЗ? и- рате ток ваших мисли, док покушавате да дате одговор на питање постављено у наслову, можда ћете приметити да се н...
23
Свеска: 341 | Света Земља
...ћемо их сада, према докинсоновој скали, уочавати и даљеАНАЛИЗ?📌 ирати
седам нијанси
докинсов „спектар теистичке веро-
ватноће“ има седам нијанси одговора
на питање – да ли бог постоји? прв
...ћемо их сада, према докинсоновој скали, уочавати и даље
МЕТА инфо: Р:18555 К:146750 Д:81
| Свеска 341 |
Свеска: 341 | Света Земља
... се између две супротности – „јаког атеизма“ и „јаке вере“ ова скала је инте- ресантна јер се у њој налазе сва она ва- жна питања, од дефиниције атеизма до односа вере и науке и вере и разума, ко- ја смо раније спомињали (у претходним бројевима православног мисионара) зато ћемо их сада, према докинсоновој скали, уочавати и даље анализирати седам нијанси докинсов „спектар теистичке веро- ватноће“ има седам нијанси одговора на питање – да ли бог постоји? прва ни- јанса у спектру је „јак верник“ или „јак теиста“ (енг „strong theist“) докинс ко- ристи овај други израз, „теиста“ (енг „theist“), кованицу од грчке речи theos што значи бог тако, „теиста“ у буквал- александар милојков празнословљем одвраћати се са правог пута – глупаво је дело, а говорити исти- ну и излагати ствари које заиста постоје – добро је дело дешава се да многи, не својом вољом, буду лишени разних до- бара, свеједно да ли прихватају обману или се предају пред преварантом; или су се непотребно предали или се због свог маловерја нису успротивили преваран- ту лаковерно прихватајући туђе уче- ње, криви су за последице; хитајући да се сагласе са лажним учењем, они падају у клопку; рђаво се чувају и заборављају да, услед попуштања пажње, када је ум препуштен себи, њихову веру једнако краде и време и неразумна реч деша- ва се ово и у минутима досаде или опу- штања, спорења или гнева људи поста- ју жртве заблуде и сладострашћа или се повлаче, обузети страхом највећу улогу у свим падовима мисли има воља исти- нито знање не подлеже ни под једну од тих превртљивости“4 сврха знања, које стичемо из световних књига, јесте да нас доведе до живог и непоновљивог односа са богом из овог кратког излагања можемо за- кључити да је климентов однос према световној књизи и мудрости био позити- ван, с циљем да покаже да се може бити образовани верник без удаљавања од је- ванђелског учења световна литература у рукама хришћана треба да буде оруђе у постизању вишег циља – богопознања имајући ово у виду, изгледа да и након 1800 година од живота и рада климента александријског, хришћани имају сли- чан изазов – да истину уклопе у савреме- не форме живота, или обрнуто – савре- мене токове живота у хришћански начин живота аутор је предавач верске наставе у гимназији свети сава у београду 4 исто, стр 54 26 1/2015 хришћанска етика у дијалогу са атеизмом ном преводу би значио „божиста“ ми тај израз овде преводимо са „верник“, јер се под њим мисли на човека који афирмативно одговара на питање бо- жанске егзистенције „јак верник“, по докинсу је онај човек који на питање о постојању бога одговара са – ја не веру- јем, ја знам (да бог постоји) (i do not be- lieve, i know) како докинс под знањем подразуме- ва објективне и научном методологи- јом проверљиве ставове, са хришћан- ске тачке гледишта овде искрсава први озбиљан приговор овој скали/спектру нећемо претерати ако кажемо да би ми хришћани овог докинсовог „бого- зналца“, „јаког верника“, назвали шар- латаном зашто? зато што је знање, о којем говори докинс, немогуће када је у питању библијски, хришћански бог овде је управо присутно превиђање, тотално непознавање или игнорисање темељног библијског и хришћанског става о божанској природи – да је бог, у онтолошком смислу, други у односу на свет самим тим, немогуће је испи- тивати његову природу, немогуће га је доказати никаквим експериментом, мерењем, посматрањем и сл једном речју, знање о богу не може се свести на „објективно“, на ухватљивост на- ших сазнајно-дефинишућих категори- ја бог није и не може бити „објекат“ сазнања онај ко тврди да тако позна- је бога, познаје заправо идола којег је сам пројектовао не никако живога бога откривења или-или ставови ипак, није докинс измислио ову тзв категорију „јаких верника“ у шареном хришћанском свету заиста постоје гру- пације које су однос науке и (хришћан- ске) вере ставили у потпуно погрешан однос у екстремним случајевима, када се и библија чита као уџбеник биологи- је, тај однос се ставља у раван или-или тада се углавном дешава да имамо и квази веру и квази науку нажалост, ка- да је хришћанство у питању, докинс је инспирацију за своје анализе користио углавном из хришћанског секташтва отуда, на пример, онај бесмислени или- или став: или теорија еволуције или би- блијско стварање и онда, по обичају, квази наука сведочи квази веру и имамо поменути став „јаког верника“ – ја не верујем, ја знам овакав став, видеће- мо, на другом крају докинсовог спектра створиће другу крајност, коју бисмо мо- „скала“ ричарда докинса (i) докинсов „спектар теистичке вероватноће“ има седам нијанси одговора на питање – да ли бог постоји? јануар / фебруар 2015 27 гли назвати квази вером у негативу или квази атеизмом треба нагласити да је тачно да наше хришћанско предање говори о познању бога да је и вера један вид богопознања, који расте од нејасног „гледања у огле- далу“ до јасног гледања „лицем к лицу“, како то говори апостол павле постоји једна анегдота о нашем светом владики николају у логору дахау један немачки официр га је упитао да ли заиста верује у бога? владика је одговорио: – не веру- јем ја знам да бог постоји али, то зна- ње није оно о којем говори докинс то је лични, подвижничко-литургијски опит бога вера као искуство односа са богом, кроз цркву то знање је дубоко лично, не никако „категоријално“ и „објективно“ отуда ово знање не треба поистовећи- вати са знањем докинсовог „јаког вер- ника“ закључимо о овој првој нијанси докинсове скале за православно хри- шћанско разумевање „јаки верник“ ко- ји „не верује већ зна“ није прихватљива опција такво духовно настројење могли бисмо оквалификовати као озбиљну те- олошку странпутицу и прелест (духов- ну обману) хришћанско знати је много шири појам од оног који докинс и они против којих пише (хришћанско секта- штво) имају на уму бог којег квази нау- ка мисли да „зна“, квази наука оних који за себе мисле да су „јаки верници“, није хришћански бог већ идол умереније гледиште другу нијансу на докинсовом спек- тру чини „de facto верник“ (de facto the- ist) његов став докинс дефинише као – не знам поуздано, али снажно веру- јем у бога и живим са претпоставком да он постоји (i don’t know for certain, but i strongly believe in god and live my life on the assumption that he is there) овај став би био најближи нашем, хри- шћанском ставу, али далеко од тога да је савршен тачније, могли би да се пот- пуно сложимо само са другим делом ове тврдње – снажно верујем у бога и живим са претпоставком да он посто- ји став не знам поуздано је неприхва- нећемо претерати ако кажемо да би хришћани докинсовог „богозналца“, „јаког верника“, назвали шарлатаном 28 1/2015 у дијалогу са атеизмом тљив зашто? објаснили смо о каквом се знању овде ради (наука) да, тачно је да хришћанин у том смислу знања не зна бога међутим, не само да не зна поуздано (енг for certain) већ не зна ни- како поред тога, сам став не знам ни- је исправан, зато што он допушта мо- гућност да можда постоји опција знам не, хришћанин неће рећи не знам (у научном смислу о богу) већ – немогу- ће је знати никада неће бити могуће знати бога као природу овакав јак аг- ностички став заступају оци цркве, је- дан од највећих међу њима, као пример – свети григорије богослов не треба, притом, да буни што су оци, па и сам свети григорије, тврдили да бог посто- ји на основу творевине закључивали су о постојању творца то је и библијски став: „небеса казују славу божју, и дела руку његових гласи свод небески“ (пс 19, 1) тај су закључак извлачили, виде- ли смо, чак и они који нису знали или нису узимали у обзир бога откривења – од платона до деиста, до волтера и до канта и његовог чувеног „звезданог неба“ које сведочи творца међутим, како сведочи григорије богослов, јед- но је знати да нешто јесте, да постоји, а сасвим друго знати шта је оно по при- роди нико здраворазуман неће спори- ти да овај свет има неки узрок, који је тајанствен, неизрецив, у смислу да га нико од људи не може поуздано, „објек- тивно“ дефинисати можемо се једино сложити да тај узрок јесте, да постоји, шта год он био то питање је философ- ско оно друго питање, шта је то нешто природу, је научно наука (природна) испитује природу и њене законитости као таква, наука не може ништа рећи о богу и никада то неће моћи да учини, када је у питању хришћански бог поред изнетог, докинсова дефиници- ја „de facto верника“ као оног који не зна, али снажно верује је неконзистентна на- име, докинс прави оштру дистинкцију између вере (у бога) и (научног) знања и у томе се лично слажемо са њим ме- ђутим, ако су појмови вере и (научног) знања тако дубоко различити, не могу се поклапати, како се онда могу дово- дити у међусобну везу и имплементира- ти у један став? јер, како и сам докинс мисли, ако зна онда није верник, одно- сно, ако је наука онда није вера самим тим став не знам, али снажно верујем је таутолошки и плеонастички, попут из- раза – млад младић или стари старац или става: нисам млад, али сам стар наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији дебата о вери између проф ричарда докинса и проф џона ленокса (фото: http://endtheliecom) јануар / фебруар 2015 29 30 5/2014 тема броја: света земља купола храма васкрсења христовог (фото: саво бућковић) прва асоцијација на појам све- та земља за људе који припадају хришћанској цивилизацији је- сте територија данашњих држава бли- ског истока, израела, јордана и либа- на парадоксално, те земље су више од пола века у непријатељским односи- ма који често прерасту у ратне сукобе њихова међусобна историја је врло за- мршена и испреплетана колико слич- ностима, толико и непремостивим раз- ликама основна сличност је у томе што су јевреји, као и арапи народи семит- ског порекла и што су њихови далеки преци живели веома сличним начином живота – номадским прошлост свете земље наиме, у старом веку плодним полу- месецом – простором од месопотамије до египта – лутала су разна номадска племена која су се бавила сточарством и трговином они су продавали како своју стоку тако и све оно што су од ње могли произвести та трговина је делом била размена добара, делом новчана на челу племена се налазио њихов „патри- јарх“, онај који је имао потпуну власт над њима и који се сматрао оцем цело- купног племена поред тога вршио је и улогу свештеника који се обраћао богу или боговима преко њега је цело пле- ме уживало божанску наклоност за та племена земља је била нешто драгоцено извор живота на њој су напасали сво- ја стада, врло често копали бунаре (сту- денце) и подизали своје шаторе не би ли могли да тргују са оближњим градо- вима или караванима који су путовали поднебљем блиског истока раскршће путева којима су се кретали каравани, била је земља која се називала ханан (највећим делом територија данашњег израела) позив аврааму слично овим племенима, негде око 2000 године пре христа, било је и пле- ме једног човека из ура халдејског по имену авраам међутим, авраам није био човек који је био најбогатији међу саплеменицима штавише, био је човек који је имао озбиљан проблем за људе оног времена био је без деце наиме, његова жена сара била је нероткиња то христос – „земља“ нашег спасења за хришћане света земља није само историјски простор већ стално подсећање на то да се кроз христа спасавамо владимир пекић тема броја јануар/фебруар 2015 31 је бацало велику сенку на њихов живот зашто онда библија помиње авраама? зато што њој нису у фокусу социо-еко- номски статус и живот ханана, него је сабирна тачка свега догађај који се зби- ва аврааму аврааму се јавља бог којег он нити је познавао нити је чуо за њега тај бог га позива да остави цео свој дотадашњи живот и да пође у земљу коју ће му он показати – земљу ханан и аврам без размишљања прихвата позив њему не- познатог бога који му уз то даје чврсту реч да ће од авраама направити вели- ки народ дакле, мимо сваке људске ло- гике, авраам прихвата овај позив и ту лежи тајна библијске приче – у обећању божијем идеја обећане земље, земље у којој ће се благословити не само авра- амови наследници, него сви народи на земљи протеже се кроз свето писмо и свој врхунац – бар у старом завету – до- бија са мојсијем и изласком израиљаца из ропства у египту на концу, бог их одводи у земљу коју је обећао да ће дати авраамовим потомцима наследници добара та земља није нешто што им припада по некаквом природном праву та земља је дар њихове верности богу и прихвата- ња савеза са њим и дубоке наде и вере у божија обећања као доказ тога види- мо да бог ту земљу одузима израиљци- ма због њиховог отпадања од бога на жалост, израиљци су поклекли сила обећања је спласнула услед сигурности живота и комфора па ћемо наћи у св писму: али се израиљ угоји, па се стаде ритати; утио си, удебљао и засалио; па остави бога који га је створио, и презре стијену спасења својега (5мојс 32, 15; по- гледати целу главу) оно што је дар бо- жији, они су преиначили у наслеђе које им припада мимо њихове заједнице са околина манастира св георгија хозевита (фото: сандра марјановић) 32 1/2015 богом она може да буде и само формал- но-ритуална поседовати ту земљу више није имало везе са заветом него са држа- вом, није имало везе са вером и даром божијим него са правом и људским лу- кавством и изопаченом жељом за псеу- додуховном влашћу и монополом идеја обећане, свете земље бива пре- узета и од стране нас хришћана за нас смисао обећане земље јесте у доласку месије, спаситеља о коме пророкује стари завет та земља није само земља израиљева у политичком или држав- ном смислу или земља авраамова, него је земља у којој се родио, живео, пропо- ведао своје јеванђеље и, на концу, стра- дао и васкрсао господ наш исус хри- стос за нас несумњива је важност те земље ми је сматрамо светом јер многа места и данас одишу присуством хри- стовим места која представљају темељ нашег спасења – витлејем, јордан, та- вор, генисаретско језеро и надасве јеру- салим она је симбол обећања које је бог дао аврааму и које се у личности ису- са христа испуњава како за израиљце тако и за остале народе то је простор у којем бог у „семену авраамовом“ – а то семе јесте христос – дарује спасење и благослов целокупном људском роду старо искушење ипак, и хришћани су делимично па- ли у искушење старих израиљаца са опадањем наде и ишчекивања царства божијег полако је преовладавала и по- треба за господарењем над том земљом као да је света земља добијала снагу фетиша психолошке замене присуства божијег врхунац свега тога свакако јесу крсташки ратови у средњем веку и баш на том примеру видимо да када превла- да људска жеља за моћи да вера узмиче и бива само средство манипулације да би се прикрио прави интерес – богат- ство овога света православни хришћани нису никада имали овакав однос према светој зе- мљи (бар је то наше убеђење) а били су у таквом искушењу остаје питање за- што, а пре њега због чега ми ту земљу хананску, земљу израиљеву називамо светом? мислимо да то није само због исто- ријског присуства христовог на њој, него и због две ствари прва је већ горе наведена – испуњење обећања божијег датог аврааму чијом децом по вери се сматрају хришћани а друга је много ва- жнија и у себи садржи наведену у пи- тању је оно што апостол павле назива великом тајном побожности каже он: бог се јави у тијелу, оправда се у духу, показа се анђелима, проповједи се незна- бошцима, вјерова се у свијету, вазнесе се у слави (1тим 3, 16) то је за нас хришћа- не темељ вере, да је син божији, један од свете тројице, постао човек; да се сјединио са нашом природом, узео је на себе и свему постао сличан нама осим у греху (можда чак и реч сличан ваља за- менити речју исти) христос – „земља“ спасења од пресвете богородице христос до- бија људску природу, узима на себе ра- зумну душу и тело то јединство које се збива у личности христовој је нераски- диво и несливено, тј нити он престаје да буде бог нити било шта од људске природе бива у њему скрајнуто сврше- ни и потпуни бог и савршени и потпуни христос за нас постаје начин спасења и истовремено простор, земља нашег спасења тема броја јануар/фебруар 2015 33 човек божанство остаје непојмљиво и нестворено, какво је од вечности а, па- радоксално, делује на човечански на- чин, и човештво остаје створено, скло- но „непорочним слабостима“ (умору, сну, храни, болу, страху), а обожује се и постоји на божански начин (тео- лошки речено: прожимање својстава) у догађају оваплоћења бога открива се целокупна тајна стварања света, тајна да бог из љубави ствара свет и да га ствара да би свет преко човека нерас- кидиво постојао са богом у заједници љубави и слободе а то нам се дару- је кроз сина божијега, у чију смрт и васкрсење се погружавамо и у кога се облачимо тако христос за нас постаје начин спасења и истовремено простор, земља нашег спасења јер сви догађаји његовог живота за нас постају извор новога живота, слободног од ропства греху и смрти на начин који нама ни- је схватљив, који је светотајински тај простор, та земља није ништа друго до црква божија установљена духом светим којој је глава и први међу бра- ћом христос, бог наш из тог разлога за нас хришћане све- та земља није само историјски простор већ стално подсећање на то да се кроз христа спасавамо; да је бог створио свет и човека да вечно постоје са њим и да када год се окупљамо и сабирамо на светој литургији ми изнова ула- зимо у небески јерусалим, царство божије зато није толико ни битно да ли власт људску имамо над светом зе- мљом над њом нам је власт духовну дао христос не да бисмо се погордили него да бисмо цео свет силом његовом преобразили ту благословену земљу народа божијег израиља, земљу меда и млека, земљу неописиве сладости бо- жијег бића аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду ј ерусалим је духовни и историј- ски центар целог старозаветног народа божијег и дубоко је уре- зан у њихову националну и религио- зну свест тамо све почиње и њему све води међутим, уласком христовим у јерусалим (који славимо на цвети), отвара се широм капија новом наро- ду божијем, који се састоји од свих народа, племена и добија име по свом предводнику који је разрушио врата смрти од тада јерусалим постаје жи- ла куцавица свих народа на планети, која је живи, опипљиви доказ делат- ности нашег спаситеља догађај ко- ме ћемо посветити овај чланак јесте велики празник христовог преобра- жења и начин на који се он празнује у јерусалиму и који га чини важним и јединственим место догађаја преображења го- сподњег (мк 9, 1–13; лк 9, 28–36; мт 17, 1–13) је гора тавор (постоје и ми- шљења да је место преображења било на планини хермон у кесарији), ко- ја се налази између назарета и гали- лејског језера, изнад долине језраел и платоа доње галилеје гора је висока око 588 м данас се на њој налазе два манастира, један је грчки женски ма- настир, посвећен светом илији, а стефан павловић панорама јерусалима (фото: сандра марјановић) 34 1/2015 место догађаја преображења господњег је гора, која се налази између назарета и галилејског језера данас се на њој налазе два манастира други је римокатоличка базилика по- свећена преображењу са тавора нам се пружа величанствен преглед целе га- лилеје и долине језраел преображењско чудо јединствен је догађај који се понавља сваке године о овоме великом празни- ку и бројна сведочанства људи која са усхићеношћу о томе говоре реч је о по- јави облака, приликом литургије, који се у тренуцима химне: „иже херувими“, спусти на куполу цркве и полако спу- стивши се у брод цркве пребива неко време руске дневне новине комсомол- скаја правда пишу следеће: „сергеј миров, који је учесник истра- живања организованог од стране радне групе саборне богословске комисије у вези чудотворних знакова, рекао је да је истраживање изведено од стране ру- ских и израелских метеоролога према његовим речима, на основу прикупље- них података, стручњаци су закључили да примећена магла не може бити про- изведена на тако сухом ваздуху и тем- ператури он је још додао да се током празничне службе над верницима рас- прши упадљива сфера, а затим се облак појави над крстом цркве преображе- ња, који потом расте у димензијама и спушта се на вернике прекривајући их и изливајући на њих животворну влагу“ занимљива је чињеница да се у но- вом завету спомиње велики број гора конкретно матејево јеванђеље: беседа на гори, гора кушања, маслинска гора, „добро нам је овде бити“ тема броја јануар/фебруар 2015 35 преображењска гора, голгота и то је увек простор у ком се одвија божије от- кривење, што је већ развијен феномен у свести израиља успињање на гору поредили су са унутрашњим, духов- ним уздизањем, што указује на удаља- вање од неког простора које је склоно метежу, вреви постоји исконска тежња ка видику бољег сагледавања ствари појава облака је у старом завету знак присуства и теофаније и бог често го- вори из облака синај као праслика међутим оно што је примарно за ју- деје, јесте синајска гора: ту се открива бог и склапа завет са израиљцима, то место је врхунац откривења у старом завету прича о синају садржи прао- бразац који одговара причи о преобра- жењу књига изласка (24 глава) у којој је то описано, садржи сличне мотиве са догађајем преображења тројица иза- браних – арон, надав и авијуд – су праслика тројице изабраних ученика петра, јакова и јована, које христос предводи на гору тавор, док прву тро- јицу мојсије предводи на синај при- сутан је облак, светлост, виде бога, али половично, док христос у новом заве- ту представља новог мојсија петрова жеља да се начине три сени- це, указује на потребу да тај блиски од- нос и говор са богом трају вечно: госпо- де! добро нам је овде бити, ако желиш, да направимо овде три сенице сенице указују на мојсијев говор, јер он је тај који је имао сеницу, шатор, он је тај који је улазио као представник народа у ша- тор од састанка да би говорио са богом и да би знао како да води народ глас са неба и облак који се појављује над го- ром, међутим, показује да сам христос јесте нови шатор од састанка, у коме се налазе и бог и човек због тога није по- требно начинити три сенице – јер смо сједињени са богом у христу прича о синају садржи праобразац који одговара причи о преображењу поглед са тавора (фото: зоран вујновић) 36 1/2015 етос светог саве освећеног и пут светосавске просвете он је био чудесни пророк за нашег светог саву – коме ће припасти његова патерица, иконе млекопитатељица и тројеручица из чудесне кападокије поникао је и овај духовни цвијет, овај нови крин кога је подарила пустиња, који је миомирисни цвијет принесен пред олтар бога слова чудесно је ње- гово опредјељење за живот пустињач- ки и испоснички, с обзиром да потиче из плодне и богате кападокије (то су данашњи простори савремене турске, приморје, равнице, али и оштар пу- стињски камен), а његов богословски и лично-практични допринос је огроман поред свог благоустројитељског типи- ка који је постао образац живљења мо- наха широм свијета, оснивања седам манастирских обитељи (широм јудејске пустиње и кедронске равнице и уопште палестине), он је био чудесни пророк за нашег светог саву (најмилије српско дијете) коме ће припасти његова пате- рица, иконе млекопитатељица и троје- ручица, као три знамења српске духов- не и аскетске просвјете размеђе петог и шестог вијека, по- себно грчка колијевка теологије и ра- садник јеванђелске просвјете – света земља, задојиле су и наш национ идеа- лима свештености, храбрости, слободе, али и оног чудесног страха и борбе про- тив тираније, гдје су све то дубински мотив јелина и јелинизованих народа, а највише залагањем светих људи они су постали modus vivendi за друге хри- шћанске народе1 зашто је важна света земља и лич- ност светог саве освећеног за просвје- ту српског народа? као колијевка јеванђелске проповије- ди и ријечи господа исуса христа, све- та земља изванредну везу са српским националним свједочењем поруке вас- 1 василије васиљевић болотов, „значај национал- них особености грка и римљана и традиције римске државе и хришћанске цркве приликом установља- вања односа између цркве и државе“ (http://www spcrs/files/u6/bolotov1pdf), превод д ђого стефан ибришимовић тема броја јануар/фебруар 2015 37 крслог добија у личности подвижника, отшелника и проповједника покајања (како вели црквени пјесник) какви су обојица светих са именом сава и ка- сније читава плејада настављача њихо- вог дјела монашка духовност никада није само издвојени вид размишљања или неког умног екскурса или пак само тјелесно-материјално подвижништво (ту је тематика разлика у виђењу подви- га код светог григорија паламе и томе аквинског), те није монашка животна свијећа сведена само на три монашка завјета изразита просвјета долази од просвећеног човјека, дакле потребно је да сам проповједник или излагач оно- га што је примио с више, не по човјеку, буде сам просвећен и свјетило, бива и јесте опрактикован животном просвје- том духа светога и да носи нит про- свјетитељства par excellence која нама долази из свете земље, одакле и долази наша вјера и наше име то је напоран и прегалачки пут такав пут је попут географије свете земље која је негдје пустиња, негдје приоба- ље или испод ливанског горја или крај кедрона или синајске врлети, препуна дакле климе духовног васпостављања за све оно у човјеку што га чини трај- ним, вјечним такво идеално парче не- ба нашли су света двојица сава, наши у манастиру светог саве освећеног (фото: саво бућковић) 38 1/2015 просвјетитељи и путовође пута који води у живот вјечни2 и у томе видимо излазак из данашње агонијске кризе младог човјека, а то је исправна педаго- гија педагогија је систем узора, идеала и идеја, али да су то лично, друштвено и васионски корисни и вриједни идеали, јер само тако наше путовање земаљско, може се остварити као гостовање на земљи са правом отаџбином у њедри- ма божијим, тамо гдје су праведници у руци господњој, како дивно прика- зује фреска у кубету средњовијековног манастира манасије то није никаква монашка идеалистика или апстрактна гуру-идеологија: ради се о животном етосу домаћинског карактера нашег на- рода, то су вриједности које долази из наших сеоских домова и кућа, из њеда- ра наших мајки и бака и плугова очева и ђедова такав етос свете земље која је рељефом слична библијском едему или изобилној месопотамији и начин живота светитеља, бива исконски наш, онда када почнемо о томе да мислимо, да размишљамо, да се интересујемо, он- да че доћи и до обнове државе, породи- це, система према ријечима митрополита амфи- лохија, без унутарње обнове човјека, нема ни спољашњег просперитета уви- јек изнова смо задивљени пред ликови- ма светитеља који су богатећи себе на све начине и свесрдно, бескрајно обога- тили времена, просторе и народе, чува- јући светост свете земље и преносећи је и у наш мали и племенити народ од- рећи се себе и узети крст свој је сушти- на живота светог саве јерусалимског и 2 тропар светом сави српском: „био си настав- ник, првопрестолник и учитељ пута који води у жи- вот, јер чим си дошао, светитељу саво, просветио си одмах своју отаџбину, и препородивши је духом светим засадио си своју освећену децу као дрва маслинова у мисаоном рају зато те поштујемо као равна апостолима и светитељима и молимо: умоли христа бога да нам дарује велику милост“ светог саве српског, а тај и такав под- виг утемељује се у младости, од младих ногу и читав живот се учи томе, што је најузвишенији идеал – даривање, ко- је је даровање својих умножених тале- ната богу, другима и читавој твореви- ни у томе је животна вриједност која је основна порука хришћанства, свети људи и светих мјеста као колијевка јеванђелске проповиједи, света земља изванредну везу са српским националним свједочењем поруке васкрслог добија у личности подвижника и проповједника покајања какви су обојица светих са именом сава mанастир светог саве освећеног (фото: vidovdanorg) тема броја јануар/фебруар 2015 39 како је забележио свети данило пећки, свети сава је прво бла- гословио арсенија за свог на- следника, затим поделио благослове краљу и верном народ, па се запутио ка јадранском мору праћен еписко- пима, игуманима и властелом стигао је до старог града, како се у то време називала будва одсео је неколико да- на да би сачекао лађу која је дошла по њега када је лађа дошла, окупио се си- лан народ на испраћају и почео да га притиска светитељ је тада брзо ушао у лађу и наредио кормилару да од- макне брод од обале са ограде брода, свети сава је проповедао окупљеним верницима, благословио их и пошао пут свете земље (1234), пут којим је већ ишао пет година раније прво ходочашће први пут је кренуо за време свог си- новца краља радослава желео је да се поклони местима христовог страдања и да види сва света места о којима је читао у светом писму истовремено, понео је поклоне из српске земље, како би обрадовао служитеље светих места и уписао себе и чланове своје породице у поменике света земља у коју је ишао по први пут била је поприште многих ратова, тако да се слика њене видљиве, земаљске славе изменила у слику пусто- ши многе светиње биле су оштећене од стране саладинових војника, а сада ослобођене и доступне бројним покло- ницима жељних да им се поклоне све- ти сава је прво стигао у јерусалим и та- мо обишао сва места везана за христов земни живот, поклонио се и даривао их где је било могућности и прилике служио је свету литургију срео се са др ђорђе вуковић ходочашћа светог саве у свету земљу желео је да се поклони местима христовог страдања и да види сва света места о којима је читао у светом писму 40 1/2015 јерусалимским патријархом атанаси- јем ii и брзо задобио његово поверење упознао се и са јеромонахом николом, игуманом лавре светог саве освеће- ног, који је у јерусалиму често обилазио метох свог матичног манастира из јерусалима је отишао у витлејем, место христовог земног рођења, затим на сион, па у дом пророка захарије и обишао место сусрета богородице и јелисавете, затим у дом светих јоаки- ма и ане, где се родила богородица прошао је путем којим је богородица ишла у храм, што се слави празником ваведења, празником којем је свети сава посветио хиландар, стигао је и до гетсиманије, маслинове горе, галиле- је, витаније, поснице господње ишао је на јордан и тамо се умио водом из реке потом се вратио у јерусалим и састао са патријархом пошто се одмо- рио, у пратњи ученика и игумана ни- коле похитао је у велику лавру светог саве освећеног, по којем је добио мо- нашко име тамо се поклонио мошти- ма свог имењака, обишао манастирски јосафатова долина (фото: саво бућковић) тема броја јануар/фебруар 2015 41 свети сава српски, лик са новије иконе комплекс и пећину у којом се свети- тељ подвизавао ишао је и у све окол- не манастире које су се налазили у тој долини братство је светог саву при- мило као свог сабрата, а затим је свети продужио до манастира св јефтими- ја, па у јерусалим, где је од патријарха добио дозволу да заснује српски мана- стир свети сава се решио да обнови манастир св јована богослова, који је припадао лаври када је завршио ово богоугодно дело опростио се од свео- свећеног атанасија, прошао кроз на- зарет и походио место где се арханђел гаврило јавио богоматери узишао је и на таворску гору, на којој се господ преобразио пред ученицима, и затим отишао у луку акру, где се одморио на једном лаврином метоху из акре је бродом отишао у никејску царевину, где је топло примљен од ца- ра св јована iii ватаца, званог „мило- стиви“ и његове породице на растанку, свети сава је благословио цара јована, царицу ирену и њиховог сина теодо- ра царска породица је лепо даривала светог и одредила лађу да га превезе до свете горе из своје монашке отаџби- не, преко солунске царевине, свети се, са ученицима, вратио у србију пре да- вања годишњег помена брату стефану првовенчаном друго ходочашће пет година касније свети сава се по- ново упутио на исти пут, желећи још једном да види света места и обрадује подвижнике својим доласком док је пловио за град брендич, гусари се до- говоре да пресретну лађу и опљачкају, али их густа магла заустави они се по- сле тога покају, нађу светитеља и све му признају, а он им опрости у току даље пловидбе, брод је захватила бура, која је по молитви светог утихнула по до- 42 1/2015 ласку у акру, одсео је у метоху светог ђорђа, који је прошли пут откупио од латина и приложио лаври светог са- ве у јерусалиму се поново сусрео са патријархом атанасијем, својим ста- рим познаником у току богослужења, у надахнутој беседи патријарх је по- хвалио светог саву и његове ученике: „и ово су други апостоли који су до сада били скривени господом и ово су истинити делатељи винограда хри- стовог“ у граду јерусалиму, свети је обишао света места и своју задужбину, а затим пошао у александрију тамо је посетио цркву светог апостола марка и састао се са патријархом николајем добивши благослов и водича од патри- јарха, неуморно је обилазио пустиња- ке по мареоту, тиваиди, скиту, тамо- шњој црној гори и либији духовно се окрепивши на овом путу, свети сава се вратио у јерусалим и после преда- ха, походио синајску гору у синајском манастиру провео је свету четрдесет- ницу, а босих ногу (2мојс 3, 5) недељом служио литургију на светом врху хо- риву стигао је да обиђе и египат, пер- сију и сирију по повратку у јерусалим, опростио се од патријарха атанасија и игумана николе, а затим отишао у антиохију сусрео се са патријархом симеоном и походио чувени манастир на дивној го- ри прошавши јерменију и друге земље, пође лађом у анатолију, али се на броду разболео по молби ученика, свети се тргао од болести и помолио за опора- вак, а затим наставио пут до цариграда после предаха у константиновом гра- ду, хтео је да се врати на свету гору, али тада му стиже позив да иде за бугарску свети је отпловио до луке несебар, а затим отишао у трново у престоници су га љубазно примили цар јован асен и патријарх јоаким i по патријарховој жељи, свети је, уочи богојављања, слу- жио литургију цар је хтео да га задржи све до васкрсења, али се свети сава из- ненада разболео пре упокојења, опро- стио се од ученика и патријарха упо- којио се у рано јутро 14 јануара 1236 године, по јулијанском календару по царевој одлуци, сахрањен је у припрати манастира четрдесет мученика тако се завршило друго путовање светог саве по великим и славним светињама ви- зантијског истока повратак у србију после неког времена, краљ влади- слав, подстакнут архиепископом арсе- нијем, затражи пренос светих мошти- ју, али бугарски цар не хтеде ни да чује за то краљ је двапут слао изасланства, а трећи пут сам дође цару у госте цар се опираше краљевом захтеву, али усни страшан сан и попусти тада свете мо- шти свечано пренесоше за србију, у ма- настир милешеву, коју је подигао краљ владислав наши преци канонизоваше светог саву, а његов спомен придружи- ше празнику светих отаца пострадалих на синају и раиту свети сава је много волео синај и тамошње светитеље, и на њихов празник се упокојио зато се у пр- вим службама светом сави, насталим пре теодосија хиландарца, канони ова два празника складно укрштају јерусалимски патријарх је похвалио светог саву и његове ученике: „и ово су други апостоли који су до сада били скривени господом и ово су истинити делатељи винограда христовог“ тема броја јануар/фебруар 2015 43 поклоништвом остварујемо присност са богом, а имајући утисак да смо тамо најближи богу крепимо своју веру хаџи драган поповић је један од сталних сарадника нашег часопи- са на пољу мисије активан је не- пуне три деценије, у почетку под окри- љем мисионарске школе при храму светог александра невског у београду, а данас као истакнут вероучитељ и члан мисионарског одељења спц светиње свете земље обишао је више од 20 пу- та и један је од најискуснијих водича у србији када су светиње блиског истока и русије у питању приликом својих по- клоничких путовања направио је вели- ки број медијских репортажа које су би- ле веома запажене, а његова књига кога имам на небу је до данас остала једна од најпопуларнијих књига на српском је- зику која се тиче свете земље због све- га тога смо га одабрали као адекватног саговорника за тему овог броја право- славног мисионара zсваки човек има свој мотив када је у питању одлазак и поклоњење некој светињи с обзиром да сте ви више пута били поклоник светиња свете земље, можете ли нам рећи који би то са хришћанске стране гледано били исправни мотиви за посету том делу света и каква би припрема за такав пут била неопходна? – мотив је важан за све што радимо јер открива суштину нашег делања као што је душа телу, пшенично зрно хлебу или полазиште ветру то је свему изго- вореном и учињеном мотив мотив је истина истине светост свете земље крије се у лично- сти и мисији христа као спаситеља све- та наш мотив за поклоњење светињама свете земље јесте љубав према личности сина божијег чија је то земаљска отаџ- бина долазак у свету земљу треба да изгледа као улажење и пролажење кроз редове светог писма, старог и новог завета, као наш лични сусрет са богом и библијском историјом поклоништвом остварујемо присност са богом, а има- јући утисак да смо тамо најближи богу крепимо своју веру под овим подразумевамо да поклоник, или како православни арапи кажу хри- стогробац, треба да буде спреман за такав сусрет са живошћу простора где су дија- лог водили и склапали савезе бог и човек таква спремност захтева пре свега пост и молитву, покајање и праштање, измирење разговор водио вероучитељ ненад јовановић мисионарство и поклоништво 44 1/2015 са свима колико до вас стоји и, наравно, радост јер долазимо на извор наше спасо- носне вере лично, када полазим у свету земљу, идем са трепетом као да ми је то први пут, али и као да ми је задњи пут zу чему се и због чега поклоњење светој земљи разликује од одласка и посете неким другим духовно, историјско и културно значајним местима у свету? – сва је земља господња, али се само једна зове света земља само је једна река у којој се крстио господ на богоја- вљање разлика између других и светих места свете земље јесте у христу, као почетку и оснивачу цркве, који је баш ову земљу одабрао за своју земљу у којој ће живети и завршити земаљски живот сва друга духовно, историјско и култур- но значајна места у свету црпе свој иден- титет из овог, свештеног простора господ као нада свих наших надања, жеља свих наших жеља живео је ствар- но, ту на блиском истоку, где и ми мо- жемо стићи и ићи по његовом бесмрт- ном трагу, који нас може одвести и до небеског јерусалима све што је његово непоновљиво је и бесмртно, па и њего- ва земља где ступамо на уски пут светих поклоника који су доживели тежину и радост крста и васкрсења христовог и посветили се на таквом путу тамо се налазе дивна места најсвети- је људске историје где можемо да се са- образимо са том историјом, не као са некаквим, библијским музејским екс- сва је земља господња, али се само једна зове света земља тема броја јануар/фебруар 2015 45 заједно са групом поклоника из жаркова у посети патријарху јерусалимском г теофилу, о божићу 2015 године понатима, већ да се кроз радост христа упознамо и сазнамо кога то бог ипак, највише воли – ко су ти народи божији zоно што свакако крепи и јача веру у човеку су непрестана чудодејства божија можете ли нам нешто рећи о светој земљи у овом погледу? шта је то што највише крепи веру савремених поклоника у њој? – чуда која је господ творио а која се и данас догађају као видљиво обележје светости праве вере и потврде истини- тости светог писма, ипак нису смисао наше вере чуда су укрепљење, утеха, подстицаји да хришћанина прену из монотоније свакодневног живота и да га подстакну на молитву и делатну веру циљ нашег живота и вере јесте задо- бијање благодати духа светог, како је говорио свети серафим саровски, духа који од дана свете педесетнице живи у цркви, и којим наша света православна црква живи, дише и спасава таква бла- годат задобија се љубављу према христу, сједињењем са њим на светој литурги- ји, светим причешћем, када хришћанин и сам постаје једна чест тела господњег и сједињује се не само са господом него и са свима који су се икада причестили ту је смисао часна трапеза сваког пра- вославног храма јесте истинити гроб господњи ипак, предивно је у светој земљи ви- дети на богојављање реку јордан која уме чак и да чудесно промени свој ток после великог освећења од стране па- тријарха; доживети два доласка благо- датног огња, на велику суботу у хри- стовом гробу и на тавору за празник преображења потресно је целивати мо- шти безброј светитеља и мироточиве и крвоточиве иконе светих сама по себи, света земља је земља многих чудесних сведочанстава праве вере zоднедавно сте именовани и за члана новооснованог мисионарског одељења спц у гробу господњем 46 1/2015 који су то мисионарски аспекти поклоништва у свету земљу? – сви мисионарски аспекти: богољу- бље, истрајност у вери, молитвеност, брига за ближњег, родољубље, истино- љубље, потичу од равноапостолне све- тости саве немањића који је српска слава, историја, култура, државност, прошлост, садашњост, али и будућност све што је он радио позлатило се, што се нарочито запажа у светој земљи где нас због светог саве у светињама до- чекују и као домаћине то прија, али свака част и обавезује поготово на чи- стоту живота, којом се уствари најбоље мисионари поклоници у светој земљи су мисио- нари, апостоли своје цркве, чији живот после повратка из свете земље треба да представља угледни пример за оне који нису у цркви, као и укрепљење онима који су слабији у вери света земља је неисцрпан извор бла- годати божије и надахнућа на шта нам указује свети сава јер у најкритичнијим тренуцима српске историје он се укре- пљује и надахњује светом земљом у ко- ју одлази два пута савине благодатне мисионарске активности оцрковљења нације путоказ су и данас за изградњу живе цркве почев од рада са најмлађим крштеним члановима у таквом раду сам се препознао, у лику вероучитеља-миси- онара, да оснивањем хорова ученика ве- ронауке постигнемо да најмлађи актив- но учествују у литургијским сабрањима и да црквени живот постане неодвојиви део њиховог целокупног бића све нас требало би непрестано да под- стичу на делање речи светога саве, нај- већег српског поклоника свете земље: „молим вас, који долазите после мене да наставите оно, што ја због краткоће вре- мена нисам успео да довршим“ да довр- шимо савино дело нећемо моћи ни ми, али ако учинимо оно што можемо учи- нили смо све поклоник господњи (мелодија „о радосне вести“) христу богу пођи с благословом дођи земља сва је његова али света, земља то је логосова обуци се постом усрђем и молитвом измири се са свима и крени, христу тим дарима знањем се припреми свето писмо спреми увек с тобом нека је божја реч, сваким словом свето је у свом уму имај поклоника свесјај каква су све имена од светих, овај назив понела анђели и пастири мудраци и цари монаси и свештеници и верни, тројице поклоници од свих срба највећи ишао је јашући јерусалим походећи сава и морем пловећи а кад тамо стигнеш труди се да дигнеш срце своје до неба и сузом, хаџија то треба отуда кад пођеш и својима дођеш христов гроб ти сведочи јер васкрсе, вечност посведочи поклон свима предај на немоћне гледај ниси више као пре, к’о вода, што у вино канско зре! хаџи драган поповић тема броја јануар/фебруар 2015 47 сајт svetazemljainfo се бави многим питањима о светој земљи, даје одговоре о историјату, религијском значају и друштвеном уређењу свете земље, јерусалима и синаја сајт svetazemljainfo, настао je са иде- јом да на занимљив и практичан на- чин прикаже духовну и културну ба- штину свете земље, јерусалима и синаја, у циљу подучавања, упућивања и инфор- мисања шире јавности и продубљивања духовног живота сајт је конципиран та- ко да у кратким цртама, а опет довољно јасно, покаже и опише духовне вредно- сти које поседује света земља и оно што је чини јединственом у свету намера је била да текстови и слике буду пријемчи- ви и занимљиви свима, да их заинтересу- ју за ову тему како би више о њој сазна- ли, а самим тим побудили жељу да дубље размишљају о духовној страни живота идеја о настанку сајта svetazemljainfo проистекла је из потребе да се знање и интелектуални видици о манастиру хи- ландар код посетилаца сајта hilandarin- fo, прошире на свету земљу преко нове теме: „односи и везе хиланадара и све- те земље“ иначе, hilandarinfo је за сада највећи и најсадржајнији монографски сајт о било ком српском манастиру уоп- ште, због чега има велику посећеност у истраживању за нову задату тему, до- шло се до обиља материјала, информа- ција и сазнања да су везе хиландара са светом земљом бројне и комплексне, а како би се дао опис свега хришћански значајног у светој земљи од изузетног је значаја постојање оваквих интернет страница стога је прикупљени матери- јал систематично и аналитично уграђен у нови сајт svetazemljainfo, при чему је главне смернице пружила јерусалимска патријаршија временом се накупило много инфор- мативног материјала који је стварао но- ве теме и нове циљеве у вези са светом земљом, имајући у обзир поражавајуће стање ствари да на српском интернет простору до сада није постојао ниједан сајт сличне тематике, изузимајући сајтове туристичких агенција које само инфор- мишу о плану ходочашћа у свету земљу овај сајт се бави још многим православ- ним питањима о светој земљи, даје од- говоре о историјату, религијском знача- ју и друштвеном уређењу свете земље, јерусалима и синаја описује храмове и манастире јерусалимске патријарши- је, светиње, света места, српске светиње, празнике, светитеље, руску духовну ми- сију, ходочашћа и још много тога то је немања и јелена јонић света земља на српском интернету 48 1/2015 прави прегалачки подухват који је запо- чет пре више од осам месеци и који још увек траје све ово је урађено са циљем да се срп- ски и остали словенски народи упознају са непресушним духовним богатством свете земље, да се на тај начин пробуди свест о духовном животу сваког од нас, да се открије њен значај и место у нашим срцима овај сајт има јаку ноту моно- графског штива, па може да послужи и као образовно средство у области веро- науке колико је србија добила и добија од свете земље, а колико света земља од србије; шта је за нас непроцењиво, ван- временско и ванпросторно што осећамо и чини нас поносним, сазнаћете на sveta- zemljainfo аутори текста су аутори пројеката hilandarinfo и svetazemljainfo колико је србија добила и добија од свете земље, а колико света земља од србије; шта је за нас непроцењиво, ванвременско и ванпросторно што осећамо и чини нас поносним, сазнаћете на svetazemljainfo тема броја јануар/фебруар 2015 49 породица васић живи тихим и по- вученим животом о њој нису пи- сале новине нити су се за њу ин- тересовали поједини тв програми као и друге многодетне породице, она живи скромно, али све недостатке надокнађује међусобном љубављу одазвала се са ра- дошћу православном мисионару, који их се сетио, за који кажу да је одличан ду- ховни часопис из градске вреве велеграда улазимо у миран и пријатан кутак – у мали стан у коме живи једна велика породица већа соба са креветима на спрат, једна мала со- ба и мала кухиња срдачни домаћин нам објашњава: „живимо у стану од 46 ква- драта уз сагласност станара, добили смо одобрење да се проширимо на поткровље и у току су радови на адаптацији, чиме ћемо удвостручити простор за сада, док су деца још мала, како-тако функциони- шемо, али се надамо да ћемо у догледно време успети да урадимо поткровље са нама живи деда миле, веснин отац и то само преко зиме, откад се њена мајка упо- којила, а лети је у сремчици овај стан смо наследили од моје баке по мајци, ја- године“ ненад (42) и весна (42) васић, из бео- градског насеља карабурма, имају шесто- ро деце, четири сина и две ћерке: марко (13), сава (11), ђорђе (8), лазар (6), ми- лица (3) и марта (7 месеци) наизменич- но су одређивали имена, а за марту су деца одабрала име ненадов отац влади- мир, родом из београда, и мајка љубина, родом из тулежа (општина аранђело- вац), имају троје деце такође и веснин отац миле и мајка марија тишма, обоје родом из ивошеваца (код книна), имају троје деце стекли су високо образова- ње ненад: факултет за пословне студи- је (мегатренд), запослен је у компанији „полимарк“ на позицији ит администра- тор, стаж 13 година; весна: технолошки факултет, запослена на факултету при- мењених уметности, на позицији виши стручни сарадник, стаж 15 година жи- ве од своје две плате, а кад је потребно, помогну им родитељи и родбина славе ђурђиц, заједно са родитељима, али и светог луку, јер је то слава ненадове ба- ке јагодине, и не желе да та слава изађе из њиховог дома, јер је она била крсно име које се славило и у оно безбожно време њихов парох, о ђорђе драгутиновић, из цркве сабор српских светитеља, каже: „они су жива црква дуго година позна- јем ненадове родитеље, посебно мајку и баку, као веома побожне жене у овај стан сам долазио за славу свети лука, и похвално је што су ту славу очували весна је тражила благослов да пости и у трудноћи деца су им лепо васпитана и на св литургији су редовни“ вера је божији дар који добијамо ако га тражимо да ли је код вас било „нево- породица васић можда термин ‘многодетна’ није адекватан, пошто никада није много деце радмила грујић 50 1/2015 многодетне хришћанске породице ље“ или сте одмалена васпитани у том духу? весна: „није било невоље кад сам за- вршила факултет, пут ме је одвео у лон- дон да тамо покушам да наставим даље студије, и успут да помажем у стану једној нашој познаници вери чувши од мене да нисам крштена, добро ме је „испрашила“, за разлику од свих похвала које сам до тада од ње добијала она је била црквена, искрено побожна жена и редовно одла- зила у нашу цркву светог саве у лондо- ну у лондону нисам добила оно што сам очекивала, али сам добила оно што нисам очекивала: нашла сам веру кроз тетка ве- ру, која ми је постала духовна мајка кад сам се вратила кући, обзиром да сам кр- штена у 27 години, желела сам да нађем некога ко ће, по мом мишљењу, живети за веру, јер такав живот нисам могла да замислим без цркве промисао божија је била да то буде момак из сремчице, где сам и ја одрасла виђали смо се на литур- гијама и наша љубав је дошла спонтано имали смо велико поверење једно према другом венчали смо се 10 јуна 2000 го- дине у цркви светог стефана дечанског у железнику, у којој смо се и упознали, јер смо припадали тој парохији“ ненад: „у нашој кући је некад у мањој, некад у ве- ћој мери увек била присутна побожност хвала богу, није било неке велике невоље крштен сам као беба у цркви светог ни- коле, на новом гробљу како сам растао, читао сам нови завет и многе књиге о духовности, православне и неправослав- не, али сам брзо прихватио православље као једину истиниту веру томе су најви- ше утицале књиге о савременим старци- ма: силуану и пајсију светогорцу, пор- фирију, св јовану кронштатском, као и сусрети са патријархом павлом и стар- цем тадејем, јер су они зрачили љубављу и добротом која је могла у великој мери да се осети у њиховој близини као мо- мак, често сам одлазио у патријаршију на ране литургије које је служио патријарх павле а у манастир витовницу сам ишао више пута и тамо остајао по неколико да- на такође и у манастир ђунис“ како други људи гледају на вашу мно- годетну „мисију“? које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших? весна: „најчешће питају: ‘како све по- стижете’? у томе и јесте ствар – не пости- жемо све, него оно што можемо а најва- жније је одабрати шта је заиста потребно за ових 14 година много тога се пробра- ло, али и даље има шта да се поједноста- ви лоших страна нема, али то не значи да је све лако, напротив веома је тешко ако је мајка сама са малом децом једно доји, друго је на ноши, а двоје старијих у кухињи просипају млеко кога прво услу- јануар / фебруар 2015 51 жити? и то је период када их треба учити добрим навикама када најстарије дете стаса да може да помогне, знатно је лак- ше“ ненад: „можда термин ‘многодетна’ није адекватан, пошто никада није мно- го деце боље би звучало – ‘вишедетна’ лоших страна практично нема једина би била недостатак времена за неке сво- је забаве и задовољства, али када бисмо то време и имали, опет би најлепше време било проведено са породицом прави хе- роји подизања деце су мајке, јер ми очеви док смо већи део дана на послу немамо представу шта све супруга код куће треба да уради да би једна породица функцио- нисала још је теже када жена иде на по- сао, па је код куће све чека, али уморну од посла и са мање времена на располагању да све постигне“ да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? шта је најважније у хришћанском животу? имате ли зајед- ничког духовника? весна: „по мом мишљењу, ово питање представља парадокс, пошто прави хри- шћанин то за себе никада не би ни поми- слио то би било лицемерство, попут оног фарисеја који самог себе самозадовољно уздиже над цариником што се духовни- ка тиче, треба да буде заједнички још пре венчања сам питала блаженопочившег патријарха павла да ли духовник може да буде парохијски свештеник, обзиром да желим да се удам и да рађам децу ње- гов одговор је био: ‘и може и треба’ не- над: „најважније у хришћанском животу је да волимо бога и ближње и да постаје- мо све бољи људи испуњавајући божије заповести да увек, имајући вечност пред очима, без компромиса, корачамо путем истине и правде, уздајући се у божију по- моћ и милост, а имајући свест о својој не- достојности и грешности“ да ли муж, као глава породице, треба да има више права или више одговорности? „о правима не размишљам све ра- димо договорно у ретким ситуација- ма, када нам се мишљења не поклапају, весна прихвати моје мишљење за сада се потврђивало да је моје мишљење би- ло исправно, не зато што сам бољи или паметнији од ње него зато што верујемо да бог по молитви даје мужу смерницу, кроз неки осећај или интуицију, шта је најбоље чинити ово се не односи само на важне одлуке кад смо се венчали, весна је питала свештеника, који нас је венчао, да ли од сада само она мора да слуша мужа, а муж њу не мора, а он је одговорио: ‘и да слушаш, и да те слуша’ и заиста, тако и живимо просто ме је стид да себе намећем и придајем себи више важности у породици, јер знам ко- лико обавеза има весна ја, сам за наше пето дете узео породиљско одсуство и чувао децу, и знам каква је то обавеза научио сам и да кувам и чистим и све што је неопходно око малог детета“ да ли љубав увек мора да буде крст? може ли се волети без жртвовања? весна: „по мом мишљењу, љубав клија у своје време из семена на тлу натопље- ном жртвом“ ненад: „жртвовање не мо- ра да се подразумева, јер кад волимо ни жртву не сматрамо жртвом, али је она један од показатеља љубави патријарх павле је једном рекао: ‘све ствари које имамо, када их дајемо имамо их све ма- ње, а љубав што више дајемо – имамо је све више’ да ли јачању љубави доприносе лепе речи и похвале? „сваки добар труд похвалимо и награ- димо трудимо се да се деца у оквиру по- родице осећају сигурно и да сваки про- блем или потребу могу да поделе са нама и добију подршку родитељска љубав се огледа у игнорисању својих жеља и ста- рањем о деци, а дечија љубав се показује у слушању родитеља“ у чему је суштина хришћанског вас- питања? колика је одговорност родите- ља према деци у есхатолошком смислу, у вечности? 52 1/2015 многодетне хришћанске породице весна: „само на две ствари смо заиста досл
... се између две супротности – „јаког атеизма“ и „јаке вере“ ова скала је инте- ресантна јер се у њој налазе сва она ва- жна питања, од дефиниције атеизма до односа вере и науке и вере и разума, ко- ја смо раније спомињали (у претходним бројевима православног мисионара) зато ћемо их сада, према докинсоновој скали, уочавати и даље анализирати седам нијанси докинсов „спектар теистичке веро- ватноће“ има седам нијанси одговора на питање – да ли бог постоји? прва ни- јанса у спектру је „јак верник“ или „јак теиста“ (енг „strong theist“) докинс ко- ристи овај други израз, „теиста“ (енг „theist“), кованицу од грчке речи theos што значи бог тако, „теиста“ у буквал- александар милојков празнословљем одвраћати се са правог пута – глупаво је дело, а говорити исти- ну и излагати ствари које заиста постоје – добро је дело дешава се да многи, не својом вољом, буду лишени разних до- бара, свеједно да ли прихватају обману или се предају пред преварантом; или су се непотребно предали или се због свог маловерја нису успротивили преваран- ту лаковерно прихватајући туђе уче- ње, криви су за последице; хитајући да се сагласе са лажним учењем, они падају у клопку; рђаво се чувају и заборављају да, услед попуштања пажње, када је ум препуштен себи, њихову веру једнако краде и време и неразумна реч деша- ва се ово и у минутима досаде или опу- штања, спорења или гнева људи поста- ју жртве заблуде и сладострашћа или се повлаче, обузети страхом највећу улогу у свим падовима мисли има воља исти- нито знање не подлеже ни под једну од тих превртљивости“4 сврха знања, које стичемо из световних књига, јесте да нас доведе до живог и непоновљивог односа са богом из овог кратког излагања можемо за- кључити да је климентов однос према световној књизи и мудрости био позити- ван, с циљем да покаже да се може бити образовани верник без удаљавања од је- ванђелског учења световна литература у рукама хришћана треба да буде оруђе у постизању вишег циља – богопознања имајући ово у виду, изгледа да и након 1800 година од живота и рада климента александријског, хришћани имају сли- чан изазов – да истину уклопе у савреме- не форме живота, или обрнуто – савре- мене токове живота у хришћански начин живота аутор је предавач верске наставе у гимназији свети сава у београду 4 исто, стр 54 26 1/2015 хришћанска етика у дијалогу са атеизмом ном преводу би значио „божиста“ ми тај израз овде преводимо са „верник“, јер се под њим мисли на човека који афирмативно одговара на питање бо- жанске егзистенције „јак верник“, по докинсу је онај човек који на питање о постојању бога одговара са – ја не веру- јем, ја знам (да бог постоји) (i do not be- lieve, i know) како докинс под знањем подразуме- ва објективне и научном методологи- јом проверљиве ставове, са хришћан- ске тачке гледишта овде искрсава први озбиљан приговор овој скали/спектру нећемо претерати ако кажемо да би ми хришћани овог докинсовог „бого- зналца“, „јаког верника“, назвали шар- латаном зашто? зато што је знање, о којем говори докинс, немогуће када је у питању библијски, хришћански бог овде је управо присутно превиђање, тотално непознавање или игнорисање темељног библијског и хришћанског става о божанској природи – да је бог, у онтолошком смислу, други у односу на свет самим тим, немогуће је испи- тивати његову природу, немогуће га је доказати никаквим експериментом, мерењем, посматрањем и сл једном речју, знање о богу не може се свести на „објективно“, на ухватљивост на- ших сазнајно-дефинишућих категори- ја бог није и не може бити „објекат“ сазнања онај ко тврди да тако позна- је бога, познаје заправо идола којег је сам пројектовао не никако живога бога откривења или-или ставови ипак, није докинс измислио ову тзв категорију „јаких верника“ у шареном хришћанском свету заиста постоје гру- пације које су однос науке и (хришћан- ске) вере ставили у потпуно погрешан однос у екстремним случајевима, када се и библија чита као уџбеник биологи- је, тај однос се ставља у раван или-или тада се углавном дешава да имамо и квази веру и квази науку нажалост, ка- да је хришћанство у питању, докинс је инспирацију за своје анализе користио углавном из хришћанског секташтва отуда, на пример, онај бесмислени или- или став: или теорија еволуције или би- блијско стварање и онда, по обичају, квази наука сведочи квази веру и имамо поменути став „јаког верника“ – ја не верујем, ја знам овакав став, видеће- мо, на другом крају докинсовог спектра створиће другу крајност, коју бисмо мо- „скала“ ричарда докинса (i) докинсов „спектар теистичке вероватноће“ има седам нијанси одговора на питање – да ли бог постоји? јануар / фебруар 2015 27 гли назвати квази вером у негативу или квази атеизмом треба нагласити да је тачно да наше хришћанско предање говори о познању бога да је и вера један вид богопознања, који расте од нејасног „гледања у огле- далу“ до јасног гледања „лицем к лицу“, како то говори апостол павле постоји једна анегдота о нашем светом владики николају у логору дахау један немачки официр га је упитао да ли заиста верује у бога? владика је одговорио: – не веру- јем ја знам да бог постоји али, то зна- ње није оно о којем говори докинс то је лични, подвижничко-литургијски опит бога вера као искуство односа са богом, кроз цркву то знање је дубоко лично, не никако „категоријално“ и „објективно“ отуда ово знање не треба поистовећи- вати са знањем докинсовог „јаког вер- ника“ закључимо о овој првој нијанси докинсове скале за православно хри- шћанско разумевање „јаки верник“ ко- ји „не верује већ зна“ није прихватљива опција такво духовно настројење могли бисмо оквалификовати као озбиљну те- олошку странпутицу и прелест (духов- ну обману) хришћанско знати је много шири појам од оног који докинс и они против којих пише (хришћанско секта- штво) имају на уму бог којег квази нау- ка мисли да „зна“, квази наука оних који за себе мисле да су „јаки верници“, није хришћански бог већ идол умереније гледиште другу нијансу на докинсовом спек- тру чини „de facto верник“ (de facto the- ist) његов став докинс дефинише као – не знам поуздано, али снажно веру- јем у бога и живим са претпоставком да он постоји (i don’t know for certain, but i strongly believe in god and live my life on the assumption that he is there) овај став би био најближи нашем, хри- шћанском ставу, али далеко од тога да је савршен тачније, могли би да се пот- пуно сложимо само са другим делом ове тврдње – снажно верујем у бога и живим са претпоставком да он посто- ји став не знам поуздано је неприхва- нећемо претерати ако кажемо да би хришћани докинсовог „богозналца“, „јаког верника“, назвали шарлатаном 28 1/2015 у дијалогу са атеизмом тљив зашто? објаснили смо о каквом се знању овде ради (наука) да, тачно је да хришћанин у том смислу знања не зна бога међутим, не само да не зна поуздано (енг for certain) већ не зна ни- како поред тога, сам став не знам ни- је исправан, зато што он допушта мо- гућност да можда постоји опција знам не, хришћанин неће рећи не знам (у научном смислу о богу) већ – немогу- ће је знати никада неће бити могуће знати бога као природу овакав јак аг- ностички став заступају оци цркве, је- дан од највећих међу њима, као пример – свети григорије богослов не треба, притом, да буни што су оци, па и сам свети григорије, тврдили да бог посто- ји на основу творевине закључивали су о постојању творца то је и библијски став: „небеса казују славу божју, и дела руку његових гласи свод небески“ (пс 19, 1) тај су закључак извлачили, виде- ли смо, чак и они који нису знали или нису узимали у обзир бога откривења – од платона до деиста, до волтера и до канта и његовог чувеног „звезданог неба“ које сведочи творца међутим, како сведочи григорије богослов, јед- но је знати да нешто јесте, да постоји, а сасвим друго знати шта је оно по при- роди нико здраворазуман неће спори- ти да овај свет има неки узрок, који је тајанствен, неизрецив, у смислу да га нико од људи не може поуздано, „објек- тивно“ дефинисати можемо се једино сложити да тај узрок јесте, да постоји, шта год он био то питање је философ- ско оно друго питање, шта је то нешто природу, је научно наука (природна) испитује природу и њене законитости као таква, наука не може ништа рећи о богу и никада то неће моћи да учини, када је у питању хришћански бог поред изнетог, докинсова дефиници- ја „de facto верника“ као оног који не зна, али снажно верује је неконзистентна на- име, докинс прави оштру дистинкцију између вере (у бога) и (научног) знања и у томе се лично слажемо са њим ме- ђутим, ако су појмови вере и (научног) знања тако дубоко различити, не могу се поклапати, како се онда могу дово- дити у међусобну везу и имплементира- ти у један став? јер, како и сам докинс мисли, ако зна онда није верник, одно- сно, ако је наука онда није вера самим тим став не знам, али снажно верујем је таутолошки и плеонастички, попут из- раза – млад младић или стари старац или става: нисам млад, али сам стар наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији дебата о вери између проф ричарда докинса и проф џона ленокса (фото: http://endtheliecom) јануар / фебруар 2015 29 30 5/2014 тема броја: света земља купола храма васкрсења христовог (фото: саво бућковић) прва асоцијација на појам све- та земља за људе који припадају хришћанској цивилизацији је- сте територија данашњих држава бли- ског истока, израела, јордана и либа- на парадоксално, те земље су више од пола века у непријатељским односи- ма који често прерасту у ратне сукобе њихова међусобна историја је врло за- мршена и испреплетана колико слич- ностима, толико и непремостивим раз- ликама основна сличност је у томе што су јевреји, као и арапи народи семит- ског порекла и што су њихови далеки преци живели веома сличним начином живота – номадским прошлост свете земље наиме, у старом веку плодним полу- месецом – простором од месопотамије до египта – лутала су разна номадска племена која су се бавила сточарством и трговином они су продавали како своју стоку тако и све оно што су од ње могли произвести та трговина је делом била размена добара, делом новчана на челу племена се налазио њихов „патри- јарх“, онај који је имао потпуну власт над њима и који се сматрао оцем цело- купног племена поред тога вршио је и улогу свештеника који се обраћао богу или боговима преко њега је цело пле- ме уживало божанску наклоност за та племена земља је била нешто драгоцено извор живота на њој су напасали сво- ја стада, врло често копали бунаре (сту- денце) и подизали своје шаторе не би ли могли да тргују са оближњим градо- вима или караванима који су путовали поднебљем блиског истока раскршће путева којима су се кретали каравани, била је земља која се називала ханан (највећим делом територија данашњег израела) позив аврааму слично овим племенима, негде око 2000 године пре христа, било је и пле- ме једног човека из ура халдејског по имену авраам међутим, авраам није био човек који је био најбогатији међу саплеменицима штавише, био је човек који је имао озбиљан проблем за људе оног времена био је без деце наиме, његова жена сара била је нероткиња то христос – „земља“ нашег спасења за хришћане света земља није само историјски простор већ стално подсећање на то да се кроз христа спасавамо владимир пекић тема броја јануар/фебруар 2015 31 је бацало велику сенку на њихов живот зашто онда библија помиње авраама? зато што њој нису у фокусу социо-еко- номски статус и живот ханана, него је сабирна тачка свега догађај који се зби- ва аврааму аврааму се јавља бог којег он нити је познавао нити је чуо за њега тај бог га позива да остави цео свој дотадашњи живот и да пође у земљу коју ће му он показати – земљу ханан и аврам без размишљања прихвата позив њему не- познатог бога који му уз то даје чврсту реч да ће од авраама направити вели- ки народ дакле, мимо сваке људске ло- гике, авраам прихвата овај позив и ту лежи тајна библијске приче – у обећању божијем идеја обећане земље, земље у којој ће се благословити не само авра- амови наследници, него сви народи на земљи протеже се кроз свето писмо и свој врхунац – бар у старом завету – до- бија са мојсијем и изласком израиљаца из ропства у египту на концу, бог их одводи у земљу коју је обећао да ће дати авраамовим потомцима наследници добара та земља није нешто што им припада по некаквом природном праву та земља је дар њихове верности богу и прихвата- ња савеза са њим и дубоке наде и вере у божија обећања као доказ тога види- мо да бог ту земљу одузима израиљци- ма због њиховог отпадања од бога на жалост, израиљци су поклекли сила обећања је спласнула услед сигурности живота и комфора па ћемо наћи у св писму: али се израиљ угоји, па се стаде ритати; утио си, удебљао и засалио; па остави бога који га је створио, и презре стијену спасења својега (5мојс 32, 15; по- гледати целу главу) оно што је дар бо- жији, они су преиначили у наслеђе које им припада мимо њихове заједнице са околина манастира св георгија хозевита (фото: сандра марјановић) 32 1/2015 богом она може да буде и само формал- но-ритуална поседовати ту земљу више није имало везе са заветом него са држа- вом, није имало везе са вером и даром божијим него са правом и људским лу- кавством и изопаченом жељом за псеу- додуховном влашћу и монополом идеја обећане, свете земље бива пре- узета и од стране нас хришћана за нас смисао обећане земље јесте у доласку месије, спаситеља о коме пророкује стари завет та земља није само земља израиљева у политичком или држав- ном смислу или земља авраамова, него је земља у којој се родио, живео, пропо- ведао своје јеванђеље и, на концу, стра- дао и васкрсао господ наш исус хри- стос за нас несумњива је важност те земље ми је сматрамо светом јер многа места и данас одишу присуством хри- стовим места која представљају темељ нашег спасења – витлејем, јордан, та- вор, генисаретско језеро и надасве јеру- салим она је симбол обећања које је бог дао аврааму и које се у личности ису- са христа испуњава како за израиљце тако и за остале народе то је простор у којем бог у „семену авраамовом“ – а то семе јесте христос – дарује спасење и благослов целокупном људском роду старо искушење ипак, и хришћани су делимично па- ли у искушење старих израиљаца са опадањем наде и ишчекивања царства божијег полако је преовладавала и по- треба за господарењем над том земљом као да је света земља добијала снагу фетиша психолошке замене присуства божијег врхунац свега тога свакако јесу крсташки ратови у средњем веку и баш на том примеру видимо да када превла- да људска жеља за моћи да вера узмиче и бива само средство манипулације да би се прикрио прави интерес – богат- ство овога света православни хришћани нису никада имали овакав однос према светој зе- мљи (бар је то наше убеђење) а били су у таквом искушењу остаје питање за- што, а пре њега због чега ми ту земљу хананску, земљу израиљеву називамо светом? мислимо да то није само због исто- ријског присуства христовог на њој, него и због две ствари прва је већ горе наведена – испуњење обећања божијег датог аврааму чијом децом по вери се сматрају хришћани а друга је много ва- жнија и у себи садржи наведену у пи- тању је оно што апостол павле назива великом тајном побожности каже он: бог се јави у тијелу, оправда се у духу, показа се анђелима, проповједи се незна- бошцима, вјерова се у свијету, вазнесе се у слави (1тим 3, 16) то је за нас хришћа- не темељ вере, да је син божији, један од свете тројице, постао човек; да се сјединио са нашом природом, узео је на себе и свему постао сличан нама осим у греху (можда чак и реч сличан ваља за- менити речју исти) христос – „земља“ спасења од пресвете богородице христос до- бија људску природу, узима на себе ра- зумну душу и тело то јединство које се збива у личности христовој је нераски- диво и несливено, тј нити он престаје да буде бог нити било шта од људске природе бива у њему скрајнуто сврше- ни и потпуни бог и савршени и потпуни христос за нас постаје начин спасења и истовремено простор, земља нашег спасења тема броја јануар/фебруар 2015 33 човек божанство остаје непојмљиво и нестворено, какво је од вечности а, па- радоксално, делује на човечански на- чин, и човештво остаје створено, скло- но „непорочним слабостима“ (умору, сну, храни, болу, страху), а обожује се и постоји на божански начин (тео- лошки речено: прожимање својстава) у догађају оваплоћења бога открива се целокупна тајна стварања света, тајна да бог из љубави ствара свет и да га ствара да би свет преко човека нерас- кидиво постојао са богом у заједници љубави и слободе а то нам се дару- је кроз сина божијега, у чију смрт и васкрсење се погружавамо и у кога се облачимо тако христос за нас постаје начин спасења и истовремено простор, земља нашег спасења јер сви догађаји његовог живота за нас постају извор новога живота, слободног од ропства греху и смрти на начин који нама ни- је схватљив, који је светотајински тај простор, та земља није ништа друго до црква божија установљена духом светим којој је глава и први међу бра- ћом христос, бог наш из тог разлога за нас хришћане све- та земља није само историјски простор већ стално подсећање на то да се кроз христа спасавамо; да је бог створио свет и човека да вечно постоје са њим и да када год се окупљамо и сабирамо на светој литургији ми изнова ула- зимо у небески јерусалим, царство божије зато није толико ни битно да ли власт људску имамо над светом зе- мљом над њом нам је власт духовну дао христос не да бисмо се погордили него да бисмо цео свет силом његовом преобразили ту благословену земљу народа божијег израиља, земљу меда и млека, земљу неописиве сладости бо- жијег бића аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду ј ерусалим је духовни и историј- ски центар целог старозаветног народа божијег и дубоко је уре- зан у њихову националну и религио- зну свест тамо све почиње и њему све води међутим, уласком христовим у јерусалим (који славимо на цвети), отвара се широм капија новом наро- ду божијем, који се састоји од свих народа, племена и добија име по свом предводнику који је разрушио врата смрти од тада јерусалим постаје жи- ла куцавица свих народа на планети, која је живи, опипљиви доказ делат- ности нашег спаситеља догађај ко- ме ћемо посветити овај чланак јесте велики празник христовог преобра- жења и начин на који се он празнује у јерусалиму и који га чини важним и јединственим место догађаја преображења го- сподњег (мк 9, 1–13; лк 9, 28–36; мт 17, 1–13) је гора тавор (постоје и ми- шљења да је место преображења било на планини хермон у кесарији), ко- ја се налази између назарета и гали- лејског језера, изнад долине језраел и платоа доње галилеје гора је висока око 588 м данас се на њој налазе два манастира, један је грчки женски ма- настир, посвећен светом илији, а стефан павловић панорама јерусалима (фото: сандра марјановић) 34 1/2015 место догађаја преображења господњег је гора, која се налази између назарета и галилејског језера данас се на њој налазе два манастира други је римокатоличка базилика по- свећена преображењу са тавора нам се пружа величанствен преглед целе га- лилеје и долине језраел преображењско чудо јединствен је догађај који се понавља сваке године о овоме великом празни- ку и бројна сведочанства људи која са усхићеношћу о томе говоре реч је о по- јави облака, приликом литургије, који се у тренуцима химне: „иже херувими“, спусти на куполу цркве и полако спу- стивши се у брод цркве пребива неко време руске дневне новине комсомол- скаја правда пишу следеће: „сергеј миров, који је учесник истра- живања организованог од стране радне групе саборне богословске комисије у вези чудотворних знакова, рекао је да је истраживање изведено од стране ру- ских и израелских метеоролога према његовим речима, на основу прикупље- них података, стручњаци су закључили да примећена магла не може бити про- изведена на тако сухом ваздуху и тем- ператури он је још додао да се током празничне службе над верницима рас- прши упадљива сфера, а затим се облак појави над крстом цркве преображе- ња, који потом расте у димензијама и спушта се на вернике прекривајући их и изливајући на њих животворну влагу“ занимљива је чињеница да се у но- вом завету спомиње велики број гора конкретно матејево јеванђеље: беседа на гори, гора кушања, маслинска гора, „добро нам је овде бити“ тема броја јануар/фебруар 2015 35 преображењска гора, голгота и то је увек простор у ком се одвија божије от- кривење, што је већ развијен феномен у свести израиља успињање на гору поредили су са унутрашњим, духов- ним уздизањем, што указује на удаља- вање од неког простора које је склоно метежу, вреви постоји исконска тежња ка видику бољег сагледавања ствари појава облака је у старом завету знак присуства и теофаније и бог често го- вори из облака синај као праслика међутим оно што је примарно за ју- деје, јесте синајска гора: ту се открива бог и склапа завет са израиљцима, то место је врхунац откривења у старом завету прича о синају садржи прао- бразац који одговара причи о преобра- жењу књига изласка (24 глава) у којој је то описано, садржи сличне мотиве са догађајем преображења тројица иза- браних – арон, надав и авијуд – су праслика тројице изабраних ученика петра, јакова и јована, које христос предводи на гору тавор, док прву тро- јицу мојсије предводи на синај при- сутан је облак, светлост, виде бога, али половично, док христос у новом заве- ту представља новог мојсија петрова жеља да се начине три сени- це, указује на потребу да тај блиски од- нос и говор са богом трају вечно: госпо- де! добро нам је овде бити, ако желиш, да направимо овде три сенице сенице указују на мојсијев говор, јер он је тај који је имао сеницу, шатор, он је тај који је улазио као представник народа у ша- тор од састанка да би говорио са богом и да би знао како да води народ глас са неба и облак који се појављује над го- ром, међутим, показује да сам христос јесте нови шатор од састанка, у коме се налазе и бог и човек због тога није по- требно начинити три сенице – јер смо сједињени са богом у христу прича о синају садржи праобразац који одговара причи о преображењу поглед са тавора (фото: зоран вујновић) 36 1/2015 етос светог саве освећеног и пут светосавске просвете он је био чудесни пророк за нашег светог саву – коме ће припасти његова патерица, иконе млекопитатељица и тројеручица из чудесне кападокије поникао је и овај духовни цвијет, овај нови крин кога је подарила пустиња, који је миомирисни цвијет принесен пред олтар бога слова чудесно је ње- гово опредјељење за живот пустињач- ки и испоснички, с обзиром да потиче из плодне и богате кападокије (то су данашњи простори савремене турске, приморје, равнице, али и оштар пу- стињски камен), а његов богословски и лично-практични допринос је огроман поред свог благоустројитељског типи- ка који је постао образац живљења мо- наха широм свијета, оснивања седам манастирских обитељи (широм јудејске пустиње и кедронске равнице и уопште палестине), он је био чудесни пророк за нашег светог саву (најмилије српско дијете) коме ће припасти његова пате- рица, иконе млекопитатељица и троје- ручица, као три знамења српске духов- не и аскетске просвјете размеђе петог и шестог вијека, по- себно грчка колијевка теологије и ра- садник јеванђелске просвјете – света земља, задојиле су и наш национ идеа- лима свештености, храбрости, слободе, али и оног чудесног страха и борбе про- тив тираније, гдје су све то дубински мотив јелина и јелинизованих народа, а највише залагањем светих људи они су постали modus vivendi за друге хри- шћанске народе1 зашто је важна света земља и лич- ност светог саве освећеног за просвје- ту српског народа? као колијевка јеванђелске проповије- ди и ријечи господа исуса христа, све- та земља изванредну везу са српским националним свједочењем поруке вас- 1 василије васиљевић болотов, „значај национал- них особености грка и римљана и традиције римске државе и хришћанске цркве приликом установља- вања односа између цркве и државе“ (http://www spcrs/files/u6/bolotov1pdf), превод д ђого стефан ибришимовић тема броја јануар/фебруар 2015 37 крслог добија у личности подвижника, отшелника и проповједника покајања (како вели црквени пјесник) какви су обојица светих са именом сава и ка- сније читава плејада настављача њихо- вог дјела монашка духовност никада није само издвојени вид размишљања или неког умног екскурса или пак само тјелесно-материјално подвижништво (ту је тематика разлика у виђењу подви- га код светог григорија паламе и томе аквинског), те није монашка животна свијећа сведена само на три монашка завјета изразита просвјета долази од просвећеног човјека, дакле потребно је да сам проповједник или излагач оно- га што је примио с више, не по човјеку, буде сам просвећен и свјетило, бива и јесте опрактикован животном просвје- том духа светога и да носи нит про- свјетитељства par excellence која нама долази из свете земље, одакле и долази наша вјера и наше име то је напоран и прегалачки пут такав пут је попут географије свете земље која је негдје пустиња, негдје приоба- ље или испод ливанског горја или крај кедрона или синајске врлети, препуна дакле климе духовног васпостављања за све оно у човјеку што га чини трај- ним, вјечним такво идеално парче не- ба нашли су света двојица сава, наши у манастиру светог саве освећеног (фото: саво бућковић) 38 1/2015 просвјетитељи и путовође пута који води у живот вјечни2 и у томе видимо излазак из данашње агонијске кризе младог човјека, а то је исправна педаго- гија педагогија је систем узора, идеала и идеја, али да су то лично, друштвено и васионски корисни и вриједни идеали, јер само тако наше путовање земаљско, може се остварити као гостовање на земљи са правом отаџбином у њедри- ма божијим, тамо гдје су праведници у руци господњој, како дивно прика- зује фреска у кубету средњовијековног манастира манасије то није никаква монашка идеалистика или апстрактна гуру-идеологија: ради се о животном етосу домаћинског карактера нашег на- рода, то су вриједности које долази из наших сеоских домова и кућа, из њеда- ра наших мајки и бака и плугова очева и ђедова такав етос свете земље која је рељефом слична библијском едему или изобилној месопотамији и начин живота светитеља, бива исконски наш, онда када почнемо о томе да мислимо, да размишљамо, да се интересујемо, он- да че доћи и до обнове државе, породи- це, система према ријечима митрополита амфи- лохија, без унутарње обнове човјека, нема ни спољашњег просперитета уви- јек изнова смо задивљени пред ликови- ма светитеља који су богатећи себе на све начине и свесрдно, бескрајно обога- тили времена, просторе и народе, чува- јући светост свете земље и преносећи је и у наш мали и племенити народ од- рећи се себе и узети крст свој је сушти- на живота светог саве јерусалимског и 2 тропар светом сави српском: „био си настав- ник, првопрестолник и учитељ пута који води у жи- вот, јер чим си дошао, светитељу саво, просветио си одмах своју отаџбину, и препородивши је духом светим засадио си своју освећену децу као дрва маслинова у мисаоном рају зато те поштујемо као равна апостолима и светитељима и молимо: умоли христа бога да нам дарује велику милост“ светог саве српског, а тај и такав под- виг утемељује се у младости, од младих ногу и читав живот се учи томе, што је најузвишенији идеал – даривање, ко- је је даровање својих умножених тале- ната богу, другима и читавој твореви- ни у томе је животна вриједност која је основна порука хришћанства, свети људи и светих мјеста као колијевка јеванђелске проповиједи, света земља изванредну везу са српским националним свједочењем поруке васкрслог добија у личности подвижника и проповједника покајања какви су обојица светих са именом сава mанастир светог саве освећеног (фото: vidovdanorg) тема броја јануар/фебруар 2015 39 како је забележио свети данило пећки, свети сава је прво бла- гословио арсенија за свог на- следника, затим поделио благослове краљу и верном народ, па се запутио ка јадранском мору праћен еписко- пима, игуманима и властелом стигао је до старог града, како се у то време називала будва одсео је неколико да- на да би сачекао лађу која је дошла по њега када је лађа дошла, окупио се си- лан народ на испраћају и почео да га притиска светитељ је тада брзо ушао у лађу и наредио кормилару да од- макне брод од обале са ограде брода, свети сава је проповедао окупљеним верницима, благословио их и пошао пут свете земље (1234), пут којим је већ ишао пет година раније прво ходочашће први пут је кренуо за време свог си- новца краља радослава желео је да се поклони местима христовог страдања и да види сва света места о којима је читао у светом писму истовремено, понео је поклоне из српске земље, како би обрадовао служитеље светих места и уписао себе и чланове своје породице у поменике света земља у коју је ишао по први пут била је поприште многих ратова, тако да се слика њене видљиве, земаљске славе изменила у слику пусто- ши многе светиње биле су оштећене од стране саладинових војника, а сада ослобођене и доступне бројним покло- ницима жељних да им се поклоне све- ти сава је прво стигао у јерусалим и та- мо обишао сва места везана за христов земни живот, поклонио се и даривао их где је било могућности и прилике служио је свету литургију срео се са др ђорђе вуковић ходочашћа светог саве у свету земљу желео је да се поклони местима христовог страдања и да види сва света места о којима је читао у светом писму 40 1/2015 јерусалимским патријархом атанаси- јем ii и брзо задобио његово поверење упознао се и са јеромонахом николом, игуманом лавре светог саве освеће- ног, који је у јерусалиму често обилазио метох свог матичног манастира из јерусалима је отишао у витлејем, место христовог земног рођења, затим на сион, па у дом пророка захарије и обишао место сусрета богородице и јелисавете, затим у дом светих јоаки- ма и ане, где се родила богородица прошао је путем којим је богородица ишла у храм, што се слави празником ваведења, празником којем је свети сава посветио хиландар, стигао је и до гетсиманије, маслинове горе, галиле- је, витаније, поснице господње ишао је на јордан и тамо се умио водом из реке потом се вратио у јерусалим и састао са патријархом пошто се одмо- рио, у пратњи ученика и игумана ни- коле похитао је у велику лавру светог саве освећеног, по којем је добио мо- нашко име тамо се поклонио мошти- ма свог имењака, обишао манастирски јосафатова долина (фото: саво бућковић) тема броја јануар/фебруар 2015 41 свети сава српски, лик са новије иконе комплекс и пећину у којом се свети- тељ подвизавао ишао је и у све окол- не манастире које су се налазили у тој долини братство је светог саву при- мило као свог сабрата, а затим је свети продужио до манастира св јефтими- ја, па у јерусалим, где је од патријарха добио дозволу да заснује српски мана- стир свети сава се решио да обнови манастир св јована богослова, који је припадао лаври када је завршио ово богоугодно дело опростио се од свео- свећеног атанасија, прошао кроз на- зарет и походио место где се арханђел гаврило јавио богоматери узишао је и на таворску гору, на којој се господ преобразио пред ученицима, и затим отишао у луку акру, где се одморио на једном лаврином метоху из акре је бродом отишао у никејску царевину, где је топло примљен од ца- ра св јована iii ватаца, званог „мило- стиви“ и његове породице на растанку, свети сава је благословио цара јована, царицу ирену и њиховог сина теодо- ра царска породица је лепо даривала светог и одредила лађу да га превезе до свете горе из своје монашке отаџби- не, преко солунске царевине, свети се, са ученицима, вратио у србију пре да- вања годишњег помена брату стефану првовенчаном друго ходочашће пет година касније свети сава се по- ново упутио на исти пут, желећи још једном да види света места и обрадује подвижнике својим доласком док је пловио за град брендич, гусари се до- говоре да пресретну лађу и опљачкају, али их густа магла заустави они се по- сле тога покају, нађу светитеља и све му признају, а он им опрости у току даље пловидбе, брод је захватила бура, која је по молитви светог утихнула по до- 42 1/2015 ласку у акру, одсео је у метоху светог ђорђа, који је прошли пут откупио од латина и приложио лаври светог са- ве у јерусалиму се поново сусрео са патријархом атанасијем, својим ста- рим познаником у току богослужења, у надахнутој беседи патријарх је по- хвалио светог саву и његове ученике: „и ово су други апостоли који су до сада били скривени господом и ово су истинити делатељи винограда хри- стовог“ у граду јерусалиму, свети је обишао света места и своју задужбину, а затим пошао у александрију тамо је посетио цркву светог апостола марка и састао се са патријархом николајем добивши благослов и водича од патри- јарха, неуморно је обилазио пустиња- ке по мареоту, тиваиди, скиту, тамо- шњој црној гори и либији духовно се окрепивши на овом путу, свети сава се вратио у јерусалим и после преда- ха, походио синајску гору у синајском манастиру провео је свету четрдесет- ницу, а босих ногу (2мојс 3, 5) недељом служио литургију на светом врху хо- риву стигао је да обиђе и египат, пер- сију и сирију по повратку у јерусалим, опростио се од патријарха атанасија и игумана николе, а затим отишао у антиохију сусрео се са патријархом симеоном и походио чувени манастир на дивној го- ри прошавши јерменију и друге земље, пође лађом у анатолију, али се на броду разболео по молби ученика, свети се тргао од болести и помолио за опора- вак, а затим наставио пут до цариграда после предаха у константиновом гра- ду, хтео је да се врати на свету гору, али тада му стиже позив да иде за бугарску свети је отпловио до луке несебар, а затим отишао у трново у престоници су га љубазно примили цар јован асен и патријарх јоаким i по патријарховој жељи, свети је, уочи богојављања, слу- жио литургију цар је хтео да га задржи све до васкрсења, али се свети сава из- ненада разболео пре упокојења, опро- стио се од ученика и патријарха упо- којио се у рано јутро 14 јануара 1236 године, по јулијанском календару по царевој одлуци, сахрањен је у припрати манастира четрдесет мученика тако се завршило друго путовање светог саве по великим и славним светињама ви- зантијског истока повратак у србију после неког времена, краљ влади- слав, подстакнут архиепископом арсе- нијем, затражи пренос светих мошти- ју, али бугарски цар не хтеде ни да чује за то краљ је двапут слао изасланства, а трећи пут сам дође цару у госте цар се опираше краљевом захтеву, али усни страшан сан и попусти тада свете мо- шти свечано пренесоше за србију, у ма- настир милешеву, коју је подигао краљ владислав наши преци канонизоваше светог саву, а његов спомен придружи- ше празнику светих отаца пострадалих на синају и раиту свети сава је много волео синај и тамошње светитеље, и на њихов празник се упокојио зато се у пр- вим службама светом сави, насталим пре теодосија хиландарца, канони ова два празника складно укрштају јерусалимски патријарх је похвалио светог саву и његове ученике: „и ово су други апостоли који су до сада били скривени господом и ово су истинити делатељи винограда христовог“ тема броја јануар/фебруар 2015 43 поклоништвом остварујемо присност са богом, а имајући утисак да смо тамо најближи богу крепимо своју веру хаџи драган поповић је један од сталних сарадника нашег часопи- са на пољу мисије активан је не- пуне три деценије, у почетку под окри- љем мисионарске школе при храму светог александра невског у београду, а данас као истакнут вероучитељ и члан мисионарског одељења спц светиње свете земље обишао је више од 20 пу- та и један је од најискуснијих водича у србији када су светиње блиског истока и русије у питању приликом својих по- клоничких путовања направио је вели- ки број медијских репортажа које су би- ле веома запажене, а његова књига кога имам на небу је до данас остала једна од најпопуларнијих књига на српском је- зику која се тиче свете земље због све- га тога смо га одабрали као адекватног саговорника за тему овог броја право- славног мисионара zсваки човек има свој мотив када је у питању одлазак и поклоњење некој светињи с обзиром да сте ви више пута били поклоник светиња свете земље, можете ли нам рећи који би то са хришћанске стране гледано били исправни мотиви за посету том делу света и каква би припрема за такав пут била неопходна? – мотив је важан за све што радимо јер открива суштину нашег делања као што је душа телу, пшенично зрно хлебу или полазиште ветру то је свему изго- вореном и учињеном мотив мотив је истина истине светост свете земље крије се у лично- сти и мисији христа као спаситеља све- та наш мотив за поклоњење светињама свете земље јесте љубав према личности сина божијег чија је то земаљска отаџ- бина долазак у свету земљу треба да изгледа као улажење и пролажење кроз редове светог писма, старог и новог завета, као наш лични сусрет са богом и библијском историјом поклоништвом остварујемо присност са богом, а има- јући утисак да смо тамо најближи богу крепимо своју веру под овим подразумевамо да поклоник, или како православни арапи кажу хри- стогробац, треба да буде спреман за такав сусрет са живошћу простора где су дија- лог водили и склапали савезе бог и човек таква спремност захтева пре свега пост и молитву, покајање и праштање, измирење разговор водио вероучитељ ненад јовановић мисионарство и поклоништво 44 1/2015 са свима колико до вас стоји и, наравно, радост јер долазимо на извор наше спасо- носне вере лично, када полазим у свету земљу, идем са трепетом као да ми је то први пут, али и као да ми је задњи пут zу чему се и због чега поклоњење светој земљи разликује од одласка и посете неким другим духовно, историјско и културно значајним местима у свету? – сва је земља господња, али се само једна зове света земља само је једна река у којој се крстио господ на богоја- вљање разлика између других и светих места свете земље јесте у христу, као почетку и оснивачу цркве, који је баш ову земљу одабрао за своју земљу у којој ће живети и завршити земаљски живот сва друга духовно, историјско и култур- но значајна места у свету црпе свој иден- титет из овог, свештеног простора господ као нада свих наших надања, жеља свих наших жеља живео је ствар- но, ту на блиском истоку, где и ми мо- жемо стићи и ићи по његовом бесмрт- ном трагу, који нас може одвести и до небеског јерусалима све што је његово непоновљиво је и бесмртно, па и њего- ва земља где ступамо на уски пут светих поклоника који су доживели тежину и радост крста и васкрсења христовог и посветили се на таквом путу тамо се налазе дивна места најсвети- је људске историје где можемо да се са- образимо са том историјом, не као са некаквим, библијским музејским екс- сва је земља господња, али се само једна зове света земља тема броја јануар/фебруар 2015 45 заједно са групом поклоника из жаркова у посети патријарху јерусалимском г теофилу, о божићу 2015 године понатима, већ да се кроз радост христа упознамо и сазнамо кога то бог ипак, највише воли – ко су ти народи божији zоно што свакако крепи и јача веру у човеку су непрестана чудодејства божија можете ли нам нешто рећи о светој земљи у овом погледу? шта је то што највише крепи веру савремених поклоника у њој? – чуда која је господ творио а која се и данас догађају као видљиво обележје светости праве вере и потврде истини- тости светог писма, ипак нису смисао наше вере чуда су укрепљење, утеха, подстицаји да хришћанина прену из монотоније свакодневног живота и да га подстакну на молитву и делатну веру циљ нашег живота и вере јесте задо- бијање благодати духа светог, како је говорио свети серафим саровски, духа који од дана свете педесетнице живи у цркви, и којим наша света православна црква живи, дише и спасава таква бла- годат задобија се љубављу према христу, сједињењем са њим на светој литурги- ји, светим причешћем, када хришћанин и сам постаје једна чест тела господњег и сједињује се не само са господом него и са свима који су се икада причестили ту је смисао часна трапеза сваког пра- вославног храма јесте истинити гроб господњи ипак, предивно је у светој земљи ви- дети на богојављање реку јордан која уме чак и да чудесно промени свој ток после великог освећења од стране па- тријарха; доживети два доласка благо- датног огња, на велику суботу у хри- стовом гробу и на тавору за празник преображења потресно је целивати мо- шти безброј светитеља и мироточиве и крвоточиве иконе светих сама по себи, света земља је земља многих чудесних сведочанстава праве вере zоднедавно сте именовани и за члана новооснованог мисионарског одељења спц у гробу господњем 46 1/2015 који су то мисионарски аспекти поклоништва у свету земљу? – сви мисионарски аспекти: богољу- бље, истрајност у вери, молитвеност, брига за ближњег, родољубље, истино- љубље, потичу од равноапостолне све- тости саве немањића који је српска слава, историја, култура, државност, прошлост, садашњост, али и будућност све што је он радио позлатило се, што се нарочито запажа у светој земљи где нас због светог саве у светињама до- чекују и као домаћине то прија, али свака част и обавезује поготово на чи- стоту живота, којом се уствари најбоље мисионари поклоници у светој земљи су мисио- нари, апостоли своје цркве, чији живот после повратка из свете земље треба да представља угледни пример за оне који нису у цркви, као и укрепљење онима који су слабији у вери света земља је неисцрпан извор бла- годати божије и надахнућа на шта нам указује свети сава јер у најкритичнијим тренуцима српске историје он се укре- пљује и надахњује светом земљом у ко- ју одлази два пута савине благодатне мисионарске активности оцрковљења нације путоказ су и данас за изградњу живе цркве почев од рада са најмлађим крштеним члановима у таквом раду сам се препознао, у лику вероучитеља-миси- онара, да оснивањем хорова ученика ве- ронауке постигнемо да најмлађи актив- но учествују у литургијским сабрањима и да црквени живот постане неодвојиви део њиховог целокупног бића све нас требало би непрестано да под- стичу на делање речи светога саве, нај- већег српског поклоника свете земље: „молим вас, који долазите после мене да наставите оно, што ја због краткоће вре- мена нисам успео да довршим“ да довр- шимо савино дело нећемо моћи ни ми, али ако учинимо оно што можемо учи- нили смо све поклоник господњи (мелодија „о радосне вести“) христу богу пођи с благословом дођи земља сва је његова али света, земља то је логосова обуци се постом усрђем и молитвом измири се са свима и крени, христу тим дарима знањем се припреми свето писмо спреми увек с тобом нека је божја реч, сваким словом свето је у свом уму имај поклоника свесјај каква су све имена од светих, овај назив понела анђели и пастири мудраци и цари монаси и свештеници и верни, тројице поклоници од свих срба највећи ишао је јашући јерусалим походећи сава и морем пловећи а кад тамо стигнеш труди се да дигнеш срце своје до неба и сузом, хаџија то треба отуда кад пођеш и својима дођеш христов гроб ти сведочи јер васкрсе, вечност посведочи поклон свима предај на немоћне гледај ниси више као пре, к’о вода, што у вино канско зре! хаџи драган поповић тема броја јануар/фебруар 2015 47 сајт svetazemljainfo се бави многим питањима о светој земљи, даје одговоре о историјату, религијском значају и друштвеном уређењу свете земље, јерусалима и синаја сајт svetazemljainfo, настао je са иде- јом да на занимљив и практичан на- чин прикаже духовну и културну ба- штину свете земље, јерусалима и синаја, у циљу подучавања, упућивања и инфор- мисања шире јавности и продубљивања духовног живота сајт је конципиран та- ко да у кратким цртама, а опет довољно јасно, покаже и опише духовне вредно- сти које поседује света земља и оно што је чини јединственом у свету намера је била да текстови и слике буду пријемчи- ви и занимљиви свима, да их заинтересу- ју за ову тему како би више о њој сазна- ли, а самим тим побудили жељу да дубље размишљају о духовној страни живота идеја о настанку сајта svetazemljainfo проистекла је из потребе да се знање и интелектуални видици о манастиру хи- ландар код посетилаца сајта hilandarin- fo, прошире на свету земљу преко нове теме: „односи и везе хиланадара и све- те земље“ иначе, hilandarinfo је за сада највећи и најсадржајнији монографски сајт о било ком српском манастиру уоп- ште, због чега има велику посећеност у истраживању за нову задату тему, до- шло се до обиља материјала, информа- ција и сазнања да су везе хиландара са светом земљом бројне и комплексне, а како би се дао опис свега хришћански значајног у светој земљи од изузетног је значаја постојање оваквих интернет страница стога је прикупљени матери- јал систематично и аналитично уграђен у нови сајт svetazemljainfo, при чему је главне смернице пружила јерусалимска патријаршија временом се накупило много инфор- мативног материјала који је стварао но- ве теме и нове циљеве у вези са светом земљом, имајући у обзир поражавајуће стање ствари да на српском интернет простору до сада није постојао ниједан сајт сличне тематике, изузимајући сајтове туристичких агенција које само инфор- мишу о плану ходочашћа у свету земљу овај сајт се бави још многим православ- ним питањима о светој земљи, даје од- говоре о историјату, религијском знача- ју и друштвеном уређењу свете земље, јерусалима и синаја описује храмове и манастире јерусалимске патријарши- је, светиње, света места, српске светиње, празнике, светитеље, руску духовну ми- сију, ходочашћа и још много тога то је немања и јелена јонић света земља на српском интернету 48 1/2015 прави прегалачки подухват који је запо- чет пре више од осам месеци и који још увек траје све ово је урађено са циљем да се срп- ски и остали словенски народи упознају са непресушним духовним богатством свете земље, да се на тај начин пробуди свест о духовном животу сваког од нас, да се открије њен значај и место у нашим срцима овај сајт има јаку ноту моно- графског штива, па може да послужи и као образовно средство у области веро- науке колико је србија добила и добија од свете земље, а колико света земља од србије; шта је за нас непроцењиво, ван- временско и ванпросторно што осећамо и чини нас поносним, сазнаћете на sveta- zemljainfo аутори текста су аутори пројеката hilandarinfo и svetazemljainfo колико је србија добила и добија од свете земље, а колико света земља од србије; шта је за нас непроцењиво, ванвременско и ванпросторно што осећамо и чини нас поносним, сазнаћете на svetazemljainfo тема броја јануар/фебруар 2015 49 породица васић живи тихим и по- вученим животом о њој нису пи- сале новине нити су се за њу ин- тересовали поједини тв програми као и друге многодетне породице, она живи скромно, али све недостатке надокнађује међусобном љубављу одазвала се са ра- дошћу православном мисионару, који их се сетио, за који кажу да је одличан ду- ховни часопис из градске вреве велеграда улазимо у миран и пријатан кутак – у мали стан у коме живи једна велика породица већа соба са креветима на спрат, једна мала со- ба и мала кухиња срдачни домаћин нам објашњава: „живимо у стану од 46 ква- драта уз сагласност станара, добили смо одобрење да се проширимо на поткровље и у току су радови на адаптацији, чиме ћемо удвостручити простор за сада, док су деца још мала, како-тако функциони- шемо, али се надамо да ћемо у догледно време успети да урадимо поткровље са нама живи деда миле, веснин отац и то само преко зиме, откад се њена мајка упо- којила, а лети је у сремчици овај стан смо наследили од моје баке по мајци, ја- године“ ненад (42) и весна (42) васић, из бео- градског насеља карабурма, имају шесто- ро деце, четири сина и две ћерке: марко (13), сава (11), ђорђе (8), лазар (6), ми- лица (3) и марта (7 месеци) наизменич- но су одређивали имена, а за марту су деца одабрала име ненадов отац влади- мир, родом из београда, и мајка љубина, родом из тулежа (општина аранђело- вац), имају троје деце такође и веснин отац миле и мајка марија тишма, обоје родом из ивошеваца (код книна), имају троје деце стекли су високо образова- ње ненад: факултет за пословне студи- је (мегатренд), запослен је у компанији „полимарк“ на позицији ит администра- тор, стаж 13 година; весна: технолошки факултет, запослена на факултету при- мењених уметности, на позицији виши стручни сарадник, стаж 15 година жи- ве од своје две плате, а кад је потребно, помогну им родитељи и родбина славе ђурђиц, заједно са родитељима, али и светог луку, јер је то слава ненадове ба- ке јагодине, и не желе да та слава изађе из њиховог дома, јер је она била крсно име које се славило и у оно безбожно време њихов парох, о ђорђе драгутиновић, из цркве сабор српских светитеља, каже: „они су жива црква дуго година позна- јем ненадове родитеље, посебно мајку и баку, као веома побожне жене у овај стан сам долазио за славу свети лука, и похвално је што су ту славу очували весна је тражила благослов да пости и у трудноћи деца су им лепо васпитана и на св литургији су редовни“ вера је божији дар који добијамо ако га тражимо да ли је код вас било „нево- породица васић можда термин ‘многодетна’ није адекватан, пошто никада није много деце радмила грујић 50 1/2015 многодетне хришћанске породице ље“ или сте одмалена васпитани у том духу? весна: „није било невоље кад сам за- вршила факултет, пут ме је одвео у лон- дон да тамо покушам да наставим даље студије, и успут да помажем у стану једној нашој познаници вери чувши од мене да нисам крштена, добро ме је „испрашила“, за разлику од свих похвала које сам до тада од ње добијала она је била црквена, искрено побожна жена и редовно одла- зила у нашу цркву светог саве у лондо- ну у лондону нисам добила оно што сам очекивала, али сам добила оно што нисам очекивала: нашла сам веру кроз тетка ве- ру, која ми је постала духовна мајка кад сам се вратила кући, обзиром да сам кр- штена у 27 години, желела сам да нађем некога ко ће, по мом мишљењу, живети за веру, јер такав живот нисам могла да замислим без цркве промисао божија је била да то буде момак из сремчице, где сам и ја одрасла виђали смо се на литур- гијама и наша љубав је дошла спонтано имали смо велико поверење једно према другом венчали смо се 10 јуна 2000 го- дине у цркви светог стефана дечанског у железнику, у којој смо се и упознали, јер смо припадали тој парохији“ ненад: „у нашој кући је некад у мањој, некад у ве- ћој мери увек била присутна побожност хвала богу, није било неке велике невоље крштен сам као беба у цркви светог ни- коле, на новом гробљу како сам растао, читао сам нови завет и многе књиге о духовности, православне и неправослав- не, али сам брзо прихватио православље као једину истиниту веру томе су најви- ше утицале књиге о савременим старци- ма: силуану и пајсију светогорцу, пор- фирију, св јовану кронштатском, као и сусрети са патријархом павлом и стар- цем тадејем, јер су они зрачили љубављу и добротом која је могла у великој мери да се осети у њиховој близини као мо- мак, често сам одлазио у патријаршију на ране литургије које је служио патријарх павле а у манастир витовницу сам ишао више пута и тамо остајао по неколико да- на такође и у манастир ђунис“ како други људи гледају на вашу мно- годетну „мисију“? које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших? весна: „најчешће питају: ‘како све по- стижете’? у томе и јесте ствар – не пости- жемо све, него оно што можемо а најва- жније је одабрати шта је заиста потребно за ових 14 година много тога се пробра- ло, али и даље има шта да се поједноста- ви лоших страна нема, али то не значи да је све лако, напротив веома је тешко ако је мајка сама са малом децом једно доји, друго је на ноши, а двоје старијих у кухињи просипају млеко кога прво услу- јануар / фебруар 2015 51 жити? и то је период када их треба учити добрим навикама када најстарије дете стаса да може да помогне, знатно је лак- ше“ ненад: „можда термин ‘многодетна’ није адекватан, пошто никада није мно- го деце боље би звучало – ‘вишедетна’ лоших страна практично нема једина би била недостатак времена за неке сво- је забаве и задовољства, али када бисмо то време и имали, опет би најлепше време било проведено са породицом прави хе- роји подизања деце су мајке, јер ми очеви док смо већи део дана на послу немамо представу шта све супруга код куће треба да уради да би једна породица функцио- нисала још је теже када жена иде на по- сао, па је код куће све чека, али уморну од посла и са мање времена на располагању да све постигне“ да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? шта је најважније у хришћанском животу? имате ли зајед- ничког духовника? весна: „по мом мишљењу, ово питање представља парадокс, пошто прави хри- шћанин то за себе никада не би ни поми- слио то би било лицемерство, попут оног фарисеја који самог себе самозадовољно уздиже над цариником што се духовни- ка тиче, треба да буде заједнички још пре венчања сам питала блаженопочившег патријарха павла да ли духовник може да буде парохијски свештеник, обзиром да желим да се удам и да рађам децу ње- гов одговор је био: ‘и може и треба’ не- над: „најважније у хришћанском животу је да волимо бога и ближње и да постаје- мо све бољи људи испуњавајући божије заповести да увек, имајући вечност пред очима, без компромиса, корачамо путем истине и правде, уздајући се у божију по- моћ и милост, а имајући свест о својој не- достојности и грешности“ да ли муж, као глава породице, треба да има више права или више одговорности? „о правима не размишљам све ра- димо договорно у ретким ситуација- ма, када нам се мишљења не поклапају, весна прихвати моје мишљење за сада се потврђивало да је моје мишљење би- ло исправно, не зато што сам бољи или паметнији од ње него зато што верујемо да бог по молитви даје мужу смерницу, кроз неки осећај или интуицију, шта је најбоље чинити ово се не односи само на важне одлуке кад смо се венчали, весна је питала свештеника, који нас је венчао, да ли од сада само она мора да слуша мужа, а муж њу не мора, а он је одговорио: ‘и да слушаш, и да те слуша’ и заиста, тако и живимо просто ме је стид да себе намећем и придајем себи више важности у породици, јер знам ко- лико обавеза има весна ја, сам за наше пето дете узео породиљско одсуство и чувао децу, и знам каква је то обавеза научио сам и да кувам и чистим и све што је неопходно око малог детета“ да ли љубав увек мора да буде крст? може ли се волети без жртвовања? весна: „по мом мишљењу, љубав клија у своје време из семена на тлу натопље- ном жртвом“ ненад: „жртвовање не мо- ра да се подразумева, јер кад волимо ни жртву не сматрамо жртвом, али је она један од показатеља љубави патријарх павле је једном рекао: ‘све ствари које имамо, када их дајемо имамо их све ма- ње, а љубав што више дајемо – имамо је све више’ да ли јачању љубави доприносе лепе речи и похвале? „сваки добар труд похвалимо и награ- димо трудимо се да се деца у оквиру по- родице осећају сигурно и да сваки про- блем или потребу могу да поделе са нама и добију подршку родитељска љубав се огледа у игнорисању својих жеља и ста- рањем о деци, а дечија љубав се показује у слушању родитеља“ у чему је суштина хришћанског вас- питања? колика је одговорност родите- ља према деци у есхатолошком смислу, у вечности? 52 1/2015 многодетне хришћанске породице весна: „само на две ствари смо заиста досл
Свеска: 341 | Света Земља
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ из Цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Патријарх Јерусалимски г Теофил и Патријарх српски г Иринеј, у Нишу 2013 г фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Рођења Христовог у Витлејему фото: Сандра Марјановић Фотографија на полеђини корице: Црква Марије Магдалине у Јерусалиму фото: Сандра Марјановић СВЕСКА 341, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2015 Рeч уредника Задаци духовног хаџилука 2 Догматске теме Родослов Господа Исуса Христа 4 Светачник Свети Теофан Затворник о причешћивању 7 Старечник Старац Пајсије – савремени светитељ 9 Поуке Старца Пајсија Светогорца 10 Материк Света мученица Татјана 12 Светиње Копље Лонгиново 15 Какве су ти мисли, такав ти је живот Отац Тадеј и молитва 18 Црквеноправне теме Монаштво из црквеноправне перспективе 20 Хришћанска етика 1800 година од живота и рада Климента Александријског 24 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (I) 26 Тема броја Христос – „Земља“ нашег спасења 31 „Добро нам је овде бити“ 34 Етос Светог Саве Освећеног и пут светосавске просвете 37 Ходочашћа Светог Саве у Свету земљу 40 Мисионарство и поклоништво 44 Света земља на српском интернету 48 Многодетне хришћанске породице Породица Васић 50 Идите и научите све народе „Ко ће ти отворити срце, ако не буде поверења?“ 57 Милосрђе на делу Коло српских сестара „Свети Сава“ 60 Сведочанства Уљем из Свете земље побеђен карцином 63 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света земља јануар / фебруар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ из Цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Патријарх Јерусалимски г Теофил и Патријарх српски г Иринеј, у Нишу 2013 г фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Рођења Христовог у Витлејему фото: Сандра Марјановић Фотографија на полеђини корице: Црква Марије Магдалине у Јерусалиму фото: Сандра Марјановић СВЕСКА 341, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2015 Рeч уредника Задаци духовног хаџилука 2 Догматске теме Родослов Господа Исуса Христа 4 Светачник Свети Теофан Затворник о причешћивању 7 Старечник Старац Пајсије – савремени светитељ 9 Поуке Старца Пајсија Светогорца 10 Материк Света мученица Татјана 12 Светиње Копље Лонгиново 15 Какве су ти мисли, такав ти је живот Отац Тадеј и молитва 18 Црквеноправне теме Монаштво из црквеноправне перспективе 20 Хришћанска етика 1800 година од живота и рада Климента Александријског 24 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (I) 26 Тема броја Христос – „Земља“ нашег спасења 31 „Добро нам је овде бити“ 34 Етос Светог Саве Освећеног и пут светосавске просвете 37 Ходочашћа Светог Саве у Свету земљу 40 Мисионарство и поклоништво 44 Света земља на српском интернету 48 Многодетне хришћанске породице Породица Васић 50 Идите и научите све народе „Ко ће ти отворити срце, ако не буде поверења?“ 57 Милосрђе на делу Коло српских сестара „Свети Сава“ 60 Сведочанства Уљем из Свете земље побеђен карцином 63 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света земља јануар / фебруар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин
Одреднице:
1. 100921 / ...ка- да је хришћанство у питању, докинс је инспирацију за своје АНАЛИЗ? е користио углавном из хришћанског секташтва отуда, на пример, онај бесмислени или- или став: или теорија еволуци...
2. 107900 / ...је контрола за 7 дана, а у међувремену су стигле и додатне АНАЛИЗ? е узорака крви шокираној и запањеној мајци лекари су саопштили да девојци нема спаса у најави је била велика трагедија ...
1. 100921 / ...ка- да је хришћанство у питању, докинс је инспирацију за своје АНАЛИЗ? е користио углавном из хришћанског секташтва отуда, на пример, онај бесмислени или- или став: или теорија еволуци...
2. 107900 / ...је контрола за 7 дана, а у међувремену су стигле и додатне АНАЛИЗ? е узорака крви шокираној и запањеној мајци лекари су саопштили да девојци нема спаса у најави је била велика трагедија ...
24
Свеска: 342 | Пресвета Богородица
...знање је знање, само као epistimi зато ћемо тако и при- ступитиАНАЛИЗ?📌 и агностичког става
дакле, агностик је онај који не зна од-
говор на питање о божијој егзистенцији,
сматрајући да су обе о
...знање је знање, само као epistimi зато ћемо тако и при- ступити
МЕТА инфо: Р:20460 К:160677 Д:89
| Свеска 342 |
Свеска: 342 | Пресвета Богородица
... као агностицизам израз је грч- ког порекла: a (негација) и gnosis (зна- ње) треба напоменути да gnosis изворно означава знање богова то знање се не сме поистовећивати са знањем у уобичаје- ном значењу, односно са epistimi таква дистинкција је ишчезла у нашим, савре- меним промишљањима знање је знање, само као epistimi зато ћемо тако и при- ступити анализи агностичког става дакле, агностик је онај који не зна од- говор на питање о божијој егзистенцији, сматрајући да су обе опције (постоји/не постоји) једнако могуће, односно да су једнако недоказиве са наше тачке гле- дишта, овај став је апсолутно исправан и тачан, ако под знањем подразумевамо научно знање неки атеисти се онда са правом буне против стављања агности- ка као опције по питању веровања у бо- га, уз вернике и атеисте јер заиста, агно- стички став није одговор на питање „да ли верујеш да бог постоји?“ агностици- зам је одговор на питање „да ли знаш да бог постоји?“ у том смислу, сви смо ми агностици нико, ни верници ни атеи- сти, за свој став има/нема бога, не могу пружити научни доказ са друге стране, вера и атеизам били би одговор на пита- ње „да ли верујеш да бог постоји?“ међутим, агностицизам ипак пред- ставља један философски став, који каже да није могуће рационално за- кључити нити да бог постоји, нити да не постоји ипак, тај „бог“ на којег се односи агностички став није никако бог откривења већ „бог философа“ то је апстрактни „први покретач“, „апсолут“ или нешто треће, али не никако бог аврама, исака и јакова агностицизам представља неку врсту скептичног става према философском појму бога, било да се ради о афир- мацији или одрицању божијег посто- јања како год, агностицизам веома добро показује да крајњи одговор, ве- ра или атеизам, ипак стоји на нашој слободи, а не на некој чврстој раци- оналној нужности слобода је дефи- нитивно оно што ће нас са агностичке вододелници водити у веру или атеи- зам стога, ни атеиста, ни верник не могу један другога оптуживати за не- научност и ирационалност агности- цизам нас и те како подсећа да мора- мо поштовати слободу једни других наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији атеистички активисти су некада болно у праву када кажу да верници не представљају већину, како се то на први погледчини 20 2/2015 тема броја: пресвета богородица пресвета богородица са богомладенцем христом, средњовековни мозаик из цркве свете софије у константинопољу [фото: pemptousiagr] непресушна песма богословља бог кроз њуоткриватајну превечногсавета свететројице вољом бога иоца и силом светогадуха,син божијиод пресвете богородице узимаљудску природу када човек треба неку реч да каже о пресветој богородици, језик замуцкује, глас подрхтава, рука се тресе не од страха, нити смућено- сти ума, него од дивљења пред оном коју је бог љубави поставио у центар свог домостроја спасења; о оној која је у себи сабрала род људски и принела га и предала логосу живота има ли хришћанина на земљи који не велича пресвету, ко јој се не обраћа за помоћ са дубоким убеђењем да христос њу неће одбити? постоји једна прича која говори сле- деће: неки човек светог живота се удо- стојио виђења раја и стао пред христов престо дивио се са каквом милошћу, а опет правдом, господ суди сваком чо- веку но, у једном тренутку, погледао је и видео нека друга врата, мања од оних на која су улазили они који су пред го- спода стајали и код тих врата стајала је пресвета богородица, уводећи у рај многе при том се видело да многи од њих нису проживели живот у складу са заповестима божијим на питање тог човека христу како то она може без његовог суда да уводи људе у рај, господ је одговорио: „то је њен посао у који се ја не мешам има право да уведе кога хоће“ реч и мисао о пресветој богородици води нас кроз целокупно свето писмо јер оно о њој говори и њу најављује ако смо спремни да осуду за првород- владимир пекић својимживотом пресвета богородица представља савршенство врлинског живљења коликојеоно човекудоступно тема броја март/април 2015 21 ни грех припишемо и свалимо на жену, онда са дивљењем и смерно- шћу још више треба да истакнемо пресвету као ону која рађа господа нашег исуса христа својим животом пре- света богородица пред- ставља, како нам то пре- дање цркве и свети оци говоре, савршенство вр- линског живљења, коли- ко је оно човеку доступ- но почевши од њеног рођења, које је плод дубоке вере и молитве, као дара остарелим јо- акиму и ани, преко увођења у храм, чак у светињу над светињама, до чуде- сног и неисказивог зачећа бога лого- са и рођења његовог, сав њен живот је исписан духом светим и сву све- штену историју, бог је „писао“ водећи је ка њој лествица коју је јаков видео у сну – њен је праобраз; несагорива купина – као што је пресвета богоро- дица родила христа, обузета потпуно огњем божанства који је ни мало ни- је оштетио, штавише, сачувао је њену девственост и показао је сјајнијом од самог сунца; светиња над светињама – сав њенживот јеисписан духомсветим –почевшиод њеног рођења, које јеплод дубоке вереи молитве,до чудесноги неисказивог зачећа бога логосаи рођења његовог 22 2/2015 пресвета богородица, детаљ са мозаичне композиције благовести, манастир ватопед на светој гори, 14 век [фото: pemptousiagr] она уистину пресвета, јер се у њеној утроби зачео несместиви бог, светац израиљев како нам у песми говори свети јован дамаскин: из ње се бог оваплоти и постаде дете, он који је предвечни бог наш јер материцу твоју учини престолом, и утробу твоју ши- ром од небеса определивши се да свој живот про- живи у целомудрености и чистоти, ка- ко нам говори свети григорије пала- ма, пресвета богородица се молитвом васпитавала у храму у јерусалиму и „натерала“ бога да се усели у њу, да је изабере за сасуд и саделатника свог до- мостроја јер, каже свети григорије, да су њене молитве за свет биле толико усрдне и да је врлином била толико уз- вишена да је бог није могао одбити зато нам бог кроз њу открива тајну превечног савета свете тројице во- љом бога и оца и силом светога ду- ха, син божији од пресвете богоро- дице узима људску природу и то на какав начин? она је та која допушта и која се саглашава са тиме о њеној слободи виси судбина целокупне тво- ревине а она нам показује да у ономе ко љуби бога, тј њој у овом случају, је немогуће да овакав позив одбаци у пресветој богородици нам се пока- зује крајња висина и величанство чо- века као боголиког и слободног бића, величина и деловање људске слободе дакле, христос од ње узима тело, људ- ску природу кроз њу и захваљујући њој „логос постаде тело“, сједињује нераскидиво и несливено божанску и људску природу тако богородица би- ва стуб и утврђење вере у оваплоћење сина божијег, тог крајеугаоног камена наше побожности библија почиње описом стварања света тај опис у првој глави постања је песма, има форму песме, којом ве- личамо творца и његову премудрост и силу јеванђеље по јовану почиње песмом превечном логосу, тј господу исусу христу који све садржи у себи, који је почетак, средина и крај свега и који је светлост свету, онај који нас усиновљује богу оцу бивајући све- тлост неприступна и надсуштасвена, непојамна и непостижна, он долази нама који седимо у тами и тама, грех којим смо и којим натапамо свет га не обузе све то он постаје кроз дјеву на концу, пресвета богородица песмом велича и слави бога што њу „недо- стојну и смирену“ погледа бог велича душа моја господа, и обрадова се дух мој богу, спасу мојему што погледа на смерност слушкиње своје реч о богородици нас зато увек узво- ди да жудимо за богословљем, јер нам се кроз њу показује да богословље ни- је скуп логичко-философских термина и дефиниција него да је богословље учешће у животу самога бога који нам свој живот дарује да постане потпуно наш то учешће не може бити ништа друго до радост коју нам нико не може одузети отуда, певајући песму бого- родици ми о њој и њој богословству- јемо а о њој богословствовати нас во- ди ка томе да узводимо песму и реч и мисао ка богу, тројици јединосуштној и нераздељивој која нас у своје наручје привлачи аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду крозњуизахваљујући њој„логоспостаде тело“,сједињује нераскидиво и несливено божанскуи људскуприроду тема броја март/април 2015 23 преславна приснодјева у ње не беше никакве гордости,усвему проста, без и најмањег притворства; без икаквог мекуштва,онау исто време бејаше оличење најузвишенијесмерности много је мајки на овоме свету, али само једна је украс свих мајки, док је у њој круна материнства – њена девичанска утроба у свим пра- вославним храмовима најмилостивији поглед са живописаних фресака и ико- на јесте најсветији лик приснодјеве од бога измољена, у јерусалимској пустињи на обронцима живописног хореба, где се данас налази манастир светог георгија хозевита, молитвама свог времешног оца, била је заветова- на богу из њеног пречистог тела ро- диће се спаситељ света и син божији зато, према неким тумачењима, све- ти пророк језекиљ назива богородицу вратима кроз која је само бог прошао, а пророк исаија је назива књигом која је тајанством запечаћена правећи паралелу између мајке бо- жије, нове еве и адамове еве, првомај- ке, ава јустин нови каже: ева је у рају била госпођа, па радије послуша ђавола црног, а богомајка је у храму била слу- шкиња, али је слушала анђела светлог и као што еви дође врховни ангел таме, сатана лично, да би је сигурно преварио, тако и богородици дође врховни благо- весник, ангел серафимског рода, гаврил, јер дјева гораше серафимском љубављу према богу ева је послужила себи, али против себе и против света, а богомај- ка је послужила богу због спасења свих у спису који се приписује светом дионисију, свети дионисије ареопа- гит, ученик апостола павла, видевши богомајку у горњој соби светог јова- на богослова на сиону, ускликнуће: да нисам на прави начин био упућен у веру христову, ја бих помислио да је богоро- дица бог светитељи епифаније и ни- кифор дадоше овакав опис богомајке: у свему она беше отмена и постојана; говорила је врло мало, и то оно што је потребно, корисно и добро; свакоме је указивала част и поштовање; са сва- ким човеком је водила одговарајући раз- говор, не смејући се, не узбуђујући се и не гневећи се раста је била средњег; боја њеног лица је била као боја зрна пшеничи- ног; њена коса је била светлосмеђа и мало златаста; поглед жив и про- хаџи драган б поповић 24 2/2015 ницљив; очи су јој бојом подсећале на зреле маслине; обрве повијене, там- не; нос не кратак; усне као боја руже, слаткоречиве; лице не округло, нити оштро, већ мало подуже; руке и пр- сти подугачки у ње не беше никакве гордости, у све- му проста, без и најмањег притворства; без икаквог мекуштва, она у исто вре- ме бејаше оличење најузвишеније смер- ности хаљине њене беху просте, без икаквих украса, као што то показује повезача (марама) пресвете главе њене која се до данас сачувала један од светитеља нашега доба, све- ти пајсије светогорац имао је част да му се пресвета богородица ја- вљала више пута његове су речи да је лик мајке божије нај- вернији лику са иконе јеруса- лимске мајке божје ова чудо- творна икона налази се у цркви успења мајке божије која се налази у кедронској долини, у подножју маслинске горе ико- ну јерусалимске мајке божије живописала је у 17 веку мона- хиња сергија из горњенске оби- тељи светог јована крститеља из еин карема пречиста богомајка данас има мно- штво својих светих места која су заве- штана њеним обећањима: света гора атонска, дивјејево – троjицe-серафи- мовски манастир, ивиронски мана- стир у грузији, као и цела света земља потражимо и ми, покајно и скруше- но, молитвама њену заштиту како би и на нас сео њен спасоносни покров, којим она закриљује и чува оне који јој се моле аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије светипајсије светогорац имаојечастда мусепресвета богородица јављала вишепута његовесу речида јелик мајке божије највернијиликуса иконе јерусалимске мајке божије тема броја март/април 2015 25 јерусалимска мати божија, икона коју је по предању насликао св ап лука [фото: praviconcom] света гора – наследство богородице они који желедасе повукуодсветских брига и смутњи,некадођу и нека раде у вртуовом, гори атонској, коју миједаосин мој и бог мој када се владичица богородица приказала првом атонском пу- стињаку, светом петру (655– 681), а затим након четири-пет векова и игуману велике лавре николају, и једном и другом је рекла: „боравак ваш и починак ваш по божијој вољи ниг- де другде неће бити до на гори атон- ској, коју ми је дао син мој и бог мој, и она је моје наследство, и они који на њу желе да се повуку од светских брига и смутњи, нека дођу и нека раде у вр- ту овом, нека узгајају врлину, чистоту срца и непорочност душе, и од сада па надаље сви ће је звати ‘света гора’ она ће се одсад звати и мојим перивојем“ „заветујем се да љубим, помажем и штитим оне, који са безазленим срцем долазе да раде богу свесрдно, да се за душу своју моле непрестано, да умоља- вају бога да цркву његову и сав свет просветли бог, да постану сви истин- ске и безазлене овчице христа и бога нашег“ „милошћу и благодаћу сина и бо- га мог, напуниће се сваки кутак го- ре ове мноштвом монаха, побожних и православних због тога се радује и ликује дух мој, јер ће сви они певати, благосиљати и славити свечасно и ве- личанствено име свесвете тројице за- хваљујући овим монасима и знацима и чудима која ће чинити, и њиховом чи- стом и светом животу, на свим краје- вима света, на истоку и на западу, на северу и на југу, цео свет ће славити и величати име божије“ „из туге, бриге, искушења, саблазни и одрицања које ће подносити мона- си ови, свет ће научити како да има стрпљење у тешким тренуцима свога живота“ „због свега овога што ће они подно- сити, а кроз њих и цео свет, молићу си- на и бога мог да опрости нехотимичне погрешке њихове и да их удостоји бо- жанских и небеских дарова молићу се да им подари истинско покајање и про- светљење да добар одговор дају на ве- превод са грчког: милана вучићевић 26 2/2015 ликом и славном другом доласку, а на будућем суду праведном да задобију бескрајну милост али и у овом живо- ту имаће од мене велику помоћ јер ћу им ублажити болове, трудове, патње и отераћу видљива и невидљива иску- шења која ће трпети од непријатеља и подмуклог ђавола и противника рода људскога“ пресвета богородица као мајка пази на монахе у општежитељном манастиру светог павла пре 30 година живео је један веома про- стодушан и племенит стар- чић, познат по имену ста- рац тома, увек ревностан и марљив у својој послушнос ти његово послу- шање је било да буде помоћник пе- кару манастира једном се догоди- ло да је морао да бу- де одсутан два дана пекар манастира, старац григорије, који је већ дуги низ година био на овој дужности и позна- вао је одлично и из- вршавао ова послуша- ња са много ревности и побожности као своју за- мену на овим д у жно сти - ма, оставио је старца тому, који је, будући да никада није месио, био зате- чен и нашао се у великој недоумици јер је требало да меси, испече и направи хлеб за два дана за оце у манастиру, којих је тада би- ло преко шездесет, и за двадесет до тридесет ходочасника који су свако- дневно долазили нашавши се у оваквој нужди и за- течености, старац тома је почео топло да се моли и са сузама да преклиње пресвету мајку нашега господа исуса христа, владичицу богородицу и све- тог павла да га просветле шта да ради у овој ситуацији, јер се нашао у чуду и није знао ни одакле да почне узео је квасац и пошао да стави воду и брашно, и наједном угледао поред себе једну достојанствену жену об- учену у црно, која је узела квасац и размутила га, додала брашно у корито, и кроз два сата те- сто је било готово, хлебови направље- ни и стављени у фу- руне да се пеку ста- рац тома је изва- дио хлеб из фурунe и дао га монасима, који и дан-данас „милошћуи благодаћу синаибога мог,напуниће сесваки кутак гореове мноштвом монаха, побожнихи православних“ тема броја март/април 2015 27 не могу да забораве колико је сладак и укусан тај хлеб био старац тома, као да је био хипноти- сан, није ништа разумео, на који начин се све то десило! једино што је схватио јесте да та жена у црном није била нико други до владичица богородица сабраћа манастира су му говорила: „старче томо, нешто си ставио у тај хлеб па је тако сладак и укусан и испе- као се тако брзо и лепо“ овде се пресвета богородица при- казала да као мајка брине о својој деци, о монасима свете горе, да не гладују због недостатка хране и хле- ба, као што смо се сви и практично уверили током немачке окупације од 1940 до 1944 године пресвета их је отерала у испосници успења пресвете бого- родице у горњој катунакији уз велики труд подвизавао се старац игњатије који је био слеп старац је имао и два послушника, монаха неофита и млађег оца игња- тија сви су се подвизавали на сваки могући начин, одрицањем сваке врсте, покушавајући да угоде господу једне године била је велика суша, го- дина је била неплодна, па се оскудева- ло и у уљу, те је због тога, иако су до тада палили сва четири кандила пред иконама на иконостасу, те године ста- рац заповедио да се пали само канди- ло које виси испред иконе пресвете богородице отац игњатије, још увек млад, буду- ћи да је уље почело да нестаје већ на- кон краћег времена, престао је да пали и то једно кандило испред пресвете богородице међутим, вероватно због маловерја, нестало је и то мало уља ко- је су имали три дана није палио кандило пред иконом пресвете, и наредног дана, на- кон јутарње службе и свете литургије, појавио се пред младим оцем игњати- јем један часни старац и, веома озбиљ- ног држања, дао му је 500 драхми, „да купите“, рече, „уље за вас и за кандило пресвете“ с радошћу је отац игњатије узео новац и палио је највише кандило ис- пред пресвете богородице, али од тог тренутка у њему је почела да зри идеја да треба да оду из те испоснице и заиста, није прошло много време- на када је, након упокојења њиховог слепог старца, млади отац игњатије заједно са осталим оцима отишао у нови скит светог павла на свако искушење и бригу који су се догађали у скиту због саблазни, отац игњатије се жалио осталим оцима: „браћо моја, због мог маловерја, јер ни- сам палио кандило пресветој богоро- дици, она нас је отерала из оне отшел- ничке колибе, у којој смо имали мир и више времена да се предамо својим ду- ховним правилима због наше немар- ности, пресвета нас је казнила“ и са тим жалом отишао је са овога света извор: γεροντικόν του αγίου όρους, ανδρέου μονάχου αγιορείτου, http://wwwpigizoisnet/afieromata/gerontiko/ monaxou_andreou/indexhtm пресвета богородица сеприказала као мајка која бринеосвојој деци,о монасима свете горе,дане гладују збогнедостатка хранеихлеба 28 2/2015 за овај број православног мисионара, тематски посвећен пресветој богородици, одлучили смо да урадимо интервју са једном веома занимљивом личношћу која у свом животу и делу обједињује монаштво и мисионарство, и то као становник врта пресвете богородице – свете горе атонске у питању је јеромонах доситеј (радивојевић), сабрат манастира хиландар zоче доситеју, ви сте пре монаштва били војно лице, а на светој гори сте више од 15 година можете ли нам нешто више рећи о свом животном путу и како вас је господ довео у овај прекрасан богородичин врт, те сте одлучили да свој живот наставите и касније се замонашите у манастиру хиландар? – поставили сте ми доста тешко пи- тање иако монах најбоље познаје самог себе и свој животни пут, монаху је тешко да говори о свом животном путу, јер се боји да некако не буде духовно покра- ден први пут сам свету гору посетио на свом годишњем одмору као млад офи- цир 1996 године са једним својим другом са војне академије, којем сам и крштени кум, на чију молбу сам и пошао са њим на поклоњење светињи само име „све- та гора“ о самој светој гори највише го- вори та једна реч „света“ говори о нео- бичним житељима на њој који је чине да је таква света гора је била много више од мојих очекивања и мојих замисли о њој то путовање је био дар божији мени гре- шноме том приликом посебан утисак на мене у испосници светога саве је оста- вила икона богородице звана млекопи- татељница, која христа млеком храни, а нас као „благодатна“ божијом благодаћу чинило ми се да нећу моћи да се вратим назад две године касније, тачније 1998 године на сам васкрс у тренутку док сам се причешћивао осетио сам јаку жељу и одлучност да остатак живота проживим као монах али где бити монах? два месе- ца сам био неодлучан у који манастир да одем, али на крају је у мени превагнуло да је најбоље да одем из земље своје, и из ро- да свога у туђину, јер од туђиновања ни- шта није боље за постављање темеља мо- нашког живота тако сам препознао да је разговор водио ненад јовановић устројувојске небескецарице насветој гориосећај васкрса је јединствен, каодасетускупиласва црквахристова која кличе: христос васкрсе из мртвих! тема броја март/април 2015 29 света гора то место подвига и тиховања у којем себи могу стећи истинску утеху, те сам се на преподобног саву освећеног 1998 године причислио хиландарском братству zсвако ко је посетио свету гору осе- тио је благодат, присуство и покров мајке божије реците нам нешто о пресветој богородици као заштитни- ци свете горе, а посебно манастира хиландар? – свако ко је посетио свету гору осетио је предивне мирисе тих светогорских ми- ришљивих биљака, али духовним чулом се осећа да је од њих самих на том светом месту много више присутнија сама вла- дичица богородица многи су до сада пи- сали о светој гори, и о томе да је она врт мајке божије, о њеним чудима и њеној заштити али ја бих рекао о једном чуду о којем се готово не говори, а записано је на једној фресци која се налази на спомени- ку где се она чудесно обрела непосредно испред хиландара на фресци пише како је свети сава српски по доласку из свете земље икону тројеручицу поклонио сво- ме брату стефану, али да се она по разо- рењу српске земље чудесно нашла на том месту испред хиландара монаси су је унели у хиландарску цркву у олтар али су је сутрадан чудесно нашли на игуман- ском месту онда су је поново вратили у олтар и поново сутрадан нашли на игу- манском трону на фресци пише да се она потом јавила игуману и да му је рекла: не дођох у ваш манастир да бих била чувана од вас, него ја дођох да чувам вас после тога виђења, оци манастира су установи- ли да се сваке суботе у цркви служи мо- лебни канон пресветој богородици zсветогорски манастири су познати по чудотворним иконама пресвете богородице да ли сте ви можда били сведок или имали нечије сведочан- ство о неком скорашњем чудотво- рењу пресвете богомајке на светој гори? – нема ниједног манастира на светој гори, а да нема барем неку чудотворну свакиискрени хришћанингаји посебнаосећањапрема мајцисина божијега, алисенигдеутој мери богородицанепоштује као насветој гори 30 2/2015 поглед на атос и скит св андреја из маслињака хиландарске келије патерица икону богородице у самој хиландарској цркви се налази пет чудотворних ико- на пресвете богородице међу којима је најпознатија икона тројеручица, затим копија иконе тројеручице која је била на захтев руског цара николаја романова на- прављена и била у руско-јапанском рату и показала се чудотворном, затим акатист- на икона, онда попска (поповска) ико- на мајке божије, онда чудотворна икона богородице црквењака (позната по томе што је лењиви црквењак кад је пролазио поред те иконе добио јак шамар и пао на земљу) осим њих позната је и икона мле- копитатељница која се налази у испосни- ци светога саве у кареји на светој гори смо често сведоци чуда која се дешавају испред чудотворних икона богородице сведок сам неколико исцељења која су се десила испред иконе тројеручице, од епи- лепсије, од рака у недавном великом пожару на светој гори који се муњевито ширио и претио да дође до самог хиланда- ра сведоци смо такође једног чуда пресве- те богородице тој ватреној стихији која је захватила хиљаде хектара светогорских шума није се могао да супротстави нико монаси су решили да крену у литију са иконом пресвете богородице у литији је ношена икона пресвете богородице уте- шитељка туге која је остала неоштећена у великом пожару 1722 године преко пута којим су прешли хиландарски монаси са иконом утешитељка туге није прешао пламен после завршеног молебана, иако је било небо без облака, и по прогнози времена се нигде у грчкој није предвиђала киша, из правца мора са истока се поди- гао облак и излио обилну кишу која је уга- сила огроман пожар за све светогорске монахе ово је било једно велико чудо zсвета гора је била и остала расадник монаштва и духовног усавршавања светогорским старцима смо стога посветили и један број православног њенодостојанство, њена величинаније одтога штојеона „часнијаодхерувимаи неупоредивославнија одсерафима“,оданђела којисустворења божија,негоуправо зато штојеона мајка сина божијега тема броја март/април 2015 31 мисионара чини нам се да је њихов однос према пресветој богородици одувек био посебан и веома поучан за све хришћане можете ли нам рећи нешто о томе? – сваки искрени хришћанин гаји по- себна осећања према мајци сина бо- жијега, али се нигде у тој мери бого- родица не поштује као на светој гори у кареји, коју стотину метара испод хиландарске келије патерица нала- зи се келија „достојно јест“, где се де- сило велико чудо о којем пева читава православна црква док је монах у тој светогорској тишини појао „часнију од херувима и неупоредиво славнију од серафима“, јавио му се анђео божији и рекао да они на небу мало другачије по- ју и тој песми испред додао „достојно је уистину да блаженом зовемо тебе бого- родицу, увек блажену и свебеспрекор- ну, и матер бога нашега“ тако да њено достојанство, њена величина није од тога што је она „часнија од херувима и неупоредиво славнија од серафима“, од анђела који су створења божија, не- го управо зато што је она мајка сина божијега, зато што је мајка спаситеље- ва, и такво материнство је похвала из- над свих људских и анђелских похвала светогорски монаси посебну наду по- лажу на помоћ и заступништво бого- родице на свом путу ка обожењу, као на најмоћнијег молитвеника и заступ- ника пред сином божијим, сматрајући да без њене помоћи тако високи ду- ховни циљ није ни могуће постићи zналазимо се у периоду великог вас- кршњег поста каква су правила и животни ритам светогорских монаха у току свете четрдесетнице? – током васкршњег поста света гора утоне у још већу тишину, у још веће ти- ховање тада је све посебно подређено молитви, узношењу ума и срца ка бо- гу у то време манастири избегавају да примају групе гостију који могу својим навикама које доносе из света да поре- мете ту свештену тишину то је време праштања и дубоког преиспитивања, то је време стицања благодати у хиланда- ру чак и иконе у цркви прекрију заве- сама, те и сама црква као да се лишила свога сјаја, као да се све обукло у вре- ћу покајања службе су дуге, са много метанија и молитава на посебан мо- литвен начин се кроз великопосне слу- жбе удубљује у драму људског рода ко- ји се кроз грех одвојио од творца, да би се што благодатније и радосније могла доживети победа над смрћу, та тајна васкрсења христовог света гора нема ништа друго осим манастира и монаха, чији се сав начин живота своди на сла- вљење бога, на угађање богу зато је на светој гори осећај васкрса јединствен, као да се ту скупила сва црква христо- ва која кличе: христос васкрсе из мртвих смрћу смрт уништи и онима који су у гробовима живот дарова 32 2/2015 „не дођох у ваш манастир да бих била чувана од вас, него ја дођох да чувам вас“ архиепископ јован шаховској о поштовању мајке божије нема код насљуди, тако јарких и потпуних речида бисе изрекла сва истинао мајциоваплоћеногтворца вама се учинило, да црквено песно- пјеније: „немамо друге помоћи, немамо друге наде“ изражава некакво „преувеличано по- штовање пресвете бого- родице“ но, поштовање божије мајке може ићи у бесконачност, јер кроз њу иду толики многи ка богу бог је њој дао славу слава је само код бога и само је бог даје и нема код људи до- стојних речи, да би се прославила пре- благословена дјева сходно њеној слави код бога нема код нас људи, тако јарких и потпуних речи, да би се изрекла сва истина о мајци ова- плоћеног творца, кроз коју се савршило у свету богооваплоћење божију почаст њој православна цр- ква не узноси ни у једној својој песми, ни у једној својој речи та песма, коју ви помињете, јесте поетско-умилна песма, у којој су закони хиперболе ова песма није за спољашње, не за туђе цркви људе, већ за верујуће у господа и покретанe свецелом ка ње- му привијеношћу, и због тога прослављујућих ону, кроз коју је он ушао у свет за оне, који љу- бе господа исуса христа, утеха је радовање ње- говим светим, његовом цар- ству у радости, у изјављивању сво- је љубави, душа је далеко од апотекар- ских вагања речи ду- ша се излива у песми и смисао песме цркве (некад и хиперболич- ких не само у односу на божију мајку, већ и свете) открива се само нерационалном сазнању земне превод са руског: небојша ћосовић тема броја март/април 2015 33 пресвета богородица са христом, мозаик [фото: diakonimagr] речи не представљају собом монету са строго означеном вредношћу наше срце сваки пут одређује њихову тежи- ну и садржај замислите да се купате у реци и да сте одједном почели да тонете, а по обали иде човек да бисте што јаче из- разили свој крајње опасан положај и призвали што пре помоћ, ви ћете за- викати ка том човеку: „спаси ме!“ он се баца у воду и извлачи вас на оба- лу но, ево по обали иде и религиозни рационалиста (ако хоћете, назовите га и „секташ“) чувши ваш повик, он ће уместо тога да вам укаже помоћ или макар вас схвати, започети да вас осуђује: „како греши овај брат који се топи: он не зове спаситеља, него чи- ни себи кумира од човека“ управо таквим се јављају и расуђи- вања религиозних рационалиста, који не виде дубину и ирационалност ду- ховног света, сву његову животну то- плину, и не схватају то, да не одређују спољашње речи садржај људске речи и зато нам господ није дао да будемо судијама другог човека у тренуцима апстрактно-теорет- ског расуђивања може се показати, да речи: „немамо друге помоћи, не- мамо друге наде, осим тебе, владичи- це“, – одступају од православне вере у прву и последњу наду нашу – господа исуса христа но у духовном опиту човек види да овакав рационализам представља празну љуску и схоласти- ку душа верујућег у просветљеној и мирној пред богом савести припада божијој мајци, певајући јој: „немамо друге помоћи“ и друга песнопјенија у истинској молитви је присутно пре- ображавање свести ум се узвишује у молитвеним призивима, освештаним вековима благодатног живота текст представља извод из књиге писма верујућима дубока посвећеност богоро- дици марији једна је од пре- познатљивих особина пра- вославне цркве та посвећеност се сматра, код православних у целини, једним од очигледних знакова здра- вог стања саборности цркве; след- ствено томе, за православне антаго- низам према богородици дјеви, или уопштеније равнодушност према личности мајке божије, који се не- када могу пронаћи у крајевима за- падног хришћанског света, покрећу узнемирујућа питања према православном схватању, црквена посвећеност богородици јесте нешто киригматско – дубоко библијско, одјекује начином на ко- ји се схвата дар спасења у христу, 34 2/2015 превод са енглеског: маријана и срећко петровић иверска икона мајке божије [фото: brooklyn-churchorg] маријадјевасе истиче каодогматски елемент који подржава неколикоаспекатахришћанске вере,алијеонасамаличност која припадаономе штосу неки православни богослови назвали „унутрашњим предањем“хришћанства и одговара на њега поштовање мај- ке божије за православне стога ни- је само периферна ствар, облик по- божности који може да се прихвати или одбаци у зависности од психе, пола, или верских опредељења тач- није, поштовање мајке божије се разуме као основни знак „припада- ња“ цркви у истом смислу у којем однос верујућих према иконама, или светим тајнама, или према поштова- њу светих открива потпуност и зре- лост нечије православне вере не- православни критичари улоге коју пресвета богородица има у верском животу источне православне цркве често износе анахроне апологије ко- је су биле у оптицају између римока- толика и протестаната у претходним вековима православни учествују у истом дубоком поштовању мајке бо- жије које се налази и код западних римокатолика, али не познају побо- жан приступ кроз такозвану „тру- бадурску“ [‘troubadour’] традицију (преовлађујућу током средњовеков- ног периода на западу) која је можда довела до емоционалног претерива- ња које је страно православном по- штовању мајке божије како бисмо избегли апологетику, боље је да време потрошимо непо- средно проучавајући православно схватање богородице дјеве, што би било водич ка аутентичном схватању јеванђеља, утолико пре што се она схвата савршеном сликом ученика; њу је усавршио и искупио њен бо- преблагословена богородица: радовање целе творевине тема броја март/април 2015 35 жански син, и она сјаји међу свим светитељима и свим анђелима и из- над њих савршеним усклађивањем свог живота са животом господњим1 стога, благословена марија дјева се истиче као догматски елемент који по- држава неколико аспеката хришћан- ске вере, али је она сама личност која припада ономе што су неки православ- ни богослови назвали „унутрашњим предањем“ хришћанства ово указује на тајну присности, на оно што знају изабрани и просветљени, а што нужно не морају да схвате они који се налазе изван „крила“ крила хришћанског ми- стичког искуства руски богослов вла- 1 једна од највећих сталних критика протестантске реформације упућена посвећености православне цркве пресветој богородици је то што пажња усме- рена ка богородици наводно умањује пуну посве- ћеност основном јеванђелском начелу искључиво христовог посредништва то међутим никада није било искуство православних, јер они разумеју да за- ступничка моћ богородице потиче управо и потпу- но од јединствене силе њенога сина који је посред- ник међутим, то што православни радо тражи ње- ну помоћ обележава јасну разлику између поимању и дубљег схватања христовог посредништва, јер се код православних разуме да су плодови христове победе дати цркви у дубокој заједници духовне љу- бави, посебно оне која се пројављује код светитеља димир лоски ово изражава следећим речима: „тајна [христове] мајке откривена је онима који су унутар цркве то ни- је толико предмет наше вере колико је основ наше наде, плод вере који је са- зрео у предању“2 протојереј џон антони макгакин изворник: john anthony mcguckin, „тhe blessed theotokos: joy of all creation“, the orthodox church : an introduction to its history, doctrine, and spiritual culture, blackwell publishing 2008, стр 210 2 v lossky, „panagia“, у e l mascall (ed), the mother of god, london: dacre press, 1949, стр 35 поштовање мајке божије заправославне нијесамооблик побожностикоји може дасеприхватиили одбаци:поштовање мајке божијесе разуме каоосновнизнак „припадања“цркви 36 2/2015 владимирска икона мајке божије, 12 век (третјаковска галерија, москва) [фото: hramvporechieru] рођење богоматере –то је почетакогромнетајне за људски разум,тајнеоваплоћења и нашегспасења старозаветно време се приближа- вало своме завршетку јеврејски народ је са нестрпљењем очекивао месијин долазак на свет „семе жени- но“ је најзад морало да сатре главу зми- је и да успостави нови завет човека са богом знало се да ће се месија родити из колена јудиног, у роду цара давида међутим, где је та света дјева за коју је исаија пророковао да ће родити меси- ју? како се појавио међу грешним људи- ма тај најчистији сасуд који је требало да држи недрживу реч божију? господу је било угодно да наше спа- сење сазрева далеко од сујете „овога света“, не у раскошним и величанстве- ним царским палатама, већ у тишини и скромности сиромашних домова ме- сташца назарета није одмах човечанству, које је гинуло у греховима и пороцима, била дарована света дјева она се појавила као плод многовековне историје јеврејског наро- да, плод духовних стремљења и подвига његових најбољих представника тајна спасења, а заједно са њом и лик свете дјеве постепено се разоткривао у старом завету још од древности лик богородице откривао се човечанству у праобразима: у „лествици јаковље- вој“, у „купини неопалимој“, у чудесном пролазу јевреја кроз црвено море, у са- суду са маном, у гедеоновом руну, док, најзад, са њега није скинуо вео тајне и целом свету га показао „старозаветни јеванђелист“ исаија који је прорекао: „ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и даће му име емануил“ (ис 7, 14) и ето, најзад, дошао је час да се на свету појави тај божански и најчистији сасуд – дјева богородица свето писмо нам не каже ништа о том великом догађају, али постоји древ- превод са украјинског: зорица милићевић рођење мајке божије јошоддревностилик богородицеоткривао сечовечанствуу праобразима: у„лествици јаковљевој“,у„купини неопалимој“,у чудесном пролазу јевреја кроз црвено море тема броја март/април 2015 37 но предање о рођењу пресвете богоро- дице, које се сачувало и дошло до нас у апокрифном јеванђељу јаковљевом свето предање говори да је пресвета богородица потицала из древног цар- ског рода давидовог њени побожни родитељи – свети јоаким и ана – жи- вели су у назарету, малом галилејском насељу, западно од галилејског језера обоје су били праведни људи и позна- ти не по свом царском пореклу, већ по смирености и милосрђу цео њихов живот био је прожет љу- бављу према богу и људима они су, исто као и већина јевреја у то време, очекивали долазак месије али јед- постоји древно предање о рођењу пресвете богородице, којесе сачувало идошло до насу апокрифном јеванђељу јаковљевом 38 2/2015 рођење пресвете богородице, икона из 16 века (храм рождественског сабора у устјужни, русија) [фото: wikipediaorg] но је жалостило њихове чисте душе: до дубоке старости нису имали деце та туга јоакима и ане је потпуно ра- зумљива, јер у то време јевреји су не- плодност сматрали божијом казном за грехове према њиховим веровањима неплодни људи су били лишени уче- шћа у будућем царству месијином зато, не обазирући се на своју старост, јоаким и ана нису престајали да мо- ле бога да их разреши терета неплод- ности и подари им дете они су према примеру пророчице ане, мајке саму- илове, дали обећање: ако им се роди дете посветиће га служби богу због стрпљења, непоколебљиве вере, љубави према богу и међусобне љубави, господ је послао јоакиму и ани велику утеху после дугих очекивања побожна жеља праведника се остварила: родила им се ћерка коју су срећни родитељи на- звали марија маријино рођење донело је радост не само њеним родитељима, већ и свим људима, јер је само њој делом божијим било предодређено да постане мајка сина божијег, спаситеља света рођење богоматере – то је почетак огромне тајне за људски разум, тајне оваплоћења и нашег спасења на дан рођења владичице наше бого- родице обратимо јој се и замолимо је: пречисту и непорочну, да нам помаже да побеђујемо грех и сваку нечистоту, да бисмо чистог срца могли да славимо бо- га и радујемо се у њему ко јој се обраћа са вером и надом неће остати неутешен и неуслишен, јер њој је дата милост да се моли за нас и да нам помаже амин митрополит кијевски владимир (сабодан) изворник: митрополит володимир (сабодан), „різдво божої матері“, мгарский колокол, no 68, сентябрь 2008 (http://wwwmgarsky-monasteryorg/ kolokolphp?id=688) тема броја март/април 2015 39 митрополит владимир (сабодан) митрополит кијевски владимир (сабодан) (рођен 1935 г као виктор маркијанович сабодан – укр віктор маркіянович сабодан) служио је као архијереј украјинске православне цркве московске патријаршије од 1966 године, а као митрополит кијевски и целе украјине од 1992 године до свог уснућа у господу, 5 јула 2014 године био је чувен као проповедник и богослов својим трудом, мудрошћу и стрпљењем градио је цркву, чувајући црквено јединство и борећи се против раскола „сагледавајући светлост те смрти и стојећи у светлости крај њеног самртног одра почињемо да схватамо да смрти више нема, да је и умирање човека постало чин живота и човеков улазак у истински живот, у живот који бесмртно живује“ о а шмеман пресвета богородица и увек дјева марија, најсветији драгуљ из по- вести спасења људског рода благи лик, несагорива сионска купина, јако- вљева лествица која спаја небо и земљу, мати божија, а уједно и мати целе васе- љене кроз сина свога и спаситеља нашег исуса христа, који је спасао род људски узевши у окриље своје јединствене и не- поновљиве божанске ипостаси целу чо- вечанску природу сјединивши је са бо- жанском у лику пресвете богородице имамо лик нове еве „она жалост еве у ра- дост претвори и род сав људски поново усправи“, како каже свети јован дама- скин као што у старозаветном лику еве умиремо, у новозаветном лику богоро- дице имамо испуњење свих старозавет- них символа који су најављивали њено рађање нашег спаситеља тако је пророк исаија богородицу наговестио речима: „гле, девојка ћe затруднети и родити си- на и наденуће му име емануил, које ћe рећи: с нама бог“ домострој спасења који нам је христос предодредио ника- да није престајао, постепено нас је њиме водио, а свој врхунац и завршетак нашао је управо у оваплоћењу христовом а, богородица је својом вољом била послу- шна богу и као таква више од свих љу- ди садејствовала у домостроју спасења, прихвативши да се у њој христос духом светим бесемено зачне за све апостоле и верујуће после хри- стовог вазнесења, мајка божија била је прва утеха и поука јер она је та ко- ја је имала највећу душевну и физичку присност са њим по јерусалимском предању, богородица је после христо- вог вазнесења живела на сионској го- стефан павловић успењепресвете богородице као сведочанство будућега века 40 2/2015 ри у јерусалиму у кући апостола јова- на и кући мајке апостола марка, била је и код апостола јована у ефесу, али пре свог успења вратила се у јеруса- лим сачувана је посланица светог игњатија богоносца из антиохије упу- ћена апостолу јовану богослову, која гласи: „многе жене код нас желе да по- сете пресвету богородицу, и дотакну прса која су хранила господа исуса, као и да од ње чују многе тајне код нас се пронела слава о дјеви и мајци божи- јој, испуњеној благодаћу и свим врли- нама“ црквени историчар никифор калист нам пружа јединствени увид и у физички изглед дјеве: „била је средњег раста или, како други сматрају, нешто виша од средњег, боја њеног лица била је као боја зрна пшеничног њена коса је била светлосмеђа и мало златаста, бистре очи боје зреле маслине, обрве повијене и тамне, нос мало издужен, уста боје лица и испуњена слатким ре- чима, лице није округло нити оштро, него некако издужено, шаке и прсти дугачки у говору са другима чувала је уравнотеженост, није се смејала ни- ти збуњивала, а посебно се никада ни- је гневила увек једноставна, укратко речено, у свему њеном беше присутна огромна благодат“ уочи своје смрти, богородица је често одлазила на хри- стов гроб, кадила га тамјаном и падала ничице у молитви посећивала је и ви- тлејем, голготу, маслинску гору, гетси- манију, сва места која су била повезана за најважнијим моментима христовог земног живота када говоримо о смрти дјеве марије, она се назива успењем – уснућем – за- то што она „као да је на кратко уснула и као да се од сна окрепила“ пресве- та богородица као ћерка старог палог адама, умрла је стварном људском смрћу св јован дамаскин сматра, да оно што је састављено од земље, враћа успење пресвете богородице, црква богородице перивлепте у охриду, 1294 г тема броја март/април 2015 41 се поново у земљу да би, скинуло са се- бе „трошност и пропадљивост“, а обу- кло се у „нетрулежност“ наиме, после христове смрти и васкрсења није могу- ће никога од светитеља називати „мр- твим“, јер су сви свети, чланови, удови васкрслог тела христовог, чија је глава христос који је почетак, првина свих живих зато смрт њихова није више смрт него пресељење које им дарује на- сеље код бога а када говоримо о лич- ности дјеве марије, она је посебна као и личност јована претече, они су најве- ћи међу нама они су освећени духом светим још у утробама својих мајки али дјева је живи храм божији, њена светост је несравњиво већа од светости свих светитеља и пророка, чак и од јо- вана претече, првог међу рођенима од оца и мајке та њена светост достиже свој врхунац не у време њеног рођења, него у моменту бесеменог зачећа, а ове- ковечена је у тренутку успења дакле, богородица је не привидно, већ истински умрла, али то је по речима све- тог дамаскина – живоносна смрт, пред- стављање, које отвара врата у царство будућега века најпре дошло је до пресе- љења душе на небо, која се као последица смрти првобитно одвојила од
... као агностицизам израз је грч- ког порекла: a (негација) и gnosis (зна- ње) треба напоменути да gnosis изворно означава знање богова то знање се не сме поистовећивати са знањем у уобичаје- ном значењу, односно са epistimi таква дистинкција је ишчезла у нашим, савре- меним промишљањима знање је знање, само као epistimi зато ћемо тако и при- ступити анализи агностичког става дакле, агностик је онај који не зна од- говор на питање о божијој егзистенцији, сматрајући да су обе опције (постоји/не постоји) једнако могуће, односно да су једнако недоказиве са наше тачке гле- дишта, овај став је апсолутно исправан и тачан, ако под знањем подразумевамо научно знање неки атеисти се онда са правом буне против стављања агности- ка као опције по питању веровања у бо- га, уз вернике и атеисте јер заиста, агно- стички став није одговор на питање „да ли верујеш да бог постоји?“ агностици- зам је одговор на питање „да ли знаш да бог постоји?“ у том смислу, сви смо ми агностици нико, ни верници ни атеи- сти, за свој став има/нема бога, не могу пружити научни доказ са друге стране, вера и атеизам били би одговор на пита- ње „да ли верујеш да бог постоји?“ међутим, агностицизам ипак пред- ставља један философски став, који каже да није могуће рационално за- кључити нити да бог постоји, нити да не постоји ипак, тај „бог“ на којег се односи агностички став није никако бог откривења већ „бог философа“ то је апстрактни „први покретач“, „апсолут“ или нешто треће, али не никако бог аврама, исака и јакова агностицизам представља неку врсту скептичног става према философском појму бога, било да се ради о афир- мацији или одрицању божијег посто- јања како год, агностицизам веома добро показује да крајњи одговор, ве- ра или атеизам, ипак стоји на нашој слободи, а не на некој чврстој раци- оналној нужности слобода је дефи- нитивно оно што ће нас са агностичке вододелници водити у веру или атеи- зам стога, ни атеиста, ни верник не могу један другога оптуживати за не- научност и ирационалност агности- цизам нас и те како подсећа да мора- мо поштовати слободу једни других наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији атеистички активисти су некада болно у праву када кажу да верници не представљају већину, како се то на први погледчини 20 2/2015 тема броја: пресвета богородица пресвета богородица са богомладенцем христом, средњовековни мозаик из цркве свете софије у константинопољу [фото: pemptousiagr] непресушна песма богословља бог кроз њуоткриватајну превечногсавета свететројице вољом бога иоца и силом светогадуха,син божијиод пресвете богородице узимаљудску природу када човек треба неку реч да каже о пресветој богородици, језик замуцкује, глас подрхтава, рука се тресе не од страха, нити смућено- сти ума, него од дивљења пред оном коју је бог љубави поставио у центар свог домостроја спасења; о оној која је у себи сабрала род људски и принела га и предала логосу живота има ли хришћанина на земљи који не велича пресвету, ко јој се не обраћа за помоћ са дубоким убеђењем да христос њу неће одбити? постоји једна прича која говори сле- деће: неки човек светог живота се удо- стојио виђења раја и стао пред христов престо дивио се са каквом милошћу, а опет правдом, господ суди сваком чо- веку но, у једном тренутку, погледао је и видео нека друга врата, мања од оних на која су улазили они који су пред го- спода стајали и код тих врата стајала је пресвета богородица, уводећи у рај многе при том се видело да многи од њих нису проживели живот у складу са заповестима божијим на питање тог човека христу како то она може без његовог суда да уводи људе у рај, господ је одговорио: „то је њен посао у који се ја не мешам има право да уведе кога хоће“ реч и мисао о пресветој богородици води нас кроз целокупно свето писмо јер оно о њој говори и њу најављује ако смо спремни да осуду за првород- владимир пекић својимживотом пресвета богородица представља савршенство врлинског живљења коликојеоно човекудоступно тема броја март/април 2015 21 ни грех припишемо и свалимо на жену, онда са дивљењем и смерно- шћу још више треба да истакнемо пресвету као ону која рађа господа нашег исуса христа својим животом пре- света богородица пред- ставља, како нам то пре- дање цркве и свети оци говоре, савршенство вр- линског живљења, коли- ко је оно човеку доступ- но почевши од њеног рођења, које је плод дубоке вере и молитве, као дара остарелим јо- акиму и ани, преко увођења у храм, чак у светињу над светињама, до чуде- сног и неисказивог зачећа бога лого- са и рођења његовог, сав њен живот је исписан духом светим и сву све- штену историју, бог је „писао“ водећи је ка њој лествица коју је јаков видео у сну – њен је праобраз; несагорива купина – као што је пресвета богоро- дица родила христа, обузета потпуно огњем божанства који је ни мало ни- је оштетио, штавише, сачувао је њену девственост и показао је сјајнијом од самог сунца; светиња над светињама – сав њенживот јеисписан духомсветим –почевшиод њеног рођења, које јеплод дубоке вереи молитве,до чудесноги неисказивог зачећа бога логосаи рођења његовог 22 2/2015 пресвета богородица, детаљ са мозаичне композиције благовести, манастир ватопед на светој гори, 14 век [фото: pemptousiagr] она уистину пресвета, јер се у њеној утроби зачео несместиви бог, светац израиљев како нам у песми говори свети јован дамаскин: из ње се бог оваплоти и постаде дете, он који је предвечни бог наш јер материцу твоју учини престолом, и утробу твоју ши- ром од небеса определивши се да свој живот про- живи у целомудрености и чистоти, ка- ко нам говори свети григорије пала- ма, пресвета богородица се молитвом васпитавала у храму у јерусалиму и „натерала“ бога да се усели у њу, да је изабере за сасуд и саделатника свог до- мостроја јер, каже свети григорије, да су њене молитве за свет биле толико усрдне и да је врлином била толико уз- вишена да је бог није могао одбити зато нам бог кроз њу открива тајну превечног савета свете тројице во- љом бога и оца и силом светога ду- ха, син божији од пресвете богоро- дице узима људску природу и то на какав начин? она је та која допушта и која се саглашава са тиме о њеној слободи виси судбина целокупне тво- ревине а она нам показује да у ономе ко љуби бога, тј њој у овом случају, је немогуће да овакав позив одбаци у пресветој богородици нам се пока- зује крајња висина и величанство чо- века као боголиког и слободног бића, величина и деловање људске слободе дакле, христос од ње узима тело, људ- ску природу кроз њу и захваљујући њој „логос постаде тело“, сједињује нераскидиво и несливено божанску и људску природу тако богородица би- ва стуб и утврђење вере у оваплоћење сина божијег, тог крајеугаоног камена наше побожности библија почиње описом стварања света тај опис у првој глави постања је песма, има форму песме, којом ве- личамо творца и његову премудрост и силу јеванђеље по јовану почиње песмом превечном логосу, тј господу исусу христу који све садржи у себи, који је почетак, средина и крај свега и који је светлост свету, онај који нас усиновљује богу оцу бивајући све- тлост неприступна и надсуштасвена, непојамна и непостижна, он долази нама који седимо у тами и тама, грех којим смо и којим натапамо свет га не обузе све то он постаје кроз дјеву на концу, пресвета богородица песмом велича и слави бога што њу „недо- стојну и смирену“ погледа бог велича душа моја господа, и обрадова се дух мој богу, спасу мојему што погледа на смерност слушкиње своје реч о богородици нас зато увек узво- ди да жудимо за богословљем, јер нам се кроз њу показује да богословље ни- је скуп логичко-философских термина и дефиниција него да је богословље учешће у животу самога бога који нам свој живот дарује да постане потпуно наш то учешће не може бити ништа друго до радост коју нам нико не може одузети отуда, певајући песму бого- родици ми о њој и њој богословству- јемо а о њој богословствовати нас во- ди ка томе да узводимо песму и реч и мисао ка богу, тројици јединосуштној и нераздељивој која нас у своје наручје привлачи аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду крозњуизахваљујући њој„логоспостаде тело“,сједињује нераскидиво и несливено божанскуи људскуприроду тема броја март/април 2015 23 преславна приснодјева у ње не беше никакве гордости,усвему проста, без и најмањег притворства; без икаквог мекуштва,онау исто време бејаше оличење најузвишенијесмерности много је мајки на овоме свету, али само једна је украс свих мајки, док је у њој круна материнства – њена девичанска утроба у свим пра- вославним храмовима најмилостивији поглед са живописаних фресака и ико- на јесте најсветији лик приснодјеве од бога измољена, у јерусалимској пустињи на обронцима живописног хореба, где се данас налази манастир светог георгија хозевита, молитвама свог времешног оца, била је заветова- на богу из њеног пречистог тела ро- диће се спаситељ света и син божији зато, према неким тумачењима, све- ти пророк језекиљ назива богородицу вратима кроз која је само бог прошао, а пророк исаија је назива књигом која је тајанством запечаћена правећи паралелу између мајке бо- жије, нове еве и адамове еве, првомај- ке, ава јустин нови каже: ева је у рају била госпођа, па радије послуша ђавола црног, а богомајка је у храму била слу- шкиња, али је слушала анђела светлог и као што еви дође врховни ангел таме, сатана лично, да би је сигурно преварио, тако и богородици дође врховни благо- весник, ангел серафимског рода, гаврил, јер дјева гораше серафимском љубављу према богу ева је послужила себи, али против себе и против света, а богомај- ка је послужила богу због спасења свих у спису који се приписује светом дионисију, свети дионисије ареопа- гит, ученик апостола павла, видевши богомајку у горњој соби светог јова- на богослова на сиону, ускликнуће: да нисам на прави начин био упућен у веру христову, ја бих помислио да је богоро- дица бог светитељи епифаније и ни- кифор дадоше овакав опис богомајке: у свему она беше отмена и постојана; говорила је врло мало, и то оно што је потребно, корисно и добро; свакоме је указивала част и поштовање; са сва- ким човеком је водила одговарајући раз- говор, не смејући се, не узбуђујући се и не гневећи се раста је била средњег; боја њеног лица је била као боја зрна пшеничи- ног; њена коса је била светлосмеђа и мало златаста; поглед жив и про- хаџи драган б поповић 24 2/2015 ницљив; очи су јој бојом подсећале на зреле маслине; обрве повијене, там- не; нос не кратак; усне као боја руже, слаткоречиве; лице не округло, нити оштро, већ мало подуже; руке и пр- сти подугачки у ње не беше никакве гордости, у све- му проста, без и најмањег притворства; без икаквог мекуштва, она у исто вре- ме бејаше оличење најузвишеније смер- ности хаљине њене беху просте, без икаквих украса, као што то показује повезача (марама) пресвете главе њене која се до данас сачувала један од светитеља нашега доба, све- ти пајсије светогорац имао је част да му се пресвета богородица ја- вљала више пута његове су речи да је лик мајке божије нај- вернији лику са иконе јеруса- лимске мајке божје ова чудо- творна икона налази се у цркви успења мајке божије која се налази у кедронској долини, у подножју маслинске горе ико- ну јерусалимске мајке божије живописала је у 17 веку мона- хиња сергија из горњенске оби- тељи светог јована крститеља из еин карема пречиста богомајка данас има мно- штво својих светих места која су заве- штана њеним обећањима: света гора атонска, дивјејево – троjицe-серафи- мовски манастир, ивиронски мана- стир у грузији, као и цела света земља потражимо и ми, покајно и скруше- но, молитвама њену заштиту како би и на нас сео њен спасоносни покров, којим она закриљује и чува оне који јој се моле аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије светипајсије светогорац имаојечастда мусепресвета богородица јављала вишепута његовесу речида јелик мајке божије највернијиликуса иконе јерусалимске мајке божије тема броја март/април 2015 25 јерусалимска мати божија, икона коју је по предању насликао св ап лука [фото: praviconcom] света гора – наследство богородице они који желедасе повукуодсветских брига и смутњи,некадођу и нека раде у вртуовом, гори атонској, коју миједаосин мој и бог мој када се владичица богородица приказала првом атонском пу- стињаку, светом петру (655– 681), а затим након четири-пет векова и игуману велике лавре николају, и једном и другом је рекла: „боравак ваш и починак ваш по божијој вољи ниг- де другде неће бити до на гори атон- ској, коју ми је дао син мој и бог мој, и она је моје наследство, и они који на њу желе да се повуку од светских брига и смутњи, нека дођу и нека раде у вр- ту овом, нека узгајају врлину, чистоту срца и непорочност душе, и од сада па надаље сви ће је звати ‘света гора’ она ће се одсад звати и мојим перивојем“ „заветујем се да љубим, помажем и штитим оне, који са безазленим срцем долазе да раде богу свесрдно, да се за душу своју моле непрестано, да умоља- вају бога да цркву његову и сав свет просветли бог, да постану сви истин- ске и безазлене овчице христа и бога нашег“ „милошћу и благодаћу сина и бо- га мог, напуниће се сваки кутак го- ре ове мноштвом монаха, побожних и православних због тога се радује и ликује дух мој, јер ће сви они певати, благосиљати и славити свечасно и ве- личанствено име свесвете тројице за- хваљујући овим монасима и знацима и чудима која ће чинити, и њиховом чи- стом и светом животу, на свим краје- вима света, на истоку и на западу, на северу и на југу, цео свет ће славити и величати име божије“ „из туге, бриге, искушења, саблазни и одрицања које ће подносити мона- си ови, свет ће научити како да има стрпљење у тешким тренуцима свога живота“ „због свега овога што ће они подно- сити, а кроз њих и цео свет, молићу си- на и бога мог да опрости нехотимичне погрешке њихове и да их удостоји бо- жанских и небеских дарова молићу се да им подари истинско покајање и про- светљење да добар одговор дају на ве- превод са грчког: милана вучићевић 26 2/2015 ликом и славном другом доласку, а на будућем суду праведном да задобију бескрајну милост али и у овом живо- ту имаће од мене велику помоћ јер ћу им ублажити болове, трудове, патње и отераћу видљива и невидљива иску- шења која ће трпети од непријатеља и подмуклог ђавола и противника рода људскога“ пресвета богородица као мајка пази на монахе у општежитељном манастиру светог павла пре 30 година живео је један веома про- стодушан и племенит стар- чић, познат по имену ста- рац тома, увек ревностан и марљив у својој послушнос ти његово послу- шање је било да буде помоћник пе- кару манастира једном се догоди- ло да је морао да бу- де одсутан два дана пекар манастира, старац григорије, који је већ дуги низ година био на овој дужности и позна- вао је одлично и из- вршавао ова послуша- ња са много ревности и побожности као своју за- мену на овим д у жно сти - ма, оставио је старца тому, који је, будући да никада није месио, био зате- чен и нашао се у великој недоумици јер је требало да меси, испече и направи хлеб за два дана за оце у манастиру, којих је тада би- ло преко шездесет, и за двадесет до тридесет ходочасника који су свако- дневно долазили нашавши се у оваквој нужди и за- течености, старац тома је почео топло да се моли и са сузама да преклиње пресвету мајку нашега господа исуса христа, владичицу богородицу и све- тог павла да га просветле шта да ради у овој ситуацији, јер се нашао у чуду и није знао ни одакле да почне узео је квасац и пошао да стави воду и брашно, и наједном угледао поред себе једну достојанствену жену об- учену у црно, која је узела квасац и размутила га, додала брашно у корито, и кроз два сата те- сто је било готово, хлебови направље- ни и стављени у фу- руне да се пеку ста- рац тома је изва- дио хлеб из фурунe и дао га монасима, који и дан-данас „милошћуи благодаћу синаибога мог,напуниће сесваки кутак гореове мноштвом монаха, побожнихи православних“ тема броја март/април 2015 27 не могу да забораве колико је сладак и укусан тај хлеб био старац тома, као да је био хипноти- сан, није ништа разумео, на који начин се све то десило! једино што је схватио јесте да та жена у црном није била нико други до владичица богородица сабраћа манастира су му говорила: „старче томо, нешто си ставио у тај хлеб па је тако сладак и укусан и испе- као се тако брзо и лепо“ овде се пресвета богородица при- казала да као мајка брине о својој деци, о монасима свете горе, да не гладују због недостатка хране и хле- ба, као што смо се сви и практично уверили током немачке окупације од 1940 до 1944 године пресвета их је отерала у испосници успења пресвете бого- родице у горњој катунакији уз велики труд подвизавао се старац игњатије који је био слеп старац је имао и два послушника, монаха неофита и млађег оца игња- тија сви су се подвизавали на сваки могући начин, одрицањем сваке врсте, покушавајући да угоде господу једне године била је велика суша, го- дина је била неплодна, па се оскудева- ло и у уљу, те је због тога, иако су до тада палили сва четири кандила пред иконама на иконостасу, те године ста- рац заповедио да се пали само канди- ло које виси испред иконе пресвете богородице отац игњатије, још увек млад, буду- ћи да је уље почело да нестаје већ на- кон краћег времена, престао је да пали и то једно кандило испред пресвете богородице међутим, вероватно због маловерја, нестало је и то мало уља ко- је су имали три дана није палио кандило пред иконом пресвете, и наредног дана, на- кон јутарње службе и свете литургије, појавио се пред младим оцем игњати- јем један часни старац и, веома озбиљ- ног држања, дао му је 500 драхми, „да купите“, рече, „уље за вас и за кандило пресвете“ с радошћу је отац игњатије узео новац и палио је највише кандило ис- пред пресвете богородице, али од тог тренутка у њему је почела да зри идеја да треба да оду из те испоснице и заиста, није прошло много време- на када је, након упокојења њиховог слепог старца, млади отац игњатије заједно са осталим оцима отишао у нови скит светог павла на свако искушење и бригу који су се догађали у скиту због саблазни, отац игњатије се жалио осталим оцима: „браћо моја, због мог маловерја, јер ни- сам палио кандило пресветој богоро- дици, она нас је отерала из оне отшел- ничке колибе, у којој смо имали мир и више времена да се предамо својим ду- ховним правилима због наше немар- ности, пресвета нас је казнила“ и са тим жалом отишао је са овога света извор: γεροντικόν του αγίου όρους, ανδρέου μονάχου αγιορείτου, http://wwwpigizoisnet/afieromata/gerontiko/ monaxou_andreou/indexhtm пресвета богородица сеприказала као мајка која бринеосвојој деци,о монасима свете горе,дане гладују збогнедостатка хранеихлеба 28 2/2015 за овај број православног мисионара, тематски посвећен пресветој богородици, одлучили смо да урадимо интервју са једном веома занимљивом личношћу која у свом животу и делу обједињује монаштво и мисионарство, и то као становник врта пресвете богородице – свете горе атонске у питању је јеромонах доситеј (радивојевић), сабрат манастира хиландар zоче доситеју, ви сте пре монаштва били војно лице, а на светој гори сте више од 15 година можете ли нам нешто више рећи о свом животном путу и како вас је господ довео у овај прекрасан богородичин врт, те сте одлучили да свој живот наставите и касније се замонашите у манастиру хиландар? – поставили сте ми доста тешко пи- тање иако монах најбоље познаје самог себе и свој животни пут, монаху је тешко да говори о свом животном путу, јер се боји да некако не буде духовно покра- ден први пут сам свету гору посетио на свом годишњем одмору као млад офи- цир 1996 године са једним својим другом са војне академије, којем сам и крштени кум, на чију молбу сам и пошао са њим на поклоњење светињи само име „све- та гора“ о самој светој гори највише го- вори та једна реч „света“ говори о нео- бичним житељима на њој који је чине да је таква света гора је била много више од мојих очекивања и мојих замисли о њој то путовање је био дар божији мени гре- шноме том приликом посебан утисак на мене у испосници светога саве је оста- вила икона богородице звана млекопи- татељница, која христа млеком храни, а нас као „благодатна“ божијом благодаћу чинило ми се да нећу моћи да се вратим назад две године касније, тачније 1998 године на сам васкрс у тренутку док сам се причешћивао осетио сам јаку жељу и одлучност да остатак живота проживим као монах али где бити монах? два месе- ца сам био неодлучан у који манастир да одем, али на крају је у мени превагнуло да је најбоље да одем из земље своје, и из ро- да свога у туђину, јер од туђиновања ни- шта није боље за постављање темеља мо- нашког живота тако сам препознао да је разговор водио ненад јовановић устројувојске небескецарице насветој гориосећај васкрса је јединствен, каодасетускупиласва црквахристова која кличе: христос васкрсе из мртвих! тема броја март/април 2015 29 света гора то место подвига и тиховања у којем себи могу стећи истинску утеху, те сам се на преподобног саву освећеног 1998 године причислио хиландарском братству zсвако ко је посетио свету гору осе- тио је благодат, присуство и покров мајке божије реците нам нешто о пресветој богородици као заштитни- ци свете горе, а посебно манастира хиландар? – свако ко је посетио свету гору осетио је предивне мирисе тих светогорских ми- ришљивих биљака, али духовним чулом се осећа да је од њих самих на том светом месту много више присутнија сама вла- дичица богородица многи су до сада пи- сали о светој гори, и о томе да је она врт мајке божије, о њеним чудима и њеној заштити али ја бих рекао о једном чуду о којем се готово не говори, а записано је на једној фресци која се налази на спомени- ку где се она чудесно обрела непосредно испред хиландара на фресци пише како је свети сава српски по доласку из свете земље икону тројеручицу поклонио сво- ме брату стефану, али да се она по разо- рењу српске земље чудесно нашла на том месту испред хиландара монаси су је унели у хиландарску цркву у олтар али су је сутрадан чудесно нашли на игуман- ском месту онда су је поново вратили у олтар и поново сутрадан нашли на игу- манском трону на фресци пише да се она потом јавила игуману и да му је рекла: не дођох у ваш манастир да бих била чувана од вас, него ја дођох да чувам вас после тога виђења, оци манастира су установи- ли да се сваке суботе у цркви служи мо- лебни канон пресветој богородици zсветогорски манастири су познати по чудотворним иконама пресвете богородице да ли сте ви можда били сведок или имали нечије сведочан- ство о неком скорашњем чудотво- рењу пресвете богомајке на светој гори? – нема ниједног манастира на светој гори, а да нема барем неку чудотворну свакиискрени хришћанингаји посебнаосећањапрема мајцисина божијега, алисенигдеутој мери богородицанепоштује као насветој гори 30 2/2015 поглед на атос и скит св андреја из маслињака хиландарске келије патерица икону богородице у самој хиландарској цркви се налази пет чудотворних ико- на пресвете богородице међу којима је најпознатија икона тројеручица, затим копија иконе тројеручице која је била на захтев руског цара николаја романова на- прављена и била у руско-јапанском рату и показала се чудотворном, затим акатист- на икона, онда попска (поповска) ико- на мајке божије, онда чудотворна икона богородице црквењака (позната по томе што је лењиви црквењак кад је пролазио поред те иконе добио јак шамар и пао на земљу) осим њих позната је и икона мле- копитатељница која се налази у испосни- ци светога саве у кареји на светој гори смо често сведоци чуда која се дешавају испред чудотворних икона богородице сведок сам неколико исцељења која су се десила испред иконе тројеручице, од епи- лепсије, од рака у недавном великом пожару на светој гори који се муњевито ширио и претио да дође до самог хиланда- ра сведоци смо такође једног чуда пресве- те богородице тој ватреној стихији која је захватила хиљаде хектара светогорских шума није се могао да супротстави нико монаси су решили да крену у литију са иконом пресвете богородице у литији је ношена икона пресвете богородице уте- шитељка туге која је остала неоштећена у великом пожару 1722 године преко пута којим су прешли хиландарски монаси са иконом утешитељка туге није прешао пламен после завршеног молебана, иако је било небо без облака, и по прогнози времена се нигде у грчкој није предвиђала киша, из правца мора са истока се поди- гао облак и излио обилну кишу која је уга- сила огроман пожар за све светогорске монахе ово је било једно велико чудо zсвета гора је била и остала расадник монаштва и духовног усавршавања светогорским старцима смо стога посветили и један број православног њенодостојанство, њена величинаније одтога штојеона „часнијаодхерувимаи неупоредивославнија одсерафима“,оданђела којисустворења божија,негоуправо зато штојеона мајка сина божијега тема броја март/април 2015 31 мисионара чини нам се да је њихов однос према пресветој богородици одувек био посебан и веома поучан за све хришћане можете ли нам рећи нешто о томе? – сваки искрени хришћанин гаји по- себна осећања према мајци сина бо- жијега, али се нигде у тој мери бого- родица не поштује као на светој гори у кареји, коју стотину метара испод хиландарске келије патерица нала- зи се келија „достојно јест“, где се де- сило велико чудо о којем пева читава православна црква док је монах у тој светогорској тишини појао „часнију од херувима и неупоредиво славнију од серафима“, јавио му се анђео божији и рекао да они на небу мало другачије по- ју и тој песми испред додао „достојно је уистину да блаженом зовемо тебе бого- родицу, увек блажену и свебеспрекор- ну, и матер бога нашега“ тако да њено достојанство, њена величина није од тога што је она „часнија од херувима и неупоредиво славнија од серафима“, од анђела који су створења божија, не- го управо зато што је она мајка сина божијега, зато што је мајка спаситеље- ва, и такво материнство је похвала из- над свих људских и анђелских похвала светогорски монаси посебну наду по- лажу на помоћ и заступништво бого- родице на свом путу ка обожењу, као на најмоћнијег молитвеника и заступ- ника пред сином божијим, сматрајући да без њене помоћи тако високи ду- ховни циљ није ни могуће постићи zналазимо се у периоду великог вас- кршњег поста каква су правила и животни ритам светогорских монаха у току свете четрдесетнице? – током васкршњег поста света гора утоне у још већу тишину, у још веће ти- ховање тада је све посебно подређено молитви, узношењу ума и срца ка бо- гу у то време манастири избегавају да примају групе гостију који могу својим навикама које доносе из света да поре- мете ту свештену тишину то је време праштања и дубоког преиспитивања, то је време стицања благодати у хиланда- ру чак и иконе у цркви прекрију заве- сама, те и сама црква као да се лишила свога сјаја, као да се све обукло у вре- ћу покајања службе су дуге, са много метанија и молитава на посебан мо- литвен начин се кроз великопосне слу- жбе удубљује у драму људског рода ко- ји се кроз грех одвојио од творца, да би се што благодатније и радосније могла доживети победа над смрћу, та тајна васкрсења христовог света гора нема ништа друго осим манастира и монаха, чији се сав начин живота своди на сла- вљење бога, на угађање богу зато је на светој гори осећај васкрса јединствен, као да се ту скупила сва црква христо- ва која кличе: христос васкрсе из мртвих смрћу смрт уништи и онима који су у гробовима живот дарова 32 2/2015 „не дођох у ваш манастир да бих била чувана од вас, него ја дођох да чувам вас“ архиепископ јован шаховској о поштовању мајке божије нема код насљуди, тако јарких и потпуних речида бисе изрекла сва истинао мајциоваплоћеногтворца вама се учинило, да црквено песно- пјеније: „немамо друге помоћи, немамо друге наде“ изражава некакво „преувеличано по- штовање пресвете бого- родице“ но, поштовање божије мајке може ићи у бесконачност, јер кроз њу иду толики многи ка богу бог је њој дао славу слава је само код бога и само је бог даје и нема код људи до- стојних речи, да би се прославила пре- благословена дјева сходно њеној слави код бога нема код нас људи, тако јарких и потпуних речи, да би се изрекла сва истина о мајци ова- плоћеног творца, кроз коју се савршило у свету богооваплоћење божију почаст њој православна цр- ква не узноси ни у једној својој песми, ни у једној својој речи та песма, коју ви помињете, јесте поетско-умилна песма, у којој су закони хиперболе ова песма није за спољашње, не за туђе цркви људе, већ за верујуће у господа и покретанe свецелом ка ње- му привијеношћу, и због тога прослављујућих ону, кроз коју је он ушао у свет за оне, који љу- бе господа исуса христа, утеха је радовање ње- говим светим, његовом цар- ству у радости, у изјављивању сво- је љубави, душа је далеко од апотекар- ских вагања речи ду- ша се излива у песми и смисао песме цркве (некад и хиперболич- ких не само у односу на божију мајку, већ и свете) открива се само нерационалном сазнању земне превод са руског: небојша ћосовић тема броја март/април 2015 33 пресвета богородица са христом, мозаик [фото: diakonimagr] речи не представљају собом монету са строго означеном вредношћу наше срце сваки пут одређује њихову тежи- ну и садржај замислите да се купате у реци и да сте одједном почели да тонете, а по обали иде човек да бисте што јаче из- разили свој крајње опасан положај и призвали што пре помоћ, ви ћете за- викати ка том човеку: „спаси ме!“ он се баца у воду и извлачи вас на оба- лу но, ево по обали иде и религиозни рационалиста (ако хоћете, назовите га и „секташ“) чувши ваш повик, он ће уместо тога да вам укаже помоћ или макар вас схвати, започети да вас осуђује: „како греши овај брат који се топи: он не зове спаситеља, него чи- ни себи кумира од човека“ управо таквим се јављају и расуђи- вања религиозних рационалиста, који не виде дубину и ирационалност ду- ховног света, сву његову животну то- плину, и не схватају то, да не одређују спољашње речи садржај људске речи и зато нам господ није дао да будемо судијама другог човека у тренуцима апстрактно-теорет- ског расуђивања може се показати, да речи: „немамо друге помоћи, не- мамо друге наде, осим тебе, владичи- це“, – одступају од православне вере у прву и последњу наду нашу – господа исуса христа но у духовном опиту човек види да овакав рационализам представља празну љуску и схоласти- ку душа верујућег у просветљеној и мирној пред богом савести припада божијој мајци, певајући јој: „немамо друге помоћи“ и друга песнопјенија у истинској молитви је присутно пре- ображавање свести ум се узвишује у молитвеним призивима, освештаним вековима благодатног живота текст представља извод из књиге писма верујућима дубока посвећеност богоро- дици марији једна је од пре- познатљивих особина пра- вославне цркве та посвећеност се сматра, код православних у целини, једним од очигледних знакова здра- вог стања саборности цркве; след- ствено томе, за православне антаго- низам према богородици дјеви, или уопштеније равнодушност према личности мајке божије, који се не- када могу пронаћи у крајевима за- падног хришћанског света, покрећу узнемирујућа питања према православном схватању, црквена посвећеност богородици јесте нешто киригматско – дубоко библијско, одјекује начином на ко- ји се схвата дар спасења у христу, 34 2/2015 превод са енглеског: маријана и срећко петровић иверска икона мајке божије [фото: brooklyn-churchorg] маријадјевасе истиче каодогматски елемент који подржава неколикоаспекатахришћанске вере,алијеонасамаличност која припадаономе штосу неки православни богослови назвали „унутрашњим предањем“хришћанства и одговара на њега поштовање мај- ке божије за православне стога ни- је само периферна ствар, облик по- божности који може да се прихвати или одбаци у зависности од психе, пола, или верских опредељења тач- није, поштовање мајке божије се разуме као основни знак „припада- ња“ цркви у истом смислу у којем однос верујућих према иконама, или светим тајнама, или према поштова- њу светих открива потпуност и зре- лост нечије православне вере не- православни критичари улоге коју пресвета богородица има у верском животу источне православне цркве често износе анахроне апологије ко- је су биле у оптицају између римока- толика и протестаната у претходним вековима православни учествују у истом дубоком поштовању мајке бо- жије које се налази и код западних римокатолика, али не познају побо- жан приступ кроз такозвану „тру- бадурску“ [‘troubadour’] традицију (преовлађујућу током средњовеков- ног периода на западу) која је можда довела до емоционалног претерива- ња које је страно православном по- штовању мајке божије како бисмо избегли апологетику, боље је да време потрошимо непо- средно проучавајући православно схватање богородице дјеве, што би било водич ка аутентичном схватању јеванђеља, утолико пре што се она схвата савршеном сликом ученика; њу је усавршио и искупио њен бо- преблагословена богородица: радовање целе творевине тема броја март/април 2015 35 жански син, и она сјаји међу свим светитељима и свим анђелима и из- над њих савршеним усклађивањем свог живота са животом господњим1 стога, благословена марија дјева се истиче као догматски елемент који по- држава неколико аспеката хришћан- ске вере, али је она сама личност која припада ономе што су неки православ- ни богослови назвали „унутрашњим предањем“ хришћанства ово указује на тајну присности, на оно што знају изабрани и просветљени, а што нужно не морају да схвате они који се налазе изван „крила“ крила хришћанског ми- стичког искуства руски богослов вла- 1 једна од највећих сталних критика протестантске реформације упућена посвећености православне цркве пресветој богородици је то што пажња усме- рена ка богородици наводно умањује пуну посве- ћеност основном јеванђелском начелу искључиво христовог посредништва то међутим никада није било искуство православних, јер они разумеју да за- ступничка моћ богородице потиче управо и потпу- но од јединствене силе њенога сина који је посред- ник међутим, то што православни радо тражи ње- ну помоћ обележава јасну разлику између поимању и дубљег схватања христовог посредништва, јер се код православних разуме да су плодови христове победе дати цркви у дубокој заједници духовне љу- бави, посебно оне која се пројављује код светитеља димир лоски ово изражава следећим речима: „тајна [христове] мајке откривена је онима који су унутар цркве то ни- је толико предмет наше вере колико је основ наше наде, плод вере који је са- зрео у предању“2 протојереј џон антони макгакин изворник: john anthony mcguckin, „тhe blessed theotokos: joy of all creation“, the orthodox church : an introduction to its history, doctrine, and spiritual culture, blackwell publishing 2008, стр 210 2 v lossky, „panagia“, у e l mascall (ed), the mother of god, london: dacre press, 1949, стр 35 поштовање мајке божије заправославне нијесамооблик побожностикоји може дасеприхватиили одбаци:поштовање мајке божијесе разуме каоосновнизнак „припадања“цркви 36 2/2015 владимирска икона мајке божије, 12 век (третјаковска галерија, москва) [фото: hramvporechieru] рођење богоматере –то је почетакогромнетајне за људски разум,тајнеоваплоћења и нашегспасења старозаветно време се приближа- вало своме завршетку јеврејски народ је са нестрпљењем очекивао месијин долазак на свет „семе жени- но“ је најзад морало да сатре главу зми- је и да успостави нови завет човека са богом знало се да ће се месија родити из колена јудиног, у роду цара давида међутим, где је та света дјева за коју је исаија пророковао да ће родити меси- ју? како се појавио међу грешним људи- ма тај најчистији сасуд који је требало да држи недрживу реч божију? господу је било угодно да наше спа- сење сазрева далеко од сујете „овога света“, не у раскошним и величанстве- ним царским палатама, већ у тишини и скромности сиромашних домова ме- сташца назарета није одмах човечанству, које је гинуло у греховима и пороцима, била дарована света дјева она се појавила као плод многовековне историје јеврејског наро- да, плод духовних стремљења и подвига његових најбољих представника тајна спасења, а заједно са њом и лик свете дјеве постепено се разоткривао у старом завету још од древности лик богородице откривао се човечанству у праобразима: у „лествици јаковље- вој“, у „купини неопалимој“, у чудесном пролазу јевреја кроз црвено море, у са- суду са маном, у гедеоновом руну, док, најзад, са њега није скинуо вео тајне и целом свету га показао „старозаветни јеванђелист“ исаија који је прорекао: „ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и даће му име емануил“ (ис 7, 14) и ето, најзад, дошао је час да се на свету појави тај божански и најчистији сасуд – дјева богородица свето писмо нам не каже ништа о том великом догађају, али постоји древ- превод са украјинског: зорица милићевић рођење мајке божије јошоддревностилик богородицеоткривао сечовечанствуу праобразима: у„лествици јаковљевој“,у„купини неопалимој“,у чудесном пролазу јевреја кроз црвено море тема броја март/април 2015 37 но предање о рођењу пресвете богоро- дице, које се сачувало и дошло до нас у апокрифном јеванђељу јаковљевом свето предање говори да је пресвета богородица потицала из древног цар- ског рода давидовог њени побожни родитељи – свети јоаким и ана – жи- вели су у назарету, малом галилејском насељу, западно од галилејског језера обоје су били праведни људи и позна- ти не по свом царском пореклу, већ по смирености и милосрђу цео њихов живот био је прожет љу- бављу према богу и људима они су, исто као и већина јевреја у то време, очекивали долазак месије али јед- постоји древно предање о рођењу пресвете богородице, којесе сачувало идошло до насу апокрифном јеванђељу јаковљевом 38 2/2015 рођење пресвете богородице, икона из 16 века (храм рождественског сабора у устјужни, русија) [фото: wikipediaorg] но је жалостило њихове чисте душе: до дубоке старости нису имали деце та туга јоакима и ане је потпуно ра- зумљива, јер у то време јевреји су не- плодност сматрали божијом казном за грехове према њиховим веровањима неплодни људи су били лишени уче- шћа у будућем царству месијином зато, не обазирући се на своју старост, јоаким и ана нису престајали да мо- ле бога да их разреши терета неплод- ности и подари им дете они су према примеру пророчице ане, мајке саму- илове, дали обећање: ако им се роди дете посветиће га служби богу због стрпљења, непоколебљиве вере, љубави према богу и међусобне љубави, господ је послао јоакиму и ани велику утеху после дугих очекивања побожна жеља праведника се остварила: родила им се ћерка коју су срећни родитељи на- звали марија маријино рођење донело је радост не само њеним родитељима, већ и свим људима, јер је само њој делом божијим било предодређено да постане мајка сина божијег, спаситеља света рођење богоматере – то је почетак огромне тајне за људски разум, тајне оваплоћења и нашег спасења на дан рођења владичице наше бого- родице обратимо јој се и замолимо је: пречисту и непорочну, да нам помаже да побеђујемо грех и сваку нечистоту, да бисмо чистог срца могли да славимо бо- га и радујемо се у њему ко јој се обраћа са вером и надом неће остати неутешен и неуслишен, јер њој је дата милост да се моли за нас и да нам помаже амин митрополит кијевски владимир (сабодан) изворник: митрополит володимир (сабодан), „різдво божої матері“, мгарский колокол, no 68, сентябрь 2008 (http://wwwmgarsky-monasteryorg/ kolokolphp?id=688) тема броја март/април 2015 39 митрополит владимир (сабодан) митрополит кијевски владимир (сабодан) (рођен 1935 г као виктор маркијанович сабодан – укр віктор маркіянович сабодан) служио је као архијереј украјинске православне цркве московске патријаршије од 1966 године, а као митрополит кијевски и целе украјине од 1992 године до свог уснућа у господу, 5 јула 2014 године био је чувен као проповедник и богослов својим трудом, мудрошћу и стрпљењем градио је цркву, чувајући црквено јединство и борећи се против раскола „сагледавајући светлост те смрти и стојећи у светлости крај њеног самртног одра почињемо да схватамо да смрти више нема, да је и умирање човека постало чин живота и човеков улазак у истински живот, у живот који бесмртно живује“ о а шмеман пресвета богородица и увек дјева марија, најсветији драгуљ из по- вести спасења људског рода благи лик, несагорива сионска купина, јако- вљева лествица која спаја небо и земљу, мати божија, а уједно и мати целе васе- љене кроз сина свога и спаситеља нашег исуса христа, који је спасао род људски узевши у окриље своје јединствене и не- поновљиве божанске ипостаси целу чо- вечанску природу сјединивши је са бо- жанском у лику пресвете богородице имамо лик нове еве „она жалост еве у ра- дост претвори и род сав људски поново усправи“, како каже свети јован дама- скин као што у старозаветном лику еве умиремо, у новозаветном лику богоро- дице имамо испуњење свих старозавет- них символа који су најављивали њено рађање нашег спаситеља тако је пророк исаија богородицу наговестио речима: „гле, девојка ћe затруднети и родити си- на и наденуће му име емануил, које ћe рећи: с нама бог“ домострој спасења који нам је христос предодредио ника- да није престајао, постепено нас је њиме водио, а свој врхунац и завршетак нашао је управо у оваплоћењу христовом а, богородица је својом вољом била послу- шна богу и као таква више од свих љу- ди садејствовала у домостроју спасења, прихвативши да се у њој христос духом светим бесемено зачне за све апостоле и верујуће после хри- стовог вазнесења, мајка божија била је прва утеха и поука јер она је та ко- ја је имала највећу душевну и физичку присност са њим по јерусалимском предању, богородица је после христо- вог вазнесења живела на сионској го- стефан павловић успењепресвете богородице као сведочанство будућега века 40 2/2015 ри у јерусалиму у кући апостола јова- на и кући мајке апостола марка, била је и код апостола јована у ефесу, али пре свог успења вратила се у јеруса- лим сачувана је посланица светог игњатија богоносца из антиохије упу- ћена апостолу јовану богослову, која гласи: „многе жене код нас желе да по- сете пресвету богородицу, и дотакну прса која су хранила господа исуса, као и да од ње чују многе тајне код нас се пронела слава о дјеви и мајци божи- јој, испуњеној благодаћу и свим врли- нама“ црквени историчар никифор калист нам пружа јединствени увид и у физички изглед дјеве: „била је средњег раста или, како други сматрају, нешто виша од средњег, боја њеног лица била је као боја зрна пшеничног њена коса је била светлосмеђа и мало златаста, бистре очи боје зреле маслине, обрве повијене и тамне, нос мало издужен, уста боје лица и испуњена слатким ре- чима, лице није округло нити оштро, него некако издужено, шаке и прсти дугачки у говору са другима чувала је уравнотеженост, није се смејала ни- ти збуњивала, а посебно се никада ни- је гневила увек једноставна, укратко речено, у свему њеном беше присутна огромна благодат“ уочи своје смрти, богородица је често одлазила на хри- стов гроб, кадила га тамјаном и падала ничице у молитви посећивала је и ви- тлејем, голготу, маслинску гору, гетси- манију, сва места која су била повезана за најважнијим моментима христовог земног живота када говоримо о смрти дјеве марије, она се назива успењем – уснућем – за- то што она „као да је на кратко уснула и као да се од сна окрепила“ пресве- та богородица као ћерка старог палог адама, умрла је стварном људском смрћу св јован дамаскин сматра, да оно што је састављено од земље, враћа успење пресвете богородице, црква богородице перивлепте у охриду, 1294 г тема броја март/април 2015 41 се поново у земљу да би, скинуло са се- бе „трошност и пропадљивост“, а обу- кло се у „нетрулежност“ наиме, после христове смрти и васкрсења није могу- ће никога од светитеља називати „мр- твим“, јер су сви свети, чланови, удови васкрслог тела христовог, чија је глава христос који је почетак, првина свих живих зато смрт њихова није више смрт него пресељење које им дарује на- сеље код бога а када говоримо о лич- ности дјеве марије, она је посебна као и личност јована претече, они су најве- ћи међу нама они су освећени духом светим још у утробама својих мајки али дјева је живи храм божији, њена светост је несравњиво већа од светости свих светитеља и пророка, чак и од јо- вана претече, првог међу рођенима од оца и мајке та њена светост достиже свој врхунац не у време њеног рођења, него у моменту бесеменог зачећа, а ове- ковечена је у тренутку успења дакле, богородица је не привидно, већ истински умрла, али то је по речима све- тог дамаскина – живоносна смрт, пред- стављање, које отвара врата у царство будућега века најпре дошло је до пресе- љења душе на небо, која се као последица смрти првобитно одвојила од
Свеска: 342 | Пресвета Богородица
... Фотографија на насловној страни корице: Лик Пресвете Богородице осликан на васкршњем јајету фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Гостољубље не заборављајте“ (Јев 13, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови твоји, Господе!“ (Пс 84, 1) – манастир Ваведење у Београду фото: Архива новина Православље СВЕСКА 342, МАРТ / АПРИЛ 2015 Реч уредника Најлепша песма Православља 2 Празници Цркве Нa дан Васкрсења Христовог 4 Из светоотачке ризнице Радуј се с Богородицом Васкрсењу Христовом 8 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Разматрање на 107 псалам 11 Живот Цркве Сретење – Господњи или Богородични празник? 14 Хришћанска етика Слобода која се открива у Очевој љубави 16 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (II) 17 Тема броја Непресушна песма богословља 21 Преславна Приснодјева 24 Света Гора – наследство Богородице 26 У строју војске Небеске Царице 29 О поштовању Мајке Божије 33 Преблагословена Богородица: Радовање целе творевине 34 Рођење Мајке Божије 37 Успење Пресвете Богородице као сведочанство Будућега века 40 Живоносни Источник 43 Мољење Богородици родитељâ Светог Саве 45 Многодетне хришћанске породице Породица Милић из Барајева 48 Идите и научите све народе Не(потребно) мисионарење 56 Е-мисија Камером кроз живот 60 Сведочанства Молитва – пут победе 63 стране МАРТ/АПРИЛ 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Пресвета Богородица март / април 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Прет
... Фотографија на насловној страни корице: Лик Пресвете Богородице осликан на васкршњем јајету фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Гостољубље не заборављајте“ (Јев 13, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови твоји, Господе!“ (Пс 84, 1) – манастир Ваведење у Београду фото: Архива новина Православље СВЕСКА 342, МАРТ / АПРИЛ 2015 Реч уредника Најлепша песма Православља 2 Празници Цркве Нa дан Васкрсења Христовог 4 Из светоотачке ризнице Радуј се с Богородицом Васкрсењу Христовом 8 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Разматрање на 107 псалам 11 Живот Цркве Сретење – Господњи или Богородични празник? 14 Хришћанска етика Слобода која се открива у Очевој љубави 16 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (II) 17 Тема броја Непресушна песма богословља 21 Преславна Приснодјева 24 Света Гора – наследство Богородице 26 У строју војске Небеске Царице 29 О поштовању Мајке Божије 33 Преблагословена Богородица: Радовање целе творевине 34 Рођење Мајке Божије 37 Успење Пресвете Богородице као сведочанство Будућега века 40 Живоносни Источник 43 Мољење Богородици родитељâ Светог Саве 45 Многодетне хришћанске породице Породица Милић из Барајева 48 Идите и научите све народе Не(потребно) мисионарење 56 Е-мисија Камером кроз живот 60 Сведочанства Молитва – пут победе 63 стране МАРТ/АПРИЛ 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Пресвета Богородица март / април 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Прет
Одреднице:
1. 81944 / ...истина, свештеничка деца су поне- кад изложена непотребним АНАЛИЗ? ама и од њих се очекује увек више него што је критичар и сам спреман да учини наша деца се облаче пристојно и по гарде...
2. 208548 / ...духовно се исправно владати „псовка, губа душе“, бави се АНАЛИЗ? ом јед- не од најпогубнијих навика нашега наро- да, откривајући злоречје као израз и одраз најдубљег пада човковог над...
3. 251615 / ...„пријатељ божији“ то је висок ниво објективности у АНАЛИЗ? и и ту- мачењу разних појава, те њихово потпуно непристрасно изношење на увид широкој јавности у том смислу, упечатљ ...
1. 81944 / ...истина, свештеничка деца су поне- кад изложена непотребним АНАЛИЗ? ама и од њих се очекује увек више него што је критичар и сам спреман да учини наша деца се облаче пристојно и по гарде...
2. 208548 / ...духовно се исправно владати „псовка, губа душе“, бави се АНАЛИЗ? ом јед- не од најпогубнијих навика нашега наро- да, откривајући злоречје као израз и одраз најдубљег пада човковог над...
3. 251615 / ...„пријатељ божији“ то је висок ниво објективности у АНАЛИЗ? и и ту- мачењу разних појава, те њихово потпуно непристрасно изношење на увид широкој јавности у том смислу, упечатљ ...
25
Свеска: 343 | Блажени чисти срцем
...нас, треба да служи за- довољењу тих потреба ипак, трагика психоАНАЛИЗ?📌 е јесте што се врти у зача-
раном кругу човека посматра само у
границама његове властите индивиду-
алности, као биће које посто
...нас, треба да служи за- довољењу тих потреба ипак, трагика психо
МЕТА инфо: Р:18200 К:139762 Д:77
| Свеска 343 |
Свеска: 343 | Блажени чисти срцем
... али која је и услед тог прин- ципа самодовољности пренаглашена и изопачена тако на пример потреба за храном, за спавањем, за одевањем, за сексуалношћу јесте нешто што је у природи човека али је због само- љубивости доведено у стање да наше тело, све око нас, треба да служи за- довољењу тих потреба ипак, трагика психоанализе јесте што се врти у зача- раном кругу човека посматра само у границама његове властите индивиду- алности, као биће које постоји само за себе и тако човек колико год се борио и трудио, на концу остаје неостварен и роб својих унутрашњих сукоба подвижници цркве дају сличну „диајгнозу“ ипак, ту постоји једна су- штинска разлика то стање човека је пало, огреховљено и оптерећено тим бременом затвореност јесте последи- ца греха а отварање ка другоме јесте излазак одатле смирење, као свест о сопственој недостојности јесте после- дица сусрета са богом и то сусрета у самој сржи нашег бића – у срцу у све- тлости присуства божијег ми увиђамо таму и прљавштину греха који је запо- сео наше срце и тежимо да га очисти- мо, да све што чинимо буде из дуби- не бића, од срца, из добре и љубавне намере човек који тако поступа, за- иста јесте чистога срца и свакако је блажен али наше сагледавање како огреховљености тако и способности и тежњи ка врлини није некакав те- рапијски метод који спроводимо сами над собом и који подразумева само- очишћење, па тако ни постизање чи- стоте срца за хришћанско искуство, нити смирење а камоли чистоћа срца не може бити остварена без бога св марко подвижник каже: не тражи савршенство слободе у људским врли- нама, будући да га нема; то савршен- ство је скривено у крсту христовом тек када се наше душе, тј нашег срца дотакне бог, често то уради да бисмо – иако помрачени – били привучени његовом красотом и његовим богат- ством, пут ка очишћењу је могућ но, зашто срце? за подвижничко, а то значи практично и на својој кожи проживљено искуство, срце предста- вља центар човековог психофизичког бића ако је ум најузвишенији део ду- ше и њен престо, органон самосвести човекове личности, онда је његово најприродније станиште срце само сабирањем ума у срце, односно свих како душевних тако и телесних сила човек може да се пружа ка богу рас- парчаност наших тежњи и сила коју смо горе поменули у човеку рађа хао- тично стање можемо ли дезоријенти- сани да се окренемо ка богу? потреб- но је да се оријентишемо, саберемо а ту сабраност и трезвеноумље може у нама покренути само бог сами од се- бе не можемо то чини да би нас упу- тио ка оном циљу за који нас је и ство- рио, и ради којег се са нама изједначио и то до смрти на крсту стога, чистота срца представља природно стање чо- вековог срца, тј целокупног човековог бића оно није само себи циљ господ када каже да су блажени чистога ср- ца, он то каже јер њихово блаженство није садржано само у чистоти него и видети бога значи пребивати и носити у срцу своме ту крстолику љубав христову којом он љуби сав свет и себе даје за њега тема броја мај/јун 2015 23 томе „јер ће бога видети“ виђење ни- је нека философска категорија или де- латност ума, макар и мистичка, лише- на осећања и чула виђење је сусрет и неизрециво јединство човека са богом у срцу, или како ап павле каже свеза савршенства та свеза јесте љубав са- мо из љубави и у љубави човек може да тежи ка савршенству, а то савршен- ство и неизмерно богатство које ни- шта не може да поткопа јесте христос бог наш видети бога значи пребивати и но- сити у срцу своме ту крстолику љу- бав христову којом он љуби сав свет и себе даје за њега човек чистога срца не може да не доживљава грех сваког човека као сопствени и да не осети како он прождире и пече ду- шу такав човек не може а да не жели да се сви спасу, да сви бога познају не као творца, нити апсолута, нити законодавца, него као оца љубави, милосрђа и човекољубља и због тога тугује и плаче, како због сопствених, тако и грехова и страдања других љу- ди, спреман је и вољан да и страда за њих и да им свако зло и свако пони- жење опрости он у себи носи само- га бога и својим живљењем открива тајну стварања сабирајући у себи све- целу творевину, сваку травку, свако живо биће и сваког човека и приноси их богу као уздарје, као евхаристију док у њему неприступном светлошћу сија красота лика божијег по којем смо створени или, како каже преп макарије велики: као што се огњем пале многи светилници и пламте- ће свеће и као што се сви светилни- ци потпаљују и горе по природи јед- ним истим огњем, тако и хришћани пламте и светле по природи једним и истим божанственим огњем сина божијег они у својим срцима има- ју пламене свеће и већ на земљи пред њим светле као он сам аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду виђење је сусрет и неизрециво јединство човека са богом у срцу, или како ап павле каже свеза савршенства св марко подвижник, новија грчка икона (извор: orthpatrpstguru) 24 3/2015 блаженство или богоугодство јесте поштење према богу који је све добро и који од нас очекује добро све што је господ делао, мислио и говорио било је усмерено ка спа- сењу човека сваки његов поглед био је спасењски и допирао је до срца оних који га искрено слушају он своју проповед, међутим, не почиње блажен- ствима као цар давид своје псалме, већ покајањем као главном поруком која је пут до блаженства икона новозаветних блаженстава го- сподњих јесу старозаветних десет бо- жијих заповести мојсијев декалог дат је као оквир и граница коју изабрани на- род божији не би требало да пређе, док су новозаветна блаженства господње магистрале за царство божије после избора дванаесторице код капернаума, на оближњем брду изнад галилејског је- зера, христос открива великом мноштву народа блаженства и начин како се по- стаје изабраник божији тада изговоре- них девет блаженстава представљаће исто толико области спасавања свих љу- ди до краја историје, а свако блаженство врхуни пожртвовном љубављу која је смисао датог живота људима на дар блаженство или богоугодство јесте поштење према богу који је све добро и који од нас очекује добро на брду бла- женства господ открива шта би он ура- дио, како би се поставио да је на нашем месту, а ми од њега научили како да не грешимо блаженства као одговор на свакодневни живот изаткана су од вр- лина које треба стално изнова сведочи- ти врлина је и пречица до блаженства, која расте када помажемо ближњем милостиво срце је то блажено срце које ће бога гледати, јер је пут до бога преко другог човека, говорио је ава ју- стин поповић шта значи да се ти спа- сеш, а сви око тебе пропадну? чему толика брига око личног усавршавања док губиш ближње око себе? блажен- ствујмо у богу, али заједно са људима хаџи драган б поповић блаженство пророк мојсије добија закон и чита га израиљцима; каролиншка минијатура из око 840 г, пергамент, чува се у британском музеју (извор: wikimediaorg) тема броја мај/јун 2015 25 којима помажемо јер слабији у хри- шћанима желе да виде христа живог и истинитог који воли и поштује чак и непријатеље није истина да си добар ако никоме не чиниш нажао: добар си само ако му чиниш добро и помажеш када је то потребно вера православна је сила која тражи чисто срце и исту такву мисао пра- ведници не злопамте деца не злопам- те, а таквих је царство небеско, пору- чује господ облагодатимо стога себе порукама из благородних блаженста- ва господњих и сјединимо се чистим срцем с христом и ближњима у светој тајни евхаристије милостиво срце већ је ионако божије и само га треба предати богу блаженства је девет (мелодија „хвалит’ господа“) господ ходи у слободи њега хвалите светом земљом и по води њему појите блаженством људима годи само слушајте блаженства су све врлине њима живите прво смиреност милине тако дишите друго покајање тишине богу вапите треће блаженство је кротост о њем’ мислите четвртим сија праведност њега желите пето милосрђа вредност грехе бришите шесто јесте срца чиста мисли бистрите седмо миротворством блиста ближњег љубите осмо прогон ради христа бога славите деветим блаженством силним венац иштете кораком страдања крилним небо грабите загрљајем тим свесилним круну добисте девет рајских то су крака радост имајте сваки од њих јесте квака рај отварајте веселост је њима свака плату примисте аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије 26 3/2015 рукопис 4q41 из 1 века пре христа, откривен 1952 г у кумрану, садржи неколико поглавља из књиге поновљених закона: најстарији познати запис 10 божијих заповести (извор: wikipediaorg) посвећено блаженој успомени на свештеномученика стефана пурића сусрет, познанство, а затим и прија- тељство са оцем стефаном за мене је било посебно духовно искуство упознали смо се крајем 1990 године у манастиру витовница у старом и већ оронулом конаку манастира витовни- ца, који се налазио са јужне стране цр- кве, у просторији са земљаним подом, трошним зидовима и масивним дрве- ним гредама на ниском плафону, седели су за столом отац тадеј и његови гости отац стефан је кувао кафу када је послу- жио госте, стао је са стране и све време смерно гледа- јући у под, вероватно погружен у моли- тву, пажљиво је слушао оче- ву беседу у тих неколико слика ја сам, на при- меру оца стефана, схватио на прави начин шта је мона- штво: послушање, смирење, поштова- ње свог духовника, молитвеност жи- ви пример говорио је више од хиљаду речи био је изузетно благ у опхођењу тру- дио се да ничим не повреди саговор- ника осећала се у њему хришћанска љубав према ближњем код њега није било позирања, глуме, претварања већ само искрености, непосредности и ау- тентичне хришћанске топлине у молитви је увек био сабран, па- жљив, са узвишеним осећањем да сваг- да пред собом има господа појао је тихо и умилно није имао велике гласовне могућности, али је његово појање будило побо- жност и трепет код слушала- ца радовао се богослужењима никад га нисам видео да, не дај боже, ропће што мора да служи или да је хладан, незаинтересо- ван молитва је за њега била истинска духовна храна богу хвала, имао је ве- ликог духовника по- ред себе – оца та- деја изузетно га је поштовао, упијао је сваку његову виктор вицановић метафизичка снага христових речи тема броја мај/јун 2015 27 свештеномученик стефан на послушању у кухињи, манастир витовница (извор: facebookcom) реч у манастиру витовница од иску- шеника дошао је до чина јеромонаха али за њега примарни циљ није било напредовање у добијању монашких чи- нова већ напредовање у духовном жи- воту био је врло критичан према себи знао је све своје мане и слабости себе је отворено прекоревао због тога што их је, по његовом уверењу, споро и те- шко превазилазио каснији сурети открили су и утврди- ли духовну блискост међу нама разго- варали смо о многим темама причао ми је о свом младалачком трагању за христом, од призренске богословије коју напушта при крају школовања, за- тим брачне везе у којој није нашао мир, све до монашког пута у коме коначно проналази прави смисао свог живо- та сећам се разговора у коме смо се сложили да за сваког боготражитеља у новом завету постоји једна посебна реченица која најдубље дотиче његову душу у тим младалачким превирањи- ма, пресудну улогу за оца стефана од- играле су христове речи: блажени чи- сти срцем јер ће бога видети (мт 5,8) ове речи дубоко су протресле његово биће јер, реч његова беше силна (лк 4, 32) доживео их је као личну поруку, као путоказ, као највећи циљ оне су му промениле живот у чему је снага ових христових ре- чи? њихова снага је у томе што откри- вају најдубље метафизичке истине о човеку срце не само што је биолошки најважнији орган већ представља, у ду- ховном смислу, метафизички центар људског бића господ нам тако отвара очи: свако од нас има центар свог бића тај центар није статичан, попут центра кружнице, већ динамичан и жив у ње- му живи прволик – образ божији по коме смо саздани друга суштинска порука јесте да ср- це као метафизички центар мора би- ти чисто људско срце не прља само учињени грех него и помисли и наме- ре срца (јев 4, 12), односно настроје- ње душе и срца очистити своје срце значи ући у његове дубине, а затим објективно и непристрасно сагледати све грешне склоности које оно крије у себи, јер из срца излазе зле помисли (мт 15, 19) треба препознати и најма- ње зрно злобе, зависти, мржње, стра- у речима „блажени чисти срцем јер ће бога видети“, господ нам открива да је срце орган богопознања 28 3/2015 искушеник градимир, будући свештеномученик стефан, на прослави храмовне славе ман витовница успенија пресв богородице 28 августа 1989 г – са оцем тадејем и о јаковом (извор: facebookcom) сти, дволичности, егоистичног бунта и роптања са тим у вези је трећа суштинска порука: људско срце мора непрекид- но да се чисти свети оци су нам по- казали како се то ради они су зна- ли како да непристрасно, објективно и тачно „прочитају“ своје срце кроз подвиге и искушења, у благодати светог духа, препознавали су најма- ње зрно греха у себи а то је наука над наукама, уметност над уметностима они који су научили да објективно и тачно читају своје срце, могли су да читају и туђа срца добили су дар ду- ховног руковођења у речима „блажени чисти срцем јер ће бога видети“, господ нам открива да је срце орган богопознања оно као метафизички центар нашег бића саби- ра у себи умну силу, осећајност, инту- ицију, моралну чистоту све те душев- не енергије учествују у богопознању бог се не може сагледати телесним очима, јер бога нико није видео никад (јн 1, 18) он се открива онима који су богу слични, онима који траже божи- ји лик у себи, јер гле, царство божије унутра је у вама (лк 17, 21) срце тако постаје и орган и место богопознања неко скептичан, да не кажемо недобро- намеран, на све ово резигнирано би рекао: то су само лепе речи, богословска теорија која нема много везе са свакодневним жи- вотом да нисам упознао оца стефана мо- жда бих рекао или помислио исто уверио сам се, међутим, да христове речи имају духовну силу која може да промени људ- ско биће једна христова реченица је до- вољна да промени целог човека отац стефан је хтео да види бога чистио је своје срце подвигом и мо- литвом колико год је могао на крају, господ га је убројао у оне који су му- ченички пострадали, а све у складу са монашким именом које је носио стра- дао је од злочиначке руке у околини манастира будисавци за време нато бомбардовања 1999 године свештеномучениче стефане, моли бога да и нама помогне да очистимо своја срца! аутор је психолог у деветој београдској гимназији отац стефан је хтео да види бога чистио је своје срце подвигом и молитвом колико год је могаo тема броја мај/јун 2015 29 у манастиру витовница 1993 године – отац стефан са гостима манастира (извор: facebookcom) блажени чисти срцем, јер ће бога видети у овој заповести је реч о богопознању по дошавшим до нас спомени- цима културе ми можемо судити о томе, да је сва историја људске цивили- зације обележена драматичним траже- њем бога древноегипатски храмови и пирамиде, древногрчка и древноримска паганска идолишта, источњачке култне грађевине представљају средиште ду- ховних напора сваке од националних култура све ово је одраз подвига бо- готражитељства, кроз које је морало да прође човечанство међу философима, истакнутим мислиоцима и мудрацима такође није било ниједног, који је остао равнодушан према теми бога но, без об- зира на то што она присуствује у сваком значајном философском систему, није било суђено свима да достигну врх бого- познања понекад су се чак најлуцидни- ји и најпроницљивији умови показивали неспособни за реално, опитно богопо- знање философско поимање бога, оста- јући разумски-хладно, није било кадро да овлада читавим бићем, одухотвори га и повуче у истински религиозне односе са творцем а шта може помоћи човеку да лично проосети и позна бога? ово питање је особено важно за нас управо сада, када се, разочарана у бесплодни атеизам, ве- ћина нашег народа окренула ка тражењу духовно-религиозних основа постојања велика је тежња људи да нађу и познају бога међутим, путеви који воде богопо- знању преплићу се са мноштвом лажних стаза које одводе далеко од циља или се завршавају ћорсокаком довољно је по- менути врло раширени однос према не- познатим и неистраженим од науке по- јавама природе неретко људи западају у саблазан обожавања непознатог, про- жимајући се непознатом силом и псеудо- религиозним осећањем и као што су се примитивни људи клањали несхватљи- вом за њих грому или муњи, ватри или силном ветру, наши просвећени савре- меници фетишизирају нло, потпадају под магију екстрасенса и врачара, мета- нишу пред лажним кумирима како је онда могуће, одбацивши атеи- зам, пронаћи бога? како не скренути с пу- та, који води ка њему? како не изгубити себе и своје интересовање за истинитог превод са руског: небојша ћосовић наше срце и свест се могу упоредити са пријемником, који мора бити подешен на ону фреквенцију, на којој се предаје у свет божанска благодат 30 3/2015 бога усред опасно нараслих саблазни ла- жне духовности? господ нам говори о ово- ме речима шесте заповести блаженства: блажени чисти срцем, јер ће бога видети бог се не открива нечистом срцу мо- рално стање личности је неизоставан услов богопознања ово значи, да чове- ку, који живи по закону лажи, те чини неправду и додаје грех на грех, чине- ћи безакоње, – никада неће бити дато да прими у своје окамењено срце све- доброга бога то јест, изражавајући се језиком техничким, његово срце је не- способно да се прикључи на извор бо- жанске енергије наше срце и свест се могу упоредити са пријемником, који мора бити подешен на ону фреквенцију, на којој се предаје у свет божанска бла- годат ова фреквенца је чистота нашег срца не учи ли нас томе и реч божија: у злорадну душу неће ући премудрост, нити ће се настанити у тијело опте- рећено гријехом (прем 1, 4) дакле, чистота помисли и осећања представља неизоставан услов богопо- знања, јер се може прочитати читава библиотека књига, одслушати безброј поука и предавања, мучити свој мозак тражењима одговора на питање, има ли бога, а да се при томе никада и не при- ближи њему, не препозна он или пак да се прихвати за бога оно, што он не пред- ставља – сила мрака, ђаво ако наше срце није настројено на та- ласе божанске благодати, ми нећемо познати и видети бога а видети бога, примити и проосећати га, ући с њим у општење значи наћи истину, пуноћу жи- вота и блаженство митрополит смоленски и калињинградски кирил тема броја мај/јун 2015 31 патријарх московски кирил предводи литију по завршетку св литургије у сретенском манастиру у москви, 28 децембар 2013 године (извор: pravoslavieru) чисто срце потребно је да стално чистимо своја срца како би нам било могуће да видимо бога н ајважнија одлика духовног вида је чисто срце „блажени чисти срцем, јер ће бога виде- ти“ (мт 5, 8) чистог срца је онај човек који је сло- бодан од себичности, који је у стању да се сажали на другога, да види и при- хвати све што нам се даје и догађа као божији дар, неопходан за спасење че- сто имамо прилику да видимо шта смо и какви смо, па смо тако стално охра- брени и да видимо ствари у другачи- јем светлу, да видимо каквим их је бог првобитно назначио да буду међутим, иако смо увек у потрази за другачијим виђењем ствари, много већи изазов за нас је да се преобрази- мо, како би други који погледају у нас видели божијих руку дело шта други виде када погледају у нас? како недеље пролазе, бљештава све- тлост васкрсења лагано бледи како нас је та ноћ без краја заиста изменила? на почетку поста, чули смо како филип позива натанаила да „дође и види“ да види како хроми ходе, како се губави очишћују, како глу- ви чују, како се грешницима опра- шта, како мртви устају, и како сле- пи виде потребно је да стално чистимо своја срца како би нам било могуће да види- мо бога стално покајање и окретање од греха је кроз време потврђени рецепт за излечење духовног слепила очишћена срца нису нешто што се једноставно са- аутор је свештеник православне цркве у америци (клирик је епархије нове енглеске – diocese of new england), један од духовних саветника америчког православног хришћанског друштва (orthodox christian fellowship – http://wwwocf net) и старешина православне цркве свете тројице у вилимантику, у америчкој савезној држави конектикат (holy trinity orthodox church, willimantic, ct) текст је преузет са веб-презентације ове парохије – http://wwworthodoxctorg превод са енглеског: маријана петровић 32 3/2015 мо од себе деси; за њих је потребан ве- лики напор уз много молитве умирање за себе, умирање за свет и за све оно што га чини тако окрутним и хладним први је корак ка духовном виђењу предузимање ових тешких корака на крају ће нам омогућити да јасније видимо бога а када се то деси, све у вези са нама почиње да се мења бог свог сина није послао у свет да би једноставно излечио и исправио неке лоше навике и понашање с којим би тре- бало престати он је дошао да нас спасе, и да нам подари вечни живот у његовом царству он нам је дао физички вид на нашем рођењу, а потреба за духовним видом је усађена у човека и директно је повезана са имањем чистога срца протојереј марк вранес извор: v rev marc vranes, „a pure heart“, http://orthodoxctorg/news_140524_1html мај/јун 2015 33тема броја подвижнички етос цркве могао би бити одговор на многобројне егзистенцијалне проблеме који муче савременог човека п ре неколико година, у студент- ским данима, прочитао сам писмо песника бранка миљ- ковића упућено пријатељу писмо је препуно бола због неостварене љубави једна реченица ми се посебно урезала у памћење у њој песник за своју во- љену каже да је била његов: „заштитни омотач од метафизичке студени“ коли- ко је племенитих емоција стало у ових неколико речи без трага плиткости и банализације у току овогодишњег васкршњег по- ста, сетио сам се ових речи на јутарњој служби среде цветне седмице, у првој стиховној стихири, молитвени песмо- писац покајно вапије: одеждом царства твога од студени вечне, христе, избави ме подвижник који се обраћа господу овим речима страда од метафизичке студени то ме је подсетило на бранко- ву тугу питао сам се која је разлика из- међу ове две студени? када сам поново прочитао бранково писмо пронашао сам одговор бранко- ва љубав је била усмерена ка створеном бићу зато је туга били бесконачна и без утехе песник за себе каже да је „ви- ше мртав од свих мртваца“ нимало не презвитер александар р јевтић како против метафизичке студени? бранко миљковић (1934–1961) 34 3/2015 потцењујући дубину песниковог бола, може се рећи да је био без снаге да про- нађе даљи смисао управо том смислу, богу логосу нествореном, богочовеку христу, се обраћају молитвени стихове са јутарње службе питање феномена сублимације из области психологије, као и проблем страсти у хришћанској аскетској борби, би овде могли да добију прилог разуме- вању подвижник пролази кроз стање спознаје да је „душа изгубила своје до- стојанство“ (стиховна стихира), али не очајава он се измучен метафизичком студени, много страшнијом од било ко- је физичке, моли христу да га угреје већ сам тај позив отвара поље топлине која га штити од очајања зато има снаге да пева бранко у писму, уме- сто у песми, пише да више неће певати можда и није, јер је писмо написано у загребу где је под чудним околностима пронађен мртав реализам подвижништва нам не обе- ћава сладуњаве утехе за наша страда- ња он отвара поља борбе на којима се тражи скрушен дух, вапајно молитве- но усмерен победиоцу смрти и сваке патње зато би подвижнички етос цр- кве могао бити одговор на многоброј- не егзистенцијалне проблеме који муче савременог човека темељи и градња решења се ударају на земљи, а укровља- вање обоженог бића човековог очекује други долазак христов аутор је парох при цркви светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу подвижник пролази кроз стање спознаје да је „душа изгубила своје достојанство“, али не очајава мај/јун 2015 35 исповест светог јустина ћелијског „искрено велим, ја никад не бих веровао у христа, да није васкрсао и тиме смрт победио нашег највећег непријатеља по- бедио и бесмртност нам даровао без тога, овај је свет хучна изло- жба одвратних бесмислица“ („осуђени на бесмртност“, философске урвине) тема броја са благословом игумана манастира фенек, архимандрита макарија, и парохијског свештеника гојка ракаса из цркве свете тројице у земуну, дошли смо у посету седмочланој породици гр- бић добродошлица – њихова срдачност и породична хармонија томе у великој мери доприноси „професија“ оца породи- це, ивана (35) који се бави иконописањем и сликањем и стално је присутан, поред мајке екатарине, рођене тање (34), што се веома повољно одражава на децу већина многодетних породица жељна је да ви- ди свога домаћина јер се тек увече враћа са посла и иван је раније много радио и разне послове: за 9 година променио је 8 радних места! но кад је узео четкицу у ру- ку осетио је да је то прави посао за њега у иконопис и акварел упутио га је пријатељ, иконописац раде павловић, а благослов за рад добио је од свог духовника о макари- ја после гимназије студирао је пољопри- вредни факултет, затим високу прехрам- бену школу, али због разних животних околности, па и финансијског ограничења, није их завршио интересује га производ- ња хране и о томе доста чита, а волео би и да заврши започету школу екатарина је завршила вишу пословну школу (еконо- миста за финансије и рачуноводство) за- послена је као технички асистент у једној италијанској пројектантској фирми за 12 година радног стажа променила је 4 рад- на места, јер добије отказ чим се врати са породиљског одсуства и сада је на поро- диљском са петим дететом да ли је чека и пети отказ кад се врати на посао? деци су заједно одабрали имена: жељко (12), урош (9, 5), јелена (6), михало (4) и гаврило (ускоро пуни 40 дана) једино је жељко на- следио име покојног деде, док сви остали носе имена светитеља, а малени гаврило је рођен на сам празник сабора св арханге- ла гаврила жељко је крштен са две године, а сва остала деца са 40 дана славе њихо- ве имендане и тада приносе славске кола- че крсна слава им је св сергије и вакхо која се слави 20 октобра у лепој спратној кући ивановог деде, са малим градским двориштем, уз помоћ дугорочног стамбе- ног кредита и уз помоћ родитеља купили су четворособан стан, што их финансијски веома оптерећује (80% примања одлази на кредит) али, не жале се млади су, здрави и вредни, али и врло надарени причајте нам вашу животну причу да ли потичете из многодетне породице или је многодетство ваш избор? иван: „ја сам јединац, рођен у земуну, овде су живели и родитељи мог оца мој породица грбић путдо праве вере је испуњавање божијег закона, живетиса богом и по богу,алида имамо иљубави према ближњима,јер кроз веру иљубав поправљамо себе,асамимтим утичемо и надруге радмила грујић 36 3/2015 многодетне хришћанске породице отац жељко водио је приватно предузеће које се бавило производњом адитива, ви- тамина и додатака храни, са њим сам и ја радио, али у саобраћајном удесу 2002 тра- гично је погинуо и ја сам преузео посао, а мајка мира радила је у ’галеници’“ еката- рина: „мој отац бранко савкић, родом је из мачве, као војно лице био је запослен у бихаћу, где сам и ја рођена, а моја мај- ка мирјана, по професији стоматолог, је из босанског грахова (село пећи) кад сам имала 10 година прешли смо у београд имам само старију сестру сању (крштено анастасија), која је доктор историје умет- ности, она живи и ради у мексику иван и ја ишли смо у исти разред земунске гим- назије и тада се у нама родила љубав за многодетство благодаримо богу, то су ње- гови дарови“ вера је чудесна сила која мења и васпи- тава човека колико су ваши родитељи били побожни? је ли било свештеника у вашој породици или је на вас утицао не- ко други, или неки необичан догађај, нека невоља? иван: „не бисмо рекли да нас је нево- ља подстакла да кренемо у цркву, али јесте нека потрага за правом истином и живо- том крштен сам у 16 години био је то неки посебан призив јер ми отац није био крштен, само мајка као и сви млади, жи- вео сам само световно, али, на срећу, нису ни бројне секте могле да ме увуку у своје редове мој добар друг из основне школе, небојша стојсављевић, највише је утицао на мене, постао ми кум на крштењу, па је после венчао и нас двоје, и деци кумовао, а 2013 на празник св петке замонашен је у манастиру фенек као монах николај мо- јим крштењем мој отац је био толико за- дивљен да се и он крстио следеће недеље и од тада је почео да слави крсну славу није било свештеника у нашој породици и на- ши родитељи, који су одгајани у комуни- стичком периоду, нису били побожни, али мај / јун 2015 37 наш литургијски живот је утицао на њих да и они полако крену у цркву заиста је вера чудесна сила која је утицала да гради- мо себе, да се преображавамо, да почиње- мо да се занимамо за разне рукотворине, вез, иконопис, црквено појање и уметност – да на неки начин стичемо нове профе- сије/таланте и трудимо се да их умножа- вамо иконопис и вез спадају у рукодеље које доприносе духовном смирењу, јер уз молитву стварају „мир у мојој души, мир у целом свету“, по стиховима оне црквене песме о св василију острошком многи не знају, а сигурно се питају, ко је написао ту предивну богонадахнуту песму „василије свети, поносе монаха“ аутор је игуман острошки и дугогоди- шњи чувар моштију св василија - геор- гије мирковић, родом из горње полаче (книнска крајина), замонашен на дан св василија великог 1954 на цетињу, а упокојио се 1992 у манастиру тврдош на дан св цара константина и царице јеле- не песму је написао у време када кому- нистички терор није заобишао ни остро- шке висове ето, нешто смо и научили! екатарина: „прво се крстила моја се- стра у својој 21 години кад се спрема- ла на стручно усавршавање у гранаду (шпанија) и хтела је да оде крштена, па сам се након неколико месеци и ја кр- стила у својој 19 години екатарина, име на крштењу, изабрала ми је кума слобо- данка нинковић, моја школска другари- ца, које се и мени веома допало, и волим кад ме тако зову само је мој отац био крштен, а моју мајку су крштења њених унучића приволела да се и она крсти у својој 57 години ни у мојој породици није било драматичних ситуација, али је заиста очигледно да је свачији призив чудо божије“ примате ли помоћ од државе (дечи- ји додаци и друго), од школе (уџбе- ници, ужина), од цркве, од родитеља? 38 3/2015 многодетне хришћанске породице можете ли редовно плаћати комунал- не дажбине? иван: „од прошле године смо кори- сници дечјег додатка за четворо деце у износу од 10000 динара помажу нам родитељи колико су у могућности, ма- настир фенек и верско добротворно старатељство кроз новчану помоћ, на- мирнице, школски прибор и сл имамо проблем са комуналним дажбинама у смислу да не постижемо редовно да их плаћамо, иако се трудимо, јер су рачу- ни веома велики од школе не добијамо никакве попусте за уџбенике, иако ћемо од септембра имати три школарца кон- курисали смо за пројекат ’бесплатних уџбеника’ при министарству просве- те према чијој калкулацији смо упали у другу категорију суфинансирања, што значи да за троје деце треба да платимо уџбенике 21000 динара“ како други људи гледају на вашу много- детну „мисију“? које су лепе стране много- детства, а има ли и лоших? „некима смо антипатични кад кажемо колико имамо деце, на лицу им прочи- тамо помисао да нисмо нормални али постоји и друго, добро окружење, које проналазимо у манастиру фенек, где има доста многодетних породица, и ту се осе- ћамо веома пријатно нема лоших стра- на многодетства, само је више искушења са којима морамо да се носимо можда наша деца имају више проблема него ми јер се дешава да им се друга деца ругају, називају погрдним именима у пракси је присутна дискриминација при запошља- вању – како жене, тако и при запошљава- њу мужа, јер се сматра да од превеликих обавеза око деце неће моћи да изнесу све задатке на послу очигледан пример су откази који сачекају моју супругу по ис- теку породиљског одсуства“ да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? шта је најважније у хришћанском животу? да ли сматрате да ћете се спасити рађањем? „пут до праве вере је испуњавање бо- жијег закона, живети са богом и по богу, али да имамо и љубави према ближњима, јер кроз веру и љубав поправљамо себе, а самим тим утичемо и на друге имао сам 22 године кад смо се венчали у цркви св тројице у земуну, 4 маја 2003 године али постепено смо постајали црквени одлазили смо и у многе манастире траже- мај / јун 2015 39 ћи духовно руководство мој кум небој- ша препоручио ми је књиге св владике николаја, поклонио ми је свето писмо, почео сам редовно да га читам и да одла- зим на богослужења, и укључио сам се у црквени хор – „хор свих светих“, који је на смотрама хорова у земљи и иностран- ству освајао награде певао сам све док нам се родило друго дете, када је постало мало незгодно, ја на галерији, а моја поро- дица доле у међувремену смо чули да су у манастир фенек прешли монаси из де- чана и сопоћана, архимандрит макарије и ђакон марко, па смо од 2007 почели ре- довно да одлазимо тамо, где смо упознали многе многодетне породице трудимо се да будемо права хришћанска породица од свих важних ствари у хришћанском животу најважнија је редовно одлажење на литургију не гледам на рађање као на моје спасење, јер сматрам да није само битно родити децу већ се и бавити њима, васпитавати их и бринути се о њиховом спасењу у браку је потребно непрестано праштање, љубав, заједничка вера и мо- литва наш духовник, отац макарије (ри- стић), игуман манастира фенек, је увек уз нас и кад плачемо и кад се радујемо сматрамо да је неопходно да супружни- ци имају истог духовника јер су њихови брачни проблеми увек заједнички и треба да се реше на једном месту, испред истог ’судије’” зашто је манастир фенек толико при- влачан многодетним породицама? „фенек је наш живот живимо од ли- тургије до литургије, а током недеље до- лазимо и да помогнемо кад нешто треба манастир има доста земље, производи много хране и има организовану народну кухињу наш жељко је од своје 5-године чтец (још увек не чита апостол, али учи од старијих чтечева) и наш кум, монах николај, је тамо тамо се осећамо као јед- на велика породица међу многим много- детним породицама све више људи тамо долази након литургије, следе агапе у ко- јима сви учествујемо наша деца наступају са припремљеним програмом, којим руко- води игуман макарије; он даје деци заду- жења да за наредну недељу науче духовне и старе народне песме и рецитације, и ти- ме скреће пажњу родитељима да се више 40 3/2015 многодетне хришћанске породице баве децом ту се деца ослобађају страхова и срамежљивости и подстичу на умножа- вање таланата: певају, свирају на гитари, виолини, малишани рецитују одрасли постављају игуману духовна питања, он је свима духовник, дружимо се деца се играју у дворишту велику духовну подр- шку ту добијамо, сви се тамо осећамо као род рођени размењујемо гардеробу за де- цу, саветујемо се и посећујемо се, најче- шће за славе увек смо ту једни за друге, и када нам је тешко и када се радујемо ма- настир је место молитве, али и наше радно место манастир има преко 20 лековитих производа, а ја сам задужен за чај од глога, који је одличан за јачање срчаног мишића и регулисање крвног притиска“ екатарина: ја се бавим везом највише урадим у трудноћи, кад су деца у школи а мали у вртићу везем пешкире, хаљинице и кошуљице за крштење, столњаке, јастучни- це, разне играчкице: делфине, лоптице, тор- бице за мобилни телефон све то се прода у манастиру фенек наши људи који имају родбину у иностранству воле то да купе и тамо понесу имамо и нашу страницу на фејсбуку, а ускоро ће бити готов и наш сајт у фенеку има пуно беба и деце, мислим да то није уобичајено по другим манастири- ма, па човек добије жељу да му се породица стално повећава то је милина видети, сви се причешћују, деца већ од 2 године сама иду на причешће право рајско насеље“ какав је то осећај кад се роди нови мали човек? „најлепши осећај и нема разлике, прво или четврто, пето, увек је предиван осећај нема радоснијег догађаја, он превазилази све друге радости, просто се осећа да је то дело и благодат божија као да смо добили велики дар од бога и деца се много радују новој беби“ иван: „мислим да млади треба да сту- пају у брак млађи, касније стекну неке на- вике које их спутавају, и више калкулишу“ да ли су о вама писале новине или сте го- стовали на радију и телевизији? како вам се допада часопис православни мисионар? „у марту 2015 смо гостовали на ради- ју слово љубве у емисији „будимо људи“ часопис православни мисионар нам се до- пада и читамо га годинама, нарочито ру- мај / јун 2015 41 брику о многодетним породицама, и ни- смо се ни надали да ћемо једног дана и ми постати део ње“ какво хришћанско васпитање треба да пружите својој деци? некад су мајке васпитавале своје ћерке да буду мајке, а данас да буду принцезе; а синове да буду домаћини, а данас да се што мање му- че данас ћерке неће да личе на мајке, а синови неће да личе на очеве некад је цело село позитивно утицало на васпи- тање омладине, а данас у великим гра- довима ни комшије се не познају тре- нутно је на усвајању закон о васпитању који забрањује физичко кажњавање де- це психотерапеут др зоран миливоје- вић говори о последицама најављеног усвајања тог закона у србији њиме би се суштински пореметио развој деце: породица и родитељи губе ауторитет, а држава би тиме наметнула правни мо- дел који би омогућио бројне злоупотре- бе, уцене, отуђење деце „мора да се зна поредак: глава поро- дице, да поверење међу супружницима јача, да деца имају поверења у родитеље, да указујемо једни другима на погрешке и стално разговарамо са децом о њихо- вим потребама и проблемима ми, роди- тељи, осећамо последице таквог ’принц’ и ’принцеза’ васпитања, те се трудимо да наша деца не буду тако ’одузета’ од сва- кодневног живота, да им сваки рад може бити користан, да уједно могу бити до- бри ђаци, а и велика помоћ у кући сма- трамо да им ти ситни кућни послови мо- гу бити корисни и за душевно здравље, јер када осете неку одговорност они се осећају задовољније и испуњеније ка- да се фарба ограда или коси трава, ми и разговарамо, дружимо се, то постане и нека врста игре, па након тога и деца боље уче увек их саветујемо да док раде неке послове, да их раде уз молитву као хришћани, држимо се мудрог соломо- на: удри дете прутом, нећеш га убити, а душу ћеш му од пакла спасити, и на- родне пословице: ’батина је из раја иза- шла’, али у смислу да је из раја изашла зато што јој тамо није место, а овде има одличну примену примена ’прута’ је мо- гућа само у једном кратком периоду жи- вота, од друге до пете-шесте године, и то треба искористити јер је после касно за хришћанско васпитање је битан живот у цркви, литургија, али и ту треба бити ја- ко пажљив да се деци вера усади за цео живот, а не да у пубертетском периоду изађу из цркве дете треба да осећа и зна своју улогу у цркви“ 42 3/2015 многодетне хришћанске породице које школе деца уче, како уче? у чему су посебно талентована? да ли се баве додат- ним активностима, спортом, уметношћу? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? у свету, па и код нас, регистрован је нови облик зависно- сти од интернета и друштвених мрежа код деце се појављује рано и неосетно, али често до те мере да је неопходно лечење „хвала богу, наша деца су веома тален- тована и добро уче тренутно је двоје у основној школи, а од септембра и треће жељко завршава пети разред, одличан је ђак са свим петицама има интересовање ка више предмета и учествовао је на више такмичења: из математике, српског језика и историје, и освојио прво место на оп- штинском такмичењу из историје и треће место из математике а у музичкој школи „коста манојловић“ је четврти разред, и свира класичну гитару успешно је насту- пао на јавним часовима које школа орга- низује, као и на „коларцу“ тренира ко- шарку у клубу „младост“ има склоности и ка цртању, највише воли пастеле и ин- тересује га цртање стрипова љубитељ је књиге и освојио је неколико ’читалачких значки’, на такмичењима која организује библиотека града београда урош је тре- ћи разред основне и први разред музичке школе – одсек клавир као одличан ђак, недавно је освојио трећу награду из мате- матике, а у музичкој школи прву награду на такмичењу из клавира изразито је та- лентован за сликарство, посебно за рад са темпером, и воли са татом да иде у његов атеље своје слике продаје и тако зарађује џепарац и он тренира кошарку јелена је тренутно предшколац, као и сви воли да црта михаило иде у вртић воли кућне ’мајсторије’, увек је ту када се нешто по- правља, кречи и слично што се тиче вир- туелне стварности, имају веома ограничен приступ игрице на компјутеру не игра- ју, интернет користе за слушање музике, проналажење информација потребних за школу, нота за њихове инструменте, теле- визију гледају минимално и то под нашом контролом“ да ли сте приметили да су се у продав- ницама појавиле играчке за децу: тетова „мора да се зна поредак: глава породице, да поверење међу супружницима јача, да деца имају поверења у родитеље, да указујемо једни другима на погрешке и стално разговарамо са децом о њиховим потребама и проблемима“ мај / јун 2015 43 же-налепнице за дечаке и девојчице? то значи да „умне“ главе овога света децу подстичу да се од малих ногу тетови- рају, а има мишљења да је то само пси- холошка припрема за примање микро- чипа као облика друштвене контроле безазленој деци подмећу зло, а многи родитељи на то не обраћају пажњу ка- кав и колики значај, по вашем мишље- њу, има веронаука у школама за духовно усмерење деце? „наша деца не лепе налепнице по те- лу, а када дође време за ту тему надамо се да ћемо се изборити на најбољи могу- ћи начин иду на часове веронауке, али пошто од свог рођења живе литургијски велико знање о вери носе из куће“ мора ли хришћанска породица, на првом месту, да буде молитвена? како функционише ваша домаћа црква? „наравно да је заједничка молитва увек присутна у нашем дому, и пре је- ла и пре сваког рада, и молитве благо- дарења које сматрамо најбитнијим ни- је битно да је молитва дугачка него да је заједничка и да сваки члан има неку улогу сматрамо да молитва није мо- нолог него дијалог са живим христом недавно смо купили одличну књигу за децу „из ја града у ти град “, коју препо- ручујемо и одраслима, као и књиге св николаја српског, дела св аве јустина, св силуана атонског, беседе учитеља цркве св јована златоуста и др слаже- мо се са о рафаилом, великим духовни- ком из подмаина, да је св николај срп- ски неопходан за духовно васпитање хришћана и да је грех не читати његове књиге деца од седме године редовно посте све постове, као и среду и петак жена пости по благослову и у трудноћи деца се радују читању духовних књига за децу, житија светих прилагођених де- ци, дечјег часописа „светосавско звон- це“, а посебно кад им ми читамо пред спавање“ да ли за вашу породицу постоје лето- вања и зимовања и како то остварујете? посебно, поклоничка путовања? „раније смо били више у прилици да себи приуштимо поклоничка путова- ња у србији, посебно нам је драго пу- товање у манастир сопоћани обишли смо још и све манастире фрушке го- ре, студенцу, жичу, ђурђеве ступове, црну реку, градац, раваницу, манаси- ју, љубостињу први ауто смо купили кад смо добили треће дете, али сада нам је потребан већи ауто сматрамо да су обиласци светиња веома значајни, и во- 44 3/2015 многодетне хришћанске породице лели бисмо да опет будемо у прилици да сву децу упознамо са великим светиња- ма, јер се на тај начин утврђују у вери и упознају са историјом даће бог“ да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? имате ли свој став о вантелесној оплодњи? екатарина: „од пет порођаја, имала сам четири природна и један царски рез (четврти) тај четврти порођај сам теже поднела, и тада сам стекла мали страх какав ће бити пети, али, хвала богу, про- шао је одлично мислим да је природно да се свака жена плаши порођаја, али и да нађе начина да се смири ја са моли- твом идем на порођај чак нисам желе- ла ни епидурал, који сада нуде свакој породиљи, јер то је природан бол и не оставља последице, а од епидурала мно- ге породиље имају касније проблема с обзиром да су сва деца природно зачета, не могу да говорим о вантелесној оплод- њи и како се супружници осећају када не може да дође до зачећа мој став би био као и став цркве“ иван: „било је случајева бездетних супружника којима су лекари рекли да не могу имати децу, али литургијским животом и са благословом о макарија после пет година добили су дете“ архимандрит рафаил карелин поуча- ва: ако родитељи поверују у реч божју, имаће сталну помоћ, и то помоћ која се граничи са чудом, јер што се више буду уздали у промисао божији, то ће се он више о њима бринути „тачно је да се треба препустити богу и у више наврата смо се у то уверили: у недостатку финансија добијемо новчану помоћ и то тачно у износу који нам је недостајао, гардеробу или обућу за де- цу наше је да се побринемо о васпита- њу деце на првом месту, а остало треба препустити богу са пуним поверењем“ бог воли храбре, а људи би за вас ре- кли да сте лудо храбри али само бог зна да то није ваша лудост него непо- колебива вера имате ли вашу поруку охрабрења породицама које избегава- ју многодетство? „имамо поруку: ’рађајте децу!‘ ми смо задовољни оним што имамо нај- важније: пријатеље истомишљенике, своју духовну оазу к
... али која је и услед тог прин- ципа самодовољности пренаглашена и изопачена тако на пример потреба за храном, за спавањем, за одевањем, за сексуалношћу јесте нешто што је у природи човека али је због само- љубивости доведено у стање да наше тело, све око нас, треба да служи за- довољењу тих потреба ипак, трагика психоанализе јесте што се врти у зача- раном кругу човека посматра само у границама његове властите индивиду- алности, као биће које постоји само за себе и тако човек колико год се борио и трудио, на концу остаје неостварен и роб својих унутрашњих сукоба подвижници цркве дају сличну „диајгнозу“ ипак, ту постоји једна су- штинска разлика то стање човека је пало, огреховљено и оптерећено тим бременом затвореност јесте последи- ца греха а отварање ка другоме јесте излазак одатле смирење, као свест о сопственој недостојности јесте после- дица сусрета са богом и то сусрета у самој сржи нашег бића – у срцу у све- тлости присуства божијег ми увиђамо таму и прљавштину греха који је запо- сео наше срце и тежимо да га очисти- мо, да све што чинимо буде из дуби- не бића, од срца, из добре и љубавне намере човек који тако поступа, за- иста јесте чистога срца и свакако је блажен али наше сагледавање како огреховљености тако и способности и тежњи ка врлини није некакав те- рапијски метод који спроводимо сами над собом и који подразумева само- очишћење, па тако ни постизање чи- стоте срца за хришћанско искуство, нити смирење а камоли чистоћа срца не може бити остварена без бога св марко подвижник каже: не тражи савршенство слободе у људским врли- нама, будући да га нема; то савршен- ство је скривено у крсту христовом тек када се наше душе, тј нашег срца дотакне бог, често то уради да бисмо – иако помрачени – били привучени његовом красотом и његовим богат- ством, пут ка очишћењу је могућ но, зашто срце? за подвижничко, а то значи практично и на својој кожи проживљено искуство, срце предста- вља центар човековог психофизичког бића ако је ум најузвишенији део ду- ше и њен престо, органон самосвести човекове личности, онда је његово најприродније станиште срце само сабирањем ума у срце, односно свих како душевних тако и телесних сила човек може да се пружа ка богу рас- парчаност наших тежњи и сила коју смо горе поменули у човеку рађа хао- тично стање можемо ли дезоријенти- сани да се окренемо ка богу? потреб- но је да се оријентишемо, саберемо а ту сабраност и трезвеноумље може у нама покренути само бог сами од се- бе не можемо то чини да би нас упу- тио ка оном циљу за који нас је и ство- рио, и ради којег се са нама изједначио и то до смрти на крсту стога, чистота срца представља природно стање чо- вековог срца, тј целокупног човековог бића оно није само себи циљ господ када каже да су блажени чистога ср- ца, он то каже јер њихово блаженство није садржано само у чистоти него и видети бога значи пребивати и носити у срцу своме ту крстолику љубав христову којом он љуби сав свет и себе даје за њега тема броја мај/јун 2015 23 томе „јер ће бога видети“ виђење ни- је нека философска категорија или де- латност ума, макар и мистичка, лише- на осећања и чула виђење је сусрет и неизрециво јединство човека са богом у срцу, или како ап павле каже свеза савршенства та свеза јесте љубав са- мо из љубави и у љубави човек може да тежи ка савршенству, а то савршен- ство и неизмерно богатство које ни- шта не може да поткопа јесте христос бог наш видети бога значи пребивати и но- сити у срцу своме ту крстолику љу- бав христову којом он љуби сав свет и себе даје за њега човек чистога срца не може да не доживљава грех сваког човека као сопствени и да не осети како он прождире и пече ду- шу такав човек не може а да не жели да се сви спасу, да сви бога познају не као творца, нити апсолута, нити законодавца, него као оца љубави, милосрђа и човекољубља и због тога тугује и плаче, како због сопствених, тако и грехова и страдања других љу- ди, спреман је и вољан да и страда за њих и да им свако зло и свако пони- жење опрости он у себи носи само- га бога и својим живљењем открива тајну стварања сабирајући у себи све- целу творевину, сваку травку, свако живо биће и сваког човека и приноси их богу као уздарје, као евхаристију док у њему неприступном светлошћу сија красота лика божијег по којем смо створени или, како каже преп макарије велики: као што се огњем пале многи светилници и пламте- ће свеће и као што се сви светилни- ци потпаљују и горе по природи јед- ним истим огњем, тако и хришћани пламте и светле по природи једним и истим божанственим огњем сина божијег они у својим срцима има- ју пламене свеће и већ на земљи пред њим светле као он сам аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду виђење је сусрет и неизрециво јединство човека са богом у срцу, или како ап павле каже свеза савршенства св марко подвижник, новија грчка икона (извор: orthpatrpstguru) 24 3/2015 блаженство или богоугодство јесте поштење према богу који је све добро и који од нас очекује добро све што је господ делао, мислио и говорио било је усмерено ка спа- сењу човека сваки његов поглед био је спасењски и допирао је до срца оних који га искрено слушају он своју проповед, међутим, не почиње блажен- ствима као цар давид своје псалме, већ покајањем као главном поруком која је пут до блаженства икона новозаветних блаженстава го- сподњих јесу старозаветних десет бо- жијих заповести мојсијев декалог дат је као оквир и граница коју изабрани на- род божији не би требало да пређе, док су новозаветна блаженства господње магистрале за царство божије после избора дванаесторице код капернаума, на оближњем брду изнад галилејског је- зера, христос открива великом мноштву народа блаженства и начин како се по- стаје изабраник божији тада изговоре- них девет блаженстава представљаће исто толико области спасавања свих љу- ди до краја историје, а свако блаженство врхуни пожртвовном љубављу која је смисао датог живота људима на дар блаженство или богоугодство јесте поштење према богу који је све добро и који од нас очекује добро на брду бла- женства господ открива шта би он ура- дио, како би се поставио да је на нашем месту, а ми од њега научили како да не грешимо блаженства као одговор на свакодневни живот изаткана су од вр- лина које треба стално изнова сведочи- ти врлина је и пречица до блаженства, која расте када помажемо ближњем милостиво срце је то блажено срце које ће бога гледати, јер је пут до бога преко другог човека, говорио је ава ју- стин поповић шта значи да се ти спа- сеш, а сви око тебе пропадну? чему толика брига око личног усавршавања док губиш ближње око себе? блажен- ствујмо у богу, али заједно са људима хаџи драган б поповић блаженство пророк мојсије добија закон и чита га израиљцима; каролиншка минијатура из око 840 г, пергамент, чува се у британском музеју (извор: wikimediaorg) тема броја мај/јун 2015 25 којима помажемо јер слабији у хри- шћанима желе да виде христа живог и истинитог који воли и поштује чак и непријатеље није истина да си добар ако никоме не чиниш нажао: добар си само ако му чиниш добро и помажеш када је то потребно вера православна је сила која тражи чисто срце и исту такву мисао пра- ведници не злопамте деца не злопам- те, а таквих је царство небеско, пору- чује господ облагодатимо стога себе порукама из благородних блаженста- ва господњих и сјединимо се чистим срцем с христом и ближњима у светој тајни евхаристије милостиво срце већ је ионако божије и само га треба предати богу блаженства је девет (мелодија „хвалит’ господа“) господ ходи у слободи њега хвалите светом земљом и по води њему појите блаженством људима годи само слушајте блаженства су све врлине њима живите прво смиреност милине тако дишите друго покајање тишине богу вапите треће блаженство је кротост о њем’ мислите четвртим сија праведност њега желите пето милосрђа вредност грехе бришите шесто јесте срца чиста мисли бистрите седмо миротворством блиста ближњег љубите осмо прогон ради христа бога славите деветим блаженством силним венац иштете кораком страдања крилним небо грабите загрљајем тим свесилним круну добисте девет рајских то су крака радост имајте сваки од њих јесте квака рај отварајте веселост је њима свака плату примисте аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије 26 3/2015 рукопис 4q41 из 1 века пре христа, откривен 1952 г у кумрану, садржи неколико поглавља из књиге поновљених закона: најстарији познати запис 10 божијих заповести (извор: wikipediaorg) посвећено блаженој успомени на свештеномученика стефана пурића сусрет, познанство, а затим и прија- тељство са оцем стефаном за мене је било посебно духовно искуство упознали смо се крајем 1990 године у манастиру витовница у старом и већ оронулом конаку манастира витовни- ца, који се налазио са јужне стране цр- кве, у просторији са земљаним подом, трошним зидовима и масивним дрве- ним гредама на ниском плафону, седели су за столом отац тадеј и његови гости отац стефан је кувао кафу када је послу- жио госте, стао је са стране и све време смерно гледа- јући у под, вероватно погружен у моли- тву, пажљиво је слушао оче- ву беседу у тих неколико слика ја сам, на при- меру оца стефана, схватио на прави начин шта је мона- штво: послушање, смирење, поштова- ње свог духовника, молитвеност жи- ви пример говорио је више од хиљаду речи био је изузетно благ у опхођењу тру- дио се да ничим не повреди саговор- ника осећала се у њему хришћанска љубав према ближњем код њега није било позирања, глуме, претварања већ само искрености, непосредности и ау- тентичне хришћанске топлине у молитви је увек био сабран, па- жљив, са узвишеним осећањем да сваг- да пред собом има господа појао је тихо и умилно није имао велике гласовне могућности, али је његово појање будило побо- жност и трепет код слушала- ца радовао се богослужењима никад га нисам видео да, не дај боже, ропће што мора да служи или да је хладан, незаинтересо- ван молитва је за њега била истинска духовна храна богу хвала, имао је ве- ликог духовника по- ред себе – оца та- деја изузетно га је поштовао, упијао је сваку његову виктор вицановић метафизичка снага христових речи тема броја мај/јун 2015 27 свештеномученик стефан на послушању у кухињи, манастир витовница (извор: facebookcom) реч у манастиру витовница од иску- шеника дошао је до чина јеромонаха али за њега примарни циљ није било напредовање у добијању монашких чи- нова већ напредовање у духовном жи- воту био је врло критичан према себи знао је све своје мане и слабости себе је отворено прекоревао због тога што их је, по његовом уверењу, споро и те- шко превазилазио каснији сурети открили су и утврди- ли духовну блискост међу нама разго- варали смо о многим темама причао ми је о свом младалачком трагању за христом, од призренске богословије коју напушта при крају школовања, за- тим брачне везе у којој није нашао мир, све до монашког пута у коме коначно проналази прави смисао свог живо- та сећам се разговора у коме смо се сложили да за сваког боготражитеља у новом завету постоји једна посебна реченица која најдубље дотиче његову душу у тим младалачким превирањи- ма, пресудну улогу за оца стефана од- играле су христове речи: блажени чи- сти срцем јер ће бога видети (мт 5,8) ове речи дубоко су протресле његово биће јер, реч његова беше силна (лк 4, 32) доживео их је као личну поруку, као путоказ, као највећи циљ оне су му промениле живот у чему је снага ових христових ре- чи? њихова снага је у томе што откри- вају најдубље метафизичке истине о човеку срце не само што је биолошки најважнији орган већ представља, у ду- ховном смислу, метафизички центар људског бића господ нам тако отвара очи: свако од нас има центар свог бића тај центар није статичан, попут центра кружнице, већ динамичан и жив у ње- му живи прволик – образ божији по коме смо саздани друга суштинска порука јесте да ср- це као метафизички центар мора би- ти чисто људско срце не прља само учињени грех него и помисли и наме- ре срца (јев 4, 12), односно настроје- ње душе и срца очистити своје срце значи ући у његове дубине, а затим објективно и непристрасно сагледати све грешне склоности које оно крије у себи, јер из срца излазе зле помисли (мт 15, 19) треба препознати и најма- ње зрно злобе, зависти, мржње, стра- у речима „блажени чисти срцем јер ће бога видети“, господ нам открива да је срце орган богопознања 28 3/2015 искушеник градимир, будући свештеномученик стефан, на прослави храмовне славе ман витовница успенија пресв богородице 28 августа 1989 г – са оцем тадејем и о јаковом (извор: facebookcom) сти, дволичности, егоистичног бунта и роптања са тим у вези је трећа суштинска порука: људско срце мора непрекид- но да се чисти свети оци су нам по- казали како се то ради они су зна- ли како да непристрасно, објективно и тачно „прочитају“ своје срце кроз подвиге и искушења, у благодати светог духа, препознавали су најма- ње зрно греха у себи а то је наука над наукама, уметност над уметностима они који су научили да објективно и тачно читају своје срце, могли су да читају и туђа срца добили су дар ду- ховног руковођења у речима „блажени чисти срцем јер ће бога видети“, господ нам открива да је срце орган богопознања оно као метафизички центар нашег бића саби- ра у себи умну силу, осећајност, инту- ицију, моралну чистоту све те душев- не енергије учествују у богопознању бог се не може сагледати телесним очима, јер бога нико није видео никад (јн 1, 18) он се открива онима који су богу слични, онима који траже божи- ји лик у себи, јер гле, царство божије унутра је у вама (лк 17, 21) срце тако постаје и орган и место богопознања неко скептичан, да не кажемо недобро- намеран, на све ово резигнирано би рекао: то су само лепе речи, богословска теорија која нема много везе са свакодневним жи- вотом да нисам упознао оца стефана мо- жда бих рекао или помислио исто уверио сам се, међутим, да христове речи имају духовну силу која може да промени људ- ско биће једна христова реченица је до- вољна да промени целог човека отац стефан је хтео да види бога чистио је своје срце подвигом и мо- литвом колико год је могао на крају, господ га је убројао у оне који су му- ченички пострадали, а све у складу са монашким именом које је носио стра- дао је од злочиначке руке у околини манастира будисавци за време нато бомбардовања 1999 године свештеномучениче стефане, моли бога да и нама помогне да очистимо своја срца! аутор је психолог у деветој београдској гимназији отац стефан је хтео да види бога чистио је своје срце подвигом и молитвом колико год је могаo тема броја мај/јун 2015 29 у манастиру витовница 1993 године – отац стефан са гостима манастира (извор: facebookcom) блажени чисти срцем, јер ће бога видети у овој заповести је реч о богопознању по дошавшим до нас спомени- цима културе ми можемо судити о томе, да је сва историја људске цивили- зације обележена драматичним траже- њем бога древноегипатски храмови и пирамиде, древногрчка и древноримска паганска идолишта, источњачке култне грађевине представљају средиште ду- ховних напора сваке од националних култура све ово је одраз подвига бо- готражитељства, кроз које је морало да прође човечанство међу философима, истакнутим мислиоцима и мудрацима такође није било ниједног, који је остао равнодушан према теми бога но, без об- зира на то што она присуствује у сваком значајном философском систему, није било суђено свима да достигну врх бого- познања понекад су се чак најлуцидни- ји и најпроницљивији умови показивали неспособни за реално, опитно богопо- знање философско поимање бога, оста- јући разумски-хладно, није било кадро да овлада читавим бићем, одухотвори га и повуче у истински религиозне односе са творцем а шта може помоћи човеку да лично проосети и позна бога? ово питање је особено важно за нас управо сада, када се, разочарана у бесплодни атеизам, ве- ћина нашег народа окренула ка тражењу духовно-религиозних основа постојања велика је тежња људи да нађу и познају бога међутим, путеви који воде богопо- знању преплићу се са мноштвом лажних стаза које одводе далеко од циља или се завршавају ћорсокаком довољно је по- менути врло раширени однос према не- познатим и неистраженим од науке по- јавама природе неретко људи западају у саблазан обожавања непознатог, про- жимајући се непознатом силом и псеудо- религиозним осећањем и као што су се примитивни људи клањали несхватљи- вом за њих грому или муњи, ватри или силном ветру, наши просвећени савре- меници фетишизирају нло, потпадају под магију екстрасенса и врачара, мета- нишу пред лажним кумирима како је онда могуће, одбацивши атеи- зам, пронаћи бога? како не скренути с пу- та, који води ка њему? како не изгубити себе и своје интересовање за истинитог превод са руског: небојша ћосовић наше срце и свест се могу упоредити са пријемником, који мора бити подешен на ону фреквенцију, на којој се предаје у свет божанска благодат 30 3/2015 бога усред опасно нараслих саблазни ла- жне духовности? господ нам говори о ово- ме речима шесте заповести блаженства: блажени чисти срцем, јер ће бога видети бог се не открива нечистом срцу мо- рално стање личности је неизоставан услов богопознања ово значи, да чове- ку, који живи по закону лажи, те чини неправду и додаје грех на грех, чине- ћи безакоње, – никада неће бити дато да прими у своје окамењено срце све- доброга бога то јест, изражавајући се језиком техничким, његово срце је не- способно да се прикључи на извор бо- жанске енергије наше срце и свест се могу упоредити са пријемником, који мора бити подешен на ону фреквенцију, на којој се предаје у свет божанска бла- годат ова фреквенца је чистота нашег срца не учи ли нас томе и реч божија: у злорадну душу неће ући премудрост, нити ће се настанити у тијело опте- рећено гријехом (прем 1, 4) дакле, чистота помисли и осећања представља неизоставан услов богопо- знања, јер се може прочитати читава библиотека књига, одслушати безброј поука и предавања, мучити свој мозак тражењима одговора на питање, има ли бога, а да се при томе никада и не при- ближи њему, не препозна он или пак да се прихвати за бога оно, што он не пред- ставља – сила мрака, ђаво ако наше срце није настројено на та- ласе божанске благодати, ми нећемо познати и видети бога а видети бога, примити и проосећати га, ући с њим у општење значи наћи истину, пуноћу жи- вота и блаженство митрополит смоленски и калињинградски кирил тема броја мај/јун 2015 31 патријарх московски кирил предводи литију по завршетку св литургије у сретенском манастиру у москви, 28 децембар 2013 године (извор: pravoslavieru) чисто срце потребно је да стално чистимо своја срца како би нам било могуће да видимо бога н ајважнија одлика духовног вида је чисто срце „блажени чисти срцем, јер ће бога виде- ти“ (мт 5, 8) чистог срца је онај човек који је сло- бодан од себичности, који је у стању да се сажали на другога, да види и при- хвати све што нам се даје и догађа као божији дар, неопходан за спасење че- сто имамо прилику да видимо шта смо и какви смо, па смо тако стално охра- брени и да видимо ствари у другачи- јем светлу, да видимо каквим их је бог првобитно назначио да буду међутим, иако смо увек у потрази за другачијим виђењем ствари, много већи изазов за нас је да се преобрази- мо, како би други који погледају у нас видели божијих руку дело шта други виде када погледају у нас? како недеље пролазе, бљештава све- тлост васкрсења лагано бледи како нас је та ноћ без краја заиста изменила? на почетку поста, чули смо како филип позива натанаила да „дође и види“ да види како хроми ходе, како се губави очишћују, како глу- ви чују, како се грешницима опра- шта, како мртви устају, и како сле- пи виде потребно је да стално чистимо своја срца како би нам било могуће да види- мо бога стално покајање и окретање од греха је кроз време потврђени рецепт за излечење духовног слепила очишћена срца нису нешто што се једноставно са- аутор је свештеник православне цркве у америци (клирик је епархије нове енглеске – diocese of new england), један од духовних саветника америчког православног хришћанског друштва (orthodox christian fellowship – http://wwwocf net) и старешина православне цркве свете тројице у вилимантику, у америчкој савезној држави конектикат (holy trinity orthodox church, willimantic, ct) текст је преузет са веб-презентације ове парохије – http://wwworthodoxctorg превод са енглеског: маријана петровић 32 3/2015 мо од себе деси; за њих је потребан ве- лики напор уз много молитве умирање за себе, умирање за свет и за све оно што га чини тако окрутним и хладним први је корак ка духовном виђењу предузимање ових тешких корака на крају ће нам омогућити да јасније видимо бога а када се то деси, све у вези са нама почиње да се мења бог свог сина није послао у свет да би једноставно излечио и исправио неке лоше навике и понашање с којим би тре- бало престати он је дошао да нас спасе, и да нам подари вечни живот у његовом царству он нам је дао физички вид на нашем рођењу, а потреба за духовним видом је усађена у човека и директно је повезана са имањем чистога срца протојереј марк вранес извор: v rev marc vranes, „a pure heart“, http://orthodoxctorg/news_140524_1html мај/јун 2015 33тема броја подвижнички етос цркве могао би бити одговор на многобројне егзистенцијалне проблеме који муче савременог човека п ре неколико година, у студент- ским данима, прочитао сам писмо песника бранка миљ- ковића упућено пријатељу писмо је препуно бола због неостварене љубави једна реченица ми се посебно урезала у памћење у њој песник за своју во- љену каже да је била његов: „заштитни омотач од метафизичке студени“ коли- ко је племенитих емоција стало у ових неколико речи без трага плиткости и банализације у току овогодишњег васкршњег по- ста, сетио сам се ових речи на јутарњој служби среде цветне седмице, у првој стиховној стихири, молитвени песмо- писац покајно вапије: одеждом царства твога од студени вечне, христе, избави ме подвижник који се обраћа господу овим речима страда од метафизичке студени то ме је подсетило на бранко- ву тугу питао сам се која је разлика из- међу ове две студени? када сам поново прочитао бранково писмо пронашао сам одговор бранко- ва љубав је била усмерена ка створеном бићу зато је туга били бесконачна и без утехе песник за себе каже да је „ви- ше мртав од свих мртваца“ нимало не презвитер александар р јевтић како против метафизичке студени? бранко миљковић (1934–1961) 34 3/2015 потцењујући дубину песниковог бола, може се рећи да је био без снаге да про- нађе даљи смисао управо том смислу, богу логосу нествореном, богочовеку христу, се обраћају молитвени стихове са јутарње службе питање феномена сублимације из области психологије, као и проблем страсти у хришћанској аскетској борби, би овде могли да добију прилог разуме- вању подвижник пролази кроз стање спознаје да је „душа изгубила своје до- стојанство“ (стиховна стихира), али не очајава он се измучен метафизичком студени, много страшнијом од било ко- је физичке, моли христу да га угреје већ сам тај позив отвара поље топлине која га штити од очајања зато има снаге да пева бранко у писму, уме- сто у песми, пише да више неће певати можда и није, јер је писмо написано у загребу где је под чудним околностима пронађен мртав реализам подвижништва нам не обе- ћава сладуњаве утехе за наша страда- ња он отвара поља борбе на којима се тражи скрушен дух, вапајно молитве- но усмерен победиоцу смрти и сваке патње зато би подвижнички етос цр- кве могао бити одговор на многоброј- не егзистенцијалне проблеме који муче савременог човека темељи и градња решења се ударају на земљи, а укровља- вање обоженог бића човековог очекује други долазак христов аутор је парох при цркви светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу подвижник пролази кроз стање спознаје да је „душа изгубила своје достојанство“, али не очајава мај/јун 2015 35 исповест светог јустина ћелијског „искрено велим, ја никад не бих веровао у христа, да није васкрсао и тиме смрт победио нашег највећег непријатеља по- бедио и бесмртност нам даровао без тога, овај је свет хучна изло- жба одвратних бесмислица“ („осуђени на бесмртност“, философске урвине) тема броја са благословом игумана манастира фенек, архимандрита макарија, и парохијског свештеника гојка ракаса из цркве свете тројице у земуну, дошли смо у посету седмочланој породици гр- бић добродошлица – њихова срдачност и породична хармонија томе у великој мери доприноси „професија“ оца породи- це, ивана (35) који се бави иконописањем и сликањем и стално је присутан, поред мајке екатарине, рођене тање (34), што се веома повољно одражава на децу већина многодетних породица жељна је да ви- ди свога домаћина јер се тек увече враћа са посла и иван је раније много радио и разне послове: за 9 година променио је 8 радних места! но кад је узео четкицу у ру- ку осетио је да је то прави посао за њега у иконопис и акварел упутио га је пријатељ, иконописац раде павловић, а благослов за рад добио је од свог духовника о макари- ја после гимназије студирао је пољопри- вредни факултет, затим високу прехрам- бену школу, али због разних животних околности, па и финансијског ограничења, није их завршио интересује га производ- ња хране и о томе доста чита, а волео би и да заврши започету школу екатарина је завршила вишу пословну школу (еконо- миста за финансије и рачуноводство) за- послена је као технички асистент у једној италијанској пројектантској фирми за 12 година радног стажа променила је 4 рад- на места, јер добије отказ чим се врати са породиљског одсуства и сада је на поро- диљском са петим дететом да ли је чека и пети отказ кад се врати на посао? деци су заједно одабрали имена: жељко (12), урош (9, 5), јелена (6), михало (4) и гаврило (ускоро пуни 40 дана) једино је жељко на- следио име покојног деде, док сви остали носе имена светитеља, а малени гаврило је рођен на сам празник сабора св арханге- ла гаврила жељко је крштен са две године, а сва остала деца са 40 дана славе њихо- ве имендане и тада приносе славске кола- че крсна слава им је св сергије и вакхо која се слави 20 октобра у лепој спратној кући ивановог деде, са малим градским двориштем, уз помоћ дугорочног стамбе- ног кредита и уз помоћ родитеља купили су четворособан стан, што их финансијски веома оптерећује (80% примања одлази на кредит) али, не жале се млади су, здрави и вредни, али и врло надарени причајте нам вашу животну причу да ли потичете из многодетне породице или је многодетство ваш избор? иван: „ја сам јединац, рођен у земуну, овде су живели и родитељи мог оца мој породица грбић путдо праве вере је испуњавање божијег закона, живетиса богом и по богу,алида имамо иљубави према ближњима,јер кроз веру иљубав поправљамо себе,асамимтим утичемо и надруге радмила грујић 36 3/2015 многодетне хришћанске породице отац жељко водио је приватно предузеће које се бавило производњом адитива, ви- тамина и додатака храни, са њим сам и ја радио, али у саобраћајном удесу 2002 тра- гично је погинуо и ја сам преузео посао, а мајка мира радила је у ’галеници’“ еката- рина: „мој отац бранко савкић, родом је из мачве, као војно лице био је запослен у бихаћу, где сам и ја рођена, а моја мај- ка мирјана, по професији стоматолог, је из босанског грахова (село пећи) кад сам имала 10 година прешли смо у београд имам само старију сестру сању (крштено анастасија), која је доктор историје умет- ности, она живи и ради у мексику иван и ја ишли смо у исти разред земунске гим- назије и тада се у нама родила љубав за многодетство благодаримо богу, то су ње- гови дарови“ вера је чудесна сила која мења и васпи- тава човека колико су ваши родитељи били побожни? је ли било свештеника у вашој породици или је на вас утицао не- ко други, или неки необичан догађај, нека невоља? иван: „не бисмо рекли да нас је нево- ља подстакла да кренемо у цркву, али јесте нека потрага за правом истином и живо- том крштен сам у 16 години био је то неки посебан призив јер ми отац није био крштен, само мајка као и сви млади, жи- вео сам само световно, али, на срећу, нису ни бројне секте могле да ме увуку у своје редове мој добар друг из основне школе, небојша стојсављевић, највише је утицао на мене, постао ми кум на крштењу, па је после венчао и нас двоје, и деци кумовао, а 2013 на празник св петке замонашен је у манастиру фенек као монах николај мо- јим крштењем мој отац је био толико за- дивљен да се и он крстио следеће недеље и од тада је почео да слави крсну славу није било свештеника у нашој породици и на- ши родитељи, који су одгајани у комуни- стичком периоду, нису били побожни, али мај / јун 2015 37 наш литургијски живот је утицао на њих да и они полако крену у цркву заиста је вера чудесна сила која је утицала да гради- мо себе, да се преображавамо, да почиње- мо да се занимамо за разне рукотворине, вез, иконопис, црквено појање и уметност – да на неки начин стичемо нове профе- сије/таланте и трудимо се да их умножа- вамо иконопис и вез спадају у рукодеље које доприносе духовном смирењу, јер уз молитву стварају „мир у мојој души, мир у целом свету“, по стиховима оне црквене песме о св василију острошком многи не знају, а сигурно се питају, ко је написао ту предивну богонадахнуту песму „василије свети, поносе монаха“ аутор је игуман острошки и дугогоди- шњи чувар моштију св василија - геор- гије мирковић, родом из горње полаче (книнска крајина), замонашен на дан св василија великог 1954 на цетињу, а упокојио се 1992 у манастиру тврдош на дан св цара константина и царице јеле- не песму је написао у време када кому- нистички терор није заобишао ни остро- шке висове ето, нешто смо и научили! екатарина: „прво се крстила моја се- стра у својој 21 години кад се спрема- ла на стручно усавршавање у гранаду (шпанија) и хтела је да оде крштена, па сам се након неколико месеци и ја кр- стила у својој 19 години екатарина, име на крштењу, изабрала ми је кума слобо- данка нинковић, моја школска другари- ца, које се и мени веома допало, и волим кад ме тако зову само је мој отац био крштен, а моју мајку су крштења њених унучића приволела да се и она крсти у својој 57 години ни у мојој породици није било драматичних ситуација, али је заиста очигледно да је свачији призив чудо божије“ примате ли помоћ од државе (дечи- ји додаци и друго), од школе (уџбе- ници, ужина), од цркве, од родитеља? 38 3/2015 многодетне хришћанске породице можете ли редовно плаћати комунал- не дажбине? иван: „од прошле године смо кори- сници дечјег додатка за четворо деце у износу од 10000 динара помажу нам родитељи колико су у могућности, ма- настир фенек и верско добротворно старатељство кроз новчану помоћ, на- мирнице, школски прибор и сл имамо проблем са комуналним дажбинама у смислу да не постижемо редовно да их плаћамо, иако се трудимо, јер су рачу- ни веома велики од школе не добијамо никакве попусте за уџбенике, иако ћемо од септембра имати три школарца кон- курисали смо за пројекат ’бесплатних уџбеника’ при министарству просве- те према чијој калкулацији смо упали у другу категорију суфинансирања, што значи да за троје деце треба да платимо уџбенике 21000 динара“ како други људи гледају на вашу много- детну „мисију“? које су лепе стране много- детства, а има ли и лоших? „некима смо антипатични кад кажемо колико имамо деце, на лицу им прочи- тамо помисао да нисмо нормални али постоји и друго, добро окружење, које проналазимо у манастиру фенек, где има доста многодетних породица, и ту се осе- ћамо веома пријатно нема лоших стра- на многодетства, само је више искушења са којима морамо да се носимо можда наша деца имају више проблема него ми јер се дешава да им се друга деца ругају, називају погрдним именима у пракси је присутна дискриминација при запошља- вању – како жене, тако и при запошљава- њу мужа, јер се сматра да од превеликих обавеза око деце неће моћи да изнесу све задатке на послу очигледан пример су откази који сачекају моју супругу по ис- теку породиљског одсуства“ да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? шта је најважније у хришћанском животу? да ли сматрате да ћете се спасити рађањем? „пут до праве вере је испуњавање бо- жијег закона, живети са богом и по богу, али да имамо и љубави према ближњима, јер кроз веру и љубав поправљамо себе, а самим тим утичемо и на друге имао сам 22 године кад смо се венчали у цркви св тројице у земуну, 4 маја 2003 године али постепено смо постајали црквени одлазили смо и у многе манастире траже- мај / јун 2015 39 ћи духовно руководство мој кум небој- ша препоручио ми је књиге св владике николаја, поклонио ми је свето писмо, почео сам редовно да га читам и да одла- зим на богослужења, и укључио сам се у црквени хор – „хор свих светих“, који је на смотрама хорова у земљи и иностран- ству освајао награде певао сам све док нам се родило друго дете, када је постало мало незгодно, ја на галерији, а моја поро- дица доле у међувремену смо чули да су у манастир фенек прешли монаси из де- чана и сопоћана, архимандрит макарије и ђакон марко, па смо од 2007 почели ре- довно да одлазимо тамо, где смо упознали многе многодетне породице трудимо се да будемо права хришћанска породица од свих важних ствари у хришћанском животу најважнија је редовно одлажење на литургију не гледам на рађање као на моје спасење, јер сматрам да није само битно родити децу већ се и бавити њима, васпитавати их и бринути се о њиховом спасењу у браку је потребно непрестано праштање, љубав, заједничка вера и мо- литва наш духовник, отац макарије (ри- стић), игуман манастира фенек, је увек уз нас и кад плачемо и кад се радујемо сматрамо да је неопходно да супружни- ци имају истог духовника јер су њихови брачни проблеми увек заједнички и треба да се реше на једном месту, испред истог ’судије’” зашто је манастир фенек толико при- влачан многодетним породицама? „фенек је наш живот живимо од ли- тургије до литургије, а током недеље до- лазимо и да помогнемо кад нешто треба манастир има доста земље, производи много хране и има организовану народну кухињу наш жељко је од своје 5-године чтец (још увек не чита апостол, али учи од старијих чтечева) и наш кум, монах николај, је тамо тамо се осећамо као јед- на велика породица међу многим много- детним породицама све више људи тамо долази након литургије, следе агапе у ко- јима сви учествујемо наша деца наступају са припремљеним програмом, којим руко- води игуман макарије; он даје деци заду- жења да за наредну недељу науче духовне и старе народне песме и рецитације, и ти- ме скреће пажњу родитељима да се више 40 3/2015 многодетне хришћанске породице баве децом ту се деца ослобађају страхова и срамежљивости и подстичу на умножа- вање таланата: певају, свирају на гитари, виолини, малишани рецитују одрасли постављају игуману духовна питања, он је свима духовник, дружимо се деца се играју у дворишту велику духовну подр- шку ту добијамо, сви се тамо осећамо као род рођени размењујемо гардеробу за де- цу, саветујемо се и посећујемо се, најче- шће за славе увек смо ту једни за друге, и када нам је тешко и када се радујемо ма- настир је место молитве, али и наше радно место манастир има преко 20 лековитих производа, а ја сам задужен за чај од глога, који је одличан за јачање срчаног мишића и регулисање крвног притиска“ екатарина: ја се бавим везом највише урадим у трудноћи, кад су деца у школи а мали у вртићу везем пешкире, хаљинице и кошуљице за крштење, столњаке, јастучни- це, разне играчкице: делфине, лоптице, тор- бице за мобилни телефон све то се прода у манастиру фенек наши људи који имају родбину у иностранству воле то да купе и тамо понесу имамо и нашу страницу на фејсбуку, а ускоро ће бити готов и наш сајт у фенеку има пуно беба и деце, мислим да то није уобичајено по другим манастири- ма, па човек добије жељу да му се породица стално повећава то је милина видети, сви се причешћују, деца већ од 2 године сама иду на причешће право рајско насеље“ какав је то осећај кад се роди нови мали човек? „најлепши осећај и нема разлике, прво или четврто, пето, увек је предиван осећај нема радоснијег догађаја, он превазилази све друге радости, просто се осећа да је то дело и благодат божија као да смо добили велики дар од бога и деца се много радују новој беби“ иван: „мислим да млади треба да сту- пају у брак млађи, касније стекну неке на- вике које их спутавају, и више калкулишу“ да ли су о вама писале новине или сте го- стовали на радију и телевизији? како вам се допада часопис православни мисионар? „у марту 2015 смо гостовали на ради- ју слово љубве у емисији „будимо људи“ часопис православни мисионар нам се до- пада и читамо га годинама, нарочито ру- мај / јун 2015 41 брику о многодетним породицама, и ни- смо се ни надали да ћемо једног дана и ми постати део ње“ какво хришћанско васпитање треба да пружите својој деци? некад су мајке васпитавале своје ћерке да буду мајке, а данас да буду принцезе; а синове да буду домаћини, а данас да се што мање му- че данас ћерке неће да личе на мајке, а синови неће да личе на очеве некад је цело село позитивно утицало на васпи- тање омладине, а данас у великим гра- довима ни комшије се не познају тре- нутно је на усвајању закон о васпитању који забрањује физичко кажњавање де- це психотерапеут др зоран миливоје- вић говори о последицама најављеног усвајања тог закона у србији њиме би се суштински пореметио развој деце: породица и родитељи губе ауторитет, а држава би тиме наметнула правни мо- дел који би омогућио бројне злоупотре- бе, уцене, отуђење деце „мора да се зна поредак: глава поро- дице, да поверење међу супружницима јача, да деца имају поверења у родитеље, да указујемо једни другима на погрешке и стално разговарамо са децом о њихо- вим потребама и проблемима ми, роди- тељи, осећамо последице таквог ’принц’ и ’принцеза’ васпитања, те се трудимо да наша деца не буду тако ’одузета’ од сва- кодневног живота, да им сваки рад може бити користан, да уједно могу бити до- бри ђаци, а и велика помоћ у кући сма- трамо да им ти ситни кућни послови мо- гу бити корисни и за душевно здравље, јер када осете неку одговорност они се осећају задовољније и испуњеније ка- да се фарба ограда или коси трава, ми и разговарамо, дружимо се, то постане и нека врста игре, па након тога и деца боље уче увек их саветујемо да док раде неке послове, да их раде уз молитву као хришћани, држимо се мудрог соломо- на: удри дете прутом, нећеш га убити, а душу ћеш му од пакла спасити, и на- родне пословице: ’батина је из раја иза- шла’, али у смислу да је из раја изашла зато што јој тамо није место, а овде има одличну примену примена ’прута’ је мо- гућа само у једном кратком периоду жи- вота, од друге до пете-шесте године, и то треба искористити јер је после касно за хришћанско васпитање је битан живот у цркви, литургија, али и ту треба бити ја- ко пажљив да се деци вера усади за цео живот, а не да у пубертетском периоду изађу из цркве дете треба да осећа и зна своју улогу у цркви“ 42 3/2015 многодетне хришћанске породице које школе деца уче, како уче? у чему су посебно талентована? да ли се баве додат- ним активностима, спортом, уметношћу? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? у свету, па и код нас, регистрован је нови облик зависно- сти од интернета и друштвених мрежа код деце се појављује рано и неосетно, али често до те мере да је неопходно лечење „хвала богу, наша деца су веома тален- тована и добро уче тренутно је двоје у основној школи, а од септембра и треће жељко завршава пети разред, одличан је ђак са свим петицама има интересовање ка више предмета и учествовао је на више такмичења: из математике, српског језика и историје, и освојио прво место на оп- штинском такмичењу из историје и треће место из математике а у музичкој школи „коста манојловић“ је четврти разред, и свира класичну гитару успешно је насту- пао на јавним часовима које школа орга- низује, као и на „коларцу“ тренира ко- шарку у клубу „младост“ има склоности и ка цртању, највише воли пастеле и ин- тересује га цртање стрипова љубитељ је књиге и освојио је неколико ’читалачких значки’, на такмичењима која организује библиотека града београда урош је тре- ћи разред основне и први разред музичке школе – одсек клавир као одличан ђак, недавно је освојио трећу награду из мате- матике, а у музичкој школи прву награду на такмичењу из клавира изразито је та- лентован за сликарство, посебно за рад са темпером, и воли са татом да иде у његов атеље своје слике продаје и тако зарађује џепарац и он тренира кошарку јелена је тренутно предшколац, као и сви воли да црта михаило иде у вртић воли кућне ’мајсторије’, увек је ту када се нешто по- правља, кречи и слично што се тиче вир- туелне стварности, имају веома ограничен приступ игрице на компјутеру не игра- ју, интернет користе за слушање музике, проналажење информација потребних за школу, нота за њихове инструменте, теле- визију гледају минимално и то под нашом контролом“ да ли сте приметили да су се у продав- ницама појавиле играчке за децу: тетова „мора да се зна поредак: глава породице, да поверење међу супружницима јача, да деца имају поверења у родитеље, да указујемо једни другима на погрешке и стално разговарамо са децом о њиховим потребама и проблемима“ мај / јун 2015 43 же-налепнице за дечаке и девојчице? то значи да „умне“ главе овога света децу подстичу да се од малих ногу тетови- рају, а има мишљења да је то само пси- холошка припрема за примање микро- чипа као облика друштвене контроле безазленој деци подмећу зло, а многи родитељи на то не обраћају пажњу ка- кав и колики значај, по вашем мишље- њу, има веронаука у школама за духовно усмерење деце? „наша деца не лепе налепнице по те- лу, а када дође време за ту тему надамо се да ћемо се изборити на најбољи могу- ћи начин иду на часове веронауке, али пошто од свог рођења живе литургијски велико знање о вери носе из куће“ мора ли хришћанска породица, на првом месту, да буде молитвена? како функционише ваша домаћа црква? „наравно да је заједничка молитва увек присутна у нашем дому, и пре је- ла и пре сваког рада, и молитве благо- дарења које сматрамо најбитнијим ни- је битно да је молитва дугачка него да је заједничка и да сваки члан има неку улогу сматрамо да молитва није мо- нолог него дијалог са живим христом недавно смо купили одличну књигу за децу „из ја града у ти град “, коју препо- ручујемо и одраслима, као и књиге св николаја српског, дела св аве јустина, св силуана атонског, беседе учитеља цркве св јована златоуста и др слаже- мо се са о рафаилом, великим духовни- ком из подмаина, да је св николај срп- ски неопходан за духовно васпитање хришћана и да је грех не читати његове књиге деца од седме године редовно посте све постове, као и среду и петак жена пости по благослову и у трудноћи деца се радују читању духовних књига за децу, житија светих прилагођених де- ци, дечјег часописа „светосавско звон- це“, а посебно кад им ми читамо пред спавање“ да ли за вашу породицу постоје лето- вања и зимовања и како то остварујете? посебно, поклоничка путовања? „раније смо били више у прилици да себи приуштимо поклоничка путова- ња у србији, посебно нам је драго пу- товање у манастир сопоћани обишли смо још и све манастире фрушке го- ре, студенцу, жичу, ђурђеве ступове, црну реку, градац, раваницу, манаси- ју, љубостињу први ауто смо купили кад смо добили треће дете, али сада нам је потребан већи ауто сматрамо да су обиласци светиња веома значајни, и во- 44 3/2015 многодетне хришћанске породице лели бисмо да опет будемо у прилици да сву децу упознамо са великим светиња- ма, јер се на тај начин утврђују у вери и упознају са историјом даће бог“ да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? имате ли свој став о вантелесној оплодњи? екатарина: „од пет порођаја, имала сам четири природна и један царски рез (четврти) тај четврти порођај сам теже поднела, и тада сам стекла мали страх какав ће бити пети, али, хвала богу, про- шао је одлично мислим да је природно да се свака жена плаши порођаја, али и да нађе начина да се смири ја са моли- твом идем на порођај чак нисам желе- ла ни епидурал, који сада нуде свакој породиљи, јер то је природан бол и не оставља последице, а од епидурала мно- ге породиље имају касније проблема с обзиром да су сва деца природно зачета, не могу да говорим о вантелесној оплод- њи и како се супружници осећају када не може да дође до зачећа мој став би био као и став цркве“ иван: „било је случајева бездетних супружника којима су лекари рекли да не могу имати децу, али литургијским животом и са благословом о макарија после пет година добили су дете“ архимандрит рафаил карелин поуча- ва: ако родитељи поверују у реч божју, имаће сталну помоћ, и то помоћ која се граничи са чудом, јер што се више буду уздали у промисао божији, то ће се он више о њима бринути „тачно је да се треба препустити богу и у више наврата смо се у то уверили: у недостатку финансија добијемо новчану помоћ и то тачно у износу који нам је недостајао, гардеробу или обућу за де- цу наше је да се побринемо о васпита- њу деце на првом месту, а остало треба препустити богу са пуним поверењем“ бог воли храбре, а људи би за вас ре- кли да сте лудо храбри али само бог зна да то није ваша лудост него непо- колебива вера имате ли вашу поруку охрабрења породицама које избегава- ју многодетство? „имамо поруку: ’рађајте децу!‘ ми смо задовољни оним што имамо нај- важније: пријатеље истомишљенике, своју духовну оазу к
Свеска: 343 | Блажени чисти срцем
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Серафим (Миљковић), духовник манастира Благовештења Рудничког фото: Саша Живановић Фотографија на другој страни корице: Епископ полошко-кумановски Јоаким (Јовчевски) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Млади испред нововарошке Цркве Свете Тројице фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Куцајте и отвориће вам се“ (Мт 7, 7) фото: Маријана Петровић СВЕСКА 343, МАЈ / ЈУН 2015 Рeч уредника Престо Небеског Цара 2 Светачник Поштовање светих 4 Духовне поуке Свети Теофан Затворник Разблаживање срца 6 Материк Света Олга 8 Старечник Искуствене поуке старца Јефрема Филотејског 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 125 псалам 12 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (III) 16 Тема броја Чисти срцем 21 Блаженство 25 Метафизичка снага Христових речи 27 Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети 30 Чисто срце 32 Како против метафизичке студени? 34 Многодетне хришћанске породице Породица Грбић 36 Идите и научите све народе Последњи свештеник Пекиншке мисије 46 Светли ликови историје СПЦ Јов Скадарски и блажена краљица Јелена 50 Из новије историје Цркве Манастир Спасо-преображења у совјетско време 54 Хришћанска етика Треба ли хришћанин да учествује у јавним забавама? 57 Сведочанства Оздрављење тешко болесног дечака кроз Божију милост 63 стране МАЈ/ЈУН 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени чисти срцем мај / јун 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Прет
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Серафим (Миљковић), духовник манастира Благовештења Рудничког фото: Саша Живановић Фотографија на другој страни корице: Епископ полошко-кумановски Јоаким (Јовчевски) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Млади испред нововарошке Цркве Свете Тројице фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Куцајте и отвориће вам се“ (Мт 7, 7) фото: Маријана Петровић СВЕСКА 343, МАЈ / ЈУН 2015 Рeч уредника Престо Небеског Цара 2 Светачник Поштовање светих 4 Духовне поуке Свети Теофан Затворник Разблаживање срца 6 Материк Света Олга 8 Старечник Искуствене поуке старца Јефрема Филотејског 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 125 псалам 12 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (III) 16 Тема броја Чисти срцем 21 Блаженство 25 Метафизичка снага Христових речи 27 Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети 30 Чисто срце 32 Како против метафизичке студени? 34 Многодетне хришћанске породице Породица Грбић 36 Идите и научите све народе Последњи свештеник Пекиншке мисије 46 Светли ликови историје СПЦ Јов Скадарски и блажена краљица Јелена 50 Из новије историје Цркве Манастир Спасо-преображења у совјетско време 54 Хришћанска етика Треба ли хришћанин да учествује у јавним забавама? 57 Сведочанства Оздрављење тешко болесног дечака кроз Божију милост 63 стране МАЈ/ЈУН 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени чисти срцем мај / јун 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Прет
Одреднице:
1. 82783 / ...емоција стало у ових неколико речи без трага плиткости и б АНАЛИЗ? ације у току овогодишњег васкршњег по- ста, сетио сам се ових речи на јутарњој служби среде цветне седмице, у првој ...
1. 82783 / ...емоција стало у ових неколико речи без трага плиткости и б АНАЛИЗ? ације у току овогодишњег васкршњег по- ста, сетио сам се ових речи на јутарњој служби среде цветне седмице, у првој ...
26
Свеска: 344 | Појте Богу нашем
...саосећајности стоји – безосећајност истан- чаномАНАЛИЗ?📌 ом чове-
ковог начина постојања,
свети оци су дошли до
закључка да безосећајност према бли-
жњима има корен у безо
...саосећајности стоји – безосећајност истан- чаном
МЕТА инфо: Р:21296 К:159828 Д:88
| Свеска 344 |
Свеска: 344 | Појте Богу нашем
... овај израз који упућу- је на саосећајност и састрадавање се чује са разних страна хришћанско предање за њега зна вековима оно га живи у искуству љу- бав према богу упућује на љубав према човеку онај који то не сведочи лажно се представља као хришћанин као супрот- ност саосећајности стоји – безосећајност истан- чаном анализом чове- ковог начина постојања, свети оци су дошли до закључка да безосећајност према бли- жњима има корен у безосећајности према сопственом спасењу овде ћемо из поука светог игњатија брјанчани- нова сабраних у енциклопедији право- славног духовног живота издвојити ми- сли о безосећајности на самом почетку свети игњатије пише мисао многих: „шта је грех? ми за тако нешто нисмо ни чули?“ колико је ова мисао савремена сведочи и иску- ство нас свештеника почевши од само- оправдавања многих за сопствени недо- лазак на литургију због тога што су сада тамо „највећи грешници из претходних времена“, ова мисао се јавља и као про- блем при светој тајни исповести многи долазе да се исповеде не- свесни сопствене грехов- ности ово је последица духовне безосећајности могло би се рећи да је то мртвило духа у човеку ко- ји мисли да живи нажа- лост, многи живе лажним животом то је трагедија постојања радост, као и туга, се доживљава на неа- утентичан начин због то- га и једно и друго оставља- ју празнину за собом све више је прослава и весеља, а све мање за- иста радосних људи на сахранама се ви- ђа мало тужних на хришћански начин све ово су корени депресивности њој подлежу успешни и неуспешни, богати и сиромашни, школовани и нешколовани, стари и млади заједничко свима је јед- но: безосећајност за сопствено спасење свети игњатије пита: „зашто из нас као о проблему безосећајности љубав према богу упућује на љубав према човеку онај који то не сведочи лажно се представља као хришћанин презвитер александар р јевтић из старечника „када су авву сисоја питали зашто се плаши смрти, одговорио је да није стигао да се покаје када су му рекли да се он нема ради чега кајати јер је велики подвижник, од- говорио је да није ни по- чео са покајањем“ 4 4/2015 духовне поуке из извора лију празнословље, смех, осу- ђивање ближњих и подсмеси? зашто, не оптерећујући се, многе сате проводимо у најиспразнијем увесељавању, и не може- мо да се заситимо па се трудимо да јед- но сујетно занимање заменимо другим, ни најкраће време нећемо да посветимо разматрању својих сагрешења и плакању због њих?“ одмах следи и одговор: „зато што смо стекли склоност за грех, за све сујетно, за све што уводи грех у човека и чиме се храни грех у човеку; зато што смо изгубили склоност за сва занимања која у човека уводе и у њему умножа- вају и чувају богољубљене добродете- љи“ светитељ додаје да томе доприносе и дејства демонских сила на која човек пристаје о степену истинитости и са- времености ових речи нема потребе ни просуђивати оно што је посебно драгоцено је уви- ђање феномена који се тиче „нагонске радости“ ова радост није молитвена, већ задовољство тренутним стањем у ко- ме се налазимо с обзиром да се у таквим ситуацијама зависи од многих околно- сти, јасно је о каквој је самообмани реч њен узрок је умишљеност, коју свети игњатије назива: „повређеност духовног ока“ она изазива, по светитељевим ре- чима, „смрт ума пре смрти тела“ да би се избегло ово стање потреб- но је лечити се почети са молитвом богу да нам отвори очи за спознање наших сагрешења заплакати се над њима и темељити свој живот у по- кајању тада ће нам постати јасно да светитељи нису били лицемерни ка- да су за себе говорили да су највећи грешници ипак, они су увек, по ре- чима светог теофана затворника: „ постављали грех пред себе и гледали преко њега“ такав је став самоспо- знаје греховности, али и покајања и поверења у човекољупца бога аутор је парох при цркви светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу св игњатије брјанчанинов и св теофан затворник, новије руске иконе (фото: pravoslavieru) јул / август 2015 5 у диптиху светих наше православне цркве препознајемо најразличитије мученике свих друштвених сталежа и свих животних доба, који су животе своје дали за љубав христову међу њи- ма посебно место заузима једна храбра мајка са својим трогодишњим дететом светих славних и преславних мучени- ка кирика и јулите сећамо се 28/15 јула њихова чиста и племенита крв проливе- на је ради исуса христа и његовог спа- соносног учења победоносни мученици и храбри так- мичари вере, кирик и јулита, живели су у iv веку после христа у иконији, у малој азији славна мученица христова јулита била је племенитог рода, а њени родитељи су се истицали својом побо- жношћу и многим врлинама зато је и одгојена на узорима хри- шћанске вере и истицала се својим мо- ралом, скромношћу и борбеним духом када је јулита одрасла приступила је брачној заједници уз благослов цркве и жеље својих побожних и честитих родитеља у браку је добила предивног дечака, кирика, и тако је њена срећа употпуњена радост је, међутим, заменила туга, а срећу бол, јер јој се муж тешко разболео и за кратко време напустио земаљски живот и отишао у вечност тако је јулита још у младости понела крст удовиштва али снагу је црпела из васкрслог христа и њена вера је јачала и снажила све више, упркос томе што се суочавала са тешко- ћама, тугом, препрекама и изазовима усмерила је наде на своје једино дете и обасјавала га неугасивим пламеном љу- бави христове одбацила је идеју о дру- гом браку и одлучила да се у потпуности преда господу и одгајању свог детета непрестано се молила небеском оцу, ре- довно је проучавала свето писмо, актив- но је учествовала у тајинственом животу цркве и делима показивала своју љубав ка ближњем и страдалном човеку зато је посећивала удовице и сирочиће, сирома- шне и болесне и несебично нудила своје услуге желела је све људе да доведе до истине јеванђеља христовог и да их ду- ховно утврди, док је њена ватрена жудња била да и њен трогодишњи син кирик поштује и прославља име господње у овој епохи, међутим, сурови цар ди- оклецијан покренуо је прогоне хришћана зверским мучењима небројена су имена мученика који су немилосрдно злоста- вљани и који су пострадали на нишану прогонитеља хришћанске вере нашла се и јулита молила се богу да је још више свети кирик и јулита усмерила је наде на своје једино дете и обасјавала га неугасивим пламеном љубави христове превод са јелинског: михаела јагер 6 4/2015 материк учврсти у вери и одлучила је да напусти свој родни крај, узевши са собом свог трогодишњег кирика и две слушкиње које је поучила хришћанској истини стигли су у селевкију у сирију, али је и тамо стање исто било опасно и многи хришћани су погубљени зато крећу у киликијски град тарс, али ни тамо није успела да избегне пажњу прогонитеља ухапшена је заједно са својим дететом и одведена пред суровог многобожач- ког игемона александра, који је покушао обећањима и ласкавим речима да је убе- ди да се одрекне христа и да се покло- ни лажним боговима јулита је, међутим, остала постојана и непоколебива пре- зриво је одбацила обећања и храбро ис- поведила веру у истинског бога узнеми- рено је ишчекивала мучење и храбрила себе непрестаном молитвом усмерила је очи ка небу и с надом гледала у вечност видевши чврсту веру и тврду вољу све- титељкину, која му отворено говораше: „никада се нећу одрећи моје вере, чак и по цену да ме посечеш, да ме бациш у пламен или да ме даш као храну звери- ма“, тиранина александра обузео је та- кав бес и гнев да је наредио да јој из загр- љаја отму малог кирика затим су узели зверски да је шибају, али славна мучени- ца христова јулита је без речи подноси- ла бичевање и црпела снагу од вође наше вере, исуса христа, који је распет за нас трогодишњи кирик је непрестано пла- као и очајнички тражио своју мајку коју су свирепо шибали игемон је тада узео у руке дете и покушао да га умири гово- рио му је да остави своју мајку и да живи ухапшена заједно са својим дететом и одведена пред суровог многобожачког игемона александра, који је покушао обећањима и ласкавим речима да је убеди да се одрекне христа и да се поклони лажним боговима, ј
... овај израз који упућу- је на саосећајност и састрадавање се чује са разних страна хришћанско предање за њега зна вековима оно га живи у искуству љу- бав према богу упућује на љубав према човеку онај који то не сведочи лажно се представља као хришћанин као супрот- ност саосећајности стоји – безосећајност истан- чаном анализом чове- ковог начина постојања, свети оци су дошли до закључка да безосећајност према бли- жњима има корен у безосећајности према сопственом спасењу овде ћемо из поука светог игњатија брјанчани- нова сабраних у енциклопедији право- славног духовног живота издвојити ми- сли о безосећајности на самом почетку свети игњатије пише мисао многих: „шта је грех? ми за тако нешто нисмо ни чули?“ колико је ова мисао савремена сведочи и иску- ство нас свештеника почевши од само- оправдавања многих за сопствени недо- лазак на литургију због тога што су сада тамо „највећи грешници из претходних времена“, ова мисао се јавља и као про- блем при светој тајни исповести многи долазе да се исповеде не- свесни сопствене грехов- ности ово је последица духовне безосећајности могло би се рећи да је то мртвило духа у човеку ко- ји мисли да живи нажа- лост, многи живе лажним животом то је трагедија постојања радост, као и туга, се доживљава на неа- утентичан начин због то- га и једно и друго оставља- ју празнину за собом све више је прослава и весеља, а све мање за- иста радосних људи на сахранама се ви- ђа мало тужних на хришћански начин све ово су корени депресивности њој подлежу успешни и неуспешни, богати и сиромашни, школовани и нешколовани, стари и млади заједничко свима је јед- но: безосећајност за сопствено спасење свети игњатије пита: „зашто из нас као о проблему безосећајности љубав према богу упућује на љубав према човеку онај који то не сведочи лажно се представља као хришћанин презвитер александар р јевтић из старечника „када су авву сисоја питали зашто се плаши смрти, одговорио је да није стигао да се покаје када су му рекли да се он нема ради чега кајати јер је велики подвижник, од- говорио је да није ни по- чео са покајањем“ 4 4/2015 духовне поуке из извора лију празнословље, смех, осу- ђивање ближњих и подсмеси? зашто, не оптерећујући се, многе сате проводимо у најиспразнијем увесељавању, и не може- мо да се заситимо па се трудимо да јед- но сујетно занимање заменимо другим, ни најкраће време нећемо да посветимо разматрању својих сагрешења и плакању због њих?“ одмах следи и одговор: „зато што смо стекли склоност за грех, за све сујетно, за све што уводи грех у човека и чиме се храни грех у човеку; зато што смо изгубили склоност за сва занимања која у човека уводе и у њему умножа- вају и чувају богољубљене добродете- љи“ светитељ додаје да томе доприносе и дејства демонских сила на која човек пристаје о степену истинитости и са- времености ових речи нема потребе ни просуђивати оно што је посебно драгоцено је уви- ђање феномена који се тиче „нагонске радости“ ова радост није молитвена, већ задовољство тренутним стањем у ко- ме се налазимо с обзиром да се у таквим ситуацијама зависи од многих околно- сти, јасно је о каквој је самообмани реч њен узрок је умишљеност, коју свети игњатије назива: „повређеност духовног ока“ она изазива, по светитељевим ре- чима, „смрт ума пре смрти тела“ да би се избегло ово стање потреб- но је лечити се почети са молитвом богу да нам отвори очи за спознање наших сагрешења заплакати се над њима и темељити свој живот у по- кајању тада ће нам постати јасно да светитељи нису били лицемерни ка- да су за себе говорили да су највећи грешници ипак, они су увек, по ре- чима светог теофана затворника: „ постављали грех пред себе и гледали преко њега“ такав је став самоспо- знаје греховности, али и покајања и поверења у човекољупца бога аутор је парох при цркви светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу св игњатије брјанчанинов и св теофан затворник, новије руске иконе (фото: pravoslavieru) јул / август 2015 5 у диптиху светих наше православне цркве препознајемо најразличитије мученике свих друштвених сталежа и свих животних доба, који су животе своје дали за љубав христову међу њи- ма посебно место заузима једна храбра мајка са својим трогодишњим дететом светих славних и преславних мучени- ка кирика и јулите сећамо се 28/15 јула њихова чиста и племенита крв проливе- на је ради исуса христа и његовог спа- соносног учења победоносни мученици и храбри так- мичари вере, кирик и јулита, живели су у iv веку после христа у иконији, у малој азији славна мученица христова јулита била је племенитог рода, а њени родитељи су се истицали својом побо- жношћу и многим врлинама зато је и одгојена на узорима хри- шћанске вере и истицала се својим мо- ралом, скромношћу и борбеним духом када је јулита одрасла приступила је брачној заједници уз благослов цркве и жеље својих побожних и честитих родитеља у браку је добила предивног дечака, кирика, и тако је њена срећа употпуњена радост је, међутим, заменила туга, а срећу бол, јер јој се муж тешко разболео и за кратко време напустио земаљски живот и отишао у вечност тако је јулита још у младости понела крст удовиштва али снагу је црпела из васкрслог христа и њена вера је јачала и снажила све више, упркос томе што се суочавала са тешко- ћама, тугом, препрекама и изазовима усмерила је наде на своје једино дете и обасјавала га неугасивим пламеном љу- бави христове одбацила је идеју о дру- гом браку и одлучила да се у потпуности преда господу и одгајању свог детета непрестано се молила небеском оцу, ре- довно је проучавала свето писмо, актив- но је учествовала у тајинственом животу цркве и делима показивала своју љубав ка ближњем и страдалном човеку зато је посећивала удовице и сирочиће, сирома- шне и болесне и несебично нудила своје услуге желела је све људе да доведе до истине јеванђеља христовог и да их ду- ховно утврди, док је њена ватрена жудња била да и њен трогодишњи син кирик поштује и прославља име господње у овој епохи, међутим, сурови цар ди- оклецијан покренуо је прогоне хришћана зверским мучењима небројена су имена мученика који су немилосрдно злоста- вљани и који су пострадали на нишану прогонитеља хришћанске вере нашла се и јулита молила се богу да је још више свети кирик и јулита усмерила је наде на своје једино дете и обасјавала га неугасивим пламеном љубави христове превод са јелинског: михаела јагер 6 4/2015 материк учврсти у вери и одлучила је да напусти свој родни крај, узевши са собом свог трогодишњег кирика и две слушкиње које је поучила хришћанској истини стигли су у селевкију у сирију, али је и тамо стање исто било опасно и многи хришћани су погубљени зато крећу у киликијски град тарс, али ни тамо није успела да избегне пажњу прогонитеља ухапшена је заједно са својим дететом и одведена пред суровог многобожач- ког игемона александра, који је покушао обећањима и ласкавим речима да је убе- ди да се одрекне христа и да се покло- ни лажним боговима јулита је, међутим, остала постојана и непоколебива пре- зриво је одбацила обећања и храбро ис- поведила веру у истинског бога узнеми- рено је ишчекивала мучење и храбрила себе непрестаном молитвом усмерила је очи ка небу и с надом гледала у вечност видевши чврсту веру и тврду вољу све- титељкину, која му отворено говораше: „никада се нећу одрећи моје вере, чак и по цену да ме посечеш, да ме бациш у пламен или да ме даш као храну звери- ма“, тиранина александра обузео је та- кав бес и гнев да је наредио да јој из загр- љаја отму малог кирика затим су узели зверски да је шибају, али славна мучени- ца христова јулита је без речи подноси- ла бичевање и црпела снагу од вође наше вере, исуса христа, који је распет за нас трогодишњи кирик је непрестано пла- као и очајнички тражио своју мајку коју су свирепо шибали игемон је тада узео у руке дете и покушао да га умири гово- рио му је да остави своју мајку и да живи ухапшена заједно са својим дететом и одведена пред суровог многобожачког игемона александра, који је покушао обећањима и ласкавим речима да је убеди да се одрекне христа и да се поклони лажним боговима, ј
Свеска: 344 | Појте Богу нашем
... Фотографија на насловној страни корице: Цар Давид (скулптура на гори Сион) фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Епископ франкфуртски Сергије (Карановић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Улазите на врата Његова са славом, у дворе Његове са хвалом“ (Пс 99, 4) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Ко ће изаћи на гору Господњу?“ (Пс 23, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 344, ЈУЛ / АВГУСТ 2015 Рeч уредника Сила Псалтира 2 Духовне поуке О проблему безосећајности 4 Материк Свети Кирик и Јулита 6 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Разматрање на 83 псалам 9 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (завршни наставак) 13 Тема броја Неисказиви уздаси 17 Место Псалтира у православном богослужењу 20 Појте Богу нашему, појте! 25 Интервју Музичким језиком казујемо оно што је неисказиво речима 28 Јефтимије Зигабен Поредак псалама 31 Химна посвећена Светом Јовану Дамаскину 35 Вишедетне хришћанске породице Породица Милуновић 38 Идите и научите све народе Неефикасна мисија 48 Хришћанска етика Правила побожног живота 51 Путописи Призрене стари, капије раствори 54 Сведочанства Света Петка притиче у помоћ 60 Поезија Песма иде Господу 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Појте Богу нашему јул / август 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
... Фотографија на насловној страни корице: Цар Давид (скулптура на гори Сион) фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Епископ франкфуртски Сергије (Карановић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Улазите на врата Његова са славом, у дворе Његове са хвалом“ (Пс 99, 4) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Ко ће изаћи на гору Господњу?“ (Пс 23, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 344, ЈУЛ / АВГУСТ 2015 Рeч уредника Сила Псалтира 2 Духовне поуке О проблему безосећајности 4 Материк Свети Кирик и Јулита 6 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Разматрање на 83 псалам 9 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (завршни наставак) 13 Тема броја Неисказиви уздаси 17 Место Псалтира у православном богослужењу 20 Појте Богу нашему, појте! 25 Интервју Музичким језиком казујемо оно што је неисказиво речима 28 Јефтимије Зигабен Поредак псалама 31 Химна посвећена Светом Јовану Дамаскину 35 Вишедетне хришћанске породице Породица Милуновић 38 Идите и научите све народе Неефикасна мисија 48 Хришћанска етика Правила побожног живота 51 Путописи Призрене стари, капије раствори 54 Сведочанства Света Петка притиче у помоћ 60 Поезија Песма иде Господу 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Појте Богу нашему јул / август 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
Одреднице:
1. 14789 / ...there is no god, with the same conviction as jung knows there is one) не можемо овде улазити у АНАЛИЗ? у да ли је докинс желео да мало духовито негира јунгов став о религији јунг је психолог ко- ји је људско религиозн...
1. 14789 / ...there is no god, with the same conviction as jung knows there is one) не можемо овде улазити у АНАЛИЗ? у да ли је докинс желео да мало духовито негира јунгов став о религији јунг је психолог ко- ји је људско религиозн...
27
Свеска: 345 | Црква у болничким установама
...разумети и да ћемо га обухва- тити унутар природног“АНАЛИЗ?📌 ирај-
мо наведене натуралистичке ставове
професора докинса
“људске мисли и емоције појављују
се из јако комплексних инт
...разумети и да ћемо га обухва- тити унутар природног“
МЕТА инфо: Р:18776 К:144882 Д:80
| Свеска 345 |
Свеска: 345 | Црква у болничким установама
... опи- тљивог универзума, не постоји душа која надживљује тело и не постоје чуда – осим у смислу природних појава које још нисмо разумели ако постоји не- што што се појављује изван природног света као оног који је тренутно непот- пуно схваћен, ми се надамо да ћемо га коначно разумети и да ћемо га обухва- тити унутар природног“ анализирај- мо наведене натуралистичке ставове професора докинса “људске мисли и емоције појављују се из јако комплексних интеракција физичких ентитета унутар мозга” ово је, наравно, тачно иза свих животних енергија човека стоје ком- плексни физички и хемијски проце- си, унутар његовог тела али, да ли то значи да се, у онтолошком смислу, све своди на биохемију? ако је натурали- зам у праву, постоји само биохемија, а оно што се из ње појављује – људске мисли и емоције, нису ништа друго не- го наша субјективна перцепција која би се могла назвати и илузијом и оне јесу само субјективна илузија уколи- ко приступ стварности редукујемо на фундаменталне науке – физику и хе- мију међутим, питање које се поста- вља – да ли треба стварност свести на физичке и хемијске законитости и ин- теракције? не улазимо ли тако у једну апсурдну ситуацију? јер, ако је ствар- ност искључиво сводљива на физич- ко-хемијске интеракције, онда је у ње- ној основи нужност ако је тако, како је онда могуће искуство мисли и иску- ство слободе? биће што бити мора че- му онда и труд професора докинса да религиозни читаоци постану атеисти, ако је стварност искључиво физичко- хемијски објашњива? онда је и наше мишљење, као верника или атеиста, 12 5/2015 у дијалогу са атеизмом детерминисано нужношћу – физич- ко-хемијским интеракцијама у нашем мозгу слобода, свесност, рационал- ност све је то онда само илузија и било каква промена мишљења је немогућа, ван одређења које нужно диктира- ју физичко-хемијски процеси у нама дакле, став „верујем да бог постоји“ или „не верујем да бог постоји“ јесте у основи производ комплексних фи- зичких и хемијских интерконекција у нашем мозгу следи – тај став је, такав какав јесте, – нужан представља про- дукт нужне физичко-хемијске датости нашег сопства тако, атеистички активизам са сво- јом натуралистичком философијом ускаче сам себи у стомак са једне стра- не редукује стварност, у онтолошком равни, на физичко-хемијске процесе, који су сами по себи детерминисани и нужни са друге стране пак наступа као да се стварност ипак не исцрпљу- је у „натурализму“, те да је она слоје- вита и да извесни онтолошки статус имају феномени попут мишљења, ра- ционалности и слободе и у томе је управо највећа слабост натуралистич- ке философије уколико је доследна и конзистентна, натуралистичка фи- лософија остаје нема и слепа да обја- сни саму природу, по којој носи име редукционизам на хемијско-физичку стварност не може да говори о појмо- вима какви су мишљење, рационал- ност, слобода, љубав, лепота, јер су ти појмови изван таквог редукованог ви- докруга ни хемија ни физика не зна- ју и не могу знати за лепо или слобод- но такви и слични појмови напросто трансцендирају хемију и физику као науке ипак, ти појмови су ту ми их опитујемо као природне, као неизо- ставни део наше стварности и сами заступници натурализма, попут ри- чарда докинса, својом неконзистент- ношћу у заступању истог, сведоче да је стварност ипак слојевита да љубав, слобода и читава „лепеза појава која људском животу даје вредност“ нису само илузорни феномени, већ да има- ју извесни онтолошки статус који се не може редуковати само на физичко- хемијске „интерконекције физичких ентитета“ свакако да те појаве имају своју биохемијску и физичку димен- зију, али се не могу свести само на њу да бисмо ту слојевиту стварност уочи- ли, нужно је да изађемо из редукци- онизма који заступа натурализам у супротном, љубав, слобода и „лепеза појава која људском животу даје вред- ност“ не постоје у том случају сваки пут када „волимо“, једино исправно би било рећи – имам повишен ниво до- памина и норепинефрина у мозгу то је једино доказиво, дакле, то је једи- но стварно ипак, са овим се ни про- фесор докинс не би сложио биће да је стварност нашег универзума ипак слојевита да су физичко-хемијске ин- терконекције физичких ентитета један и веома важан слој те стварности, али никако једини (наставак у следећем броју) аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији највећа слабост натуралистичке философије је у томе што остаје нема и слепа да објасни саму природу по којој носи име септембар / октобар 2015 13 14 3/2015 тема броја: црква у болничким установама христос сведржитељ, детаљ са композиције вазнесења (средњовековни мозаик из базилике светог марка у венецији) (извор: crestinortodoxro) када читамо света јеванђеља, било она која називамо синоптичким (матеј, марко, лука) или јеван- ђеље по јовану, увиђамо извесну тен- зију код христових савременика, а вр- ло често и код следбеника по питању тога ко је тај исус? једни се диве њего- вој науци, чудима која чини док дру- ги или оспоравају или у најмању руку бивају сумњичави христовим прати- оцима и слушаоцима као да „стално“ недостаје реч, гест, дело да би били апсолутно сигурни у идентитет „нео- бичног човека“ из назарета: и јудејци га опколише и говораху му: докле ћеш мучити душе наше? ако си ти хри- стос, кажи нам отворено (јн 10, 24) и господ им никада то не даје директ- но, него на начин да од њих (па и нас данас) тражи напор, труд, подвиг да схватимо да им је он то већ саопштио епизода у којој налазимо пример та- квог христовог одговора је када св јован крститељ, слушајући у тамни- ци шта говори народ о исусу, поша- ље двојицу својих ученика да испитају исуса: а јован, чувши у тамници дје- ла христова, посла двојицу од ученика својих и рече му: јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо? а исус одговарајући рече им: идите и јавите јовану ово што чујете и видите: сли- јепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и си- ромашнима се проповиједа јеванђеље (мт 11, 2–5) христов одговор није ди- ректан али он погађа ону нит која у себи носи испуњење пророчких списа старог завета наиме, христос се по- зива на пророка исаију гл 35, 5 и гл 61, 1: тада ће се отворити очи слепи- ма, и уши глувима отвориће се тада ће хроми скакати као јелен, и језик немог певаће и дух је господа бога на мени, јер ме господ помаза да јављам добре гласове кроткима, посла ме да завијем рањене у срцу, да огласим заробљенима слободу и сужњима да ће им се отво- рити тамница разлог зашто то го- спод чини јесте двојак најпре, о њему говоре пророци, и он наглашава да је дошао да испуни њихове речи потом, у овим речима пророка исаије на које алудира христос видимо да ослобође- ње од болести, често поремећаја који су присутни од рођења (глувонемост, слепило, хромост, инвалидитет) нису само телесне и медицинске категорије оне су на првом месту израз човеко- ве поробљености грехом, злом и смр- ћу и то не само човека као појединца не бој се, чедо, опраштају ти се гријеси твоји (мт 9, 2) владимир пекић лекар душа и тела наших тема броја јул / август 2015 15 него уопште људског рода који на се- би носи последице првородног греха и тога да је то одступање од бога учи- нило да и да су све мисли срца њиховог свагда само зле (уп пост 6, 5) оне су, уопштено говорећи, стање у коме се налази природа свега што је створено зато, следујући библијском и свето- отачком мишљењу, можемо навести да је основ свих патњи и болести код човека, па и целокупног живог све- та на земљи, грех који је адам својом непослушношћу увео у творевину та- ко ћемо врло често наћи схватање да је нечија болест последица греха било његовог било његових предака (види јн 9, 2) и то, колико год данас звучало назадно и неприхватљиво, ипак сто- ји многе телесне болести, како тврди наш академик владета јеротић, свој корен имају у људској души и душев- ним поремећајима ти поремећаји не морају бити психијатријски, него су врло често облици неурозе као своје- врсног неприхватања и отпора према стварности другим речима, нашег одбијања да прихватимо околности живота и окружења у коме живимо опет, узрок тог стања, по светоотач- кој мисли, јесте сујета, надменост или себељубље као страст из које све оста- ле произилазе у догађају исцељења одузетог у јеванђељу по матеју хри- стос каже том одузетом, видевши веру његових пријатеља који су га донели на носилима не би ли га исцелио: не бој се, чедо, опраштају ти се гријеси твоји (мт 9, 2; види све мт 9, 1–8) у овом догађају видимо да је несравњи- во важније исцељење, оздрављење од греха него од телесне болести телесна болест је овде само видиљиви знак чо- векове немоћи да се покрене ка богу поред тога, у светом писму видеће- мо и да бог допушта болести код чове- ка да би потврдио његову веру, или да би га још већма прославио као у књи- зи о јову трећи пак разлог јесте да се покаже слава божија и да од тога цео свет има користи (види 4 мојс 21, 5–9; јн 3, 14; јн 9, 3) међутим, бог свет није створио да би он био и остао позорница патње колико год она била присутна кроз целу историју, него да тај свет поста- не царство божије, да се нераскиди- во и несливено сједини у животу са својим творцем баш због тога, и због страдања и патње коју доноси грех, пророци говоре да ће доћи месија који ће нас ослободити од тога и из- вести из ропства на слободу, из смрти у живот, са земље на небо син божи- ји постаје човек, узима на себе људску природу, изједначује се са нама у све- му осим у греху или, како каже апо- стол павле: него је себе понизио узев- ши обличје слуге, постао истовјетан људима, и изгледом се нађе као човјек; унизио је себе и био послушан до смр- ти, и то до смрти на крсту (фил 2, 7–8) бог то чини јер много више него што ми то можемо појмити по- знаје и зна наше слабости и немоћи уз то, бог зна и то да сами од себе не можемо бити исцељени, ослобођени зато он презрен беше и одбачен изме- ђу људи, болник и вичан болестима, и као један од кога свак заклања лице, презрен да га низашта не узимасмо а многе телесне болести, како тврди наш академик владета јеротић, свој корен имају у људској души и душевним поремећајима 16 4/2015 он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да га бог бије и мучи али он би рањен за наше преступе, избијен за наша бе- закоња; кар беше на њему нашег мира ради, и раном његовом ми се исцели- смо (ис 53, 3–5) оваплоћење (очо- вечење, отеловљење) сина божијега, дакле, јесте снисхођење, изједнача- вање са нашом ништавношћу, нашом заслепљеношћу, мртвилом и грехом и како смо горе навели апостола па- вла, он то постаје не формално или протоколарно, него најстварније и најопопипљивије а као врхунац те наше људске немоћи и болести и пат- ње јесте његово добровољно и спасо- носно страдање на крсту којим нас искупљује и где се свака наша бол, сваки наш уздах, грех, зло уграђује у његов крст и са христом на њему све то постаје као капљица у непреглед- ном океану љубави божије ми као хришћани, као они који но- симо име христово, имајући све ово у виду дужни смо да опонашамо христа тако што ћемо онима који су болесни, који пате и страдају пружити ослонац и помоћ јер, прво, питање је у колико смо бољој ситуацији од њих, а друго, јер је то христос урадио за нас и по- стао нама и бива то за нас сваки пут када му се молимо немојмо лагати себе христу се обраћамо већма јер се осећамо ускраћеним за нешто и зато што нам треба, нарочито кад у нечему оскудевамо о болестима да не гово- римо сетимо се приче о милостивом самарјанину (лк 10, 25–37); он веро- ватно свестан свог верског и социјал- ног статуса у јеврејском друштву тога доба можда баш због тога помаже оном христос исцељује слепога, средњовековна фреска (извор: diakonimagr) тема броја јул / август 2015 17 невољнику кога су полумртвог оста- вили разбојници тако и ми, треба да будемо свесни својих немоћи и да јед- ни другима стално пружамо помоћ, нарочито у тренуцима болести и пат- ње са друге стране, у алегоријском тумачењу, тај самарјанин јесте хри- стос, непрепознат и осуђен од својих савременика, који болесника (читај свакога од нас) носи у гостионицу, по- вија ране и оставља гостионичару на старање док опет не дође гостионица овде представља цркву, а гостиони- чар епископа/свештеника или, шире, сваког хришћанина због тога и јесте природно и неопходно да при болни- цама буду капеле и свештеници који ће се у пуном смислу те речи старати за болеснике, најпре молећи се богу за њих, а онда и служећи им можда и више него да је у питању свакодневна служба јер стање болесника, нарочи- то оних терминално болесних, је не- предвидиво и брига о њима је хитна свако од њих можда већ истог дана може умрети не заборавимо, у при- чи о самарјанину, он оставља гостио- ничару два динара који представљају лик и подобије божије који је овај ду- жан да сачува код овога и да их обно- ви исто тако, не заборавимо да ће се самарјанин/христос вратити и да ће тражити да „наплати наше услуге“ аутор је предавач у дванаестој београдској гимназији митополит сурошки антоније блум (1914–2013) (извор: patriarchiaru) не заборавимо да ће се самарјанин/христос вратити и да ће тражити да „наплати наше услуге“ 18 4/2015 седите, узмите болесника за руку и кажите му мирно: радујем се што сам с тобом и заћутите, будите с њим, не подижите међу вама читав низ безначајних речи и површних емоција болест је једна од најозбиљнијих кри- за, јер она ставља човека пред читав низ ствари о којима здрав већим де- лом не размишља као прво, болест му јасно говори о томе да је он смртан ја овде не говорим о пролазној прехлади, него о томе да када се човек разболи не- што озбиљније онда се, оправдано или не, подкрада мисао: значи, ја над собом немам власт, ја не могу да спречим болест да загосподари надамном; дакле, ја не мо- гу, уколико ме она савлада до краја, избе- ћи смрт? ово је прво питање, које можда 1 ове речи владике антонија су упућене у првом реду свештеницима, али, како се нама чини, тичу се и свих оних, који долазе у болницу – прим рус издавача не мора бити овако оштро формулисано, али нешто слично се пробија у човекову свест иницијатива би у неком погледу тре- бало да долази од болесника, а не од тебе ти мораш само да будеш удубљено-ћу- тљив и отворен, да би болесник могао у сваком тренутку разговарати са тобом важније од свега и више од свега помаже (а томе је тешко научити се) способност да се седне и борави ту, у потпуном ми- ру ово подразумева две ствари: с једне стране, ово треба чинити тако да би онај о коме се бринете увидео да сте дошли на неограничено време; дакле, ви не журите и потпуно сте ту присутни а ви предо- бро знате како изгледа посета, када чо- век седа и по његовом лицу се јасно види да он има само десет минута времена, и исти једва чека да они прођу како би мо- гао рећи: „па, сада је време да кренем!“ тако се често ми обазиремо унаоколо, гледамо лево-десно, и тај човек, кога смо превод са руског: небојша ћосовић mитрополит антоније (блум) пастир код постеље болесника – умејте да ћутите тема броја јул / август 2015 19 дошли тобоже да посетимо, осећа да ми уопште нисмо с њим физички смо ту, али наше мисли се расејавају, ми разми- шљамо о предходном или следећем паци- јенту, или о нечему што је требало или се припремамо да учинимо ако ви некога посећујете, нека му буде сасвим јасно да све време којим ви располажете – нека је то и пет минута – припада њему потпуно нераздељно, и да у ово време ваше мисли не буду заузете ничим другим, те да нема на свету човека значајнијег за вас од оно- га кога сте управо срели и осим тога, умејте да ћутите нека уо- бичајена говорљивост одступи и дâ место дубоком, сабраном, пуном људске забри- нутости ћутању није се лако научити ћу- тању седите, узмите болесника за руку и кажите му мирно: радујем се што сам с тобом и заћутите, будите с њим, не по- дижите међу вама читав низ безначајних речи и површних емоција нека му ваша посета буде на радост, нека он зна да је и за вас радост да будете с њим и ви ћете открити оно што сам ја не једном откри- вао за последњих 30–40 година: у једном моменту људи постају кадри да говоре, говоре озбиљно, дубоко, изговарају оно што је вредно рећи и ви ћете открити нешто још више задивљујуће: да сте и ви сами кадри да говорите управо тако и још један моменат односа са болесни- ком (који се не тиче толико свештеника, колико све околине човека) представља обичај посећивања болесника за послед- њег овакве посете могу бити великим до- брочинством, али се могу показати и као сушта невоља врло често љубав, коју ми улажемо у своју посету болеснику, мо- гла би се изразити кудикамо боље, омо- гућивши му да пребива у миру мени се догодило да се сам се разболео и да не бих постао жртва милосрђа пријатеља, ја сам поставио на врата запис, који је мно- ге увредио; он је гласио: „ево случаја из живота светог арсенија великог једна угледна жена доспела је из цариграда у пустињу, да би га посетила, и рекла: оче, дај ми заповест, коју бих ја испуњавала читавог живота! арсеније јој је одгово- рио: ево ти заповест; и памти да си се за- ветовала да је никада не нарушиш: када чујеш да је арсеније у једном месту, а ти се одмах удаљи у друго“ ви сами знате, како могу бити опусто- шујући неки разговори, како нас могу смо- рити неки посетиоци ево чему, ја мислим, да треба да се науче и млади и стари све- штеници, ево чему треба учити лекаре, ме- дицинске сестре, рођаке: једна од ствари која може упропастити сусрет или посету болеснику је ћаскање, празнословље, који- ма се човек обично користи као заштитом од неопходности да се буде озбиљним, ис- каже своја брига, буде праведним и исти- нитим стално брбљање даје овоме велике могућности, тако да пацијент постаје све мање реалним, он је све мање у стању да изађе на крај са животом, са болешћу, са сопственим оздрављењем извор: антоний, митрополит сурожский жизнь болезнь смерть – минск: виноград, 1999 г једна од ствари која може упропастити сусрет или посету болеснику је ћаскање, празнословље, којима се човек обично користи као заштитом од неопходности да се буде озбиљним, искаже своја брига, буде праведним и истинитим 20 4/2015 хришћанство као истинита вера божија подједнако брине и за душу и за тело човеково дух свети животодавац исце- љује човека од многих недуга, а његова посета говори и о оцу и о сину дух крепи тело и душу, али и надомешћује човекове недостатке чо- век је биће које треба да се усавршава и изграђује током целог свог живота због чега и вапи за помоћи свете тројице човека ради, син божији, један од све- те тројице, се оваплоћује, облачи тело на своју божанску личност, а после ваз- несења оставља човеку цркву, невесту своју, и у њој духа светога црква спа- сова бди над човеком и када се човек разболи и падне у постељу многи, на- жалост, тек тада упознају и почињу да осећају присуство божије зато свети владика николај и каже да без невоље нема богомоље у првом светском рату један тешко оболели србин у болници, после по- ноћи, приметио је како христос иде од кревета до кревета и чита лекарске листе болесника сав устрептао једва је дочекао да господ дође и до његове постеље христове речи упућене њему биле су: живећеш он, владика живота и смрти рекао му је лично да ће прежи- вети тешку болест иако су лекари пред- виђали брз и супротан исход болест и треба схватити као божанску посету, као призив на покајање и поправљање лекари лече, али бог исцељује лекар се труди, а бог оздрављује – каже стара на- родна мудрост у поменутом великом рату, уз благо- слов и присуство епископа и свеште- ника који и у најтежим тренуцима не напушташе свој народ, извођени су сло- жени хируршки захвати на рањенима под храстовим дрветом, без анестезије, јер храст има природно анестетичко де- ловање чак је и краљ александар кара- ђорђевић одбио да иде у француску на операцију, већ је оперисан без анесте- зије што је свакако подигло морал срп- ској војсци међу побожним докторима тада се посебно истакао господин хаџи ристић велики српски краљ милутин, пре- познавши потребу народа, уз цркве ко- је је градио подизао је и болнице такав је и његов манастир светих архангела изграђен 1317 године у јерусалиму над местом где је свети архангел михаил спустио мач у корице после тродневног помора становништва у време цара да- вида (2сам 24) хришћанство као истинита вера бо- жија подједнако брине и за душу и за тело човеково за свете оце тело и душа хаџи драган б поповић лекари лече, а бог исцељује тема броја јул / август 2015 21 су једно, и обоје требају бити здрави кроз векове, још од светог саве који је саградио прву српску болницу, црква је бринула мисионарски о опстанку наро- да божијег сведоци смо и данас број- них параклиса и храмова при већим здравственим центрима где се свако- дневно служе свете литургије, а боле- сници се причешћују свештенство је стално на услузи болеснима посећујући и причешћујући оне који нису у могућ- ности да устану из кревета у новије време у параклису клинич- ког центра србије посебно се истицао искусни прота бранко ковачевић слу- жећи свакодневно свету литургију био је велика подршка и утеха свима, како болеснима тако и стручном особљу његову ревност наследили су и сви по- тоњи свештеници, духовници болнич- ких параклиса они су доказ да бог ни- када не оставља човека ови параклиси као бање витезде на- ших дана, сведоче да има човека који ће болесног спустити у бању исцељења, свештеника који ће болесног исповеди- ти, причестити, а бог ће дати све шта је за њега најбоље аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије кроз векове, још од светог саве који је саградио прву српску болницу, црква је бринула мисионарски о опстанку народа божијег раслабљени носи своју постељу, детаљ са новије грчке иконе (извор: porphyriosgr) 22 4/2015 у болници су људи који траже помоћ свештеника њихове животе упознајем, са њима се молим, саветујем их, тешим и причешћујем за овај број православног мисионара разговарамо са вредним и пожртво- ваним свештеником зораном ке- резовићем, духовником при болничкој капели светих врача козме и дамјана у клиничком центру србије zо зоране, можете ли нам нешто укратко рећи о свом досадашњем све- штеничком раду и колико дуго служи- те при болничкој капели светих врача козме и дамјана? – свештеник сам у клиничком центру србије при храму светих лекара козме и дамјана нешто мање од десет година пре тога сам служио у храму посвећеном си- ласку светога духа на апостоле у подвор- ју московске патријаршије у београду zпо чему се разликује службовање у болници и болничкој капели у односу на парохију и парохијску цркву? – што се тиче различитости између службовања у болници и болничкој ка- пели са једне стране, и парохијске слу- жбе са друге, ја можда нећу умети пре- цизно да је опишем из личног искуства јер никада нисам био на сталној паро- хијској служби, већ сам мењао друге свештенике на њиховим парохијским дужностима у болници су људи који траже помоћ свештеника њихове жи- воте упознајем, са њима се молим, са- ветујем их, тешим и причешћујем и то су увек нови и други људи сваки је човек јединствен и стално упознајем но- ве и нове људе са њиховим животима и животним проблемима, страховима и невољама за разлику од тога мислим да је парохија једна заједница верника која је прилично стабилна по саставу, где се временом људи са свештеником и он са њима могу боље и дубље упознати zкако су лекари и особље прихватили повратак свештеника у болнице, а ка- ко реагују пацијенти и народ када вас у мантији виде у болничким собама? – пре десет година где год би се појавио у болници прва реакција би обично била ишчуђавање „шта ће поп овде?“ или би разговор водио: ненад јовановић свештеничка служба у болничким установама разговор са све
... опи- тљивог универзума, не постоји душа која надживљује тело и не постоје чуда – осим у смислу природних појава које још нисмо разумели ако постоји не- што што се појављује изван природног света као оног који је тренутно непот- пуно схваћен, ми се надамо да ћемо га коначно разумети и да ћемо га обухва- тити унутар природног“ анализирај- мо наведене натуралистичке ставове професора докинса “људске мисли и емоције појављују се из јако комплексних интеракција физичких ентитета унутар мозга” ово је, наравно, тачно иза свих животних енергија човека стоје ком- плексни физички и хемијски проце- си, унутар његовог тела али, да ли то значи да се, у онтолошком смислу, све своди на биохемију? ако је натурали- зам у праву, постоји само биохемија, а оно што се из ње појављује – људске мисли и емоције, нису ништа друго не- го наша субјективна перцепција која би се могла назвати и илузијом и оне јесу само субјективна илузија уколи- ко приступ стварности редукујемо на фундаменталне науке – физику и хе- мију међутим, питање које се поста- вља – да ли треба стварност свести на физичке и хемијске законитости и ин- теракције? не улазимо ли тако у једну апсурдну ситуацију? јер, ако је ствар- ност искључиво сводљива на физич- ко-хемијске интеракције, онда је у ње- ној основи нужност ако је тако, како је онда могуће искуство мисли и иску- ство слободе? биће што бити мора че- му онда и труд професора докинса да религиозни читаоци постану атеисти, ако је стварност искључиво физичко- хемијски објашњива? онда је и наше мишљење, као верника или атеиста, 12 5/2015 у дијалогу са атеизмом детерминисано нужношћу – физич- ко-хемијским интеракцијама у нашем мозгу слобода, свесност, рационал- ност све је то онда само илузија и било каква промена мишљења је немогућа, ван одређења које нужно диктира- ју физичко-хемијски процеси у нама дакле, став „верујем да бог постоји“ или „не верујем да бог постоји“ јесте у основи производ комплексних фи- зичких и хемијских интерконекција у нашем мозгу следи – тај став је, такав какав јесте, – нужан представља про- дукт нужне физичко-хемијске датости нашег сопства тако, атеистички активизам са сво- јом натуралистичком философијом ускаче сам себи у стомак са једне стра- не редукује стварност, у онтолошком равни, на физичко-хемијске процесе, који су сами по себи детерминисани и нужни са друге стране пак наступа као да се стварност ипак не исцрпљу- је у „натурализму“, те да је она слоје- вита и да извесни онтолошки статус имају феномени попут мишљења, ра- ционалности и слободе и у томе је управо највећа слабост натуралистич- ке философије уколико је доследна и конзистентна, натуралистичка фи- лософија остаје нема и слепа да обја- сни саму природу, по којој носи име редукционизам на хемијско-физичку стварност не може да говори о појмо- вима какви су мишљење, рационал- ност, слобода, љубав, лепота, јер су ти појмови изван таквог редукованог ви- докруга ни хемија ни физика не зна- ју и не могу знати за лепо или слобод- но такви и слични појмови напросто трансцендирају хемију и физику као науке ипак, ти појмови су ту ми их опитујемо као природне, као неизо- ставни део наше стварности и сами заступници натурализма, попут ри- чарда докинса, својом неконзистент- ношћу у заступању истог, сведоче да је стварност ипак слојевита да љубав, слобода и читава „лепеза појава која људском животу даје вредност“ нису само илузорни феномени, већ да има- ју извесни онтолошки статус који се не може редуковати само на физичко- хемијске „интерконекције физичких ентитета“ свакако да те појаве имају своју биохемијску и физичку димен- зију, али се не могу свести само на њу да бисмо ту слојевиту стварност уочи- ли, нужно је да изађемо из редукци- онизма који заступа натурализам у супротном, љубав, слобода и „лепеза појава која људском животу даје вред- ност“ не постоје у том случају сваки пут када „волимо“, једино исправно би било рећи – имам повишен ниво до- памина и норепинефрина у мозгу то је једино доказиво, дакле, то је једи- но стварно ипак, са овим се ни про- фесор докинс не би сложио биће да је стварност нашег универзума ипак слојевита да су физичко-хемијске ин- терконекције физичких ентитета један и веома важан слој те стварности, али никако једини (наставак у следећем броју) аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији највећа слабост натуралистичке философије је у томе што остаје нема и слепа да објасни саму природу по којој носи име септембар / октобар 2015 13 14 3/2015 тема броја: црква у болничким установама христос сведржитељ, детаљ са композиције вазнесења (средњовековни мозаик из базилике светог марка у венецији) (извор: crestinortodoxro) када читамо света јеванђеља, било она која називамо синоптичким (матеј, марко, лука) или јеван- ђеље по јовану, увиђамо извесну тен- зију код христових савременика, а вр- ло често и код следбеника по питању тога ко је тај исус? једни се диве њего- вој науци, чудима која чини док дру- ги или оспоравају или у најмању руку бивају сумњичави христовим прати- оцима и слушаоцима као да „стално“ недостаје реч, гест, дело да би били апсолутно сигурни у идентитет „нео- бичног човека“ из назарета: и јудејци га опколише и говораху му: докле ћеш мучити душе наше? ако си ти хри- стос, кажи нам отворено (јн 10, 24) и господ им никада то не даје директ- но, него на начин да од њих (па и нас данас) тражи напор, труд, подвиг да схватимо да им је он то већ саопштио епизода у којој налазимо пример та- квог христовог одговора је када св јован крститељ, слушајући у тамни- ци шта говори народ о исусу, поша- ље двојицу својих ученика да испитају исуса: а јован, чувши у тамници дје- ла христова, посла двојицу од ученика својих и рече му: јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо? а исус одговарајући рече им: идите и јавите јовану ово што чујете и видите: сли- јепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и си- ромашнима се проповиједа јеванђеље (мт 11, 2–5) христов одговор није ди- ректан али он погађа ону нит која у себи носи испуњење пророчких списа старог завета наиме, христос се по- зива на пророка исаију гл 35, 5 и гл 61, 1: тада ће се отворити очи слепи- ма, и уши глувима отвориће се тада ће хроми скакати као јелен, и језик немог певаће и дух је господа бога на мени, јер ме господ помаза да јављам добре гласове кроткима, посла ме да завијем рањене у срцу, да огласим заробљенима слободу и сужњима да ће им се отво- рити тамница разлог зашто то го- спод чини јесте двојак најпре, о њему говоре пророци, и он наглашава да је дошао да испуни њихове речи потом, у овим речима пророка исаије на које алудира христос видимо да ослобође- ње од болести, често поремећаја који су присутни од рођења (глувонемост, слепило, хромост, инвалидитет) нису само телесне и медицинске категорије оне су на првом месту израз човеко- ве поробљености грехом, злом и смр- ћу и то не само човека као појединца не бој се, чедо, опраштају ти се гријеси твоји (мт 9, 2) владимир пекић лекар душа и тела наших тема броја јул / август 2015 15 него уопште људског рода који на се- би носи последице првородног греха и тога да је то одступање од бога учи- нило да и да су све мисли срца њиховог свагда само зле (уп пост 6, 5) оне су, уопштено говорећи, стање у коме се налази природа свега што је створено зато, следујући библијском и свето- отачком мишљењу, можемо навести да је основ свих патњи и болести код човека, па и целокупног живог све- та на земљи, грех који је адам својом непослушношћу увео у творевину та- ко ћемо врло често наћи схватање да је нечија болест последица греха било његовог било његових предака (види јн 9, 2) и то, колико год данас звучало назадно и неприхватљиво, ипак сто- ји многе телесне болести, како тврди наш академик владета јеротић, свој корен имају у људској души и душев- ним поремећајима ти поремећаји не морају бити психијатријски, него су врло често облици неурозе као своје- врсног неприхватања и отпора према стварности другим речима, нашег одбијања да прихватимо околности живота и окружења у коме живимо опет, узрок тог стања, по светоотач- кој мисли, јесте сујета, надменост или себељубље као страст из које све оста- ле произилазе у догађају исцељења одузетог у јеванђељу по матеју хри- стос каже том одузетом, видевши веру његових пријатеља који су га донели на носилима не би ли га исцелио: не бој се, чедо, опраштају ти се гријеси твоји (мт 9, 2; види све мт 9, 1–8) у овом догађају видимо да је несравњи- во важније исцељење, оздрављење од греха него од телесне болести телесна болест је овде само видиљиви знак чо- векове немоћи да се покрене ка богу поред тога, у светом писму видеће- мо и да бог допушта болести код чове- ка да би потврдио његову веру, или да би га још већма прославио као у књи- зи о јову трећи пак разлог јесте да се покаже слава божија и да од тога цео свет има користи (види 4 мојс 21, 5–9; јн 3, 14; јн 9, 3) међутим, бог свет није створио да би он био и остао позорница патње колико год она била присутна кроз целу историју, него да тај свет поста- не царство божије, да се нераскиди- во и несливено сједини у животу са својим творцем баш због тога, и због страдања и патње коју доноси грех, пророци говоре да ће доћи месија који ће нас ослободити од тога и из- вести из ропства на слободу, из смрти у живот, са земље на небо син божи- ји постаје човек, узима на себе људску природу, изједначује се са нама у све- му осим у греху или, како каже апо- стол павле: него је себе понизио узев- ши обличје слуге, постао истовјетан људима, и изгледом се нађе као човјек; унизио је себе и био послушан до смр- ти, и то до смрти на крсту (фил 2, 7–8) бог то чини јер много више него што ми то можемо појмити по- знаје и зна наше слабости и немоћи уз то, бог зна и то да сами од себе не можемо бити исцељени, ослобођени зато он презрен беше и одбачен изме- ђу људи, болник и вичан болестима, и као један од кога свак заклања лице, презрен да га низашта не узимасмо а многе телесне болести, како тврди наш академик владета јеротић, свој корен имају у људској души и душевним поремећајима 16 4/2015 он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да га бог бије и мучи али он би рањен за наше преступе, избијен за наша бе- закоња; кар беше на њему нашег мира ради, и раном његовом ми се исцели- смо (ис 53, 3–5) оваплоћење (очо- вечење, отеловљење) сина божијега, дакле, јесте снисхођење, изједнача- вање са нашом ништавношћу, нашом заслепљеношћу, мртвилом и грехом и како смо горе навели апостола па- вла, он то постаје не формално или протоколарно, него најстварније и најопопипљивије а као врхунац те наше људске немоћи и болести и пат- ње јесте његово добровољно и спасо- носно страдање на крсту којим нас искупљује и где се свака наша бол, сваки наш уздах, грех, зло уграђује у његов крст и са христом на њему све то постаје као капљица у непреглед- ном океану љубави божије ми као хришћани, као они који но- симо име христово, имајући све ово у виду дужни смо да опонашамо христа тако што ћемо онима који су болесни, који пате и страдају пружити ослонац и помоћ јер, прво, питање је у колико смо бољој ситуацији од њих, а друго, јер је то христос урадио за нас и по- стао нама и бива то за нас сваки пут када му се молимо немојмо лагати себе христу се обраћамо већма јер се осећамо ускраћеним за нешто и зато што нам треба, нарочито кад у нечему оскудевамо о болестима да не гово- римо сетимо се приче о милостивом самарјанину (лк 10, 25–37); он веро- ватно свестан свог верског и социјал- ног статуса у јеврејском друштву тога доба можда баш због тога помаже оном христос исцељује слепога, средњовековна фреска (извор: diakonimagr) тема броја јул / август 2015 17 невољнику кога су полумртвог оста- вили разбојници тако и ми, треба да будемо свесни својих немоћи и да јед- ни другима стално пружамо помоћ, нарочито у тренуцима болести и пат- ње са друге стране, у алегоријском тумачењу, тај самарјанин јесте хри- стос, непрепознат и осуђен од својих савременика, који болесника (читај свакога од нас) носи у гостионицу, по- вија ране и оставља гостионичару на старање док опет не дође гостионица овде представља цркву, а гостиони- чар епископа/свештеника или, шире, сваког хришћанина због тога и јесте природно и неопходно да при болни- цама буду капеле и свештеници који ће се у пуном смислу те речи старати за болеснике, најпре молећи се богу за њих, а онда и служећи им можда и више него да је у питању свакодневна служба јер стање болесника, нарочи- то оних терминално болесних, је не- предвидиво и брига о њима је хитна свако од њих можда већ истог дана може умрети не заборавимо, у при- чи о самарјанину, он оставља гостио- ничару два динара који представљају лик и подобије божије који је овај ду- жан да сачува код овога и да их обно- ви исто тако, не заборавимо да ће се самарјанин/христос вратити и да ће тражити да „наплати наше услуге“ аутор је предавач у дванаестој београдској гимназији митополит сурошки антоније блум (1914–2013) (извор: patriarchiaru) не заборавимо да ће се самарјанин/христос вратити и да ће тражити да „наплати наше услуге“ 18 4/2015 седите, узмите болесника за руку и кажите му мирно: радујем се што сам с тобом и заћутите, будите с њим, не подижите међу вама читав низ безначајних речи и површних емоција болест је једна од најозбиљнијих кри- за, јер она ставља човека пред читав низ ствари о којима здрав већим де- лом не размишља као прво, болест му јасно говори о томе да је он смртан ја овде не говорим о пролазној прехлади, него о томе да када се човек разболи не- што озбиљније онда се, оправдано или не, подкрада мисао: значи, ја над собом немам власт, ја не могу да спречим болест да загосподари надамном; дакле, ја не мо- гу, уколико ме она савлада до краја, избе- ћи смрт? ово је прво питање, које можда 1 ове речи владике антонија су упућене у првом реду свештеницима, али, како се нама чини, тичу се и свих оних, који долазе у болницу – прим рус издавача не мора бити овако оштро формулисано, али нешто слично се пробија у човекову свест иницијатива би у неком погледу тре- бало да долази од болесника, а не од тебе ти мораш само да будеш удубљено-ћу- тљив и отворен, да би болесник могао у сваком тренутку разговарати са тобом важније од свега и више од свега помаже (а томе је тешко научити се) способност да се седне и борави ту, у потпуном ми- ру ово подразумева две ствари: с једне стране, ово треба чинити тако да би онај о коме се бринете увидео да сте дошли на неограничено време; дакле, ви не журите и потпуно сте ту присутни а ви предо- бро знате како изгледа посета, када чо- век седа и по његовом лицу се јасно види да он има само десет минута времена, и исти једва чека да они прођу како би мо- гао рећи: „па, сада је време да кренем!“ тако се често ми обазиремо унаоколо, гледамо лево-десно, и тај човек, кога смо превод са руског: небојша ћосовић mитрополит антоније (блум) пастир код постеље болесника – умејте да ћутите тема броја јул / август 2015 19 дошли тобоже да посетимо, осећа да ми уопште нисмо с њим физички смо ту, али наше мисли се расејавају, ми разми- шљамо о предходном или следећем паци- јенту, или о нечему што је требало или се припремамо да учинимо ако ви некога посећујете, нека му буде сасвим јасно да све време којим ви располажете – нека је то и пет минута – припада њему потпуно нераздељно, и да у ово време ваше мисли не буду заузете ничим другим, те да нема на свету човека значајнијег за вас од оно- га кога сте управо срели и осим тога, умејте да ћутите нека уо- бичајена говорљивост одступи и дâ место дубоком, сабраном, пуном људске забри- нутости ћутању није се лако научити ћу- тању седите, узмите болесника за руку и кажите му мирно: радујем се што сам с тобом и заћутите, будите с њим, не по- дижите међу вама читав низ безначајних речи и површних емоција нека му ваша посета буде на радост, нека он зна да је и за вас радост да будете с њим и ви ћете открити оно што сам ја не једном откри- вао за последњих 30–40 година: у једном моменту људи постају кадри да говоре, говоре озбиљно, дубоко, изговарају оно што је вредно рећи и ви ћете открити нешто још више задивљујуће: да сте и ви сами кадри да говорите управо тако и још један моменат односа са болесни- ком (који се не тиче толико свештеника, колико све околине човека) представља обичај посећивања болесника за послед- њег овакве посете могу бити великим до- брочинством, али се могу показати и као сушта невоља врло често љубав, коју ми улажемо у своју посету болеснику, мо- гла би се изразити кудикамо боље, омо- гућивши му да пребива у миру мени се догодило да се сам се разболео и да не бих постао жртва милосрђа пријатеља, ја сам поставио на врата запис, који је мно- ге увредио; он је гласио: „ево случаја из живота светог арсенија великог једна угледна жена доспела је из цариграда у пустињу, да би га посетила, и рекла: оче, дај ми заповест, коју бих ја испуњавала читавог живота! арсеније јој је одгово- рио: ево ти заповест; и памти да си се за- ветовала да је никада не нарушиш: када чујеш да је арсеније у једном месту, а ти се одмах удаљи у друго“ ви сами знате, како могу бити опусто- шујући неки разговори, како нас могу смо- рити неки посетиоци ево чему, ја мислим, да треба да се науче и млади и стари све- штеници, ево чему треба учити лекаре, ме- дицинске сестре, рођаке: једна од ствари која може упропастити сусрет или посету болеснику је ћаскање, празнословље, који- ма се човек обично користи као заштитом од неопходности да се буде озбиљним, ис- каже своја брига, буде праведним и исти- нитим стално брбљање даје овоме велике могућности, тако да пацијент постаје све мање реалним, он је све мање у стању да изађе на крај са животом, са болешћу, са сопственим оздрављењем извор: антоний, митрополит сурожский жизнь болезнь смерть – минск: виноград, 1999 г једна од ствари која може упропастити сусрет или посету болеснику је ћаскање, празнословље, којима се човек обично користи као заштитом од неопходности да се буде озбиљним, искаже своја брига, буде праведним и истинитим 20 4/2015 хришћанство као истинита вера божија подједнако брине и за душу и за тело човеково дух свети животодавац исце- љује човека од многих недуга, а његова посета говори и о оцу и о сину дух крепи тело и душу, али и надомешћује човекове недостатке чо- век је биће које треба да се усавршава и изграђује током целог свог живота због чега и вапи за помоћи свете тројице човека ради, син божији, један од све- те тројице, се оваплоћује, облачи тело на своју божанску личност, а после ваз- несења оставља човеку цркву, невесту своју, и у њој духа светога црква спа- сова бди над човеком и када се човек разболи и падне у постељу многи, на- жалост, тек тада упознају и почињу да осећају присуство божије зато свети владика николај и каже да без невоље нема богомоље у првом светском рату један тешко оболели србин у болници, после по- ноћи, приметио је како христос иде од кревета до кревета и чита лекарске листе болесника сав устрептао једва је дочекао да господ дође и до његове постеље христове речи упућене њему биле су: живећеш он, владика живота и смрти рекао му је лично да ће прежи- вети тешку болест иако су лекари пред- виђали брз и супротан исход болест и треба схватити као божанску посету, као призив на покајање и поправљање лекари лече, али бог исцељује лекар се труди, а бог оздрављује – каже стара на- родна мудрост у поменутом великом рату, уз благо- слов и присуство епископа и свеште- ника који и у најтежим тренуцима не напушташе свој народ, извођени су сло- жени хируршки захвати на рањенима под храстовим дрветом, без анестезије, јер храст има природно анестетичко де- ловање чак је и краљ александар кара- ђорђевић одбио да иде у француску на операцију, већ је оперисан без анесте- зије што је свакако подигло морал срп- ској војсци међу побожним докторима тада се посебно истакао господин хаџи ристић велики српски краљ милутин, пре- познавши потребу народа, уз цркве ко- је је градио подизао је и болнице такав је и његов манастир светих архангела изграђен 1317 године у јерусалиму над местом где је свети архангел михаил спустио мач у корице после тродневног помора становништва у време цара да- вида (2сам 24) хришћанство као истинита вера бо- жија подједнако брине и за душу и за тело човеково за свете оце тело и душа хаџи драган б поповић лекари лече, а бог исцељује тема броја јул / август 2015 21 су једно, и обоје требају бити здрави кроз векове, још од светог саве који је саградио прву српску болницу, црква је бринула мисионарски о опстанку наро- да божијег сведоци смо и данас број- них параклиса и храмова при већим здравственим центрима где се свако- дневно служе свете литургије, а боле- сници се причешћују свештенство је стално на услузи болеснима посећујући и причешћујући оне који нису у могућ- ности да устану из кревета у новије време у параклису клинич- ког центра србије посебно се истицао искусни прота бранко ковачевић слу- жећи свакодневно свету литургију био је велика подршка и утеха свима, како болеснима тако и стручном особљу његову ревност наследили су и сви по- тоњи свештеници, духовници болнич- ких параклиса они су доказ да бог ни- када не оставља човека ови параклиси као бање витезде на- ших дана, сведоче да има човека који ће болесног спустити у бању исцељења, свештеника који ће болесног исповеди- ти, причестити, а бог ће дати све шта је за њега најбоље аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије кроз векове, још од светог саве који је саградио прву српску болницу, црква је бринула мисионарски о опстанку народа божијег раслабљени носи своју постељу, детаљ са новије грчке иконе (извор: porphyriosgr) 22 4/2015 у болници су људи који траже помоћ свештеника њихове животе упознајем, са њима се молим, саветујем их, тешим и причешћујем за овај број православног мисионара разговарамо са вредним и пожртво- ваним свештеником зораном ке- резовићем, духовником при болничкој капели светих врача козме и дамјана у клиничком центру србије zо зоране, можете ли нам нешто укратко рећи о свом досадашњем све- штеничком раду и колико дуго служи- те при болничкој капели светих врача козме и дамјана? – свештеник сам у клиничком центру србије при храму светих лекара козме и дамјана нешто мање од десет година пре тога сам служио у храму посвећеном си- ласку светога духа на апостоле у подвор- ју московске патријаршије у београду zпо чему се разликује службовање у болници и болничкој капели у односу на парохију и парохијску цркву? – што се тиче различитости између службовања у болници и болничкој ка- пели са једне стране, и парохијске слу- жбе са друге, ја можда нећу умети пре- цизно да је опишем из личног искуства јер никада нисам био на сталној паро- хијској служби, већ сам мењао друге свештенике на њиховим парохијским дужностима у болници су људи који траже помоћ свештеника њихове жи- воте упознајем, са њима се молим, са- ветујем их, тешим и причешћујем и то су увек нови и други људи сваки је човек јединствен и стално упознајем но- ве и нове људе са њиховим животима и животним проблемима, страховима и невољама за разлику од тога мислим да је парохија једна заједница верника која је прилично стабилна по саставу, где се временом људи са свештеником и он са њима могу боље и дубље упознати zкако су лекари и особље прихватили повратак свештеника у болнице, а ка- ко реагују пацијенти и народ када вас у мантији виде у болничким собама? – пре десет година где год би се појавио у болници прва реакција би обично била ишчуђавање „шта ће поп овде?“ или би разговор водио: ненад јовановић свештеничка служба у болничким установама разговор са све
Свеска: 345 | Црква у болничким установама
... Фотографија на насловној страни корице: Његова Светост Патријарх српски Г Иринеj у Гинеколошко-акушерскоj клиници „Народни фронт“ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Литургија у параклису Св Луке Симферопољског на ВМА фото: спцсрб Фотографија на трећој страни корице: Десна певница Цркве Св Архангела Гаврила, манастир Туман фото: Маријана Петровић Фотографија на полеђини корице: Црква Ваведења при манастиру Подмаине фото: архива манастира Подмаине СВЕСКА 345, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2015 Рeч уредника Брига Цркве о болеснима 2 Старечник Чудесно појављивање Светог Спиридона (Из усменог старечника Свете Горе) 4 Материк Света мученица Харитина 6 Светачник Личносни карактер молитве и безличност јоге 8 У дијалогу са атеизмом Натурализам философија савременог атеизма (I) 11 Teма броја Лекар душа и тела наших 15 Пастир код постеље болесника – Умејте да ћутите 19 Лекари лече, а Бог исцељује 21 Свештеничка служба у болничким установама 23 Прво Јелеосвећење при болничкој цркви КЦ Србије 25 Прве српске средњовековне болнице у манастирском окриљу 28 Болница манастира Дечани у опису Григорија Цамблака 31 Како победити раздражљивост 34 Вишедетне хришћанске породице Majкa песникиња 38 Светиње Свете Земље Света Земља: историја и значај 44 Светиње Свете Горе Света Гора: историја и значај 47 Идите и научите све народе Избор људи за дежурство у храму 50 Е-мисија Прва међународна конференција Дигитални медији и православна пастирска брига 54 Излагање оца Гаврила 56 Закључци донети на конференцији 58 Представљамо вам Манастир Подмаине 59 Сведочанства Исцељење у манастиру Светог Пантелејмона у Лепчинцу 61 Поезија Песме читалаца Православног мисионара 63 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Црква у болничким установама септембар / октобар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за
... Фотографија на насловној страни корице: Његова Светост Патријарх српски Г Иринеj у Гинеколошко-акушерскоj клиници „Народни фронт“ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Литургија у параклису Св Луке Симферопољског на ВМА фото: спцсрб Фотографија на трећој страни корице: Десна певница Цркве Св Архангела Гаврила, манастир Туман фото: Маријана Петровић Фотографија на полеђини корице: Црква Ваведења при манастиру Подмаине фото: архива манастира Подмаине СВЕСКА 345, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2015 Рeч уредника Брига Цркве о болеснима 2 Старечник Чудесно појављивање Светог Спиридона (Из усменог старечника Свете Горе) 4 Материк Света мученица Харитина 6 Светачник Личносни карактер молитве и безличност јоге 8 У дијалогу са атеизмом Натурализам философија савременог атеизма (I) 11 Teма броја Лекар душа и тела наших 15 Пастир код постеље болесника – Умејте да ћутите 19 Лекари лече, а Бог исцељује 21 Свештеничка служба у болничким установама 23 Прво Јелеосвећење при болничкој цркви КЦ Србије 25 Прве српске средњовековне болнице у манастирском окриљу 28 Болница манастира Дечани у опису Григорија Цамблака 31 Како победити раздражљивост 34 Вишедетне хришћанске породице Majкa песникиња 38 Светиње Свете Земље Света Земља: историја и значај 44 Светиње Свете Горе Света Гора: историја и значај 47 Идите и научите све народе Избор људи за дежурство у храму 50 Е-мисија Прва међународна конференција Дигитални медији и православна пастирска брига 54 Излагање оца Гаврила 56 Закључци донети на конференцији 58 Представљамо вам Манастир Подмаине 59 Сведочанства Исцељење у манастиру Светог Пантелејмона у Лепчинцу 61 Поезија Песме читалаца Православног мисионара 63 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Црква у болничким установама септембар / октобар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за
Одреднице:
1. 43168 / ...испричала нам је шта јој се догодило донела је и резултате АНАЛИЗ? е крви која је рађена пре доласка у мана- стир, где су тромбоцити били врло ви- соки после одласка из манастира у бол- ...
1. 43168 / ...испричала нам је шта јој се догодило донела је и резултате АНАЛИЗ? е крви која је рађена пре доласка у мана- стир, где су тромбоцити били врло ви- соки после одласка из манастира у бол- ...
28
Свеска: 346 | Свето Предање
...један натуралистички став профе- сора докинса ћемоАНАЛИЗ?📌 ирати:
атеиста у смислу философског нату-
рализма је неко ко верује да не постоји
ништа изван природног, физичког света,
не пос
...један натуралистички став профе- сора докинса ћемо
МЕТА инфо: Р:21794 К:172812 Д:96
| Свеска 346 |
Свеска: 346 | Свето Предање
... већ против редукционизма ствар- ности и истине који заступа натурализам натурализам – философија савременог атеизма (ii) биће да је атеизам и те како вера, као што и сам професор докинс каже александар милојков новембар / децембар 2015 15 у дијалогу са атеизмом још један натуралистички став профе- сора докинса ћемо анализирати: атеиста у смислу философског нату- рализма је неко ко верује да не постоји ништа изван природног, физичког света, не постоји натприродна стваралачка интелигенција која вреба изван опитљи- вог универзума, не постоји душа која над- живљује тело и не постоје чуда – осим у смислу природних појава које још нисмо разумели ако постоји нешто што се по- јављује изван природног света као оног ко- ји је тренутно непотпуно схваћен, ми се надамо да ћемо га коначно разумети и да ћемо га обухватити унутар природног прво што се примећује у овим речима професора докинса јесте да он атеисту описује као некога ко верује (somebody who believes) атеистички активисти врло бурно реагују када их неко назове верни- цима, а атеизам вером у непостојање бога атеизам је, кажу, одсуство вере, не ника- ко вера ипак, биће да је атеизам и те како вера, као што и сам професор докинс ов- де каже вера, јер оно што даље следи као атеистички став у смислу философског натурализма се никако другачије и не мо- же назвати него вером тако, професор докинс у смислу философског натура- лизма верује да „не постоји ништа изван физичког света, не постоји стваралачка интелигенција не постоји душа не постоје чуда“ овакве тврдње могу бити само лични ставови вере, не никако објек- тивне и доказиве тврдње непостојање доказа не може бити доказ непостојања – нажалост, многи атеистички активисти ово превиђају да ли нешто постоји изван физичког света не може се испитати ме- тодом којом се испитује физички свет о томе се једино може умовати и трагати а да се никада не дође до догматског одго- вора платон је као мислилац и философ а не као верник тврдио да изван физичког света постоји друга, истинита стварност – свет савршених облика или идеја за врховну идеју добра, платон је у држави јасно говорио да је она epekeina tis ousias – са оне стране суштине, односно са оне стране овог, физичког света његов уче- ник аристотел му је приговорио, није се сложио са њим рафаелова слика атин- ске школе показаће то разилажење у поло- жајима руку двојице великих философа платонови аргументи имају ништа мању тежину од аристотелових ипак, не могу оба система бити истинита све то указу- је да је на ово питање тешко и чак немо- гуће дати дефинитивни, догматски одго- вор као да смо осуђени да по том питању останемо слободни одговоре није могуће ушушкати у лагодност објективне нужно- сти због тога је ставове по овом питању могуће једино назвати вером али вером која се и те како ослања на ум став да „не постоји стваралачка инте- лигенција“ (читај: бог) се такође не мо- же доказати методом којом се истражује природа око нас о том питању се може умовати, али су резултати умовања увек и само ставови вере тако, веома је умесно на овом месту поставити професору до- кинсу питање – ако не постоји интели- гентни узрок света, зашто је онда нео- пходна интелигенција да би се тај свет спознао и у натуралистичком смислу? за науку и научни приступ свету је потре- бан ум зар то није показатељ да је космос натурализам, односно атеизам који се њиме користи, показује једну врло наивну веру то је вера да ће свет и стварност бити некада коначно и дефинитивно спознати науком 16 6/2015 у дијалогу са атеизмом прожет умношћу? ту прожетост су при- мећивали још пресократовски философи, иако су били изразити „материјалисти“ наравно, могућ је одговор да космос на- стаје без интелигентног узрока, као сплет случајности међутим, по нашем мишље- њу, за такав став је потребна много већа вера од оне која верује да космос има свој интелигентни узрок коначно, натурализам, односно атеизам који се њиме користи, показује једну врло наивну веру то је вера да ће свет и ствар- ност бити некада коначно и дефинитивно спознати науком та атеистичка догма је својеврсна сциентистичка есхатологија евидентни напредак науке вероватно даје подстрек таквој вери али, шта значи на- предак науке? она све мање постоји ради истине саме, а све више ради користи та- ко, технологија бива коначни циљ науке и у њој се најбоље види тај научни напредак стварност и истина се не могу оковати у редуктивне оквире фундаменталних при- родних наука чак и ако занемаримо да су научни судови релативни и склони проме- ни, што одмах узрокује питање способно- сти саме науке да дође до дефинитивног, непроменљивог суда (до истине), наука говори само о фрагментима стварности не никако о тоталитету стварности остаје, на крају, врло озбиљан и разбо- рит приговор натурализму да без основа, крајње својевољно и догматски, редукује стварност хришћанско промишљање на- спрам натурализма, по нашем мишљењу, требало би да иде у правцу инсистирања на онтолошком статусу субјективног знања – као што су искуство лепоте, доброте, љу- бави потребан је напор за дефинитивни излазак из античке заоставштине онтоло- шког и епистемолошког монизма, који се сурово осећа и у натурализму хришћан- ској мисли ваља да истину показује као са- бор многих, конкретних и непоновљивих мноштво се мора показати као постојеће и истинито, али са опрезом да се фантази- ја не прикаже као истина под изговором мноштвености и конкретности (наставак у следећем броју) аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији атинска школа, фреска у апостолској палати у ватикану (рафаело санти, око 1511 г) (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2015 17 18 3/2015 тема броја: свето предање пресвета богородица са христом, мозаична икона са почетка 13 века, синај (извор: wikimediaorg) ако би неко упитао данас просеч- ног србина, православца, о неком празнику или светитељу кога, ре- цимо, слави као крсну славу, наслушао би се крајње фантастичних прича или би добио неочекивано кратак одговор чак и када укључите телевизију или у нови- нама прочитате о неком празнику (нпр светом николи, божићу, сретењу, вели- ком петку) нашли бисте објашњење да је веровање у народу да су светитељи или заштитници појединих еснафа и профе- сија или су прилично гневљиви ако се на дан њима посвећен ради има ту и оних који изузетно воле да се на њихов дан ради да не помињемо вечиту диле- му у срба када се фарбају јаја, да ли на велики петак или велику суботу тај не- ко би заиста помислио да свето писмо, богослужење и богословље нису део тог православног предања да не говоримо о врхунском „теолошком“ аргументу који се потеже поводом обичаја и традиције – „ваља се“ но, свима нам је јасно да сви ти наши обичаји јесу део некаквог предања ствар је само како их разумемо и како их повезујемо са оним стварима што су жила куцавица свих веровања и обичаја, а шта од тих наших веровања и обичаја није у вези са том жилом куцавицом коју можемо назвати свето предање (нећемо стално у тексту инсистирати на великом почетном слову у речи предање) у основи предања лежи сведочење узмемо ли јеванђеље по јовану, запази- ћемо једну занимљиву ствар на почетку јеванђеља наводи се да је сведок логоса и христа, свети јован крститељ, пророк божији па ћемо у првој глави јеванђеља наћи речи: „би човек послан од бога, по имену јован овај дође за сведочанство, да сведочи о светлости, да сви верују кроз њега он не беше светлост, него да сведочи о светлости а сутрадан виде јован исуса где долази к њему, и рече: гле, јагње божије које узима на се гре- хе света! ово је онај за кога ја рекох: за мном долази човек који преда мном би, јер пре мене беше“ (јн 1, 6–8 и 29–30) на крају јеванђеља као сведок сина божијег јесте апостол јован, први богослов цр- кве: „ово је онај ученик који сведочи о овоме, и написа ово, и знамо да је исти- нито сведочанство његово а има и мно- го друго што учини исус, које кад би се редом написало, ни у сами свет, мислим, не би стале написане књиге“ (јн 21, 24– 25) ниједан од јована, нити крститељ нити апостол се не именују поменутим надимцима, него речју „сведок“ дакле, ово јеванђеље јесте засновано на лич- владимир пекић предање као сведочење не можемо делити предање на било какве делове јер је оно сам живот, а живот јесте једино и само бог тема броја новембар / децембар 2015 19 ном сведочанству и искуству није само текст који треба да пружи информације о оснивачу хришћанске вере штавише, овај текст уопште нема за циљ то као што немају уопште нити усмено изрече- не нити касније записане речи како хри- стове тако и његових ученика записана, па ни изговорена реч, не може до краја да открије тајне скривене у личности исуса христа господ по свом васкрсењу каже апо- столима да треба да буду сведоци по свој васељени (види дап 1, 8) шта то треба да сведоче? његову смрт и васкрсење у њима се открива велика тајна побожно- сти основ те тајне је „да логос постаде тело“ апостол павле пише: „и заиста велика је тајна побожности: бог се јави у телу, оправда се у духу, показа се анђели- ма, проповеди се незнабошцима, верова се у свету, вазнесе се у слави“ (1тим 3, 16) у овим речима апостола павла, во- ђени истим духом, свети оци и учитељи цркве су видели основ онога шта значи и о чему говори богословље то су божије речи о богу – тј свето писмо оно нам говори о једној нелогичности/апсурд- ности наиме, бог је неописив, а то зна- чи непојмљив и неизрецив ниједна реч, мисао, мишљење, искуство не може рећи шта је бог због те његове „неухватљиво- сти“, оног у њему што нам измиче, човек бива задивљен и још више жуди за њим са друге стране, тај исти бог постаје чо- век, подређује се нашем постојању и на- шем поретку живота, да би нам открио оно што што је око њега схватљиво, да би нам открио тајну свога бића да је он један бог који постоји у и као три божан- ске личности – отац, син и свети дух и опет, не да бисмо имали некакво ин- телектуално сазнање, већ ради учество- вања у његовом животу који је „светлост свету“ а у тој светлости видимо и оно што јесмо, тачније ко је и шта је човек (свако од нас), или, боље, шта ћемо бити свети григорије богослов ово све сажи- ма и описује овако: „мени се пак чини (да бог то чини зато да би (нас) оним што је схватљиво при- влачио к себи – јер оно што је сасвим несхватљиво, то је и безнадежно и бес- покушајно – а оним што је несхватљи- во (позивао нас) да му се дивимо, а кад му се дивимо онда га још више желимо, а жељено нас очишћује, очишћујући пак чини нас боголикима а када такви по- станемо, онда већ као са својима разго- вара (и дружи се); усуђује (нам) се реч да нешто и смелије каже: (тада бива) бог са боговима сједињаван и од њих познаван, и можда онолико колико већ познаје по- знаваоце“ (45 слово на пасху) у једном свима познатом и толико тумаченом и навођеном догађају из је- ванђеља имамо све елементе те основне нити, жиле предања – путу за емаус (ви- ди лк 24, 13–34) од богословља до вере и непосредног искуства на почетку тог одељка, на сам дан христовог васкрсења двојица ученика најпре међу собом „го- вораху“ – водили су расправу, готово фи- лософску, покушавајући да склопе причу о догађајима који су се збили, а који су за њих били веома потресни, јер, како ка- жу: „ми се надасмо да је он тај који ће избавити израиља“ то није ништа дру- го него да људском логиком покушамо да разумемо дела божија непрепозна- вање христа јесте погрешно тумачење писма и предања због чега им христос наводи и тумачи исто говорећи да њихов смисао јесте у страдању и васкрсењу а све се то збива док они путују (пешаче) предање је свеукупни сусрет целог човека са богом, који свој врхунац има у светој литургији и причешћу 20 6/2015 из јерусалима за емаус, као својеврсно не само просторно него и духовно, жи- вотно путовање и то безмало са богом за кога су они убеђени да их је „изиграо“ и да је далеко од њих а када стигну у ема- ус и христос пред њима „преломи хлеб“ и да им да једу није ништа друго него причешће – богослужење као сусрет са христом где он постаје хлеб/тело тј цр- ква приликом ломљења хлеба њима „се отворише очи и познаше га и он поста невидљив за њих и рекоше они један другоме: не гораше ли срце наше у на- ма док нам говораше путем и док нам објашњаваше писма?“ зашто христос поста- је невидљив за њих у моменту када га препознају и да ли та невидљи- вост подра- зумева одсу- ство? да је у питању одсу- ство, не би се ученици при- ликом њего- вог нестајања обрадовали у питању је при- суство које је очи- гледније од чулног, а при том ништа мање физичко јер христос је хлеб живота, храна бе- смртности и нема потреба за двојаким присуством уз то, они тада заправо схватају/препознају да он није само учитељ или некакав во- ђа који ће их избавити од робовања ри- му, како су до тада мислили, већ да је син божији тек у тој стварности нама, као и овим ученицима, писмо бива јасно, бива нам јасна жудња и жар за богом и да он ни у једном кораку нашег живота није далеко од нас а потом следи сведочење – да је христос васкрсао и ми са њим у овом догађају ми видимо да је преда- ње свеукупни сусрет целог човека са богом који свој врхунац има у светој литургији и причешћу не можемо делити предање на било какве делове јер је оно сам живот, а живот јесте једино и само бог ван њега не- ма живота смисао предања није у инфор- мацијама и правилима које често користи- мо онда када желимо да играмо на сигурно ништа мање не користимо догмате или поредак у цркви смисао предања лежи у сведочењу искуства са богом то нам пре- даје господ, то нам предају светитељи у светлу овог искуства ми можемо ра- зазнати који од наших обичаја јесу израз те личне зајед- нице са богом, а који покушај симулације присуства божијег, а заправо сурогат тога због недо- статка храбро- сти оно што су нам преда- ли светитељи, што читамо у светом писму, што слушамо и појемо на бого- служењу даље ми морамо да чинимо и живимо својим живо- том гаранције нема само по себи то не спасава и не га- рантује заједницу са богом само нам даје живо иску- ство које треба да усвојимо својим животом – кроз подвиг и молитву једино тако ћемо остати истински сведоци христови као што су то св јован крсти- тељ и св апостол јован богослов и сви свети са њима господ, пак, не жели да будемо ништа мање од тога аутор је предавач у дванаестој београдској гимназији св апостол и јеванђелист јован богослов, руска икона са почетка 19 века (извор: yandexru) тема броја новембар / децембар 2015 21 aрхиепископ јован (шаховској) секташтво у православљу и православље у секташтву христова правда је другачија, „луда“ за свет, а мудра само за бога погрешно је мислити да су сви пра- вославни у ствари несекташи и да су сви секташи у стварности не- православни није сваки православни по имену такав и по духу, и није сваки сек- таш по имену такав и по духу, и у дана- шње време се особено може срести „пра- вославац“ – који је истински секташ по своме духу: фанатичан, без љубави, ра- ционално узак, ослањајући се на људска гледишта, онај који није гладан и жедан правде божије, него је пресићен својом гордељивом правдом, и који строго су- ди о људима са врха те своје привидне правде – споља догматски исправне, али лишене рођења у духу и насупрот томе – може се сусрести секташ, који очигледно не разуме смисао православног служења богу у духу и истини, и не признаје овај или онај израз црквене истине, али који у суштини таји у себи много истински бо- жијег, истински широког срца у христу, истински братски настројеног према љу- дима и постојање оваквих измешаности у хришћанској заједници не дозвољава нам да се лакомислено односимо према питању вероисповедних односа секта- ши греше у неразумевању православља, али и ми православни, не разумевајући секташе, који понекад задивљујуће ватре- но и чисто теже следовању за господом, животу у њему, једином уски, горди и болесни људски разум, непреображен у духу божијем, једнако тежи раздељивању и тражи повод за ње- га, ма коме припадао овај разум – право- славном или секташу ми православни верујемо, духовно видимо, да имамо пу- ноћу људски изражене истине но, ово уопште не значи, да ми већ следимо овој пуноћи и да нас ова пуноћа испуњава ми је понекад имамо само на језику или мислимо, да би она морала заменити у превод са руског: небојша ћосовић 22 6/2015 оку брвно духовне лењости наше но, све ово је далеко од истине ми имамо пу- ну истину, али не желимо или не умемо да живимо у њој, или просто често и не тежимо да живимо у њој, јер је она врло стешњавајућа за нашег старог човека а ми нисмо никад ни далеко да се погорди- мо и узвеличамо својом православношћу међу иноверним хришћанима има мно- го оних који живе у истини православља – духом својим има секташа који горе духом и љубављу према богу и ближњем много више, неголи неки православни, и управо овај дух горења љубави према бо- гу и човеку јесте признак истински живог православља ко њега нема међу право- славнима, тај није истински правосла- ван, и ко њега има међу неправославним, тај је истински православан по људски он је у заблуди, по људски он не разуме овог или оног, не види ову или ону боју у природи света (духовни далтонизам: не види на пример смисао икона, општења са светима, отишлим из овог света), али је по унутрашњем човеку он – веран и истинит, нелицемерном љубављу предан живом богу оваплоћеном, господу ису- су христу – до смрти присуство оваквих истинских православних хришћана при- мећује се како међу православнима по умоисповедању, тако и међу римокато- лицима, а такође и међу протестантима свих огранака, каквим припадају и руски секташи, који се одељују умом и опитом од догматског исповедања цркве, дели- мично због неразумевања овог исповеда- ња у духу, а делом и због рђавих примера остваривања овог исповедања у животу сваком православном је јасно, да се пра- вославни по своме умоисповедању људи често показују не само поучним за зајед- ницу, него директно развраћујућим (са- блажњујућим) ову заједницу (друштво) овде не говорим о примерима полити- чара, јавних радника, јер они се тичу сва- како већином и нас, свештенства, које не стоји увек на духовној висини правосла- вља, без обзира на јасну свет о истинито- сти своје цркве а манастири колико је било дубоког неправославља, светског, трулежног духа управо под смиреном одеждом монаха и све „површно“, тру- ло испливавало је на површину црквеног живота и више је упадало у очи, неголи смирени и самопожртвовани труд мно- штва пастира и инока истинског право- славља, који су следили својим животом за христом и умирали у христу рево- луција је показала, обнажила слаби слој православног руског свештенства, али она је и истакла мученичко исповедни- штво православним животом већине свештеника неко је рекао да присуство секташтва показује религиозност народа а може се рећи и овако: присуство сек- таштва показује православност народа, његово горење духа, његово стремљење ка идеалу, његову жеђ не за спољашњом религијом, него унутрашњом, жеђ за сво- јим усрдним заветом са богом и ово је у суштини православље за присуство сек- таштва увек је више крив православни, а тим више свештеник, неголи секташи мислити овако – није ли православно размишљање, узимање на себе кривице и одговорности за браћу, која су се оде- лила у супротном, ако се не узме на себе кривица, неће бити ни христове прав- де људску правду је тешко остварити у сматрању кривим секташа, но христова правда је другачија, „луда“ за свет, а му- дра само за бога ни препиркама, ни свађама, ни јавним расправама, ни грубим разобличавањи- ма се не може показати она позитивна сила духа божијег, који живи у право- слављу, који је само православље, и овај дух се може пројавити само у безумном (по људски) одрицању од својих разум- них права и препуштањем суда – духу у православној апологетици је потребно пре свега, учинити јасан и чврст акценат на разјашњавању смисла вероучења и на показивању истог у животу тема броја новембар / децембар 2015 23 потребно је јасно схватити да је право- славље страшни огањ, као и свете тајне оне који прихватају пуноћу правосла- вља овај огањ ће или преобразити или спалити православље је изградило дух руског народа, али оно је гурнуло руски народ у огањ православни су постали недостојни причасници светиње пуноће вере, а ова светиња не само да оживљује, него и спаљује секташтво је неправославно траже- ње путева православља услед немоћи људске оно се не савршава у дубини, већ бочно, тако рећи не у догмату, него око- ло догмата догматски (чист) живот око- ло догмата свакако представља по себи веће православље, неголи недогматски (блудни) живот у догмату ово би треба- ло разумети потпуно јасно, са крајњом одређеношћу божије речи, која директно указује на ово у причи о двојици синова, од којих је један рекао, да неће испунити вољу очеву, али ју је испунио, а други је рекао, да ће је испунити, но није је испу- нио исповедање православног символа вере је запечаћивање јеванђеља символ се мора савршавати у животу, постати стварност код једног човека он потпуно није стваран у животу, иако га тај човек изговара сваки дан на молитви; код дру- гог се вера јавља у животу као љубав ње- гова према господу исусу христу, према оцу небеском и духу светом, и она се одражава на његовом лицу, у његовим ре- чима и свим поступцима и ко је ближи царству божијем? одговор је јасан сва- како, други, неправославан по имену, али православан по духу и истини, научен самим духом православни сходно свом самоисповедању и самоутврђивању мо- ра схватити, да православље није ника- ко привилегија, нити повод за осуђивање других и гордост обратно, православље је смирење, исповедање пуноће истине, како правде, тако и љубави правосла- вље мора побеђивати само својим сија- њем, као сам господ, а никако топовима – челичним или духовним, свеједно је православље не сија у заједници која се горди својим православљем оно сија у ономе, ко је смирен у свом православљу, који чистоту вере не схвата само својим маленим разумом, него духом, читавим животом лепота православља је дата ради спа- сења људи, а православни су је почели превраћати у осуђивање и погубљивање људи може се рећи да на земљи нема са- вршено православних људи, него да су делимично православни и сами тзв пра- вославци и они који себе не сматрају пра- вославним, али се прибрајају христовој цркви и живе живот у христу правосла- вље је сунчева светлост која почива на зе- мљи светли свима, али се не осветљавају сви њиме, јер има оних који су у подруму, и оних који су затворили своје прозоре, који су затворили своје очи но и против воље се јавља питање: нису ли ове мисли, макар и у најмањој мери, одбацивање чи- стоте православне вере, оне чистоте, ради које је било проливено толико много кр- ви и уложено толико ревности од светих отаца? о не, ово није одбацивање чисто- те православности, него је њена заштита, управо њено исповедање узмимо два примера: поштовање све- тих, молитва њима секташ неразумно, уски, горди и болесни људски разум, непреображен у духу божијем, једнако тежи раздељивању и тражи повод за њега, ма коме припадао овај разум – православном или секташу 24 6/2015 не по духу – одбацује овај део живота духа ми признајемо њену духовну реал- ност у христу може ли се спасити човек, који не признаје ову реалност? страшно питање оно што мора служити као по- моћ у спасењу, једним од његових сред- става, може ли се сматрати изговором за осуђивање некога, који одбија ову помоћ и бира друго средство? шта траже све- ти – прослављање себе или бога? свака- ко, бога и свако истинско прослављење светих је пре свега прослављање бога: „диван је бог у светима својим“ (пс 67, 36) дакле, ако ми прослављамо бога истински, нелицемерно, - свети и анђели, свакако ликују, радују се, духовно милу- ју таквог прослављеника и обратно, ако човек поје величаније и акатисте свети- ма, а у свом животу нема љубави према њиховом духу – духу христове чистоте, правде и љубави, неће ли такав човек би- ти више поругатељ светих, него ли њихов прославитељ? захваљујући њему, можда су многи престали да прослављају све- те, саблазнивши се оваквим резултатима његовог прослављања о, како је учмало и грубо телесно мудровање људско, како се распиње најчистији дух господњи у људима! прописи православне цркве су шко- ла духа, најприличнија, ако се одржавају у духу све у православној цркви треба да оживљује и одухотворава човекова је кривица ако се оземљује ми право- славни пастири смо учитељи у христу учитељ је једино господ исус христос, и нико ван њега не може бити учитељ ми учимо само како се треба повинова- ти једином учитељу ми нисмо учитељи у своје име, него у име христово но, ево ми видимо да се неко научио да буде уче- ник христов без нас и шта онда? хоће- мо ли се онда бунити против таквог, као што су устајали апостоли против оних, који „не иду са њима“ (лк 9, 49), добив- ши оправдан приговор учитеља, приго- дан и за нас, православне пастире ми би требало да се радујемо, што је човек силом свемогућег духа, који „дише где хоће“ (јн 3, 8), чудесно преобразио свој живот и приноси богу плод нама је не- схватљив пут духа у овом човеку? но, зар смо ми постављени да судимо о пу- тевима духа, ако су плодови духа очи- гледни за нас? о плодовима је наложено да се познају, а они су јасно одређени код апостола неопростив је само један грех – против светога духа, против љубави према њему онај који воли неправду, хвали грех, ужива у злоби, крив је у овом греху, али то никако није онај који ум- но признаје или не признаје, то јест види душом или не види душом ову једну или другу истину ако сам ја духовни далто- ниста, те не распознајем ову или ону бо- ју у природи духовног света, али остале боје видим исто, као што их виде и сви, зар сам ја одбачен? пре би требало да ја будем предмет посебних брига, посеб- них састрадавања секташ који верује у пресвету тројицу, у неопходност духов- aрхиепископ јован шаховској, фотографија из 1950 године (извор: pravoslavieru) тема броја новембар / децембар 2015 25 ног рођења, у неопходност свесног одно- са према крштењу, у неопходност да се верујући не стиди своје вере међу рав- нодушнима, него је исповеда пред сви- ма, верује свакој речи светог писма и из ревности по тој вери сматра непотреб- ним сва друга пројављења откривења духа светог у цркви током 2000 година (откривења, која не противрече, већ раз- јашњавају скривено у јеванђељу) – и зар је потребно да овака секташ буде злобно гоњен од нас православних? у чему ће онда бити наше православље? но, не само секташе, ову нашу браћу по вери у једнога спаситеља и искупитеља света, ми не би требало да злобно, раздра- жљиво и грубо гонимо и осуђујемо ми не смемо никога од људи да злобно или раз- дражљиво осуђујемо ми можемо приме- тити грешку, слабост, ако смо сами чисти и слободни од истих, али са саосећајношћу ми смо дужни само да изгонимо груби дух света овог и свог срца и тада ће заси- јати наше православље незамисливо је да се средство оправдава циљем не може се православље штитити на незнабожач- ки или јудејски начин чистота јеванђељ- ског духа – свето православље – треба штити јеванђељски, бестрасно, мудро, са великом љубављу према оној души за ко- ју је проливена богочовечанска крв врло је лако бацати камење и наш стари човек само тражи изговор за каменовање изго- вор ревности по вери је најприхватљиви- ји штити се велика светиња – чистота ве- ре и духа! управо овде, у заштити светиње би требало да се човек обуче у светињу, опаше своја бедра постом и милостињом у овоме ће и бити православље његовог живота потребно је отворено признати ту несумњиву чињеницу, да усред свих исповедања вере у истинско богоовапло- ћење, које се на земљи савршило у госпо- ду исусу христу, алфи и омеги спасења, међу свима, који призивају његово свето име – постоји духовно рађање људи и међу православнима, и међу римокатоли- цима, и међу протестантима разних пра- ваца и огранака супротна чињеница је, да и међу првима, и другима, и трећима има људи, који се нису родили духом у христу, који нису омрзли зло, нису заво- лели бога свим срцем, свом мишљу сви они, које православна црква прихвата без [допунског] крштења, сви они су хри- шћани, браћа православних у христу, и однос према њима треба да буде посебно братски, испуњен љубављу кажем, по- себно, јер братски однос мора бити код човека према свим људима како може православни обратити некога у веру, ако он нема љубави за тог и тог човека? ка- ко ће такав човек дознати за веру љуба- ви, ако не уочава љубав код оних, који је проповедају? гордост је мрска пред богом, и ми пра- вославни се уразумљујемо сада не само за грехе свог тела, већ и за грехе свог духа „ти кажеш: ја сам богат (читај: право- славан! – прим архиеп јован) – а ти си несрећан, и јадан, и сиромашан, и слеп, и наг“ (откр 3, 17) – каже господ погорђе- ном и безљубавном православном чове- ку хоће ли доћи то благословено време, када ће засијати истинско православље у онима, који носе његово име?! другим речима, када ће засијати кротост, мило- стивост, чистота, љубав нелицемерна у православље није никако привилегија, нити повод за осуђивање других и гордост обратно, православље је смирење, исповедање пуноће истине, како правде, тако и љубави 26 6/2015 христу према сваком човеку, свакој тва- ри у наше дане сија вера православна у мучеништву руских људи но и у неким секташима – мученицима и исповедни- цима, као и у римокатолицима, гоњеним и мученим за веру христову – просла- вило се православље, истинско, нелице- мерно, много чистије и светије, него ли у хиљадама млаких, бојажљивих, имајућих само име, „тобоже живих“ (откр 3, 1), али у стварности мртвим следбеницима нашег чистог догматског учења наше православље овде је само одсјај, само од- јек правocлавља небеског, његове вечне истине, вечних квалитета оно се догмат- ски чисто одражава у учењу православне цркве, али оно је дух и живот и има за свој плод – само живот православље је добар плод, и о дрвету треба судити са- мо по плодовима, по резултатим њего- вог процветавања нека је цвет и ружан, нека су листови бодљикави и суви, нека је дрво ниско и неугледно, нека је чак и поломљено но, ако је плод сладак, чист и хранљив – онда је дрво православно у плодоносности својој и обратно, нека су цветови и листови раскошни, нека је др- во огромно и дивно, но ако је плод горак и нејестив, отрован или ништаван, онда ништа неће показати истину правосла- вља овог само на изглед привлачног др- вета и оно ће бити жалосно, ако почне истицати себе и узносити се над другим дрвећем међутим, у чему се се практично састо- ји дух секташтва, против кога се треба наоружати молитвом и трезвењем? овај дух је дух душевне (не духовне) ревности то је рационализација вере, чување чи- стоте вере и губљење дубине то је оште- ћивање љубави неки православни на секташки начин штите своје правосла- вље, служећи се текстовима писма или канонима као палицама, нападајући сек- таше или пак сам своје православне (при- мери древних и нових раскола), штитећи своју веру без наде на бога, без љубави према човеку и обратно, код неких сек- таша се пројављује православни дух у од- носу на једно или друго питање на при- мер, у погледу несхватања општења са небеском црквом (светима) сви секташи неће „признати“ ово општење, и не желе- ћи да се приопште његовом опиту духа, гордељиво ће одбацивати ово општење, али ће један секташ критиковати право- славне због њиховог „идолопоклонства“, други ће препустити суд богу и само ће се кратко помолити за просвећење право- славне браће светлошћу истине и један и други ће бити ван опита православног општења са небеском црквом, но један ће бити неправославно настројен (пр- ви), а други – православно, и без обзира на своје неправославно исповедање вере, можда ће се пред богом наћи православ- нији од неких православаца, који опште са светима чисто спољашње – обредно, али не поступајући у животу по јеван- ђељским заповестима, не тежећи срцем ка духу светих сви су сагрешили „не- ма ниједног праведног“ (рим 3, 10) – ово треба схватити и не осуђивати се међу- собно, већ помагати један другом, учити се праведности један од другога колико ће тада преграда пасти! ако би господ ограничио себе оним законима спасења који су познати нашем људском уму, ми би смо сви пропали али на бескрајну људску срећу – то није тако закони спа- сења божијег су шири од наших схвата- ња, тачније речено – дубљи јер спаситељ је господ, а ми – људи, ништавна твар и злосрећна пред богом и „сва наша пра- ведност је као запрљана одећа“ (ис 64, 6) сва наша православност је заиста „као запрљана одећа“ и свест о овоме само показује, само истиче безмерну истину, дубину и величину православља назив оригиналног текста: сектантство в православии и православие в сектантстве преузето са azbykaru тема броја новембар / децембар 2015 27 разговор са проф др мирком ђ томасовићем, редовним професором на православном богословском факултету светог василија острошког у фочи г осподине професоре, тема нашег разговора ће бити свето преда- ње хтели бисмо да нам нешто више кажете о овој изузетно важној теми и због тога ћемо одмах прећи на прво питање: шта је свето предање? српски израз предање означава акт предаје или уручивања једне ствари (предмета) која прелази из руке у ру- ку, или неког учења и правила које су старије генерације предале и оставиле млађим нараштајима можемо рећи да се предање схвата и тумачи у два основ- на смисла: а) профаном и б) библијско- свештеном, то јест, црквеном смислу у профаном смислу предање се поима као синоним за легенде, бајке, измишљо- тине и народне приче које се односе на минула времена, и које се често не осни- вају на историјским догађајима за такву врсту профаног предања се у библиј- ским изворима израз предање користи у множини – предања или традиције међутим, између таквог профаног поимања људског предања и црквеног поимања постоји суштинска разлика у библијском речнику, за ознаку порекла и истините божанске самообјаве, израз предање се увек користи у једнини zда ли је предање има само једно значење или је реч о вишезначном изразу? – у светом писму новога завета по- јам предање се сусреће и под мноштвом других израза: истина, исповедање, је- ванђеље, вера, добро завештање, а у светоотачким делима сусрећемо сле- деће називе: предања господња, света предања, господње учење, благочестиво предање, итд разговор водио: ненад јовановић апостоли су предали истину примљену од бога оца преко оваплоћеног бога логоса – откривену им духом светим богословско поимање светог предања 28 6/2015 zкакво је библијско и богословско поимање светог предања? – по православном и црквеном уче- њу, појам живо предање претпоставља три жива чиниоца: а) живу личност која предаје, б) живу личност која се предаје и в) живу личност која прима (усваја) то предање по богооткривеној истини, бог отац је дародавац и источник предања, а доносилац (и објавитељ) дара је бог логос (као бог по природи) који у бо- гу духу светом непосредно тај дар пре- даје пророцима, апостолима и светим оцима, док је човек тај који са вером и љубављу (посредно усменим и писме- ним путем преко пророка, апостола и отаца) слободно (добровољно) „при- ма“ (усваја) дар тако свети апостол павле сведочи: „ја примих од господа што вам и предадох“ апостоли су, да- кле, предали истину примљену од бога оца преко оваплоћеног бога логоса и откривену им духом светим по православном учењу, предање је оно што је човеку даровано и поверено од стране живога бога, а не оно што је човек сам пронашао, створио и изми- слио стога и сведочимо да је истини- то предање од господа, и у светом пи- сму новога завета се само оно и назива предањем у правом смислу речи, док се све оно што се базира искључиво на човеку назива философијом и празном преваром, односно, оно је „предање људско по науци света, а не по христу“ православље није црква индивиду- алне вере, обичаја или навика, него цр- ква саборне истине и живог предања, искуства и унутарње силе предања zкакво то предање црква прима и предаје? о чему се то заправо ради? – одговор на постављено питање на- лазимо у првој посланици коринћани- ма када апостол павле каже: „јер вам најпре предадох ш
... већ против редукционизма ствар- ности и истине који заступа натурализам натурализам – философија савременог атеизма (ii) биће да је атеизам и те како вера, као што и сам професор докинс каже александар милојков новембар / децембар 2015 15 у дијалогу са атеизмом још један натуралистички став профе- сора докинса ћемо анализирати: атеиста у смислу философског нату- рализма је неко ко верује да не постоји ништа изван природног, физичког света, не постоји натприродна стваралачка интелигенција која вреба изван опитљи- вог универзума, не постоји душа која над- живљује тело и не постоје чуда – осим у смислу природних појава које још нисмо разумели ако постоји нешто што се по- јављује изван природног света као оног ко- ји је тренутно непотпуно схваћен, ми се надамо да ћемо га коначно разумети и да ћемо га обухватити унутар природног прво што се примећује у овим речима професора докинса јесте да он атеисту описује као некога ко верује (somebody who believes) атеистички активисти врло бурно реагују када их неко назове верни- цима, а атеизам вером у непостојање бога атеизам је, кажу, одсуство вере, не ника- ко вера ипак, биће да је атеизам и те како вера, као што и сам професор докинс ов- де каже вера, јер оно што даље следи као атеистички став у смислу философског натурализма се никако другачије и не мо- же назвати него вером тако, професор докинс у смислу философског натура- лизма верује да „не постоји ништа изван физичког света, не постоји стваралачка интелигенција не постоји душа не постоје чуда“ овакве тврдње могу бити само лични ставови вере, не никако објек- тивне и доказиве тврдње непостојање доказа не може бити доказ непостојања – нажалост, многи атеистички активисти ово превиђају да ли нешто постоји изван физичког света не може се испитати ме- тодом којом се испитује физички свет о томе се једино може умовати и трагати а да се никада не дође до догматског одго- вора платон је као мислилац и философ а не као верник тврдио да изван физичког света постоји друга, истинита стварност – свет савршених облика или идеја за врховну идеју добра, платон је у држави јасно говорио да је она epekeina tis ousias – са оне стране суштине, односно са оне стране овог, физичког света његов уче- ник аристотел му је приговорио, није се сложио са њим рафаелова слика атин- ске школе показаће то разилажење у поло- жајима руку двојице великих философа платонови аргументи имају ништа мању тежину од аристотелових ипак, не могу оба система бити истинита све то указу- је да је на ово питање тешко и чак немо- гуће дати дефинитивни, догматски одго- вор као да смо осуђени да по том питању останемо слободни одговоре није могуће ушушкати у лагодност објективне нужно- сти због тога је ставове по овом питању могуће једино назвати вером али вером која се и те како ослања на ум став да „не постоји стваралачка инте- лигенција“ (читај: бог) се такође не мо- же доказати методом којом се истражује природа око нас о том питању се може умовати, али су резултати умовања увек и само ставови вере тако, веома је умесно на овом месту поставити професору до- кинсу питање – ако не постоји интели- гентни узрок света, зашто је онда нео- пходна интелигенција да би се тај свет спознао и у натуралистичком смислу? за науку и научни приступ свету је потре- бан ум зар то није показатељ да је космос натурализам, односно атеизам који се њиме користи, показује једну врло наивну веру то је вера да ће свет и стварност бити некада коначно и дефинитивно спознати науком 16 6/2015 у дијалогу са атеизмом прожет умношћу? ту прожетост су при- мећивали још пресократовски философи, иако су били изразити „материјалисти“ наравно, могућ је одговор да космос на- стаје без интелигентног узрока, као сплет случајности међутим, по нашем мишље- њу, за такав став је потребна много већа вера од оне која верује да космос има свој интелигентни узрок коначно, натурализам, односно атеизам који се њиме користи, показује једну врло наивну веру то је вера да ће свет и ствар- ност бити некада коначно и дефинитивно спознати науком та атеистичка догма је својеврсна сциентистичка есхатологија евидентни напредак науке вероватно даје подстрек таквој вери али, шта значи на- предак науке? она све мање постоји ради истине саме, а све више ради користи та- ко, технологија бива коначни циљ науке и у њој се најбоље види тај научни напредак стварност и истина се не могу оковати у редуктивне оквире фундаменталних при- родних наука чак и ако занемаримо да су научни судови релативни и склони проме- ни, што одмах узрокује питање способно- сти саме науке да дође до дефинитивног, непроменљивог суда (до истине), наука говори само о фрагментима стварности не никако о тоталитету стварности остаје, на крају, врло озбиљан и разбо- рит приговор натурализму да без основа, крајње својевољно и догматски, редукује стварност хришћанско промишљање на- спрам натурализма, по нашем мишљењу, требало би да иде у правцу инсистирања на онтолошком статусу субјективног знања – као што су искуство лепоте, доброте, љу- бави потребан је напор за дефинитивни излазак из античке заоставштине онтоло- шког и епистемолошког монизма, који се сурово осећа и у натурализму хришћан- ској мисли ваља да истину показује као са- бор многих, конкретних и непоновљивих мноштво се мора показати као постојеће и истинито, али са опрезом да се фантази- ја не прикаже као истина под изговором мноштвености и конкретности (наставак у следећем броју) аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији атинска школа, фреска у апостолској палати у ватикану (рафаело санти, око 1511 г) (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2015 17 18 3/2015 тема броја: свето предање пресвета богородица са христом, мозаична икона са почетка 13 века, синај (извор: wikimediaorg) ако би неко упитао данас просеч- ног србина, православца, о неком празнику или светитељу кога, ре- цимо, слави као крсну славу, наслушао би се крајње фантастичних прича или би добио неочекивано кратак одговор чак и када укључите телевизију или у нови- нама прочитате о неком празнику (нпр светом николи, божићу, сретењу, вели- ком петку) нашли бисте објашњење да је веровање у народу да су светитељи или заштитници појединих еснафа и профе- сија или су прилично гневљиви ако се на дан њима посвећен ради има ту и оних који изузетно воле да се на њихов дан ради да не помињемо вечиту диле- му у срба када се фарбају јаја, да ли на велики петак или велику суботу тај не- ко би заиста помислио да свето писмо, богослужење и богословље нису део тог православног предања да не говоримо о врхунском „теолошком“ аргументу који се потеже поводом обичаја и традиције – „ваља се“ но, свима нам је јасно да сви ти наши обичаји јесу део некаквог предања ствар је само како их разумемо и како их повезујемо са оним стварима што су жила куцавица свих веровања и обичаја, а шта од тих наших веровања и обичаја није у вези са том жилом куцавицом коју можемо назвати свето предање (нећемо стално у тексту инсистирати на великом почетном слову у речи предање) у основи предања лежи сведочење узмемо ли јеванђеље по јовану, запази- ћемо једну занимљиву ствар на почетку јеванђеља наводи се да је сведок логоса и христа, свети јован крститељ, пророк божији па ћемо у првој глави јеванђеља наћи речи: „би човек послан од бога, по имену јован овај дође за сведочанство, да сведочи о светлости, да сви верују кроз њега он не беше светлост, него да сведочи о светлости а сутрадан виде јован исуса где долази к њему, и рече: гле, јагње божије које узима на се гре- хе света! ово је онај за кога ја рекох: за мном долази човек који преда мном би, јер пре мене беше“ (јн 1, 6–8 и 29–30) на крају јеванђеља као сведок сина божијег јесте апостол јован, први богослов цр- кве: „ово је онај ученик који сведочи о овоме, и написа ово, и знамо да је исти- нито сведочанство његово а има и мно- го друго што учини исус, које кад би се редом написало, ни у сами свет, мислим, не би стале написане књиге“ (јн 21, 24– 25) ниједан од јована, нити крститељ нити апостол се не именују поменутим надимцима, него речју „сведок“ дакле, ово јеванђеље јесте засновано на лич- владимир пекић предање као сведочење не можемо делити предање на било какве делове јер је оно сам живот, а живот јесте једино и само бог тема броја новембар / децембар 2015 19 ном сведочанству и искуству није само текст који треба да пружи информације о оснивачу хришћанске вере штавише, овај текст уопште нема за циљ то као што немају уопште нити усмено изрече- не нити касније записане речи како хри- стове тако и његових ученика записана, па ни изговорена реч, не може до краја да открије тајне скривене у личности исуса христа господ по свом васкрсењу каже апо- столима да треба да буду сведоци по свој васељени (види дап 1, 8) шта то треба да сведоче? његову смрт и васкрсење у њима се открива велика тајна побожно- сти основ те тајне је „да логос постаде тело“ апостол павле пише: „и заиста велика је тајна побожности: бог се јави у телу, оправда се у духу, показа се анђели- ма, проповеди се незнабошцима, верова се у свету, вазнесе се у слави“ (1тим 3, 16) у овим речима апостола павла, во- ђени истим духом, свети оци и учитељи цркве су видели основ онога шта значи и о чему говори богословље то су божије речи о богу – тј свето писмо оно нам говори о једној нелогичности/апсурд- ности наиме, бог је неописив, а то зна- чи непојмљив и неизрецив ниједна реч, мисао, мишљење, искуство не може рећи шта је бог због те његове „неухватљиво- сти“, оног у њему што нам измиче, човек бива задивљен и још више жуди за њим са друге стране, тај исти бог постаје чо- век, подређује се нашем постојању и на- шем поретку живота, да би нам открио оно што што је око њега схватљиво, да би нам открио тајну свога бића да је он један бог који постоји у и као три божан- ске личности – отац, син и свети дух и опет, не да бисмо имали некакво ин- телектуално сазнање, већ ради учество- вања у његовом животу који је „светлост свету“ а у тој светлости видимо и оно што јесмо, тачније ко је и шта је човек (свако од нас), или, боље, шта ћемо бити свети григорије богослов ово све сажи- ма и описује овако: „мени се пак чини (да бог то чини зато да би (нас) оним што је схватљиво при- влачио к себи – јер оно што је сасвим несхватљиво, то је и безнадежно и бес- покушајно – а оним што је несхватљи- во (позивао нас) да му се дивимо, а кад му се дивимо онда га још више желимо, а жељено нас очишћује, очишћујући пак чини нас боголикима а када такви по- станемо, онда већ као са својима разго- вара (и дружи се); усуђује (нам) се реч да нешто и смелије каже: (тада бива) бог са боговима сједињаван и од њих познаван, и можда онолико колико већ познаје по- знаваоце“ (45 слово на пасху) у једном свима познатом и толико тумаченом и навођеном догађају из је- ванђеља имамо све елементе те основне нити, жиле предања – путу за емаус (ви- ди лк 24, 13–34) од богословља до вере и непосредног искуства на почетку тог одељка, на сам дан христовог васкрсења двојица ученика најпре међу собом „го- вораху“ – водили су расправу, готово фи- лософску, покушавајући да склопе причу о догађајима који су се збили, а који су за њих били веома потресни, јер, како ка- жу: „ми се надасмо да је он тај који ће избавити израиља“ то није ништа дру- го него да људском логиком покушамо да разумемо дела божија непрепозна- вање христа јесте погрешно тумачење писма и предања због чега им христос наводи и тумачи исто говорећи да њихов смисао јесте у страдању и васкрсењу а све се то збива док они путују (пешаче) предање је свеукупни сусрет целог човека са богом, који свој врхунац има у светој литургији и причешћу 20 6/2015 из јерусалима за емаус, као својеврсно не само просторно него и духовно, жи- вотно путовање и то безмало са богом за кога су они убеђени да их је „изиграо“ и да је далеко од њих а када стигну у ема- ус и христос пред њима „преломи хлеб“ и да им да једу није ништа друго него причешће – богослужење као сусрет са христом где он постаје хлеб/тело тј цр- ква приликом ломљења хлеба њима „се отворише очи и познаше га и он поста невидљив за њих и рекоше они један другоме: не гораше ли срце наше у на- ма док нам говораше путем и док нам објашњаваше писма?“ зашто христос поста- је невидљив за њих у моменту када га препознају и да ли та невидљи- вост подра- зумева одсу- ство? да је у питању одсу- ство, не би се ученици при- ликом њего- вог нестајања обрадовали у питању је при- суство које је очи- гледније од чулног, а при том ништа мање физичко јер христос је хлеб живота, храна бе- смртности и нема потреба за двојаким присуством уз то, они тада заправо схватају/препознају да он није само учитељ или некакав во- ђа који ће их избавити од робовања ри- му, како су до тада мислили, већ да је син божији тек у тој стварности нама, као и овим ученицима, писмо бива јасно, бива нам јасна жудња и жар за богом и да он ни у једном кораку нашег живота није далеко од нас а потом следи сведочење – да је христос васкрсао и ми са њим у овом догађају ми видимо да је преда- ње свеукупни сусрет целог човека са богом који свој врхунац има у светој литургији и причешћу не можемо делити предање на било какве делове јер је оно сам живот, а живот јесте једино и само бог ван њега не- ма живота смисао предања није у инфор- мацијама и правилима које често користи- мо онда када желимо да играмо на сигурно ништа мање не користимо догмате или поредак у цркви смисао предања лежи у сведочењу искуства са богом то нам пре- даје господ, то нам предају светитељи у светлу овог искуства ми можемо ра- зазнати који од наших обичаја јесу израз те личне зајед- нице са богом, а који покушај симулације присуства божијег, а заправо сурогат тога због недо- статка храбро- сти оно што су нам преда- ли светитељи, што читамо у светом писму, што слушамо и појемо на бого- служењу даље ми морамо да чинимо и живимо својим живо- том гаранције нема само по себи то не спасава и не га- рантује заједницу са богом само нам даје живо иску- ство које треба да усвојимо својим животом – кроз подвиг и молитву једино тако ћемо остати истински сведоци христови као што су то св јован крсти- тељ и св апостол јован богослов и сви свети са њима господ, пак, не жели да будемо ништа мање од тога аутор је предавач у дванаестој београдској гимназији св апостол и јеванђелист јован богослов, руска икона са почетка 19 века (извор: yandexru) тема броја новембар / децембар 2015 21 aрхиепископ јован (шаховској) секташтво у православљу и православље у секташтву христова правда је другачија, „луда“ за свет, а мудра само за бога погрешно је мислити да су сви пра- вославни у ствари несекташи и да су сви секташи у стварности не- православни није сваки православни по имену такав и по духу, и није сваки сек- таш по имену такав и по духу, и у дана- шње време се особено може срести „пра- вославац“ – који је истински секташ по своме духу: фанатичан, без љубави, ра- ционално узак, ослањајући се на људска гледишта, онај који није гладан и жедан правде божије, него је пресићен својом гордељивом правдом, и који строго су- ди о људима са врха те своје привидне правде – споља догматски исправне, али лишене рођења у духу и насупрот томе – може се сусрести секташ, који очигледно не разуме смисао православног служења богу у духу и истини, и не признаје овај или онај израз црквене истине, али који у суштини таји у себи много истински бо- жијег, истински широког срца у христу, истински братски настројеног према љу- дима и постојање оваквих измешаности у хришћанској заједници не дозвољава нам да се лакомислено односимо према питању вероисповедних односа секта- ши греше у неразумевању православља, али и ми православни, не разумевајући секташе, који понекад задивљујуће ватре- но и чисто теже следовању за господом, животу у њему, једином уски, горди и болесни људски разум, непреображен у духу божијем, једнако тежи раздељивању и тражи повод за ње- га, ма коме припадао овај разум – право- славном или секташу ми православни верујемо, духовно видимо, да имамо пу- ноћу људски изражене истине но, ово уопште не значи, да ми већ следимо овој пуноћи и да нас ова пуноћа испуњава ми је понекад имамо само на језику или мислимо, да би она морала заменити у превод са руског: небојша ћосовић 22 6/2015 оку брвно духовне лењости наше но, све ово је далеко од истине ми имамо пу- ну истину, али не желимо или не умемо да живимо у њој, или просто често и не тежимо да живимо у њој, јер је она врло стешњавајућа за нашег старог човека а ми нисмо никад ни далеко да се погорди- мо и узвеличамо својом православношћу међу иноверним хришћанима има мно- го оних који живе у истини православља – духом својим има секташа који горе духом и љубављу према богу и ближњем много више, неголи неки православни, и управо овај дух горења љубави према бо- гу и човеку јесте признак истински живог православља ко њега нема међу право- славнима, тај није истински правосла- ван, и ко њега има међу неправославним, тај је истински православан по људски он је у заблуди, по људски он не разуме овог или оног, не види ову или ону боју у природи света (духовни далтонизам: не види на пример смисао икона, општења са светима, отишлим из овог света), али је по унутрашњем човеку он – веран и истинит, нелицемерном љубављу предан живом богу оваплоћеном, господу ису- су христу – до смрти присуство оваквих истинских православних хришћана при- мећује се како међу православнима по умоисповедању, тако и међу римокато- лицима, а такође и међу протестантима свих огранака, каквим припадају и руски секташи, који се одељују умом и опитом од догматског исповедања цркве, дели- мично због неразумевања овог исповеда- ња у духу, а делом и због рђавих примера остваривања овог исповедања у животу сваком православном је јасно, да се пра- вославни по своме умоисповедању људи често показују не само поучним за зајед- ницу, него директно развраћујућим (са- блажњујућим) ову заједницу (друштво) овде не говорим о примерима полити- чара, јавних радника, јер они се тичу сва- како већином и нас, свештенства, које не стоји увек на духовној висини правосла- вља, без обзира на јасну свет о истинито- сти своје цркве а манастири колико је било дубоког неправославља, светског, трулежног духа управо под смиреном одеждом монаха и све „површно“, тру- ло испливавало је на површину црквеног живота и више је упадало у очи, неголи смирени и самопожртвовани труд мно- штва пастира и инока истинског право- славља, који су следили својим животом за христом и умирали у христу рево- луција је показала, обнажила слаби слој православног руског свештенства, али она је и истакла мученичко исповедни- штво православним животом већине свештеника неко је рекао да присуство секташтва показује религиозност народа а може се рећи и овако: присуство сек- таштва показује православност народа, његово горење духа, његово стремљење ка идеалу, његову жеђ не за спољашњом религијом, него унутрашњом, жеђ за сво- јим усрдним заветом са богом и ово је у суштини православље за присуство сек- таштва увек је више крив православни, а тим више свештеник, неголи секташи мислити овако – није ли православно размишљање, узимање на себе кривице и одговорности за браћу, која су се оде- лила у супротном, ако се не узме на себе кривица, неће бити ни христове прав- де људску правду је тешко остварити у сматрању кривим секташа, но христова правда је другачија, „луда“ за свет, а му- дра само за бога ни препиркама, ни свађама, ни јавним расправама, ни грубим разобличавањи- ма се не може показати она позитивна сила духа божијег, који живи у право- слављу, који је само православље, и овај дух се може пројавити само у безумном (по људски) одрицању од својих разум- них права и препуштањем суда – духу у православној апологетици је потребно пре свега, учинити јасан и чврст акценат на разјашњавању смисла вероучења и на показивању истог у животу тема броја новембар / децембар 2015 23 потребно је јасно схватити да је право- славље страшни огањ, као и свете тајне оне који прихватају пуноћу правосла- вља овај огањ ће или преобразити или спалити православље је изградило дух руског народа, али оно је гурнуло руски народ у огањ православни су постали недостојни причасници светиње пуноће вере, а ова светиња не само да оживљује, него и спаљује секташтво је неправославно траже- ње путева православља услед немоћи људске оно се не савршава у дубини, већ бочно, тако рећи не у догмату, него око- ло догмата догматски (чист) живот око- ло догмата свакако представља по себи веће православље, неголи недогматски (блудни) живот у догмату ово би треба- ло разумети потпуно јасно, са крајњом одређеношћу божије речи, која директно указује на ово у причи о двојици синова, од којих је један рекао, да неће испунити вољу очеву, али ју је испунио, а други је рекао, да ће је испунити, но није је испу- нио исповедање православног символа вере је запечаћивање јеванђеља символ се мора савршавати у животу, постати стварност код једног човека он потпуно није стваран у животу, иако га тај човек изговара сваки дан на молитви; код дру- гог се вера јавља у животу као љубав ње- гова према господу исусу христу, према оцу небеском и духу светом, и она се одражава на његовом лицу, у његовим ре- чима и свим поступцима и ко је ближи царству божијем? одговор је јасан сва- како, други, неправославан по имену, али православан по духу и истини, научен самим духом православни сходно свом самоисповедању и самоутврђивању мо- ра схватити, да православље није ника- ко привилегија, нити повод за осуђивање других и гордост обратно, православље је смирење, исповедање пуноће истине, како правде, тако и љубави правосла- вље мора побеђивати само својим сија- њем, као сам господ, а никако топовима – челичним или духовним, свеједно је православље не сија у заједници која се горди својим православљем оно сија у ономе, ко је смирен у свом православљу, који чистоту вере не схвата само својим маленим разумом, него духом, читавим животом лепота православља је дата ради спа- сења људи, а православни су је почели превраћати у осуђивање и погубљивање људи може се рећи да на земљи нема са- вршено православних људи, него да су делимично православни и сами тзв пра- вославци и они који себе не сматрају пра- вославним, али се прибрајају христовој цркви и живе живот у христу правосла- вље је сунчева светлост која почива на зе- мљи светли свима, али се не осветљавају сви њиме, јер има оних који су у подруму, и оних који су затворили своје прозоре, који су затворили своје очи но и против воље се јавља питање: нису ли ове мисли, макар и у најмањој мери, одбацивање чи- стоте православне вере, оне чистоте, ради које је било проливено толико много кр- ви и уложено толико ревности од светих отаца? о не, ово није одбацивање чисто- те православности, него је њена заштита, управо њено исповедање узмимо два примера: поштовање све- тих, молитва њима секташ неразумно, уски, горди и болесни људски разум, непреображен у духу божијем, једнако тежи раздељивању и тражи повод за њега, ма коме припадао овај разум – православном или секташу 24 6/2015 не по духу – одбацује овај део живота духа ми признајемо њену духовну реал- ност у христу може ли се спасити човек, који не признаје ову реалност? страшно питање оно што мора служити као по- моћ у спасењу, једним од његових сред- става, може ли се сматрати изговором за осуђивање некога, који одбија ову помоћ и бира друго средство? шта траже све- ти – прослављање себе или бога? свака- ко, бога и свако истинско прослављење светих је пре свега прослављање бога: „диван је бог у светима својим“ (пс 67, 36) дакле, ако ми прослављамо бога истински, нелицемерно, - свети и анђели, свакако ликују, радују се, духовно милу- ју таквог прослављеника и обратно, ако човек поје величаније и акатисте свети- ма, а у свом животу нема љубави према њиховом духу – духу христове чистоте, правде и љубави, неће ли такав човек би- ти више поругатељ светих, него ли њихов прославитељ? захваљујући њему, можда су многи престали да прослављају све- те, саблазнивши се оваквим резултатима његовог прослављања о, како је учмало и грубо телесно мудровање људско, како се распиње најчистији дух господњи у људима! прописи православне цркве су шко- ла духа, најприличнија, ако се одржавају у духу све у православној цркви треба да оживљује и одухотворава човекова је кривица ако се оземљује ми право- славни пастири смо учитељи у христу учитељ је једино господ исус христос, и нико ван њега не може бити учитељ ми учимо само како се треба повинова- ти једином учитељу ми нисмо учитељи у своје име, него у име христово но, ево ми видимо да се неко научио да буде уче- ник христов без нас и шта онда? хоће- мо ли се онда бунити против таквог, као што су устајали апостоли против оних, који „не иду са њима“ (лк 9, 49), добив- ши оправдан приговор учитеља, приго- дан и за нас, православне пастире ми би требало да се радујемо, што је човек силом свемогућег духа, који „дише где хоће“ (јн 3, 8), чудесно преобразио свој живот и приноси богу плод нама је не- схватљив пут духа у овом човеку? но, зар смо ми постављени да судимо о пу- тевима духа, ако су плодови духа очи- гледни за нас? о плодовима је наложено да се познају, а они су јасно одређени код апостола неопростив је само један грех – против светога духа, против љубави према њему онај који воли неправду, хвали грех, ужива у злоби, крив је у овом греху, али то никако није онај који ум- но признаје или не признаје, то јест види душом или не види душом ову једну или другу истину ако сам ја духовни далто- ниста, те не распознајем ову или ону бо- ју у природи духовног света, али остале боје видим исто, као што их виде и сви, зар сам ја одбачен? пре би требало да ја будем предмет посебних брига, посеб- них састрадавања секташ који верује у пресвету тројицу, у неопходност духов- aрхиепископ јован шаховској, фотографија из 1950 године (извор: pravoslavieru) тема броја новембар / децембар 2015 25 ног рођења, у неопходност свесног одно- са према крштењу, у неопходност да се верујући не стиди своје вере међу рав- нодушнима, него је исповеда пред сви- ма, верује свакој речи светог писма и из ревности по тој вери сматра непотреб- ним сва друга пројављења откривења духа светог у цркви током 2000 година (откривења, која не противрече, већ раз- јашњавају скривено у јеванђељу) – и зар је потребно да овака секташ буде злобно гоњен од нас православних? у чему ће онда бити наше православље? но, не само секташе, ову нашу браћу по вери у једнога спаситеља и искупитеља света, ми не би требало да злобно, раздра- жљиво и грубо гонимо и осуђујемо ми не смемо никога од људи да злобно или раз- дражљиво осуђујемо ми можемо приме- тити грешку, слабост, ако смо сами чисти и слободни од истих, али са саосећајношћу ми смо дужни само да изгонимо груби дух света овог и свог срца и тада ће заси- јати наше православље незамисливо је да се средство оправдава циљем не може се православље штитити на незнабожач- ки или јудејски начин чистота јеванђељ- ског духа – свето православље – треба штити јеванђељски, бестрасно, мудро, са великом љубављу према оној души за ко- ју је проливена богочовечанска крв врло је лако бацати камење и наш стари човек само тражи изговор за каменовање изго- вор ревности по вери је најприхватљиви- ји штити се велика светиња – чистота ве- ре и духа! управо овде, у заштити светиње би требало да се човек обуче у светињу, опаше своја бедра постом и милостињом у овоме ће и бити православље његовог живота потребно је отворено признати ту несумњиву чињеницу, да усред свих исповедања вере у истинско богоовапло- ћење, које се на земљи савршило у госпо- ду исусу христу, алфи и омеги спасења, међу свима, који призивају његово свето име – постоји духовно рађање људи и међу православнима, и међу римокатоли- цима, и међу протестантима разних пра- ваца и огранака супротна чињеница је, да и међу првима, и другима, и трећима има људи, који се нису родили духом у христу, који нису омрзли зло, нису заво- лели бога свим срцем, свом мишљу сви они, које православна црква прихвата без [допунског] крштења, сви они су хри- шћани, браћа православних у христу, и однос према њима треба да буде посебно братски, испуњен љубављу кажем, по- себно, јер братски однос мора бити код човека према свим људима како може православни обратити некога у веру, ако он нема љубави за тог и тог човека? ка- ко ће такав човек дознати за веру љуба- ви, ако не уочава љубав код оних, који је проповедају? гордост је мрска пред богом, и ми пра- вославни се уразумљујемо сада не само за грехе свог тела, већ и за грехе свог духа „ти кажеш: ја сам богат (читај: право- славан! – прим архиеп јован) – а ти си несрећан, и јадан, и сиромашан, и слеп, и наг“ (откр 3, 17) – каже господ погорђе- ном и безљубавном православном чове- ку хоће ли доћи то благословено време, када ће засијати истинско православље у онима, који носе његово име?! другим речима, када ће засијати кротост, мило- стивост, чистота, љубав нелицемерна у православље није никако привилегија, нити повод за осуђивање других и гордост обратно, православље је смирење, исповедање пуноће истине, како правде, тако и љубави 26 6/2015 христу према сваком човеку, свакој тва- ри у наше дане сија вера православна у мучеништву руских људи но и у неким секташима – мученицима и исповедни- цима, као и у римокатолицима, гоњеним и мученим за веру христову – просла- вило се православље, истинско, нелице- мерно, много чистије и светије, него ли у хиљадама млаких, бојажљивих, имајућих само име, „тобоже живих“ (откр 3, 1), али у стварности мртвим следбеницима нашег чистог догматског учења наше православље овде је само одсјај, само од- јек правocлавља небеског, његове вечне истине, вечних квалитета оно се догмат- ски чисто одражава у учењу православне цркве, али оно је дух и живот и има за свој плод – само живот православље је добар плод, и о дрвету треба судити са- мо по плодовима, по резултатим њего- вог процветавања нека је цвет и ружан, нека су листови бодљикави и суви, нека је дрво ниско и неугледно, нека је чак и поломљено но, ако је плод сладак, чист и хранљив – онда је дрво православно у плодоносности својој и обратно, нека су цветови и листови раскошни, нека је др- во огромно и дивно, но ако је плод горак и нејестив, отрован или ништаван, онда ништа неће показати истину правосла- вља овог само на изглед привлачног др- вета и оно ће бити жалосно, ако почне истицати себе и узносити се над другим дрвећем међутим, у чему се се практично састо- ји дух секташтва, против кога се треба наоружати молитвом и трезвењем? овај дух је дух душевне (не духовне) ревности то је рационализација вере, чување чи- стоте вере и губљење дубине то је оште- ћивање љубави неки православни на секташки начин штите своје правосла- вље, служећи се текстовима писма или канонима као палицама, нападајући сек- таше или пак сам своје православне (при- мери древних и нових раскола), штитећи своју веру без наде на бога, без љубави према човеку и обратно, код неких сек- таша се пројављује православни дух у од- носу на једно или друго питање на при- мер, у погледу несхватања општења са небеском црквом (светима) сви секташи неће „признати“ ово општење, и не желе- ћи да се приопште његовом опиту духа, гордељиво ће одбацивати ово општење, али ће један секташ критиковати право- славне због њиховог „идолопоклонства“, други ће препустити суд богу и само ће се кратко помолити за просвећење право- славне браће светлошћу истине и један и други ће бити ван опита православног општења са небеском црквом, но један ће бити неправославно настројен (пр- ви), а други – православно, и без обзира на своје неправославно исповедање вере, можда ће се пред богом наћи православ- нији од неких православаца, који опште са светима чисто спољашње – обредно, али не поступајући у животу по јеван- ђељским заповестима, не тежећи срцем ка духу светих сви су сагрешили „не- ма ниједног праведног“ (рим 3, 10) – ово треба схватити и не осуђивати се међу- собно, већ помагати један другом, учити се праведности један од другога колико ће тада преграда пасти! ако би господ ограничио себе оним законима спасења који су познати нашем људском уму, ми би смо сви пропали али на бескрајну људску срећу – то није тако закони спа- сења божијег су шири од наших схвата- ња, тачније речено – дубљи јер спаситељ је господ, а ми – људи, ништавна твар и злосрећна пред богом и „сва наша пра- ведност је као запрљана одећа“ (ис 64, 6) сва наша православност је заиста „као запрљана одећа“ и свест о овоме само показује, само истиче безмерну истину, дубину и величину православља назив оригиналног текста: сектантство в православии и православие в сектантстве преузето са azbykaru тема броја новембар / децембар 2015 27 разговор са проф др мирком ђ томасовићем, редовним професором на православном богословском факултету светог василија острошког у фочи г осподине професоре, тема нашег разговора ће бити свето преда- ње хтели бисмо да нам нешто више кажете о овој изузетно важној теми и због тога ћемо одмах прећи на прво питање: шта је свето предање? српски израз предање означава акт предаје или уручивања једне ствари (предмета) која прелази из руке у ру- ку, или неког учења и правила које су старије генерације предале и оставиле млађим нараштајима можемо рећи да се предање схвата и тумачи у два основ- на смисла: а) профаном и б) библијско- свештеном, то јест, црквеном смислу у профаном смислу предање се поима као синоним за легенде, бајке, измишљо- тине и народне приче које се односе на минула времена, и које се често не осни- вају на историјским догађајима за такву врсту профаног предања се у библиј- ским изворима израз предање користи у множини – предања или традиције међутим, између таквог профаног поимања људског предања и црквеног поимања постоји суштинска разлика у библијском речнику, за ознаку порекла и истините божанске самообјаве, израз предање се увек користи у једнини zда ли је предање има само једно значење или је реч о вишезначном изразу? – у светом писму новога завета по- јам предање се сусреће и под мноштвом других израза: истина, исповедање, је- ванђеље, вера, добро завештање, а у светоотачким делима сусрећемо сле- деће називе: предања господња, света предања, господње учење, благочестиво предање, итд разговор водио: ненад јовановић апостоли су предали истину примљену од бога оца преко оваплоћеног бога логоса – откривену им духом светим богословско поимање светог предања 28 6/2015 zкакво је библијско и богословско поимање светог предања? – по православном и црквеном уче- њу, појам живо предање претпоставља три жива чиниоца: а) живу личност која предаје, б) живу личност која се предаје и в) живу личност која прима (усваја) то предање по богооткривеној истини, бог отац је дародавац и источник предања, а доносилац (и објавитељ) дара је бог логос (као бог по природи) који у бо- гу духу светом непосредно тај дар пре- даје пророцима, апостолима и светим оцима, док је човек тај који са вером и љубављу (посредно усменим и писме- ним путем преко пророка, апостола и отаца) слободно (добровољно) „при- ма“ (усваја) дар тако свети апостол павле сведочи: „ја примих од господа што вам и предадох“ апостоли су, да- кле, предали истину примљену од бога оца преко оваплоћеног бога логоса и откривену им духом светим по православном учењу, предање је оно што је човеку даровано и поверено од стране живога бога, а не оно што је човек сам пронашао, створио и изми- слио стога и сведочимо да је истини- то предање од господа, и у светом пи- сму новога завета се само оно и назива предањем у правом смислу речи, док се све оно што се базира искључиво на човеку назива философијом и празном преваром, односно, оно је „предање људско по науци света, а не по христу“ православље није црква индивиду- алне вере, обичаја или навика, него цр- ква саборне истине и живог предања, искуства и унутарње силе предања zкакво то предање црква прима и предаје? о чему се то заправо ради? – одговор на постављено питање на- лазимо у првој посланици коринћани- ма када апостол павле каже: „јер вам најпре предадох ш
Свеска: 346 | Свето Предање
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са рукоположења у чин презвитера фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У миру Господу се помолимо фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Нека се уздигне молитва моја као кâд пред Тобом (Пс 140, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Ево гора, на којој омиље Богу живјети (Пс 67, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 346, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2015 Рeч уредника Божије Откривење и Свето Предање 2 Мисија Патријарх московски и све Русије Кирил Данас је тема мисија – главна тема Цркве! 4 Реч пастира Молитвом против осуђивања 10 Старечник Оно што нема духовни циљ, то није ни потребно 11 Материк Света Анисија 13 У дијалогу са атеизмом Натурализам – философија савременог атеизма (II) 15 Тема броја Предање као сведочење 19 Aрхиепископ Јован (Шаховској) Секташтво у Православљу и православље у секташтву 22 Разговор са проф др Мирком Ђ Томасовићем Богословско поимање Светог Предања 28 Синајска икона Спаситеља 34 Вишедетне хришћанске породице Породица Вучетић 36 Путописи Радост празника у Светој Земљи 42 Светиње Свете Земље Храм Христовог гроба и Христовог Васкрсења 44 Светиње Свете Горе Протатски храм 48 Представљамо Вам Манастир Богородице Тројеручице 50 Књижевност Митрополит Вавила у драми Ђуре Јакшића 52 Идите и научите све народе Практични савети за разговор са људима који долазе у храм 55 Путописи Ходочасно путовање на Косово и Метохију 58 Поезија Покољења памте 64 Пророци Господњи 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свето Предање новембар / децембар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динар
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са рукоположења у чин презвитера фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У миру Господу се помолимо фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Нека се уздигне молитва моја као кâд пред Тобом (Пс 140, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Ево гора, на којој омиље Богу живјети (Пс 67, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 346, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2015 Рeч уредника Божије Откривење и Свето Предање 2 Мисија Патријарх московски и све Русије Кирил Данас је тема мисија – главна тема Цркве! 4 Реч пастира Молитвом против осуђивања 10 Старечник Оно што нема духовни циљ, то није ни потребно 11 Материк Света Анисија 13 У дијалогу са атеизмом Натурализам – философија савременог атеизма (II) 15 Тема броја Предање као сведочење 19 Aрхиепископ Јован (Шаховској) Секташтво у Православљу и православље у секташтву 22 Разговор са проф др Мирком Ђ Томасовићем Богословско поимање Светог Предања 28 Синајска икона Спаситеља 34 Вишедетне хришћанске породице Породица Вучетић 36 Путописи Радост празника у Светој Земљи 42 Светиње Свете Земље Храм Христовог гроба и Христовог Васкрсења 44 Светиње Свете Горе Протатски храм 48 Представљамо Вам Манастир Богородице Тројеручице 50 Књижевност Митрополит Вавила у драми Ђуре Јакшића 52 Идите и научите све народе Практични савети за разговор са људима који долазе у храм 55 Путописи Ходочасно путовање на Косово и Метохију 58 Поезија Покољења памте 64 Пророци Господњи 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свето Предање новембар / децембар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динар
Одреднице:
29
Свеска: 347 | Царство Божије у нама
...путу човека претходно тумачење може се допу- нитиАНАЛИЗ?📌 ом „архитектуре“ крста
који је, по јунгу, најдубљи архетипски
симбол сопства (тј монадске целови-
тости) човека хр
...путу човека претходно тумачење може се допу- нити
МЕТА инфо: Р:22383 К:173623 Д:96
| Свеска 347 |
Свеска: 347 | Царство Божије у нама
... природу коју су прароди- тељи поседовали до првородног греха речено терминологијом јунгове ана- литичке психологије, царство божије је заправо почетни (примордијални) и најдубљи архетип колективно несве- сног јер представља прво и најузви- шеније искуство на историјском путу човека претходно тумачење може се допу- нити анализом „архитектуре“ крста који је, по јунгу, најдубљи архетипски симбол сопства (тј монадске целови- тости) човека хришћанске цивилиза- ције ако хоризонтални краци сим- болички представљају однос према виктор вицановић најдубље истине скривене у нама тема броја јануар / фебруар 2016 23 другима (социјална димензија, хри- шћанска љубав према ближњем), а гор- њи вертикални крак представља однос према богу: „љуби господа бога својега свим срцем својим, и свом душом сво- јом, и свом снагом својом, и свим умом својим“ (лк 10, 27), шта би онда зна- чио доњи вертикални крак? одговор се намеће сам по себи – доњи вертикал- ни крак је царство божије у нама он означава унутрашњи простор сусрета бога и човека тај сусрет се дешава у човековом срцу, али не у сваком, за- то што ће само „блажени чисти срцем бога видети“(мт 5, 8) дакле, царство божије које је у нама може се видети и доживети само чистим срцем компле- ментарност царства божијег у нама и блажени чисти срцем јер ће бога виде- ти сасвим је очигледна христове речи царство божије је унутра у вама у теолошком, али и у психолошком и антрополошком сми- слу указују на унутрашњи простор „скривеног човека срца“ (1пт 3, 4), на „непропадљивост кротког и тихог ду- ха“ (1пт 3, 4), који се „радује закону божијем по унутарњем човеку“ (рим 7, 22) тај унутрашњи простор у чо- веку често је скривен и мистичан, понекад претећи и опасан, споља не- приступачан, а унутра познат само духу човековом који осветљава дуби- не његове боголике личности: „јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човекова који је у њему“ (1кор 2, 11) унутрашњи простор је место прожи- мања божанског и људског без духа божијег човек не би могао у потпуно- сти и јасно да сагледа себе, свој уну- трашњи духовни простор, зато што нам бог „по богатству славе своје даје силу да ојачамо духом његовим у уну- тарњем човеку“ (еф 3, 16) трагање за богом не тражи одлазак у космичке висине, нити разумско и научно проучавање материјалног све- та, као ни обредне или мистичне рад- ње (попут дервишког плеса и падања у транс), већ оно тражи тишину душе христове речи царство божије је унутра у вама у теолошком, али и у психолошком и антрополошком смислу указују на унутрашњи простор „скривеног човека срца“ (1пт 3, 4) прстен из 4 века, са ранохришћанским симболима сидра и рибе, пронађен приликом археолошких ископавања у бинчестеру у великој британији јуна 2014 године (извор: duracuk) 24 1/2016 (исихију, тиховање, молчаније) само у мирној води види се дно царство божије које је у нама наговештава да је цар присутан у свом царству – да је његов лик у нама да би га препо- знали и видели у себи потребно је да задобијемо смирење највећи део мо- нашког исихастичког опита усмерен је само ка том циљу ако „царство божије не долази на видљив начин“ (лк 17, 20) онда је оно духовна, психолошка и искуствена категорија, односно, како каже св апостол павле: „царство божије ни- је ни јело ни пиће, већ праведност, мир и радост у духу светом“ (рим 14, 17) оно је „многоцено зрно бисера“ (мт 13, 46), „благо сакривено у пољу“ (мт 13, 44) вредније од свега и због кога се све продаје да би се оно за- добило оно је слично „зрну горуши- чином“ које „узрасте и поста дрво ве- лико“ (лк 13, 19), квасац који укисне „три копање брашна“ (лк 13, 21) реч је о благодатним даровима које човек задобија приликом крштења, духов- ном семену које треба неговати да би донело духовне плодове царство божије у нама поседује још једну ду- ховну димензију оно је, филозофски речено, „трансценденција у иманен- цији“ (хусерл) трансцендентно – јер је небеско; божије, јер нас надилази и није од овог света, док је истовре- мено неодвојиви део душе осветља- вајући њену боголикост и дубину ар- хетипске везе бога и човека надамо се да написани редови мо- гу макар мало појаснити због чега би истински боготражитељи изабрали реченицу царство божије је у нама као поруку светог писма која оставља најдубљи траг аутор је психолог у деветој београдској гимназији ц арство божије унутра је у ва- ма, рекао је господ, учећи људе делу спасења ако је царство божије тамо, где царује бог, онда тра- жити царство божије, које је унутар нас, значи тражити да се бог зацари у нама, или да царује над нама сходно томе, читаво дело се састоји у томе, да зацаримо господа унутар нас а над чи- ме га зацарити? над свиме што је у на- ма: над мислима, жељама, осећањима, делима сваку нашу силу би требало привести подножју његовог престола и показати му, да он царује над умом нашим, нашом вољом и нашим срцем како се ово догађа и када? бог је цар ума нашег, када ум кроз по- корност вери, усвојивши себи све што нам је саопштено у светом откривењу, мисли о једином богу и о свему постоје- ћем и происходећем суди по богу бог је цар наше воље и савести, када „урезавши“ у себи заповести божије и поставивши их за неодложни закон за превод са руског: небојша ћосовић свети теофан затворник, новија фреска (извор: pemptousiagr) тема броја јануар / фебруар 2016 25 бог је бог срца нашег, када осетивши сладост божанског, оно одбацује све земаљске сласти и не налази привлачности ни у чему земном, већ живи на небу себе, ми ни у малом, ни у великом не до- звољавамо себи да одступимо ни за једну јоту од сазнате воље божије бог је бог срца нашег, када осетивши сладост божанског, оно одбацује све зе- маљске сласти и не налази привлачности ни у чему земном, већ све живи на небу – тамо, где и држи благо своје међутим, царство божије се од уну- тра шири и према споља, јер када се све речено саврши унутар нас, онда се и све спољашње престројава по истом духу и усмерености по истом том духу запо- чињу да делују и језик, и очи, и слух, и сва друга осећања; тим истим духом се тада усмерава сваки покрет и свако деј- ство споља, на само или у породици, на дужности, у друштву и у свим свакоднев- ним односима, речју – тада у свим проја- вама нашег унутрашњег живота осетно постаје управитељ бог, што се и утискује у пажњу свих по речи господа: тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе оца ва- шега, који је на небесима (мт 5, 16) у коме се зацарио бог унутра, тога ви видите како учествује у свим дели- ма, на која га обавезује његов положај у друштву, али он је у њима само споља, а унутра је сав у богу, од кога и долазе за њега побуде за сва дела и подухвате, њи- хов број, ширина и начин савршавања у таквим људима се остварује управо оно, што заповеда апостол: и они који имају жене, да буду као да их немају и који пла- чу као да не плачу, и који се радују као да се не радују, и који купују као да ништа немају, и који употребљавају овај свет, као да га не употребљавају тако је то ко потражи и нађе царство божије, у томе бива бог све у свему (1кор 15, 28), тако да, као што на небу он почи- ва на херувимима и серафимима, тако и почива у њему, на свим силама његовог духа, који и сам растворивши се у њему сазнањем и самоделатношћу, све и уну- тра и споља управља на угађање њему јединоме, узљубивши га свим срцем, свим умом и свом снагом својом (лк 10, 27) из књиге сaзерцања и размишљања, изд правило веры, москва, 2003 г ова књига је прво посебно издање кратких духовних разматрања св теофана затворника, која су објављивана у часопису „домашная беседа“ од 1869 до 1877 г свети теофан затворник: зацаривање господа у нама 26 1/2016 тражење царства божијег и правде његове (мт 6, 33) јесте успостављање једне другачије листе приоритета у нашој свакодневици на тему овог броја православног ми- сионара разговарамо са протоје- рејем-ставрофором др милошем весином, професором православног богословског факултета у либертвилу и једним од најактивнијих свештеника- проповедника у расејању zпокајте се јер се приближило цар- ство небеско (мт 3, 2) овим речи- ма св јован крститељ и претеча господњи започиње своју проповед истим речима и сам христос запо- чиње своју проповед и спаситељско дело међу изабраним народом бо- жијим можете ли нам нешто рећи о истинском покајању и његовом односу према царству божијем? – описујући начин на који је свети пророк и претеча господњи јован пози- вао на покајање, наглашавајући: родите дакле, плодове достојне покајања (лк 3, 8), свети апостол и јеванђелист лука нам пружа и детаљне одговоре пророка на питање које му људи упутише: шта ћемо, дакле чинити? а он одговарајући рече им: који има две хаљине нека даде ономе који нема, и који има хране нека чини тако (лк 3, 10–11) пророк је, у погледу конкретног вида покајања, био веома јасан и у својим саветима цари- ницима и војницима (види лк 3, 13–14) међутим, свети јован крститељ је сва- како разликовао само покајање, од пло- дова достојних покајања покајање је унутарња промена ума, док се плодови покајања огледају у спољашњој примени тог преумљења, дакле – у квалитативно другачијем понашању у јеванђељу по матеју, у опису пропо- веди јована крститеља, ми наилазимо и на разлог зарад кога се треба покајати: покајте се, јер се приближило царство небеско (мт 3, 2) блажени теофилакт охридски, префињени изданак визан- тијске духовне културе и књижевности из 11 века, при тумачењу овога места, наглашава: „царством небеским назива први и други долазак христов, као и вр- лински живот“ свети оци, као најдоследнији и наја- утентичнији не тек само тумачи него и делатељи преумљења, почетак истин- разговор водио: ненад јовановић интервју са протојерејем- ставрофором др милошем весином о тајни царства божијег тема броја јануар / фебруар 2016 27 ског покајања виде управо тамо где и почиње хришћански живот – у светој тајни крштења тако свети јован ле- ствичник у петој поуци свог знамени- тог дела лествица, о покајању каже и ово: „покајање је обнова крштења по- кајање је завет с богом да ће се водити један нов живот“ наш мудри и свети владика николај покајање пореди са буном и овако о томе говори: „покаја- ње је, браћо, буна човека против самога себе ту буну подиже човек када осети непријатеља у себи самоме докле год човек живи у самообмани да су сви ње- гови непријатељи ван њега, дотле се он не буни против себе“ можда управо у овим речима благовесника охридског и жичког треба потражити један од воде- ћих разлога зашто је многим данашњим православцима помало нејасан, или чак и неприхватљив тај веома динамичан однос покајања и царства божијег, јер смо сви, мање или више, увек спремни- ји да се бунимо против других, него ли против себе zшта је или ко је царство божије ко- је је исус христос проповедао људи- ма и које нам се открива кроз свето писмо и свето предање? – сама грчка реч василија, која се у многим савременим језицима преводи речју – царство, пре би се могла одно- сити на цареве активности него на саму територију над којом цар влада савре- мени библиста џон дрејн повезује значе- ње речи василија са значењем арамејске речи malkutha, за коју многи научници тврде да је баш то она реч коју је господ исус христос употребио говорећи о царству божијем зато дрејн и поста- вља, духу светога писма веома сродну, дефиницију појма царство божије, када каже да је то „начин на који бог поступа“ а „најопипљивији“ начин тог поступања показује нам се у светој литургији, која, не без разлога, и почиње речима: благо- словено царство оца и сина и светога духа нигде нам се, као у божанственој литургији, на тако очигледан начин не открива смисао тога божијег царства, јер да није тако како бисмо славослови- ли и певали: окусите видите како је благ господ, и тиме указивали на христово оприсутњење у нама и наше искуство о животу са христом? повезаност светога писма и светога предања је очигледна, или боље рече- но: свето писмо је река из које извиру потоци светог предања то је најлеп- ше осетио свети викентије лерински, рекавши: „свето предање је правилно појмљено свето писмо“ зато литургија цркве православне, као тајна царства почива како на светом писму, тако исто и на светом предању, јер је свето преда- ње, по речима оца георгија флоровског, „благодатно, а не историјско начело“ zмеђу многим причама које нам сли- ковито говоре о царству божијем, издваја се она у којој христос својим ученицима каже да царство божије не долази на видљив начин, нити да се налази на неком посебном месту у смислу физичког простора, већ да је оно унутра у нама (лк 17, 21) шта је господ мислио кад је рекао да се царство божије налази унутра у нама? – ваше питање само потврђује горе поменуту дефиницију царства божијег као „начина на који бог дела“, а не неког „одређеног простора“, како би то рекао дрејн христове речи: царство је бо- жије унутра у вама (лк 17, 21), најбоље је објаснио свети апостол павле, када је у посланици римљанима написао: јер царство божије није јело ни пиће, него праведност и мир и радост у духу све- томе (рим 14, 17) радост извире из пра- ведности и мира све распрострањеније и трагичније одсуство радости у савре- меном свету, само је један од доказа ко 28 1/2016 лико је наша назови „јудеохришћанска“ цивилизација све даље и даље од јединог правог извора мира, правде и радости – од бога симптоматична је данас ова све већа опседнутост човека самим собом, с једне стране, можемо то назвати и егоизмом, а с друге стране ту је и просто панич- ни страх да се „сиђе“ у себе а једино у неоткривеним просторима срца могуће је додирнути варницу искрене радости, па онда и заблистати радошћу можда смо зато толико далеко од мира и радо- сти јер, услед опседнутости собом, али на себичан и страствен начин, ми или не умемо, или нећемо да принесемо род до- стојан покајања резултат тога је све уче- сталије присуство неурозе у савременом човеку да, чак и у савременом хришћа- нину не чини ли баш одсуство радости од многих наших савременика хроничне неуротичаре? није узалуд хришћански оријентисан психолог гроф игор кару- зо смело тврдио: „неуроза је издаја онога што смо позвани да будемо у животу, али истовремено и потврда тог позива“ а позвани смо да будемо свети призвани смо на обожење светост не треба „иска- ти“, него нам покајним стопама треба не- престано ходити ка њој свестан многих замки које сналазе савременог хришћанина на путу бого- тражитељства, искусни руски старац и знаменити духовник сергије шевич с разлогом упозорава: „треба искати сми- рење, а не светост, јер светост без смире- ња није ништа друго до таштина“ видећи пак таштину као све присутнију одлику човека данашњице, готово лирски ис- танчан, а светопредањски тако досле- дан, архиепископ јован шаховској, када говори о трагедији људи који су потчи- њени само „природном“ току ствари, па самим тим и далеко од царства божијег, јер су далеко од свога извора, овако збо- ри: „човека је створио бог, и ако он живи ван бога, онда је то највећи бесмисао, чи- ја жртва – пре или касније – увек постаје сам човек решење је у срцу! зато је све- ти старац макарије оптински и могао да саветује своја духовна чеда овим речима: „царство божије унутра је у вама – ре- као нам је господ, тј у срцу онда га треба и тражити у срцу, очишћујући га од стра- сти и утицаја нечастивих, никога не осу- ђујући и не корећи“ zда би се задобило царство божи- је, свети оци говоре да је потребан велики труд и победа над страстима које нас одвајају од бога на пита- ње ученика ко је највећи у царству небеском, христос дозва једно дете, постави га међу њима и рече: заи- ста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско који се дакле по- низи као дете ово, онај је највећи у царству небеском и који прими јед- но такво дете у име моје, мене при- ма а који саблазни једнога од ових малих који верују у мене, боље би му било да се обеси камен воденички о врат његов и да потоне у дубину морску (мт 18, 1–6) можете ли нам објаснити значење ове приче и шта по вама христос мисли када каже да требамо да будемо попут деце, ради задобијања божијег царства? – предање цркве, али не мање и цр- квена химнографија, сведоче да је то дете које је христос ставио међу апостоле био у неоткривеним просторима срца могуће је додирнути варницу искрене радости, па онда и заблистати радошћу тема броја јануар / фебруар 2016 29 свети игњатије богоносац зато о дану његовог празника и певамо: „од младен- ства твога горео си љубављу христовом и зато си и предао себе да као пшеница будеш самлевен, да би љубљеном христу принео себе као плод чистоте“ свети иг- њатије је, дакле, већ у детињству био не тек додирнут него и прожет пламеном спасавајуће љубави бога који је љубав, истина и правда а онда је потом у годи- нама своје зрелости принео себе богу као чисту и непорочну жртву а то је могао зато што је у себи сачувао детиње пове- рење у бога, али не мање и чистоту дете- та у себи, победивши тако себе и мало- временост пролазности, али и да, својим трпљењем, порази и непријатеље своје од нас се данас не тражи таква врста му- чеништва, мада је и ово наше време и те како доба нових мученика за христа, али се од нас ипак очекују макар и малени, али искрени и одлучни, кораци на путу ка детињој чистоти у нама а то је могу- ће једино подвигом покајања, дакле пре- умљењем које је мотивисано љубављу ка богу и ближњем на то се односе христо- ве речи: ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско (мт 18, 3) ово јеванђелско поимање детињства најбоље је осетила и изразила руска ре- лигиозна философија в в зењковски је, по владимиру варави, овако објаснио свој философско-педагошки кредо: „у деци то сијање лика божијег, та лепота душе још није заклоњена од нас онако како је заклоњена у одраслим људима – и речи спаситељеве: ако се не обратите и не будете као деца нећете ући у цар- ство божије, добијају нов смисао не мо- жемо у људима угледати одсјај царства небеског ако не допремо до оне дубине у којој су људи блиски деци“ ми назо- ви одрасли, а често само „многолетни, а никада пунолетни“, како нас с правом назива свети владика николај, све смо мање спремни да учимо од деце а деца нас и те како могу подучити како да у себи прво препознамо, а онда и заволи- мо личност, као одраз лика божијег, јер „управо религиозност дозвољава детету да угледа у себи личност“, како правилно уочава владимир варава христос је узео дете као пример јер је дете, како сјајно са- општава в в розанов, „откривена мисао божија“ чињеница да данас, често, ни деца нису оно што су била, много више го- вори о данашњим родитељима него ли о деци, јер нас новопросијавши свети старац порфирије кавсокаливит још како опомињућим речима подсећа да „ако родитељи не иду путем светости и ако се не подвизавају, онда чине ве- лике грешке и преносе на децу зло које сами имају у себи дечије понашање је у непосредној вези са духовним стањем родитеља“ они који данас највише са- блажњавају једнога од ових малих који верују у мене (мт 18, 6) често су баш ро- дитељи значи, опет се враћамо на пока- јање као на преумљење покајање јесте дело подвига свакога појединца, али то дело руши границе индивидуализма и чини нас, кроз свете тајне цркве, не тек немим посматрачима него и активним судеоницима царства божијег није на одмет подсетити се да је покајање у цркви првих векова био „свечани јавни чин помирења, кроз који би се грешник поново примао у црквену заједницу“ темељ заједнице је у породици зато је данас како криза заједнице, тако и кри- за породице заправо криза покајања, боље речено криза у којој се налазе они који су позвани на покајање делотвор- ног и радосног покајања нема изван цр- кве, јер како правилно закључује отац џон хрисавгис: „изван заједнице, из- ван цркве, покајање би се претворило у туробност душе испуњене кривицом, отупљујући тиме дух или га доводећи до очаја тако би се метаноја претворила у параноју“ 30 1/2016 zод свега што човек тражи од бога, по речима христовим, треба најпре тражити царство божије и силе или правде његове шта се подразумева под појмом силе или правде божије? – правда је божија, постојана и трај- на, и њу ваља разликовати од права, као онога што је резултат људског умовања и, веома често, ствар договора или ре- зултат воље већине самим тим, право је променљиво оно што је јуче било про- тив законских норми, данас је измење- ним параграфима истог закона не тек са- мо дозвољено, него и пожељно почетак двадесет и првога века, више него бурно, сведочи о томе како се категорија људ- ског права све више и више удаљава од божије правде не може се данас гово- рити о праведном уређењу ма кога дру- штва, ако у том друштву тон не дају људи праведног, дакле светог живота а ход ка светости и немирење са гажењем правде данас се на многим странама света чак кажњавају као нешто што је „против за- кона“ поменимо само небивале, а данас у многим државама донете, законске од- редбе којима се, на пример, истополне заједнице проглашавају „браком“ или суптилна, али све продорнија, настојања да се и само име спаситеља христа у јав- ности што тише помиње, или замени ра- зним еуфемизмима иза којих би се крило „неко божанство“, али никако оваплоће- на реч божија! христос је данас, као једи- ни до-носилац правде и истине, заправо сметња многим „правним системима“, који постепено легализују све оно што је не тек само далеко од правде, него је заправо све више отворено изругивање сунца правде, како о христу пева тропар рождества тражити силе и правде његове и те- жити ка царству божијем данас, ништа мање него јуче, значи живети врлинским животом, дакле оним животом који, христом у нама, једини може у свету да васпостави правду, а не тек краткотрај- но и променљиво право у исто време, те речи нас и те како опомињу да мада смо у свету нисмо од света, јер нам је христос рекао: кад бисте били од све- та, свет би своје љубио, а како нисте од света него вас ја изабрах од света, зато вас мрзи свет (јн 15, 19) свети григорије синаит, уз одважност, чисто разумева- ње, само-ограничење, сврстава и правду међу четири главне врлине он, на при- мер, одважност ставља у оне врлине које могу бити плод наше природе и нашега труда, док правду посматра искључиво као „плод милости божије“ зато прав- ду треба тражити, другим речима за њу се ваља молити! човек који је решен да се успиње степеницама врлина мора бу- квално жеднети за правдом, јер како би- смо иначе могли да разумемо христове речи изговорене на гори блаженства: блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити (мт 5, 6), али не мање и оне друге речи упућене гладнима и жеднима правде: блажени прогнани правде ради, тема броја јануар / фебруар 2016 31 јер је њихово царство небеско (мт 5, 10) у најкраћем, тражење царства божијег и правде његове (мт 6, 33) јесте успоста- вљање једне другачије листе приорите- та у нашој свакодневици када би наши савременици знали да је управо то пут којим се најделотворније савладава анк- сиозност и разарајућа брига о неизвесној будућности, многи би, можда, уместо ду- шепогубног бацања неповратних зрнаца маловремености у загрљај такозваним „програмима показивања стварности“, да не кажемо – „риалити шоу програ- мима“, себе усмерили ка јединој, подви- жништвом и мучеништвом, доказаној реалности – свеблагом сунцу правде – богочовеку христу! zчитаво јеванђеље и спаситељско дело христово везани су за царство божије можете ли нам за крај рећи, по учењу наше цркве, ако постоји, у чему је разлика између царства бо- жијег које се по речима христовим налази у нама, од оног блаженства које задобијају душе праведника на- кон смрти и живота будућег века у који верујемо и ишчекујемо по дру- гом доласку христовом и свеопштем васкрсењу из мртвих? – говорећи о цркви, отац георги- је флоровски нам је дао један прелеп, а истовремено и веома поучан, опис цр- кве рекавши: „црква је жива икона веч- ности у времену“ живећи у динамици и хармонији цркве као иконе вечности у времену, ми на свакој литургији испове- дамо и гласно објављујемо: чекам васкр- сење мртвих и живот будућега века оно што искуствено у цркви доживљавамо већ овде и сада јесте предукус царства божијег црква је тело христово, а ако у христу, по учењу светог апостола па- вла, обитава сва пуноћа божанства те- лесно (кол 2, 9) онда и наша телесност, а не тек само наша душа, има и вредност и достојанство које се не сме занемарити није апостол павле узалуд писао хри- шћанима у коринту: или не знате да је тело ваше храм светога духа који је у вама? (1кор 6, 19) један од оних отаца цркве који је увек учио о човековој це- ловитости, био је и атинагора атински, који у своме делу о васкрсењу мртвих, овако говори о јединству душе и тела: „бог није дао независно биће и живот ни природи људске душе одвојеној од тела, нити природи тела засебно, него људима који су сачињени од тела и душе, тако да би они са истим овим деловима од којих су сачињени при рођењу и док траје њи- хов живот могли да постигну заједнички циљ душа и тело сачињавају у човеку је- дан живи ентитет“ није на нама да правимо разлику из- међу онога што, благодаћу божијом, а снагом своје вере, наде и љубави, задоби- јамо већ овде и сада, и онога што нас оче- кује у незалазном дану царства божијег већ поменути отац георгије флоровски, сјајни промислитељ и изванредни ту- мач, али и настављач непрекидне нити богословља цркве, казује и ово: „у узво- ђењу човечанске природе у сферу вечне причасности божанском животу, рани оци цркве једногласно су видели саму суштину спасења ‘спасено је оно што је сједињено са богом’, каже свети гри- горије назијанзин оно што није на овај начин сједињено не може уопште бити спасено ово је фундаментални мотив у читавој теологији раних отаца – код св иринеја, св атанасија, кападокијаца, св кирила александријског, св макси- ма исповедника хришћанска „нада у бесмртност“, укорењена је и обезбеђена историјским догађајем тј историјским самооткривењем бога, она нема корен у некој статичкој диспозицији нити наро- читом склопу човечанске природе“ што се пак тиче „тајни последњих ствари“, она је већ присутна, или како то флоров- ски каже: „она је сакривена у првобит- ном парадоксу стварања о будућности 32 1/2016 можемо да говоримо само у предобра- жењима и причама такав је језик пи- сма долазак христов ће бити његов повратак, без обзира на сву радикалну новину тог догађаја есхатологија је испуњена антиномијама, чији се поче- так налази у самој тајни стварања“ мислим да је за нас најважније да се док још имамо времена, које не забора- вимо није наше него нам је од бога да- то, припремамо животом у врлинама за страшни суд а тај последњи суд ће заиста бити и страшан, јер ће бог који је љубав, који је милост, али који је и правда, судити људима за одсуство љу- бави, милости и живот ван правде када су једном неки православни радознал- ци питали чувеног павла флоренског: – зашто нам бог није дао мало јасни- је одговоре на најбитнија питања која имамо?, он им је овако одговорио: – бог нам је дао нешто много боље, јасније и лепше од одговора на нашу знатижељу дао нам је свога јединороднога сина – господа исуса христа а христос нам је у погледу „послед- њих ствари“ оставио више него до- вољно „материјала“ у својим причама подсетимо се, на крају овога разговора, само на три приче које недвосмислено указују на динамику садашњих и буду- ћих дешавања: 1 причу о блудноме си- ну (лк 15, 11–32), која сведочи о важно- сти покајања као преумљења и повратка оцу, али нам казује и о неизмерној ми- лости божијег опраштања; 2 причу о богаташу и лазару (лк 16, 19–31) из ко- је јасно сазнајемо да човек после смрти наставља и даље да: осећа, да се сећа и да комуницира, и 3 причу о другом до- ласку христовом и страшном суду (мт 25, 31–46), која нам казује да ће о дану суда љубав и милост, односно одсуство истих, бити једина мерила према којима ће господ свакоме од нас дати онако ка- ко смо се у овом животу припремали за живот у вечности н а овоме свету све има своју клицу, свој почетак јер је бог свет створио из непостојања и превео га у постојање, и дао поче- так свакој твари зло, које господ није створио, је такође пореклом из неби- ћа, али свој почетак има у слободи из- бора човека који га чини грех заправо „помаже“ човеку да не оствари задато – царство небеско ово царство, које се великим напором осваја, а лако губи, није нека далека и имагинарна дестина- ција господ нам каже: царство божије је унутра у вама да би се до њега сти- гло, за почетак, потребна је вера која се од бога добија и за коју апостол павле каже: „да не добија награду свако ко се такмичи, већ само онај који се бори по правилу“, истинитом вером када су једног времешног проту за- питали: „да ли је православна вера нај- лепша?“, он је одговорио: „то не знам, вероватно има и лепших вера, али сигурно знам да је православна вера истинита“ и свети александар нев- ски, у монаштву монах алексије, када у заробљеништву одговори татарском кнезу, каже: „није у сили бог него у истини“, истичући свој мотив вере у свету тројицу истина је та која ослобађа, она је јед- но од имена божијих, сведочи писмо, и бистри поглед којим могу да се сагледа- ју начини остварења царства божијег у нама у нашем народу постоји изрека за поштење да је и најгрђа истина слађа од најслађе лажи, јер је отац лажи ђаво, а бог је истина није случајно што господ христос као средство спасења у цркви оставља свете тајне да човек после пада може да се усправи, дође до истинског покајања хаџи драган поповић тема броја јануар / фебруар 2016 33 и омије се у тој бањи спасења повратив- ши достојанство човека бог воли и гре- шника и правда је његова далеко изнад људске правде, зато што бог и у грешни- ку препознаје свој лик једне непоновљи- ве личности царство божије се осваја и трпље- њем, миром о коме апостол павле каже: „имајте мир са свима колико до вас сто- ји“ тај мир је светлост која обасјава пут ка жељеном царству божијем мир који нас води ка христу, нема равнодушност (искључење из реалности живота) која је обмана и представља паклено осећа- ње душе, већ је мир – радост коју човек носи са собом и показује при сваком су- срету са ближњим о значењу такве ра- дости говори и сам кнез мира речима: „све вам ово казах, да радост моја у вама остане“ биће човеково саздано је од свега до- брог јер је човек икона бога и када год помисли или учини нешто добро се осе- ћа природно, рајски наше целокупно постојање у христу црпи смисао у не- престаном чињењу добра, а не у нечиње- њу злих дела наравно, да човек чинећи добро не чини зло, али не чинећи зла де- ла не значи у исто време и чињење добра добра дела човека увећавају онај тег, који анђео чувар за нас чува у руци, не би ли њиме превагнуо тас у корист нашег спа- сења на теразијама вечности ка спасењу води још једна, данас тако заборављена, врлина, а то је послушање требало би да свако своју савест преиспи- та питањем које директор школе упути јед- ном вероучитељу: „слушаш ли ти неког?“ послушање је мајка врлина јер се де- ца спасавају послушношћу родитељима, а одрасли послушношћу цркви напо- менимо само у прилог томе да је непо- слушање духовног оца смртни грех у цркви својој господ за пример даје своју бескрајну послушност богу оцу све до смрти на крсту, која је постала његово прослављање дозволимо христу својим животом да се настани у нама јер где је он, онде је и царство небеско аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије „не добија награду свако ко се такмичи, већ само онај који се бори по правилу“ апостол павле степенице врлина ка царству небеском 34 1/2016 у београдском насељу церак живи ше- сточлана породица карановић, вла- димир (43) и јелена (41) са четири сина: савом (16), симеоном (15), ђорђем (12) и максимом (7 месеци) крсна слава им је ђурђевдан, а заветна свети сава, па су и деца добила имена по тим божијим угодницима симеон je рођен на савин- дан, али пошто му је старији брат присво- јио име, добио га је по његовом оцу, св симеону најмлађи максим, име је добио по шаљивој песми о максиму, чика јове змаја, коју његова мајка јако воли нарав- но, ту је и пуно дивних светитеља који но- се ово име ову породицу смо упознали у цркви вазнесења господњег у жаркову парохијани их добро познају, јер је вла- димир протомајстор фрескописа у истој цркви са вероником в ђукановић и сво- јом екипом, осликао је овај храм пре две године патријарх иринеј му је недавно, у овом истом храму, доделио архијереј- ску грамату завршио је основне и мастер студије на академији спц за уметности и консервацију супруга јелена је дипло- мирала на технолошко-металуршком фа- култету у београду тренутно је при крају мастер студија на истом факултету ради- ла је у дп клуз у београду једанаест годи- на у техничкој припреми производње као инжењер текстилне технологије и при цркви је била активна на подели хране из црквене кухиње са благословом оца не- бојше милићевића, њиховог пароха, за- почели смо разговор у њиховом топлом дому божићним поздравом: „христос се роди!“ расположено су нам узвратили: „ваистину се роди!“ пожелевши нам до- бродошлицу, домаћин је одмах показао своју духовитост ретко коме је припала част да ослика свој парохијски храм вама се то догодило владимир: наравно, поносан сам и бо- гу захвалан, мада је ово друга парохијска црква у којој сам сликао прва је у лаза- ревцу, али њу нисам целу осликао, него је само завршио (око 400 квадрата) што се тиче жаркова, има једна анегдота везана за избор сликара када је почетком 2011 ра- ђен конкурс за фрескописање жарковачке цркве, на првом састанку са патријархом иринејем у згради патријаршије, било је десетак понуђача редом смо се представља- ли пред патријаршијском комисијом када сам устао и рекао своје презиме, патријарх је почео да рецитује „бјеж’те турци зарана, ето попа карана! знате ли ту песму?“ – упи- тао ме изненађен, насмејао сам се и одго- ворио му: „наравно, ваша светости, ја сам директни потомак тог крајишког јунака“ дивно! онда да чујемо нешто више о ва- шем пореклу и том вашем славном претку испричаћу скраћену верзију, да не бих ваше читаоце, на самом почетку „успа- породицакарановић честонас,кадачујудаимамочетвородеце,људипитају коликоквадратаиманашстан,амиодговарамодаза децунијебитнаквадратурастана,већквадратурасрца радмила грујић вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2016 35 вао“ својом интересантном причом пр- ви свештеник који је дошао у крњеушу, село у босанској крајини, одакле је и мој отац, био је поп пилип (филип) кара- новић према подацима из књиге попа петра рађеновића, то се десило 1800 го- дине оптужен од турака да буни народ, 1821 бива обешен о једну крушку у пр- косима од стране мустај-бега кулено- вића (сина кулина капетана, опеваног у песми бој на мишару) његов син три- вун (трифун) карановић, такође је био православни свештеник у истом селу (од 1821 до 1861 г), после смрти свога оца на овом положају заменио га је његов рођени брат, поп дамјан карановић, од 1861–1867 године међутим, ови стихо- ви се не односе ни на једног од њих тро- јице као дечак са пет година, вешање свога деде гледао је поп војвода ђурађ карановић, један од најпознатијих кра- јишких јунака 19 века тај призор га је пратио кроз цео живот као четовођа са својих 500 устаника, у босанско-херцего- вачком устанку 1875–1878 учествовао је у 36 бојева са турцима у једном од њих спасио је живот петру мркоњићу (пото- њем краљу петру i карађорђевићу) због необичне храбрости, ушао је у неколи- ко јуначких песама о њему је испеван тај стих бјеж’те турци зарана, ето попа карана одликован је од краља милана обреновића, таковским крстом и сребр- ном колајном за храброст упокојио се 1880 у селу јаловику код шапца једна улица у центру шапца носи његово име са крштења малог максима у манастиру ваведење на сењаку 36 1/2016 његов брат и два стрица били су такође православни свештеници његов брат од стрица, поп стеван ка- рановић, војвода српски, такође је уче- ствовао у свим ратовима у горњој и до- њој крајини одликован је од руског цара златном медаљом, а од краља мила- на обреновића ратном споменицом и кр- стом светог саве ii степена не би било фер да овде не поменем да и моја јелена има славног прадеду са мајчине стране – солунца, илију влајкова, а његов син не- стор, је као учесник на сремском фронту добио медаљу за храброст али, то не значи да сте због тога имали протекцију код његове светости, него да квалитетом и стручношћу с правом носите име протомајстора треба само ући у храм вазнесења господњег и уверити се у то за- то би било корисно нашим читаоцима да од вас чују оно најбитније о фрескопису (жи- вопису) како сте почели? какав је то посао? – мада је и раније било симпатија према овом уметничком стилу, озбиљно сам по- чео да се занимам за икону тек 1992 годи- не потом сам се обрео на светој гори где сам од светогорских мајстора почео да из- учавам овај величанствени ликовни стил, који је, богу хвала, постао и мој животни стил живопис је културно наслеђе пра- вославне цркве, али и део православног богослужења оно је уметност радости и наде, богословље које се изражава црте- жима и бојама свети јован дамаскин ка- же да оно што је књига за писмене, то је икона за неписмене икона није религио- зна слика, него свештенопис самим тим смо и ми сликари, којима је господ дао овај дар, клир цркве христове ово је по- сао који захтева посебну концентрацију, али је и исцрпљујући често се дешавало да заборавим да сам на високој скели, три пута сам избегао сигуран пад да ли се савремени живопис разликује од византијског? – у свом раду сусрео сам се са многим проблемима из ове широке уметничке области, али се један приметно издва- ја – недостатак уметничког начина раз- мишљања у оквиру канона последњих година штампају се богате публикације византијске уметности и расте број мла- дих уметника, који ревнују у изучавању византијског иконописања многи од њих доследним копирањем или са мањим из- менама старих оригинала, изражавају недостатак којим се заборавља основни принцип уметности, а то је да она треба да се развија и да не буде незаинтересована за епоху којој припада мислите ли да византијски стил има мо- гућности за напредак? – византијски стил, као и сваки дру- ги, има својих особености, али не спута- вишедетне хришћанске породице осликавање фреске христа пандократора у куполи манастира ваведење (димензија лика од темена до браде износи 160 цм) јануар / фебруар 2016 37 ва инспирацију, не меша се у технику, не залази у детаље, и није у супротности са сталним ликовним обогаћивањем ства- раоци су изгубили расположење за да- љим трагањима, иконографски обрасци су обавијени ауторитетима и створена је једна „идеологија понављања“, одустаја- ња од оригиналности и непостојања лич- ног израза од момента када једно дело постане копија неког оригинала, оно гу- би вредност, зато што главну вредност има оригинал поставља се питање: за- што србија у средњем веку рађа курби- ново, нерезе, перивлепту, нагоричано, сопоћане или студеницу, дела којима се диви цео свет, а данас имамо само њи- хове бледе копије? како су средњевеков- ни сликари имали толико слободе да у оквиру истог стила потпуно различито третирају ликове, драперије, архитекту- ру или пејзаж? решење је стална сарад- ња литургичара, историчара уметности и уметника поље деловања литургичара треба да буде каноничност, композици- оним решењима треба да се баве исто- ричари уметности, а ликовност, степен изражајности и оригиналност треба да буде стваралачки део тј степен мајстор- ства извођача ово је најбоље решење и гарант да ће се у будућности наћи инте- ресантни уметнички моменти и решења, а грубе грешке бити избегнуте нажа- лост, и у тим ситуацијама ће постојати тенденција задирања једних у поље дело- вања оних других, али је то ипак најбоље решење ми имамо врло добру сарадњу са комисијом при храму светог саве и манастиру ваведење основали сте и свој атеље? ко су ваши сарадници? – атеље сам основао после свете горе, седам година рада и завршене академи- је, тј када сам потписао први велики по- сао 1999 године кроз атеље је до сада прошло преко седамдесет људи многи од њих су били озбиљни, доста научи- ли и сада самостално осликавају цркве тренутно у атељеу имамо седам људи од 2008 придружила нам се вероника в ђу- кановић, по мени, најбољи иконописац на овим просторима велика је заблуда многих да су добри иконописци (штафе- лајни сликари) добри и живописци (зид- ни сликари) никада добар иконописац, без великог труда, не може добро да уради зидну слику, јер су за њега велики форма- ти, бар у почетку, неосвојиви вероника је послушала мој савет, пришла овом послу као ученик, упијала сваки потез, посту- пак израде великих ликова и драперија, начине осветљавања на великим форма- тима, планове, да би после само пар го- дина свакодневног рада на зиду и својом вештином коју је донела из иконописа, не- вероватним креацијама оплеменила стил рада у атељеу од пре неколико година, а после дугогодишњег усклађивања, делимо одговорност и заједничким снагама води- мо овај атеље уједно, променила је и моје мишљење да особе нежнијег пола нису за скелу, већ само за икону у чему се огледа мисија фреске и иконе у храму? колико је она, као део светог пре- дања цркве, кадра да нама, земаљскима и тварнима, приближи истину и стварност царства небеског, божији престо, анђеле и светитеље? – икона, као део светог предања, и има ту улогу да учини чулним квалитете веч- ног живота сву јединственост, мир, али и најтеже јеослободити селичног егоизма у времену у коме га све подстичеако егоистичнаљубав превлада,назиресе и крај сваког брачног завета 38 1/2016 истинску радост, које су основне особине царства божијег, икона односно фреска преноси, како би постале схватљиве савре- меном посматрачу икона помаже људима да се боре у реалном свету пуном искушења то подстиче, не некаквим илузионизмом, бекством од стварности, већ обогаћивањем њихових живота царством божијим ико- на има исцелитељску улогу која обезбеђује неопходну снагу у нашим животима и чини лакшим бреме свакодневног крста које сте храмове осликали? – наш атеље је осликао више од 12 000 квадрата зида у 25 цркава у земљи и расе- јању, од којих су најзначајније: манастир ваведење на сењаку, вазнесењска црква у жаркову, крипта храма св саве на вра- чару, петропавловска црква у аранђелов- цу, црква спаљивања моштију св саве у барајеву, црква св василија острошког у америци, црква св кипријана на халки- дикију у грчкој и многе друге тренутно за- вршавамо осликавање цркве св стефана дечанског у железнику, а почињемо живо- писање у капели богословског факултета који је ваш пут до праве вере? колико вам је професија у томе помогла? – моја професија је заправо служба бо- гу и она ме је утврдила у вери, а суштин- ско преумљење доживео сам на вуковар- ском ратишту 1991, као редован војник јна, мада тај преображај личности у том тренутку нисам ни примећивао укратко, схватио сам да се живот састоји од мно- штва ситница наравно, света гора је била пресудна за мене и од 1993 увела ме пот- пуно у литургијски живот моја мајка је негде прочитала да на светој гори постоји школа за иконописце написали смо пи- смо, послали у хиландар, а отац василије хиландарац је одговорио да одмах дођем по доласку у хиландар, већ следећег дана, био сам један од оних који су носили икону пресвете богородице тројеручице до при- станишта на њеном путу до солуна, а она је тог дана изношена из хиландара први пут после 600 година управо је то икона преко које су господ и пресвета богоро- дица показали сву заблуду иконоборачке јереси, исцеливши одсечену руку заштит- нику православља и иконобранитељу, св јовану дамаскину та икона је за иконопи- сце, можда, и најважнија од свих близу 1300 година после овог дивног светитеља, имао сам и ја прилику да је додирнем сво- јим недостојним рукама и дан-данас не могу да се начудим таквом благослову како сте се упознали вас двоје и колико сте дуго у браку? јелена: упознали су нас наши пријате- љи, садашњи кумови, док је влада студи- рао у београду венчали смо се у лазарев- цу, у цркви св димитрија у браку смо седамнаест година и од самог почетка смо желели вишедетну породицу, иако није постојала материјална основа за то вла- димир је тек завршио факултет, а ја сам радила у државној фирми где су зараде биле ниске међутим, дубоко верујем у то да сâм бог одређује број деце у породици, па се томе треба и препустити када и где сте се крштени? да ли су ваши родитељи црквени? владимир: крстио сам се у 16 годи- ни у старој цркви у јагодини јелена се крстила када смо се упознали, а крстио вишедетне хришћанске породице благослов пресвете богородице тројеручице (почетак пута ка христу) јануар / фебруар 2016 39 ју је мој професор, отац радомир попо- вић у цркви свете петке на калемегда- ну отац није црквен, а мајка јесте са благословом блаженопочившег владике саве, организовала је духовну трибину лазаревачки духовни разговори било је преко 50 предавача, од којих неколико владика, пуно професора са православ- ног богословског факултета, духовника велика сала центра за културу је била премала да прими све који су желели да присуствују предавањима највише је било ученика, којима је она тада би- ла професор књижевности у средњој школи велику помоћ је тада имала и од потпредседника општине лазаревац, а садашњег директора канцеларије за ве- ре при влади србије милете радојевића јелена: моји родитељи су више тради- ционалисти у вери не живе литургиј- ски, али поштују наш избор и подржа- вају нас у томе стан у коме живите није баш велики да ли вам то смета? – стан има око 60 квадрата често нас, када чују да имамо четворо деце, људи пи- тају колико квадрата има наш стан, а ми одговарамо да за децу није битна квадра- тура стана, већ квадратура срца шалимо се да гнездо не треба превише ушушка- ти, јер птићи неће пожелети да га напусте кад ојачају децу треба поставити на ноге и радно их оспособити, па шта им бог дâ наравно, деца треба да имају сигурност да ће им родитељи увек помоћи владимир: зашто би нам сметало? није богат ко мно- го има, него коме мало треба људи често мисле да зидни сликари, зарађују пуно то је велика заблуда, јер свако ко хоће да поштено и квалитетно уради свој посао, никада неће пуно зарадити питајте мо- је колеге, исто ће вам рећи императив је оставити иза себе дело (у сваком сми- слу) које је на понос потомцима то од- звања у вечности како сте успели да очувате љубав и породичну срећу? је ли било егзистен- цијалног страха? јелена: у почетку је било, више код мене, док је владимир увек имао сна- ге да на леђима носи породично бреме веома је важно у браку када једна стра- на изрази забринутост да друга пока- же снагу, и да се на тај начин превазиђу искушења негде смо прочитали да су двоје младих пре брака као два ждре- бета на ливади, а у браку два упрегнута теглећа коња у блату која вуку запрежна кола ако не вуку заједно, други ће мо- рати да уложи двоструко више снаге, или све пропада често у шали кажем да тајна срећног брака остаје тајна вели- ка је борба данас сачувати брачну срећу кад разводи постају уобичајена појава поредимо наш брак са врећом у којој се налазе два оштра и чврста камена, баш какви смо нас двоје уколико врећу про- тресамо снажно и дуго, или ће се каме- ње избрусити и више неће рањавати јед- но друго, или се неће ослободити својих оштрих ивица тада ће се врећа поцепа- ти, а камење поиспадати дакле, у први план треба да ставимо своје недостатке и да се ослободимо својих оштрих иви- ца, а то је процес који у нашем браку још траје најтеже је ослободити се личног максим са мамом јеленом 40 1/2016 егоизма у времену у коме га све под- стиче ако егоистична љубав превлада, назире се и крај сваког брачног завета св старац пајсије каже да у породици једно треба да буде на смирење другом, да се угледа на његове врлине и да под- носи његове мане, а да се породица спа- сава трпељивошћу томе треба тежити у теорији је лако, али је стална борба у пракси применити исто у коликој мери је рађање деце муче- ништво? које су лепе стране вишедет- ства? има ли и лоших? колико дечаци помажу мајци? – рађање деце није никакво мучени- штво кад су деца здрава стабилна по- родица велика је радост и мотивација човеку да буде вреднији и бољи моји родитељи тодор и зорица жупановић, (мајка ми је иначе дугогодишња вас- питачица), су нам пуно помогли нема лоших страна у вишедетству, постоји само велика одговорност у егзистен- цијалном и духовном смислу и тешко бреме времена у коме живимо, попут пливања узводно али сви помажу, и тата и деца родитељски призив је пророчки при- зив од бога шта је најважније у хри- шћанском животу? – најважније је да стално устајемо, после сваког пада, да се не предајемо, да смо свесни својих несавршености, ло- ших поступака, да нађемо радост у пра- штању да не чистимо туђа дворишта, ако наше није уредно, а није владимир: висина части, по христовом мерилу, до- дељује се људима према висини спрем- ности на жртву онај који је, међу људи- ма, примио највећу част, поднео је, пре тог
... природу коју су прароди- тељи поседовали до првородног греха речено терминологијом јунгове ана- литичке психологије, царство божије је заправо почетни (примордијални) и најдубљи архетип колективно несве- сног јер представља прво и најузви- шеније искуство на историјском путу човека претходно тумачење може се допу- нити анализом „архитектуре“ крста који је, по јунгу, најдубљи архетипски симбол сопства (тј монадске целови- тости) човека хришћанске цивилиза- ције ако хоризонтални краци сим- болички представљају однос према виктор вицановић најдубље истине скривене у нама тема броја јануар / фебруар 2016 23 другима (социјална димензија, хри- шћанска љубав према ближњем), а гор- њи вертикални крак представља однос према богу: „љуби господа бога својега свим срцем својим, и свом душом сво- јом, и свом снагом својом, и свим умом својим“ (лк 10, 27), шта би онда зна- чио доњи вертикални крак? одговор се намеће сам по себи – доњи вертикал- ни крак је царство божије у нама он означава унутрашњи простор сусрета бога и човека тај сусрет се дешава у човековом срцу, али не у сваком, за- то што ће само „блажени чисти срцем бога видети“(мт 5, 8) дакле, царство божије које је у нама може се видети и доживети само чистим срцем компле- ментарност царства божијег у нама и блажени чисти срцем јер ће бога виде- ти сасвим је очигледна христове речи царство божије је унутра у вама у теолошком, али и у психолошком и антрополошком сми- слу указују на унутрашњи простор „скривеног човека срца“ (1пт 3, 4), на „непропадљивост кротког и тихог ду- ха“ (1пт 3, 4), који се „радује закону божијем по унутарњем човеку“ (рим 7, 22) тај унутрашњи простор у чо- веку често је скривен и мистичан, понекад претећи и опасан, споља не- приступачан, а унутра познат само духу човековом који осветљава дуби- не његове боголике личности: „јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човекова који је у њему“ (1кор 2, 11) унутрашњи простор је место прожи- мања божанског и људског без духа божијег човек не би могао у потпуно- сти и јасно да сагледа себе, свој уну- трашњи духовни простор, зато што нам бог „по богатству славе своје даје силу да ојачамо духом његовим у уну- тарњем човеку“ (еф 3, 16) трагање за богом не тражи одлазак у космичке висине, нити разумско и научно проучавање материјалног све- та, као ни обредне или мистичне рад- ње (попут дервишког плеса и падања у транс), већ оно тражи тишину душе христове речи царство божије је унутра у вама у теолошком, али и у психолошком и антрополошком смислу указују на унутрашњи простор „скривеног човека срца“ (1пт 3, 4) прстен из 4 века, са ранохришћанским симболима сидра и рибе, пронађен приликом археолошких ископавања у бинчестеру у великој британији јуна 2014 године (извор: duracuk) 24 1/2016 (исихију, тиховање, молчаније) само у мирној води види се дно царство божије које је у нама наговештава да је цар присутан у свом царству – да је његов лик у нама да би га препо- знали и видели у себи потребно је да задобијемо смирење највећи део мо- нашког исихастичког опита усмерен је само ка том циљу ако „царство божије не долази на видљив начин“ (лк 17, 20) онда је оно духовна, психолошка и искуствена категорија, односно, како каже св апостол павле: „царство божије ни- је ни јело ни пиће, већ праведност, мир и радост у духу светом“ (рим 14, 17) оно је „многоцено зрно бисера“ (мт 13, 46), „благо сакривено у пољу“ (мт 13, 44) вредније од свега и због кога се све продаје да би се оно за- добило оно је слично „зрну горуши- чином“ које „узрасте и поста дрво ве- лико“ (лк 13, 19), квасац који укисне „три копање брашна“ (лк 13, 21) реч је о благодатним даровима које човек задобија приликом крштења, духов- ном семену које треба неговати да би донело духовне плодове царство божије у нама поседује још једну ду- ховну димензију оно је, филозофски речено, „трансценденција у иманен- цији“ (хусерл) трансцендентно – јер је небеско; божије, јер нас надилази и није од овог света, док је истовре- мено неодвојиви део душе осветља- вајући њену боголикост и дубину ар- хетипске везе бога и човека надамо се да написани редови мо- гу макар мало појаснити због чега би истински боготражитељи изабрали реченицу царство божије је у нама као поруку светог писма која оставља најдубљи траг аутор је психолог у деветој београдској гимназији ц арство божије унутра је у ва- ма, рекао је господ, учећи људе делу спасења ако је царство божије тамо, где царује бог, онда тра- жити царство божије, које је унутар нас, значи тражити да се бог зацари у нама, или да царује над нама сходно томе, читаво дело се састоји у томе, да зацаримо господа унутар нас а над чи- ме га зацарити? над свиме што је у на- ма: над мислима, жељама, осећањима, делима сваку нашу силу би требало привести подножју његовог престола и показати му, да он царује над умом нашим, нашом вољом и нашим срцем како се ово догађа и када? бог је цар ума нашег, када ум кроз по- корност вери, усвојивши себи све што нам је саопштено у светом откривењу, мисли о једином богу и о свему постоје- ћем и происходећем суди по богу бог је цар наше воље и савести, када „урезавши“ у себи заповести божије и поставивши их за неодложни закон за превод са руског: небојша ћосовић свети теофан затворник, новија фреска (извор: pemptousiagr) тема броја јануар / фебруар 2016 25 бог је бог срца нашег, када осетивши сладост божанског, оно одбацује све земаљске сласти и не налази привлачности ни у чему земном, већ живи на небу себе, ми ни у малом, ни у великом не до- звољавамо себи да одступимо ни за једну јоту од сазнате воље божије бог је бог срца нашег, када осетивши сладост божанског, оно одбацује све зе- маљске сласти и не налази привлачности ни у чему земном, већ све живи на небу – тамо, где и држи благо своје међутим, царство божије се од уну- тра шири и према споља, јер када се све речено саврши унутар нас, онда се и све спољашње престројава по истом духу и усмерености по истом том духу запо- чињу да делују и језик, и очи, и слух, и сва друга осећања; тим истим духом се тада усмерава сваки покрет и свако деј- ство споља, на само или у породици, на дужности, у друштву и у свим свакоднев- ним односима, речју – тада у свим проја- вама нашег унутрашњег живота осетно постаје управитељ бог, што се и утискује у пажњу свих по речи господа: тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе оца ва- шега, који је на небесима (мт 5, 16) у коме се зацарио бог унутра, тога ви видите како учествује у свим дели- ма, на која га обавезује његов положај у друштву, али он је у њима само споља, а унутра је сав у богу, од кога и долазе за њега побуде за сва дела и подухвате, њи- хов број, ширина и начин савршавања у таквим људима се остварује управо оно, што заповеда апостол: и они који имају жене, да буду као да их немају и који пла- чу као да не плачу, и који се радују као да се не радују, и који купују као да ништа немају, и који употребљавају овај свет, као да га не употребљавају тако је то ко потражи и нађе царство божије, у томе бива бог све у свему (1кор 15, 28), тако да, као што на небу он почи- ва на херувимима и серафимима, тако и почива у њему, на свим силама његовог духа, који и сам растворивши се у њему сазнањем и самоделатношћу, све и уну- тра и споља управља на угађање њему јединоме, узљубивши га свим срцем, свим умом и свом снагом својом (лк 10, 27) из књиге сaзерцања и размишљања, изд правило веры, москва, 2003 г ова књига је прво посебно издање кратких духовних разматрања св теофана затворника, која су објављивана у часопису „домашная беседа“ од 1869 до 1877 г свети теофан затворник: зацаривање господа у нама 26 1/2016 тражење царства божијег и правде његове (мт 6, 33) јесте успостављање једне другачије листе приоритета у нашој свакодневици на тему овог броја православног ми- сионара разговарамо са протоје- рејем-ставрофором др милошем весином, професором православног богословског факултета у либертвилу и једним од најактивнијих свештеника- проповедника у расејању zпокајте се јер се приближило цар- ство небеско (мт 3, 2) овим речи- ма св јован крститељ и претеча господњи започиње своју проповед истим речима и сам христос запо- чиње своју проповед и спаситељско дело међу изабраним народом бо- жијим можете ли нам нешто рећи о истинском покајању и његовом односу према царству божијем? – описујући начин на који је свети пророк и претеча господњи јован пози- вао на покајање, наглашавајући: родите дакле, плодове достојне покајања (лк 3, 8), свети апостол и јеванђелист лука нам пружа и детаљне одговоре пророка на питање које му људи упутише: шта ћемо, дакле чинити? а он одговарајући рече им: који има две хаљине нека даде ономе који нема, и који има хране нека чини тако (лк 3, 10–11) пророк је, у погледу конкретног вида покајања, био веома јасан и у својим саветима цари- ницима и војницима (види лк 3, 13–14) међутим, свети јован крститељ је сва- како разликовао само покајање, од пло- дова достојних покајања покајање је унутарња промена ума, док се плодови покајања огледају у спољашњој примени тог преумљења, дакле – у квалитативно другачијем понашању у јеванђељу по матеју, у опису пропо- веди јована крститеља, ми наилазимо и на разлог зарад кога се треба покајати: покајте се, јер се приближило царство небеско (мт 3, 2) блажени теофилакт охридски, префињени изданак визан- тијске духовне културе и књижевности из 11 века, при тумачењу овога места, наглашава: „царством небеским назива први и други долазак христов, као и вр- лински живот“ свети оци, као најдоследнији и наја- утентичнији не тек само тумачи него и делатељи преумљења, почетак истин- разговор водио: ненад јовановић интервју са протојерејем- ставрофором др милошем весином о тајни царства божијег тема броја јануар / фебруар 2016 27 ског покајања виде управо тамо где и почиње хришћански живот – у светој тајни крштења тако свети јован ле- ствичник у петој поуци свог знамени- тог дела лествица, о покајању каже и ово: „покајање је обнова крштења по- кајање је завет с богом да ће се водити један нов живот“ наш мудри и свети владика николај покајање пореди са буном и овако о томе говори: „покаја- ње је, браћо, буна човека против самога себе ту буну подиже човек када осети непријатеља у себи самоме докле год човек живи у самообмани да су сви ње- гови непријатељи ван њега, дотле се он не буни против себе“ можда управо у овим речима благовесника охридског и жичког треба потражити један од воде- ћих разлога зашто је многим данашњим православцима помало нејасан, или чак и неприхватљив тај веома динамичан однос покајања и царства божијег, јер смо сви, мање или више, увек спремни- ји да се бунимо против других, него ли против себе zшта је или ко је царство божије ко- је је исус христос проповедао људи- ма и које нам се открива кроз свето писмо и свето предање? – сама грчка реч василија, која се у многим савременим језицима преводи речју – царство, пре би се могла одно- сити на цареве активности него на саму територију над којом цар влада савре- мени библиста џон дрејн повезује значе- ње речи василија са значењем арамејске речи malkutha, за коју многи научници тврде да је баш то она реч коју је господ исус христос употребио говорећи о царству божијем зато дрејн и поста- вља, духу светога писма веома сродну, дефиницију појма царство божије, када каже да је то „начин на који бог поступа“ а „најопипљивији“ начин тог поступања показује нам се у светој литургији, која, не без разлога, и почиње речима: благо- словено царство оца и сина и светога духа нигде нам се, као у божанственој литургији, на тако очигледан начин не открива смисао тога божијег царства, јер да није тако како бисмо славослови- ли и певали: окусите видите како је благ господ, и тиме указивали на христово оприсутњење у нама и наше искуство о животу са христом? повезаност светога писма и светога предања је очигледна, или боље рече- но: свето писмо је река из које извиру потоци светог предања то је најлеп- ше осетио свети викентије лерински, рекавши: „свето предање је правилно појмљено свето писмо“ зато литургија цркве православне, као тајна царства почива како на светом писму, тако исто и на светом предању, јер је свето преда- ње, по речима оца георгија флоровског, „благодатно, а не историјско начело“ zмеђу многим причама које нам сли- ковито говоре о царству божијем, издваја се она у којој христос својим ученицима каже да царство божије не долази на видљив начин, нити да се налази на неком посебном месту у смислу физичког простора, већ да је оно унутра у нама (лк 17, 21) шта је господ мислио кад је рекао да се царство божије налази унутра у нама? – ваше питање само потврђује горе поменуту дефиницију царства божијег као „начина на који бог дела“, а не неког „одређеног простора“, како би то рекао дрејн христове речи: царство је бо- жије унутра у вама (лк 17, 21), најбоље је објаснио свети апостол павле, када је у посланици римљанима написао: јер царство божије није јело ни пиће, него праведност и мир и радост у духу све- томе (рим 14, 17) радост извире из пра- ведности и мира све распрострањеније и трагичније одсуство радости у савре- меном свету, само је један од доказа ко 28 1/2016 лико је наша назови „јудеохришћанска“ цивилизација све даље и даље од јединог правог извора мира, правде и радости – од бога симптоматична је данас ова све већа опседнутост човека самим собом, с једне стране, можемо то назвати и егоизмом, а с друге стране ту је и просто панич- ни страх да се „сиђе“ у себе а једино у неоткривеним просторима срца могуће је додирнути варницу искрене радости, па онда и заблистати радошћу можда смо зато толико далеко од мира и радо- сти јер, услед опседнутости собом, али на себичан и страствен начин, ми или не умемо, или нећемо да принесемо род до- стојан покајања резултат тога је све уче- сталије присуство неурозе у савременом човеку да, чак и у савременом хришћа- нину не чини ли баш одсуство радости од многих наших савременика хроничне неуротичаре? није узалуд хришћански оријентисан психолог гроф игор кару- зо смело тврдио: „неуроза је издаја онога што смо позвани да будемо у животу, али истовремено и потврда тог позива“ а позвани смо да будемо свети призвани смо на обожење светост не треба „иска- ти“, него нам покајним стопама треба не- престано ходити ка њој свестан многих замки које сналазе савременог хришћанина на путу бого- тражитељства, искусни руски старац и знаменити духовник сергије шевич с разлогом упозорава: „треба искати сми- рење, а не светост, јер светост без смире- ња није ништа друго до таштина“ видећи пак таштину као све присутнију одлику човека данашњице, готово лирски ис- танчан, а светопредањски тако досле- дан, архиепископ јован шаховској, када говори о трагедији људи који су потчи- њени само „природном“ току ствари, па самим тим и далеко од царства божијег, јер су далеко од свога извора, овако збо- ри: „човека је створио бог, и ако он живи ван бога, онда је то највећи бесмисао, чи- ја жртва – пре или касније – увек постаје сам човек решење је у срцу! зато је све- ти старац макарије оптински и могао да саветује своја духовна чеда овим речима: „царство божије унутра је у вама – ре- као нам је господ, тј у срцу онда га треба и тражити у срцу, очишћујући га од стра- сти и утицаја нечастивих, никога не осу- ђујући и не корећи“ zда би се задобило царство божи- је, свети оци говоре да је потребан велики труд и победа над страстима које нас одвајају од бога на пита- ње ученика ко је највећи у царству небеском, христос дозва једно дете, постави га међу њима и рече: заи- ста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско који се дакле по- низи као дете ово, онај је највећи у царству небеском и који прими јед- но такво дете у име моје, мене при- ма а који саблазни једнога од ових малих који верују у мене, боље би му било да се обеси камен воденички о врат његов и да потоне у дубину морску (мт 18, 1–6) можете ли нам објаснити значење ове приче и шта по вама христос мисли када каже да требамо да будемо попут деце, ради задобијања божијег царства? – предање цркве, али не мање и цр- квена химнографија, сведоче да је то дете које је христос ставио међу апостоле био у неоткривеним просторима срца могуће је додирнути варницу искрене радости, па онда и заблистати радошћу тема броја јануар / фебруар 2016 29 свети игњатије богоносац зато о дану његовог празника и певамо: „од младен- ства твога горео си љубављу христовом и зато си и предао себе да као пшеница будеш самлевен, да би љубљеном христу принео себе као плод чистоте“ свети иг- њатије је, дакле, већ у детињству био не тек додирнут него и прожет пламеном спасавајуће љубави бога који је љубав, истина и правда а онда је потом у годи- нама своје зрелости принео себе богу као чисту и непорочну жртву а то је могао зато што је у себи сачувао детиње пове- рење у бога, али не мање и чистоту дете- та у себи, победивши тако себе и мало- временост пролазности, али и да, својим трпљењем, порази и непријатеље своје од нас се данас не тражи таква врста му- чеништва, мада је и ово наше време и те како доба нових мученика за христа, али се од нас ипак очекују макар и малени, али искрени и одлучни, кораци на путу ка детињој чистоти у нама а то је могу- ће једино подвигом покајања, дакле пре- умљењем које је мотивисано љубављу ка богу и ближњем на то се односе христо- ве речи: ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско (мт 18, 3) ово јеванђелско поимање детињства најбоље је осетила и изразила руска ре- лигиозна философија в в зењковски је, по владимиру варави, овако објаснио свој философско-педагошки кредо: „у деци то сијање лика божијег, та лепота душе још није заклоњена од нас онако како је заклоњена у одраслим људима – и речи спаситељеве: ако се не обратите и не будете као деца нећете ући у цар- ство божије, добијају нов смисао не мо- жемо у људима угледати одсјај царства небеског ако не допремо до оне дубине у којој су људи блиски деци“ ми назо- ви одрасли, а често само „многолетни, а никада пунолетни“, како нас с правом назива свети владика николај, све смо мање спремни да учимо од деце а деца нас и те како могу подучити како да у себи прво препознамо, а онда и заволи- мо личност, као одраз лика божијег, јер „управо религиозност дозвољава детету да угледа у себи личност“, како правилно уочава владимир варава христос је узео дете као пример јер је дете, како сјајно са- општава в в розанов, „откривена мисао божија“ чињеница да данас, често, ни деца нису оно што су била, много више го- вори о данашњим родитељима него ли о деци, јер нас новопросијавши свети старац порфирије кавсокаливит још како опомињућим речима подсећа да „ако родитељи не иду путем светости и ако се не подвизавају, онда чине ве- лике грешке и преносе на децу зло које сами имају у себи дечије понашање је у непосредној вези са духовним стањем родитеља“ они који данас највише са- блажњавају једнога од ових малих који верују у мене (мт 18, 6) често су баш ро- дитељи значи, опет се враћамо на пока- јање као на преумљење покајање јесте дело подвига свакога појединца, али то дело руши границе индивидуализма и чини нас, кроз свете тајне цркве, не тек немим посматрачима него и активним судеоницима царства божијег није на одмет подсетити се да је покајање у цркви првих векова био „свечани јавни чин помирења, кроз који би се грешник поново примао у црквену заједницу“ темељ заједнице је у породици зато је данас како криза заједнице, тако и кри- за породице заправо криза покајања, боље речено криза у којој се налазе они који су позвани на покајање делотвор- ног и радосног покајања нема изван цр- кве, јер како правилно закључује отац џон хрисавгис: „изван заједнице, из- ван цркве, покајање би се претворило у туробност душе испуњене кривицом, отупљујући тиме дух или га доводећи до очаја тако би се метаноја претворила у параноју“ 30 1/2016 zод свега што човек тражи од бога, по речима христовим, треба најпре тражити царство божије и силе или правде његове шта се подразумева под појмом силе или правде божије? – правда је божија, постојана и трај- на, и њу ваља разликовати од права, као онога што је резултат људског умовања и, веома често, ствар договора или ре- зултат воље већине самим тим, право је променљиво оно што је јуче било про- тив законских норми, данас је измење- ним параграфима истог закона не тек са- мо дозвољено, него и пожељно почетак двадесет и првога века, више него бурно, сведочи о томе како се категорија људ- ског права све више и више удаљава од божије правде не може се данас гово- рити о праведном уређењу ма кога дру- штва, ако у том друштву тон не дају људи праведног, дакле светог живота а ход ка светости и немирење са гажењем правде данас се на многим странама света чак кажњавају као нешто што је „против за- кона“ поменимо само небивале, а данас у многим државама донете, законске од- редбе којима се, на пример, истополне заједнице проглашавају „браком“ или суптилна, али све продорнија, настојања да се и само име спаситеља христа у јав- ности што тише помиње, или замени ра- зним еуфемизмима иза којих би се крило „неко божанство“, али никако оваплоће- на реч божија! христос је данас, као једи- ни до-носилац правде и истине, заправо сметња многим „правним системима“, који постепено легализују све оно што је не тек само далеко од правде, него је заправо све више отворено изругивање сунца правде, како о христу пева тропар рождества тражити силе и правде његове и те- жити ка царству божијем данас, ништа мање него јуче, значи живети врлинским животом, дакле оним животом који, христом у нама, једини може у свету да васпостави правду, а не тек краткотрај- но и променљиво право у исто време, те речи нас и те како опомињу да мада смо у свету нисмо од света, јер нам је христос рекао: кад бисте били од све- та, свет би своје љубио, а како нисте од света него вас ја изабрах од света, зато вас мрзи свет (јн 15, 19) свети григорије синаит, уз одважност, чисто разумева- ње, само-ограничење, сврстава и правду међу четири главне врлине он, на при- мер, одважност ставља у оне врлине које могу бити плод наше природе и нашега труда, док правду посматра искључиво као „плод милости божије“ зато прав- ду треба тражити, другим речима за њу се ваља молити! човек који је решен да се успиње степеницама врлина мора бу- квално жеднети за правдом, јер како би- смо иначе могли да разумемо христове речи изговорене на гори блаженства: блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити (мт 5, 6), али не мање и оне друге речи упућене гладнима и жеднима правде: блажени прогнани правде ради, тема броја јануар / фебруар 2016 31 јер је њихово царство небеско (мт 5, 10) у најкраћем, тражење царства божијег и правде његове (мт 6, 33) јесте успоста- вљање једне другачије листе приорите- та у нашој свакодневици када би наши савременици знали да је управо то пут којим се најделотворније савладава анк- сиозност и разарајућа брига о неизвесној будућности, многи би, можда, уместо ду- шепогубног бацања неповратних зрнаца маловремености у загрљај такозваним „програмима показивања стварности“, да не кажемо – „риалити шоу програ- мима“, себе усмерили ка јединој, подви- жништвом и мучеништвом, доказаној реалности – свеблагом сунцу правде – богочовеку христу! zчитаво јеванђеље и спаситељско дело христово везани су за царство божије можете ли нам за крај рећи, по учењу наше цркве, ако постоји, у чему је разлика између царства бо- жијег које се по речима христовим налази у нама, од оног блаженства које задобијају душе праведника на- кон смрти и живота будућег века у који верујемо и ишчекујемо по дру- гом доласку христовом и свеопштем васкрсењу из мртвих? – говорећи о цркви, отац георги- је флоровски нам је дао један прелеп, а истовремено и веома поучан, опис цр- кве рекавши: „црква је жива икона веч- ности у времену“ живећи у динамици и хармонији цркве као иконе вечности у времену, ми на свакој литургији испове- дамо и гласно објављујемо: чекам васкр- сење мртвих и живот будућега века оно што искуствено у цркви доживљавамо већ овде и сада јесте предукус царства божијег црква је тело христово, а ако у христу, по учењу светог апостола па- вла, обитава сва пуноћа божанства те- лесно (кол 2, 9) онда и наша телесност, а не тек само наша душа, има и вредност и достојанство које се не сме занемарити није апостол павле узалуд писао хри- шћанима у коринту: или не знате да је тело ваше храм светога духа који је у вама? (1кор 6, 19) један од оних отаца цркве који је увек учио о човековој це- ловитости, био је и атинагора атински, који у своме делу о васкрсењу мртвих, овако говори о јединству душе и тела: „бог није дао независно биће и живот ни природи људске душе одвојеној од тела, нити природи тела засебно, него људима који су сачињени од тела и душе, тако да би они са истим овим деловима од којих су сачињени при рођењу и док траје њи- хов живот могли да постигну заједнички циљ душа и тело сачињавају у човеку је- дан живи ентитет“ није на нама да правимо разлику из- међу онога што, благодаћу божијом, а снагом своје вере, наде и љубави, задоби- јамо већ овде и сада, и онога што нас оче- кује у незалазном дану царства божијег већ поменути отац георгије флоровски, сјајни промислитељ и изванредни ту- мач, али и настављач непрекидне нити богословља цркве, казује и ово: „у узво- ђењу човечанске природе у сферу вечне причасности божанском животу, рани оци цркве једногласно су видели саму суштину спасења ‘спасено је оно што је сједињено са богом’, каже свети гри- горије назијанзин оно што није на овај начин сједињено не може уопште бити спасено ово је фундаментални мотив у читавој теологији раних отаца – код св иринеја, св атанасија, кападокијаца, св кирила александријског, св макси- ма исповедника хришћанска „нада у бесмртност“, укорењена је и обезбеђена историјским догађајем тј историјским самооткривењем бога, она нема корен у некој статичкој диспозицији нити наро- читом склопу човечанске природе“ што се пак тиче „тајни последњих ствари“, она је већ присутна, или како то флоров- ски каже: „она је сакривена у првобит- ном парадоксу стварања о будућности 32 1/2016 можемо да говоримо само у предобра- жењима и причама такав је језик пи- сма долазак христов ће бити његов повратак, без обзира на сву радикалну новину тог догађаја есхатологија је испуњена антиномијама, чији се поче- так налази у самој тајни стварања“ мислим да је за нас најважније да се док још имамо времена, које не забора- вимо није наше него нам је од бога да- то, припремамо животом у врлинама за страшни суд а тај последњи суд ће заиста бити и страшан, јер ће бог који је љубав, који је милост, али који је и правда, судити људима за одсуство љу- бави, милости и живот ван правде када су једном неки православни радознал- ци питали чувеног павла флоренског: – зашто нам бог није дао мало јасни- је одговоре на најбитнија питања која имамо?, он им је овако одговорио: – бог нам је дао нешто много боље, јасније и лепше од одговора на нашу знатижељу дао нам је свога јединороднога сина – господа исуса христа а христос нам је у погледу „послед- њих ствари“ оставио више него до- вољно „материјала“ у својим причама подсетимо се, на крају овога разговора, само на три приче које недвосмислено указују на динамику садашњих и буду- ћих дешавања: 1 причу о блудноме си- ну (лк 15, 11–32), која сведочи о важно- сти покајања као преумљења и повратка оцу, али нам казује и о неизмерној ми- лости божијег опраштања; 2 причу о богаташу и лазару (лк 16, 19–31) из ко- је јасно сазнајемо да човек после смрти наставља и даље да: осећа, да се сећа и да комуницира, и 3 причу о другом до- ласку христовом и страшном суду (мт 25, 31–46), која нам казује да ће о дану суда љубав и милост, односно одсуство истих, бити једина мерила према којима ће господ свакоме од нас дати онако ка- ко смо се у овом животу припремали за живот у вечности н а овоме свету све има своју клицу, свој почетак јер је бог свет створио из непостојања и превео га у постојање, и дао поче- так свакој твари зло, које господ није створио, је такође пореклом из неби- ћа, али свој почетак има у слободи из- бора човека који га чини грех заправо „помаже“ човеку да не оствари задато – царство небеско ово царство, које се великим напором осваја, а лако губи, није нека далека и имагинарна дестина- ција господ нам каже: царство божије је унутра у вама да би се до њега сти- гло, за почетак, потребна је вера која се од бога добија и за коју апостол павле каже: „да не добија награду свако ко се такмичи, већ само онај који се бори по правилу“, истинитом вером када су једног времешног проту за- питали: „да ли је православна вера нај- лепша?“, он је одговорио: „то не знам, вероватно има и лепших вера, али сигурно знам да је православна вера истинита“ и свети александар нев- ски, у монаштву монах алексије, када у заробљеништву одговори татарском кнезу, каже: „није у сили бог него у истини“, истичући свој мотив вере у свету тројицу истина је та која ослобађа, она је јед- но од имена божијих, сведочи писмо, и бистри поглед којим могу да се сагледа- ју начини остварења царства божијег у нама у нашем народу постоји изрека за поштење да је и најгрђа истина слађа од најслађе лажи, јер је отац лажи ђаво, а бог је истина није случајно што господ христос као средство спасења у цркви оставља свете тајне да човек после пада може да се усправи, дође до истинског покајања хаџи драган поповић тема броја јануар / фебруар 2016 33 и омије се у тој бањи спасења повратив- ши достојанство човека бог воли и гре- шника и правда је његова далеко изнад људске правде, зато што бог и у грешни- ку препознаје свој лик једне непоновљи- ве личности царство божије се осваја и трпље- њем, миром о коме апостол павле каже: „имајте мир са свима колико до вас сто- ји“ тај мир је светлост која обасјава пут ка жељеном царству божијем мир који нас води ка христу, нема равнодушност (искључење из реалности живота) која је обмана и представља паклено осећа- ње душе, већ је мир – радост коју човек носи са собом и показује при сваком су- срету са ближњим о значењу такве ра- дости говори и сам кнез мира речима: „све вам ово казах, да радост моја у вама остане“ биће човеково саздано је од свега до- брог јер је човек икона бога и када год помисли или учини нешто добро се осе- ћа природно, рајски наше целокупно постојање у христу црпи смисао у не- престаном чињењу добра, а не у нечиње- њу злих дела наравно, да човек чинећи добро не чини зло, али не чинећи зла де- ла не значи у исто време и чињење добра добра дела човека увећавају онај тег, који анђео чувар за нас чува у руци, не би ли њиме превагнуо тас у корист нашег спа- сења на теразијама вечности ка спасењу води још једна, данас тако заборављена, врлина, а то је послушање требало би да свако своју савест преиспи- та питањем које директор школе упути јед- ном вероучитељу: „слушаш ли ти неког?“ послушање је мајка врлина јер се де- ца спасавају послушношћу родитељима, а одрасли послушношћу цркви напо- менимо само у прилог томе да је непо- слушање духовног оца смртни грех у цркви својој господ за пример даје своју бескрајну послушност богу оцу све до смрти на крсту, која је постала његово прослављање дозволимо христу својим животом да се настани у нама јер где је он, онде је и царство небеско аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије „не добија награду свако ко се такмичи, већ само онај који се бори по правилу“ апостол павле степенице врлина ка царству небеском 34 1/2016 у београдском насељу церак живи ше- сточлана породица карановић, вла- димир (43) и јелена (41) са четири сина: савом (16), симеоном (15), ђорђем (12) и максимом (7 месеци) крсна слава им је ђурђевдан, а заветна свети сава, па су и деца добила имена по тим божијим угодницима симеон je рођен на савин- дан, али пошто му је старији брат присво- јио име, добио га је по његовом оцу, св симеону најмлађи максим, име је добио по шаљивој песми о максиму, чика јове змаја, коју његова мајка јако воли нарав- но, ту је и пуно дивних светитеља који но- се ово име ову породицу смо упознали у цркви вазнесења господњег у жаркову парохијани их добро познају, јер је вла- димир протомајстор фрескописа у истој цркви са вероником в ђукановић и сво- јом екипом, осликао је овај храм пре две године патријарх иринеј му је недавно, у овом истом храму, доделио архијереј- ску грамату завршио је основне и мастер студије на академији спц за уметности и консервацију супруга јелена је дипло- мирала на технолошко-металуршком фа- култету у београду тренутно је при крају мастер студија на истом факултету ради- ла је у дп клуз у београду једанаест годи- на у техничкој припреми производње као инжењер текстилне технологије и при цркви је била активна на подели хране из црквене кухиње са благословом оца не- бојше милићевића, њиховог пароха, за- почели смо разговор у њиховом топлом дому божићним поздравом: „христос се роди!“ расположено су нам узвратили: „ваистину се роди!“ пожелевши нам до- бродошлицу, домаћин је одмах показао своју духовитост ретко коме је припала част да ослика свој парохијски храм вама се то догодило владимир: наравно, поносан сам и бо- гу захвалан, мада је ово друга парохијска црква у којој сам сликао прва је у лаза- ревцу, али њу нисам целу осликао, него је само завршио (око 400 квадрата) што се тиче жаркова, има једна анегдота везана за избор сликара када је почетком 2011 ра- ђен конкурс за фрескописање жарковачке цркве, на првом састанку са патријархом иринејем у згради патријаршије, било је десетак понуђача редом смо се представља- ли пред патријаршијском комисијом када сам устао и рекао своје презиме, патријарх је почео да рецитује „бјеж’те турци зарана, ето попа карана! знате ли ту песму?“ – упи- тао ме изненађен, насмејао сам се и одго- ворио му: „наравно, ваша светости, ја сам директни потомак тог крајишког јунака“ дивно! онда да чујемо нешто више о ва- шем пореклу и том вашем славном претку испричаћу скраћену верзију, да не бих ваше читаоце, на самом почетку „успа- породицакарановић честонас,кадачујудаимамочетвородеце,људипитају коликоквадратаиманашстан,амиодговарамодаза децунијебитнаквадратурастана,већквадратурасрца радмила грујић вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2016 35 вао“ својом интересантном причом пр- ви свештеник који је дошао у крњеушу, село у босанској крајини, одакле је и мој отац, био је поп пилип (филип) кара- новић према подацима из књиге попа петра рађеновића, то се десило 1800 го- дине оптужен од турака да буни народ, 1821 бива обешен о једну крушку у пр- косима од стране мустај-бега кулено- вића (сина кулина капетана, опеваног у песми бој на мишару) његов син три- вун (трифун) карановић, такође је био православни свештеник у истом селу (од 1821 до 1861 г), после смрти свога оца на овом положају заменио га је његов рођени брат, поп дамјан карановић, од 1861–1867 године међутим, ови стихо- ви се не односе ни на једног од њих тро- јице као дечак са пет година, вешање свога деде гледао је поп војвода ђурађ карановић, један од најпознатијих кра- јишких јунака 19 века тај призор га је пратио кроз цео живот као четовођа са својих 500 устаника, у босанско-херцего- вачком устанку 1875–1878 учествовао је у 36 бојева са турцима у једном од њих спасио је живот петру мркоњићу (пото- њем краљу петру i карађорђевићу) због необичне храбрости, ушао је у неколи- ко јуначких песама о њему је испеван тај стих бјеж’те турци зарана, ето попа карана одликован је од краља милана обреновића, таковским крстом и сребр- ном колајном за храброст упокојио се 1880 у селу јаловику код шапца једна улица у центру шапца носи његово име са крштења малог максима у манастиру ваведење на сењаку 36 1/2016 његов брат и два стрица били су такође православни свештеници његов брат од стрица, поп стеван ка- рановић, војвода српски, такође је уче- ствовао у свим ратовима у горњој и до- њој крајини одликован је од руског цара златном медаљом, а од краља мила- на обреновића ратном споменицом и кр- стом светог саве ii степена не би било фер да овде не поменем да и моја јелена има славног прадеду са мајчине стране – солунца, илију влајкова, а његов син не- стор, је као учесник на сремском фронту добио медаљу за храброст али, то не значи да сте због тога имали протекцију код његове светости, него да квалитетом и стручношћу с правом носите име протомајстора треба само ући у храм вазнесења господњег и уверити се у то за- то би било корисно нашим читаоцима да од вас чују оно најбитније о фрескопису (жи- вопису) како сте почели? какав је то посао? – мада је и раније било симпатија према овом уметничком стилу, озбиљно сам по- чео да се занимам за икону тек 1992 годи- не потом сам се обрео на светој гори где сам од светогорских мајстора почео да из- учавам овај величанствени ликовни стил, који је, богу хвала, постао и мој животни стил живопис је културно наслеђе пра- вославне цркве, али и део православног богослужења оно је уметност радости и наде, богословље које се изражава црте- жима и бојама свети јован дамаскин ка- же да оно што је књига за писмене, то је икона за неписмене икона није религио- зна слика, него свештенопис самим тим смо и ми сликари, којима је господ дао овај дар, клир цркве христове ово је по- сао који захтева посебну концентрацију, али је и исцрпљујући често се дешавало да заборавим да сам на високој скели, три пута сам избегао сигуран пад да ли се савремени живопис разликује од византијског? – у свом раду сусрео сам се са многим проблемима из ове широке уметничке области, али се један приметно издва- ја – недостатак уметничког начина раз- мишљања у оквиру канона последњих година штампају се богате публикације византијске уметности и расте број мла- дих уметника, који ревнују у изучавању византијског иконописања многи од њих доследним копирањем или са мањим из- менама старих оригинала, изражавају недостатак којим се заборавља основни принцип уметности, а то је да она треба да се развија и да не буде незаинтересована за епоху којој припада мислите ли да византијски стил има мо- гућности за напредак? – византијски стил, као и сваки дру- ги, има својих особености, али не спута- вишедетне хришћанске породице осликавање фреске христа пандократора у куполи манастира ваведење (димензија лика од темена до браде износи 160 цм) јануар / фебруар 2016 37 ва инспирацију, не меша се у технику, не залази у детаље, и није у супротности са сталним ликовним обогаћивањем ства- раоци су изгубили расположење за да- љим трагањима, иконографски обрасци су обавијени ауторитетима и створена је једна „идеологија понављања“, одустаја- ња од оригиналности и непостојања лич- ног израза од момента када једно дело постане копија неког оригинала, оно гу- би вредност, зато што главну вредност има оригинал поставља се питање: за- што србија у средњем веку рађа курби- ново, нерезе, перивлепту, нагоричано, сопоћане или студеницу, дела којима се диви цео свет, а данас имамо само њи- хове бледе копије? како су средњевеков- ни сликари имали толико слободе да у оквиру истог стила потпуно различито третирају ликове, драперије, архитекту- ру или пејзаж? решење је стална сарад- ња литургичара, историчара уметности и уметника поље деловања литургичара треба да буде каноничност, композици- оним решењима треба да се баве исто- ричари уметности, а ликовност, степен изражајности и оригиналност треба да буде стваралачки део тј степен мајстор- ства извођача ово је најбоље решење и гарант да ће се у будућности наћи инте- ресантни уметнички моменти и решења, а грубе грешке бити избегнуте нажа- лост, и у тим ситуацијама ће постојати тенденција задирања једних у поље дело- вања оних других, али је то ипак најбоље решење ми имамо врло добру сарадњу са комисијом при храму светог саве и манастиру ваведење основали сте и свој атеље? ко су ваши сарадници? – атеље сам основао после свете горе, седам година рада и завршене академи- је, тј када сам потписао први велики по- сао 1999 године кроз атеље је до сада прошло преко седамдесет људи многи од њих су били озбиљни, доста научи- ли и сада самостално осликавају цркве тренутно у атељеу имамо седам људи од 2008 придружила нам се вероника в ђу- кановић, по мени, најбољи иконописац на овим просторима велика је заблуда многих да су добри иконописци (штафе- лајни сликари) добри и живописци (зид- ни сликари) никада добар иконописац, без великог труда, не може добро да уради зидну слику, јер су за њега велики форма- ти, бар у почетку, неосвојиви вероника је послушала мој савет, пришла овом послу као ученик, упијала сваки потез, посту- пак израде великих ликова и драперија, начине осветљавања на великим форма- тима, планове, да би после само пар го- дина свакодневног рада на зиду и својом вештином коју је донела из иконописа, не- вероватним креацијама оплеменила стил рада у атељеу од пре неколико година, а после дугогодишњег усклађивања, делимо одговорност и заједничким снагама води- мо овај атеље уједно, променила је и моје мишљење да особе нежнијег пола нису за скелу, већ само за икону у чему се огледа мисија фреске и иконе у храму? колико је она, као део светог пре- дања цркве, кадра да нама, земаљскима и тварнима, приближи истину и стварност царства небеског, божији престо, анђеле и светитеље? – икона, као део светог предања, и има ту улогу да учини чулним квалитете веч- ног живота сву јединственост, мир, али и најтеже јеослободити селичног егоизма у времену у коме га све подстичеако егоистичнаљубав превлада,назиресе и крај сваког брачног завета 38 1/2016 истинску радост, које су основне особине царства божијег, икона односно фреска преноси, како би постале схватљиве савре- меном посматрачу икона помаже људима да се боре у реалном свету пуном искушења то подстиче, не некаквим илузионизмом, бекством од стварности, већ обогаћивањем њихових живота царством божијим ико- на има исцелитељску улогу која обезбеђује неопходну снагу у нашим животима и чини лакшим бреме свакодневног крста које сте храмове осликали? – наш атеље је осликао више од 12 000 квадрата зида у 25 цркава у земљи и расе- јању, од којих су најзначајније: манастир ваведење на сењаку, вазнесењска црква у жаркову, крипта храма св саве на вра- чару, петропавловска црква у аранђелов- цу, црква спаљивања моштију св саве у барајеву, црква св василија острошког у америци, црква св кипријана на халки- дикију у грчкој и многе друге тренутно за- вршавамо осликавање цркве св стефана дечанског у железнику, а почињемо живо- писање у капели богословског факултета који је ваш пут до праве вере? колико вам је професија у томе помогла? – моја професија је заправо служба бо- гу и она ме је утврдила у вери, а суштин- ско преумљење доживео сам на вуковар- ском ратишту 1991, као редован војник јна, мада тај преображај личности у том тренутку нисам ни примећивао укратко, схватио сам да се живот састоји од мно- штва ситница наравно, света гора је била пресудна за мене и од 1993 увела ме пот- пуно у литургијски живот моја мајка је негде прочитала да на светој гори постоји школа за иконописце написали смо пи- смо, послали у хиландар, а отац василије хиландарац је одговорио да одмах дођем по доласку у хиландар, већ следећег дана, био сам један од оних који су носили икону пресвете богородице тројеручице до при- станишта на њеном путу до солуна, а она је тог дана изношена из хиландара први пут после 600 година управо је то икона преко које су господ и пресвета богоро- дица показали сву заблуду иконоборачке јереси, исцеливши одсечену руку заштит- нику православља и иконобранитељу, св јовану дамаскину та икона је за иконопи- сце, можда, и најважнија од свих близу 1300 година после овог дивног светитеља, имао сам и ја прилику да је додирнем сво- јим недостојним рукама и дан-данас не могу да се начудим таквом благослову како сте се упознали вас двоје и колико сте дуго у браку? јелена: упознали су нас наши пријате- љи, садашњи кумови, док је влада студи- рао у београду венчали смо се у лазарев- цу, у цркви св димитрија у браку смо седамнаест година и од самог почетка смо желели вишедетну породицу, иако није постојала материјална основа за то вла- димир је тек завршио факултет, а ја сам радила у државној фирми где су зараде биле ниске међутим, дубоко верујем у то да сâм бог одређује број деце у породици, па се томе треба и препустити када и где сте се крштени? да ли су ваши родитељи црквени? владимир: крстио сам се у 16 годи- ни у старој цркви у јагодини јелена се крстила када смо се упознали, а крстио вишедетне хришћанске породице благослов пресвете богородице тројеручице (почетак пута ка христу) јануар / фебруар 2016 39 ју је мој професор, отац радомир попо- вић у цркви свете петке на калемегда- ну отац није црквен, а мајка јесте са благословом блаженопочившег владике саве, организовала је духовну трибину лазаревачки духовни разговори било је преко 50 предавача, од којих неколико владика, пуно професора са православ- ног богословског факултета, духовника велика сала центра за културу је била премала да прими све који су желели да присуствују предавањима највише је било ученика, којима је она тада би- ла професор књижевности у средњој школи велику помоћ је тада имала и од потпредседника општине лазаревац, а садашњег директора канцеларије за ве- ре при влади србије милете радојевића јелена: моји родитељи су више тради- ционалисти у вери не живе литургиј- ски, али поштују наш избор и подржа- вају нас у томе стан у коме живите није баш велики да ли вам то смета? – стан има око 60 квадрата често нас, када чују да имамо четворо деце, људи пи- тају колико квадрата има наш стан, а ми одговарамо да за децу није битна квадра- тура стана, већ квадратура срца шалимо се да гнездо не треба превише ушушка- ти, јер птићи неће пожелети да га напусте кад ојачају децу треба поставити на ноге и радно их оспособити, па шта им бог дâ наравно, деца треба да имају сигурност да ће им родитељи увек помоћи владимир: зашто би нам сметало? није богат ко мно- го има, него коме мало треба људи често мисле да зидни сликари, зарађују пуно то је велика заблуда, јер свако ко хоће да поштено и квалитетно уради свој посао, никада неће пуно зарадити питајте мо- је колеге, исто ће вам рећи императив је оставити иза себе дело (у сваком сми- слу) које је на понос потомцима то од- звања у вечности како сте успели да очувате љубав и породичну срећу? је ли било егзистен- цијалног страха? јелена: у почетку је било, више код мене, док је владимир увек имао сна- ге да на леђима носи породично бреме веома је важно у браку када једна стра- на изрази забринутост да друга пока- же снагу, и да се на тај начин превазиђу искушења негде смо прочитали да су двоје младих пре брака као два ждре- бета на ливади, а у браку два упрегнута теглећа коња у блату која вуку запрежна кола ако не вуку заједно, други ће мо- рати да уложи двоструко више снаге, или све пропада често у шали кажем да тајна срећног брака остаје тајна вели- ка је борба данас сачувати брачну срећу кад разводи постају уобичајена појава поредимо наш брак са врећом у којој се налазе два оштра и чврста камена, баш какви смо нас двоје уколико врећу про- тресамо снажно и дуго, или ће се каме- ње избрусити и више неће рањавати јед- но друго, или се неће ослободити својих оштрих ивица тада ће се врећа поцепа- ти, а камење поиспадати дакле, у први план треба да ставимо своје недостатке и да се ослободимо својих оштрих иви- ца, а то је процес који у нашем браку још траје најтеже је ослободити се личног максим са мамом јеленом 40 1/2016 егоизма у времену у коме га све под- стиче ако егоистична љубав превлада, назире се и крај сваког брачног завета св старац пајсије каже да у породици једно треба да буде на смирење другом, да се угледа на његове врлине и да под- носи његове мане, а да се породица спа- сава трпељивошћу томе треба тежити у теорији је лако, али је стална борба у пракси применити исто у коликој мери је рађање деце муче- ништво? које су лепе стране вишедет- ства? има ли и лоших? колико дечаци помажу мајци? – рађање деце није никакво мучени- штво кад су деца здрава стабилна по- родица велика је радост и мотивација човеку да буде вреднији и бољи моји родитељи тодор и зорица жупановић, (мајка ми је иначе дугогодишња вас- питачица), су нам пуно помогли нема лоших страна у вишедетству, постоји само велика одговорност у егзистен- цијалном и духовном смислу и тешко бреме времена у коме живимо, попут пливања узводно али сви помажу, и тата и деца родитељски призив је пророчки при- зив од бога шта је најважније у хри- шћанском животу? – најважније је да стално устајемо, после сваког пада, да се не предајемо, да смо свесни својих несавршености, ло- ших поступака, да нађемо радост у пра- штању да не чистимо туђа дворишта, ако наше није уредно, а није владимир: висина части, по христовом мерилу, до- дељује се људима према висини спрем- ности на жртву онај који је, међу људи- ма, примио највећу част, поднео је, пре тог
Свеска: 347 | Царство Божије у нама
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј Витовнички, благовесник Царства Божијег у наше време фото: духовна чада о Тадеја Фотографија на другој страни корице: Епископ будимски Г Лукијан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Богојављење 2016 године – пливање за Часни крст у Земуну, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Горња испосница Светог Саве у манастиру Студеница фото: Рајко Каришић СВЕСКА 347, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2016 Рeч уредника Царство нестворене Светлости 2 Реч пастира Неблагодарност као грех свакодневнице 4 Старечник Бројаница је духовно оружје 7 Материк Преподобна Исидора 10 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности Његошев прилог хришћанској персонологији 12 У дијалогу са атеизмом Антитеизам 14 Тема броја Царство Божије у нама 19 Најдубље истине скривене у нама 22 Свети Теофан Затворник: Зацаривање Господа у нама 24 Разговор са протојерејем-ставрофором др Милошем Весином О тајни Царства Божијег 26 Степенице врлина ка Царству Небеском 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Карановић 34 Идите и научите све народе Две мисије – нађи 10 разлика 42 Православље широм света Чувари Православља на Тајланду 44 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Велика Лавра Лавра Светог Атанасија Атонског 48 Представљамо Вам Манастир Савина главица 51 Путопис Света недра Метохије 53 Светињама Грчке у походе 56 Вјечнаја памјат О Сава Копорински (1926 – 2015) 60 Сведочанства Дар прозорљивости оца Лазара Острошког 62 Поезија Дубока 64 Косовска победа 64 Царство Божије 64 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Царство Божије у нама јануар / фебруар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претп
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј Витовнички, благовесник Царства Божијег у наше време фото: духовна чада о Тадеја Фотографија на другој страни корице: Епископ будимски Г Лукијан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Богојављење 2016 године – пливање за Часни крст у Земуну, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Горња испосница Светог Саве у манастиру Студеница фото: Рајко Каришић СВЕСКА 347, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2016 Рeч уредника Царство нестворене Светлости 2 Реч пастира Неблагодарност као грех свакодневнице 4 Старечник Бројаница је духовно оружје 7 Материк Преподобна Исидора 10 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности Његошев прилог хришћанској персонологији 12 У дијалогу са атеизмом Антитеизам 14 Тема броја Царство Божије у нама 19 Најдубље истине скривене у нама 22 Свети Теофан Затворник: Зацаривање Господа у нама 24 Разговор са протојерејем-ставрофором др Милошем Весином О тајни Царства Божијег 26 Степенице врлина ка Царству Небеском 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Карановић 34 Идите и научите све народе Две мисије – нађи 10 разлика 42 Православље широм света Чувари Православља на Тајланду 44 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Велика Лавра Лавра Светог Атанасија Атонског 48 Представљамо Вам Манастир Савина главица 51 Путопис Света недра Метохије 53 Светињама Грчке у походе 56 Вјечнаја памјат О Сава Копорински (1926 – 2015) 60 Сведочанства Дар прозорљивости оца Лазара Острошког 62 Поезија Дубока 64 Косовска победа 64 Царство Божије 64 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Царство Божије у нама јануар / фебруар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претп
Одреднице:
30
Свеска: 348 | Десет Божијих заповести
...види као слабиће који нису могли да издрже изазов апсурдногАНАЛИЗ?📌 ирајући њихова дела пише: „та дела грле
бога који их уништава нада се уводи
преко понизности“ шта одговорити
камију на ово?
нада
...види као слабиће који нису могли да издрже изазов апсурдног
МЕТА инфо: Р:22380 К:168397 Д:93
| Свеска 348 |
Свеска: 348 | Десет Божијих заповести
... од садашњег тренутка у прологу за своје дело, ками цитира пиндарову трећу питијску оду у којој пише: „о душо моја, животу бесмртном ти не тежи, већ поље могућег ти исцрпи“ одбацујући метафизичке утехе, он не прихвата наду као врлину достојевског, кафку, кјеркегора и шестова види као слабиће који нису могли да издрже изазов апсурдног анализирајући њихова дела пише: „та дела грле бога који их уништава нада се уводи преко понизности“ шта одговорити камију на ово? надање као сизифовски посао? нада није слепа, већ непоколебљива она зна меру свега зато она не суди само мерилима времена које ми познајемо, већ мерилима вечности презвитер александар р јевтић реч пастира март / април 2016 5 заједно са њим можемо созерцавати трагичну егзистенцију човека у палој адамовској природи много тога што нас окружује можда ће нам личити на апсурд, јер логично објашњење нећемо наћи уколико бисмо одбацили наду можда не бисмо успели ни да избегнемо очајање међутим, овде долазимо до најбитнијег нада се не уводи преко понизности пред неким страним богом она је чин поверења према ономе чије смо кораке чули или чију смо бар сенку леђа попут мојсија угледали тама коју повремено доживљавамо кроз разне патње нас и целог човечанства не може да угуши ехо корака или црте сенке које смо упознали ми јуримо за њима како нам не би побегли или како их не би заборавили могућност да ћемо доћи до јаснијег упознавања са вољеним богом нам даје снагу да не посустанемо овде почињемо сизифовски посао у смислу да окончања нашим покушајима нема очајање нам увек стоји за петама нудећи могућност да станемо погледи на друге који су свој камен оставили негде испод пута нас могу поколебати посебно што им можда изгледамо смешни или луди ту се присећамо спаситељевих речи о уском путу и вратима којима мали број људи иде бити међу њима не би требало да буде срамота, већ радост и доживљај изабраности силазећи са вергилијем у пакао данте пише да је над пакленим вратима видео натпис: „ви што улазите – оставите сваку наду“ учествујући у светој литургији ми чујемо један супротан позив херувимске песме: „сваку сада животну бригу оставимо“ остављајући бригу, ми прихватамо наду то не значи да не постоје тренуци „тешки и за херувимска срца“, по речима светог јустина ћелијског нада није слепа, већ непоколебљива она зна меру свега зато она не суди само мерилима времена које ми познајемо, већ мерилима вечности аутор је свештеник при храму светог саве у краљеву „јер сада видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам делимично, а онда ћу познати као што бих познат“ (1 кор 13, 12) персефона надгледа сизифа у подземном свету – хаду, атичка амфора с црним фигурама из око 530 г пре христа (извор: википедија) 6 2/2016 данас ћемо говорити о великој духовној болести која се зове самољубље самољубље (егоизам) је ирационална страст која мучи буквално читав људски род; сви ми људи патимо од ове болести самољубивог човека самољубље омаловажава и понижава позвани смо од бога да се боримо против тог самољубља како бисмо га се ослободили стари човек у нама је, заправо, страствено стање душе, а то дословце јесте самољубље све страсти, сви греси, сви падови имају свој почетак, своје полазиште у самољубљу велико зло не оставља човека мирног; мучи га даноноћно углавном сви људи пате од тог зла, а понајвише од свих ја грешан у прво време кад сам био код свог светог старца, кад сам први пут отишао код њега на оно неприступачно место у пустињи, тамо, поред тог човека, спознао сам и видео дело свог самољубља док сам био у свету, људи у цркви су мислили да сам благословен ја сам се бунио да ме тако карактеришу, међутим, похвале су полако почеле да ми наносе зло и то зло сам видео на делу када сам започео, уз божији благослов, да исцељујем душу од свих својих страсти кад сам први пут отишао код старца јосифа, одмах од првог дана је почео да ме надгледа, да ме лечи и опходио се према мени строго; непрекидно ме је надзирао, грдио ме је, прилично ме је измарао, пошто сам психички био слаб истина је да, када ме је надзирао, дакле, када је стављао лек на моју рану, мене је болело самољубље се ритало у мени и говорило ми: „зашто само према мени старац примењује ово строго васпитање, зашто ме грди, зашто и зашто…?“ ја сам се с благословом свог старца бунио, противуречио му, улазио у сукоб и често, након снажне борбе, одлазио сам у своју келију, узимао распеће, плакао над њим и говорио: „исусе мој најслађи! ти који си безгрешни бог, претрпео си толика невоље, толико негодовања, толике увреде и поруге, од толиког великог мноштва људи који су те мрзели и желели ти зло а ти си све то с трпељивошћу поднео за моју љубав и спасење а ја један грешан човек, један страсник и бедник сад се буним и питам зашто ми старац даје горак лек мог спасења? примам по својим делима као што сам заслужио стога немам ниједно оправдање, већ само треба с трпљењем да дигнем крст који ми је твоја доброта даровала зарад мог спасења“ то сам говорио христу и заиста сам примао велико олакшање после једног таквог плача осећао сам неку снагу у мом срцу да претрпим до краја, све док се у души не разапнем како бих потом прихватио васкрсење своје душе „да, помиловаћу те, одговара бог“ старац јефрем филотејски о самољубљу (први део) старечник превод с јелинског: милана вучићевић март / април 2016 7 многи примери светих људи дају нам велику одважност да и ми подигнемо тај крст, ту потешкоћу у суочавању са страхотом самољубља лоша страст, тешка, која срце страшно замрси пустињачки отац, пимен, каже да онај који жели да искорени своје страсти, осећа бол и крвари и то је заиста истина кад нас неко проверава, кад нас неко вређа, одмах у нама нешто поскочи, нека унутрашња тескоба, нека узнемиреност, неко гушење, неки притисак који нас тера да дрско одговоримо, да узвратимо, да се наљутимо на тог човека у том тренутку потребно је да се стегнемо, потребно је да прогутамо дубоко у својој души отров тог самољубља да угушимо звер која жели да изађе напоље како би нас окривила и када се, потом, у свакој таквој околности, супротставимо злу на овај начин, гушећи звер која хоће да изађе напоље, временом ће умрети унутра када неко заточи неку звер у затворени простор и не храни је, не баца јој храну, природна је последица да после извесног времена она умре тако и са том звери самољубља, ако је не хранимо попуштањем, милошћу божијом полако ће нестати једном је једна девственица отишла код аве памва и рекла: „аво, ја много постим и једем на седам дана чиним и разне друге подвиге знам напамет и стари и нови завет шта ми је још остало да испуним да бих достигла савршеност?“ а мудри старац јој каже: – дете моје, када те неко вређа и изругује ти се, да ли у себи осећаш као да те хвали? – не – када те неко хвали, да ли у себи осећаш као да те вређа? – не, аво – хајде, дете моје, иди ништа ниси досад урадила ава пимен имао је шесторицу сабраће најстарији је био ава анув једном су сви заједно отишли и населили се у једној келији, у неком старом идолопоклоничком храму испред кога је био постављен кип неког божанства једног дана ава анув, на опште изненађење, почео је да баца камење на кип и да га вређа наредног дана је отишао, клањао му се и изговарао похвале кад су видели аву да то ради, браћа су га питала: – старче, чему желиш да нас поучиш тиме што радиш? – да, каже, кад сте ме видели да сам отишао и гађао камењем и вређао идола, да ли ми је нешто одговорио? – не – кад сте ме наредног дана видели да му се клањам и да га хвалим, опет, јесте ли видели да ми нешто каже? – не, аво – е, ако хоћете да останемо заједно и да живимо с љубављу, тако морамо и ми да радимо да трпимо један другога извор: gerontesmascom 8 2/2016 наше време, љубљени моји, је време страшног отпадништва од бога многа знамења томе сведоче међу најочигледнијим показатељима да је данашњи свет скренуо са пута господњег су и одбојност, одвратност, мржња коју осећа према свему ономе што је господ заповедио, а нарочито према девственом животу девствени живот је оно што је христос љубио више од свега, оно што је проповедао као врхунац јеванђељске врлине, и њему је позивао и позива оне душе које желе да живе узвишеним животом према девственом животу, који је миомирисни цвет јеванђељске врлине, свет изражава презир када чују да неки млад момак или девојка, од хиљаде момака и девојака, одлучи да пође путем потпуног одрицања, целокупног посвећивања господу, људи протестују пријатељи и рођаци се боре и на различите начине га одвраћају од овог пута а ако не успеју у томе, онда се у бесу окрећу против оних за које претпостављају да су допринели томе да младић или девојка донесе тако херојску одлуку несрећници! не желе да схвате да идеја о девственом начину живота потиче од самог господа и као семе небеско засејано је и пушта корење у изабраним душама; а оно што посеје небо не може искоренити читава земља какве речи горчине, подмуклости и клевете излазе из уста непријатеља девственог живота! ти људи су јеретици, борци против девствености, богоборци јер ако је јерес да неко забрањује брак (в 1тим 4, 3), много је већа јерес да неко забрањује девствени живот али проповедници истине не треба да устукну православна црква, упркос полемици телесног и целомудреног света о девичанском животу, не треба да спусти заставу истине напротив, њена је света обавеза да проповеда и на ову тему оно што је рекао господ, оно што су написали велики учитељи и оци цркве, оно што су одлучили помесни и васељенски сабори да, частан је брак, божанска тајна; али изнад брака је безбрачност у христу драгоцен је брак као сребро, али девичански живот треба да се цени као злато и зашто, молим вас, мајкама треба да се називају само оне жене које напросто рађају децу – и које у многим случајевима нису у могућности да их одгаје – а нису достојне да се назову мајкама, духовним мајкама, оне херојске жене које нису ушле у брак, нису телом родиле децу, али су однеговале туђу децу, пригрлиле сирочад, заштитиле
... од садашњег тренутка у прологу за своје дело, ками цитира пиндарову трећу питијску оду у којој пише: „о душо моја, животу бесмртном ти не тежи, већ поље могућег ти исцрпи“ одбацујући метафизичке утехе, он не прихвата наду као врлину достојевског, кафку, кјеркегора и шестова види као слабиће који нису могли да издрже изазов апсурдног анализирајући њихова дела пише: „та дела грле бога који их уништава нада се уводи преко понизности“ шта одговорити камију на ово? надање као сизифовски посао? нада није слепа, већ непоколебљива она зна меру свега зато она не суди само мерилима времена које ми познајемо, већ мерилима вечности презвитер александар р јевтић реч пастира март / април 2016 5 заједно са њим можемо созерцавати трагичну егзистенцију човека у палој адамовској природи много тога што нас окружује можда ће нам личити на апсурд, јер логично објашњење нећемо наћи уколико бисмо одбацили наду можда не бисмо успели ни да избегнемо очајање међутим, овде долазимо до најбитнијег нада се не уводи преко понизности пред неким страним богом она је чин поверења према ономе чије смо кораке чули или чију смо бар сенку леђа попут мојсија угледали тама коју повремено доживљавамо кроз разне патње нас и целог човечанства не може да угуши ехо корака или црте сенке које смо упознали ми јуримо за њима како нам не би побегли или како их не би заборавили могућност да ћемо доћи до јаснијег упознавања са вољеним богом нам даје снагу да не посустанемо овде почињемо сизифовски посао у смислу да окончања нашим покушајима нема очајање нам увек стоји за петама нудећи могућност да станемо погледи на друге који су свој камен оставили негде испод пута нас могу поколебати посебно што им можда изгледамо смешни или луди ту се присећамо спаситељевих речи о уском путу и вратима којима мали број људи иде бити међу њима не би требало да буде срамота, већ радост и доживљај изабраности силазећи са вергилијем у пакао данте пише да је над пакленим вратима видео натпис: „ви што улазите – оставите сваку наду“ учествујући у светој литургији ми чујемо један супротан позив херувимске песме: „сваку сада животну бригу оставимо“ остављајући бригу, ми прихватамо наду то не значи да не постоје тренуци „тешки и за херувимска срца“, по речима светог јустина ћелијског нада није слепа, већ непоколебљива она зна меру свега зато она не суди само мерилима времена које ми познајемо, већ мерилима вечности аутор је свештеник при храму светог саве у краљеву „јер сада видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам делимично, а онда ћу познати као што бих познат“ (1 кор 13, 12) персефона надгледа сизифа у подземном свету – хаду, атичка амфора с црним фигурама из око 530 г пре христа (извор: википедија) 6 2/2016 данас ћемо говорити о великој духовној болести која се зове самољубље самољубље (егоизам) је ирационална страст која мучи буквално читав људски род; сви ми људи патимо од ове болести самољубивог човека самољубље омаловажава и понижава позвани смо од бога да се боримо против тог самољубља како бисмо га се ослободили стари човек у нама је, заправо, страствено стање душе, а то дословце јесте самољубље све страсти, сви греси, сви падови имају свој почетак, своје полазиште у самољубљу велико зло не оставља човека мирног; мучи га даноноћно углавном сви људи пате од тог зла, а понајвише од свих ја грешан у прво време кад сам био код свог светог старца, кад сам први пут отишао код њега на оно неприступачно место у пустињи, тамо, поред тог човека, спознао сам и видео дело свог самољубља док сам био у свету, људи у цркви су мислили да сам благословен ја сам се бунио да ме тако карактеришу, међутим, похвале су полако почеле да ми наносе зло и то зло сам видео на делу када сам започео, уз божији благослов, да исцељујем душу од свих својих страсти кад сам први пут отишао код старца јосифа, одмах од првог дана је почео да ме надгледа, да ме лечи и опходио се према мени строго; непрекидно ме је надзирао, грдио ме је, прилично ме је измарао, пошто сам психички био слаб истина је да, када ме је надзирао, дакле, када је стављао лек на моју рану, мене је болело самољубље се ритало у мени и говорило ми: „зашто само према мени старац примењује ово строго васпитање, зашто ме грди, зашто и зашто…?“ ја сам се с благословом свог старца бунио, противуречио му, улазио у сукоб и често, након снажне борбе, одлазио сам у своју келију, узимао распеће, плакао над њим и говорио: „исусе мој најслађи! ти који си безгрешни бог, претрпео си толика невоље, толико негодовања, толике увреде и поруге, од толиког великог мноштва људи који су те мрзели и желели ти зло а ти си све то с трпељивошћу поднео за моју љубав и спасење а ја један грешан човек, један страсник и бедник сад се буним и питам зашто ми старац даје горак лек мог спасења? примам по својим делима као што сам заслужио стога немам ниједно оправдање, већ само треба с трпљењем да дигнем крст који ми је твоја доброта даровала зарад мог спасења“ то сам говорио христу и заиста сам примао велико олакшање после једног таквог плача осећао сам неку снагу у мом срцу да претрпим до краја, све док се у души не разапнем како бих потом прихватио васкрсење своје душе „да, помиловаћу те, одговара бог“ старац јефрем филотејски о самољубљу (први део) старечник превод с јелинског: милана вучићевић март / април 2016 7 многи примери светих људи дају нам велику одважност да и ми подигнемо тај крст, ту потешкоћу у суочавању са страхотом самољубља лоша страст, тешка, која срце страшно замрси пустињачки отац, пимен, каже да онај који жели да искорени своје страсти, осећа бол и крвари и то је заиста истина кад нас неко проверава, кад нас неко вређа, одмах у нама нешто поскочи, нека унутрашња тескоба, нека узнемиреност, неко гушење, неки притисак који нас тера да дрско одговоримо, да узвратимо, да се наљутимо на тог човека у том тренутку потребно је да се стегнемо, потребно је да прогутамо дубоко у својој души отров тог самољубља да угушимо звер која жели да изађе напоље како би нас окривила и када се, потом, у свакој таквој околности, супротставимо злу на овај начин, гушећи звер која хоће да изађе напоље, временом ће умрети унутра када неко заточи неку звер у затворени простор и не храни је, не баца јој храну, природна је последица да после извесног времена она умре тако и са том звери самољубља, ако је не хранимо попуштањем, милошћу божијом полако ће нестати једном је једна девственица отишла код аве памва и рекла: „аво, ја много постим и једем на седам дана чиним и разне друге подвиге знам напамет и стари и нови завет шта ми је још остало да испуним да бих достигла савршеност?“ а мудри старац јој каже: – дете моје, када те неко вређа и изругује ти се, да ли у себи осећаш као да те хвали? – не – када те неко хвали, да ли у себи осећаш као да те вређа? – не, аво – хајде, дете моје, иди ништа ниси досад урадила ава пимен имао је шесторицу сабраће најстарији је био ава анув једном су сви заједно отишли и населили се у једној келији, у неком старом идолопоклоничком храму испред кога је био постављен кип неког божанства једног дана ава анув, на опште изненађење, почео је да баца камење на кип и да га вређа наредног дана је отишао, клањао му се и изговарао похвале кад су видели аву да то ради, браћа су га питала: – старче, чему желиш да нас поучиш тиме што радиш? – да, каже, кад сте ме видели да сам отишао и гађао камењем и вређао идола, да ли ми је нешто одговорио? – не – кад сте ме наредног дана видели да му се клањам и да га хвалим, опет, јесте ли видели да ми нешто каже? – не, аво – е, ако хоћете да останемо заједно и да живимо с љубављу, тако морамо и ми да радимо да трпимо један другога извор: gerontesmascom 8 2/2016 наше време, љубљени моји, је време страшног отпадништва од бога многа знамења томе сведоче међу најочигледнијим показатељима да је данашњи свет скренуо са пута господњег су и одбојност, одвратност, мржња коју осећа према свему ономе што је господ заповедио, а нарочито према девственом животу девствени живот је оно што је христос љубио више од свега, оно што је проповедао као врхунац јеванђељске врлине, и њему је позивао и позива оне душе које желе да живе узвишеним животом према девственом животу, који је миомирисни цвет јеванђељске врлине, свет изражава презир када чују да неки млад момак или девојка, од хиљаде момака и девојака, одлучи да пође путем потпуног одрицања, целокупног посвећивања господу, људи протестују пријатељи и рођаци се боре и на различите начине га одвраћају од овог пута а ако не успеју у томе, онда се у бесу окрећу против оних за које претпостављају да су допринели томе да младић или девојка донесе тако херојску одлуку несрећници! не желе да схвате да идеја о девственом начину живота потиче од самог господа и као семе небеско засејано је и пушта корење у изабраним душама; а оно што посеје небо не може искоренити читава земља какве речи горчине, подмуклости и клевете излазе из уста непријатеља девственог живота! ти људи су јеретици, борци против девствености, богоборци јер ако је јерес да неко забрањује брак (в 1тим 4, 3), много је већа јерес да неко забрањује девствени живот али проповедници истине не треба да устукну православна црква, упркос полемици телесног и целомудреног света о девичанском животу, не треба да спусти заставу истине напротив, њена је света обавеза да проповеда и на ову тему оно што је рекао господ, оно што су написали велики учитељи и оци цркве, оно што су одлучили помесни и васељенски сабори да, частан је брак, божанска тајна; али изнад брака је безбрачност у христу драгоцен је брак као сребро, али девичански живот треба да се цени као злато и зашто, молим вас, мајкама треба да се називају само оне жене које напросто рађају децу – и које у многим случајевима нису у могућности да их одгаје – а нису достојне да се назову мајкама, духовним мајкама, оне херојске жене које нису ушле у брак, нису телом родиле децу, али су однеговале туђу децу, пригрлиле сирочад, заштитиле
Свеска: 348 | Десет Божијих заповести
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ топлички Арсеније служи бденије у патријаршијској капели фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Протојереј–ставрофор Дејан Дејановић (1930-2016) фото: духовна чада о Дејана Фотографија на трећој страни корице: Хиландарски саборни храм о Васкрсу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ из цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 348, МАРТ / АПРИЛ 2016 Рeч уредника Ширина Заповести Божијих 2 Реч пастира Надање као сизифовски посао? 4 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 6 Материк Света Синклитикија 8 Отачник Климент Александријски о украшавању 10 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности Његошев прилог хришћанској персонологији (2 део) 12 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања 15 Teма броја Десет речи 19 Синајско законодавство и сионска благодат 22 Не кради 24 Синај − гора Божијег Савеза 26 Тежња за добрим законодавством код Срба 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Ристановић 32 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 40 Светиње Свете Горе Манастир Ватопед 43 Идите и научите све народе Питања са којима се сусреће дежурни хришћани у храму 46 Православље широм света Интервју са Јоханесом Волфом Православни Немац о Православљу у Немачкој 49 Путопис Велика Хоча – центар метохијског виногорја 53 Веронаука Читање и школска катихизација 58 Вјечнаја памјат Прота Дејан Дејановић (1930–2016) 61 Поезија Десет Божијих заповести 63 У Синају, на Хориву 64 стране МАРТ/АПРИЛ 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Десет Божијих заповести март / април 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претп
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ топлички Арсеније служи бденије у патријаршијској капели фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Протојереј–ставрофор Дејан Дејановић (1930-2016) фото: духовна чада о Дејана Фотографија на трећој страни корице: Хиландарски саборни храм о Васкрсу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ из цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 348, МАРТ / АПРИЛ 2016 Рeч уредника Ширина Заповести Божијих 2 Реч пастира Надање као сизифовски посао? 4 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 6 Материк Света Синклитикија 8 Отачник Климент Александријски о украшавању 10 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности Његошев прилог хришћанској персонологији (2 део) 12 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања 15 Teма броја Десет речи 19 Синајско законодавство и сионска благодат 22 Не кради 24 Синај − гора Божијег Савеза 26 Тежња за добрим законодавством код Срба 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Ристановић 32 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 40 Светиње Свете Горе Манастир Ватопед 43 Идите и научите све народе Питања са којима се сусреће дежурни хришћани у храму 46 Православље широм света Интервју са Јоханесом Волфом Православни Немац о Православљу у Немачкој 49 Путопис Велика Хоча – центар метохијског виногорја 53 Веронаука Читање и школска катихизација 58 Вјечнаја памјат Прота Дејан Дејановић (1930–2016) 61 Поезија Десет Божијих заповести 63 У Синају, на Хориву 64 стране МАРТ/АПРИЛ 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Десет Божијих заповести март / април 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претп
Одреднице:
31
Свеска: 349 | Светлост Христова просвећује све
...черни“ као водећи истраживач у заводу за водоснабдевање, кАНАЛИЗ?📌 ацију и заштиту вода воли свој
посао и каже: „господ ме је погледао јер
са другим послом тешко бих могла да ра-
дим и подижем пет
...черни“ као водећи истраживач у заводу за водоснабдевање, к
МЕТА инфо: Р:21293 К:163166 Д:90
| Свеска 349 |
Свеска: 349 | Светлост Христова просвећује све
... кардиолог, у кбц бежаниј- ска коса радио је прво у прокупачкој болници на интерном одељењу па, после волонтерске специјализације интерне медицине, волонтирао је у клиничком центру биљана (45) је магистар машин- ства, 20 година ради у институту за во- допривреду „јарослав черни“ као водећи истраживач у заводу за водоснабдевање, канализацију и заштиту вода воли свој посао и каже: „господ ме је погледао јер са другим послом тешко бих могла да ра- дим и подижем петоро деце“ дочекала су нас насмејана дечја лица: ана (17), алекса (15), димитрије (11), марија (6) и никола (одојче) радо читају православни мисио- нар и драго им је да о њима пишемо исповедање вере је главна обавеза сваког хришћанина вера се не држи у тајности него се њоме живи какав је био ваш животни пут и пут до праве вере? бојан: обоје смо родом из прокупља ја имам сестру милицу моји родитељи су имали изражену тежњу ка истини и правди и то су пренели на нас, али ипак без бога та тежња је мене усмерила ка вери, а крштење током студија у бео- граду, прво читање светог писма и од- лазак на свету гору – коначно ка богу биљана: мој брат бранко и ја крштени смо као мали у родном селу наших ро- дитеља топличка велика плана бојан и ја смо се упознали у прокупљу дав- не 1990 када сам ја била на другој го- дини машинског факултета, а бојан, по повратку из војске, на првој години медицине имали смо среће да смо за- једно сазревали и узрастали, али по- себну димензију нашем односу дала је вера посебно лепо је било у заједници православних студената у студентском граду када је жар вере био највећи вен- чали смо се у прокупљу 1998 у цркви св прокопија бојан: заједницу право- славних студената „св јован златоуст“ у студентском граду основала је 1996 неколицина студената теологије, меди- цине и још неких факултета, са циљем да шири православље међу младим љу- дима становао сам у студентском гра- ду када ме је друг позвао на веронауку коју је држао студент богословије жељ- ко латиновић, после пар предавања сам схватио да је то истина коју тражим у животу, да је бог безгранична љубав а цакићи из котежа рађањеје замужаи женуподвиг,путкаспасењу радмила грујић 38 3/2016 вишедетне хришћанске породице онда сам божијом промишљу уместо на апсолвентску екскурзију отишао на пу- товање у свету гору 9 дана то је за ме- не била животна прекретница, духовно преображење ускоро су по први пут у историји студентског града у сали до- ма културе предавања држали профе- сори богословског факултета: о љуба стојановић, о владимир вукашиновић, владета јеротић, потом и владика пор- фирије о православној књижевности, немањићима, младалачкој искреној ве- ри говорио је професор владимир ди- митријевић, а најквалитетнији српски стручњаци откривали су нам тајне хри- шћанске архитектуре, уметности, исто- рије ту су били и концерти духовне музике, богонадахнута и пуна духовног преображаја студената редовна покло- ничка путовања по српским манасти- рима; оформили смо и православну би- блиотеку, добили своје просторије тада је светигора покренула едицију право- славних књига, које смо просто гутали, копирали, давали на читање биљана: одлазили смо на богослужења у мана- стир ваведење и након тога се дружили и заједничарили много су нам значила и поклоничка путовања и обиласци ма- настира били смо млади, пуни вере, на- де и љубави након венчања смо живели у прокупљу у тадашњим условима рат- ног времена духовну снагу смо добијали на богослужењима у цркви св проко- пија где се налазе његове часне мошти тамо имамо дивне пријатеље по дола- ску у београд дуго смо ишли у цркву св александра невског која је била расад- ник вере и велика утеха свима, посебно младима, исповедали се код оца ваје јо- вића од када је, пре 8 година, у котежу почело богослужење у нашој парохиј- ској цркви св апостола петра и павла, наша породица је постала део ње ана мај / јун 2016 39 је од оснивања била у црквеном хорићу деце са веронауке у котежу, алекса је чтецирао од 6 године, а братовим сто- пама је пошао и димитрије; није их тре- бало подсећати да устану на време, сâми поране на богослужење недељом и пра- зником деца јако воле и радују се сва- ком сусрету са својим вршњацима у цр- кви кад порасту, одлазак на литургију већ постаје потреба њихове душе ако смо нечим као родитељи задовољни, то је побожношћу наше деце срце нам је још у храму у котежу, јер смо тамо себе уграђивали у духовну заједницу са тим дивним људима сви заједно градили смо храм, а он је градио нас у коликом стану живите? да ли сте се селили? било је сељакања: првих месеци нашег брака смо становали у гарсоњери наше другарице наташе, затим смо у потра- зи за послом живели у бојановом род- ном граду прокупљу три године ту нам се, уочи нато бомбардовања, родила ана, на св симеона и ану, 16 фебруара 1999, а након 17 месеци и алекса живе- ли смо у стану бојанових родитеља који су се повукли у породичну кућу на селу где смо стално одлазили вратили смо се у београд по истеку мог породиљског одсуства у септембру 2001, а ускоро је бојан кренуо на волонтерску специја- лизацију живели смо у нашем стану у кући мојих родитеља у котежу, где су и они боравили и пуно нам помагали ту су се родили димитрије и марија на- кон проведених дивних 14 година у ко- тежу од пре пола године преселили смо се на вождовац где смо божијом про- мишљу последње 4 године уз несебичну помоћ родбине и пријатеља и стамбеног кредита урадили надградњу у поткро- вљу зграде на вождовцу добили смо већи простор, у који је ушао тек што се родио и наш трећи син никола, који је добио име по нашој крсној слави и пра- деди све ове године често идемо у про- купље, где последњих година на селу као пензионери живе наши родитељи, јер сматрамо да су баке и деке и бора- вак у природи веома битни у правилном васпитању и одрастању деце никада се нисмо штедели, уложили смо доста ра- да, али су видљиви и резултати да ли је рађање подвиг? рађање је за мужа и жену подвиг, пут ка спасењу жене, које немају свест о бо- гу, не желе да рађају више деце и да се рађањем подвизавају и спасавају данас не постоји ни свест о страшном греху „децу треба васпитати тако да кад увече стану пред икону могу да то урадечиста срца“ 40 3/2016 вишедетне хришћанске породице абортуса као чину чедоморства у дру- штву се не стимулише исконска и права улога жене као супруге и мајке, већ је у моди слика жене блуднице, што неми- новно води пропасти друштва да ли сматрате да сте права хришћан- ска породица? трудимо се исповедамо се и приче- шћујемо, живимо литургијски и држи- мо се божијих заповести постоје див- ни људи и ван христове цркве, али ми сматрамо да је у божијим заповестима једина истина без бога ни преко прага, та вера је суштинска свето писмо каже да се човек осве- ћује речју божијом и молитвом (1тим 4, 5) колико је то присутно у вашој породици? мислимо да је суштина живети у хри- шћанском браку, што подразумева не само црквено венчање него и црквеност, живот по духу светом, а не само по те- лу неопходна је молитва, литургијски живот, читање православних књига, по- времена поклоничка путовања, и стал- но доливање уља у кандило вере у чему је суштина хришћанског вас- питања? васпитавамо децу у патријархалном и хришћанском духу, да тачно знају шта је добро, а шта није девиза „како сви “ код нас не важи гледање телевизи- је смо ограничавали, а уместо тога смо разговарали са децом ако их пустите без надзора да гледају све и свашта, он- да вам децу васпитава телевизија, а не ви као родитељ ана и алекса су добили мобилне телефоне тек на крају шестог разреда за постигнуте резултате на ре- публичким такмичењима деци се мо- ра посветити пажња и стално радити са њима уместо да им се пустају цртаћи и игрице док се родитељи баве собом има једна дивна књига између љубави и себичности коју сви родитељи треба да прочитају из ње нас руководи ре- ченица: „децу треба васпитати тако да кад увече стану пред икону могу да то ураде чиста срца“ деци нису потребни велики поклони, већ велика пажња и пуно разговора а лични пример је оно на чему деца стварно уче најбитније је деци створити радне навике, да им ни- шта није тешко у животу, што би рекао мој отац: „децу запосли, да им улица не нађе посао“ које школе деца уче? у чему су посеб- но талентована? ана је 2 година прве београдске гим- назије, алекса, 1 година математичке гимназије где је похађао 7 и 8 разред, димитрије, 5 разред ош „карађорђе“, марија је предшколац сви су одлич- ни ђаци и ишли су на пуно такмичења, од школских до републичких ана иде на фолклор од 3 разреда и то је чини срећном алекса је ишао на кошарку и борилачке вештине дика је ишао на карате и сада на фудбал, мара на мали фолклор као и сва деца, они комуни- цирају преко интернета, али без прете- ривања сви иду на веронауку за њих је она лепа и корисна, али најбитнији је одлазак у цркву да ли може првородни грех постати узрок дечје агресивности? архиман- дрит рафаил (карелин) у чланку „смрт- на казна над нерођенима“, пише да су агресији склонија деца оних родитеља који су починили многе абортусе и да се такво душевно својство преноси и на ону децу која су рођена то је тачно, али агресивност код деце страшно подстичу и агресивне видео игре, цртани филмови и разни криминалистич- ки и акциони филмови које деца гледају ако човеку причате о љубави и лепоти, а не о ужасима, у њему ћете пробудити ле- поту и човечност, а не агресивност мај / јун 2016 41 да ли за вашу породицу постоје лето- вања и зимовања и како то остварујете? обично идемо на летовање у грчку, последњих година најчешће са нашим пријатељима јелићима, који имају че- творо деце истог узраста као и наша деца то су дивна летовања када заиста уживамо са нашом децом, не у великом луксузу и сјају већ у томе што смо зајед- но наравно, у годинама када су се деца рађала, подразумева се да нисмо ишли на летовање да ли постоји веза између медици- не и вере? да ли сте у својој лекарској пракси имали случај чудесног излече- ња пацијента? бојан: веза између медицине и вере је природна и исконска јер се она огле- да кроз нераскидиву везу тела и душе свака промена душе утиче на тело, на све телесне органе или чула такође и ненадане болести и повреде тела утичу на тугу и патњу душе ако је душа мир- на, срећна и спокојна, телесна болест и оштећења брзо зацељују, чак се не мо- гу ни развити, јер код смирене душе је и природна одбрана-имунитет непро- бојан за стране и штетне материје не- мирна и болесна душа доводи до разних болести сâмо одсуство страха од смр- ти код верујућих људи, доводи до бржег излечења мој приступ у лечењу је да се за болест нађе узрок, укаже пацијенту како да се отклони, а онда тек лече по- следице а узрок болести је скоро увек грех, у мојој кардиологији најчешће сто- макоугађање – злоупотреба хране ако томе додамо општу затрованост хране пестицидима и адитивима, све више гмо производа, уз физичку неактив- ност, није чудо што све више људи бо- лује од гојазности и срчаних обољења верници боље сарађују са лекаром ра- дујем се кад видим да лежећи болесни- ци на наткасни држе побожне књи- ге, када се виђамо и на богослужењу у болничкој капели, а видим да је и њима драго кад виде ту и лекара имамо више примера кардиолошких болесника ко- ји су одбили операцију срца, али су уз лекове, стални пост, молитву и редовне умерене физичке активности живели чак и дуже и квалитетније од болесни- ка који су оперисани али тај рецепт не може свима да се препоручи, посебно не онима који нису спремни на преобра- жај, немају свест о вери нити о вечном животу у мојој кардиолошкој пракси се нису десила чудесна исцељења, ве- роватно по мери вере пацијената, али и нас лекара који их лечимо али сам пре годину дана чуо за чудесно исцељење девојчице која је патила од недостатка тромбоцита, и на запрепашћење лека- ра се исцелила након читања молитава, и неколико ноћи спавања на јастучету освећеном на моштима св нектарија егинског код медицински неизлечивих болести велика је и улога свештеника, који у таквим случајевима болесном по- маже да се остатак живота мирније про- веде, а смрт спремно и достојанствено дочека, не као крај свега већ као одлазак са овога света са надом у вечни живот, како нас учи вера православна у на- шој болници је, отварањем капеле по- свећене св стефану и доласком дивних свештеника, оца петра као оснивача и његовог наследника оца лазара, потпу- но посвећених своме послу, сарадња ле- кара и свештеника на све вишем нивоу, што пре свега користи пацијентима васпитавамо децу у патријархалном и хришћанском духу, да тачно знају шта је добро а шта није 42 3/2016 вишедетне хришћанске породице свакако се мора још пуно тога урадити, пре свега на информисању пацијена- та о могућности обављања свете тајне исповести што је од пресудног значаја за болеснике у завршној фази болести, да спремни духовно дочекају крај свог живота овде треба искористити ис- куства из болничке и црквене праксе многих хришћанских земаља посебно је проблематичан однос са умирућим болесницима у јединицама интензивне неге јер их нико не припрема за смрт по закону који је усвојен, сваки боле- сник који умре у болници у прва 24 часа од пријема, обавезно иде на обдукцију у таквом закону нема људског односа према умирућем ни према његовој род- бини занемарује се и потреба и жеља да своје последње тренутке прове- де у свом дому, да се опрости са својима гледајући са хришћанске стране, то је веома болно често и сама родбина не жели да одведе умирућег кући, иако он за тиме просто вапи требало би свакако и са становишта етике покрену- ти то питање и променити овај закон интересантна је и појава да медицинске сестре које раде на интензивној нези обавештава- ју нас лекаре да се стално сусрећу са феноменом да умирући уочи смрти често зову своје упокоје- не, разговарају са њима, обично са мајком, оцем, мужем, женом, и као по правилу питају: „јеси ли дошао по мене?“ лекари то не знају да објасне, а многи на то и не обраћају дужну пажњу како објашњавате атеизам код већине лекара? атеизам је наслеђена појава из претходног безбожног система у коме смо одрастали, која умно- гоме отежава да лекари схвате комплетно стање пацијента, тј већ поменуту заједничку патњу и тела и душе у болести сигуран сам да када би лекари и медицинско особље само десе- ти део времена које су кроз свој живот посветили изучавању атеистичког погле- да на свет (комунизам, социјализам, де- мократија), сада посветили изучавању правила хришћанске вере, умногоме би променили свој однос према богу, а са- мим тим и према пацијентима тада би се променио и однос према животу, тј тре- нутку зачећа као моменту када је створе- но ново и јединствено људско биће да- нашња медицина, и поред свих доказа и истраживања стручњака из више земаља који су потврдили да људски живот по- чиње зачећем, још увек не признаје ту чињеницу у својој пракси те се несме- мај / јун 2016 43 тано и у све већем броју обављају абортуси остаје на савести самих лекара да донесу одлуку да не при- стану да подрже и ураде такав чин (који се практично може сматрати чедоморством), сем у ретким слу- чајевима када дође до озбиљног оштећења фетуса које би довело и до смрти мајке дужност сваког верујућег лекара је да каже исти- ну о овој појави која годишње доведе до смањења 40 000 станов- ника у србији, што је равно гено- циду који је извршен у миру ово је питање над питањима и за цр- кву и за државу и све институције наше земље може се рећи да су и данашњи лекари хришћани недо- стојни својих предака и светлих примера лекара светитеља (св козма и дамјан, св пантелеј- мон, св лука кримски, антоније блум), као и својих лекара пре- дака који су увек када је требало и живот давали сведочећи исти- ну, вечну правду вере христове и бранећи своју отаџбину и народ мислим да је сазрело време да наша генерација, сада већ поза- машног броја лекара хришћана стасалих у посткомунистичком време- ну, изађе из летаргије и страха и хра- бро сведочи своје хришћанске погледе на живот, болест, лечење, а посебно на етичка питања почетка и краја живота, јер је у том смислу савремена медицин- ска етика затајила и потиснута на саме маргине медицине ипак ствари се ме- њају, има све више побожних лекара, нарочито оних који су били на светој гори то је омогућило и удружење лека- ра пријатеља манастира хиландара, које обезбеђује лекарску заштиту у манасти- ру хиландар током читаве године, тако што се на 7 дана смењују по два нова лекара ова акција ће имати вероватно већу духовну корист за саме лекаре не- го телесну за монахе које тамо лечимо како каже наш св јустин ћелијски, „20 век је век атомске технике и прашумске етике“ ту је и наше место и дужност, да у 21 веку сведочимо хришћанску етику уместо прашумске (абортуси, еутанази- ја, принудно и некритичко подвргава- ње медицинским третманима), која већ угрожава основна начела хумане меди- цине и живота уопште ви лечите срце као телесни орган, а да ли вас је занимало, као хришћани- на, шта свети оци кажу о људском срцу као духовном органу? наравно сви су они писали о срцу као о духовном средишту човека овај 44 3/2016 вишедетне хришћанске породице цитат ми се допао код старца тадеја ви- товничког: „свети оци кажу: ‘кад се сједине осећаји, мисли и воља, онда је то снага, која се налази у срцу’ за духовни живот треба будно срце а будно је срце онда кад човек ради од срца, оно је тада загрејано увек, увек је загрејано, увек пламено увек тако, све, сваки посао, све ради од срца и дајмо уму запослење – нека се моли од срца“ какав је ваш став о вантелесној оплодњи? њу не треба подстицати него утицати да се промени духовни и морални од- нос младих према рађању вантелесна оплодња је покушај решења проблема стерилитета, а суштински проблем је у томе што се одлаже рађање до година живота жене када сам организам губи функцију плодности (преко 30 године), што је одавно научно доказано одла- гање трудноћа и рађања уз помоћ кон- трацепције или абортуса и кад се томе додају понављане полно преносиве ин- фекције и упале јајника, усложњава се проблем заправо, жена почиње да рађа кад биолошки сат откуцава време да се прекида плодност анализирао сам из многобројних примера у својој околини и медицинској пракси „тешко питање“, предбрачног полног живота и проми- скуитета младих и показало се да су- здржаност итекако има смисла, и да је најважније за младе да сачувају девстве- ност пре брака, а то је кључно питање слободе на коме се данас ломе копља, али слободе „за“ или „против“ греха више самосталних хришћанских удру- жења делује са благословом његове светости: „изданак“ душанке јанковић (покрет за природни прираштај деце, васпитање и образовање), затим „за–за- брану абортуса“, који сарађује са руским међународним покретом „за живот“ (москва) који води радојко љубичић, а чули смо и за ваше какви су резултати? наше удружење за бригу о породици и повећање наталитета, под називом „центар за бригу о породици“ основано је 2011 године у сарадњи са др мили- јаном савић и неколицином од господа призваних хришћана надам се да ће у наредном периоду сазрети свест о овом проблему и сва оваква удружења међу- собном сарадњом добити масовнији ка- рактер, али и системску и материјалну подршку државе и цркве која је свих ових година изостала биљана, реците нам нешто о води као о светињи без које нема живота и ње- ном чудотворном дејству биљана: нажалост, освећена вода и њено деловање на човеково телесно и духовно здравље, тј вода као чудесна материја, није предмет разматрања на мом послу бавимо се практичном при- меном воде, пречишћавањем, водоснаб- девањем ако човек тежи личном осве- ћењу, тада је свестан и осећа да светлост христова просвећује и освећује све имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају вишедетство? бојан: треба имати вере у господа да нам он увек даје само оно што је за нас најбоље на путу вечног спасења наш заједнички живот је започео у врло скромним условима, али то нама није било битно него брак и породица ваши незаборавни породични догађа- ји или анегдоте? биљана: прослава наше крсне сла- ве св николе, божића, васкрса, у на- шој кући је увек незаборавни догађај пун радости и весеља док вечерамо на поду за бадње вече, причамо и певамо, чини ми се љубав и срећа су опипљиве фарбање јаја и васкршњи доручак по- сле службе, и радосно куцање јајима лепота! па путовања срећа је док смо заједно l мај / јун 2016 45 католикон се налази на десет кора- ка источно од христово гроба, ку- вуклије припада православнима и заузима централно место у храму хри- стовог васкрсења окружен је ротондом са запада, каменом миропомазања са ју- га, капелом свете јелене са истока и ка- пелом марије магдалене и тамнице хри- стове са севера у католикону је камени иконостас, а испред њега су два трона који припадају јерусалимској и антио- хијској патријаршији током великих це- ремонија у овим олтарима су патријарх јерусалимски и антиохијски први нацрт за изградњу католикона дао је свети цар константин око 320 године по упутствима јерусалимског епископа макарија коју годину касни- је архитекта зиновије даје коначан план по којем је католикон изграђен градња католикона је завршена 325, а освећење је било 336 године за време сабора у ти- ру тадашњи католикон је био нешто ма- њих димензија у односу на данашњи, али је основа остала правоугаона од 336 до 1130 године католикон је био разаран више пута од стране персијанаца, еги- патских и других мухамеданаца, али су га византијски цареви увек обнављали данашњи изглед и величину католикон, као и храм светог гроба, добија око 1130 године када га крсташи уз дозволу ромеј- ских царева обнављају од тада католикон има елементе романског стила, са додатим бочним стубовима, бочним мермерним зидовима и нишама светих олтара он бива спојен са ротондом и цела грађевина се од тог времена назива константиновом базиликом први иконостас је постављен још у 5 веку, а кроз историју биће више њих уништено, замењено и преправљено садашњи иконостас потиче из 1870 го- дине по нацрту архитекте грка комненоса са митилинија у самој куполи је, по православној тра- дицији, мозаик христа пантократора, као и ликови мати божије, светог јова- на крститеља, анђела, пророка и четво- рице јеванђелиста на бочним зидовима су сликарска дела која приказују сцене распећа, миропомазања, плаштанице и пресвете богородице са малим исусом капела трновог венца по изласку из грчке калварије, тј гол- готе, идући удесно, налази се мала ка- пела трновог венца која припада пра- вославнима док је исус био заточен у преторијуму, римски војници су га на стени, која се налазила у преторији, обу- кли у одору и ставили му трнов венац на главу у xii веку хришћани су ову сте- ну из преторијума пренели у данашњу капелу трновог венца и поставили као свети олтар четврти део: католикон и капеле храмсветоггробаи христовогваскрсења јелена јонић 46 3/2016 светиње свете земље капела свете јелене до капеле свете јелене, где су биле мошти свете царице јелене, мајке све- тог цара константина, долази се спу- штањем низ двадесет осам степеника са овог места је по предању света је- лена посматрала откопавање часног крста ова света царица је остала за- памћена у црквеној историји као први археолог и заслужна за подизање најве- ћих хришћанских богомоља на тлу све- те земље капела је некада припадала етиопској цркви, али касније је продата јерменима и данас припада њима у њој се у мозаицима налази олтар посвећен светом григорију равноапостолном, једном од најзначајнијих светитеља код јермена капела светог лонгина ако се настави ходником од капеле трновог венца, наилази се на капелу светог лонгина, римског капетана, ко- ји је копљем пробо груди исуса христа његово копље назива се лонгиновим копљем, или копљем судбине лонгин је, по распећу господњем, чувао свети гроб када су јеврејске старешине са- знале за христово васкрсење, потпла- тиле су римске војнике да шире лаж како су исуса украли његови учени- ци, међутим лонгин није хтео да шири лаж, већ је говорио истину о васкрсе- њу, отишао је код апостола, крстио се и побегао у кападокију где је проповедао истиниту веру и препустио се моли- тви и посту мученички је пострадао план католикона и капела мај / јун 2016 47 за име христово ова капела припада православнима када се настави даље ходником, на- илази се на латинску капелу свете ма- рије магдалене, или „не дотичи ме се“ на овом месту се по веровању католика, исус јавио марији магдалени и рекао јој „не дотичи ме се“ та сцена је при- казана на плочи која се налази на зиду изнад олтара даље ходником наилази се на капелу која припада јерменима и означава ме- сто на коме су стајале жене и свети јо- ван који су посматрали распеће исусово капела јосифа из ариматеје даље, када се крене ка западном делу ротонде, наилази се на мали ходник ко- ји води у капелу јосифа из ариматеје; то је заправо гробница јосифа из ари- матеје ова капела припада абисинијској верској заједници свети јосиф је био ученик исусов и свој првобитни гроб је уступио за сахрану исуса христа јо- сиф је издејствовао исусову сахрану код понтија пилата и помазао тело исусово миром након распећа након свих ових католикон (извор: holylandphotosorg) католикон, купола – исус пантократор (извор: holylandphotosorg) капела и гроб јосифа из ариматеје коптска капела (извор: holylandphotosorg) (извор: holylandphotosorg) 48 3/2016 светиње свете земље догађаја, јосиф из ариматеје направио је себи ову нову гробницу у коју је био сахрањен коптска капела са спољне стране кувуклије, а наслања се на зидове христовог гроба, налази се коптска капела која припада коптима она је малих димензија, 4х4 метра и у њој копти имају своја богослужења l у следећем броју: храм христовог рођења, витлејем католикон, омфалос – центар света (извор: holylandphotosorg) капела трновог венца (извор: svetazemljainfo) капела свете јелене (извор: holylandphotosorg) капела часног крста (извор: holylandphotosorg) мај / јун 2016 49 католикон, трон јерусалимског патријарха (извор: holylandphotosorg) на североисточној обали полуостр- ва атос, где се брза река улива у море постојао је антички град клеонаи, по предању на истом месту на коме се искрцала пресвета богородица након велике олује, која је бродом кре- нула за кипар пар докумената из 13 ве- ка сведочи да се у viii веку на том месту налазио манастир климент, који 980 го- дине грузијски калуђер јован турникиос и његов син јефтимије долазе да обно- ве као запустелу светињу њих двојица оснивају нов манастир са групом ивир- ских (грузијских) монаха из велике ла- вре после 1010 године манастир добија име по својим оснивачима грузинима – ивирон (некада се грузија називала иви- ријом) од средине xi века овај простор ће насељавати већ тридесет грузијских калуђера који су се превасходно бавили превођењем и рукописањем грчких бо- гослужбених књига на грузијски језик богата историја која се везује за овај манастир, сведочи о упадима гусара, каталана, протеривању и убијању ка- луђера, довешће до тога да је манастир готово запустео, па га је средином xiv века патријарх калист повељом доделио грцима у циљу обнове међутим, у њему су надаље и грузијски и грчки калуђери заједно већ у xiv веку мономаховим типиком манастиру ивирон додељује се треће место у светогорској хијерархији, што се задржало до данас манaстир су од xiv–хviii века финансијски пома- гали многи грузијски, српски, молдав- ски, руски владари у хviii веку постаје веома богат и стиче велики број мето- ха, а броји до три стотине монаха 1865 године догодио се велики пожар који је, осим главне цркве-католикона и би- блиотеке, прогутао скоро цео манастир, који је након тога врло брзо обновљен последњи грузијски монах се упокојио 1955 године од када његово братство чине само грци манастир ивирон игра велику улогу у духовном, културном, историјском и уметничком животу грузије и грузина играо је велику улогу и у грчком осло- бодилачком рату 1821 године, па се у манастиривирон унутар манастира налазисе укупночетрнаест параклиса,од којихсе нарочито истиче параклис богородице вратарнице др немања јонић манастир ивирон (извор: trekearthcom) 50 3/2016 светиње свете горе њему замонашио и вођа устанка, народ- ни мученик григорије пети манастир је у својој правоугаоној основи великих димензија окружен је високим спољним зидовима конака, тр- пезарије, дохије и игуменарије, који су уједно и одбрамбени зидови улаз се на- лази на северној страни, двориште-пор- та је пространо и у њеном средишту се налази главни храм-католикон посвећен успењу пресвете богородице католикон је изграђен 1030, а обновљен 1513 годи- не храм је у потпуности осликан у xvi и xvii веку на западном зиду унутрашњег предворја, налази се гробница са мошти- ма ктитора манастира на спољне зидове унутрашње припрате наслањају се капе- ле светог николе и архангела михајла и гаврила у којима се чувају мошти око 150 светитеља, међу којима су и десна рука василија великог, рука великомученика пантелејмона, лобања григорија из ни- манастир ивирон (извор: panoramiocom) манастир ивирон, параклис богородице вратарнице (извор: spcrs) католикон манастира ивирон (извор: spcrs) мај / јун 2016 51 се, део леве ноге свете марине десно од католикона налазе се зграде ризнице и библиотеке у ризници се чува плашт и штап којим су мучили исуса христа, као и честице часног крста у библиотеци се чува фонд од око хиљаду старих рукопи- сних књига, на грчком, старословенском, грузијском језику унутар манастира налази се укупно че- трнаест параклиса, од којих се нарочито истиче параклис богородице вратарнице (панагиа портаитиса) предање каже да су током viii и ix века, у време владавине ико- ноборства, саме иконе божијом промишљу од- лазиле из руку својих власника и одлазиле на она места на којима су биле чуване и поштова- не то се догодило и са иконом богородицом вратарницом око 1000 године, жена – власница иконе, како не би била кажњена од византиј- ских војника, у време иконоборства, бацила је икону у море и након то- га дуго плакала, а бого- родица која јој се јавила у сну казала јој да не бри- не и да ће отићи на место на коме ће јој се клањати 1004 године, ова икона се појавила у мору код манастира ивирон када су је угледа- ли, монаси су покушавали да је извуку из мора, али увек би се море усталасало, док им пресвета није рекла да позову оца га- врила, испосника отац гаврило је тада, на чуђење свих, ходајући по води, дошао до иконе и изнео је на обалу поставили су икону у католикон, али ујутру су је нашли испред капије, на месту одакле је управо тада потекла вода, и ово се догодило више пута монаси су увидели да их ова икона чува и у њену част изградили параклис на улазу у манастир, где су је и налазили поставивши је тада, 1004 године до да- нас се налази на том месту икона вратар- ница представља заштитницу, лекарку и стражара свете горе и светогораца из тог времена постоји предање да онда ка- да икона вратарница напусти свету гору, тада ће и сви светогорци отићи и света гора ће постати пуста на лику богоро- дице вратарнице постоји прорез од ножа којим је икону убо један варварин, пират на том месту је потекла крв овај пират се јако уплашио и замона- шио се у манастиру, узео монашко име варварин и до краја живота је по- корно служио икони од тада га наша црква сла- ви 13 маја као светог варварина ивиронског запис из манастир- ске библиотеке сведочи о догађају када је кћер руског цара алексија михајловича била па- рализована, и тадашњи лекари су тврдили да је била неизлечива, мона- си ивирона су се моли- ли пред иконом бого- родице вратарнице за здравље мале царице, и излечење се десило из захвалности цар је учи- нио манастир ивирон најугледнијим ма- настиром, подаривши храм светог ни- коле у москви да буде ивиронски метох тако је било све до 1932 године када га комунистичка власт одузима ивирону данас манастир ивирон поседује два скита: претече и јована крститеља, око петнаест келија у својој близини и у ка- реји братство манастира ивирон сада броји близу шездесет монаха l у следећем броју: манастир хиландар аутор је уредник сајта hilandarinfo икона богородице вратарнице (портаитиса) (извор: hilandarinfo) 52 3/2016 светиње свете горе после скоро две деценије изгнан- ства, котроманићи су се вратили у босну на сабору је потврђен нови бан, стефан други он је покушао да залечи ране које су настале владави- ном шубића обдарио је верну властелу, склопио мир са суседима и утврдио др- жавне границе он је тежио већој и ко- ренитој промени, како би постигао мир и стабилност у земљи одавно је приме- ћено да сачувани ктиторски натпис го- вори да је црква задужбина бана кулина и банице војислава обнављана у „доба бана стефана“, очигледно стефана дру- гог мада кулин није припадао дина- стији котроманића, црква је обновљена прилозима верника које је предводио локални жупан, који је био у бановој служби то вероватно није била једина црква која је обнављана, али само о њој, засад, имамо веродостојне податке бан је увео новине и у писању повеља у своју званичну титулу унео је одред- ницу „ја, раб светога гргура (григорија из назијанза), звани бан стјепан“, која није постојала у повељама ранијих бо- санских владара таква формулација била је блиска немањићима који су се најпре потписивали „у христа бога бла- говерни краљ“, а касније „у христа бо- га благоверни цар“ сенка православне немањићке духовности тако је осенила босански престо и унела ново светло у доживљавање одговорности владара пред богом и његовим светитељима бан је изабрао одредницу која је при- стајали његовој земљи у којој је станов- ништво било верски мешовито светог григорија из назијанза поштовали су и православни и римокатолици, јер је био канонизован пре великог раскола (1054) с друге стране, свети григорије је био епископ византијског града нази- јанза, чиме је бан јасније подвукао своје верско опредељење, а да не наруши до- бре обичаје владања банова одлука затекла је његове пи- саре неки су тачно навели банове ре- чи, а неки су се збунили како то да бан, своје земље господар, може неком да буде „раб“, па су ову реч изостављали сведочанства о духовнимвезамасинаја и српских земаља свети краљдрагутинјеслаодарове насинај, у манастирсвете катарине – којије походиосветисавасрпски др ђорђе вуковић мај / јун 2016 53 из историје српске православне цркве бан ипак није одстајао од своје намере, сносио је неукост и слабост појединих својих писара на владарским плећима, не одустајући од своје намере коначно се таква формулација се одомаћила у дворској преписци бановог двора и пи- сари су временом научили њено дубље етичко и верско значење у повељи дубровчанима, бан је оти- шао и корак даље почео је да се пот- писује као стефан, а не стјепан, желе- ћи да опонаша немањиће то су биле године када је свима било јасно, чак и историчару мавру орбинију (краљев- ство словена), да бан припада „грчком обреду“ осим сазревања у прогонству, на бана је, свакако, утицала и његова мајка, не- мањићка принцеза јелисавета, кћерка светог краља драгутина баница-мајка јелисавета је изразито поштовала пра- вославне светитеље и светитељке она је обичавала да верну властелу дарива на дан свете велико- мученице катарине њен дијак, раден (или рађен) саставио је повељу којом записује баничине поклоне, али није издржао да не напише како је то учиње- но „на дан свете катарине, на празник госпође банице“ писар је хтео да под- вуче да је јелисавета давала већи значај овом празнику, него што је то био дотад обичај, као да је сматрала да се молитве- ним посредништвом свете великомуче- нице катарине вратила из изгнанства то није ни чудно, јер је у даниловом зборнику записано, како је јелисаветин отац, свети краљ драгутин слао дарове на синај на синај где је био манастир свете катарине манастир који је из- градио свети цар јустинијан у шестом веку манастир који је на својим ходо- часничким путовањима походио свети сава српски баница мајка јелисавета је сма- трала да само православна ду- 54 3/2016 из историје српске православне цркве манастир свете катарине на синају ховност, духовност која најпажљивије и најтачније чува у себи христове ре- чи и поуке, може препородити босну у којој су остали трагови страдања због међудинастичких борби она се за то залагала и у то улагала све своје напо- ре то су прихватила и њени синови бан стефан ii и кнез владислав бана сте- фана ii је закратко наследио његов брат владислав који се није крунисао за ба- на, него је ту титулу препустио свом још малолетном сину твртку кнез се нешто опширније од брата потписивао на сачуваним повељама: „ја, раб божји и светог гргура, звани господин кнез владислав“, истичући више своју бли- скост немањићком опредељењу у јед- ном званичном документу твртко и ње- гов брат вук су ословљени као „бан“ и „млади бан“, што подсећа на немањићке обичаје у титулисању („краљ“ и „млади краљ“), актуелне и у то време бан тврт- ко наставио је очевим стопама, поносио се сродством са немањићима и на томе заснивао своје крунисање за краља напори котроманића да се држава учврсти у православној духовности, духовности која просветљава и прео- бражава, уродили су плодом када је стефан вукчић косача, херцег од све- тог саве, зажелео да искаже своју при- врженост православљу, одлучио је да пошаље дарове на синај у манастир свете катарине то је требало да буде охрабрење хришћанима који су били изненађени и ожалошћени падом цари- града под турке (1453) херцег је послао дарове по својим посланицима синај- ски монаси су се изненадили незнаним гостима и њиховим даровима запитали су се ко је тај нови господар који их да- рује решили су да питају за савет цари- градског патријарха генадија схолариса (1453–1459), који им је послао опширан одговор на њихова питања патријарх је знао да је херцег при- мио православну веру, али да се пла- шио од немирне властеле и није смео јавно да исказује своју веру упркос то- ме, херцег је подстицао људе да приме православље свети генадије је уверио синајске монахе да могу бити спокојни и да могу мирне душе примити дарове у својим молитвама они су могли да се спомену херцега патријарх је похва- лио и што херцег помаже митрополи- та босне који је многе јеретике привео у крило цркве, па су синајски монаси могли митрополита јавно да спомињу у цркви на богослужењу генадију ца- риградском је био познат митрополит и његова ревност за православље то патријархово сазнање подудара се са извештајем фрањеваца, послатих ива- ну капистрану (1455), који су се прав- дали да нису имали успеха у својој акцији у босни због деловања право- славног митрополита свети патријарх генадије је послао си- најским монасима писмо пуно душеко- рисних савета, које се сачувало до данас оно постоји и у старословенском пре- воду, што би говорило да је један приме- рак писма, највероватније, био уручен херцеговом посланству и са њима до- спео у српске земље тако је остало ово писмо да сведочи о духовним везама између цариграда и синаја са босном и херцеговином l када је стефан вукчић косача, херцег од светог саве, зажелео да искаже своју приврженост православљу, одлучио је да пошаље дарове на синај у манастир свете катарине мај / јун 2016 55 желимо да предложимо вашој па- жњи одговоре учитеља васељене на оно што обично противници мисије наводе као аргументе или оправ- дање за своје одсуство жеље за испуња- вањем последње спаситељеве заповести (мт 28, 19–20) i „свеједно нећеш успети све да исправиш“ „немој дакле због тога што не можеш да научиш многе, пренебрегнути и поједин- це жељом за великим немој себе укла- њати од малог ако не можеш да обратиш стотине, побрини се о десетинама; ако не можеш о десетинама, немој пренебрегну- ти ни петорицу; ако не можеш ни о њима, не презри ни једног јединог бог даје вен- це не према броју исправљених, већ према намери они који исправљају“ „ако данас не можеш да убедиш, мо- жда ћеш то успети сутра; и ако никада не успеш да убедиш, сам ћеш ипак добити савршену награду ако не убедиш све, мо- жеш да убедиш неке тако су и апостоли, иако и нису убедили све, добили награду за свет јер су се обраћали свима речима проповеди“1 ii „не сме се човеку рећи одједном сва истина, јер га она може одгурнути од цркве“ „не излажем вам сопствене законе, већ тумачим речи које су сишле са небеса; и онај коме је поверено такво служење, ду- жан је да или смело каже све што се садр- жи у тим речима, тражећи суда само ко- 1 слово 6, о учењу и поучавању, том 12, део 2 макар раздаосиромасима неизмерну количину новца,нећеш учинити ништатако велико као што је обраћење једнедуше превод са руског: станоје станковић 56 3/2016 идите и научите све народе свети златоуст одговарана аргументе против мисије рист за слушаоце а не задовољство, или, бојећи се непријатељског односа слуша- лаца, изгуби кроз такву неумесно угађање и своје сопствено али и њихово спасење а да је врло опасно да се нешто из божан- ских закона скрива како за онога који го- вори тако и за оне који слушају и да се на- ставници, када они малодушно не говоре о свим заповестима божијим, суде као криви за убиство – као сведока за то наво- дим вам опет павла“ „ако будемо говорили само пријатно, када ћемо поново задобити оно што смо изгубили, када ћемо бити од користи? ка- жеш ми да постоји много јеретичких сек- ти и да људи прелазе тамо празна је то реч бољи је један праведник, него хиљаде грешника (прем сир 16, 3)“2 iii „неће хтети да вас слушају“ „знам да многи са незадовољством слу- шају поуку међутим, каква је корист од ћутања? хајде да заћутим и не досађујем вам речима; таквим ћутањем ће бити не- могуће избавити вас од казне напротив, добијамо потпуно супротно: такво ћутање само увећава казну и повлачи за собом ка- жњавање не само вама, већ и мени дакле, чему пријатне речи, када оне не само да не одговарају делима, већ још и наносе ште- ту? каква корист је да веселиш речима а да жалостиш делом, да наслађујеш слух и да кажњаваш душу? зато је и неопходно жалостити у овом животу да се не би под- вргнули крајњој и неподношљивој казни у будућем животу следи да не треба ропта- ти за оно што је речено, већ похвалити и прими са захвалношћу“3 2 слово 6, о учењу и поучавању, том 12, део 2 3 слово 6, о учењу и поучавању, том 12, део 2 iv „то је дело свештеника, а не мирјана“ „дакле, када видиш некога коме је по- требно душевно или телесно лечење, не- мој говорити себи: зашто се тај и тај није побринуо за њега? или: ја сам мирјанин, имам жену и децу: то је дело свештени- ка, дело монаха реци ми: ако нађеш не- где златни дукат, да ли ћеш рећи: зашто га тај и тај није подигао? никако; напротив, пожурићеш да га узмеш пре других тако размишљај и о палој браћи и сматрај бри- гу о њима благом које си нашао „који из- води“, каже се, „драгоцено из ништавног биће као уста моја“ (јер 15, 19)4 v „претходно је потребно да и сам постанеш свет“ „који изводи“, каже се, „драгоцено из ништавног биће као уста моја“ (јер 15, 19) шта може да се упореди са тим? то што не може да уради ни пост, ни спавање на земљи, нити било шта друго, постиже се спасењем брата ово не говорим ја, већ је сам бог рекао: ако изведеш чак само јед- ног, било кога, говори, твоја уста ће бити „као уста моја“ дакле, нећемо равноду- шно говорити: „шта смо погрешили?“, већ се потрудимо да их исправимо; и нећемо гледати на то колико је много заблуделих, већ се пре побринути о томе како их одву- ћи од заблуде“5 vi „не смемо ништа да намећемо“ „када дакле видиш да твој брат гине не- мој престати да га саветујеш: макар те он вређао, ругао ти се, макар ти претио да постане твој непријатељ или ти било чим другим претио, све издржи храбро да би 4 слово 6, о учењу и поучавању, том 12, део 2 5 слово 6, о учењу и поучавању, том 12, део 2 мај / јун 2016 57 достигао његово спасење ако ти он по- стане непријатељ бог ће ти бити друг и на- градиће те у дан последњег суда великим добрима велико добро је да саосећаш са онима које мучи сиромаштво; међутим, ништа не може да се пореди са ослобађа- њем од заблуда јер нема ничег тако вред- ног као што је душа чак је ни сав свет није вредан на тај начин, макар раздао сиро- масима неизмерну количину новца, не- ћеш учинити ништа тако велико, као што је обраћење једне душе“6 vii „није душекорисно учити друге“ „нико не може успети у делу сопственог спасења без спасења свог ближњег зато павле говори: нико нека не тражи што је његово, него сваки оно што је другога (1кор 10, 24), знајући да се сопствена корист са- стоји у користи ближњег“ „човек који се ревносно бави поучава- њем ближњег, не само да указује добро дело ближњем, колико себи самоме при- према велику награду и има двоструку корист: и од бога добија велику награду и сам, када крене да учи брата, почиње да се сећа и стално освежава у сећању речи“ „као што лекари не траже да им се у њихов дом доносе болесници који су при- ковани за постељу, већ сами долазе да их излече, тако чини и ти по мери својих сна- га: приложи сваки труд и бригу да би по- дигао своју браћу који су болесни душом, сећајући се да је овај живот кратак ако не будемо тако чини, нећемо ни тамо стећи никакво спасење и обрнуто, једна стече- на душа често може са нас да скине бреме безбројних грехова и постане за нас иску- пљење у дан суда“7 6 слово 6, о учењу и поучавању, том 12, део 2 7 слово 6, о учењу и поучавању, том 12, део 2 viii „не сме се нико ‘плашити’ вечним мукама и казном божијом“ „претња казном обично више обраћа људе на исправљање од обећања награда“8 ix „бог ће сам привести“ „реци ми, када видиш брата који стреми у пропаст, који је оставио бригу о спасењу, не зна шта треба да ради – и не пружаш руке, не прекореваш, не изобличаваш га? желиш пре да на себе не навучеш његов гнев, не будеш му непријатан, него да се побринеш за његово спасење? да ли ћеш имати неки опроштај од бога, неко оправ- дање? зар ниси слушао да бог јудејцима заповеда да и залуталог вола својих не- пријатеља не презре и ако падне да не про- ђу поред њега?“ „реци ми, када би видео да човека који је по закону осуђен воде на казну, а ти мо- жеш да га ослободиш из руке џелата, зар не би урадио све да га избавиш од казне? међутим, када видиш брата кога не води џелат, већ сатана у јаму пропасти не же- лиш да даш чак ни савет да би га истргао од те сурове звери? да ли можеш да заслу- жиш неки опроштај?“ „као што лекари не траже да им се у њи- хов дом доносе болесници који су прико- вани за постељу, већ сами долазе да их из- лече, тако чини и ти по мери својих снага: приложи сваки труд и бригу да би подигао своју браћу који су болесни душом, сећају- ћи се да је овај живот кратак“9 l текст припремио антоније дулевич, руководилац мисионарског одељења кизилске епархије, московска патријаршија 8 беседа 55 на јеванђеље по матеју 9 слово 6, о учењу и поучавању, том 12, део 2 58 3/2016 идите и научите све народе мало је оних који не знају за све- тог нектарија егинског, савре- меног светитеља цркве са дру- ге стране, мало је оних који знају да он чудотворећи свуда у свету чудотвори и у београду једна од цркава у којима се пројављује велико заступништво овог светитеља посвећена је светој тројици и налази се у сремчици благодарећи хаџи јагоди стојановић, њеном пароху и породици, ова црква је добила јастуче светог нектарија верује- мо да је свети за своје деловање одабрао баш ову цркву, освећену 2003 године, због заједнице која у њој постоји најлеп- ши украс ове младе цркве су управо деца на литургији буде по двадесет младих чтечева свих узраста деца имају и свој хор прави пример својим парохијанима даје и сам старешина о мирослав, који има три сина већина девојчица, васпи- тане у црквеном духу, носи мараме, а на питање да ли воле да долазе у цркву и ка- да, одговарају да воле и да долазе скоро сваке недеље, па и чешће сама љубав и радост могу се запазити још пре литур- гије, када долази о мирослав и поздра- вља се са сваким братом и сестром у цр- кви појединачно очев осмех налази се на свачијем лицу како литургијско јединство тежи да се настави кроз заједничарење у другим активностима, поред хора и вредног цр- квеног одбора, постоји и коло српских сестара при овом светом храму, а честа црквасвете тројице усремчици најлепшиукрасове младе црквесу управодеца кристина давидовић мај / јун 2016 59 представљамо вам су и окупљања и заједничка славља у парохијском дому двадесетак вредних породичних жена одржава ову светињу чистом и увек спремном да прими сва- ког од нас отац свако вече служи акатист светом нектарију, а светитељ гледајући љубав и патњу народа исцељује га и радује паро- хијани су сведоци чуда која свети некта- рије обилато чини захваљујући др мири, јастуче данас лежи у трону, коме свако прилази са страхом божијим и уздањем у светог митрополита који је са егине послао свој благослов у виду овог јастучета ако нам је свети нектарије са егине дошао, хоћемо ли му изаћи у сретање? l 60 3/2016 последња заповест коју је господ дао светим апостолима, а коју су записали свети еванђелисти, гла- си: идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име оца и сина и светога духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка века (мт 28, 19–20); идите по свему свету и проповедајте еванђеље сваком створењу који поверује и крсти се, биће спасен (мк 16, 15–16) као и све заповести господње, и ова обавезу- је хришћане у свим временима, нарочи- то оне које је господ удостојио да се као клирици или лаици труде на пољу ши- рења истине еванђеља аутор књиге последња заповест са- жето, јасно и садржајно, излаже како данас да живи и делује онај коме је цр- ква поверила мисију међу народима, ко- ји се са православном црквом и њеним учењем први пут у историји срећу у уводном поглављу, аутор прави разли- ку између мисије и катихизације „људи који себе сматрају православнима, али мало знају о вери и још не живе цркве- ним животом катихизација је неопход- но дело, али то није мисија“ у поглављу значај мисионарске службе, аутор наво- ди речи светитеља, који су подржава- ли мисионарење међу незнабошцима сазнајемо да је свети јован златоусти бринуо о мисији у финикији, а свети јефрем сирин записао да је „блажен онај ко је постао дивна духовна мрежа и који је многе уловио за благог владику“ свети николај јапански је говорио да је мисионарска служба „најдиректније служење богу и служење највећем до- бру ближњих њиховом вечном спасе- њу“ постоје и противници мисионаре- ња, то су по речима светог андроника (никољског), људи који „не маре за бо- га, жалосно је и тужно што код наших, уместо помоћи, наилазимо на потпуно одбацивање и подсмех“ у контексту са- времених збивања (у русији, али свака- ко и у србији), мисионарење је актуел- но, како због доласка припадника оних народа који за православну цркву нису чули, тако и због најезде оних који вр- бују за секте наведен је потресан ди- јалог између једног мисионара и једног свештеника свештеник је тврдио да се није пријавио за мисионарење и да то последња заповест свештеник георгије максимов, последња заповест, превод станоје станковић, чувари, београд, 2015, 149 страна милош з јелић од овог броја право- славног мисионара отва- рамо нову рубрику под називом „мисионарски излог“ у којој ћемо чита- оцима представити нова издања мај / јун 2016 61 мисионарски излог ником није потребно на чињеницу да је неколико његових парохијана (које је чак он крстио), прешло код баптиста, рекао је: „па шта? ја никог не задржа- вам – наравно да не задржаваш и ја тако то видим“ „једино живи мисио- нарски рад може постати одговор на проблеме прозелитизма, ширења секти и разних лажних учења“, каже наш ау- тор у поглављу како препознати до- брог мисионара, каже се да живот ми- сионара мора да буде у сагласности са оним што проповеда смешно и жалосно изгледа човек који би да мисионари, а не пости, не моли се, не причешћује се наве- ден је пример дешава- ња у кипарској цркви седамдесетих година прошлог века, коју су покушали да модер- низују догодило се да су успели да у порту доведу „без изузетка сву децу и сва деца су (током одрастања) напустила цркву“ је- дан мисионар поручу- је: „желите да будете мисионари, а не молите се сваког дана – заборавите то! ако не читате свето пи- смо, свете оце не приступате тајни исповести, не причешћујете се, чему ми можемо научити не можемо дати оно што сами немамо“ у поглављу принципи православне мисије, истиче се да свако дело мисије мора да буде припремљено, праћено и завршено молитвом други неопходан услов за успех мисионара је „нада на бо- га и само на бога“ мисионар се бори са својим страстима, не говори оштро и не изобличава и свакодневно чита свето писмо мисионар мора да заволи оне код којих је дошао, да учини да они ње- га заволе, па тек онда да им проповеда у књизи је и поглавље о једном неуспе- шном мисионару тај мисионар је био архимандрит андроник е, који је у ин- дији провео осамнест година и за то вре- ме није привео цркви ниједног човека његов настављач, отац лазар в, провео је у индији двадесет година, а резултат је био исти мисија отаца а и л (од 1931 до 1972 године) постала је најне- успешнија у историји православља разлози таквог неуспеха, де- таљно су објашњени битан елемент миси- је јесте социјални рад, „јер језик добрих дела сви разумеју“ читајући погла- вље спољашња миси- ја православне цркве данас, радоваћемо се због ширења право- славља по читавом свету претпоследњу целину у књизи чини мозаик састављен од делова светоотачких текстова о мисиона- рењу и то оних светитеља, који су као мисионари, постигли огроман успех последње поглавље књиге чини текст како смо створили мисионарску парохи- ју, чији је аутор познати мисионар, који у наше дане мученички страдао, свеште- номученик данило (сисојев) књиге на тему мисије цркве и мисио- нарења, код нас се ретко објављују иако, по броју страна не много опширна, због јединственог, предањског и примењивог садржаја, последња заповест треба да добије место и у библиотеци и у животу сваког православног хришћанина l 62 3/2016 мисионарски излог свештеник павле гумеров (1974) аутор је више књига, које се тичу живота и проблема савремених хришћана у времену кризе породице, распада великог броја (тек склопљених) бракова, проблема у васпитању и пона- шању деце, потребно је чути аргументо- вано мишљење православног свештеника на тему породичних конфликата књига је подељена на четири целине: укратко о конфликтима, превентива – најбољи третман, брачни конфликти, породич- ни конфликти конфликт је, по дефини- цији коју аутор наводи, „начин на који људи комуницирају приликом сукоба њихових различитих интереса, ставова и гледишта у основи сваког конфликта лежи ситуација која у себе укључује: или опречне ставове или опречне циљеве“ разлике међу људима постоје због разли- читости: животног искуства, карактера, пола, старости, социјалног статуса и дру- гих различитости конфликт је неразу- мевање, ако се особа по неким особинама разликује од нас, то условљава да је лоше разумемо ово изазива конфликт и кон- фронтацију аутор у књизи излаже мо- гуће конфликтне ситуације као и путеве излаза из кризе, илуструјући своје ставо- ве примерима из живота хришћана јер, „задатак супружника је да изађу изађу на крај с тим и простудирају особине један другог, како би избегли сукобе и поделе“ када до конфликта дође, треба га реши- ти, о чему се говори у поглављу разреше- ње конфликта: стратегија и тактика постоји пет стилова понашања у кон- фликтним ситуацијама и сваки је обра- ђен посебно то су: повлачење, попушта- ње, надметање, компромис и сарадња сваки од ових начина поступања, може бити користан у одређеном контексту, за шта наш аутор наводи могуће живот- не ситуације или чак примере из жити- ја наравно, „конфронтација је углавном недовољно добар пут до решења кон- фликта и треба је примењивати само у ретким случајевима најпродуктив- нији стилови понашања су сарадња и компромис, зато што подразумевају заједничку акцију тј активност свих учесника“ савремени човек је у стању сталног стреса и напетости, који су јако фактори конфликтних ситуација, чему су посвећена два поглавља, стресови и конфликти и мушкарац и жена у стању стреса мушкарац и жена различито ре- агују на стресне или напете ситуације и док жена има потребу да прича, мушка- рац реагује супротно породични конфликти свештеник павле гумеров, породични конфликти превентива и лечење из перспективе православног свештеника, превод са руског наташа јефтић, епархија бихаћко-петровачка, манастир клисина, 2012, 213 страна милош з јелић мај / јун 2016 63 други део књиге говори има такође шест поглавља, и то: три „џина“ поро- дичне среће, најважнија ствар у браку како сачувати љубав, шта је брачни живот и како се припремити за њега, глава породице и његова помоћница уза- јамно поштовање, психолошке препреке, општење значи заједништво садржај ових поглавља не треба препричавати, довољно је рећи, да су питања из насло- ва јасно објашњена и илустрована при- мерима овај део књиге није посвећен толико брачним конфликтима, колико правилима изградње исправног брака и по- родице по мишљењу нашег аутора, „у осно- ви породичног живота православног хришћа- нина треба да се налазе три компненте прва је љубав и правилно схва- тање тог појма, друга је правилно разумева- ње циљева и задатака породичног живота и трећа – правилна поро- дична хијерархија на ова три темеља, гра- ди се породични жи- вот“ човек тежи неком циљу, „али, на жалост, у циљу срећног и хармоничног породичног живота, љу- ди улажу веома мало енергије а када би сваки породични човек схватио шта је породица – да је то најважније у животу после вере у бога, и поставио себи у зада- так да дође до јединства, слоге и љубави у браку, будите сигурни да би остварио свој циљ и да би добио као награду по- родичну срећу“ у браку се два пола до- пуњују, мушкарац жени треба да пружа сигурност, жена мушкарцу треба да буде подршка данас се „прави хришћански брак, где супружници знају и правилно испуњавају заповести о односу мужа и жене, може веома ретко срести“ говоре- ћи о обавезама мужа, аутор каже да „сва- ки мушкарац треба да схвати да брак не треба да буде борба за лидерство, „мој дом – моја тврђава“, а не бојно поље“ трећи део књиге, о брачним конфлик- тима, подељен је на поглавља: зашто смо различити, идеализација, разрешавамо конфликт продуктивно, брачне кризе, неверство, љубомора, растанак, опро- штај у ово поглавље аутор нас уводи речима „мушкарци и жене не само да се различито понашају у стању стреса, већ су и физички и пси- хички и душевно, раз- личита бића има бес- коначно много разлика између мушког и жен- ског пола чињеница да мушкарци и жене често имају различита виђе- ња истог проблема и да се понашају другачије у истој ситуацији, често је узрок неспоразума, су- коба и конфликата“ у четвртом делу, раз- матрају се питања: ро- дитељи и деца, адоле- сцентни бунт, вечити конфликти (однос са његовим и њеним родитељима) и наши родитељи излагање аутора на теме од- растања и васпитања деце, са становишта психологије, врло је аргументовано и де- таљно бројни су примери могућих гре- шака родитеља у васпитању, што касни- је доводи до поремећаја у понашању на крају, говори се и о односу брачног пара према родитељима супружника сви који су у браку, или планирају да ступе у брак, у овој књизи ће наћи штиво вредно пажње и времена l аутор је вероучитељ у економској школи у чачку
... кардиолог, у кбц бежаниј- ска коса радио је прво у прокупачкој болници на интерном одељењу па, после волонтерске специјализације интерне медицине, волонтирао је у клиничком центру биљана (45) је магистар машин- ства, 20 година ради у институту за во- допривреду „јарослав черни“ као водећи истраживач у заводу за водоснабдевање, канализацију и заштиту вода воли свој посао и каже: „господ ме је погледао јер са другим послом тешко бих могла да ра- дим и подижем петоро деце“ дочекала су нас насмејана дечја лица: ана (17), алекса (15), димитрије (11), марија (6) и никола (одојче) радо читају православни мисио- нар и драго им је да о њима пишемо исповедање вере је главна обавеза сваког хришћанина вера се не држи у тајности него се њоме живи какав је био ваш животни пут и пут до праве вере? бојан: обоје смо родом из прокупља ја имам сестру милицу моји родитељи су имали изражену тежњу ка истини и правди и то су пренели на нас, али ипак без бога та тежња је мене усмерила ка вери, а крштење током студија у бео- граду, прво читање светог писма и од- лазак на свету гору – коначно ка богу биљана: мој брат бранко и ја крштени смо као мали у родном селу наших ро- дитеља топличка велика плана бојан и ја смо се упознали у прокупљу дав- не 1990 када сам ја била на другој го- дини машинског факултета, а бојан, по повратку из војске, на првој години медицине имали смо среће да смо за- једно сазревали и узрастали, али по- себну димензију нашем односу дала је вера посебно лепо је било у заједници православних студената у студентском граду када је жар вере био највећи вен- чали смо се у прокупљу 1998 у цркви св прокопија бојан: заједницу право- славних студената „св јован златоуст“ у студентском граду основала је 1996 неколицина студената теологије, меди- цине и још неких факултета, са циљем да шири православље међу младим љу- дима становао сам у студентском гра- ду када ме је друг позвао на веронауку коју је држао студент богословије жељ- ко латиновић, после пар предавања сам схватио да је то истина коју тражим у животу, да је бог безгранична љубав а цакићи из котежа рађањеје замужаи женуподвиг,путкаспасењу радмила грујић 38 3/2016 вишедетне хришћанске породице онда сам божијом промишљу уместо на апсолвентску екскурзију отишао на пу- товање у свету гору 9 дана то је за ме- не била животна прекретница, духовно преображење ускоро су по први пут у историји студентског града у сали до- ма културе предавања држали профе- сори богословског факултета: о љуба стојановић, о владимир вукашиновић, владета јеротић, потом и владика пор- фирије о православној књижевности, немањићима, младалачкој искреној ве- ри говорио је професор владимир ди- митријевић, а најквалитетнији српски стручњаци откривали су нам тајне хри- шћанске архитектуре, уметности, исто- рије ту су били и концерти духовне музике, богонадахнута и пуна духовног преображаја студената редовна покло- ничка путовања по српским манасти- рима; оформили смо и православну би- блиотеку, добили своје просторије тада је светигора покренула едицију право- славних књига, које смо просто гутали, копирали, давали на читање биљана: одлазили смо на богослужења у мана- стир ваведење и након тога се дружили и заједничарили много су нам значила и поклоничка путовања и обиласци ма- настира били смо млади, пуни вере, на- де и љубави након венчања смо живели у прокупљу у тадашњим условима рат- ног времена духовну снагу смо добијали на богослужењима у цркви св проко- пија где се налазе његове часне мошти тамо имамо дивне пријатеље по дола- ску у београд дуго смо ишли у цркву св александра невског која је била расад- ник вере и велика утеха свима, посебно младима, исповедали се код оца ваје јо- вића од када је, пре 8 година, у котежу почело богослужење у нашој парохиј- ској цркви св апостола петра и павла, наша породица је постала део ње ана мај / јун 2016 39 је од оснивања била у црквеном хорићу деце са веронауке у котежу, алекса је чтецирао од 6 године, а братовим сто- пама је пошао и димитрије; није их тре- бало подсећати да устану на време, сâми поране на богослужење недељом и пра- зником деца јако воле и радују се сва- ком сусрету са својим вршњацима у цр- кви кад порасту, одлазак на литургију већ постаје потреба њихове душе ако смо нечим као родитељи задовољни, то је побожношћу наше деце срце нам је још у храму у котежу, јер смо тамо себе уграђивали у духовну заједницу са тим дивним људима сви заједно градили смо храм, а он је градио нас у коликом стану живите? да ли сте се селили? било је сељакања: првих месеци нашег брака смо становали у гарсоњери наше другарице наташе, затим смо у потра- зи за послом живели у бојановом род- ном граду прокупљу три године ту нам се, уочи нато бомбардовања, родила ана, на св симеона и ану, 16 фебруара 1999, а након 17 месеци и алекса живе- ли смо у стану бојанових родитеља који су се повукли у породичну кућу на селу где смо стално одлазили вратили смо се у београд по истеку мог породиљског одсуства у септембру 2001, а ускоро је бојан кренуо на волонтерску специја- лизацију живели смо у нашем стану у кући мојих родитеља у котежу, где су и они боравили и пуно нам помагали ту су се родили димитрије и марија на- кон проведених дивних 14 година у ко- тежу од пре пола године преселили смо се на вождовац где смо божијом про- мишљу последње 4 године уз несебичну помоћ родбине и пријатеља и стамбеног кредита урадили надградњу у поткро- вљу зграде на вождовцу добили смо већи простор, у који је ушао тек што се родио и наш трећи син никола, који је добио име по нашој крсној слави и пра- деди све ове године често идемо у про- купље, где последњих година на селу као пензионери живе наши родитељи, јер сматрамо да су баке и деке и бора- вак у природи веома битни у правилном васпитању и одрастању деце никада се нисмо штедели, уложили смо доста ра- да, али су видљиви и резултати да ли је рађање подвиг? рађање је за мужа и жену подвиг, пут ка спасењу жене, које немају свест о бо- гу, не желе да рађају више деце и да се рађањем подвизавају и спасавају данас не постоји ни свест о страшном греху „децу треба васпитати тако да кад увече стану пред икону могу да то урадечиста срца“ 40 3/2016 вишедетне хришћанске породице абортуса као чину чедоморства у дру- штву се не стимулише исконска и права улога жене као супруге и мајке, већ је у моди слика жене блуднице, што неми- новно води пропасти друштва да ли сматрате да сте права хришћан- ска породица? трудимо се исповедамо се и приче- шћујемо, живимо литургијски и држи- мо се божијих заповести постоје див- ни људи и ван христове цркве, али ми сматрамо да је у божијим заповестима једина истина без бога ни преко прага, та вера је суштинска свето писмо каже да се човек осве- ћује речју божијом и молитвом (1тим 4, 5) колико је то присутно у вашој породици? мислимо да је суштина живети у хри- шћанском браку, што подразумева не само црквено венчање него и црквеност, живот по духу светом, а не само по те- лу неопходна је молитва, литургијски живот, читање православних књига, по- времена поклоничка путовања, и стал- но доливање уља у кандило вере у чему је суштина хришћанског вас- питања? васпитавамо децу у патријархалном и хришћанском духу, да тачно знају шта је добро, а шта није девиза „како сви “ код нас не важи гледање телевизи- је смо ограничавали, а уместо тога смо разговарали са децом ако их пустите без надзора да гледају све и свашта, он- да вам децу васпитава телевизија, а не ви као родитељ ана и алекса су добили мобилне телефоне тек на крају шестог разреда за постигнуте резултате на ре- публичким такмичењима деци се мо- ра посветити пажња и стално радити са њима уместо да им се пустају цртаћи и игрице док се родитељи баве собом има једна дивна књига између љубави и себичности коју сви родитељи треба да прочитају из ње нас руководи ре- ченица: „децу треба васпитати тако да кад увече стану пред икону могу да то ураде чиста срца“ деци нису потребни велики поклони, већ велика пажња и пуно разговора а лични пример је оно на чему деца стварно уче најбитније је деци створити радне навике, да им ни- шта није тешко у животу, што би рекао мој отац: „децу запосли, да им улица не нађе посао“ које школе деца уче? у чему су посеб- но талентована? ана је 2 година прве београдске гим- назије, алекса, 1 година математичке гимназије где је похађао 7 и 8 разред, димитрије, 5 разред ош „карађорђе“, марија је предшколац сви су одлич- ни ђаци и ишли су на пуно такмичења, од школских до републичких ана иде на фолклор од 3 разреда и то је чини срећном алекса је ишао на кошарку и борилачке вештине дика је ишао на карате и сада на фудбал, мара на мали фолклор као и сва деца, они комуни- цирају преко интернета, али без прете- ривања сви иду на веронауку за њих је она лепа и корисна, али најбитнији је одлазак у цркву да ли може првородни грех постати узрок дечје агресивности? архиман- дрит рафаил (карелин) у чланку „смрт- на казна над нерођенима“, пише да су агресији склонија деца оних родитеља који су починили многе абортусе и да се такво душевно својство преноси и на ону децу која су рођена то је тачно, али агресивност код деце страшно подстичу и агресивне видео игре, цртани филмови и разни криминалистич- ки и акциони филмови које деца гледају ако човеку причате о љубави и лепоти, а не о ужасима, у њему ћете пробудити ле- поту и човечност, а не агресивност мај / јун 2016 41 да ли за вашу породицу постоје лето- вања и зимовања и како то остварујете? обично идемо на летовање у грчку, последњих година најчешће са нашим пријатељима јелићима, који имају че- творо деце истог узраста као и наша деца то су дивна летовања када заиста уживамо са нашом децом, не у великом луксузу и сјају већ у томе што смо зајед- но наравно, у годинама када су се деца рађала, подразумева се да нисмо ишли на летовање да ли постоји веза између медици- не и вере? да ли сте у својој лекарској пракси имали случај чудесног излече- ња пацијента? бојан: веза између медицине и вере је природна и исконска јер се она огле- да кроз нераскидиву везу тела и душе свака промена душе утиче на тело, на све телесне органе или чула такође и ненадане болести и повреде тела утичу на тугу и патњу душе ако је душа мир- на, срећна и спокојна, телесна болест и оштећења брзо зацељују, чак се не мо- гу ни развити, јер код смирене душе је и природна одбрана-имунитет непро- бојан за стране и штетне материје не- мирна и болесна душа доводи до разних болести сâмо одсуство страха од смр- ти код верујућих људи, доводи до бржег излечења мој приступ у лечењу је да се за болест нађе узрок, укаже пацијенту како да се отклони, а онда тек лече по- следице а узрок болести је скоро увек грех, у мојој кардиологији најчешће сто- макоугађање – злоупотреба хране ако томе додамо општу затрованост хране пестицидима и адитивима, све више гмо производа, уз физичку неактив- ност, није чудо што све више људи бо- лује од гојазности и срчаних обољења верници боље сарађују са лекаром ра- дујем се кад видим да лежећи болесни- ци на наткасни држе побожне књи- ге, када се виђамо и на богослужењу у болничкој капели, а видим да је и њима драго кад виде ту и лекара имамо више примера кардиолошких болесника ко- ји су одбили операцију срца, али су уз лекове, стални пост, молитву и редовне умерене физичке активности живели чак и дуже и квалитетније од болесни- ка који су оперисани али тај рецепт не може свима да се препоручи, посебно не онима који нису спремни на преобра- жај, немају свест о вери нити о вечном животу у мојој кардиолошкој пракси се нису десила чудесна исцељења, ве- роватно по мери вере пацијената, али и нас лекара који их лечимо али сам пре годину дана чуо за чудесно исцељење девојчице која је патила од недостатка тромбоцита, и на запрепашћење лека- ра се исцелила након читања молитава, и неколико ноћи спавања на јастучету освећеном на моштима св нектарија егинског код медицински неизлечивих болести велика је и улога свештеника, који у таквим случајевима болесном по- маже да се остатак живота мирније про- веде, а смрт спремно и достојанствено дочека, не као крај свега већ као одлазак са овога света са надом у вечни живот, како нас учи вера православна у на- шој болници је, отварањем капеле по- свећене св стефану и доласком дивних свештеника, оца петра као оснивача и његовог наследника оца лазара, потпу- но посвећених своме послу, сарадња ле- кара и свештеника на све вишем нивоу, што пре свега користи пацијентима васпитавамо децу у патријархалном и хришћанском духу, да тачно знају шта је добро а шта није 42 3/2016 вишедетне хришћанске породице свакако се мора још пуно тога урадити, пре свега на информисању пацијена- та о могућности обављања свете тајне исповести што је од пресудног значаја за болеснике у завршној фази болести, да спремни духовно дочекају крај свог живота овде треба искористити ис- куства из болничке и црквене праксе многих хришћанских земаља посебно је проблематичан однос са умирућим болесницима у јединицама интензивне неге јер их нико не припрема за смрт по закону који је усвојен, сваки боле- сник који умре у болници у прва 24 часа од пријема, обавезно иде на обдукцију у таквом закону нема људског односа према умирућем ни према његовој род- бини занемарује се и потреба и жеља да своје последње тренутке прове- де у свом дому, да се опрости са својима гледајући са хришћанске стране, то је веома болно често и сама родбина не жели да одведе умирућег кући, иако он за тиме просто вапи требало би свакако и са становишта етике покрену- ти то питање и променити овај закон интересантна је и појава да медицинске сестре које раде на интензивној нези обавештава- ју нас лекаре да се стално сусрећу са феноменом да умирући уочи смрти често зову своје упокоје- не, разговарају са њима, обично са мајком, оцем, мужем, женом, и као по правилу питају: „јеси ли дошао по мене?“ лекари то не знају да објасне, а многи на то и не обраћају дужну пажњу како објашњавате атеизам код већине лекара? атеизам је наслеђена појава из претходног безбожног система у коме смо одрастали, која умно- гоме отежава да лекари схвате комплетно стање пацијента, тј већ поменуту заједничку патњу и тела и душе у болести сигуран сам да када би лекари и медицинско особље само десе- ти део времена које су кроз свој живот посветили изучавању атеистичког погле- да на свет (комунизам, социјализам, де- мократија), сада посветили изучавању правила хришћанске вере, умногоме би променили свој однос према богу, а са- мим тим и према пацијентима тада би се променио и однос према животу, тј тре- нутку зачећа као моменту када је створе- но ново и јединствено људско биће да- нашња медицина, и поред свих доказа и истраживања стручњака из више земаља који су потврдили да људски живот по- чиње зачећем, још увек не признаје ту чињеницу у својој пракси те се несме- мај / јун 2016 43 тано и у све већем броју обављају абортуси остаје на савести самих лекара да донесу одлуку да не при- стану да подрже и ураде такав чин (који се практично може сматрати чедоморством), сем у ретким слу- чајевима када дође до озбиљног оштећења фетуса које би довело и до смрти мајке дужност сваког верујућег лекара је да каже исти- ну о овој појави која годишње доведе до смањења 40 000 станов- ника у србији, што је равно гено- циду који је извршен у миру ово је питање над питањима и за цр- кву и за државу и све институције наше земље може се рећи да су и данашњи лекари хришћани недо- стојни својих предака и светлих примера лекара светитеља (св козма и дамјан, св пантелеј- мон, св лука кримски, антоније блум), као и својих лекара пре- дака који су увек када је требало и живот давали сведочећи исти- ну, вечну правду вере христове и бранећи своју отаџбину и народ мислим да је сазрело време да наша генерација, сада већ поза- машног броја лекара хришћана стасалих у посткомунистичком време- ну, изађе из летаргије и страха и хра- бро сведочи своје хришћанске погледе на живот, болест, лечење, а посебно на етичка питања почетка и краја живота, јер је у том смислу савремена медицин- ска етика затајила и потиснута на саме маргине медицине ипак ствари се ме- њају, има све више побожних лекара, нарочито оних који су били на светој гори то је омогућило и удружење лека- ра пријатеља манастира хиландара, које обезбеђује лекарску заштиту у манасти- ру хиландар током читаве године, тако што се на 7 дана смењују по два нова лекара ова акција ће имати вероватно већу духовну корист за саме лекаре не- го телесну за монахе које тамо лечимо како каже наш св јустин ћелијски, „20 век је век атомске технике и прашумске етике“ ту је и наше место и дужност, да у 21 веку сведочимо хришћанску етику уместо прашумске (абортуси, еутанази- ја, принудно и некритичко подвргава- ње медицинским третманима), која већ угрожава основна начела хумане меди- цине и живота уопште ви лечите срце као телесни орган, а да ли вас је занимало, као хришћани- на, шта свети оци кажу о људском срцу као духовном органу? наравно сви су они писали о срцу као о духовном средишту човека овај 44 3/2016 вишедетне хришћанске породице цитат ми се допао код старца тадеја ви- товничког: „свети оци кажу: ‘кад се сједине осећаји, мисли и воља, онда је то снага, која се налази у срцу’ за духовни живот треба будно срце а будно је срце онда кад човек ради од срца, оно је тада загрејано увек, увек је загрејано, увек пламено увек тако, све, сваки посао, све ради од срца и дајмо уму запослење – нека се моли од срца“ какав је ваш став о вантелесној оплодњи? њу не треба подстицати него утицати да се промени духовни и морални од- нос младих према рађању вантелесна оплодња је покушај решења проблема стерилитета, а суштински проблем је у томе што се одлаже рађање до година живота жене када сам организам губи функцију плодности (преко 30 године), што је одавно научно доказано одла- гање трудноћа и рађања уз помоћ кон- трацепције или абортуса и кад се томе додају понављане полно преносиве ин- фекције и упале јајника, усложњава се проблем заправо, жена почиње да рађа кад биолошки сат откуцава време да се прекида плодност анализирао сам из многобројних примера у својој околини и медицинској пракси „тешко питање“, предбрачног полног живота и проми- скуитета младих и показало се да су- здржаност итекако има смисла, и да је најважније за младе да сачувају девстве- ност пре брака, а то је кључно питање слободе на коме се данас ломе копља, али слободе „за“ или „против“ греха више самосталних хришћанских удру- жења делује са благословом његове светости: „изданак“ душанке јанковић (покрет за природни прираштај деце, васпитање и образовање), затим „за–за- брану абортуса“, који сарађује са руским међународним покретом „за живот“ (москва) који води радојко љубичић, а чули смо и за ваше какви су резултати? наше удружење за бригу о породици и повећање наталитета, под називом „центар за бригу о породици“ основано је 2011 године у сарадњи са др мили- јаном савић и неколицином од господа призваних хришћана надам се да ће у наредном периоду сазрети свест о овом проблему и сва оваква удружења међу- собном сарадњом добити масовнији ка- рактер, али и системску и материјалну подршку државе и цркве која је свих ових година изостала биљана, реците нам нешто о води као о светињи без које нема живота и ње- ном чудотворном дејству биљана: нажалост, освећена вода и њено деловање на човеково телесно и духовно здравље, тј вода као чудесна материја, није предмет разматрања на мом послу бавимо се практичном при- меном воде, пречишћавањем, водоснаб- девањем ако човек тежи личном осве- ћењу, тада је свестан и осећа да светлост христова просвећује и освећује све имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају вишедетство? бојан: треба имати вере у господа да нам он увек даје само оно што је за нас најбоље на путу вечног спасења наш заједнички живот је започео у врло скромним условима, али то нама није било битно него брак и породица ваши незаборавни породични догађа- ји или анегдоте? биљана: прослава наше крсне сла- ве св николе, божића, васкрса, у на- шој кући је увек незаборавни догађај пун радости и весеља док вечерамо на поду за бадње вече, причамо и певамо, чини ми се љубав и срећа су опипљиве фарбање јаја и васкршњи доручак по- сле службе, и радосно куцање јајима лепота! па путовања срећа је док смо заједно l мај / јун 2016 45 католикон се налази на десет кора- ка источно од христово гроба, ку- вуклије припада православнима и заузима централно место у храму хри- стовог васкрсења окружен је ротондом са запада, каменом миропомазања са ју- га, капелом свете јелене са истока и ка- пелом марије магдалене и тамнице хри- стове са севера у католикону је камени иконостас, а испред њега су два трона који припадају јерусалимској и антио- хијској патријаршији током великих це- ремонија у овим олтарима су патријарх јерусалимски и антиохијски први нацрт за изградњу католикона дао је свети цар константин око 320 године по упутствима јерусалимског епископа макарија коју годину касни- је архитекта зиновије даје коначан план по којем је католикон изграђен градња католикона је завршена 325, а освећење је било 336 године за време сабора у ти- ру тадашњи католикон је био нешто ма- њих димензија у односу на данашњи, али је основа остала правоугаона од 336 до 1130 године католикон је био разаран више пута од стране персијанаца, еги- патских и других мухамеданаца, али су га византијски цареви увек обнављали данашњи изглед и величину католикон, као и храм светог гроба, добија око 1130 године када га крсташи уз дозволу ромеј- ских царева обнављају од тада католикон има елементе романског стила, са додатим бочним стубовима, бочним мермерним зидовима и нишама светих олтара он бива спојен са ротондом и цела грађевина се од тог времена назива константиновом базиликом први иконостас је постављен још у 5 веку, а кроз историју биће више њих уништено, замењено и преправљено садашњи иконостас потиче из 1870 го- дине по нацрту архитекте грка комненоса са митилинија у самој куполи је, по православној тра- дицији, мозаик христа пантократора, као и ликови мати божије, светог јова- на крститеља, анђела, пророка и четво- рице јеванђелиста на бочним зидовима су сликарска дела која приказују сцене распећа, миропомазања, плаштанице и пресвете богородице са малим исусом капела трновог венца по изласку из грчке калварије, тј гол- готе, идући удесно, налази се мала ка- пела трновог венца која припада пра- вославнима док је исус био заточен у преторијуму, римски војници су га на стени, која се налазила у преторији, обу- кли у одору и ставили му трнов венац на главу у xii веку хришћани су ову сте- ну из преторијума пренели у данашњу капелу трновог венца и поставили као свети олтар четврти део: католикон и капеле храмсветоггробаи христовогваскрсења јелена јонић 46 3/2016 светиње свете земље капела свете јелене до капеле свете јелене, где су биле мошти свете царице јелене, мајке све- тог цара константина, долази се спу- штањем низ двадесет осам степеника са овог места је по предању света је- лена посматрала откопавање часног крста ова света царица је остала за- памћена у црквеној историји као први археолог и заслужна за подизање најве- ћих хришћанских богомоља на тлу све- те земље капела је некада припадала етиопској цркви, али касније је продата јерменима и данас припада њима у њој се у мозаицима налази олтар посвећен светом григорију равноапостолном, једном од најзначајнијих светитеља код јермена капела светог лонгина ако се настави ходником од капеле трновог венца, наилази се на капелу светог лонгина, римског капетана, ко- ји је копљем пробо груди исуса христа његово копље назива се лонгиновим копљем, или копљем судбине лонгин је, по распећу господњем, чувао свети гроб када су јеврејске старешине са- знале за христово васкрсење, потпла- тиле су римске војнике да шире лаж како су исуса украли његови учени- ци, међутим лонгин није хтео да шири лаж, већ је говорио истину о васкрсе- њу, отишао је код апостола, крстио се и побегао у кападокију где је проповедао истиниту веру и препустио се моли- тви и посту мученички је пострадао план католикона и капела мај / јун 2016 47 за име христово ова капела припада православнима када се настави даље ходником, на- илази се на латинску капелу свете ма- рије магдалене, или „не дотичи ме се“ на овом месту се по веровању католика, исус јавио марији магдалени и рекао јој „не дотичи ме се“ та сцена је при- казана на плочи која се налази на зиду изнад олтара даље ходником наилази се на капелу која припада јерменима и означава ме- сто на коме су стајале жене и свети јо- ван који су посматрали распеће исусово капела јосифа из ариматеје даље, када се крене ка западном делу ротонде, наилази се на мали ходник ко- ји води у капелу јосифа из ариматеје; то је заправо гробница јосифа из ари- матеје ова капела припада абисинијској верској заједници свети јосиф је био ученик исусов и свој првобитни гроб је уступио за сахрану исуса христа јо- сиф је издејствовао исусову сахрану код понтија пилата и помазао тело исусово миром након распећа након свих ових католикон (извор: holylandphotosorg) католикон, купола – исус пантократор (извор: holylandphotosorg) капела и гроб јосифа из ариматеје коптска капела (извор: holylandphotosorg) (извор: holylandphotosorg) 48 3/2016 светиње свете земље догађаја, јосиф из ариматеје направио је себи ову нову гробницу у коју је био сахрањен коптска капела са спољне стране кувуклије, а наслања се на зидове христовог гроба, налази се коптска капела која припада коптима она је малих димензија, 4х4 метра и у њој копти имају своја богослужења l у следећем броју: храм христовог рођења, витлејем католикон, омфалос – центар света (извор: holylandphotosorg) капела трновог венца (извор: svetazemljainfo) капела свете јелене (извор: holylandphotosorg) капела часног крста (извор: holylandphotosorg) мај / јун 2016 49 католикон, трон јерусалимског патријарха (извор: holylandphotosorg) на североисточној обали полуостр- ва атос, где се брза река улива у море постојао је антички град клеонаи, по предању на истом месту на коме се искрцала пресвета богородица након велике олује, која је бродом кре- нула за кипар пар докумената из 13 ве- ка сведочи да се у viii веку на том месту налазио манастир климент, који 980 го- дине грузијски калуђер јован турникиос и његов син јефтимије долазе да обно- ве као запустелу светињу њих двојица оснивају нов манастир са групом ивир- ских (грузијских) монаха из велике ла- вре после 1010 године манастир добија име по својим оснивачима грузинима – ивирон (некада се грузија називала иви- ријом) од средине xi века овај простор ће насељавати већ тридесет грузијских калуђера који су се превасходно бавили превођењем и рукописањем грчких бо- гослужбених књига на грузијски језик богата историја која се везује за овај манастир, сведочи о упадима гусара, каталана, протеривању и убијању ка- луђера, довешће до тога да је манастир готово запустео, па га је средином xiv века патријарх калист повељом доделио грцима у циљу обнове међутим, у њему су надаље и грузијски и грчки калуђери заједно већ у xiv веку мономаховим типиком манастиру ивирон додељује се треће место у светогорској хијерархији, што се задржало до данас манaстир су од xiv–хviii века финансијски пома- гали многи грузијски, српски, молдав- ски, руски владари у хviii веку постаје веома богат и стиче велики број мето- ха, а броји до три стотине монаха 1865 године догодио се велики пожар који је, осим главне цркве-католикона и би- блиотеке, прогутао скоро цео манастир, који је након тога врло брзо обновљен последњи грузијски монах се упокојио 1955 године од када његово братство чине само грци манастир ивирон игра велику улогу у духовном, културном, историјском и уметничком животу грузије и грузина играо је велику улогу и у грчком осло- бодилачком рату 1821 године, па се у манастиривирон унутар манастира налазисе укупночетрнаест параклиса,од којихсе нарочито истиче параклис богородице вратарнице др немања јонић манастир ивирон (извор: trekearthcom) 50 3/2016 светиње свете горе њему замонашио и вођа устанка, народ- ни мученик григорије пети манастир је у својој правоугаоној основи великих димензија окружен је високим спољним зидовима конака, тр- пезарије, дохије и игуменарије, који су уједно и одбрамбени зидови улаз се на- лази на северној страни, двориште-пор- та је пространо и у њеном средишту се налази главни храм-католикон посвећен успењу пресвете богородице католикон је изграђен 1030, а обновљен 1513 годи- не храм је у потпуности осликан у xvi и xvii веку на западном зиду унутрашњег предворја, налази се гробница са мошти- ма ктитора манастира на спољне зидове унутрашње припрате наслањају се капе- ле светог николе и архангела михајла и гаврила у којима се чувају мошти око 150 светитеља, међу којима су и десна рука василија великог, рука великомученика пантелејмона, лобања григорија из ни- манастир ивирон (извор: panoramiocom) манастир ивирон, параклис богородице вратарнице (извор: spcrs) католикон манастира ивирон (извор: spcrs) мај / јун 2016 51 се, део леве ноге свете марине десно од католикона налазе се зграде ризнице и библиотеке у ризници се чува плашт и штап којим су мучили исуса христа, као и честице часног крста у библиотеци се чува фонд од око хиљаду старих рукопи- сних књига, на грчком, старословенском, грузијском језику унутар манастира налази се укупно че- трнаест параклиса, од којих се нарочито истиче параклис богородице вратарнице (панагиа портаитиса) предање каже да су током viii и ix века, у време владавине ико- ноборства, саме иконе божијом промишљу од- лазиле из руку својих власника и одлазиле на она места на којима су биле чуване и поштова- не то се догодило и са иконом богородицом вратарницом око 1000 године, жена – власница иконе, како не би била кажњена од византиј- ских војника, у време иконоборства, бацила је икону у море и након то- га дуго плакала, а бого- родица која јој се јавила у сну казала јој да не бри- не и да ће отићи на место на коме ће јој се клањати 1004 године, ова икона се појавила у мору код манастира ивирон када су је угледа- ли, монаси су покушавали да је извуку из мора, али увек би се море усталасало, док им пресвета није рекла да позову оца га- врила, испосника отац гаврило је тада, на чуђење свих, ходајући по води, дошао до иконе и изнео је на обалу поставили су икону у католикон, али ујутру су је нашли испред капије, на месту одакле је управо тада потекла вода, и ово се догодило више пута монаси су увидели да их ова икона чува и у њену част изградили параклис на улазу у манастир, где су је и налазили поставивши је тада, 1004 године до да- нас се налази на том месту икона вратар- ница представља заштитницу, лекарку и стражара свете горе и светогораца из тог времена постоји предање да онда ка- да икона вратарница напусти свету гору, тада ће и сви светогорци отићи и света гора ће постати пуста на лику богоро- дице вратарнице постоји прорез од ножа којим је икону убо један варварин, пират на том месту је потекла крв овај пират се јако уплашио и замона- шио се у манастиру, узео монашко име варварин и до краја живота је по- корно служио икони од тада га наша црква сла- ви 13 маја као светог варварина ивиронског запис из манастир- ске библиотеке сведочи о догађају када је кћер руског цара алексија михајловича била па- рализована, и тадашњи лекари су тврдили да је била неизлечива, мона- си ивирона су се моли- ли пред иконом бого- родице вратарнице за здравље мале царице, и излечење се десило из захвалности цар је учи- нио манастир ивирон најугледнијим ма- настиром, подаривши храм светог ни- коле у москви да буде ивиронски метох тако је било све до 1932 године када га комунистичка власт одузима ивирону данас манастир ивирон поседује два скита: претече и јована крститеља, око петнаест келија у својој близини и у ка- реји братство манастира ивирон сада броји близу шездесет монаха l у следећем броју: манастир хиландар аутор је уредник сајта hilandarinfo икона богородице вратарнице (портаитиса) (извор: hilandarinfo) 52 3/2016 светиње свете горе после скоро две деценије изгнан- ства, котроманићи су се вратили у босну на сабору је потврђен нови бан, стефан други он је покушао да залечи ране које су настале владави- ном шубића обдарио је верну властелу, склопио мир са суседима и утврдио др- жавне границе он је тежио већој и ко- ренитој промени, како би постигао мир и стабилност у земљи одавно је приме- ћено да сачувани ктиторски натпис го- вори да је црква задужбина бана кулина и банице војислава обнављана у „доба бана стефана“, очигледно стефана дру- гог мада кулин није припадао дина- стији котроманића, црква је обновљена прилозима верника које је предводио локални жупан, који је био у бановој служби то вероватно није била једина црква која је обнављана, али само о њој, засад, имамо веродостојне податке бан је увео новине и у писању повеља у своју званичну титулу унео је одред- ницу „ја, раб светога гргура (григорија из назијанза), звани бан стјепан“, која није постојала у повељама ранијих бо- санских владара таква формулација била је блиска немањићима који су се најпре потписивали „у христа бога бла- говерни краљ“, а касније „у христа бо- га благоверни цар“ сенка православне немањићке духовности тако је осенила босански престо и унела ново светло у доживљавање одговорности владара пред богом и његовим светитељима бан је изабрао одредницу која је при- стајали његовој земљи у којој је станов- ништво било верски мешовито светог григорија из назијанза поштовали су и православни и римокатолици, јер је био канонизован пре великог раскола (1054) с друге стране, свети григорије је био епископ византијског града нази- јанза, чиме је бан јасније подвукао своје верско опредељење, а да не наруши до- бре обичаје владања банова одлука затекла је његове пи- саре неки су тачно навели банове ре- чи, а неки су се збунили како то да бан, своје земље господар, може неком да буде „раб“, па су ову реч изостављали сведочанства о духовнимвезамасинаја и српских земаља свети краљдрагутинјеслаодарове насинај, у манастирсвете катарине – којије походиосветисавасрпски др ђорђе вуковић мај / јун 2016 53 из историје српске православне цркве бан ипак није одстајао од своје намере, сносио је неукост и слабост појединих својих писара на владарским плећима, не одустајући од своје намере коначно се таква формулација се одомаћила у дворској преписци бановог двора и пи- сари су временом научили њено дубље етичко и верско значење у повељи дубровчанима, бан је оти- шао и корак даље почео је да се пот- писује као стефан, а не стјепан, желе- ћи да опонаша немањиће то су биле године када је свима било јасно, чак и историчару мавру орбинију (краљев- ство словена), да бан припада „грчком обреду“ осим сазревања у прогонству, на бана је, свакако, утицала и његова мајка, не- мањићка принцеза јелисавета, кћерка светог краља драгутина баница-мајка јелисавета је изразито поштовала пра- вославне светитеље и светитељке она је обичавала да верну властелу дарива на дан свете велико- мученице катарине њен дијак, раден (или рађен) саставио је повељу којом записује баничине поклоне, али није издржао да не напише како је то учиње- но „на дан свете катарине, на празник госпође банице“ писар је хтео да под- вуче да је јелисавета давала већи значај овом празнику, него што је то био дотад обичај, као да је сматрала да се молитве- ним посредништвом свете великомуче- нице катарине вратила из изгнанства то није ни чудно, јер је у даниловом зборнику записано, како је јелисаветин отац, свети краљ драгутин слао дарове на синај на синај где је био манастир свете катарине манастир који је из- градио свети цар јустинијан у шестом веку манастир који је на својим ходо- часничким путовањима походио свети сава српски баница мајка јелисавета је сма- трала да само православна ду- 54 3/2016 из историје српске православне цркве манастир свете катарине на синају ховност, духовност која најпажљивије и најтачније чува у себи христове ре- чи и поуке, може препородити босну у којој су остали трагови страдања због међудинастичких борби она се за то залагала и у то улагала све своје напо- ре то су прихватила и њени синови бан стефан ii и кнез владислав бана сте- фана ii је закратко наследио његов брат владислав који се није крунисао за ба- на, него је ту титулу препустио свом још малолетном сину твртку кнез се нешто опширније од брата потписивао на сачуваним повељама: „ја, раб божји и светог гргура, звани господин кнез владислав“, истичући више своју бли- скост немањићком опредељењу у јед- ном званичном документу твртко и ње- гов брат вук су ословљени као „бан“ и „млади бан“, што подсећа на немањићке обичаје у титулисању („краљ“ и „млади краљ“), актуелне и у то време бан тврт- ко наставио је очевим стопама, поносио се сродством са немањићима и на томе заснивао своје крунисање за краља напори котроманића да се држава учврсти у православној духовности, духовности која просветљава и прео- бражава, уродили су плодом када је стефан вукчић косача, херцег од све- тог саве, зажелео да искаже своју при- врженост православљу, одлучио је да пошаље дарове на синај у манастир свете катарине то је требало да буде охрабрење хришћанима који су били изненађени и ожалошћени падом цари- града под турке (1453) херцег је послао дарове по својим посланицима синај- ски монаси су се изненадили незнаним гостима и њиховим даровима запитали су се ко је тај нови господар који их да- рује решили су да питају за савет цари- градског патријарха генадија схолариса (1453–1459), који им је послао опширан одговор на њихова питања патријарх је знао да је херцег при- мио православну веру, али да се пла- шио од немирне властеле и није смео јавно да исказује своју веру упркос то- ме, херцег је подстицао људе да приме православље свети генадије је уверио синајске монахе да могу бити спокојни и да могу мирне душе примити дарове у својим молитвама они су могли да се спомену херцега патријарх је похва- лио и што херцег помаже митрополи- та босне који је многе јеретике привео у крило цркве, па су синајски монаси могли митрополита јавно да спомињу у цркви на богослужењу генадију ца- риградском је био познат митрополит и његова ревност за православље то патријархово сазнање подудара се са извештајем фрањеваца, послатих ива- ну капистрану (1455), који су се прав- дали да нису имали успеха у својој акцији у босни због деловања право- славног митрополита свети патријарх генадије је послао си- најским монасима писмо пуно душеко- рисних савета, које се сачувало до данас оно постоји и у старословенском пре- воду, што би говорило да је један приме- рак писма, највероватније, био уручен херцеговом посланству и са њима до- спео у српске земље тако је остало ово писмо да сведочи о духовним везама између цариграда и синаја са босном и херцеговином l када је стефан вукчић косача, херцег од светог саве, зажелео да искаже своју приврженост православљу, одлучио је да пошаље дарове на синај у манастир свете катарине мај / јун 2016 55 желимо да предложимо вашој па- жњи одговоре учитеља васељене на оно што обично противници мисије наводе као аргументе или оправ- дање за своје одсуство жеље за испуња- вањем последње спаситељеве заповести (мт 28, 19–20) i „свеједно нећеш успети све да исправиш“ „немој дакле због тога што не можеш да научиш многе, пренебрегнути и поједин- це жељом за великим немој себе укла- њати од малог ако не можеш да обратиш стотине, побрини се о десетинама; ако не можеш о десетинама, немој пренебрегну- ти ни петорицу; ако не можеш ни о њима, не презри ни једног јединог бог даје вен- це не према броју исправљених, већ према намери они који исправљају“ „ако данас не можеш да убедиш, мо- жда ћеш то успети сутра; и ако никада не успеш да убедиш, сам ћеш ипак добити савршену награду ако не убедиш све, мо- жеш да убедиш неке тако су и апостоли, иако и нису убедили све, добили награду за свет јер су се обраћали свима речима проповеди“1 ii „не сме се човеку рећи одједном сва истина, јер га она може одгурнути од цркве“ „не излажем вам сопствене законе, већ тумачим речи које су сишле са небеса; и онај коме је поверено такво служење, ду- жан је да или смело каже све што се садр- жи у тим речима, тражећи суда само ко- 1 слово 6, о учењу и поучавању, том 12, део 2 макар раздаосиромасима неизмерну количину новца,нећеш учинити ништатако велико као што је обраћење једнедуше превод са руског: станоје станковић 56 3/2016 идите и научите све народе свети златоуст одговарана аргументе против мисије рист за слушаоце а не задовољство, или, бојећи се непријатељског односа слуша- лаца, изгуби кроз такву неумесно угађање и своје сопствено али и њихово спасење а да је врло опасно да се нешто из божан- ских закона скрива како за онога који го- вори тако и за оне који слушају и да се на- ставници, када они малодушно не говоре о свим заповестима божијим, суде као криви за убиство – као сведока за то наво- дим вам опет павла“ „ако будемо говорили само пријатно, када ћемо поново задобити оно што смо изгубили, када ћемо бити од користи? ка- жеш ми да постоји много јеретичких сек- ти и да људи прелазе тамо празна је то реч бољи је један праведник, него хиљаде грешника (прем сир 16, 3)“2 iii „неће хтети да вас слушају“ „знам да многи са незадовољством слу- шају поуку међутим, каква је корист од ћутања? хајде да заћутим и не досађујем вам речима; таквим ћутањем ће бити не- могуће избавити вас од казне напротив, добијамо потпуно супротно: такво ћутање само увећава казну и повлачи за собом ка- жњавање не само вама, већ и мени дакле, чему пријатне речи, када оне не само да не одговарају делима, већ још и наносе ште- ту? каква корист је да веселиш речима а да жалостиш делом, да наслађујеш слух и да кажњаваш душу? зато је и неопходно жалостити у овом животу да се не би под- вргнули крајњој и неподношљивој казни у будућем животу следи да не треба ропта- ти за оно што је речено, већ похвалити и прими са захвалношћу“3 2 слово 6, о учењу и поучавању, том 12, део 2 3 слово 6, о учењу и поучавању, том 12, део 2 iv „то је дело свештеника, а не мирјана“ „дакле, када видиш некога коме је по- требно душевно или телесно лечење, не- мој говорити себи: зашто се тај и тај није побринуо за њега? или: ја сам мирјанин, имам жену и децу: то је дело свештени- ка, дело монаха реци ми: ако нађеш не- где златни дукат, да ли ћеш рећи: зашто га тај и тај није подигао? никако; напротив, пожурићеш да га узмеш пре других тако размишљај и о палој браћи и сматрај бри- гу о њима благом које си нашао „који из- води“, каже се, „драгоцено из ништавног биће као уста моја“ (јер 15, 19)4 v „претходно је потребно да и сам постанеш свет“ „који изводи“, каже се, „драгоцено из ништавног биће као уста моја“ (јер 15, 19) шта може да се упореди са тим? то што не може да уради ни пост, ни спавање на земљи, нити било шта друго, постиже се спасењем брата ово не говорим ја, већ је сам бог рекао: ако изведеш чак само јед- ног, било кога, говори, твоја уста ће бити „као уста моја“ дакле, нећемо равноду- шно говорити: „шта смо погрешили?“, већ се потрудимо да их исправимо; и нећемо гледати на то колико је много заблуделих, већ се пре побринути о томе како их одву- ћи од заблуде“5 vi „не смемо ништа да намећемо“ „када дакле видиш да твој брат гине не- мој престати да га саветујеш: макар те он вређао, ругао ти се, макар ти претио да постане твој непријатељ или ти било чим другим претио, све издржи храбро да би 4 слово 6, о учењу и поучавању, том 12, део 2 5 слово 6, о учењу и поучавању, том 12, део 2 мај / јун 2016 57 достигао његово спасење ако ти он по- стане непријатељ бог ће ти бити друг и на- градиће те у дан последњег суда великим добрима велико добро је да саосећаш са онима које мучи сиромаштво; међутим, ништа не може да се пореди са ослобађа- њем од заблуда јер нема ничег тако вред- ног као што је душа чак је ни сав свет није вредан на тај начин, макар раздао сиро- масима неизмерну количину новца, не- ћеш учинити ништа тако велико, као што је обраћење једне душе“6 vii „није душекорисно учити друге“ „нико не може успети у делу сопственог спасења без спасења свог ближњег зато павле говори: нико нека не тражи што је његово, него сваки оно што је другога (1кор 10, 24), знајући да се сопствена корист са- стоји у користи ближњег“ „човек који се ревносно бави поучава- њем ближњег, не само да указује добро дело ближњем, колико себи самоме при- према велику награду и има двоструку корист: и од бога добија велику награду и сам, када крене да учи брата, почиње да се сећа и стално освежава у сећању речи“ „као што лекари не траже да им се у њихов дом доносе болесници који су при- ковани за постељу, већ сами долазе да их излече, тако чини и ти по мери својих сна- га: приложи сваки труд и бригу да би по- дигао своју браћу који су болесни душом, сећајући се да је овај живот кратак ако не будемо тако чини, нећемо ни тамо стећи никакво спасење и обрнуто, једна стече- на душа често може са нас да скине бреме безбројних грехова и постане за нас иску- пљење у дан суда“7 6 слово 6, о учењу и поучавању, том 12, део 2 7 слово 6, о учењу и поучавању, том 12, део 2 viii „не сме се нико ‘плашити’ вечним мукама и казном божијом“ „претња казном обично више обраћа људе на исправљање од обећања награда“8 ix „бог ће сам привести“ „реци ми, када видиш брата који стреми у пропаст, који је оставио бригу о спасењу, не зна шта треба да ради – и не пружаш руке, не прекореваш, не изобличаваш га? желиш пре да на себе не навучеш његов гнев, не будеш му непријатан, него да се побринеш за његово спасење? да ли ћеш имати неки опроштај од бога, неко оправ- дање? зар ниси слушао да бог јудејцима заповеда да и залуталог вола својих не- пријатеља не презре и ако падне да не про- ђу поред њега?“ „реци ми, када би видео да човека који је по закону осуђен воде на казну, а ти мо- жеш да га ослободиш из руке џелата, зар не би урадио све да га избавиш од казне? међутим, када видиш брата кога не води џелат, већ сатана у јаму пропасти не же- лиш да даш чак ни савет да би га истргао од те сурове звери? да ли можеш да заслу- жиш неки опроштај?“ „као што лекари не траже да им се у њи- хов дом доносе болесници који су прико- вани за постељу, већ сами долазе да их из- лече, тако чини и ти по мери својих снага: приложи сваки труд и бригу да би подигао своју браћу који су болесни душом, сећају- ћи се да је овај живот кратак“9 l текст припремио антоније дулевич, руководилац мисионарског одељења кизилске епархије, московска патријаршија 8 беседа 55 на јеванђеље по матеју 9 слово 6, о учењу и поучавању, том 12, део 2 58 3/2016 идите и научите све народе мало је оних који не знају за све- тог нектарија егинског, савре- меног светитеља цркве са дру- ге стране, мало је оних који знају да он чудотворећи свуда у свету чудотвори и у београду једна од цркава у којима се пројављује велико заступништво овог светитеља посвећена је светој тројици и налази се у сремчици благодарећи хаџи јагоди стојановић, њеном пароху и породици, ова црква је добила јастуче светог нектарија верује- мо да је свети за своје деловање одабрао баш ову цркву, освећену 2003 године, због заједнице која у њој постоји најлеп- ши украс ове младе цркве су управо деца на литургији буде по двадесет младих чтечева свих узраста деца имају и свој хор прави пример својим парохијанима даје и сам старешина о мирослав, који има три сина већина девојчица, васпи- тане у црквеном духу, носи мараме, а на питање да ли воле да долазе у цркву и ка- да, одговарају да воле и да долазе скоро сваке недеље, па и чешће сама љубав и радост могу се запазити још пре литур- гије, када долази о мирослав и поздра- вља се са сваким братом и сестром у цр- кви појединачно очев осмех налази се на свачијем лицу како литургијско јединство тежи да се настави кроз заједничарење у другим активностима, поред хора и вредног цр- квеног одбора, постоји и коло српских сестара при овом светом храму, а честа црквасвете тројице усремчици најлепшиукрасове младе црквесу управодеца кристина давидовић мај / јун 2016 59 представљамо вам су и окупљања и заједничка славља у парохијском дому двадесетак вредних породичних жена одржава ову светињу чистом и увек спремном да прими сва- ког од нас отац свако вече служи акатист светом нектарију, а светитељ гледајући љубав и патњу народа исцељује га и радује паро- хијани су сведоци чуда која свети некта- рије обилато чини захваљујући др мири, јастуче данас лежи у трону, коме свако прилази са страхом божијим и уздањем у светог митрополита који је са егине послао свој благослов у виду овог јастучета ако нам је свети нектарије са егине дошао, хоћемо ли му изаћи у сретање? l 60 3/2016 последња заповест коју је господ дао светим апостолима, а коју су записали свети еванђелисти, гла- си: идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име оца и сина и светога духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка века (мт 28, 19–20); идите по свему свету и проповедајте еванђеље сваком створењу који поверује и крсти се, биће спасен (мк 16, 15–16) као и све заповести господње, и ова обавезу- је хришћане у свим временима, нарочи- то оне које је господ удостојио да се као клирици или лаици труде на пољу ши- рења истине еванђеља аутор књиге последња заповест са- жето, јасно и садржајно, излаже како данас да живи и делује онај коме је цр- ква поверила мисију међу народима, ко- ји се са православном црквом и њеним учењем први пут у историји срећу у уводном поглављу, аутор прави разли- ку између мисије и катихизације „људи који себе сматрају православнима, али мало знају о вери и још не живе цркве- ним животом катихизација је неопход- но дело, али то није мисија“ у поглављу значај мисионарске службе, аутор наво- ди речи светитеља, који су подржава- ли мисионарење међу незнабошцима сазнајемо да је свети јован златоусти бринуо о мисији у финикији, а свети јефрем сирин записао да је „блажен онај ко је постао дивна духовна мрежа и који је многе уловио за благог владику“ свети николај јапански је говорио да је мисионарска служба „најдиректније служење богу и служење највећем до- бру ближњих њиховом вечном спасе- њу“ постоје и противници мисионаре- ња, то су по речима светог андроника (никољског), људи који „не маре за бо- га, жалосно је и тужно што код наших, уместо помоћи, наилазимо на потпуно одбацивање и подсмех“ у контексту са- времених збивања (у русији, али свака- ко и у србији), мисионарење је актуел- но, како због доласка припадника оних народа који за православну цркву нису чули, тако и због најезде оних који вр- бују за секте наведен је потресан ди- јалог између једног мисионара и једног свештеника свештеник је тврдио да се није пријавио за мисионарење и да то последња заповест свештеник георгије максимов, последња заповест, превод станоје станковић, чувари, београд, 2015, 149 страна милош з јелић од овог броја право- славног мисионара отва- рамо нову рубрику под називом „мисионарски излог“ у којој ћемо чита- оцима представити нова издања мај / јун 2016 61 мисионарски излог ником није потребно на чињеницу да је неколико његових парохијана (које је чак он крстио), прешло код баптиста, рекао је: „па шта? ја никог не задржа- вам – наравно да не задржаваш и ја тако то видим“ „једино живи мисио- нарски рад може постати одговор на проблеме прозелитизма, ширења секти и разних лажних учења“, каже наш ау- тор у поглављу како препознати до- брог мисионара, каже се да живот ми- сионара мора да буде у сагласности са оним што проповеда смешно и жалосно изгледа човек који би да мисионари, а не пости, не моли се, не причешћује се наве- ден је пример дешава- ња у кипарској цркви седамдесетих година прошлог века, коју су покушали да модер- низују догодило се да су успели да у порту доведу „без изузетка сву децу и сва деца су (током одрастања) напустила цркву“ је- дан мисионар поручу- је: „желите да будете мисионари, а не молите се сваког дана – заборавите то! ако не читате свето пи- смо, свете оце не приступате тајни исповести, не причешћујете се, чему ми можемо научити не можемо дати оно што сами немамо“ у поглављу принципи православне мисије, истиче се да свако дело мисије мора да буде припремљено, праћено и завршено молитвом други неопходан услов за успех мисионара је „нада на бо- га и само на бога“ мисионар се бори са својим страстима, не говори оштро и не изобличава и свакодневно чита свето писмо мисионар мора да заволи оне код којих је дошао, да учини да они ње- га заволе, па тек онда да им проповеда у књизи је и поглавље о једном неуспе- шном мисионару тај мисионар је био архимандрит андроник е, који је у ин- дији провео осамнест година и за то вре- ме није привео цркви ниједног човека његов настављач, отац лазар в, провео је у индији двадесет година, а резултат је био исти мисија отаца а и л (од 1931 до 1972 године) постала је најне- успешнија у историји православља разлози таквог неуспеха, де- таљно су објашњени битан елемент миси- је јесте социјални рад, „јер језик добрих дела сви разумеју“ читајући погла- вље спољашња миси- ја православне цркве данас, радоваћемо се због ширења право- славља по читавом свету претпоследњу целину у књизи чини мозаик састављен од делова светоотачких текстова о мисиона- рењу и то оних светитеља, који су као мисионари, постигли огроман успех последње поглавље књиге чини текст како смо створили мисионарску парохи- ју, чији је аутор познати мисионар, који у наше дане мученички страдао, свеште- номученик данило (сисојев) књиге на тему мисије цркве и мисио- нарења, код нас се ретко објављују иако, по броју страна не много опширна, због јединственог, предањског и примењивог садржаја, последња заповест треба да добије место и у библиотеци и у животу сваког православног хришћанина l 62 3/2016 мисионарски излог свештеник павле гумеров (1974) аутор је више књига, које се тичу живота и проблема савремених хришћана у времену кризе породице, распада великог броја (тек склопљених) бракова, проблема у васпитању и пона- шању деце, потребно је чути аргументо- вано мишљење православног свештеника на тему породичних конфликата књига је подељена на четири целине: укратко о конфликтима, превентива – најбољи третман, брачни конфликти, породич- ни конфликти конфликт је, по дефини- цији коју аутор наводи, „начин на који људи комуницирају приликом сукоба њихових различитих интереса, ставова и гледишта у основи сваког конфликта лежи ситуација која у себе укључује: или опречне ставове или опречне циљеве“ разлике међу људима постоје због разли- читости: животног искуства, карактера, пола, старости, социјалног статуса и дру- гих различитости конфликт је неразу- мевање, ако се особа по неким особинама разликује од нас, то условљава да је лоше разумемо ово изазива конфликт и кон- фронтацију аутор у књизи излаже мо- гуће конфликтне ситуације као и путеве излаза из кризе, илуструјући своје ставо- ве примерима из живота хришћана јер, „задатак супружника је да изађу изађу на крај с тим и простудирају особине један другог, како би избегли сукобе и поделе“ када до конфликта дође, треба га реши- ти, о чему се говори у поглављу разреше- ње конфликта: стратегија и тактика постоји пет стилова понашања у кон- фликтним ситуацијама и сваки је обра- ђен посебно то су: повлачење, попушта- ње, надметање, компромис и сарадња сваки од ових начина поступања, може бити користан у одређеном контексту, за шта наш аутор наводи могуће живот- не ситуације или чак примере из жити- ја наравно, „конфронтација је углавном недовољно добар пут до решења кон- фликта и треба је примењивати само у ретким случајевима најпродуктив- нији стилови понашања су сарадња и компромис, зато што подразумевају заједничку акцију тј активност свих учесника“ савремени човек је у стању сталног стреса и напетости, који су јако фактори конфликтних ситуација, чему су посвећена два поглавља, стресови и конфликти и мушкарац и жена у стању стреса мушкарац и жена различито ре- агују на стресне или напете ситуације и док жена има потребу да прича, мушка- рац реагује супротно породични конфликти свештеник павле гумеров, породични конфликти превентива и лечење из перспективе православног свештеника, превод са руског наташа јефтић, епархија бихаћко-петровачка, манастир клисина, 2012, 213 страна милош з јелић мај / јун 2016 63 други део књиге говори има такође шест поглавља, и то: три „џина“ поро- дичне среће, најважнија ствар у браку како сачувати љубав, шта је брачни живот и како се припремити за њега, глава породице и његова помоћница уза- јамно поштовање, психолошке препреке, општење значи заједништво садржај ових поглавља не треба препричавати, довољно је рећи, да су питања из насло- ва јасно објашњена и илустрована при- мерима овај део књиге није посвећен толико брачним конфликтима, колико правилима изградње исправног брака и по- родице по мишљењу нашег аутора, „у осно- ви породичног живота православног хришћа- нина треба да се налазе три компненте прва је љубав и правилно схва- тање тог појма, друга је правилно разумева- ње циљева и задатака породичног живота и трећа – правилна поро- дична хијерархија на ова три темеља, гра- ди се породични жи- вот“ човек тежи неком циљу, „али, на жалост, у циљу срећног и хармоничног породичног живота, љу- ди улажу веома мало енергије а када би сваки породични човек схватио шта је породица – да је то најважније у животу после вере у бога, и поставио себи у зада- так да дође до јединства, слоге и љубави у браку, будите сигурни да би остварио свој циљ и да би добио као награду по- родичну срећу“ у браку се два пола до- пуњују, мушкарац жени треба да пружа сигурност, жена мушкарцу треба да буде подршка данас се „прави хришћански брак, где супружници знају и правилно испуњавају заповести о односу мужа и жене, може веома ретко срести“ говоре- ћи о обавезама мужа, аутор каже да „сва- ки мушкарац треба да схвати да брак не треба да буде борба за лидерство, „мој дом – моја тврђава“, а не бојно поље“ трећи део књиге, о брачним конфлик- тима, подељен је на поглавља: зашто смо различити, идеализација, разрешавамо конфликт продуктивно, брачне кризе, неверство, љубомора, растанак, опро- штај у ово поглавље аутор нас уводи речима „мушкарци и жене не само да се различито понашају у стању стреса, већ су и физички и пси- хички и душевно, раз- личита бића има бес- коначно много разлика између мушког и жен- ског пола чињеница да мушкарци и жене често имају различита виђе- ња истог проблема и да се понашају другачије у истој ситуацији, често је узрок неспоразума, су- коба и конфликата“ у четвртом делу, раз- матрају се питања: ро- дитељи и деца, адоле- сцентни бунт, вечити конфликти (однос са његовим и њеним родитељима) и наши родитељи излагање аутора на теме од- растања и васпитања деце, са становишта психологије, врло је аргументовано и де- таљно бројни су примери могућих гре- шака родитеља у васпитању, што касни- је доводи до поремећаја у понашању на крају, говори се и о односу брачног пара према родитељима супружника сви који су у браку, или планирају да ступе у брак, у овој књизи ће наћи штиво вредно пажње и времена l аутор је вероучитељ у економској школи у чачку
Свеска: 349 | Светлост Христова просвећује све
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ бихаћко-петровачки Г Атанасије служи Свету Литургију фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Запали у срцима човекољубиви Владико непролазну светлост Твога богопознања“ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Христос васкрсе, радост донесе! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 349, МАЈ / ЈУН 2016 Рeч уредника Светлост незалазна 2 Празници Цркве Пасха – прелаз из смрти у живот 4 Реч пастира Литургијско превладавње осећаја усамљености 6 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст О значењу Христових речи „Не дотичи ме се“ упућених Марији Магдалини 8 Старечник Старац Јевсевије Јанакакис 12 Материк Света Аргира, славна новомученица Христова 16 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности – Његошев прилог хришћанској персонологији – (3 део) 19 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања (II) 23 Тема броја Слава теби који си нам показао светлост 27 Св Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 31 Разговор са ђаконом Александром Јовановићем Да будемо синови Светлости 33 Љубав Божија – светлост за праведнике 36 Вишедетне хришћанске породице Цакићи из Котежа 38 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Манастир Ивирон 50 Из историје Српске Православне Цркве Сведочанства о духовним везама Синаја и српских земаља 53 Идите и научите све народе Свети Златоуст одговара на аргументе против мисије 56 Представљамо Вам Црква Свете Тројице у Сремчици 59 Мисионарски излог Последња заповест 61 Породични конфликти 63 стране МАЈ/ЈУН 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светлост Христова просвећује све мај / јун 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ бихаћко-петровачки Г Атанасије служи Свету Литургију фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Запали у срцима човекољубиви Владико непролазну светлост Твога богопознања“ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Христос васкрсе, радост донесе! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 349, МАЈ / ЈУН 2016 Рeч уредника Светлост незалазна 2 Празници Цркве Пасха – прелаз из смрти у живот 4 Реч пастира Литургијско превладавње осећаја усамљености 6 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст О значењу Христових речи „Не дотичи ме се“ упућених Марији Магдалини 8 Старечник Старац Јевсевије Јанакакис 12 Материк Света Аргира, славна новомученица Христова 16 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности – Његошев прилог хришћанској персонологији – (3 део) 19 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања (II) 23 Тема броја Слава теби који си нам показао светлост 27 Св Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 31 Разговор са ђаконом Александром Јовановићем Да будемо синови Светлости 33 Љубав Божија – светлост за праведнике 36 Вишедетне хришћанске породице Цакићи из Котежа 38 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Манастир Ивирон 50 Из историје Српске Православне Цркве Сведочанства о духовним везама Синаја и српских земаља 53 Идите и научите све народе Свети Златоуст одговара на аргументе против мисије 56 Представљамо Вам Црква Свете Тројице у Сремчици 59 Мисионарски излог Последња заповест 61 Породични конфликти 63 стране МАЈ/ЈУН 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светлост Христова просвећује све мај / јун 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
Одреднице:
1. 163809 / ...да рађа кад биолошки сат откуцава време да се прекида плодност АНАЛИЗ? ирао сам из многобројних примера у својој околини и медицинској пракси „тешко питање“, предбрачног полног живо...
1. 163809 / ...да рађа кад биолошки сат откуцава време да се прекида плодност АНАЛИЗ? ирао сам из многобројних примера у својој околини и медицинској пракси „тешко питање“, предбрачног полног живо...
32
Свеска: 350 | Православно име Пресвете Тројице
...доказивања на обојици – и на вернику и на атеисти међутим,АНАЛИЗ?📌 ирајући докинсову ска-
лу, показали смо у ранијим текстовима
да ти крајњи, радикални ставови, тзв
„јаки верник“ и „јаки атеист
...доказивања на обојици – и на вернику и на атеисти међутим,
МЕТА инфо: Р:23062 К:175332 Д:97
| Свеска 350 |
Свеска: 350 | Православно име Пресвете Тројице
... бог не по- стоји) не доказује да ли је оваква тврдња исправнa зависи од самог става верника или атеисте односно, зависи на ком се подеоку докинсове скале налазе ако се ради о крајњим ставовима на супротним странама – знам да бог постоји и знам да бог не постоји, онда је терет доказивања на обојици – и на вернику и на атеисти међутим, анализирајући докинсову ска- лу, показали смо у ранијим текстовима да ти крајњи, радикални ставови, тзв „јаки верник“ и „јаки атеиста“, предста- вљају шарлатанство из тог шарлатан- ског става, који нажалост није редак ни код верника ни код атеиста, произилазе квази докази божијег постојања, ква- зи докази божијег непостојања и квази критике оног другачијег, супротног ста- ва ту се најчешће ради о ароганцији или, можда, чак и неспособности да се сазна линија додира знања и вере линија која те две сфере раздваја омогућава да се до- дирују, али и да се не мешају и не супрот- стављају међусобно због поменуте аро- ганције и неспособности често се, кроз квази-аналогије, ускаче из једне сфере у другу у сферу знања, односно у сферу онога што је испитљиво и емпиријски проверљиво, не треба ићи вером одно- александар милојков хришћанска етика у дијалогу са атеизмом јул / август 2016 15 сно, не треба се лишавати испитивања и проверавања са друге стране, оно што није могуће научно и емпиријски прове- рити и испитати, оно што припада сфери вере, нема смисла критиковати аналоги- јама из супротне сфере са атеистичке стране таквих шарла- танских примера је много заправо, то шарлатанство није више само атеизам већ и сцијентизам и натурализам – плит- ка философија није реткост да добри научници буду лоши философи „змај у мојој гаражи“, карла сегана (carl sa- gan), из његове књиге the demon haunted world (свет прогоњен демонима), јесте једна од тих атеистичких квази критика вере, на коју се атеистички активисти че- сто позивају наиме, желећи да направи аналогију тврдњи постојања бога, сеган ставља на тест тврдњу „постоји змај у мојој гаражи“ та тврдња треба да прође тест оповргавања, како би се испитала њена истинитост тако, отварање гараже и опажање да у њој нема змаја не може да оповргне тврдњу да је змај у гаражи, јер са друге стране се за змаја каже да је невидљив даље, присуство инфрацрве- них сензора ради потврде присуства то- плоте змајеве ватре поново не може да прође јер са друге стране стоји тврдња да је змајева ватра хладна такође, бојење невидљивог змаја спрејом, ради потврде његовог присуства је немогуће јер је са друге стране тврдња да је змај бестеле- сан, итд у чему је поента ове, назовимо је, ана- логије? немогуће је емпиријски потвр- дити присуство змаја, али немогуће је и оповргнути то присуство због тога што се са друге стране, која тврди да је змај у гаражи, представљају својства змаја која и није могуће потврдити (невидљивост, бестелесност) самим тим, оповргава- ње присуства змаја је немогуће сеган се пита, у чему је онда разлика између неви- дљивог и бестелесног змаја и змаја којег нема? ако се горња тврдња не може опо- вргнути, шта онда значи да змај постоји? сеган закључује да је једини разуман по- ступак у овом случају – одбацити посто- јање змаја ова сеганова аналогија би била са- вршено исправна у равни природног (физичког), емпиријског света сви се- ганови тестови и јесу физички – тело, простор, топлота али, ако се ова анало- гија односи на тврдњу бог постоји (а од- носи се), онда је она потпуно промаше- на представља само једну ограничену и кратковиду натуралистичку и сцијенти- стичку философију тачно је да се тврд- ња бог постоји не може нити потврдити нити оповргнути физичким тестовима и, уопште, било каквим научним експе- вера и терет доказивања (iii) на коме је терет доказивања? на ономе ко тврди да има бога или на ономе ко тврди да га нема? 16 4 / 2016 риментом међутим, то никако не значи да бог не постоји или да је најразумније одбацити његово постојање, већ да, ни бог ни његово постојање, нису и не мо- гу бити предмет научног испитивања то даље значи да, како је то још кант одлич- но образложио, метафизика није наука зато, не можемо физиком (науком) ис- питивати метафизику – овостраним ис- питивати онострано међутим, то што метафизика није наука не значи да ме- тафизика не постоји и да је ирелевантна сциентизам заиста има проблем да ово схвати насупрот сегану, рекли бисмо да је ов- де једини разуман закључак, по питању тврдње бог постоји, рећи не знам то не знам представља знање, као знање места где стаје наука и научно сазнање и на- ставља вера и теолошко и философско промишљање негирати метафизику са- мо зато што она не може да буде физика (наука), није ништа друго него философ- ско шарлатанство сеган је управо то и урадио они који би се са њим сложили могли би да нам приговоре да не посто- ји граница научног знања и да ће наука, кад тад, одговорити на сва наша питања сходно томе, оно не знам је привреме- ног карактера такође, могли би да нам приговоре да је бесмислено прихватати за постојеће било шта што није научно испитиво овакви приговори и јесу че- сти у комуникацији са појединим ате- истичким активистима међутим, сви- дело се то њима или не, овакви ставови не представљају ништа више него нечију замисао, нечију философију (по нашем мишљењу прилично плитку), па и нечију веру (по нашем мишљењу прилично на- ивну) односно, такав став и такав при- говор немају право да буду третирани као неупитни и „објективно“ истинити овде коначно долазимо и до пита- ња да ли је и атеизам вера? ако је став бог не постоји једнако, чак и више не- доказив као од става бог постоји, шта је то онда него став вере? и ово је не- упитно када је у питању онај „јаки атеизам“ на докинсовој скали – „јаки атеиста“ није ништа друго него човек који је уверен да бог не постоји међу- тим, атеизам није само „јаки атеизам“ и због тога је докинсова скала, коју смо анализирали, интересантна реално, добар део атеиста не припада „јаком атеизму“ зато ће они, заступајући аг- ностичку позицију (неће рећи да знају да бог не постоји), рећи да је атеизам одсуство вере да бог постоји, а не вера да бог не постоји међутим, да ли има суштинске разлике између одсуства вере да бог постоји и вере да бог не по- стоји? у егзистенцијалном смислу, не у „оба случаја“ поглед на свет се креи- ра са претпоставком (вером) да бог не постоји мишљења смо да између ова два става нема разлике ни у логичком и садржајном смислу ево и примера поставимо питање: да ли је петар код куће? на ово питање бисмо могли од- говорити на следећа два начина прво, ако прецизно знамо одговор рецимо, чули смо се управо са петром теле- фоном или смо лично у његовом дому управо разговарали са њим одговори- ћемо – петар је код куће (знамо да је код куће) међутим, уколико немамо довољно прецизних информација од- говорићемо – не знам да ли је петар и математичка логика води закључку да је атеизам вера, односно да су ставови не верујем да бог постоји и верујем да бог не постоји идентични у дијалогу са атеизмом јул / август 2016 17 код куће међутим, други начин на ко- ји можемо одговорити јесте – не знам, али верујем да је петар код куће на пример, дуго познајемо петра и знамо да је у неко конкретно време обично код куће такође, можемо одговорити – не знам, али не верујем да је код ку- ће ово не верујем да је петар код куће претпоставља да петар није код куће такав одговор се даје када нема ника- квих, или нема довољно разлога да ве- рујемо да је петар код куће на пример, знамо да у неко конкретно време од- лази на тренинг зато је потпуно исто рећи и – не знам, али верујем да петар није код куће управо то значење има и став не верујем да бог постоји тај став за садржајну основу има претпоставку божијег непостојања односно, инспи- рисан је изостанком разлога да се веру- је супротно – да бог постоји ве- ра, дакле, није пука жеља, машта и пројекција она је узрокована разлозима присуство тих разлога води вери да бог постоји њихово одсуство или, чак, присуство су- протних разлога, води одсуству вере у божије постојање или вери да бог не постоји и математичка логика води за- кључку да је атеизам вера, одно- сно да су ставови не верујем да бог постоји и верујем да бог не постоји идентични, односно да представљају став (веру) – бог не постоји једнако као што су иден- тични ставови не верујем да бог не постоји и верујем да бог постоји негатив (┴) и негатив индукују позитив (┬), док негатив и пози- тив у комбинацији индукују не- гатив ако као негацијске иска- зе ставимо следеће: не верујем и бог не постоји, а као позитивне (афирмативне) исказе ставимо: верујем и бог постоји, онда имамо следећу ситуацију: 1 не верујем да бог не постоји = бог постоји (┴ ˄ ┴ = ┬ ) 2 не верујем да бог постоји = бог не постоји (┴ ˄ ┬ = ┴) 3 верујем да бог постоји = бог постоји (┬ ˄ ┬ = ┬) 4 верујем да бог не постоји = бог не постоји (┬ ˄ ┴ = ┴) несумњиво, и теизам и атеизам пред- стављају уплив људског духа у сферу која није доступна знању ту сферу називамо вером – у позитив или у негатив, у при- суство бога или у његово одсуство не постоји начин да било који од ова два става докажемо на заједничкој тачки не знам, за даље иступање – осуђени смо да будемо слободни аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији неверовање апостола томе (јн 20, 27), фреска у манастиру дафни, 11 век (извор: википедија) 18 3/2015 тема броја: преславно име пресвете тројице гостољубље авраамово (1мојс 18, 1–8), византијска икона (извор: stgeorgegreenvilleorg) „славу коју си ми дао, ја дајем њима“ у савременом свету присутан је двојак поглед на човека који га отуђује од живота и своди на огра- ничавајуће мере и узусе један је оличен у заслепљујућој идеологији (било поли- тичким и друштвеним уређењем) или фанатизмом у вери која апсолутизује тај сужени поглед на свет и убеђује човека да није ствар у томе колико је он привр- жен тој идеологији него колико други то нису други релативизује човека, ње- гов идентитет, редукујући га на базич- не нагоне свако уверење је релативно, крајње индивидуално и суштински без превелике важности било да је везано за знање, културу или религију човек је просто биолошки организам који живи ту своју нужност с тим у вези стоји и инсистирање на догми као непожељном реликту прошлости, а човеку који на њoj инсистира као ономе који је у најмању руку ограничен међутим, за хришћане то није и не може бити истина нарочито не може бити истина да је догма заслепљеност и ограниченост нечим недоказивим и нелогичним сама реч догма потиче из грчког језика и употребљава се још у ан- тичкој философији у питању је реч која значи мишљење и то мишљење заснова- но на логици и аргументима, дакле, на разумном закључивању и расуђивању у том смислу је преузима хришћанско бо- гословље називајући речју догма зајед- ничко мишљење једне конкретне и жи- ве заједнице која опитује бога апостол павле у посланици тимотеју говори о великој тајни побожности: „и заиста ве- лика је тајна побожности: бог се јави у тијелу, оправда се у духу, показа се ан- ђелима, проповједи се незнабошцима, вјерова се у свијету, вазнесе се у слави“ (1тим 3, 16) ово је својеврсно испове- дање вере можемо рећи да је кулмина- ција тог апостоловог исповедања ни- кео-цариградски символ вере, али су то и одлуке осталих васељенских сабора на којима су свети оци бескомпромисно инсистирали на истини управо следују- ћи апостолу павлу који говори да је цр- ква „стуб и тврђава истине“ (види 1тим 3, 15) истина овде није у функцији неке узвишене и непорециве тврдње која тре- ба да докаже своју супериорност разлог који покреће како апостоле тако и свете владимир пекић у односу који је заснован на љубави и који се назива љубављу се управо појављује непоновљивост и оригиналност сваке од личности – оца и сина и светога духа тема броја јул / август 2016 19 оце кроз историју лежи у томе да је ова истина пуна живота који смо добили, тј који нам је дарован кроз и у исусу хри- сту, господу нашем сам апостол павле у свом исповедању сабира основне дога- ђаје христовог домостроја (економије, уређења/уређивања дома/овога света) спасења а он је пројављен и откривен у томе да је син божији, један од свете тројице, који је од вечности у наручју очевом и који је икона бога невидљиво- га, печат истоветни, бог логос, у истори- ји, у времену и простору ради нас постао човек, изједначавајући се са нама у свему осим у греху врхунац пак тог његовог очовечења (оваплоћења – отеловљења) се јавља у његовом распећу и смрти на крсту о томе и говори апостол јован богослов када наглашава да је тренутак распећа час христов – час христовог прослављења и бивајући као човек по- слушан оцу до смрти на крсту, васкрса- ва из мртвих дарујући свему што посто- ји живот вечни, живот преизобилни а у четрдесети дан од васкрсења, господ се, окружен својим ученицима, у слави уз- носи на небо и седа са десне стране бога и оца тиме нас господ узводи на место које је бог и наменио човеку стварајући га седење са десне стране метафорички указује на христову равночасност и јед- накост са богом и потврду коју су први хришћани видели у овом догађају, да он заиста јесте син божији али не само то; христос седа са десна оцу и као човек показујући нам да је мера нашег досто- јанства сам бог и која је коначна и пуна истина нашег постојања непосредно пред само вазнесење, господ ученицима говори да остану у јерусалиму да би се обукли у „силу са висине“ тј у силу ду- ха светога који и дарује да све ово што је христос учинио овде и сада буде наше и да већ сада живимо коначну истину и смисао постојања уколико боље рашчланимо ове речи апостола павла – велика тајна побо- жности – увидећемо да нам она говори да је то вера у једног и живог бога који је света тројица јер бог се постепено от- крива кроз речи писма и слике у њему да је тајна његовог бића у томе да је један по суштини, по природи, која постоји у и кроз три божанске личности те лич- ности нам се откривају и именујемо их као оца и сина и светога духа шта ми желимо да кажемо говорећи ова имена и називајући их личностима? за наше људско искуство, личност се поистове- ћује са појединцем одатле, како можемо говорити о три личности, а једном богу? прву ствар коју нам наглашава богосло- вље јесте да у богу, у његовом постојању не постоји подела, нити ишта што се та- ко може именовати јер његово постоја- ње не подлеже категоријама простора и времена које и подразумевају подеље- ност и ограниченост постојања за бога то не важи по речима св григорија бо- гослова – бог је био и биће, тј боље рећи – свагда јесте односно, други григорије, светогорац и светитељ из 14 века каже за бога да је сушти, онај који јесте, јер каже он, (парафразирамо) није сушти из суштине него је суштина из суштога он овде под суштим означава личност оца тиме нам указује не само помену- ти св григорије палама, него и остали оци који су о овоме богословствовали да је бог као отац, као личност онај који је темељ, основ (што и значи реч испостас која се користи у теологији) постојања божанске суштине по речима св гри- горија богослова: „и једна је природа у три лица; а уједињење је отац, из кога су и ка коме се узводе остала два лица, не да буду погружена у њега него да се у њему сједине“ (слово 42, 15) дакле, она (суштина) је дубоко лична када, пак, го- воримо о божанским личностима, њи- хова имена у ствари указују на њихов вечни однос бог као отац од вечности и ванвремено, као безузрочни узрок ра- ђа сина и исходи (изводи) св духа то 20 4 / 2016 значи да његова лична посебност упра- во је суштински и неодвојиво везана за сина и духа јер то што је он отац то је захваљујући и једино што има сина у од- носу на кога и јесте отац исто све важи и за сина и св духа јер ове божанске личности имају непосредни и блиски однос једно према другом у тој мери да све што има отац као бог и што се нази- ва божанским, целокупна божанска су- штина и енергија, припада и предаје се сину и св духу осим личне посебности тј очинства које припада оцу; као што и све што има син имају отац и св дух осим синовства и отац и син имају све што има дух осим његове личне посеб- ности у питању је дакле једно узајамно предавање/прожимање свега што при- пада свакој од божанских личности у том односу који је заснован на љуба- ви и који се назива љубављу се упра- во појављује непоновљивост и ори- гиналност сваке од личности – оца и сина и светога духа и овде се по- казује да надумна и преславна и ве- лика тајна божанског живота – три личности које се кроз љубав вечно прожимају и постоје указујући нам да бити лично биће значи постојати у односу безусловне и вечне љубави која нас нераскидиво веже за оног кога волимо и чини да смо један жи- вот и једно са њим баш као што је и бог један по суштини из тог разло- га апостол јован и каже да је – бог љубав (види 1јн 4, 8) све ово што смо рекли је само по- казатељ, смерница ка истини су- штина лежи у томе да је ово тајна коју не можемо докучити и то не зато што смо глупи, грешни или недостојни, већ зато што је живот недокучив када волимо некога – родитеље, децу, пријатеље, супру- жника – не можемо до краја описати или исказати зашто ту особу воли- мо колико год се упињали, па чак и када успемо да објаснимо, задовољни тиме што смо успели, већ следећег трена схватимо да нам је сама срж те љубави измакла не можемо је речима објасни- ти а камоли тек бога и његов живот побожност – јер нам кроз држање те побожности бог не открива неку ап- страктну истину о себи, већ нас осве- тљава и „поражава“ славом свога бића, тајном свога живота поистовећујући га са нама и са нашим животом до смрти на крсту показујући нам неиспитиву ду- бину његове љубави у којој лежи његова слава сам господ молећи се у чувеној првосвештеникој молитви записаној у јеванђељу по јовану каже: оче, дошао је час, прослави сина својега, да и син твој прослави тебе (јн 17, 1) та слава јесте у његовој неизмерној љубави и жртви тема броја јул / август 2016 21 христос душеспаситељ (психосостер), охрид, 14 век (извор: ruiconru) у којој он све што јесте жртвује и даје нама да би његов живот постао наш, да и ми бога можемо смело и без осуде називати својим оцем тиме нам пока- зује управо то тројично начело живо- та, љубавно предавање себе другоме у коме се тај други афирмише и препо- знаје као жива и непоновљива личност узвраћајући то и препознавајући свог љубљеног једноставније речено, хри- стос као син божији нам се дарује да бисмо се испунили његовом љубављу, да та љубав постане наша и да у тој љу- бави препознамо њега као једног од нас, али и бога који нам открива оца и св духа прихватајући ту његову љу- бав као сопствену, по мери наше вере и по благодати духа светога, христос нам говори: ко има заповијести моје и држи их, то је онај који ме љуби; а који мене љуби, тога ће љубити отац мој; и ја ћу га љубити и јавићу му се сам ако ме неко љуби, ријеч моју држаће, и отац мој љубиће њега; и њему ћемо до- ћи и у њему ћемо се настанити (јн 14, 2123) управо ово јесте искуство хри- шћана јер није неопходно да свако зна на изуст да издекламује формуле вере, догмате многи светитељи то нису зна- ли али оно што су имали јесте упра- во овај живот који је божански, љубав божију у којој се открива неприступна слава имена и присуства божијег и ми смо данас дужни да се у најмању руку трудимо да будемо сасуди ове љуба- ви, јер само тако ћемо бити сведоци и учесници ове божанске лепоте, њего- вог живота и славе коју нам је он дао да је ми показујемо свету, а која је сла- ва преславног и величанственог имена живога и истинитога бога у тројици прослављанога – оца и сина и светога духа аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији за сваког на свету име је веома ва- жно, но када се помене име све- те тројице помисли се на неза- мисливо царство божије због чега то име постаје најусрднија молитва реч царство (јевр малхут; грч василеа) у библији има два значења: владави- на цара и простор који је под влашћу цара царство божије ипак није у ре- чима молитве него у сили која од тог царства долази, али која се мора из- молити да човек добије божијег живо- та у себи (еф 4, 18) празнујући свету тројицу и цар- ство њихово празнујемо веру бог отац од кога почиње свака божанска иницијатива и бог син који се од оца вечно рађа, са духом светим који од оца вечно исходи договорили су се да на крају стварања створе човека по својој икони и подобију икона божија дата је природи људској због постоја- ња и бесмртности, а подобије је задато да се човек усавршава у доброти и му- дрости промишљајући о свом најса- вршенијем створењу један од тројице, син божији, оваплотио се узевши те- ло људско и постао истинити богочо- век исус христос сведочиће у светом писму, отац и ја једно смо, мислећи на своју божанску природу, а када го- вори отац мој већи је од мене, мисли на своју људску природу због тога ће господ на постављено питање апосто- ла филипа: господе, покажи нам оца, одговорити: ко је видео мене, видео је оца господ христос од почетка, ка- да се зачиње у утроби приснодјеве и док чини чуда, затим на богојављање и преображење, као и када васкрсава и побеђује смрт чини то у садејству са оцем и духом хаџи драган б поповић 22 4 / 2016 у новом завету бог се открива јасно у три личности у старом завету, тројични бог се види, али нејасно као кроз маглу, или окренут леђима човеку, сем у случају авраамовог гостољубља где се праоцу аврааму појављују три анђела божи- ја доносећи му радосну вест о буду- ћем рођењу благословеног сина исака у новом завету бог се открива јасно у три личности, први пут приликом кр- штења господа на јордану, и то онолико колико он сматра да је човеку довољно да схвати његову надумну тајну живо- га бога бог отац на јордану прославља сина гласом: ово је син мој љубљени, а дух свети као бели голуб сведочи за сина, слећући му на раме и када се го- спод преображава на гори тавор, бог отац поново сведочи за свога сина, а дух свети се тада појављује као седе- фасто бели облак преображење свети оци називају друго богојављање, а све- ти григорије богослов сведочи: људи нас препознају по нашем гласу и посред- ством гласа могу се чути и наше речи, тако је јован претеча господњег дола- ска назван гласом јер се његовим служе- њем реч очева о сину објави људима на празник пресвете тројице кога прослављамо педесетог дана од васкр- сења христовог, господ од оца шаље духа светог који силази у облику огње- них, раздељених језика на све присутне у сали горници којих тада на молитви беше сабрано 120 људи заједно са бо- городицом и апостолима на јордану дух свети се јавља као голуб да пока- преславно име које нам је откривено свише тема броја јул / август 2016 23 педесетница – силазак духа светога на апостоле, рабуланско јеванђељe, сирија, 6 век (извор: википедија) же чистоту и незлобивост бога сина, а апостолима се овде јавља као огњени језик: као огањ да сагори греховност њихову до тада, јер постају епископи цркве; као топлота да загреје вером срца њихова због мисије ширења ра- досне вести свету и као светлост да просветли ум њихов, да у чистоти ми- сли и новим и свима разумљивим је- зиком постану непорочни мисионари истините вере од дана силаска духа светог на апостоле, дух свети живи у цркви и црква живи духом светим, а господ у цркви својој добија народ једног духа, народ новог израиља као закључак, наведимо речи најзна- чајнијег савременог мисионара српске цркве, светог владике николаја вели- мировића, који о јединству и улогама свете тројице у спасењу све творевине овако збори: отац је главни архитек- та света; бог син је главни извођач ра- дова, а бог дух свети је главни декора- тер, украситељ космоса аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тајна тројице је за нас истовре- мено и врло блиска и врло да- лека и то почињући од нашег крштења, када смо ми били погруже- ни, може се рећи, са затвореним очима у љубав оца, сина и светога духа, не схватајући шта то значи и ради чега нам је дато по мери проласка времена (чак и ако су се катихизиси додавали кати- хизисима и објашњења објашњењима), тајна није постајала јаснија за наше ср- це, сувише учмало, да би веровало по- казује се да је потребно много времена, а понекад и читав живот, да би се про- дубила и постала освешћена наша вера и ово као да је природно сам христос је упозоравао своје апостоле, да има још много да им каже, али да сада то они не могу појмити међу тим многим, била је несумњиво и тајна пресвете тројице и ми такође не можемо схватити, но тим не мање верујемо у оца, сина и светога ду- ха, једнога бога у три лица но, ми схва- тамо истовремено да је ова богословска формула, која савршено одражава исти- ну, – оно што смо се ми научили у цркви или од родитеља, – недовољно за нас и никада неће бити довољно да би прони- кли у тајну реч је о одређењима, без ко- јих се ми не можемо снаћи, а која су ипак недовољна – о чисто спољашњем означа- вању тајне нашим ограниченим људским појмовима у ствари, не захваљујући то- ме што ми владамо овим појмовима, ма колико они били апсолутно тачни (ми се сећамо како се због једног слова – омо- усиус и омиусиус – једносуштан или по- добносуштан богу оцу христос, – реша- вала судбина цркве и нашег спасења), или боље речено, не благодарећи само истинитом исповедању вере, не откри- ва нам се сва дубина тајне само у мери како ми сами улазимо у ову тајну, живот превод са руског: небојша ћосовић 24 4 / 2016 гостољубље авраамово, живопис из римских катакомби (via latina), 4 век (извор: stgeorgegreenvilleorg) протојереј александар шаргунов неизрецива тајна пресвете тројице само у мери како ми сами улазимо у ову тајну, живот пресвете тројице може нас се дотаћи и повести у недокучиве бездане пресвете тројице може нас се дотаћи и повести у недокучиве бездане само онда када ми будемо на неки начин узнесени, ако бог благоизволи, – ми ћемо бити уну- тар те тајне путеви приближавања овој тајни су различити, зато што су различита наша призвања свако од нас има свој особени пут, да би ушао у општење са богом – по мери његовог смирења и чистоте – у ко- ме је свака ипостас несливено и нераз- дељно повезана са двема другима као што сведочи свети григорије богослов: „када говорим о оцу, ја одмах почињем да мислим о сину, и мисао моја се исто- времено устремљује ка духу светом“ можда је по милости божијој, некоме било дато да је бог – отац са свом њего- вом безграничном љубављу, а не безлич- ни хладни бог његова љубав не оскудева никада он је дуготрпељив и многомило- стив, он чека и прашта свима који му до- лазе, као што отац у јеванђељској причи прашта своме блудноме сину нема више апстрактног бога, скоро одсуствујућег – постоји бог, који узима на себе сву бри- гу о нама, и коме у радости или крајњем очајању може свако прићи просто и по- верљиво, као дете своме оцу и ко је познао оца, томе је близак син исто као што се ономе ко је по- знао сина, даје да осети близину оца ми кажемо да отац учествује у тајни оваплоћења и нашег спасења у свему и до краја са сином, ис- пуњавајућим са са- вршеном љубављу и поверењем вољу оца и истори- ја спасења је таква да бог није хтео да има другог људског лица, до онога какво је примио син ње- гов јединородни ја и отац – јед- но смо, – ка- же хри- стос „ко тема броја јул / август 2016 25 митроносни протојереј александар шаргунов је видео мене, видео је оца“ (јн 14, 9) сам христос за време свог земаљског живота не открива апостолима у пуно- ћи тајну пресвете тројице последњу реч он оставља духу светоме „и када дође он, дух истине, увешће вас у сву истину“ (јн 16, 13) у дан педесетнице дух свети започиње дело просвећења цркве, и у дан нашег крштења и ми- ропомазања он започиње ово спаси- тељско служење у скривеним дубинама нашег срца он нас не учи помоћу речи и дефиниција он нас учи, како каже апостол јован богослов, „унутарњим помазањем“ (1јн 2, 27), знањем, које он ставља у наша срца и које нам даје да увидимо и окусимо како је благ господ и символ вере испуњава се за нас диса- њем божанског живота ово служење духа светога цркви – само је почетак ми никада не можемо бити више него „мрављим тепањем“, као што се изразио преподобни јефрем си- рин, када говоримо о божанским ства- рима људски живот је недовољан и са- ма вечност сувише мала да би нас увела у бездане дубине тајне неизрециве љу- бави у три ипостаси а ми, толико мало знајући о богу, усходићемо нашим по- кајањем и нашом верношћу њему, – из открића у откриће и нама ће се дати да разумемо у срцу тајну пресвете тројице, оно што „око не видје, ухо не чу, и у срце човјеку не дође“ (1кор 2, 9) – оно што је бог припремио онима који га љубе и менославно учење светогор- ских монаха се заснивало на пракси исусове молитве и богослужбеном поштовању имена божијег из таквог опита усвојена је формула „име божије јесте сам бог“, коју је раније формулисао свети јо- ван кронштатски именославци су сматрали да за схватање те формуле нису довољне само логичке спекула- ције, него молитвени опит, у којем се име божије не одваја од самога бога именославни израз „име божије је- сте бог“ не значи да важи и обрнута тврдња, то јест да „бог јесте име“ по учењу именославаца свако призива- ње имена божијег је дејствено због присуства божијег у свом имену, не- зависно од психолошког настројења онога који га изговара противници именославља су приговарали да та- ква формулација чини бога „зави- сним“ од свог имена израз „име божије јесте сам бог“, који је постао камен спотицања за све учеснике у спору о имену божијем, различито је прихваћен у именослав- но-монашкој, религиознофилософ- ској и званичној црквеној средини у току трајања спорова о имену божи- јем јавила су се два сасвим различита приступа у схватању природе имена божијег једни су разматрали име као нешто нераскидиво везано с предме- том, неодељиво од предмета, које из- ражава суштину предмета други су у имену видели само знак који је при- додат предмету, и који никако не ути- че на суштину предмета светогорски спорови руских мона- ха сродни су полемици о границама богопознања и природе имена божи- јег, која је настала у iv веку поводом евномијевог учења; сродни су и са богословљем иконе и са богословљем светог григорија паламе питање о имену божијем у руском богословљу христос за време свог земаљског живота не открива апостолима у пуноћи тајну пресвете тројице последњу реч он оставља духу светоме 26 4 / 2016 тема броја јул / август 2016 27 о имену божијем у руском богословљу светогорски спорови руских монаха сродни су полемици о границама богопознања и природе имена божијег, која је настала у iv веку поводом евномијевог учења хх века по ло- ском је исто толи- ко важно колико и питање о иконама по њему име исус христос, као име оваплоћења, „по- стало је почетак сваког богословља у источном хри- шћанству“ иако имено- славци нису има- ли јединствено учење у вези са именом божи- јим, може се рећи да је најрањиви- је место у њихо- вом богословљу теорија о вези између имена и предмета, међу све- тогорским монасима посебно изра- жена код монаха илариона у његовој „теорији чаше“, насталој као одговор на рецензију монаха хрисанта, а међу московским интелектуалцима код м д муретова нарочито је неумерена претензија монаха илариона да њего- во учење о имену божијем изражава нови догмат, који је он открио и који захтева одговарајуће признање такође, доста ра- њиво место у учењу именославаца било је схватање имена бо- жијег као енергије бо- жије, што се посебно огледа у делима ан- тонија булатовића у философији имена булгакова сусреће се схватање имена као енергије божије и као сместишта енергије божије философија имена флоренског би- ла је органски укло- пљена у његово учење о енергетском симво- лу, који је тумачен у оквирима синергије такво поистове- ћење имена божијег са божијом енер- гијом гледано из угла теологије григо- рија паламе сасвим је погрешно треба рећи да је почетком хх века, у време спорова о имену божијем, богословље светог григорија паламе било слабо познато међу богословима руске пра- вославне цркве по мишљењу флорен- ског, булгакова и лосева, именославље у свештеном простору храма, целокупно биће човечје уче- ствује у богослужењу цркве на различите начине сједињујући по- крете са молитвом један од највидљи- вијих начина усаглашавања верних у богослужењу јесте осењивање крсним знаком овакав вид учествовања чо- века у свештеном сабрању можемо по- сматрати као исповедање вере у тро- јичног бога, што подразумева и веру у животворну смрт господњу и славно спаситељево васкрсење осењивање верних крсним знаком јесте вид ис- поведања вере у свету тројицу, што за нас има и онтолошки значај, да уподо- бљујући се на светотројичном начину постојања, живимо као складна зајед- ница личности, а да следствено томе, наш живот буде и хармонични однос са ближњима, како би имали и здрав однос са богом о осењивању крсним знаком нам говори свети кирило јерусалимски у својим катихезама: „не стидимо се исповедати распетога, начинимо се уздањем знак крста прстима на челу и на свему, над хлебом који једемо, над чашом коју пијемо, при уласку и изла- ску из храма, када лежемо и када уста- јемо, при ходу и при одмору када је у питању символика покрета приликом осењивања крсним знаком, професор лазар мирковић, каже: „код крсног знамења дотиче се прво чело уз по- мињање имена бога оца, зато што је чело место разума када спуштамо ру- ке на груди помињемо име сина, који је сишао од оца, а када осењујући се додирнемо рамена, помињемо име ду- ха светога, који је дух снаге и моћи, а рамена наша символизују ту снагу и бранислав илић 28 4 / 2016 светогорских монаха један је од првих узрока за фудаментална истраживања исихастичких спорова xiv века међу руским богословима хх века док је вођа светогорских именосла- ваца антоније булатовић оповргавао оптужбе да они обоготворавају звуко- ве и слова имена божијег, као и то да они приписују имену божијем наро- читу магичну силу, раздвајајући име божије и његову звучну љуштуру, до- тле су учени именославци, нарочито лосев и флоренски, разрадили пита- ње магичке природе речи и имена у неким радовима флоренског може се наћи да је име исус бог заједно са ње- говим звуковима важно је нагласити да се крајње именославље развија као софијанство, где се мешају бог и твар именославље флоренског и булгако- ва, је према томе, на неки начин, бого- словска основа за њихову софиологију учење именославаца о дејству име- на божијег у светим тајнама цркве такође је једнострано тако претвара- ње хлеба и вина у светој евхаристији, освећење воде и опраштање грехова на исповести, не зависи само од изго- варања имена божијег, него и од низа других чинилаца питање о имену божијем у руском богословљу, може се рећи, још није до- било одговарајућу богословску оцену по мишљењу владимира лоског, из- рада тачне формулације о истинском поштовању имена божијег, која би би- ла утемељена на духовном опиту, мо- гла би да постане другим „торжеством православља“, које би било способно да доведе до „појаве нових благодат- них сила и светости“ у цркви текст је закључни део студије „име божије у руској теологији 20 века“, аутора јеромонаха доситеја (радивојевића), издавач манастир хиландар 2012 осењивање крсним знаком и благосиљање у богослужењу о осењивању крсним знаком нам говори свети кирило јерусалимски у својим катихезама моћ“ свети јефрем сиријски, о осењи- вању крсним знаком поучава: „уместо штита покриј се часним крстом, зна- мењујући њима све делове тела и ду- ше а то се не чини само руком, него и мишљу, свом пажњом твојом“ препо- добни старац серафим саровски, бо- гомудро говори о осењивању крсним знаком: „крсни знак је знак због кога бог обраћа своју пажњу на нас и због кога на нас излива своју спасоносну доброту крсни је знак онај печат због кога бог прима наше молбе молити се, знаменујући се крсним знаком, значи молити се, искати нешто у име исуса христа – ја нисам дошао сам, мене је исус христос послао к теби, господе! а да је то стварно тако, сведочи печат ње- гов на мени – крсни знак!“ присетимо се свете тајне крштења или тајне уласка у цркву, када ново- крштени (новопросветљени), одмах након исповедања вере, изговара сле- деће речи које су праћене осењивањем крсним знаком: „поклањам се оцу, и сину, и светоме духу, тројици једи- носуштној и нераздељивој“ из овог примера можемо закључити да нас сва- ко осењивање крсним знаком подсећа на крштењску купељ и на наше испо- ведање вере приликом крштења све- ти јован златоуст о крсном знаку на богослужењу каже: „све што се одно- си на наше освећење врши се крсним знаком; ако треба да се препородимо (у крштењу), то бива крсним знаком; ка- да нам се припрема тајанствена храна (света евхаристија), и то бива знаком крста“ данас смо сведоци лоше и погубне „праксе“, да се верни народ на богослу- жењу осењује крсним знаком механич- ки, а често се то чини и погрешно и у моментима када коме одговара, што за последицу има чињеницу да је о
... бог не по- стоји) не доказује да ли је оваква тврдња исправнa зависи од самог става верника или атеисте односно, зависи на ком се подеоку докинсове скале налазе ако се ради о крајњим ставовима на супротним странама – знам да бог постоји и знам да бог не постоји, онда је терет доказивања на обојици – и на вернику и на атеисти међутим, анализирајући докинсову ска- лу, показали смо у ранијим текстовима да ти крајњи, радикални ставови, тзв „јаки верник“ и „јаки атеиста“, предста- вљају шарлатанство из тог шарлатан- ског става, који нажалост није редак ни код верника ни код атеиста, произилазе квази докази божијег постојања, ква- зи докази божијег непостојања и квази критике оног другачијег, супротног ста- ва ту се најчешће ради о ароганцији или, можда, чак и неспособности да се сазна линија додира знања и вере линија која те две сфере раздваја омогућава да се до- дирују, али и да се не мешају и не супрот- стављају међусобно због поменуте аро- ганције и неспособности често се, кроз квази-аналогије, ускаче из једне сфере у другу у сферу знања, односно у сферу онога што је испитљиво и емпиријски проверљиво, не треба ићи вером одно- александар милојков хришћанска етика у дијалогу са атеизмом јул / август 2016 15 сно, не треба се лишавати испитивања и проверавања са друге стране, оно што није могуће научно и емпиријски прове- рити и испитати, оно што припада сфери вере, нема смисла критиковати аналоги- јама из супротне сфере са атеистичке стране таквих шарла- танских примера је много заправо, то шарлатанство није више само атеизам већ и сцијентизам и натурализам – плит- ка философија није реткост да добри научници буду лоши философи „змај у мојој гаражи“, карла сегана (carl sa- gan), из његове књиге the demon haunted world (свет прогоњен демонима), јесте једна од тих атеистичких квази критика вере, на коју се атеистички активисти че- сто позивају наиме, желећи да направи аналогију тврдњи постојања бога, сеган ставља на тест тврдњу „постоји змај у мојој гаражи“ та тврдња треба да прође тест оповргавања, како би се испитала њена истинитост тако, отварање гараже и опажање да у њој нема змаја не може да оповргне тврдњу да је змај у гаражи, јер са друге стране се за змаја каже да је невидљив даље, присуство инфрацрве- них сензора ради потврде присуства то- плоте змајеве ватре поново не може да прође јер са друге стране стоји тврдња да је змајева ватра хладна такође, бојење невидљивог змаја спрејом, ради потврде његовог присуства је немогуће јер је са друге стране тврдња да је змај бестеле- сан, итд у чему је поента ове, назовимо је, ана- логије? немогуће је емпиријски потвр- дити присуство змаја, али немогуће је и оповргнути то присуство због тога што се са друге стране, која тврди да је змај у гаражи, представљају својства змаја која и није могуће потврдити (невидљивост, бестелесност) самим тим, оповргава- ње присуства змаја је немогуће сеган се пита, у чему је онда разлика између неви- дљивог и бестелесног змаја и змаја којег нема? ако се горња тврдња не може опо- вргнути, шта онда значи да змај постоји? сеган закључује да је једини разуман по- ступак у овом случају – одбацити посто- јање змаја ова сеганова аналогија би била са- вршено исправна у равни природног (физичког), емпиријског света сви се- ганови тестови и јесу физички – тело, простор, топлота али, ако се ова анало- гија односи на тврдњу бог постоји (а од- носи се), онда је она потпуно промаше- на представља само једну ограничену и кратковиду натуралистичку и сцијенти- стичку философију тачно је да се тврд- ња бог постоји не може нити потврдити нити оповргнути физичким тестовима и, уопште, било каквим научним експе- вера и терет доказивања (iii) на коме је терет доказивања? на ономе ко тврди да има бога или на ономе ко тврди да га нема? 16 4 / 2016 риментом међутим, то никако не значи да бог не постоји или да је најразумније одбацити његово постојање, већ да, ни бог ни његово постојање, нису и не мо- гу бити предмет научног испитивања то даље значи да, како је то још кант одлич- но образложио, метафизика није наука зато, не можемо физиком (науком) ис- питивати метафизику – овостраним ис- питивати онострано међутим, то што метафизика није наука не значи да ме- тафизика не постоји и да је ирелевантна сциентизам заиста има проблем да ово схвати насупрот сегану, рекли бисмо да је ов- де једини разуман закључак, по питању тврдње бог постоји, рећи не знам то не знам представља знање, као знање места где стаје наука и научно сазнање и на- ставља вера и теолошко и философско промишљање негирати метафизику са- мо зато што она не може да буде физика (наука), није ништа друго него философ- ско шарлатанство сеган је управо то и урадио они који би се са њим сложили могли би да нам приговоре да не посто- ји граница научног знања и да ће наука, кад тад, одговорити на сва наша питања сходно томе, оно не знам је привреме- ног карактера такође, могли би да нам приговоре да је бесмислено прихватати за постојеће било шта што није научно испитиво овакви приговори и јесу че- сти у комуникацији са појединим ате- истичким активистима међутим, сви- дело се то њима или не, овакви ставови не представљају ништа више него нечију замисао, нечију философију (по нашем мишљењу прилично плитку), па и нечију веру (по нашем мишљењу прилично на- ивну) односно, такав став и такав при- говор немају право да буду третирани као неупитни и „објективно“ истинити овде коначно долазимо и до пита- ња да ли је и атеизам вера? ако је став бог не постоји једнако, чак и више не- доказив као од става бог постоји, шта је то онда него став вере? и ово је не- упитно када је у питању онај „јаки атеизам“ на докинсовој скали – „јаки атеиста“ није ништа друго него човек који је уверен да бог не постоји међу- тим, атеизам није само „јаки атеизам“ и због тога је докинсова скала, коју смо анализирали, интересантна реално, добар део атеиста не припада „јаком атеизму“ зато ће они, заступајући аг- ностичку позицију (неће рећи да знају да бог не постоји), рећи да је атеизам одсуство вере да бог постоји, а не вера да бог не постоји међутим, да ли има суштинске разлике између одсуства вере да бог постоји и вере да бог не по- стоји? у егзистенцијалном смислу, не у „оба случаја“ поглед на свет се креи- ра са претпоставком (вером) да бог не постоји мишљења смо да између ова два става нема разлике ни у логичком и садржајном смислу ево и примера поставимо питање: да ли је петар код куће? на ово питање бисмо могли од- говорити на следећа два начина прво, ако прецизно знамо одговор рецимо, чули смо се управо са петром теле- фоном или смо лично у његовом дому управо разговарали са њим одговори- ћемо – петар је код куће (знамо да је код куће) међутим, уколико немамо довољно прецизних информација од- говорићемо – не знам да ли је петар и математичка логика води закључку да је атеизам вера, односно да су ставови не верујем да бог постоји и верујем да бог не постоји идентични у дијалогу са атеизмом јул / август 2016 17 код куће међутим, други начин на ко- ји можемо одговорити јесте – не знам, али верујем да је петар код куће на пример, дуго познајемо петра и знамо да је у неко конкретно време обично код куће такође, можемо одговорити – не знам, али не верујем да је код ку- ће ово не верујем да је петар код куће претпоставља да петар није код куће такав одговор се даје када нема ника- квих, или нема довољно разлога да ве- рујемо да је петар код куће на пример, знамо да у неко конкретно време од- лази на тренинг зато је потпуно исто рећи и – не знам, али верујем да петар није код куће управо то значење има и став не верујем да бог постоји тај став за садржајну основу има претпоставку божијег непостојања односно, инспи- рисан је изостанком разлога да се веру- је супротно – да бог постоји ве- ра, дакле, није пука жеља, машта и пројекција она је узрокована разлозима присуство тих разлога води вери да бог постоји њихово одсуство или, чак, присуство су- протних разлога, води одсуству вере у божије постојање или вери да бог не постоји и математичка логика води за- кључку да је атеизам вера, одно- сно да су ставови не верујем да бог постоји и верујем да бог не постоји идентични, односно да представљају став (веру) – бог не постоји једнако као што су иден- тични ставови не верујем да бог не постоји и верујем да бог постоји негатив (┴) и негатив индукују позитив (┬), док негатив и пози- тив у комбинацији индукују не- гатив ако као негацијске иска- зе ставимо следеће: не верујем и бог не постоји, а као позитивне (афирмативне) исказе ставимо: верујем и бог постоји, онда имамо следећу ситуацију: 1 не верујем да бог не постоји = бог постоји (┴ ˄ ┴ = ┬ ) 2 не верујем да бог постоји = бог не постоји (┴ ˄ ┬ = ┴) 3 верујем да бог постоји = бог постоји (┬ ˄ ┬ = ┬) 4 верујем да бог не постоји = бог не постоји (┬ ˄ ┴ = ┴) несумњиво, и теизам и атеизам пред- стављају уплив људског духа у сферу која није доступна знању ту сферу називамо вером – у позитив или у негатив, у при- суство бога или у његово одсуство не постоји начин да било који од ова два става докажемо на заједничкој тачки не знам, за даље иступање – осуђени смо да будемо слободни аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији неверовање апостола томе (јн 20, 27), фреска у манастиру дафни, 11 век (извор: википедија) 18 3/2015 тема броја: преславно име пресвете тројице гостољубље авраамово (1мојс 18, 1–8), византијска икона (извор: stgeorgegreenvilleorg) „славу коју си ми дао, ја дајем њима“ у савременом свету присутан је двојак поглед на човека који га отуђује од живота и своди на огра- ничавајуће мере и узусе један је оличен у заслепљујућој идеологији (било поли- тичким и друштвеним уређењем) или фанатизмом у вери која апсолутизује тај сужени поглед на свет и убеђује човека да није ствар у томе колико је он привр- жен тој идеологији него колико други то нису други релативизује човека, ње- гов идентитет, редукујући га на базич- не нагоне свако уверење је релативно, крајње индивидуално и суштински без превелике важности било да је везано за знање, културу или религију човек је просто биолошки организам који живи ту своју нужност с тим у вези стоји и инсистирање на догми као непожељном реликту прошлости, а човеку који на њoj инсистира као ономе који је у најмању руку ограничен међутим, за хришћане то није и не може бити истина нарочито не може бити истина да је догма заслепљеност и ограниченост нечим недоказивим и нелогичним сама реч догма потиче из грчког језика и употребљава се још у ан- тичкој философији у питању је реч која значи мишљење и то мишљење заснова- но на логици и аргументима, дакле, на разумном закључивању и расуђивању у том смислу је преузима хришћанско бо- гословље називајући речју догма зајед- ничко мишљење једне конкретне и жи- ве заједнице која опитује бога апостол павле у посланици тимотеју говори о великој тајни побожности: „и заиста ве- лика је тајна побожности: бог се јави у тијелу, оправда се у духу, показа се ан- ђелима, проповједи се незнабошцима, вјерова се у свијету, вазнесе се у слави“ (1тим 3, 16) ово је својеврсно испове- дање вере можемо рећи да је кулмина- ција тог апостоловог исповедања ни- кео-цариградски символ вере, али су то и одлуке осталих васељенских сабора на којима су свети оци бескомпромисно инсистирали на истини управо следују- ћи апостолу павлу који говори да је цр- ква „стуб и тврђава истине“ (види 1тим 3, 15) истина овде није у функцији неке узвишене и непорециве тврдње која тре- ба да докаже своју супериорност разлог који покреће како апостоле тако и свете владимир пекић у односу који је заснован на љубави и који се назива љубављу се управо појављује непоновљивост и оригиналност сваке од личности – оца и сина и светога духа тема броја јул / август 2016 19 оце кроз историју лежи у томе да је ова истина пуна живота који смо добили, тј који нам је дарован кроз и у исусу хри- сту, господу нашем сам апостол павле у свом исповедању сабира основне дога- ђаје христовог домостроја (економије, уређења/уређивања дома/овога света) спасења а он је пројављен и откривен у томе да је син божији, један од свете тројице, који је од вечности у наручју очевом и који је икона бога невидљиво- га, печат истоветни, бог логос, у истори- ји, у времену и простору ради нас постао човек, изједначавајући се са нама у свему осим у греху врхунац пак тог његовог очовечења (оваплоћења – отеловљења) се јавља у његовом распећу и смрти на крсту о томе и говори апостол јован богослов када наглашава да је тренутак распећа час христов – час христовог прослављења и бивајући као човек по- слушан оцу до смрти на крсту, васкрса- ва из мртвих дарујући свему што посто- ји живот вечни, живот преизобилни а у четрдесети дан од васкрсења, господ се, окружен својим ученицима, у слави уз- носи на небо и седа са десне стране бога и оца тиме нас господ узводи на место које је бог и наменио човеку стварајући га седење са десне стране метафорички указује на христову равночасност и јед- накост са богом и потврду коју су први хришћани видели у овом догађају, да он заиста јесте син божији али не само то; христос седа са десна оцу и као човек показујући нам да је мера нашег досто- јанства сам бог и која је коначна и пуна истина нашег постојања непосредно пред само вазнесење, господ ученицима говори да остану у јерусалиму да би се обукли у „силу са висине“ тј у силу ду- ха светога који и дарује да све ово што је христос учинио овде и сада буде наше и да већ сада живимо коначну истину и смисао постојања уколико боље рашчланимо ове речи апостола павла – велика тајна побо- жности – увидећемо да нам она говори да је то вера у једног и живог бога који је света тројица јер бог се постепено от- крива кроз речи писма и слике у њему да је тајна његовог бића у томе да је један по суштини, по природи, која постоји у и кроз три божанске личности те лич- ности нам се откривају и именујемо их као оца и сина и светога духа шта ми желимо да кажемо говорећи ова имена и називајући их личностима? за наше људско искуство, личност се поистове- ћује са појединцем одатле, како можемо говорити о три личности, а једном богу? прву ствар коју нам наглашава богосло- вље јесте да у богу, у његовом постојању не постоји подела, нити ишта што се та- ко може именовати јер његово постоја- ње не подлеже категоријама простора и времена које и подразумевају подеље- ност и ограниченост постојања за бога то не важи по речима св григорија бо- гослова – бог је био и биће, тј боље рећи – свагда јесте односно, други григорије, светогорац и светитељ из 14 века каже за бога да је сушти, онај који јесте, јер каже он, (парафразирамо) није сушти из суштине него је суштина из суштога он овде под суштим означава личност оца тиме нам указује не само помену- ти св григорије палама, него и остали оци који су о овоме богословствовали да је бог као отац, као личност онај који је темељ, основ (што и значи реч испостас која се користи у теологији) постојања божанске суштине по речима св гри- горија богослова: „и једна је природа у три лица; а уједињење је отац, из кога су и ка коме се узводе остала два лица, не да буду погружена у њега него да се у њему сједине“ (слово 42, 15) дакле, она (суштина) је дубоко лична када, пак, го- воримо о божанским личностима, њи- хова имена у ствари указују на њихов вечни однос бог као отац од вечности и ванвремено, као безузрочни узрок ра- ђа сина и исходи (изводи) св духа то 20 4 / 2016 значи да његова лична посебност упра- во је суштински и неодвојиво везана за сина и духа јер то што је он отац то је захваљујући и једино што има сина у од- носу на кога и јесте отац исто све важи и за сина и св духа јер ове божанске личности имају непосредни и блиски однос једно према другом у тој мери да све што има отац као бог и што се нази- ва божанским, целокупна божанска су- штина и енергија, припада и предаје се сину и св духу осим личне посебности тј очинства које припада оцу; као што и све што има син имају отац и св дух осим синовства и отац и син имају све што има дух осим његове личне посеб- ности у питању је дакле једно узајамно предавање/прожимање свега што при- пада свакој од божанских личности у том односу који је заснован на љуба- ви и који се назива љубављу се упра- во појављује непоновљивост и ори- гиналност сваке од личности – оца и сина и светога духа и овде се по- казује да надумна и преславна и ве- лика тајна божанског живота – три личности које се кроз љубав вечно прожимају и постоје указујући нам да бити лично биће значи постојати у односу безусловне и вечне љубави која нас нераскидиво веже за оног кога волимо и чини да смо један жи- вот и једно са њим баш као што је и бог један по суштини из тог разло- га апостол јован и каже да је – бог љубав (види 1јн 4, 8) све ово што смо рекли је само по- казатељ, смерница ка истини су- штина лежи у томе да је ово тајна коју не можемо докучити и то не зато што смо глупи, грешни или недостојни, већ зато што је живот недокучив када волимо некога – родитеље, децу, пријатеље, супру- жника – не можемо до краја описати или исказати зашто ту особу воли- мо колико год се упињали, па чак и када успемо да објаснимо, задовољни тиме што смо успели, већ следећег трена схватимо да нам је сама срж те љубави измакла не можемо је речима објасни- ти а камоли тек бога и његов живот побожност – јер нам кроз држање те побожности бог не открива неку ап- страктну истину о себи, већ нас осве- тљава и „поражава“ славом свога бића, тајном свога живота поистовећујући га са нама и са нашим животом до смрти на крсту показујући нам неиспитиву ду- бину његове љубави у којој лежи његова слава сам господ молећи се у чувеној првосвештеникој молитви записаној у јеванђељу по јовану каже: оче, дошао је час, прослави сина својега, да и син твој прослави тебе (јн 17, 1) та слава јесте у његовој неизмерној љубави и жртви тема броја јул / август 2016 21 христос душеспаситељ (психосостер), охрид, 14 век (извор: ruiconru) у којој он све што јесте жртвује и даје нама да би његов живот постао наш, да и ми бога можемо смело и без осуде називати својим оцем тиме нам пока- зује управо то тројично начело живо- та, љубавно предавање себе другоме у коме се тај други афирмише и препо- знаје као жива и непоновљива личност узвраћајући то и препознавајући свог љубљеног једноставније речено, хри- стос као син божији нам се дарује да бисмо се испунили његовом љубављу, да та љубав постане наша и да у тој љу- бави препознамо њега као једног од нас, али и бога који нам открива оца и св духа прихватајући ту његову љу- бав као сопствену, по мери наше вере и по благодати духа светога, христос нам говори: ко има заповијести моје и држи их, то је онај који ме љуби; а који мене љуби, тога ће љубити отац мој; и ја ћу га љубити и јавићу му се сам ако ме неко љуби, ријеч моју држаће, и отац мој љубиће њега; и њему ћемо до- ћи и у њему ћемо се настанити (јн 14, 2123) управо ово јесте искуство хри- шћана јер није неопходно да свако зна на изуст да издекламује формуле вере, догмате многи светитељи то нису зна- ли али оно што су имали јесте упра- во овај живот који је божански, љубав божију у којој се открива неприступна слава имена и присуства божијег и ми смо данас дужни да се у најмању руку трудимо да будемо сасуди ове љуба- ви, јер само тако ћемо бити сведоци и учесници ове божанске лепоте, њего- вог живота и славе коју нам је он дао да је ми показујемо свету, а која је сла- ва преславног и величанственог имена живога и истинитога бога у тројици прослављанога – оца и сина и светога духа аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији за сваког на свету име је веома ва- жно, но када се помене име све- те тројице помисли се на неза- мисливо царство божије због чега то име постаје најусрднија молитва реч царство (јевр малхут; грч василеа) у библији има два значења: владави- на цара и простор који је под влашћу цара царство божије ипак није у ре- чима молитве него у сили која од тог царства долази, али која се мора из- молити да човек добије божијег живо- та у себи (еф 4, 18) празнујући свету тројицу и цар- ство њихово празнујемо веру бог отац од кога почиње свака божанска иницијатива и бог син који се од оца вечно рађа, са духом светим који од оца вечно исходи договорили су се да на крају стварања створе човека по својој икони и подобију икона божија дата је природи људској због постоја- ња и бесмртности, а подобије је задато да се човек усавршава у доброти и му- дрости промишљајући о свом најса- вршенијем створењу један од тројице, син божији, оваплотио се узевши те- ло људско и постао истинити богочо- век исус христос сведочиће у светом писму, отац и ја једно смо, мислећи на своју божанску природу, а када го- вори отац мој већи је од мене, мисли на своју људску природу због тога ће господ на постављено питање апосто- ла филипа: господе, покажи нам оца, одговорити: ко је видео мене, видео је оца господ христос од почетка, ка- да се зачиње у утроби приснодјеве и док чини чуда, затим на богојављање и преображење, као и када васкрсава и побеђује смрт чини то у садејству са оцем и духом хаџи драган б поповић 22 4 / 2016 у новом завету бог се открива јасно у три личности у старом завету, тројични бог се види, али нејасно као кроз маглу, или окренут леђима човеку, сем у случају авраамовог гостољубља где се праоцу аврааму појављују три анђела божи- ја доносећи му радосну вест о буду- ћем рођењу благословеног сина исака у новом завету бог се открива јасно у три личности, први пут приликом кр- штења господа на јордану, и то онолико колико он сматра да је човеку довољно да схвати његову надумну тајну живо- га бога бог отац на јордану прославља сина гласом: ово је син мој љубљени, а дух свети као бели голуб сведочи за сина, слећући му на раме и када се го- спод преображава на гори тавор, бог отац поново сведочи за свога сина, а дух свети се тада појављује као седе- фасто бели облак преображење свети оци називају друго богојављање, а све- ти григорије богослов сведочи: људи нас препознају по нашем гласу и посред- ством гласа могу се чути и наше речи, тако је јован претеча господњег дола- ска назван гласом јер се његовим служе- њем реч очева о сину објави људима на празник пресвете тројице кога прослављамо педесетог дана од васкр- сења христовог, господ од оца шаље духа светог који силази у облику огње- них, раздељених језика на све присутне у сали горници којих тада на молитви беше сабрано 120 људи заједно са бо- городицом и апостолима на јордану дух свети се јавља као голуб да пока- преславно име које нам је откривено свише тема броја јул / август 2016 23 педесетница – силазак духа светога на апостоле, рабуланско јеванђељe, сирија, 6 век (извор: википедија) же чистоту и незлобивост бога сина, а апостолима се овде јавља као огњени језик: као огањ да сагори греховност њихову до тада, јер постају епископи цркве; као топлота да загреје вером срца њихова због мисије ширења ра- досне вести свету и као светлост да просветли ум њихов, да у чистоти ми- сли и новим и свима разумљивим је- зиком постану непорочни мисионари истините вере од дана силаска духа светог на апостоле, дух свети живи у цркви и црква живи духом светим, а господ у цркви својој добија народ једног духа, народ новог израиља као закључак, наведимо речи најзна- чајнијег савременог мисионара српске цркве, светог владике николаја вели- мировића, који о јединству и улогама свете тројице у спасењу све творевине овако збори: отац је главни архитек- та света; бог син је главни извођач ра- дова, а бог дух свети је главни декора- тер, украситељ космоса аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тајна тројице је за нас истовре- мено и врло блиска и врло да- лека и то почињући од нашег крштења, када смо ми били погруже- ни, може се рећи, са затвореним очима у љубав оца, сина и светога духа, не схватајући шта то значи и ради чега нам је дато по мери проласка времена (чак и ако су се катихизиси додавали кати- хизисима и објашњења објашњењима), тајна није постајала јаснија за наше ср- це, сувише учмало, да би веровало по- казује се да је потребно много времена, а понекад и читав живот, да би се про- дубила и постала освешћена наша вера и ово као да је природно сам христос је упозоравао своје апостоле, да има још много да им каже, али да сада то они не могу појмити међу тим многим, била је несумњиво и тајна пресвете тројице и ми такође не можемо схватити, но тим не мање верујемо у оца, сина и светога ду- ха, једнога бога у три лица но, ми схва- тамо истовремено да је ова богословска формула, која савршено одражава исти- ну, – оно што смо се ми научили у цркви или од родитеља, – недовољно за нас и никада неће бити довољно да би прони- кли у тајну реч је о одређењима, без ко- јих се ми не можемо снаћи, а која су ипак недовољна – о чисто спољашњем означа- вању тајне нашим ограниченим људским појмовима у ствари, не захваљујући то- ме што ми владамо овим појмовима, ма колико они били апсолутно тачни (ми се сећамо како се због једног слова – омо- усиус и омиусиус – једносуштан или по- добносуштан богу оцу христос, – реша- вала судбина цркве и нашег спасења), или боље речено, не благодарећи само истинитом исповедању вере, не откри- ва нам се сва дубина тајне само у мери како ми сами улазимо у ову тајну, живот превод са руског: небојша ћосовић 24 4 / 2016 гостољубље авраамово, живопис из римских катакомби (via latina), 4 век (извор: stgeorgegreenvilleorg) протојереј александар шаргунов неизрецива тајна пресвете тројице само у мери како ми сами улазимо у ову тајну, живот пресвете тројице може нас се дотаћи и повести у недокучиве бездане пресвете тројице може нас се дотаћи и повести у недокучиве бездане само онда када ми будемо на неки начин узнесени, ако бог благоизволи, – ми ћемо бити уну- тар те тајне путеви приближавања овој тајни су различити, зато што су различита наша призвања свако од нас има свој особени пут, да би ушао у општење са богом – по мери његовог смирења и чистоте – у ко- ме је свака ипостас несливено и нераз- дељно повезана са двема другима као што сведочи свети григорије богослов: „када говорим о оцу, ја одмах почињем да мислим о сину, и мисао моја се исто- времено устремљује ка духу светом“ можда је по милости божијој, некоме било дато да је бог – отац са свом њего- вом безграничном љубављу, а не безлич- ни хладни бог његова љубав не оскудева никада он је дуготрпељив и многомило- стив, он чека и прашта свима који му до- лазе, као што отац у јеванђељској причи прашта своме блудноме сину нема више апстрактног бога, скоро одсуствујућег – постоји бог, који узима на себе сву бри- гу о нама, и коме у радости или крајњем очајању може свако прићи просто и по- верљиво, као дете своме оцу и ко је познао оца, томе је близак син исто као што се ономе ко је по- знао сина, даје да осети близину оца ми кажемо да отац учествује у тајни оваплоћења и нашег спасења у свему и до краја са сином, ис- пуњавајућим са са- вршеном љубављу и поверењем вољу оца и истори- ја спасења је таква да бог није хтео да има другог људског лица, до онога какво је примио син ње- гов јединородни ја и отац – јед- но смо, – ка- же хри- стос „ко тема броја јул / август 2016 25 митроносни протојереј александар шаргунов је видео мене, видео је оца“ (јн 14, 9) сам христос за време свог земаљског живота не открива апостолима у пуно- ћи тајну пресвете тројице последњу реч он оставља духу светоме „и када дође он, дух истине, увешће вас у сву истину“ (јн 16, 13) у дан педесетнице дух свети започиње дело просвећења цркве, и у дан нашег крштења и ми- ропомазања он започиње ово спаси- тељско служење у скривеним дубинама нашег срца он нас не учи помоћу речи и дефиниција он нас учи, како каже апостол јован богослов, „унутарњим помазањем“ (1јн 2, 27), знањем, које он ставља у наша срца и које нам даје да увидимо и окусимо како је благ господ и символ вере испуњава се за нас диса- њем божанског живота ово служење духа светога цркви – само је почетак ми никада не можемо бити више него „мрављим тепањем“, као што се изразио преподобни јефрем си- рин, када говоримо о божанским ства- рима људски живот је недовољан и са- ма вечност сувише мала да би нас увела у бездане дубине тајне неизрециве љу- бави у три ипостаси а ми, толико мало знајући о богу, усходићемо нашим по- кајањем и нашом верношћу њему, – из открића у откриће и нама ће се дати да разумемо у срцу тајну пресвете тројице, оно што „око не видје, ухо не чу, и у срце човјеку не дође“ (1кор 2, 9) – оно што је бог припремио онима који га љубе и менославно учење светогор- ских монаха се заснивало на пракси исусове молитве и богослужбеном поштовању имена божијег из таквог опита усвојена је формула „име божије јесте сам бог“, коју је раније формулисао свети јо- ван кронштатски именославци су сматрали да за схватање те формуле нису довољне само логичке спекула- ције, него молитвени опит, у којем се име божије не одваја од самога бога именославни израз „име божије је- сте бог“ не значи да важи и обрнута тврдња, то јест да „бог јесте име“ по учењу именославаца свако призива- ње имена божијег је дејствено због присуства божијег у свом имену, не- зависно од психолошког настројења онога који га изговара противници именославља су приговарали да та- ква формулација чини бога „зави- сним“ од свог имена израз „име божије јесте сам бог“, који је постао камен спотицања за све учеснике у спору о имену божијем, различито је прихваћен у именослав- но-монашкој, религиознофилософ- ској и званичној црквеној средини у току трајања спорова о имену божи- јем јавила су се два сасвим различита приступа у схватању природе имена божијег једни су разматрали име као нешто нераскидиво везано с предме- том, неодељиво од предмета, које из- ражава суштину предмета други су у имену видели само знак који је при- додат предмету, и који никако не ути- че на суштину предмета светогорски спорови руских мона- ха сродни су полемици о границама богопознања и природе имена божи- јег, која је настала у iv веку поводом евномијевог учења; сродни су и са богословљем иконе и са богословљем светог григорија паламе питање о имену божијем у руском богословљу христос за време свог земаљског живота не открива апостолима у пуноћи тајну пресвете тројице последњу реч он оставља духу светоме 26 4 / 2016 тема броја јул / август 2016 27 о имену божијем у руском богословљу светогорски спорови руских монаха сродни су полемици о границама богопознања и природе имена божијег, која је настала у iv веку поводом евномијевог учења хх века по ло- ском је исто толи- ко важно колико и питање о иконама по њему име исус христос, као име оваплоћења, „по- стало је почетак сваког богословља у источном хри- шћанству“ иако имено- славци нису има- ли јединствено учење у вези са именом божи- јим, може се рећи да је најрањиви- је место у њихо- вом богословљу теорија о вези између имена и предмета, међу све- тогорским монасима посебно изра- жена код монаха илариона у његовој „теорији чаше“, насталој као одговор на рецензију монаха хрисанта, а међу московским интелектуалцима код м д муретова нарочито је неумерена претензија монаха илариона да њего- во учење о имену божијем изражава нови догмат, који је он открио и који захтева одговарајуће признање такође, доста ра- њиво место у учењу именославаца било је схватање имена бо- жијег као енергије бо- жије, што се посебно огледа у делима ан- тонија булатовића у философији имена булгакова сусреће се схватање имена као енергије божије и као сместишта енергије божије философија имена флоренског би- ла је органски укло- пљена у његово учење о енергетском симво- лу, који је тумачен у оквирима синергије такво поистове- ћење имена божијег са божијом енер- гијом гледано из угла теологије григо- рија паламе сасвим је погрешно треба рећи да је почетком хх века, у време спорова о имену божијем, богословље светог григорија паламе било слабо познато међу богословима руске пра- вославне цркве по мишљењу флорен- ског, булгакова и лосева, именославље у свештеном простору храма, целокупно биће човечје уче- ствује у богослужењу цркве на различите начине сједињујући по- крете са молитвом један од највидљи- вијих начина усаглашавања верних у богослужењу јесте осењивање крсним знаком овакав вид учествовања чо- века у свештеном сабрању можемо по- сматрати као исповедање вере у тро- јичног бога, што подразумева и веру у животворну смрт господњу и славно спаситељево васкрсење осењивање верних крсним знаком јесте вид ис- поведања вере у свету тројицу, што за нас има и онтолошки значај, да уподо- бљујући се на светотројичном начину постојања, живимо као складна зајед- ница личности, а да следствено томе, наш живот буде и хармонични однос са ближњима, како би имали и здрав однос са богом о осењивању крсним знаком нам говори свети кирило јерусалимски у својим катихезама: „не стидимо се исповедати распетога, начинимо се уздањем знак крста прстима на челу и на свему, над хлебом који једемо, над чашом коју пијемо, при уласку и изла- ску из храма, када лежемо и када уста- јемо, при ходу и при одмору када је у питању символика покрета приликом осењивања крсним знаком, професор лазар мирковић, каже: „код крсног знамења дотиче се прво чело уз по- мињање имена бога оца, зато што је чело место разума када спуштамо ру- ке на груди помињемо име сина, који је сишао од оца, а када осењујући се додирнемо рамена, помињемо име ду- ха светога, који је дух снаге и моћи, а рамена наша символизују ту снагу и бранислав илић 28 4 / 2016 светогорских монаха један је од првих узрока за фудаментална истраживања исихастичких спорова xiv века међу руским богословима хх века док је вођа светогорских именосла- ваца антоније булатовић оповргавао оптужбе да они обоготворавају звуко- ве и слова имена божијег, као и то да они приписују имену божијем наро- читу магичну силу, раздвајајући име божије и његову звучну љуштуру, до- тле су учени именославци, нарочито лосев и флоренски, разрадили пита- ње магичке природе речи и имена у неким радовима флоренског може се наћи да је име исус бог заједно са ње- говим звуковима важно је нагласити да се крајње именославље развија као софијанство, где се мешају бог и твар именославље флоренског и булгако- ва, је према томе, на неки начин, бого- словска основа за њихову софиологију учење именославаца о дејству име- на божијег у светим тајнама цркве такође је једнострано тако претвара- ње хлеба и вина у светој евхаристији, освећење воде и опраштање грехова на исповести, не зависи само од изго- варања имена божијег, него и од низа других чинилаца питање о имену божијем у руском богословљу, може се рећи, још није до- било одговарајућу богословску оцену по мишљењу владимира лоског, из- рада тачне формулације о истинском поштовању имена божијег, која би би- ла утемељена на духовном опиту, мо- гла би да постане другим „торжеством православља“, које би било способно да доведе до „појаве нових благодат- них сила и светости“ у цркви текст је закључни део студије „име божије у руској теологији 20 века“, аутора јеромонаха доситеја (радивојевића), издавач манастир хиландар 2012 осењивање крсним знаком и благосиљање у богослужењу о осењивању крсним знаком нам говори свети кирило јерусалимски у својим катихезама моћ“ свети јефрем сиријски, о осењи- вању крсним знаком поучава: „уместо штита покриј се часним крстом, зна- мењујући њима све делове тела и ду- ше а то се не чини само руком, него и мишљу, свом пажњом твојом“ препо- добни старац серафим саровски, бо- гомудро говори о осењивању крсним знаком: „крсни знак је знак због кога бог обраћа своју пажњу на нас и због кога на нас излива своју спасоносну доброту крсни је знак онај печат због кога бог прима наше молбе молити се, знаменујући се крсним знаком, значи молити се, искати нешто у име исуса христа – ја нисам дошао сам, мене је исус христос послао к теби, господе! а да је то стварно тако, сведочи печат ње- гов на мени – крсни знак!“ присетимо се свете тајне крштења или тајне уласка у цркву, када ново- крштени (новопросветљени), одмах након исповедања вере, изговара сле- деће речи које су праћене осењивањем крсним знаком: „поклањам се оцу, и сину, и светоме духу, тројици једи- носуштној и нераздељивој“ из овог примера можемо закључити да нас сва- ко осењивање крсним знаком подсећа на крштењску купељ и на наше испо- ведање вере приликом крштења све- ти јован златоуст о крсном знаку на богослужењу каже: „све што се одно- си на наше освећење врши се крсним знаком; ако треба да се препородимо (у крштењу), то бива крсним знаком; ка- да нам се припрема тајанствена храна (света евхаристија), и то бива знаком крста“ данас смо сведоци лоше и погубне „праксе“, да се верни народ на богослу- жењу осењује крсним знаком механич- ки, а често се то чини и погрешно и у моментима када коме одговара, што за последицу има чињеницу да је о
Свеска: 350 | Православно име Пресвете Тројице
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Логос (Реч), и Свети Дух; и ова Тројица су једно“ (1Јн 5, 7) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ сремски Г Василије Фото: Црквена општина Шид (hramsvetognikolajasidrs) Фотографија на трећој страни корице: „Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте“ (Гал 3, 27) Фото: Митрополија црногорско-приморска (mitropolijacom) Фотографија на полеђини корице: Црква Свете Тројице у Гроцкој Фото: Информативна служба СПЦ (спцсрб) СВЕСКА 350, ЈУЛ / АВГУСТ 2016 Рeч уредника Име изнад сваког имена 3 Реч пастира Безумни богаташ као савремени друштвени и пастирски изазов 4 Материк Света мученица Недеља 7 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Из беседе на први стих Јовановог Јеванђеља 9 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 11 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања (III) 15 Тема броја „Славу коју си ми дао, ја дајем њима“ 19 Преславно Име које нам је откривено свише 22 Протојереј Александар Шаргунов Неизрецива тајна Пресвете Тројице 24 О имену Божијем у руском богословљу 26 Осењивање Крсним знаком и благосиљање у богослужењу 28 Вишедетне хришћанске породице Породица Дујковић 32 Светиње Свете Земље Храм Рођења Христовог 39 Светиње Свете Горе Манастир Хиландар 41 Идите и научите све народе Архиепископ белгородски Јован О мисионарској одговорности мирјана 45 Из историје Српске Православне Цркве Повест о Светом Јовану Владимиру и Косари 48 Догађај Величанствен дочек Мајке Ангелине у Угриновцима 50 Света мајка Ангелина као пример жртве и љубави 51 Мисионарско писмо Како је компанија Ласта добила крсну славу 54 Представљамо Вам Црква Светог Трифуна 57 Сведочанства Свети Нектарије Егински – исцелитељ од рака 59 Мисионарски излог Охридски пролог на немачком језику 61 Поезија Пресвета Тројица 63 Свети цар Лазар (Видовдан) 63 Бити онај што небо разуме 63 Тројица се трипут јави 64 Небеске двери 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Преславно име Пресвете Тројице јул / август 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Логос (Реч), и Свети Дух; и ова Тројица су једно“ (1Јн 5, 7) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ сремски Г Василије Фото: Црквена општина Шид (hramsvetognikolajasidrs) Фотографија на трећој страни корице: „Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте“ (Гал 3, 27) Фото: Митрополија црногорско-приморска (mitropolijacom) Фотографија на полеђини корице: Црква Свете Тројице у Гроцкој Фото: Информативна служба СПЦ (спцсрб) СВЕСКА 350, ЈУЛ / АВГУСТ 2016 Рeч уредника Име изнад сваког имена 3 Реч пастира Безумни богаташ као савремени друштвени и пастирски изазов 4 Материк Света мученица Недеља 7 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Из беседе на први стих Јовановог Јеванђеља 9 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 11 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања (III) 15 Тема броја „Славу коју си ми дао, ја дајем њима“ 19 Преславно Име које нам је откривено свише 22 Протојереј Александар Шаргунов Неизрецива тајна Пресвете Тројице 24 О имену Божијем у руском богословљу 26 Осењивање Крсним знаком и благосиљање у богослужењу 28 Вишедетне хришћанске породице Породица Дујковић 32 Светиње Свете Земље Храм Рођења Христовог 39 Светиње Свете Горе Манастир Хиландар 41 Идите и научите све народе Архиепископ белгородски Јован О мисионарској одговорности мирјана 45 Из историје Српске Православне Цркве Повест о Светом Јовану Владимиру и Косари 48 Догађај Величанствен дочек Мајке Ангелине у Угриновцима 50 Света мајка Ангелина као пример жртве и љубави 51 Мисионарско писмо Како је компанија Ласта добила крсну славу 54 Представљамо Вам Црква Светог Трифуна 57 Сведочанства Свети Нектарије Егински – исцелитељ од рака 59 Мисионарски излог Охридски пролог на немачком језику 61 Поезија Пресвета Тројица 63 Свети цар Лазар (Видовдан) 63 Бити онај што небо разуме 63 Тројица се трипут јави 64 Небеске двери 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Преславно име Пресвете Тројице јул / август 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
Одреднице:
1. 67255 / ...само „јаки атеизам“ и због тога је докинсова скала, коју смо АНАЛИЗ? ирали, интересантна реално, добар део атеиста не припада „јаком атеизму“ зато ће они, заступајући аг- ностичку п...
1. 67255 / ...само „јаки атеизам“ и због тога је докинсова скала, коју смо АНАЛИЗ? ирали, интересантна реално, добар део атеиста не припада „јаком атеизму“ зато ће они, заступајући аг- ностичку п...
33
Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
...из њујорка такође, врлинa расуђивања, „скенер“ ко- јим ћеАНАЛИЗ?📌 ирати човека који је испред
њега, колико је саговорник вољан да чује
истину, какви су му мотиви за улазак у
разговор о богу
о
...из њујорка такође, врлинa расуђивања, „скенер“ ко- јим ће
МЕТА инфо: Р:21605 К:166872 Д:92
| Свеска 351 |
Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
... да се уздам у себе, а не у бога, све око мене у мисији почиње да се распада“, говорио је о данил сисо- јев и врло важно, мисионар заиста мора да познаје учење цркве и да живи жи- вотом цркве „не можеш да даш нешто што сам немаш“, речи су архимандрита јоакима пара, мисионара из њујорка такође, врлинa расуђивања, „скенер“ ко- јим ће анализирати човека који је испред њега, колико је саговорник вољан да чује истину, какви су му мотиви за улазак у разговор о богу од овог броја православног мисионара покрећемо нову рубрику под називом „десет питања за православног мисионара“ на питања редакције одговараће људи који се годинама баве мисионарском делатношћу рубрику отварамо са од- говорима станоја станковића, српског мисионара који води мисионарски цен- тар „о данило сисојев“ и редовни је сарадник нашег часописа станојe станковић српски мисионар који води мисионарски центар „о данило сисојев“ у овом броју одговара: десет питања за православног мисионара српски мисионар станоје станковић са најпознатијим руским мисионаром данас, о георгијем максимовим 44 5 / 2016 десет питања за православног мисионара 3 о чему треба посебно водити рачу- на када је реч о мисији цркве? – по мом мишљењу, најважније је да се људима преноси оно што заиста је- сте блага вест, што заиста јесте истина мисија у смислу показивања предања цркве какво оно заиста јесте постоји искушење и саблазан да се ради мотива „да свима будемо све“ почне са мењањем учења цркве искуство је показало да то ни на који начин не може да помогне ми- сији, да не доноси никакав плод 4по чему се разликује успешна од неуспешне мисије? – успешна мисија је смирена, води је свест да све у потпуности зависи од бога, да се од мисионара тражи да буде веран и у малом да ништа не очекује од себе и да увек памти зашто се бави мисијом – да би показао своју љубав према бо- гу, који га је призвао из смрти у живот, и своју љубав према ближњима којима жели исто што и себи – спасење у исусу христу неуспешна мисија је све супрот- но овоме 5 који бисте мисионарски пројекат православне цркве данас посебно издвојили? – мисију на филипинима радио емиси- је глас древне цркве о православљу које на југу филипина доносе огромне плодове тамо, преко којих господ приводи људе са најразличитијих страна духовног спектра 6 где је по вашем мишљењу простор за унапређење мисије у 21 веку? – пре свега у развијању свести код чеда цркве да је мисија заповест христова (мт 28, 19–20), да свако може и треба да помогне, да то није проблем свештенства већ и лаика 7које су ваше препоруке за унутра- шњу, а које за спољашњу мисију? – препорука за унутрашњу – пружа- ње макар и минималног одговарајућег образовања оним лаицима који у себи имају жељу и љубав ка мисији, ка служе- њу ближњем за спољашњу – свест да је потребно да помогнемо да сви људи има- ју прилику да чују о ономе што човеку треба да буде најважније и најдрагоце- није – христу и његовој цркви свест да православље није „вера срба, грка и руса“, већ богом откривена истина за све људе на планети 8 наведите лично искуство успеха и неуспеха у неком мисионарском пројекту – неуспех пре свега у непрепознава- њу чињенице да људима са којима го- ворим заправо није важна истина, не- потребно трошење снаге и енергије на дијалог који искусни мисионари од по- четка препознају успех – да издржим близу седам година у труду на пољу мисије, да не одустанем из сопственог унинија, што је ипак више заслуга бла- годати него моја 9коју личност из историје цркве бисте издвојили у погледу мисије и зашто? – светог николаја јапанског због ње- говог скоро непојмљивог стрпљења, тру- да, борбе за цркву у јапану коју је водио цео свој живот 10ког савременика бисте издвоји- ли када је реч о мисији цркве? – без сваке сумње, оца георгија мак- симова, најбољег пријатеља свештено- мученика данила сисојева најискре- није мислим да је у питању личност врло блиска апостолском карактеру руководилац апологетске мисије сино- далног одељења рпц, човек који миси- онари у вијетнаму, на филипинима, у индији, туви, свештеник који је напи- сао преко 70 књига, студија и текстова у одбрану православља а пре свега, чо- век који искрено воли христа и изгара за његову цркву септембар / октобар 2016 45 да ли наши људи знају богослужење? ово питање се некоме може учи- нити и увредљивим: зар у руској цркви, где је тако снажна литургијска тра- диција може да се говори о незнању њених основа од стране верних? међутим, упра- во сада када се формирају општецрквене концепције духовног просвећивања неоп- ходно је да упитамо себе: на ком нивоу су знања наших парохијана о богослужењу? да ли они стреме да пазе на служби божи- јој? ево шта је показала анкета током вели- ког поста у једној од великих московских парохија међу сталним, активним парохи- јанима на питање – који су се светитељи славили претходне недеље, од 25 испи- таних само један човек је одговорио те- ме недељног јеванђеља се присетио само један парохијанин садржаја макар једне црквене песме променљивог дела службе са свеноћног суботњег бдења није могао да се сети нико иста ова питања – о празницима све- тих, теми јеванђелског читања и садржа- ја макар једног тропара, кондака, стихире била су постављена парохијанима, њих 22, који су били на дан анкете на литургији, а дан пре тога на великом повечерју и јутре- њу светитеље који су се прослављали тог дана могло је да наведе само двоје људи, те- му јеванђелског читања – њих седам што се тиче вечерњег богослужења, нико од ис- питаних не само да није могао да каже шта се певало или читало, већ просто нису ни знали како се оно и назива најбогатија духовна ризница право- славља, сакупљена трудом светих подви- жника различитих народа и времена, чак није ни отворена од стране већине наших верујућих људи и данас, када се губимо у потрагама за прихватљивим облици- ма катехизације, када се ствара мноштво образовних структура позајмљених од за- падног хришћанства и у принципу врло добрих, али из неког разлога, врло тешко привијених у руским парохијама – кори- протојереј всеволод чаплин: катихизација кроз богослужење „где је непосредни изражај духовног искуства?“, пита о павле флоренски, и одговара: „у молитвама и песмама, у богослужењу: богослужење представља најзначајнији и суштински животни правац црквеног тела“ превод са руског: станоје станковић 46 5 / 2016 идите и научите све народе сно је да се присетимо и оне форме духов- ног образовања која је постајала у нашој земљи од давнина ова форма, проверена вековима била је катехизација кроз богослужење она је омогућавала предивни систем бого- словских знања не на начин схоластички – апстрактног, набубаног, измученог по- нављањем без имало удубљивања, већ је органски проницао целокупни животни строј човека у центру богослужења се на- лази евхаристија, основа сваког аутентич- ног духовног развоја личности око ње, око живог христа, концентришу се ду- шекорисна знања и хришћанско искуство учење о скривеним тајнама вере, поуке о молитви и побожном начину живота, при- че о разноврсним врстама светости, све то се може црпети из текстова православних молитви и црквених песама а са чиме се може поредити васпитни значај устава је- ванђелских и апостолских читања, круга православних постова и празника, цело- купне црквене године, који сваки дан ис- пуњује храмовну стварност новим садржа- јем и који у нашу живу молитву преплиће сву пуноту црквене мудрости „где је не- посредни изражај духовног искуства?“, пита о павле флоренски, и одговара: „у молитвама и песмама, у богослужењу: бо- гослужење представља најзначајнији и су- штински животни правац црквеног тела сведочанство богослужења је најпоузда- није сведочанство“ управо у њему, у богослужењу се налазе извори духовног знања наших неписмених предака управо се на његовом темељу у русији градио православни поглед на свет нису имали ни недељне школе, ни библиј- ске часове, ни потребну количину образо- ваних пастира, а ипак руски људи су били проникнути благовешћу цркве коју су схватали за време богослужења чак и по- словице и изреке, чак и дани у календару, све је то у русији на најтеснији начин пове- зано са црквеном традицијом неоспорно је да овај пут духовног вас- питања, као и сваки други, није идеалан свакоме од нас је добро познато како су се у традиционалне религиозне предста- ве уплели елементи незнабоштва, како се лако понекада хришћанска свакодневица претвара у „свакодневно хришћанство“ али ако се сећамо да лењост путника не прља пут, хајде да се замислимо: да ли би наше духовно незнање било толико чудо- вишно ако би дубина садржаја богослу- жбене традиције постала предмет осве- шћеног доживљаја сваког од људи који се моле? да бисмо учинили богослужење разу- мљивијим, није обавезно да га преведемо на руски језик (иако би, можда, имало сми- сла да уведемо службу на руском у неким од градских храмова за људе који желе) и није обавезно да усмеравамо парохијане „у ко- лони по два“ на часове црквенословенског тешко да ће бити од помоћи и „лекције“ за изучавање литургике (које узгред, никада не обухватају целу парохију) објашњење богослужења, тумачење црквеног календа- ра, по мом мишљењу, треба да буде орган- ски повезано са самом црквеном службом, протојереј всеволод чаплин септембар / октобар 2016 47 да помаже молитвеницима да учествују у њој сваког конкретног дана за тако нешто је потребно сасвим ма- ло свештеник или лаик – катехизатор за 10–15 минута пре почетка вечерњег бого- служења може укратко да исприча о живо- тима светих који се прослављају, укаже на тему јеванђеља, нагласи везу тог текста са најближим данима или са празником, ис- прича о месту тог дана у октоиху или три- оду и, на крају, открије смисао најважнијих променљивих молитава и песама (пре све- га тропара и кондака) објаснивши при том коме су посвећени и из којих се богослу- жбених књига узимају посебно објашње- ње захтева великопосно богослужење врло корисна би била и обнова у савре- меној цркви традиције читања синакса- ра које је потребно додатно приредити за верујуће људе нашег времена синаксари би могли да се читају, по традицији, након треће и шесте песме канона, или у удобним тренуцима, за тако нешто током јутарњег богослужења – за време исповести пре ли- тургије (ако је свештеник сам, а часови су већ прочитани), причешћа свештенства и лаика, целивања крста након литургије информације о празницима и богослу- жењу сваког дана у месецу или недеље могу да се објављују у црквеној штампи такав „календар са тумачењима“ би врло користио у сваком храму – поставивши га у припрати, свештеник би само тиме могао да озбиљно помогне својој пастви да упо- зна богослужење нико не спори, катехизација кроз бого- служење не треба да се ограничи само на ове форме за људе који стреме дубљем из- учавању литургике, који припремају себе за послушање за певницом и другим обли- цима црквеног служења, могу да органи- зују специјалне семинаре, објављени су и приручници међутим, онај ко тражи тај и налази онима који се сада колебају у потрази за духовним оријентирима, ми сада не мо- жемо да – због слабости катехизаторске литературе – предложимо бољи пут ка ду- ховном знању од обраћања литургијском богатству цркве богослужење је у стању да у потпуности формира духовни облик православног хришћанина и то тако као што тешко могу да учине савремени кати- хизиси богослужење стимулише и на изу- чавање других области хришћанских зна- ња – питања која се појављују код човека који учествује на богослужењима, изазва- ће интересовање и према светом писму и предању цркве, богословским предмети- ма и црквенословенском језику ми хришћани верујемо у непоколеби- вост обећања господа и спаситеља: јер гдје су два или три сабрана у име моје, он- дје сам и ја међу њима (мт 18, 20) реал- но присуство божије међу људима који се моле, богонадахнутост црквене богослу- жбене традиције изграђене на правој ве- ри и живој вези са господом исусом – ето камена темељца на коме се једино и мо- же градити истинско духовно просвеће- ње и ако оснивање народне хришћанске школе буде постављено на таквом камену – здање које подижемо неће бити сруше- но у векове изворник: всеволод чаплин, „катехизация через богослужение неиспользованные возможности“, azbykaru најбогатија духовна ризница православља, сакупљена трудом све- тих подвижника разли- читих народа и време- на, чак није ни отворена од стране већине наших верујућих људи 48 5 / 2016 идите и научите све народе на васкршњи понедељак (2 маја 2016 г) св архијерејску литур- гију у цркви св тројице у зеле- ники (кути) служио је митрополит цр- ногорско-приморски г амфилохије (78), уз литију, која је прошла кружну стазу од преко шест километара саслужење о васкрсу руководио је драган пешикан (52), рођен у котору, протојереј и парох зеленике, са дипло- мом православног богословског факул- тета у београду, у класи професора радо- мира поповића занимљив је пут драгана пешикана до духовног пастира – био је каратиста светске класе! – „бавио сам се ватерпо- лом – голман у вк бијелој, кошарком у кк приморју код тренера мише бабови- ћа, а највише каратеом“, прича овај ува- жени свештеник ка звезданим стазама у каратеу кренуо је са 15 година када је освојио црни по- јас са оснивањем карате клубова у би- јелој, котору и херцег новом, између 1992 и 1995 био је најбољи међу најбо- љима у југославији, борац на пет европ- ских шампионата и светском првенству у јапану, завршио такмичарку каријеру 2012 са седмим даном светске тради- ционалне карате федерације и са улогом савезног карате селектора сцг од карате шампиона до православног свештеника прича о протојереју драгану пешикану властимир игњатовић септембар / октобар 2016 49 живот у христу – „карате је веома захтеван спорт бази- ран на источњачкој филозофији стриц јован био је звонар у цркви св николе у баошићима знао је готово напамет све- то писмо био сам, буквално, задивљен док је изговарао речи из библије и одлу- чио да се посветим духовној служби, па уписао богословски факултет у фочи, уз благослов митрополита амфилохија“ већ 17 децембра 2004 пешикан је ру- коположен за ђакона у цркви св ђорђа у подгорици, а 25децембра постаје све- штеник у цркви св спиридона у ђено- вићима сада има чин протојереја – „од 2005 сам парох у зеленики/ку- ти са свакодневном службом у цркви св тројице, где се обављају и крштења, вен- чања, опела исте године основао сам школу веронауке за младе од 7 до 15 го- дина којих, тренутно, има око 30 и, могу рећи, млади су доста заинтересовани за духовне спознаје“ драган пешикан са супругом драги- цом има синове: игор (21) студира на православном богословском факултету у београду и има црни појас први дан у каратеу, члан је клуба кик-бокса у црве- ној звезди, док је ђорђе (16) првак хер- цег новог у шаху! сваког петка увече, преко пута цр- кве св спаса на топлој (херцег нови) драган пешикан и колеге свештеници никола тодоровић и други, одржава- ју поучна предавања из разних области православља иначе, васкршњи празници у цркви св тројице у кутима су на великом гла- су посебно је упечатљив васкршњи понедељак са архијерејском литургијом и живописном и масовном литијом прошле године у литији је учествовао руски амбасадор, а ове, генерални конзул србије у херцег новом, господин слобо- дан бајић у поворци од неколико хиљада верујућих борац на пет европских шампионата и светском првенству у јапану, завр- шио такмичарку карије- ру 2012 са седмим даном светске традиционалне карате федерације 50 5 / 2016 живот у христу манастир рајиновац је један од пет манастира архиепископије бео- градско–карловачке налази се у бегаљици, надомак гроцке у њему данас живи и моли се архи- мандрит стефан шарић, игуманија ми- нодора и осам сестара ово сестринство има много деценија монашког искуства већина сестара у манастиру је од малих ногу, а сада имају и по 70 година има- ли смо част и радост да разговарамо са архимандритом стефаном, игуманијом минодором, мати саром и братом жи- ворадом јовановићем, чија је породица кроз историју била сједињена са овим ма- настиром, живећи у кући која се налази уз манастирско имање говорили су нам о историји манастира, његовом називу, монашком животу и љу- дима који у њега долазе највећи утисак оставиле су монахиње, које су највише говориле дубином и тишином свог при- суства ова женска монашка заједница обновила је манастирски живот својим доласком 1969 године када је дошло 12 монахиња, међу којима је и игуманија анастасија кевић, нису имале довољан број тањира и прибора, па чак ни места за спавање црква се урушавала, због че- га су се богослужења вршила у трпезари- ји комунисти су манастирско имање од- узели, а дрвену грађу конака спалили, још пре њиховог доласка тада је мученички страдао монах емилијан бановачки сва- ка монахиња која је живела под теретом који носи обнављање светиње данас хода са штапом у тихом миру и радости ка- ко саме кажу, редовно имају литургије, а остала богослужења врше на бројаници и у келејним молитвама то је сада њихов живот манастир има неколико светиња: ико- ну мајке божије рајиновачке, извор жи- манастир рајиновац ова женска монашка заједница обновила је манастирски живот својим доласком 1969 године кристина давидовић септембар / октобар 2016 51 представљамо вам воносног источника и честице моштију св николаја мирликијског чудотворца, св арсенија великог и св јакова пра- ведног пред иконом и на извору деша- вају се многобројна исцељења после моли- тви овде многи болесни су оздравили, а жене нероткиње родиле децу отац стефан каже да годишње крсти 10–15 деце која су рођена за- хваљујући молитвама мајци божијој лепоту манастира и природе, чије је и само посматра- ње молитва, не можемо описати, с тога њен ма- ли део преносимо сли- кама на крају разговора, о стефан нам је говорио о радости и искуству које је стекао у овом манастиру, јер, ка- ко каже, сваки дан долазе људи са разних парохија да обиђу светињу много је мла- дих људи који долазе из београда, гроцке, смедерева после литургије увек буде послужење и разговор отац је познат по својој духовној ширини започињући разговор о различитим темама, помаже народу да се отвори, јер једино кад дође и види (јн 1, 45), човек може упознати цркву и сло- боду коју она даје рекао нам је да је од изузетне важности да схватимо цркву као светињу, као мајку, јер само она мо- же олакшати терет жи- вота, дати му радост и смисао отац стефан се труди да народу објасни значај одласка на ли- тургију, како би схвати- ли шта их стварно може одморити и опоравити до манастира је вео- ма лако дођи млади се могу и пешке попети свако ко има жељу и потребу добродошао је да се поклони светињи и укрепи миром и тишином ма- настирског живота 52 5 / 2016 представљамо вам употрази за одмором, чистим морским ваздухом и бес- крајно дугим шљунковитим и пешчаним плажама, сваки тури- ста и путник намерник на мале- ном острву скијатос, смештеном у централној грчкој, у архипела- гу спорада, наћи ће управо оно што тражи чист ваздух, ве- лико плаветнило неба и кри- стално јасно и провидно море који се спајају у нијансама плаве боје на хоризонту, миомирисе разног ме- дитеранског биља и цвећа, природне изворе питке воде на сваком ћошку у старом рибарском градићу оно што ће привући неупоредиву мању пажњу је невероватно велико благо које ово мало острво грли и бри- жљиво чува оковано својим хри- дима и увалама – наиме, сав грч- ки православни свет добро зна за икону богородице „иконистриа“, која је добила назив по грчким чудесна икона богородице са скијатоса након дана и дана проведених у молитви и посту, по- ново је угледао светлост и упутио се у густу борову шуму у нади да ће коначно открити ово необјашњи- во чудо угледао је икону пресвете мајке богородице како лебди над боровим дрвећем у густој шуми бранка мирковић септембар / октобар 2016 53 путопис „панагија иконистриа“, икона пресвете богородице из 1655 године црква света три јерарха у центру града скијатоса, у којој се чува позната икона панагија иконистриа речима „икона“ и „астрон“ (звезда) и на- лази се управо на острву скијатос прелепа икона богородице чувена је по много чему, пре свега, по начину на који је божијим промислом пристигла на острво наиме, средином седамнаестог века, на острву је живео усамљени ста- рац симеон који се подвизавао у самоћи у свом скровишту, далеко од становни- штва скијатоса једне вечери старац је из своје келије приметио необичну, јаку светлост која је обасјавала густ оближњи борик изненађен и одушевљен овом не- вероватном светлошћу, истрчао је да ви- ди о чему се ради, али осим неизмерно јаке, скоро заслепљујуће светлости, није успео да види ништа друго када се при- ближио светлости још ближе, она је на- једном нестала! та необична појава понављала се из ве- чери у вече, те се старац почео молити бо- гу да му услиши молбу и открије о каквој се то чудној светлости ради након дана и дана проведених у молитви и посту, поново је угледао светлост и упутио се у густу борову шуму у нади да ће коначно открити ово необјашњиво чудо тада је угледао икону пресвете мајке богоро- дице како лебди над боровим дрвећем у густој шуми покушавао је да је дохва- ти, али није успео након много безуспе- шних покушаја, помислио је да се ради о прелести, и тужан и скрушен се вратио у своје скровиште међутим, чудесна ико- на која је блештала невероватним сјајем указивала му се и даље, из вечери у ве- че тада је одлучио да позове све мештане из кастра, који је у то време био духовни манастир евангелистриа једини манастир који је и данас ак- тиван на острву је мушки манастир евангелистриа, удаљен око пет кило- метара од града скијатоса, смештен такође у густој, боровој шуми у којем тренутно живе четворица монаха и обављају свакодневно божије службе (ми смо учествовали у недељној све- тој литургији, коју је тај дан служио монах родом из египта, који већ дуже живи у манастиру) овај прелепи манастир датира с кра- ја осамнаестог века, а завршен је на самом почетку деветнаестог века, тач- није 1806 године у облику је крста и има три велике куполе међутим, по- ред своје лепоте и старих икона које и овај манастир има у изобиљу, својевре- мено је одиграо изузетно битну улогу у грчкој историји за време владавине турака наиме, манастир је вазда пома- гао прилично скромно становништво на разне начине, те је тако и подржао и учествовао у побуни против турске окупације тако је манастир евангели- стриа познат по чињеници да је баш у њему,1807 године, на разбоју исткана прва савремена грчка застава – велики бели крст са позадином од јарко плаве боје грчкога мора, као симболом отпо- ра отоманском царству велика заста- ва чува се и дан-данас у порти цркве и поносно и видљиво је истакнута преко пута олтара 54 5 / 2016 једна од православних цркава у кастру један од древних православних храмова у кастру центар скијатоса (са својих, у то време више од тридесетак активних црквица које су данас све неактивне и служе, на жалост, само као туристичка атракција) не би ли се и они уверили и видели нео- бичну икону пресвете богородице како лебди у ваздуху тако је, захваљујући икони богородице која лебди саграђен манастир, који је по икони добио име иконистриа, управо на месту на којем ју је старац симеон и про- нашао народ острва ју је одмах прогласио за заштитницу скијатоса и до дана дана- шњег богородица је заштитница острва поред овог необичног догађаја, ико- на богородице је необична још по много чему њена необична лепота додатно је украшена венцем свежег, ситног медите- ранског цвета доцније је пренета у најве- ћу и главну цркву у граду скијатос, у храм света три јерарха, где се и данас бри- жљиво чува и износи пред сваку свету литургију наравно, црква као своје нај- веће благо сматра икону „панагија ико- нистриа“, премда се у цркви на свим зи- довима налазе прелепе и драгоцене иконе светаца старе углавном око две стотине, три стотине година заштитница острва се слави два пута годишње, 21 новембра и прве свете не- деље после првог јула, када је 1655 годи- не пронађена септембар / октобар 2016 55 унутрашњост сачуваног дела олтара древне цркве у кастру разбој на којем је 1807 године изаткана прва савремена грчка застава фрескопис у једној од тридесетак активних цркава у кастру од времена када је конзул милан ракић стигао у манастир грачани- цу, није се много тога променило историјске прилике су сличне, али је „ра- кићево“ поље око грачанице, које је пу- кло на четири стране преко дугих поља и равница из чијих мрких бразда бије пара, сада покривено безбројним стамбеним објектима манастир грачаница, иако на- падан и још увек опасан бодљикавом жи- цом, није се померио са свог места многи су као песникиња десанка максимовић пожелели ставити је у недра и загрејати тако студену од старости она и даље стамено стоји на левој обали реке грачан- ке, десне притоке ситнице, недалеко од липљана, античке улпијане манастир св богородице, задужби- на је краља милутина, његове жене симониде и сина стефана са још три светиње српске православне цркве на косову и метохији, налази се на списку унескове светске баштине под именом „средњовековни споменици на косову и метохији“ по предању, краљ милутин је своју задужбину видео први пут у сну, пред битку на реци грачанки заспавши на брду гласовник, у сну му се јавиo анђео господњи и објавиo да ће победити те да треба да изгради цркву у знак захвално- сти господу, онако како ће му се црква приказати чим се пробудио, краљ је угледао бели облак на небу који је имао облик цркве цркву је подигао 1321 го- дине, на месту старије богородичице цркве из 13 века, у којој је била столица липљанске епископије то је била и по- следња од 42 задужбине које је изградио од београда, солуна и барија до јеруса- лима и цариграда, за 42 године своје вла- давине по предању, творци грачаничког петокуполног ремек–дела, које се својим луковима степенасто пење у вис, градила су три брата неимара са косова, ђорђе, добросав и никола већ на први поглед, њени раскошни лукови, камене тесанице жућкасте бо- је, црвена опека и полукружни сводови, њена фасада и спољна декорација, сва- ком посетиоцу ће заличити на раско- а тамо, ко гора сребрна и чиста, покривена небом грачаница блиста и сјај с крста сипље по предању, краљ милутин је своју задужбину видео први пут у сну, пред битку на реци грачанки лела марковић 56 5 / 2016 путописи шну антерију којом је оденута улази- мо у спољну припрату прва припрата је страдала при дола- ску турака, а у 14 веку поново је об- новљена крајем 18 века, јашар–паша џинић узима мермерне подне плоче и оловни кров за своју џамију у пришти- ни, али касније, ипак, поклања мана- стиру ћерамиду за кров и комад земље за порту од првобитног живописа из 14 века остало је веома мало очуваних фресака најмлађе су настале у другој половини 16 века ту је фреска српског архиепископа св саве првог, св симе- она мироточивог и св арсенија фре- ске су оштећене у време османлијског царства, али и касније приметни су и потписи на разним језицима урезани у ниже делове фресака на манастиру је до сада урађено више градитељских и сликарских конзерваторских радова неки нису завршени када се уђе у наос разуме се објашњење српских историчара уметности да се раз- личитост грачанице састоји у ритмови- ма и контрастима страним византијској архитектури, у вертикализму од тамних приземља ка небеским светлим висинама, што је постигнуто градњом већих про- зора у вишим зонама цркве зато лепота и старост композиције фресака ствара- ју потребу да се у наосу цркве, као сред космичке лепоте, застане и заћути и по- гледом, умом и душом упије све оно не- изречено чиме фреске зраче њу треба гледати и ћутати – записао је непознати поклоник ова светиња вековима потврђује свој статус лепотице византијске културе најстарије и најбоље фреске су у унутра- шњој припрати српско–грчки брачни пар, историчари уметности, објашњава- ју нам композиције на зидовима оне су из времена око 1321 године и одлично су очуване пред нашим очима, смењују се дела чувених солунских живописаца ми- хаила и јевтихија и њихових ученика ве- ћина се односи на страшни суд христос је приказан као судија испод христових ногу тече огњена река на западном зиду припрате насликан је рај, богородица на престолу између два анђела, аврам са ду- шама праведника и разбојник са крстом у грачаници је, у 13 веку, уместо до- тадашњих хоризонталних приказа лозе немањића, први пут насликана усправ- септембар / октобар 2016 57 на, разграната лоза немањића, са 16 портрета у пролазу између припрате и наоса, на- сликани су једно наспрам другог, краљица симонида и ктитор манастира, краљ ми- лутин византијска принцеза симонида је дете византијског цара андроника ii па- леолога и царице ирине када је дошло време да се царица породи (по речима историчара георгија пахимера) једна од дворских дама је предложила да се у току порођаја истовремено пред иконама два- наест апостола читају молитве и запали по једна свећа исте величине по овом визан- тијском обичају, новорођенче је требало назвати по апостолу испред чије иконе би свећа последња догорела пошто се најду- же одржала свећа пред иконом св петра, чије је првобитно име било симон, андро- никова ћерка је добила име симонида, име потпуно уникатно у византијској истори- ји на њеном узрасту од пет година, по налогу цара андроника, учени дипломата теодор метохит уговара удају симониде за краља милутина, зарад мира, и пре- пушта милутину територије које је краљ дотада освојио (вардарску македонију и северну албанију) као мираз уз његову ћерку по пахимеровим речима, прили- ком првог сусрета милутин је, супротно обичајима, сишао са коња и симониду до- чекао „пре као господарицу, него као су- пругу“ остало бележи историја а песник милан ракић своје дивљење прелепом фреском којој арбанас избоде очи: и као звезде угашене, које човеку ипак шаљу светлост своју, и човек види сјај, облик и боју далеких звезда што већ не постоје тако на мене са мрачнога зида, на почађалој и старинској плочи, сијају сада, тужна симонида, твоје већ давно ископане очи значајне грачаничке фреске су оне са циклусима васељенских сабора, акатиста пресвете богородице и рођења господ- њег, портретима српских архиеписко- па и патријараха о лепоти грачаничког фрескосликарства остали су бројни за- писи и студије, јуришића, гиљфердин- га, мекензијеве, ирбијеве, милојевића, кондакова, мијовића, хамана, мек ли- на, радојчића в ђурић је подвукао да је грачаница, међу милутиновим црква- ма, добила „богословски најуздигнутије сликарство“ грачаничка ризница је уни- штена у пожарима 1379 и 1383 ипак, у манастиру се и данас чува збирка ста- рих икона, међу којима је значајна икона христа милостивог из 14 века, једин- ствена по својим димензијама (269 cm x 139 cm), као и мошти преподобног муче- ника стефана новог (из времена иконо- 58 5 / 2016 путописи борства), које целивасмо и пред којима се помолисмо у 14 и 15 веку у грачаници је живело стотине монаха вековима су, у манасти- рској тишини, црнорисци преписивали и украшавали богослужбене и друге цркве- нопоучитељне књиге после цетињске, друга српска штампарија је била у грача- ници услед великих турских зулума, ма- настир је напуштен и црква је служила за парохијске потребе у 19 веку је у мана- стиру радила једна од првих српских шко- ла на косову и метохији, а један од њених учитеља је био јанићије поповић, писац значајног дела „живот срба на косову“ почетак 20 века обележава почетак новог поглавља у животу манастира прокри- јумчарено црквено звоно се 1903 огласи- ло, први пут од 16 века избијањем првог балканског рата, у октобру 1912 године, манастир је коначно доспео у српске руке ипак, за време првог светског рата, но- вембра 1915 године, грачаницу пљачкају бугари уочи другог светског рата овде су саграђени велики конак и две зграде, са северне и јужне стране порта је ограђена и направљена је велика капија по пројек- ту архитекте богдана несторовића после другог светског рата, манастир су обно- виле монахиње и од тада до данас служи као женски манастир а сестринство је де- лило страдање и терет времена са својим народом од 1987 до 1997 године изво- ђени су конзерваторски радови на свим манастирским грађевинама од 1987–88 године застакљена је припрата, изведена је дренажа и темељни зидови заштићени од влаге након рата на косову и метохији 1999 године у манастир је из призрена прене- то седиште епископа рашко-призренског данас у њему живи двадесетак сестара на челу са мати ефросинијом која је у овом манастиру од 1948 године сестринство се бави различитим монашким послуша- њима, пољопривредним пословима, ико- нописањем, шивењем одежди и мантија, али и хуманитарним пословима међу њима и сестра ирина, призренка, лекар, обиласком енклава и пружањем бесплат- не медицинске помоћи манастир је ме- сто одржавања састанака са међународ- ним представницима који имају за циљ очување српских православних светиња и опстанак српског народа на косову и метохији манастирска порта је место одржавања културне светковине срп- ског народа косова и метохије које носи назив „видовданско песничко бденије“ традиционално, ово вече уочи видовда- на започиње резањем колача свечаност и резање колача благослови владика ра- шко-призренски и косовско-метохијски теодосије уз саслужење свештенства и монаштва његова светост патријарх српски иринеј, присуствује манифеста- септембар / октобар 2016 59 цији, по традицији тада се, у манастир- ској порти, пред неколико стотина људи, представљају српски песници пригодном поезијом потом се додељују књижевне награде које носе називе: златни крст цара лазара, грачаничка повеља, перо де- спота стефана лазаревића и кондир ко- совке девојке пре пар година, уочи почетка ове мани- фестације ушла сам у бочну капелу посве- ћену св николи сачекавши да се заврши исповест мирјанки, уђох да замолим све- штеника да на видовдан, пред наш одла- зак на парастос на газиместан, очита мо- јој деци молитву за здравље у полумраку капеле, када је чуо одакле сам, свештеник ми рече да је дуго службовао у призрену када сам га боље погледала, учинио ми се познатим сузе саме почеше да теку низ образе и ја прошаптах: „оче, па ви сте мене крстили“ био је то отац ранђел денић у мраку нисам препознала риђу браду и косу, а и године су га промениле изнад обрве је ожиљак од гелера, рече, док је службовао у липљану од онолико свештеника који су окупили пред видов- дан, ја сам се, не случајно, обратила баш свештенику који ме је крстио у саборном храму светог ђорђа у призрену читала сам после рата да је отац ранђел повређен када је бранио цркву ваведења пресвете богородице у липљану од шиптара који су, након што су камењем и оружјем де- молирали цркву споља, хтели и да уђу у њу неки су успели да уђу, оштетили су неколико икона, икони свете параскеве оштетили лице, а велику престону ико- ну христову преломили тако да икона сада нема главу и десно раме ипак нису успели да запале цркву и иконостас ка- да су рањеног оца ранђела хтели да одве- ду из липљана у грачаницу на лечење, он није пристао да остави србе из парохије остао је на кућном лечењу у липљану одлазећи из манастира подсећамо се још једне чињенице: уочи напада албан- ских екстремиста на српске светиње на косову и метохији 17 марта 2004 годи- не, у њујоршком метрополитен музеју, у оквиру изложбе посвећене византији, светска публика је имала прилику да види и двадесетак икона и фресака из српских манастира директорка поставке, др хе- лен еванс, том приликом је изјавила: „по мени, грачаница је најлепши манастир византијске културе у србији њена ар- хитектура је предивна и с правом заслу- жује епитет једног од најлепших храмова на свету“ у времену нових искушења за српски народ и српску православну цркву, од великог је значаја наглашавање чиње- нице да су грачаница, као и многе друге српске православне светиње на косову и метохији, историјско, православно и културно наслеђе српског народа о томе вековима сведоче саме фреске, језиком, историјом и православном вером као и други милутинови манастири, грача- ница је вековима делила судбину свог народа страдала, пљачкана и скрнавље- на, постала је и остала симбол опстанка вере и народа на овом простору, његово духовно и национално седиште стојећи вековима стамено, издиже се изнад вре- мена, уздиже небесима, високо узносећи крст над светом косовском земљом, сим- бол због којег се и за који се страда, под којим се паства са својим свештенством и монаштвом вековима сабира, и тако окупљена моли господу и свим светима за спасење аутор текста је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду фотографије цркве уступио алекса стојковић фотографије фресака уступио срђан кујунџић први пут до сада су фотографисане у целости и објављене у монографији о грачаници, у издању епархије рашко-призренке и косовско-метохијске 60 5 / 2016 путописи жича не лежи строго манастир- ски, повучена у страну и скри- вена она лежи некако цен- трално, и капије јој воде у више праваца непосредно у световни живот: у борбу таштина, у неуко таворење простог чо- века на домаку су краљево и матаруге, а близу су трстеник, врњци, манастир љубостиња и разна села све нам се чи- ни да би око жиче требало извести једну кружну алеју, и онда би њене капије, цр- кве и звонаре упирале у покрајине и на- сеља која везују традицију тако је чудно круголик трг у краљеву овај ванредно пространи и дивног распона трг у малој варошици, не заборавља се када се јед- ном буде поравнио и поплочао, тај па- ланачки амфитеатар представљаће цен- трифугалне енергије које ће осећати сва околина на путу од краљева ка жичи, искр- сне, да се после више не изгуби, горња конструкција велике жичке цркве у влажном пролетњем ваздуху, залебди главна, румена купола, а с њом и око ње делови оне карактеристичне и богате кровне конструкције која одликује старе православне храмове на балкану исидора секулић: кратак боравак у жичи све нам се чини да би око жиче требало извести једну кружну алеју, и онда би њене капије, цркве и звонаре упирале у покрајине и насеља која везују традицију септембар / октобар 2016 61 хришћанска књижевност исидора секулић (1877–1958) (извор: srpskoblagors) и жичу треба у висину гледати та- мо је расцват њене архитектуре; та- мо хармонија терасастих поља између округлина; тамо фино сплетени ро- гљеви оштри и заобљени; тамо снажне или танке карнисе које везују архи- тектонске појединости између себе, и са основним зидовима лађе, нартекса, апсиде у оно време, и краљ и ми прешли смо, пред манастиром, ружан терен, баро- вит и несигуран сада, прилази се у жи- чу преко издигнутог зиданог моста који држи ниво улаза, и с њим заједно чини брану манастира главна црква, пре не- колико година још рушевна у нартексу, и гола изнутра, сад је покривена и затворе- на, и изнутра, бар око олтара, и украше- на дрво иконостаса и певницâ је тамно и пријатно; кандила, велики свећњаци, и полијелеј у старом стилу венца, бли- стају у обиму велике цркве, израђена су још два параклиса, и богослужења и молитве на разним олтарима продужују се дању и ноћу ноћ је за молитву, тиха, тамна, сва од простора, она везује земљу за небо „куда ћете, ноћите још једну ноћ у манастиру, ноћу треба бити у манасти- ру“ – рече нам владика николај тргне нас из сна клепање, по једно звоно, па сва звона има у тој постепености али неу- митности зова на молитву, нечег симбо- личног клепање само ломи сан и носи се с њим звона га разбијају и односе, разве- дравају свест потпуно свест разбуђенога дакле, од тешке дужности и подвига, до свечаности и радости између тога двога прекаљује се, савлађује се, ломи се монах сваке ноћи није лако бити монах може и световни човек крочити са оне терасе у зграду монашку зато што је прва одаја једна народна старинска оџа- клија сав намештај је ту нешто столица и клупа, и једно озидано отворено ог- њиште и у мајске дане букти ту изјутра велика ватра; да се огреју и пламеном овеселе они који су ноћ и зору у цркви провели, или рано јутром у манастир стигли поседали смо ту с владиком ни- колајем владика непрекидно гледа у ва- тру и тако разговара ватра је увек тајан- ствена и уметнички лепа; а оџаклије су кроз векове биле збор, одмор, и луксуз нашег народа, и наших народних вођа и преко стотину деце је дошло у манастир владика сам их је учио да се између себе воле, и да знају за бога и за св саву манастир жича (фото: википедија) 62 5 / 2016 хришћанска књижевност јунака стадоше нам промицати испред очију немањићи и црнојевићи; па вла- дика раде; па кнез милош; па оџаклија у најтоплијој и најлепшој кући у београ- ду, у оном старом кнежевском конаку крај саборне цркве; па краљ петар пред ватром у сељачкој кући при бекству из отаџбине требало би враћати, и држа- ти у нас те јаке слободне ватре у којима гори мирисна шума с брстом, и које пе- вају и разговарају са човеком као што би требало, где се може, вратити „живе куће“ наместо „мртвих кућа“, како се из- рази владика николај у своме старин- ском конаку у краљеву тај конак је ста- ра „турска“ кућа, рекосмо ми, а поправи нас владика: да није турска него наша, наш стил горњег боја, „горњих чардака“, великих одаја, многих прозора и слобод- ног погледа на безмало све четири стра- не света доста, седели смо код владике међ самим прозорима, незатрпани наме- штајем, задовољни елеганцијом сећија и многих столића с књигама у таквој ку- ћи човек стварно седи у сунцу, међ дрве- ћем, у простору, и то владика с правом зове живом кућом у жичи се свугде осећа да је владика николај дуго живео у охриду, с тамо- шњим простим светом који воли и зна зидати, клесати и дрво резати многи радници у жичи, с југа су позвани, или сами дошли на простом неком прозор- чету тек видите ћерћиво и оквире умет- нички комбиноване а да не говоримо о карактеристичним, из фасаде избаченим ћошетима, који споља и изнутра дода- ју кући нешто и уметничко и интимно охрид се нарочито види на жичком вла- дичанском конаку, тамо далеко од го- стинских конака, и близу старој цркви- ци скроман је и мали тај конак, али је зналачки попет на дебели манастирски зид од старине тако насађен, с ћошима окренут у широко поље, тај конак је пра- ви чардак, и чини врло привлачан кут у комплексу зграда за становање ту близу је и нова, симпатична једноспратна ку- ћа, која ће ускоро прорадити као сиро- тињски дом за старце, и као склониште за оне старе људе који желе крај живо- та провести уз манастир, у сиромашној једноставности, која је добар пут и кроз цео живот, и једини добар пут за изла- седели смо код владике међ самим прозорима, незатрпани намештајем, задовољни елеганцијом сећија и многих столића с књигама исидора секулић – српска књижевница, академик и прва жена члан сану (извор: srpskoblagors) септембар / октобар 2016 63 зак из живота преко пута, опет нешто ново: каменити павиљон под кубетом, где ће се о богојављењу вршити водоо- свећење а крај тог павиљона велика на- слага тесаних камених коцки градиће се ускоро нов звоник, висок преко двадесет метара, како би звона жичка звонила на- далеко још нисмо готови с грађевинама близу главног улаза манастир стоји спо- меник патријарху варнави споменик, како народ разуме споменик: даривање живих за покој душа мртвих: или мост преко реке, или чесма, или клупа и ми смо се после хладне јутарње кише огре- јали на сунцу крај патријархове чесме и тако огрејани кренули смо стазицом бла- гог успона на брежуљчић, и зараван по њему пре је ту била само звонара ни та звонара сад више није само звонара под њом је изграђена ћелија за једног монаха којег? онога који је желео да станује крај мало корака удаљене нове црквице, ози- дане над неколико костурница које су откривене случајно, приликом копања још један жички олтар, дакле! цркви- ца је необично складна са три стране је око ње трем у стилу охридских црка- ва, низак, у кратким стубићима, доста дубок, интимно склониште од сунца и невремена за људе и птице на том олта- ру моли се онај монах испод звонаре, за мртве сваке ноћи, тачно у поноћ, почи- ње служба, а затим молитва за оне што леже под црквом, и за све друге „повсју- ду православија“ овај чин је потресан мртве треба волети мртви су у нама са оним што смо од њих наследили у крви и традицији; и са тугама због оног чиме смо их увредили и мучили велики један песник, мислилац при свакој речи своје лирике, шарл бодлер, има песму о по- којној старој и измученој служавци, и ту има стих: „много шта тешко боли покој- не, сироте покојне“ (les morts, les pauvres morts, ont des grandes douleurs) жича је велика кућа љубави тамо на брежуљку има се љубав за мртве а ни- же доле, у порти, преко стотину деце је дошло у манастир, ту коначи, ту вечера и руча, за њих је служена владичанска служба, сваком детету је подељена на- фора, владика сам их је учио неколико простих лепих стихова: да се између се- бе воле, и да знају за бога и за св саву жича, обновљена жича, устаје полако са својим бићем из доба борби и рада св саве и устаје са многим својим новим тајнама она се пуни зидинама и зграда- ма, али се око ње и над њом шири велико магнетско поље духа и рада, просветног и милосрдног рада ужижу се канди- ла, проповеда се истина и духовна хра- брост, долазе на стотине, деца и одрасли ако хтеднемо сви, као што хоће народ, жича може постати велика народна све- тиња и радионица кратак је био наш боравак у жичи1 али смо поседели на месту где нема страха од сиромаштва, од болести, од смрти кратко време, али ипак осетисмо да сваки човек може бити господар над земним животом, осетисмо бар нешто од духовног јунаштва монашког и још, у ове тмурне дане претњи и опасности од осионости људских и глади земаљских, осетисмо о потврдисмо оно наше старо: да је патриотизам, бар наш патриотизам, недељив од вере и светиње љубав за оно што не може прећи у лично, у кукавичку бригу о материјалном поседу, у себичне и безумне тежње да будемо увек здрави и увек далеко од смрти та пожртвована љубав једна је према богу и према отаџ- бини штампани текст прекуцао н ћ 1 „кратак боравак у жичи“ први пут је објављен у ча- сопису хришћанска мисао 1939 године и само још једном, у књизи записи, београд 1941, стр 21–29 у овом броју православног мисионара доносимо извод из текста (прим ред)
... да се уздам у себе, а не у бога, све око мене у мисији почиње да се распада“, говорио је о данил сисо- јев и врло важно, мисионар заиста мора да познаје учење цркве и да живи жи- вотом цркве „не можеш да даш нешто што сам немаш“, речи су архимандрита јоакима пара, мисионара из њујорка такође, врлинa расуђивања, „скенер“ ко- јим ће анализирати човека који је испред њега, колико је саговорник вољан да чује истину, какви су му мотиви за улазак у разговор о богу од овог броја православног мисионара покрећемо нову рубрику под називом „десет питања за православног мисионара“ на питања редакције одговараће људи који се годинама баве мисионарском делатношћу рубрику отварамо са од- говорима станоја станковића, српског мисионара који води мисионарски цен- тар „о данило сисојев“ и редовни је сарадник нашег часописа станојe станковић српски мисионар који води мисионарски центар „о данило сисојев“ у овом броју одговара: десет питања за православног мисионара српски мисионар станоје станковић са најпознатијим руским мисионаром данас, о георгијем максимовим 44 5 / 2016 десет питања за православног мисионара 3 о чему треба посебно водити рачу- на када је реч о мисији цркве? – по мом мишљењу, најважније је да се људима преноси оно што заиста је- сте блага вест, што заиста јесте истина мисија у смислу показивања предања цркве какво оно заиста јесте постоји искушење и саблазан да се ради мотива „да свима будемо све“ почне са мењањем учења цркве искуство је показало да то ни на који начин не може да помогне ми- сији, да не доноси никакав плод 4по чему се разликује успешна од неуспешне мисије? – успешна мисија је смирена, води је свест да све у потпуности зависи од бога, да се од мисионара тражи да буде веран и у малом да ништа не очекује од себе и да увек памти зашто се бави мисијом – да би показао своју љубав према бо- гу, који га је призвао из смрти у живот, и своју љубав према ближњима којима жели исто што и себи – спасење у исусу христу неуспешна мисија је све супрот- но овоме 5 који бисте мисионарски пројекат православне цркве данас посебно издвојили? – мисију на филипинима радио емиси- је глас древне цркве о православљу које на југу филипина доносе огромне плодове тамо, преко којих господ приводи људе са најразличитијих страна духовног спектра 6 где је по вашем мишљењу простор за унапређење мисије у 21 веку? – пре свега у развијању свести код чеда цркве да је мисија заповест христова (мт 28, 19–20), да свако може и треба да помогне, да то није проблем свештенства већ и лаика 7које су ваше препоруке за унутра- шњу, а које за спољашњу мисију? – препорука за унутрашњу – пружа- ње макар и минималног одговарајућег образовања оним лаицима који у себи имају жељу и љубав ка мисији, ка служе- њу ближњем за спољашњу – свест да је потребно да помогнемо да сви људи има- ју прилику да чују о ономе што човеку треба да буде најважније и најдрагоце- није – христу и његовој цркви свест да православље није „вера срба, грка и руса“, већ богом откривена истина за све људе на планети 8 наведите лично искуство успеха и неуспеха у неком мисионарском пројекту – неуспех пре свега у непрепознава- њу чињенице да људима са којима го- ворим заправо није важна истина, не- потребно трошење снаге и енергије на дијалог који искусни мисионари од по- четка препознају успех – да издржим близу седам година у труду на пољу мисије, да не одустанем из сопственог унинија, што је ипак више заслуга бла- годати него моја 9коју личност из историје цркве бисте издвојили у погледу мисије и зашто? – светог николаја јапанског због ње- говог скоро непојмљивог стрпљења, тру- да, борбе за цркву у јапану коју је водио цео свој живот 10ког савременика бисте издвоји- ли када је реч о мисији цркве? – без сваке сумње, оца георгија мак- симова, најбољег пријатеља свештено- мученика данила сисојева најискре- није мислим да је у питању личност врло блиска апостолском карактеру руководилац апологетске мисије сино- далног одељења рпц, човек који миси- онари у вијетнаму, на филипинима, у индији, туви, свештеник који је напи- сао преко 70 књига, студија и текстова у одбрану православља а пре свега, чо- век који искрено воли христа и изгара за његову цркву септембар / октобар 2016 45 да ли наши људи знају богослужење? ово питање се некоме може учи- нити и увредљивим: зар у руској цркви, где је тако снажна литургијска тра- диција може да се говори о незнању њених основа од стране верних? међутим, упра- во сада када се формирају општецрквене концепције духовног просвећивања неоп- ходно је да упитамо себе: на ком нивоу су знања наших парохијана о богослужењу? да ли они стреме да пазе на служби божи- јој? ево шта је показала анкета током вели- ког поста у једној од великих московских парохија међу сталним, активним парохи- јанима на питање – који су се светитељи славили претходне недеље, од 25 испи- таних само један човек је одговорио те- ме недељног јеванђеља се присетио само један парохијанин садржаја макар једне црквене песме променљивог дела службе са свеноћног суботњег бдења није могао да се сети нико иста ова питања – о празницима све- тих, теми јеванђелског читања и садржа- ја макар једног тропара, кондака, стихире била су постављена парохијанима, њих 22, који су били на дан анкете на литургији, а дан пре тога на великом повечерју и јутре- њу светитеље који су се прослављали тог дана могло је да наведе само двоје људи, те- му јеванђелског читања – њих седам што се тиче вечерњег богослужења, нико од ис- питаних не само да није могао да каже шта се певало или читало, већ просто нису ни знали како се оно и назива најбогатија духовна ризница право- славља, сакупљена трудом светих подви- жника различитих народа и времена, чак није ни отворена од стране већине наших верујућих људи и данас, када се губимо у потрагама за прихватљивим облици- ма катехизације, када се ствара мноштво образовних структура позајмљених од за- падног хришћанства и у принципу врло добрих, али из неког разлога, врло тешко привијених у руским парохијама – кори- протојереј всеволод чаплин: катихизација кроз богослужење „где је непосредни изражај духовног искуства?“, пита о павле флоренски, и одговара: „у молитвама и песмама, у богослужењу: богослужење представља најзначајнији и суштински животни правац црквеног тела“ превод са руског: станоје станковић 46 5 / 2016 идите и научите све народе сно је да се присетимо и оне форме духов- ног образовања која је постајала у нашој земљи од давнина ова форма, проверена вековима била је катехизација кроз богослужење она је омогућавала предивни систем бого- словских знања не на начин схоластички – апстрактног, набубаног, измученог по- нављањем без имало удубљивања, већ је органски проницао целокупни животни строј човека у центру богослужења се на- лази евхаристија, основа сваког аутентич- ног духовног развоја личности око ње, око живог христа, концентришу се ду- шекорисна знања и хришћанско искуство учење о скривеним тајнама вере, поуке о молитви и побожном начину живота, при- че о разноврсним врстама светости, све то се може црпети из текстова православних молитви и црквених песама а са чиме се може поредити васпитни значај устава је- ванђелских и апостолских читања, круга православних постова и празника, цело- купне црквене године, који сваки дан ис- пуњује храмовну стварност новим садржа- јем и који у нашу живу молитву преплиће сву пуноту црквене мудрости „где је не- посредни изражај духовног искуства?“, пита о павле флоренски, и одговара: „у молитвама и песмама, у богослужењу: бо- гослужење представља најзначајнији и су- штински животни правац црквеног тела сведочанство богослужења је најпоузда- није сведочанство“ управо у њему, у богослужењу се налазе извори духовног знања наших неписмених предака управо се на његовом темељу у русији градио православни поглед на свет нису имали ни недељне школе, ни библиј- ске часове, ни потребну количину образо- ваних пастира, а ипак руски људи су били проникнути благовешћу цркве коју су схватали за време богослужења чак и по- словице и изреке, чак и дани у календару, све је то у русији на најтеснији начин пове- зано са црквеном традицијом неоспорно је да овај пут духовног вас- питања, као и сваки други, није идеалан свакоме од нас је добро познато како су се у традиционалне религиозне предста- ве уплели елементи незнабоштва, како се лако понекада хришћанска свакодневица претвара у „свакодневно хришћанство“ али ако се сећамо да лењост путника не прља пут, хајде да се замислимо: да ли би наше духовно незнање било толико чудо- вишно ако би дубина садржаја богослу- жбене традиције постала предмет осве- шћеног доживљаја сваког од људи који се моле? да бисмо учинили богослужење разу- мљивијим, није обавезно да га преведемо на руски језик (иако би, можда, имало сми- сла да уведемо службу на руском у неким од градских храмова за људе који желе) и није обавезно да усмеравамо парохијане „у ко- лони по два“ на часове црквенословенског тешко да ће бити од помоћи и „лекције“ за изучавање литургике (које узгред, никада не обухватају целу парохију) објашњење богослужења, тумачење црквеног календа- ра, по мом мишљењу, треба да буде орган- ски повезано са самом црквеном службом, протојереј всеволод чаплин септембар / октобар 2016 47 да помаже молитвеницима да учествују у њој сваког конкретног дана за тако нешто је потребно сасвим ма- ло свештеник или лаик – катехизатор за 10–15 минута пре почетка вечерњег бого- служења може укратко да исприча о живо- тима светих који се прослављају, укаже на тему јеванђеља, нагласи везу тог текста са најближим данима или са празником, ис- прича о месту тог дана у октоиху или три- оду и, на крају, открије смисао најважнијих променљивих молитава и песама (пре све- га тропара и кондака) објаснивши при том коме су посвећени и из којих се богослу- жбених књига узимају посебно објашње- ње захтева великопосно богослужење врло корисна би била и обнова у савре- меној цркви традиције читања синакса- ра које је потребно додатно приредити за верујуће људе нашег времена синаксари би могли да се читају, по традицији, након треће и шесте песме канона, или у удобним тренуцима, за тако нешто током јутарњег богослужења – за време исповести пре ли- тургије (ако је свештеник сам, а часови су већ прочитани), причешћа свештенства и лаика, целивања крста након литургије информације о празницима и богослу- жењу сваког дана у месецу или недеље могу да се објављују у црквеној штампи такав „календар са тумачењима“ би врло користио у сваком храму – поставивши га у припрати, свештеник би само тиме могао да озбиљно помогне својој пастви да упо- зна богослужење нико не спори, катехизација кроз бого- служење не треба да се ограничи само на ове форме за људе који стреме дубљем из- учавању литургике, који припремају себе за послушање за певницом и другим обли- цима црквеног служења, могу да органи- зују специјалне семинаре, објављени су и приручници међутим, онај ко тражи тај и налази онима који се сада колебају у потрази за духовним оријентирима, ми сада не мо- жемо да – због слабости катехизаторске литературе – предложимо бољи пут ка ду- ховном знању од обраћања литургијском богатству цркве богослужење је у стању да у потпуности формира духовни облик православног хришћанина и то тако као што тешко могу да учине савремени кати- хизиси богослужење стимулише и на изу- чавање других области хришћанских зна- ња – питања која се појављују код човека који учествује на богослужењима, изазва- ће интересовање и према светом писму и предању цркве, богословским предмети- ма и црквенословенском језику ми хришћани верујемо у непоколеби- вост обећања господа и спаситеља: јер гдје су два или три сабрана у име моје, он- дје сам и ја међу њима (мт 18, 20) реал- но присуство божије међу људима који се моле, богонадахнутост црквене богослу- жбене традиције изграђене на правој ве- ри и живој вези са господом исусом – ето камена темељца на коме се једино и мо- же градити истинско духовно просвеће- ње и ако оснивање народне хришћанске школе буде постављено на таквом камену – здање које подижемо неће бити сруше- но у векове изворник: всеволод чаплин, „катехизация через богослужение неиспользованные возможности“, azbykaru најбогатија духовна ризница православља, сакупљена трудом све- тих подвижника разли- читих народа и време- на, чак није ни отворена од стране већине наших верујућих људи 48 5 / 2016 идите и научите све народе на васкршњи понедељак (2 маја 2016 г) св архијерејску литур- гију у цркви св тројице у зеле- ники (кути) служио је митрополит цр- ногорско-приморски г амфилохије (78), уз литију, која је прошла кружну стазу од преко шест километара саслужење о васкрсу руководио је драган пешикан (52), рођен у котору, протојереј и парох зеленике, са дипло- мом православног богословског факул- тета у београду, у класи професора радо- мира поповића занимљив је пут драгана пешикана до духовног пастира – био је каратиста светске класе! – „бавио сам се ватерпо- лом – голман у вк бијелој, кошарком у кк приморју код тренера мише бабови- ћа, а највише каратеом“, прича овај ува- жени свештеник ка звезданим стазама у каратеу кренуо је са 15 година када је освојио црни по- јас са оснивањем карате клубова у би- јелој, котору и херцег новом, између 1992 и 1995 био је најбољи међу најбо- љима у југославији, борац на пет европ- ских шампионата и светском првенству у јапану, завршио такмичарку каријеру 2012 са седмим даном светске тради- ционалне карате федерације и са улогом савезног карате селектора сцг од карате шампиона до православног свештеника прича о протојереју драгану пешикану властимир игњатовић септембар / октобар 2016 49 живот у христу – „карате је веома захтеван спорт бази- ран на источњачкој филозофији стриц јован био је звонар у цркви св николе у баошићима знао је готово напамет све- то писмо био сам, буквално, задивљен док је изговарао речи из библије и одлу- чио да се посветим духовној служби, па уписао богословски факултет у фочи, уз благослов митрополита амфилохија“ већ 17 децембра 2004 пешикан је ру- коположен за ђакона у цркви св ђорђа у подгорици, а 25децембра постаје све- штеник у цркви св спиридона у ђено- вићима сада има чин протојереја – „од 2005 сам парох у зеленики/ку- ти са свакодневном службом у цркви св тројице, где се обављају и крштења, вен- чања, опела исте године основао сам школу веронауке за младе од 7 до 15 го- дина којих, тренутно, има око 30 и, могу рећи, млади су доста заинтересовани за духовне спознаје“ драган пешикан са супругом драги- цом има синове: игор (21) студира на православном богословском факултету у београду и има црни појас први дан у каратеу, члан је клуба кик-бокса у црве- ној звезди, док је ђорђе (16) првак хер- цег новог у шаху! сваког петка увече, преко пута цр- кве св спаса на топлој (херцег нови) драган пешикан и колеге свештеници никола тодоровић и други, одржава- ју поучна предавања из разних области православља иначе, васкршњи празници у цркви св тројице у кутима су на великом гла- су посебно је упечатљив васкршњи понедељак са архијерејском литургијом и живописном и масовном литијом прошле године у литији је учествовао руски амбасадор, а ове, генерални конзул србије у херцег новом, господин слобо- дан бајић у поворци од неколико хиљада верујућих борац на пет европских шампионата и светском првенству у јапану, завр- шио такмичарку карије- ру 2012 са седмим даном светске традиционалне карате федерације 50 5 / 2016 живот у христу манастир рајиновац је један од пет манастира архиепископије бео- градско–карловачке налази се у бегаљици, надомак гроцке у њему данас живи и моли се архи- мандрит стефан шарић, игуманија ми- нодора и осам сестара ово сестринство има много деценија монашког искуства већина сестара у манастиру је од малих ногу, а сада имају и по 70 година има- ли смо част и радост да разговарамо са архимандритом стефаном, игуманијом минодором, мати саром и братом жи- ворадом јовановићем, чија је породица кроз историју била сједињена са овим ма- настиром, живећи у кући која се налази уз манастирско имање говорили су нам о историји манастира, његовом називу, монашком животу и љу- дима који у њега долазе највећи утисак оставиле су монахиње, које су највише говориле дубином и тишином свог при- суства ова женска монашка заједница обновила је манастирски живот својим доласком 1969 године када је дошло 12 монахиња, међу којима је и игуманија анастасија кевић, нису имале довољан број тањира и прибора, па чак ни места за спавање црква се урушавала, због че- га су се богослужења вршила у трпезари- ји комунисти су манастирско имање од- узели, а дрвену грађу конака спалили, још пре њиховог доласка тада је мученички страдао монах емилијан бановачки сва- ка монахиња која је живела под теретом који носи обнављање светиње данас хода са штапом у тихом миру и радости ка- ко саме кажу, редовно имају литургије, а остала богослужења врше на бројаници и у келејним молитвама то је сада њихов живот манастир има неколико светиња: ико- ну мајке божије рајиновачке, извор жи- манастир рајиновац ова женска монашка заједница обновила је манастирски живот својим доласком 1969 године кристина давидовић септембар / октобар 2016 51 представљамо вам воносног источника и честице моштију св николаја мирликијског чудотворца, св арсенија великог и св јакова пра- ведног пред иконом и на извору деша- вају се многобројна исцељења после моли- тви овде многи болесни су оздравили, а жене нероткиње родиле децу отац стефан каже да годишње крсти 10–15 деце која су рођена за- хваљујући молитвама мајци божијој лепоту манастира и природе, чије је и само посматра- ње молитва, не можемо описати, с тога њен ма- ли део преносимо сли- кама на крају разговора, о стефан нам је говорио о радости и искуству које је стекао у овом манастиру, јер, ка- ко каже, сваки дан долазе људи са разних парохија да обиђу светињу много је мла- дих људи који долазе из београда, гроцке, смедерева после литургије увек буде послужење и разговор отац је познат по својој духовној ширини започињући разговор о различитим темама, помаже народу да се отвори, јер једино кад дође и види (јн 1, 45), човек може упознати цркву и сло- боду коју она даје рекао нам је да је од изузетне важности да схватимо цркву као светињу, као мајку, јер само она мо- же олакшати терет жи- вота, дати му радост и смисао отац стефан се труди да народу објасни значај одласка на ли- тургију, како би схвати- ли шта их стварно може одморити и опоравити до манастира је вео- ма лако дођи млади се могу и пешке попети свако ко има жељу и потребу добродошао је да се поклони светињи и укрепи миром и тишином ма- настирског живота 52 5 / 2016 представљамо вам употрази за одмором, чистим морским ваздухом и бес- крајно дугим шљунковитим и пешчаним плажама, сваки тури- ста и путник намерник на мале- ном острву скијатос, смештеном у централној грчкој, у архипела- гу спорада, наћи ће управо оно што тражи чист ваздух, ве- лико плаветнило неба и кри- стално јасно и провидно море који се спајају у нијансама плаве боје на хоризонту, миомирисе разног ме- дитеранског биља и цвећа, природне изворе питке воде на сваком ћошку у старом рибарском градићу оно што ће привући неупоредиву мању пажњу је невероватно велико благо које ово мало острво грли и бри- жљиво чува оковано својим хри- дима и увалама – наиме, сав грч- ки православни свет добро зна за икону богородице „иконистриа“, која је добила назив по грчким чудесна икона богородице са скијатоса након дана и дана проведених у молитви и посту, по- ново је угледао светлост и упутио се у густу борову шуму у нади да ће коначно открити ово необјашњи- во чудо угледао је икону пресвете мајке богородице како лебди над боровим дрвећем у густој шуми бранка мирковић септембар / октобар 2016 53 путопис „панагија иконистриа“, икона пресвете богородице из 1655 године црква света три јерарха у центру града скијатоса, у којој се чува позната икона панагија иконистриа речима „икона“ и „астрон“ (звезда) и на- лази се управо на острву скијатос прелепа икона богородице чувена је по много чему, пре свега, по начину на који је божијим промислом пристигла на острво наиме, средином седамнаестог века, на острву је живео усамљени ста- рац симеон који се подвизавао у самоћи у свом скровишту, далеко од становни- штва скијатоса једне вечери старац је из своје келије приметио необичну, јаку светлост која је обасјавала густ оближњи борик изненађен и одушевљен овом не- вероватном светлошћу, истрчао је да ви- ди о чему се ради, али осим неизмерно јаке, скоро заслепљујуће светлости, није успео да види ништа друго када се при- ближио светлости још ближе, она је на- једном нестала! та необична појава понављала се из ве- чери у вече, те се старац почео молити бо- гу да му услиши молбу и открије о каквој се то чудној светлости ради након дана и дана проведених у молитви и посту, поново је угледао светлост и упутио се у густу борову шуму у нади да ће коначно открити ово необјашњиво чудо тада је угледао икону пресвете мајке богоро- дице како лебди над боровим дрвећем у густој шуми покушавао је да је дохва- ти, али није успео након много безуспе- шних покушаја, помислио је да се ради о прелести, и тужан и скрушен се вратио у своје скровиште међутим, чудесна ико- на која је блештала невероватним сјајем указивала му се и даље, из вечери у ве- че тада је одлучио да позове све мештане из кастра, који је у то време био духовни манастир евангелистриа једини манастир који је и данас ак- тиван на острву је мушки манастир евангелистриа, удаљен око пет кило- метара од града скијатоса, смештен такође у густој, боровој шуми у којем тренутно живе четворица монаха и обављају свакодневно божије службе (ми смо учествовали у недељној све- тој литургији, коју је тај дан служио монах родом из египта, који већ дуже живи у манастиру) овај прелепи манастир датира с кра- ја осамнаестог века, а завршен је на самом почетку деветнаестог века, тач- није 1806 године у облику је крста и има три велике куполе међутим, по- ред своје лепоте и старих икона које и овај манастир има у изобиљу, својевре- мено је одиграо изузетно битну улогу у грчкој историји за време владавине турака наиме, манастир је вазда пома- гао прилично скромно становништво на разне начине, те је тако и подржао и учествовао у побуни против турске окупације тако је манастир евангели- стриа познат по чињеници да је баш у њему,1807 године, на разбоју исткана прва савремена грчка застава – велики бели крст са позадином од јарко плаве боје грчкога мора, као симболом отпо- ра отоманском царству велика заста- ва чува се и дан-данас у порти цркве и поносно и видљиво је истакнута преко пута олтара 54 5 / 2016 једна од православних цркава у кастру један од древних православних храмова у кастру центар скијатоса (са својих, у то време више од тридесетак активних црквица које су данас све неактивне и служе, на жалост, само као туристичка атракција) не би ли се и они уверили и видели нео- бичну икону пресвете богородице како лебди у ваздуху тако је, захваљујући икони богородице која лебди саграђен манастир, који је по икони добио име иконистриа, управо на месту на којем ју је старац симеон и про- нашао народ острва ју је одмах прогласио за заштитницу скијатоса и до дана дана- шњег богородица је заштитница острва поред овог необичног догађаја, ико- на богородице је необична још по много чему њена необична лепота додатно је украшена венцем свежег, ситног медите- ранског цвета доцније је пренета у најве- ћу и главну цркву у граду скијатос, у храм света три јерарха, где се и данас бри- жљиво чува и износи пред сваку свету литургију наравно, црква као своје нај- веће благо сматра икону „панагија ико- нистриа“, премда се у цркви на свим зи- довима налазе прелепе и драгоцене иконе светаца старе углавном око две стотине, три стотине година заштитница острва се слави два пута годишње, 21 новембра и прве свете не- деље после првог јула, када је 1655 годи- не пронађена септембар / октобар 2016 55 унутрашњост сачуваног дела олтара древне цркве у кастру разбој на којем је 1807 године изаткана прва савремена грчка застава фрескопис у једној од тридесетак активних цркава у кастру од времена када је конзул милан ракић стигао у манастир грачани- цу, није се много тога променило историјске прилике су сличне, али је „ра- кићево“ поље око грачанице, које је пу- кло на четири стране преко дугих поља и равница из чијих мрких бразда бије пара, сада покривено безбројним стамбеним објектима манастир грачаница, иако на- падан и још увек опасан бодљикавом жи- цом, није се померио са свог места многи су као песникиња десанка максимовић пожелели ставити је у недра и загрејати тако студену од старости она и даље стамено стоји на левој обали реке грачан- ке, десне притоке ситнице, недалеко од липљана, античке улпијане манастир св богородице, задужби- на је краља милутина, његове жене симониде и сина стефана са још три светиње српске православне цркве на косову и метохији, налази се на списку унескове светске баштине под именом „средњовековни споменици на косову и метохији“ по предању, краљ милутин је своју задужбину видео први пут у сну, пред битку на реци грачанки заспавши на брду гласовник, у сну му се јавиo анђео господњи и објавиo да ће победити те да треба да изгради цркву у знак захвално- сти господу, онако како ће му се црква приказати чим се пробудио, краљ је угледао бели облак на небу који је имао облик цркве цркву је подигао 1321 го- дине, на месту старије богородичице цркве из 13 века, у којој је била столица липљанске епископије то је била и по- следња од 42 задужбине које је изградио од београда, солуна и барија до јеруса- лима и цариграда, за 42 године своје вла- давине по предању, творци грачаничког петокуполног ремек–дела, које се својим луковима степенасто пење у вис, градила су три брата неимара са косова, ђорђе, добросав и никола већ на први поглед, њени раскошни лукови, камене тесанице жућкасте бо- је, црвена опека и полукружни сводови, њена фасада и спољна декорација, сва- ком посетиоцу ће заличити на раско- а тамо, ко гора сребрна и чиста, покривена небом грачаница блиста и сјај с крста сипље по предању, краљ милутин је своју задужбину видео први пут у сну, пред битку на реци грачанки лела марковић 56 5 / 2016 путописи шну антерију којом је оденута улази- мо у спољну припрату прва припрата је страдала при дола- ску турака, а у 14 веку поново је об- новљена крајем 18 века, јашар–паша џинић узима мермерне подне плоче и оловни кров за своју џамију у пришти- ни, али касније, ипак, поклања мана- стиру ћерамиду за кров и комад земље за порту од првобитног живописа из 14 века остало је веома мало очуваних фресака најмлађе су настале у другој половини 16 века ту је фреска српског архиепископа св саве првог, св симе- она мироточивог и св арсенија фре- ске су оштећене у време османлијског царства, али и касније приметни су и потписи на разним језицима урезани у ниже делове фресака на манастиру је до сада урађено више градитељских и сликарских конзерваторских радова неки нису завршени када се уђе у наос разуме се објашњење српских историчара уметности да се раз- личитост грачанице састоји у ритмови- ма и контрастима страним византијској архитектури, у вертикализму од тамних приземља ка небеским светлим висинама, што је постигнуто градњом већих про- зора у вишим зонама цркве зато лепота и старост композиције фресака ствара- ју потребу да се у наосу цркве, као сред космичке лепоте, застане и заћути и по- гледом, умом и душом упије све оно не- изречено чиме фреске зраче њу треба гледати и ћутати – записао је непознати поклоник ова светиња вековима потврђује свој статус лепотице византијске културе најстарије и најбоље фреске су у унутра- шњој припрати српско–грчки брачни пар, историчари уметности, објашњава- ју нам композиције на зидовима оне су из времена око 1321 године и одлично су очуване пред нашим очима, смењују се дела чувених солунских живописаца ми- хаила и јевтихија и њихових ученика ве- ћина се односи на страшни суд христос је приказан као судија испод христових ногу тече огњена река на западном зиду припрате насликан је рај, богородица на престолу између два анђела, аврам са ду- шама праведника и разбојник са крстом у грачаници је, у 13 веку, уместо до- тадашњих хоризонталних приказа лозе немањића, први пут насликана усправ- септембар / октобар 2016 57 на, разграната лоза немањића, са 16 портрета у пролазу између припрате и наоса, на- сликани су једно наспрам другог, краљица симонида и ктитор манастира, краљ ми- лутин византијска принцеза симонида је дете византијског цара андроника ii па- леолога и царице ирине када је дошло време да се царица породи (по речима историчара георгија пахимера) једна од дворских дама је предложила да се у току порођаја истовремено пред иконама два- наест апостола читају молитве и запали по једна свећа исте величине по овом визан- тијском обичају, новорођенче је требало назвати по апостолу испред чије иконе би свећа последња догорела пошто се најду- же одржала свећа пред иконом св петра, чије је првобитно име било симон, андро- никова ћерка је добила име симонида, име потпуно уникатно у византијској истори- ји на њеном узрасту од пет година, по налогу цара андроника, учени дипломата теодор метохит уговара удају симониде за краља милутина, зарад мира, и пре- пушта милутину територије које је краљ дотада освојио (вардарску македонију и северну албанију) као мираз уз његову ћерку по пахимеровим речима, прили- ком првог сусрета милутин је, супротно обичајима, сишао са коња и симониду до- чекао „пре као господарицу, него као су- пругу“ остало бележи историја а песник милан ракић своје дивљење прелепом фреском којој арбанас избоде очи: и као звезде угашене, које човеку ипак шаљу светлост своју, и човек види сјај, облик и боју далеких звезда што већ не постоје тако на мене са мрачнога зида, на почађалој и старинској плочи, сијају сада, тужна симонида, твоје већ давно ископане очи значајне грачаничке фреске су оне са циклусима васељенских сабора, акатиста пресвете богородице и рођења господ- њег, портретима српских архиеписко- па и патријараха о лепоти грачаничког фрескосликарства остали су бројни за- писи и студије, јуришића, гиљфердин- га, мекензијеве, ирбијеве, милојевића, кондакова, мијовића, хамана, мек ли- на, радојчића в ђурић је подвукао да је грачаница, међу милутиновим црква- ма, добила „богословски најуздигнутије сликарство“ грачаничка ризница је уни- штена у пожарима 1379 и 1383 ипак, у манастиру се и данас чува збирка ста- рих икона, међу којима је значајна икона христа милостивог из 14 века, једин- ствена по својим димензијама (269 cm x 139 cm), као и мошти преподобног муче- ника стефана новог (из времена иконо- 58 5 / 2016 путописи борства), које целивасмо и пред којима се помолисмо у 14 и 15 веку у грачаници је живело стотине монаха вековима су, у манасти- рској тишини, црнорисци преписивали и украшавали богослужбене и друге цркве- нопоучитељне књиге после цетињске, друга српска штампарија је била у грача- ници услед великих турских зулума, ма- настир је напуштен и црква је служила за парохијске потребе у 19 веку је у мана- стиру радила једна од првих српских шко- ла на косову и метохији, а један од њених учитеља је био јанићије поповић, писац значајног дела „живот срба на косову“ почетак 20 века обележава почетак новог поглавља у животу манастира прокри- јумчарено црквено звоно се 1903 огласи- ло, први пут од 16 века избијањем првог балканског рата, у октобру 1912 године, манастир је коначно доспео у српске руке ипак, за време првог светског рата, но- вембра 1915 године, грачаницу пљачкају бугари уочи другог светског рата овде су саграђени велики конак и две зграде, са северне и јужне стране порта је ограђена и направљена је велика капија по пројек- ту архитекте богдана несторовића после другог светског рата, манастир су обно- виле монахиње и од тада до данас служи као женски манастир а сестринство је де- лило страдање и терет времена са својим народом од 1987 до 1997 године изво- ђени су конзерваторски радови на свим манастирским грађевинама од 1987–88 године застакљена је припрата, изведена је дренажа и темељни зидови заштићени од влаге након рата на косову и метохији 1999 године у манастир је из призрена прене- то седиште епископа рашко-призренског данас у њему живи двадесетак сестара на челу са мати ефросинијом која је у овом манастиру од 1948 године сестринство се бави различитим монашким послуша- њима, пољопривредним пословима, ико- нописањем, шивењем одежди и мантија, али и хуманитарним пословима међу њима и сестра ирина, призренка, лекар, обиласком енклава и пружањем бесплат- не медицинске помоћи манастир је ме- сто одржавања састанака са међународ- ним представницима који имају за циљ очување српских православних светиња и опстанак српског народа на косову и метохији манастирска порта је место одржавања културне светковине срп- ског народа косова и метохије које носи назив „видовданско песничко бденије“ традиционално, ово вече уочи видовда- на започиње резањем колача свечаност и резање колача благослови владика ра- шко-призренски и косовско-метохијски теодосије уз саслужење свештенства и монаштва његова светост патријарх српски иринеј, присуствује манифеста- септембар / октобар 2016 59 цији, по традицији тада се, у манастир- ској порти, пред неколико стотина људи, представљају српски песници пригодном поезијом потом се додељују књижевне награде које носе називе: златни крст цара лазара, грачаничка повеља, перо де- спота стефана лазаревића и кондир ко- совке девојке пре пар година, уочи почетка ове мани- фестације ушла сам у бочну капелу посве- ћену св николи сачекавши да се заврши исповест мирјанки, уђох да замолим све- штеника да на видовдан, пред наш одла- зак на парастос на газиместан, очита мо- јој деци молитву за здравље у полумраку капеле, када је чуо одакле сам, свештеник ми рече да је дуго службовао у призрену када сам га боље погледала, учинио ми се познатим сузе саме почеше да теку низ образе и ја прошаптах: „оче, па ви сте мене крстили“ био је то отац ранђел денић у мраку нисам препознала риђу браду и косу, а и године су га промениле изнад обрве је ожиљак од гелера, рече, док је службовао у липљану од онолико свештеника који су окупили пред видов- дан, ја сам се, не случајно, обратила баш свештенику који ме је крстио у саборном храму светог ђорђа у призрену читала сам после рата да је отац ранђел повређен када је бранио цркву ваведења пресвете богородице у липљану од шиптара који су, након што су камењем и оружјем де- молирали цркву споља, хтели и да уђу у њу неки су успели да уђу, оштетили су неколико икона, икони свете параскеве оштетили лице, а велику престону ико- ну христову преломили тако да икона сада нема главу и десно раме ипак нису успели да запале цркву и иконостас ка- да су рањеног оца ранђела хтели да одве- ду из липљана у грачаницу на лечење, он није пристао да остави србе из парохије остао је на кућном лечењу у липљану одлазећи из манастира подсећамо се још једне чињенице: уочи напада албан- ских екстремиста на српске светиње на косову и метохији 17 марта 2004 годи- не, у њујоршком метрополитен музеју, у оквиру изложбе посвећене византији, светска публика је имала прилику да види и двадесетак икона и фресака из српских манастира директорка поставке, др хе- лен еванс, том приликом је изјавила: „по мени, грачаница је најлепши манастир византијске културе у србији њена ар- хитектура је предивна и с правом заслу- жује епитет једног од најлепших храмова на свету“ у времену нових искушења за српски народ и српску православну цркву, од великог је значаја наглашавање чиње- нице да су грачаница, као и многе друге српске православне светиње на косову и метохији, историјско, православно и културно наслеђе српског народа о томе вековима сведоче саме фреске, језиком, историјом и православном вером као и други милутинови манастири, грача- ница је вековима делила судбину свог народа страдала, пљачкана и скрнавље- на, постала је и остала симбол опстанка вере и народа на овом простору, његово духовно и национално седиште стојећи вековима стамено, издиже се изнад вре- мена, уздиже небесима, високо узносећи крст над светом косовском земљом, сим- бол због којег се и за који се страда, под којим се паства са својим свештенством и монаштвом вековима сабира, и тако окупљена моли господу и свим светима за спасење аутор текста је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду фотографије цркве уступио алекса стојковић фотографије фресака уступио срђан кујунџић први пут до сада су фотографисане у целости и објављене у монографији о грачаници, у издању епархије рашко-призренке и косовско-метохијске 60 5 / 2016 путописи жича не лежи строго манастир- ски, повучена у страну и скри- вена она лежи некако цен- трално, и капије јој воде у више праваца непосредно у световни живот: у борбу таштина, у неуко таворење простог чо- века на домаку су краљево и матаруге, а близу су трстеник, врњци, манастир љубостиња и разна села све нам се чи- ни да би око жиче требало извести једну кружну алеју, и онда би њене капије, цр- кве и звонаре упирале у покрајине и на- сеља која везују традицију тако је чудно круголик трг у краљеву овај ванредно пространи и дивног распона трг у малој варошици, не заборавља се када се јед- ном буде поравнио и поплочао, тај па- ланачки амфитеатар представљаће цен- трифугалне енергије које ће осећати сва околина на путу од краљева ка жичи, искр- сне, да се после више не изгуби, горња конструкција велике жичке цркве у влажном пролетњем ваздуху, залебди главна, румена купола, а с њом и око ње делови оне карактеристичне и богате кровне конструкције која одликује старе православне храмове на балкану исидора секулић: кратак боравак у жичи све нам се чини да би око жиче требало извести једну кружну алеју, и онда би њене капије, цркве и звонаре упирале у покрајине и насеља која везују традицију септембар / октобар 2016 61 хришћанска књижевност исидора секулић (1877–1958) (извор: srpskoblagors) и жичу треба у висину гледати та- мо је расцват њене архитектуре; та- мо хармонија терасастих поља између округлина; тамо фино сплетени ро- гљеви оштри и заобљени; тамо снажне или танке карнисе које везују архи- тектонске појединости између себе, и са основним зидовима лађе, нартекса, апсиде у оно време, и краљ и ми прешли смо, пред манастиром, ружан терен, баро- вит и несигуран сада, прилази се у жи- чу преко издигнутог зиданог моста који држи ниво улаза, и с њим заједно чини брану манастира главна црква, пре не- колико година још рушевна у нартексу, и гола изнутра, сад је покривена и затворе- на, и изнутра, бар око олтара, и украше- на дрво иконостаса и певницâ је тамно и пријатно; кандила, велики свећњаци, и полијелеј у старом стилу венца, бли- стају у обиму велике цркве, израђена су још два параклиса, и богослужења и молитве на разним олтарима продужују се дању и ноћу ноћ је за молитву, тиха, тамна, сва од простора, она везује земљу за небо „куда ћете, ноћите још једну ноћ у манастиру, ноћу треба бити у манасти- ру“ – рече нам владика николај тргне нас из сна клепање, по једно звоно, па сва звона има у тој постепености али неу- митности зова на молитву, нечег симбо- личног клепање само ломи сан и носи се с њим звона га разбијају и односе, разве- дравају свест потпуно свест разбуђенога дакле, од тешке дужности и подвига, до свечаности и радости између тога двога прекаљује се, савлађује се, ломи се монах сваке ноћи није лако бити монах може и световни човек крочити са оне терасе у зграду монашку зато што је прва одаја једна народна старинска оџа- клија сав намештај је ту нешто столица и клупа, и једно озидано отворено ог- њиште и у мајске дане букти ту изјутра велика ватра; да се огреју и пламеном овеселе они који су ноћ и зору у цркви провели, или рано јутром у манастир стигли поседали смо ту с владиком ни- колајем владика непрекидно гледа у ва- тру и тако разговара ватра је увек тајан- ствена и уметнички лепа; а оџаклије су кроз векове биле збор, одмор, и луксуз нашег народа, и наших народних вођа и преко стотину деце је дошло у манастир владика сам их је учио да се између себе воле, и да знају за бога и за св саву манастир жича (фото: википедија) 62 5 / 2016 хришћанска књижевност јунака стадоше нам промицати испред очију немањићи и црнојевићи; па вла- дика раде; па кнез милош; па оџаклија у најтоплијој и најлепшој кући у београ- ду, у оном старом кнежевском конаку крај саборне цркве; па краљ петар пред ватром у сељачкој кући при бекству из отаџбине требало би враћати, и држа- ти у нас те јаке слободне ватре у којима гори мирисна шума с брстом, и које пе- вају и разговарају са човеком као што би требало, где се може, вратити „живе куће“ наместо „мртвих кућа“, како се из- рази владика николај у своме старин- ском конаку у краљеву тај конак је ста- ра „турска“ кућа, рекосмо ми, а поправи нас владика: да није турска него наша, наш стил горњег боја, „горњих чардака“, великих одаја, многих прозора и слобод- ног погледа на безмало све четири стра- не света доста, седели смо код владике међ самим прозорима, незатрпани наме- штајем, задовољни елеганцијом сећија и многих столића с књигама у таквој ку- ћи човек стварно седи у сунцу, међ дрве- ћем, у простору, и то владика с правом зове живом кућом у жичи се свугде осећа да је владика николај дуго живео у охриду, с тамо- шњим простим светом који воли и зна зидати, клесати и дрво резати многи радници у жичи, с југа су позвани, или сами дошли на простом неком прозор- чету тек видите ћерћиво и оквире умет- нички комбиноване а да не говоримо о карактеристичним, из фасаде избаченим ћошетима, који споља и изнутра дода- ју кући нешто и уметничко и интимно охрид се нарочито види на жичком вла- дичанском конаку, тамо далеко од го- стинских конака, и близу старој цркви- ци скроман је и мали тај конак, али је зналачки попет на дебели манастирски зид од старине тако насађен, с ћошима окренут у широко поље, тај конак је пра- ви чардак, и чини врло привлачан кут у комплексу зграда за становање ту близу је и нова, симпатична једноспратна ку- ћа, која ће ускоро прорадити као сиро- тињски дом за старце, и као склониште за оне старе људе који желе крај живо- та провести уз манастир, у сиромашној једноставности, која је добар пут и кроз цео живот, и једини добар пут за изла- седели смо код владике међ самим прозорима, незатрпани намештајем, задовољни елеганцијом сећија и многих столића с књигама исидора секулић – српска књижевница, академик и прва жена члан сану (извор: srpskoblagors) септембар / октобар 2016 63 зак из живота преко пута, опет нешто ново: каменити павиљон под кубетом, где ће се о богојављењу вршити водоо- свећење а крај тог павиљона велика на- слага тесаних камених коцки градиће се ускоро нов звоник, висок преко двадесет метара, како би звона жичка звонила на- далеко још нисмо готови с грађевинама близу главног улаза манастир стоји спо- меник патријарху варнави споменик, како народ разуме споменик: даривање живих за покој душа мртвих: или мост преко реке, или чесма, или клупа и ми смо се после хладне јутарње кише огре- јали на сунцу крај патријархове чесме и тако огрејани кренули смо стазицом бла- гог успона на брежуљчић, и зараван по њему пре је ту била само звонара ни та звонара сад више није само звонара под њом је изграђена ћелија за једног монаха којег? онога који је желео да станује крај мало корака удаљене нове црквице, ози- дане над неколико костурница које су откривене случајно, приликом копања још један жички олтар, дакле! цркви- ца је необично складна са три стране је око ње трем у стилу охридских црка- ва, низак, у кратким стубићима, доста дубок, интимно склониште од сунца и невремена за људе и птице на том олта- ру моли се онај монах испод звонаре, за мртве сваке ноћи, тачно у поноћ, почи- ње служба, а затим молитва за оне што леже под црквом, и за све друге „повсју- ду православија“ овај чин је потресан мртве треба волети мртви су у нама са оним што смо од њих наследили у крви и традицији; и са тугама због оног чиме смо их увредили и мучили велики један песник, мислилац при свакој речи своје лирике, шарл бодлер, има песму о по- којној старој и измученој служавци, и ту има стих: „много шта тешко боли покој- не, сироте покојне“ (les morts, les pauvres morts, ont des grandes douleurs) жича је велика кућа љубави тамо на брежуљку има се љубав за мртве а ни- же доле, у порти, преко стотину деце је дошло у манастир, ту коначи, ту вечера и руча, за њих је служена владичанска служба, сваком детету је подељена на- фора, владика сам их је учио неколико простих лепих стихова: да се између се- бе воле, и да знају за бога и за св саву жича, обновљена жича, устаје полако са својим бићем из доба борби и рада св саве и устаје са многим својим новим тајнама она се пуни зидинама и зграда- ма, али се око ње и над њом шири велико магнетско поље духа и рада, просветног и милосрдног рада ужижу се канди- ла, проповеда се истина и духовна хра- брост, долазе на стотине, деца и одрасли ако хтеднемо сви, као што хоће народ, жича може постати велика народна све- тиња и радионица кратак је био наш боравак у жичи1 али смо поседели на месту где нема страха од сиромаштва, од болести, од смрти кратко време, али ипак осетисмо да сваки човек може бити господар над земним животом, осетисмо бар нешто од духовног јунаштва монашког и још, у ове тмурне дане претњи и опасности од осионости људских и глади земаљских, осетисмо о потврдисмо оно наше старо: да је патриотизам, бар наш патриотизам, недељив од вере и светиње љубав за оно што не може прећи у лично, у кукавичку бригу о материјалном поседу, у себичне и безумне тежње да будемо увек здрави и увек далеко од смрти та пожртвована љубав једна је према богу и према отаџ- бини штампани текст прекуцао н ћ 1 „кратак боравак у жичи“ први пут је објављен у ча- сопису хришћанска мисао 1939 године и само још једном, у књизи записи, београд 1941, стр 21–29 у овом броју православног мисионара доносимо извод из текста (прим ред)
Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
... Фотографија на насловној страни корице: Крст из хиландарске ризнице фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Кивот Светог Симеона Мироточивог у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са цркве Светог Саве Освећеног фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 351, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2016 Рeч уредника Знак Сина Човечијег 2 Реч пастира Пред недоумицом Крста 4 Материк Света мученица Евлалија 6 Живот у Христу Вертикала искушења 8 Сећање Свети човек 12 Хришћанска етика Човекољубље и гостопримство 14 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија (2 део) 17 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера (I) 21 Тема броја Сила и знак 25 Крст– чувар васељене 29 Реч о сили Крста 31 Тајна Крста и Васкрсења Христовог 34 Крст је чувар васцеле васељене 37 Пред Крстом и Јеванђељем 40 Идите и научите све народе Катихизација кроз богослужење 44 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Станоје Станковић 47 Живот у Христу Стазом Божијом и Исуса Христа 49 Представљамо Вам Манастир Рајиновац 51 Путопис Чудесна икона Богородице са Скијатоса 53 Путописи А тамо, ко гора сребрна и чиста, покривена небом Грачаница блиста и сјај с крста сипље 56 Хришћанска књижевност Кратак боравак у Жичи 61 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Крст је сила и знамење септембар / октобар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претпл
... Фотографија на насловној страни корице: Крст из хиландарске ризнице фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Кивот Светог Симеона Мироточивог у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са цркве Светог Саве Освећеног фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 351, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2016 Рeч уредника Знак Сина Човечијег 2 Реч пастира Пред недоумицом Крста 4 Материк Света мученица Евлалија 6 Живот у Христу Вертикала искушења 8 Сећање Свети човек 12 Хришћанска етика Човекољубље и гостопримство 14 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија (2 део) 17 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера (I) 21 Тема броја Сила и знак 25 Крст– чувар васељене 29 Реч о сили Крста 31 Тајна Крста и Васкрсења Христовог 34 Крст је чувар васцеле васељене 37 Пред Крстом и Јеванђељем 40 Идите и научите све народе Катихизација кроз богослужење 44 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Станоје Станковић 47 Живот у Христу Стазом Божијом и Исуса Христа 49 Представљамо Вам Манастир Рајиновац 51 Путопис Чудесна икона Богородице са Скијатоса 53 Путописи А тамо, ко гора сребрна и чиста, покривена небом Грачаница блиста и сјај с крста сипље 56 Хришћанска књижевност Кратак боравак у Жичи 61 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Крст је сила и знамење септембар / октобар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претпл
Одреднице:
34
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
...и за свагда раскринкана у кантовој критици чи- стога умаАНАЛИЗ?📌 а темељних кантових
ставова веома нам је важна и како бисмо
на прави начин разумели однос науке и
вере, знања и вере, те р
...и за свагда раскринкана у кантовој критици чи- стога ума
МЕТА инфо: Р:25240 К:188299 Д:104
| Свеска 352 |
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
... таква идеологија себе лишава једног веома важног знања – зна- ња о границама знања и знања да се не може знати изван тих граница зато она није никакво знање, никакво критичко размишљање, никаква научност већ увек и само – идеологија и догматизам ова наивна вера је једном и за свагда раскринкана у кантовој критици чи- стога ума анализа темељних кантових ставова веома нам је важна и како бисмо на прави начин разумели однос науке и вере, знања и вере, те раздвојили науку од квазинауке и веру од квазивере мада кант о томе не говори, мишљења смо да је веома добро показао епистемолошке импликације које, можемо то слобод- но рећи, стоје на хришћанском (откри- новембар / децембар 2016 21 вењском) разликовању бића бога и би- ћа света кренимо редом са разбијањем атеистичког догматизма, кроз анализу темељних кантових увида намерно не желимо да кажемо ставова, већ увида, како ово што следи не би било схваћено као argumentum ad autoritatem кантове тврдње нису догматски ставови већ ра- зложни увиди стога, волели бисмо да ово што следи буде мотив за даље изуча- вање те кантове разложности, од стране заинтересованих читалаца кантов трансцендентални идеали- зам представља философију која се ба- ви нашим сазнањем као таквим могли бисмо рећи да кант представља синтезу вишевековне располућености и деобе у философији, по питању сазнања као та- квог то је располућеност и деоба између идејног и чулног, односно између умног и емпиријског порекла нашег сазнања располућеност и деобу можемо пратити од платона и аристотела и видети раз- лаз који показују њихове руке, „ка горе“ и „ка доле“, на чувеној рафаеловој сли- ци атинска школа затим, доћи ћемо до средњовековног спора о онтолошком статусу универзалија и деобе на идеали- сте и номиналисте коначно, стићи ћемо до декарта и лока, до рационализма и емпиризма од почетка до краја овог фи- лософског спора можемо видети извор- ну матрицу, платонско-аристотеловски разлаз и деобу кант је неко ко је коначно измирио и, још важније, неодвојиво ује- динио платона и аристотела, декарта и лока, умност и чулност ни само умност (појам) ни само чулност (опажај), већ неодвојиво једно са другим чине наше знање кант ће рећи да је опажај без пој- ма слеп, а појам без опажаја празан ово значи следеће опажај, односно емпи- ријско искуство без појма је слеп кант наводи пример дивљака који види кућу, али у свом разуму нема појам куће он види нешто, неки објекат али не зна да је то кућа да би се наведени опажај појмио као кућа, дакле да бисмо у том опажају имали знање да је то кућа, неопходно је да разум располаже таквим појмом са друге стране, појам без опажаја је пра- зан то значи да се баратање појмовима, који немају или уопште не могу имати емпиријску потврду, не може назвати знањем могли бисмо рећи да овај кан- тов увид представља и утемељење знања као научног знања са друге стране, овај увид је веома важан и за позиционирање вере (у бога), те за правилно разумевање кантове критике метафизике као науке том питању ћемо се касније у овом писа- њу посветити овде закључујемо да кант под знањем подразумева оно што бисмо назвали научним знањем (у смислу фун- даменталних природних наука) када је у питању карактер тог знања и стварности на коју се оно односи, си- туација је следећа кантов приступ је са правом назван коперникански обрт јер, револуција коју доноси кант у епистемо- квазинаукаиквазивера (2део) догматизам је догматско поступање чистога ума без претходне критике своје сопствене моћи имануел кант 22 6 / 2016 логији, може се сматрати равном оној коју је у астрономији донео коперник са својој хелиоцентричном теоријом наи- ме, до канта однос човека као субјекта сазнања и онога што се сазнаје као објек- та сазнања, сматрало се као пасивно односно, сматрало се да ствари, онакве какве јесу, диктирају сазнатељу себе као садржај сазнања човек, сазнатељ је ту пасивни прималац те датости дакле, са- знање иде од објекта ка субјекту одатле се за знање каже да је објективно кантов коперникански обрт састоји се управо у обртању те епистемолошке перспективе наиме, сазнање није пасивна рецепција објекта сазнања, већ је активно дикти- рано самим субјектом, карактером њего- вих сазнајних моћи отуда, кант ће изве- сти закључак да ми не познајемо ствари „по себи“, онакве какве оне заиста јесу, већ онакве какве нам се показују а пока- зују нам се управо у условима које дикти- рају наше сазнајне моћи кант их назива трансценденталним условима најпре да појаснимо појмове тран- сцендентно и трансцендентално у кан- товој философији трансцендентно по- тиче од латинске речи transcendere, што значи превазилазити трансцендентно би, у контексту знања и искуства, било оно што превазилази знање и искуство али, превазилази не зато што још увек није искуствовано и познато, са тенден- цијом да би могло бити, или чак са ве- ром да ће сигурно бити искуствовано и познато, већ зато што се налази са оне стране искуства и знања односно, не- доступно је искуству и знању ми смо у нашим претходним писањима такав по- јам трансцендентног употребљавали ка- да смо говорили о односу знања (науке) и бога, где смо покушали да покажемо да епистемолошка трансцендентност стоји на онтолошкој трансцендентности од- носно, бог је знању (науци) недоступан јер је онтолошки (као биће) са оне стране нашег бића, које је знању (науци) при- ступачно насупрот трансцендентном, тран- сцендентално би било оно што је са ове стране искуства и знања прецизније, оно што знање чини могућим кант на- води три сазнајне моћи – чулност, уо- бразиља (или имагинација) и разум те сазнајне моћи диктирају трансценден- талне услове сазнања – простор, време и аперцепцију наведене форме сазнања чине знање могућим оне су оно чиме се наше сазнајне моћи пружају ка ствар- ности коју сазнајемо тако, знање бива производ тих форми, које су диктира- не нашим сазнајним моћима, оставља- јући „стварност по себи“ недокучивом и трансцендентном знање је производ дејства субјекта (сазнаватеља), форми његових сазнајних моћи, на објекат са- знања, а не објективно дејство сазнава- нога на сазнаватеља наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији револуција коју доноси кант у епистемологији може се сматрати равном оној коју је уастрономији донео коперник са својој хелиоцентричномтеоријом новембар / децембар 2016 23 глагол бити који се на језику на- ших давних предака двојако пише и двојако значи може да помогне својим разликовањем у значењским варијантама тако быти значи: би- ти, постојати, налазити се и има ак- тивно егзистенцијално значење, па отуд његова сложена изведеница па- кибытїе – препород, поново рођење, и даље изведенице (биће, и друге), док бити има значење глаголске радње, некад активне а некад пасивне: бити, тући, ударати зато нема у староме словенском језику глагола оубыти, него само можемо накнадно сложити ријеч оубити, што значи: усмртити, истиснути из живота, односно бића и предати небићу, односно негативноме постојању, удаљеноме од бога ( не- ка ти буде као незнабожац и цариник – мт 18, 17) у питању је уништење, истискивање из сфере бића, у празну одсутност (ван свих релација) то није била изворна стварност и враћање ни у шта, па зато за ову ријеч нема основа славистике, него накнадно је изводи- мо чак из година употребе и стања, а нема је у изворним текстовима, па је ни стари ријечници не региструју ово је за старословенски језик лексички хибрид овако бездано и понорно размишља- ње, нажалост, није празно и неоснова- но; његову „радну подлогу“ чине дјела/ недјела злочинаца, која су тако далеко од доброчинаца и њиховога доброчин- ства јавио се нови феномен, понирање испод дна онтологије (бытie), и сада накнадно, за тај феномен у психоло- гији, етици, онтологији, односно за тај суноврат „прави“ се нови термин који није знао стари словенски човјек ни прије примања хришћанства ни ка- сније до појаве психосуноврата и он- толошкога понора – па то је његово хватање, и смијештање његово иде у ту лексему (оубыти) е, то је тај накнад- ни лексички хибрид који нема зна- чењскога онтолошког садржаја ријечи (оубыти) јер не постоји за своја дјела/недјела њихов почини- лац мора да одговара он мора да под- несе одговорност и казну за радњу која не смије да се заборави, преда мраку заборава; а казна – судећи по значењу смисаозлочинаи његовапсихологија (3део) никад није касно молитисе за злочинцеи молитиод бога зањихопроштај,јерсвојим заблудјелим знањем инаопако ангажованим радомонистварно не знају шта раде хришћанска етика протојереј-ставрофор др димитрије калезић 24 6 / 2016 које вуче из нашега старог језика – ни- је уништавање (у-ништа-вање), него казивање, упут, поука шта и како да ради да би се поправио кад данас чу- јемо израз казненопоправне мјере, ла- ко примјећујемо и препознајемо циљ и смисао казне – поправку најефикаснији начин за ово је испо- вијест (исповћдь) као што се види, ова трочлана сложеница-изведеница, кад се рашчлани, отвара могућност да и најтежи грешник стане на пут пока- јања и пође путем поправке, рехаби- литације која отвара нове перспективе усавршавања он треба, значи, из себе да избаци најдубље (по/слије) знање – (ис-по-веде) и тако у себи отвори простор за нови благодатни садржај божјих енергија које ће отворити пут покајања и прегнути за новим кораци- ма у стварању ту одмах дође опроштај грехова, а опростити значи: учинити дотичнога који се исповиједио, про- стим – не простим, примитивним, него хришћанска етика распеће христово, фреска из манастира ставроникита, 16 век (извор: википедија) новембар / децембар 2016 25 простим – једноставним и слободним, без обавезе одговорности (руска ријеч простой има веома позитивно значе- ње); речено латинским изразом: absol- vere – учинити слободним од услова и обавеза, одријешити да резимирамо преступник злочиначки или, шири и обухватнији, геноцидни, никад – све до последњега суда, који није неминовно страшан – није потпуно изгубљен: слика божја коју имплицира, носи собом и у се- би неодстрањиво, има шансу спасења, све до последњега суда – само да се он, буду- ћи свјесни лични субјект, окрене и одлу- ком о покајању отвори према богу, добру, небеском царству незалазне свјетлости која се тада отвара коначно тако му се пружа могућност враћања у очев дом из кога је био истјеран, јер нема гријеха ко- ји не би превазишло божје милосрђе; али исто тако, божје милосрђе није одстрани- ло ни брисало/поништило божју правду еклатантан примјер који је потврда овога јесте голготски разбојник, али – само онај један који се покајао! дакле, само један – да се људи не уздају много; и то онај који се покајао – значи, покајање лично и ду- бинско је цијена за то а да злочинац тако плански, упорно, самомрзилачки сам себе гура у пропа- сну неповрат и убија (урнише бытїе у себи), не хотећи спасења, и незнајући за покајање – јасно је да му нема спасе- ња: једноставно, он га неће: он је с њим дивергентан и, такво, оно је ван односа јер бог који је извор живота, спасење ну- ди и предлаже, а не намеће, уважавајући слободну вољу, односно личност којој је слобода битно својство од самог почетка, дарована од творца без слободе би лич- ност била обезличена, обезличносњена и деградирана на стихију или нешто попут механичке направе дакле, бог неће раш- човјеченога, него обновљеног човјека у коме, кроз покајање, треба да заблиста његов изворни лик злочина, касније и геноцидних, има из пост-рајскога времена и биће их до кра- ја вијека и истека временског потока, кад времена више не буде било (откр 10, 6; дан 12, 7) послије тога отвара се еон/ви- јек бесконачности – вјечност, вијечност која ће бити врло квалитетна јер долази послије горких искустава то је нови, ви- ши квалитет постојања – тамо треба да буде и благо наше и срце наше – да би ми мобилисали све своје могућности и у том правцу прегнули и пошли – да стигнемо дакле, никад – значи, ни сад – није касно молити се за злочинце и моли- ти од бога за њих опроштај, јер сво- јим заблудјелим знањем и наопако ангажованим радом они стварно не знају шта раде (лк 23, 34), а радили су ствари узалудне, непаметне, деструк- тивне, дјела мржње веома предано, а то све води сигурно у пакао значи, све је привремено до последњег часа и његовог суда треба сви да се узму у памет и окрену искрено (из+ќрену- ти се из себе таквога) и отворити се покајањем богу и тако му отворен и покајан прићи и ући у његову радост а ко остане ту гдје је, његова је, значи, одлука ако понуђене шансе запоста- ви, занемари, одбаци сад нека види сваки појединац: хоће ли бити васкр- снут у васкрсење живота или у васкр- сење суда (јн 5, 29)?! аутор је професор православног богословског факултета у пензији богкојијеизворживота, спасењенудиипредлаже, аненамеће,уважавајући слободнувољу,односно личносткојојјеслободабитно својствоодсамогпочетка 26 6/2015 тема броја: вера и сујеверје христос – пут, истина и живот, детаљ средњовековног мозаика из цркве свете премудрости – св софије у кијеву (извор: pravlifeorg) семе аврамово увеликој мери смо свесни чињени- це, или бар опажамо ту појаву, да су многи људи који себе сматрају верујућима заправо сујеверни са пу- ним правом и поносом изјављују своју припадност православној вери тврде- ћи да држе непрекинути ланац тради- ције својих предака које, пак, везују за косовски завет или св саву али са друге стране, имамо апсурдну ситуа- цију да је у једном од испитивања ста- новништва у србији које се на попису изјаснило да су православне вере око 30% (или нешто више) рекло да не ве- рују у христово васкрсење дакле рели- гија користи да би се задовољиле неке потребе које се пре могу назвати сује- верјем одакле то сујеверје? како мо- же неко ко исповеда праву веру да буде сујеверан? ако се обратимо св писму видећемо да већ на првим страницама имамо догађај који нам може одгонет- нути ову недоумицу наиме, када ђаво у причи о првородном греху приступа еви он је наговара да узме плод позна- ња добра и зла јер ће он њу и адама до- вести у стање за којим жуде – да поста- ну као богови (пост 3, 5) начин који ђаво нуди достизање жељеног циља – а бог јесте човека створио желећи он сам да човек постане сличан њему – заоби- лази бога ставља га по страни а упра- во тај начин говори о сржи сујеверја; да на механички, безлични начин, готово насиљем остваримо циљ који смо себи одредили у томе лежи и порив чове- ка за магијом и магијским ритуалима који и јесте својеврсни облик сујевер- ја са овим је здружен и дубоко укоре- њен страх од једног живог, непосредног и личног односа са богом али не само са богом у светлу наших свакодневних и међуљудских односа, тај страх је оно што нас кочи и што нас приморава на свођење односа са ближњима на ригид- не и разноразним правилима оптере- ћене односе у коме нестаје управо тај ближњи декалог – десет речи (дослован пре- вод), који је назив за десет божијих за- повести, указује на десет стварности, видљивих израза воље божије коју тре- ба да прихватимо као своју реч божија јесте суштинотворећа, она која ствара, упућена је и дарована израиљцима да ту стварност кроз испуњавање тих ре- чи остварују у својој свакодневници смисао тих речи (заповести) лежи у богу који из своје несебичне љубави, бивајући веран обећању датом прао- цима израиљаца из времена мојсија, ослобађа ропства од фараона изводећи их из египта и проводећи кроз црвено море потом им нуди савез/завет ко- ји је дубоко личан и који они треба да владимир пекић хришћанство је засновано на слободи која је садржана у вери као израз безусловне љубави божије дароване кроз христа и у христу тема броја новембар / децембар 2016 27 отелове (оваплоте) у својим животима свако од њих понаособ, не као колек- тив прва од заповести нам то и гово- ри: „ја сам господ бог твој, који сам те извео из земље египатске, из дома роп- скога немој имати других богова уза ме“ (изл 20, 2–3) бог се обраћа човеку појединачно, као личности од сваког тражи да га прихвати слободном во- љом и на делима божијим којих је све- док био то прихватање подразумева личну заједницу са богом, а онда и са осталима који деле ту веру и ту заједни- цу зато израиљ и јесте праслика цркве христове декалог је сличан заповести у едемском (рајском) врту коју бог даје адаму да не једе са дрвета знања добра и зла у свему овоме је присутна пара- лела између првородног греха и десет заповести; као што је адам прекршив- ши заповест божију изагнан из раја, тако су и израиљци доспели у вавил- носко ропство проблем, дакле, лежи у томе да живи однос потискујемо, мења- јући га за систем правила ту лежи зам- ка сујеверја у коју смо сви, мање-више, уплетени и којој смо склони пророци у старом завету о томе говоре и кри- тикују своје сународнике „што ће ми мноштво жртава ваших? вели господ сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом тријему? не приносите више жртве за- лудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светко- вине на младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви“ (ис 1, 11–16) свети апостол павле хришћане на- зива семеном авраамовим (гал 3, 29) пошто је хришћанство засновано на слободи која је садржана у вери као израз безусловне љубави божије даро- ване кроз христа и у христу сходно тој вери и љубави, свака правила која су прописивана губе свој смисао и по- требу да се наглашавају јер онима који у цркви нам се открива да се наша вера не исцрпљује у декларативном изражавању већ у живљењу авраам и лот се одељују, мозаик из цркве санта марија мађоре, око 430 године (извор: википедија) 28 6 / 2016 су умрли за стихије овога света, закон који им указује на грех и зло више ни- је потребан (рим 7, 5–6; 8, 1–1028;13, 10) када неког волимо, не треба нам систем правила да нам говори како да се према њему понашамо сама љубав нам то говори међутим, ни први хри- шћани нису имуни на многе своје оби- чаје и желе да их убаце у хришћанство што су и успели: „пошто се с њим по- гребосте крштењем, у њему сте и са- васкрсли кроз вјеру у моћ бога који га васкрсе из мртвих и вас који сте били мртви у гријесима и у необреза- њу тијела вашега, оживи вас са њим, опростивши нам све гријехе; избриса обвезницу која нас својим прописи- ма оптуживаше и бјеше против нас, и уклони је приковавши је на крст; раз- оружавши началства и власти, жигоса их јавно, побједивши на њему да вас, дакле, нико не осуђује за јело или пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе, што је сјенка онога што ће доћи, а тијело је христово“ (кол 2, 12–17) много од наших хришћанских обичаја (неписаних) је било наслеђе које је прихваћено било до пагана би- ло до јудеја – начин поста, подвижни- штво, девствеништво, поштовање да- на и година (види дап 10, 10–15; рим 2, 1725–27; гал 4, 10) погрешно је што смо многе од тих пракси апсолутизо- вали, поставили као идеале саме себи и њима заменили оно што је срж наше вере која и тим видовима упражњава- ња побожности даје смисао и меру питање које се поставља је шта је ве- ра наша? она је садржана у светом пи- сму и вери и догматима који су свети оци формулисали кроз историју цркве особито на васељенским саборима а то је да је бог који је по својој приро- ди непојмљив, невидљив, непостижан, који увек и свагда јесте, вечан и над- суштасвен, који измиче свакој људској помисли нама себе открио да постоји као једна проста и недељива суштина у три личности познавана, оцу и сину и светоме духу где се личности неразде- љиво раздељују и несливено сједињују; тројица једносуштна и нераздељива да је бог наш из изобилне љубави свет и човека створио, привевши га из небића у биће, дајући му сам живот и прожи- мајући га кроз своје нестворене и бо- жанске енергије када смо од њега отпа- ли и отуђили се није од нас одустао, већ чинећи све по своме превечном тро- јичном савету, даровао нам своје цар- ство тако што је један од тројице, син божији и логос ради нас постао човек, у потпуности једнак нама осим у греху, сјединивши у својој личности неразде- љиво и несливено божанску и људску природу ради нас је узео на себе грех света, грех сваког човека од адама па до краја историје и дао себе за нас кроз распеће на крсту да би нам својим пре- славним васкрсењем даровао живот вечни да њиме већ овде и сада живимо у цркви коју је основао духом светим управо у цркви нам се открива да се на- ша вера не исцрпљује у декларативном изражавању већ у живљењу живљење и присуство христово, а са њим и цар- ства божијег, јесте једино у литурги- ји литургија/евхаристија је средиште хришћанског живота јер је она пона- вљање и обнављање новог завета који је христос са нама склопио на тајној вечери, а који ми прихватамо крште- њем а са друге стране, она је већ овде и сада наше седење и гозба радости и славља у незалазном царству божијем (уп лк 22, 1029–30) у том јединстве- ном доживљају и сталном сусрету неба и земље, бога и човека и целе творевине у љубави открива нам се коначни сми- сао свега што је бог створио, али и сви догмати и вера цркве добијају потврду управо како је то формулисано кроз ра- нохришћанску изреку да lex orandi lex credendi (закон молитве је закон вере) тема броја новембар / децембар 2016 29 на жалост, нама је на осуду то што литургија није средиште наше побо- жности јер ако нам је то и на устима, да ли нам је и у срцу? нашем народу, па и великом делу клира, побожност се своди на обичаје и требе (молитво- словља цркве) које свој врхунац имају у водици и славском колачу као риту- алима који су по себи потврда наше „православности“ (бадњак, фарбање јаја, ношење бројаница, дуго ношење црнине за покојником итд) или у обредима, јер смо свете тајне укључујући и литургију као све- тајну цркве, претво- рили у то, у средства за борбу против зла зато крштавамо децу, зато се венчавамо у цркви, а да после ретко ко у њу кро- чи осим да запали свећу и, још сканда- лозније, да се приче- сти један до два пута у току године јер се тако ваља јесмо ли семе авраамово? љубав према богу и према ближњему јесте мера наше вере та љубав је жртвена, трудољу- бива и не тражи сво- је баш као што и бог не тражи, већ он нас тражи као у при- чи о изгубљеној ов- ци (лк 15, 4–6) вера авраамова је вера која нас ослобађа од сваке узе и сваког робовања у тој слободи једино може да се покаже лепота лика хри- стовог, али и човековог зато апостол павле и каже: „стојте, дакле, у слободи којом нас христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити“ (гал 4, 1) то стајање у слободи христовој је радост и весеље, похвала и венац апо- стола, светих отаца и целе цркве бо- жије: „зато, браћо моја љубљена и нај- жељенија, радости моја и вијенче мој тако стојте у господу, љубљени! радујте се свагда у господу, и опет велим: ра- дујте се! не брините се ни за што, не- го у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте богу же- ље ваше и мир божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ва- ша и мисли ваше у христу исусу“ (фил 4, 1–7) или смо веру претворили у сујевер- је настојећи да бога љубави заменимо правилима? убеђе- ни смо да смо по не- каквом наследном принципу наслед- ници божији и деца његова али када год ово помислимо сети- мо се речи које из- говара свети јован, претеча и крститељ господњи: „и не ми- слите и не говорите у себи: имамо оца авраама; јер вам ка- жем да може бог и од камења овога подиг- нуги дјецу аврааму а већ и сјекира код коријена дрвећу сто- ји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца“ (мт 3, 9–10) аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији свети архијереји – василије велики и јован златоусти осликани на царским дверима, новгород, 16 век (извор: icon-artinfo) 30 6 / 2016 чистота вере, а не сујеверје чистота вере, а не сујеверје, доноси благодат божију која остаје само на онима који веру живе на природан начин – властитим животом свет који данас у злу лежи од почет- ка није био такав он је створен за вечност са својом престоницом, едемским вртом, који је требао да буде родно место свих људи због нескром- ности која се огледала у непослушности, први људи затварају рајска врата и ла- гано се удаљују од близине бога оста- вљајући то као залог свог греха и свим потомцима сујеверје, неверје, зловерје, богоборство и богоодступништво ди- ректна је последица удаљавања од пра- вога бога и данас са друге стране, бли- зина бога учинила је да један разбојник на велики петак покајањем исповеди веру у царство божије и то пре васкрсе- ња господа то је доказ да је вера поклон од бога, поклон небеске снаге која може и горе да премешта, да се са крста поп- не до наручја аврамовог вера је дар за човека доброга срца и чисте вере наш народ има изреку да глас чистога срца сви чују и виде, а да добар човек помаже свима и када није ту када господ говори да ће се људи по духовима познати, он мисли на духа светог и чистоту вере зато је врло би- тан начин на који исповедамо веру у бога јер по начину на који верујемо ми јесмо православни хришћани на прави начин прослављамо бога благодарећи светим оцима који су веру до нас доне- ли одбранивши њену чедност на васе- љенским и помесним саборима, често и страдајући на том путу њихова темељ- на врлина била је скромност као пред- услов да се њихова реч прими код оних који проповед слушају онај ко пропо- веда христа васкрслога не би требало у свом власништву да има ништа сувишно јер је сила скромности свима најпре ви- дљива апостоли петар и павле у сво- јим посланицама опомињу хришћане до краја историје да ће се појавити многи лажни учитељи, споља скромни и од- мерени са лажним учењима, која ће ну- дити свима не би ли и верне преварили тако ће обманути, иако наизглед верују- ћи људи који се уздржавају у своме веку од свега, али бескорисно, бити осуђени и у будућем веку права вера и сујеверје су антиподи па се мора направити јасан хаџи драган б поповић свети апостоли петар и павле, рановизантијска фреска (извор: pravoslavieru) тема броја новембар / децембар 2016 31 избор на личном путу спасења апостол павле у другој посланици тимотеју ис- тиче: ако се ко и бори, не добија венац ако се не бори по правилу људи се и даље клањају и обожавају на широком путу нуди се поклоњење олимпијској бакљи, пехару лиге шампиона, новом филму, глумцима и новим аутомобилима а свако златно теле удаљује од реалности живљења у бестрашћу које је неодво- јиво од љубави божије само је христос увек непоновљиво нов под капом небеском, и тако ће остати до ње- говог другог доласка господ који је свима помагао учи и нас да свима опростимо, али и помогнемо онима који желе да се спасу од по- губних учења црква спасова је стуб и тврђава истине, говори пи- смо, јер се само са чистог извора може пити, а до царства небеског стиже се уским путем благодатну силу свештенства има- ју духом светим слуге бога живо- га и истинитога, а не они који умишљају да натприродне моћи могу стићи до њих преко ноћи или ако нешто само понове, кажу или ураде три пута на неком месту крштењем ми објављујемо рат сатани и анђелима његовим, а човек у рату мора имати право оружје које врлином налази- мо и користимо само у цркви господњој од почетка своје мисије која је била спа- сење људи и оснивање цркве, господ по- казује скромност и незлобивост, па на то указује и својим апостолима када их пре свете педесетнице шаље на проповед речи: будите мудри као змије и незло- биви као голубови, односе се и на све да- нашње хришћанске мисионаре јер је су- јеверје, рад секти и других намножених духовних девијација резултат неблаго- временог и недовољног рада сваког кр- штеног успех у овом тешком духовном боју лежи много више у благоразумно- сти и разборитости са расуђивањем, него у интелектуалној мудрости ми- сионара јер мудрост без беза- злености постаје лукавство, док је безазленост без му- дрости данас веома опа- сна наивност мудар као змија значи пронаћи пра- ви начин, уски пут и помоћи другоме да са себе свуче све обмане сујеверја и лажних учења као што змија пронала- зи најужу рупу како би кроз њу прошла и са себе свукла стару кошуљицу због тога свети василије ве- лики каже: мудар је као змија онај миси- онар који са обазри- вошћу и разборито- шћу предлаже учење другоме како би успе- шније привео слушаоце усвајању богоданог учења чистота вере, а не сујеверје, доноси благодат божију која остаје само на они- ма који веру живе на природан начин – властитим животом, показујући пут спасења и другима, мислећи и на своје потомство дела и мотиви из којих их чинимо нама и доносе благодат божију, а преко нас и другима аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије св ап павле пише 2 посланицу коринћанима, средњовековна илуминација (извор: pravoslavieru) 32 6 / 2016 са сујеверјем смо у пољу извесности и какве-такве контроле вера подразумева одбијање овоземаљске праведности, одбијање извесности zкако ви схватате веру у њеном најдубљем теолошком значењу и смислу? – нисам сигуран када дајем одговоре на оваква питања да ли заиста говорим теолошки када се постави питање вере, она се тиче човека – пре свега колико год то теолошки објашњавали, питање вере се на крају своди на упитаност: „ка- кве то везе има са мном?“ рекао бих да је вера једно опште-животно искуство она није нешто што се тиче само инте- лекта, него полази од естетике, уметно- сти и свега онога што нас чини радо- сним, што нас оплемењује вера је на тај начин остварила контакт са мном, а како је време пролазило то естетско почело је да покреће и питања смисла на крају је смисао постао најважнији јер се у јед- ном моменту запитате куда даље са сво- јим животом и данас када би требало да говорим о вери, нужно је враћати се на осмишљавање – јер то осмишљавање је- сте оно што чини да живот тражи свој смисао вера је надилажење ограничења, вера да верујем да постоји нешто изван у јеванђељу имамо описан догађај где отац има сина који болује од епилепсије христос, пре него што му помогне, пита га: „ако можеш веровати!“ ово „мо- жеш“ је кључна реченица јер представља позив да се напусти нормалност овог света и да се уђе у једну другу стварност христос му лечи сина, а то лечење је та- кође напуштање ове стварности хри- стос захтева да човек напусти садашњи бесмисао и уђе у једну вишу стварност, стварност вере у којој живот добија свој друкчији смисао оног тренутка када је отац могао да поверује, христос је могао да излечи сина криза наших живота јесте криза смисла вероватно је да би нас христос исто питао као и овог оца: „можеш ли веровати?“ криза сми- сла се не решава интелектуалним про- мишљањем само, него и естетиком вере ово је изузетно битно да нагласимо по- што указује да свако трагање за смислом јесте и трагање једног уметника да кроз стваралаштво: музику, писање, слика- њеосмисли лепотом време живота другим речима, вера мора да открива све таленте наше личности, а не да их затрпава како бисмо господару вратили само један таленат „господару, знао сам разговор водила: милана ивковић интервју са др растком јовићем, доцентом на катедри за канонско право пбф вера и проблем сујеверја тема броја новембар / децембар 2016 33 да си ти тврд човјек па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје“ (мт 25, 24–25) јеванђеље се управо опире том разумевању где је бог неко кога бисмо требали да се плашимо, а да затим тај страх рефлектујемо кроз скученост духа и ограниченост таланата, „отидох те сакрих талант твој у земљу“ zда ли можете нешто да нам кажете о вери и њеном значењу у другим религијама? – у свим културама и религијама све- та људи покушавају да одговоре на пита- ње смисла које се сагледава у тачки наше смрти дакле, немогућност излаза из за- чараног круга рађања и смрти јесте по- четак нашег интереса за природу нашег бића, нашег циља и смисла постојања сигурно је да свака религија покушава да припреми човека за борбу са смртно- шћу као људском ограниченошћу рели- гија у том смислу не сме и не може бити затворена одговорима, него напротив њена питање и покушај одговора морају непрестано бити отворени за човека, а несигурност са којом се упитаност увек изнова и свежа поставља пред поједин- ца не сме попримити арогантну сигур- ност у сопствене изборе zкако ви разумевате сујеверје у ери научно-техничког прогреса и свеопштег образовања с обзиром да се сујеверје сматра недостатком образовања и непросвећеношћу? – можда је управо у овом питању садржан и одговор дакле, о каквом образовању ми говоримо? постали смо „образованији“ информацијама, али информације нас не чине суштински образованим истовремено, инфор- мације су нас претрпале и чине да нам време брже пролази не дозвољавају- ћи нам да мислимо о животу на један сувислији начин недостатак времена захтева да животне проблеме решавамо што брже и што једноставније управо је можда то могуће објашњење зашто је сујеверје тако моћно и данас, у 21 ве- ку много људи у нашем окружењу са крајњом озбиљношћу чита хороскоп и остала предвиђања истовремено сма- трајући да је вера у бога чиста глупост ваљда и то говори довољно за себе су- јеверје захтева наше несвесно, што је много лакше за разумети, захтева један купопродајни уговор између човека и неукротивих сила у том смислу, сује- верје је продужетак наших природних живота, трговачких односа, на мета- физички план са сујеверјем смо у по- љу извесности и какве-такве контроле вера подразумева одбијање овоземаљ- ске праведности, одбијање извесности и уопште било каквог уговора којим је нешто гарантовано zзашто истински верујући човек сујеверје посматра као грех, односно као потпуни промашај благодатног духовног живота? – благодатни живот подразумева да непрестано прихватамо како не може- мо све објаснити и како нам у питањима вере није могуће да нам све буде јасно још значајнија ствар јесте да вера под- разумева живог бога, а никако трговца који на кантару мери и реже онако како бисмо ми то волели да видимо у вери, врло често се догађа да један плус један буде један, а не два сујеверје јесте грех јер своди бога на наше ситне интересе укидајући богу могућност да нам се от- крије као љубав уместо љубави, сује- верје нам оставља утисак недовршеног, др растко јовић је доцент на катедри за канонско право православног богословског факултета универзитета у београду област истраживања: црква и савремени изазови 34 6 / 2016 окрутног, хладног бога – бога са којим је могуће рашчишћавати рачуне тиме ми закључавамо бога у наше доживља- је и закључавамо себе за љубав није неопходно помињати овде, али једини моменат када видимо христа изузетно љутог јесте управо када истерује тргов- це из храма на многе друге грехове он остаје смирен и пун разумевања, али када су у питању трговци, његова ре- акција је била изузетно оштра и груба није прошло много, а већ на крсту ра- запет христос опрашта грехе разбојни- ку на крсту у та два догађаја више не- го јасно видимо христово одбијање да бога поистоветимо са продавцем или трговцем zда ли сматрате да можемо да говоримо о повезаности сујеверја са магијом и страхом, и са друге стране о повезаности вере са истинском слободом? – недостатак времена постаје највећи грех данашњице страх постоји услед недостатка времена, а недостатак вре- мена не допушта људима да се озбиљ- није позабаве својим животима, својим надањима и виђењима у контексту вере можда је то и разлог што упркос недо- статку времена, човек осећа да и поред све технологије неке ствари остају не- разјашњене и збуњујуће управо у тим тренуцима, људи се окрећу вери или су- јеверју сујеверје је много пријемчивије јер даје проста упутства и једноставна решења – колико год она могу некоме са стране да изгледају чудна или сме- шна вера јесте „страшнија“, она пред- ставља мноштво изазова за нашу људ- христос исцељује бесомучног, илуминација из илустрованог рукописног јеванђеља из манастира ивирон, 15 век тема броја новембар / децембар 2016 35 често се догађа, да нам у храм долазе старији људи и причају о себи, да су у детињству били крштени, али потом нису више слу- шали о вери, у цркви ниједном ни- су били, те и да су читали световне новине и часописе, радили у обич- ним радним колективима, или кра- ће речено, нису имали ни најмањег повода и случаја да се дотакну вере, али тим не мање, кажу они, сећање на бога смо увек носили у дубини ду- ше и сада, када се о вери говори на све стране, они такође себе називају верницима овакви случајеви, врло чести, ја- сно сведоче о томе, да је наша душа заиста створена по образу божијем, који не ишчезава из ње, чак ни у не- пријатним околностима у наше да- не и не треба никога убеђивати да бог постоји но, оно главно, разуме се, није у знању, него у нашем односу према богу при нашој уобичајеној равнодушности према вери, при не- знању и нежељењу да сазнамо њене основе, при неправилној оцени са- мих себе пред лицем божијим, наше знање о томе, да бога има, не само да не приводи, него нас и удаљу- је од њега, усељавајући у нас лажну религију, која нимало није боља од отворене безбожности већина та- квих, који су пред вече свог живота „ушли“ у цркву, на жалост, само се и ограничила тим осећањем, да просто изнад нас има неко или нешто, кога они називају богом оваква природ- на или општељудска псеудорелигија у ствари нема ништа заједничко са хришћанством видови ове „природне религије“ или религиозног осећања су разли- ску природу вера не нуди једноставна решења, а захтева много дела и много размишљања, промену нашег схвата- ња о себи самима и другима око нас људима је тешко када треба да се пре- селе или промене посао, а вера подра- зумева промену нашег погледа на свет и људе око нас у том смислу, сујеверје јесте уистину страх да се суочимо са тежим питањима и изазовима ка који- ма нас пут вере води али и вера мора имати разумевање за тог и таквог чо- века, поробљеног свакодневним иза- зовима са трудом и љубављу није немогуће да човек из сујеверја уђе у простор вере у томе је и смисао хри- шћанства, да не судимо свету и љу- дима, него да им увек пружамо руку и показујемо богатство и слободу ве- ре уколико пак вера није део нашег живота, онда ће и наша мисија према другима бити претворена у „секта- шку мисију“, мисију која је недостојна христових ученика превод са руског: небојша ћосовић 36 6 / 2016 христос исцељује поседнутог, фреска (извор: pravmircom) природна или општељудска псеудорелигија у ствари нема ништа заједничко са хришћанством чити издвојмо овде само три најка- рактеристичнија сујеверје то није само вера у предзнаке, у „до- шљаке из космоса“, чудесне „исцели- теље“ пре свега, то је вера неразумна и слепа, не можеш ни појмити на шта се односи та вера, али неизоставно са строгим поштовањем одређених пра- вила, која могу чак бити и поједина црквена правила, попут оног о раду на празнике таква правила нас не опте- рећују много у животу, и при томе до- бро умирују успавану савест вера у обреде tо јест вера да ови или они црквени обреди сами по себи, без молитве, без покајања и црквеног живота, некако „освештавају“, украшавају наш живот, дају нам некакво добро овде спада те- жња да се по сваку цену крсте деца и опевају умрли сродници, уз одсуство жеље да се схвати, да само по себи опе- ло и чак крштење нецрквеном човеку по правилу ништа не даје вера у себе tо јест вера у то, да је код нас тако много добрих дела и тако мало грехо- ва (осим само таквих ситница, као што су безбожност, аботруси, блуд и пијан- ство) и поврх тога пошто смо ми то- ликим људима учинили добро, бог је просто обавезан да нас награди због тога, а црква и молитва нам уопште нису потребни другим речима, сва- како, врло је добро што у селу посто- ји црква, али она није ту ради нас, већ ради оних, који би требало да добију опроштај за многе грехове све ове стране религиозног осећања могу бити својствене једној истој особи могуће су и друге форме пројављи- вања ове религиозности, али главно у њима је на жалост, једнако као прво, увек одсуствује појам о живом личном богу, творцу и спаситељу човека бог се замишља нечим безличним, и што је главно, врло далеким од нас, дакле, не захтевајућим од нас поштовање, страх, послушање и љубав даље, нама је свој- ствен поглед на човека, то јест на себе, као на биће, коме није потребно ништа онострано, а да при томе има право на о правој и „природној“ вери свештеник тимотеј алферов тема броја новембар / децембар 2016 37 сва земаљска и чак небеска добра заи- ста, ако су код нас са свима више или мање подношљиви односи, а бог за нас далеко-далеко на небу, или пак дубо- ко-дубоко „у души“, то значи да је са нама све у реду и да смо ми добри, па онда нека нам бог да све што следи из тога у суштини ово је слепило, тама незнања својих грехова, болести своје душе а невоље и несреће, које нам се догађају, могу нам само делимично по- моћи да прогледамо и осетимо, да смо у ствари много гори, него што нам се то чинило, и због тога несрећни најзад, из оваквог осећања себе, свог положаја у односу према богу, очиглед- но проистиче неверовање у рај, ад, веч- но блаженство, вечну муку; или пак, у крајњој мери, потпуна равнодушност према својој посмртној судбини рај нам се чини исто тако досадан, као и ду- гачка црквена служба, а ад нас не пла- ши, зато што ми не доживљавамо ника- ква сведочанства о његовом постојању, и што је главно, не можемо замислити, како се ми овако добри, можемо наћи тамо уопште сва „природна религио- зност“ је равнодушна према стању чо- века после смрти афричком дивљаку је био потребан идол од камена, да би обливши га жртвеном крвљу, обезбе- дио себи добар улов или у крајњој ме- ри, да би се осећао сигуран на зверињој стази потпуно слично савремени вер- ник хоће да набави крстић или икону ради чувања дома, детета, аутомобила, себе од свих неочекиваних случајева и ради тога, да би се осећао што сигурни- ји у стварности која га окружује ми- сли о вечности нема ни код првог, а ни код овог другог „верника“ сходно претходном, „природна ре- лигиозност“ не даје никаквих подсти- цаја за делање, за изражавање своје вере у делима, не поставља циљеве, не даје човеку пунокрван духовни живот, не одговара на питања савести, већ са- мо помаже сакривању од ње и спора- зумевању са њом стварну пуноћу ду- ховну може дати само истинска вера, свесна, трезвена, делатна вера се може исповедати хладним устима, а може (и треба) да се исповеда – умом, срцем, речју и делом, свим деловима душе и тела а ово и јесте истинска вера циљ ове вере је спасење човека, који је осе- тио своје погибељно стање у безбо- жности наше незнање свог погибље- ног положаја (стања) при свим нашим социјалним и породичним невољама достојно је чуђења и сажаљења, при највећем разливању најгрубљег и нај- приземнијег греха, при нашој унутра- шњој несређености, грижи савести, при ономе што је пред нашим очима и тога што смо чак предузели толико безуспешних покушаја да дођемо до макар какве среће својим снагама нису људи измислили цркву сама историја дуговремених и честих гоње- ња на њу, на која она никада није одго- варала насиљем, говори о томе, да ако би она била људска установа, онда се просто не би сачувала до наших дана њу је основао сам господ и подржа- ва је недокучивим путевима својим и приводи људе себи кроз њу другог начина да се приђе њему, осим цркве, бог нам није оставио, слично као што отац сам учи свог малолетног сина и реду у кући и дужном понашању пре- ма оцу, а не препушта то детињем уму сина давно је речено, да коме црква изучавање наслеђа цркве, то јест св писма и св предања, а заједно са овим унутарцрквени живот и разликује верујућег човека од „природно-религиозног“ 38 6 / 2016 није мајка, томе ни бог није отац ко себе сматра верником, а да при томе није црквен човек ни стални парохи- јанин, онда нека схвати да таква вера није угодна богу, оном самом, у кога он верује овоме нас учи реч божија – св писмо при овоме, чак и ако човек често посећује храм, али се не испове- да, него проводи живот у очигледном гажењу ових или оних заповести бо- жијих (које, узгред речено, он не може чак ни правилно схватити без цркве- ног учења), – онда он и поред тога не може бити члан цркве, не може се на- зивати хришћанин црквеност је потпуно нови и једино правилан поредак свег живота, мисли и осећања оног човека, који је прихватио цркву, осетио потребу за њом упра- во таквом човеку господ и открива по мало, шта је то истинско хришћанство, какав је то пут, а споља пут бива видан само овлаш, и то из даљине изучавање наслеђа цркве, то јест св писма и св предања, а заједно са овим унутарцрквени живот и разликује ве- рујућег човека од „природно-религио- зног“ „природну религију“ човек може схватати или смислити чисто својим снагама а вера истинска нам се даје од онога, ко је неупоредиво виши, чисти- ји, разумнији, милосрднији, јачи од свег људског рода ова вера се даје свакоме ко је истински жели, ко је жедан и моли, а не самодовољном и спокојном за себе човеку, иако узнемиреном због читавог света у наше време, слава богу, чове- ку је врло лако да се приопшти цркве- ном животу, ако према њему има и нај- мање тежње, макар и најмањег немира због своје посмртне судбине само не би требало мислити, да се може доћи у би- ло који радни или не- дељни дан одмах „на причешће“, с тим, да се потом не појављује у цркви читаве годи- не причешћем не по- чиње улазак у цркву давно отпалог од ње и не започиње она од крштења за некрште- ног, него у оба случаја започиње од осећања кривице пред богом, од вере у њега, а затим следи кратко појашња- вање у кога ми верује- мо и чиме смо криви пред њим, а тек потом припрема за крштење или причешће господ призива: „приближи се царство небе- ско“, – давано нам крштењем или приче- шћем, – али најпре: „покајте се и верујте у јеванђеље“ и овим причешћем или кр- штењем наш црквени живот не би тре- бало да се оконча, него тек истински да започне каквог смисла има ухватити се за спасоносно уже, а потом га одбацити на пола пута? само „ко претрпи до краја биће спасен“, учи нас сам спаситељ извор: azbykaru тема броја новембар / децембар 2016 39 40 6 / 2016 зашто су раније супружници живели дуго и срећно и чак нису могли ни да помисле на то да разруше своју поро- дицу а данас се половина бракова распада после прве године? шта смета људима, ко- ји ватрено воле једно друго при ступању у брак, да сачувају љубав и касније? како преживети распад породице, како се осло- бодити „љубавне зависности“ – популарне „дијагнозе“ савремених психолога? шта стоји иза модерне фразе „не слажу им се карактери“? и да ли је обавезно да се „сла- жу карактери“ да би се сачувала љубав за цео живот? о тужној појави, као што су разводи, разговарамо са протојерејем ди- митријем смирновим zоче димитрије, према статистици, прве године се распада 50% склопљених бракова, током следећих 10 година –80 процената до самог „финиша“, у добром смислу, долази само 10–15% парова шта се догађа? – све, што се дешава на земљи, чак и међу животињама и инсектима, догађа се због зле воље људи и заиста, први про- блем је проблем брака и породице зато што човек квари све на нашој земљи раз- вод је само резултат тога zрезултат понашања једног од супруга или оба? дешава се да једно одлази од другог иако најчешће за распад породице оба супруга криве једно друго – ту се не ради о кривици постоји ова- кав израз: „то није кривица човека, већ његова несрећа“ то што се васпитаник дечијег дома налази у затвору, да ли је то његова кривица? ако гледамо формално, да, он је у некој тачки прекршио закон и да би га избавили од тога, њега стављају у затвор, али он је у ствари производ вас- питања или производ стања здравља свог тате и маме који су користили огромне количине отровних супстанци дете упи- разговор водио: никита филатов хришћански брак и породица од овог броја отварамо рубрику хришћански брак и породица, у којој ћемо објављивати текстове из те области у сарадњи са преводиоцима интернет портала православна породица (православнапородицаоргсрб) чији је циљ неговање и раз- вој породичних вредности ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (1 део) протојереј димитрије смирнов новембар / децембар 2016 41 ја те отрове, што утиче на његову умну способност, отежава његово учење, до- води до проблема социјализације и ка- да се он сам, препуштен самом себи, на- лази у нашем свету, врло лако доспева у руке криминала држави, која регулише живот друштва, такви људи су непотреб- ни морала би дуго са њима да се бакће, много је лакше да се од њих изолује за то постоји пенолошки систем исто је и са браком то, што се људи разводе, то је њихова несрећа у чему је узрок тог проблема? имамо врло добар, данас актуелни пример, траге- дија која се догодила на сјамозере у каре- лији људи нису знали никаква правила, како треба да се понашају на води шта више, нису знали како да завежу појас за спасавање а управо сви месни становни- ци знају да су ладога, онега и сјамозеро практично мора притом, са изненадним честим променама времена и када су ма- ли таласи, опасно је пливати у њима, а ка- да су велики – слати туда децу значи слати их у сигурну смрт то је потпуно непошто- вање правила и зато имамо овакав тра- гичан резултат а сав наш живот је такво сјамозеро, по коме млади људи, ништа не знајући, никога не слушајући, покушавају да крену на пут, и наравно, њихов чамац се разбија, и они тону са већим или мањим споредним трагедијама јер, они могу да имају децу, која би у том случају постала полусирочићи код нас нити породица, нити некакве установе, не припремају младе за глав- ни део живота у школи не постоји такав предмет они мисле да ће књижевност и проучавање дела љермонтова или њекра- сова довести човека до тога, да ће он схва- тити да је потребно да оснује породицу а то уопште није тако човека је створио бог, и створио га је као породицу речено је: „мушко и жен- ско створи их“ (пост 1, 27) ту је тачно описано, истина, символичким писмом, ја бих чак рекао хијероглифским, шта су то породица и брак а то се не зна, нико љу- дима не објашњава зато и породице трпе „бродоломе“ а мене много више занима, зашто само половина? zто је само прве године, а током следећих 10 година тај број се повећава до 80 процената – можда зато што живе далеко једно од другог, недостају једно другом, а затим се са радошћу састају или имају некакве те- шке задатке: да заврше факултет, на при- мер сву снагу усмеравају на то на соп- ствени породични живот обраћају мало пажње, просто живе као момак и девојка јак утицај родитеља и некакви споредни утицаји могу да утичу на младу породицу а можда су млади религиозни, то такође у неком степену може да заустави развод zми смо совјетски људи и васпитани смо у марксистичком систему погледа на породицу: она мора бити разрушена – а да би било као пре 100, 200, 300 го- дина и тако даље у историји, да се људи жене једанпут и да породица живи деце- нијама, потребно је да се вратимо на уче- ње главног предмета живота али ми смо совјетски људи шта је то совјетски чо- век? совјетски човек је васпитан у марк- систичком систему погледа на породицу маркс, енгелс и њихови руски „ученици“ су се залагали за рушење породице, да би функцију породице преузела на себе др- жава прави пример тога је „кућа на оба- ли“ тамо, у становима чак није ни пред- виђена кухиња, сви су морали да једу у заједничкој кухињи људи се спајају због заједничког живота, а морају да једу у за- једничкој кухињи! тако су се понашали и према породи- ци, најбитније је било испунити норму на послу и прослављали су жену-радницу, жену која остварује рекорде у производ- њи хероине солијалистичког рада! а у за- вршеном социјализму не може постојати породица рођено дете креће у јасле, затим у дечији вртић, потом у школу, пожељно 42 6 / 2016 у интернат, онда излази већ обрађени гра- ђанин који ће радити оно што му кажу ако је потребно – проћи ће пола земље да би дошао у неко тамо царство и радио тамо где нема становника ако је потреб- но држави – он ће прећи четрдесет врста и градиће бам (бајкало-амурска маги- страла) ако је потребно и у космос ће да лети полетети у космос је уопште педесе- то царство он се томе веома радује и сви му завиде, славе га и имитирају и деца су била тако усмерена било кога да сте тада питали – „хоћу да будем космонаут“, зато што дете види да таквог човека сви воле шта више, у породици дете нема када да добије љубав, оно само на кратко време долази кући, и тамо га грде за оцене, поне- кад га чак и бију, зато што родитељи мисле да се не испуњавају услови које је одреди- ла држава породица није била никакав ауторитет за децу, а са 13 година је само дечији ко- лектив у школи њима управљао, усмера- вао их и нема ничег чудног у томе што је павлик морозов „откуцао“ тату и деду: тако су га васпитали, он је тако схватио zпородица је икона свете тројице а данашњи млади људи то нису видели ни код својих родитеља, ни код деда и бака – а породица мора бити постављена у народу на прво место! шта је то грађан- ство? грађанство сам ја: под један, као по- родични човек; под два, ја као отац; под три, ја као део свог осталог друштва у том окружењу у коме се крећем могу се по- јавити и свакакве асоцијације, клубови, партије то уопште није битно али, по- родица је икона свете тројице, тако је од- редио бог, који хоће да човек буде срећан а садашњи млади људи то нису видели ни код својих родитеља, ни код деда и ба- ка сви се вређају, свађају разне, страшне трагедије колико дечице страда због развода ро- дитеља! то је тако убиствена процедура ја у томе све време учествујем, и ако супру- жници желе да се некако помире, пома- жем многима од њих то је врло лако, зато што су све те противуречности необично смешне zповоди за развод? – да то је само боцкање две амбиције поводом охлађене „лажне каше“ просто је смешно људи нису способни да проник- ну у душу другог човека, нема ни најмање жртвености свако за себе хоће удобност и некакву раскош „хоћу то, хоћу то“ а други говори: „а ја хоћу то“ итд због тога се спајање двоје људи догађа чисто биолошки узраст, хормони – и они су се спојили зашто постоји брак код људи? за- то што је бог тако одредио а савремени људи, нажалост, су просто постали сиса- ри они се сједињују на неко кратко време, као животиње код неких птица чак по- стоје и брачни савези на неколико година – и ми их посматрамо са радошћу zсве почиње радосно: двоје иду код матичара, најсрећнији су, најбољи су једно за друго пријатно је гледати их, и учествовати у томе то је празник, он је заразан – то је заиста празник људи стоје на прагу огромног прекрасног врта, у коме би требало да живе, чију лепоту морају да одржавају и свакако да развијају да саде нове биљке, брину се за дрвеће, цвеће, ра- ђају децу, васпитавају их савремени чо- век не зна шта значи васпитати децу ја сам оснивач православне гимназије и на- ши прелепи родитељи – апсолутно право- славни – не знају како да васпитају децу! они мало знају шта би хтели, али не зна- ју како то да ураде да би се то остварило они не схватају да ништа у врту не расте само, само расте само у шуми или у по- љу али ако код животиња или корова све то ради мајка природа, код човека не ра- ди човеку је, да би одгајио клас пшенице, или ражи, или јечма, или јабуку, или ба- хришћански брак и породица новембар / децембар 2016 43 нану у јужним земљама, потребно да уло- жи труд потребна је култивација, наука, много зноја, потребно је умеће да тргује- те са тим стварима само на тај начин! а деци је потребан још већи труд душе, ума, образовања потребно је да знамо све што говори наука о деци о њиховом здрављу, о њиховој психи родитељи морају то да знају zа какве уџбенике да читају у том смислу? – ја сам нешто читао о тој тематици практичар сам то што пишу, мени је, и ја са задовољством то препознајем, давно познато поштујем те радове, зато што се у њима налази бескрајно много прекрасних савета и опажања и јасно је да је добро ако их човек усвоји а ако није сагласан са нечим, није страшно чак и књига б спо- ка, коју сам читао, у потпуности пружа од- ређене услуге онима који се баве васпита- њем деце: садржи много савета о одгајању беба ја сам је са задовољством прочитао прво сам се смејао, али сам нешто приме- нио у пракси zданас многи парови не иду код матичара, већ живе заједно – изнајмљују стан или чак живе код родитеља имају прави „породични“ живот по чему се они разликују од оних који су венчани у општини? каква је разлика? јер и они исто тако живе, такође се радују, свађају – они добро знају да сада ни за шта не одговарају врло се пажљиво понашају јед- но према другоме, да би се како је могуће дуже продужило заједничко постојање, да не би, кад дође време да се промени сапут- ник или сапутница, имали паузу да се не би десила трагедија, да не би било досадно а промена сапутника се код нас назива „за- волела сам другог“ ту имамо удобност ко- ју човек тражи, сексуалну, душевну удоб- ност: имамо са ким да поразговарамо, да са неким одемо негде глупо је да она сама иде у позориште још глупље је у биоскопе да сама седи у кафићу и једе сладолед – та- кође где још иду млади људи, не знам у дискотекама се, судећи по кадровима које видиш, окупљају у некаквој маси група де- војчица, група дечака, вриште, покушавају да на сваки начин скрену пажњу на себе као роба све што могу да избаце напоље, избацују, шминкају се на сулуд начин и то се зове, као што ми је једна девојка ре- кла, „ратна шминка“ буквално иду у рат да освоје себи момка, коме се не дају никакви захтеви ако успе – добро је, ако не успе – у реду је она добија задовољство од своје младости и од тога што има момка да не би завидела другој зато што је човек – дру- штвена животиња и он све време посматра како други реагују шта ће маша рећи? не- ка клава зна да ја још нисам причала је да никоме нисам потребна, а ја сад имам дечка нема везе што је он грбав и без ноге, и што нема предњи зуб, ја ипак имам дечка и веома га волим zда ли је сама то измислила? – не, овде нема ничега измишљеног код ње се срце отвара као лала ово је све 44 6 / 2016 истина али то још није породица када почну несугласице, расправе, незадовољ- ства, све се то неко време трпи, све док чо- век не постави себи питање, било да је му- шкарац или жена: „а зашто је мени све то потребно?“ а неки од самог почетка гле- дају и са стране, и ако се јави било какав одговор: то се назива „јавила се некаква хемија“ или „осетила сам варнице“, и још некако, под један, и за параван, као пошла је у тоалет, а у ствари се радило о нечему сасвим другом, разменили су телефоне, и пошла је друга песма понекад паралелно, а потом: „извини, заволела сам другог“ да, ти парови о којима сте питали, жи- ве заједно, споља гледано је све у реду, све док им се не деси да се спотакну о нешто а мораће да уче о породичном животу видимо да је развода мање у трећем бра- ку, ако не постоји некаква патологија zту су искуство и узраст већ другачији – да, људи већ имају реално искуство породичног живота много знају мушка- рац се већ сусретао са женском психоло- гијом, а жена са мушком боље познају људе више знају шта хоће они неће, осим уколико се не ради о кадилаку са тракицама, изненада засновати породи- цу а ни то није главно од м
... таква идеологија себе лишава једног веома важног знања – зна- ња о границама знања и знања да се не може знати изван тих граница зато она није никакво знање, никакво критичко размишљање, никаква научност већ увек и само – идеологија и догматизам ова наивна вера је једном и за свагда раскринкана у кантовој критици чи- стога ума анализа темељних кантових ставова веома нам је важна и како бисмо на прави начин разумели однос науке и вере, знања и вере, те раздвојили науку од квазинауке и веру од квазивере мада кант о томе не говори, мишљења смо да је веома добро показао епистемолошке импликације које, можемо то слобод- но рећи, стоје на хришћанском (откри- новембар / децембар 2016 21 вењском) разликовању бића бога и би- ћа света кренимо редом са разбијањем атеистичког догматизма, кроз анализу темељних кантових увида намерно не желимо да кажемо ставова, већ увида, како ово што следи не би било схваћено као argumentum ad autoritatem кантове тврдње нису догматски ставови већ ра- зложни увиди стога, волели бисмо да ово што следи буде мотив за даље изуча- вање те кантове разложности, од стране заинтересованих читалаца кантов трансцендентални идеали- зам представља философију која се ба- ви нашим сазнањем као таквим могли бисмо рећи да кант представља синтезу вишевековне располућености и деобе у философији, по питању сазнања као та- квог то је располућеност и деоба између идејног и чулног, односно између умног и емпиријског порекла нашег сазнања располућеност и деобу можемо пратити од платона и аристотела и видети раз- лаз који показују њихове руке, „ка горе“ и „ка доле“, на чувеној рафаеловој сли- ци атинска школа затим, доћи ћемо до средњовековног спора о онтолошком статусу универзалија и деобе на идеали- сте и номиналисте коначно, стићи ћемо до декарта и лока, до рационализма и емпиризма од почетка до краја овог фи- лософског спора можемо видети извор- ну матрицу, платонско-аристотеловски разлаз и деобу кант је неко ко је коначно измирио и, још важније, неодвојиво ује- динио платона и аристотела, декарта и лока, умност и чулност ни само умност (појам) ни само чулност (опажај), већ неодвојиво једно са другим чине наше знање кант ће рећи да је опажај без пој- ма слеп, а појам без опажаја празан ово значи следеће опажај, односно емпи- ријско искуство без појма је слеп кант наводи пример дивљака који види кућу, али у свом разуму нема појам куће он види нешто, неки објекат али не зна да је то кућа да би се наведени опажај појмио као кућа, дакле да бисмо у том опажају имали знање да је то кућа, неопходно је да разум располаже таквим појмом са друге стране, појам без опажаја је пра- зан то значи да се баратање појмовима, који немају или уопште не могу имати емпиријску потврду, не може назвати знањем могли бисмо рећи да овај кан- тов увид представља и утемељење знања као научног знања са друге стране, овај увид је веома важан и за позиционирање вере (у бога), те за правилно разумевање кантове критике метафизике као науке том питању ћемо се касније у овом писа- њу посветити овде закључујемо да кант под знањем подразумева оно што бисмо назвали научним знањем (у смислу фун- даменталних природних наука) када је у питању карактер тог знања и стварности на коју се оно односи, си- туација је следећа кантов приступ је са правом назван коперникански обрт јер, револуција коју доноси кант у епистемо- квазинаукаиквазивера (2део) догматизам је догматско поступање чистога ума без претходне критике своје сопствене моћи имануел кант 22 6 / 2016 логији, може се сматрати равном оној коју је у астрономији донео коперник са својој хелиоцентричном теоријом наи- ме, до канта однос човека као субјекта сазнања и онога што се сазнаје као објек- та сазнања, сматрало се као пасивно односно, сматрало се да ствари, онакве какве јесу, диктирају сазнатељу себе као садржај сазнања човек, сазнатељ је ту пасивни прималац те датости дакле, са- знање иде од објекта ка субјекту одатле се за знање каже да је објективно кантов коперникански обрт састоји се управо у обртању те епистемолошке перспективе наиме, сазнање није пасивна рецепција објекта сазнања, већ је активно дикти- рано самим субјектом, карактером њего- вих сазнајних моћи отуда, кант ће изве- сти закључак да ми не познајемо ствари „по себи“, онакве какве оне заиста јесу, већ онакве какве нам се показују а пока- зују нам се управо у условима које дикти- рају наше сазнајне моћи кант их назива трансценденталним условима најпре да појаснимо појмове тран- сцендентно и трансцендентално у кан- товој философији трансцендентно по- тиче од латинске речи transcendere, што значи превазилазити трансцендентно би, у контексту знања и искуства, било оно што превазилази знање и искуство али, превазилази не зато што још увек није искуствовано и познато, са тенден- цијом да би могло бити, или чак са ве- ром да ће сигурно бити искуствовано и познато, већ зато што се налази са оне стране искуства и знања односно, не- доступно је искуству и знању ми смо у нашим претходним писањима такав по- јам трансцендентног употребљавали ка- да смо говорили о односу знања (науке) и бога, где смо покушали да покажемо да епистемолошка трансцендентност стоји на онтолошкој трансцендентности од- носно, бог је знању (науци) недоступан јер је онтолошки (као биће) са оне стране нашег бића, које је знању (науци) при- ступачно насупрот трансцендентном, тран- сцендентално би било оно што је са ове стране искуства и знања прецизније, оно што знање чини могућим кант на- води три сазнајне моћи – чулност, уо- бразиља (или имагинација) и разум те сазнајне моћи диктирају трансценден- талне услове сазнања – простор, време и аперцепцију наведене форме сазнања чине знање могућим оне су оно чиме се наше сазнајне моћи пружају ка ствар- ности коју сазнајемо тако, знање бива производ тих форми, које су диктира- не нашим сазнајним моћима, оставља- јући „стварност по себи“ недокучивом и трансцендентном знање је производ дејства субјекта (сазнаватеља), форми његових сазнајних моћи, на објекат са- знања, а не објективно дејство сазнава- нога на сазнаватеља наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији револуција коју доноси кант у епистемологији може се сматрати равном оној коју је уастрономији донео коперник са својој хелиоцентричномтеоријом новембар / децембар 2016 23 глагол бити који се на језику на- ших давних предака двојако пише и двојако значи може да помогне својим разликовањем у значењским варијантама тако быти значи: би- ти, постојати, налазити се и има ак- тивно егзистенцијално значење, па отуд његова сложена изведеница па- кибытїе – препород, поново рођење, и даље изведенице (биће, и друге), док бити има значење глаголске радње, некад активне а некад пасивне: бити, тући, ударати зато нема у староме словенском језику глагола оубыти, него само можемо накнадно сложити ријеч оубити, што значи: усмртити, истиснути из живота, односно бића и предати небићу, односно негативноме постојању, удаљеноме од бога ( не- ка ти буде као незнабожац и цариник – мт 18, 17) у питању је уништење, истискивање из сфере бића, у празну одсутност (ван свих релација) то није била изворна стварност и враћање ни у шта, па зато за ову ријеч нема основа славистике, него накнадно је изводи- мо чак из година употребе и стања, а нема је у изворним текстовима, па је ни стари ријечници не региструју ово је за старословенски језик лексички хибрид овако бездано и понорно размишља- ње, нажалост, није празно и неоснова- но; његову „радну подлогу“ чине дјела/ недјела злочинаца, која су тако далеко од доброчинаца и њиховога доброчин- ства јавио се нови феномен, понирање испод дна онтологије (бытie), и сада накнадно, за тај феномен у психоло- гији, етици, онтологији, односно за тај суноврат „прави“ се нови термин који није знао стари словенски човјек ни прије примања хришћанства ни ка- сније до појаве психосуноврата и он- толошкога понора – па то је његово хватање, и смијештање његово иде у ту лексему (оубыти) е, то је тај накнад- ни лексички хибрид који нема зна- чењскога онтолошког садржаја ријечи (оубыти) јер не постоји за своја дјела/недјела њихов почини- лац мора да одговара он мора да под- несе одговорност и казну за радњу која не смије да се заборави, преда мраку заборава; а казна – судећи по значењу смисаозлочинаи његовапсихологија (3део) никад није касно молитисе за злочинцеи молитиод бога зањихопроштај,јерсвојим заблудјелим знањем инаопако ангажованим радомонистварно не знају шта раде хришћанска етика протојереј-ставрофор др димитрије калезић 24 6 / 2016 које вуче из нашега старог језика – ни- је уништавање (у-ништа-вање), него казивање, упут, поука шта и како да ради да би се поправио кад данас чу- јемо израз казненопоправне мјере, ла- ко примјећујемо и препознајемо циљ и смисао казне – поправку најефикаснији начин за ово је испо- вијест (исповћдь) као што се види, ова трочлана сложеница-изведеница, кад се рашчлани, отвара могућност да и најтежи грешник стане на пут пока- јања и пође путем поправке, рехаби- литације која отвара нове перспективе усавршавања он треба, значи, из себе да избаци најдубље (по/слије) знање – (ис-по-веде) и тако у себи отвори простор за нови благодатни садржај божјих енергија које ће отворити пут покајања и прегнути за новим кораци- ма у стварању ту одмах дође опроштај грехова, а опростити значи: учинити дотичнога који се исповиједио, про- стим – не простим, примитивним, него хришћанска етика распеће христово, фреска из манастира ставроникита, 16 век (извор: википедија) новембар / децембар 2016 25 простим – једноставним и слободним, без обавезе одговорности (руска ријеч простой има веома позитивно значе- ње); речено латинским изразом: absol- vere – учинити слободним од услова и обавеза, одријешити да резимирамо преступник злочиначки или, шири и обухватнији, геноцидни, никад – све до последњега суда, који није неминовно страшан – није потпуно изгубљен: слика божја коју имплицира, носи собом и у се- би неодстрањиво, има шансу спасења, све до последњега суда – само да се он, буду- ћи свјесни лични субјект, окрене и одлу- ком о покајању отвори према богу, добру, небеском царству незалазне свјетлости која се тада отвара коначно тако му се пружа могућност враћања у очев дом из кога је био истјеран, јер нема гријеха ко- ји не би превазишло божје милосрђе; али исто тако, божје милосрђе није одстрани- ло ни брисало/поништило божју правду еклатантан примјер који је потврда овога јесте голготски разбојник, али – само онај један који се покајао! дакле, само један – да се људи не уздају много; и то онај који се покајао – значи, покајање лично и ду- бинско је цијена за то а да злочинац тако плански, упорно, самомрзилачки сам себе гура у пропа- сну неповрат и убија (урнише бытїе у себи), не хотећи спасења, и незнајући за покајање – јасно је да му нема спасе- ња: једноставно, он га неће: он је с њим дивергентан и, такво, оно је ван односа јер бог који је извор живота, спасење ну- ди и предлаже, а не намеће, уважавајући слободну вољу, односно личност којој је слобода битно својство од самог почетка, дарована од творца без слободе би лич- ност била обезличена, обезличносњена и деградирана на стихију или нешто попут механичке направе дакле, бог неће раш- човјеченога, него обновљеног човјека у коме, кроз покајање, треба да заблиста његов изворни лик злочина, касније и геноцидних, има из пост-рајскога времена и биће их до кра- ја вијека и истека временског потока, кад времена више не буде било (откр 10, 6; дан 12, 7) послије тога отвара се еон/ви- јек бесконачности – вјечност, вијечност која ће бити врло квалитетна јер долази послије горких искустава то је нови, ви- ши квалитет постојања – тамо треба да буде и благо наше и срце наше – да би ми мобилисали све своје могућности и у том правцу прегнули и пошли – да стигнемо дакле, никад – значи, ни сад – није касно молити се за злочинце и моли- ти од бога за њих опроштај, јер сво- јим заблудјелим знањем и наопако ангажованим радом они стварно не знају шта раде (лк 23, 34), а радили су ствари узалудне, непаметне, деструк- тивне, дјела мржње веома предано, а то све води сигурно у пакао значи, све је привремено до последњег часа и његовог суда треба сви да се узму у памет и окрену искрено (из+ќрену- ти се из себе таквога) и отворити се покајањем богу и тако му отворен и покајан прићи и ући у његову радост а ко остане ту гдје је, његова је, значи, одлука ако понуђене шансе запоста- ви, занемари, одбаци сад нека види сваки појединац: хоће ли бити васкр- снут у васкрсење живота или у васкр- сење суда (јн 5, 29)?! аутор је професор православног богословског факултета у пензији богкојијеизворживота, спасењенудиипредлаже, аненамеће,уважавајући слободнувољу,односно личносткојојјеслободабитно својствоодсамогпочетка 26 6/2015 тема броја: вера и сујеверје христос – пут, истина и живот, детаљ средњовековног мозаика из цркве свете премудрости – св софије у кијеву (извор: pravlifeorg) семе аврамово увеликој мери смо свесни чињени- це, или бар опажамо ту појаву, да су многи људи који себе сматрају верујућима заправо сујеверни са пу- ним правом и поносом изјављују своју припадност православној вери тврде- ћи да држе непрекинути ланац тради- ције својих предака које, пак, везују за косовски завет или св саву али са друге стране, имамо апсурдну ситуа- цију да је у једном од испитивања ста- новништва у србији које се на попису изјаснило да су православне вере око 30% (или нешто више) рекло да не ве- рују у христово васкрсење дакле рели- гија користи да би се задовољиле неке потребе које се пре могу назвати сује- верјем одакле то сујеверје? како мо- же неко ко исповеда праву веру да буде сујеверан? ако се обратимо св писму видећемо да већ на првим страницама имамо догађај који нам може одгонет- нути ову недоумицу наиме, када ђаво у причи о првородном греху приступа еви он је наговара да узме плод позна- ња добра и зла јер ће он њу и адама до- вести у стање за којим жуде – да поста- ну као богови (пост 3, 5) начин који ђаво нуди достизање жељеног циља – а бог јесте човека створио желећи он сам да човек постане сличан њему – заоби- лази бога ставља га по страни а упра- во тај начин говори о сржи сујеверја; да на механички, безлични начин, готово насиљем остваримо циљ који смо себи одредили у томе лежи и порив чове- ка за магијом и магијским ритуалима који и јесте својеврсни облик сујевер- ја са овим је здружен и дубоко укоре- њен страх од једног живог, непосредног и личног односа са богом али не само са богом у светлу наших свакодневних и међуљудских односа, тај страх је оно што нас кочи и што нас приморава на свођење односа са ближњима на ригид- не и разноразним правилима оптере- ћене односе у коме нестаје управо тај ближњи декалог – десет речи (дослован пре- вод), који је назив за десет божијих за- повести, указује на десет стварности, видљивих израза воље божије коју тре- ба да прихватимо као своју реч божија јесте суштинотворећа, она која ствара, упућена је и дарована израиљцима да ту стварност кроз испуњавање тих ре- чи остварују у својој свакодневници смисао тих речи (заповести) лежи у богу који из своје несебичне љубави, бивајући веран обећању датом прао- цима израиљаца из времена мојсија, ослобађа ропства од фараона изводећи их из египта и проводећи кроз црвено море потом им нуди савез/завет ко- ји је дубоко личан и који они треба да владимир пекић хришћанство је засновано на слободи која је садржана у вери као израз безусловне љубави божије дароване кроз христа и у христу тема броја новембар / децембар 2016 27 отелове (оваплоте) у својим животима свако од њих понаособ, не као колек- тив прва од заповести нам то и гово- ри: „ја сам господ бог твој, који сам те извео из земље египатске, из дома роп- скога немој имати других богова уза ме“ (изл 20, 2–3) бог се обраћа човеку појединачно, као личности од сваког тражи да га прихвати слободном во- љом и на делима божијим којих је све- док био то прихватање подразумева личну заједницу са богом, а онда и са осталима који деле ту веру и ту заједни- цу зато израиљ и јесте праслика цркве христове декалог је сличан заповести у едемском (рајском) врту коју бог даје адаму да не једе са дрвета знања добра и зла у свему овоме је присутна пара- лела између првородног греха и десет заповести; као што је адам прекршив- ши заповест божију изагнан из раја, тако су и израиљци доспели у вавил- носко ропство проблем, дакле, лежи у томе да живи однос потискујемо, мења- јући га за систем правила ту лежи зам- ка сујеверја у коју смо сви, мање-више, уплетени и којој смо склони пророци у старом завету о томе говоре и кри- тикују своје сународнике „што ће ми мноштво жртава ваших? вели господ сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом тријему? не приносите више жртве за- лудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светко- вине на младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви“ (ис 1, 11–16) свети апостол павле хришћане на- зива семеном авраамовим (гал 3, 29) пошто је хришћанство засновано на слободи која је садржана у вери као израз безусловне љубави божије даро- ване кроз христа и у христу сходно тој вери и љубави, свака правила која су прописивана губе свој смисао и по- требу да се наглашавају јер онима који у цркви нам се открива да се наша вера не исцрпљује у декларативном изражавању већ у живљењу авраам и лот се одељују, мозаик из цркве санта марија мађоре, око 430 године (извор: википедија) 28 6 / 2016 су умрли за стихије овога света, закон који им указује на грех и зло више ни- је потребан (рим 7, 5–6; 8, 1–1028;13, 10) када неког волимо, не треба нам систем правила да нам говори како да се према њему понашамо сама љубав нам то говори међутим, ни први хри- шћани нису имуни на многе своје оби- чаје и желе да их убаце у хришћанство што су и успели: „пошто се с њим по- гребосте крштењем, у њему сте и са- васкрсли кроз вјеру у моћ бога који га васкрсе из мртвих и вас који сте били мртви у гријесима и у необреза- њу тијела вашега, оживи вас са њим, опростивши нам све гријехе; избриса обвезницу која нас својим прописи- ма оптуживаше и бјеше против нас, и уклони је приковавши је на крст; раз- оружавши началства и власти, жигоса их јавно, побједивши на њему да вас, дакле, нико не осуђује за јело или пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе, што је сјенка онога што ће доћи, а тијело је христово“ (кол 2, 12–17) много од наших хришћанских обичаја (неписаних) је било наслеђе које је прихваћено било до пагана би- ло до јудеја – начин поста, подвижни- штво, девствеништво, поштовање да- на и година (види дап 10, 10–15; рим 2, 1725–27; гал 4, 10) погрешно је што смо многе од тих пракси апсолутизо- вали, поставили као идеале саме себи и њима заменили оно што је срж наше вере која и тим видовима упражњава- ња побожности даје смисао и меру питање које се поставља је шта је ве- ра наша? она је садржана у светом пи- сму и вери и догматима који су свети оци формулисали кроз историју цркве особито на васељенским саборима а то је да је бог који је по својој приро- ди непојмљив, невидљив, непостижан, који увек и свагда јесте, вечан и над- суштасвен, који измиче свакој људској помисли нама себе открио да постоји као једна проста и недељива суштина у три личности познавана, оцу и сину и светоме духу где се личности неразде- љиво раздељују и несливено сједињују; тројица једносуштна и нераздељива да је бог наш из изобилне љубави свет и човека створио, привевши га из небића у биће, дајући му сам живот и прожи- мајући га кроз своје нестворене и бо- жанске енергије када смо од њега отпа- ли и отуђили се није од нас одустао, већ чинећи све по своме превечном тро- јичном савету, даровао нам своје цар- ство тако што је један од тројице, син божији и логос ради нас постао човек, у потпуности једнак нама осим у греху, сјединивши у својој личности неразде- љиво и несливено божанску и људску природу ради нас је узео на себе грех света, грех сваког човека од адама па до краја историје и дао себе за нас кроз распеће на крсту да би нам својим пре- славним васкрсењем даровао живот вечни да њиме већ овде и сада живимо у цркви коју је основао духом светим управо у цркви нам се открива да се на- ша вера не исцрпљује у декларативном изражавању већ у живљењу живљење и присуство христово, а са њим и цар- ства божијег, јесте једино у литурги- ји литургија/евхаристија је средиште хришћанског живота јер је она пона- вљање и обнављање новог завета који је христос са нама склопио на тајној вечери, а који ми прихватамо крште- њем а са друге стране, она је већ овде и сада наше седење и гозба радости и славља у незалазном царству божијем (уп лк 22, 1029–30) у том јединстве- ном доживљају и сталном сусрету неба и земље, бога и човека и целе творевине у љубави открива нам се коначни сми- сао свега што је бог створио, али и сви догмати и вера цркве добијају потврду управо како је то формулисано кроз ра- нохришћанску изреку да lex orandi lex credendi (закон молитве је закон вере) тема броја новембар / децембар 2016 29 на жалост, нама је на осуду то што литургија није средиште наше побо- жности јер ако нам је то и на устима, да ли нам је и у срцу? нашем народу, па и великом делу клира, побожност се своди на обичаје и требе (молитво- словља цркве) које свој врхунац имају у водици и славском колачу као риту- алима који су по себи потврда наше „православности“ (бадњак, фарбање јаја, ношење бројаница, дуго ношење црнине за покојником итд) или у обредима, јер смо свете тајне укључујући и литургију као све- тајну цркве, претво- рили у то, у средства за борбу против зла зато крштавамо децу, зато се венчавамо у цркви, а да после ретко ко у њу кро- чи осим да запали свећу и, још сканда- лозније, да се приче- сти један до два пута у току године јер се тако ваља јесмо ли семе авраамово? љубав према богу и према ближњему јесте мера наше вере та љубав је жртвена, трудољу- бива и не тражи сво- је баш као што и бог не тражи, већ он нас тражи као у при- чи о изгубљеној ов- ци (лк 15, 4–6) вера авраамова је вера која нас ослобађа од сваке узе и сваког робовања у тој слободи једино може да се покаже лепота лика хри- стовог, али и човековог зато апостол павле и каже: „стојте, дакле, у слободи којом нас христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити“ (гал 4, 1) то стајање у слободи христовој је радост и весеље, похвала и венац апо- стола, светих отаца и целе цркве бо- жије: „зато, браћо моја љубљена и нај- жељенија, радости моја и вијенче мој тако стојте у господу, љубљени! радујте се свагда у господу, и опет велим: ра- дујте се! не брините се ни за што, не- го у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте богу же- ље ваше и мир божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ва- ша и мисли ваше у христу исусу“ (фил 4, 1–7) или смо веру претворили у сујевер- је настојећи да бога љубави заменимо правилима? убеђе- ни смо да смо по не- каквом наследном принципу наслед- ници божији и деца његова али када год ово помислимо сети- мо се речи које из- говара свети јован, претеча и крститељ господњи: „и не ми- слите и не говорите у себи: имамо оца авраама; јер вам ка- жем да може бог и од камења овога подиг- нуги дјецу аврааму а већ и сјекира код коријена дрвећу сто- ји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца“ (мт 3, 9–10) аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији свети архијереји – василије велики и јован златоусти осликани на царским дверима, новгород, 16 век (извор: icon-artinfo) 30 6 / 2016 чистота вере, а не сујеверје чистота вере, а не сујеверје, доноси благодат божију која остаје само на онима који веру живе на природан начин – властитим животом свет који данас у злу лежи од почет- ка није био такав он је створен за вечност са својом престоницом, едемским вртом, који је требао да буде родно место свих људи због нескром- ности која се огледала у непослушности, први људи затварају рајска врата и ла- гано се удаљују од близине бога оста- вљајући то као залог свог греха и свим потомцима сујеверје, неверје, зловерје, богоборство и богоодступништво ди- ректна је последица удаљавања од пра- вога бога и данас са друге стране, бли- зина бога учинила је да један разбојник на велики петак покајањем исповеди веру у царство божије и то пре васкрсе- ња господа то је доказ да је вера поклон од бога, поклон небеске снаге која може и горе да премешта, да се са крста поп- не до наручја аврамовог вера је дар за човека доброга срца и чисте вере наш народ има изреку да глас чистога срца сви чују и виде, а да добар човек помаже свима и када није ту када господ говори да ће се људи по духовима познати, он мисли на духа светог и чистоту вере зато је врло би- тан начин на који исповедамо веру у бога јер по начину на који верујемо ми јесмо православни хришћани на прави начин прослављамо бога благодарећи светим оцима који су веру до нас доне- ли одбранивши њену чедност на васе- љенским и помесним саборима, често и страдајући на том путу њихова темељ- на врлина била је скромност као пред- услов да се њихова реч прими код оних који проповед слушају онај ко пропо- веда христа васкрслога не би требало у свом власништву да има ништа сувишно јер је сила скромности свима најпре ви- дљива апостоли петар и павле у сво- јим посланицама опомињу хришћане до краја историје да ће се појавити многи лажни учитељи, споља скромни и од- мерени са лажним учењима, која ће ну- дити свима не би ли и верне преварили тако ће обманути, иако наизглед верују- ћи људи који се уздржавају у своме веку од свега, али бескорисно, бити осуђени и у будућем веку права вера и сујеверје су антиподи па се мора направити јасан хаџи драган б поповић свети апостоли петар и павле, рановизантијска фреска (извор: pravoslavieru) тема броја новембар / децембар 2016 31 избор на личном путу спасења апостол павле у другој посланици тимотеју ис- тиче: ако се ко и бори, не добија венац ако се не бори по правилу људи се и даље клањају и обожавају на широком путу нуди се поклоњење олимпијској бакљи, пехару лиге шампиона, новом филму, глумцима и новим аутомобилима а свако златно теле удаљује од реалности живљења у бестрашћу које је неодво- јиво од љубави божије само је христос увек непоновљиво нов под капом небеском, и тако ће остати до ње- говог другог доласка господ који је свима помагао учи и нас да свима опростимо, али и помогнемо онима који желе да се спасу од по- губних учења црква спасова је стуб и тврђава истине, говори пи- смо, јер се само са чистог извора може пити, а до царства небеског стиже се уским путем благодатну силу свештенства има- ју духом светим слуге бога живо- га и истинитога, а не они који умишљају да натприродне моћи могу стићи до њих преко ноћи или ако нешто само понове, кажу или ураде три пута на неком месту крштењем ми објављујемо рат сатани и анђелима његовим, а човек у рату мора имати право оружје које врлином налази- мо и користимо само у цркви господњој од почетка своје мисије која је била спа- сење људи и оснивање цркве, господ по- казује скромност и незлобивост, па на то указује и својим апостолима када их пре свете педесетнице шаље на проповед речи: будите мудри као змије и незло- биви као голубови, односе се и на све да- нашње хришћанске мисионаре јер је су- јеверје, рад секти и других намножених духовних девијација резултат неблаго- временог и недовољног рада сваког кр- штеног успех у овом тешком духовном боју лежи много више у благоразумно- сти и разборитости са расуђивањем, него у интелектуалној мудрости ми- сионара јер мудрост без беза- злености постаје лукавство, док је безазленост без му- дрости данас веома опа- сна наивност мудар као змија значи пронаћи пра- ви начин, уски пут и помоћи другоме да са себе свуче све обмане сујеверја и лажних учења као што змија пронала- зи најужу рупу како би кроз њу прошла и са себе свукла стару кошуљицу због тога свети василије ве- лики каже: мудар је као змија онај миси- онар који са обазри- вошћу и разборито- шћу предлаже учење другоме како би успе- шније привео слушаоце усвајању богоданог учења чистота вере, а не сујеверје, доноси благодат божију која остаје само на они- ма који веру живе на природан начин – властитим животом, показујући пут спасења и другима, мислећи и на своје потомство дела и мотиви из којих их чинимо нама и доносе благодат божију, а преко нас и другима аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије св ап павле пише 2 посланицу коринћанима, средњовековна илуминација (извор: pravoslavieru) 32 6 / 2016 са сујеверјем смо у пољу извесности и какве-такве контроле вера подразумева одбијање овоземаљске праведности, одбијање извесности zкако ви схватате веру у њеном најдубљем теолошком значењу и смислу? – нисам сигуран када дајем одговоре на оваква питања да ли заиста говорим теолошки када се постави питање вере, она се тиче човека – пре свега колико год то теолошки објашњавали, питање вере се на крају своди на упитаност: „ка- кве то везе има са мном?“ рекао бих да је вера једно опште-животно искуство она није нешто што се тиче само инте- лекта, него полази од естетике, уметно- сти и свега онога што нас чини радо- сним, што нас оплемењује вера је на тај начин остварила контакт са мном, а како је време пролазило то естетско почело је да покреће и питања смисла на крају је смисао постао најважнији јер се у јед- ном моменту запитате куда даље са сво- јим животом и данас када би требало да говорим о вери, нужно је враћати се на осмишљавање – јер то осмишљавање је- сте оно што чини да живот тражи свој смисао вера је надилажење ограничења, вера да верујем да постоји нешто изван у јеванђељу имамо описан догађај где отац има сина који болује од епилепсије христос, пре него што му помогне, пита га: „ако можеш веровати!“ ово „мо- жеш“ је кључна реченица јер представља позив да се напусти нормалност овог света и да се уђе у једну другу стварност христос му лечи сина, а то лечење је та- кође напуштање ове стварности хри- стос захтева да човек напусти садашњи бесмисао и уђе у једну вишу стварност, стварност вере у којој живот добија свој друкчији смисао оног тренутка када је отац могао да поверује, христос је могао да излечи сина криза наших живота јесте криза смисла вероватно је да би нас христос исто питао као и овог оца: „можеш ли веровати?“ криза сми- сла се не решава интелектуалним про- мишљањем само, него и естетиком вере ово је изузетно битно да нагласимо по- што указује да свако трагање за смислом јесте и трагање једног уметника да кроз стваралаштво: музику, писање, слика- њеосмисли лепотом време живота другим речима, вера мора да открива све таленте наше личности, а не да их затрпава како бисмо господару вратили само један таленат „господару, знао сам разговор водила: милана ивковић интервју са др растком јовићем, доцентом на катедри за канонско право пбф вера и проблем сујеверја тема броја новембар / децембар 2016 33 да си ти тврд човјек па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје“ (мт 25, 24–25) јеванђеље се управо опире том разумевању где је бог неко кога бисмо требали да се плашимо, а да затим тај страх рефлектујемо кроз скученост духа и ограниченост таланата, „отидох те сакрих талант твој у земљу“ zда ли можете нешто да нам кажете о вери и њеном значењу у другим религијама? – у свим културама и религијама све- та људи покушавају да одговоре на пита- ње смисла које се сагледава у тачки наше смрти дакле, немогућност излаза из за- чараног круга рађања и смрти јесте по- четак нашег интереса за природу нашег бића, нашег циља и смисла постојања сигурно је да свака религија покушава да припреми човека за борбу са смртно- шћу као људском ограниченошћу рели- гија у том смислу не сме и не може бити затворена одговорима, него напротив њена питање и покушај одговора морају непрестано бити отворени за човека, а несигурност са којом се упитаност увек изнова и свежа поставља пред поједин- ца не сме попримити арогантну сигур- ност у сопствене изборе zкако ви разумевате сујеверје у ери научно-техничког прогреса и свеопштег образовања с обзиром да се сујеверје сматра недостатком образовања и непросвећеношћу? – можда је управо у овом питању садржан и одговор дакле, о каквом образовању ми говоримо? постали смо „образованији“ информацијама, али информације нас не чине суштински образованим истовремено, инфор- мације су нас претрпале и чине да нам време брже пролази не дозвољавају- ћи нам да мислимо о животу на један сувислији начин недостатак времена захтева да животне проблеме решавамо што брже и што једноставније управо је можда то могуће објашњење зашто је сујеверје тако моћно и данас, у 21 ве- ку много људи у нашем окружењу са крајњом озбиљношћу чита хороскоп и остала предвиђања истовремено сма- трајући да је вера у бога чиста глупост ваљда и то говори довољно за себе су- јеверје захтева наше несвесно, што је много лакше за разумети, захтева један купопродајни уговор између човека и неукротивих сила у том смислу, сује- верје је продужетак наших природних живота, трговачких односа, на мета- физички план са сујеверјем смо у по- љу извесности и какве-такве контроле вера подразумева одбијање овоземаљ- ске праведности, одбијање извесности и уопште било каквог уговора којим је нешто гарантовано zзашто истински верујући човек сујеверје посматра као грех, односно као потпуни промашај благодатног духовног живота? – благодатни живот подразумева да непрестано прихватамо како не може- мо све објаснити и како нам у питањима вере није могуће да нам све буде јасно још значајнија ствар јесте да вера под- разумева живог бога, а никако трговца који на кантару мери и реже онако како бисмо ми то волели да видимо у вери, врло често се догађа да један плус један буде један, а не два сујеверје јесте грех јер своди бога на наше ситне интересе укидајући богу могућност да нам се от- крије као љубав уместо љубави, сује- верје нам оставља утисак недовршеног, др растко јовић је доцент на катедри за канонско право православног богословског факултета универзитета у београду област истраживања: црква и савремени изазови 34 6 / 2016 окрутног, хладног бога – бога са којим је могуће рашчишћавати рачуне тиме ми закључавамо бога у наше доживља- је и закључавамо себе за љубав није неопходно помињати овде, али једини моменат када видимо христа изузетно љутог јесте управо када истерује тргов- це из храма на многе друге грехове он остаје смирен и пун разумевања, али када су у питању трговци, његова ре- акција је била изузетно оштра и груба није прошло много, а већ на крсту ра- запет христос опрашта грехе разбојни- ку на крсту у та два догађаја више не- го јасно видимо христово одбијање да бога поистоветимо са продавцем или трговцем zда ли сматрате да можемо да говоримо о повезаности сујеверја са магијом и страхом, и са друге стране о повезаности вере са истинском слободом? – недостатак времена постаје највећи грех данашњице страх постоји услед недостатка времена, а недостатак вре- мена не допушта људима да се озбиљ- није позабаве својим животима, својим надањима и виђењима у контексту вере можда је то и разлог што упркос недо- статку времена, човек осећа да и поред све технологије неке ствари остају не- разјашњене и збуњујуће управо у тим тренуцима, људи се окрећу вери или су- јеверју сујеверје је много пријемчивије јер даје проста упутства и једноставна решења – колико год она могу некоме са стране да изгледају чудна или сме- шна вера јесте „страшнија“, она пред- ставља мноштво изазова за нашу људ- христос исцељује бесомучног, илуминација из илустрованог рукописног јеванђеља из манастира ивирон, 15 век тема броја новембар / децембар 2016 35 често се догађа, да нам у храм долазе старији људи и причају о себи, да су у детињству били крштени, али потом нису више слу- шали о вери, у цркви ниједном ни- су били, те и да су читали световне новине и часописе, радили у обич- ним радним колективима, или кра- ће речено, нису имали ни најмањег повода и случаја да се дотакну вере, али тим не мање, кажу они, сећање на бога смо увек носили у дубини ду- ше и сада, када се о вери говори на све стране, они такође себе називају верницима овакви случајеви, врло чести, ја- сно сведоче о томе, да је наша душа заиста створена по образу божијем, који не ишчезава из ње, чак ни у не- пријатним околностима у наше да- не и не треба никога убеђивати да бог постоји но, оно главно, разуме се, није у знању, него у нашем односу према богу при нашој уобичајеној равнодушности према вери, при не- знању и нежељењу да сазнамо њене основе, при неправилној оцени са- мих себе пред лицем божијим, наше знање о томе, да бога има, не само да не приводи, него нас и удаљу- је од њега, усељавајући у нас лажну религију, која нимало није боља од отворене безбожности већина та- квих, који су пред вече свог живота „ушли“ у цркву, на жалост, само се и ограничила тим осећањем, да просто изнад нас има неко или нешто, кога они називају богом оваква природ- на или општељудска псеудорелигија у ствари нема ништа заједничко са хришћанством видови ове „природне религије“ или религиозног осећања су разли- ску природу вера не нуди једноставна решења, а захтева много дела и много размишљања, промену нашег схвата- ња о себи самима и другима око нас људима је тешко када треба да се пре- селе или промене посао, а вера подра- зумева промену нашег погледа на свет и људе око нас у том смислу, сујеверје јесте уистину страх да се суочимо са тежим питањима и изазовима ка који- ма нас пут вере води али и вера мора имати разумевање за тог и таквог чо- века, поробљеног свакодневним иза- зовима са трудом и љубављу није немогуће да човек из сујеверја уђе у простор вере у томе је и смисао хри- шћанства, да не судимо свету и љу- дима, него да им увек пружамо руку и показујемо богатство и слободу ве- ре уколико пак вера није део нашег живота, онда ће и наша мисија према другима бити претворена у „секта- шку мисију“, мисију која је недостојна христових ученика превод са руског: небојша ћосовић 36 6 / 2016 христос исцељује поседнутог, фреска (извор: pravmircom) природна или општељудска псеудорелигија у ствари нема ништа заједничко са хришћанством чити издвојмо овде само три најка- рактеристичнија сујеверје то није само вера у предзнаке, у „до- шљаке из космоса“, чудесне „исцели- теље“ пре свега, то је вера неразумна и слепа, не можеш ни појмити на шта се односи та вера, али неизоставно са строгим поштовањем одређених пра- вила, која могу чак бити и поједина црквена правила, попут оног о раду на празнике таква правила нас не опте- рећују много у животу, и при томе до- бро умирују успавану савест вера у обреде tо јест вера да ови или они црквени обреди сами по себи, без молитве, без покајања и црквеног живота, некако „освештавају“, украшавају наш живот, дају нам некакво добро овде спада те- жња да се по сваку цену крсте деца и опевају умрли сродници, уз одсуство жеље да се схвати, да само по себи опе- ло и чак крштење нецрквеном човеку по правилу ништа не даје вера у себе tо јест вера у то, да је код нас тако много добрих дела и тако мало грехо- ва (осим само таквих ситница, као што су безбожност, аботруси, блуд и пијан- ство) и поврх тога пошто смо ми то- ликим људима учинили добро, бог је просто обавезан да нас награди због тога, а црква и молитва нам уопште нису потребни другим речима, сва- како, врло је добро што у селу посто- ји црква, али она није ту ради нас, већ ради оних, који би требало да добију опроштај за многе грехове све ове стране религиозног осећања могу бити својствене једној истој особи могуће су и друге форме пројављи- вања ове религиозности, али главно у њима је на жалост, једнако као прво, увек одсуствује појам о живом личном богу, творцу и спаситељу човека бог се замишља нечим безличним, и што је главно, врло далеким од нас, дакле, не захтевајућим од нас поштовање, страх, послушање и љубав даље, нама је свој- ствен поглед на човека, то јест на себе, као на биће, коме није потребно ништа онострано, а да при томе има право на о правој и „природној“ вери свештеник тимотеј алферов тема броја новембар / децембар 2016 37 сва земаљска и чак небеска добра заи- ста, ако су код нас са свима више или мање подношљиви односи, а бог за нас далеко-далеко на небу, или пак дубо- ко-дубоко „у души“, то значи да је са нама све у реду и да смо ми добри, па онда нека нам бог да све што следи из тога у суштини ово је слепило, тама незнања својих грехова, болести своје душе а невоље и несреће, које нам се догађају, могу нам само делимично по- моћи да прогледамо и осетимо, да смо у ствари много гори, него што нам се то чинило, и због тога несрећни најзад, из оваквог осећања себе, свог положаја у односу према богу, очиглед- но проистиче неверовање у рај, ад, веч- но блаженство, вечну муку; или пак, у крајњој мери, потпуна равнодушност према својој посмртној судбини рај нам се чини исто тако досадан, као и ду- гачка црквена служба, а ад нас не пла- ши, зато што ми не доживљавамо ника- ква сведочанства о његовом постојању, и што је главно, не можемо замислити, како се ми овако добри, можемо наћи тамо уопште сва „природна религио- зност“ је равнодушна према стању чо- века после смрти афричком дивљаку је био потребан идол од камена, да би обливши га жртвеном крвљу, обезбе- дио себи добар улов или у крајњој ме- ри, да би се осећао сигуран на зверињој стази потпуно слично савремени вер- ник хоће да набави крстић или икону ради чувања дома, детета, аутомобила, себе од свих неочекиваних случајева и ради тога, да би се осећао што сигурни- ји у стварности која га окружује ми- сли о вечности нема ни код првог, а ни код овог другог „верника“ сходно претходном, „природна ре- лигиозност“ не даје никаквих подсти- цаја за делање, за изражавање своје вере у делима, не поставља циљеве, не даје човеку пунокрван духовни живот, не одговара на питања савести, већ са- мо помаже сакривању од ње и спора- зумевању са њом стварну пуноћу ду- ховну може дати само истинска вера, свесна, трезвена, делатна вера се може исповедати хладним устима, а може (и треба) да се исповеда – умом, срцем, речју и делом, свим деловима душе и тела а ово и јесте истинска вера циљ ове вере је спасење човека, који је осе- тио своје погибељно стање у безбо- жности наше незнање свог погибље- ног положаја (стања) при свим нашим социјалним и породичним невољама достојно је чуђења и сажаљења, при највећем разливању најгрубљег и нај- приземнијег греха, при нашој унутра- шњој несређености, грижи савести, при ономе што је пред нашим очима и тога што смо чак предузели толико безуспешних покушаја да дођемо до макар какве среће својим снагама нису људи измислили цркву сама историја дуговремених и честих гоње- ња на њу, на која она никада није одго- варала насиљем, говори о томе, да ако би она била људска установа, онда се просто не би сачувала до наших дана њу је основао сам господ и подржа- ва је недокучивим путевима својим и приводи људе себи кроз њу другог начина да се приђе њему, осим цркве, бог нам није оставио, слично као што отац сам учи свог малолетног сина и реду у кући и дужном понашању пре- ма оцу, а не препушта то детињем уму сина давно је речено, да коме црква изучавање наслеђа цркве, то јест св писма и св предања, а заједно са овим унутарцрквени живот и разликује верујућег човека од „природно-религиозног“ 38 6 / 2016 није мајка, томе ни бог није отац ко себе сматра верником, а да при томе није црквен човек ни стални парохи- јанин, онда нека схвати да таква вера није угодна богу, оном самом, у кога он верује овоме нас учи реч божија – св писмо при овоме, чак и ако човек често посећује храм, али се не испове- да, него проводи живот у очигледном гажењу ових или оних заповести бо- жијих (које, узгред речено, он не може чак ни правилно схватити без цркве- ног учења), – онда он и поред тога не може бити члан цркве, не може се на- зивати хришћанин црквеност је потпуно нови и једино правилан поредак свег живота, мисли и осећања оног човека, који је прихватио цркву, осетио потребу за њом упра- во таквом човеку господ и открива по мало, шта је то истинско хришћанство, какав је то пут, а споља пут бива видан само овлаш, и то из даљине изучавање наслеђа цркве, то јест св писма и св предања, а заједно са овим унутарцрквени живот и разликује ве- рујућег човека од „природно-религио- зног“ „природну религију“ човек може схватати или смислити чисто својим снагама а вера истинска нам се даје од онога, ко је неупоредиво виши, чисти- ји, разумнији, милосрднији, јачи од свег људског рода ова вера се даје свакоме ко је истински жели, ко је жедан и моли, а не самодовољном и спокојном за себе човеку, иако узнемиреном због читавог света у наше време, слава богу, чове- ку је врло лако да се приопшти цркве- ном животу, ако према њему има и нај- мање тежње, макар и најмањег немира због своје посмртне судбине само не би требало мислити, да се може доћи у би- ло који радни или не- дељни дан одмах „на причешће“, с тим, да се потом не појављује у цркви читаве годи- не причешћем не по- чиње улазак у цркву давно отпалог од ње и не започиње она од крштења за некрште- ног, него у оба случаја започиње од осећања кривице пред богом, од вере у њега, а затим следи кратко појашња- вање у кога ми верује- мо и чиме смо криви пред њим, а тек потом припрема за крштење или причешће господ призива: „приближи се царство небе- ско“, – давано нам крштењем или приче- шћем, – али најпре: „покајте се и верујте у јеванђеље“ и овим причешћем или кр- штењем наш црквени живот не би тре- бало да се оконча, него тек истински да започне каквог смисла има ухватити се за спасоносно уже, а потом га одбацити на пола пута? само „ко претрпи до краја биће спасен“, учи нас сам спаситељ извор: azbykaru тема броја новембар / децембар 2016 39 40 6 / 2016 зашто су раније супружници живели дуго и срећно и чак нису могли ни да помисле на то да разруше своју поро- дицу а данас се половина бракова распада после прве године? шта смета људима, ко- ји ватрено воле једно друго при ступању у брак, да сачувају љубав и касније? како преживети распад породице, како се осло- бодити „љубавне зависности“ – популарне „дијагнозе“ савремених психолога? шта стоји иза модерне фразе „не слажу им се карактери“? и да ли је обавезно да се „сла- жу карактери“ да би се сачувала љубав за цео живот? о тужној појави, као што су разводи, разговарамо са протојерејем ди- митријем смирновим zоче димитрије, према статистици, прве године се распада 50% склопљених бракова, током следећих 10 година –80 процената до самог „финиша“, у добром смислу, долази само 10–15% парова шта се догађа? – све, што се дешава на земљи, чак и међу животињама и инсектима, догађа се због зле воље људи и заиста, први про- блем је проблем брака и породице зато што човек квари све на нашој земљи раз- вод је само резултат тога zрезултат понашања једног од супруга или оба? дешава се да једно одлази од другог иако најчешће за распад породице оба супруга криве једно друго – ту се не ради о кривици постоји ова- кав израз: „то није кривица човека, већ његова несрећа“ то што се васпитаник дечијег дома налази у затвору, да ли је то његова кривица? ако гледамо формално, да, он је у некој тачки прекршио закон и да би га избавили од тога, њега стављају у затвор, али он је у ствари производ вас- питања или производ стања здравља свог тате и маме који су користили огромне количине отровних супстанци дете упи- разговор водио: никита филатов хришћански брак и породица од овог броја отварамо рубрику хришћански брак и породица, у којој ћемо објављивати текстове из те области у сарадњи са преводиоцима интернет портала православна породица (православнапородицаоргсрб) чији је циљ неговање и раз- вој породичних вредности ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (1 део) протојереј димитрије смирнов новембар / децембар 2016 41 ја те отрове, што утиче на његову умну способност, отежава његово учење, до- води до проблема социјализације и ка- да се он сам, препуштен самом себи, на- лази у нашем свету, врло лако доспева у руке криминала држави, која регулише живот друштва, такви људи су непотреб- ни морала би дуго са њима да се бакће, много је лакше да се од њих изолује за то постоји пенолошки систем исто је и са браком то, што се људи разводе, то је њихова несрећа у чему је узрок тог проблема? имамо врло добар, данас актуелни пример, траге- дија која се догодила на сјамозере у каре- лији људи нису знали никаква правила, како треба да се понашају на води шта више, нису знали како да завежу појас за спасавање а управо сви месни становни- ци знају да су ладога, онега и сјамозеро практично мора притом, са изненадним честим променама времена и када су ма- ли таласи, опасно је пливати у њима, а ка- да су велики – слати туда децу значи слати их у сигурну смрт то је потпуно непошто- вање правила и зато имамо овакав тра- гичан резултат а сав наш живот је такво сјамозеро, по коме млади људи, ништа не знајући, никога не слушајући, покушавају да крену на пут, и наравно, њихов чамац се разбија, и они тону са већим или мањим споредним трагедијама јер, они могу да имају децу, која би у том случају постала полусирочићи код нас нити породица, нити некакве установе, не припремају младе за глав- ни део живота у школи не постоји такав предмет они мисле да ће књижевност и проучавање дела љермонтова или њекра- сова довести човека до тога, да ће он схва- тити да је потребно да оснује породицу а то уопште није тако човека је створио бог, и створио га је као породицу речено је: „мушко и жен- ско створи их“ (пост 1, 27) ту је тачно описано, истина, символичким писмом, ја бих чак рекао хијероглифским, шта су то породица и брак а то се не зна, нико љу- дима не објашњава зато и породице трпе „бродоломе“ а мене много више занима, зашто само половина? zто је само прве године, а током следећих 10 година тај број се повећава до 80 процената – можда зато што живе далеко једно од другог, недостају једно другом, а затим се са радошћу састају или имају некакве те- шке задатке: да заврше факултет, на при- мер сву снагу усмеравају на то на соп- ствени породични живот обраћају мало пажње, просто живе као момак и девојка јак утицај родитеља и некакви споредни утицаји могу да утичу на младу породицу а можда су млади религиозни, то такође у неком степену може да заустави развод zми смо совјетски људи и васпитани смо у марксистичком систему погледа на породицу: она мора бити разрушена – а да би било као пре 100, 200, 300 го- дина и тако даље у историји, да се људи жене једанпут и да породица живи деце- нијама, потребно је да се вратимо на уче- ње главног предмета живота али ми смо совјетски људи шта је то совјетски чо- век? совјетски човек је васпитан у марк- систичком систему погледа на породицу маркс, енгелс и њихови руски „ученици“ су се залагали за рушење породице, да би функцију породице преузела на себе др- жава прави пример тога је „кућа на оба- ли“ тамо, у становима чак није ни пред- виђена кухиња, сви су морали да једу у заједничкој кухињи људи се спајају због заједничког живота, а морају да једу у за- једничкој кухињи! тако су се понашали и према породи- ци, најбитније је било испунити норму на послу и прослављали су жену-радницу, жену која остварује рекорде у производ- њи хероине солијалистичког рада! а у за- вршеном социјализму не може постојати породица рођено дете креће у јасле, затим у дечији вртић, потом у школу, пожељно 42 6 / 2016 у интернат, онда излази већ обрађени гра- ђанин који ће радити оно што му кажу ако је потребно – проћи ће пола земље да би дошао у неко тамо царство и радио тамо где нема становника ако је потреб- но држави – он ће прећи четрдесет врста и градиће бам (бајкало-амурска маги- страла) ако је потребно и у космос ће да лети полетети у космос је уопште педесе- то царство он се томе веома радује и сви му завиде, славе га и имитирају и деца су била тако усмерена било кога да сте тада питали – „хоћу да будем космонаут“, зато што дете види да таквог човека сви воле шта више, у породици дете нема када да добије љубав, оно само на кратко време долази кући, и тамо га грде за оцене, поне- кад га чак и бију, зато што родитељи мисле да се не испуњавају услови које је одреди- ла држава породица није била никакав ауторитет за децу, а са 13 година је само дечији ко- лектив у школи њима управљао, усмера- вао их и нема ничег чудног у томе што је павлик морозов „откуцао“ тату и деду: тако су га васпитали, он је тако схватио zпородица је икона свете тројице а данашњи млади људи то нису видели ни код својих родитеља, ни код деда и бака – а породица мора бити постављена у народу на прво место! шта је то грађан- ство? грађанство сам ја: под један, као по- родични човек; под два, ја као отац; под три, ја као део свог осталог друштва у том окружењу у коме се крећем могу се по- јавити и свакакве асоцијације, клубови, партије то уопште није битно али, по- родица је икона свете тројице, тако је од- редио бог, који хоће да човек буде срећан а садашњи млади људи то нису видели ни код својих родитеља, ни код деда и ба- ка сви се вређају, свађају разне, страшне трагедије колико дечице страда због развода ро- дитеља! то је тако убиствена процедура ја у томе све време учествујем, и ако супру- жници желе да се некако помире, пома- жем многима од њих то је врло лако, зато што су све те противуречности необично смешне zповоди за развод? – да то је само боцкање две амбиције поводом охлађене „лажне каше“ просто је смешно људи нису способни да проник- ну у душу другог човека, нема ни најмање жртвености свако за себе хоће удобност и некакву раскош „хоћу то, хоћу то“ а други говори: „а ја хоћу то“ итд због тога се спајање двоје људи догађа чисто биолошки узраст, хормони – и они су се спојили зашто постоји брак код људи? за- то што је бог тако одредио а савремени људи, нажалост, су просто постали сиса- ри они се сједињују на неко кратко време, као животиње код неких птица чак по- стоје и брачни савези на неколико година – и ми их посматрамо са радошћу zсве почиње радосно: двоје иду код матичара, најсрећнији су, најбољи су једно за друго пријатно је гледати их, и учествовати у томе то је празник, он је заразан – то је заиста празник људи стоје на прагу огромног прекрасног врта, у коме би требало да живе, чију лепоту морају да одржавају и свакако да развијају да саде нове биљке, брину се за дрвеће, цвеће, ра- ђају децу, васпитавају их савремени чо- век не зна шта значи васпитати децу ја сам оснивач православне гимназије и на- ши прелепи родитељи – апсолутно право- славни – не знају како да васпитају децу! они мало знају шта би хтели, али не зна- ју како то да ураде да би се то остварило они не схватају да ништа у врту не расте само, само расте само у шуми или у по- љу али ако код животиња или корова све то ради мајка природа, код човека не ра- ди човеку је, да би одгајио клас пшенице, или ражи, или јечма, или јабуку, или ба- хришћански брак и породица новембар / децембар 2016 43 нану у јужним земљама, потребно да уло- жи труд потребна је култивација, наука, много зноја, потребно је умеће да тргује- те са тим стварима само на тај начин! а деци је потребан још већи труд душе, ума, образовања потребно је да знамо све што говори наука о деци о њиховом здрављу, о њиховој психи родитељи морају то да знају zа какве уџбенике да читају у том смислу? – ја сам нешто читао о тој тематици практичар сам то што пишу, мени је, и ја са задовољством то препознајем, давно познато поштујем те радове, зато што се у њима налази бескрајно много прекрасних савета и опажања и јасно је да је добро ако их човек усвоји а ако није сагласан са нечим, није страшно чак и књига б спо- ка, коју сам читао, у потпуности пружа од- ређене услуге онима који се баве васпита- њем деце: садржи много савета о одгајању беба ја сам је са задовољством прочитао прво сам се смејао, али сам нешто приме- нио у пракси zданас многи парови не иду код матичара, већ живе заједно – изнајмљују стан или чак живе код родитеља имају прави „породични“ живот по чему се они разликују од оних који су венчани у општини? каква је разлика? јер и они исто тако живе, такође се радују, свађају – они добро знају да сада ни за шта не одговарају врло се пажљиво понашају јед- но према другоме, да би се како је могуће дуже продужило заједничко постојање, да не би, кад дође време да се промени сапут- ник или сапутница, имали паузу да се не би десила трагедија, да не би било досадно а промена сапутника се код нас назива „за- волела сам другог“ ту имамо удобност ко- ју човек тражи, сексуалну, душевну удоб- ност: имамо са ким да поразговарамо, да са неким одемо негде глупо је да она сама иде у позориште још глупље је у биоскопе да сама седи у кафићу и једе сладолед – та- кође где још иду млади људи, не знам у дискотекама се, судећи по кадровима које видиш, окупљају у некаквој маси група де- војчица, група дечака, вриште, покушавају да на сваки начин скрену пажњу на себе као роба све што могу да избаце напоље, избацују, шминкају се на сулуд начин и то се зове, као што ми је једна девојка ре- кла, „ратна шминка“ буквално иду у рат да освоје себи момка, коме се не дају никакви захтеви ако успе – добро је, ако не успе – у реду је она добија задовољство од своје младости и од тога што има момка да не би завидела другој зато што је човек – дру- штвена животиња и он све време посматра како други реагују шта ће маша рећи? не- ка клава зна да ја још нисам причала је да никоме нисам потребна, а ја сад имам дечка нема везе што је он грбав и без ноге, и што нема предњи зуб, ја ипак имам дечка и веома га волим zда ли је сама то измислила? – не, овде нема ничега измишљеног код ње се срце отвара као лала ово је све 44 6 / 2016 истина али то још није породица када почну несугласице, расправе, незадовољ- ства, све се то неко време трпи, све док чо- век не постави себи питање, било да је му- шкарац или жена: „а зашто је мени све то потребно?“ а неки од самог почетка гле- дају и са стране, и ако се јави било какав одговор: то се назива „јавила се некаква хемија“ или „осетила сам варнице“, и још некако, под један, и за параван, као пошла је у тоалет, а у ствари се радило о нечему сасвим другом, разменили су телефоне, и пошла је друга песма понекад паралелно, а потом: „извини, заволела сам другог“ да, ти парови о којима сте питали, жи- ве заједно, споља гледано је све у реду, све док им се не деси да се спотакну о нешто а мораће да уче о породичном животу видимо да је развода мање у трећем бра- ку, ако не постоји некаква патологија zту су искуство и узраст већ другачији – да, људи већ имају реално искуство породичног живота много знају мушка- рац се већ сусретао са женском психоло- гијом, а жена са мушком боље познају људе више знају шта хоће они неће, осим уколико се не ради о кадилаку са тракицама, изненада засновати породи- цу а ни то није главно од м
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
... Фотографија на насловној страни корице: Поглед из манастира Савина крај Хецег Новог фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г Силуан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Спаси Господи људи твоја фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Савина крај Херцег Новог, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 352, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2016 Рeч уредника Сујеверје као паразит на телу вере 3 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Логос постаде тијело и настани се међу нама (Јн 1, 14) 4 Реч пастира Смрт као завршетак једног и почeтак другог живота 8 О питању изношења хране и пића на гробља 13 Хришћански живот Божићни пост – у сусрет Богомладенцу 15 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 17 Материк Света Пулхерија благочестива Августа Византије 18 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера 20 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 23 Тeма броја Семе Аврамово 27 Чистота вере, а не сујеверје 31 Вера и проблем сујеверја 33 Свештеник Тимотеј Алферов О правој и „природној“ вери 36 Хришћански брак и породица Протојереј Димитрије Смирнов Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили 40 Вишедетне хришћанске породице Породица Велимировић 45 Светиње Свете Земље Јордан и манастир Светог Јована Крститеља 52 Светиње Свете Горе Манастир Кутлумуш 54 Идите и научите све наро де Свети Василије Кинешемски „Нада на Христа и Његову Божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ 56 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Јоханес Волф 60 Мисионарско писмо У спомен Светој Петки 63 Сведочанства Свети Прохор Пчињски спасава од струјног удара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Вера и сујеверје новембар / децембар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
... Фотографија на насловној страни корице: Поглед из манастира Савина крај Хецег Новог фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г Силуан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Спаси Господи људи твоја фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Савина крај Херцег Новог, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 352, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2016 Рeч уредника Сујеверје као паразит на телу вере 3 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Логос постаде тијело и настани се међу нама (Јн 1, 14) 4 Реч пастира Смрт као завршетак једног и почeтак другог живота 8 О питању изношења хране и пића на гробља 13 Хришћански живот Божићни пост – у сусрет Богомладенцу 15 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 17 Материк Света Пулхерија благочестива Августа Византије 18 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера 20 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 23 Тeма броја Семе Аврамово 27 Чистота вере, а не сујеверје 31 Вера и проблем сујеверја 33 Свештеник Тимотеј Алферов О правој и „природној“ вери 36 Хришћански брак и породица Протојереј Димитрије Смирнов Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили 40 Вишедетне хришћанске породице Породица Велимировић 45 Светиње Свете Земље Јордан и манастир Светог Јована Крститеља 52 Светиње Свете Горе Манастир Кутлумуш 54 Идите и научите све наро де Свети Василије Кинешемски „Нада на Христа и Његову Божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ 56 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Јоханес Волф 60 Мисионарско писмо У спомен Светој Петки 63 Сведочанства Свети Прохор Пчињски спасава од струјног удара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Вера и сујеверје новембар / децембар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
Одреднице:
1. 107995 / ...кренимо редом са разбијањем атеистичког догматизма, кроз АНАЛИЗ? у темељних кантових увида намерно не желимо да кажемо ставова, већ увида, како ово што следи не би било схваћено као argu...
1. 107995 / ...кренимо редом са разбијањем атеистичког догматизма, кроз АНАЛИЗ? у темељних кантових увида намерно не желимо да кажемо ставова, већ увида, како ово што следи не би било схваћено као argu...
35
Свеска: 353 | Да буде воља Божија
...от- клањати последице тог избора истраживања из области психоАНАЛИЗ?📌 е и психијатрије, као
и теолошка истраживања (нпр свети максим
исповедник) указују на важност питања же-
ље у њој се може сакри
...от- клањати последице тог избора истраживања из области психо
МЕТА инфо: Р:23860 К:179182 Д:99
| Свеска 353 |
Свеска: 353 | Да буде воља Божија
... нео- длучни често долазе до очајања они који од- луке доносе без преиспитивања често схватају да су погрешили пут исправљања захтева јаку вољу и жељу за покајањем жеља се показује као веома изазован пут она приликом избора води ка нечему, а онда је њоме потребно от- клањати последице тог избора истраживања из области психоанализе и психијатрије, као и теолошка истраживања (нпр свети максим исповедник) указују на важност питања же- ље у њој се може сакрити гордост способна да се представља другачије жеља преточена у молитву је поље одговорности свети силу- ан атонски је упозоравао да не треба олако произносити молитвене жеље, јер могу да се остваре пре него што будемо спремни да но- симо њихово испуњење помоћ трезвеног ду- ховног руководитеља је од велике важности на путу трагања за вољом божијом о нама када се сагледа сва изазовност сложеног пи- тања послушности, жеље и молитве, онда се долази до веома једноставног закључка он се налази у молитви господњој која насупрот нар- цисоидног самоуверења нуди пут отворености за деловање бога у нама: да буде воља твоја аутор је свештеник при храму светог саве у краљеву он се налази у молитви господњој која насупрот нарцисоидног самоуверења нуди пут отворености за деловање бога у нама: да буде воља твоја пут ка вољи божијој презвитер александар р јевтић реч пастира јануар / фебруар 2017 5 први мисаони или вербални коментар чи- таоца на дилему из наслова вероватно би изразио чуђење због сувишности поста- вљања оваквог питања наиме, рећи ће чи- талац, човек је словесно биће и он као такав непрекидно трага за смислом своје егзистен- ције у томе он може бити више или мање успешан, али ће увек, сагледавајући најва- жније аспекте свог живота, постављати пита- ња смисла свог постојања ипак, желимо да у овом тексту укажемо на неке претеће „подводне хриди“ у трагању за смислом које ову унутрашњу мисаону и духовну потребу чине деликтаном и, са по- зиције вере, потенцијално опасном с тим у вези износимо песимистички став недав- но престављеног брата у христу философа жарка видовића он пише: „човек може да мисли само о искуству које је феномен про- шлости човек не може да мисли о будућно- сти, па тиме ни о смислу живота који је про- јект будућности зато је мишљење потпуно немоћно пред основним философским пи- тањем – смислом људског живота” не сла- жемо се са овако радикалним одбацивањем могућности долажења до смисла јер, им- плицитно, ове речи доводе у питање и ми- шљење о васкрсењу и будућем веку, одно- сно износе сумњу у могућност разумевања кључних хришћанских појмова зато што они превазилазе људско искуство међутим, на- ведена мисао указује на оправданост поста- вљања питања о сврсисходности мисленог трагања за смислом трагање за смислом, а затим и целовити доживљај (не)остварености смисла, предста- вљају врло комплексан психолошки и духов- ни феномен он има своју садржинску и ме- тодолошку компоненту садржински аспекат обухвата све оне фундаменталне антрополо- шке категорије које дају пуну и истинску вред- ност људској егзистенцији: живот (онтолошки предуслов; здравље), љубав, мир (хармонија, склад), истина, правда (морал), доброта (врли- на), слобода, стваралаштво (рад, знање), отво- рене могућности (развој, напредовање) из- остајање или недовољна заступљеност било које од наведених категорија битно утиче на доживљај остварености и пуноће смисла за религиозне људе све наведене категори- је обухваћене су у апсолутном смислу божи- само вера у бога може да обухвати земаљску и небеску, материјалну и духовну, људску и божанску димензију постојања има ли смисла трагати за смислом виктор вицановић духовна трагања жарко видовић (1921–2016) 6 1 / 2017 духовна трагања јом личношћу, тако да њихово приближавање богу истовремено значи, али и подразумева, остваривање наведених вредности атеисти или агностици, неопредељени или слаби у вери, такође могу тежити (и углавном теже) истим вредностима, само што их не везују за бога, већ су оне за њих циљ сам по себи из ове перспективе може се разумети мисао и тумачење оца тадеја да у суштини нема непо- божних људи, већ да постоје само они који су препознали, освестили и изградили свој лич- ни однос са богом и они који у томе нису успе- ли, али, ипак, у великој ме- ри испуњавају оно што бог од човека тражи и очекује трагање за смислом је процес, има своје путеве – своју методологију начин како откривамо смисао мо- же бити интуитиван (свим бићем, умом и срцем, осе- ћамо и доживљавамо вред- ност важних аспеката нашег живљења), али и врло ра- ционалан (користимо ло- гичко-дискурзивне пропо- зиције и правила) већина мислећих људи определила би се вероватно за раци- оналан приступ јер је он проверљив, јасан и отворен („транспарентан“) узмимо логичку релацију – ако p, онда q – као језгро логичког закључивања, односно као принцип узрочности у свакодневном животу они су присутни у повезивању поступака (по- нашања) са наградом и казном добри поступ- ци или они друштвено прихватљиви, доводе до награде (социјалне, материјалне), док лоши повлаче са собом казну или изостајање награ- де васпитање, као вид социјалног учења, за- снива се највећим делом на овом принципу и представља вероватно најважнији пут којим нас друштвена средина усмерава ка највишим вредностима или смислу живота одатле до- лазе народне изреке: „добро чини и добру се надај“, „како сејеш, тако ћеш и да жањеш“ итд тако стоје ствари у теорији, али да ли је та- ко и у реалном животу? да ли је све логички повезано и предвидљиво? да ли је однос узрока и последице увек очигледан и зако- номеран? да ли су награда и казна увек ре- зултат доброг, односно лошег деловања? две јеванђељске приче упућују на суп- тилну и продубљену анализу ових питања прва прича нам говори о радницима ко- ји су били унајмљени у једанаести час и за само сат времена (по данашњем рачунању времена они су радили од пет до шест по- подне) добијају исту плату као и они који су радили од раног јутра, истрпевши „тегобу и жегу дана“ (мт 20, 12) зашто их је госпо- дар изједначио? зашто не примењује линеаран од- нос у награђивању: радио си више, добићеш више; радио си мање , добићеш мање? свети оци тумаче ово место кроз парадигму спасења наиме, они кр- штени у најранијој младо- сти, трудећи се и живећи цео живот хришћанским животом, као и они који су господа открили у по- зним годинама, крстивши се и до краја живећи хри- шћански, добиће исту пла- ту – спасење душе ради се заправо о љубави и мило- сти божијој која награђује превазилазећи законе људске логике друга прича је о блудном сину, тачније о његовом старијем брату љут што радосни отац приређује гозбу због повратка кући грешног, али и покајаног млађег брата, пре- бацује оцу, да њему, старијем брату, који му служи толико година, не преступивши ни- једном очеву заповест, никада „није дао ни јарета да би се провеселио са пријатељима својим“ (лк 15, 29) и овде је нарушена лине- арност награђивања! опет је божанска љу- бав изнад закона људске логике! блудни син у наручју очевом, рад савременог кипарског уметника хараламбоса епиманонде (charalambos epaminonda) (извор: manastirvavedenjeorg) јануар / фебруар 2017 7 у обе приче провлачи се изостанак (аде- кватне) награде као повод за преиспитива- ње праведности и смисла не ради се, ме- ђутим, само о пуком литерарном мотиву из јеванђељских прича, већ о универзалној истини о људској природи (психологији) – човек драматично доживљава изостанак награде непостојање гратификације значи урушавање система вредности, самопоу- здања, губитак животног компаса, негирање смисла прегнућа и посвећености вишим жи- вотним циљевима навешћемо још неколико примера у којима изостанак награде, неоправдана казна или не- ки чудан исход, стварају парадоксалне ситуа- ције, а људски ум доводе до неизбежног пита- ња: „где је ту смисао?“ на националном плану издвајамо следеће примере српски народ у великом рату подноси огромну жртву мили- он и триста хиљада људи, једна трећина укуп- ног становништва тадашње србије, изгубила је живот у одбрани слободе, независности и достојанства своје државе по божијој или некој „космичкој правди“, или по каквом „кар- мичком закону“, све победе и херојске жртве требало је да доведу до стварања јаке, велике и стабилне српске државе уместо тога ства- ра се једна „немогућа“ држава, утопија и им- провизација, извор будућих страдања какав је онда био смисао страдања и националне жртве српског народа? слична ситуација по- навља се и у другом светском рату једна иде- олошка клика, манипулишући патриотским осећањима, углавном срба, долази у ратном вихору на власт, а затим ради против интере- са управо оних који су се највише жртвовали за победу још једно губљење смисла историј- ског прегнућа и подвига посебно је трагичан пример јеврејског де- чака када на улазу у гасну комору, схватајући о чему се ради, са тугом, чуђењем и резигна- цијом пита мајку: „ зашто, када сам увек био добар?“ био је то дубоки вапај за смислом ко- ји је нестајао у вакуму бесмисла неправедног животног страдања како да наставник васпитава децу да зна- њем, трудом и одговорношћу остваре успех у животу, када су њега те врлине и вредности довеле до тога да прима плату у висини со- цијалне помоћи у неким државама? са друге стране, естрада, спорт, политика и сумњиви послови доносе астрономске зараде много је таквих парадоксалних примера може ли људски ум то да објасни? немогућ- ност да логички и мисаоно допре до закона узрочности у оваквим ситуацијама доводи човека у стање отупелости, равнодушности и очаја „размишљах, и омалодуши се дух мој“ (пс 76, 4) и не само то такво духовно стање по- стаје погодно тло за озбиљне сумње оличене у скептичном и подмуклом питању: како да ве- рујем у савршеног бога у несавршеном свету? ипак, постоји духовни путоказ из овог лави- ринта авва доротеј нас саветује: „ако хоћеш да људским помислима (то јест на основу земаљ- ске узрочности) судиш о ономе што се дешава, а не пре да пребациш своју бригу на бога, брзо ћеш се заморити када на тебе наилазе супрот- не помисли које те стишњавају, треба да зо- веш ка богу: господе, како хоћеш и како знаш, устрој ову ствар јер, много тога промисао бо- жија чини супротно ономе што мислимо или чему се надамо, те се ствари којима се надамо у искуству показују другачијим“ (из књиге свети оци о депресији) дакле, одговор је у вери у бога у поуздању у његову промисао у његову близи- ну и заједницу са њим у већ наведеној причи о блудном сину, отац ублажава револт љутитог сина речима: „чедо, ти си свагда са мном и све моје јесте твоје“ (лк 15, 31) другим речима, бог као да поручује сваком од нас: када си са мном не треба ти ништа више од мог благослова и моје благодати, немој се мучити постављањем испитивачких и сумњичавих питања, немој све посматрати из своје (себичне) перспективе крајњи смисао јесте да будеш „свагда са мном“ трагање за смислом на логичко-дискурзи- ван начин не може да објасни парадоксал- ност многих чињеница људског искуства са- мо вера у бога може да обухвати земаљску и небеску, материјалну и духовну, људску и бо- жанску димензију постојања само се у њој и кроз њу налази пуноћа смисла аутор је психолог у деветој београдској гимназији духовна трагања 8 1 / 2017 ову мисао лако сусреће и онај ко тек запо- чиње живот, као и онај који га окончава сваки подрум, сваки ћорсокак животног ла- виринта има брзо отварајући излазну двер: „мисао о самоубиству“ у разним стањима, са разним поводима, узроцима и схватањима, као вода која пада ка уском грлу левка – мисао човека, пригње- чена с
... нео- длучни често долазе до очајања они који од- луке доносе без преиспитивања често схватају да су погрешили пут исправљања захтева јаку вољу и жељу за покајањем жеља се показује као веома изазован пут она приликом избора води ка нечему, а онда је њоме потребно от- клањати последице тог избора истраживања из области психоанализе и психијатрије, као и теолошка истраживања (нпр свети максим исповедник) указују на важност питања же- ље у њој се може сакрити гордост способна да се представља другачије жеља преточена у молитву је поље одговорности свети силу- ан атонски је упозоравао да не треба олако произносити молитвене жеље, јер могу да се остваре пре него што будемо спремни да но- симо њихово испуњење помоћ трезвеног ду- ховног руководитеља је од велике важности на путу трагања за вољом божијом о нама када се сагледа сва изазовност сложеног пи- тања послушности, жеље и молитве, онда се долази до веома једноставног закључка он се налази у молитви господњој која насупрот нар- цисоидног самоуверења нуди пут отворености за деловање бога у нама: да буде воља твоја аутор је свештеник при храму светог саве у краљеву он се налази у молитви господњој која насупрот нарцисоидног самоуверења нуди пут отворености за деловање бога у нама: да буде воља твоја пут ка вољи божијој презвитер александар р јевтић реч пастира јануар / фебруар 2017 5 први мисаони или вербални коментар чи- таоца на дилему из наслова вероватно би изразио чуђење због сувишности поста- вљања оваквог питања наиме, рећи ће чи- талац, човек је словесно биће и он као такав непрекидно трага за смислом своје егзистен- ције у томе он може бити више или мање успешан, али ће увек, сагледавајући најва- жније аспекте свог живота, постављати пита- ња смисла свог постојања ипак, желимо да у овом тексту укажемо на неке претеће „подводне хриди“ у трагању за смислом које ову унутрашњу мисаону и духовну потребу чине деликтаном и, са по- зиције вере, потенцијално опасном с тим у вези износимо песимистички став недав- но престављеног брата у христу философа жарка видовића он пише: „човек може да мисли само о искуству које је феномен про- шлости човек не може да мисли о будућно- сти, па тиме ни о смислу живота који је про- јект будућности зато је мишљење потпуно немоћно пред основним философским пи- тањем – смислом људског живота” не сла- жемо се са овако радикалним одбацивањем могућности долажења до смисла јер, им- плицитно, ове речи доводе у питање и ми- шљење о васкрсењу и будућем веку, одно- сно износе сумњу у могућност разумевања кључних хришћанских појмова зато што они превазилазе људско искуство међутим, на- ведена мисао указује на оправданост поста- вљања питања о сврсисходности мисленог трагања за смислом трагање за смислом, а затим и целовити доживљај (не)остварености смисла, предста- вљају врло комплексан психолошки и духов- ни феномен он има своју садржинску и ме- тодолошку компоненту садржински аспекат обухвата све оне фундаменталне антрополо- шке категорије које дају пуну и истинску вред- ност људској егзистенцији: живот (онтолошки предуслов; здравље), љубав, мир (хармонија, склад), истина, правда (морал), доброта (врли- на), слобода, стваралаштво (рад, знање), отво- рене могућности (развој, напредовање) из- остајање или недовољна заступљеност било које од наведених категорија битно утиче на доживљај остварености и пуноће смисла за религиозне људе све наведене категори- је обухваћене су у апсолутном смислу божи- само вера у бога може да обухвати земаљску и небеску, материјалну и духовну, људску и божанску димензију постојања има ли смисла трагати за смислом виктор вицановић духовна трагања жарко видовић (1921–2016) 6 1 / 2017 духовна трагања јом личношћу, тако да њихово приближавање богу истовремено значи, али и подразумева, остваривање наведених вредности атеисти или агностици, неопредељени или слаби у вери, такође могу тежити (и углавном теже) истим вредностима, само што их не везују за бога, већ су оне за њих циљ сам по себи из ове перспективе може се разумети мисао и тумачење оца тадеја да у суштини нема непо- божних људи, већ да постоје само они који су препознали, освестили и изградили свој лич- ни однос са богом и они који у томе нису успе- ли, али, ипак, у великој ме- ри испуњавају оно што бог од човека тражи и очекује трагање за смислом је процес, има своје путеве – своју методологију начин како откривамо смисао мо- же бити интуитиван (свим бићем, умом и срцем, осе- ћамо и доживљавамо вред- ност важних аспеката нашег живљења), али и врло ра- ционалан (користимо ло- гичко-дискурзивне пропо- зиције и правила) већина мислећих људи определила би се вероватно за раци- оналан приступ јер је он проверљив, јасан и отворен („транспарентан“) узмимо логичку релацију – ако p, онда q – као језгро логичког закључивања, односно као принцип узрочности у свакодневном животу они су присутни у повезивању поступака (по- нашања) са наградом и казном добри поступ- ци или они друштвено прихватљиви, доводе до награде (социјалне, материјалне), док лоши повлаче са собом казну или изостајање награ- де васпитање, као вид социјалног учења, за- снива се највећим делом на овом принципу и представља вероватно најважнији пут којим нас друштвена средина усмерава ка највишим вредностима или смислу живота одатле до- лазе народне изреке: „добро чини и добру се надај“, „како сејеш, тако ћеш и да жањеш“ итд тако стоје ствари у теорији, али да ли је та- ко и у реалном животу? да ли је све логички повезано и предвидљиво? да ли је однос узрока и последице увек очигледан и зако- номеран? да ли су награда и казна увек ре- зултат доброг, односно лошег деловања? две јеванђељске приче упућују на суп- тилну и продубљену анализу ових питања прва прича нам говори о радницима ко- ји су били унајмљени у једанаести час и за само сат времена (по данашњем рачунању времена они су радили од пет до шест по- подне) добијају исту плату као и они који су радили од раног јутра, истрпевши „тегобу и жегу дана“ (мт 20, 12) зашто их је госпо- дар изједначио? зашто не примењује линеаран од- нос у награђивању: радио си више, добићеш више; радио си мање , добићеш мање? свети оци тумаче ово место кроз парадигму спасења наиме, они кр- штени у најранијој младо- сти, трудећи се и живећи цео живот хришћанским животом, као и они који су господа открили у по- зним годинама, крстивши се и до краја живећи хри- шћански, добиће исту пла- ту – спасење душе ради се заправо о љубави и мило- сти божијој која награђује превазилазећи законе људске логике друга прича је о блудном сину, тачније о његовом старијем брату љут што радосни отац приређује гозбу због повратка кући грешног, али и покајаног млађег брата, пре- бацује оцу, да њему, старијем брату, који му служи толико година, не преступивши ни- једном очеву заповест, никада „није дао ни јарета да би се провеселио са пријатељима својим“ (лк 15, 29) и овде је нарушена лине- арност награђивања! опет је божанска љу- бав изнад закона људске логике! блудни син у наручју очевом, рад савременог кипарског уметника хараламбоса епиманонде (charalambos epaminonda) (извор: manastirvavedenjeorg) јануар / фебруар 2017 7 у обе приче провлачи се изостанак (аде- кватне) награде као повод за преиспитива- ње праведности и смисла не ради се, ме- ђутим, само о пуком литерарном мотиву из јеванђељских прича, већ о универзалној истини о људској природи (психологији) – човек драматично доживљава изостанак награде непостојање гратификације значи урушавање система вредности, самопоу- здања, губитак животног компаса, негирање смисла прегнућа и посвећености вишим жи- вотним циљевима навешћемо још неколико примера у којима изостанак награде, неоправдана казна или не- ки чудан исход, стварају парадоксалне ситуа- ције, а људски ум доводе до неизбежног пита- ња: „где је ту смисао?“ на националном плану издвајамо следеће примере српски народ у великом рату подноси огромну жртву мили- он и триста хиљада људи, једна трећина укуп- ног становништва тадашње србије, изгубила је живот у одбрани слободе, независности и достојанства своје државе по божијој или некој „космичкој правди“, или по каквом „кар- мичком закону“, све победе и херојске жртве требало је да доведу до стварања јаке, велике и стабилне српске државе уместо тога ства- ра се једна „немогућа“ држава, утопија и им- провизација, извор будућих страдања какав је онда био смисао страдања и националне жртве српског народа? слична ситуација по- навља се и у другом светском рату једна иде- олошка клика, манипулишући патриотским осећањима, углавном срба, долази у ратном вихору на власт, а затим ради против интере- са управо оних који су се највише жртвовали за победу још једно губљење смисла историј- ског прегнућа и подвига посебно је трагичан пример јеврејског де- чака када на улазу у гасну комору, схватајући о чему се ради, са тугом, чуђењем и резигна- цијом пита мајку: „ зашто, када сам увек био добар?“ био је то дубоки вапај за смислом ко- ји је нестајао у вакуму бесмисла неправедног животног страдања како да наставник васпитава децу да зна- њем, трудом и одговорношћу остваре успех у животу, када су њега те врлине и вредности довеле до тога да прима плату у висини со- цијалне помоћи у неким државама? са друге стране, естрада, спорт, политика и сумњиви послови доносе астрономске зараде много је таквих парадоксалних примера може ли људски ум то да објасни? немогућ- ност да логички и мисаоно допре до закона узрочности у оваквим ситуацијама доводи човека у стање отупелости, равнодушности и очаја „размишљах, и омалодуши се дух мој“ (пс 76, 4) и не само то такво духовно стање по- стаје погодно тло за озбиљне сумње оличене у скептичном и подмуклом питању: како да ве- рујем у савршеног бога у несавршеном свету? ипак, постоји духовни путоказ из овог лави- ринта авва доротеј нас саветује: „ако хоћеш да људским помислима (то јест на основу земаљ- ске узрочности) судиш о ономе што се дешава, а не пре да пребациш своју бригу на бога, брзо ћеш се заморити када на тебе наилазе супрот- не помисли које те стишњавају, треба да зо- веш ка богу: господе, како хоћеш и како знаш, устрој ову ствар јер, много тога промисао бо- жија чини супротно ономе што мислимо или чему се надамо, те се ствари којима се надамо у искуству показују другачијим“ (из књиге свети оци о депресији) дакле, одговор је у вери у бога у поуздању у његову промисао у његову близи- ну и заједницу са њим у већ наведеној причи о блудном сину, отац ублажава револт љутитог сина речима: „чедо, ти си свагда са мном и све моје јесте твоје“ (лк 15, 31) другим речима, бог као да поручује сваком од нас: када си са мном не треба ти ништа више од мог благослова и моје благодати, немој се мучити постављањем испитивачких и сумњичавих питања, немој све посматрати из своје (себичне) перспективе крајњи смисао јесте да будеш „свагда са мном“ трагање за смислом на логичко-дискурзи- ван начин не може да објасни парадоксал- ност многих чињеница људског искуства са- мо вера у бога може да обухвати земаљску и небеску, материјалну и духовну, људску и бо- жанску димензију постојања само се у њој и кроз њу налази пуноћа смисла аутор је психолог у деветој београдској гимназији духовна трагања 8 1 / 2017 ову мисао лако сусреће и онај ко тек запо- чиње живот, као и онај који га окончава сваки подрум, сваки ћорсокак животног ла- виринта има брзо отварајући излазну двер: „мисао о самоубиству“ у разним стањима, са разним поводима, узроцима и схватањима, као вода која пада ка уском грлу левка – мисао човека, пригње- чена с
Свеска: 353 | Да буде воља Божија
... Фотографија на насловној страни корице: „Благословите Господа служитељи Његови, творећи вољу Његову“ (Пс 102, 21) фото: pexelscom Фотографија на другој страни корице: Блаженоупокојени Епископ јегарски Јероним (1969–2016) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија – Придворна капела Св Симеона Мироточивог фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 353, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2017 Реч уредника Наука творења воље Божије 3 Реч пастира Пут ка вољи Божијој 4 Духовна трагања Има ли смисла трагати за смислом 5 Хришћанска етика Архиепископ Јован (Шаховској) Мисао о самоубиству – срушени крст 8 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера III 11 ТЕМА БРОЈА Небо и земља 15 Старац Јосиф Ватопедски: Тада воља Божија постаје прекривена као сунце од облака! 18 Богородица као пример мајчинства, духовног рађања и себеодрицања 20 Како да сазнамо вољу Божију о себи22 Примери воље, промисла и допуштења Божијег 23 Воља Божија се најопитније прихвата у Светом Богослужењу 25 Хришћански брак и породица Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (2 део) 28 Вишедетне хришћанске породице Српска мајка 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Стреларац 35 Земља живих Земља живих 42 Светиње Свете Земље Поље пастира и Назарет 44 Светиње Свете Горе Манастир Св Дионисија 47 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 50 Идите и научите све народе Свештеник Георгије Максимов: Принципи интернет апологетике 52 Мисионарско писмо Савремени витезови пред Светом Чашом 55 Мисионарско писмо Слава СветогЈована Милостивог 56 Из историје Српске Православне Цркве Српска краљица и монахиња – Ана Дандоло Немањић59 Мисионарски излог Младима је потребна Црква 61 Сећање Спомен оцу Дамјану Јеврићу 62 Јасмина Крантић 64 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Да буде воља Божија јануар / фебруар 2017 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пре
... Фотографија на насловној страни корице: „Благословите Господа служитељи Његови, творећи вољу Његову“ (Пс 102, 21) фото: pexelscom Фотографија на другој страни корице: Блаженоупокојени Епископ јегарски Јероним (1969–2016) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија – Придворна капела Св Симеона Мироточивог фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 353, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2017 Реч уредника Наука творења воље Божије 3 Реч пастира Пут ка вољи Божијој 4 Духовна трагања Има ли смисла трагати за смислом 5 Хришћанска етика Архиепископ Јован (Шаховској) Мисао о самоубиству – срушени крст 8 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера III 11 ТЕМА БРОЈА Небо и земља 15 Старац Јосиф Ватопедски: Тада воља Божија постаје прекривена као сунце од облака! 18 Богородица као пример мајчинства, духовног рађања и себеодрицања 20 Како да сазнамо вољу Божију о себи22 Примери воље, промисла и допуштења Божијег 23 Воља Божија се најопитније прихвата у Светом Богослужењу 25 Хришћански брак и породица Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (2 део) 28 Вишедетне хришћанске породице Српска мајка 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Стреларац 35 Земља живих Земља живих 42 Светиње Свете Земље Поље пастира и Назарет 44 Светиње Свете Горе Манастир Св Дионисија 47 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 50 Идите и научите све народе Свештеник Георгије Максимов: Принципи интернет апологетике 52 Мисионарско писмо Савремени витезови пред Светом Чашом 55 Мисионарско писмо Слава СветогЈована Милостивог 56 Из историје Српске Православне Цркве Српска краљица и монахиња – Ана Дандоло Немањић59 Мисионарски излог Младима је потребна Црква 61 Сећање Спомен оцу Дамјану Јеврићу 62 Јасмина Крантић 64 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Да буде воља Божија јануар / фебруар 2017 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пре
Одреднице:
1. 21038 / ...јеванђељске приче упућују на суп- тилну и продубљену АНАЛИЗ? у ових питања прва прича нам говори о радницима ко- ји су били унајмљени у једанаести час и за само сат времена (по ...
2. 30877 / ...човек, када на некакво питање одговара, не покушава да АНАЛИЗ? ира ситуацију потреб- но је да му кажете шта од њега очекујете тако су нас научили у школи ученик испред табле не одгова ...
3. 148325 / ...као пла- гијатори је обесвећују не постоји боља пси- хо АНАЛИЗ? а од суочавања са својим грехом у чину исповести за мене је највећи психолог био наш духовник о јустин, који се упокој ...
4. 173039 / ...са којим сам имао част и да се лично упознам 52 1 / 2017 АНАЛИЗ? ирајући проблеме са којима се сусрећу савремени православни хри- шћани, апологете, али не обавезно само они, схватио са...
1. 21038 / ...јеванђељске приче упућују на суп- тилну и продубљену АНАЛИЗ? у ових питања прва прича нам говори о радницима ко- ји су били унајмљени у једанаести час и за само сат времена (по ...
2. 30877 / ...човек, када на некакво питање одговара, не покушава да АНАЛИЗ? ира ситуацију потреб- но је да му кажете шта од њега очекујете тако су нас научили у школи ученик испред табле не одгова ...
3. 148325 / ...као пла- гијатори је обесвећују не постоји боља пси- хо АНАЛИЗ? а од суочавања са својим грехом у чину исповести за мене је највећи психолог био наш духовник о јустин, који се упокој ...
4. 173039 / ...са којим сам имао част и да се лично упознам 52 1 / 2017 АНАЛИЗ? ирајући проблеме са којима се сусрећу савремени православни хри- шћани, апологете, али не обавезно само они, схватио са...
36
Свеска: 355 | Блажени милостиви
...и има високу цену пред ангелским небесима“ овој истанчанојАНАЛИЗ?📌 и се тешко може
придодати нешто ново могло би се приме-
тити да, како је то иначе чест случај, мило-
стивост и милосрђе и овде
...и има високу цену пред ангелским небесима“ овој истанчаној
МЕТА инфо: Р:24547 К:180853 Д:100
| Свеска 355 |
Свеска: 355 | Блажени милостиви
... мења своје име и именује се – љубав милостиња може потицати из разних извора, бистрих и мутних најбистрији извор милостиње јесте милосрђе а милосрђе је милујуће срце кад неко срцем милује невољника и помаже га у име милостивога бога онда милостиња тече из бистрога извора и има високу цену пред ангелским небесима“ овој истанчаној анализи се тешко може придодати нешто ново могло би се приме- тити да, како је то иначе чест случај, мило- стивост и милосрђе и овде иду руку под руку желели бисмо да укажемо на једно разли- ковање које се често превиђа у оквиру теме о милостивости то је неосуђивање зар нам то већ не наговештава или директно поручу- је и на почетку цитирано блаженство? оно се завршава тиме да ће милостивима бити узвраћено милостивошћу то нас упућује на суд божији који ће бити награда за оне ко- реч пастира најбистрији извор милостиње јесте милосрђе милостивост у бисерној нисци јеванђелских врлинa презвитер александар р јевтић мај / јун 2017 5 ји су били милостиви, тј умели да праштају молимо се и у прозби: „помилуј нас боже по великој милости својој“ и када читамо пса- лам 50 са речима: „помилуј ме боже по ве- ликој милости својој“ тема суда божијег као самерљивог начину нашег суђења другима се сведочи и господњим речима: не судите, да вам се не суди; јер каквим судом судите, онаквим ће вам се судити; и каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити (мт 7, 1–2) често је то тако и по људским мерили- ма онај ко је строг према другима тешко мо- же очекивати да други буду благи према ње- му онај ко је строг према себи, често може доживети да други према њему буду благи свети апостол јаков поручује: „јер ће ономе бити суд без милости који не чини милости; а милост слави победу над судом“ (јак 2, 13) наведено не треба разумети као релативи- зацију и непотребност суда у историји знамо да су и свети васељенски сабори доносили каноне који имају карактер суда ипак, њихов карактер је био усмерен ка враћању на прави пут имао је лековити приступ који је неверо- ватно сажето изрекао свети петар цетињски у законику речима: „судом лијечити“ француски књижевник франсоа де ла рошфуко је написао: „врлина често не би ишла тако далеко да је не прати сујета“ сми- рење које познаје темељну истину да смо земља, иста она врећица земље коју је један од ђакона цркве свете софије у цариграду давао новом цару док се пењао на престо, биће подстицај на милосрђе и брана против осуђивања аутор је свештеник при храму светог саве у краљеву реч пастира „немилостив је који се не држи речи, и неће те поштедети од злобе и окова чувај се и јако се пази, зато што са падом својим ходиш слушајући ово, у сну свом стражи; целог живота свог љуби господа и призивај њега на спасење своје“ (премудрости исуса сина сирахова 13, 12–14) богомољачки сабор: св владика николај са верницима, краљево, око 1930 године 6 3 / 2017 ј еванђелски одељак који читамо у неде- љу мироносица указује на величину улоге коју има жена у стварању једне боље зајед- нице у часу када су ученици христови „због страха од јудејаца“ остали скривени на без- бедном месту, видимо неколико жена, миро- носица, без страха за свој живот, како одва- жно стижу на исусов гроб свима је било познато да фанатични је- вреји вребају да нападну сваког ко на било који начин покуша да украде мртво разапе- то тело исусово како нису веровали у про- роштва о васкрсењу христовом, веровали су да ће неко од следбеника исусових по- кушати да украде тело и сакрије га, ширећи вест како је тобоже васкрсао зато су били истрајни у намери да римски стражари да- ноноћно чувају христов гроб пред овим застрашујућим дешавањима, водећи се здравим разумом, ученици хри- стови остали су скривени на сигурном месту, у „горњој одаји“, док не виде како ће се дога- ђаји даље одвијати истовремено, међутим, мироносице без страха одлазе на христов гроб ни у једном тренутку нису зазирале од опасности коју су предвиђали тобож неустрашиви мушкарци, који су недавно рекли христу да ће бити са њим до краја, спремни да положе свој живот за њега, а пре него што је и „петао запевао“ одрекли га се три пута напослетку је хра- брост мироносица награђена божанственим даром божијим да буду прве на свету које су виделе васкрслог господа жене су биле прве које су дале сведочан- ство о васкрсењу христовом историјски знамо да оно велико људско обличје, које је представљало људски род у оваплоћењу си- на и логоса божијег, које је довело до спасе- ња свих нас у христу, јесте такође била жена то је пресвета дјева која је на позив божији понизно одговорила: „ево слушкиње господ- ње – нека ми буде по ријечи твојој!“ из свега тога видимо да је улога жене у нашој цркви важна и јединствена за претпоставку нашега спасења као што је богородица дала своје тело си- ну и логосу божијем за спасење читавог чо- вечанства, исто тако данас жена, мајка, бака, ћерка, припремају са великим поштовањем и страхом божијим просфору коју дају све- штенику, који је, као њихов слуга, приноси богу, претвара је у тело христово, када на- шим достојним учествовањем у светом при- чешћу, постајемо сједињени са светим те- лом христовим улога жене, дакле, у савременој епохи комплексних друштвених проблема постаје још важнија за нашу наду у један бољи свет њен допринос у заштити и јачању институ- ције породице јесте нешто што се нарочито намеће пред кризом коју искушава инсти- туција породице, гашења и разилажења, савремена жена је позвана да одигра једну материк оно велико људско обличје, које је представљало људски род у оваплоћењу сина и логоса божијег, које је довело до спасења свих нас у христу, јесте жена храброст мироносица и улога жене у цркви превод с јелинског: михаела јагер мај / јун 2017 7 важну, сједињујућу, истрајну, измирујућу и нежну улогу како би заштитила читаво те- ло породице када је породица заштићена и стоји уздигнуто, тада и читава заједица иде ка напред међутим, да би савремена жена могла да одговори на ову високу мисију, дужна је да са уздањем у бога у свом животу има за узор богородицу, све свете жене, мироносице први корак у припреми таквих светих образаца јесте да дамо своју децу на веро- науку други корак је пример светог живота родитеља трећи корак је мирно и морално окружење које стварамо за нашу децу че- тврти корак, наши достојни и образовани наставници, који истовремено представљају модел етичког примера сви ови кораци на- мењени су нашој припреми да живимо у ста- њу врлина, нашим достојним учествовањем у животу наше свете цркве, у њеним светим тајнама, а истовремено учествовањем у на- шем човекољубивом и свештеноапостол- ском делу цркве тако постајемо спремни да створимо, са високом свешћу о одговорно- сти, хришћанску породицу, чије постојање у неправедном друштву у којем живимо, пред- ставља оазу живота тако, дакле, у личностима светих жена о којима читамо јеванђелски одељак у неде- љи мироносица, славимо све оне жене ко- је су искрене, посвећене, побожне и пред- воднице, које нас све својим делима чине поноснима митрополит зимбабвеа и анголе серафим извор: wwwamengr материк жене су биле прве које су дале сведочанство о васкрсењу христовом христос и мироносице, новији живопис (извор: saintgr) 8 3 / 2017 након опажања и имагинације стижемо и до треће људске сазнајне моћи – разума и као што прве две сазнајне моћи диктирају сво- је трансценденталне услове сазнања, опажање простор, а имагинација време, тако и разум дик- тира свој тај трећи трансцендентални услов, без којег сазнања нема, кант назива аперцепцијом аперцепција је латинска реч (aperceptio) и зна- чи примање или прихватање у блиској је вези са интенцијом (intentio), односно са пажњом често ћемо у односу учитеља и ученика чути позив – обратите пажњу то обраћање пажње значи управо покретање наше треће сазнајне моћи, разума разум диктира аперцепцију то значи да доводи до примања и прихватања опажаја у свест због тога, разум можемо са правом назва- ти нашом темељном сазнајном моћи јер, без обраћања пажње, односно без примања и при- хватања опажаја у свест (аперцепција) ми гле- дамо, а не видимо; слушамо, а не чујемо дакле, без разума и њиме диктиране пажње немогућ је опажај сигурно је да смо у искуству имали ситу- ације када је неки предмет или догађај био пред нама, а ми смо га гледали без пажње, без да смо га прихватили у своју свест и тада, ако би нас не- ко тргнуо и упитао да ли смо видели, ми бисмо упитали – шта? било нам је пред очима, гледали смо, али ипак нисмо видели зашто? зато што су нам мисли лутале негде другде наша пажња је била усмерена ка нечему другоме да бисмо видели оно што гледамо потребно је да гледано доведемо у сопствену свест тек се у нашој свести активирају и наше прве две сазнај- не моћи – опажај и имагинација то довођење гледаног у свест, односно обраћање пажње, зове се мишљење и тек када је опажај у јединству са нашом имагинацијом, а обоје бивају прихваћени нашом свешћу, односно оним ја мислим, ми има- мо знање то значи да нити опажај сам по себи, нити имагинација сама по себи не представља- ју знање јер, и животиње имају опажај, па чак и извесне представе предмета међутим, једино човек може имати знање, јер је једино човек ло- госно, разумно биће, способно за оно ја мислим обрати пажњу не значи ништа друго него – усме- ри свој разум ка овоме што ти говорим, мисли о овоме што је пред тобом три су наше сазнајне моћи: опажај, имагина- ција и разум и три трансцендентална услова сазнања које оне диктирају: простор, време и аперцепција знање је производ сазнајних моћи у условима које оне диктирају „коперникански обрт“ који је кант направио у философији јесте у томе што је променио перспективу генезе зна- ња знање није наш пасивни пријем својстава објекта који стоји пред нама и који нам диктира сазнање о себи знање је производ наших сазнај- них моћи у њима диктираним условима оваква епистемологија доводи нас пред питање статуса „објективног знања“ након канта тешко да има смисла причати о „објективном знању“, у смислу да знање представља стварност онако како она „објективно“ јесте знање је знање субјекта у процесу сазнања субјекат има темељну иници- јативу, а не објекат као такав о објективности знања можемо говорити само у смислу трагања за јединственим инструментом сазнања у нама, субјектима могуће је „објективно знање“ са- мо под претпоставком да у нама постоје једин- ствене сазнајне моћи људске природе – опажај, имагинација и разум, те да те моћи производе јединствене услове сазнања – простор, време и аперцепцију уколико људска природа у свима нама производи једнаке сазнајне моћи, уколико постоји један опажај, једна имагинација и један разум у нама многима, онда можемо говорити у дијалогу са атеизмом који има очи да види и не види, има уши да чује и не чује (јез 12, 2) разум као кормилар сазнања александар милојков мај / јун 2017 9 о „објективном знању“ дакле, знање је могуће уколико постоји јединство, односно ако постоји једно у многима са претпоставком да јединстве- на људска природа у нама многима произв
... мења своје име и именује се – љубав милостиња може потицати из разних извора, бистрих и мутних најбистрији извор милостиње јесте милосрђе а милосрђе је милујуће срце кад неко срцем милује невољника и помаже га у име милостивога бога онда милостиња тече из бистрога извора и има високу цену пред ангелским небесима“ овој истанчаној анализи се тешко може придодати нешто ново могло би се приме- тити да, како је то иначе чест случај, мило- стивост и милосрђе и овде иду руку под руку желели бисмо да укажемо на једно разли- ковање које се често превиђа у оквиру теме о милостивости то је неосуђивање зар нам то већ не наговештава или директно поручу- је и на почетку цитирано блаженство? оно се завршава тиме да ће милостивима бити узвраћено милостивошћу то нас упућује на суд божији који ће бити награда за оне ко- реч пастира најбистрији извор милостиње јесте милосрђе милостивост у бисерној нисци јеванђелских врлинa презвитер александар р јевтић мај / јун 2017 5 ји су били милостиви, тј умели да праштају молимо се и у прозби: „помилуј нас боже по великој милости својој“ и када читамо пса- лам 50 са речима: „помилуј ме боже по ве- ликој милости својој“ тема суда божијег као самерљивог начину нашег суђења другима се сведочи и господњим речима: не судите, да вам се не суди; јер каквим судом судите, онаквим ће вам се судити; и каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити (мт 7, 1–2) често је то тако и по људским мерили- ма онај ко је строг према другима тешко мо- же очекивати да други буду благи према ње- му онај ко је строг према себи, често може доживети да други према њему буду благи свети апостол јаков поручује: „јер ће ономе бити суд без милости који не чини милости; а милост слави победу над судом“ (јак 2, 13) наведено не треба разумети као релативи- зацију и непотребност суда у историји знамо да су и свети васељенски сабори доносили каноне који имају карактер суда ипак, њихов карактер је био усмерен ка враћању на прави пут имао је лековити приступ који је неверо- ватно сажето изрекао свети петар цетињски у законику речима: „судом лијечити“ француски књижевник франсоа де ла рошфуко је написао: „врлина често не би ишла тако далеко да је не прати сујета“ сми- рење које познаје темељну истину да смо земља, иста она врећица земље коју је један од ђакона цркве свете софије у цариграду давао новом цару док се пењао на престо, биће подстицај на милосрђе и брана против осуђивања аутор је свештеник при храму светог саве у краљеву реч пастира „немилостив је који се не држи речи, и неће те поштедети од злобе и окова чувај се и јако се пази, зато што са падом својим ходиш слушајући ово, у сну свом стражи; целог живота свог љуби господа и призивај њега на спасење своје“ (премудрости исуса сина сирахова 13, 12–14) богомољачки сабор: св владика николај са верницима, краљево, око 1930 године 6 3 / 2017 ј еванђелски одељак који читамо у неде- љу мироносица указује на величину улоге коју има жена у стварању једне боље зајед- нице у часу када су ученици христови „због страха од јудејаца“ остали скривени на без- бедном месту, видимо неколико жена, миро- носица, без страха за свој живот, како одва- жно стижу на исусов гроб свима је било познато да фанатични је- вреји вребају да нападну сваког ко на било који начин покуша да украде мртво разапе- то тело исусово како нису веровали у про- роштва о васкрсењу христовом, веровали су да ће неко од следбеника исусових по- кушати да украде тело и сакрије га, ширећи вест како је тобоже васкрсао зато су били истрајни у намери да римски стражари да- ноноћно чувају христов гроб пред овим застрашујућим дешавањима, водећи се здравим разумом, ученици хри- стови остали су скривени на сигурном месту, у „горњој одаји“, док не виде како ће се дога- ђаји даље одвијати истовремено, међутим, мироносице без страха одлазе на христов гроб ни у једном тренутку нису зазирале од опасности коју су предвиђали тобож неустрашиви мушкарци, који су недавно рекли христу да ће бити са њим до краја, спремни да положе свој живот за њега, а пре него што је и „петао запевао“ одрекли га се три пута напослетку је хра- брост мироносица награђена божанственим даром божијим да буду прве на свету које су виделе васкрслог господа жене су биле прве које су дале сведочан- ство о васкрсењу христовом историјски знамо да оно велико људско обличје, које је представљало људски род у оваплоћењу си- на и логоса божијег, које је довело до спасе- ња свих нас у христу, јесте такође била жена то је пресвета дјева која је на позив божији понизно одговорила: „ево слушкиње господ- ње – нека ми буде по ријечи твојој!“ из свега тога видимо да је улога жене у нашој цркви важна и јединствена за претпоставку нашега спасења као што је богородица дала своје тело си- ну и логосу божијем за спасење читавог чо- вечанства, исто тако данас жена, мајка, бака, ћерка, припремају са великим поштовањем и страхом божијим просфору коју дају све- штенику, који је, као њихов слуга, приноси богу, претвара је у тело христово, када на- шим достојним учествовањем у светом при- чешћу, постајемо сједињени са светим те- лом христовим улога жене, дакле, у савременој епохи комплексних друштвених проблема постаје још важнија за нашу наду у један бољи свет њен допринос у заштити и јачању институ- ције породице јесте нешто што се нарочито намеће пред кризом коју искушава инсти- туција породице, гашења и разилажења, савремена жена је позвана да одигра једну материк оно велико људско обличје, које је представљало људски род у оваплоћењу сина и логоса божијег, које је довело до спасења свих нас у христу, јесте жена храброст мироносица и улога жене у цркви превод с јелинског: михаела јагер мај / јун 2017 7 важну, сједињујућу, истрајну, измирујућу и нежну улогу како би заштитила читаво те- ло породице када је породица заштићена и стоји уздигнуто, тада и читава заједица иде ка напред међутим, да би савремена жена могла да одговори на ову високу мисију, дужна је да са уздањем у бога у свом животу има за узор богородицу, све свете жене, мироносице први корак у припреми таквих светих образаца јесте да дамо своју децу на веро- науку други корак је пример светог живота родитеља трећи корак је мирно и морално окружење које стварамо за нашу децу че- тврти корак, наши достојни и образовани наставници, који истовремено представљају модел етичког примера сви ови кораци на- мењени су нашој припреми да живимо у ста- њу врлина, нашим достојним учествовањем у животу наше свете цркве, у њеним светим тајнама, а истовремено учествовањем у на- шем човекољубивом и свештеноапостол- ском делу цркве тако постајемо спремни да створимо, са високом свешћу о одговорно- сти, хришћанску породицу, чије постојање у неправедном друштву у којем живимо, пред- ставља оазу живота тако, дакле, у личностима светих жена о којима читамо јеванђелски одељак у неде- љи мироносица, славимо све оне жене ко- је су искрене, посвећене, побожне и пред- воднице, које нас све својим делима чине поноснима митрополит зимбабвеа и анголе серафим извор: wwwamengr материк жене су биле прве које су дале сведочанство о васкрсењу христовом христос и мироносице, новији живопис (извор: saintgr) 8 3 / 2017 након опажања и имагинације стижемо и до треће људске сазнајне моћи – разума и као што прве две сазнајне моћи диктирају сво- је трансценденталне услове сазнања, опажање простор, а имагинација време, тако и разум дик- тира свој тај трећи трансцендентални услов, без којег сазнања нема, кант назива аперцепцијом аперцепција је латинска реч (aperceptio) и зна- чи примање или прихватање у блиској је вези са интенцијом (intentio), односно са пажњом често ћемо у односу учитеља и ученика чути позив – обратите пажњу то обраћање пажње значи управо покретање наше треће сазнајне моћи, разума разум диктира аперцепцију то значи да доводи до примања и прихватања опажаја у свест због тога, разум можемо са правом назва- ти нашом темељном сазнајном моћи јер, без обраћања пажње, односно без примања и при- хватања опажаја у свест (аперцепција) ми гле- дамо, а не видимо; слушамо, а не чујемо дакле, без разума и њиме диктиране пажње немогућ је опажај сигурно је да смо у искуству имали ситу- ације када је неки предмет или догађај био пред нама, а ми смо га гледали без пажње, без да смо га прихватили у своју свест и тада, ако би нас не- ко тргнуо и упитао да ли смо видели, ми бисмо упитали – шта? било нам је пред очима, гледали смо, али ипак нисмо видели зашто? зато што су нам мисли лутале негде другде наша пажња је била усмерена ка нечему другоме да бисмо видели оно што гледамо потребно је да гледано доведемо у сопствену свест тек се у нашој свести активирају и наше прве две сазнај- не моћи – опажај и имагинација то довођење гледаног у свест, односно обраћање пажње, зове се мишљење и тек када је опажај у јединству са нашом имагинацијом, а обоје бивају прихваћени нашом свешћу, односно оним ја мислим, ми има- мо знање то значи да нити опажај сам по себи, нити имагинација сама по себи не представља- ју знање јер, и животиње имају опажај, па чак и извесне представе предмета међутим, једино човек може имати знање, јер је једино човек ло- госно, разумно биће, способно за оно ја мислим обрати пажњу не значи ништа друго него – усме- ри свој разум ка овоме што ти говорим, мисли о овоме што је пред тобом три су наше сазнајне моћи: опажај, имагина- ција и разум и три трансцендентална услова сазнања које оне диктирају: простор, време и аперцепција знање је производ сазнајних моћи у условима које оне диктирају „коперникански обрт“ који је кант направио у философији јесте у томе што је променио перспективу генезе зна- ња знање није наш пасивни пријем својстава објекта који стоји пред нама и који нам диктира сазнање о себи знање је производ наших сазнај- них моћи у њима диктираним условима оваква епистемологија доводи нас пред питање статуса „објективног знања“ након канта тешко да има смисла причати о „објективном знању“, у смислу да знање представља стварност онако како она „објективно“ јесте знање је знање субјекта у процесу сазнања субјекат има темељну иници- јативу, а не објекат као такав о објективности знања можемо говорити само у смислу трагања за јединственим инструментом сазнања у нама, субјектима могуће је „објективно знање“ са- мо под претпоставком да у нама постоје једин- ствене сазнајне моћи људске природе – опажај, имагинација и разум, те да те моћи производе јединствене услове сазнања – простор, време и аперцепцију уколико људска природа у свима нама производи једнаке сазнајне моћи, уколико постоји један опажај, једна имагинација и један разум у нама многима, онда можемо говорити у дијалогу са атеизмом који има очи да види и не види, има уши да чује и не чује (јез 12, 2) разум као кормилар сазнања александар милојков мај / јун 2017 9 о „објективном знању“ дакле, знање је могуће уколико постоји јединство, односно ако постоји једно у многима са претпоставком да јединстве- на људска природа у нама многима произв
Свеска: 355 | Блажени милостиви
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Гаврило (Вучковић) (1944–2017) фото: Ненад Бадовинац Фотографија на другој страни корице: Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Чудотворна икона Пресвете Богородице, манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац Фотографија на полеђини корице: Манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац СВЕСКА 355, МАЈ / ЈУН 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Милостиве слуге Милостивог Бога 2 Реч пастира Милостивост у бисерној нисци јеванђелских врлинa 4 Материк Храброст мироносица и улога жене у Цркви6 У дијалогу са атеизмом Разум као кормилар сазнања 8 ТЕМА БРОЈА Милост као боголикост 11 Беседа на Гори 13 Реч о милостињи 15 Милостиња – сејање 16 Човек – оваплоћена Божија милост 18 Милостивост међу осталим Блаженствима 20 Примери милосрђа према Студеничком типику Светога Саве 22 Вишедетне хришћанске породице Породица Икодиновић 24 Хришћански брак и породица „Каиш Боље плетени“ 32 Хришћански брак и породица Наставни програм за разврат Србије 34 Земља живих Сведочанство Ивана М37 Светиње Свете Земље Гора Блаженства 39 Светиње Свете Горе Манастир Ксиропотам 40 Храмови у изградњи Нови храм манастира Светог Саве код Будве 42 Из историје Српске Православне Цркве Крст Светог Нестора Дечанског као знак вере44 Српска традиција и обичаји Српске вароши и градови у 19 веку 46 Сведочанство Чудотворним уљем из Свете Земље до исцељења 49 Сећање Вера Илић, прва жена вероучитељ у Србији 51 Сећање Мој духовни отац, блаженопочивши архимандрит Гаврило (Вучковић) 52 Одлазак ревносног архимандрита–мисионара 55 Једно сећање на научника и поету 56 Поезија 58 Духовне поуке у причама Тата, видиш ли? 60 Вредан новчић 61 Из пера првог уредника Мисионара Покрет побожних 62 стране мај / јун 2017 1 МАЈ / ЈУН 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени милостиви УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Гаврило (Вучковић) (1944–2017) фото: Ненад Бадовинац Фотографија на другој страни корице: Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Чудотворна икона Пресвете Богородице, манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац Фотографија на полеђини корице: Манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац СВЕСКА 355, МАЈ / ЈУН 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Милостиве слуге Милостивог Бога 2 Реч пастира Милостивост у бисерној нисци јеванђелских врлинa 4 Материк Храброст мироносица и улога жене у Цркви6 У дијалогу са атеизмом Разум као кормилар сазнања 8 ТЕМА БРОЈА Милост као боголикост 11 Беседа на Гори 13 Реч о милостињи 15 Милостиња – сејање 16 Човек – оваплоћена Божија милост 18 Милостивост међу осталим Блаженствима 20 Примери милосрђа према Студеничком типику Светога Саве 22 Вишедетне хришћанске породице Породица Икодиновић 24 Хришћански брак и породица „Каиш Боље плетени“ 32 Хришћански брак и породица Наставни програм за разврат Србије 34 Земља живих Сведочанство Ивана М37 Светиње Свете Земље Гора Блаженства 39 Светиње Свете Горе Манастир Ксиропотам 40 Храмови у изградњи Нови храм манастира Светог Саве код Будве 42 Из историје Српске Православне Цркве Крст Светог Нестора Дечанског као знак вере44 Српска традиција и обичаји Српске вароши и градови у 19 веку 46 Сведочанство Чудотворним уљем из Свете Земље до исцељења 49 Сећање Вера Илић, прва жена вероучитељ у Србији 51 Сећање Мој духовни отац, блаженопочивши архимандрит Гаврило (Вучковић) 52 Одлазак ревносног архимандрита–мисионара 55 Једно сећање на научника и поету 56 Поезија 58 Духовне поуке у причама Тата, видиш ли? 60 Вредан новчић 61 Из пера првог уредника Мисионара Покрет побожних 62 стране мај / јун 2017 1 МАЈ / ЈУН 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени милостиви УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
Одреднице:
37
Свеска: 356 | Хлеб наш насушни
...како бисмо расве- тлили однос бога творца и природних наука,АНАЛИЗ?📌 ираћемо тај однос са становишта хри-
шћанске теологије и са становишта самог на-
учног метода у текстовима који следе, циљ
нам је д
...како бисмо расве- тлили однос бога творца и природних наука,
МЕТА инфо: Р:25182 К:185214 Д:102
| Свеска 356 |
Свеска: 356 | Хлеб наш насушни
... наука у ту ватру је потпуно погрешно и са самом науком нема ништа међутим, многи међу верницима и атеистима, позива- јући се на науку, не осете ту танану границу када из сфере науке прелазе у сферу фило- софске спекулације, па и својеврсног идео- лошког надмудривања како бисмо расве- тлили однос бога творца и природних наука, анализираћемо тај однос са становишта хри- шћанске теологије и са становишта самог на- учног метода у текстовима који следе, циљ нам је да укажемо на погрешно довођење у однос природне науке и вере (теологије), да укажемо на проблем претварања науке у својеврсну задрту идеолошку (атеистичку) догму, која са самом науком нема ништа на- равно, не споримо ничије право на имање својих идеолошких догми и на управљање свог личног живота са њима споримо право да се те идеолошке догме поистовећују са за- једничким добром – природним наукама на- ука није исто што и атеистички поглед на свет и научник не мора нужно бити атеиста можда најбољи пример погрешног упли- тања природне науке у аргументацији изме- ђу вере и атеизма представља спор између тзв „креациониста“ и „еволуциониста“ у по- јашњењу морамо кренути од самих израза и појмова које они означавају, како бисмо избегли погрешно разумевање свега онога што ћемо даље говорити са једне стране, ми ћемо овде износити ставове против псе- удо–креационизма верујући човек, хришћа- нин и православни теолог исповеда веру у једнога бога оца, творца неба и земље да ли онда можемо критиковати креационизам, ако исповедамо креатора? да, можемо кри- тиковати псеудо–креационизам како бисмо кристалисали прав и здрав креационизам у дијалогу са атеизмом не може се од природне науке, чије „очи“ представљају њен метод, а то је методо- лошки натурализам, очекивати да у природи коју описује „види“ бога и творца творац и методолошки натурализам природних наука александар милојков јул / август 2017 15 који сами исповедамо предмет критике је, дакле, тежња да се исповедање бога творца поистовети са научним исказом, да се окује у оквире природне науке, где методолошки, па ни теолошки гледано, не може припадати са друге стране, критиковаћемо и еволу- ционизам, али не у намери да анализирамо саму теорију еволуције – научницима оста- вљамо да ту теорију бране или оповргавају научном методологијом оно што ћемо ми критиковати јесте идеологизација наведене научне теорије и њено увођење у сфере у којима она нема, нити може имати било ка- кве одговоре нажалост, еволуционизам све чешће у главама неких људи престаје да буде научна теорија и почиње да бива изам, иде- олошки поглед на свет којим се намећу од- говори на питања која знатно прелазе јасне методолошке оквире и интересовања саме науке проблем настаје онда када се тај изам прогласи за објективну научну истину, са подразумеваном обавезношћу за све, а кри- тика истог се сматра за идеолошки напад на саму науку кренимо редом најпре одговоримо на пи- тање метода природних наука у природним наукама влада методолошки натурализам шта то значи? то значи да природне науке природу и њене појаве објашњавају трагају- ћи за природним законитостима и природ- ним механизмима другим речима, природу објашњавају њом самом то и значи методо- лошки натурализам, од латинске речи natu- ra што значи природа дакле, научни метод природних наука не дозвољава самој науци да појмовно оперише са било чим што би би- ло изван зоне природе и природног, односно са нечим што је натприродно шта онда ово значи у вези са творцем и какав је статус креационизма као става да је бог творац света? креационизам је леги- тиман теолошки и философски став не са- мо легитиман као слободно право на веру, већ и философски веома добро утемељен међутим, креационизам није и не може би- ти научна теорија нити пандан некој научној теорији зашто? зато што оперише са појмом интелигентног творца, односно бога опери- ше са појмом натприродног, нечег што је из- ван сфере природног за коју је чврсто везан научни методолошки натурализам гледано са хришћанске теолошке позиције, није могу- ће опојмити бога у методолошкој редукова- ности природних наука такав поступак био би не само псеудо наука већ, са православне у дијалогу са ате измом са хришћанске теолошке позиције, није могуће опојмити бога у методолошкој редукованости природних наука стварање света, мозаик из палатинске капеле, палермо, 12 век (извор: dveribg) 16 4 / 2017 теолошке тачке гледишта и јерес објаснимо и зашто прво, креационизам који би претендовао да буде научна теорија био би заправо псеу- до наука ово из разлога што креационизам у свом објашњењу неке природне појаве уво- ди појам до којег се, као таквог не може доћи методолошким натурализмом природних на- ука то је појам бога или интелигентног твор- ца, који као такав не припада природи на коју је редукована наука својим методом то посебно важи ако под богом подразумевамо хришћанског бога откривења, који је оно- стран свету, а уз то још и слободан у својој творачкој делатно- сти а обично се такав по- јам бога и подразумева у оном креациони- зму који претенду- је да заузме место научне теорије и који потиче од фундаменталних хришћанских гру- пација (хришћан- ских секти) у сједи- њеним америчким државама дакле, не може се од природне науке, чије „очи“ пред- стављају њен метод, а то је методолошки натурализам, оче- кивати да у природи коју описује „види“ бога и творца зато што бог и творац није део природе коју описује наука, и на коју (при- роду) је редукован њен метод као методо- лошки натурализам просто речено, грешка оног типа креационизма који претендује да буде научна теорија је у томе што појмове натприродног уводи у област која је стрикт- но редукована својом методом на природно дакле, грешка која такав креационизам чини псеудо-науком је грешка у самој методи, од- носно у методолошкој неконзистентности а научни метод представља суштину саме на- уке уколико је он погрешан, научни исказ губи своју суштину, односно губи своју науч- ност и постаје псеудо наука међутим, то не значи да је креационизам обавезно жигосан као псеудо-наука: не, прави и здрави креаци- онизам то није јер не претендује да буде пои- стовећен са исказом природне науке остаје, дакле, легитиман закључак да, ре- цимо, комплексност живота, информације у днк молекулама, комплексност космоса, по- дешеност космолошких константи и др иза- зива неко лично усхићење и зачуђеност који воде до закључка о узвишеном творцу међу- тим, такав закључак не може да претендује да буде научни закључак јер, до таквог закључ- ка није могуће доћи методом природних наука, односно методолошким натурализмом који научни говор и научно закљу- чивање чврсто држи у оквирима природних закона и природних механизама бог творац није нити природни закон, нити природни механизам отуда, неухватљива је за науку не само ње- гова природа или суштина, већ и ње- гова енергија, његово дејство због тога, сваки говор науке природне поја- ве мора објашњавати искључи- во природним законима и природним механизмима и њиховим дејствима задатак науке, у жељи да објасни неку природну по- јаву и јесте откривање тих природних меха- низама и њихово објашњење због свега овога не треба да чуди зашто, рецимо, природна наука, абиогенетска те- орија (теорија о настанку живота) говори о спонтаности настанка живота она, кроз свој метод и не може да види друго осим да закључи о спонтаности наука не може да ту спонтаност заменим узроком који би био воља творца не може, јер воља творца није некакав природни, тварни ентитет којег би наука могла да открије и који би могла да еспериментално понови и испита последњи у дијалогу са ате измом јул / август 2017 17 узрок који наука види је неки природни ме- ханизам међутим, легитимно је говорити да иза спонтаности коју наука види и иза при- родног механизма који она види стоји воља творца, али такав закључак измиче научној сфери и улази у сферу теологије и философи- је и ова позиција, ова суптилна дистинкција између научног и теолошко/философског је суштинско место које раздваја „псеудо-на- уку“ креационизам од „правог и здравог“ креационизма дакле, закључак је једноставан: креаци- онизам као теолошка и философска теори- ја настанка света је потпуно легитиман, али креационизам као научна теорија није не зато што су теологија и/или философија у су- кобу са природним наукама, већ зато што им се сфере питања, појмова и теоретског посту- пања не поклапају могућа је комуникација тих сфера, али није могуће њихово мешање због тога, теологија и/или философија нису конкурент природним наукама и обрнуто у овом смислу, није научно легитимно теорију еволуције нападати теолошком аргумента- цијом, већ искључиво другом научном тео- ријом, критиком која је стриктно заснована на рационалном дискурсу у оквиру научне методе са друге стране, нема разлога ни да хри- шћани осећају потребу да их било ко „бра- ни“ од ставова науке наука не може угрози- ти веру, ако се зна да наука не задире, нити због свог методолошког натурализма може задирати у било какво питање бога наука, као таква, је слепа за бога међутим, човек научник може бити верник и ту нема ника- кве контрадикције управо зато што не по- стоји преклапање и мешање науке и вере, могућа је њихова несливена комуникација унутар једне личности, једног човека који мисли тај човек свакако може бити и науч- ник у научном домену он ће се ограничити на методолошки натурализам, а као верују- ћи и теолошко/философски мислећи човек продужиће иза тога и, остављајући за собом методу природних наука, угледаће вољу творца опет, са друге стране, као научник, то своје виђење воље творца никада неће прогласити за научни закључак, нити ће на било који начин уплитати творца у науку, остајући доследан суштини науке, њеном „виду“, њеном методу без којег она не може постојати, а то је, као што смо навели, мето- долошки натурализам овакво јасно разликовање и непреклапа- ње сфера теологије и природних наука бит- но је како за саму природну науку, тако и за теологију природне науке функционишу и њихова сазнања доносе благодат човеку само онда када је наука верна свом методу, свом методолошком натурализму са друге стране, неухватљивост бога методолошким натурализмом природних наука сведочи су- штину онога што хришћани верују – разлику природе бога и природе творевине бог ко- јег би „угледао“ методолошки натурализам не би био хришћански, библијски бог откри- вења – то би био створени бог или богови, каква су и била паганска божанства изникла из прахаоса због тога, поклоњење богу/бо- говима које би „верификовао“ методолошки натурализам за хришћане би био јерес о овоме свакако треба да размишљају хри- шћани када покушавају да свог бога откри- вења, слободног творца, на силу угурају у природну науку наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији у дијалогу са ате измом овакво јасно разликовање и непреклапање сфера теологије и природних наука битно је како за саму природну науку, тако и за теологију 18 4 / 2017 тема броја: хлеб наш насушни христос сведржитељ, окружен серафимима, са изображеним символима четворице јеванђелиста (извор: пинтерест) јул / август 2017 19 тема броја: хлеб наш насушни ствар која нам стално долази пред очи и ум у светом писму јесте да је заједни- ца са богом у њему богослужбена врхунац старозаветног откривања бога налазимо у савезу/завету који бог склапа са израиљем на синајској планини познато нам је свима да је тај савез оличен у десет божијих запо- вести (декалог) но ствар коју стари завет наглашава је да након читања декалога (и са њим још низа прописа и правила, која су ближе или даље везана за заповести) народ прихвата речи господње да ће их држати, да би мојсије рано ујутро са младићима израи- љевим принео жртве паљенице и жртве за- хвалне и крв жртвованих животиња излива на олтар и кропи народ (види изл 24, 1–8 и цео опис 20, 1–24, 8) крв овде представља симбол живота који треба да означава дубо- ко егзистенцијалну и личну везу, заједницу бога са његовим народом у новом завету, видимо и да христос учествује у богослужбе- ној пракси јудеја (посећује храм, синагогу, празнује празник сеница, пасху итд) тако и сами апостоли, по силаску светог духа, иду у јерусалимски храм на молитву (дап 3, 1) у јеванђељу (лк 11, 1–4; мт 6, 9–13) на пи- тање ученика како да се моле, господ им го- вори добро познату молитву господњу (оче наш) кроз целокупну хришћанску традици- ју оци цркве су је тумачили нама најближе временски и духовно свакако јесте тумаче- ње св николаја жичког, али су ту и чувено тумачење преп максима исповедника и св кипријана картагинског господ нам у овој молитви, најпре, открива саму срж хришћан- ске вере – тајну тројичнога бога и оваплоће- ња сина божијега када називамо бога сво- јим оцем у овој молитви, то ни у ком случају не значи да је он наш отац јер нас је створио, па да смо ми у некаквом природном пореклу везани за њега зовемо га оцем јер нам је бо- га као свога оца безмало сам син открио ка- ко каже сам господ: све је мени предао отац мој, и нико не зна ко је син, осим оца, ни ко је отац, осим сина, и ако син хоће коме откри- ти (лк 10, 22; уп јн 1, 18; 17, 1–3) стога, када бога називамо оцем, ми исповедамо веру у једнога бога који је света тројица јер, нема оца без сина и духа, нити сина без оца и ду- ха или, пак, духа без оца и сина један је бог, јер је једно божанство, сила (можност), једна енергија и једна воља, једна суштина нераз- дељива у једино раздељеним личностима син божији постаје човек да би нам себе дао као храну, као хлеб живота који је храна за живот вечни надсуштаствени хлеб владимир пекић тема броја св николај жички (извор: azbykaru) 20 4 / 2017 тема броја (ипостасима), тј особеностима личног по- стојања то откривање бога као оца није ра- ди информације или интелектуалног знања, већ ради тога да и ми са богом уђемо у однос какав син има од вечности: „да сви једно бу- ду, као ти, оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду, да свијет вјерује да си ме ти послао“ и „ не дотичи ме се, јер још нисам узишао оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: узлазим оцу мојему и оцу вашему, и богу мојему и богу вашему“ (јн 17, 21; јн 20, 17) син божији страда и васкрсава да би нас увео у сили духа светога у однос са богом у коме можемо без икаквог зазора да му се обратимо са оче наш ништа мање и не треба да помишљамо, јер је дух свети управо онај који нас укрепљује и који нас подстиче и заједно се са нама моли, да бога ословљавамо као свога оца јер смо наслед- ници његови (уп рим 8, 14–15, 17, 26) потом, у речима молитве господње наила- зимо на занимљив израз – „хлеб наш насу- шни дај нам данас“ чест је случај да у овим речима видимо и разу- мемо молбу богу да нас не остави гладне, већ да нам дарује да будемо сити и да сваког дана имамо шта да једемо у неким верзијама молитве, на- рочито како је користе хрвати, чућемо да уме- сто насушни изговарају свакидашњи ипак, овакво схватање је погрешно сам господ нам говори да „ зато вам кажем: не бри- ните се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни ти- јелом својим, у шта ћете се одјенути“ (мт 6, 25) оно што тражимо у овој молби превази- лази свакоднев- ну и пролазну храну ако рашчланимо ову реч „насушни“ увидећемо да се у њој крије реч „надсуштни“, дакле онај који је изнад суштине, изнад нама сазнатљи- ве твари (грч ἐπιούσιον) јасно је, како нам то и отачко предање говори, да је у питању молба да нам бог дарује никог другог до са- мог сина свога, господа нашег исуса христа који је хлеб који силази са неба (јн 6, 51) стога у овим речима, ми можемо видети тајну ова- плоћења сина божијега, који ради нас по- стаје човек у свему једнак и истоветан нама осим у греху но, не само да нам се открива та тајна коју ни анђели не могу појмити; не само анђели, већ ни један ум створени није кадар докучити ову величанствену и стра- шну мисао још већа „саблазан“ за ум и још већи крст на који треба да разапнемо своје телесно мудровање јесте да тај син божији постаје човек да би нам себе дао као храну, као хлеб живота који је храна за живот веч- ни (јн 6, 51–57) није нимало чудно, и не тре- ба да осуђујемо његове слушаоце који ка- жу: „ово је тврда бесједа ко је може слушати?“ смисао прозбе, а тиме и откривења божијег, јесте наше учешће у његовом жи- воту једино и најпре кроз причешће, учествовање, заједничарење у телу и крви господњој свети си- меон нови богослов каже: „постајемо удови христо- ви и христос уд наш по- ред тога што сам човек, и ја постајем рука христова и нога христова немој рећи да на бога хулим, него прими ствари ове и поклони се христу, који те чини та- квим; благодети цар- ства су тело и крв го- сподња, који сваки дан једемо и пијемо ван њих нећеш на- св кипријан картагински око 200–258), икона (извор: stcyprianocaorg) јул / август 2017 21 ћи ништа, чак и ако широм свецеле твари бу- деш тражио“ од самих апостола, преко њихових учени- ка и даље, отаца цркве, карактер молитве оче наш, а нарочито прозбе „хлеб насушни дај нам данас“ јесте изразито литургијски, тј богослужбени откривење божије које своју пуноћу има у христу неумитно нас упућује на богослужбено учешће у заједници са богом мимо богослужења, она и не постоји може- мо слободно рећи да је и свака наша лична молитва прожета и надахнута таквом врстом односа са богом бар би требало да буде за нас хришћане, то богослужење јесте литур- гија/евхаристија на којој се причешћујемо самим христом као што смо видели, ми тај хлеб тражимо од бога да нам да свакоднев- но; свети симеон говори исто о томе – о је- дењу и пијењу тела и крви господње сваки дан целокупно предање цркве нам говори о томе да је за хришћане најприродније да се наслађују хлебом надсуштаственим редов- но, на свакој литургији (види каноне ап 8–9; трул 66, 80; ант 2) колико је трагична онда ситуација данас да имамо чињеницу да мно- ги редовно причешћивање називају грехом? или када условљавамо причешће постом? није ли управо пост условљен причешћем; није ли тај пост, као и свака врлина и подвиг, наш труд да несебични дар љубави божије која је сам син његов сачувамо у себи и да умножимо овај непроценљиви таланат (ср мт 25, 14–30)? још једну чињеницу ставља пред нас хлеб небески причешћујући се, ми смо сутелесни- ци христови (1кор 12, 12, 27) у старом заве- ту, једна од основних мисли савеза са богом је да суштинске поделе међу израиљцима нема сви су једно, један народ којима је го- спод и цар бог какву год функцију у народу обављали, од царске преко свештеничке до старешина, не постоји суштинска разлика сви су једнаки пред богом да би се то нагла- сило, присутна је обавеза да се најпре сиро- тиња, удовице и болесни збрињавају (види изл 22, 22–24; ис 1, 17) колико ми као хри- шћани тек треба да имамо ту дубоку свест да никакву власт над другим немамо?! јер и све што постоји у литургији као њене слу- жбе јесте за изграђивање тела христовог, не за господарење над другим – којем желимо да укинемо његову слободу коју му је нико други до христос даровао на крсту ако јед- ни са другима делимо „насушни хлеб“ у којој мери смо тек онда дужни да се сећамо сиро- тог и удовице (уп дап 6, 1) и колико још више треба да делимо овај свакодневни хзлеб кад смо заједничари тела христовог и удови јед- ни другима, неопходно је да будемо и једни другима потпора, да праштамо јер и бог нама опрости све у христу, а не да саплићемо бли- жњег и ликујемо због његове несреће стога имајмо на уму да, било на литургији, или код куће када говоримо речи „хлеб наш насушни дај нам данас“ шта од бога иштемо јер у тим речима је сажета срж нашег спасе- ња, крст христов и понижење његово које смо и ми дужни да носимо али и преславно васкрсење којег, пред овим светом који у злу лежи, ми сведоци треба да будемо, макар то било и на нашу сопствену штету тада ћемо, једући хлеб који силази са неба бити ученици господњи ништа мање него што су то били свети апостоли његови и сви свети који му од памтивека угодише аутор је предавач у дванаестој београдској гимназији тема броја предање цркве нам говори о томе да је за хришћане најприродније да се наслађују хлебом надсуштаственим редовно, на свакој литургији 22 4 / 2017 када говоримо о светој евхаристији као јавном делу многих, увек нам се намеће питање везано за наш принос који предста- вља дело нашег труда још у старом завету саздавање хлеба људским трудом и бригом подразумевало је читав процес почев од сејања пшенице, па све до производа у ви- ду хлеба сведочанства о зрневљу пшенице налазимо још код плинија млађег који казу- је да не постоји плодније, благословеније и обилније зрно од пшеничног зрна богослу- жбени принос хлеба присутан је и у староза- ветном богослужењу јерусалимског храма наиме, принос бесквасног хлеба приношен је као дело човечијег труда, а приношење је обављано испред храма и оно је на неки начин било обављано уз приношење крвних жртава животињског порекла, као неки вид пропратног чина једно од најпознатијих сведочанстава приношења бесквасног хле- ба налазимо приликом постављања на све- штеничку службу арона и синова његових принос хлеба био је устаљен и на празник првих плодова, али и на празник свете пе- десетнице у старом завету налазимо сведо- чанства да је у јерусалимском храму на злат- ној трпези приношено дванаест хлебова и то у сваки суботњи дан по мишљењу филона александријског ови хлебови символизују хлеб живота централни старозаветни догађај прино- шења бесквасног хлеба била је пасха у ра- нохришћанском спису учење дванаесторице апостола–дидахи налазимо сведочанство о приносу хлеба (ломљења хлеба) у контексту евхаристијске жртве, а исто сведочанство налазимо и у списима светог игнатија анти- охијског и светог јустина мученика и фило- софа свети апостол лука у делима апостол- ским на неколико места помиње сабирање првих хришћана ради ломљења хлеба, што свакако указује на још један од видова при- носа хлеба централни новозаветни моменат помињања хлеба као евхаристијског прино- са налазимо код апостола павла: „хлеб који ломимо, није ли заједница тела христова? јер један је хлеб, једно смо тело многи, по- што се сви од једнога хлеба причешћујемо“ (1кор 10, 16–17) у молитви господњој нала- зимо једно од битнијих сведочанстава о телу христовом као насушном хлебу новог заве- та хлеб наш насушни дај нам данас ова мо- литвена прозба најављује да је господ хри- стос вечни приноситељ и онај који се свагда приноси, како и литург чита на свакој литур- гији у молитви херувимске песме хлеб као принос представља првину људ- ског живота и основну храну којом се одр- жава живот свакога од нас људско бивство- вање незамисливо је без жртвоприношења, као централног догађаја богослужбеног жи- вота подразумевајући свагда уз приношење одређеног приноса, приношење целокупног живота наш живот у својој свеобухватности бива показиван кроз хлеб, а на то нас подсе- ћају речи светих апостолâ: „једосмо и писмо по његовом (христовом) васкрсењу“, како би на видљив начин доказали да су видели тема броја хлеб који ломимо, није ли заједница тела христова? хлеб као евхаристијски принос бранислав илић јул / август 2017 23 живог спаситеља приносећи првину хлеба ми на принос приносимо свој живот и цело- га себе када је у питању значај приношења првина, свети никола кавасила поучава: „разлог је тај што нам бог, као уздарје за те дарове, даје живот; а било је природно да уздарје не буде сасвим у нескладу са даром, већ да буду сродан; пошто је уздарје живот, потребно је да и дар, на неки начин, буде жи- вот, и то нарочито зато што је један те исти онај који закон дарова установљује и онај који је давалац уздарја, односно онај који праведно суди и „све на вагу и по мерилима поставља“ он је заповедио да му хлеб и ви- но приносимо, и он нам за то узвраћа живим хлебом и чашом вечнога живота отуда, као што је апостолима за рибарство узвратио рибарством, односно за лов на рибе узвра- тио ловом на људе, и као што је богатоме ко- ји га је упитао за царство, уместо земаљског богатства обећао небеско богатство, тако је и овде, онима којима ће подарити живот веч- ни (односно своје животворно тело и крв), заповедио да претходно принесу храну овог привременог живота; тако да уместо живота стекнемо живот, односно уместо овог при- временог онај вечни, и да се благодат пока- же као награда, а неизмерна милост да има нешто од праведности и да се испуне речи: „поставићу милост своју по мери“ моменат предавања целокупног живота богу можемо видети и у светој тајни просветљења (кр- штења), јер ми у бањи поновног рођења би- вамо предани на смрт, да би израњајући из крштењске купељи цео свој преображени и нови живот у духу светоме предали госпо- ду, што свакако указује да хришћански етос подразумева континуирано и непрекинуто приношење и предавање нашег живота го- споду ако мало дубље проникнемо у чин светог предложења (проскомидије) знамо да литург не приноси све хлебове на жртву, већ само један ово поред практичног има дубок богословски значај, на шта указује сведочан- ство светог николе кавасиле: „тело господ- ње изабрано је између свих осталих да би било принешено на жртву, јер син божји је за себе прихватио своје тело, издвајајући га из целовитости наше грађе; а опет, он сам га је предао богу на дар, полажући га у крило очево као да се никада од тога крила није ни одвајао, него је тамо то тело и саздао и узео на себе, тако да је оно истога трена и саздано и предано богу“ на концу, учешће верног народа у литур- гијском животу цркве као богочовечанске заједнице не огледа се само у активном уче- шћу у богослужењу, већ и у делатном (до) приносу који је најочигледнији у припрема- њу просфора за свету литургију са жаље- њем морамо да констатујемо да је код нас у потпуности нестала благословена пракса доношење приноса у храм, већ то сада при парохијама обично чини једна или више старијих жена која су задужене за правље- ње просфора код наше православне браће грка пракса доношења приноса у храм је саставни део литургијског живота и литур- гијске свести да кроз принос верни делатно приносе сав свој живот богу тема броја господ христос је вечни приноситељ и онај који се свагда приноси фото: православиеру 24 4 / 2017 свака стечена, сувишна ствар на неки на- чин је од оног који нема, а нагомилано материјално богатство без милостивости са- мо обремењује и при том делује саблажњи- во на ближњег господ исус христос долази свету као сиромашак који се рађа у јаслама на слами и тиме показује скромност као пут ка непролазности он, син божији, је онај који нема где главу склонити, док лисице и остали зверови то могу све што се у животу стекне, учи нас он, треба благодарити оном чије је све и чији смо уосталом и ми, а то је господ у христу су сви људи једнако вољени, што спаситељ више пута истиче желећи да код људи кроз љубав превазиђе неједнакост, али не по сваку цену он жели да сви имају једна- ку бригу за спасењем и тела и душе, за шта су потребни и хлеб свагдашњи и хлеб као тело христово: хлеб заузима значајно место као основна храна за телесни живот човека, а свето причешће је дар за живот вечни господ два пута умножава хлебове и рибе, захваливши претходно оцу, учећи и нас да се увек помолимо пре јела храни једном пет хиљада, а други пут четири хиљаде људи, без жена и деце које нису ни стигли да изброје као творац времена он од оца има власт да пружи храну сваком телу (пс 135, 25) не случајно, свети теофилакт охридски у пр- вом умножењу пет хлебова види пет књига мојсејевих, а у умноженим двема рибама – јеванђеља и дела апостолска са посланица- ма јер већина апостола бејаху рибари пет је и простих чула код човека која су сасвим оболела, па је било потребно пет хлебова го- сподњих, као пет мелема, појашњава свети у другом умножењу седам хлебова и мало рибица, месија помиње број седам као број пуноће и савршенства као символ седам духовних дарова христом насићених чети- ри хиљаде људи, символика су оних који су савршени у четири врлине као што су хра- брост, мудрост, целомудреност и наравно праведност са истиноживљем једне суботе господ истиче важност чове- ка, али и хлеба као насушне потребе за жи- вот наиме, када му ученици у суботу оглад- неше идући кроз поља пшенице, они тргаху класје и једоше зрна пшенична због тога го- спод од фарисеја добија оштру критику на- ведимо, притом, да је по талмуду је брање класја и одвајање зрна пшенице један од 39 послова који су строго забрањивани су- ботом, а да је постојало равно 1279 пропи- са који су се односили на понашање јевреја суботом своје противнике, као и у сличним нападима на њега, господ посрамљује при- чом о цару давиду и његовим војницима, који су због глади учинили већи преступ од ученика, јер једоше хлебове присуства бо- жијег односно хлебове предложења које су смели да једу само свештеници било је то симболичних дванаест хлебова који су сваки дан постављани на храмовну трпезу по шест хлебова са леве и десне стране ни онда, као ни данас, за бога не постоји храм или дан у недељи који је светији од човека који је ико- на бога живог преблаги господ посрамљује завидљивце који прате сваки његов корак, реч и дело посрамиће и самог ђавола – после крштења тема броја преко хлеба насушног тј тела христовог сви смо подједнако сједињени са сином божијим, али и са свима онима који су се икада причестили хлеб наш потребни хаџи драган б поповић јул / август 2017 25 дух свети одводи христа на јерихонску гору карантал да га клеветник искушава, говоре- ћи тако и нама да на христовом путу после крштења има великих искушења месија та- да пости четрдесет дана и ноћи, колико су постили мојсеј и илија, и као истинити човек на крају огладне речима: „ако си син божији учини да ово камење постану хлебови“ не- частиви није хтео само да подстакне господа на неумереност (јер је гладноме и пола хле- ба довољно), већ и на послушност некоме ко никада није помислио на добро одбијајући предлог нечастивог, господ одговара: не жи- ви само човек о хлебу, но о свакој речи која излази из уста божијих спаситељ изговара речи пророка мојсеја, када је господ по ре- чи својој, маном са неба која није била пра- ви хлеб хранио јевреје у пустињи четрдесет година о правом хлебу спасења и поверењу да се бог стара о сваком, месија говори у мо- литви господњој као првоначалној молитви цркве у капернаумској синагоги открива да, свако ко не једе тело сина човечијега и не пије крви његове нема живота у себи финал- но, он ће претворити на тајној вечери хлеб у своје тело и дати га ученицима у светој тајни причешћа, а њих заветовати речима: ово чините у мој спомен преко хлеба насу- шног тј тела христовог сви смо подједнако сједињени са сином божијим, али и са сви- ма онима који су се икада причестили тај хлеб вечног живота обесмрћује за вечност, јер црква је тело христово, а сви ми смо кр- штени удови тога тела а дух свети од дана свете педесетнице живи у цркви и црква живи духом светим који на литургији пре- твара пшенични хлеб, који месе наше руке, у тело спаситеља све твари аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја црква живи духом светим који на литургији претвара пшенични хлеб, који месе наше руке, у тело спаситеља све твари чудо умножења хлебова, мозаик из 504 године, базилика св аполинарија, равена (извор: википедија) 26 4 / 2017 хлеб наш, који си на почетку припремио ради бесмртности наше природе, дај да- нас нама зато, нека се и наш логос (=словесност, ра- зум) креће ка тражењу бога, а (наша) жељна моћ (ἡ κατ ̓ ἐιαθυ μἰιαν δύναμις) ка његовој љубави (πόθον), а срчаност (τό θυμικόν) не- ка се труди ка његовом стражењу (φυλακήν =држању за бога) или боље, да кажемо исти- нитије: ум нека се сав усмери ка богу, осна- живан као неком снагом (тоналношћу) срча- ним начином, и љубављу да распаљује жељу највишом стремњом (τη κατ ̓ άκρον εφεσει =најузвишенијим стремљењем) јер тако ће- мо, подражавајући небеске анђеле, наћи се да богу кроза све служимо, показујући на земљи живљење исто са анђелима, једнако са њима имајући ум потпуно непокретан ка ичему што је после (=ниже) бога јер, живе- ћи тако п o молитвама, примићемо као хлеб насушни и животни, за храњење наших душа и одржање доброг стања дарованих нам до- бара, логоса (христа), који је рекао: ја сам хлеб који је сишао с неба и даје живот свету (јн 6, 33), који аналогно постаје све нама хра- њенима врлином и мудрошћу, и који се кроз свакога од спасаваних, разноврсно, како сам он зна, оваплоћава (σωματούμενον), нама ко- ји смо још у овом веку (=свету), сходно сми- слу реченице ове молитве, која каже: хлеб наш насушни дај нам данас (мт 6, 11) јер ми- слим да се (овде) речју данас показује овај век (=свет), као када би неко узео да јасније искаже ово место у молитви (овако): хлеб наш, који си на почетку припремио ради бе- смртности наше природе, дај данас нама, ко- ји смо у (овом) садашњем животу смртности, да ова храна хлеба живота и познања победи смрт греха, чега првом човеку (адаму) да бу- де причесник (μέτοχος) није допустио (његов) преступ божанске заповести јер да се он ис- пунио ове божанске хране, не би био заро- бљен смрћу греха α овоме смислу ове реченице привео ме је спаситељ заповедајући јасно ученицима да се уопште не баве чулном (=материјал- ном) храном, рекавши: he брините се душом својом шта ћете јести, или шта ћете пити, нити телом вашим чиме ћете се оденути; јер све ово ишту народи (овога) света не- го иштите најпре царство божије, и правду његову, а ово ће вам се све придодати (мт 6, 2531–33) но како (господ) учи (људе) да се моле за оно што је претходно сам запове- дио да не ишту? јасно је да није заповедио да се молитвом моле за оно што он заповешћу није подстакао да се иште јер молитвом се може молити само оно што је могуће по запо- вести искати (διά προσευχής γάρ μόνον εστίν ἀιτητόν τό κατ ̓ έντολ ήν ζητητόν) оно пак што нам заповешћу није дозвољено да тражимо, то можда искати молитвом није дозвољиво ако ли је спаситељ заповедио да иштемо са- мо царство божије и правду (његову) (мт 6, 33), упутио је (зато) оне који стреме ка божан- ским даровима да то с разлогом и у молитви моле, да би, потврдивши благодат за оно што је по природи траживо, спојио слободну во- љу молилаца са вољом даваоца благодати, и односним сједињењем поистоветио је (δι ένώσενς σχετικής ταυτοποιουμένην) α ако ли нам је и за (свако)дневни хлеб (τόν εφήμερου άρτου), κοјим се одржава наш сада- шњи живот, заповеђено да (њега) молитвом тема броја (упућено) једноме христољупцу (извод) кратко тумачење молитве оче наш св максим исповедник јул / август 2017 27 молимо, немојмо (због тога) прећи границе молитве, грабљиво разматрајући многе пе- риоде година, и (тако) да заборавимо да смо смртни и да имамо живот пролазан попут сенке, него молитвом иштимо безбрижно дневни хлеб, и покажимо да мудрољубиво (φιλοσόφως) п o христу проводимо живот као размишљање ο смрти ( μελέτηυ θαυάτου τόυ βίου ποιούμεθα ), достижући слободном вољом природу, и пре но што дође смрт, од- војмо душу од
... наука у ту ватру је потпуно погрешно и са самом науком нема ништа међутим, многи међу верницима и атеистима, позива- јући се на науку, не осете ту танану границу када из сфере науке прелазе у сферу фило- софске спекулације, па и својеврсног идео- лошког надмудривања како бисмо расве- тлили однос бога творца и природних наука, анализираћемо тај однос са становишта хри- шћанске теологије и са становишта самог на- учног метода у текстовима који следе, циљ нам је да укажемо на погрешно довођење у однос природне науке и вере (теологије), да укажемо на проблем претварања науке у својеврсну задрту идеолошку (атеистичку) догму, која са самом науком нема ништа на- равно, не споримо ничије право на имање својих идеолошких догми и на управљање свог личног живота са њима споримо право да се те идеолошке догме поистовећују са за- једничким добром – природним наукама на- ука није исто што и атеистички поглед на свет и научник не мора нужно бити атеиста можда најбољи пример погрешног упли- тања природне науке у аргументацији изме- ђу вере и атеизма представља спор између тзв „креациониста“ и „еволуциониста“ у по- јашњењу морамо кренути од самих израза и појмова које они означавају, како бисмо избегли погрешно разумевање свега онога што ћемо даље говорити са једне стране, ми ћемо овде износити ставове против псе- удо–креационизма верујући човек, хришћа- нин и православни теолог исповеда веру у једнога бога оца, творца неба и земље да ли онда можемо критиковати креационизам, ако исповедамо креатора? да, можемо кри- тиковати псеудо–креационизам како бисмо кристалисали прав и здрав креационизам у дијалогу са атеизмом не може се од природне науке, чије „очи“ представљају њен метод, а то је методо- лошки натурализам, очекивати да у природи коју описује „види“ бога и творца творац и методолошки натурализам природних наука александар милојков јул / август 2017 15 који сами исповедамо предмет критике је, дакле, тежња да се исповедање бога творца поистовети са научним исказом, да се окује у оквире природне науке, где методолошки, па ни теолошки гледано, не може припадати са друге стране, критиковаћемо и еволу- ционизам, али не у намери да анализирамо саму теорију еволуције – научницима оста- вљамо да ту теорију бране или оповргавају научном методологијом оно што ћемо ми критиковати јесте идеологизација наведене научне теорије и њено увођење у сфере у којима она нема, нити може имати било ка- кве одговоре нажалост, еволуционизам све чешће у главама неких људи престаје да буде научна теорија и почиње да бива изам, иде- олошки поглед на свет којим се намећу од- говори на питања која знатно прелазе јасне методолошке оквире и интересовања саме науке проблем настаје онда када се тај изам прогласи за објективну научну истину, са подразумеваном обавезношћу за све, а кри- тика истог се сматра за идеолошки напад на саму науку кренимо редом најпре одговоримо на пи- тање метода природних наука у природним наукама влада методолошки натурализам шта то значи? то значи да природне науке природу и њене појаве објашњавају трагају- ћи за природним законитостима и природ- ним механизмима другим речима, природу објашњавају њом самом то и значи методо- лошки натурализам, од латинске речи natu- ra што значи природа дакле, научни метод природних наука не дозвољава самој науци да појмовно оперише са било чим што би би- ло изван зоне природе и природног, односно са нечим што је натприродно шта онда ово значи у вези са творцем и какав је статус креационизма као става да је бог творац света? креационизам је леги- тиман теолошки и философски став не са- мо легитиман као слободно право на веру, већ и философски веома добро утемељен међутим, креационизам није и не може би- ти научна теорија нити пандан некој научној теорији зашто? зато што оперише са појмом интелигентног творца, односно бога опери- ше са појмом натприродног, нечег што је из- ван сфере природног за коју је чврсто везан научни методолошки натурализам гледано са хришћанске теолошке позиције, није могу- ће опојмити бога у методолошкој редукова- ности природних наука такав поступак био би не само псеудо наука већ, са православне у дијалогу са ате измом са хришћанске теолошке позиције, није могуће опојмити бога у методолошкој редукованости природних наука стварање света, мозаик из палатинске капеле, палермо, 12 век (извор: dveribg) 16 4 / 2017 теолошке тачке гледишта и јерес објаснимо и зашто прво, креационизам који би претендовао да буде научна теорија био би заправо псеу- до наука ово из разлога што креационизам у свом објашњењу неке природне појаве уво- ди појам до којег се, као таквог не може доћи методолошким натурализмом природних на- ука то је појам бога или интелигентног твор- ца, који као такав не припада природи на коју је редукована наука својим методом то посебно важи ако под богом подразумевамо хришћанског бога откривења, који је оно- стран свету, а уз то још и слободан у својој творачкој делатно- сти а обично се такав по- јам бога и подразумева у оном креациони- зму који претенду- је да заузме место научне теорије и који потиче од фундаменталних хришћанских гру- пација (хришћан- ских секти) у сједи- њеним америчким државама дакле, не може се од природне науке, чије „очи“ пред- стављају њен метод, а то је методолошки натурализам, оче- кивати да у природи коју описује „види“ бога и творца зато што бог и творац није део природе коју описује наука, и на коју (при- роду) је редукован њен метод као методо- лошки натурализам просто речено, грешка оног типа креационизма који претендује да буде научна теорија је у томе што појмове натприродног уводи у област која је стрикт- но редукована својом методом на природно дакле, грешка која такав креационизам чини псеудо-науком је грешка у самој методи, од- носно у методолошкој неконзистентности а научни метод представља суштину саме на- уке уколико је он погрешан, научни исказ губи своју суштину, односно губи своју науч- ност и постаје псеудо наука међутим, то не значи да је креационизам обавезно жигосан као псеудо-наука: не, прави и здрави креаци- онизам то није јер не претендује да буде пои- стовећен са исказом природне науке остаје, дакле, легитиман закључак да, ре- цимо, комплексност живота, информације у днк молекулама, комплексност космоса, по- дешеност космолошких константи и др иза- зива неко лично усхићење и зачуђеност који воде до закључка о узвишеном творцу међу- тим, такав закључак не може да претендује да буде научни закључак јер, до таквог закључ- ка није могуће доћи методом природних наука, односно методолошким натурализмом који научни говор и научно закљу- чивање чврсто држи у оквирима природних закона и природних механизама бог творац није нити природни закон, нити природни механизам отуда, неухватљива је за науку не само ње- гова природа или суштина, већ и ње- гова енергија, његово дејство због тога, сваки говор науке природне поја- ве мора објашњавати искључи- во природним законима и природним механизмима и њиховим дејствима задатак науке, у жељи да објасни неку природну по- јаву и јесте откривање тих природних меха- низама и њихово објашњење због свега овога не треба да чуди зашто, рецимо, природна наука, абиогенетска те- орија (теорија о настанку живота) говори о спонтаности настанка живота она, кроз свој метод и не може да види друго осим да закључи о спонтаности наука не може да ту спонтаност заменим узроком који би био воља творца не може, јер воља творца није некакав природни, тварни ентитет којег би наука могла да открије и који би могла да еспериментално понови и испита последњи у дијалогу са ате измом јул / август 2017 17 узрок који наука види је неки природни ме- ханизам међутим, легитимно је говорити да иза спонтаности коју наука види и иза при- родног механизма који она види стоји воља творца, али такав закључак измиче научној сфери и улази у сферу теологије и философи- је и ова позиција, ова суптилна дистинкција између научног и теолошко/философског је суштинско место које раздваја „псеудо-на- уку“ креационизам од „правог и здравог“ креационизма дакле, закључак је једноставан: креаци- онизам као теолошка и философска теори- ја настанка света је потпуно легитиман, али креационизам као научна теорија није не зато што су теологија и/или философија у су- кобу са природним наукама, већ зато што им се сфере питања, појмова и теоретског посту- пања не поклапају могућа је комуникација тих сфера, али није могуће њихово мешање због тога, теологија и/или философија нису конкурент природним наукама и обрнуто у овом смислу, није научно легитимно теорију еволуције нападати теолошком аргумента- цијом, већ искључиво другом научном тео- ријом, критиком која је стриктно заснована на рационалном дискурсу у оквиру научне методе са друге стране, нема разлога ни да хри- шћани осећају потребу да их било ко „бра- ни“ од ставова науке наука не може угрози- ти веру, ако се зна да наука не задире, нити због свог методолошког натурализма може задирати у било какво питање бога наука, као таква, је слепа за бога међутим, човек научник може бити верник и ту нема ника- кве контрадикције управо зато што не по- стоји преклапање и мешање науке и вере, могућа је њихова несливена комуникација унутар једне личности, једног човека који мисли тај човек свакако може бити и науч- ник у научном домену он ће се ограничити на методолошки натурализам, а као верују- ћи и теолошко/философски мислећи човек продужиће иза тога и, остављајући за собом методу природних наука, угледаће вољу творца опет, са друге стране, као научник, то своје виђење воље творца никада неће прогласити за научни закључак, нити ће на било који начин уплитати творца у науку, остајући доследан суштини науке, њеном „виду“, њеном методу без којег она не може постојати, а то је, као што смо навели, мето- долошки натурализам овакво јасно разликовање и непреклапа- ње сфера теологије и природних наука бит- но је како за саму природну науку, тако и за теологију природне науке функционишу и њихова сазнања доносе благодат човеку само онда када је наука верна свом методу, свом методолошком натурализму са друге стране, неухватљивост бога методолошким натурализмом природних наука сведочи су- штину онога што хришћани верују – разлику природе бога и природе творевине бог ко- јег би „угледао“ методолошки натурализам не би био хришћански, библијски бог откри- вења – то би био створени бог или богови, каква су и била паганска божанства изникла из прахаоса због тога, поклоњење богу/бо- говима које би „верификовао“ методолошки натурализам за хришћане би био јерес о овоме свакако треба да размишљају хри- шћани када покушавају да свог бога откри- вења, слободног творца, на силу угурају у природну науку наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији у дијалогу са ате измом овакво јасно разликовање и непреклапање сфера теологије и природних наука битно је како за саму природну науку, тако и за теологију 18 4 / 2017 тема броја: хлеб наш насушни христос сведржитељ, окружен серафимима, са изображеним символима четворице јеванђелиста (извор: пинтерест) јул / август 2017 19 тема броја: хлеб наш насушни ствар која нам стално долази пред очи и ум у светом писму јесте да је заједни- ца са богом у њему богослужбена врхунац старозаветног откривања бога налазимо у савезу/завету који бог склапа са израиљем на синајској планини познато нам је свима да је тај савез оличен у десет божијих запо- вести (декалог) но ствар коју стари завет наглашава је да након читања декалога (и са њим још низа прописа и правила, која су ближе или даље везана за заповести) народ прихвата речи господње да ће их држати, да би мојсије рано ујутро са младићима израи- љевим принео жртве паљенице и жртве за- хвалне и крв жртвованих животиња излива на олтар и кропи народ (види изл 24, 1–8 и цео опис 20, 1–24, 8) крв овде представља симбол живота који треба да означава дубо- ко егзистенцијалну и личну везу, заједницу бога са његовим народом у новом завету, видимо и да христос учествује у богослужбе- ној пракси јудеја (посећује храм, синагогу, празнује празник сеница, пасху итд) тако и сами апостоли, по силаску светог духа, иду у јерусалимски храм на молитву (дап 3, 1) у јеванђељу (лк 11, 1–4; мт 6, 9–13) на пи- тање ученика како да се моле, господ им го- вори добро познату молитву господњу (оче наш) кроз целокупну хришћанску традици- ју оци цркве су је тумачили нама најближе временски и духовно свакако јесте тумаче- ње св николаја жичког, али су ту и чувено тумачење преп максима исповедника и св кипријана картагинског господ нам у овој молитви, најпре, открива саму срж хришћан- ске вере – тајну тројичнога бога и оваплоће- ња сина божијега када називамо бога сво- јим оцем у овој молитви, то ни у ком случају не значи да је он наш отац јер нас је створио, па да смо ми у некаквом природном пореклу везани за њега зовемо га оцем јер нам је бо- га као свога оца безмало сам син открио ка- ко каже сам господ: све је мени предао отац мој, и нико не зна ко је син, осим оца, ни ко је отац, осим сина, и ако син хоће коме откри- ти (лк 10, 22; уп јн 1, 18; 17, 1–3) стога, када бога називамо оцем, ми исповедамо веру у једнога бога који је света тројица јер, нема оца без сина и духа, нити сина без оца и ду- ха или, пак, духа без оца и сина један је бог, јер је једно божанство, сила (можност), једна енергија и једна воља, једна суштина нераз- дељива у једино раздељеним личностима син божији постаје човек да би нам себе дао као храну, као хлеб живота који је храна за живот вечни надсуштаствени хлеб владимир пекић тема броја св николај жички (извор: azbykaru) 20 4 / 2017 тема броја (ипостасима), тј особеностима личног по- стојања то откривање бога као оца није ра- ди информације или интелектуалног знања, већ ради тога да и ми са богом уђемо у однос какав син има од вечности: „да сви једно бу- ду, као ти, оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду, да свијет вјерује да си ме ти послао“ и „ не дотичи ме се, јер још нисам узишао оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: узлазим оцу мојему и оцу вашему, и богу мојему и богу вашему“ (јн 17, 21; јн 20, 17) син божији страда и васкрсава да би нас увео у сили духа светога у однос са богом у коме можемо без икаквог зазора да му се обратимо са оче наш ништа мање и не треба да помишљамо, јер је дух свети управо онај који нас укрепљује и који нас подстиче и заједно се са нама моли, да бога ословљавамо као свога оца јер смо наслед- ници његови (уп рим 8, 14–15, 17, 26) потом, у речима молитве господње наила- зимо на занимљив израз – „хлеб наш насу- шни дај нам данас“ чест је случај да у овим речима видимо и разу- мемо молбу богу да нас не остави гладне, већ да нам дарује да будемо сити и да сваког дана имамо шта да једемо у неким верзијама молитве, на- рочито како је користе хрвати, чућемо да уме- сто насушни изговарају свакидашњи ипак, овакво схватање је погрешно сам господ нам говори да „ зато вам кажем: не бри- ните се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни ти- јелом својим, у шта ћете се одјенути“ (мт 6, 25) оно што тражимо у овој молби превази- лази свакоднев- ну и пролазну храну ако рашчланимо ову реч „насушни“ увидећемо да се у њој крије реч „надсуштни“, дакле онај који је изнад суштине, изнад нама сазнатљи- ве твари (грч ἐπιούσιον) јасно је, како нам то и отачко предање говори, да је у питању молба да нам бог дарује никог другог до са- мог сина свога, господа нашег исуса христа који је хлеб који силази са неба (јн 6, 51) стога у овим речима, ми можемо видети тајну ова- плоћења сина божијега, који ради нас по- стаје човек у свему једнак и истоветан нама осим у греху но, не само да нам се открива та тајна коју ни анђели не могу појмити; не само анђели, већ ни један ум створени није кадар докучити ову величанствену и стра- шну мисао још већа „саблазан“ за ум и још већи крст на који треба да разапнемо своје телесно мудровање јесте да тај син божији постаје човек да би нам себе дао као храну, као хлеб живота који је храна за живот веч- ни (јн 6, 51–57) није нимало чудно, и не тре- ба да осуђујемо његове слушаоце који ка- жу: „ово је тврда бесједа ко је може слушати?“ смисао прозбе, а тиме и откривења божијег, јесте наше учешће у његовом жи- воту једино и најпре кроз причешће, учествовање, заједничарење у телу и крви господњој свети си- меон нови богослов каже: „постајемо удови христо- ви и христос уд наш по- ред тога што сам човек, и ја постајем рука христова и нога христова немој рећи да на бога хулим, него прими ствари ове и поклони се христу, који те чини та- квим; благодети цар- ства су тело и крв го- сподња, који сваки дан једемо и пијемо ван њих нећеш на- св кипријан картагински око 200–258), икона (извор: stcyprianocaorg) јул / август 2017 21 ћи ништа, чак и ако широм свецеле твари бу- деш тражио“ од самих апостола, преко њихових учени- ка и даље, отаца цркве, карактер молитве оче наш, а нарочито прозбе „хлеб насушни дај нам данас“ јесте изразито литургијски, тј богослужбени откривење божије које своју пуноћу има у христу неумитно нас упућује на богослужбено учешће у заједници са богом мимо богослужења, она и не постоји може- мо слободно рећи да је и свака наша лична молитва прожета и надахнута таквом врстом односа са богом бар би требало да буде за нас хришћане, то богослужење јесте литур- гија/евхаристија на којој се причешћујемо самим христом као што смо видели, ми тај хлеб тражимо од бога да нам да свакоднев- но; свети симеон говори исто о томе – о је- дењу и пијењу тела и крви господње сваки дан целокупно предање цркве нам говори о томе да је за хришћане најприродније да се наслађују хлебом надсуштаственим редов- но, на свакој литургији (види каноне ап 8–9; трул 66, 80; ант 2) колико је трагична онда ситуација данас да имамо чињеницу да мно- ги редовно причешћивање називају грехом? или када условљавамо причешће постом? није ли управо пост условљен причешћем; није ли тај пост, као и свака врлина и подвиг, наш труд да несебични дар љубави божије која је сам син његов сачувамо у себи и да умножимо овај непроценљиви таланат (ср мт 25, 14–30)? још једну чињеницу ставља пред нас хлеб небески причешћујући се, ми смо сутелесни- ци христови (1кор 12, 12, 27) у старом заве- ту, једна од основних мисли савеза са богом је да суштинске поделе међу израиљцима нема сви су једно, један народ којима је го- спод и цар бог какву год функцију у народу обављали, од царске преко свештеничке до старешина, не постоји суштинска разлика сви су једнаки пред богом да би се то нагла- сило, присутна је обавеза да се најпре сиро- тиња, удовице и болесни збрињавају (види изл 22, 22–24; ис 1, 17) колико ми као хри- шћани тек треба да имамо ту дубоку свест да никакву власт над другим немамо?! јер и све што постоји у литургији као њене слу- жбе јесте за изграђивање тела христовог, не за господарење над другим – којем желимо да укинемо његову слободу коју му је нико други до христос даровао на крсту ако јед- ни са другима делимо „насушни хлеб“ у којој мери смо тек онда дужни да се сећамо сиро- тог и удовице (уп дап 6, 1) и колико још више треба да делимо овај свакодневни хзлеб кад смо заједничари тела христовог и удови јед- ни другима, неопходно је да будемо и једни другима потпора, да праштамо јер и бог нама опрости све у христу, а не да саплићемо бли- жњег и ликујемо због његове несреће стога имајмо на уму да, било на литургији, или код куће када говоримо речи „хлеб наш насушни дај нам данас“ шта од бога иштемо јер у тим речима је сажета срж нашег спасе- ња, крст христов и понижење његово које смо и ми дужни да носимо али и преславно васкрсење којег, пред овим светом који у злу лежи, ми сведоци треба да будемо, макар то било и на нашу сопствену штету тада ћемо, једући хлеб који силази са неба бити ученици господњи ништа мање него што су то били свети апостоли његови и сви свети који му од памтивека угодише аутор је предавач у дванаестој београдској гимназији тема броја предање цркве нам говори о томе да је за хришћане најприродније да се наслађују хлебом надсуштаственим редовно, на свакој литургији 22 4 / 2017 када говоримо о светој евхаристији као јавном делу многих, увек нам се намеће питање везано за наш принос који предста- вља дело нашег труда још у старом завету саздавање хлеба људским трудом и бригом подразумевало је читав процес почев од сејања пшенице, па све до производа у ви- ду хлеба сведочанства о зрневљу пшенице налазимо још код плинија млађег који казу- је да не постоји плодније, благословеније и обилније зрно од пшеничног зрна богослу- жбени принос хлеба присутан је и у староза- ветном богослужењу јерусалимског храма наиме, принос бесквасног хлеба приношен је као дело човечијег труда, а приношење је обављано испред храма и оно је на неки начин било обављано уз приношење крвних жртава животињског порекла, као неки вид пропратног чина једно од најпознатијих сведочанстава приношења бесквасног хле- ба налазимо приликом постављања на све- штеничку службу арона и синова његових принос хлеба био је устаљен и на празник првих плодова, али и на празник свете пе- десетнице у старом завету налазимо сведо- чанства да је у јерусалимском храму на злат- ној трпези приношено дванаест хлебова и то у сваки суботњи дан по мишљењу филона александријског ови хлебови символизују хлеб живота централни старозаветни догађај прино- шења бесквасног хлеба била је пасха у ра- нохришћанском спису учење дванаесторице апостола–дидахи налазимо сведочанство о приносу хлеба (ломљења хлеба) у контексту евхаристијске жртве, а исто сведочанство налазимо и у списима светог игнатија анти- охијског и светог јустина мученика и фило- софа свети апостол лука у делима апостол- ским на неколико места помиње сабирање првих хришћана ради ломљења хлеба, што свакако указује на још један од видова при- носа хлеба централни новозаветни моменат помињања хлеба као евхаристијског прино- са налазимо код апостола павла: „хлеб који ломимо, није ли заједница тела христова? јер један је хлеб, једно смо тело многи, по- што се сви од једнога хлеба причешћујемо“ (1кор 10, 16–17) у молитви господњој нала- зимо једно од битнијих сведочанстава о телу христовом као насушном хлебу новог заве- та хлеб наш насушни дај нам данас ова мо- литвена прозба најављује да је господ хри- стос вечни приноситељ и онај који се свагда приноси, како и литург чита на свакој литур- гији у молитви херувимске песме хлеб као принос представља првину људ- ског живота и основну храну којом се одр- жава живот свакога од нас људско бивство- вање незамисливо је без жртвоприношења, као централног догађаја богослужбеног жи- вота подразумевајући свагда уз приношење одређеног приноса, приношење целокупног живота наш живот у својој свеобухватности бива показиван кроз хлеб, а на то нас подсе- ћају речи светих апостолâ: „једосмо и писмо по његовом (христовом) васкрсењу“, како би на видљив начин доказали да су видели тема броја хлеб који ломимо, није ли заједница тела христова? хлеб као евхаристијски принос бранислав илић јул / август 2017 23 живог спаситеља приносећи првину хлеба ми на принос приносимо свој живот и цело- га себе када је у питању значај приношења првина, свети никола кавасила поучава: „разлог је тај што нам бог, као уздарје за те дарове, даје живот; а било је природно да уздарје не буде сасвим у нескладу са даром, већ да буду сродан; пошто је уздарје живот, потребно је да и дар, на неки начин, буде жи- вот, и то нарочито зато што је један те исти онај који закон дарова установљује и онај који је давалац уздарја, односно онај који праведно суди и „све на вагу и по мерилима поставља“ он је заповедио да му хлеб и ви- но приносимо, и он нам за то узвраћа живим хлебом и чашом вечнога живота отуда, као што је апостолима за рибарство узвратио рибарством, односно за лов на рибе узвра- тио ловом на људе, и као што је богатоме ко- ји га је упитао за царство, уместо земаљског богатства обећао небеско богатство, тако је и овде, онима којима ће подарити живот веч- ни (односно своје животворно тело и крв), заповедио да претходно принесу храну овог привременог живота; тако да уместо живота стекнемо живот, односно уместо овог при- временог онај вечни, и да се благодат пока- же као награда, а неизмерна милост да има нешто од праведности и да се испуне речи: „поставићу милост своју по мери“ моменат предавања целокупног живота богу можемо видети и у светој тајни просветљења (кр- штења), јер ми у бањи поновног рођења би- вамо предани на смрт, да би израњајући из крштењске купељи цео свој преображени и нови живот у духу светоме предали госпо- ду, што свакако указује да хришћански етос подразумева континуирано и непрекинуто приношење и предавање нашег живота го- споду ако мало дубље проникнемо у чин светог предложења (проскомидије) знамо да литург не приноси све хлебове на жртву, већ само један ово поред практичног има дубок богословски значај, на шта указује сведочан- ство светог николе кавасиле: „тело господ- ње изабрано је између свих осталих да би било принешено на жртву, јер син божји је за себе прихватио своје тело, издвајајући га из целовитости наше грађе; а опет, он сам га је предао богу на дар, полажући га у крило очево као да се никада од тога крила није ни одвајао, него је тамо то тело и саздао и узео на себе, тако да је оно истога трена и саздано и предано богу“ на концу, учешће верног народа у литур- гијском животу цркве као богочовечанске заједнице не огледа се само у активном уче- шћу у богослужењу, већ и у делатном (до) приносу који је најочигледнији у припрема- њу просфора за свету литургију са жаље- њем морамо да констатујемо да је код нас у потпуности нестала благословена пракса доношење приноса у храм, већ то сада при парохијама обично чини једна или више старијих жена која су задужене за правље- ње просфора код наше православне браће грка пракса доношења приноса у храм је саставни део литургијског живота и литур- гијске свести да кроз принос верни делатно приносе сав свој живот богу тема броја господ христос је вечни приноситељ и онај који се свагда приноси фото: православиеру 24 4 / 2017 свака стечена, сувишна ствар на неки на- чин је од оног који нема, а нагомилано материјално богатство без милостивости са- мо обремењује и при том делује саблажњи- во на ближњег господ исус христос долази свету као сиромашак који се рађа у јаслама на слами и тиме показује скромност као пут ка непролазности он, син божији, је онај који нема где главу склонити, док лисице и остали зверови то могу све што се у животу стекне, учи нас он, треба благодарити оном чије је све и чији смо уосталом и ми, а то је господ у христу су сви људи једнако вољени, што спаситељ више пута истиче желећи да код људи кроз љубав превазиђе неједнакост, али не по сваку цену он жели да сви имају једна- ку бригу за спасењем и тела и душе, за шта су потребни и хлеб свагдашњи и хлеб као тело христово: хлеб заузима значајно место као основна храна за телесни живот човека, а свето причешће је дар за живот вечни господ два пута умножава хлебове и рибе, захваливши претходно оцу, учећи и нас да се увек помолимо пре јела храни једном пет хиљада, а други пут четири хиљаде људи, без жена и деце које нису ни стигли да изброје као творац времена он од оца има власт да пружи храну сваком телу (пс 135, 25) не случајно, свети теофилакт охридски у пр- вом умножењу пет хлебова види пет књига мојсејевих, а у умноженим двема рибама – јеванђеља и дела апостолска са посланица- ма јер већина апостола бејаху рибари пет је и простих чула код човека која су сасвим оболела, па је било потребно пет хлебова го- сподњих, као пет мелема, појашњава свети у другом умножењу седам хлебова и мало рибица, месија помиње број седам као број пуноће и савршенства као символ седам духовних дарова христом насићених чети- ри хиљаде људи, символика су оних који су савршени у четири врлине као што су хра- брост, мудрост, целомудреност и наравно праведност са истиноживљем једне суботе господ истиче важност чове- ка, али и хлеба као насушне потребе за жи- вот наиме, када му ученици у суботу оглад- неше идући кроз поља пшенице, они тргаху класје и једоше зрна пшенична због тога го- спод од фарисеја добија оштру критику на- ведимо, притом, да је по талмуду је брање класја и одвајање зрна пшенице један од 39 послова који су строго забрањивани су- ботом, а да је постојало равно 1279 пропи- са који су се односили на понашање јевреја суботом своје противнике, као и у сличним нападима на њега, господ посрамљује при- чом о цару давиду и његовим војницима, који су због глади учинили већи преступ од ученика, јер једоше хлебове присуства бо- жијег односно хлебове предложења које су смели да једу само свештеници било је то симболичних дванаест хлебова који су сваки дан постављани на храмовну трпезу по шест хлебова са леве и десне стране ни онда, као ни данас, за бога не постоји храм или дан у недељи који је светији од човека који је ико- на бога живог преблаги господ посрамљује завидљивце који прате сваки његов корак, реч и дело посрамиће и самог ђавола – после крштења тема броја преко хлеба насушног тј тела христовог сви смо подједнако сједињени са сином божијим, али и са свима онима који су се икада причестили хлеб наш потребни хаџи драган б поповић јул / август 2017 25 дух свети одводи христа на јерихонску гору карантал да га клеветник искушава, говоре- ћи тако и нама да на христовом путу после крштења има великих искушења месија та- да пости четрдесет дана и ноћи, колико су постили мојсеј и илија, и као истинити човек на крају огладне речима: „ако си син божији учини да ово камење постану хлебови“ не- частиви није хтео само да подстакне господа на неумереност (јер је гладноме и пола хле- ба довољно), већ и на послушност некоме ко никада није помислио на добро одбијајући предлог нечастивог, господ одговара: не жи- ви само човек о хлебу, но о свакој речи која излази из уста божијих спаситељ изговара речи пророка мојсеја, када је господ по ре- чи својој, маном са неба која није била пра- ви хлеб хранио јевреје у пустињи четрдесет година о правом хлебу спасења и поверењу да се бог стара о сваком, месија говори у мо- литви господњој као првоначалној молитви цркве у капернаумској синагоги открива да, свако ко не једе тело сина човечијега и не пије крви његове нема живота у себи финал- но, он ће претворити на тајној вечери хлеб у своје тело и дати га ученицима у светој тајни причешћа, а њих заветовати речима: ово чините у мој спомен преко хлеба насу- шног тј тела христовог сви смо подједнако сједињени са сином божијим, али и са сви- ма онима који су се икада причестили тај хлеб вечног живота обесмрћује за вечност, јер црква је тело христово, а сви ми смо кр- штени удови тога тела а дух свети од дана свете педесетнице живи у цркви и црква живи духом светим који на литургији пре- твара пшенични хлеб, који месе наше руке, у тело спаситеља све твари аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја црква живи духом светим који на литургији претвара пшенични хлеб, који месе наше руке, у тело спаситеља све твари чудо умножења хлебова, мозаик из 504 године, базилика св аполинарија, равена (извор: википедија) 26 4 / 2017 хлеб наш, који си на почетку припремио ради бесмртности наше природе, дај да- нас нама зато, нека се и наш логос (=словесност, ра- зум) креће ка тражењу бога, а (наша) жељна моћ (ἡ κατ ̓ ἐιαθυ μἰιαν δύναμις) ка његовој љубави (πόθον), а срчаност (τό θυμικόν) не- ка се труди ка његовом стражењу (φυλακήν =држању за бога) или боље, да кажемо исти- нитије: ум нека се сав усмери ка богу, осна- живан као неком снагом (тоналношћу) срча- ним начином, и љубављу да распаљује жељу највишом стремњом (τη κατ ̓ άκρον εφεσει =најузвишенијим стремљењем) јер тако ће- мо, подражавајући небеске анђеле, наћи се да богу кроза све служимо, показујући на земљи живљење исто са анђелима, једнако са њима имајући ум потпуно непокретан ка ичему што је после (=ниже) бога јер, живе- ћи тако п o молитвама, примићемо као хлеб насушни и животни, за храњење наших душа и одржање доброг стања дарованих нам до- бара, логоса (христа), који је рекао: ја сам хлеб који је сишао с неба и даје живот свету (јн 6, 33), који аналогно постаје све нама хра- њенима врлином и мудрошћу, и који се кроз свакога од спасаваних, разноврсно, како сам он зна, оваплоћава (σωματούμενον), нама ко- ји смо још у овом веку (=свету), сходно сми- слу реченице ове молитве, која каже: хлеб наш насушни дај нам данас (мт 6, 11) јер ми- слим да се (овде) речју данас показује овај век (=свет), као када би неко узео да јасније искаже ово место у молитви (овако): хлеб наш, који си на почетку припремио ради бе- смртности наше природе, дај данас нама, ко- ји смо у (овом) садашњем животу смртности, да ова храна хлеба живота и познања победи смрт греха, чега првом човеку (адаму) да бу- де причесник (μέτοχος) није допустио (његов) преступ божанске заповести јер да се он ис- пунио ове божанске хране, не би био заро- бљен смрћу греха α овоме смислу ове реченице привео ме је спаситељ заповедајући јасно ученицима да се уопште не баве чулном (=материјал- ном) храном, рекавши: he брините се душом својом шта ћете јести, или шта ћете пити, нити телом вашим чиме ћете се оденути; јер све ово ишту народи (овога) света не- го иштите најпре царство божије, и правду његову, а ово ће вам се све придодати (мт 6, 2531–33) но како (господ) учи (људе) да се моле за оно што је претходно сам запове- дио да не ишту? јасно је да није заповедио да се молитвом моле за оно што он заповешћу није подстакао да се иште јер молитвом се може молити само оно што је могуће по запо- вести искати (διά προσευχής γάρ μόνον εστίν ἀιτητόν τό κατ ̓ έντολ ήν ζητητόν) оно пак што нам заповешћу није дозвољено да тражимо, то можда искати молитвом није дозвољиво ако ли је спаситељ заповедио да иштемо са- мо царство божије и правду (његову) (мт 6, 33), упутио је (зато) оне који стреме ка божан- ским даровима да то с разлогом и у молитви моле, да би, потврдивши благодат за оно што је по природи траживо, спојио слободну во- љу молилаца са вољом даваоца благодати, и односним сједињењем поистоветио је (δι ένώσενς σχετικής ταυτοποιουμένην) α ако ли нам је и за (свако)дневни хлеб (τόν εφήμερου άρτου), κοјим се одржава наш сада- шњи живот, заповеђено да (њега) молитвом тема броја (упућено) једноме христољупцу (извод) кратко тумачење молитве оче наш св максим исповедник јул / август 2017 27 молимо, немојмо (због тога) прећи границе молитве, грабљиво разматрајући многе пе- риоде година, и (тако) да заборавимо да смо смртни и да имамо живот пролазан попут сенке, него молитвом иштимо безбрижно дневни хлеб, и покажимо да мудрољубиво (φιλοσόφως) п o христу проводимо живот као размишљање ο смрти ( μελέτηυ θαυάτου τόυ βίου ποιούμεθα ), достижући слободном вољом природу, и пре но што дође смрт, од- војмо душу од
Свеска: 356 | Хлеб наш насушни
... Фотографија на насловној страни корице: „А ми народ твој и овце паше твоје“ (Пс 78, 13): Пут ка испосници Св Зосима Туманског (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на другој страни корице: Свети Мардарије Либертивилски (1889–1935) Фотографија на трећој страни корице: Св Зосим Тумански ношен рукама свештенослужитеља (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 356, ЈУЛ / АВГУСТ 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Хлеб живота 2 Реч пастира Живи подсетник на Хлеб наш насушни4 Старечник Старац Мојсије Светогорац о сусрету са Светим Старцем Пајсијем Нико није дошао до Бога без труда и муке 6 Материк Преподобна Касијана песникиња 7 Бисери светоотачке њижевности Оклоп („лорика“) Светог Патрика 8 Хришћански живот Значење речи вера и њена повезаност са Символом вере 10 Хришћански живот Испитајмо своју веру 12 У дијалогу са атеизмом Творац и методолошки натурализам природних наука 14 ТЕМА БРОЈА Надсуштаствени хлеб 19 Хлеб као евхаристијски принос 22 Хлеб наш потребни 24 Св Максим Исповедник Кратко тумачење молитве Оче наш 26 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим о томе како правилно разумети речи: „Све најбоље деци“ Најбоље за децу су њихови родитељи 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Стаменковић 36 Сећање Игуман Василије Домановић 42 Светиње Свете Земље Гора Сион 46 Светиње Свете Горе Манастир Зограф 48 Из историје Српске Православне Цркве Побожни кесар Војихна отац монахиње Јефимије 50 Српска традиција и обичаји Изглед српских села у 19 веку 52 Путопис „Симбол ношења Крста, Голготе и Васкрсења“ Манастир Бањска на Косову и Метохији 54 Духовне поуке у причама 57 Мисионарски излог Духовни разговори 1–3 Трибине Цркве Светог Трифуна 63 Из пера првог уредника Мисионара Ако и мајка заборави своје дете, Ја те заборавити нећу! 64 стране јул / август 2017 1 ЈУЛ/АВГУСТ 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хлеб наш насушни УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
... Фотографија на насловној страни корице: „А ми народ твој и овце паше твоје“ (Пс 78, 13): Пут ка испосници Св Зосима Туманског (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на другој страни корице: Свети Мардарије Либертивилски (1889–1935) Фотографија на трећој страни корице: Св Зосим Тумански ношен рукама свештенослужитеља (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 356, ЈУЛ / АВГУСТ 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Хлеб живота 2 Реч пастира Живи подсетник на Хлеб наш насушни4 Старечник Старац Мојсије Светогорац о сусрету са Светим Старцем Пајсијем Нико није дошао до Бога без труда и муке 6 Материк Преподобна Касијана песникиња 7 Бисери светоотачке њижевности Оклоп („лорика“) Светог Патрика 8 Хришћански живот Значење речи вера и њена повезаност са Символом вере 10 Хришћански живот Испитајмо своју веру 12 У дијалогу са атеизмом Творац и методолошки натурализам природних наука 14 ТЕМА БРОЈА Надсуштаствени хлеб 19 Хлеб као евхаристијски принос 22 Хлеб наш потребни 24 Св Максим Исповедник Кратко тумачење молитве Оче наш 26 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим о томе како правилно разумети речи: „Све најбоље деци“ Најбоље за децу су њихови родитељи 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Стаменковић 36 Сећање Игуман Василије Домановић 42 Светиње Свете Земље Гора Сион 46 Светиње Свете Горе Манастир Зограф 48 Из историје Српске Православне Цркве Побожни кесар Војихна отац монахиње Јефимије 50 Српска традиција и обичаји Изглед српских села у 19 веку 52 Путопис „Симбол ношења Крста, Голготе и Васкрсења“ Манастир Бањска на Косову и Метохији 54 Духовне поуке у причама 57 Мисионарски излог Духовни разговори 1–3 Трибине Цркве Светог Трифуна 63 Из пера првог уредника Мисионара Ако и мајка заборави своје дете, Ја те заборавити нећу! 64 стране јул / август 2017 1 ЈУЛ/АВГУСТ 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хлеб наш насушни УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
Одреднице:
1. 63587 / ...друге стране, критиковаћемо и еволу- ционизам, али не у намери да АНАЛИЗ? ирамо саму теорију еволуције – научницима оста- вљамо да ту теорију бране или оповргавају научном методологи...
1. 63587 / ...друге стране, критиковаћемо и еволу- ционизам, али не у намери да АНАЛИЗ? ирамо саму теорију еволуције – научницима оста- вљамо да ту теорију бране или оповргавају научном методологи...
38
Свеска: 358 | Свети царски мученици Романови
...и наш патријарх павле ми ћемо се, у редовима који следе, бавитиАНАЛИЗ?📌 ом
онога што је рекао сабор и онога што је па-
тријарх павле написао циљ нам је да нашој
црквеној јавности дамо допринос покрета-
њу и
...и наш патријарх павле ми ћемо се, у редовима који следе, бавити
МЕТА инфо: Р:27116 К:200409 Д:111
| Свеска 358 |
Свеска: 358 | Свети царски мученици Романови
... подвиг поста тиме је указао на непромењиву суштину поста са друге стране, по питању праксе поста речено је да се оставља „на расуђивање помесним православним црквама да одреде меру чо- векољубивог снисхођења“ о суштини и смислу поста и његовој прак- си писао је и наш патријарх павле ми ћемо се, у редовима који следе, бавити анализом онога што је рекао сабор и онога што је па- тријарх павле написао циљ нам је да нашој црквеној јавности дамо допринос покрета- њу и актуализацији важне теме поста у цр- кви жеља нам је да тај мали допринос буде један каменчић у великом мозаику живе ре- 1 патријарх павле, да нам буду јаснија нека питања наше вере, том i, 352–357 цепције одлука светог и великог сабора у на- шој помесној цркви патријарх павле је свој став о смислу и прак- си поста у цркви изразио кроз десет тачака (или закључака) у првој тачки он закључује: „пост је божанска установа и о његовом без- условном држању у православној цркви не може бити спора“ иза овог закључка стоји ра- суђивање о важности и суштини самог поста као хришћанског подвига управо тој суштин- ској димензији поста сабор је посветио нај- већи део своје одлуке могли бисмо рећи, да нам је сабор искристалисао и појаснио сушти- ну и предао је нашој црквеној помесности да јој одредимо начин живота и практиковања 12 6/ 2017 патријарх павле ће те две равни, непромењи- ве суштине и промењиве праксе, нагласити речима: „православна црква је црква христова по томе што ју је он (христос) основао собом, це- локупним својим животом и делом и утврдио особито својом крсном смрћу и васкрсењем, тако да је она тело коме је он, христос, глава по вазнесењу христовом црква је, руковође- на духом светим, проповедала еванђелску науку живећи по њој и уносећи је свакоднев- но у стварности свог постојања, не додају- ћи јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено“ патријарх се, међутим, не зауставља само на принципу, него додаје значајно појашњење: „но чување неизмењивим онога што је цр- кви као неизмењиво предато не значи мртви- ло, окамењеност, јер начин излагања непро- мењивих истина, у новом времену, може и треба да буде нови, а такође њихово уношење у живот увек значи „нову твар“, облачење но- вог човека сазданог по богу (2 кор 5, 17; еф 4, 24) тако и у ствари поста постоји једна страна доступна променама, која је поверена цркви да њоме руководи та страна односи се на ду- жину поста и врсту хране која се у посту може употребљавати“ овакво пастирско расуђивање је пројавље- но и на светом и великом сабору осврнимо се најпре на саборске закључке о суштини и смислу поста, а потом ћемо актуализовати предлоге његове праксе које је изнео патри- јарх павле закључак патријарха павла да је обавезност држања поста у цркви ван сваког спорења из- вире из суштинске важности самог поста за- право, пост као подвиг обједињује сав онај двиг словесне слободе која човека из пало- сти и смртности уздиже до божанског живота другим речима, пост јесте средство на путу човековог препорођења и обожења он је пут којим се иде ка циљу сабор најпре истиче да је пост „божанска заповест“ (1 мој 2, 16–17) послушност тој за- повести, као и саму реч заповест, не треба разумети у јуридичком смислу та заповест је заправо божански призив човеку на имање једне воље са богом у томе и јесте тајна вр- лине послушности – престанак подељености воље човека у односу на вољу бога тако, пост лечи и наш појам слободе, подучавајући нас да слобода није слобода од другога, већ слобо- да за другога пост, као путовођа у послушно- сти, уводи у раскид сваког индивидуализма, као иконе смрти, и доводи до постојања као личности, до поистовећења слободе са љуба- вљу према другом – богу и ближњем јер, циљ послушања и јесте једна воља као слобода по- истовећена са љубављу зашто би баш уздржање, као темељна ак- тивност поста, било увод у љубавно општење са богом? управо зато што уздржање предста- вља одрицање од оног што обезбеђује пали живот, као живот одељене индивидуе уздр- жање као одрицање је вољно и свесно уми- рање „старог човека“ и вољно и свесно по- стављање живота на нове основе – на однос чување неизмењивим онога што је цркви као неизмењиво предато не значи мр- твило, окамењеност, јер начин излагања непромењивих истина, у новом времену, може и треба да буде нови, а такође њихово уношење у живот увек значи „нову твар“, облачење новог човека сазданог по богу патријарх павле пост – смисао и пракса александар милојков хришћански живот новембар / децембар 2017 13 са богом и ближњима сабор нам у вези са овим истиче речи светог василија великог: „није довољно само уздржавање од хране за похвални пост истински пост је удаља- вање од зла, уздржавање језика, одсуство гнева, одвојеност од похотних жеља, ого- варања лагања, лажне заклетве лишавање тога је истински пост“ наведено није пуко морализаторство, већ, како рекосмо, одрицање од пале инди- видуалности и постављање живота на нове основе јер, ово што свети василије наводи и јесте храна индивидуалне, пале егоцен- тричности која своје постојање исцрпљује на својој психо–соматској (душевно–теле- сној) ипостаси наведено је храна за тело, али и храна за душу, за њену сујету, саможи- вост и нарцисоидност неуздржаност јези- ка, гнев, похотне жеље, оговарања све су то акти којим индивидуа себе душевно хра- ни, схватајући живот као одбрану и ограду од другог уз безусловно задовољење „хеми- је“ властитог сопства у вези са телесном храном сабор нас под- сећа на речи светог климента александриј- ског: „пост је уздржавање од хране, као што је истакнуто а храна никога од нас не чини праведнијим или неправеднијим; али то нам на тајанствен начин говори да, као што свака поједина храна значи живот, тако је и неједење символ смрти, због чега је и нама, који смо у свету, неопходно да постимо како бисмо умрли свету и, потом, причешћујући се божанском храном, богу живели“ дакле, темељни смисао поста, као под- вига уздржања, јесте подвиг преображаја пале индивидуалности у обожену личност преображај саможивља у живот општења преображај појма слободе од себељубља у појам слободе као богољубља и брато- љубља кроз пост се свесно и слободно од- ричемо од онога што храни нашу телесну и духовну палост и уздижемо се ка храни бе- смртности наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији како разумети заповест христову: ко те удари по по једном образу, окрени му и дру- ги? како је могуће не противити се злом, ка- да вређају и чак убијају наше блиске, неза- штићену децу и старце? зар треба, као што је речено у јеванђељу, ономе ко ти тражи кошуљу, дати и одело? мени је у таквим случајевима и не само таквим – погледајте шта се догађа у читавом свету! – ближа за- повест „око за око и зуб за зуб“ б горнова, г псков старозаветни закон освете, који ви по- мињете – око за око и зуб за зуб – у своје време је јако ограничавао инстинкт освете, тако природан за палог човека но и њега би човечанство, чини се требало већ да је оставило позади, пролазећи кроз две хиљаде година хришћанства ах, када би оно данас бар остало на нивоу старог завета! у праву сте да примере не треба тражити у дубини историје колико је гра- дова југославије и ирака било подвргнуто бомбардовању на наше очи, са циљем „ре- пресивних мера“ од стране држава, које се по пређашњем називају хришћанским термини „ескалација војних дејстава“, по- литика „са позиција силе“ и наношење „превентивног удара“, постојано се чују у западним масовним медијима и мало ко примећује да се код тих постхришћана по- кренуо онај исти до – старозаветни дивљи инстинкт а шта означавају речи христове: „а ја вам кажем: не противите се зломе него ко те удари по десном образу, окрени му и други“? јеванђеље не даје готове, моралне рецепте овде је пре реч о духу, него ли о правилима сам христос, када га је ударио слуга првосвештеника, није окренуо и дру- ги образ он је одговорио тврдо и досто- јанствено: зашто ме бијеш? (јн 18, 23) и нико нема право да штити неправедност, ослањајући се на ове речи господа хри- стос овде не даје јуридички закон, који би се могао примењивати у односу на грађан- ско друштво то би значило измољавање милости од торжествујућег зла, појачава- хришћански живот хришћански живот 14 6/ 2017 ње насиља, некажњавање злочинаца хри- стос не укида закон освете тамо где је власт дужна да употреби мач, ради застрашивања преступника и заштите увређених и у гра- ђанским судовима овај закон треба да буде по пређашњем, мерило за кажњавање пре- ступника разуме се, христос не може осве- штавати безакоње захтевањем да слаби без роптања устукну пред насиљем бивају околности када истински хришћани морају да се боре покоравати се неправди и неправичности, нарочито када се њихо- вом жртвом јављају други – апсолутно је супротно духу христовом господ говори о праштању грехова и о томе да у грађанским судовима нико не би захтевао већу казну од оне која је нужна ради заједничког добра хришћани не треба да буду осветољубиви код нас закон правде не сме да буде одвојен од закона љубави зло се не побеђује, када на њега реагујемо истим злом када се вра- ћа зло за зло, онда се ступа у безизлазни ад- ски круг а када праштамо личне увреде, зло постаје спољашњим у односу на нас када не праштамо, зло постиже још једну побе- ду – оно улази у нас христос хоће да отвори човеку други пут: победити зло добрим, од- говорити на мржњу љубављу шта значи поставити други образ? код светих отаца има два тумачења сагласно првом, један образ – су наши ближњи када се њима наноси увреда, ми треба да будемо спремни да поставимо други образ – себе – то јест да ни свој живот не пожалимо ради њега а када нам наносе личну увреду, ми треба да поставимо други образ – смирење и чврстину љубави христове наш господ је био шамаран ради нас ономе ко је хтео да се неправедно суди са њим, он је дао и горњу и доњу одећу и узишао је на крст, об- нажен од небеске славе и он је прошао не једно, већ два попришта на путу ка голготи, да би примио крсну смрт, не у мржњи, него у љубави према читавом роду људском изворник: ответы протоиерея александра шаргунова, журнал «русский дом» – журнал для тех, кто любит россию, no 8, 2006 г, https://wwwrussdomru/ oldsayte/2006/200608i/20060834shtml протојереј александар шаргунов шта значи окренути и други образ? хришћански живот превод са руског језика: небојша ћосовић новембар / децембар 2017 15 тема броја: свети царски мученици романови сабор светих новомученика руских, новија руска икона 16 6 / 2017 тема броја: свети царски мученици романови све до недавног времена (од 13 до 20 августа 2000 год) цар мученик николај и његова царска породица нису били про- слављени руском црквом међутим, однос према њиховој канонизацији је потпуно друкчији у цркви и народу, у поређењу са претходним годинама ово је знак тога да се упркос привидно безнадежној садашњој си- туацији, један део народа пробудио много је храмова, како је речено у допису комисије за канонизацију, где се већ моле пред иконама царских мученика „зажелели се, нешто цара – баћушке?“ под- смешљиво ће наши непријатељи, као да за русију то није било боље доба између оста- лог, зажелели смо се лоше нам је без њега и постаје све горе од када уместо божијег по- мазаника руским народом владају сатански помазаници ево разговора који сам слушао за време крсног хода (литије) у сећање на цара – муче- ника: „најглавније је“ – рекао је један младић – „да се овде открива да смо ми руси и да је ово наш цар у томе је истовремено и покаја- ње и обретење наде“ и стварно, тема канонизације је пре свега тема пробуђења најзабрањенија тема била је – цар то је био табу, демонска омађијаност народа код врачара је такав метод – набаци- ти урок на човека, да би се према њему одно- сили као према мртвом ипак народ се буди и види цара овај урок се постепено преодоле- ва кроз цркву, и свештенике, а канонизација ће започети ово преодолевање у свем наро- ду бог истину види – или пре рећи – бог је открио ову истину и што више људи сазнају о цару, што више читају књиге о њему, попут истраживања соколова или генерала дите- рихса, тим више слаби табу то што се откри- ва ова истина – добар је знак за русију: она је нашла цара, и сада га има – у образу не- беског заступника ово значи мистични чин покајања – онај кога су убили и покушавали начинити предметом подсмеха, и да сакрију сву истину о њему, сада је признат као свети наш цар је свети симбол русије сваки на- род има своје признање (историјско) и своје особености сада произилази све веће обез- личавање народа, управо зато што је у сва- ком народу и сваком човеку истинито и не- поновљиво оно што је христово руски цар разликује се од европских монарха и руски народ је био подобан овом начину владања руски народ је простодушан и био му је ну- жан мудар и простодушан владар у послед- њем цару све ово се сјединило ето зашто су се ка овој тајни устремиле ду- ше толико много људи сведочења свештени- ка о виђењу царице уочи педесетогодишњи- це револуције: „док не буде прослављен цар, зашто канонизација цара може дати духовну силу верујућем народу, зашто се она може јавити као чудо над чудима? зато што она сигнализује да је сва лаж 20 века спала, отпала као трулеж, а истина се открива о значењу канонизације светих царских мученика превод са руског језика: небојша ћосовић тема броја новембар / децембар 2017 17 тема броја над русијом ће бити мађије“ – сагласно је де- сетинама других писама које стално добијам да нису цара свргли и убили, безбожници не би могли убијати свештенике и сав право- славни народ он се, (цар), јавља као прво- мученик у цркви новомученика, иако то хро- нолошки није тако када су наши непријатељи говорили да нам није потребан цар, тиме су намеравали да униште народни инстинкт самоодржања клеветали су цара да би руси престали бити оно што јесу и ми смо управо то данас дужни да схватимо за прослављење светога увек су била по- требна два услова: прво – поштовање верују- ћег народа; друго – посмртна чудеса када сам пре 5 година почео да читам пре- ко радио „радоњежа“ сведочења о чудима царских мученика нисам могао претпостави- ти да ће ове емисије изазвати толики одјек од тада су штампана четири зборника чуда царских мученика, а припрема се издање и петог, док се даља сведочанства не прекидају једно чудо потврђује друго, свако ново следује претходном, потврђује истину и правду следећег, а сви заједно чине радост онима који су изгубили наду и утврђује ве- ру раслабљених, одушевљавајући добре да чвршће иду путем добра и обраћајући за- блуделе на пут покајања и коначно, чудо са иконом која точи благоухано миро, које је почело 7 новембра 1998 године и до данас не престаје на крсном ходу у москви, на дан рођења цара – мученика, 19 маја 1999 године, 5000 људи су били сведоци благо- уханог мироточења било икона се прено- сила из храма у храм, испуњавајући својим благоуханијем сву цркву у сваком сведо- чанству о чудесима цара – мученика има некаквог благоухања љубави, а сада се ово даје свима да осете видљиво, да би сви ви- дели и осетили ово помазање светошћу ца- ра – страстотерпца а и ради тога, вероват- но, да би сви схватили да царско христово помазање остаје на нашем цару, без обзира на његово свргавање са престола уколико главни камен спотицања по питању канони- зације цара– мученика остаје његово при- нудно одречење, ми добијамо као одговор сведочанство небеса овим чудесима биће посрамљени многи шта се после тога може казати? зар, прогла- сити хиљаде људи сумашедшим за све не- пријатељски настројене ово је „пагубни за- пах смрти“, како би рекао апостол павле, а за нас је ово „оживљујући мирис“ 18 6 / 2017 причасност (учествовање) цара – мучени- ка у пуноћи тајне крста и васкрсења то је оно благоуханије које нам је данас потребније ви- ше од свега међу мноштвом чудесних знаме- ња којим је господ прославио цара николаја другог, потребно је посебно издвојити два велика, ваистину пророчка чуда то је чудо хришћанске породице, те „мале цркве“ уочи распадања милиона породица и чудо зако- ните власти у преддверју власти „човека бе- закоња“, антихриста државно служење цара одговарало је чуде- сном небеском помазању које је он добио од бога: владар је дужан да воли свој народ (љу- бав цара, нарочито према обичном народу, без разликовања сиромашних и богатих, не може а да не задиви), и угађа у свему богу са- да таква схватања не падају на ум никоме од претендујућих на власт за време свог царова- ња, николај други је задивљавао побожношћу, смирењем и простотом који су били у контра- сту са свим владарима велико самоодрицање и испуњавање дуга пред русијом изражено је знаменитим речима цара: „ако је потребна жр- тва за спасење русије, ја ћу бити та жртва“ убиство цара имало је много далеких ци- љева, између осталих рушење породице троцки је писао 30-их година: „опет русија постаје буржоаска, опет је у њој култ поро- дице“ они су хтели да униште породицу – ту „малу цркву“ и на тај начин остваривало се разрушење целе цркве породица је темељ морала и државе по- сле убиства царске породице, зачуло се у друштву: „доле брак!“; „доле стид!“ и тиме се „провалила“ и јасно приказала духовна су- штина овог убиства породица и отаџбина су од бога и зато ко њих чува, тај испуњава вољу божију симболично је то што није уби- јен само цар и његова породица, већ и све његове верне слуге царски мученици – и њихове слуге, симболи су русије то је било дакле, као уништење целе русије и свих који су били одани цару а потом су се старали да убију све који су их знали како би све пало у заборав не треба се чудити што је после ру- шења православне монархије брзо дошло до брисања непоновљивих црта руског народа, у почетку – обезличавајућом комунистичком колективизацијом, а данас – још у страшни- јем виду, обезличавањем народа – поско- тљавањем – кроз узакоњење најизопачени- јих грехова као норми то што се дешава у русији данас – распад по- родице, морала и државности –непосредни је резултат неосвешћеног и нераскајаног злочи- на из 1918 године сада када уништење поро- дице достиже кулминацију, канонизација цара је као сабирање народа руског у једну породи- цу и повратак блудног сина, оцу својем пре неколико деценија, водећи богослов нашег времена, архимандрит константин зајцев писао је: „сада су можда најочиглед- нији знаци расцепљености руског друштва на два разбојна табора – њихов однос према царској породици“ а данас додајемо ми, ово се као никада сједињује са односом према судбини русије ради које је цар принео себе на жртву поред тога ми морамо бити спремни на то да у нашем вре- мену великих подметања, ову канонизацију одобравају и тор- жествено учествују у њој доју- черашњи и садашњи хулитељи цара и распињатељи руси- је да би све претворили у привлачно шаренило, као што су то већ учинили са тробојним знамењем и двоглавим орлом цар- ске русије и то исто на- меравају да учине са идејом православне монархије, претвара- јући је у маскоту ан- тихришћанске власти мамоне неко ће тужно: „касно је сада говорити о кано- низацији“, но богу је све могуће као што су се та- тарско-монголски иго и пољско-шведски на- пади, изненада расули – када се чинило да је тема броја новембар / децембар 2017 19 тема броја завршено са русијом; тако ће се и данашњи иго „златног телета“ и притисак лажи на ру- сију уништити само силом божијом кано- низација цара постаје историјско чудо: још донедавно усред свеопште издаје и заборава немогуће је било замислити и могућност та- квог нечег на изласку из 20 века, када борба са злом ступа у нову еру, даје нам се од бога неодољива духовна подршка зашто канонизација цара може дати духовну силу верујућем народу, зашто се она може јави- ти као чудо над чудима? зато што она сигнали- зује да је сва лаж 20 века спала, отпала као тру- леж, а истина се открива прослављење цара ће бити победа над тамним антихришћанским силама, које су победиле русију 1917 године иако у малом делу народа, али победа кано- низација одгони бесове од русије и цркве са стрељањем цара, од русије као да је од- ступила благодат, и све се загадило и замути- ло колико је то био чудовишни злочин, као да је народ лишио свог детињства, чистог, исконског и предивнога као што дете отворених очију и чистог ср- ца, дави зло које га окружује, свесно или не- свесно и не може више да живи безбрижно; тако је и природност из нашег народа неста- ла дакле, ово је био противприродни грех ето, зашто су људи из покољења у покоље- ње, са таквом ропском покорношћу ишли у гулаге ето, зашто су подсмешљиво говорили „цар – николашка“ после убиства и смејали се неприродним смехом – тако су они своју престрављеност крили а сада су дошли до још већег ужаса то је било противприродно, противзаконито, против сваке духовности – злочинство и то што смо се вратили сећањем на цара – мученика (а зашто баш вратили се? - зашто нисмо заборавили?) сведочи о томе да је ова успомена – и све што је везано са њом – скривено живела у срцима и савести људи горе смо говорили о губитку лица руског народа и руског човека, а за закључак реци- мо неколико речи о лицу светог цара – муче- ника у „отачнику“ има између осталог, ова- кав разговор: „зашто ме ни о чему не питаш?“ – пита авва свог ученика „довољно ми је да те посматрам“ – одговара овај на лицу цара је благодат божијег мира посматрајући ње- гову фотографију човек се може умирити ли- це цара је испуњено вишим благородством цар је сачувао нешто дечије, чисто и стидљи- во, њему као да је нелагодно што има власт над људима то је признак божански који је он сачувао до краја да би ово разумели, довољ- но је упоредити портрет цара и било којих других државних посленика не само наших савременика черњенка, черномирдина или чубајса, но и свих западних знаменитих пред- седника попут черчила, рузвелта или де гола има ли на њиховим лицима признака свише? покажи лице цара детету и оно ће бла- готворно деловати на његову душу деца осећају срцем – њих не можеш обманути а жива је још дечија душа руског народа детињег има у иконама, и лице цара у том смислу има нешто слично са ликом христа лице, поверљиво у односу према богу и љу- дима врло је важно схватити, да је ово руски цар који је био код нас и кога су убили није случајно што су у многим православним до- мовима фотографије царских мученика за- једно са иконама и поштују се као иконе ка- нонизација цара само озакоњује оно у шта одавно већ верује руски народ над русијом ће бити цар! 20 6 / 2017 тема броја богослужење цркве у својој свеобухват- ности представља многоцени дар бо- жији кроз чији драгоцени садржај, у виду молитава и химнографије свагда бивамо по- учени светлим примерима светих угодника божијих који су у свом подвигу просијали на славу божију и сâм текст свете литурги- је нас богомудро на неколико места подсе- ћа на значај непрестаног помињања свети- теља, не само у нашим личним молитвама, већ и у заједничким (саборним) молитвама цркве, мислећи превасходно на сабрање цркве као заједнице ради савршавања све- те евхаристије давно је речено да богата и дивна химнографија цркве јесте препева- но житије светитеља божијих, и ваистину у служби светих славних и свехвалних стра- стотерпаца романових молитвено бивамо надахњивани њиховим врлинским и светим животом који је крунисан мученичком кон- чином за свога господа у стихирама на господи возвах црква ве- лича светог благоверног цара николаја као верног и послушног служитеља божијег који бивајући владар земаљског царства, својим животом сведочаше да је истинита и сваке хвале достојна реч божија, да је небе- ско царство претежније од земаљског, и да је вечна и једина права отаџбина нас хри- шћана управо на небесима по речима цр- квеног песника, цар николај је на своју цар- ску власт гледао као на службу богу и своме роду, увек имајући на уму еванђелске речи да ми овде немамо постојана града, него че- камо онај који ће доћи врхунац непоколе- биве вере благоверног цара николаја било је крајње смирење и молитва за гонитеље, које химнографија пореди са смирењем светог првомученика и архиђакона стефа- на који приликом каменовања узноси мо- литву господу за своје мучитеље: господе не тема броја у стихирама на господи возвах црква велича светог цара николаја као верног и послушног служитеља божијег свети царски мученици романови у богослужењу бранислав илић новембар / децембар 2017 21 тема броја извод из химнографије светим славним и добропобедним страстотерпцима романовим: када си за царевање русијом био кру- нисан, помазаниче николају, усрдно си се тада молио: „владико и господе мој, поучи ме за дело на које си ме послао, и нека са мном буде премудрост твоја, да разумем шта је угодно пред очима тво- јим, и да ти у дан суда дам непостидан одговор“ ти се тада ниси бринуо о сла- ви земаљској, него, много више, о сла- ви небеској (прва стихира на господи возвах) све благочашће твоје у христу беше, света мученице, царице александра ру- ска, који си из лутерове вере прешла у православље и примила га свим срцем својим, заволевши молитву, храм бо- жији и поуке светоотачке као добро- намерна мати, и своја чеда си у бла- гочашћу одгајала, припремивши их за непорочну жртву за христа тога ради те увек прослављамо (шеста стихира на господи возвах) кћери цареве, свете мученице дјеве, истинске невесте христове, олга, татја- на, марија и анастасија, ви сте као му- дре еванђелске дјеве јелеј милосрђа у душама свагда чувале, усрдно послу- живши страдалнима, убогима и боле- снима за оне што су вас прогонили го- споду сте се до смрти молиле, а сада сте се у ложницу небеског женика уселиле тога ради вас увек величамо (осма сти- хира на господи возвах) када дође година страшна и када та- ма обухвати земљу руску, тада се поја- више побијени за реч божију ти си пак царе-мучениче, као зачетак нових стра- далника, с богољубивом царицом, цар- ском децом и верним слугама твојим с љубављу ускликивао: „приђите да при- несемо себе богу као жртву живу, да та- ко посведочимо веру православну и да се царства небеског удостојимо“ (слава на литији) данас, благоверни људи, светло вели- чамо седморо царских мученика, хри- стову домаћу цркву: николаја и алек- сандру, алексеја, олгу, татјану, марију и анастасију они пак, који се многи окови и страдања нису плашили, од богобора- ца смрти и телесна страдања примише и одважност пред господом у молитви задобише тога ради с љубављу ми кли- чемо: о свети страстотерпци, послушај- те глас покајања и вапај народа нашег, и земљу руску у љубави ка православљу утврдите, од међусобних сукоба сачу- вајте, мир свету од бога испросите а за наше душе велику милост (тропар) изабрани од цара над царевима и од господара над господарима међу ру- ским царевима, ви сте благоверни муче- ници, који сте због христа муке душевне и телесну смрт примили и венцима се небеским овенчали стога вам с љуба- вљу благодарно кличемо као нашим милостивим покровитељима: радујте се, царски страстотерпци (мученици) и за свету русију пред богом усрдни моли- твеници (кондак) урачунај им овај грех црквени песник вели- ча и дивна и славна дела благоверне цари- це александре која је и своја чада одгајила у духу праве и истинске православне вере, за које појемо да су постале дивне и мио- мирисне невесте христове које својом љу- бављу и мудрошћу постадоше нове мудре девојке које су пошле у сурет женику хри- сту угледајући се на христа који је из своје неизмерне љубави према нама претрпео телом страшна мучења, животворну смрт и погребење, тако и свети страстотерпци ро- манови као први међу народом свој подвиг крунишу неувелим венцем мучеништва 22 6 / 2017 тема броја у својој бурној историји српски народ је имао много непријатеља са друге стра- не, истицали су се велики родољупци и пријатељи нашег народа тако је било и у првом светском рату из далеке америке, србији за време пр- вог светског рата ми- хајло пупин помаже шаљући добровољце и утиче код америчког председника вилсона велику и несебичну љубав према србима, истине и правде ради, показује и велики ар- чибалд рајс, чије срце је и данас положено у кајмакчаланској цр- кви, на врху планине ниџе у македонији но, посебно велики пријатељ нашег наро- да биће свети руски цар николај ii романов он ће помоћи срби- ји у великом рату, у који је руска царевина и ушла због ње а у најсврсисходнијем тренут- ку за српску војску, када западни савезници одуговлаче са слањем бродова, руски цар ултимативно условљава енглеску и фран- цуску да „ако не пошаљу бродове српској војсци он раскида савез са њима“ после тог ултиматума бродови стижу српској војсци за три дана, а песници овај историјски тренутак стављају у ноте и стихове овај чин братске помоћи србији по мно- гима је одредио даљу судбину руског ца- ра, његове породице, али и читавог руског народа као пророк, велики руски песник тјутчов гледа сво- јим стиховима буду- ће рушење династије романов: доћи ће година, за русију црна година, кад ће круна царева пасти, гомила заборави- ти своју ранију љубав према њима, и храна за многе би- ће смрт и крв, кад де- цу, кад невине жене погажени закон неће заштитити и глад ће почети овај бедни крај да мучи, и црвенило ће покрити таласе реке тог дана појавиће се моћни човек, и ти ћеш га познати и схватићеш зашто је у његовој руци че- лични нож царска династија романов престала је да влада русијом у фебруарској револуцији 1917 године пре убиства, царска породи- тема броја романови су побијени у ноћи између 16 и 17 јула 1917 године цар, царица и син алексеј седели су на три столице, док су четири ћерке олга, татјана, анастасија и марија, лекар боткин, собарица, кувар, па чак и татјанин пас, постројени уз зид и побијени страдање царске породице хаџи драган б поповић новембар / децембар 2017 23 тема броја ца је заједно прошла три затвора први при- твор био је у царском селу 145 дана, од 22 марта до 14 августа кнез лвов као председ- ник нове владе говорио је да их је ухапсио да би их заштитио царском пару су отварана писма и тражени су докази да је цар хтео да изда русију у великом рату и склопи савез са немачком када би цар дежурном официру пружао руку, овај би му дрско одговарао, не пружајући своју руку: „и народ је вама пру- жао руку, али је никад нисте прихватали“, од- говарао би му цару николају су остали верни кнез дол- горуки, гроф бенкендорф, прва дворска дама наришкина, учитељи његове деце швајцарац желијар (писац књиге о светом цару), енглез џибер и лекар боткин сибир је био друга затворска станица царске по- родице у тоболску у двоспратној дрвеној кући цар је живео овако: устајао је око де- вет ујутру и пио чај са ћерком олгом до 11 часова писао је дневник или читао, а онда би бар један цео час цепао дрва после руч- ка у 13 часова опет би једно време секао дрва или шетао по дворишту учио је сина руској историји, а после вечере породич- ни разговори би трајали до 11 увече било им је дозвољено богослужење у оближњој цркви али без мештана када су бољшевици преузели власт 25 октобра (по јулијанском календару) 1917 године, цара су исмева- ли и забрањен му је одлазак у цркву царев новац, 140 милиона рубаља, остао је заро- бљен у страним банкама трећа и последња станица романових коју је одредила нова совјетска власт би- ла је кућа ипатијева у јекатеринбургу ро- манови су побијени у ноћи између 16 и 17 јула 1917 године цар и његова породица пробуђени су око поноћи и сишли су на пр- ви спрат цар, царица и син алексеј седе- ли су на три столице, док су четири ћерке олга, татјана, анастасија и марија, лекар боткин, собарица, кувар, па чак и татјанин пас, постројени уз зид у собу је ушао зло- гласни јуровски са десет људи извадио је неки папир и рекао цару да су цареви људи покушали да их ослободе, али да је њихов покушај пропао, те да их због тога мора- ју стрељати царска породица побијена је са једанаест пиштоља последњи је умро царевић алексеј, док су собарицу исекли ножевима сутрадан су побијени и други чланови царске породице: велики кнез сергеј ми- хајлович, велика кнегиња јелисавета фјодо- ровна (чије се мошти налазе у светој земљи заједно са њеном инокињом варваром у ма- настиру свете марије магдалине на маслин- ској гори), царичина сестра, велики кнежеви јован, игор и константин константинович и син великог кнеза павла алексанровича међу овом царском родбином био је и је- дан српски зет јован константинович, оже- њен јеленом, ћерком краља петра и сестром александра карађорђевића сви они преба- чени су у оближње рударско окно дубоко 60 метара где су им тела минирана само десет дана после оваквог злочина убице су побе- гле, а руски антикомунисти – белогардејци ушли су у екатеринбург рудници су одмах претражени и захваљујући томе и данас по- стоје делићи моштију светих мученика рома- нових белогардејци су део посмртних оста- така светих романова пренели у француску, део у кину, док муж кнегиње јелене почива у београду рођени брат николаја ii романова, михајло, убијен је пре свога брата у перму, месец дана раније на идентичан начин нај- млађи романов, царевић алексеј убијен је у четрнаестој години живота цела царска по- родица романов је канонизована и прибро- јана великомученицима цар николај је писмом, које је деценијама раније пророчки написао свети серафим саровски, био обавештен о својој, и кончини своје породице христа ради, иако је писмо прочитао, није желео да побегне и сакрије се од мученичког венца који му је божијим допуштењем био намењен јер „нема ништа веће него да неко живот свој положи за бли- жње своје“ текст посвећен успомени на великог пријатеља, магистра историје симу живковића 24 6 / 2017 тема броја више од годину дана, у разним градовима србије, босне и херцеговине и црне горе одржавају се изложбе посвећене породи- ци последњег руског императора николаја ii целокупни пројекат носи назив „у сусрет руском цару романови – царско служење“ један од аутора и организатора изложбе, сабрат московског сретењског манастира и уредник интернет-портала православие ru јеромонах игњатије шестаков, укратко ће нам рећи нешто о овом пројекту оче игњатије, како се родила идеја да се организују овакве изложбе? – идеја се родила, можемо рећи, под утицајем фактора времена године 2017 се навршава стогодишњица трагичних догађаја у русији, који су повукли за со- бом пад монархије, промену политичког система, и који су, уз то, донели и гоње- ња православне цркве године 2018 се обележава и стогодишњица мученичке кончине породице последњег руског императора, цара-муче- ника николаја ii цар и члано- ви његове породице прибро- јани су лику светих у руској и српској цркви заједно их прослављамо као наше небе- ске покровитеље наведени трагични јубилеји су под- једнако важни за наша два народа и наше цркве у принципу, слични кул- турни и црквени пројекти се реализују у русији и ру- ској цркви ипак, овде смо се замислили над тим да име цара николаја ужива посеб- но поштовање и љубав код срба, те смо решили да направимо посебан пројекат управо овде на балкану, заједно са српским народом у тренутку када овај број православног ми- сионара изађе из штампе, мислим да ће бити одржано најмање 50 изложби притом, не пла- нирамо да се заустављамо на достигнутом шта представља ваша изложба? какви су материјали представљени на њој? – то су фотографије из личних архива цар- ске породице, из архива њихових пријате- ља и послуге, људи који су им били посебно блиски конкретно, материјал за изложбу проналазимо како у државним архи- вама, тако и у отвореним изворима обрађивали смо их и радили мно- го на њиховој рестаурацији може се рећи да је у многоме то ауторски приступ ка фотографском матери- јалу који смо имали пред собом у томе нам је помогао београдски студио „руски цар“ користили смо мате- ријале које је рани- је припремио сре- тењски манастир, а главни информативни промотер тог пројекта је постао наш портал православиеru, пре свега, српска верзија важно је приметити да су многе од фотогра
... подвиг поста тиме је указао на непромењиву суштину поста са друге стране, по питању праксе поста речено је да се оставља „на расуђивање помесним православним црквама да одреде меру чо- векољубивог снисхођења“ о суштини и смислу поста и његовој прак- си писао је и наш патријарх павле ми ћемо се, у редовима који следе, бавити анализом онога што је рекао сабор и онога што је па- тријарх павле написао циљ нам је да нашој црквеној јавности дамо допринос покрета- њу и актуализацији важне теме поста у цр- кви жеља нам је да тај мали допринос буде један каменчић у великом мозаику живе ре- 1 патријарх павле, да нам буду јаснија нека питања наше вере, том i, 352–357 цепције одлука светог и великог сабора у на- шој помесној цркви патријарх павле је свој став о смислу и прак- си поста у цркви изразио кроз десет тачака (или закључака) у првој тачки он закључује: „пост је божанска установа и о његовом без- условном држању у православној цркви не може бити спора“ иза овог закључка стоји ра- суђивање о важности и суштини самог поста као хришћанског подвига управо тој суштин- ској димензији поста сабор је посветио нај- већи део своје одлуке могли бисмо рећи, да нам је сабор искристалисао и појаснио сушти- ну и предао је нашој црквеној помесности да јој одредимо начин живота и практиковања 12 6/ 2017 патријарх павле ће те две равни, непромењи- ве суштине и промењиве праксе, нагласити речима: „православна црква је црква христова по томе што ју је он (христос) основао собом, це- локупним својим животом и делом и утврдио особито својом крсном смрћу и васкрсењем, тако да је она тело коме је он, христос, глава по вазнесењу христовом црква је, руковође- на духом светим, проповедала еванђелску науку живећи по њој и уносећи је свакоднев- но у стварности свог постојања, не додају- ћи јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено“ патријарх се, међутим, не зауставља само на принципу, него додаје значајно појашњење: „но чување неизмењивим онога што је цр- кви као неизмењиво предато не значи мртви- ло, окамењеност, јер начин излагања непро- мењивих истина, у новом времену, може и треба да буде нови, а такође њихово уношење у живот увек значи „нову твар“, облачење но- вог човека сазданог по богу (2 кор 5, 17; еф 4, 24) тако и у ствари поста постоји једна страна доступна променама, која је поверена цркви да њоме руководи та страна односи се на ду- жину поста и врсту хране која се у посту може употребљавати“ овакво пастирско расуђивање је пројавље- но и на светом и великом сабору осврнимо се најпре на саборске закључке о суштини и смислу поста, а потом ћемо актуализовати предлоге његове праксе које је изнео патри- јарх павле закључак патријарха павла да је обавезност држања поста у цркви ван сваког спорења из- вире из суштинске важности самог поста за- право, пост као подвиг обједињује сав онај двиг словесне слободе која човека из пало- сти и смртности уздиже до божанског живота другим речима, пост јесте средство на путу човековог препорођења и обожења он је пут којим се иде ка циљу сабор најпре истиче да је пост „божанска заповест“ (1 мој 2, 16–17) послушност тој за- повести, као и саму реч заповест, не треба разумети у јуридичком смислу та заповест је заправо божански призив човеку на имање једне воље са богом у томе и јесте тајна вр- лине послушности – престанак подељености воље човека у односу на вољу бога тако, пост лечи и наш појам слободе, подучавајући нас да слобода није слобода од другога, већ слобо- да за другога пост, као путовођа у послушно- сти, уводи у раскид сваког индивидуализма, као иконе смрти, и доводи до постојања као личности, до поистовећења слободе са љуба- вљу према другом – богу и ближњем јер, циљ послушања и јесте једна воља као слобода по- истовећена са љубављу зашто би баш уздржање, као темељна ак- тивност поста, било увод у љубавно општење са богом? управо зато што уздржање предста- вља одрицање од оног што обезбеђује пали живот, као живот одељене индивидуе уздр- жање као одрицање је вољно и свесно уми- рање „старог човека“ и вољно и свесно по- стављање живота на нове основе – на однос чување неизмењивим онога што је цркви као неизмењиво предато не значи мр- твило, окамењеност, јер начин излагања непромењивих истина, у новом времену, може и треба да буде нови, а такође њихово уношење у живот увек значи „нову твар“, облачење новог човека сазданог по богу патријарх павле пост – смисао и пракса александар милојков хришћански живот новембар / децембар 2017 13 са богом и ближњима сабор нам у вези са овим истиче речи светог василија великог: „није довољно само уздржавање од хране за похвални пост истински пост је удаља- вање од зла, уздржавање језика, одсуство гнева, одвојеност од похотних жеља, ого- варања лагања, лажне заклетве лишавање тога је истински пост“ наведено није пуко морализаторство, већ, како рекосмо, одрицање од пале инди- видуалности и постављање живота на нове основе јер, ово што свети василије наводи и јесте храна индивидуалне, пале егоцен- тричности која своје постојање исцрпљује на својој психо–соматској (душевно–теле- сној) ипостаси наведено је храна за тело, али и храна за душу, за њену сујету, саможи- вост и нарцисоидност неуздржаност јези- ка, гнев, похотне жеље, оговарања све су то акти којим индивидуа себе душевно хра- ни, схватајући живот као одбрану и ограду од другог уз безусловно задовољење „хеми- је“ властитог сопства у вези са телесном храном сабор нас под- сећа на речи светог климента александриј- ског: „пост је уздржавање од хране, као што је истакнуто а храна никога од нас не чини праведнијим или неправеднијим; али то нам на тајанствен начин говори да, као што свака поједина храна значи живот, тако је и неједење символ смрти, због чега је и нама, који смо у свету, неопходно да постимо како бисмо умрли свету и, потом, причешћујући се божанском храном, богу живели“ дакле, темељни смисао поста, као под- вига уздржања, јесте подвиг преображаја пале индивидуалности у обожену личност преображај саможивља у живот општења преображај појма слободе од себељубља у појам слободе као богољубља и брато- љубља кроз пост се свесно и слободно од- ричемо од онога што храни нашу телесну и духовну палост и уздижемо се ка храни бе- смртности наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији како разумети заповест христову: ко те удари по по једном образу, окрени му и дру- ги? како је могуће не противити се злом, ка- да вређају и чак убијају наше блиске, неза- штићену децу и старце? зар треба, као што је речено у јеванђељу, ономе ко ти тражи кошуљу, дати и одело? мени је у таквим случајевима и не само таквим – погледајте шта се догађа у читавом свету! – ближа за- повест „око за око и зуб за зуб“ б горнова, г псков старозаветни закон освете, који ви по- мињете – око за око и зуб за зуб – у своје време је јако ограничавао инстинкт освете, тако природан за палог човека но и њега би човечанство, чини се требало већ да је оставило позади, пролазећи кроз две хиљаде година хришћанства ах, када би оно данас бар остало на нивоу старог завета! у праву сте да примере не треба тражити у дубини историје колико је гра- дова југославије и ирака било подвргнуто бомбардовању на наше очи, са циљем „ре- пресивних мера“ од стране држава, које се по пређашњем називају хришћанским термини „ескалација војних дејстава“, по- литика „са позиција силе“ и наношење „превентивног удара“, постојано се чују у западним масовним медијима и мало ко примећује да се код тих постхришћана по- кренуо онај исти до – старозаветни дивљи инстинкт а шта означавају речи христове: „а ја вам кажем: не противите се зломе него ко те удари по десном образу, окрени му и други“? јеванђеље не даје готове, моралне рецепте овде је пре реч о духу, него ли о правилима сам христос, када га је ударио слуга првосвештеника, није окренуо и дру- ги образ он је одговорио тврдо и досто- јанствено: зашто ме бијеш? (јн 18, 23) и нико нема право да штити неправедност, ослањајући се на ове речи господа хри- стос овде не даје јуридички закон, који би се могао примењивати у односу на грађан- ско друштво то би значило измољавање милости од торжествујућег зла, појачава- хришћански живот хришћански живот 14 6/ 2017 ње насиља, некажњавање злочинаца хри- стос не укида закон освете тамо где је власт дужна да употреби мач, ради застрашивања преступника и заштите увређених и у гра- ђанским судовима овај закон треба да буде по пређашњем, мерило за кажњавање пре- ступника разуме се, христос не може осве- штавати безакоње захтевањем да слаби без роптања устукну пред насиљем бивају околности када истински хришћани морају да се боре покоравати се неправди и неправичности, нарочито када се њихо- вом жртвом јављају други – апсолутно је супротно духу христовом господ говори о праштању грехова и о томе да у грађанским судовима нико не би захтевао већу казну од оне која је нужна ради заједничког добра хришћани не треба да буду осветољубиви код нас закон правде не сме да буде одвојен од закона љубави зло се не побеђује, када на њега реагујемо истим злом када се вра- ћа зло за зло, онда се ступа у безизлазни ад- ски круг а када праштамо личне увреде, зло постаје спољашњим у односу на нас када не праштамо, зло постиже још једну побе- ду – оно улази у нас христос хоће да отвори човеку други пут: победити зло добрим, од- говорити на мржњу љубављу шта значи поставити други образ? код светих отаца има два тумачења сагласно првом, један образ – су наши ближњи када се њима наноси увреда, ми треба да будемо спремни да поставимо други образ – себе – то јест да ни свој живот не пожалимо ради њега а када нам наносе личну увреду, ми треба да поставимо други образ – смирење и чврстину љубави христове наш господ је био шамаран ради нас ономе ко је хтео да се неправедно суди са њим, он је дао и горњу и доњу одећу и узишао је на крст, об- нажен од небеске славе и он је прошао не једно, већ два попришта на путу ка голготи, да би примио крсну смрт, не у мржњи, него у љубави према читавом роду људском изворник: ответы протоиерея александра шаргунова, журнал «русский дом» – журнал для тех, кто любит россию, no 8, 2006 г, https://wwwrussdomru/ oldsayte/2006/200608i/20060834shtml протојереј александар шаргунов шта значи окренути и други образ? хришћански живот превод са руског језика: небојша ћосовић новембар / децембар 2017 15 тема броја: свети царски мученици романови сабор светих новомученика руских, новија руска икона 16 6 / 2017 тема броја: свети царски мученици романови све до недавног времена (од 13 до 20 августа 2000 год) цар мученик николај и његова царска породица нису били про- слављени руском црквом међутим, однос према њиховој канонизацији је потпуно друкчији у цркви и народу, у поређењу са претходним годинама ово је знак тога да се упркос привидно безнадежној садашњој си- туацији, један део народа пробудио много је храмова, како је речено у допису комисије за канонизацију, где се већ моле пред иконама царских мученика „зажелели се, нешто цара – баћушке?“ под- смешљиво ће наши непријатељи, као да за русију то није било боље доба између оста- лог, зажелели смо се лоше нам је без њега и постаје све горе од када уместо божијег по- мазаника руским народом владају сатански помазаници ево разговора који сам слушао за време крсног хода (литије) у сећање на цара – муче- ника: „најглавније је“ – рекао је један младић – „да се овде открива да смо ми руси и да је ово наш цар у томе је истовремено и покаја- ње и обретење наде“ и стварно, тема канонизације је пре свега тема пробуђења најзабрањенија тема била је – цар то је био табу, демонска омађијаност народа код врачара је такав метод – набаци- ти урок на човека, да би се према њему одно- сили као према мртвом ипак народ се буди и види цара овај урок се постепено преодоле- ва кроз цркву, и свештенике, а канонизација ће започети ово преодолевање у свем наро- ду бог истину види – или пре рећи – бог је открио ову истину и што више људи сазнају о цару, што више читају књиге о њему, попут истраживања соколова или генерала дите- рихса, тим више слаби табу то што се откри- ва ова истина – добар је знак за русију: она је нашла цара, и сада га има – у образу не- беског заступника ово значи мистични чин покајања – онај кога су убили и покушавали начинити предметом подсмеха, и да сакрију сву истину о њему, сада је признат као свети наш цар је свети симбол русије сваки на- род има своје признање (историјско) и своје особености сада произилази све веће обез- личавање народа, управо зато што је у сва- ком народу и сваком човеку истинито и не- поновљиво оно што је христово руски цар разликује се од европских монарха и руски народ је био подобан овом начину владања руски народ је простодушан и био му је ну- жан мудар и простодушан владар у послед- њем цару све ово се сјединило ето зашто су се ка овој тајни устремиле ду- ше толико много људи сведочења свештени- ка о виђењу царице уочи педесетогодишњи- це револуције: „док не буде прослављен цар, зашто канонизација цара може дати духовну силу верујућем народу, зашто се она може јавити као чудо над чудима? зато што она сигнализује да је сва лаж 20 века спала, отпала као трулеж, а истина се открива о значењу канонизације светих царских мученика превод са руског језика: небојша ћосовић тема броја новембар / децембар 2017 17 тема броја над русијом ће бити мађије“ – сагласно је де- сетинама других писама које стално добијам да нису цара свргли и убили, безбожници не би могли убијати свештенике и сав право- славни народ он се, (цар), јавља као прво- мученик у цркви новомученика, иако то хро- нолошки није тако када су наши непријатељи говорили да нам није потребан цар, тиме су намеравали да униште народни инстинкт самоодржања клеветали су цара да би руси престали бити оно што јесу и ми смо управо то данас дужни да схватимо за прослављење светога увек су била по- требна два услова: прво – поштовање верују- ћег народа; друго – посмртна чудеса када сам пре 5 година почео да читам пре- ко радио „радоњежа“ сведочења о чудима царских мученика нисам могао претпостави- ти да ће ове емисије изазвати толики одјек од тада су штампана четири зборника чуда царских мученика, а припрема се издање и петог, док се даља сведочанства не прекидају једно чудо потврђује друго, свако ново следује претходном, потврђује истину и правду следећег, а сви заједно чине радост онима који су изгубили наду и утврђује ве- ру раслабљених, одушевљавајући добре да чвршће иду путем добра и обраћајући за- блуделе на пут покајања и коначно, чудо са иконом која точи благоухано миро, које је почело 7 новембра 1998 године и до данас не престаје на крсном ходу у москви, на дан рођења цара – мученика, 19 маја 1999 године, 5000 људи су били сведоци благо- уханог мироточења било икона се прено- сила из храма у храм, испуњавајући својим благоуханијем сву цркву у сваком сведо- чанству о чудесима цара – мученика има некаквог благоухања љубави, а сада се ово даје свима да осете видљиво, да би сви ви- дели и осетили ово помазање светошћу ца- ра – страстотерпца а и ради тога, вероват- но, да би сви схватили да царско христово помазање остаје на нашем цару, без обзира на његово свргавање са престола уколико главни камен спотицања по питању канони- зације цара– мученика остаје његово при- нудно одречење, ми добијамо као одговор сведочанство небеса овим чудесима биће посрамљени многи шта се после тога може казати? зар, прогла- сити хиљаде људи сумашедшим за све не- пријатељски настројене ово је „пагубни за- пах смрти“, како би рекао апостол павле, а за нас је ово „оживљујући мирис“ 18 6 / 2017 причасност (учествовање) цара – мучени- ка у пуноћи тајне крста и васкрсења то је оно благоуханије које нам је данас потребније ви- ше од свега међу мноштвом чудесних знаме- ња којим је господ прославио цара николаја другог, потребно је посебно издвојити два велика, ваистину пророчка чуда то је чудо хришћанске породице, те „мале цркве“ уочи распадања милиона породица и чудо зако- ните власти у преддверју власти „човека бе- закоња“, антихриста државно служење цара одговарало је чуде- сном небеском помазању које је он добио од бога: владар је дужан да воли свој народ (љу- бав цара, нарочито према обичном народу, без разликовања сиромашних и богатих, не може а да не задиви), и угађа у свему богу са- да таква схватања не падају на ум никоме од претендујућих на власт за време свог царова- ња, николај други је задивљавао побожношћу, смирењем и простотом који су били у контра- сту са свим владарима велико самоодрицање и испуњавање дуга пред русијом изражено је знаменитим речима цара: „ако је потребна жр- тва за спасење русије, ја ћу бити та жртва“ убиство цара имало је много далеких ци- љева, између осталих рушење породице троцки је писао 30-их година: „опет русија постаје буржоаска, опет је у њој култ поро- дице“ они су хтели да униште породицу – ту „малу цркву“ и на тај начин остваривало се разрушење целе цркве породица је темељ морала и државе по- сле убиства царске породице, зачуло се у друштву: „доле брак!“; „доле стид!“ и тиме се „провалила“ и јасно приказала духовна су- штина овог убиства породица и отаџбина су од бога и зато ко њих чува, тај испуњава вољу божију симболично је то што није уби- јен само цар и његова породица, већ и све његове верне слуге царски мученици – и њихове слуге, симболи су русије то је било дакле, као уништење целе русије и свих који су били одани цару а потом су се старали да убију све који су их знали како би све пало у заборав не треба се чудити што је после ру- шења православне монархије брзо дошло до брисања непоновљивих црта руског народа, у почетку – обезличавајућом комунистичком колективизацијом, а данас – још у страшни- јем виду, обезличавањем народа – поско- тљавањем – кроз узакоњење најизопачени- јих грехова као норми то што се дешава у русији данас – распад по- родице, морала и државности –непосредни је резултат неосвешћеног и нераскајаног злочи- на из 1918 године сада када уништење поро- дице достиже кулминацију, канонизација цара је као сабирање народа руског у једну породи- цу и повратак блудног сина, оцу својем пре неколико деценија, водећи богослов нашег времена, архимандрит константин зајцев писао је: „сада су можда најочиглед- нији знаци расцепљености руског друштва на два разбојна табора – њихов однос према царској породици“ а данас додајемо ми, ово се као никада сједињује са односом према судбини русије ради које је цар принео себе на жртву поред тога ми морамо бити спремни на то да у нашем вре- мену великих подметања, ову канонизацију одобравају и тор- жествено учествују у њој доју- черашњи и садашњи хулитељи цара и распињатељи руси- је да би све претворили у привлачно шаренило, као што су то већ учинили са тробојним знамењем и двоглавим орлом цар- ске русије и то исто на- меравају да учине са идејом православне монархије, претвара- јући је у маскоту ан- тихришћанске власти мамоне неко ће тужно: „касно је сада говорити о кано- низацији“, но богу је све могуће као што су се та- тарско-монголски иго и пољско-шведски на- пади, изненада расули – када се чинило да је тема броја новембар / децембар 2017 19 тема броја завршено са русијом; тако ће се и данашњи иго „златног телета“ и притисак лажи на ру- сију уништити само силом божијом кано- низација цара постаје историјско чудо: још донедавно усред свеопште издаје и заборава немогуће је било замислити и могућност та- квог нечег на изласку из 20 века, када борба са злом ступа у нову еру, даје нам се од бога неодољива духовна подршка зашто канонизација цара може дати духовну силу верујућем народу, зашто се она може јави- ти као чудо над чудима? зато што она сигнали- зује да је сва лаж 20 века спала, отпала као тру- леж, а истина се открива прослављење цара ће бити победа над тамним антихришћанским силама, које су победиле русију 1917 године иако у малом делу народа, али победа кано- низација одгони бесове од русије и цркве са стрељањем цара, од русије као да је од- ступила благодат, и све се загадило и замути- ло колико је то био чудовишни злочин, као да је народ лишио свог детињства, чистог, исконског и предивнога као што дете отворених очију и чистог ср- ца, дави зло које га окружује, свесно или не- свесно и не може више да живи безбрижно; тако је и природност из нашег народа неста- ла дакле, ово је био противприродни грех ето, зашто су људи из покољења у покоље- ње, са таквом ропском покорношћу ишли у гулаге ето, зашто су подсмешљиво говорили „цар – николашка“ после убиства и смејали се неприродним смехом – тако су они своју престрављеност крили а сада су дошли до још већег ужаса то је било противприродно, противзаконито, против сваке духовности – злочинство и то што смо се вратили сећањем на цара – мученика (а зашто баш вратили се? - зашто нисмо заборавили?) сведочи о томе да је ова успомена – и све што је везано са њом – скривено живела у срцима и савести људи горе смо говорили о губитку лица руског народа и руског човека, а за закључак реци- мо неколико речи о лицу светог цара – муче- ника у „отачнику“ има између осталог, ова- кав разговор: „зашто ме ни о чему не питаш?“ – пита авва свог ученика „довољно ми је да те посматрам“ – одговара овај на лицу цара је благодат божијег мира посматрајући ње- гову фотографију човек се може умирити ли- це цара је испуњено вишим благородством цар је сачувао нешто дечије, чисто и стидљи- во, њему као да је нелагодно што има власт над људима то је признак божански који је он сачувао до краја да би ово разумели, довољ- но је упоредити портрет цара и било којих других државних посленика не само наших савременика черњенка, черномирдина или чубајса, но и свих западних знаменитих пред- седника попут черчила, рузвелта или де гола има ли на њиховим лицима признака свише? покажи лице цара детету и оно ће бла- готворно деловати на његову душу деца осећају срцем – њих не можеш обманути а жива је још дечија душа руског народа детињег има у иконама, и лице цара у том смислу има нешто слично са ликом христа лице, поверљиво у односу према богу и љу- дима врло је важно схватити, да је ово руски цар који је био код нас и кога су убили није случајно што су у многим православним до- мовима фотографије царских мученика за- једно са иконама и поштују се као иконе ка- нонизација цара само озакоњује оно у шта одавно већ верује руски народ над русијом ће бити цар! 20 6 / 2017 тема броја богослужење цркве у својој свеобухват- ности представља многоцени дар бо- жији кроз чији драгоцени садржај, у виду молитава и химнографије свагда бивамо по- учени светлим примерима светих угодника божијих који су у свом подвигу просијали на славу божију и сâм текст свете литурги- је нас богомудро на неколико места подсе- ћа на значај непрестаног помињања свети- теља, не само у нашим личним молитвама, већ и у заједничким (саборним) молитвама цркве, мислећи превасходно на сабрање цркве као заједнице ради савршавања све- те евхаристије давно је речено да богата и дивна химнографија цркве јесте препева- но житије светитеља божијих, и ваистину у служби светих славних и свехвалних стра- стотерпаца романових молитвено бивамо надахњивани њиховим врлинским и светим животом који је крунисан мученичком кон- чином за свога господа у стихирама на господи возвах црква ве- лича светог благоверног цара николаја као верног и послушног служитеља божијег који бивајући владар земаљског царства, својим животом сведочаше да је истинита и сваке хвале достојна реч божија, да је небе- ско царство претежније од земаљског, и да је вечна и једина права отаџбина нас хри- шћана управо на небесима по речима цр- квеног песника, цар николај је на своју цар- ску власт гледао као на службу богу и своме роду, увек имајући на уму еванђелске речи да ми овде немамо постојана града, него че- камо онај који ће доћи врхунац непоколе- биве вере благоверног цара николаја било је крајње смирење и молитва за гонитеље, које химнографија пореди са смирењем светог првомученика и архиђакона стефа- на који приликом каменовања узноси мо- литву господу за своје мучитеље: господе не тема броја у стихирама на господи возвах црква велича светог цара николаја као верног и послушног служитеља божијег свети царски мученици романови у богослужењу бранислав илић новембар / децембар 2017 21 тема броја извод из химнографије светим славним и добропобедним страстотерпцима романовим: када си за царевање русијом био кру- нисан, помазаниче николају, усрдно си се тада молио: „владико и господе мој, поучи ме за дело на које си ме послао, и нека са мном буде премудрост твоја, да разумем шта је угодно пред очима тво- јим, и да ти у дан суда дам непостидан одговор“ ти се тада ниси бринуо о сла- ви земаљској, него, много више, о сла- ви небеској (прва стихира на господи возвах) све благочашће твоје у христу беше, света мученице, царице александра ру- ска, који си из лутерове вере прешла у православље и примила га свим срцем својим, заволевши молитву, храм бо- жији и поуке светоотачке као добро- намерна мати, и своја чеда си у бла- гочашћу одгајала, припремивши их за непорочну жртву за христа тога ради те увек прослављамо (шеста стихира на господи возвах) кћери цареве, свете мученице дјеве, истинске невесте христове, олга, татја- на, марија и анастасија, ви сте као му- дре еванђелске дјеве јелеј милосрђа у душама свагда чувале, усрдно послу- живши страдалнима, убогима и боле- снима за оне што су вас прогонили го- споду сте се до смрти молиле, а сада сте се у ложницу небеског женика уселиле тога ради вас увек величамо (осма сти- хира на господи возвах) када дође година страшна и када та- ма обухвати земљу руску, тада се поја- више побијени за реч божију ти си пак царе-мучениче, као зачетак нових стра- далника, с богољубивом царицом, цар- ском децом и верним слугама твојим с љубављу ускликивао: „приђите да при- несемо себе богу као жртву живу, да та- ко посведочимо веру православну и да се царства небеског удостојимо“ (слава на литији) данас, благоверни људи, светло вели- чамо седморо царских мученика, хри- стову домаћу цркву: николаја и алек- сандру, алексеја, олгу, татјану, марију и анастасију они пак, који се многи окови и страдања нису плашили, од богобора- ца смрти и телесна страдања примише и одважност пред господом у молитви задобише тога ради с љубављу ми кли- чемо: о свети страстотерпци, послушај- те глас покајања и вапај народа нашег, и земљу руску у љубави ка православљу утврдите, од међусобних сукоба сачу- вајте, мир свету од бога испросите а за наше душе велику милост (тропар) изабрани од цара над царевима и од господара над господарима међу ру- ским царевима, ви сте благоверни муче- ници, који сте због христа муке душевне и телесну смрт примили и венцима се небеским овенчали стога вам с љуба- вљу благодарно кличемо као нашим милостивим покровитељима: радујте се, царски страстотерпци (мученици) и за свету русију пред богом усрдни моли- твеници (кондак) урачунај им овај грех црквени песник вели- ча и дивна и славна дела благоверне цари- це александре која је и своја чада одгајила у духу праве и истинске православне вере, за које појемо да су постале дивне и мио- мирисне невесте христове које својом љу- бављу и мудрошћу постадоше нове мудре девојке које су пошле у сурет женику хри- сту угледајући се на христа који је из своје неизмерне љубави према нама претрпео телом страшна мучења, животворну смрт и погребење, тако и свети страстотерпци ро- манови као први међу народом свој подвиг крунишу неувелим венцем мучеништва 22 6 / 2017 тема броја у својој бурној историји српски народ је имао много непријатеља са друге стра- не, истицали су се велики родољупци и пријатељи нашег народа тако је било и у првом светском рату из далеке америке, србији за време пр- вог светског рата ми- хајло пупин помаже шаљући добровољце и утиче код америчког председника вилсона велику и несебичну љубав према србима, истине и правде ради, показује и велики ар- чибалд рајс, чије срце је и данас положено у кајмакчаланској цр- кви, на врху планине ниџе у македонији но, посебно велики пријатељ нашег наро- да биће свети руски цар николај ii романов он ће помоћи срби- ји у великом рату, у који је руска царевина и ушла због ње а у најсврсисходнијем тренут- ку за српску војску, када западни савезници одуговлаче са слањем бродова, руски цар ултимативно условљава енглеску и фран- цуску да „ако не пошаљу бродове српској војсци он раскида савез са њима“ после тог ултиматума бродови стижу српској војсци за три дана, а песници овај историјски тренутак стављају у ноте и стихове овај чин братске помоћи србији по мно- гима је одредио даљу судбину руског ца- ра, његове породице, али и читавог руског народа као пророк, велики руски песник тјутчов гледа сво- јим стиховима буду- ће рушење династије романов: доћи ће година, за русију црна година, кад ће круна царева пасти, гомила заборави- ти своју ранију љубав према њима, и храна за многе би- ће смрт и крв, кад де- цу, кад невине жене погажени закон неће заштитити и глад ће почети овај бедни крај да мучи, и црвенило ће покрити таласе реке тог дана појавиће се моћни човек, и ти ћеш га познати и схватићеш зашто је у његовој руци че- лични нож царска династија романов престала је да влада русијом у фебруарској револуцији 1917 године пре убиства, царска породи- тема броја романови су побијени у ноћи између 16 и 17 јула 1917 године цар, царица и син алексеј седели су на три столице, док су четири ћерке олга, татјана, анастасија и марија, лекар боткин, собарица, кувар, па чак и татјанин пас, постројени уз зид и побијени страдање царске породице хаџи драган б поповић новембар / децембар 2017 23 тема броја ца је заједно прошла три затвора први при- твор био је у царском селу 145 дана, од 22 марта до 14 августа кнез лвов као председ- ник нове владе говорио је да их је ухапсио да би их заштитио царском пару су отварана писма и тражени су докази да је цар хтео да изда русију у великом рату и склопи савез са немачком када би цар дежурном официру пружао руку, овај би му дрско одговарао, не пружајући своју руку: „и народ је вама пру- жао руку, али је никад нисте прихватали“, од- говарао би му цару николају су остали верни кнез дол- горуки, гроф бенкендорф, прва дворска дама наришкина, учитељи његове деце швајцарац желијар (писац књиге о светом цару), енглез џибер и лекар боткин сибир је био друга затворска станица царске по- родице у тоболску у двоспратној дрвеној кући цар је живео овако: устајао је око де- вет ујутру и пио чај са ћерком олгом до 11 часова писао је дневник или читао, а онда би бар један цео час цепао дрва после руч- ка у 13 часова опет би једно време секао дрва или шетао по дворишту учио је сина руској историји, а после вечере породич- ни разговори би трајали до 11 увече било им је дозвољено богослужење у оближњој цркви али без мештана када су бољшевици преузели власт 25 октобра (по јулијанском календару) 1917 године, цара су исмева- ли и забрањен му је одлазак у цркву царев новац, 140 милиона рубаља, остао је заро- бљен у страним банкама трећа и последња станица романових коју је одредила нова совјетска власт би- ла је кућа ипатијева у јекатеринбургу ро- манови су побијени у ноћи између 16 и 17 јула 1917 године цар и његова породица пробуђени су око поноћи и сишли су на пр- ви спрат цар, царица и син алексеј седе- ли су на три столице, док су четири ћерке олга, татјана, анастасија и марија, лекар боткин, собарица, кувар, па чак и татјанин пас, постројени уз зид у собу је ушао зло- гласни јуровски са десет људи извадио је неки папир и рекао цару да су цареви људи покушали да их ослободе, али да је њихов покушај пропао, те да их због тога мора- ју стрељати царска породица побијена је са једанаест пиштоља последњи је умро царевић алексеј, док су собарицу исекли ножевима сутрадан су побијени и други чланови царске породице: велики кнез сергеј ми- хајлович, велика кнегиња јелисавета фјодо- ровна (чије се мошти налазе у светој земљи заједно са њеном инокињом варваром у ма- настиру свете марије магдалине на маслин- ској гори), царичина сестра, велики кнежеви јован, игор и константин константинович и син великог кнеза павла алексанровича међу овом царском родбином био је и је- дан српски зет јован константинович, оже- њен јеленом, ћерком краља петра и сестром александра карађорђевића сви они преба- чени су у оближње рударско окно дубоко 60 метара где су им тела минирана само десет дана после оваквог злочина убице су побе- гле, а руски антикомунисти – белогардејци ушли су у екатеринбург рудници су одмах претражени и захваљујући томе и данас по- стоје делићи моштију светих мученика рома- нових белогардејци су део посмртних оста- така светих романова пренели у француску, део у кину, док муж кнегиње јелене почива у београду рођени брат николаја ii романова, михајло, убијен је пре свога брата у перму, месец дана раније на идентичан начин нај- млађи романов, царевић алексеј убијен је у четрнаестој години живота цела царска по- родица романов је канонизована и прибро- јана великомученицима цар николај је писмом, које је деценијама раније пророчки написао свети серафим саровски, био обавештен о својој, и кончини своје породице христа ради, иако је писмо прочитао, није желео да побегне и сакрије се од мученичког венца који му је божијим допуштењем био намењен јер „нема ништа веће него да неко живот свој положи за бли- жње своје“ текст посвећен успомени на великог пријатеља, магистра историје симу живковића 24 6 / 2017 тема броја више од годину дана, у разним градовима србије, босне и херцеговине и црне горе одржавају се изложбе посвећене породи- ци последњег руског императора николаја ii целокупни пројекат носи назив „у сусрет руском цару романови – царско служење“ један од аутора и организатора изложбе, сабрат московског сретењског манастира и уредник интернет-портала православие ru јеромонах игњатије шестаков, укратко ће нам рећи нешто о овом пројекту оче игњатије, како се родила идеја да се организују овакве изложбе? – идеја се родила, можемо рећи, под утицајем фактора времена године 2017 се навршава стогодишњица трагичних догађаја у русији, који су повукли за со- бом пад монархије, промену политичког система, и који су, уз то, донели и гоње- ња православне цркве године 2018 се обележава и стогодишњица мученичке кончине породице последњег руског императора, цара-муче- ника николаја ii цар и члано- ви његове породице прибро- јани су лику светих у руској и српској цркви заједно их прослављамо као наше небе- ске покровитеље наведени трагични јубилеји су под- једнако важни за наша два народа и наше цркве у принципу, слични кул- турни и црквени пројекти се реализују у русији и ру- ској цркви ипак, овде смо се замислили над тим да име цара николаја ужива посеб- но поштовање и љубав код срба, те смо решили да направимо посебан пројекат управо овде на балкану, заједно са српским народом у тренутку када овај број православног ми- сионара изађе из штампе, мислим да ће бити одржано најмање 50 изложби притом, не пла- нирамо да се заустављамо на достигнутом шта представља ваша изложба? какви су материјали представљени на њој? – то су фотографије из личних архива цар- ске породице, из архива њихових пријате- ља и послуге, људи који су им били посебно блиски конкретно, материјал за изложбу проналазимо како у државним архи- вама, тако и у отвореним изворима обрађивали смо их и радили мно- го на њиховој рестаурацији може се рећи да је у многоме то ауторски приступ ка фотографском матери- јалу који смо имали пред собом у томе нам је помогао београдски студио „руски цар“ користили смо мате- ријале које је рани- је припремио сре- тењски манастир, а главни информативни промотер тог пројекта је постао наш портал православиеru, пре свега, српска верзија важно је приметити да су многе од фотогра
Свеска: 358 | Свети царски мученици Романови
... Фотографија на насловној страни корице: Небески заштитници Русије и Србије Фотографија на другој страни корице: Патријарх московски Тихон (1865–1925) фото: http://troitse-paraskevoru Фотографија на трећој страни корице: Митрополит Филарет Вознесенски (1903–1985) фото: afanasiynet Фотографија на полеђини корице: Сергеј Шојгу у посети Храму Светог Саве фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 358, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Стотину година од руске Голготе 3 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом крушевачким Г Давидом Перовићем И они су били деца 4 Реч пастира Потрага за идентитетом 8 Материк Света Ефросинија – монахиња у мушком манастиру 10 Хришћански живот Пост – смисао и пракса 12 Хришћански живот Протојереј Александар Шаргунов Шта значи окренути и други образ? 14 ТЕМА БРОЈА О значењу канонизације Светих Царских мученика 17 Свети Царски мученици Романови у богослужењу 21 Страдање Царске породице 23 У сусрет руском Цару 25 Долазак руског Цара 28 Хајка на лик Светог цара у наше време 30 Хришћански брак и породица Протојереј Димитриј Смирнов Будућност се рађа у породици 32 Идите и научите све народе „Велики посао“ Старца Јефрема Аризонског 34 Хришћански брак и породица Разговор са игуманом манастира Фенек, оцем Макаријем Бог никада не заборавља 42 Земља живих Земља живих 46 Црква и савремене технологије „Добро нам је овде бити“ 49 Из историје Српске Православне Цркве Немањићки узори краља Твртка I 50 Српска традиција и обичаји Детињци, Материце и Оци у контексту значаја породице 53 Божићни обичаји на српском селу у старини 57 Хришћанска књижевност Иван В Лалић (1931—1996) 59 Духовне поуке у причама 60 Сведочанство Свештеник и верници на „царском путу“ 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе (2) 64 стране новембар / децембар 2017 1 НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2017 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети царски мученици Романови цена 90 динара УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
... Фотографија на насловној страни корице: Небески заштитници Русије и Србије Фотографија на другој страни корице: Патријарх московски Тихон (1865–1925) фото: http://troitse-paraskevoru Фотографија на трећој страни корице: Митрополит Филарет Вознесенски (1903–1985) фото: afanasiynet Фотографија на полеђини корице: Сергеј Шојгу у посети Храму Светог Саве фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 358, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Стотину година од руске Голготе 3 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом крушевачким Г Давидом Перовићем И они су били деца 4 Реч пастира Потрага за идентитетом 8 Материк Света Ефросинија – монахиња у мушком манастиру 10 Хришћански живот Пост – смисао и пракса 12 Хришћански живот Протојереј Александар Шаргунов Шта значи окренути и други образ? 14 ТЕМА БРОЈА О значењу канонизације Светих Царских мученика 17 Свети Царски мученици Романови у богослужењу 21 Страдање Царске породице 23 У сусрет руском Цару 25 Долазак руског Цара 28 Хајка на лик Светог цара у наше време 30 Хришћански брак и породица Протојереј Димитриј Смирнов Будућност се рађа у породици 32 Идите и научите све народе „Велики посао“ Старца Јефрема Аризонског 34 Хришћански брак и породица Разговор са игуманом манастира Фенек, оцем Макаријем Бог никада не заборавља 42 Земља живих Земља живих 46 Црква и савремене технологије „Добро нам је овде бити“ 49 Из историје Српске Православне Цркве Немањићки узори краља Твртка I 50 Српска традиција и обичаји Детињци, Материце и Оци у контексту значаја породице 53 Божићни обичаји на српском селу у старини 57 Хришћанска књижевност Иван В Лалић (1931—1996) 59 Духовне поуке у причама 60 Сведочанство Свештеник и верници на „царском путу“ 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе (2) 64 стране новембар / децембар 2017 1 НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2017 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети царски мученици Романови цена 90 динара УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
Одреднице:
1. 65500 / ...са истинском мисијом цркве водећи се дугогодишњим АНАЛИЗ? ама нај- виших стручних кругова, креиран је интер- нет претраживач телескоп (cepisspcrs/tele- skop) задатак телескопа јесте да с ...
2. 258878 / ...у мисији цркве, а за то су задужени ком- плексни алгоритми који АНАЛИЗ? ирају прона- ђен садржај (према извору, аутору, матичној адреси), и у овом тренутку депонују око 250000 страница „квал...
1. 65500 / ...са истинском мисијом цркве водећи се дугогодишњим АНАЛИЗ? ама нај- виших стручних кругова, креиран је интер- нет претраживач телескоп (cepisspcrs/tele- skop) задатак телескопа јесте да с ...
2. 258878 / ...у мисији цркве, а за то су задужени ком- плексни алгоритми који АНАЛИЗ? ирају прона- ђен садржај (према извору, аутору, матичној адреси), и у овом тренутку депонују око 250000 страница „квал...
39
Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
...360, март / април 2018 реч уредника психосинтеза и(ли) психоАНАЛИЗ?📌 а 2
реч пастира
орловска перспектива православног живљења 4
материк
света мученица харитина
...360, март / април 2018 реч уредника психосинтеза и(ли) психо
МЕТА инфо: Р:27044 К:204923 Д:113
| Свеска 360 |
Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
... на другој страни корице: протојереј јован романидис (1927–2001) фото: пемптусија (pemptousiagr) фотографија на трећој страни корице: академик владета јеротић фото: ђакон драган с танасијевић фотографија на полеђини корице: манастир градац фото: светлана дингарац свеска 360, март / април 2018 реч уредника психосинтеза и(ли) психоанализа 2 реч пастира орловска перспектива православног живљења 4 материк света мученица харитина 5 црквени живот пост – смисао и пракса (трећи део) 6 поезија васкрс 9 тема броја психологија кроз призму хришћанске мисли 11 православни психолог у простору између духовника и секуларног психолога 14 светитељ теофан затворник, оснивач хришћанске психологије 17 христос – лекар душе и тела 19 православна психологија у руској православној цркви 21 пр
... на другој страни корице: протојереј јован романидис (1927–2001) фото: пемптусија (pemptousiagr) фотографија на трећој страни корице: академик владета јеротић фото: ђакон драган с танасијевић фотографија на полеђини корице: манастир градац фото: светлана дингарац свеска 360, март / април 2018 реч уредника психосинтеза и(ли) психоанализа 2 реч пастира орловска перспектива православног живљења 4 материк света мученица харитина 5 црквени живот пост – смисао и пракса (трећи део) 6 поезија васкрс 9 тема броја психологија кроз призму хришћанске мисли 11 православни психолог у простору између духовника и секуларног психолога 14 светитељ теофан затворник, оснивач хришћанске психологије 17 христос – лекар душе и тела 19 православна психологија у руској православној цркви 21 пр
Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Навпактоса Јеротеј (Влахос) фото: Ромфеа (romfeagr) Фотографија на другој страни корице: Протојереј Јован Романидис (1927–2001) фото: Пемптусија (pemptousiagr) Фотографија на трећој страни корице: Академик Владета Јеротић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 360, МАРТ / АПРИЛ 2018 Реч уредника Психосинтеза и(ли) психоанализа 2 Реч пастира Орловска перспектива православног живљења 4 Материк Света мученица Харитина 5 Црквени живот Пост – смисао и пракса (трећи део) 6 Поезија Васкрс 9 Тема броја Психологија кроз призму хришћанске мисли 11 Православни психолог у простору између духовника и секуларног психолога 14 Светитељ Теофан Затворник, оснивач хришћанске психологије 17 Христос – Лекар душе и тела 19 Православна психологија у Руској Православној Цркви 21 Православна психологија у теорији и пракси 23 На шта се у свом раду ослања православни психолог 27 Могућности и перспективе православне психологије и психотерапије из угла једног православног свештеника 29 Светоотачки опит и психологија 30 Исповест и психотерапија 32 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Ми смо заборавили због чега се заснива породица (други део) 38 Вишедетне хришћанске породице Породица Врачар из Панчева 43 Светиње Свете Земље Јерусалимска Патријаршија 50 Светиње Свете Горе Манастир Филотеј 52 Хришћанска култура Мисли мудрих људи о уму 55 Светиње Манастир Ћелије код Ваљева 57 Духовне поуке у причама Постати човек 61 Сведочанство Црква у болници – благослов за пацијенте 62 стране март / април 2018 1 МАРТ/АПРИЛ 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и психологија УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Навпактоса Јеротеј (Влахос) фото: Ромфеа (romfeagr) Фотографија на другој страни корице: Протојереј Јован Романидис (1927–2001) фото: Пемптусија (pemptousiagr) Фотографија на трећој страни корице: Академик Владета Јеротић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 360, МАРТ / АПРИЛ 2018 Реч уредника Психосинтеза и(ли) психоанализа 2 Реч пастира Орловска перспектива православног живљења 4 Материк Света мученица Харитина 5 Црквени живот Пост – смисао и пракса (трећи део) 6 Поезија Васкрс 9 Тема броја Психологија кроз призму хришћанске мисли 11 Православни психолог у простору између духовника и секуларног психолога 14 Светитељ Теофан Затворник, оснивач хришћанске психологије 17 Христос – Лекар душе и тела 19 Православна психологија у Руској Православној Цркви 21 Православна психологија у теорији и пракси 23 На шта се у свом раду ослања православни психолог 27 Могућности и перспективе православне психологије и психотерапије из угла једног православног свештеника 29 Светоотачки опит и психологија 30 Исповест и психотерапија 32 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Ми смо заборавили због чега се заснива породица (други део) 38 Вишедетне хришћанске породице Породица Врачар из Панчева 43 Светиње Свете Земље Јерусалимска Патријаршија 50 Светиње Свете Горе Манастир Филотеј 52 Хришћанска култура Мисли мудрих људи о уму 55 Светиње Манастир Ћелије код Ваљева 57 Духовне поуке у причама Постати човек 61 Сведочанство Црква у болници – благослов за пацијенте 62 стране март / април 2018 1 МАРТ/АПРИЛ 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и психологија УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
Одреднице:
1. 1579 / ...сасвим је могуће да према крите- ријумима савремене психо АНАЛИЗ? е човек буде психички здрав, а да је г ледано кроз при зму православног подвижништва тежак болесник уколико њиме влад...
2. 11555 / ...грехом и њиховог преусмеравања ка врлини], а не психо- АНАЛИЗ? ом његовом се закључку, у суштинском смислу, тешко шта има додати но и поред принципијелних разлика које смо навели, н ...
3. 13922 / ...васкрслом презвитер оливер суботић психосинтеза и(ли) психо АНАЛИЗ? а март / април 2018 3 ј едан даровити и мисаоно разборити савреме- ни српски књижевник је конфузију савременог нач...
4. 17451 / ...је углавном недоступна или тешко доступна парадоксално, неке АНАЛИЗ? е кажу да је посна потрошачка корпа чак око 30 про цената скупља од оне мр сне пракса поста је очигледно неприлагође...
1. 1579 / ...сасвим је могуће да према крите- ријумима савремене психо АНАЛИЗ? е човек буде психички здрав, а да је г ледано кроз при зму православног подвижништва тежак болесник уколико њиме влад...
2. 11555 / ...грехом и њиховог преусмеравања ка врлини], а не психо- АНАЛИЗ? ом његовом се закључку, у суштинском смислу, тешко шта има додати но и поред принципијелних разлика које смо навели, н ...
3. 13922 / ...васкрслом презвитер оливер суботић психосинтеза и(ли) психо АНАЛИЗ? а март / април 2018 3 ј едан даровити и мисаоно разборити савреме- ни српски књижевник је конфузију савременог нач...
4. 17451 / ...је углавном недоступна или тешко доступна парадоксално, неке АНАЛИЗ? е кажу да је посна потрошачка корпа чак око 30 про цената скупља од оне мр сне пракса поста је очигледно неприлагође...
40
Свеска: 361 | Молите се непрестано
...у православној цркви историја цркве, њено учење упоређивао сам,АНАЛИЗ?📌 ирао и с хватио да је ис тина – у
православљу примио сам свето крштење
после крштења, мој живот се потпуно про-
менио престижни пос
...у православној цркви историја цркве, њено учење упоређивао сам,
МЕТА инфо: Р:33850 К:187932 Д:104
| Свеска 361 |
Свеска: 361 | Молите се непрестано
... човек почиње да га упознаје мени су се појавили руски пријатељи и ис- поставило се да су баптисти ја сам увек био знатижељан и ова ј пут сам хтео да с азнам: „где је истина“? истинâ не може бити неколи- ко почео сам да идем на часове за оглашене, који су се одржавали у православној цркви историја цркве, њено учење упоређивао сам, анализирао и с хватио да је ис тина – у православљу примио сам свето крштење после крштења, мој живот се потпуно про- менио престижни посао у „џенерал мотор- су“ ме више није привлачио нисам хтео ни да останем на катедри на универзитету – у мени се појавио интерес за монаштво а како сте изабрали баш манастир светог антонија великог? – мој духовник, протојереј александар феканин, настојатељ цркве светог симеона новог богослова у бирмингему, посаветовао ме је да одем у манастир светог антонија ве- ликог први пут сам дошао овде са 26 година упознао сам оснивача овог манастира, ста- рца јефрема, који је духовно чадо св јоси- фа исихасте рекао сам му на лошем грчком: „оче, желим да постанем монах“ и он ме је благословио долазио сам овамо још неко- лико пута, мени се допало, али било је и сму- ћења: нисам био уверен да треба да останем баш у том манастиру затим, хтео сам да с е вратим у русију, да упишем богословију ка- да сам завршио са универзитетом у алаба- ми, после одбране рада и свих на пора осе- тио сам се преморено и духовник ми је дао благослов да одем и одморим се на западној обали калифорнија је велика и лепа држава планине, гранд кањон, природа, манасти- ри отишао сам у манастир светог антонија великог и рекао оцима, да ћу ускоро, после одмора, да се вратим у русију, изнајмио сам аутомобил и отишао у калифорнију отишао сам у женски манастир у част ико- не пресвете богородице „живоносни источ- ник“, који је с тарац јефрем основао 1993 године тамо сам се упознао са једном мона- хињом, схимонахињом февронијом, која је живот у христу старац јефрем (извор: pravoslavieru) мај / јун 2018 49 обављала послушање гостопримца разгова- рали смо и ја сам јој рекао: „знате, ускоро се враћам у русију“ на то ми је она одговорила: „заборавио си да кажеш једну фразу“ – „коју, мати?“ „ако буде воља божија!“ провео сам тамо три дана, и мати февро- нија, а она је била духовно искусна особа, почела је са мном да разговара о монашком животу и на крају разговора сам осетио да хоће нешто да ми каже, али да то не говори и то је знак духовног искуства, које не пока- зује количину свог знања, већ чека да га пи- тају ако питају – одговара односно, говори ономе ко је спреман да слуша питао сам је: „мати февронија, реците ми, да ли има те нешто да ми к ажете?“ одгово- рила је да с е сву ноћ молила за мене рекла ми је: „божија воља је да ти одеш код оца је- фрема и будеш монах у његовом манастиру“ био сам запањен тада ме је посаветовала да одем у с ан франциско у с аборни храм у част иконе мајке божије „свих жалосних радост“, светом јовану шангајском његове мошти су у др веном кивоту под стаклом, а испод стакла је отвор где они к оји то желе могу да оставе писмо светитељу отишао сам у сан франциско, написао писмо светом јо- вану шангајском с молбом да с е помоли за мене после тога отишао сам у манастир све- тог антонија великог и сместа осетио дубоко уверење да је то „мој“ манастир тако сам се и нашао овде видите, молио сам се неколико година – у оно време кад сам осетио да ме при вла- чи монашки живот – да би ме г оспод ура- зумио: да ли да уопште идем у манастир, и ако треба да идем – у к оји? молио сам се да би ми господ послао одговор тако да не остану никакве сумње у исправност избо- ра одговор сам примио у на јбољем тре- нутку – када сам завршио факултет, када сам био с лободан да направим избор, од- носно када је било време том избору по- стоји много сведочења монаха о томе да, кад су изабрали монашки пут у животу, ни- су одмах могли да о ду у ма настир – по ја- виле су се препреке на том путу мене је господ обавестио у правом тренутку да би обезбедио мој пут приметио сам, када сам долазио у мана- стир, док још нисам био спреман, да сам сва- живот у христу манастир светог антонија великог у аризони (извор: pravoslavieru) 50 3/ 2018 ки пут питао када ћу се срести са старцем јефремом, али он није хтео да ме прими кад сам постао спреман да направим свој избор – старац ме је при мио сам ме је по звао и дао ми упутства да ли би могли да нам кажете која вам је упутства старац дао? – ја сам му рекао да сам се крстио као од- растао човек, а он ме је забринуто упитао да ли су ме крстили потпуним погружавањем било је ја сно да је т о сматрао јако важним кад сам одговорио потврдно, он се насме- јао и нашалио се поводом мог високог раста: „где су нашли тако велику каду?“ дао ми је неколико савета за почетак монашког живо- та можда ће они бити корисни читаоцима, јер их је мо гуће применити и код монаха и код мирјана старац је подвлачио важност чувања савести свугде: на послу, на послу- шању саветовао је да чувамо првобитну ревност помоћу послушања духовнику и не- престаном молитвом казао је да код подви- жника постоје три непријатеља: свет, лукави и ми сами – наша страсна природа нагласио је да по пи тању бриге за спа се- ње нема времена за губљење навео ми је пример једне монахиње (подозревао сам да је старац говорио о својој мајци, монахињи февронији) кад је та монахиња чула како из- бија време на сату – говорила је себи: „ево, прошао је још један сат, и ја сам ближе смрти још један сат“ тако је чувала сећање на смрт, помажући себи да не заборави на спасење душе у септембру 2002 г одине дошао сам у манастир и по стао радник, радио сам у кухињи кроз четири месеца, старац ми је благословио да постанем искушеник и дао ми послушање у књижари: наручива- ње књига, пријем ходочасника говорио сам енглески и грчки, па сам одговарао на телефонске позиве, бринуо о пошти мо- нашки постриг сам примио 2012 године, а у јануару 2015 године сам рукоположен у јерођакона ето, то је све а о про мислу божијем могу да испричам још неколико прича молим вас, испричајте нам – прва је о схимонахињи евпраксији наш старац, отац јефрем постригао је пред смрт у схиму око петнаесторо људи већина њих су били болесни од рака у последњем стади- јуму мати евпраксија ушла је у грчки мана- стир са 18 година примила је монашки по- стриг старац је позвао у америку и поставио за игуманију манастира благовештења пре- свете богородице на флориди потом је пре- местио у други женски манастир у канади дијагностификовали су јој рак дојки у за- вршној фази старац јој је рекао: „дођи ова- мо, умрећеш у на шем манастиру“ она је дошла неколико дана пред смрт старац је постригао у схиму с тим именом након два дана отишла је господу почившу су пренели у цркву сликали су је за сећање над телом су, по традицији чита- ли псалтир кад су је после 40 минута поно- во сликали – запрепастили су се на устима живот у христу после крштења, мој живот се потпуно променио престижни посао у „џенерал моторсу“ ме више није привлачио нисам хтео ни да останем на катедри на универзитету – у мени се појавио интерес за монаштвом мај / јун 2018 51 јој се појавио осмех старац је рекао: „имала је пуно љубави према људима тешка болест она је очигледно високо у рају“ друга је била схимонахиња текла мати те- кла, американка из тексаса имала је велику породицу, децу, унуке живела је обичним животом породичне жене и удостојила се схиме пред смрт њен дом се налазио поред манастира названог по светим архангелима у околини града сан антонија у тексасу че- сто је посећивала манастирску обитељ, по- магала у послушањима, примала у свој дом ходочаснике кад је манастир био пун била је веома ревносна старац јефрем је отишао на славу у тај манастир и, заједно с др угим поклоницима, отишао код ње погледао је и питао: „а ти, не размишљаш о монашењу?“ и позвао је у је дну од женских обитељи ста- рац јој је б лагословио постриг у с химу три месеца пред смрт под именом текла ближио се божић и мати текла је почела да говори: „желим да дочекам божић са христом“ то се и десило када су је сестре после смрти пре- одевале, осетиле су благоуханије у целој со- би ето, таква је то прича оче серафиме, дозволите да вам захвалим за занимљив и душекорисан разговор шта би сте ви поручили читаоцима порта- ла „православиеру“? – код нас у русији, посебно међу мирјани- ма, изгубљена је традиција исусове моли- тве неки свештеници чак попреко гледају на мирјане који у рукама држе бројанице сматрају да је изговарање исусове молитве са бројаницама монашка традиција, боје се прелести наш духовнин отац, старац јефрем, бла- гословио је мирјане да изговарају исусову молитву у оном броју који им дозвољавају световни живот, обавезе на послу, у поро- дици старац је објаснио да нема опасности за оне који се моле у почетној фази исусове молитве, када је човек изговара усмено, када нема велико молитвено правило, које савр- шава код куће или на путу наши духовници обично дају благослов мирјанима почетницима да држе свако- дневно правило, које се савршава код куће ујутру или увече отприлике 50–150 исусо- вих молитава с крсним знамењем на сваком чворићу, по 50–150 молитви мајци божијој „пресвета богородице спаси ме“, такође са крсним знаком на сваком чворићу, 20–50 земних поклона с исусовом молитвом и кр- сним знамењем (за сва ки поклон) човек је дужан да поштује правило, које му да духов- ник и не треба да га својевољно мења остало време током дана може ићи по улици, аутобусом, метроом – и молити се у себи држећи у рукама мале бројанице или без њих кад око нас нема других људи, може се творити молитва и наглас, али не прегла- сно то помаже уму да се концентрише на ре- чи молитве и не оде у маштање главни услов за ову молитву је – осећај покајања не стре- мити духовним достигнућима, већ молити за милост и опроштај грехова старац јефрем такође чврсто препоручује (нама је то део монашког правила) да се сва- ки дан чита акатист мајци божијој, како би нас она штитила од сваког зла, такође и ка- да излазимо из манастира мислим да ће ово бити посебно умесан савет, као коментар по- водом недавних чланака на вашем сајту о са- обраћајним несрећама свештенослужитеља код нас у манастиру је био један искуше- ник, грк (сада је мо нах) он је че сто током послушања и док није на послушању наглас говорио акатист мајци божијој, који је знао напамет једном је ноћу ишао по манасти- ру и изговарао свој омиљени акатист иза- шао је ван манастирске ограде, у мраку није приметио велику звечарку и с тао је на њ у обично, ако змију нагазиш, она те уједе али, догодило се чудо: мајка божија заштитила је искушеника и змија га није ујела већ је само одгмизала у страну ето користи од читања акатиста пресветој богородици! нека вас сачува господ! 29/16 јануара 2016 године са руског превела: ирис влајић, православна породица извор: православиеру, http://wwwpravoslavieru/90118html живот у христу 52 3/ 2018 на по чет ку пу та су за (лат via do lo ro sa) сме штен је скро ман пра во слав ни храм ро ђе ња пре све те бо го ро ди це, ко ји при па да је ру са лим ској па три јар ши ји дје ва ма ри ја је, пре ма пре да њу, ро ђе на у до му све тог јо а ки ма и ане ко ји се на ла зи у се ве ро и сточ ном де лу је ру са ли ма, у бли зи ни ка пи је ко ја је окре ну та ка гет си ма ни ји да на шњи храм је из 1907 г о- ди не из над ула за у храм сто је нат пи си: „све ти ма на стир пре све те бо го ро ди це дом јо а ки- мов“ на грч ком и „ме сто ро ђе ња дје ве ма ри- је“ на ен гле ском је зи ку храм је ма ле осно ве и ле по укра ше ног ико но ста са од ула за у храм, на ни же, во де сте пе ни це у крип ту, где се по пра во слав ном пре да њу ја ви ла све тлост, и где је ро ђе на дје ва ма ри ја сту бо ви крип те су из ра ђе ни од гру бог ка ме на из ке дрон ске пу сти ње, а под про сто ри је је по кри вен ста- рим мо за и ком у про сто ри ји се на ла зи и ико- на све тих пра вед ни ка јо а ки ма и ане, на ко ју мно го број ни без дет ни хо до ча сни ци оста вља- ју це ду ље са мо ли тва ма за до би ја ње по ро да про рок иса и ја је бо го ро ди цу на го ве стио ре чи ма: „гле, де вој ка ће за труд не ти и ро ди- ти си на и на де ну ће му име ема ну ил, ко је ће ре ћи: с на ма бог“ (ис 7, 14; м т 1, 23) ο бо- го ро ди ци са зна је мо у је ван ђе љу по ма те ју у ро до сло ву го спо да ису са хри ста ка же се: „а ја ков ро ди јо си фа, му жа ма ри је ко ја ро ди ису са про зва но га хри ста“ (мт 1, 16) ро ђе ње дје ве ма ри је био је по се бан до га- ђај, јер је она уна пред про ре че на сма тра се да се на њу од но се ре чи из по ста ња – да ће „се ме же ни но са тр ти гла ву зми је“ (1 мој 3, 15) она је про ре че на и ка сни је, од ста ро за вет них про ро ка, у дру гим про ро штви ма ро ђе на је од бо гом иза бра них ро ди те ља, јо а ки ма и ане све ти јо а ким бе ше по то мак ца ра да ви да, а све та ана, пре ма пре да њу, би ла је из пле ме на ле ви је ва и та ко ма ри ја бе ше по оцу из цар- ског ро да, а по мај ци из ро да све ште нич ког по про ми слу бо жи јем, пар ни је до ду бо ке ста ро сти имао де це жи ве ли су бо го у год но и ти хо, и пре ма пре да њу, од свих при хо да сво- јих јед ну тре ћи ну су ко ри сти ли за се бе, дру гу да ва ли си ро ма си ма, атре ћу – хра му пре ма древ ним пре да њи ма, ка да бо го ро- ди чи ни ро ди те љи јед ном под ста рост одо ше у је ру са лим да при не су жр тву бо гу, уко ри их пр во све ште ник иса хар го во ре ћи јо а ки му: „ни си до сто јан да с е из т во јих ру ку при ми све ти ње све те зе мље храм је ма ле осно ве и ле по укра ше ног ико но ста са од ула за у храм, на ни же, во де сте пе ни це у крип ту, где се по пре да њу ја ви ла све тлост, и где је ро ђе на дје ва ма ри ја храм ро ђе ња пре све те бо го ро ди це је ле на јо нић улаз у храм ро ђе ња пре све те бо го ро ди це у је ру са ли му (из вор: ta dayru ) мај / јун 2018 53 дар, јер си бездетан“ то веома ожалости ове две старе душе и обоје припадоше на моли- тву богу да и на њима учини чудо, као некад на авраму и сари, и подари им једно чедо за утеху у старости свети јоаким је отишао у пустињу где је провео 40 дана у строгом по- сту и молитви, призивајући божију милост бог им посла ангела свога, који им објави ро- ђење „кћери преблагословене, којом ће се благословити сви народи на земљи, и кроз коју ће доћи спасење свету“, како стоји у жи- тију и потом ана заче и роди дјеву марију према једном древном предању, када је богородица навршила шест месеци, мајка ју је по ставила на земљу (да ви ди може ли да стоји), а том приликом је богородица на- правила седам корака одушевљена ана је рекла: „жив господ бог мој, ти нећеш ходити по земљи, док ја не принесем тебе у храм го- сподњи“ тако, када је напунила три године, дошло је време да малу марију принесу богу на дар и као трогодишње чисто јагње одведу у јерусалимски храм, што славимо празни- ком ваведења манастир симонопетра је основан 1257 године главни храм манастира је посве- ћен рођењу христовом, а пра знује се и дан свете марије магдалене манастир симоно- петра се издваја од осталих светогорских ма- настира по свом архитектонском изгледу и месту на коме се налази многи га сматрају нај- лепшим манастиром на свету смештен је на високој литици на око 300 метара изнад мора на југо-западној обали свете горе оснивач манастира је био преподобни мо- нах симон, који је живео на атосу средином 13 века овај свети пустињак је живео у бли- зини места данашњег манастира током ноћи пре божића видео је светлост која се спушта- ла на високу литицу изнад мора то му је био јасан знак да упра во на т ом месту изгради манастир преподобни симон је прикупио средства за изградњу манастира, и уз помоћ других светогорских пустињака кренуо на овај велики подухват радници најамници су нера- до започели градњу на опасној литици и убрзо су прекинули радове на градњи из страха да неко од радника не падне са литице и страда преподобни симон их је убеђивао да наставе са градњом, али безуспешно све до момента када се дечак, који је био за дужен за помоћ радницима, доносећи бокал вина, оклизнуо и са оштре литице пао у понор радници су се јако уплашили за њега, међутим, он се убрзо потпуно неповређен, успео уз литицу, са нео- штећеним бокалом у коме је било вино када су радници видели ово чудо наставили су са даљом изградњом манастира међутим, фи- нансијска средства за манастир су убрзо уса- хла, па се прекинуло са радовима, тако да се преподобни симон представио господу неза- вршена посла у прво време манастир је добио име по свом оснивачу симон, а касније му је уз назив и додата одредница петра у значењу стена на којој је смештен благодарношћу и активним учешћем срп- ског деспота јована угљеше, прве грађевине су завршене 1362 године он је наиме, послао свог епистата јефтимија са бројним поклони- ма и материјалним средствима за завршетак манастира сава хиландарац је забележио легенду да је д еспот једном уснио како ће му светиње свете земље светиње свете горе храм рођења пресвете богородице у јерусалиму (извор: tadayru) крипта храма пресвете богородице у јерусалиму (извор: богородицарф) 54 3/ 2018 кћи оздра ви ти од па да ви це, ако се за њу бу де мо лио отац си мон та ко и би сто га је угље ша бо га то об да рио ма на стир „зла том и има њем, и бе ше му у сво је вре ме нај ве ћи до бро твор“ и још бе ле жи мо нах са ва да се по сле угље ши не по ги би је на ма ри ци, ње гов нај ста ри ји син јо- ван за мо на шио у си мо но пе три, где је до смр ти био ба што ван тек се, ка же, на по след њем ча- су са зна ло да је мо нах јо а саф био уства ри син де спо та угље ше брат ство и да нас, по чет ком ок то бра, све ноћ ним бде њем про сла вља свог не гда шњег до бро тво ра у тре ћем уста ву све те го ре из 1394 г о ди не ма на стир је рас по ла гао са не ко ли ко ме то ха и ве ћом еко но ми јом на ато ну до сре ди не 16 ве- ка ма на стир успе ва да одо ли мно гим ис ку ше- њи ма – на па ди ма гу са ра, ка та ла на ца, те шкој ма те ри јал ној си ту а ци ји, све до 1581 го ди не, ка да се на жа лост, до го дио ве ли ки по жар ко ји је уни штио ве ћи део ма на сти ра, укљу чу ју ћи и ар хи ву на ред них 20 го ди на је тра ја ла об но ва, ка ко ма на сти ра та ко и брат ства, да би се иста тра ге ди ја по но ви ла 1626 го ди не на кон овог по жа ра ма на стир за па да у те шку фи нан сиј ску си ту а ци ју и по ста је иди о рит миј ски то је до- ве ло ско ро до пот пу ног ње го вог пу сто ше ња, све до 1762 го ди не ка да у ма на стир до ла зи пај си је ве лич ков ски ко ји је за крат ко вре ме мно го по мо гао ма на стир у исто вре ме у ма на- стир до ла зи и мо нах јо сиф са ми ти ли ни ја ко ји до но си фи нан сиј ску по моћ и ле ву ру ку све те ма ри је маг да ле не ко ја је и да нас у ма на сти ру за хва љу ју ћи њи ма, ма на стир је пре ва зи шао еко ном ску и ду хов ну кри зу и од лу ком па три- срп ски де спот јо ван угље ша бо га то об да ри ма на стир „зла том и има њем, и бе ше му у сво је вре ме нај ве ћи до бро твор“ ма на стир си мо но пе тра не ма ња јо нић ле ва ру ка ма ри је маг да ле не, ман си мо но пе тра (из вор: hi lan darin fo) ма на стир си мо но пе тра (из вор: mo un tat hos-es hopco m) мај / јун 2018 55 јарха калиника 1801 године поново постаје општежитељни године 1891 манастир захва- та трећи катастрофални пожар у којем стра- да католикон, библиотека, архива једино су монаси у последњем тренутку успели да спасу реликвије од ватре након овог пожара, ма- настир добија много финансијских донација, пре свега из русије, помоћу којих се ширини и иде у висину од шест спратова том прили- ком је изграђен, данашњи католикон, главни храм посвећен рођењу христовом, смештен у средишту узаног дворишта, а припрата је угра- ђена у западно крило келија, које су у саставу утврђења поред католикона, у манастиру су смеште- на још четири параклиса: светог ђорђа, свете марије магдалене, светог харалампија и све- тих архангела ван утврђења, манастир посе- дује још 11 параклиса у ближој околини, у ар- сани и на г робљу неки од ових параклиса су изгорели у пожару који је харао атосом 1990 године манастир поседује и пет келија у ка- реји, као и метохе: вазнесења у атини, светог харалампија у солуну, преображења у орми- лији, на халкидикију, светог артемија и светог антипе на сифносу и богородице на лемносу један од најзначајнијих метоха је онај у ор- милији на халкидикију посвећен преобра- жењу, познат по томе што се на њему налази женски манастир устројен по светогорском ти- пику, јединствен за православни свет што се тиче библиотеке и архиве манастира, оне нису велике због пожара који су задесили манастир ипак су сачувани делови живоно- сног крста, мошти неколико светаца укључу- јући и руку свете магдалене и светог диони- сија са закинтоса, свете одежде, медаљони, иконе библиотека је била веома богата до пожара 1891 године данас се у њима налазе 123 вредна рукописа, пар њих на пергаменту, уз неколико стотина старих штампаних књига за србе је важно да знају да је међу сачуваним документима и златопечатна повеља деспота јована угљеше, у преводу на грчки, као и ори- гинал хрисовуље михаила воде пре послед- њег пожара ламброс је био по писао леп број рукописних књига, али je ватра већину заувек прогутала данас је симонопетра општежитељни ма- настир, један од најнапреднијих светогорских манастира са око 100 монаха, познат и као јак интелектуални и духовни центар светиње свете горе манастир симонопетра (извор: mountathos-eshopcom) 56 3/ 2018 у нај ста ри јим ру ко пи си ма ја ни ча ро вих успо ме на или тур ске хро ни ке ка же се да је њи хов пи сац ја ни чар, син ми ха и ла кон- стан ти но ви ћа ра ша ни на (ср би на), из остро- ви це под име ном остро ви це је за бе ле же но ви ше ме ста у срп ским зе мља ма, али је нај ве- ро ват ни је у пи та њу на се ље код но вог бр да наш кон стан тин ро ђен је ок о 1435 г о ди не, по нео је д е ди но име, ш то го во ри да је био нај ста ри ји од ми ха и ло вих си но ва вре ме у ко ме је жи вео оста ви ло је не из бри сив пе чат на ње гов жи вот био је у од ре ду вој во де јак- ше бре жи чи ћа ко ји је по слат сул та ну, а за- тим пре у сме рен на оп са ду ца ри гра да ср би су у пр ви мах од би ли ко ман ду, али су упо зо- ре ни на по сле ди це та квог чи на би ли су се под ца ри град ским зи ди на ма код је дрен ске ка пи је, ка ко се се ћао ка сни је кон стан тин тих да на, „а сва ко ја ко по на шој по мо ћи ни кад не би био осво јен“ вра тио се у ср би ју, у но во бр до где га је за те кло тур ско осва ја ње 1455 го ди не за јед- но са два бра та си лом је од ве ден у гру пи од 320 мла ди ћа у ја ни ча ре по ку шао је бек ство са дру го ви ма, али је у хва ћен и м у чен та ко „да је ч у до ка ко су у на ма ду шу оста ви ли“ од ве ден је на двор у је дре не, а за тим су га при до да ли ја ни чар ским је ди ни ца ма уче- ство вао је у не у спе шном тур ском на па ду на бе о град (1456): „ви де ли смо ја ни ча ре ка ко бе же из г ра да“ у свом д е лу по ми ње ви ше тур ских по хо да у ко ји ма је уче ство вао од ко јих је, за ње га, по себ но био т е жак по ход на тра пен зунт 1459 го ди не био је у прат њи ко ја је спро ве ла за ро бље ног грч ког де спо- та ди ми три ја па ле о ло га у град енос „ту сти- же и вес т да је д е спот ра шки ђу рађ умро“ на сво јим пу то ва њи ма ви део је ни ко по ље, чр но мен (на м а ри ци) и ан го ру, где су во- ђе не чу ве не бит ке, а еу фрат је по ре дио са хри шћан ска књи жев ност кон стан ти но во де ло је вред но исто ри о граф ско и књи жев но де ло, али оно са др- жи не ке по дат ке ко ји упу ћу ју на чи ње ни цу да је имао иде ју да пољ ским чи та о ци ма пред ста ви срп ску зе мљу и ње не све ти ње пра во слав не све ти ње у кон стан ти но вим успо ме на ма др ђор ђе ву ко вић цар стефан душан, фреска из манастира лесново у македонији (извор: википедија) мај / јун 2018 57 дунавом покушао је да упозори посланике босанског краља на рат који се против њих спрема, али му нису веровали после освајања босне (1463), постављен је за ћехају (заповедника) звечаја, тврђаве на путу који повезује јајце и бањалуку ту га је изненадио напад угарске војске после опсаде, предао се, па је, за једно са другим заробљеницима, одведен у мађарску тамо је успео да се ослободи, вероватно уз помоћ наших људи који су били у служби угарског двора, попут јакшића у будиму је видео па- лату која је некад припадала деспоту сте- фану лазаревићу после извесног времена прешао је у пољску, где се брзо снашао за- пис на једном рукопису тврди да је стигао и до француског двора написао је дело јани- чарове успомене или турска хроника, како би пољском двору и народу објаснио опасност која им пре ти од турске силе, али и на чин како та огромна противничка сила функцио- нише дело је настало у време пољског кра- ља јана олбрахта (1497–1501) још д уго ће се његово вредно дело преписивати и пре- рађивати, а један пољски дипломата допу- нио га је новим подацима око 1629 године константин је писао превасходно да би опоменуо хришћански свет од војне опа- сности која му прети, али је надрастао свој првобитни задатак и постао покретач но- вог стила писања у пољској књижевности пишући о османском двору и његовој дота- дашњој историји, он је испричао и причу о крају српске државе и византијског царства за раније догађаје доста се ослања на преда- ња, а видљиви су и трагови утицаја народне поезије, јер поједине реченице у оригиналу подсећају на стихове много је поузданији када описује догађаје којима је савременик, а најлепше странице посветио је деспоту ђурђу његово казивање о паду цариграда је језгровито и уверљиво он саопштава да хришћанска књижевност деспот ђурађ бранковић, деспотица јерина, гргур и мара бранковић, минијатура са есфигменске повеље (из 1429 године) (извор: пинтерест) 58 3/ 2018 је свети цар константин xi драгаш палеолог пострадао од јаничара санелеса и да је пре- познавање тела извршио царев пријатељ андрија, који је био заробљен константиново дело је вредно историо- графско и књижевно дело, али оно садржи неке податке који упућују на чињеницу да је имао идеју да пољским читаоцима пред- стави српску земљу и њене светиње прво ће поменути цркве коју су изградили свети српски краљ стефан дечански и бугарски цар, као знак свога пријатељства на обала- ма реке која је раздвајала две државе краљ је своју цркву посветио спаситељу, а цар ваведењу мајке божје у храм „ове цркве и до дана данашњег читаве стоје“, записао је константин он још говори да је дечански по својој мученичкој смрти сахрањен у де- чанима, „као што је и било право“ због свог огрешења према оцу, душан се обраћао па- тријарху, монасима и светогорским калуђе- рима у знак покајања, ходочастио је у де- чане и тамо подигао крст на триста стопа од манастира, на месту одакле је на коленима ишао очевом гробу за свога живота, тврди константин, цар душан је подигао триде- сет манастира још помиње канонизацију дечанског после душанове смрти, помиње пророчки сан његовог сина, светог цара уроша у жеглигову, и урошево ходочашће код једног чувеног испосника, коме не на- води име косовски бој га је посебно интересовао наглашава да је до одлучујуће битке изме- ђу две војске дошло на дан светог вита по- миње неверство властеле и хватање светог кнеза лазара код богородичине цркве у са- модрежи, где је постављен високи мермер- ни стуб у знак сећања описује погубљење лазара, пренос тела у раваницу и канониза- цију чак даје опис муратовог турбета по- миње изградњу београда за време светог деспота стефана лазаревића, место деспо- тове смрти и сахрану у ресави константин помиње лазареву кћерку оливеру, као де- спину и даје опис бајазитовог заробљава- ња и тамновања реалистичнији од других извора описао је како је деспот ђурађ по- дигао град смедерево и један манастир приликом посете краља ладислава, деспот је спремио бројне дарове, међу којима кон- стантин помиње „једну скупоцену икону зла- том и бисерју извезену“ поред свих ових светиња, константин не заборавља запустелу цркву симболичног имена „не види сунца“ близу султановог двора, вероватно у једрену ту су сахрање- ни побијени српски младићи оптужени за заверу против султана, а у њиховој сахра- ни учествовао је и с ам константин од грч- ких знаменитости, он помиње цркву светог николе у граду крфу, пролаз светог ђорђа код цариграда, патрас, где је боравио свети андреј и место на острву митилени везано за светог апостола павла зна и за „славни град“ никеју, који је познат по првом васе- љенском сабору у ширим верзијама јаничаревих успомена хвали се цариград са бројним црквама, ме- ђу којима се истиче света софија, као и још увек очуване школе сам константин је био љубитељ народне књижевности (предања, песме, пословице), као што се види из овог његовог ремек-дела у своје дело уградио је своје виђење тог доба, обичаје народа, начин османског ратовања, грешке хри- шћанских владара, али не заборавља своје порекло, веру, православне светиње и мо- шти светитеља тако је он напоредо са при- поведањем о стварима од светског значаја, посветио пажњу православној духовности, пре свега у народу из ког је потекао хришћанска књижевност за свога живота, тврди константин, цар душан је подигао тридесет манастира мај / јун 2018 59 по рас па ду ду ша но вог цар ства, по чев од 1373 го ди не, ма на стир све тих ар хан- ђе ла је слу жио као уто чи ште ду бро вач ким тр гов ци ма из при зре на, ко ји су на пу сти ли град у стра ху од ни ко ле ал то ма но ви ћа (во- ји но ви ћа) сто го ди на по сле смр ти ца ра ду- ша на, пред ка пи ју ма на сти ра ста ју осман ли- је па дом при зре на 1455 го ди не, ма на стир је за у зет и оште ћен кон зул ја стре бов об- ја шња ва да је из ве сно да је ма на стир на пу- штен по сле 1542 го ди не и да чи тав ком плекс про па да под из го во ром, да се у ма на сти ру кри ју друм ски раз бој ни ци, пот кре пље ним све до че њем јед ног пот ку пље ног ср би на из по ро ди це ву јић, си нан-па ша пот пу но ру- ши ма на стир по чет ком xvii ве ка ма те ри јал уни ште ног ма на сти ра ис ко ри шћен је 1615 го ди не за из град њу ње го ве џа ми је у цен тру при зре на, (ко ја се та ко ђе да нас на ла зи под за шти том ре пу бли ке ср би је, као спо ме ник кул ту ре од из у зет ног зна ча ја), али и из град- њу ку ћа и дру гих гра ђе ви на у са мом при зре- ну да је џа ми ја по диг ну та по узо ру на све те ар хан ђе ле све до чи ве ли ка ви си на џа ми је, ње но је ди но ку бе и т ри ап си де, што је к од џа ми ја рет кост и отво ре ни трем на сту бо ви- ма је пре нет из ма на сти ра си нан-па ша је на- ре дио да се по ру ше сви цр кве ни зи до ви ко ји су об ло же ни угла ча ним мра мор ним пло ча- ма и да се пре не су у џа ми ју још су ви дљи ви оста ци фре са ка и кр сто ви у уну тра шњо сти џа ми је и око про зо ра на ме сту сјај не цар ске за ду жби не оста ла је са мо хум ка ис ки да ног и по ло мље ног ма- те ри ја ла по кри ве на жбу њем ди вљих ру жа, а не где из ме ђу по ло мље них зи ди на гроб ца ра ду ша на ве ко ви ма су зе мљу пре вр та- пу то пис на ме сту сјај не цар ске за ду жби не си нан-па ша пот пу но ру ши ма на стир по чет ком xvii ве ка ма те ри јал уни ште ног ма на сти ра ис ко ри шћен је 1615 го ди не за из град њу ње го ве џа ми је у цен тру при зре на она мо, `намо за бр да она, го во ре да је ра зо рен двор за ду жби на срп ског ца ра под го ром кр сном ва при зре ну гра ду сто ло ва ше цар (дру ги део) ле ла мар ко вић фото: радмила гаџић 60 3/ 2018 ли пљачкаши, тражећи делове богате мра- морне орнаментике и делове изломљених фресака, посебно привучени легендом да је драги камен красио врх крста на централној куполи блештећи по ноћи у пречнику од три- десетак километара локално српско становништво се окупља- ло два пута годишње у манастирским руше- винама, на летњу (26 јули) и зимску (21 но- вембра) храмовну славу (свете архангеле) према речима једног путописца, служба је почињала током ноћи, тако да су једину све- тлост пружале запаљене свеће, док су народ и свештенство у молитви дочекивали зору по ослобођењу призрена од турског роп- ства, под вођством ђенерала боже јанкови- ћа 1912 године, војска помишља да поруши синан пашину џамију и употреби материјал за обнову душановог манастира призрен- ци, међутим, нису дали да и срби поруше нечију богомољу пред повлачење српске војске у албанију, 24 новембра, краљ пе- тар i није пропустио да с е поклони силном цару на месту где је некада лежала његова задужбина тек су 1927 године обављена прва архео- лошка истраживања локалитета професор путопис на месту сјајне царске задужбине оста- ла је само хумка искиданог и поломљеног материјала покривена жбуњем дивљих ружа, а негде између поломљених зиди- на гроб цара душана вековима су земљу превртали пљачкаши, посебно привучени легендом да је драги камен красио врх кр- ста на централној куполи блештећи по но- ћи у пречнику од тридесетак километара скица изгледа манастира: др предраг ристић мај / јун 2018 61 ра до слав гру јић (1878–1955, срп ски пра во- слав ни те о лог и исто ри чар, до пи сни члан са ну) уз по моћ ми ни стар ства ве ра и ми ни- стар ства вој ске и мор на ри це, от крио је, на про сто ру уз би стри цу, те ме ље глав не цр кве по све ће не све тим ар хан ге ли ма, ма ње цр кве по све ће не све том ни ко ли, део ко на ка уз бе- дем крај би стри це, a на про сто ру ви ше гра- да су оба вље ни ма њи ис тра жи вач ки ра до- ви сав на ђе ни ма те ри јал пре нет је у му зеј ју жне ср би је (да на шњи му зеј ма ке до ни је) у ско пљу, док ни је по зна то где су за вр ши ли оста ли на ла зи ко је у сво јим из ве шта ји ма по- ми ње гру јић то ком тран спор та до ско пља, де ло ви мо за ич ког по да су до дат но оште- ће ни се дам де се тих го ди на про шлог ве ка, оба вље ни су обим ни кон зер ва тор ски и ре- ста у ра тор ски ра до ви ко ји ма су за шти ће ни те ме љи и де ло ви зи до ва у глав ној цр кви су про на ђе ни оста ци цар ске гроб ни це, уну тар ко јих су от кри ве не ко сти, за ко је се прет по- ста вља да су при па да ле ду ша ну сил ном ту су и оста ле све до 1927 ка да су пре не те пр во у па три јар ши ју у бе о гра ду, а 1968 го ди не у цр кву све тог мар ка у бе о гра ду, док се ма на- стир све тих ар хан ге ла не об но ви на ме сту ду ша но вог гро ба по ста вље на је мер мер на пло ча, а на за пад ном ула зу је 1968 г о ди не по диг нут ка ме ни мост пре ко би стри це ка ко бе се ди јед ном при ли ком проф ми ло рад ка- ле зић, па три јарх гер ман је омо гу ћио да се из бут не ко сти нео бич не ду жи не (што је све до- чи ло о из у зет ној ви си ни ца ра ду ша на), узме узо рак за ме ди цин ску екс пер ти зу иста је по ка за ла да је реч о људ ској ко сти у ко јој су про на ђе ни оста ци отро ва ти ме су ма ло раз- ја шње не чуд не окол но сти под ко ји ма је цар пре ми нуо, на вр хун цу сво је сна ге и мо ћи го ди не 1992 из ве де на су сон да жна ис тра- жи ва ња, из гра ђе на по треб на ин фра струк ту- ра и ко нак за мо на шко брат ство са ка пе лом по све ће ном све том епи ско пу ни ко ла ју жич- ком пр ви мо на си се усе ља ва ју 1998 го ди не, а ма на стир по чи ње да до би ја зна чај ну уло гу у ду хов ном жи во ту срп ског на ро да и ста нов ни- штва овог кра ја цео ма на стир ски ком плекс се на ла зи под за шти том ре пу бли ке ср би је као спо ме ник кул ту ре од из у зет ног зна ча ја по сле кид на по ва ња мо на ха ха ри то на 1999 го ди не, ма на стир ско брат ство на пу шта ма на стир, али се на кон ме сец да на вра ћа у оно што је оста ло од ње го вог па ље ња уз се ћа ње на те да не, ве жу се сти хо ви сло- бо да на ра ки ти ћа: „бо ље да оста до сте под зе мљом, ду бо ко, за не ко ча сни је по ко ље ње ова ко слу ша оси њак где бе ху пче ле и ца ре во око јер, вре ме је опет на о па ко“ не мач ки вој ни ци по чи њу да обез бе ђу ју ту зо ну ма на стир ски ко нак је об но вљен и дру- штво при ја те ља ма на сти ра све ти ар хан ђе ли до би ја по ве ре ње бра ти је ма на сти ра да уче- ству је у ор га ни за ци ји и ме диј ском обе ле жа- ва њу 650 го ди на од упо ко је ња ца ра сте фа- на ду ша на, 26 ју ла 2002 го ди не у све ти њи се пре ко хи ља ду ср ба оку пи ло са цр ве ним ве ли ко до стој ни ци ма, па три јар хом па влом, лич но сти ма из кул тур ног и јав ног жи во та ал бан ци су ор га ни зо ва ли про те сте, а на ви- ше град ској твр ђа ви је до шло до екс пло зи је бом бе то ком мар тов ских не ми ра 2004, иа ко је ма на стир био по д за шти том кфор-а, цео ко нак је спа љен и раз ру шен, зво ник, ду бо- ре зач ка ра ди о ни ца, пло ча на ца ре вој гроб- ни ци сло мље на, а гроб ни ца оскр на вље на пу то пис де та љи са ар хан гел ског под ног мо- за и ка у цр кве ном па то су под ку бе том че сто ко ри шће ни у све тов ном и цр кве- ном гра ди тељ ству под хер це го вач ке гра ча ни це код тре би ња кра се пред ста- ве из овог мо за и ка 62 3/ 2018 евакуисано манастирско братство се већ у априлу вратило и наставило живот у ша- торима и контејнерима уз помоћ локалних срба, поменутог друштва, добротвора и др- жаве започета је обнова југоисточног дела конака и окончана крајем 2004 године са игуманом михајлом и два искушеника, манастир живи свој живот у т ешким усло- вима, опстајући и сведочећи о вековном постојању духовног и националног живота срба на овим просторима у манастиру је и 26 јула 2005 године, уз јако обезбеђење кфор-а, организована прослава манастир- ске славе и 650 годишњице смрти цара ду- шана прослави је присуствовало неколико стотина срба, црквени великодостојници и државни функционери последњих година су све бројније посете овој светињи нови призренски конак оспособљен је да сме- сти велики број поклоника лети се у ор -ганизацији друштва пријатеља манастира свети архангели и удружења војвођанских учитеља и подршку државе, одржава „све- тоархангелска летња школа калиграфије“ и историје за децу и наставнике наше дија- споре и матице, а на јесен ликовна колонија „јесен у призрену“ и ове године, на лазареву суботу, број- ни призренци и посетиоци окупили су се на литургији и око славског колача са вла- диком теодосијем, свештенством и мона- штвом косова и метохије и призренским богословима лазарева субота је и крсна слава игумана михајла манастир је, као некада, био препун разигране деце и оди- сао задовољством одраслих због сусрета са светињом и пријатељима и овога пу- та је аг апе после вечерње службе, када се стишала плима радости због доласка, била прилика да на овом светом месту чујемо дивну беседу игумана михајла којом про- носи благу радосну вест ο спасењу под звезданим небом, дах шар–планине и даље завија кањоном ка котлини, а мир ре- мети само хук студене бистрице која жури у црни дрим и у најгушћем мраку, душанов манастир, стражарни вишеград и тихујуће немањићке испоснице у његовим карпама, светле као светионик залуталој пастви оној која после сусрета са овом светињом увек пронађе изгубљени део себе аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду путопис фото: лела марковић мај / јун 2018 63 ду хов не по у ке у при ча ма са ру ског пре ве ла: да ја на ла за ре вић при ла зи к оцу мла да де вој ка и ка же: „оче, ја сам се умо ри ла, жи вот ми је т а ко те- жак, ве ли ке те шко ће и про бле ми, а ја све вре ме пли вам уз вод но, не мам ви ше сна ге, шта да ра дим?“ „отац је уме сто од го во ра по ста вио на ва- тру три јед на ке џе зве са во дом, у је д ну је ста вио шар га ре пу, у дру гу је по ло жио ја је, а у тре ћу је си пао зр на ка фе по сле не ког вре- ме на је из ва дио из во де шар га ре пу и ја је и на лио у шо љу ка фу из тре ће џе зве „шта се про ме ни ло?“, пи тао је сво ју кће р ку „ја је и шар га ре па су се ску ва ли, а зр на ка- фе су се рас тво ри ла у во ди“, од го во ри ла је „не, кће ри мо ја, то је пре ви ше по вр шно гле да ње на ства ри по гле дај – твр да шар га- ре па, по сле не ког вре ме на у ки пу ћој во ди, по ста ла је ме ка и г ип ка крх ко и т еч но ја је по ста ло је твр до спо ља се ни су про ме ни- ли, већ су они из ме ни ли сво ју струк ту ру под ути ца јем јед на ко не на ро чи то при јат не сре- ди не – вру ће во де та ко и љу ди – спо ља ја ки мо гу да се „сло ме“ и по ста ну сла би ћи, а крх- ки и не жни са мо очвр сну и оја ча ју на ста вак: „а ка фа?“, упи та ла је кће р ка „о! то је нај ин те ре сант ни је! зр на ка фе су се пот пу но рас тво ри ла у но вој, не при ја тељ- ској сре ди ни и из ме ни ла је – пре тво ри ли су врућу во ду у пре ле пи аро ма тич ни на пи так по сто је та кви љу ди, ко ји се не ме ња ју услед си ле окру же ња – они са ми ме ња ју окру же ња и пре тва ра ју их у не што но во и пре ле по, из- вла че ћи ко рист и зна ње из си ту а ци је!!!“ *** је дан цар је ре као сво ме му дра цу: „му дра- че, ти мо раш да од го нет неш три пи та ња ако од го нет неш – по зла ти ћу те ако не – од ла зи и гла ва са ра ме на а пи та ња су ова ква: ко је је нај ва жни је вре ме? ко је нај ва жни ји чо век? и шта је нај ва жни је де ло? три да на ро ка“ оти шао је м у драц ми слио, ми слио и ни- шта ни је сми слио иде и пла че из гу би ће гла ву! про ла зи по љем, на ко јем је де вој чи- ца чу ва ла гу ске она га пи та: „за што пла чеш, ста р че?“ он јој је ис по ве дио сво ју ту гу а де вој чи ца му од го ва ра: „а, то је та ко про- сто нај ва жни је вре ме – т о је д а нас за то што је про шло већ о д ле те ло, а б у ду ће још ни је ни до шло нај ва жни ји чо век је тај, ко ји се да нас на ла зи по ред ме не чак он мо же оти ћи и ја ње га ви ше ни ка да не ћу ви де ти а нај ва жни је де ло је де ло, ко је ја да нас мо гу да ура дим за чо ве ка, ко ји се на ла зи по ред ме не“ из вор: ча со пис „ду ховный вест ник“, 2017 бр 4 (238), стр 5 град брест, бе ло ру си ја
... човек почиње да га упознаје мени су се појавили руски пријатељи и ис- поставило се да су баптисти ја сам увек био знатижељан и ова ј пут сам хтео да с азнам: „где је истина“? истинâ не може бити неколи- ко почео сам да идем на часове за оглашене, који су се одржавали у православној цркви историја цркве, њено учење упоређивао сам, анализирао и с хватио да је ис тина – у православљу примио сам свето крштење после крштења, мој живот се потпуно про- менио престижни посао у „џенерал мотор- су“ ме више није привлачио нисам хтео ни да останем на катедри на универзитету – у мени се појавио интерес за монаштво а како сте изабрали баш манастир светог антонија великог? – мој духовник, протојереј александар феканин, настојатељ цркве светог симеона новог богослова у бирмингему, посаветовао ме је да одем у манастир светог антонија ве- ликог први пут сам дошао овде са 26 година упознао сам оснивача овог манастира, ста- рца јефрема, који је духовно чадо св јоси- фа исихасте рекао сам му на лошем грчком: „оче, желим да постанем монах“ и он ме је благословио долазио сам овамо још неко- лико пута, мени се допало, али било је и сму- ћења: нисам био уверен да треба да останем баш у том манастиру затим, хтео сам да с е вратим у русију, да упишем богословију ка- да сам завршио са универзитетом у алаба- ми, после одбране рада и свих на пора осе- тио сам се преморено и духовник ми је дао благослов да одем и одморим се на западној обали калифорнија је велика и лепа држава планине, гранд кањон, природа, манасти- ри отишао сам у манастир светог антонија великог и рекао оцима, да ћу ускоро, после одмора, да се вратим у русију, изнајмио сам аутомобил и отишао у калифорнију отишао сам у женски манастир у част ико- не пресвете богородице „живоносни источ- ник“, који је с тарац јефрем основао 1993 године тамо сам се упознао са једном мона- хињом, схимонахињом февронијом, која је живот у христу старац јефрем (извор: pravoslavieru) мај / јун 2018 49 обављала послушање гостопримца разгова- рали смо и ја сам јој рекао: „знате, ускоро се враћам у русију“ на то ми је она одговорила: „заборавио си да кажеш једну фразу“ – „коју, мати?“ „ако буде воља божија!“ провео сам тамо три дана, и мати февро- нија, а она је била духовно искусна особа, почела је са мном да разговара о монашком животу и на крају разговора сам осетио да хоће нешто да ми каже, али да то не говори и то је знак духовног искуства, које не пока- зује количину свог знања, већ чека да га пи- тају ако питају – одговара односно, говори ономе ко је спреман да слуша питао сам је: „мати февронија, реците ми, да ли има те нешто да ми к ажете?“ одгово- рила је да с е сву ноћ молила за мене рекла ми је: „божија воља је да ти одеш код оца је- фрема и будеш монах у његовом манастиру“ био сам запањен тада ме је посаветовала да одем у с ан франциско у с аборни храм у част иконе мајке божије „свих жалосних радост“, светом јовану шангајском његове мошти су у др веном кивоту под стаклом, а испод стакла је отвор где они к оји то желе могу да оставе писмо светитељу отишао сам у сан франциско, написао писмо светом јо- вану шангајском с молбом да с е помоли за мене после тога отишао сам у манастир све- тог антонија великог и сместа осетио дубоко уверење да је то „мој“ манастир тако сам се и нашао овде видите, молио сам се неколико година – у оно време кад сам осетио да ме при вла- чи монашки живот – да би ме г оспод ура- зумио: да ли да уопште идем у манастир, и ако треба да идем – у к оји? молио сам се да би ми господ послао одговор тако да не остану никакве сумње у исправност избо- ра одговор сам примио у на јбољем тре- нутку – када сам завршио факултет, када сам био с лободан да направим избор, од- носно када је било време том избору по- стоји много сведочења монаха о томе да, кад су изабрали монашки пут у животу, ни- су одмах могли да о ду у ма настир – по ја- виле су се препреке на том путу мене је господ обавестио у правом тренутку да би обезбедио мој пут приметио сам, када сам долазио у мана- стир, док још нисам био спреман, да сам сва- живот у христу манастир светог антонија великог у аризони (извор: pravoslavieru) 50 3/ 2018 ки пут питао када ћу се срести са старцем јефремом, али он није хтео да ме прими кад сам постао спреман да направим свој избор – старац ме је при мио сам ме је по звао и дао ми упутства да ли би могли да нам кажете која вам је упутства старац дао? – ја сам му рекао да сам се крстио као од- растао човек, а он ме је забринуто упитао да ли су ме крстили потпуним погружавањем било је ја сно да је т о сматрао јако важним кад сам одговорио потврдно, он се насме- јао и нашалио се поводом мог високог раста: „где су нашли тако велику каду?“ дао ми је неколико савета за почетак монашког живо- та можда ће они бити корисни читаоцима, јер их је мо гуће применити и код монаха и код мирјана старац је подвлачио важност чувања савести свугде: на послу, на послу- шању саветовао је да чувамо првобитну ревност помоћу послушања духовнику и не- престаном молитвом казао је да код подви- жника постоје три непријатеља: свет, лукави и ми сами – наша страсна природа нагласио је да по пи тању бриге за спа се- ње нема времена за губљење навео ми је пример једне монахиње (подозревао сам да је старац говорио о својој мајци, монахињи февронији) кад је та монахиња чула како из- бија време на сату – говорила је себи: „ево, прошао је још један сат, и ја сам ближе смрти још један сат“ тако је чувала сећање на смрт, помажући себи да не заборави на спасење душе у септембру 2002 г одине дошао сам у манастир и по стао радник, радио сам у кухињи кроз четири месеца, старац ми је благословио да постанем искушеник и дао ми послушање у књижари: наручива- ње књига, пријем ходочасника говорио сам енглески и грчки, па сам одговарао на телефонске позиве, бринуо о пошти мо- нашки постриг сам примио 2012 године, а у јануару 2015 године сам рукоположен у јерођакона ето, то је све а о про мислу божијем могу да испричам још неколико прича молим вас, испричајте нам – прва је о схимонахињи евпраксији наш старац, отац јефрем постригао је пред смрт у схиму око петнаесторо људи већина њих су били болесни од рака у последњем стади- јуму мати евпраксија ушла је у грчки мана- стир са 18 година примила је монашки по- стриг старац је позвао у америку и поставио за игуманију манастира благовештења пре- свете богородице на флориди потом је пре- местио у други женски манастир у канади дијагностификовали су јој рак дојки у за- вршној фази старац јој је рекао: „дођи ова- мо, умрећеш у на шем манастиру“ она је дошла неколико дана пред смрт старац је постригао у схиму с тим именом након два дана отишла је господу почившу су пренели у цркву сликали су је за сећање над телом су, по традицији чита- ли псалтир кад су је после 40 минута поно- во сликали – запрепастили су се на устима живот у христу после крштења, мој живот се потпуно променио престижни посао у „џенерал моторсу“ ме више није привлачио нисам хтео ни да останем на катедри на универзитету – у мени се појавио интерес за монаштвом мај / јун 2018 51 јој се појавио осмех старац је рекао: „имала је пуно љубави према људима тешка болест она је очигледно високо у рају“ друга је била схимонахиња текла мати те- кла, американка из тексаса имала је велику породицу, децу, унуке живела је обичним животом породичне жене и удостојила се схиме пред смрт њен дом се налазио поред манастира названог по светим архангелима у околини града сан антонија у тексасу че- сто је посећивала манастирску обитељ, по- магала у послушањима, примала у свој дом ходочаснике кад је манастир био пун била је веома ревносна старац јефрем је отишао на славу у тај манастир и, заједно с др угим поклоницима, отишао код ње погледао је и питао: „а ти, не размишљаш о монашењу?“ и позвао је у је дну од женских обитељи ста- рац јој је б лагословио постриг у с химу три месеца пред смрт под именом текла ближио се божић и мати текла је почела да говори: „желим да дочекам божић са христом“ то се и десило када су је сестре после смрти пре- одевале, осетиле су благоуханије у целој со- би ето, таква је то прича оче серафиме, дозволите да вам захвалим за занимљив и душекорисан разговор шта би сте ви поручили читаоцима порта- ла „православиеру“? – код нас у русији, посебно међу мирјани- ма, изгубљена је традиција исусове моли- тве неки свештеници чак попреко гледају на мирјане који у рукама држе бројанице сматрају да је изговарање исусове молитве са бројаницама монашка традиција, боје се прелести наш духовнин отац, старац јефрем, бла- гословио је мирјане да изговарају исусову молитву у оном броју који им дозвољавају световни живот, обавезе на послу, у поро- дици старац је објаснио да нема опасности за оне који се моле у почетној фази исусове молитве, када је човек изговара усмено, када нема велико молитвено правило, које савр- шава код куће или на путу наши духовници обично дају благослов мирјанима почетницима да држе свако- дневно правило, које се савршава код куће ујутру или увече отприлике 50–150 исусо- вих молитава с крсним знамењем на сваком чворићу, по 50–150 молитви мајци божијој „пресвета богородице спаси ме“, такође са крсним знаком на сваком чворићу, 20–50 земних поклона с исусовом молитвом и кр- сним знамењем (за сва ки поклон) човек је дужан да поштује правило, које му да духов- ник и не треба да га својевољно мења остало време током дана може ићи по улици, аутобусом, метроом – и молити се у себи држећи у рукама мале бројанице или без њих кад око нас нема других људи, може се творити молитва и наглас, али не прегла- сно то помаже уму да се концентрише на ре- чи молитве и не оде у маштање главни услов за ову молитву је – осећај покајања не стре- мити духовним достигнућима, већ молити за милост и опроштај грехова старац јефрем такође чврсто препоручује (нама је то део монашког правила) да се сва- ки дан чита акатист мајци божијој, како би нас она штитила од сваког зла, такође и ка- да излазимо из манастира мислим да ће ово бити посебно умесан савет, као коментар по- водом недавних чланака на вашем сајту о са- обраћајним несрећама свештенослужитеља код нас у манастиру је био један искуше- ник, грк (сада је мо нах) он је че сто током послушања и док није на послушању наглас говорио акатист мајци божијој, који је знао напамет једном је ноћу ишао по манасти- ру и изговарао свој омиљени акатист иза- шао је ван манастирске ограде, у мраку није приметио велику звечарку и с тао је на њ у обично, ако змију нагазиш, она те уједе али, догодило се чудо: мајка божија заштитила је искушеника и змија га није ујела већ је само одгмизала у страну ето користи од читања акатиста пресветој богородици! нека вас сачува господ! 29/16 јануара 2016 године са руског превела: ирис влајић, православна породица извор: православиеру, http://wwwpravoslavieru/90118html живот у христу 52 3/ 2018 на по чет ку пу та су за (лат via do lo ro sa) сме штен је скро ман пра во слав ни храм ро ђе ња пре све те бо го ро ди це, ко ји при па да је ру са лим ској па три јар ши ји дје ва ма ри ја је, пре ма пре да њу, ро ђе на у до му све тог јо а ки ма и ане ко ји се на ла зи у се ве ро и сточ ном де лу је ру са ли ма, у бли зи ни ка пи је ко ја је окре ну та ка гет си ма ни ји да на шњи храм је из 1907 г о- ди не из над ула за у храм сто је нат пи си: „све ти ма на стир пре све те бо го ро ди це дом јо а ки- мов“ на грч ком и „ме сто ро ђе ња дје ве ма ри- је“ на ен гле ском је зи ку храм је ма ле осно ве и ле по укра ше ног ико но ста са од ула за у храм, на ни же, во де сте пе ни це у крип ту, где се по пра во слав ном пре да њу ја ви ла све тлост, и где је ро ђе на дје ва ма ри ја сту бо ви крип те су из ра ђе ни од гру бог ка ме на из ке дрон ске пу сти ње, а под про сто ри је је по кри вен ста- рим мо за и ком у про сто ри ји се на ла зи и ико- на све тих пра вед ни ка јо а ки ма и ане, на ко ју мно го број ни без дет ни хо до ча сни ци оста вља- ју це ду ље са мо ли тва ма за до би ја ње по ро да про рок иса и ја је бо го ро ди цу на го ве стио ре чи ма: „гле, де вој ка ће за труд не ти и ро ди- ти си на и на де ну ће му име ема ну ил, ко је ће ре ћи: с на ма бог“ (ис 7, 14; м т 1, 23) ο бо- го ро ди ци са зна је мо у је ван ђе љу по ма те ју у ро до сло ву го спо да ису са хри ста ка же се: „а ја ков ро ди јо си фа, му жа ма ри је ко ја ро ди ису са про зва но га хри ста“ (мт 1, 16) ро ђе ње дје ве ма ри је био је по се бан до га- ђај, јер је она уна пред про ре че на сма тра се да се на њу од но се ре чи из по ста ња – да ће „се ме же ни но са тр ти гла ву зми је“ (1 мој 3, 15) она је про ре че на и ка сни је, од ста ро за вет них про ро ка, у дру гим про ро штви ма ро ђе на је од бо гом иза бра них ро ди те ља, јо а ки ма и ане све ти јо а ким бе ше по то мак ца ра да ви да, а све та ана, пре ма пре да њу, би ла је из пле ме на ле ви је ва и та ко ма ри ја бе ше по оцу из цар- ског ро да, а по мај ци из ро да све ште нич ког по про ми слу бо жи јем, пар ни је до ду бо ке ста ро сти имао де це жи ве ли су бо го у год но и ти хо, и пре ма пре да њу, од свих при хо да сво- јих јед ну тре ћи ну су ко ри сти ли за се бе, дру гу да ва ли си ро ма си ма, атре ћу – хра му пре ма древ ним пре да њи ма, ка да бо го ро- ди чи ни ро ди те љи јед ном под ста рост одо ше у је ру са лим да при не су жр тву бо гу, уко ри их пр во све ште ник иса хар го во ре ћи јо а ки му: „ни си до сто јан да с е из т во јих ру ку при ми све ти ње све те зе мље храм је ма ле осно ве и ле по укра ше ног ико но ста са од ула за у храм, на ни же, во де сте пе ни це у крип ту, где се по пре да њу ја ви ла све тлост, и где је ро ђе на дје ва ма ри ја храм ро ђе ња пре све те бо го ро ди це је ле на јо нић улаз у храм ро ђе ња пре све те бо го ро ди це у је ру са ли му (из вор: ta dayru ) мај / јун 2018 53 дар, јер си бездетан“ то веома ожалости ове две старе душе и обоје припадоше на моли- тву богу да и на њима учини чудо, као некад на авраму и сари, и подари им једно чедо за утеху у старости свети јоаким је отишао у пустињу где је провео 40 дана у строгом по- сту и молитви, призивајући божију милост бог им посла ангела свога, који им објави ро- ђење „кћери преблагословене, којом ће се благословити сви народи на земљи, и кроз коју ће доћи спасење свету“, како стоји у жи- тију и потом ана заче и роди дјеву марију према једном древном предању, када је богородица навршила шест месеци, мајка ју је по ставила на земљу (да ви ди може ли да стоји), а том приликом је богородица на- правила седам корака одушевљена ана је рекла: „жив господ бог мој, ти нећеш ходити по земљи, док ја не принесем тебе у храм го- сподњи“ тако, када је напунила три године, дошло је време да малу марију принесу богу на дар и као трогодишње чисто јагње одведу у јерусалимски храм, што славимо празни- ком ваведења манастир симонопетра је основан 1257 године главни храм манастира је посве- ћен рођењу христовом, а пра знује се и дан свете марије магдалене манастир симоно- петра се издваја од осталих светогорских ма- настира по свом архитектонском изгледу и месту на коме се налази многи га сматрају нај- лепшим манастиром на свету смештен је на високој литици на око 300 метара изнад мора на југо-западној обали свете горе оснивач манастира је био преподобни мо- нах симон, који је живео на атосу средином 13 века овај свети пустињак је живео у бли- зини места данашњег манастира током ноћи пре божића видео је светлост која се спушта- ла на високу литицу изнад мора то му је био јасан знак да упра во на т ом месту изгради манастир преподобни симон је прикупио средства за изградњу манастира, и уз помоћ других светогорских пустињака кренуо на овај велики подухват радници најамници су нера- до започели градњу на опасној литици и убрзо су прекинули радове на градњи из страха да неко од радника не падне са литице и страда преподобни симон их је убеђивао да наставе са градњом, али безуспешно све до момента када се дечак, који је био за дужен за помоћ радницима, доносећи бокал вина, оклизнуо и са оштре литице пао у понор радници су се јако уплашили за њега, међутим, он се убрзо потпуно неповређен, успео уз литицу, са нео- штећеним бокалом у коме је било вино када су радници видели ово чудо наставили су са даљом изградњом манастира међутим, фи- нансијска средства за манастир су убрзо уса- хла, па се прекинуло са радовима, тако да се преподобни симон представио господу неза- вршена посла у прво време манастир је добио име по свом оснивачу симон, а касније му је уз назив и додата одредница петра у значењу стена на којој је смештен благодарношћу и активним учешћем срп- ског деспота јована угљеше, прве грађевине су завршене 1362 године он је наиме, послао свог епистата јефтимија са бројним поклони- ма и материјалним средствима за завршетак манастира сава хиландарац је забележио легенду да је д еспот једном уснио како ће му светиње свете земље светиње свете горе храм рођења пресвете богородице у јерусалиму (извор: tadayru) крипта храма пресвете богородице у јерусалиму (извор: богородицарф) 54 3/ 2018 кћи оздра ви ти од па да ви це, ако се за њу бу де мо лио отац си мон та ко и би сто га је угље ша бо га то об да рио ма на стир „зла том и има њем, и бе ше му у сво је вре ме нај ве ћи до бро твор“ и још бе ле жи мо нах са ва да се по сле угље ши не по ги би је на ма ри ци, ње гов нај ста ри ји син јо- ван за мо на шио у си мо но пе три, где је до смр ти био ба што ван тек се, ка же, на по след њем ча- су са зна ло да је мо нах јо а саф био уства ри син де спо та угље ше брат ство и да нас, по чет ком ок то бра, све ноћ ним бде њем про сла вља свог не гда шњег до бро тво ра у тре ћем уста ву све те го ре из 1394 г о ди не ма на стир је рас по ла гао са не ко ли ко ме то ха и ве ћом еко но ми јом на ато ну до сре ди не 16 ве- ка ма на стир успе ва да одо ли мно гим ис ку ше- њи ма – на па ди ма гу са ра, ка та ла на ца, те шкој ма те ри јал ној си ту а ци ји, све до 1581 го ди не, ка да се на жа лост, до го дио ве ли ки по жар ко ји је уни штио ве ћи део ма на сти ра, укљу чу ју ћи и ар хи ву на ред них 20 го ди на је тра ја ла об но ва, ка ко ма на сти ра та ко и брат ства, да би се иста тра ге ди ја по но ви ла 1626 го ди не на кон овог по жа ра ма на стир за па да у те шку фи нан сиј ску си ту а ци ју и по ста је иди о рит миј ски то је до- ве ло ско ро до пот пу ног ње го вог пу сто ше ња, све до 1762 го ди не ка да у ма на стир до ла зи пај си је ве лич ков ски ко ји је за крат ко вре ме мно го по мо гао ма на стир у исто вре ме у ма на- стир до ла зи и мо нах јо сиф са ми ти ли ни ја ко ји до но си фи нан сиј ску по моћ и ле ву ру ку све те ма ри је маг да ле не ко ја је и да нас у ма на сти ру за хва љу ју ћи њи ма, ма на стир је пре ва зи шао еко ном ску и ду хов ну кри зу и од лу ком па три- срп ски де спот јо ван угље ша бо га то об да ри ма на стир „зла том и има њем, и бе ше му у сво је вре ме нај ве ћи до бро твор“ ма на стир си мо но пе тра не ма ња јо нић ле ва ру ка ма ри је маг да ле не, ман си мо но пе тра (из вор: hi lan darin fo) ма на стир си мо но пе тра (из вор: mo un tat hos-es hopco m) мај / јун 2018 55 јарха калиника 1801 године поново постаје општежитељни године 1891 манастир захва- та трећи катастрофални пожар у којем стра- да католикон, библиотека, архива једино су монаси у последњем тренутку успели да спасу реликвије од ватре након овог пожара, ма- настир добија много финансијских донација, пре свега из русије, помоћу којих се ширини и иде у висину од шест спратова том прили- ком је изграђен, данашњи католикон, главни храм посвећен рођењу христовом, смештен у средишту узаног дворишта, а припрата је угра- ђена у западно крило келија, које су у саставу утврђења поред католикона, у манастиру су смеште- на још четири параклиса: светог ђорђа, свете марије магдалене, светог харалампија и све- тих архангела ван утврђења, манастир посе- дује још 11 параклиса у ближој околини, у ар- сани и на г робљу неки од ових параклиса су изгорели у пожару који је харао атосом 1990 године манастир поседује и пет келија у ка- реји, као и метохе: вазнесења у атини, светог харалампија у солуну, преображења у орми- лији, на халкидикију, светог артемија и светог антипе на сифносу и богородице на лемносу један од најзначајнијих метоха је онај у ор- милији на халкидикију посвећен преобра- жењу, познат по томе што се на њему налази женски манастир устројен по светогорском ти- пику, јединствен за православни свет што се тиче библиотеке и архиве манастира, оне нису велике због пожара који су задесили манастир ипак су сачувани делови живоно- сног крста, мошти неколико светаца укључу- јући и руку свете магдалене и светог диони- сија са закинтоса, свете одежде, медаљони, иконе библиотека је била веома богата до пожара 1891 године данас се у њима налазе 123 вредна рукописа, пар њих на пергаменту, уз неколико стотина старих штампаних књига за србе је важно да знају да је међу сачуваним документима и златопечатна повеља деспота јована угљеше, у преводу на грчки, као и ори- гинал хрисовуље михаила воде пре послед- њег пожара ламброс је био по писао леп број рукописних књига, али je ватра већину заувек прогутала данас је симонопетра општежитељни ма- настир, један од најнапреднијих светогорских манастира са око 100 монаха, познат и као јак интелектуални и духовни центар светиње свете горе манастир симонопетра (извор: mountathos-eshopcom) 56 3/ 2018 у нај ста ри јим ру ко пи си ма ја ни ча ро вих успо ме на или тур ске хро ни ке ка же се да је њи хов пи сац ја ни чар, син ми ха и ла кон- стан ти но ви ћа ра ша ни на (ср би на), из остро- ви це под име ном остро ви це је за бе ле же но ви ше ме ста у срп ским зе мља ма, али је нај ве- ро ват ни је у пи та њу на се ље код но вог бр да наш кон стан тин ро ђен је ок о 1435 г о ди не, по нео је д е ди но име, ш то го во ри да је био нај ста ри ји од ми ха и ло вих си но ва вре ме у ко ме је жи вео оста ви ло је не из бри сив пе чат на ње гов жи вот био је у од ре ду вој во де јак- ше бре жи чи ћа ко ји је по слат сул та ну, а за- тим пре у сме рен на оп са ду ца ри гра да ср би су у пр ви мах од би ли ко ман ду, али су упо зо- ре ни на по сле ди це та квог чи на би ли су се под ца ри град ским зи ди на ма код је дрен ске ка пи је, ка ко се се ћао ка сни је кон стан тин тих да на, „а сва ко ја ко по на шој по мо ћи ни кад не би био осво јен“ вра тио се у ср би ју, у но во бр до где га је за те кло тур ско осва ја ње 1455 го ди не за јед- но са два бра та си лом је од ве ден у гру пи од 320 мла ди ћа у ја ни ча ре по ку шао је бек ство са дру го ви ма, али је у хва ћен и м у чен та ко „да је ч у до ка ко су у на ма ду шу оста ви ли“ од ве ден је на двор у је дре не, а за тим су га при до да ли ја ни чар ским је ди ни ца ма уче- ство вао је у не у спе шном тур ском на па ду на бе о град (1456): „ви де ли смо ја ни ча ре ка ко бе же из г ра да“ у свом д е лу по ми ње ви ше тур ских по хо да у ко ји ма је уче ство вао од ко јих је, за ње га, по себ но био т е жак по ход на тра пен зунт 1459 го ди не био је у прат њи ко ја је спро ве ла за ро бље ног грч ког де спо- та ди ми три ја па ле о ло га у град енос „ту сти- же и вес т да је д е спот ра шки ђу рађ умро“ на сво јим пу то ва њи ма ви део је ни ко по ље, чр но мен (на м а ри ци) и ан го ру, где су во- ђе не чу ве не бит ке, а еу фрат је по ре дио са хри шћан ска књи жев ност кон стан ти но во де ло је вред но исто ри о граф ско и књи жев но де ло, али оно са др- жи не ке по дат ке ко ји упу ћу ју на чи ње ни цу да је имао иде ју да пољ ским чи та о ци ма пред ста ви срп ску зе мљу и ње не све ти ње пра во слав не све ти ње у кон стан ти но вим успо ме на ма др ђор ђе ву ко вић цар стефан душан, фреска из манастира лесново у македонији (извор: википедија) мај / јун 2018 57 дунавом покушао је да упозори посланике босанског краља на рат који се против њих спрема, али му нису веровали после освајања босне (1463), постављен је за ћехају (заповедника) звечаја, тврђаве на путу који повезује јајце и бањалуку ту га је изненадио напад угарске војске после опсаде, предао се, па је, за једно са другим заробљеницима, одведен у мађарску тамо је успео да се ослободи, вероватно уз помоћ наших људи који су били у служби угарског двора, попут јакшића у будиму је видео па- лату која је некад припадала деспоту сте- фану лазаревићу после извесног времена прешао је у пољску, где се брзо снашао за- пис на једном рукопису тврди да је стигао и до француског двора написао је дело јани- чарове успомене или турска хроника, како би пољском двору и народу објаснио опасност која им пре ти од турске силе, али и на чин како та огромна противничка сила функцио- нише дело је настало у време пољског кра- ља јана олбрахта (1497–1501) још д уго ће се његово вредно дело преписивати и пре- рађивати, а један пољски дипломата допу- нио га је новим подацима око 1629 године константин је писао превасходно да би опоменуо хришћански свет од војне опа- сности која му прети, али је надрастао свој првобитни задатак и постао покретач но- вог стила писања у пољској књижевности пишући о османском двору и његовој дота- дашњој историји, он је испричао и причу о крају српске државе и византијског царства за раније догађаје доста се ослања на преда- ња, а видљиви су и трагови утицаја народне поезије, јер поједине реченице у оригиналу подсећају на стихове много је поузданији када описује догађаје којима је савременик, а најлепше странице посветио је деспоту ђурђу његово казивање о паду цариграда је језгровито и уверљиво он саопштава да хришћанска књижевност деспот ђурађ бранковић, деспотица јерина, гргур и мара бранковић, минијатура са есфигменске повеље (из 1429 године) (извор: пинтерест) 58 3/ 2018 је свети цар константин xi драгаш палеолог пострадао од јаничара санелеса и да је пре- познавање тела извршио царев пријатељ андрија, који је био заробљен константиново дело је вредно историо- графско и књижевно дело, али оно садржи неке податке који упућују на чињеницу да је имао идеју да пољским читаоцима пред- стави српску земљу и њене светиње прво ће поменути цркве коју су изградили свети српски краљ стефан дечански и бугарски цар, као знак свога пријатељства на обала- ма реке која је раздвајала две државе краљ је своју цркву посветио спаситељу, а цар ваведењу мајке божје у храм „ове цркве и до дана данашњег читаве стоје“, записао је константин он још говори да је дечански по својој мученичкој смрти сахрањен у де- чанима, „као што је и било право“ због свог огрешења према оцу, душан се обраћао па- тријарху, монасима и светогорским калуђе- рима у знак покајања, ходочастио је у де- чане и тамо подигао крст на триста стопа од манастира, на месту одакле је на коленима ишао очевом гробу за свога живота, тврди константин, цар душан је подигао триде- сет манастира још помиње канонизацију дечанског после душанове смрти, помиње пророчки сан његовог сина, светог цара уроша у жеглигову, и урошево ходочашће код једног чувеног испосника, коме не на- води име косовски бој га је посебно интересовао наглашава да је до одлучујуће битке изме- ђу две војске дошло на дан светог вита по- миње неверство властеле и хватање светог кнеза лазара код богородичине цркве у са- модрежи, где је постављен високи мермер- ни стуб у знак сећања описује погубљење лазара, пренос тела у раваницу и канониза- цију чак даје опис муратовог турбета по- миње изградњу београда за време светог деспота стефана лазаревића, место деспо- тове смрти и сахрану у ресави константин помиње лазареву кћерку оливеру, као де- спину и даје опис бајазитовог заробљава- ња и тамновања реалистичнији од других извора описао је како је деспот ђурађ по- дигао град смедерево и један манастир приликом посете краља ладислава, деспот је спремио бројне дарове, међу којима кон- стантин помиње „једну скупоцену икону зла- том и бисерју извезену“ поред свих ових светиња, константин не заборавља запустелу цркву симболичног имена „не види сунца“ близу султановог двора, вероватно у једрену ту су сахрање- ни побијени српски младићи оптужени за заверу против султана, а у њиховој сахра- ни учествовао је и с ам константин од грч- ких знаменитости, он помиње цркву светог николе у граду крфу, пролаз светог ђорђа код цариграда, патрас, где је боравио свети андреј и место на острву митилени везано за светог апостола павла зна и за „славни град“ никеју, који је познат по првом васе- љенском сабору у ширим верзијама јаничаревих успомена хвали се цариград са бројним црквама, ме- ђу којима се истиче света софија, као и још увек очуване школе сам константин је био љубитељ народне књижевности (предања, песме, пословице), као што се види из овог његовог ремек-дела у своје дело уградио је своје виђење тог доба, обичаје народа, начин османског ратовања, грешке хри- шћанских владара, али не заборавља своје порекло, веру, православне светиње и мо- шти светитеља тако је он напоредо са при- поведањем о стварима од светског значаја, посветио пажњу православној духовности, пре свега у народу из ког је потекао хришћанска књижевност за свога живота, тврди константин, цар душан је подигао тридесет манастира мај / јун 2018 59 по рас па ду ду ша но вог цар ства, по чев од 1373 го ди не, ма на стир све тих ар хан- ђе ла је слу жио као уто чи ште ду бро вач ким тр гов ци ма из при зре на, ко ји су на пу сти ли град у стра ху од ни ко ле ал то ма но ви ћа (во- ји но ви ћа) сто го ди на по сле смр ти ца ра ду- ша на, пред ка пи ју ма на сти ра ста ју осман ли- је па дом при зре на 1455 го ди не, ма на стир је за у зет и оште ћен кон зул ја стре бов об- ја шња ва да је из ве сно да је ма на стир на пу- штен по сле 1542 го ди не и да чи тав ком плекс про па да под из го во ром, да се у ма на сти ру кри ју друм ски раз бој ни ци, пот кре пље ним све до че њем јед ног пот ку пље ног ср би на из по ро ди це ву јић, си нан-па ша пот пу но ру- ши ма на стир по чет ком xvii ве ка ма те ри јал уни ште ног ма на сти ра ис ко ри шћен је 1615 го ди не за из град њу ње го ве џа ми је у цен тру при зре на, (ко ја се та ко ђе да нас на ла зи под за шти том ре пу бли ке ср би је, као спо ме ник кул ту ре од из у зет ног зна ча ја), али и из град- њу ку ћа и дру гих гра ђе ви на у са мом при зре- ну да је џа ми ја по диг ну та по узо ру на све те ар хан ђе ле све до чи ве ли ка ви си на џа ми је, ње но је ди но ку бе и т ри ап си де, што је к од џа ми ја рет кост и отво ре ни трем на сту бо ви- ма је пре нет из ма на сти ра си нан-па ша је на- ре дио да се по ру ше сви цр кве ни зи до ви ко ји су об ло же ни угла ча ним мра мор ним пло ча- ма и да се пре не су у џа ми ју још су ви дљи ви оста ци фре са ка и кр сто ви у уну тра шњо сти џа ми је и око про зо ра на ме сту сјај не цар ске за ду жби не оста ла је са мо хум ка ис ки да ног и по ло мље ног ма- те ри ја ла по кри ве на жбу њем ди вљих ру жа, а не где из ме ђу по ло мље них зи ди на гроб ца ра ду ша на ве ко ви ма су зе мљу пре вр та- пу то пис на ме сту сјај не цар ске за ду жби не си нан-па ша пот пу но ру ши ма на стир по чет ком xvii ве ка ма те ри јал уни ште ног ма на сти ра ис ко ри шћен је 1615 го ди не за из град њу ње го ве џа ми је у цен тру при зре на она мо, `намо за бр да она, го во ре да је ра зо рен двор за ду жби на срп ског ца ра под го ром кр сном ва при зре ну гра ду сто ло ва ше цар (дру ги део) ле ла мар ко вић фото: радмила гаџић 60 3/ 2018 ли пљачкаши, тражећи делове богате мра- морне орнаментике и делове изломљених фресака, посебно привучени легендом да је драги камен красио врх крста на централној куполи блештећи по ноћи у пречнику од три- десетак километара локално српско становништво се окупља- ло два пута годишње у манастирским руше- винама, на летњу (26 јули) и зимску (21 но- вембра) храмовну славу (свете архангеле) према речима једног путописца, служба је почињала током ноћи, тако да су једину све- тлост пружале запаљене свеће, док су народ и свештенство у молитви дочекивали зору по ослобођењу призрена од турског роп- ства, под вођством ђенерала боже јанкови- ћа 1912 године, војска помишља да поруши синан пашину џамију и употреби материјал за обнову душановог манастира призрен- ци, међутим, нису дали да и срби поруше нечију богомољу пред повлачење српске војске у албанију, 24 новембра, краљ пе- тар i није пропустио да с е поклони силном цару на месту где је некада лежала његова задужбина тек су 1927 године обављена прва архео- лошка истраживања локалитета професор путопис на месту сјајне царске задужбине оста- ла је само хумка искиданог и поломљеног материјала покривена жбуњем дивљих ружа, а негде између поломљених зиди- на гроб цара душана вековима су земљу превртали пљачкаши, посебно привучени легендом да је драги камен красио врх кр- ста на централној куполи блештећи по но- ћи у пречнику од тридесетак километара скица изгледа манастира: др предраг ристић мај / јун 2018 61 ра до слав гру јић (1878–1955, срп ски пра во- слав ни те о лог и исто ри чар, до пи сни члан са ну) уз по моћ ми ни стар ства ве ра и ми ни- стар ства вој ске и мор на ри це, от крио је, на про сто ру уз би стри цу, те ме ље глав не цр кве по све ће не све тим ар хан ге ли ма, ма ње цр кве по све ће не све том ни ко ли, део ко на ка уз бе- дем крај би стри це, a на про сто ру ви ше гра- да су оба вље ни ма њи ис тра жи вач ки ра до- ви сав на ђе ни ма те ри јал пре нет је у му зеј ју жне ср би је (да на шњи му зеј ма ке до ни је) у ско пљу, док ни је по зна то где су за вр ши ли оста ли на ла зи ко је у сво јим из ве шта ји ма по- ми ње гру јић то ком тран спор та до ско пља, де ло ви мо за ич ког по да су до дат но оште- ће ни се дам де се тих го ди на про шлог ве ка, оба вље ни су обим ни кон зер ва тор ски и ре- ста у ра тор ски ра до ви ко ји ма су за шти ће ни те ме љи и де ло ви зи до ва у глав ној цр кви су про на ђе ни оста ци цар ске гроб ни це, уну тар ко јих су от кри ве не ко сти, за ко је се прет по- ста вља да су при па да ле ду ша ну сил ном ту су и оста ле све до 1927 ка да су пре не те пр во у па три јар ши ју у бе о гра ду, а 1968 го ди не у цр кву све тог мар ка у бе о гра ду, док се ма на- стир све тих ар хан ге ла не об но ви на ме сту ду ша но вог гро ба по ста вље на је мер мер на пло ча, а на за пад ном ула зу је 1968 г о ди не по диг нут ка ме ни мост пре ко би стри це ка ко бе се ди јед ном при ли ком проф ми ло рад ка- ле зић, па три јарх гер ман је омо гу ћио да се из бут не ко сти нео бич не ду жи не (што је све до- чи ло о из у зет ној ви си ни ца ра ду ша на), узме узо рак за ме ди цин ску екс пер ти зу иста је по ка за ла да је реч о људ ској ко сти у ко јој су про на ђе ни оста ци отро ва ти ме су ма ло раз- ја шње не чуд не окол но сти под ко ји ма је цар пре ми нуо, на вр хун цу сво је сна ге и мо ћи го ди не 1992 из ве де на су сон да жна ис тра- жи ва ња, из гра ђе на по треб на ин фра струк ту- ра и ко нак за мо на шко брат ство са ка пе лом по све ће ном све том епи ско пу ни ко ла ју жич- ком пр ви мо на си се усе ља ва ју 1998 го ди не, а ма на стир по чи ње да до би ја зна чај ну уло гу у ду хов ном жи во ту срп ског на ро да и ста нов ни- штва овог кра ја цео ма на стир ски ком плекс се на ла зи под за шти том ре пу бли ке ср би је као спо ме ник кул ту ре од из у зет ног зна ча ја по сле кид на по ва ња мо на ха ха ри то на 1999 го ди не, ма на стир ско брат ство на пу шта ма на стир, али се на кон ме сец да на вра ћа у оно што је оста ло од ње го вог па ље ња уз се ћа ње на те да не, ве жу се сти хо ви сло- бо да на ра ки ти ћа: „бо ље да оста до сте под зе мљом, ду бо ко, за не ко ча сни је по ко ље ње ова ко слу ша оси њак где бе ху пче ле и ца ре во око јер, вре ме је опет на о па ко“ не мач ки вој ни ци по чи њу да обез бе ђу ју ту зо ну ма на стир ски ко нак је об но вљен и дру- штво при ја те ља ма на сти ра све ти ар хан ђе ли до би ја по ве ре ње бра ти је ма на сти ра да уче- ству је у ор га ни за ци ји и ме диј ском обе ле жа- ва њу 650 го ди на од упо ко је ња ца ра сте фа- на ду ша на, 26 ју ла 2002 го ди не у све ти њи се пре ко хи ља ду ср ба оку пи ло са цр ве ним ве ли ко до стој ни ци ма, па три јар хом па влом, лич но сти ма из кул тур ног и јав ног жи во та ал бан ци су ор га ни зо ва ли про те сте, а на ви- ше град ској твр ђа ви је до шло до екс пло зи је бом бе то ком мар тов ских не ми ра 2004, иа ко је ма на стир био по д за шти том кфор-а, цео ко нак је спа љен и раз ру шен, зво ник, ду бо- ре зач ка ра ди о ни ца, пло ча на ца ре вој гроб- ни ци сло мље на, а гроб ни ца оскр на вље на пу то пис де та љи са ар хан гел ског под ног мо- за и ка у цр кве ном па то су под ку бе том че сто ко ри шће ни у све тов ном и цр кве- ном гра ди тељ ству под хер це го вач ке гра ча ни це код тре би ња кра се пред ста- ве из овог мо за и ка 62 3/ 2018 евакуисано манастирско братство се већ у априлу вратило и наставило живот у ша- торима и контејнерима уз помоћ локалних срба, поменутог друштва, добротвора и др- жаве започета је обнова југоисточног дела конака и окончана крајем 2004 године са игуманом михајлом и два искушеника, манастир живи свој живот у т ешким усло- вима, опстајући и сведочећи о вековном постојању духовног и националног живота срба на овим просторима у манастиру је и 26 јула 2005 године, уз јако обезбеђење кфор-а, организована прослава манастир- ске славе и 650 годишњице смрти цара ду- шана прослави је присуствовало неколико стотина срба, црквени великодостојници и државни функционери последњих година су све бројније посете овој светињи нови призренски конак оспособљен је да сме- сти велики број поклоника лети се у ор -ганизацији друштва пријатеља манастира свети архангели и удружења војвођанских учитеља и подршку државе, одржава „све- тоархангелска летња школа калиграфије“ и историје за децу и наставнике наше дија- споре и матице, а на јесен ликовна колонија „јесен у призрену“ и ове године, на лазареву суботу, број- ни призренци и посетиоци окупили су се на литургији и око славског колача са вла- диком теодосијем, свештенством и мона- штвом косова и метохије и призренским богословима лазарева субота је и крсна слава игумана михајла манастир је, као некада, био препун разигране деце и оди- сао задовољством одраслих због сусрета са светињом и пријатељима и овога пу- та је аг апе после вечерње службе, када се стишала плима радости због доласка, била прилика да на овом светом месту чујемо дивну беседу игумана михајла којом про- носи благу радосну вест ο спасењу под звезданим небом, дах шар–планине и даље завија кањоном ка котлини, а мир ре- мети само хук студене бистрице која жури у црни дрим и у најгушћем мраку, душанов манастир, стражарни вишеград и тихујуће немањићке испоснице у његовим карпама, светле као светионик залуталој пастви оној која после сусрета са овом светињом увек пронађе изгубљени део себе аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду путопис фото: лела марковић мај / јун 2018 63 ду хов не по у ке у при ча ма са ру ског пре ве ла: да ја на ла за ре вић при ла зи к оцу мла да де вој ка и ка же: „оче, ја сам се умо ри ла, жи вот ми је т а ко те- жак, ве ли ке те шко ће и про бле ми, а ја све вре ме пли вам уз вод но, не мам ви ше сна ге, шта да ра дим?“ „отац је уме сто од го во ра по ста вио на ва- тру три јед на ке џе зве са во дом, у је д ну је ста вио шар га ре пу, у дру гу је по ло жио ја је, а у тре ћу је си пао зр на ка фе по сле не ког вре- ме на је из ва дио из во де шар га ре пу и ја је и на лио у шо љу ка фу из тре ће џе зве „шта се про ме ни ло?“, пи тао је сво ју кће р ку „ја је и шар га ре па су се ску ва ли, а зр на ка- фе су се рас тво ри ла у во ди“, од го во ри ла је „не, кће ри мо ја, то је пре ви ше по вр шно гле да ње на ства ри по гле дај – твр да шар га- ре па, по сле не ког вре ме на у ки пу ћој во ди, по ста ла је ме ка и г ип ка крх ко и т еч но ја је по ста ло је твр до спо ља се ни су про ме ни- ли, већ су они из ме ни ли сво ју струк ту ру под ути ца јем јед на ко не на ро чи то при јат не сре- ди не – вру ће во де та ко и љу ди – спо ља ја ки мо гу да се „сло ме“ и по ста ну сла би ћи, а крх- ки и не жни са мо очвр сну и оја ча ју на ста вак: „а ка фа?“, упи та ла је кће р ка „о! то је нај ин те ре сант ни је! зр на ка фе су се пот пу но рас тво ри ла у но вој, не при ја тељ- ској сре ди ни и из ме ни ла је – пре тво ри ли су врућу во ду у пре ле пи аро ма тич ни на пи так по сто је та кви љу ди, ко ји се не ме ња ју услед си ле окру же ња – они са ми ме ња ју окру же ња и пре тва ра ју их у не што но во и пре ле по, из- вла че ћи ко рист и зна ње из си ту а ци је!!!“ *** је дан цар је ре као сво ме му дра цу: „му дра- че, ти мо раш да од го нет неш три пи та ња ако од го нет неш – по зла ти ћу те ако не – од ла зи и гла ва са ра ме на а пи та ња су ова ква: ко је је нај ва жни је вре ме? ко је нај ва жни ји чо век? и шта је нај ва жни је де ло? три да на ро ка“ оти шао је м у драц ми слио, ми слио и ни- шта ни је сми слио иде и пла че из гу би ће гла ву! про ла зи по љем, на ко јем је де вој чи- ца чу ва ла гу ске она га пи та: „за што пла чеш, ста р че?“ он јој је ис по ве дио сво ју ту гу а де вој чи ца му од го ва ра: „а, то је та ко про- сто нај ва жни је вре ме – т о је д а нас за то што је про шло већ о д ле те ло, а б у ду ће још ни је ни до шло нај ва жни ји чо век је тај, ко ји се да нас на ла зи по ред ме не чак он мо же оти ћи и ја ње га ви ше ни ка да не ћу ви де ти а нај ва жни је де ло је де ло, ко је ја да нас мо гу да ура дим за чо ве ка, ко ји се на ла зи по ред ме не“ из вор: ча со пис „ду ховный вест ник“, 2017 бр 4 (238), стр 5 град брест, бе ло ру си ја
Свеска: 361 | Молите се непрестано
... СВЕСКА 361, МАЈ / ЈУН 2018 Реч уредника Умно стајање пред Господом 2 Реч пастира Брига и молитва 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 87 псалам 6 Отачник Свeти Теофан Затворник Радост живота 11 Материк Преподобна Јелисавета Чудотворка 12 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг 14 Хришћанство и психологија У загрљају демона блуда 17 ТЕМА БРОЈА Из сусрета у сусрет 21 Молитва као освећење времена 24 Епископ Калист Вер Богословље молитве 27 Стална молитва кроз историју и у нашем сопственом животу 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Крвавац 34 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Најбоља заштита за дете је његова породица 44 Живот у Христу Разговор с јерођаконом Серафимом (Молибогом) О Промислу Божијем: посмртни осмех и чудесно спасење од велике змије 48 Светиње Свете Земље Храм Рођења Пресвете Богородице 53 Светиње Свете Горе Манастир Симонопетра 54 Хришћанска књижевност Православне светиње у Константиновим Успоменама 57 Путопис Задужбина српског цара под Гором Крсном Ва Призрену граду столоваше цар 60 Духовне поуке у причама 64 стране мај / јун 2018 1 MAJ/ЈУН 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Молите се непрестано УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази
... СВЕСКА 361, МАЈ / ЈУН 2018 Реч уредника Умно стајање пред Господом 2 Реч пастира Брига и молитва 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 87 псалам 6 Отачник Свeти Теофан Затворник Радост живота 11 Материк Преподобна Јелисавета Чудотворка 12 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг 14 Хришћанство и психологија У загрљају демона блуда 17 ТЕМА БРОЈА Из сусрета у сусрет 21 Молитва као освећење времена 24 Епископ Калист Вер Богословље молитве 27 Стална молитва кроз историју и у нашем сопственом животу 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Крвавац 34 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Најбоља заштита за дете је његова породица 44 Живот у Христу Разговор с јерођаконом Серафимом (Молибогом) О Промислу Божијем: посмртни осмех и чудесно спасење од велике змије 48 Светиње Свете Земље Храм Рођења Пресвете Богородице 53 Светиње Свете Горе Манастир Симонопетра 54 Хришћанска књижевност Православне светиње у Константиновим Успоменама 57 Путопис Задужбина српског цара под Гором Крсном Ва Призрену граду столоваше цар 60 Духовне поуке у причама 64 стране мај / јун 2018 1 MAJ/ЈУН 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Молите се непрестано УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази
Одреднице:
41
Свеска: 362 | Светиња живота
...којим их нечастиви убацује чо- веку у свест без намере даАНАЛИЗ?📌 ирам овај
вишеслојан, тежак за гледање, па ипак изу-
зетно поучан филм, урађен по истоименој
представи за коју је драмски
...којим их нечастиви убацује чо- веку у свест без намере да
МЕТА инфо: Р:26268 К:195987 Д:108
| Свеска 362 |
Свеска: 362 | Светиња живота
... руског свети- теља нила сорског на почетку филма, иван (чији лик тумачи небојша глоговац) долази у стан најбољег пријатеља раше (чији лик ту- мачи горан шушљик) и доноси му поменуту књигу, а потом му набраја које су то грешне помисли које претходе гресима и какав је механизам којим их нечастиви убацује чо- веку у свест без намере да анализирам овај вишеслојан, тежак за гледање, па ипак изу- зетно поучан филм, урађен по истоименој представи за коју је драмски текст написао наш даровити писац угљеша шајтинац, же- лео бих да поделим неколико својих утисака кроз упоредну анализу главних ликова ива- на и раше почећу од онога што им је заједничкоиван има 33, раша 30 година, станују у истој згра- ди и познају се од детињства живе у мањем граду у србији, припадају средњем сталежу, генерацији чија је младост обележена рато- вима 90-их година, инфлацијом, пропадањем фабрика, беспарицом, апатијом, аномијом обојица живе у непотпуним породицама, иван са хладном и кажњавајућом мамом, раша са татом алкохоличарем знамо да је иванов отац живео са њим и мамом када је имао 13 година, да их је касније напустио, а можда је и преминуо рашина мама и сестра су отишле у нови сад пре око 5 година, како би побегле од његовог тате, чија је судбина највећим делом обележена губитком посла и раша и иван су интелигентни, креативни, пуно читају иван пише песме – свакога дана барем по једну реченицу, био је талентовани џудиста и раша пише песме и приче, занима га историја словена, водитељ је једне радио емисије не можемо рећи да су успешни у оном смислу у којем највећи број људи мери успех – немају сталан посао, супругу, децу међутим, усудио бих се да кажем да је иван ипак срећнији, и то не у оном смислу у којем већина људи размишља о срећи сада бих издвојио кључне тачке које су, по мом мишљењу, обележиле њихове животе тринаестогодишњем ивану се једног топлог, живот у христу хришћанска психологија јул / август 2018 11 мајског предвечерја, док је стајао на тераси јавио страх од висине, да би се касније стра- хови множили и генерализовали у то време је пуно читао медицинске енциклопедије, за- тим књиге о јоги, а касније о кабали, окулти- зму, масонерији (гостујући у емисији агапе пре неколико година, на питање водитеља где види узрок настанка иванових проблема, небојша глоговац је, поред утицаја хладне мајке која грди, рекао да је иван био пре- више гладан знања додао бих да се ради о знању које није душекорисно, односно знању које када се усели у свест, човекову личност мења у смеру супротном од онога у којем би требало да га мења наша православна вера) иван је касније доживео неколико психо- тичних епизода, лечио се у психијатријским установама, где је добио прописану терапи- ју од неколико лекова, да би дошао до дозе од 407 мг дневно! његово крштење у српској православној цркви које се десило у 30 го- дини и почетак интересовања за духовност представљало би другу кључну тачку иван сада пије свега 10 мг дневно (наравно, ради се о филму, иван је измишљен лик, али треба рећи да није редак случај да и у животу љу- ди оздрављење пре нађу у цркви, одлазећи на литургије, причешћујући се, читајући ду- ховну литературу, него бивајући лечени од стране психијатара који често само пропишу неопходну дозу лека, немајући времена за искрен разговор са оболелим) не може се рећи да је здрав, али би се могло рећи да је на путу ка оздрављењу кључна тачка која је рашу начинила мрзовољним нихилистом је свакако раскид са девојком након петогоди- шње везе тада почиње његов пад разлике у њиховим личностима изложи- ћемо кроз неколико сегмената први би био однос према родитељу иван зна да мора да корисно је размишљати о себи самом, о лику и звању у којем се налазимо – размишљати да смо обучени у образ ангелски свети нил сорски и преображај личности милош благојевић св нил сорски око 1433–1508), руска икона са почетка 20 века (извор: википедија) хришћанска психологи ј а 12 4/ 2018 поштује мајку да би му било добро мајци, чији је васпитни стил добрим делом допри- нео развитку његове болести, направио је скулптуру у глини не вређа је, не псује, већ је поштује за разлику од раше, не криви је ни за шта раши тата, пак, служи као инструмент који ће повремено искористити да би нашао разлог за своје неуспехе, као што ће посег- нути и за пионирском марамом величајући, „славно доба комунизма“, све са циљем да се за стање у ком се налази окриви други иван свог јединог пријатеља воли, не под- смева му се, цени његово мишљење, слуша га, не осуђује га, зна да је духовно болестан, зна и начин како да му помогне иван би ду- ховно слепом раши могао да представља сламку спаса и путоказ ка духовном оздра- вљењу прашта му, не љути се, дао би живот за њега раша своје пријатеље не цени, тра- жи им мане, жели да извади трун у њиховом оку негде је написано да ништа не убија љубав тако лако и тако брзо као превелика слобода у опхођењу раша управо то ради: није у стању да нормално разговара, свака реченица садржи подсмех, иронију, цини- зам, огорченост нормалан људски разговор дешава се тек на крају када, након ивановог извињења, раша схвата колико је он мали и немоћан тада се једини пут и искрено смеје иван нема девојку, не знамо да ли ће је на- ћи поштује особе супротног пола, ужива у њиховој лепоти, сузбија полни нагон, не блуд- ничи читајући светог нила није прескочио ове ретке: „а како је велика беда – сам тај чин – види се по томе, што се ниједан грех не на- зива именом које су оци дали овом греху: они га називају падом; јер, ко упадне у то, осећа се беспомоћним и силно га очајање обузима“ у време борбе против блуда корисно је размишљати о себи самом, о лику и звању у којем се налазимо – размишљати да смо об- учени у образ ангелски како се усуђујемо да упрљамо нашу савест и блудном гадошћу уништимо ангелски лик који носимо? опо- менимо се и стида и срама пред људима; јер и тим замишљањем стида и срама можемо да одагнамо прљаву и гнусну намеру у са- мој ствари, представимо себи да нас је неко затекао у скрнодејству: зар не бисмо тада више волели да умремо, него да се нађемо у таквом сраму? гордом раши су ове речи стране, не дотичу га, можда су му и смешне своју „девојку“ користи само да би задово- љио полни нагон, не поштује је, омаловажа- ва је, понижава иван зна да је живот борба, не одустаје, тру- ди се сваког дана, не ропће, самом себи пома- же, односно бог га путем духа светог крепи и даје му снагу његов даљи животни пут не зна- мо, али знамо да на крају тог пута може да се нада добром раша се предао, духовни је мр- твац, фали му виталност, снага треба му реч божија та реч му се нуди, а његово оздравље- ње зависи од тога да ли ће је прихватити аутор је дипломирани психолог хришћанска психологи ј а сцена из филма хадерсфилд ниједан грех не назива се именом које су оци дали овом греху: они га називају падом јул / август 2018 13 у уџбенику ја помињем епизоду, преузе- ту из књиге владимира марцинковског, значајног хришћанског мисионара са почет- ка прошлог века као емигрант, он се 20-их година нашао у паризу, где је једном прела- зио неки мост преко сене, који се у народу називао „мост самоубица“ златна омладина париза је имала обичај да окончава свој жи- вот, скачући са овог моста и марцинковски иде по овоме мосту и види младића, који се очигледно припрема да закорачи преко ограде шта чинити? звати полицију? док она дође, момак ће скочити започети философ- ско убеђивање? и ово би било бесмислено и тада се он пролазећи поред, одједном за- уставио и запитао овог момчића: „младићу, да немате случајно новца?“ младић је могао све очекивати, само не питање о новцу „да, имам! а зашто питате?“ марцинковски наста- вља: „опростите, млади човече, али мени се чини да вама паре више нису потребне!“ раз- уме се, младићу није било тешко да закљу- чи да франци нису потребни рибама тада мисионар наставља: „знате, ја уважавам ваш избор, – сви смо ми читали зле духове досто- јевског, стога је разумљиво да је по среди по- етика самоубиства ја нећу звати полицију, јер то је ваше право, ваш избор но, ево овде низводно има сиротињски кварт могу ли вас замолити да одложите бар на 5 минута из- вршење ваше интересантне одлуке пођите тамо и подајте свој новац некој вишедетној породици“ момак је пристао, али се није више вра- ћао назад ове речи марцинковског су би- ле мотивисане добрим познавањем пси- хологије самоубица неретко самоубица и поред свега покушава да по могућности од- ложи што даље последњи корак, последњи уздах и још он тражи повода да се одрекне од свог плана, али тако да не падне у соп- ственим очима, а и да у очима пријатеља не испадне кукавица и слабић момак се није вратио на мост самоубица, зато што је човекова савест устројена исто као и очи код жабе жаба види само предме- те који се крећу, а непокретне предмете она види само онда када је сама у покрету ско- чивши она види камење, дрвеће и др тако је и са људском савешћу: у пасивном стању она не види ништа, у том погледу ни смисао живота у оваквом стању је врло убе- дљиво премишљање на тему „слобода или ропство – свеједно је“ међутим, ако ти поч- неш да чиниш добро другим људима, састра- даваш им, тада све постаје много јасније ако је душу покрио немар, најбољи начин да се нађе смисао живота је да се пође у дечију бол- ницу управо тамо врло брзо долази схватање да је живот вредност за коју се треба борити ову причу са самоубицом ја помињем у овој лекцији, покушавајући да објасним, како милосрђе, то јест помагање другоме спасава живот самоме теби изворник: ђакон андреј кураев, из основа православне културе, http://wwwpravmirru/osnovy-pravoslavnoj- kultury-pourochnoe-chtenie-s-protodiakonom- andreem-kuraevym/ хришћанска психологија ако је душу покрио немар, најбољи начин да се нађе смисао живота је да се пође у дечију болницу управо тамо врло брзо долази схватање да је живот вредност за коју се треба борити избављење једног самоубице превод са руског: небојша ћосовић 14 4 / 2018 тема броја: светиња живота христос благосиља децу (извор: wwwstbasilcom) јул / август 2018 15 тема броја: светиња живота ј една од неславних карактеристика модер- ног доба, посебно 20 века и почетка овог нашег, јесте убеђеност да имамо потпуну власт над својим животом почевши од иде- је да је човек као појединац засебна јединка, самодовољна, која гради друштвене односе, мисли и привређује, у свести савременог чо- века европе и америке се искристалисало мишљење да се сва тајна постојања прелама у његовој цивилизацији штавише, многи ми- слиоци који су данас ненаметљиво присутни у свим нашим обрасцима којима артикули- ушемо своје лично мишљење, заступали су тезу изузезности европског човека разлог лежи у чињеници да је човек технологијом успео да све више укроти природу, да пре- преке које су постојале превлада својом умешношћу као последица тога, временом и са развитком је расла и самоуверености и убеђење да је природа потчињена човеку у тој мери потчињена да он не само да познаје (или тако бар мисли) њене тајне и процесе у оквиру ње, већ и да може да их опонаша све то води ка једној врсти самосвести да је жи- вот човека потпуно у његовим рукама али, не само човека, већ и целокупне природе заиста, данас мање–више сви поистовећу- ју природу са животом елементарне проце- се те природе човек у великој мери познаје под тим познавањем најпре се мисли на обја- шњавање њиховог фукционисања несумњи- во је човеково познавање већине живог све- та на земљи и његовог настанка, развитка; на жалост данас и његовог изумирања као по- следице човековог бахатог понашања према животној средини но, космос за нас данас не представља земљу и њен уређен поредак како су то мислили древни грци у трагању за основом живота и постојања у том космосу космос је појам који се шири на непреглед- но пространство универзума (ако је у питању само универзум, а не мултиверзум) у чије кут- ке још нисмо завирили ипак, данас можемо са великом тачношћу говорити о структури тог космоса/свемира, које га силе одржава- ју и како су оне настале и наравно, знамо и његов почетак бар онако како данас о томе говоре важеће научне теорије све то, поно- во човека доводи у позицију да себе стави на место господара тог универзума у потаји, због тренутне научно-технолошке немоћи, човек машта и да њиме реално овлада оту- да толика фасцинација и продукција научно- врло често смо живот и његову светост свели на одбрану биолошких датости и њихових друштвених последица светиња живота владимир пекић тема броја стварање света: 4 дан стварања – бог ствара сунце и месец, детаљ мозаика из цркве св марка у венецији, 12 век (извор: википедија) 16 4 / 2018 тема броја фантастичних филмова, заснованих на супер херојима који долазе из различитих светова, али је човек тај који све то посредује и обје- дињује како да човек данашњице, знајући све ово, не помисли о себи да је господар са- мог живота и да има право, позивајући се на своју разумност, да о њему одлучује треба ли га или не прекинути или створити није ли управо 20 век поприште на коме се одиграла трагедија људске разумности? није ли нам он показао да је у рукама хлад- ног и безосећајног разума човек спреман на најужаснија дела попут два светска рата, хо- локауста, маничне трке за наоружањем које читаву земаљску куглу може претворити у прах за неколико минута? управо је тај разум, хладан и отуђен од човека као целине, који је себе претворио у идеологију, одбацујући тело, емоције, љубав, учинио да једни друге посматрамо као странце, као опасност тра- гично је да је човек, желећи да досегне лич- ну посебност, себе укалупио и изједначио са природним процесима па, у том смислу, и сам човек је постао објекат манипулације са- мом његовом природом природно би било, да сада као хришћа- ни, самодовољно трљајући рукама, целом се свету наругамо у лице тврдећи да ми све то знамо и да смо упозоравали (и упозоравамо) људе да је овај пут, пут богоодступништва несумњиво ћемо у историјским дешавањи- ма, још од xvi века наћи обрасце у људској мисли, понашању, односу према стварности који сличе на библијску причу о прародитељ- ском греху, или зидању вавилонске куле, или о содому и гомору но, нисмо ли ми хришћа- ни криви за ово? није ли наша одговорност присутна? јасно је да је христова порука за сваког човека потенцијални камен спотица- ња и није је лако прихватити, а камоли живе- ти нити је задатак хришћана да свет претво- ре у неку утопистичку државу (мада није да о томе није маштано) ипак, нисмо ли заказали или били млаки у свом сведочењу? и на кон- цу, утисак је да смо потпуно прихватили пра- вила игре наши аргументи против њихових а у тој аргументацији, врло често смо живот и његову светост свели на одбрану биолошких датости и њихових друштвених последица можда, најизразити пример, јесте расправа про и контра абортуса целокупна светиња живота фокусирана је на биолошки процес и на одговорност жене свели смо се на суви рацио и правила па било хладноћа разума или фарисејска непопустљивост у правили- ма, и једно и друго нас оптужују шта онда за нас представља светиња жи- вота? како о њој да говоримо? можемо узети стари завет и прочитати опис стварања све- та, отићи на вечерње богослужење и слуша- ти како се чита тзв предначинатељни (103) псалам и јено и друго су прелепе химне, и постање 1 гл и 103 псалам, о стварању све- та оне нам говоре о силној и творачкој речи божијој силна толико да, када читамо поста- ње имамо утисак да бог не стигне све да изго- вори, а то већ настаје; „нека буде светлост, и би светлост“ сама реч божија (а често се та реч поистовећивала са логосом-христом), твори нешто што је до тог тренутка било ап- солутно ништа и како то бива да из једног ништа буде нешто, а да то ништа не може да се одреди – јер, како именовати непостојеће, а да му се самим именовањем бар номинал- но не приписује биће/постојање – људском уму измиче по речима светог григорија бо- гослова: „тиме је бог показао да је он моћан да створи не само себи сродну, него и себи несродну природу сродне божанству при- роде јесу духовне и умом појмљиве, а сасвим несродне природе подлежу познању помо- ћу чула од којих још удаљеније од божанске природе јесу сасвим неодушевљене и непо- кретне природе“ (беседа xlv) док нам 103 псалам говори о једном живом и непрекид- ном старању божијем за творевину у њој се он ненаметљиво пројављује руководећи је да постоји управо по обрасцима и својстви- ма саме створене природе и у тој хармо- ничности и бризи за посебност сваке биљке, животиње, горе и долине раскрива се вели- чанственост божија можемо узети и нови завет, па пронаћи у јеванђељу по јовану ре- чи: „јер бог тако завоље свијет да је сина сво- јега јединороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни“ јул / август 2018 17 (јов 3, 16; уп 1јов 4, 7–12, рим 5, 5–9) потом можемо видети са колико љубави и пажње христос прилази и третира грешнике: крво- точива жена(лк 8, 43–48), закхеј (лк 19,1–10) , прељубница (јов 8гл), блудница (лк 7,36–50), разбојник на крсту (лк 23, 39–43) итд сабравши све ово, није тешко закључити да је бог подстакнут ничим до својом преи- зобилном љубављу да створи свет и човека и то не свет у његовој универзалоности, већ истовремено свако појединачно биће, сва- ка ствар, жива или нежива, разумна или не, подједнако је прожета силином ове љубави божије није довољно?! зар има шта више од тога да увидимо, само ако желимо, чињеницу светости (а светост је овде не синоним за не- што осветљено и светло, него сходно библиј- ском кодеш-другачије, посебно), него у томе да је син божији, један од тројице, постао човек поштујући слободу човека, бог му до- пушта да себе и творевину осуди на прокле- ство смрти, на њено врзино коло из кога смо немоћни да побегнемо но, док „још бејасмо грешни“, у том и таквом стању нама долази бог и постаје једнак телу понижења нашег (уп фил 2, 6–8) једини мотив је да „расејану децу божију сабере у једно“ човекољубље божије не треба да ограничимо само на њего- ву милост и љубав оно у себи садржи и дубо- ку потврду живота који је бог даровао свету и човеку не као дар који ће да одузме уко- лико будемо неваљали не! то је дар живота, посебног и суштински различитог од божијег који, иако потиче од бога, нама је дарован да га живимо свако у својој посебности а да би је доживели, ту посебност, немоћни смо јед- ни без других отуда, други човек није више само биолошка датост или неминовност која ми се намеће – конкуренција – већ није могу- ће да увидим сопствену посебност и битност без другог и без љубави према њему али, та- да већ увиђајући споствену, увиђам и посеб- ност и драгоценост тог другог, сваког човека али, не и човека, него сваке травчице, цвета и животиње чинећи и борећи се за то, већ и неприметно почињем живети по слици само- га бога у тројици слављенога светиња живота за нас као хришћане, би требало да буде најдубља свест о љубави божијој која нам је даровала постојање она је показатељ да овај свет у коме живимо, укључујући и непрегледност космоса, јесте саткан нитима љубави божије што га више упознајемо, истражујући га, треба да се ди- вимо сваком атому и свакој честици која га сачињава у том дивљењу видимо разноли- кост и неухватљивост благодати божије ко- ја брижно одржава свет и показује нам га у његовој величанствености колико можемо појмити али, не само у величанственој по- јавности творевине она нас води, тако би бар требало, до самог циља и смисла у којој ће се та величанственост још више пројави- ти у свој својој блиставости и лепоти – до не- вечерњег дана царства божијег то је ништа друго до литургија и причешће телом и кр- вљу христовом, за нас распетог и васкрслог у коме нераздељиво и несливено сједињена сва различитост и посебност (другост) цело- купне творевине окупана светлошћу вечног и непролазног живљења и благодати троје- диног бога аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији тема броја стварање света: 5 дан стварања – стварање водених живих бића и птица, детаљ мозаика из цркве св марка у венецији, 12 век (извор: ppt-onlineorg) кардиолог бојан цакић је рођен 8 октобра 1970 у прокупљу, где је завршио основну и средњу школу завршио од ране младости је активан у омладинским организацијама: савез извиђача, савез истраживача, омладин- ски семинари и манифестације већ на студи- јама медицине је упознао лепоту и узви- шеност рађања новог живота и учествовао у организацији ваннаставних предавања у оквиру „заједнице православних студената свети јован златоусти“ по завршетку студија се оженио и постао родитељ петоро деце упоредо са професионалном медицинском каријером, био је активан у раду невладиних организација центар за бригу о породици, савез за породицу и рађање и центар за живот, које имају за циљ промоцију породичног живота и сведочење лепоте рађања последњих годину дана је одржао више од 30 предавања, неколико радијских и тв емисија на поменуте теме, уз организацију два симпозијума на тему узрока и решења проблема беле куге у србији уважени докторе цакићу, један сте од људи који на делу подржава повећање наталитета у србији, будући да сте глава вишедетне породице такође, ви сте и један од ентузијаста који се у великој мери предао организованом раду на овом пољу реците нам нешто о „центру за живот“ чији сте координатор – од своје младости, кроз студентске да- не, у мени се развила љубав према деци, а касније и потреба да се помогне њихово ра- ђање и заштити њихово здравље, као и пра- во на срећно детињство данашње време је, на жалост, укинуло најважније дечије право, право детета да се роди рађање деце код многих младих људи није приоритет, одла- же се и брак и рађање за неке године бољег материјалног статуса, а на жалост и када се зачне нови живот, он се уништава у мајчином стомаку, тако да мајчина материца престаје да буде прва топла кућица одрастања и чува- ња новог живота, већ постаје кућа уништења тог живота обзиром да сам знања о свето- сти новог живота стекао још у студентским данима, да сам као лекар упознао сво савр- шенство и узвишеност рађања новог бића, а као отац осетио љубав и радост коју доноси потомство, природно је било да се посветим и борби за рађање деце отуда сам после ви- ше година индивидуалног и повременог ра- да, преузео ангажовање у оквиру удружења „центра за живот“ и „савеза за породицу и рађање“ који делују у просторијама парохиј- ског дома храма рођења пресвете богоро- дице у земуну под духовним старањем оца боже бакајлића нови живот као светиња о историјату савеза можемо рећи да су се пре две године окупила удружења и поједин- тема броја интервју са кардиологом бојаном цакићем, координатором удружења „центар за живот“ борба за духовни и биолошки опстанак србије разговор водио: презвитер оливер суботић 18 4 / 2018 ци који се годинама баве демографским про- блемима нестанка нашег народа, проблеми- ма абортуса у србији, промоцијом рађања, афирмацијом родитељства и традиционал- не (природне) породице, заштитом људског живота од тренутка зачећа, заштитом ре- продуктивног здравља, и формирали „савез за породицу и рађање“ овај савез окупља више невладиних и непрофитних удружења окупљених око најважнијих заједничких оп- штих циљева – обнављања нашег народа на простору србије, заштите права нерођене деце и заштите и унапређења права породи- це по благослову патријарха српског ири- неја, а на молбу чла- нова савеза, основан је „центар за живот“ глави циљеви центра су промоција брака, породице и новог жи- вота као светиње, као и успостављање са- радње између цркве, државе и стручњака, који само заједно и синхронизовано мо- гу решити један од најтежих проблема у историји српског на- рода – проблем беле куге центар је преду- зео низ активности у 2017/18 години, одржано је око 30 предавања на тему брака, породице и све- тиње живота и добијена изненађујуће вели- ка подршка за даље активности снимљено је и више од десет тв и радијских емисија и припремљено још тема за наредна снима- ња обављена је прва радионица, обука за добровољце – волонтере, као и пилот про- јекти за рад са младима на тему правилног развоја полности, љубави, заљубљености и брака средином априла ове године одржан је досад најзначајнији симпозијум у нашој земљи о суштинским узроцима беле куге у србији договорена је и реализација симпо- зијума за вероучитеље на тему упознавања са овим проблемом, са одређивањем кон- кретних мера за формирање свести деце о важности брачног и породичног живота, као и промоцији светиње живота и рађања као смисла живота однедавно је проблемом ниског наталитета срба озбиљније почела да се бави и влада србије, доносећи низ стимултивних мера по вашем личном мишљењу, који су најважнији кораци у решавању наведеног проблема? шта бисте у случају државне стратегије истакли као добро и важно, а шта сматрате да треба допунити и побољшати? – све нас, који се го- динама бавимо овим проблемом, јако је обрадовала чињени- ца да је по први пут до сада нека наша др- жавна власт спознала величину проблема, и што је још важније показала спремнност да предузме озбиљне кораке у његовом ре- шавању добра воља и одлучност су за сваку похвалу, али обзиром на скорашњи почетак бављења овим про- блемом, постоји и ограничено познавање стварних узрока беле куге српског народа од стране државних органа, што ће сигур- но довести до ограничених и неадекватних мера за решавање овог проблема нагласак државе је стављен на финансијске подсти- цајне мере, али не постоји свест о суштини процеса који је довео до овог демографског суноврата некада репродуктивно опредеље- ног и потврђено плодног српског народа, а то је планска промена свести и вредносног система код неколико генерација у послед- њих 50 година да би једна сиромашна зе- тема броја јул / август 2018 19 тема броја мља могла да се врати на пут рађања, главно оружје којим се можемо супротставити овом невидљивом непријатељу живота је развије- на родитељска, национална и верска свест о приоритету брачног и породичног живота крунисаног рађањем више деце као верујући човек, који живи литургијским животом, имате сарадњу са православним свештенством на овом пољу како бисте оценили ту врсту сарадње? да ли постоји простор за унапређење? – кроз циклус предавања на тему брак, породица и светиња живота, која су од стране нашег удружења одржана крајем 2017 и почетком 2018 године у београд- ским храмовима, отворила се потреба и закључак да се ова тема мора детаљно и стручно презентовати и свештенству за- кључено је да наше свештенство није до- вољно упознато са обимом и брзим темпом одумирања нашег народа, те да би са буђе- њем свести и мере које се предузимају мо- рале бити одлучније и свеобухватније као конкретна мера, договорено је одржавање симпозијума свештенства наше архиепи- скопије, на коме би се појаснило тренутно демографско стање наше нације и догово- риле конкретне мере које би се предузеле наредних година у циљу обнове и опстанка нашег народа наметнула се и потреба за сарадњом стручњака који брину о форми- рању здравог тела и духа са свештеницима који брину о људским душама, пре свега ду- шама деце и младих данашње генерације деце и младих су посебно нападнуте у свим елементима телесног, духовног и душевног здравља, са посебним атаком на физичко и ментално репродуктивно здравље и свест о породичном животу њих морамо заштитити, јер су они је- дини који могу, и који ће донети физичку и духовну обнову нашег народа у будућ- ности од њих зависи и наше трајање, а и трајање свих наших предака који су поло- жили животе за боље сутра нашег народа, отаџбине и цркве пре неколико месеци сте, са благословом његове светости, у сали српске патријаршије у београду организовали веома запажен дводневни симпосион на тему узрока беле куге у србији симпосион је окупио многе стручњаке и релевантне организације на овом пољу који су најважнији закључци тог стручног скупа? – увидевши добре намере, у организацији удружења „центра за живот“, уз подршку си- нодалног одељења за брак породицу и ра- ђање спц и „савеза за породицу и рађање“, а са благословом патријарха српског ири- неја, организован је дводневни симпозијум „стварни узроци беле куге у србији – пола- зни основ за решење проблема“, 12 и 13 априла 2018, у сали патријаршије спц сим- позијум је имао форму скупа са одабраним предавачима и учесницима по по
... руског свети- теља нила сорског на почетку филма, иван (чији лик тумачи небојша глоговац) долази у стан најбољег пријатеља раше (чији лик ту- мачи горан шушљик) и доноси му поменуту књигу, а потом му набраја које су то грешне помисли које претходе гресима и какав је механизам којим их нечастиви убацује чо- веку у свест без намере да анализирам овај вишеслојан, тежак за гледање, па ипак изу- зетно поучан филм, урађен по истоименој представи за коју је драмски текст написао наш даровити писац угљеша шајтинац, же- лео бих да поделим неколико својих утисака кроз упоредну анализу главних ликова ива- на и раше почећу од онога што им је заједничкоиван има 33, раша 30 година, станују у истој згра- ди и познају се од детињства живе у мањем граду у србији, припадају средњем сталежу, генерацији чија је младост обележена рато- вима 90-их година, инфлацијом, пропадањем фабрика, беспарицом, апатијом, аномијом обојица живе у непотпуним породицама, иван са хладном и кажњавајућом мамом, раша са татом алкохоличарем знамо да је иванов отац живео са њим и мамом када је имао 13 година, да их је касније напустио, а можда је и преминуо рашина мама и сестра су отишле у нови сад пре око 5 година, како би побегле од његовог тате, чија је судбина највећим делом обележена губитком посла и раша и иван су интелигентни, креативни, пуно читају иван пише песме – свакога дана барем по једну реченицу, био је талентовани џудиста и раша пише песме и приче, занима га историја словена, водитељ је једне радио емисије не можемо рећи да су успешни у оном смислу у којем највећи број људи мери успех – немају сталан посао, супругу, децу међутим, усудио бих се да кажем да је иван ипак срећнији, и то не у оном смислу у којем већина људи размишља о срећи сада бих издвојио кључне тачке које су, по мом мишљењу, обележиле њихове животе тринаестогодишњем ивану се једног топлог, живот у христу хришћанска психологија јул / август 2018 11 мајског предвечерја, док је стајао на тераси јавио страх од висине, да би се касније стра- хови множили и генерализовали у то време је пуно читао медицинске енциклопедије, за- тим књиге о јоги, а касније о кабали, окулти- зму, масонерији (гостујући у емисији агапе пре неколико година, на питање водитеља где види узрок настанка иванових проблема, небојша глоговац је, поред утицаја хладне мајке која грди, рекао да је иван био пре- више гладан знања додао бих да се ради о знању које није душекорисно, односно знању које када се усели у свест, човекову личност мења у смеру супротном од онога у којем би требало да га мења наша православна вера) иван је касније доживео неколико психо- тичних епизода, лечио се у психијатријским установама, где је добио прописану терапи- ју од неколико лекова, да би дошао до дозе од 407 мг дневно! његово крштење у српској православној цркви које се десило у 30 го- дини и почетак интересовања за духовност представљало би другу кључну тачку иван сада пије свега 10 мг дневно (наравно, ради се о филму, иван је измишљен лик, али треба рећи да није редак случај да и у животу љу- ди оздрављење пре нађу у цркви, одлазећи на литургије, причешћујући се, читајући ду- ховну литературу, него бивајући лечени од стране психијатара који често само пропишу неопходну дозу лека, немајући времена за искрен разговор са оболелим) не може се рећи да је здрав, али би се могло рећи да је на путу ка оздрављењу кључна тачка која је рашу начинила мрзовољним нихилистом је свакако раскид са девојком након петогоди- шње везе тада почиње његов пад разлике у њиховим личностима изложи- ћемо кроз неколико сегмената први би био однос према родитељу иван зна да мора да корисно је размишљати о себи самом, о лику и звању у којем се налазимо – размишљати да смо обучени у образ ангелски свети нил сорски и преображај личности милош благојевић св нил сорски око 1433–1508), руска икона са почетка 20 века (извор: википедија) хришћанска психологи ј а 12 4/ 2018 поштује мајку да би му било добро мајци, чији је васпитни стил добрим делом допри- нео развитку његове болести, направио је скулптуру у глини не вређа је, не псује, већ је поштује за разлику од раше, не криви је ни за шта раши тата, пак, служи као инструмент који ће повремено искористити да би нашао разлог за своје неуспехе, као што ће посег- нути и за пионирском марамом величајући, „славно доба комунизма“, све са циљем да се за стање у ком се налази окриви други иван свог јединог пријатеља воли, не под- смева му се, цени његово мишљење, слуша га, не осуђује га, зна да је духовно болестан, зна и начин како да му помогне иван би ду- ховно слепом раши могао да представља сламку спаса и путоказ ка духовном оздра- вљењу прашта му, не љути се, дао би живот за њега раша своје пријатеље не цени, тра- жи им мане, жели да извади трун у њиховом оку негде је написано да ништа не убија љубав тако лако и тако брзо као превелика слобода у опхођењу раша управо то ради: није у стању да нормално разговара, свака реченица садржи подсмех, иронију, цини- зам, огорченост нормалан људски разговор дешава се тек на крају када, након ивановог извињења, раша схвата колико је он мали и немоћан тада се једини пут и искрено смеје иван нема девојку, не знамо да ли ће је на- ћи поштује особе супротног пола, ужива у њиховој лепоти, сузбија полни нагон, не блуд- ничи читајући светог нила није прескочио ове ретке: „а како је велика беда – сам тај чин – види се по томе, што се ниједан грех не на- зива именом које су оци дали овом греху: они га називају падом; јер, ко упадне у то, осећа се беспомоћним и силно га очајање обузима“ у време борбе против блуда корисно је размишљати о себи самом, о лику и звању у којем се налазимо – размишљати да смо об- учени у образ ангелски како се усуђујемо да упрљамо нашу савест и блудном гадошћу уништимо ангелски лик који носимо? опо- менимо се и стида и срама пред људима; јер и тим замишљањем стида и срама можемо да одагнамо прљаву и гнусну намеру у са- мој ствари, представимо себи да нас је неко затекао у скрнодејству: зар не бисмо тада више волели да умремо, него да се нађемо у таквом сраму? гордом раши су ове речи стране, не дотичу га, можда су му и смешне своју „девојку“ користи само да би задово- љио полни нагон, не поштује је, омаловажа- ва је, понижава иван зна да је живот борба, не одустаје, тру- ди се сваког дана, не ропће, самом себи пома- же, односно бог га путем духа светог крепи и даје му снагу његов даљи животни пут не зна- мо, али знамо да на крају тог пута може да се нада добром раша се предао, духовни је мр- твац, фали му виталност, снага треба му реч божија та реч му се нуди, а његово оздравље- ње зависи од тога да ли ће је прихватити аутор је дипломирани психолог хришћанска психологи ј а сцена из филма хадерсфилд ниједан грех не назива се именом које су оци дали овом греху: они га називају падом јул / август 2018 13 у уџбенику ја помињем епизоду, преузе- ту из књиге владимира марцинковског, значајног хришћанског мисионара са почет- ка прошлог века као емигрант, он се 20-их година нашао у паризу, где је једном прела- зио неки мост преко сене, који се у народу називао „мост самоубица“ златна омладина париза је имала обичај да окончава свој жи- вот, скачући са овог моста и марцинковски иде по овоме мосту и види младића, који се очигледно припрема да закорачи преко ограде шта чинити? звати полицију? док она дође, момак ће скочити започети философ- ско убеђивање? и ово би било бесмислено и тада се он пролазећи поред, одједном за- уставио и запитао овог момчића: „младићу, да немате случајно новца?“ младић је могао све очекивати, само не питање о новцу „да, имам! а зашто питате?“ марцинковски наста- вља: „опростите, млади човече, али мени се чини да вама паре више нису потребне!“ раз- уме се, младићу није било тешко да закљу- чи да франци нису потребни рибама тада мисионар наставља: „знате, ја уважавам ваш избор, – сви смо ми читали зле духове досто- јевског, стога је разумљиво да је по среди по- етика самоубиства ја нећу звати полицију, јер то је ваше право, ваш избор но, ево овде низводно има сиротињски кварт могу ли вас замолити да одложите бар на 5 минута из- вршење ваше интересантне одлуке пођите тамо и подајте свој новац некој вишедетној породици“ момак је пристао, али се није више вра- ћао назад ове речи марцинковског су би- ле мотивисане добрим познавањем пси- хологије самоубица неретко самоубица и поред свега покушава да по могућности од- ложи што даље последњи корак, последњи уздах и још он тражи повода да се одрекне од свог плана, али тако да не падне у соп- ственим очима, а и да у очима пријатеља не испадне кукавица и слабић момак се није вратио на мост самоубица, зато што је човекова савест устројена исто као и очи код жабе жаба види само предме- те који се крећу, а непокретне предмете она види само онда када је сама у покрету ско- чивши она види камење, дрвеће и др тако је и са људском савешћу: у пасивном стању она не види ништа, у том погледу ни смисао живота у оваквом стању је врло убе- дљиво премишљање на тему „слобода или ропство – свеједно је“ међутим, ако ти поч- неш да чиниш добро другим људима, састра- даваш им, тада све постаје много јасније ако је душу покрио немар, најбољи начин да се нађе смисао живота је да се пође у дечију бол- ницу управо тамо врло брзо долази схватање да је живот вредност за коју се треба борити ову причу са самоубицом ја помињем у овој лекцији, покушавајући да објасним, како милосрђе, то јест помагање другоме спасава живот самоме теби изворник: ђакон андреј кураев, из основа православне културе, http://wwwpravmirru/osnovy-pravoslavnoj- kultury-pourochnoe-chtenie-s-protodiakonom- andreem-kuraevym/ хришћанска психологија ако је душу покрио немар, најбољи начин да се нађе смисао живота је да се пође у дечију болницу управо тамо врло брзо долази схватање да је живот вредност за коју се треба борити избављење једног самоубице превод са руског: небојша ћосовић 14 4 / 2018 тема броја: светиња живота христос благосиља децу (извор: wwwstbasilcom) јул / август 2018 15 тема броја: светиња живота ј една од неславних карактеристика модер- ног доба, посебно 20 века и почетка овог нашег, јесте убеђеност да имамо потпуну власт над својим животом почевши од иде- је да је човек као појединац засебна јединка, самодовољна, која гради друштвене односе, мисли и привређује, у свести савременог чо- века европе и америке се искристалисало мишљење да се сва тајна постојања прелама у његовој цивилизацији штавише, многи ми- слиоци који су данас ненаметљиво присутни у свим нашим обрасцима којима артикули- ушемо своје лично мишљење, заступали су тезу изузезности европског човека разлог лежи у чињеници да је човек технологијом успео да све више укроти природу, да пре- преке које су постојале превлада својом умешношћу као последица тога, временом и са развитком је расла и самоуверености и убеђење да је природа потчињена човеку у тој мери потчињена да он не само да познаје (или тако бар мисли) њене тајне и процесе у оквиру ње, већ и да може да их опонаша све то води ка једној врсти самосвести да је жи- вот човека потпуно у његовим рукама али, не само човека, већ и целокупне природе заиста, данас мање–више сви поистовећу- ју природу са животом елементарне проце- се те природе човек у великој мери познаје под тим познавањем најпре се мисли на обја- шњавање њиховог фукционисања несумњи- во је човеково познавање већине живог све- та на земљи и његовог настанка, развитка; на жалост данас и његовог изумирања као по- следице човековог бахатог понашања према животној средини но, космос за нас данас не представља земљу и њен уређен поредак како су то мислили древни грци у трагању за основом живота и постојања у том космосу космос је појам који се шири на непреглед- но пространство универзума (ако је у питању само универзум, а не мултиверзум) у чије кут- ке још нисмо завирили ипак, данас можемо са великом тачношћу говорити о структури тог космоса/свемира, које га силе одржава- ју и како су оне настале и наравно, знамо и његов почетак бар онако како данас о томе говоре важеће научне теорије све то, поно- во човека доводи у позицију да себе стави на место господара тог универзума у потаји, због тренутне научно-технолошке немоћи, човек машта и да њиме реално овлада оту- да толика фасцинација и продукција научно- врло често смо живот и његову светост свели на одбрану биолошких датости и њихових друштвених последица светиња живота владимир пекић тема броја стварање света: 4 дан стварања – бог ствара сунце и месец, детаљ мозаика из цркве св марка у венецији, 12 век (извор: википедија) 16 4 / 2018 тема броја фантастичних филмова, заснованих на супер херојима који долазе из различитих светова, али је човек тај који све то посредује и обје- дињује како да човек данашњице, знајући све ово, не помисли о себи да је господар са- мог живота и да има право, позивајући се на своју разумност, да о њему одлучује треба ли га или не прекинути или створити није ли управо 20 век поприште на коме се одиграла трагедија људске разумности? није ли нам он показао да је у рукама хлад- ног и безосећајног разума човек спреман на најужаснија дела попут два светска рата, хо- локауста, маничне трке за наоружањем које читаву земаљску куглу може претворити у прах за неколико минута? управо је тај разум, хладан и отуђен од човека као целине, који је себе претворио у идеологију, одбацујући тело, емоције, љубав, учинио да једни друге посматрамо као странце, као опасност тра- гично је да је човек, желећи да досегне лич- ну посебност, себе укалупио и изједначио са природним процесима па, у том смислу, и сам човек је постао објекат манипулације са- мом његовом природом природно би било, да сада као хришћа- ни, самодовољно трљајући рукама, целом се свету наругамо у лице тврдећи да ми све то знамо и да смо упозоравали (и упозоравамо) људе да је овај пут, пут богоодступништва несумњиво ћемо у историјским дешавањи- ма, још од xvi века наћи обрасце у људској мисли, понашању, односу према стварности који сличе на библијску причу о прародитељ- ском греху, или зидању вавилонске куле, или о содому и гомору но, нисмо ли ми хришћа- ни криви за ово? није ли наша одговорност присутна? јасно је да је христова порука за сваког човека потенцијални камен спотица- ња и није је лако прихватити, а камоли живе- ти нити је задатак хришћана да свет претво- ре у неку утопистичку државу (мада није да о томе није маштано) ипак, нисмо ли заказали или били млаки у свом сведочењу? и на кон- цу, утисак је да смо потпуно прихватили пра- вила игре наши аргументи против њихових а у тој аргументацији, врло често смо живот и његову светост свели на одбрану биолошких датости и њихових друштвених последица можда, најизразити пример, јесте расправа про и контра абортуса целокупна светиња живота фокусирана је на биолошки процес и на одговорност жене свели смо се на суви рацио и правила па било хладноћа разума или фарисејска непопустљивост у правили- ма, и једно и друго нас оптужују шта онда за нас представља светиња жи- вота? како о њој да говоримо? можемо узети стари завет и прочитати опис стварања све- та, отићи на вечерње богослужење и слуша- ти како се чита тзв предначинатељни (103) псалам и јено и друго су прелепе химне, и постање 1 гл и 103 псалам, о стварању све- та оне нам говоре о силној и творачкој речи божијој силна толико да, када читамо поста- ње имамо утисак да бог не стигне све да изго- вори, а то већ настаје; „нека буде светлост, и би светлост“ сама реч божија (а често се та реч поистовећивала са логосом-христом), твори нешто што је до тог тренутка било ап- солутно ништа и како то бива да из једног ништа буде нешто, а да то ништа не може да се одреди – јер, како именовати непостојеће, а да му се самим именовањем бар номинал- но не приписује биће/постојање – људском уму измиче по речима светог григорија бо- гослова: „тиме је бог показао да је он моћан да створи не само себи сродну, него и себи несродну природу сродне божанству при- роде јесу духовне и умом појмљиве, а сасвим несродне природе подлежу познању помо- ћу чула од којих још удаљеније од божанске природе јесу сасвим неодушевљене и непо- кретне природе“ (беседа xlv) док нам 103 псалам говори о једном живом и непрекид- ном старању божијем за творевину у њој се он ненаметљиво пројављује руководећи је да постоји управо по обрасцима и својстви- ма саме створене природе и у тој хармо- ничности и бризи за посебност сваке биљке, животиње, горе и долине раскрива се вели- чанственост божија можемо узети и нови завет, па пронаћи у јеванђељу по јовану ре- чи: „јер бог тако завоље свијет да је сина сво- јега јединороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни“ јул / август 2018 17 (јов 3, 16; уп 1јов 4, 7–12, рим 5, 5–9) потом можемо видети са колико љубави и пажње христос прилази и третира грешнике: крво- точива жена(лк 8, 43–48), закхеј (лк 19,1–10) , прељубница (јов 8гл), блудница (лк 7,36–50), разбојник на крсту (лк 23, 39–43) итд сабравши све ово, није тешко закључити да је бог подстакнут ничим до својом преи- зобилном љубављу да створи свет и човека и то не свет у његовој универзалоности, већ истовремено свако појединачно биће, сва- ка ствар, жива или нежива, разумна или не, подједнако је прожета силином ове љубави божије није довољно?! зар има шта више од тога да увидимо, само ако желимо, чињеницу светости (а светост је овде не синоним за не- што осветљено и светло, него сходно библиј- ском кодеш-другачије, посебно), него у томе да је син божији, један од тројице, постао човек поштујући слободу човека, бог му до- пушта да себе и творевину осуди на прокле- ство смрти, на њено врзино коло из кога смо немоћни да побегнемо но, док „још бејасмо грешни“, у том и таквом стању нама долази бог и постаје једнак телу понижења нашег (уп фил 2, 6–8) једини мотив је да „расејану децу божију сабере у једно“ човекољубље божије не треба да ограничимо само на њего- ву милост и љубав оно у себи садржи и дубо- ку потврду живота који је бог даровао свету и човеку не као дар који ће да одузме уко- лико будемо неваљали не! то је дар живота, посебног и суштински различитог од божијег који, иако потиче од бога, нама је дарован да га живимо свако у својој посебности а да би је доживели, ту посебност, немоћни смо јед- ни без других отуда, други човек није више само биолошка датост или неминовност која ми се намеће – конкуренција – већ није могу- ће да увидим сопствену посебност и битност без другог и без љубави према њему али, та- да већ увиђајући споствену, увиђам и посеб- ност и драгоценост тог другог, сваког човека али, не и човека, него сваке травчице, цвета и животиње чинећи и борећи се за то, већ и неприметно почињем живети по слици само- га бога у тројици слављенога светиња живота за нас као хришћане, би требало да буде најдубља свест о љубави божијој која нам је даровала постојање она је показатељ да овај свет у коме живимо, укључујући и непрегледност космоса, јесте саткан нитима љубави божије што га више упознајемо, истражујући га, треба да се ди- вимо сваком атому и свакој честици која га сачињава у том дивљењу видимо разноли- кост и неухватљивост благодати божије ко- ја брижно одржава свет и показује нам га у његовој величанствености колико можемо појмити али, не само у величанственој по- јавности творевине она нас води, тако би бар требало, до самог циља и смисла у којој ће се та величанственост још више пројави- ти у свој својој блиставости и лепоти – до не- вечерњег дана царства божијег то је ништа друго до литургија и причешће телом и кр- вљу христовом, за нас распетог и васкрслог у коме нераздељиво и несливено сједињена сва различитост и посебност (другост) цело- купне творевине окупана светлошћу вечног и непролазног живљења и благодати троје- диног бога аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији тема броја стварање света: 5 дан стварања – стварање водених живих бића и птица, детаљ мозаика из цркве св марка у венецији, 12 век (извор: ppt-onlineorg) кардиолог бојан цакић је рођен 8 октобра 1970 у прокупљу, где је завршио основну и средњу школу завршио од ране младости је активан у омладинским организацијама: савез извиђача, савез истраживача, омладин- ски семинари и манифестације већ на студи- јама медицине је упознао лепоту и узви- шеност рађања новог живота и учествовао у организацији ваннаставних предавања у оквиру „заједнице православних студената свети јован златоусти“ по завршетку студија се оженио и постао родитељ петоро деце упоредо са професионалном медицинском каријером, био је активан у раду невладиних организација центар за бригу о породици, савез за породицу и рађање и центар за живот, које имају за циљ промоцију породичног живота и сведочење лепоте рађања последњих годину дана је одржао више од 30 предавања, неколико радијских и тв емисија на поменуте теме, уз организацију два симпозијума на тему узрока и решења проблема беле куге у србији уважени докторе цакићу, један сте од људи који на делу подржава повећање наталитета у србији, будући да сте глава вишедетне породице такође, ви сте и један од ентузијаста који се у великој мери предао организованом раду на овом пољу реците нам нешто о „центру за живот“ чији сте координатор – од своје младости, кроз студентске да- не, у мени се развила љубав према деци, а касније и потреба да се помогне њихово ра- ђање и заштити њихово здравље, као и пра- во на срећно детињство данашње време је, на жалост, укинуло најважније дечије право, право детета да се роди рађање деце код многих младих људи није приоритет, одла- же се и брак и рађање за неке године бољег материјалног статуса, а на жалост и када се зачне нови живот, он се уништава у мајчином стомаку, тако да мајчина материца престаје да буде прва топла кућица одрастања и чува- ња новог живота, већ постаје кућа уништења тог живота обзиром да сам знања о свето- сти новог живота стекао још у студентским данима, да сам као лекар упознао сво савр- шенство и узвишеност рађања новог бића, а као отац осетио љубав и радост коју доноси потомство, природно је било да се посветим и борби за рађање деце отуда сам после ви- ше година индивидуалног и повременог ра- да, преузео ангажовање у оквиру удружења „центра за живот“ и „савеза за породицу и рађање“ који делују у просторијама парохиј- ског дома храма рођења пресвете богоро- дице у земуну под духовним старањем оца боже бакајлића нови живот као светиња о историјату савеза можемо рећи да су се пре две године окупила удружења и поједин- тема броја интервју са кардиологом бојаном цакићем, координатором удружења „центар за живот“ борба за духовни и биолошки опстанак србије разговор водио: презвитер оливер суботић 18 4 / 2018 ци који се годинама баве демографским про- блемима нестанка нашег народа, проблеми- ма абортуса у србији, промоцијом рађања, афирмацијом родитељства и традиционал- не (природне) породице, заштитом људског живота од тренутка зачећа, заштитом ре- продуктивног здравља, и формирали „савез за породицу и рађање“ овај савез окупља више невладиних и непрофитних удружења окупљених око најважнијих заједничких оп- штих циљева – обнављања нашег народа на простору србије, заштите права нерођене деце и заштите и унапређења права породи- це по благослову патријарха српског ири- неја, а на молбу чла- нова савеза, основан је „центар за живот“ глави циљеви центра су промоција брака, породице и новог жи- вота као светиње, као и успостављање са- радње између цркве, државе и стручњака, који само заједно и синхронизовано мо- гу решити један од најтежих проблема у историји српског на- рода – проблем беле куге центар је преду- зео низ активности у 2017/18 години, одржано је око 30 предавања на тему брака, породице и све- тиње живота и добијена изненађујуће вели- ка подршка за даље активности снимљено је и више од десет тв и радијских емисија и припремљено још тема за наредна снима- ња обављена је прва радионица, обука за добровољце – волонтере, као и пилот про- јекти за рад са младима на тему правилног развоја полности, љубави, заљубљености и брака средином априла ове године одржан је досад најзначајнији симпозијум у нашој земљи о суштинским узроцима беле куге у србији договорена је и реализација симпо- зијума за вероучитеље на тему упознавања са овим проблемом, са одређивањем кон- кретних мера за формирање свести деце о важности брачног и породичног живота, као и промоцији светиње живота и рађања као смисла живота однедавно је проблемом ниског наталитета срба озбиљније почела да се бави и влада србије, доносећи низ стимултивних мера по вашем личном мишљењу, који су најважнији кораци у решавању наведеног проблема? шта бисте у случају државне стратегије истакли као добро и важно, а шта сматрате да треба допунити и побољшати? – све нас, који се го- динама бавимо овим проблемом, јако је обрадовала чињени- ца да је по први пут до сада нека наша др- жавна власт спознала величину проблема, и што је још важније показала спремнност да предузме озбиљне кораке у његовом ре- шавању добра воља и одлучност су за сваку похвалу, али обзиром на скорашњи почетак бављења овим про- блемом, постоји и ограничено познавање стварних узрока беле куге српског народа од стране државних органа, што ће сигур- но довести до ограничених и неадекватних мера за решавање овог проблема нагласак државе је стављен на финансијске подсти- цајне мере, али не постоји свест о суштини процеса који је довео до овог демографског суноврата некада репродуктивно опредеље- ног и потврђено плодног српског народа, а то је планска промена свести и вредносног система код неколико генерација у послед- њих 50 година да би једна сиромашна зе- тема броја јул / август 2018 19 тема броја мља могла да се врати на пут рађања, главно оружје којим се можемо супротставити овом невидљивом непријатељу живота је развије- на родитељска, национална и верска свест о приоритету брачног и породичног живота крунисаног рађањем више деце као верујући човек, који живи литургијским животом, имате сарадњу са православним свештенством на овом пољу како бисте оценили ту врсту сарадње? да ли постоји простор за унапређење? – кроз циклус предавања на тему брак, породица и светиња живота, која су од стране нашег удружења одржана крајем 2017 и почетком 2018 године у београд- ским храмовима, отворила се потреба и закључак да се ова тема мора детаљно и стручно презентовати и свештенству за- кључено је да наше свештенство није до- вољно упознато са обимом и брзим темпом одумирања нашег народа, те да би са буђе- њем свести и мере које се предузимају мо- рале бити одлучније и свеобухватније као конкретна мера, договорено је одржавање симпозијума свештенства наше архиепи- скопије, на коме би се појаснило тренутно демографско стање наше нације и догово- риле конкретне мере које би се предузеле наредних година у циљу обнове и опстанка нашег народа наметнула се и потреба за сарадњом стручњака који брину о форми- рању здравог тела и духа са свештеницима који брину о људским душама, пре свега ду- шама деце и младих данашње генерације деце и младих су посебно нападнуте у свим елементима телесног, духовног и душевног здравља, са посебним атаком на физичко и ментално репродуктивно здравље и свест о породичном животу њих морамо заштитити, јер су они је- дини који могу, и који ће донети физичку и духовну обнову нашег народа у будућ- ности од њих зависи и наше трајање, а и трајање свих наших предака који су поло- жили животе за боље сутра нашег народа, отаџбине и цркве пре неколико месеци сте, са благословом његове светости, у сали српске патријаршије у београду организовали веома запажен дводневни симпосион на тему узрока беле куге у србији симпосион је окупио многе стручњаке и релевантне организације на овом пољу који су најважнији закључци тог стручног скупа? – увидевши добре намере, у организацији удружења „центра за живот“, уз подршку си- нодалног одељења за брак породицу и ра- ђање спц и „савеза за породицу и рађање“, а са благословом патријарха српског ири- неја, организован је дводневни симпозијум „стварни узроци беле куге у србији – пола- зни основ за решење проблема“, 12 и 13 априла 2018, у сали патријаршије спц сим- позијум је имао форму скупа са одабраним предавачима и учесницима по по
Свеска: 362 | Светиња живота
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ ремезијански Г Стефан (Шарић) фото: Архива храма Светог Саве Фотографија на другој страни корице: Радост у наручју Аве Јустина фото: манастир Ћелије Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Пећке Патријаршије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Сабрање у манастиру Ћелије фото: Архива Православља СВЕСКА 362, ЈУЛ / АВГУСТ 2018 Реч уредника Светлост живота 2 Реч пастира Чему се Његош није задивио? 4 Савремено богословље Термин, значење и саборност Цркве у савременом свету 6 Живот у Христу Возглас Светлост Христова просветљује све и древни чин дочекивања вечерње светлости 8 Хришћанска психологија Свети Нил Сорски и преображај личности 10 Хришћанска психологија Избављење једног самоубице 13 ТЕМА БРОЈА Светиња живота 15 Интервју са кардиологом Бојаном Цакићем Борба за духовни и биолошки опстанак Србије 18 Радост живота замењује сваку тугу 25 Тичице 27 Вишедетне хришћанске породице Породица Костић 30 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Најбоља заштита за дете је његова породица 36 Мисија у савременом свету Протојереј Фјодор Бородин Спасење на кајацима или парохијски живот изван храма 40 Мисија у савременом свету Манастир Часног Крста у Јерусалиму 46 Светиње Свете Горе Манастир Светог Павла 48 Из историје Српске Православне Цркве Патријарх Арсеније Чарнојевић и протосинђел Висарион 51 Духовне поуке Корпа Јарослава Пархуте 53 Писма читалаца Отац Јустин у манастиру Ћелије 54 Путопис У посети манастиру Св Нектарија Чудотворца Када те Светитељ позове! 55 Мисионарски излог Књига о проти Милутину Тесли 60 Црква и савремене технологије Дигитални мостови 62 Поезија Светлост свету (Светом Јовану Шангајском) 5 Поред Реке Туманице 61 Немањићи 64 стране јул / август 2018 1 MAJ/ЈУН 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светиња живота мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ ремезијански Г Стефан (Шарић) фото: Архива храма Светог Саве Фотографија на другој страни корице: Радост у наручју Аве Јустина фото: манастир Ћелије Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Пећке Патријаршије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Сабрање у манастиру Ћелије фото: Архива Православља СВЕСКА 362, ЈУЛ / АВГУСТ 2018 Реч уредника Светлост живота 2 Реч пастира Чему се Његош није задивио? 4 Савремено богословље Термин, значење и саборност Цркве у савременом свету 6 Живот у Христу Возглас Светлост Христова просветљује све и древни чин дочекивања вечерње светлости 8 Хришћанска психологија Свети Нил Сорски и преображај личности 10 Хришћанска психологија Избављење једног самоубице 13 ТЕМА БРОЈА Светиња живота 15 Интервју са кардиологом Бојаном Цакићем Борба за духовни и биолошки опстанак Србије 18 Радост живота замењује сваку тугу 25 Тичице 27 Вишедетне хришћанске породице Породица Костић 30 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Најбоља заштита за дете је његова породица 36 Мисија у савременом свету Протојереј Фјодор Бородин Спасење на кајацима или парохијски живот изван храма 40 Мисија у савременом свету Манастир Часног Крста у Јерусалиму 46 Светиње Свете Горе Манастир Светог Павла 48 Из историје Српске Православне Цркве Патријарх Арсеније Чарнојевић и протосинђел Висарион 51 Духовне поуке Корпа Јарослава Пархуте 53 Писма читалаца Отац Јустин у манастиру Ћелије 54 Путопис У посети манастиру Св Нектарија Чудотворца Када те Светитељ позове! 55 Мисионарски излог Књига о проти Милутину Тесли 60 Црква и савремене технологије Дигитални мостови 62 Поезија Светлост свету (Светом Јовану Шангајском) 5 Поред Реке Туманице 61 Немањићи 64 стране јул / август 2018 1 MAJ/ЈУН 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светиња живота мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м
Одреднице:
1. 51472 / ...се то питање више никада није поновило ето, где нас све одведу АНАЛИЗ? е и и сувишна размишљања шта би било кад би било, а не шта је, кад је и разбих и мит који постоји, када се поведе реч о...
2. 134264 / ...2018 41 тист ујутру прочитамо одређени одломак из јеванђеља, који АНАЛИЗ? ирамо увече око ватре све ово ствара јединство које се зове заједница а јединство се добија кроз слогу мада се ...
3. 204844 / ...и практично током десет година рада пружио је многе АНАЛИЗ? е и дао је одго- воре на готово све изазове дигиталне техно- логије у начелном смислу рад одељења се у наредном пери ...
1. 51472 / ...се то питање више никада није поновило ето, где нас све одведу АНАЛИЗ? е и и сувишна размишљања шта би било кад би било, а не шта је, кад је и разбих и мит који постоји, када се поведе реч о...
2. 134264 / ...2018 41 тист ујутру прочитамо одређени одломак из јеванђеља, који АНАЛИЗ? ирамо увече око ватре све ово ствара јединство које се зове заједница а јединство се добија кроз слогу мада се ...
3. 204844 / ...и практично током десет година рада пружио је многе АНАЛИЗ? е и дао је одго- воре на готово све изазове дигиталне техно- логије у начелном смислу рад одељења се у наредном пери ...
42
Свеска: 364 | Света Тајна Свештенства
...библијском тексту“, на основу пањинове математичкеАНАЛИЗ?📌 е
математички научни радови су интересантни за читање у јеванђељу по јовану се
каже: „истина ће вас ослободити“ математичари ве
...библијском тексту“, на основу пањинове математичке
МЕТА инфо: Р:25145 К:189541 Д:105
| Свеска 364 |
Свеска: 364 | Света Тајна Свештенства
... своју веру – пупин, миланковић, коперник, ојлер али, важније од јавног декларисања је да су сви мислили довољно дубоко и да их је наука подстицала да верују у бога треба ли математички доказивати да постоји бог? на пмф-у је мирослав марковић одбранио мастер рад „математика у библијском тексту“, на основу пањинове математичке анализе математички научни радови су интересантни за читање у јеванђељу по јовану се каже: „истина ће вас ослободити“ математичари вечно трагају за истином тако да онај који познаје истину свакако познаје и ко је пут, истина и живот да ли је вера виша математика или је превазилази? неке од математичких дисциплина хармонијски се слажу у дискретну математику која вишедетне хришћанске породице 36 6/ 2018 прожима информационо-комуникационе технологије а, вера је основа свих истина, тако да свакако превазилази гранулацију математичких дисциплина увођење рачунара у школе, предузећа, установе, значи нову писменост, електронске књиге су будућност човечанства хоће ли он потпуно потиснути књиге и издавачку делатност? користим га више од половине свог живота и сведок сам да рачунар данас, сем што се користи у свим научно-истраживачким центрима, постаје и важан апарат у домаћинству гледам по старијим члановима мог домаћинства нама је рачунар заменио и велики посни кувар и телефонски именик, па и телефон са пријатељима ван србије чешће комуницирамо преко чета и имејла него телефоном али, примећујем да и моји малишани воле рачунар и да штошта корисно науче уз њега он постаје и „језик креативности“, има своју поетику како се најстарији син василије наметнуо као лидер код млађе сестре и браће, он често, док сам ја у кухињи, седи уз рачунар, а остали га посматрају са фотеље он већ зна да нађе bookmarks (пречицу) странице у browseru (прегледач) и пусти своје омиљене спотове, као и да замрзне слику, ротира је, зумира и креира неки филтер дође мени јована и каже: „мама, васа нацртао цркву светог василија“! ја погледам, и баш сам била усхићена василије замрзао слику манастира острог док је гледао спот за песму „василије свети, поносе монаха“ и насликао острог и скицирао манастир и то, лепо зграду одвојио од литице у позадини, насликао и кров и крст на врху тако да рачунар помаже и развијању перцептивних способности код најмлађих знам да у нашим вртићима не користе рачунаре под паролом да ометају деци концентрацију не бих се у то мешала, али сам сведок да су моја деца научила распознавање боја уз рачунар рачунар има велике предности у свим областима биомедицинска пракса показује да би без рачунара заиста било тешко извршити анализу 100 терабајта података и обавити сложена поређења над њима у ком узрасту је, по вашем мишљењу, препоручљиво укључивање деце у програмирање? њихово усмеравање ка конструктивном и рационалном мишљењу, може ли бити сметња за надрационално, духовно мишљење? рачунар је срачунат и ограничен, а људски ум је неограничен машина нема душу, а човек има, штавише, душа је примарна уместо да машина служи човеку, дешава се да човек служи машини, још горе, постаје њен роб живу реч је заменио рачунар и на часовима веронауке значи ли то да моја деца нису имала среће? не, јер деца су на часовима веронауке гледала емисије коцка до коцке, коцкица или цртане филмове са причама из старог завета вероучитељ мог сина василија чак захтева да ја прекуцам награђени литерарни рад мог сина како би био објављен у школском часопису слично, сва обавештења и заказивања проба моје ћерке у црквеном хору се објављују искључиво преко фејсбук групе, тако да морам активно да пратим и фејсбук страницу хора али, с ким се дете дружи и шта гледа, то је пресудно као што се каже у псалму: благо човјеку који не иде на вијеће безбожничко, и на путу грјешничком не стоји, и у друштву неваљалих људи не сједи, него му је омилио закон господњи и о закону његову мисли дан и ноћ! да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? много пута сам гостовала у средствима јавног информисања, не само у србији, већ и у иностранству више пута сам гостовала на ртс-у, тв пинк-у, студију б, али и у емисијама радио београда, радија слово љубве, на тему програмирања, о улози компјутера у породици и слично како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? у чему је суштина хришћанског васпитања? негативни утицаји се могу избећи читањем, изласком у парк, дружењем углаввишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 37 ном читам стручну литературу, али и делове светог писма и житија, књиге светог владике николаја, руске светитеље ја бих суштину хришћанског васпитања деце свела у две активности: моли се и ради деца која су добри ђаци и активни на литургији ипак имају јасну представу шта је добро, а шта није зависи колико ми родитељи учествујемо током њиховог одрастања у одабиру литературе коју читају, у избору музике ако дете ужива у чудним ритмовима музике, ако се опушта уз мрачне или површне стихове, онда смо ми родитељи заиста слепи и глуви бог нам је дао чуло вида и слуха да им помогнемо да радост и тугу деле с нама и својим друштвом уз пријатне тонове и текстове добро је да се у кући увек чује тиха духовна музика колико деци значи веронаука? како уче? у чему су посебно талентована? некад је на часовима веронауке дивно и деца долазе раздрагана, јер су слушали житија светих и одушевили се духовном снагом малих-великих људи некад само записују дефиниције теолошких појмова некад немају час, јер вероучитељ закасни ипак и вероучитељи су само људи и рефлектују све оно што виде у зборници или што су научили на семинарима хвала од срца свим вероучитељима који дан и ноћ спремају свој час и мисионаре у учионици моја деца су за сада изузетни ђаци василије и јована су прваци на школским такмичењима из математике имају баш доста награда истог дана када је сахрањен мој муж, изашао је текст у новинама под насловом они су математички шампиони, где је наведен списак победника републичког финала математичког такмичења под називом „мислиша“ василије је освојио i награду, то му је била и порука: тата је умро, сахранили смо га, ти си га нацртао и правио од лего коцки, али живот иде даље живот ти нуди перспективу а прошле године, након што је василије освојио максималних 100 поена на општинском такмичењу из два предмета, школу је посетио министар спорта и представници општине том приликом су му даровали бицикл као да су знали да није лако купити четири бицикла да се сви возе кад год пожеле василије има и литерарне награде, док јована има и бројне награде из шаха и певања, а похађа и музичку школу и учествује на литургији са хором и илија је одличан ђак, и он има похвале на такмичењима из математике, а такмичио се са старијим ђацима стефан има 3 године и за сада смо срећни што воли да рецитује и што чита са нама молитву оче наш пред ручак да ли рачунари утичу на повећање агресивности деце? да, ако деца гледају агресивне игрице, ако родитељи не васпитавају децу у хришћанском и подвижничком духу одговор се крије у житију четири римљанке: софија, вера, нада и љубав софија је остала без мужа када су девојчице имале 12, 10 и 8 година, али није имала недоумицу на суду пред царем адријаном мати софија није принеживу реч је заменио рачунар и на часовима веронауке значи ли то да моја деца нису имала среће? не, јер деца су на часовима веронауке гледала емисије коцка до коцке, коцкица или цртане филмове са причама из старог завета вишедетне хришћанске породице 38 6/ 2018 ла жртву паганској богињи, већ и у последњем часу живота своје деце проповеда веру у христа док уживо гледа страдања светих кћери деца су вам још мала, али како се изборити са наказном модом и скрнављењем тела тетовирањем када их и играчкама усмеравају ка томе (налепнице-тетоваже за дечаке и девојчице)? замке злих духова су око нас, али не смемо дозволити да буду над нама и у нама бог је уточиште сваком, и посрнулом и истрајном у вери не заборавимо да је господ рекао у јеванђељу по матеју: заиста вам кажем ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско ваш дом је мала домаћа црква, а то подразумева пост, молитву, духовну литературу, као продужетак литургијског времена колико деци значи учешће на литургији? довољно је обратити се псалтиру кад год имате недоумицу колико често деца треба да учествују на литургији: поштовање сину дајте, да се не разгневи, да на путу свом не изгинете; јер гнев његов готов је да плане благо свима који се у њега уздају дакле, ако се неко у било ком тренутку одлучи да изостане на литургији, онда његова „суза нема родитеља“, као што рече мудри његош да ли за вашу породицу сада постоје летовања, зимовања, поклоничка путовања? од када је мој муж умро, немамо ту могућност, а до тада смо водили децу свуда: по манастирима србије, свете земље, русије, украјине, белорусије, грчке, румуније а василије и илија су са оцем два пута били на светој гори, у хиландару по благослову патријарха павла носили смо крстове из свете земље у манастир крка, гомирје, православну гимназију у загребу, јасеновац а ја сам често свуда ишла у благословеном стању писано је о томе у новинама: политици, православљу, на сајту спц-а, у часопису светосавско звонце каква су вам била благословена стања? какав је ваш став о вантелесној оплодњи? имате ли поверења у данашње вакцине? хвала богу, немам непријатно искуство са порођаја осим што сам својим очима гледала како наводно најбољи гинеколог србије (по некој скорашњој анкети), прима мито срамота је колико је безвредна једна диплома и која је цена поштовања једне породиље немам поверења у лекаре који примају мито, јер бог и свети врачи нису са њима тако да немам поверења ни у сиву економију која диктира протоколе заштите и лечења вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 39 имате ли вашу поруку охрабрења породицама да се подстакне вишедетство? могу да кажем да бог воли све девојке и младиће који желе брак и да, ма како да су стидљиви и неодлучни, бог ће им послати у право време оног ко им је на корист и спас душе једно дете је мало, двоје се често свађа нека их буде што више из вишедетних породица потичу многи славни срби руски журнал олимпиадару објавио је интервју са мном у коме ја на дивном руском језику, сем што причам о озбиљним стручним темама, наглашавам да сваког свог ученика испраћам на мит (најпознатији амерички универзитет за математику и технику у масачусетсу), или универзитет у кембриџу речима да се на време жене српкињама и да не забораве одакле су најмлађи су мајстори анегдота верујемо, такође и ваши? наравно недавно смо ишли на дивчибаре редовном аутобуском линијом три жене нису успевале на станици у ваљеву да убаце једну торбу у пртљажник и да укажу једној девојчици да мора да уђе у аутобус и да се вози још 30 минута каже им возач: „све ћу да вас пошаљем на обуку код ове мајке са четворо деце нико ми у аутобусу није тако лепо певао“ јер, наш добри духовник, блаженопочивши отац авакум, саветовао нас је да кад год желимо да се свађамо и доказујемо да смо у праву, одмах престанемо и почнемо да певамо тако и моја деца имају своје песме за избегавање свађе, па се некад опусте чак и у јавном превозу деца су све време била уз бака наду, једину коју имају, која их води редовно на литургију, чува кад је мама на послу и коју много воле и бака, са осмехом на лицу, гледа на све њих и каже нам да је због њих најсрећнија бака јована нам је свирала на клавиру, а када су запевали, уверили смо се да је онај возач био потпуно у праву четири песме: „црвена јабука“ на грчком, „коњ“ на руском, и наше лепе песме „анђели певају“ и „ој, косово, косово“ показале су нам колико је широко дечје срце поздрављамо се са децом она нам машу својим ручицама, а са компјутера се тихо чује духовна песма господ је пастир мој, и ничега ме неће лишити вишедетне хришћанске породице 40 6/ 2018 са преводом владике николаја на јапански језик све је почело прошле године, када ми је отац оливер суботић, свештеник у мом парохијском храму вазнесења господњег у жаркову, предложио да покренемо мисионарску делатност према јапану, с обзиром да сам по оцу јапанског порекла нисам имао недоумица кога одмах треба да контактирамо на том пољу, будући да одлично познајем најбољег преводиоца са српског језика на јапански у питању је г хироши јамазаки-вукелић, професор на филолошком факултету, који је већ добијао награде за најбољи превод године, превод његошевог горског вијенца на јапански, а затим и луче микрокозма и то све у јапанском седмерцу, који је еквивалент српском десетерцу у епској поезији! професора хирошија крстио је сâм митрополит сергије (тихомиров), наследник светог николаја јапанског на токијској катедри професор је раније превео и помагао графички прелом монограхришћанска етика господ је уредио да се формалности и бирократске баријере превазиђу на неочекиван начин како смо превели светог владику николаја на јапански јован хонда новембар / децембар 2018 41 архиепископ сендајски г серафим (фото: pravoslavieru) фије о високим дечанима, коју већ неколико година купују јапански туристи који посећују ову велику светињу и погодио сам: професор хироши је био веома вољан да се укључи у нови мисионарски подухват после састанка нас тројице у парохијском дому у жаркову, договорили смо се да проберемо делове из мисли о добру и злу светог владике николаја и да се тај избор потом преведе на јапански, као први део теолошког опуса овог светог србина који ће бити понуђен верном народу јапана професор хироши је пристао да помогне, али због својих година и обавеза није могао да буде главни преводилац тада смо место главног преводиоца понудили другом брату у христу, такође професору на катедри за јапанологију филолошког факултета у београду, доценту далибору кличковићу брат далибор се одмах одазвао чим смо одабрали конкретне делове мисли, он се несебично дао на превод нимало лаког текста после неколико месеци озбиљног рада, текст на јапанском је предат супрузи професора хирошија, др кајоко (у крштењу анастасија) јамазаки, такође професору филолошког факултета сестра анастасија је превод прегледала, оценила као одличан, и скоро без икаквих исправки послала на преглед архиепископу сендајском серафиму (цуђие), са којим породица јамазаки негује дугогодишњи пријатељски однос жеља оца оливера била је да овај превод буде повод за почетак званичне сарадње две помесне цркве и да то буде остварено преко мисионарског одељења спц, које би штампало књигу нажалост, то у пракси није било могуће спровести у догледном временском периоду јер због извесних препрека наше мисионарско одељење већ дуже време нередовно функционише (а велико питање је када ће профункционисати у пуном капацитету, и поред добре воље и ентузијазма његових чланова) но господ је уредио да се формалности и бирократске баријере превазиђу на неочекиван начин, тако што је удесио да породица јамазаки буде у јапану на одмору и да притом посети свог пријатеља, архиепископа серафима сендајског хришћанска етика насловна страна брошуре са изабраним мислимa владике николаја велимировића на јапанском језику, у издању јапанске православне цркве из унутрашњости брошуре 42 6/ 2018 хришћанска етика када су се вратили из јапана, на наше велико изненађење, донели су већ одштампане књижице на јапанском језику! десило се следеће: архиепископ серафим је, сазнавши од породице јамазаки да је потребно прилично дуго чекати на успостављање сарадње са мисионарским одељењем спц, одлучио да, следујући вековну јапанску предузимљивост, одмах одштампа мисли светог владике николаја, и то као издање јапанске православне цркве, а да се званична сарадња на мисионарском нивоу између две цркве успостави када за то дође пуноћа времена не можемо рећи да смо незадовољни постигнутим резултатом, иако је почетна идеја о оливера била несумњиво добро решење лично, рекао бих да је свети владика николај сâм својом личношћу дао решење за нашу недоумицу јер се он – који је увек био у народу и уз народ, који се често противио окошталим бирократским процедурама, који је био апостол у изворном смислу те речи и други просветитељ српског народа – сигурно радује што се његове мисли читају на далеком истоку на јапанском језику сви знамо колико је владика николај ценио индијску, кинеску и јапанску мудрост, и да је у њима, иако су незнабожачке, умео да пронађе примере велике мудрости зато се надамо да је ово само почетак превода дела светог владике на јапански језик, а да ће званична сарадња две цркве на мисионарском плану бити ускоро успостављена, на основу првог успешно изведеног пројекта који је ангажовао српско-јапанске мисионарске снаге у току рада на прелому броја, стигло нам је писмо из кјота (јапан) од госпође анастасије-каје јамасаки, једног од преводилаца изабраних мисли владике николаја на јапански, у коме нас обавештава да је преведна књижица веома добро прихваћена у јапану и да архиепископија сендаја јапанске православне цркве већ сада припрема друго издање ове вести су нас искрено обрадовале и надамо се да ће, уз божију помоћ, ово бити само први корак у плодној сарадњи између српских и јапанских православних мисионара православна црква благовештење у сендају (професор хироши, архиепископ серафим, анастасија кајоко, сава мићитака) новембар / децембар 2018 43 од овог броја православни мисионар уводи нову рубрику под називом „милосрђе“ кроз ову рубрику биће представљен рад хуманитарне организације верско добротворно старатељство архиепископије београдско-карловачке (у даљем тексту: вдс) и других сличних организација под покровитељством православне цркве кратки историјат још од оснивања верског добротворног старатељства озваниченог уставом спц из 1932 године, а на иницијативу тадашњег патријарха варнаве, настојало се да оно заживи и добије место које му припада не само у архиепископији београдско-карловачкој, него и у свим тадашњим епархијама наше цркве међутим, неприлике које су задесиле наш народ и цркву од оснивања краљевине до конкордатске кризе и све време после тога омеле су настојање да вдс добије место које му је по првобитној намери требало припасти трагични догађаји током другог светског рата прекинули су консолидовање цркве и она је запала у тежак положај смрћу патријарха викентија, на чело спц долази патријарх герман ђорић као смирен и надасве мудар пастир, патријарх герман се није обазирао на рђаве поступке власти, него је чувао и штитио свештенство и народ са изузетним осећајем за харитативне потребе цркве, он 1967 године предлаже светом архијерејском сабору да се обнови, барем номинално, рад верског добротворног старатељства тај акт је био више борбена духовна намера него реална могућност да се план у том тренутку оствари и њиме је црква ставила до знања ненаклоњеним јој властима да се не одриче својих права упокојењем патријарха германа, кормило цркве преузима патријарх павле, који 1996 године даје благослов за обнављање рада верског добротворног старатељства протојереју-ставрофору љубодрагу петровићу са задивљујућим ентузијазмом и у складу са могућностима тога времена отац љуба ни из чега, стрпљиво, уздајући се у бога и оданост људи који су му били наклоњени, почиње да гради верско добротворно старатељство после повлачења чувеног прота љубе петровића из активне службе, почетком 2009 г на место генералног секретара вдс-а долази млади свештеник владимир марковић, који је био његово духовно чадо од првог дана, са изузетном енергимисија вдс-а је да сведочећи истину јеванђеља и у овим тешким временима изнађе начина да помогне најугроженијем слоју нашег друштва верско добротворно старатељство ратко канлић и небојиша мишевић милосрђе 44 6/ 2018 патријарх варнава (росић) (1880-1937) јом, вредно, мудро и трезвено овај млади свештеник води вдс дајући целога себе, као прави ученик и настављач дела оца љубе, о владимир модернизује рад верског добротворног старатељства, оснива нове и обнавља дотадашње ресоре, уз велики труд ствара услове за почетак рада црквено-народне кухиње, мотивише сараднике да дају све од себе како би вдс опстао и напредовао отац владимир је, у протеклих десет година, постигао задивљујући успех, не само на пољу вођења вдс-а, већ и у погледу унапређења његових активности и отварања потпуно нових домена рада мисија мисија вдс-а је да сведочећи истину јеванђеља и у овим тешким временима изнађе начина да помогне најугроженијем слоју нашег друштва, трудећи се да им побољша квалитет живота и ублажи патњу, испуњавајући основне заповести љубави према богу и људима кроз дела милосрђа вдс своје активности у највећој мери, као институција архиепископије београдскокарловачке, спроводи унутар архиепископије, али неретко у сарадњи са епископима, свештеницима и верним народом других епархија делује и ван матичне епархије деловање вдс-а је организовано кроз рад седам ресора: верска просвета, ресор за породицу, брак и васпитање, правно саветовалиште, милосрдни рад, здравствено саветовалиште, црквена штампа и црквена кухиња на челу сваког ресора се налази организатор, а координацију свих ресора врши генерални секретар у наредним бројевима православног мисионара представићемо све ресоре вдс-а и њихове активности милосрђе „за ширење верске црквене свести и хришћанског милосрђа, као и за друге послове унутрашње црквене мисије, постоји у свакој црквеној општини верско добротворно старатељство“ (устав српске православне цркве чл 178, 1) организација вдс-а на челу верског добротворног старатељства, у својству председника, налази се његова светост патријарх српски он врши надзор кроз рад скупштине, даје одобрења и благослов за реализацију донетих одлука на седницама скупштине и управног одбора и у случају непредвиђених ситуација управни одбор чини дванаест особа, које су по одређеним критеријумима, струци и афинитетима распоређене по ресорима уо је оперативни орган који спроводи у дело све донете одлуке његове светости које се односе на рад вдс-а скупштина је највиши орган вдс-а и њу сазива његова светост једном или више пута годишње поред његове светости чланови скупштине су и викарни епископи, архијерејски намесници, старешине храмова и још два делегата (представници свих седам ресора из реда лаика, који су својим радом заслужили место у скупштини) скупштина брине о основним потребама установе, у организационом, материјалном и развојном смислу генерални секретар је свештеник који оперативно води вдс у секретаријату су запослена четири службеника, два возача и кувар као хонорарни сарадник новембар / децембар 2018 45 прота љуба петровић (1933-2010) (фото: марко вујичић) у нашој помесној цркви ово 2018 лето господње заодевено је мноштвом значајних јубилејâ међу њима посебно и значајно место заузима велики јубилеј – 20 година активног и богоугодног делања радија светигора, митрополије црногорско-приморске тим поводом разговарамо са протопрезвитером николом пејовићем, главним и одговорним уредником најстарије црквене радио станице у нашој помесној цркви на празник свете педесетнице, 7 јуна давне 1998 лета господњег, блажене успомене његова светост патријарх српски павле благословио је почетак богоугодног рада радија светигора, освештао је његове просторије и први се обратио слушаоцима оче, како бисте описали историјат и значај благословеног делања овог црквеног медија, од његовог оснивања до данас? – радио светигора је основан благословом митрополита амфилохија, а прве ријечи у етар изговорио је блаженопочивши патријарх павле у овоме видим први и најважнији значај и благослов који је пратио и који ће пратити рад светигоре наша улога је да вршимо мисију цркве, да искористимо оно што су плодови људског достигнућа и да их ставимо у службу божију оно што не може увијек свештеник, епископ, то чини црква православна путем медија улази у сваки дом, болницу, затвор, канцеларију, аутомобил и проповиједа ријеч божију а она је путоказ ногама нашим, многима утјеха, укрепљење, поука, пут до истинског богопознања само је богу знано какви су и колики дарови које је господ излио кроз ове двије деценије рада светигоре обасјани светодуховском радошћу, на духовски понедељак ове године, радио светигора je прославио 20 година постојања и крсну славу митрополит амфилохије је том приликом посебно нагласио да је наш васељенски радио диван и истинит сведок свих дешавања на овим просторима од ратних страдања на косову и метохији до наших дана оче, на које је све начине овај црквени радио састрадавао са својим благочестивим народом? хришћанска етика радио светигора је основан благословом митрополита амфилохија, а прве ријечи у етар изговорио је блаженопочивши патријарх павле интервју са протопрезвитером николом пејовићем главним и одговорним уредником радија светигора митрополије црногорско-приморске две деценије радија светигора разговор водио: бранислав илић 46 6/ 2018 – оно што треба нагласити је да се почетак рада поклопио са несрећним бомбардовањем југославије и великим погромом на косову и метохији то је, на првом мјесту подстакло нашег митрополита да одмах оде на косово и метохију, да буде при руци тамошњем свештенству и народу са њим су отишли и отац радомир никчевић, миладин кнежевић, монах павле (кондић) и славко живковић, први уредник нашег радија било је ту још неколико људи тако је почело са извјештавањем, разговорима са страдалног косова и метохије у једном моменту радио светигора је био једини извор информација радило се у три смјене, стално се дежурало, чекало се укључење са косова и метохије, нове информације тако је светигора одмах доживјела „ватрено крштење“ и постала најслушанија радио станица у црној гори, јер је у техничком смислу имала националну фреквенцију и могућност слушања на готово цијелој територији црне горе и ово видим, не као случајност, већ као удио у страдању, а ако бог да и у васкрсењу нашег косова и метохије осим овога, са вашим читаоцима бих подијелио и сјећање на један разговор са нашим човјеком који живи и ради у њемачкој, кроз који сам схватио колики је значај светигоре у свакодневном животу људи наиме, када сам прије неколико година посјетио манастир хиландар, срео сам групу ходочасника, срба из њемачке када сам им рекао да долазим из митрополије црногорско-приморске, један од њих је одушевљено прокоментарисао како он без светигоре не би могао да замисли свој живот прича ми да је на послу окружен људима других нација, вјера и са којима, по питању православне вјере нема никаквих заједничких тема „свако јутро када дођем на посао прво укључим на интернету радио светигору и када чујем поздрав, ’помаже бог браћо и сестре’ “, каже овај брат, „као да ми се небеса отворе“ све ове се догађало у периоду када смо имали велика искушења на радију услед два струјна удара изгорела је скоро сва опрема, радио се чуо у свега пет градохришћанска ети протопрезвитер ка никола пејовић протопрезвитер никола пејовић рођен је 28 септембра 1979 године у подгорици у родном граду завршио је гимназију „слободан шкеровић“ и дипломирао на економском факултету дипломирао је на богословском факултету светог василија острошког у фочи, док је тренутно студент постдипломских студија његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски амфилохије га је рукоположио у чин ђакона 12 јула 2009 године у цетињском манастиру службу ђакона обављао је три године при саборном храму христовог васкрсења у подгорици у чин презвитера рукоположен 29 јула 2012 године и постављен за пароха треће подгоричке парохије и старјешину храма светог великомученика георгија и новојављених момишићких мученика у подгоричком насељу момишићи у чин протопрезвитера рукопроизведен је на празник светих момишићких мученика 2015 године обавља послушање главног и одговорног уредника радија светигора од септембра 2011 године новембар / децембар 2018 47 ва, сигнал је био јако лош и сâм сам се у свој малодушности често питао, има ли смисла ово шта ми радимо, слуша ли ово било ко? али, ето, кроз уста и срце овог брата бог ми је открио значај светигоре и истину да ни један труд на њиви господњој није узалудан било је то за мене велико укрепљење и поука да је труд наш, а успјех божији а таквих примјера је заиста много мноштво значајних личности обележило је двадесетогодишњи рад радија светигора лепа је и благословена прилика да свакога од њих са радошћу поменемо? – двије деценије једног медија је поприлично дугачак период и у њему је прошло стотинак новинара, тонаца, теолога и немогуће их је све побројати у једном тренутку је било 40 ангажованих сарадника, а и данас их имамо отприлике толико поред поменутог првог уредника славка живковића, на радију су велики и благословени траг оставили епископи: јован (ћулибрк) и јован (пурић) кроз емисије од којих неке и данас постоје затим, свештеници: гојко перовић, јован пламенац, предраг шћепановић који су били, свако у своје вријеме директори и уредници радија и поред чињенице да их не можемо све споменути, оно што можемо је да се свима, поменутима и непоменутима, а богу знанима, захвалимо на труду и љубави коју су годинама показивали према светигори програмска схема радија је заиста богата бројним емисијама које на савршен начин доприносе да реч божија дође до срдаца верног слушалаштва оче, шта посебно наглашавате када су у питању емисије које се емитују у целодневном програму? – предуслов за стварање доброг програма је и добра техничка опремљеност, као и велика покривеност од прије двије године, послушање директора радија светигора обавља протопрезвитер-ставрофор далибор милаковић у овом периоду, уз велику помоћ и благослов митрополита амфилохија, радио светигора поново може да се слуша на 12 фреквенција и у 14 градова у црној гори са покривеношћу од преко 80 посто од 2006 године присутни смо и на интернету, гдје се на сајту нашег радија могу наћи готово сви садржаји прошле године смо урадили и нови-редизајнирани сајт од прије неколико мјесеци радимо у новим просторијама у саборном храму христовог васкрсења у оквиру радија светигоре налази се и портал митрополије, такође редизајниран са свим овим садржајима митрополија црногорскоприморска сада има један озбиљан информативни центар у коме ради око 40 сарадника, волонтера, дописника програм нашег радија је заиста разноврстан поред катихетских емисија и извјештаја из наше митрополије пратимо и сва она важна догађања и у другим епархијама српске цркве у оквиру нашег програма налазе се и најважније информације из других помјесних цркава надахнути митрополитовом личношћу која својом љубављу и жртвом грли цио свијет, од самог почетка емитовања, светигора је имала задатак да буде васељенски радио, а то значи да има интересовање и бригу за сваки уд цркве христове сваког дана се емитују житија светих, оца јустина, календар – пролог владике николаја, затим емисије које се баве тумачењем светог писма три пута недељно имамо емисију катедра у којој се емитују најинтересантнија предавања једна од наших најслушанијих емисија је питајте свештеника у којој свештеници дају одговоре на конкретна питања слушалаца велики број емисија имамо из културе, науке, историје светигора је чувар српског језика и ћириличног писма имамо емисију која се бави активностима особа са инвалидитетом, затим емисију за ромску популацију, која је једним дијелом и на ромском језику и још много других кратких и дужих форми са поносом истичем да имамо емисију која траје двије деценије – дјеца апокалипсе, коју води и уређује весна кривчевић у сарадњи са владиком јованом (ћулибрком) посебну пажњу поклањамо информативном програму у јутарњем програму имамо кратке вијести на свака два сата, хришћанска етика 48 6/ 2018 прве дуже вијести су у 14 часова, а централна информативна емисија данас актуелно је од 20 часова све ово је повезано и употпуњено добром и разноврсном духовном музиком на разним језицима емитују се и етно музика, квалитетна, стара народна музика, инструментална и класична музика, можда и по нека савременија обрада - све се то може наћи на таласима радија светигора будући да су медији постали свеприсутни и свепрожимајући чинилац друштвених токова, шта је по вашем мишљењу темељ и крајњи циљ мисије цркве путем радио таласа? – живимо у времену великог утицаја медија колико су медији важан фактор показује и чињеница да све више слушамо о медијским ратовима то су најбоље осјетили политичари, који, да би владали морају прво да освоје медије, јер онда имају могућност ’испирања мозгова’ кроз сервирање онога што им иде у прилог данас се све брже живи да би могло да се преживи људи су принуђени да раде и по неколико послова, и у том амбијенту човјеку остаје могућност да се кратко информише и иде даље то условљава површно бављење стварима и појавама које доводи често до погрешног тумачења стварности у којој живимо на тој лепези разних медијских садржаја - „пијаци богова“, црква православна, не само да треба, него је и дужна из бриге за човјека да понуди и ријеч вјечнога живота црквени медији су онај олтар са кога је апостол павле проповиједао на ареопагу они су савјест људима и шанса да се живот сагледа из једне друге перспективе, царства небескога благословом његовог високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског господина амфилохија, постављени сте за настојатеља подгоричког храма светих славних и добропобедних мученика момишићких шта бисте посебно нагласили када је у питању ова велика подгоричка светиња? – тако је крајем јула 2012 године, благословом митрополита амфилохија постављен сам за пароха момишићког и старјешину, по много чему, необичне и чудесне цркве светог великомученика георгија и новојављених момишићких мученика ријеч је о једном малом храму, димензија 6м са 4м, што га чини једним од најмањих парохијских храмова у српској цркви али зато велик у благодати божијој јер се у њему чувају мошти 40 дјеце мученика и два свештеномученика, који су спаљени у једном од неколико похода скадарског паше сулејмана на велики четвртак 1688 године некада манастир, рушен и обнављан неколико пута, био је потпуно запустио након ове похаре турака о страдању момишићких мученика се готово није говорило, а помен се чувао само кроз предање вођени тим предањем потомци страдалих су 1930 године затражили од тадашњег митрополита црногорскоприморског гаврила (дожића) да им дâ благослов да обнове цркву на постојећим темељима тако је црква обновљена 1936 године и у њој су похрањени остаци ових страдалника међутим, други свјетски рат, а затим и комунизам условили су да и ова светиња, као и већина других у црној гори, буде напуштена и претворена у сметлиште и свратиште за стоку тек крајем 80-их година прошлог вијека почиње обнова године 1995, црква је припремљена за богослужење и освештана чекало се 9 година да ова црква добије и првог парохијског свештеника био је то свештеник јовица ћетковић, који је 2004 године постављен за сталног пароха када је отац јовица дошао, прве недеље у цркви није било никога заустављао је људе који су пролазили и молио их да уђу у цркву да кажу ’амин’ да би могао да почне литургију била је то једна бака са којом је и започео богослужбени и парохијски живот у момишићима отац јовица је много урадио прво, почео редовно да служи, обнавља цркву, фрескопише, уређује порту, гради малу салу за потребе вјеронауке хришћанска етика новембар / децембар 2018 49 литургијска заједница је почела да расте и сада имамо за божић и васкрс око 600– 700 причасника благословом митрополита амфилохија, 2005 године су обретене мошти светих мученика и похрањене у кивот на поклоњење вјерном народу, а на његов предлог свети архијерејски сабор спц, на редовном мајском засједању 2012 године момишићке мученике прибројао је лику светих и прослављају се када и севастијски мученици 22/9 марта ове године имали смо велики јубилеј – 330 година од њиховог страдања тим поводом организован је научни скуп на тему „живот и страдање цркве и народа у зетицрној гори у хvii вијеку“ поред митрополита амфилохија, на литургији је саслуживао митрополит георгије из словачке тога дана био је организован и дјечији програм, на коме је учешћа узело око 400 дјеце полазника вјеронауке, а у вечерњим часовима имали смо и свечану академију на којој је приказан краткометражни играни филм о страдању момишићких мученика на академији су наступили бора дугић и национални ансамбл „коло“ можемо да заблагодаримо богу на динамичном и веома разноврсном животу који се одвија у овој великој светињи осим вјеронауке за дјецу и дјечијег хора, имамо и вјеронауку за одрасле, друштво добровољних давалаца крви које је једно од успешнијих у црној гори и које је до сада имало 17 акција, а у припреми је и изградња дјечијег вртића при нашој парохији који ће носити име дјеце момишићких мученика биће то први црквени вртић у црној гори заиста су велики дарови ове светиње, па позивамо све оне који дођу у подгорицу да обавезно обиђу и поклоне се момишићким мученицима са којим пастирским потребама сте посебно суочени на повереној вам парохији? – бројни су и велики проблеми са којима се људи нашега времена боре свједоци смо тога приликом боравка код светог василија у острогу многе неизлечиве болести, депресија, сиромаштво, морално посрнуће и изопачености, све су ово одлике времена у коме живимо али, од свега овога чини ми се да је највећи проблем – одсуство смисла живота и постојања често имамо осјећај да људи не знају ни одакле су дошли, ни коме иду свакодневно су изложени разном пропагандом, страхом, неизвијесношћу за будућност све то доводи људску душу до лудила тако да не чуди што су антидепресиви најпродаванији медикаменти данас млади су данас нарочито на удару од дјетињства размажени и ненавикнути на ношење крста већ у најранијој фази наметну им се циљеви које, или не достигну или достигну, али виде да то није ни изблиза оно што су очекивали и онда настаје проблем, пуцање по шавовима човјек разапет између онога што јесте и што је очекивао зато је ријеч божија и вјера у христа бога једини смисао живота сваког човјека у тој дјелатној вјери све добија смисао – и рађање, и живљење, падови и успони, и страдање и успјеси на крају, вјера осмишљава и смрт зато је улога и одговорност цркве православне данас велика од свих хришћана, а нарочито од нас свештеника и наших епископа се очекује да живимо сагласно овој вјери, јер сам сигуран да ће нас господ питати за сваку повјерену нам душу драги оче никола, благодаримо вам на овом садржајном и надахнутом разговору и користимо прилику да вама и свим делатницима на пољу црквене мисије на радију светигори, честитамо овај значајан јубилеј желећи вам свако добро од господа нашег и призивајући у погодно време његову помоћ! – хвала и вама на прилици да разговарамо велика ми је част да сам имао прилику да будем дио овог важног часописа који је препознат као озбиљно духовно гласило са бројним интересантним текстовима, разговорима и поучним причама и који траје преко 60 година, што је најбоља потврда онога што радите хришћанска етика 50 6/ 2018 у грачаници, већ дуги низ година, по традицији која траје још од 1999 године, гостује угледни грчки архимандрит партеније махериотис из солуна, дугогодишњи старешина цркве светих цара константина и царице јелене, у близини зејтинлика он је још од првог дана рата у босни и херцеговини био са нашим народом и наставио да га помаже током нато агресије и касније током српске голготе на косову и метохији овај велики пријатељ српског народа је организовао огроман број хуманитарних акција онда када је било најтеже, кад су бомбе са радиоактивним уранијумом падале по нама свештеник партеније има почасно место у грачаници уочљива је његова блискост са монасима и спонтаност са народом он грачаницу и косово и метохију доживљава као своју другу кућу – рођен сам на кипру, али сам живео у солуну 43 године тамо сам завршио теолошки факултет такође сам на филозофском факултету у солуну окончао студије археологије више од три деценије радио сам у затворима у грчкој и годинама сам као свештеник бринуо о затвореницима, колико сам могао од 1992 бавим се и мисионарењем по балкану – казује отац партаније на почетку нашег разговора како је започела ваша мисија? – повод мог првог доласка на балкан и првог сусрета са српским народом био је филм о стравичном геноциду ндх над српским народом у јасеновцу био сам згрожен! онда сам у солуну упознао грка који је некада живео у србији иначе, он и његова породица су рођени у панчеву у то време, код њих су били чланови фамилије из србије, рат је већ почео да пламти причао сам им о томе колико је на мене дубок утисак оставио филм о јасеновцу, а они су предложили да, те 1991, одемо заједно у србију и бих, и да се упознам са српским народом, да сагледам прилике, да нешто коначно научим из српске историје мој први сусрет са србијом био је у панчеву, 1992 године тамо сам упознао много драгих људи, једног сјајног лекара и неке свештенике биле су то праве српске патриоте, којима сам се дивио рат у бих је дивљао потом сам отишао у дервенту, а онда у приједор беснела је мржња, а мета су били срби уследила је моја посета болници у добоју, било је много желим србима да се моле богу за мир, да спознају своју величанствену историју, да увек знају ко су, ко су им били преци да се изборе за истину о јасеновцу да се изборе за своје косово и метохију! и да у свему буду сложни, јер србима мањка национална слога разговор са архимандритом партенијем махериoтисом поштујте своје претке! разговор водила: биљана живковић хришћанска етика новембар / децембар 2018 51 рањених српских војника страшно младост српска покошена, људи без руку, ногу многи су остали без породица масакрирали их алијини војници, муџахедини нису срби имали ни лекова, ни постељине била је умрљана крвљу неки болнички кревети нису чак ни прекриваче имали није било завоја да се превију рањеници херојска борба српског народа у бих и тешке прилике и немаштина били су повод да организујемо хуманитарну помоћ за српске рањенике у грчку смо убрзо повели 150 дечака и девојчица, који су остали без родитеља многа српска деца тада нису била крштена угостили смо, потом, од 1993–1995 године, још 1250-оро српске деце малишани су били смештени у бројним грчким породицама у солуну, у мојој митрополији колико су љубави грци показали за српску ратну сирочад, то само бог зна пуно ми је срце, јер су рођена многа искрена и дубока пријатељства и кумства грка и срба секретар црвеног крста србије, госпођа драгица, не сећам јој се презимена, дала ми је идеју да организујемо помоћ свакога месеца, јер је било потребно помагати србе у бих, али и избеглице које су у великим таласима пристизале у србију сећам се, од почетка рата наша јавност у грчкој је била веома заинтересована, тако да сам често био позиван на телевизијске или радио емисије у грчкој да говорим о томе, како српски народ на балкану поново страда због своје православне вере срби су умирали у својој земљи, бранећи огњишта предака и слободу било је болно сећам се, једном сам гостовао на некој телевизији у северној грчкој и просто нисам могао да изађем из зграде, јер се у међувремену јавило преко 100 породица које су желеле да помогну србе чекали су ме испред зграде телевизије онда смо основали фонд за помоћ српском народу и верујте, било је дирљиво гледати грке, који су долазили и уплаћивали за страдалну православну браћу србе грци су се обавезали, да ће уплаћивати најмање по 100 немачких марака на свака три месеца за братски српски народ који је страдавао у бих два пута годишње су организоване велике хуманитарне акције помоћи из грчке шлепери су кретали према бих, према србији, сакупљали смо и возили све: храну, одећу, обућу, школски прибор, лекове, санитетски материјал када смо се враћали из србије, после обиласка и уручења помоћи, били смо видно потрешени разговарали смо и питали шта учинити да се још више помогне почеле су да се јављају грчке породице, које су желеле да прихвате и угосте српску сирочад, и децу која су преживела ратне страхоте у бих мало је држава које су се бринуле о српском народу, а срби су се борили са сцилама и харидбама сећам се да се за само један месец у солуну јавило преко 400 грчких породица, са жељом да прихвате, угосте српску децу, којима је била потребна брига и утеха убрзо су аутобуси са преко 400 српских малишана из добоја, дервенте, прњавора, приједора кренули према грчкој из приједора је било највише деце без родитеља болела нас је патња српских малишана а свет је ћутао грци су хришћанска етика 52 6/ 2018 као срчан народ, то тешко подносили били су племенити и пожртвовани ви сте у грчкој деловали у медијима? – док сам боравио у ратом захваћеним градовима у босни и херцеговини, камером сам снимао све на терену, а потом сам ишао на телевизије по целој грчкој, како би материјал убрзо био приказан сећам се, при пут, на солунској телевизији ми је дато сат времена у програму следећи пут када бих се вратио из бих или из србије, програм се продужавао на два сата а једне ноћи смо остали у студију од 18 часова до један сат после поноћи звали су људи из целе грчке, хтели су да се споје са српским породицама, да спасавају децу био сам дирнут понекад бих кришом заплакао записивао сам контакте потом је у грчку кренуло још 600 српских сиротана из босне и херцеговине, у којој је рат беснео, остављајући ужас и пустош затирана су бројна српска села а свет је о погрому срба у бих ћутао! према мојој евиденцији, за 18 година, колико смо били активни, угостили смо 2700 српских дечака и девојчица из босне и херцеговине само из приједора је било 820 дечака и девојчица који су остали без родитеља страшно је то! уз помоћ наше цркве и народа сакупили смо преко 83000 марака када смо први пут путовали у приједор, где су тада срби били најугроженији паралелно смо слали и велику хуманитарну помоћ за остале србе у бих, сваког фебруара и октобра, болницама, школама, вртићима, породицама имао сам једног пријатеља у петрову, свештеника николу није постојала црква у том селу, јер су већина срба тада били комунисти предложио сам му да почне да гради цркву и како је то кренуло? почели смо да помажемо изградњу цркве у петрову сећам се да је тадашњи владика освештао темеље био је јануар, обећао сам му да ћу донети из грчке грађевински материјал, мермер отац никола је рекао: „ми не можемо то да платимо“ – ма све је бесплатно, снаћићемо се – умирио сам га узео сам димензије будуће светиње и већ у фебруару следеће године, када су стизали пакети за децу у бих, стигао је и мермер по мери био је то повод да и други свештеници из бих траже помоћ за обнову или изградњу цркава тако смо на сличан начин, помогли изградњу 75 српских цркава у бих сећам се, једном сам отишао у велику фабрику у близини солуна и тражио да купим огромну количину мермера, за неколико цркава позвао ме власник, и питао ме где носим толики мермер одговорио сам да носим у разрушену босну и херцеговину нашој православној браћи, србима, за цркве „носи, браћи србима! све им је бесплатно“, казао ми је тај племенити грк, који није желео да се експонира тако је у кратком времену послато мермера за 27 српских цркава после извесног времена ми је предложио: „добро, хајде, сада када превоз мермера за бих не престаје, ја ћу да платим пола, а пола ти и црква“ и тако је отишло мермера за све преостале светиње онда је предложио: „овај наш договор и уговор важи док смо живи ти и ја, да помажемо српски народ и светиње“ и тако је остало сваке године сам превозио по 120 тона мермера имам све уредно записано, када и које цркве су помогнутенајвише је отишло у добој и околину на озрену је помогнуто 15 цркава, затим хришћанска етика ви сте достојанствен народ и некако сте „своји“ уз то, срби су неукротив народ! не трпе ланце западњаци зато кажу да су срби „тежак“ народ, јер не трпите њихов јарам новембар / децембар 2018 53 у дервенти и околини, приједору, новом граду, костајници, босанској дубици како је даље текла ваша мисија у србији? – све до пре пет година интензивно смо помагали српски народ паралелно са тим, помагали смо и гагаузи, једно сиромашно место у молдавији, они говоре турским језиком, али су православне вероисповести у школи уче руски као страни језик преко 20000 примерака светог писма на руском језику смо штампали и поделили им, ми из солунске епархије у том делу молдавије има 27 села и три града ушли смо у сваку православну кућу и храм и делили смо свето писмо на косово и метохију сам најчешће ишао сам, а у гагаузи сам путовао са сарадником остварена су и бројна грчко-српска кумства – грчке породице које су примале српску децу, често су желели, касније, када су се она вратила у завичај, да посете децу у бих, да се увере да им је добро тако да сам неретко водио и грке у босну и херцеговину крштено је, тих ратних година, преко 750 српских малишана, хвала богу и данас живе та дивна пријатељства и кумства срба и грка! како је започела ваша мисија на косову и метохији? – било је то 1999 године, у току нато агресије на срј боравио сам осам пута у београду у току 78 дана бесомучног бомбардовања у београду је био један грчки новинар, тако смо заједно започели мисију у србији прво је из грчке пут србије путовало шест шлепера помоћи и ја са њима сећам се, бомбардовање је почело 24 марта, петак на суботу, а већ следеће седмице, на лазареву суботу, однели смо поново пет камиона помоћисрпска државна телевизија је урадила документарни филм прва хуманитарна помоћ, чини ми се да је био такав назив на косову и метохији сте били онда када је било најтеже – чим смо се организовали и кренули на косово и метохију, дошло је до проблема било је ризично али ми смо се организовали и брзо су на границу стигли грчки војници из састава кфор-а уступали су нам војна возила да бисмо пребацили помоћ за српски народ већ првих дана бомбардовања посетио сам грачаницу са тадашњим рашко-призренским епископом артемијем сам обилазио многа села и српске светиње био сам у штрпцима, пећкој патријаршији, дечанима, грачаници, светим архангелима на косову и метохији имали смо пет великих мисија: обишли смо 47 села, уништене светиње, градове ишли смо тамо где је било најпотребније посетили смо и сва села сириничке жупе доносили смо месо, храну, много лекова за децу је уплаћивано свака три месеца по 50 евра, онолико колико су митрополија у солуну и грчкој, народ и црква могли да сакупе шта никада нећете заборавити са косова и метохије? – знате, срце човека вуче да се нађе тамо где треба ако сам пожелео да будем са мојом браћом србима, болело ме је и данас ме боли велика патња и неправда, која не престаје према српском народу било је скоро немогуће да ме кфор, еулекс и униформисани албанци пусте на територију ким сећам се да су ме два пута заустављали чак и на наплатној рампи у нишу, са оцем михајлом из светих архангела онда сам молио наше војнике и они су из урошевца брзо дошли и помогли наравно, без знања команде кфор-а ноћио сам у урошевцу код грчких војника, и онда бисмо превозили њиховим војним возилима помоћ за србе хвала им! у почетку је било и грчких полицајаца на ким, па су се и они придружили обично сам боравио у грчкој војној бази али, онда је требало и да изађем са ким, а то је било још теже морао сам да тражим специјалну дозволу да напустим косово и метохију потом је на граници србије са македонијом долазио по мене један србин из куманова и возио би ме до грчке границе пешке сам прелазио границу и сналазио сам се даље до солуна, тих 70 километара у дијалогу са ате измом 54 6/ 2018 шта је оно што вас мотивише да истрајавате? ви сте и данас, после 19 година са нама на ким – нема ту рационалног објашњења осетио сам велику и неопростиву неправду, коју запад, нато, сад чине србима и нисам могао са тим да се помирим нисам могао да седим и пасивно посматрам како муче и убијају један частан, храбар народ на балкану уосталом, кроз целу нашу историју ми смо били пријатељи ми, грци, вас одлично разумемо, јер и ми имамо проблем са турцима на кипру више деценија како доживљавате српски народ? – ви сте достојанствен народ и некако сте „своји“ уз то, срби су неукротив народ! не трпе ланце западњаци зато кажу да су срби „тежак“ народ, јер не трпите њихов јарам они би да мењају србима свест! срби су вековима мучен народ, и опстају и многи вам се диве ниједан народ то не би издржао! ви сте пружили отпор нато алијанси ви сте се једини 1999 супротставили новом светском поретку и тој лицемерној европи мислим да вам управо то нато, сад, енглеска неће никада опростити зато вас и даље муче зато вам се свете оно што мене као свештеника онеспокојава, јесте чињеница да српкиње не рађају више деце то је велики проблем и то може да вам се освети на кипру је другачије, тамо гркиње рађају по 5–7 деце и држава им излази у сусрет тако се најбоље и дугорочно брани своја земља – рађањем по статистици, на кипру сада има много више православне деце, убедљиво више од турске видите, ми грци, поштујемо живот моја мајка је родила нас 16-оро деце, а десеторо је преживело а српкиње?! на жалост, мислим да ће агонија на косову и метохији још дуго трајати читао сам вашу историју није први пут да вама, србима, отимају косово и метохију и није довољно само говорити да су други криви, мада јесу морамо се ми поправљати, ми православни народи својим примером, морамо свима показати колико се воли и чува своја земља, поштују преци, светиње, а не да препуштамо да питање косова и метохије решава неко други нису други градили ваше велелепне светиње, гинули у косовском боју, него ваши преци нису албанци гинули на косову, нити су они градили високе дечане, грачаницу, свете архангеле нису ни енглези а, американци у то време нису ни постојали ви имате зашто да се борите и шта да повратите, а албанци немају, јер ким никада није, нити ће, пред богом и небом бити њихово зар да се забораве и изневере преци, српски владари, ктитори? ако се тако буде радило и размишљало, свака битка је унапред изгубљена своје се мора бранити! и видите, понекад сам збуњен, и питам се: зашто срби имају отпор када неки муслиман реши да пређе у православље, да се врати вери предачкој? он прво ризикује и унапред зна да ће га његови муслимани одбацити а срби се у таквим приликама чудно понашају у бих, док сам тамо мисионарио, крстио сам петорицу муслимана срби у бих само што ме нису смождили због тога мислим да је то велика грешка какво је духовно стање у грчкој? – ни код нас није баш најбоље, али неупоредиво је теже у србији има много дивних и верујућих грка, који негују своју православну веру али, и у грчкој и у српским земљама највећи је проблем придобити оне који су ван православне цркве вратити их у окриље предачке вере како их вратити? запитајмо се, колику одговорност сносимо и ми, што су многи наши сународници и данас ван цркве како доживљавате вашу мисију по затворима? – био сам 30 година духовник по затворима у грчкој, до прошле године у новембру, када сам пензионисан владика солунски је инсистирао да и даље обављам посао затворског духовника, али сам се уморио сазидали смо лепу цркву у затвору, посвећену светом елеферију сваке суботе се служи литургија и на велике празнике верујте, много је затвореника тамо крштено, па и албанаца чак сам и један албански брачни пар венчао у затвору у дијалогу са ате измом новембар / децембар 2018 55 да ли сте посетили зејтинлик? – много пута сам посетио то свето место, где у миру почивају највећи синови српског рода упознао сам ђорђа михајловића, ту легенду! било би добро, када би срби много чешће одлазили и посећивали гробове својих херојских предака свако српско дете која је било код нас у грчкој, водили смо на зејтинлик највеће српско стратиште је јасеновац како доживљавате геноцид ндх према србима? – био сам много пута на том језивом месту, несагледивом стратишту, једној од највећих српских трагедија, када су усташе, регуларна војска тадашње ндх, која је служила нацистима, хитлеру, зверски покушали да затру српски народ не знам колико је познато србима да су комунисти толерисали јасеновац и да се нису трудили да ослободе србе из логора зна се да су често сарађивали павелић и тито и водећи комунисти током другог светског рата зна се и да је тито, по завршетку другог светског рата, помогао многим хрватским злочинцима, кољачима српске деце и жена да побегну у јужну америку а за то време су наивни срби тита славили као највећег сина „југословенских народа“! ето, ја то знам јер ме је интересовало шта о томе знају срби? у грчкој се зна за дахау и аушвиц, јер се јевреји труде увек, на сваком месту и у свакој прилици, да то целом свету ставе до знања јевреји не праштају заборав и данас да се прича о холокаусту а срби о јасеновцу причају тихо и несигурно желим србима да се моле богу за мир, да спознају своју величанствену историју, да увек знају ко су, ко су им били преци да се изборе за истину о јасеновцу да се изборе за своје косово и метохију! и да у свему буду сложни, јер србима мањка национална слога разговор вођен на велику госпојину 2017 године и први пут сада објављен српско средњовековно штампарство почиње са радом монаха макарија који је на цетињу штампао пет књига како је сам оставио запис, то је било при зетској митрополији, за време митрополита вавиле и господара ђурђа црнојевића на издавању књига у зетској митрополији радило је осам монаха, што је било довољно, како се процењује, за рад на две штампарске пресе како је наше средњовековно штампарство почело са једним монахом, тако се и завршило са другим, али сада у тешко време ропства последњи познати штампар у српској земљи био је вредни јеромонах мардарије из мркшине цркве по обичају старих српских штампара, о себи је оставио само основне податке записао је да је рођен поред реке дрине имао је извесног књижевног талента и писао дуге поговоре за своје књиге са захвалношћу је спомињао људе који су му помогли у његовом послу био је веома поносан на манастир, којем је припадао и редовно га помињао уз своје име није сасвим сигурно где се налазила славна мркшина црква локација ове цркве тражена је у околини косјерића и на територији убске општине (памбуковица, стара црква у мрчићу) писана историја бележи мардарија као искусног и прослављеног штампара који је дошао у београд поставља се питање где се изучио овом нимало лаком занату? у то време штампарија у околини горажда више није радила кратко су радиле штампарије при манастиру рујну (1537) и манастиру грачаница (1539), успевши да одштампају само по једну књигу једино место где је штампарија постојала дуже времена и где је мардарије могао да стекне то драгоцено знање био је манастир милешева у милешеви су штампане три књиге: требник (1544), псалтир са последовањем (1545) и поново псалтир (1557) чини се логичним да је наш мардарије походио милешеву да се упозна са штампарским занатом у дијалогу са ате измом хришћанска књижевност 56 6/ 2018 хришћанска књижевност у реконструкцији његовог животног пута, отежавајућа чињеница је да је постојало више савременика истог имена хронолошки, први се помиње мардарије, игуман манастира бања, који је са милешевским монасима ишао у венецију, да потражи матрице („типар“) за слова (1543) други је свети мардарије, ктитор манастира боговађа, родом из херцеговине он је обновио манастир боговађу (1545) трећи је био јерођакон мардарије „из српске земље“, који је преписао један рукопис и у подужем запису пожалио се на исмаилћанско насиље, због којег је уточиште нашао у манастиру завали (1566) није познато да се иједан од ове тројице бавио штампањем књига као мркшански монах монах мардарије из мркшине цркве дошао је у београд на позив угледног кнеза и грађанина, радише дмитровића кнез је набавио штампарску пресу не жалећи новце, како је то мардарије истакао заједно су почели да припремају јеванђеље за штампу у графичком погледу, као што се то лепо види на заставицама у књизи, мардарије се ослањао на издања свог великог претходника монаха макарија из црнојевића штампарије књиге из времена црнојевића биле су веома цењене и тражене у круговима београдске митрополије један примерак штампаног четворојеванђеља нашао се у рукама митрополита лонгина када већ у београду није имао штампарију да понови ово издање, лонгин је наручио преписивање ове књиге са оригиналног примерка „от форми црнојевића, от сложенија макаријева“ тако је презвитер вук, по наредби лонгина, митрополита београдског и сремског, преписао буђановачко четоворојеванђеље од 15 маја до 14 августа 1548 године та жеља у црквеним круговима за умножавањем црквених богослужбених књига можда је била покретач идеје међу грађанством да београд коначно добије своју прву ћириличну штампарију када је кнез радиша изненада умро (1552), цео подухват је преузео трговац трајан, чији је отац дубровчанин федерик џивов гундулић једно време био кнез ластова уз трајанову драгоцену материјалну помоћ, монах мардарије је успео да доврши чувено београдско четворојеванђеље и тако постане писана историја бележи да је монах мардарија из мркшине цркве дошао у београд на позив угледног кнеза и грађанина, радише дмитровића, као искусни и прослављени штампар успео је да доврши чувено београдско четворојеванђеље и тако постане познат као први штампар наше престонице први београдски штампар: mонах мардарије из мркшине цркве др ђорђе вуковић новембар / децембар 2018 57 познат као први штампар наше престонице у поговору књиге, мардарије се захвалио покровитељима, по угледу на свог великог претходника макарија наши историчари ово дело понекад називају четворојеванђеље тројана гундулића ни други мардаријев мецена, трајан није дуго поживео, јер се последњи пут помиње 1555 године после завршеног дела, монах мардарије из београда одлази у матични манастир, који је био посвећен вазнесењу сада је морао кренути из почетка како је записао, сам је „рукоделисао ова (штампарска) слова од железа и мједи и осталог“ свакако је морао да набави штампарске пресе тек тада, када је имао средства потребна за рад, могао је да приступи штампи успео је да отисне две књиге најпре је светлост дана угледало четворојеванђеље (1562) књига садржи подужи поговор у коме се похвалио да му је отаџбина близу дрине овом приликом, мардарије не помиње помагаче, што би говорило да је само уз помоћ братије, истрајавао на овом послу можда је он водио братство, јер се игуман помиње тек у поговору следеће књиге почетак септембра 1565 године, обележило је издавање његове последње књиге триода цветног или пентикостaра то је била његова стара жеља, али су га обавезе спречавале да је раније испуни у поговору се пожалио на старост и болест која је напредовала, па је пожурио да заврши све што је намеравао поменуо је макарија соколовића, првог патријарха обновљене српске цркве, затим митрополита смедеревског захарију, манастирског игумана саву, попа живка и дијака радула то значи да је имао неподељену подршку у целој српској цркви за свој рад са овом књигом завршава се наше знање о јеромонаху мардарију из мркшине цркве, пореклом из подриња вероватно није још дуго поживео, због болести која га је мучила успео је да одштампа три књиге, попут великих и значајних штампарија у милешеви и горажду први београдски штампар мардарије остао је упамћен и као последњи који се бавио тим занатом у српској земљи, јер су после њега ишли углавном у венецију ради штампе оставио је иза себе књиге које су се шириле на све стране тако је београдска књига стигла до сремских карловаца, сарајева, цетиња и далматинског врбника, мркшанско четворојеванђеље до крушедола, костајнице, ервеника и книнског поља, а пентикостир такође до сремских карловаца тамо су сачувани примерци ових књига реч христова објављена свету, тако се ширила међу србима посредством труда јеромонаха мардарија, коме нека је вечна слава и хвала на његовом неуморном мисионарском и просветитељском труду у једном заиста тешком времену у дијалогу са ате измом 58 6/ 2018 на срдачан позив оца душана поповића, старешине цркве светог пророка јеремије у врбовцу, крећемо пут смедерева на 15 километру аутопута београд – ниш, искључујемо се на првом скретању ка пожаревцу, а потом, прелазећи надвожњаком на леву страну аутопута, укључујемо се на локални пут за врбовац бог је обдарио овај крај обилном вегетацијом, а људи су своје куће груписали по брежуљцима „брђанског“ и „рупљанског“ краја први писани подаци сведоче да је насеље основано пре 18 века, мада је на овом подручју пронађена керамика из римског доба место је добило назив по једној врби испод које је први становник направио своју колибу и ископао бунар село је више пута мењало своју локацију данас, врбовац покрива површину од око 1650 хектара земље, а у селу има око 320 домаћинстава у српској историји овај крај је познат по 11 пуку шумадијске дивизије 1 позива, који је живот положио у борбама на врбовачким косама и церјаку, октобра 1915 године црвени вез шумадијске ношње пред почетак литургије стижемо до цркве светог јеремије већ на први поглед црква плени лепотом стила моравске школе српске средњовековне архитектуре њена бела фасада, са црвено наглашеним архитектонским и декоративним елементима, подсећа на црвени вез са беле кошуље шумадијске ношње, а декоративна ограда око цркве на везено платно пространа, зелена и цвећем уређена порта, тротоари са платоом и припутописи земни остаци српских ратника, осим у овој костурници, налазе се и у лазаревцу, крупњу и пецкој код ваљева према неким подацима, у њој су сахрањени и посмртни остаци жена, деце и стараца из липа и околних села, које су аустроугарски војници заробили у збегу и убили црква светог пророка јеремије у врбовцу код смедерева са спомен–костурницом споменик који опомиње на грех заборава лела марковић новембар / децембар 2018 59 лазном стазом, само наглашавају лепоту ове грађевине у дворишту летњиковац, клупе, стазе, љуљашке, парохијски дом и спомен–плоча потпоручнику војиславу томићу, команданту 11 пешадијског пука, коју је, 2015, подигло захвално српство подно плоче, у бетону, камен који је српски ратник донео са зејтинлика двадесетих година xx века, формиран је одбор који одлучује да планирана парохијска црква добије обележје и спомен–костурнице, те се тако стварају услови да духовни суд београдске митрополије одлучује по убрзаној процедури по одобреном захтеву (дозвољава се издвајање из коларске парохије и изградња цркве), почела је градња 1936, средствима мештана врбовца живописање је завршено 1939, а потом је, на дан светог пророка јеремије, 14 маја исте године, освећена црква службу освећења је обавио епископ браничевски венијамин са свештеницима из смедерева и пожаревца, у присуству краљевог изасланика, представника војске, некадашњих заповедника и војника шумадијске дивизије и мештана како је остало забележено, чланови друштва „кнегиња зорка“ положили су букет цвећа, а народ је сандуке засуо миришљавим босиљком и црвеним ружама које су процветале на гробовима изгинулих војника миливоје лазаревић, врбовачки учитељ и најангажованији члан одбора у свом говору је посебно нагласио: „овај споменик ће бити, сада и у будућности, опомена свима да је заборав највећи непријатељ и грех и да су отаџбина и жртве за њу светиња над светињом“ земни остаци српских ратника, осим у овој костурници, налазе се и у лазаревцу, крупњу и пецкој код ваљева према неким подацима, у њој су сахрањени и посмртни остаци жена, деце и стараца из липа и околних села, које су аустроугарски војници заробили у збегу и убили лепота руског иконописања црква има статус споменика културе, као непокретно културно добро подигнута је као триконхална грађевина сажетог типа са једном куполом правоугаоној основи, у коју je уписан крст, додате су три апсиде са источне, јужне и северне стране већ у припрати, над којом су галерија и звоник са куполом, отвара се пред нама црква са бројним светињама које чува током службе, стојећи у наосу, примећују се стилски другачије фреске и иконе на иконостасу, рад руског академског сликара андреја васиљевића биценка (курск, 1886–1985, кливленд) овај познати руски сликар и фрескописац је у србију дошао након октобарске револуције осликао је многе цркве и храмове по србији и у сад, путописи 60 6/ 2018 где је емигрирао после другог светског рата иако се бавио штафелајним сликарством, махом пејзажима, остао је упамћен као иконописац и фреско-сликар изнад иконостаса, фреска богородице шире од небеса, приказана је фронтално са уздигнутим рукама, погледа упртог навише док стоји на облацима окружена серафимима, у плавом мафориону преко зелене хаљине у калоти куполе приказан је христос пантократор у попрсју, обучен у црвени хитон и плави химатион, десном руком благосиља, а у левој држи отворену књигу са исписаним текстом из јеванђеља по јовану: ја сам светлост свету, ко иде за мном неће ходати у тами, него ће имати светлост живота највећи утисак остављају четири сцене у поткуполном простору, на зидовима које формирају поткуполни лукови молитва о чаши на јужном поткуполном луку на коме је приказан тренутак христове молитве богу оцу да га мимоиђе горка чаша страдања фреска пут на голготу у скученом и полукружном простору, рађена према јеванђељу по луки, приказује моменат када христу, који је поклекнуо под теретом крста, прилази симон из кирине коме се супротставља један римски војник у источном поткуполном луку је распеће у сведеној варијанти са фигуром распетог христа, приказаног допојасно на крсту, којег окружују уснули анђели и представе помраченог сунца и месеца на северном поткуполном луку, композиција полагање у гроб је изведена тако да је хоризонтала христовог тела наглашена савијеним телима осталих актера у тренутку полагања у гроб у наосу се лепотом издваја сцена васкрсења христовоггде је у средишту композиције приказан васкрсли христос у белој одори, са крстом у десној руци и нимбом око главе обасјан светлошћу испред христа су уплашени римски војници, а са једне стране гроба, у стени, анђео у стихару у сцени христовог рођења, исус христос је приказан у јаслама, у пећини, окружен фигурама марије, јосифа и пастира који му се клањају, док се у даљини виде мудраци који долазе на поклоњење пратећи витлејемску звезду иконостасна преграда је дрворезбарена у плитком рељефу у зони престоних икона налазе се представе стојећих фигура на златном фону: исуса христа, богородице са малим христом, светог јована претече, светог пророка јеремије описи фресака детаљније су дати у књизи ане д костић ђекић, „руски емигранти и црквено сликарство међуратног периода: црква у селу ратари код смедеревске паланке“ путописи новембар / децембар 2018 61 благо оном ко до вјека живи на северном зиду наоса постављена је спомен–плоча са 128 имена изгинулих, помрлих и несталих врбовчана у ратовима за ослобођење и уједињење од 1912–1918 године текст посвете употпуњују његошеви стихови „благо оном ко до вјека живи имао се рашта и родити“, и амблем савеза добровољаца у краљевини србији ова спомен–плоча заменила је одштампан на папиру и урамљен поменик који се до тада налазио у спомен–костурници на западном пиластру јужног зида наоса су две спомен–плоче од црног мермера једну су поставили захвални грађани села врбовца у виду стихова војислава илића млађег, антологијског песника из околине пожаревца, који се родољубивим стиховима одужио србији, а који су прочитани на освећењу цркве на истом пиластру је и спомен–плоча, коју су поставили носиоци албанске споменице краљу александру i ујединитељу (1888–1934 године) краљев лик, у профилу, у медаљону са двоглавим орлом и круном приказан је на правоугаоној порцеланској слици постављеној на црном мермеру, испод уклесаних речи посвете после литургије, отац душан поповић, упознаје нас са историјом цркве већина икона из цркве потиче из свете земље као и велики дрвени крст између икона српских новомученика јасеновачких у цркви се чувају, у ћивоту или на иконама, честице моштију св прохора пчињског, св пророка јеремије, св стефана, св српских новомученика јасеновачких отац душан нам сведочи, уредном евиденцијом и потписима мирјана, да готово нема иконе која није мироточила ту издваја истовремено мироточење три иконе: пресвете богородице, светог пророка јеремије и светог саве (цео ореол је био покривен капљицама), дан пред почетак катастрофалних поплава у србији, док је 2 новембра 2017, крвоточила икона пресвете богородице почајевске ти трагови се још јасно виде бесмртни јунаци 11 пука за ову прилику, отац душан нам отвара велика дрвена подна врата са леве стране целивајуће иконе силазимо у малу просторију полукружне основе испод олтарског простора у ову спомен–костурницу су пренети земни остаци ратника 11 пука шумадијске дивизије 1 позива „карађорђе“ попадија биљана поповић, објашњава нам историјске прилике врбовачки путописи 62 6/ 2018 бој који се одвијао 18 и 19 октобра 1915, био је одлучујући за одржање шумадијске дивизије у одбрани положаја иако је немачка војска преко дунава извршила пробој, 11 и 19 пешадијски пук шумадијске дивизије 1 позива, подневши највећи терет и велике губитке, успео је довољно дуго да буде одступница другим јединицама и напаћеним цивилима пук је бранио врбовац, на њеним косама „да није било ове битке, ток повлачења српске војске би засигурно био другачији“, објашњава попадија у овом боју – како бележи пуковник у пензији, један од оснивача и први председник удружења потомака ратника 1912–1918, славољуб штерић, у својој књизи борбе од дунава до врбовца 1915 – артиљерци су испољили велику храброст и упорност, а код пешадинаца је било примера великог јунаштва у борби прса у прса и свесног жртвовања старешина на челу својих јединица само један од таквих примера је био и наредник пантић који је, тешко рањен, бранио одступницу војницима, са две одшрафљене бомбе, не желећи да одступи јунаштво 11 пука, тим пре је веће, јер мобилисани војници нису били оспособљени за сукоб са војно-технички надмоћнијим непријатељем у уређеној костурници и три венца: из дома карађорђевића и од министра војног краљевине југославије, донети на дан освећења цркве трећи, од удружења потомака палих ратника, на обележавању стогодишњице боја, у костурницу је унела храмовна светосавска мисионарска заједница током 2007, старањем пароха душана поповића и тадашњег председника општине смедерево, слободана миладиновића, родом из врбовца, храм и костурница су обновљени и заштићени од пропадања око 200 лобања је из сандука артиљеријске муниције пренето у нове сандуке од храстовине, застакљене са једне стране две лобање које су биле у посебном сандуку такође су издвојене у засебан, а претпоставља се да припадају официрима исајилу михајловићу, капетану 2 класе из чачка и крсти аксентијевићу, капетану 2 класе, из ужица претходни улаз у костурницу је затворен, остављен је вентилациони отвор, урађена изолација од влаге и отворен је нови улаз из наоса цркве у костурници је и часни крст, донет из свете земље октобра 2015, заједница је свечано обележила стогодишњицу ове битке, уз представнике епархије, потомака палих војника и локалне заједнице путописи новембар / децембар 2018 63 мисија оца душана о животу парохијске заједнице и слави цркве светог пророка јеремије која је обележена 18 маја, настављамо разговор у летњиковцу уз послужење и у пријатном разговору са мирјанима парохије и члановима малог црквеног хора, отац душан нам описује године од доласка на службу у овај храм слушајући след извесних необичних околности и како је управо на дан светог пророка јеремије отац душан добио службу у овој парохији, још једном увиђамо да неке ствари само господ може тако да уреди парох душан поповић је рођен 1970, у сиску, родом је из двора на уни студирао је права, а затим завршио богословију у београду ратни сукоби га затичу као вероучитеља у вргин мосту, одакле 1995, у колони са избеглим народом, долази у србију службује као вероучитељ у више места шумадијске епархије и као свештеник у плани код параћина, све до 2005, када добија службу у врбовцу, по пензионисању дотадашњег пароха, протојереја теша лукића осим сазнања стечених о овој светињи, остајемо богатији и за утисак који је на нас оставио отац душан, тумачењем света у коме живимо, духовним порукама и саветима очигледно је, да су његов елан, рад и енергија које је уложио у цркву и уређење костурнице његова мисија, да народу у врбовцу и шире, приближи духовни и историјски значај ове светиње недавно су у овој цркви обележена два битна датума српске историје: 15 септембра 2018, обележена је стогодишњица пробоја солунског фронта, што се поклопило са дочеком мироточиве надимске иконе светог цара николаја ii, која је донета у србију током обележавања стогодишњице страдања свете царске породице романов дан примирја у првом светском рату, обележен је 11 новембра 2018, светом литургијом и поменом у костурници српских војника палих у врбовачком боју 1915 године претходно су дочекане иконе светог саве и чудотворна икона свете мајке божије бајкалске утисак који је светиња оставила на нас, не бледи ни у данима после посете штавише, тај јак утисак наводи нас да и друге позивамо да кроче у овај прелепи и значајни храм, да се помоле пред њеним светим иконама и поклоне костима бесмртних јунака, који су своје животе положили за слободу, у којој сада уживају њихови потомци аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду
... своју веру – пупин, миланковић, коперник, ојлер али, важније од јавног декларисања је да су сви мислили довољно дубоко и да их је наука подстицала да верују у бога треба ли математички доказивати да постоји бог? на пмф-у је мирослав марковић одбранио мастер рад „математика у библијском тексту“, на основу пањинове математичке анализе математички научни радови су интересантни за читање у јеванђељу по јовану се каже: „истина ће вас ослободити“ математичари вечно трагају за истином тако да онај који познаје истину свакако познаје и ко је пут, истина и живот да ли је вера виша математика или је превазилази? неке од математичких дисциплина хармонијски се слажу у дискретну математику која вишедетне хришћанске породице 36 6/ 2018 прожима информационо-комуникационе технологије а, вера је основа свих истина, тако да свакако превазилази гранулацију математичких дисциплина увођење рачунара у школе, предузећа, установе, значи нову писменост, електронске књиге су будућност човечанства хоће ли он потпуно потиснути књиге и издавачку делатност? користим га више од половине свог живота и сведок сам да рачунар данас, сем што се користи у свим научно-истраживачким центрима, постаје и важан апарат у домаћинству гледам по старијим члановима мог домаћинства нама је рачунар заменио и велики посни кувар и телефонски именик, па и телефон са пријатељима ван србије чешће комуницирамо преко чета и имејла него телефоном али, примећујем да и моји малишани воле рачунар и да штошта корисно науче уз њега он постаје и „језик креативности“, има своју поетику како се најстарији син василије наметнуо као лидер код млађе сестре и браће, он често, док сам ја у кухињи, седи уз рачунар, а остали га посматрају са фотеље он већ зна да нађе bookmarks (пречицу) странице у browseru (прегледач) и пусти своје омиљене спотове, као и да замрзне слику, ротира је, зумира и креира неки филтер дође мени јована и каже: „мама, васа нацртао цркву светог василија“! ја погледам, и баш сам била усхићена василије замрзао слику манастира острог док је гледао спот за песму „василије свети, поносе монаха“ и насликао острог и скицирао манастир и то, лепо зграду одвојио од литице у позадини, насликао и кров и крст на врху тако да рачунар помаже и развијању перцептивних способности код најмлађих знам да у нашим вртићима не користе рачунаре под паролом да ометају деци концентрацију не бих се у то мешала, али сам сведок да су моја деца научила распознавање боја уз рачунар рачунар има велике предности у свим областима биомедицинска пракса показује да би без рачунара заиста било тешко извршити анализу 100 терабајта података и обавити сложена поређења над њима у ком узрасту је, по вашем мишљењу, препоручљиво укључивање деце у програмирање? њихово усмеравање ка конструктивном и рационалном мишљењу, може ли бити сметња за надрационално, духовно мишљење? рачунар је срачунат и ограничен, а људски ум је неограничен машина нема душу, а човек има, штавише, душа је примарна уместо да машина служи човеку, дешава се да човек служи машини, још горе, постаје њен роб живу реч је заменио рачунар и на часовима веронауке значи ли то да моја деца нису имала среће? не, јер деца су на часовима веронауке гледала емисије коцка до коцке, коцкица или цртане филмове са причама из старог завета вероучитељ мог сина василија чак захтева да ја прекуцам награђени литерарни рад мог сина како би био објављен у школском часопису слично, сва обавештења и заказивања проба моје ћерке у црквеном хору се објављују искључиво преко фејсбук групе, тако да морам активно да пратим и фејсбук страницу хора али, с ким се дете дружи и шта гледа, то је пресудно као што се каже у псалму: благо човјеку који не иде на вијеће безбожничко, и на путу грјешничком не стоји, и у друштву неваљалих људи не сједи, него му је омилио закон господњи и о закону његову мисли дан и ноћ! да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? много пута сам гостовала у средствима јавног информисања, не само у србији, већ и у иностранству више пута сам гостовала на ртс-у, тв пинк-у, студију б, али и у емисијама радио београда, радија слово љубве, на тему програмирања, о улози компјутера у породици и слично како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? у чему је суштина хришћанског васпитања? негативни утицаји се могу избећи читањем, изласком у парк, дружењем углаввишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 37 ном читам стручну литературу, али и делове светог писма и житија, књиге светог владике николаја, руске светитеље ја бих суштину хришћанског васпитања деце свела у две активности: моли се и ради деца која су добри ђаци и активни на литургији ипак имају јасну представу шта је добро, а шта није зависи колико ми родитељи учествујемо током њиховог одрастања у одабиру литературе коју читају, у избору музике ако дете ужива у чудним ритмовима музике, ако се опушта уз мрачне или површне стихове, онда смо ми родитељи заиста слепи и глуви бог нам је дао чуло вида и слуха да им помогнемо да радост и тугу деле с нама и својим друштвом уз пријатне тонове и текстове добро је да се у кући увек чује тиха духовна музика колико деци значи веронаука? како уче? у чему су посебно талентована? некад је на часовима веронауке дивно и деца долазе раздрагана, јер су слушали житија светих и одушевили се духовном снагом малих-великих људи некад само записују дефиниције теолошких појмова некад немају час, јер вероучитељ закасни ипак и вероучитељи су само људи и рефлектују све оно што виде у зборници или што су научили на семинарима хвала од срца свим вероучитељима који дан и ноћ спремају свој час и мисионаре у учионици моја деца су за сада изузетни ђаци василије и јована су прваци на школским такмичењима из математике имају баш доста награда истог дана када је сахрањен мој муж, изашао је текст у новинама под насловом они су математички шампиони, где је наведен списак победника републичког финала математичког такмичења под називом „мислиша“ василије је освојио i награду, то му је била и порука: тата је умро, сахранили смо га, ти си га нацртао и правио од лего коцки, али живот иде даље живот ти нуди перспективу а прошле године, након што је василије освојио максималних 100 поена на општинском такмичењу из два предмета, школу је посетио министар спорта и представници општине том приликом су му даровали бицикл као да су знали да није лако купити четири бицикла да се сви возе кад год пожеле василије има и литерарне награде, док јована има и бројне награде из шаха и певања, а похађа и музичку школу и учествује на литургији са хором и илија је одличан ђак, и он има похвале на такмичењима из математике, а такмичио се са старијим ђацима стефан има 3 године и за сада смо срећни што воли да рецитује и што чита са нама молитву оче наш пред ручак да ли рачунари утичу на повећање агресивности деце? да, ако деца гледају агресивне игрице, ако родитељи не васпитавају децу у хришћанском и подвижничком духу одговор се крије у житију четири римљанке: софија, вера, нада и љубав софија је остала без мужа када су девојчице имале 12, 10 и 8 година, али није имала недоумицу на суду пред царем адријаном мати софија није принеживу реч је заменио рачунар и на часовима веронауке значи ли то да моја деца нису имала среће? не, јер деца су на часовима веронауке гледала емисије коцка до коцке, коцкица или цртане филмове са причама из старог завета вишедетне хришћанске породице 38 6/ 2018 ла жртву паганској богињи, већ и у последњем часу живота своје деце проповеда веру у христа док уживо гледа страдања светих кћери деца су вам још мала, али како се изборити са наказном модом и скрнављењем тела тетовирањем када их и играчкама усмеравају ка томе (налепнице-тетоваже за дечаке и девојчице)? замке злих духова су око нас, али не смемо дозволити да буду над нама и у нама бог је уточиште сваком, и посрнулом и истрајном у вери не заборавимо да је господ рекао у јеванђељу по матеју: заиста вам кажем ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско ваш дом је мала домаћа црква, а то подразумева пост, молитву, духовну литературу, као продужетак литургијског времена колико деци значи учешће на литургији? довољно је обратити се псалтиру кад год имате недоумицу колико често деца треба да учествују на литургији: поштовање сину дајте, да се не разгневи, да на путу свом не изгинете; јер гнев његов готов је да плане благо свима који се у њега уздају дакле, ако се неко у било ком тренутку одлучи да изостане на литургији, онда његова „суза нема родитеља“, као што рече мудри његош да ли за вашу породицу сада постоје летовања, зимовања, поклоничка путовања? од када је мој муж умро, немамо ту могућност, а до тада смо водили децу свуда: по манастирима србије, свете земље, русије, украјине, белорусије, грчке, румуније а василије и илија су са оцем два пута били на светој гори, у хиландару по благослову патријарха павла носили смо крстове из свете земље у манастир крка, гомирје, православну гимназију у загребу, јасеновац а ја сам често свуда ишла у благословеном стању писано је о томе у новинама: политици, православљу, на сајту спц-а, у часопису светосавско звонце каква су вам била благословена стања? какав је ваш став о вантелесној оплодњи? имате ли поверења у данашње вакцине? хвала богу, немам непријатно искуство са порођаја осим што сам својим очима гледала како наводно најбољи гинеколог србије (по некој скорашњој анкети), прима мито срамота је колико је безвредна једна диплома и која је цена поштовања једне породиље немам поверења у лекаре који примају мито, јер бог и свети врачи нису са њима тако да немам поверења ни у сиву економију која диктира протоколе заштите и лечења вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 39 имате ли вашу поруку охрабрења породицама да се подстакне вишедетство? могу да кажем да бог воли све девојке и младиће који желе брак и да, ма како да су стидљиви и неодлучни, бог ће им послати у право време оног ко им је на корист и спас душе једно дете је мало, двоје се често свађа нека их буде што више из вишедетних породица потичу многи славни срби руски журнал олимпиадару објавио је интервју са мном у коме ја на дивном руском језику, сем што причам о озбиљним стручним темама, наглашавам да сваког свог ученика испраћам на мит (најпознатији амерички универзитет за математику и технику у масачусетсу), или универзитет у кембриџу речима да се на време жене српкињама и да не забораве одакле су најмлађи су мајстори анегдота верујемо, такође и ваши? наравно недавно смо ишли на дивчибаре редовном аутобуском линијом три жене нису успевале на станици у ваљеву да убаце једну торбу у пртљажник и да укажу једној девојчици да мора да уђе у аутобус и да се вози још 30 минута каже им возач: „све ћу да вас пошаљем на обуку код ове мајке са четворо деце нико ми у аутобусу није тако лепо певао“ јер, наш добри духовник, блаженопочивши отац авакум, саветовао нас је да кад год желимо да се свађамо и доказујемо да смо у праву, одмах престанемо и почнемо да певамо тако и моја деца имају своје песме за избегавање свађе, па се некад опусте чак и у јавном превозу деца су све време била уз бака наду, једину коју имају, која их води редовно на литургију, чува кад је мама на послу и коју много воле и бака, са осмехом на лицу, гледа на све њих и каже нам да је због њих најсрећнија бака јована нам је свирала на клавиру, а када су запевали, уверили смо се да је онај возач био потпуно у праву четири песме: „црвена јабука“ на грчком, „коњ“ на руском, и наше лепе песме „анђели певају“ и „ој, косово, косово“ показале су нам колико је широко дечје срце поздрављамо се са децом она нам машу својим ручицама, а са компјутера се тихо чује духовна песма господ је пастир мој, и ничега ме неће лишити вишедетне хришћанске породице 40 6/ 2018 са преводом владике николаја на јапански језик све је почело прошле године, када ми је отац оливер суботић, свештеник у мом парохијском храму вазнесења господњег у жаркову, предложио да покренемо мисионарску делатност према јапану, с обзиром да сам по оцу јапанског порекла нисам имао недоумица кога одмах треба да контактирамо на том пољу, будући да одлично познајем најбољег преводиоца са српског језика на јапански у питању је г хироши јамазаки-вукелић, професор на филолошком факултету, који је већ добијао награде за најбољи превод године, превод његошевог горског вијенца на јапански, а затим и луче микрокозма и то све у јапанском седмерцу, који је еквивалент српском десетерцу у епској поезији! професора хирошија крстио је сâм митрополит сергије (тихомиров), наследник светог николаја јапанског на токијској катедри професор је раније превео и помагао графички прелом монограхришћанска етика господ је уредио да се формалности и бирократске баријере превазиђу на неочекиван начин како смо превели светог владику николаја на јапански јован хонда новембар / децембар 2018 41 архиепископ сендајски г серафим (фото: pravoslavieru) фије о високим дечанима, коју већ неколико година купују јапански туристи који посећују ову велику светињу и погодио сам: професор хироши је био веома вољан да се укључи у нови мисионарски подухват после састанка нас тројице у парохијском дому у жаркову, договорили смо се да проберемо делове из мисли о добру и злу светог владике николаја и да се тај избор потом преведе на јапански, као први део теолошког опуса овог светог србина који ће бити понуђен верном народу јапана професор хироши је пристао да помогне, али због својих година и обавеза није могао да буде главни преводилац тада смо место главног преводиоца понудили другом брату у христу, такође професору на катедри за јапанологију филолошког факултета у београду, доценту далибору кличковићу брат далибор се одмах одазвао чим смо одабрали конкретне делове мисли, он се несебично дао на превод нимало лаког текста после неколико месеци озбиљног рада, текст на јапанском је предат супрузи професора хирошија, др кајоко (у крштењу анастасија) јамазаки, такође професору филолошког факултета сестра анастасија је превод прегледала, оценила као одличан, и скоро без икаквих исправки послала на преглед архиепископу сендајском серафиму (цуђие), са којим породица јамазаки негује дугогодишњи пријатељски однос жеља оца оливера била је да овај превод буде повод за почетак званичне сарадње две помесне цркве и да то буде остварено преко мисионарског одељења спц, које би штампало књигу нажалост, то у пракси није било могуће спровести у догледном временском периоду јер због извесних препрека наше мисионарско одељење већ дуже време нередовно функционише (а велико питање је када ће профункционисати у пуном капацитету, и поред добре воље и ентузијазма његових чланова) но господ је уредио да се формалности и бирократске баријере превазиђу на неочекиван начин, тако што је удесио да породица јамазаки буде у јапану на одмору и да притом посети свог пријатеља, архиепископа серафима сендајског хришћанска етика насловна страна брошуре са изабраним мислимa владике николаја велимировића на јапанском језику, у издању јапанске православне цркве из унутрашњости брошуре 42 6/ 2018 хришћанска етика када су се вратили из јапана, на наше велико изненађење, донели су већ одштампане књижице на јапанском језику! десило се следеће: архиепископ серафим је, сазнавши од породице јамазаки да је потребно прилично дуго чекати на успостављање сарадње са мисионарским одељењем спц, одлучио да, следујући вековну јапанску предузимљивост, одмах одштампа мисли светог владике николаја, и то као издање јапанске православне цркве, а да се званична сарадња на мисионарском нивоу између две цркве успостави када за то дође пуноћа времена не можемо рећи да смо незадовољни постигнутим резултатом, иако је почетна идеја о оливера била несумњиво добро решење лично, рекао бих да је свети владика николај сâм својом личношћу дао решење за нашу недоумицу јер се он – који је увек био у народу и уз народ, који се често противио окошталим бирократским процедурама, који је био апостол у изворном смислу те речи и други просветитељ српског народа – сигурно радује што се његове мисли читају на далеком истоку на јапанском језику сви знамо колико је владика николај ценио индијску, кинеску и јапанску мудрост, и да је у њима, иако су незнабожачке, умео да пронађе примере велике мудрости зато се надамо да је ово само почетак превода дела светог владике на јапански језик, а да ће званична сарадња две цркве на мисионарском плану бити ускоро успостављена, на основу првог успешно изведеног пројекта који је ангажовао српско-јапанске мисионарске снаге у току рада на прелому броја, стигло нам је писмо из кјота (јапан) од госпође анастасије-каје јамасаки, једног од преводилаца изабраних мисли владике николаја на јапански, у коме нас обавештава да је преведна књижица веома добро прихваћена у јапану и да архиепископија сендаја јапанске православне цркве већ сада припрема друго издање ове вести су нас искрено обрадовале и надамо се да ће, уз божију помоћ, ово бити само први корак у плодној сарадњи између српских и јапанских православних мисионара православна црква благовештење у сендају (професор хироши, архиепископ серафим, анастасија кајоко, сава мићитака) новембар / децембар 2018 43 од овог броја православни мисионар уводи нову рубрику под називом „милосрђе“ кроз ову рубрику биће представљен рад хуманитарне организације верско добротворно старатељство архиепископије београдско-карловачке (у даљем тексту: вдс) и других сличних организација под покровитељством православне цркве кратки историјат још од оснивања верског добротворног старатељства озваниченог уставом спц из 1932 године, а на иницијативу тадашњег патријарха варнаве, настојало се да оно заживи и добије место које му припада не само у архиепископији београдско-карловачкој, него и у свим тадашњим епархијама наше цркве међутим, неприлике које су задесиле наш народ и цркву од оснивања краљевине до конкордатске кризе и све време после тога омеле су настојање да вдс добије место које му је по првобитној намери требало припасти трагични догађаји током другог светског рата прекинули су консолидовање цркве и она је запала у тежак положај смрћу патријарха викентија, на чело спц долази патријарх герман ђорић као смирен и надасве мудар пастир, патријарх герман се није обазирао на рђаве поступке власти, него је чувао и штитио свештенство и народ са изузетним осећајем за харитативне потребе цркве, он 1967 године предлаже светом архијерејском сабору да се обнови, барем номинално, рад верског добротворног старатељства тај акт је био више борбена духовна намера него реална могућност да се план у том тренутку оствари и њиме је црква ставила до знања ненаклоњеним јој властима да се не одриче својих права упокојењем патријарха германа, кормило цркве преузима патријарх павле, који 1996 године даје благослов за обнављање рада верског добротворног старатељства протојереју-ставрофору љубодрагу петровићу са задивљујућим ентузијазмом и у складу са могућностима тога времена отац љуба ни из чега, стрпљиво, уздајући се у бога и оданост људи који су му били наклоњени, почиње да гради верско добротворно старатељство после повлачења чувеног прота љубе петровића из активне службе, почетком 2009 г на место генералног секретара вдс-а долази млади свештеник владимир марковић, који је био његово духовно чадо од првог дана, са изузетном енергимисија вдс-а је да сведочећи истину јеванђеља и у овим тешким временима изнађе начина да помогне најугроженијем слоју нашег друштва верско добротворно старатељство ратко канлић и небојиша мишевић милосрђе 44 6/ 2018 патријарх варнава (росић) (1880-1937) јом, вредно, мудро и трезвено овај млади свештеник води вдс дајући целога себе, као прави ученик и настављач дела оца љубе, о владимир модернизује рад верског добротворног старатељства, оснива нове и обнавља дотадашње ресоре, уз велики труд ствара услове за почетак рада црквено-народне кухиње, мотивише сараднике да дају све од себе како би вдс опстао и напредовао отац владимир је, у протеклих десет година, постигао задивљујући успех, не само на пољу вођења вдс-а, већ и у погледу унапређења његових активности и отварања потпуно нових домена рада мисија мисија вдс-а је да сведочећи истину јеванђеља и у овим тешким временима изнађе начина да помогне најугроженијем слоју нашег друштва, трудећи се да им побољша квалитет живота и ублажи патњу, испуњавајући основне заповести љубави према богу и људима кроз дела милосрђа вдс своје активности у највећој мери, као институција архиепископије београдскокарловачке, спроводи унутар архиепископије, али неретко у сарадњи са епископима, свештеницима и верним народом других епархија делује и ван матичне епархије деловање вдс-а је организовано кроз рад седам ресора: верска просвета, ресор за породицу, брак и васпитање, правно саветовалиште, милосрдни рад, здравствено саветовалиште, црквена штампа и црквена кухиња на челу сваког ресора се налази организатор, а координацију свих ресора врши генерални секретар у наредним бројевима православног мисионара представићемо све ресоре вдс-а и њихове активности милосрђе „за ширење верске црквене свести и хришћанског милосрђа, као и за друге послове унутрашње црквене мисије, постоји у свакој црквеној општини верско добротворно старатељство“ (устав српске православне цркве чл 178, 1) организација вдс-а на челу верског добротворног старатељства, у својству председника, налази се његова светост патријарх српски он врши надзор кроз рад скупштине, даје одобрења и благослов за реализацију донетих одлука на седницама скупштине и управног одбора и у случају непредвиђених ситуација управни одбор чини дванаест особа, које су по одређеним критеријумима, струци и афинитетима распоређене по ресорима уо је оперативни орган који спроводи у дело све донете одлуке његове светости које се односе на рад вдс-а скупштина је највиши орган вдс-а и њу сазива његова светост једном или више пута годишње поред његове светости чланови скупштине су и викарни епископи, архијерејски намесници, старешине храмова и још два делегата (представници свих седам ресора из реда лаика, који су својим радом заслужили место у скупштини) скупштина брине о основним потребама установе, у организационом, материјалном и развојном смислу генерални секретар је свештеник који оперативно води вдс у секретаријату су запослена четири службеника, два возача и кувар као хонорарни сарадник новембар / децембар 2018 45 прота љуба петровић (1933-2010) (фото: марко вујичић) у нашој помесној цркви ово 2018 лето господње заодевено је мноштвом значајних јубилејâ међу њима посебно и значајно место заузима велики јубилеј – 20 година активног и богоугодног делања радија светигора, митрополије црногорско-приморске тим поводом разговарамо са протопрезвитером николом пејовићем, главним и одговорним уредником најстарије црквене радио станице у нашој помесној цркви на празник свете педесетнице, 7 јуна давне 1998 лета господњег, блажене успомене његова светост патријарх српски павле благословио је почетак богоугодног рада радија светигора, освештао је његове просторије и први се обратио слушаоцима оче, како бисте описали историјат и значај благословеног делања овог црквеног медија, од његовог оснивања до данас? – радио светигора је основан благословом митрополита амфилохија, а прве ријечи у етар изговорио је блаженопочивши патријарх павле у овоме видим први и најважнији значај и благослов који је пратио и који ће пратити рад светигоре наша улога је да вршимо мисију цркве, да искористимо оно што су плодови људског достигнућа и да их ставимо у службу божију оно што не може увијек свештеник, епископ, то чини црква православна путем медија улази у сваки дом, болницу, затвор, канцеларију, аутомобил и проповиједа ријеч божију а она је путоказ ногама нашим, многима утјеха, укрепљење, поука, пут до истинског богопознања само је богу знано какви су и колики дарови које је господ излио кроз ове двије деценије рада светигоре обасјани светодуховском радошћу, на духовски понедељак ове године, радио светигора je прославио 20 година постојања и крсну славу митрополит амфилохије је том приликом посебно нагласио да је наш васељенски радио диван и истинит сведок свих дешавања на овим просторима од ратних страдања на косову и метохији до наших дана оче, на које је све начине овај црквени радио састрадавао са својим благочестивим народом? хришћанска етика радио светигора је основан благословом митрополита амфилохија, а прве ријечи у етар изговорио је блаженопочивши патријарх павле интервју са протопрезвитером николом пејовићем главним и одговорним уредником радија светигора митрополије црногорско-приморске две деценије радија светигора разговор водио: бранислав илић 46 6/ 2018 – оно што треба нагласити је да се почетак рада поклопио са несрећним бомбардовањем југославије и великим погромом на косову и метохији то је, на првом мјесту подстакло нашег митрополита да одмах оде на косово и метохију, да буде при руци тамошњем свештенству и народу са њим су отишли и отац радомир никчевић, миладин кнежевић, монах павле (кондић) и славко живковић, први уредник нашег радија било је ту још неколико људи тако је почело са извјештавањем, разговорима са страдалног косова и метохије у једном моменту радио светигора је био једини извор информација радило се у три смјене, стално се дежурало, чекало се укључење са косова и метохије, нове информације тако је светигора одмах доживјела „ватрено крштење“ и постала најслушанија радио станица у црној гори, јер је у техничком смислу имала националну фреквенцију и могућност слушања на готово цијелој територији црне горе и ово видим, не као случајност, већ као удио у страдању, а ако бог да и у васкрсењу нашег косова и метохије осим овога, са вашим читаоцима бих подијелио и сјећање на један разговор са нашим човјеком који живи и ради у њемачкој, кроз који сам схватио колики је значај светигоре у свакодневном животу људи наиме, када сам прије неколико година посјетио манастир хиландар, срео сам групу ходочасника, срба из њемачке када сам им рекао да долазим из митрополије црногорско-приморске, један од њих је одушевљено прокоментарисао како он без светигоре не би могао да замисли свој живот прича ми да је на послу окружен људима других нација, вјера и са којима, по питању православне вјере нема никаквих заједничких тема „свако јутро када дођем на посао прво укључим на интернету радио светигору и када чујем поздрав, ’помаже бог браћо и сестре’ “, каже овај брат, „као да ми се небеса отворе“ све ове се догађало у периоду када смо имали велика искушења на радију услед два струјна удара изгорела је скоро сва опрема, радио се чуо у свега пет градохришћанска ети протопрезвитер ка никола пејовић протопрезвитер никола пејовић рођен је 28 септембра 1979 године у подгорици у родном граду завршио је гимназију „слободан шкеровић“ и дипломирао на економском факултету дипломирао је на богословском факултету светог василија острошког у фочи, док је тренутно студент постдипломских студија његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски амфилохије га је рукоположио у чин ђакона 12 јула 2009 године у цетињском манастиру службу ђакона обављао је три године при саборном храму христовог васкрсења у подгорици у чин презвитера рукоположен 29 јула 2012 године и постављен за пароха треће подгоричке парохије и старјешину храма светог великомученика георгија и новојављених момишићких мученика у подгоричком насељу момишићи у чин протопрезвитера рукопроизведен је на празник светих момишићких мученика 2015 године обавља послушање главног и одговорног уредника радија светигора од септембра 2011 године новембар / децембар 2018 47 ва, сигнал је био јако лош и сâм сам се у свој малодушности често питао, има ли смисла ово шта ми радимо, слуша ли ово било ко? али, ето, кроз уста и срце овог брата бог ми је открио значај светигоре и истину да ни један труд на њиви господњој није узалудан било је то за мене велико укрепљење и поука да је труд наш, а успјех божији а таквих примјера је заиста много мноштво значајних личности обележило је двадесетогодишњи рад радија светигора лепа је и благословена прилика да свакога од њих са радошћу поменемо? – двије деценије једног медија је поприлично дугачак период и у њему је прошло стотинак новинара, тонаца, теолога и немогуће их је све побројати у једном тренутку је било 40 ангажованих сарадника, а и данас их имамо отприлике толико поред поменутог првог уредника славка живковића, на радију су велики и благословени траг оставили епископи: јован (ћулибрк) и јован (пурић) кроз емисије од којих неке и данас постоје затим, свештеници: гојко перовић, јован пламенац, предраг шћепановић који су били, свако у своје вријеме директори и уредници радија и поред чињенице да их не можемо све споменути, оно што можемо је да се свима, поменутима и непоменутима, а богу знанима, захвалимо на труду и љубави коју су годинама показивали према светигори програмска схема радија је заиста богата бројним емисијама које на савршен начин доприносе да реч божија дође до срдаца верног слушалаштва оче, шта посебно наглашавате када су у питању емисије које се емитују у целодневном програму? – предуслов за стварање доброг програма је и добра техничка опремљеност, као и велика покривеност од прије двије године, послушање директора радија светигора обавља протопрезвитер-ставрофор далибор милаковић у овом периоду, уз велику помоћ и благослов митрополита амфилохија, радио светигора поново може да се слуша на 12 фреквенција и у 14 градова у црној гори са покривеношћу од преко 80 посто од 2006 године присутни смо и на интернету, гдје се на сајту нашег радија могу наћи готово сви садржаји прошле године смо урадили и нови-редизајнирани сајт од прије неколико мјесеци радимо у новим просторијама у саборном храму христовог васкрсења у оквиру радија светигоре налази се и портал митрополије, такође редизајниран са свим овим садржајима митрополија црногорскоприморска сада има један озбиљан информативни центар у коме ради око 40 сарадника, волонтера, дописника програм нашег радија је заиста разноврстан поред катихетских емисија и извјештаја из наше митрополије пратимо и сва она важна догађања и у другим епархијама српске цркве у оквиру нашег програма налазе се и најважније информације из других помјесних цркава надахнути митрополитовом личношћу која својом љубављу и жртвом грли цио свијет, од самог почетка емитовања, светигора је имала задатак да буде васељенски радио, а то значи да има интересовање и бригу за сваки уд цркве христове сваког дана се емитују житија светих, оца јустина, календар – пролог владике николаја, затим емисије које се баве тумачењем светог писма три пута недељно имамо емисију катедра у којој се емитују најинтересантнија предавања једна од наших најслушанијих емисија је питајте свештеника у којој свештеници дају одговоре на конкретна питања слушалаца велики број емисија имамо из културе, науке, историје светигора је чувар српског језика и ћириличног писма имамо емисију која се бави активностима особа са инвалидитетом, затим емисију за ромску популацију, која је једним дијелом и на ромском језику и још много других кратких и дужих форми са поносом истичем да имамо емисију која траје двије деценије – дјеца апокалипсе, коју води и уређује весна кривчевић у сарадњи са владиком јованом (ћулибрком) посебну пажњу поклањамо информативном програму у јутарњем програму имамо кратке вијести на свака два сата, хришћанска етика 48 6/ 2018 прве дуже вијести су у 14 часова, а централна информативна емисија данас актуелно је од 20 часова све ово је повезано и употпуњено добром и разноврсном духовном музиком на разним језицима емитују се и етно музика, квалитетна, стара народна музика, инструментална и класична музика, можда и по нека савременија обрада - све се то може наћи на таласима радија светигора будући да су медији постали свеприсутни и свепрожимајући чинилац друштвених токова, шта је по вашем мишљењу темељ и крајњи циљ мисије цркве путем радио таласа? – живимо у времену великог утицаја медија колико су медији важан фактор показује и чињеница да све више слушамо о медијским ратовима то су најбоље осјетили политичари, који, да би владали морају прво да освоје медије, јер онда имају могућност ’испирања мозгова’ кроз сервирање онога што им иде у прилог данас се све брже живи да би могло да се преживи људи су принуђени да раде и по неколико послова, и у том амбијенту човјеку остаје могућност да се кратко информише и иде даље то условљава површно бављење стварима и појавама које доводи често до погрешног тумачења стварности у којој живимо на тој лепези разних медијских садржаја - „пијаци богова“, црква православна, не само да треба, него је и дужна из бриге за човјека да понуди и ријеч вјечнога живота црквени медији су онај олтар са кога је апостол павле проповиједао на ареопагу они су савјест људима и шанса да се живот сагледа из једне друге перспективе, царства небескога благословом његовог високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског господина амфилохија, постављени сте за настојатеља подгоричког храма светих славних и добропобедних мученика момишићких шта бисте посебно нагласили када је у питању ова велика подгоричка светиња? – тако је крајем јула 2012 године, благословом митрополита амфилохија постављен сам за пароха момишићког и старјешину, по много чему, необичне и чудесне цркве светог великомученика георгија и новојављених момишићких мученика ријеч је о једном малом храму, димензија 6м са 4м, што га чини једним од најмањих парохијских храмова у српској цркви али зато велик у благодати божијој јер се у њему чувају мошти 40 дјеце мученика и два свештеномученика, који су спаљени у једном од неколико похода скадарског паше сулејмана на велики четвртак 1688 године некада манастир, рушен и обнављан неколико пута, био је потпуно запустио након ове похаре турака о страдању момишићких мученика се готово није говорило, а помен се чувао само кроз предање вођени тим предањем потомци страдалих су 1930 године затражили од тадашњег митрополита црногорскоприморског гаврила (дожића) да им дâ благослов да обнове цркву на постојећим темељима тако је црква обновљена 1936 године и у њој су похрањени остаци ових страдалника међутим, други свјетски рат, а затим и комунизам условили су да и ова светиња, као и већина других у црној гори, буде напуштена и претворена у сметлиште и свратиште за стоку тек крајем 80-их година прошлог вијека почиње обнова године 1995, црква је припремљена за богослужење и освештана чекало се 9 година да ова црква добије и првог парохијског свештеника био је то свештеник јовица ћетковић, који је 2004 године постављен за сталног пароха када је отац јовица дошао, прве недеље у цркви није било никога заустављао је људе који су пролазили и молио их да уђу у цркву да кажу ’амин’ да би могао да почне литургију била је то једна бака са којом је и започео богослужбени и парохијски живот у момишићима отац јовица је много урадио прво, почео редовно да служи, обнавља цркву, фрескопише, уређује порту, гради малу салу за потребе вјеронауке хришћанска етика новембар / децембар 2018 49 литургијска заједница је почела да расте и сада имамо за божић и васкрс око 600– 700 причасника благословом митрополита амфилохија, 2005 године су обретене мошти светих мученика и похрањене у кивот на поклоњење вјерном народу, а на његов предлог свети архијерејски сабор спц, на редовном мајском засједању 2012 године момишићке мученике прибројао је лику светих и прослављају се када и севастијски мученици 22/9 марта ове године имали смо велики јубилеј – 330 година од њиховог страдања тим поводом организован је научни скуп на тему „живот и страдање цркве и народа у зетицрној гори у хvii вијеку“ поред митрополита амфилохија, на литургији је саслуживао митрополит георгије из словачке тога дана био је организован и дјечији програм, на коме је учешћа узело око 400 дјеце полазника вјеронауке, а у вечерњим часовима имали смо и свечану академију на којој је приказан краткометражни играни филм о страдању момишићких мученика на академији су наступили бора дугић и национални ансамбл „коло“ можемо да заблагодаримо богу на динамичном и веома разноврсном животу који се одвија у овој великој светињи осим вјеронауке за дјецу и дјечијег хора, имамо и вјеронауку за одрасле, друштво добровољних давалаца крви које је једно од успешнијих у црној гори и које је до сада имало 17 акција, а у припреми је и изградња дјечијег вртића при нашој парохији који ће носити име дјеце момишићких мученика биће то први црквени вртић у црној гори заиста су велики дарови ове светиње, па позивамо све оне који дођу у подгорицу да обавезно обиђу и поклоне се момишићким мученицима са којим пастирским потребама сте посебно суочени на повереној вам парохији? – бројни су и велики проблеми са којима се људи нашега времена боре свједоци смо тога приликом боравка код светог василија у острогу многе неизлечиве болести, депресија, сиромаштво, морално посрнуће и изопачености, све су ово одлике времена у коме живимо али, од свега овога чини ми се да је највећи проблем – одсуство смисла живота и постојања често имамо осјећај да људи не знају ни одакле су дошли, ни коме иду свакодневно су изложени разном пропагандом, страхом, неизвијесношћу за будућност све то доводи људску душу до лудила тако да не чуди што су антидепресиви најпродаванији медикаменти данас млади су данас нарочито на удару од дјетињства размажени и ненавикнути на ношење крста већ у најранијој фази наметну им се циљеви које, или не достигну или достигну, али виде да то није ни изблиза оно што су очекивали и онда настаје проблем, пуцање по шавовима човјек разапет између онога што јесте и што је очекивао зато је ријеч божија и вјера у христа бога једини смисао живота сваког човјека у тој дјелатној вјери све добија смисао – и рађање, и живљење, падови и успони, и страдање и успјеси на крају, вјера осмишљава и смрт зато је улога и одговорност цркве православне данас велика од свих хришћана, а нарочито од нас свештеника и наших епископа се очекује да живимо сагласно овој вјери, јер сам сигуран да ће нас господ питати за сваку повјерену нам душу драги оче никола, благодаримо вам на овом садржајном и надахнутом разговору и користимо прилику да вама и свим делатницима на пољу црквене мисије на радију светигори, честитамо овај значајан јубилеј желећи вам свако добро од господа нашег и призивајући у погодно време његову помоћ! – хвала и вама на прилици да разговарамо велика ми је част да сам имао прилику да будем дио овог важног часописа који је препознат као озбиљно духовно гласило са бројним интересантним текстовима, разговорима и поучним причама и који траје преко 60 година, што је најбоља потврда онога што радите хришћанска етика 50 6/ 2018 у грачаници, већ дуги низ година, по традицији која траје још од 1999 године, гостује угледни грчки архимандрит партеније махериотис из солуна, дугогодишњи старешина цркве светих цара константина и царице јелене, у близини зејтинлика он је још од првог дана рата у босни и херцеговини био са нашим народом и наставио да га помаже током нато агресије и касније током српске голготе на косову и метохији овај велики пријатељ српског народа је организовао огроман број хуманитарних акција онда када је било најтеже, кад су бомбе са радиоактивним уранијумом падале по нама свештеник партеније има почасно место у грачаници уочљива је његова блискост са монасима и спонтаност са народом он грачаницу и косово и метохију доживљава као своју другу кућу – рођен сам на кипру, али сам живео у солуну 43 године тамо сам завршио теолошки факултет такође сам на филозофском факултету у солуну окончао студије археологије више од три деценије радио сам у затворима у грчкој и годинама сам као свештеник бринуо о затвореницима, колико сам могао од 1992 бавим се и мисионарењем по балкану – казује отац партаније на почетку нашег разговора како је започела ваша мисија? – повод мог првог доласка на балкан и првог сусрета са српским народом био је филм о стравичном геноциду ндх над српским народом у јасеновцу био сам згрожен! онда сам у солуну упознао грка који је некада живео у србији иначе, он и његова породица су рођени у панчеву у то време, код њих су били чланови фамилије из србије, рат је већ почео да пламти причао сам им о томе колико је на мене дубок утисак оставио филм о јасеновцу, а они су предложили да, те 1991, одемо заједно у србију и бих, и да се упознам са српским народом, да сагледам прилике, да нешто коначно научим из српске историје мој први сусрет са србијом био је у панчеву, 1992 године тамо сам упознао много драгих људи, једног сјајног лекара и неке свештенике биле су то праве српске патриоте, којима сам се дивио рат у бих је дивљао потом сам отишао у дервенту, а онда у приједор беснела је мржња, а мета су били срби уследила је моја посета болници у добоју, било је много желим србима да се моле богу за мир, да спознају своју величанствену историју, да увек знају ко су, ко су им били преци да се изборе за истину о јасеновцу да се изборе за своје косово и метохију! и да у свему буду сложни, јер србима мањка национална слога разговор са архимандритом партенијем махериoтисом поштујте своје претке! разговор водила: биљана живковић хришћанска етика новембар / децембар 2018 51 рањених српских војника страшно младост српска покошена, људи без руку, ногу многи су остали без породица масакрирали их алијини војници, муџахедини нису срби имали ни лекова, ни постељине била је умрљана крвљу неки болнички кревети нису чак ни прекриваче имали није било завоја да се превију рањеници херојска борба српског народа у бих и тешке прилике и немаштина били су повод да организујемо хуманитарну помоћ за српске рањенике у грчку смо убрзо повели 150 дечака и девојчица, који су остали без родитеља многа српска деца тада нису била крштена угостили смо, потом, од 1993–1995 године, још 1250-оро српске деце малишани су били смештени у бројним грчким породицама у солуну, у мојој митрополији колико су љубави грци показали за српску ратну сирочад, то само бог зна пуно ми је срце, јер су рођена многа искрена и дубока пријатељства и кумства грка и срба секретар црвеног крста србије, госпођа драгица, не сећам јој се презимена, дала ми је идеју да организујемо помоћ свакога месеца, јер је било потребно помагати србе у бих, али и избеглице које су у великим таласима пристизале у србију сећам се, од почетка рата наша јавност у грчкој је била веома заинтересована, тако да сам често био позиван на телевизијске или радио емисије у грчкој да говорим о томе, како српски народ на балкану поново страда због своје православне вере срби су умирали у својој земљи, бранећи огњишта предака и слободу било је болно сећам се, једном сам гостовао на некој телевизији у северној грчкој и просто нисам могао да изађем из зграде, јер се у међувремену јавило преко 100 породица које су желеле да помогну србе чекали су ме испред зграде телевизије онда смо основали фонд за помоћ српском народу и верујте, било је дирљиво гледати грке, који су долазили и уплаћивали за страдалну православну браћу србе грци су се обавезали, да ће уплаћивати најмање по 100 немачких марака на свака три месеца за братски српски народ који је страдавао у бих два пута годишње су организоване велике хуманитарне акције помоћи из грчке шлепери су кретали према бих, према србији, сакупљали смо и возили све: храну, одећу, обућу, школски прибор, лекове, санитетски материјал када смо се враћали из србије, после обиласка и уручења помоћи, били смо видно потрешени разговарали смо и питали шта учинити да се још више помогне почеле су да се јављају грчке породице, које су желеле да прихвате и угосте српску сирочад, и децу која су преживела ратне страхоте у бих мало је држава које су се бринуле о српском народу, а срби су се борили са сцилама и харидбама сећам се да се за само један месец у солуну јавило преко 400 грчких породица, са жељом да прихвате, угосте српску децу, којима је била потребна брига и утеха убрзо су аутобуси са преко 400 српских малишана из добоја, дервенте, прњавора, приједора кренули према грчкој из приједора је било највише деце без родитеља болела нас је патња српских малишана а свет је ћутао грци су хришћанска етика 52 6/ 2018 као срчан народ, то тешко подносили били су племенити и пожртвовани ви сте у грчкој деловали у медијима? – док сам боравио у ратом захваћеним градовима у босни и херцеговини, камером сам снимао све на терену, а потом сам ишао на телевизије по целој грчкој, како би материјал убрзо био приказан сећам се, при пут, на солунској телевизији ми је дато сат времена у програму следећи пут када бих се вратио из бих или из србије, програм се продужавао на два сата а једне ноћи смо остали у студију од 18 часова до један сат после поноћи звали су људи из целе грчке, хтели су да се споје са српским породицама, да спасавају децу био сам дирнут понекад бих кришом заплакао записивао сам контакте потом је у грчку кренуло још 600 српских сиротана из босне и херцеговине, у којој је рат беснео, остављајући ужас и пустош затирана су бројна српска села а свет је о погрому срба у бих ћутао! према мојој евиденцији, за 18 година, колико смо били активни, угостили смо 2700 српских дечака и девојчица из босне и херцеговине само из приједора је било 820 дечака и девојчица који су остали без родитеља страшно је то! уз помоћ наше цркве и народа сакупили смо преко 83000 марака када смо први пут путовали у приједор, где су тада срби били најугроженији паралелно смо слали и велику хуманитарну помоћ за остале србе у бих, сваког фебруара и октобра, болницама, школама, вртићима, породицама имао сам једног пријатеља у петрову, свештеника николу није постојала црква у том селу, јер су већина срба тада били комунисти предложио сам му да почне да гради цркву и како је то кренуло? почели смо да помажемо изградњу цркве у петрову сећам се да је тадашњи владика освештао темеље био је јануар, обећао сам му да ћу донети из грчке грађевински материјал, мермер отац никола је рекао: „ми не можемо то да платимо“ – ма све је бесплатно, снаћићемо се – умирио сам га узео сам димензије будуће светиње и већ у фебруару следеће године, када су стизали пакети за децу у бих, стигао је и мермер по мери био је то повод да и други свештеници из бих траже помоћ за обнову или изградњу цркава тако смо на сличан начин, помогли изградњу 75 српских цркава у бих сећам се, једном сам отишао у велику фабрику у близини солуна и тражио да купим огромну количину мермера, за неколико цркава позвао ме власник, и питао ме где носим толики мермер одговорио сам да носим у разрушену босну и херцеговину нашој православној браћи, србима, за цркве „носи, браћи србима! све им је бесплатно“, казао ми је тај племенити грк, који није желео да се експонира тако је у кратком времену послато мермера за 27 српских цркава после извесног времена ми је предложио: „добро, хајде, сада када превоз мермера за бих не престаје, ја ћу да платим пола, а пола ти и црква“ и тако је отишло мермера за све преостале светиње онда је предложио: „овај наш договор и уговор важи док смо живи ти и ја, да помажемо српски народ и светиње“ и тако је остало сваке године сам превозио по 120 тона мермера имам све уредно записано, када и које цркве су помогнутенајвише је отишло у добој и околину на озрену је помогнуто 15 цркава, затим хришћанска етика ви сте достојанствен народ и некако сте „своји“ уз то, срби су неукротив народ! не трпе ланце западњаци зато кажу да су срби „тежак“ народ, јер не трпите њихов јарам новембар / децембар 2018 53 у дервенти и околини, приједору, новом граду, костајници, босанској дубици како је даље текла ваша мисија у србији? – све до пре пет година интензивно смо помагали српски народ паралелно са тим, помагали смо и гагаузи, једно сиромашно место у молдавији, они говоре турским језиком, али су православне вероисповести у школи уче руски као страни језик преко 20000 примерака светог писма на руском језику смо штампали и поделили им, ми из солунске епархије у том делу молдавије има 27 села и три града ушли смо у сваку православну кућу и храм и делили смо свето писмо на косово и метохију сам најчешће ишао сам, а у гагаузи сам путовао са сарадником остварена су и бројна грчко-српска кумства – грчке породице које су примале српску децу, често су желели, касније, када су се она вратила у завичај, да посете децу у бих, да се увере да им је добро тако да сам неретко водио и грке у босну и херцеговину крштено је, тих ратних година, преко 750 српских малишана, хвала богу и данас живе та дивна пријатељства и кумства срба и грка! како је започела ваша мисија на косову и метохији? – било је то 1999 године, у току нато агресије на срј боравио сам осам пута у београду у току 78 дана бесомучног бомбардовања у београду је био један грчки новинар, тако смо заједно започели мисију у србији прво је из грчке пут србије путовало шест шлепера помоћи и ја са њима сећам се, бомбардовање је почело 24 марта, петак на суботу, а већ следеће седмице, на лазареву суботу, однели смо поново пет камиона помоћисрпска државна телевизија је урадила документарни филм прва хуманитарна помоћ, чини ми се да је био такав назив на косову и метохији сте били онда када је било најтеже – чим смо се организовали и кренули на косово и метохију, дошло је до проблема било је ризично али ми смо се организовали и брзо су на границу стигли грчки војници из састава кфор-а уступали су нам војна возила да бисмо пребацили помоћ за српски народ већ првих дана бомбардовања посетио сам грачаницу са тадашњим рашко-призренским епископом артемијем сам обилазио многа села и српске светиње био сам у штрпцима, пећкој патријаршији, дечанима, грачаници, светим архангелима на косову и метохији имали смо пет великих мисија: обишли смо 47 села, уништене светиње, градове ишли смо тамо где је било најпотребније посетили смо и сва села сириничке жупе доносили смо месо, храну, много лекова за децу је уплаћивано свака три месеца по 50 евра, онолико колико су митрополија у солуну и грчкој, народ и црква могли да сакупе шта никада нећете заборавити са косова и метохије? – знате, срце човека вуче да се нађе тамо где треба ако сам пожелео да будем са мојом браћом србима, болело ме је и данас ме боли велика патња и неправда, која не престаје према српском народу било је скоро немогуће да ме кфор, еулекс и униформисани албанци пусте на територију ким сећам се да су ме два пута заустављали чак и на наплатној рампи у нишу, са оцем михајлом из светих архангела онда сам молио наше војнике и они су из урошевца брзо дошли и помогли наравно, без знања команде кфор-а ноћио сам у урошевцу код грчких војника, и онда бисмо превозили њиховим војним возилима помоћ за србе хвала им! у почетку је било и грчких полицајаца на ким, па су се и они придружили обично сам боравио у грчкој војној бази али, онда је требало и да изађем са ким, а то је било још теже морао сам да тражим специјалну дозволу да напустим косово и метохију потом је на граници србије са македонијом долазио по мене један србин из куманова и возио би ме до грчке границе пешке сам прелазио границу и сналазио сам се даље до солуна, тих 70 километара у дијалогу са ате измом 54 6/ 2018 шта је оно што вас мотивише да истрајавате? ви сте и данас, после 19 година са нама на ким – нема ту рационалног објашњења осетио сам велику и неопростиву неправду, коју запад, нато, сад чине србима и нисам могао са тим да се помирим нисам могао да седим и пасивно посматрам како муче и убијају један частан, храбар народ на балкану уосталом, кроз целу нашу историју ми смо били пријатељи ми, грци, вас одлично разумемо, јер и ми имамо проблем са турцима на кипру више деценија како доживљавате српски народ? – ви сте достојанствен народ и некако сте „своји“ уз то, срби су неукротив народ! не трпе ланце западњаци зато кажу да су срби „тежак“ народ, јер не трпите њихов јарам они би да мењају србима свест! срби су вековима мучен народ, и опстају и многи вам се диве ниједан народ то не би издржао! ви сте пружили отпор нато алијанси ви сте се једини 1999 супротставили новом светском поретку и тој лицемерној европи мислим да вам управо то нато, сад, енглеска неће никада опростити зато вас и даље муче зато вам се свете оно што мене као свештеника онеспокојава, јесте чињеница да српкиње не рађају више деце то је велики проблем и то може да вам се освети на кипру је другачије, тамо гркиње рађају по 5–7 деце и држава им излази у сусрет тако се најбоље и дугорочно брани своја земља – рађањем по статистици, на кипру сада има много више православне деце, убедљиво више од турске видите, ми грци, поштујемо живот моја мајка је родила нас 16-оро деце, а десеторо је преживело а српкиње?! на жалост, мислим да ће агонија на косову и метохији још дуго трајати читао сам вашу историју није први пут да вама, србима, отимају косово и метохију и није довољно само говорити да су други криви, мада јесу морамо се ми поправљати, ми православни народи својим примером, морамо свима показати колико се воли и чува своја земља, поштују преци, светиње, а не да препуштамо да питање косова и метохије решава неко други нису други градили ваше велелепне светиње, гинули у косовском боју, него ваши преци нису албанци гинули на косову, нити су они градили високе дечане, грачаницу, свете архангеле нису ни енглези а, американци у то време нису ни постојали ви имате зашто да се борите и шта да повратите, а албанци немају, јер ким никада није, нити ће, пред богом и небом бити њихово зар да се забораве и изневере преци, српски владари, ктитори? ако се тако буде радило и размишљало, свака битка је унапред изгубљена своје се мора бранити! и видите, понекад сам збуњен, и питам се: зашто срби имају отпор када неки муслиман реши да пређе у православље, да се врати вери предачкој? он прво ризикује и унапред зна да ће га његови муслимани одбацити а срби се у таквим приликама чудно понашају у бих, док сам тамо мисионарио, крстио сам петорицу муслимана срби у бих само што ме нису смождили због тога мислим да је то велика грешка какво је духовно стање у грчкој? – ни код нас није баш најбоље, али неупоредиво је теже у србији има много дивних и верујућих грка, који негују своју православну веру али, и у грчкој и у српским земљама највећи је проблем придобити оне који су ван православне цркве вратити их у окриље предачке вере како их вратити? запитајмо се, колику одговорност сносимо и ми, што су многи наши сународници и данас ван цркве како доживљавате вашу мисију по затворима? – био сам 30 година духовник по затворима у грчкој, до прошле године у новембру, када сам пензионисан владика солунски је инсистирао да и даље обављам посао затворског духовника, али сам се уморио сазидали смо лепу цркву у затвору, посвећену светом елеферију сваке суботе се служи литургија и на велике празнике верујте, много је затвореника тамо крштено, па и албанаца чак сам и један албански брачни пар венчао у затвору у дијалогу са ате измом новембар / децембар 2018 55 да ли сте посетили зејтинлик? – много пута сам посетио то свето место, где у миру почивају највећи синови српског рода упознао сам ђорђа михајловића, ту легенду! било би добро, када би срби много чешће одлазили и посећивали гробове својих херојских предака свако српско дете која је било код нас у грчкој, водили смо на зејтинлик највеће српско стратиште је јасеновац како доживљавате геноцид ндх према србима? – био сам много пута на том језивом месту, несагледивом стратишту, једној од највећих српских трагедија, када су усташе, регуларна војска тадашње ндх, која је служила нацистима, хитлеру, зверски покушали да затру српски народ не знам колико је познато србима да су комунисти толерисали јасеновац и да се нису трудили да ослободе србе из логора зна се да су често сарађивали павелић и тито и водећи комунисти током другог светског рата зна се и да је тито, по завршетку другог светског рата, помогао многим хрватским злочинцима, кољачима српске деце и жена да побегну у јужну америку а за то време су наивни срби тита славили као највећег сина „југословенских народа“! ето, ја то знам јер ме је интересовало шта о томе знају срби? у грчкој се зна за дахау и аушвиц, јер се јевреји труде увек, на сваком месту и у свакој прилици, да то целом свету ставе до знања јевреји не праштају заборав и данас да се прича о холокаусту а срби о јасеновцу причају тихо и несигурно желим србима да се моле богу за мир, да спознају своју величанствену историју, да увек знају ко су, ко су им били преци да се изборе за истину о јасеновцу да се изборе за своје косово и метохију! и да у свему буду сложни, јер србима мањка национална слога разговор вођен на велику госпојину 2017 године и први пут сада објављен српско средњовековно штампарство почиње са радом монаха макарија који је на цетињу штампао пет књига како је сам оставио запис, то је било при зетској митрополији, за време митрополита вавиле и господара ђурђа црнојевића на издавању књига у зетској митрополији радило је осам монаха, што је било довољно, како се процењује, за рад на две штампарске пресе како је наше средњовековно штампарство почело са једним монахом, тако се и завршило са другим, али сада у тешко време ропства последњи познати штампар у српској земљи био је вредни јеромонах мардарије из мркшине цркве по обичају старих српских штампара, о себи је оставио само основне податке записао је да је рођен поред реке дрине имао је извесног књижевног талента и писао дуге поговоре за своје књиге са захвалношћу је спомињао људе који су му помогли у његовом послу био је веома поносан на манастир, којем је припадао и редовно га помињао уз своје име није сасвим сигурно где се налазила славна мркшина црква локација ове цркве тражена је у околини косјерића и на територији убске општине (памбуковица, стара црква у мрчићу) писана историја бележи мардарија као искусног и прослављеног штампара који је дошао у београд поставља се питање где се изучио овом нимало лаком занату? у то време штампарија у околини горажда више није радила кратко су радиле штампарије при манастиру рујну (1537) и манастиру грачаница (1539), успевши да одштампају само по једну књигу једино место где је штампарија постојала дуже времена и где је мардарије могао да стекне то драгоцено знање био је манастир милешева у милешеви су штампане три књиге: требник (1544), псалтир са последовањем (1545) и поново псалтир (1557) чини се логичним да је наш мардарије походио милешеву да се упозна са штампарским занатом у дијалогу са ате измом хришћанска књижевност 56 6/ 2018 хришћанска књижевност у реконструкцији његовог животног пута, отежавајућа чињеница је да је постојало више савременика истог имена хронолошки, први се помиње мардарије, игуман манастира бања, који је са милешевским монасима ишао у венецију, да потражи матрице („типар“) за слова (1543) други је свети мардарије, ктитор манастира боговађа, родом из херцеговине он је обновио манастир боговађу (1545) трећи је био јерођакон мардарије „из српске земље“, који је преписао један рукопис и у подужем запису пожалио се на исмаилћанско насиље, због којег је уточиште нашао у манастиру завали (1566) није познато да се иједан од ове тројице бавио штампањем књига као мркшански монах монах мардарије из мркшине цркве дошао је у београд на позив угледног кнеза и грађанина, радише дмитровића кнез је набавио штампарску пресу не жалећи новце, како је то мардарије истакао заједно су почели да припремају јеванђеље за штампу у графичком погледу, као што се то лепо види на заставицама у књизи, мардарије се ослањао на издања свог великог претходника монаха макарија из црнојевића штампарије књиге из времена црнојевића биле су веома цењене и тражене у круговима београдске митрополије један примерак штампаног четворојеванђеља нашао се у рукама митрополита лонгина када већ у београду није имао штампарију да понови ово издање, лонгин је наручио преписивање ове књиге са оригиналног примерка „от форми црнојевића, от сложенија макаријева“ тако је презвитер вук, по наредби лонгина, митрополита београдског и сремског, преписао буђановачко четоворојеванђеље од 15 маја до 14 августа 1548 године та жеља у црквеним круговима за умножавањем црквених богослужбених књига можда је била покретач идеје међу грађанством да београд коначно добије своју прву ћириличну штампарију када је кнез радиша изненада умро (1552), цео подухват је преузео трговац трајан, чији је отац дубровчанин федерик џивов гундулић једно време био кнез ластова уз трајанову драгоцену материјалну помоћ, монах мардарије је успео да доврши чувено београдско четворојеванђеље и тако постане писана историја бележи да је монах мардарија из мркшине цркве дошао у београд на позив угледног кнеза и грађанина, радише дмитровића, као искусни и прослављени штампар успео је да доврши чувено београдско четворојеванђеље и тако постане познат као први штампар наше престонице први београдски штампар: mонах мардарије из мркшине цркве др ђорђе вуковић новембар / децембар 2018 57 познат као први штампар наше престонице у поговору књиге, мардарије се захвалио покровитељима, по угледу на свог великог претходника макарија наши историчари ово дело понекад називају четворојеванђеље тројана гундулића ни други мардаријев мецена, трајан није дуго поживео, јер се последњи пут помиње 1555 године после завршеног дела, монах мардарије из београда одлази у матични манастир, који је био посвећен вазнесењу сада је морао кренути из почетка како је записао, сам је „рукоделисао ова (штампарска) слова од железа и мједи и осталог“ свакако је морао да набави штампарске пресе тек тада, када је имао средства потребна за рад, могао је да приступи штампи успео је да отисне две књиге најпре је светлост дана угледало четворојеванђеље (1562) књига садржи подужи поговор у коме се похвалио да му је отаџбина близу дрине овом приликом, мардарије не помиње помагаче, што би говорило да је само уз помоћ братије, истрајавао на овом послу можда је он водио братство, јер се игуман помиње тек у поговору следеће књиге почетак септембра 1565 године, обележило је издавање његове последње књиге триода цветног или пентикостaра то је била његова стара жеља, али су га обавезе спречавале да је раније испуни у поговору се пожалио на старост и болест која је напредовала, па је пожурио да заврши све што је намеравао поменуо је макарија соколовића, првог патријарха обновљене српске цркве, затим митрополита смедеревског захарију, манастирског игумана саву, попа живка и дијака радула то значи да је имао неподељену подршку у целој српској цркви за свој рад са овом књигом завршава се наше знање о јеромонаху мардарију из мркшине цркве, пореклом из подриња вероватно није још дуго поживео, због болести која га је мучила успео је да одштампа три књиге, попут великих и значајних штампарија у милешеви и горажду први београдски штампар мардарије остао је упамћен и као последњи који се бавио тим занатом у српској земљи, јер су после њега ишли углавном у венецију ради штампе оставио је иза себе књиге које су се шириле на све стране тако је београдска књига стигла до сремских карловаца, сарајева, цетиња и далматинског врбника, мркшанско четворојеванђеље до крушедола, костајнице, ервеника и книнског поља, а пентикостир такође до сремских карловаца тамо су сачувани примерци ових књига реч христова објављена свету, тако се ширила међу србима посредством труда јеромонаха мардарија, коме нека је вечна слава и хвала на његовом неуморном мисионарском и просветитељском труду у једном заиста тешком времену у дијалогу са ате измом 58 6/ 2018 на срдачан позив оца душана поповића, старешине цркве светог пророка јеремије у врбовцу, крећемо пут смедерева на 15 километру аутопута београд – ниш, искључујемо се на првом скретању ка пожаревцу, а потом, прелазећи надвожњаком на леву страну аутопута, укључујемо се на локални пут за врбовац бог је обдарио овај крај обилном вегетацијом, а људи су своје куће груписали по брежуљцима „брђанског“ и „рупљанског“ краја први писани подаци сведоче да је насеље основано пре 18 века, мада је на овом подручју пронађена керамика из римског доба место је добило назив по једној врби испод које је први становник направио своју колибу и ископао бунар село је више пута мењало своју локацију данас, врбовац покрива површину од око 1650 хектара земље, а у селу има око 320 домаћинстава у српској историји овај крај је познат по 11 пуку шумадијске дивизије 1 позива, који је живот положио у борбама на врбовачким косама и церјаку, октобра 1915 године црвени вез шумадијске ношње пред почетак литургије стижемо до цркве светог јеремије већ на први поглед црква плени лепотом стила моравске школе српске средњовековне архитектуре њена бела фасада, са црвено наглашеним архитектонским и декоративним елементима, подсећа на црвени вез са беле кошуље шумадијске ношње, а декоративна ограда око цркве на везено платно пространа, зелена и цвећем уређена порта, тротоари са платоом и припутописи земни остаци српских ратника, осим у овој костурници, налазе се и у лазаревцу, крупњу и пецкој код ваљева према неким подацима, у њој су сахрањени и посмртни остаци жена, деце и стараца из липа и околних села, које су аустроугарски војници заробили у збегу и убили црква светог пророка јеремије у врбовцу код смедерева са спомен–костурницом споменик који опомиње на грех заборава лела марковић новембар / децембар 2018 59 лазном стазом, само наглашавају лепоту ове грађевине у дворишту летњиковац, клупе, стазе, љуљашке, парохијски дом и спомен–плоча потпоручнику војиславу томићу, команданту 11 пешадијског пука, коју је, 2015, подигло захвално српство подно плоче, у бетону, камен који је српски ратник донео са зејтинлика двадесетих година xx века, формиран је одбор који одлучује да планирана парохијска црква добије обележје и спомен–костурнице, те се тако стварају услови да духовни суд београдске митрополије одлучује по убрзаној процедури по одобреном захтеву (дозвољава се издвајање из коларске парохије и изградња цркве), почела је градња 1936, средствима мештана врбовца живописање је завршено 1939, а потом је, на дан светог пророка јеремије, 14 маја исте године, освећена црква службу освећења је обавио епископ браничевски венијамин са свештеницима из смедерева и пожаревца, у присуству краљевог изасланика, представника војске, некадашњих заповедника и војника шумадијске дивизије и мештана како је остало забележено, чланови друштва „кнегиња зорка“ положили су букет цвећа, а народ је сандуке засуо миришљавим босиљком и црвеним ружама које су процветале на гробовима изгинулих војника миливоје лазаревић, врбовачки учитељ и најангажованији члан одбора у свом говору је посебно нагласио: „овај споменик ће бити, сада и у будућности, опомена свима да је заборав највећи непријатељ и грех и да су отаџбина и жртве за њу светиња над светињом“ земни остаци српских ратника, осим у овој костурници, налазе се и у лазаревцу, крупњу и пецкој код ваљева према неким подацима, у њој су сахрањени и посмртни остаци жена, деце и стараца из липа и околних села, које су аустроугарски војници заробили у збегу и убили лепота руског иконописања црква има статус споменика културе, као непокретно културно добро подигнута је као триконхална грађевина сажетог типа са једном куполом правоугаоној основи, у коју je уписан крст, додате су три апсиде са источне, јужне и северне стране већ у припрати, над којом су галерија и звоник са куполом, отвара се пред нама црква са бројним светињама које чува током службе, стојећи у наосу, примећују се стилски другачије фреске и иконе на иконостасу, рад руског академског сликара андреја васиљевића биценка (курск, 1886–1985, кливленд) овај познати руски сликар и фрескописац је у србију дошао након октобарске револуције осликао је многе цркве и храмове по србији и у сад, путописи 60 6/ 2018 где је емигрирао после другог светског рата иако се бавио штафелајним сликарством, махом пејзажима, остао је упамћен као иконописац и фреско-сликар изнад иконостаса, фреска богородице шире од небеса, приказана је фронтално са уздигнутим рукама, погледа упртог навише док стоји на облацима окружена серафимима, у плавом мафориону преко зелене хаљине у калоти куполе приказан је христос пантократор у попрсју, обучен у црвени хитон и плави химатион, десном руком благосиља, а у левој држи отворену књигу са исписаним текстом из јеванђеља по јовану: ја сам светлост свету, ко иде за мном неће ходати у тами, него ће имати светлост живота највећи утисак остављају четири сцене у поткуполном простору, на зидовима које формирају поткуполни лукови молитва о чаши на јужном поткуполном луку на коме је приказан тренутак христове молитве богу оцу да га мимоиђе горка чаша страдања фреска пут на голготу у скученом и полукружном простору, рађена према јеванђељу по луки, приказује моменат када христу, који је поклекнуо под теретом крста, прилази симон из кирине коме се супротставља један римски војник у источном поткуполном луку је распеће у сведеној варијанти са фигуром распетог христа, приказаног допојасно на крсту, којег окружују уснули анђели и представе помраченог сунца и месеца на северном поткуполном луку, композиција полагање у гроб је изведена тако да је хоризонтала христовог тела наглашена савијеним телима осталих актера у тренутку полагања у гроб у наосу се лепотом издваја сцена васкрсења христовоггде је у средишту композиције приказан васкрсли христос у белој одори, са крстом у десној руци и нимбом око главе обасјан светлошћу испред христа су уплашени римски војници, а са једне стране гроба, у стени, анђео у стихару у сцени христовог рођења, исус христос је приказан у јаслама, у пећини, окружен фигурама марије, јосифа и пастира који му се клањају, док се у даљини виде мудраци који долазе на поклоњење пратећи витлејемску звезду иконостасна преграда је дрворезбарена у плитком рељефу у зони престоних икона налазе се представе стојећих фигура на златном фону: исуса христа, богородице са малим христом, светог јована претече, светог пророка јеремије описи фресака детаљније су дати у књизи ане д костић ђекић, „руски емигранти и црквено сликарство међуратног периода: црква у селу ратари код смедеревске паланке“ путописи новембар / децембар 2018 61 благо оном ко до вјека живи на северном зиду наоса постављена је спомен–плоча са 128 имена изгинулих, помрлих и несталих врбовчана у ратовима за ослобођење и уједињење од 1912–1918 године текст посвете употпуњују његошеви стихови „благо оном ко до вјека живи имао се рашта и родити“, и амблем савеза добровољаца у краљевини србији ова спомен–плоча заменила је одштампан на папиру и урамљен поменик који се до тада налазио у спомен–костурници на западном пиластру јужног зида наоса су две спомен–плоче од црног мермера једну су поставили захвални грађани села врбовца у виду стихова војислава илића млађег, антологијског песника из околине пожаревца, који се родољубивим стиховима одужио србији, а који су прочитани на освећењу цркве на истом пиластру је и спомен–плоча, коју су поставили носиоци албанске споменице краљу александру i ујединитељу (1888–1934 године) краљев лик, у профилу, у медаљону са двоглавим орлом и круном приказан је на правоугаоној порцеланској слици постављеној на црном мермеру, испод уклесаних речи посвете после литургије, отац душан поповић, упознаје нас са историјом цркве већина икона из цркве потиче из свете земље као и велики дрвени крст између икона српских новомученика јасеновачких у цркви се чувају, у ћивоту или на иконама, честице моштију св прохора пчињског, св пророка јеремије, св стефана, св српских новомученика јасеновачких отац душан нам сведочи, уредном евиденцијом и потписима мирјана, да готово нема иконе која није мироточила ту издваја истовремено мироточење три иконе: пресвете богородице, светог пророка јеремије и светог саве (цео ореол је био покривен капљицама), дан пред почетак катастрофалних поплава у србији, док је 2 новембра 2017, крвоточила икона пресвете богородице почајевске ти трагови се још јасно виде бесмртни јунаци 11 пука за ову прилику, отац душан нам отвара велика дрвена подна врата са леве стране целивајуће иконе силазимо у малу просторију полукружне основе испод олтарског простора у ову спомен–костурницу су пренети земни остаци ратника 11 пука шумадијске дивизије 1 позива „карађорђе“ попадија биљана поповић, објашњава нам историјске прилике врбовачки путописи 62 6/ 2018 бој који се одвијао 18 и 19 октобра 1915, био је одлучујући за одржање шумадијске дивизије у одбрани положаја иако је немачка војска преко дунава извршила пробој, 11 и 19 пешадијски пук шумадијске дивизије 1 позива, подневши највећи терет и велике губитке, успео је довољно дуго да буде одступница другим јединицама и напаћеним цивилима пук је бранио врбовац, на њеним косама „да није било ове битке, ток повлачења српске војске би засигурно био другачији“, објашњава попадија у овом боју – како бележи пуковник у пензији, један од оснивача и први председник удружења потомака ратника 1912–1918, славољуб штерић, у својој књизи борбе од дунава до врбовца 1915 – артиљерци су испољили велику храброст и упорност, а код пешадинаца је било примера великог јунаштва у борби прса у прса и свесног жртвовања старешина на челу својих јединица само један од таквих примера је био и наредник пантић који је, тешко рањен, бранио одступницу војницима, са две одшрафљене бомбе, не желећи да одступи јунаштво 11 пука, тим пре је веће, јер мобилисани војници нису били оспособљени за сукоб са војно-технички надмоћнијим непријатељем у уређеној костурници и три венца: из дома карађорђевића и од министра војног краљевине југославије, донети на дан освећења цркве трећи, од удружења потомака палих ратника, на обележавању стогодишњице боја, у костурницу је унела храмовна светосавска мисионарска заједница током 2007, старањем пароха душана поповића и тадашњег председника општине смедерево, слободана миладиновића, родом из врбовца, храм и костурница су обновљени и заштићени од пропадања око 200 лобања је из сандука артиљеријске муниције пренето у нове сандуке од храстовине, застакљене са једне стране две лобање које су биле у посебном сандуку такође су издвојене у засебан, а претпоставља се да припадају официрима исајилу михајловићу, капетану 2 класе из чачка и крсти аксентијевићу, капетану 2 класе, из ужица претходни улаз у костурницу је затворен, остављен је вентилациони отвор, урађена изолација од влаге и отворен је нови улаз из наоса цркве у костурници је и часни крст, донет из свете земље октобра 2015, заједница је свечано обележила стогодишњицу ове битке, уз представнике епархије, потомака палих војника и локалне заједнице путописи новембар / децембар 2018 63 мисија оца душана о животу парохијске заједнице и слави цркве светог пророка јеремије која је обележена 18 маја, настављамо разговор у летњиковцу уз послужење и у пријатном разговору са мирјанима парохије и члановима малог црквеног хора, отац душан нам описује године од доласка на службу у овај храм слушајући след извесних необичних околности и како је управо на дан светог пророка јеремије отац душан добио службу у овој парохији, још једном увиђамо да неке ствари само господ може тако да уреди парох душан поповић је рођен 1970, у сиску, родом је из двора на уни студирао је права, а затим завршио богословију у београду ратни сукоби га затичу као вероучитеља у вргин мосту, одакле 1995, у колони са избеглим народом, долази у србију службује као вероучитељ у више места шумадијске епархије и као свештеник у плани код параћина, све до 2005, када добија службу у врбовцу, по пензионисању дотадашњег пароха, протојереја теша лукића осим сазнања стечених о овој светињи, остајемо богатији и за утисак који је на нас оставио отац душан, тумачењем света у коме живимо, духовним порукама и саветима очигледно је, да су његов елан, рад и енергија које је уложио у цркву и уређење костурнице његова мисија, да народу у врбовцу и шире, приближи духовни и историјски значај ове светиње недавно су у овој цркви обележена два битна датума српске историје: 15 септембра 2018, обележена је стогодишњица пробоја солунског фронта, што се поклопило са дочеком мироточиве надимске иконе светог цара николаја ii, која је донета у србију током обележавања стогодишњице страдања свете царске породице романов дан примирја у првом светском рату, обележен је 11 новембра 2018, светом литургијом и поменом у костурници српских војника палих у врбовачком боју 1915 године претходно су дочекане иконе светог саве и чудотворна икона свете мајке божије бајкалске утисак који је светиња оставила на нас, не бледи ни у данима после посете штавише, тај јак утисак наводи нас да и друге позивамо да кроче у овај прелепи и значајни храм, да се помоле пред њеним светим иконама и поклоне костима бесмртних јунака, који су своје животе положили за слободу, у којој сада уживају њихови потомци аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду
Свеска: 364 | Света Тајна Свештенства
... Фотографија на насловној страни корице: Архиепископ Сендајски Г Серафим (Јапанска Православна Црква) фото: Архиепископија Сендаја Фотографија на другој страни корице: Јеромонах Дамаскин (Драгојевић) (1929-2005), игуман манастира Грабовац фото: Старчева духовна чада Фотографија на трећој страни корице: Аксиос! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Православна црква Благовештења у Сендају (Јапан) фото: Архиепископија Сендаја СВЕСКА 364, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 Реч уредника Огањ свештенослужења 2 Материк Света Ана – мати пророка Самуила 4 Историја хришћанства Живот хришћана после Вазнесења Господа Исуса Христа 6 Tеологија и медицина Теологија болести: Савремено читање исихазма и хришћанског аскетизма8 Хришћанска етика Ко (не)задржава? 13 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте 15 Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (I) 15 ТЕМА БРОЈА Микрокосмос 19 Свештеник – биће заједнице 23 Епископ – икона Христова 25 Одговорност и жртва свештенослужитеља 27 Од доброг корена, добар и плод 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Хаџи-Пурић 32 Хришћанска етика Како смо превели Светог Владику Николаја на јапански 41 Милосрђе Верско добротворно старатељство 44 Хришћанска етика Интервју са протопрезвитером Николом Пејовићем Две деценије Радија Светигора 46 Хришћанска етика Разговор са архимандритом Партенијем Махериoтисом Поштујте своје претке! 51 Хришћанска књижевност Први београдски штампар: Mонах Мардарије из Мркшине цркве 56 Путописи Споменик који опомиње на грех заборава 59 стране новембар / децембар 2018 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна Свештенства мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се
... Фотографија на насловној страни корице: Архиепископ Сендајски Г Серафим (Јапанска Православна Црква) фото: Архиепископија Сендаја Фотографија на другој страни корице: Јеромонах Дамаскин (Драгојевић) (1929-2005), игуман манастира Грабовац фото: Старчева духовна чада Фотографија на трећој страни корице: Аксиос! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Православна црква Благовештења у Сендају (Јапан) фото: Архиепископија Сендаја СВЕСКА 364, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 Реч уредника Огањ свештенослужења 2 Материк Света Ана – мати пророка Самуила 4 Историја хришћанства Живот хришћана после Вазнесења Господа Исуса Христа 6 Tеологија и медицина Теологија болести: Савремено читање исихазма и хришћанског аскетизма8 Хришћанска етика Ко (не)задржава? 13 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте 15 Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (I) 15 ТЕМА БРОЈА Микрокосмос 19 Свештеник – биће заједнице 23 Епископ – икона Христова 25 Одговорност и жртва свештенослужитеља 27 Од доброг корена, добар и плод 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Хаџи-Пурић 32 Хришћанска етика Како смо превели Светог Владику Николаја на јапански 41 Милосрђе Верско добротворно старатељство 44 Хришћанска етика Интервју са протопрезвитером Николом Пејовићем Две деценије Радија Светигора 46 Хришћанска етика Разговор са архимандритом Партенијем Махериoтисом Поштујте своје претке! 51 Хришћанска књижевност Први београдски штампар: Mонах Мардарије из Мркшине цркве 56 Путописи Споменик који опомиње на грех заборава 59 стране новембар / децембар 2018 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна Свештенства мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се
Одреднице:
1. 176046 / ...пракса показује да би без рачунара заиста било тешко извршити АНАЛИЗ? у 100 терабајта података и обавити сложена поређења над њима у ком узрасту је, по вашем мишљењу, препоручљиво укључив...
1. 176046 / ...пракса показује да би без рачунара заиста било тешко извршити АНАЛИЗ? у 100 терабајта података и обавити сложена поређења над њима у ком узрасту је, по вашем мишљењу, препоручљиво укључив...
43
Свеска: 365 | Човек - икона Божија
...онда је све што та илузорност уочава такође илузија друго, уАНАЛИЗ?📌 и либетовог експеримента
сем харис је испустио један важан детаљ пр-
ва компонента која се истиче у генерисању на-
ше одлуке
...онда је све што та илузорност уочава такође илузија друго, у
МЕТА инфо: Р:25121 К:187795 Д:104
| Свеска 365 |
Свеска: 365 | Човек - икона Божија
... приро- да детерминише, шта је то „ја“ које је детер- минисано? на који начин њега потврдити као постојеће или је можда и то „ја“ илузија? али, то „ја“ уочава не само тај наш осећај слободе, већ уочава и саме резултате либетовог експе- римента ако је „ја“ илузија, онда је све што та илузорност уочава такође илузија друго, у анализи либетовог експеримента сем харис је испустио један важан детаљ пр- ва компонента која се истиче у генерисању на- ше одлуке је несвесна електрична активност мозга, потенцијал спремности, а за њом иде свест о одлуци међутим, наведеној електрич- ној активности мозга ипак нешто претходи и то веома важно: претходи јој други човек који са нама ступа у однос, у комуникацију нама је претходно понуђено да учинимо одређе- ни покрет и ту смо понуду свесно примили к себи чак иако уочимо несвену електричну активност нашег мозга, та активност је иници- рана нашом свесном комуникацијом са другим човеком слобода може бити онтолошки потврђена, ако се бићу човека приђе на другачији, потпу- нији начин комуникација са светом, однос са другим човеком, мора се неизоставно узети као онтолошка компонента човековог бића, па и као компонента у онтологији човекових мисли, намера и одлучивања пажљивом ана- лизом либетовог експеримента уочава се и тај важан детаљ – други човек, чијег смо говора и поруке свесни наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији нико није као он на мене тата свакодневно оставља велики утисак из дана у дан он је вреднији и пажљивији мој тата се зове предраг он је фудбалски тренер и обожава свој посао има сребрну косу ко- ја као да сија и браонкасте очи по кући носи старе мајице са ду- гачким или кратким рукавима, али фармерке не скида сем када спава каже да је тако веселији он обично носи патике веселих боја или када иде на лепша ме- ста ципеле тамне боје помагао би сваком кога види да пати у свему што ради се бори до кра- ја покушава да преноси вели- ку љубав на породицу њега не би могао да заустави ни велики морски брод, ни десет авиона у својим намерама на све гледа са позитивне стране увек ми- сли добро сваком човеку и ако некад изгледа другачије када се изнервира баш полуди, али покушава да се смири у цркви воли да обилази манастире, али му је највећа жеља да оде са све- штеником на свету гору у мана- стир хиландар волео бих када би могао да му испуним ту жељу воли да налази врлине у другим људима наш однос је сјајан, пот- помажемо се у ситуацијама када смо тужни наше теме су обично везане за фудбал и цркву време проводимо играјући друштве- не игре, карте и шах проводи- мо га и причамо о спортским догађајима без њега су ми свака секунда или минут тужнији и гори, јер га много волим! данило мудреша, 4 разред ош „мирослав антић“ јануар / фебруар 2019 23 24 1 / 2019 тема броја: човек – икона божија стварање човека (извор: hramvkostinoru) јануар / фебруар 2019 25 тема броја: човек – икона божија природњачки музеј у бечу у својој ку- поли има детаљ у рељефу на коме су приказани људска беба и мајмун који се боре за огледало архитекта који је изгра- дио овај музеј 1889 на тај начин је хтео да ода почаст чарлсу дарвину и његовој тео- рији еволуције која је тада била итекако ак- туелна и подизала много буре и расправа у европи човек као биће које има самосвест, способност мишљења о самом себи, пара- доксално, самом себи јесте камен спотица- ња и својеврсна енигма једна од парадигми тог сукоба исказана је у супротстављености научног и религиозног погледа на човека у овом рељефу у бечком музеју управо је представљен тај сукоб човек, односно бе- ба, покушава да у огледалу види свој одраз и да га кроз то гледање одгонетне, док то исто огледало покушава да му преотме мај- мун нагласак је у томе да ће, можда, наиван и детињи поглед на свет остати прикован на тај доживљај сопственог одраза у огледалу, док мајмун отимајући огледало као да чове- ку открива поглед на њега самог, на порекло којег не треба да се стиди јасно је да хри- шћанство представља тај камен спотицања као и његова визија човека међутим, да ли заиста хришћанство представља препреку човеку за сазнавање истине о самом себи? у којој мери и како хришћанство може и има жељу да негира научне чињенице до те мере да негира саму науку као такву? на послетку, не само хришћанство, него уопште поглед на човека који није заснован на природним наукама (философија, психологија, историја, социологија итд), као да је скрајнут у страну шта толико смета „природњацима“? хришћански поглед је утемељен на би- блијском казивању о стварању човека тај поглед се заснива и на старом и на новом завету из хришћанске перспективе немогу- ће је уопште раздвојено посматрати ове две целине светог писма, нити их независно ту- мачити рецимо, у новом завету, идеју која се појављује код апостола павла, да је христос последњи (коначни) адам, не можемо разу- мети без старозаветне приче о стварању чо- века (адама) потом, искупљење које чини христос својом жртвом на крсту се не може схватити без приче о првородном греху на- гласак љубави божије у томе би избледео, јер управо се величина те љубави и показује, бива очигледна, у томе што христос страда и ради грешника можда и најпре због њих (в мт 9, 12–13; лк 5, 31–32) на концу свега, христос је архетип, образац ка коме се упра- вљамо, a не старозаветни адам (в рим 8, 29; кол 3, 10) дакле, шта нам библија и хришћанска тео- логија говоре о стварању човека? у библији, на њеним првим страницама и поглављима, имамо испричане две приче шта је човек да га се сећаш? (пс 8, 5) владимир пекић тема броја опис стварања човека по икони и подобију божијем (и створи бог човјека по обличју својему, по обличју божијему створи га; мушко и женско створи их), био је од кључног значаја у хришћанској теологији 26 1 / 2019 тема броја о стварању човека (1 мој 1, 1–2, 4а и 2, 4б- 2, 25) друга се надовезује на прву разлике у обе приче као да су такве да надопуњују једна другу и да проширују значење и тео- лошко богатство приче о стварању човека у првој се каже: потом рече бог: да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи и створи бог човјека по обличју својему, по обличју божијему створи га; мушко и женско створи их (1 мој 1, 26–27), док нам друга го- вори ово: а створи господ бог човјека од пра- ха земаљскога, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива (1 мој 2, 7) ако кре- немо од последњег описа стварања човека, који је и опширнији, можемо закључити да је акценат другог поглавља на човеку као бићу за које бог има посебно интересовање и који му припрема место на земљи у коме треба да ужива наиме, врт у едену на истоку указу- је на врт, оазу у иначе пустињама испресеца- ном блиском истоку стога, за номаде, чијем начину живота су испрва припадали изра- иљци, врт јесте место богатства, изобиља, одмора и уживања многи блискоисточни владари су у својим дворцима имали вртове као метафору за таква места (на пример, ви- сећи вртови у вавилону) човек у њему није неактиван бог га поставља да тај врт „ради и да га чува“ иако је испрва човек сам, бог му налази „друга према њему“ стварајући жену од „ребра“ адамовог, тј од бока, половине овај нагласак да жена потиче од адама има смисао да укаже да је равноправна са чове- ком, штавише да га употпуњује, за разлику од тада преовлађујућих схватања да је жена посед мушкарца ипак, у овом другом опису, фокус је на томе да је бог створио човека од „праха земаљског“ и удахнуо у њега „дух жи- вотни“ прах земаљски треба да нас упути на непостојаност човека прах, прашина је не- стабилна, може само једним дашком ветра или покретом метле да нестане дакле, акце- нат је на томе да је бог као творац онај који у својој руци има власт над животом са друге стране, дух животни указује на извесну срод- ност човека са богом, не никако природну, која се у 2 глави манифестује кроз близак и непосредан однос човека са богом они ди- ректно комуницирају, бог му даје привиле- гију да именује све животиње и даје му запо- вест која треба да буде окосница човековог односа са богом (дрво знања добра и зла) ипак, опис стварања човека по икони и подобију божијем (и створи бог човјека по обличју својему, по обличју божијему ство- ри га; мушко и женско створи их), био је од кључног значаја у хришћанској теологи- ји већина светих отаца инсистира на томе да су лик (икона) и подобије две различите ствари лик је нешто што је даровано, заме- так, могућност да човек кроз однос са богом заснован на слободи и љубави достигне по- добије, тј сличност са богом прва ствар је чињеница да је човек по лику божијем да ли је то лик христа, логоса, свете тројице, светотројичног живота варира у мишљењу светих отаца но, свакако једно друго не ис- кључује и опет овде видимо да новозаветна вера у свету тројицу допуњује старозаветни опис и тумачење такође, речи „хајде да на- чинимо човека“ у светоотачком тумачењу подразумевају указивање на тајну бога као свете тројице отац се обраћа сину и духу то је онај „предвечни и велики савет“ који претходи целом стварању, а особито човеку кога је весник (анђео), син божији – господ исус христос кључни моменти ове библиј- ске приповести јесу у томе да је чињеница стварања човека по лику божијем, теолошки заснована на вери у свету тројицу, црква је увек живела учењем светог откривења о тројичном божанству јануар / фебруар 2019 27 став још писца библије да је сваки човек од- раз славе божије и носи лик његов без об- зира на његов друштвени статус, богатство или сиромаштво, узраст или пол затим, лик божији је у светоотачкој књижевности подразумевао човекову разлику у односу на остала жива бића та разлика је у чове- ковом разуму на основу те разумности бог човеку дарује достојанство слободе слобо- да је често у теологији поистовећена са са- мовласношћу дакле, човек је биће којем је бог даровао да има власт над својим бићем, животом у оном најдубљем могућем значе- њу управо због тога човек има потребу за стварањем, за уметношћу понајвише има потребу за осмишљавањем сопственог жи- вота у тој потреби за осмишљавањем све- укупности живота која се протеже и на свет око њега, налази се потреба за личним иден- титетом, личном посебношћу сваког човека баш та потреба за личном посебношћу је неостварива без другога у библији тај други је за човека жена, али тај други је и бог кроз однос са другим/другим сваки човек, свако од нас, сведочи човекову боголикост, тј да је тајна човекове личности, посебности, везана за тајну бога као свете тројице јер, бог по- стоји као заједница три божанске личности – оца, сина и светога духа – које се од веч- ности прожимају и постоје у љубави љубав и јесте име за однос које повезује божанске личности у којем се показује њихова лична посебност, тј да отац јесте то што јесте у од- носу на сина и духа, и да је син то што јесте у односу на оца и духа и да дух јесте то што јесте у односу на оца и сина човек, који је створен као слободно и лично биће управо је позван да кроз дар слободе своје постоја- ње утемељи на љубави према богу и према ближњима, али и према целокупној твореви- ни то је оно што су свети оци цркве назвали достизање подобија (сличности) човековог постојања са богом говор о боголикости човека у хришћан- ској теологији нема никакве везе са идејом да човек поседује неку природну сродност тема броја стварање света, мозаик (извор: maxpixelfreegreatpicturecom) 28 1 / 2019 тема броја са богом чак ни онај део човека који је бес- телесан, душа и ум као њен најчистији део, није пореклом од природе божије човек је, колико год био боголик, од „праха земаљ- ског“, телесан и страдалан то значи да дели порекло и састав са осталом створеном при- родом отуда и име адам (јевр адама), значи црвена земља као што читамо у првој глави књиге постања, све биљке и животиње по- тичу из земље тако и човек из тог разлога не би требало да претерамо у инсистирању на човековој изузетности наспрам осталих живих бића на земљи са њима човек дели природну сродност свет, биљке и животиње су природно окружење човек јесте њихов господар, али у смислу онога који их руко- води и који очувава склад који је бог уткао у природу свега створеног човек је тај који их именује, дефинише, одређује им шта јесу и како се познају из другог угла, они су му пријатељи и сажитељи грех је тај који уки- да ову хармонију у многим житијима светих, особито пустињака, имамо примере њихове везаности и блискости са дивљим зверима (најпознатији су св герасим јордански и св серафим саровски) да се вратимо на питање са почетка: шта смета природњацима? чему потреба за ис- кључивошћу? најпре сама библија користи при опису изгледа света који ствара бог представу која је била карактеристична за месопотамијску цивилизацију, конкретно вавилон када свети оци тумаче стварање, они га тумаче у складу са њима актуелним и савременим учењима о природи (аристо- телова физика, метеорологија) хришћанска теологија не негира човекову сродност са живим бићима на земљи, са животињама она најпре инсистира на ономе што човека разликује од осталих живих бића то је њего- ва боголикост природне науке, пак, теже ка томе да објасне процесе у природи, његове узроке и последице, везе и односе то би- блији није циљ то није циљ ни хришћанској теологији барем примарни јер, објаснити како нешто функционише или се развија ни- је исто што и разумети зашто се то дешава тако природне науке, бавећи се и ограни- чавајући се само природом, коју сматрају апсолутном и саморегулишућом, не изнала- зе разлоге у самој природи зашто се нешто дешава на овај или онај начин дају обја- шњење, али разлог не проблем лежи у по- истовећењу објашњења и разумевања тео- логија то не чини она најпре прави разлику, али и наглашава да је разумевање догађаја, природних процеса, оно што показује њихо- ву праву природу и смисао тако, када гово- римо о човеку као икони божијој увек треба да имамо на уму да човек, ако га сведемо само на природне процесе у њему, заправо и није човек он је тада најнесрећније биће свих светова, како вели свети јустин ћелиј- ски без логоса, христа који му даје смисао и сврху ка којој тежи, свака „виртуозност“ природних закона и њихова објашњења ни- шта не значе рељеф из природњачког му- зеја у бечу у којем се беба и мајмун отимају око огледала треба да разумемо тако да уко- лико се одричемо наше сродности са ство- реном природом, одричемо се онога што је бог створио и што нас несумњиво прожима али, исто тако, да морамо бити изузетно обазриви и не допустити да оно достојан- ство које нам је бог даровао, лик његов и слободу којом се њему уподобљавамо, не одбацимо и не порекнемо због оне охоло- сти и саможивости коју је ђаво пробудио у прародитељима, адаму и еви, наговарањем да преступе заповест божију то би било неприхватљиво осиромашење човека, рас- такање и обесмишљавање једино мисао и истина да је човек створен по икони божијој у себи сабира и обједињује не само човеко- ву природу, него, кроз заједницу са богом оцем кроз христа у духу светом, у величан- ственом складу прожетом љубављу, оства- рује јединство свега створеног приказујући истовремено његову разноликост и богат- ство премудрости божије и његове љубави према сваком појединачном бивству којем је даровао живот и постојање ту истину не треба да престанемо да благовестимо аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији јануар / фебруар 2019 29 тема броја у филму дванаесторица, никита михалков је приказао вишесатну психолошку борбу која суштински приповеда о могућности пре- зирања човека, али исто тако и о покушају да се он спасе преиспитивања свакога понаособ од учесника су тема за посебан рад овде би- смо се присетили само једне од сцена то је она када један од дванаесторице учесника у суђењу осумњиченом младићу отвара срце и прича како га је од порока и понора алкохоли- зма избавила једна особа наиме, изгубивши наду у људе и веру у смисао живота, он се на- шао на улици где је непрестано утеху тражио у алкохолу на крају је дошао до тога да је људе провоцирао изазивајући их да га у бесу убију више пута је био претучен и животно угрожен једном приликом је у градском превозу у бед- ном стању вређао путнике сви су га игнори- сали и коментарисали једни другима његову нискост и понижење само једна жена је сао- сећајући са њим као човеком рекла нешто што није било осуда то су биле речи: „то је само несрећан човек“ те речи су биле тихе, али до- вољно гласне да у његовом срцу одјекну као архангелска труба спасења неко је у њему и даље видео човека кроз даљи развој радње, та жена је постала његова супруга он је пре- стао да пије, почео да воли као учен човек са предузетничким способностима, успео је да за кратко време стекне велико материјално богатсво вратио је свеопшти углед; јер дру- штво, људско достојанство даје или одузима често гледајући на материјални статус ипак, тајна његовог повратка међу људе је била у неколико речи које су му вратиле наду да не- ко у њему и даље види човека након ове приче, могли бисмо се присетити и гетеових речи које преноси екерман у раз- говорима: ако будемо видели човека онаквим какав је, постаће гори; ако га будемо видели онаквим какав би могао да буде, учинићемо га бољим ова порука није далеко од поука аскетског штива које до детаља разматра вр- лину неосуђивања потребно је раздвојити грех од грешника осудити грех, а не грешни- ка једино тако он може добити могућност покајања тема броја ако будемо видели човека онаквим какав је, постаће гори; ако га будемо видели онаквим какав би могао да буде, учинићемо га бољим презирање човека је заборављање богочовека протонамесник александар р јевтић захваљујући богу и оцу „захваљујући богу и оцу који нас оспо- соби за удео у наследству светих у светло- сти; који нас избави од власти таме и пре- несе у царство сина љубави своје у коме имамо искупљење, опроштење грехова; који је икона бога невидљивога, прво- рођени пре сваке твари јер њиме би са- здано све, што је на небесима и што је на земљи, што је видљиво и што је невидљи- во, били престоли или господства или на- чалства или власти: све је њиме и за њега саздано и он је пре свега, и све у њему постоји“ (кол 1, 12–17) 30 1 / 2019 тема броја управо овде се налази основ за схватање иконичности човекове – човека као иконе божије овом темом су се бавили многи све- ти оци подсетили бисмо на тематске радове светог григорија ниског и немесија емеског ипак, антропологија, промишљање о човеку, су тема која се налази на страницама скоро свих светоотачких списа изнели бисмо неколико осврта на тему иконичности свети григорије ниски истиче неспозна- тљивост онога што бисмо могли назвати ико- ном божијом у човеку он пише: „пошто је бог неспознатљив, то онда једино може бити како је и његова икона у човеку такође неспозна- тљива“ истицање појединих својства (разу- ма, слободе, стваралаштва, самосвести, вла- далачког дара) само су покушаји појединих светих отаца да опишу како се иконичност пројављује приписивати њима онтолошки карактер било би равно увођењу могућности да се неки људи одбаце, да им се ускрати ико- ничност свети оци у такву замку нису упада- ли нажалост, поједини теолози као и светски друштвени токови јесу то је кроз историју до- водило до настанка идеологија које су се по резулатима могле такмичити само по мери и последицима унижења људског достојанства битно је подсетити да човек није створен савршеним иначе, адам не би могао да по- греши по речима светог иринеја лионског, адам је био дете то значи да је имао отворе- ну могућност усавршавања њу бисмо могли назвати уподобљавањем то је чиста жудња за богом којом се остварује човекова иконич- ност „део смо бога“, писао је свети григорије богослов зато само у заједници са богом и ближњима можемо бити целе, остварене лич- ности, а не шизофрена бића у расколу са свим и сваким оно што нам даје могућност учествовања у богу, истиновања које се остварује кроз од- нос у догађају спасења који црква сведочи као динамику ка богу и ближњем, јесте ова- плоћење логоса „ми смо по икони христовој; стога по ли- ку творца“, пише свети јован златоусти он је предназначени циљ и смисао свеколике твари и човека као возглавитеља исте тек у богочо- веку човек проналази свој смисао тек када истински и искрено заволимо богочовека, мо- ћи ћемо волети човека остаје актуелност речи ивана карамазова да је лакше волети апстракт- но човечанство него конкретног човека тек са теологијом иконичности баца се уже спаса које човека не води на вешала, већ извлачи са поди- вљале морске пучине на сигурну обалу где гре- је незалазно сунце у коме се све јасно види па, и то да човек личи на бога аутор је свештеник при храму светога саве у краљеву (извор: pinimgcom) тема броја човек је саздан као боголико биће, као ико- на божија питање човековог назначења скопчано је са питањем смисла његовог бла- гословеног живота већ на првим страницама светога писма открива нам се тајна стварања човека по лику и по подобију божијем (по сли- ци и прилици божијој), открива нам се тајна љубави божије према човеку који је саздан да буде бог по благодати неоспорно је да сваки човек, споља гледано, изгледа као пуко био- лошко биће, попут осталих живих створења наравно, човек и јесте живо створење, али по богонадахнутој мисли светог григорија бого- слова: „човек је једино створење мимо све- колике творевине, које може постати бог“ по сведочанству архимандрита георгија капса- ниса: „образ божији у нама се односи на даро- ве које је бог даровао једино човеку, за разли- ку од свих осталих његових створења, тако да је човек – икона божија ти дарови су: слове- сни ум, савест, слободна воља, стваралаштво, љубав и чежња за савршенством и за богом, лична самосвест и све што човека уздиже из- над свих осталих створених живих бића, што га чини лицем и личношћу другим речима, све оно што човека чини личношћу јесу даро- ви по образу божијем обдарен образом бо- жијим, човек је призван да задобија подобије, да стиче обожење творац, бог по природи, призива човека да постане бог по благодати“, закључује знаменити светогорски старац чо- век богом дарованим достојанством на тајан- ствен начин пројављује величанственост, ка- ко бога, тако и њега самог, што нам потврђују псаламске речи: шта је човек, да га се сећаш? или син човечији, да га походиш? умањио си га тема броја и створи господ бог човека по лику својему, по обличју божијему створи га, мушко и женско, створи их (1 мој 1, 27) боголикост се актуализује учешћем у светој евхаристији бранислав илић причешћивање апостола илустрација из књиге no faith is more beautiful than the christian faith (извор: wwwsebastianpressorg) јануар / фебруар 2019 31 тема броја замало од ангела, славом и чашћу венчао си га и поставио си га над делима руку твојих, све си потчинио под ноге његове, овце и све волове, а још и животиње пољске; птице небеске, и ри- бе морске, које проходе стазе морске господе, господе наш, како је дивно име твоје по свој зе- мљи! (пс 8, 6–7) дакле, по светоотачком учењу, икона божија у човеку је слободна воља да би човек заиста постао икона божија, да би се истински уподобљавао оном по чијем подо- бију је и саздан, да би се преображавао, а пре- ображавајући себе преображавао и васцели свет, потребно је да на свештен и благословен начин изрази своју слободу учешћем у свето- тајинском животу цркве који врхуни учешћем у светајни цркве – божанственој евхаристији не бисмо смели да сметнемо са ума, да се пуноћа човекове боголикости открива у пу- ноћи слободе која се остварује у обожењу, односно у тајанственом, најопитнијем и нај- савршенијем сусрету бога и човека у светој евхаристији као небоземном и централном догађају живота ово истинско обожење ника- да не бива заснивано на некаквим површним претпоставкама и теоријама, већ увек на јед- ном аутентичном опиту евхаристијског ето- са вођени овом истином, хришћански етос и учешће у евхаристији представљају у истори- ји, овде и сада, пуноћу слободе и љубави коју нам изобилно дарује свесавршени дародавац добарâ, човекољубиви господ бог наш свети теодор студит подсећа да је света литургија понављање целокупног богочовечанског до- мостроја спасења опитну истинитост наве- дених речи светог теодора студита, између осталог, потврђује и следећа молитва којом бива окончана литургија светог василија ве- ликог: испуни се и изврши, колико је у нашој моћи, тајна твога спасоносног домостроја, христе боже наш јер одржасмо спомен на тво- ју смрт; видесмо изображење васкрсења твога; испунисмо се бескрајним животом твојим; на- сладисмо се твоје неисцрпне сладости – бла- говоли да је се сви удостојимо у будућем веку, благодаћу беспочетнога оца твога, и светог и доброг и животворног твога духа, сада и увек и у векове векова амин да закључимо у тајни божанствене евха- ристије открива нам се спасоносна заједни- ца бога и човека, открива нам се савршено заједничарење које за крајњи циљ има обо- жење човека свети и богоносни отац наш никола кавасила о евхаристијском заједни- чарењу као истинском обожењу благовести: „црква показује себе у светим тајнама тела и крви христове (у светој литургији), не као у символима, већ као удови у срцу, и као гране у корену дрвета, и по речи господњој, као ло- зе у чокоту (в јн 15, 1–5) јер овде не постоји само општост – κοινωνία – имена или аналогија по сличности, него истоветност – ταυτότης јер су ове тајне – тело и крв христова, а то и јесте истинита храна и пиће цркви христовој; и она, причешћујући се њима, не претвара их у људ- ско тело, као што бива са људском храном, не- го се она сâма (црква) претвара у то тело и крв христову и ако би неко могао да види цр- кву христову по томе колико се она сјединила с њиме причешћујући се његовим телом, он не би ништа друго видео него сâмо господње тело зато, апостол павле и пише: „ви сте тело христово, и удови понаособ“(1 кор 12, 27) пуноћа човекове боголикости открива се у пуноћи слободе која се остварује у обожењу, односно у тајанственом, најопитнијем и најсавршенијем сусрету бога и човека у светој евхаристији као небоземном и централном догађају живота 32 1 / 2019 тема броја свештеноинок макарије је запамћен као први српски штампар по предању, он је почео да ради у месту обод, а затим се пре- селио на цетиње, где је имао боље услове како је сам истакао, имао је седморицу вр- сних сарадника прво су штампали октоих осмогласник (од 1 до 4 гласа), који је завр- шен 4 јануара 1494 године (по старом ка- лендару), што значи, десет дана после бо- жића вероватно је те исте 1494 штампао и: октоих осмогласник (од 5 до 8 гласа), а затим су, у наредне две године, изашли: мо- литвеник (требник), цветни триод и четво- ројеванђеље макарије ће и касније, у прве две деценије 16 века, штампати своја дела у далекој влашкој: служебник, октоих и че- творојеванђеље ни у једном случају није био толико инспирисан као у октоиху осмо- гласнику (од 1 до 4 гласа), који се назива и октоих првогласник своју прву датирану књигу снабдео је и предговором и погово- ром, док за други део октоиха није сматрао потребним да нешто посебно приреди оста- ле књиге имају поговор предговор октоиха првогласника по- чиње реченицом којом прославља бога који је своје цркве испунио разноврсним књигама у продужетку макарије даје реч војводи ђурђу црнојевићу, који је покре- нуо цео подухват војвода је исказао своју забринутост што је видео цркве без све- тих књига, које су развукла или уништила агарјанска чеда, у областима погођеним пљачкашким походима зато се војвода одлучио да „напише“ (штампа) душекори- сну књигу звану октоих или осмогласник, што је урађено „у славу трисунчаног, у је- динству клањаног божанства“, чиме је ја- сно исповедио своју веру у свету тројицу ђурђе још понизно додаје молбу читаоци- ма да не замере ако при читању, појању или преписивању наиђу на грешке, јер је све урађено из чистог срца после војво- диног излагања, смерни свештеноинок је додао белешку да је цео посао започео још 1493 године по ђурђевој заповести, код свеосвештеног митрополита зетског кир-вавиле на крају књиге, он даје поговор, који представља његов најдужи и најпоетич- нији састав хтео је да објасни зашто се одлучио за овај нови и необичан занат макаријево излагање започиње изрази- ма захвалности светој тројици, којој са- да изражава побожност свих верника, од штампара до владара, који су учестовали у овом подухвату светој тројици се сви верни поклањају, при чему наглашава да је наш бог све створио из небића у биће и да се стварање одиграло у магновењу, у тема броја врхунац божијег стварања је човек, којег је господ створио „удостојивши га својим ликом“ (макарије) по милости божијој човек је створен, „да влада свима“ (макарије), односно постао је господар створеног света (1 мој 1, 26–28) (одломак из поговора, октоих 1494 година) монах и штампар макарије о стварању човека др ђорђе вуковић јануар / фебруар 2019 33 тема броја тренутку, одмах врхунац стварања је чо- век, којег је господ створио „удостојивши га својим ликом“ (макарије) по милости божијој човек је створен, „да влада свима“ (макарије), односно постао је господар створеног света (1 мој 1, 26–28) тиме се не исцрпљује људска улога у домостроју бо- жијем он није само владар творевине, он је нешто више бог је заправо, то макарије нарочито наглашава, себи створио саго- ворника (у оригиналу: „саглагол- ника“) човек је још назначен да буде причасник светих тајни и да заједничари са богом по мака- рију човек је биће које има више позвања: да буде сабеседник бо- гу (кроз молитве и песме, попут ових у октоиху), владар твореви- не, човек заједнице, причасник значи, човек је створен као биће вере и заједнице, које изражава веру у својој заједници цетињски монах сетиће се и праоца аврама који је у свој дом примио и угостио свету тројицу (1 мој 18) сетиће се и мојсија ко- ји је говорио богу лицем к лицу и који је од бога примио таблице закона али, те таблице мојсије је разбио када је видео да је изра- иљ одступио од бога поклонив- ши се златном телету (2 мој 32, 19) тако се дотакао теме очувања вере у заједници верних и пита- ња како се одупрети искушењу макарије се после те теме враћа на домострој спасења и пише да нема другог пута осим кроз вер- ност богу поменуће натприродно рођење господа нашега исуса христа и истаћи ће да се у тој тајни огледа учествовање сва три лица свете тројице, помињући и њи- хова ипостасна својства (нпр нерођеност сина) нама, несавршеним људима који смо се због греха удаљили од бога, и који нисмо духовно узрасли као аврам и мој- сије, бог је људима, преко пророка, дао свето писмо, у коме је похрањено неис- црпно духовно благо велики светитељи и „божанствени људи“, дамаскин, јосиф и козма били су надахнути светим духом да саставе химне које се налазе у штампа- ном октоиху задатак штампарског заната је значи у томе да омогући људима лакши приступ духовном благу на овом месту, макарије је понет молитвеним располо- жењем и наглашава да су ова три цркве- на песника „трисветим гласовима анђела“ прославили свевишњег у својим химнама овде је макарије, очигледно, под утицајем познате литургијске песме иже херувими, нагласио како верни, који изображавају ангеле из чина херувима, певају трисвету песму у продужетку, јеромонах макарије се, без пропратног објашњења, враћа на те- му душекорисности светог писма, што је знак скраћивања основног текста, због београдско четворојеванђеље (извор: blicrs) 34 1 / 2019 ограничености простора писмо је „му- дрости учитељ, туговању промена (на бо- ље), у богу смирење, повод сваког доброг дела и онима који напасају речју чувар од заблуда“ и на овом месту, макарије је под утиском литургије где се сва црква моли за архијереја, да стадо верних пра- вилно напаса речју истине јеромонах је осетио да и у овом поговору треба да се помоли за свог владику, митрополита ва- вилу, кога су чекала велика искушења у животу после молитве за архијереја, ма- карије се окреће актуелном историјском тренутку и подсећа да је хришћане по- стигла железна исмаилћанска палица са разорним дејством грехова наших ради, подсећа монах, дошли су незнабошци и цркве разрушили у том тренутку, монах поново препушта реч војводи: „видех ја, у христа бога благоверни (хришћанин) и богом чувани, војвода зете, господар ђу- рађ црнојевић, умањење (броја) светих књига пљачком и разарањем агаренских синова, предано се потрудих, помоћу светога духа и излих матрице за слова, и на њима, за једну годину, осморо љу- ди заврши октоих до четвртога гласа, у славу бога који нас оснажује“ тада ће ма- карије подсетити на свој труд и време у којем је завршио књигу 4 јануара 1494 године замолиће на коленима, све оне који читају, поје или преписују октоих да му опросте ако наиђу на коју грешку замолиће на коленима и за њихов бла- гослов, јер се од свег срца потрудио на овом послу штампања књиге у светом писму је речено: „они који бла- госиљају (биће) благословени, а који куну (биће) проклети“ (4 мој 24, 9), и „приђите благословени оца мојега; примите цар- ство које вам је припремљено“ (мт 25, 34) овим речима макарије подсећа на значај заједнице верника остварене кроз цркву и у цркви сви, баш сви, и они који штам- пају и они који користе књигу, позвани су да у царству небеском живе заједно, сла- већи оца и сина и светога духа у векове векова злато врлина „не уведи нас у искушење“, сваки хри- шћанин свакодневно изговара ове речи у молитви тражимо од господа да нас за- штити од опасности и искушења сусреће- мо их на сваком кораку и то није случајно наишла сам на веома поетично поре- ђење људске душе са племенитим мета- лом у стара времена, злато за чишћење од примеса је стављано у посебну посуду и загревано на врло високој температу- ри, користећи глинену пећ са меховима за разбуктавање ватре када би метал про- кључао, сав страни материјал је исплива- вао на површину, а ливничар је темељно чистио кипеће злато понављао је исту манипулацију док се метал не би потпуно очистио од страних материјала после та- квог „испитивања ватром“, топионичар је лако могао да види свој одраз у „златном огледалу“ у ствари, иста ствар се дешава и са нама у свакодневним искушењима испливавају наше страсти и слабости на „површину“, чак и оне за које нисмо знали то баш уме да нас изненади али, треба најбоље што можемо да се боримо се са својим „нечи- стоћама“, да их чистимо док не дођемо до суштине, док не пронађемо у себи одраз лика божијег анастасија марчук превела са руског дајана лазаревић јануар / фебруар 2019 35 по позиву вишедетне породице миодрага (35) и марије ото (35), који имају четворо деце: луциу (7), исака (6), клару (3), и симону (18 месеци), дошли смо у београдско насеље миријево улазимо у леп, светао стан и прво уочавамо на зиду славску икону светог ни- колаја мирликијског чудотворца са висећим кандилом, а уз њу иконе христа и богороди- це миодраг нам каже да су прво живели у малом стану његове баке, у овој згради спрат ниже, а његови родитељи су били у овом ве- ћем стану од 59 квадрата кад су добили дру- го дете, родитељи су им уступили овај стан и прешли у онај бакин вишедетне хришћанске породице „огромна је разлика између црквеног и нецрквеног човека црквени човек почиње свет око себе да посматра отвореним очима до тада „битно“ постаје небитно, а „небитно“, битно то је тако лепо, и човек као да почиње да „лети“, открива нешто сасвим ново, „прогледа“, ослободи се многих страхова људи мењају свест о суштини живота, слободно и радосно рађају децу“ породица ото радмила грујић 36 1 / 2019 ово је њихов први сусрет са новинар ским пером и нису се двоумили кад је у питању њима драг часопис православни миси онар обоје раде у здравству оно што нас је посебно одушевило то је да ће ми одраг ускоро бити дипломирани теолог морали смо да га питамо откуд му та идеја ми одраг: запослен сам на универзитет ској дечјој клиници у тиршовој, у београ- ду, где радим као медицински техничар, инстр ументар, у операци оној с али прет ходно сам радио у дечјем дому центра за заштиту одојчади, деце и омладине у зве чанској, где смо се упознали марија и ја, а такође и у центру за ургентни смештај злостављане деце упоредо са основном школом, завршио сам шестогодишњу ни жу музичку школу, смер за гитару и соло певање, а потом сре дњу медицинску, а озбиљно сам размишљао и о средњој бо гословији то је био повод да се упишем на православни богословски факултет недокучиви су путеви господњи! сма трате ли да је ваше зближавање на таквом радном месту било по божијем промислу? марија: сигурно божија промисао! с а мо господ може тако да уреди, а унутра- шње биће проговори и каже: да, то је чо- век са којим бих могла провести цео свој живот! господ нам даје јасне „сигнале“, с а мо је питање да ли их хоћемо чути кад сам се запослила, колегинице су ми рекле да имамо младог к олегу, који је тренутно на о дсуству, и кад се вратио, пришла сам му и рекла: „а, значи, ти си тај!“ он је био збу њен мојим наступом миодраг: био сам је- дини мушкарац међу сестрама ту сам слу- жио и цивилни војни рок и тренутно био на кратком одсуству кад сам се вратио, се стре ми нису рекле да смо добили нову ко- легиницу пијемо кафу, кад наилази мари- ја и то ми каже заиста ме је збунила ја – у чуду ко је ова? онда су нас с естре упозна ле али, ја сам се дуго држао резервисано међутим, м арија је била упорна и тактич на, како то већ жене умеју, и мало-помало зближили смо се сигуран сам да је то би вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2019 37 ло по божијој вољи, јер сам размишљао и покушавао да променим посао након што смо заједно радили, заједно смо промени- ли и радно место марија је висока стру- ковна медицинска сестра и од 2010 ради као патронажна сестра у дому здравља „др симо милошевић“ на чукарици ви сте свакодневно у контакту са болесни- ма какво осећање имате када гледате боле- снике, нарочито болесну децу? причајте нам о вашем искуству са болесном, посебно са напуштеном или злостављаном децом ко- лико им значи ваша блага и лепа реч? марија: у дечјем дому су деца узра- ста од бебе до шест година особље чине: лекари, васпитачи, психолози, логопеди, дефектолози, социјални радник, а у непо- средном односу са децом су медицинске сестре одвојена су здрава деца од деце са сметњама сва су деца различита, али су сва жељна љубави и јако се везују за нас сестре деци је посебно тежак наш одлазак кући кад се заврши радно време мора- мо према свима бити исти, поклањати им исту пажњу, да се не осете запостављеним мени је јако жао што тамо не долази све- штеник јер већина деце није крштена, а нико од осо- бља нема право да се меша јер по закону само родитељ може да дâ пристанак то је много тужно нажалост, има роди- теља који нерасудно показују љубав, неки чак кажу да воле једно дете више од дру- гог и тако стварају раздор међу својом де- цом, изазивају љубомору и завист и нано- се деци велику душевну патњу и то је вид злостављања миодраг: о злостављаној деци би много више могли рећи социјални рад- ници то су унесрећена деца, од самог рођења одбачена неопходан је мул- тидисциплинарни приступ како би се она извукла из те изузетно тешке ситу- ације њима је јако тешко да се радују у тиршовој сам осам година ту долазе родитељи, бораве са децом, пружају им љубав, а ми их потпомажемо нарав- но, тешко је свакодневно гледати боле- сну децу којој је неопходна и хируршка интервенција какав је био ваш животни пут и пут до праве вере? све што није од вјере (праве) гријех је (рим 14, 23) како сте препознали божији призив? марија: поти- чем из породице са двоје деце имам бра- та бранка отац јован вишедетне хришћанске породице 38 1 / 2019 лазић (покојни) и мајка љубинка из љубо- вије, мада нису били црквени, крстили су ме са 6 месеци у цркви преображења го- сподњег у љубовији изненадна смрт мо- га оца 2010 године покренула је у мени духовну лавину и тражила сам одговоре тада сам била на студијама у београду на високој медицинској школи мама је чула за јеромонаха (сада протосинђела), оца серафима петковића, када је дошао у ма- настир света тројица у месту бјеле воде код љубовије, и он ми је дао основна упут- ства о вери касније нам је постао духов- ник иначе, отац серафим је замонашен у канади, био је у грчкој, и музички је веома талентован – свира гитару и пева његова група „србче“ је позната по честим хума- нитарним концертима миодраг: мој отац небојша је католик, рођен у београду, а његов отац у међимурју, на крајњем севе- ру хрватске, близу границе са аустријом сâмо презиме подсећа на аустроугарске претке мајка зорица је православка, ро- ђена у београду, а родом из баније они нису могли да се договоре где да нас крсте него су нама деци препустили да одлучи- мо кад одрастемо мамина мајка није хте- ла да чека па је прво кришом крстила моју старију сестру наташу, а потом и мене са две године, у цркви светог саве на врача- ру још у детињству та бака је мене и сестру учила молитви кад бисмо спавали код ње, никада не бисмо отишли у кревет без мо- литве она нам је усадила ту клицу први пут сам отишао на литургију са 16 година на педесетницу, за време бомбардовања србије 1999, са комшиницом са којом смо се упознали у склоништу, а која је сад на- стојатељица једног манастира на овчару и каблару (световно име ирена) деценију касније, кад сам упознао марију, кренули смо заједно венчали смо се 2011 године у цркви ружици на калемегдану ваш парохијски свештеник, јереј зоран радојевић, старешина цркве светог вели- комученика пантелејмона нам је рекао: „да их не бих превише хвалио, треба доћи у на- шу цркву и уверити се да ова породица ре- довно учествује у богослужењима, посеб- но на литургији ја сам крстио сву њихову децу и дајем благослов да се о њима пише као о примеру за углед“ а ви нам реците шта практично значи: дођи и види! колика је духовна радост литургијског живота и колика је разлика између црквеног и све- товног живота? колико вера мења човека? марија: дефинитивно га мења на боље, у сваком смислу огромна је разлика изме- ђу црквеног и нецрквеног човека црквени човек почиње свет око себе да посматра отвореним очима до тада „битно“ постаје небитно, а „небитно“, битно то је тако лепо, и човек као да почиње да „лети“, открива нешто сасвим ново, „прогледа“, ослободи се многих страхова људи мењају свест о суштини живота, слободно и радосно ра- ђају децу повољно утиче на наталитет цр- кве су пуне деце то је искуство вере ко је то доживео, схватиће! и ми, такође, мора- мо похвалити нашег оца зорана он нам је био кључан за увођење у цркву и одиграо је највећу улогу у нашем животу старац пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породи- ци шта доприноси љубави и породичној срећи? марија: сигурно је то божија воља ми- одраг и ја нисмо ни слутили да ћемо имати оволико деце, о броју нисмо размишља- ли имали смо само осећај да то неће би- ти двоје каква је то љубав ако их је само двоје? – та мисао ме увек прогањала са трећим дететом осетила се већа љубав, разумевање, топлина са четвртим, сми- реност и осећај још веће припадности са сваким новим дететом повећава се љубав и одговорност међутим, није само број деце мерило среће света александра ро- манова је писала: „бојте се знака и најма- њег почетка неразумевања или отуђења! једна погрешна реч или гест може нас уда- љити једне од других и створити пукотину која се може ширити и одвојити једно од другог“ породична срећа зависи од су- вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2019 39 пружника, њиховог личног односа једног према другом, односа према деци и бли- жњима подршка, уважавање и лепа реч отварају врата среће миодраг: када смо започели заједнички живот нисмо мисли- ли да ћемо имати више деце, међутим, да- нас могу слободно да кажем да су деца дар од бога, као што каже псалмопојац: ево на- шљедства од господа: дјеца, пород је дар од њега (пс 126, 3) љубав је кључна у живо- ту уопште, она одређује наш живот, али не колико смо спремни да примимо љубави него колико смо спремни да је пружимо, чак и онима који нису спремни да је нама пруже тако у супружничком односу треба непрекидно и неизмерно пружати делатну љубав, као што свети апостол павле каже у химни љубави: ону која дуго трпи, која је благотворна, која не завиди, која се не горди, не надима и која никад не престаје лепа реч и гвоздена врата отвара, а једна похвала више користи од хиљаду критика људи се све ређе венчавају да ли вам се чини да су људи заборавили зашто се склапа брак? чин венчања је доказ љуба- ви, озбиљности и одговорности брак је света тајна којом се супружници повезују и духовно, а не само телесно марија: много тога што је природно и богу угодно смо затрпали блатом светских угодности зашто да се венчамо, можемо живети и невенчано? ово је 21 век, то је модерно људи нису заборавили, људи не знају! немају то где да чују на телевизи- ји се о томе не говори ретки су срећници који дођу у цркву и ту добију сазнања пре него што ступе у брак, те с благословом почну да граде дом на чврстим основама пропаганда свашта подмеће под термин „љубави“ те, у случају непросвећености, људи то усвајају чак и ако се венчају, до- бију децу, али нешто фали све имају што су им рекли да је потребно за добар брак, али нису им рекли да егоизам, индивиду- алност и гордост уништавају љубав ми- одраг: тренутно је у друштву такав тренд да се разбије, разједини породица која је стуб здравог друштва, мала црква у ко- јој ће деца постати стабилна, самосвесна, способна за критичко мишљење у расту- реној, осакаћеној породици деца су дез- оријентисана, без јасног смисла и циља у животу, а тада су подложна за разне врсте махинација преко разних лоших садржаја које нам пласирају мислим да људи нису заборавили зашто се венчавају него су са- мо заведени причама о некаквој „слободи“ коју нипошто не треба да изгубе уласком у брак, а ми људи смо слаби и склони па- ду и лако нас је завести то се може видети и у нашој историји, поготово након другог светског рата да ли је рађање подвиг? може ли се упо- редити са монаштвом? да ли се човек спа- сава рађањем? марија: рађање је љубав! љубав и пре- ма богу, и према супругу, и према самом себи, и према деци рађање оплемењује мужа и жену, смирује, обогаћује, оснажује и усредсређује на заједништво рађање за жену је божији благослов, дар од господа! миодраг: нисмо сигурни да се човек мо- же спасити само рађањем, није довољно само да се дете роди, ма колики број де- це био, и очекивати сигурно спасење де- цу треба и васпитати, извести их на прави пут господ нам је дао децу да се старамо о њима а да ли је подвиг? нама је засигурно велика радост можда би се могла упоре- дити монашка ревност у молитви са роди- тељском бригом о деци како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? марија: просвећење људи! треба нека- ко окренути људе у другом правцу корми- лар мора бити црква и ми сâми морамо ја- чати једни друге тешко је, световна бујица носи све пред собом миодраг: негативне утицаје не можемо у потпуности избећи можемо се само трудити да их у што већој мери избегнемо, да угасимо телевизор ко- ји је од интимног породичног домаћинства направио вашариште у које слободно ула- вишедетне хришћанске породице 40 1 / 2019 зе разни, и пожељни и непожељни, гости а хришћанско васпитање је кључно, јер кад градите кућу ако направите добар те- мељ и ојачате конструкцију тешко да ће је иједна непогода срушити, а и ако се оште- ти може се поправити добре савете доби- јамо од духовника, оца серафима петкови- ћа, а велику непосредну помоћ и подршку у нашем хришћанском животу добијамо од оца зорана радојевића на које се све начине освећује право- славни дом и живот уопште? марија: највише молитвом то се стиче у цркви као искуство вере миодраг: не- вероватан је утицај молитве кад год по- сустанем са молитвом осећам како губим снагу, енергију, и кад се вратим и мало ревносније држим правило, даје ми снагу да „изгурам“ дан, имам више снаге, воље, буквално ме подиже децу учимо молитви, углавном, пре јела и пред спавање када читамо и неку главу из јеванђеља заједно изговарају молитву и то им је јако интере- сантно, поготово молитве на црквеносло- венском још су мали луциа је почела да пости по један дан пред причешће, и сре- дом и петком да не једе слаткише у нашој цркви постоји дечји хор у коме старија де- ца певају и тако она дају свој допринос на литургији певањем причасних песама, а и исак повремено прислужује у олтару а ја сам појац у великом црквеном хору колико ускоро дипломирани теолог, као катихета, утиче на духовно усавршавање своје жене – теоријски и практично? миодраг: прочитали смо сва издања манастира свете тројице, бјеле воде, који преводи руске савремене духовне књиге: флавијан, несвети а свети, књиге и песме за децу и др у томе је марија ревносна недавно смо читали старца пајсија све- тогорца, а сада сам марији за рођендан купио књигу о старцу клеопи мало да се насмејемо: деци се одмах допала та књи- га јер их је његово име подсетило на реч „клопа“ у чему је суштина хришћанског васпи- тања? како треба васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их, и нама и нашој деци, да им се клањамо – и школа, својим образовним системом, и др- жава законима, привреда тржишним трен- довима на шта највише треба обратити пажњу? марија: саосећајност, давање, брига о другима, љубав према ближњима, су смер- вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2019 41 нице да се из детета одрасте у човека ако као родитељи такви бивамо, или се бар трудимо да такав живот живимо, можемо се надати да ће тај пример за њих бити до- бар, те ће исти усвојити и таквим животом живети друштво намеће своје, али је нај- већи и најјачи темељ породица оно што се усвоји, чује и примењује у породици, остаје у дететовом сећању и обликује га кроз одрастање миодраг: пласирају се разне ствари као добре и то је тако одувек, само да би се неколицина или појединац обогатио и стекао неку ко- рист мислим да само ми, као родитељи, можемо и морамо својим личним примером по- казати деци шта је исправно ако ми на „црни петак“ (аме- рички дан снижења цена) тр- чимо, ко без душе, по тржним центрима, то ће сигурно ради- ти и наша деца кад мало ста- сају, и још много горе ствари то вам је као кад одете код лекара и он вам каже како је пушење штетно за здравље, а онда га видите испред дома здравља како пуши у чему су деца посебно талентована? да ли се ба- ве додатним активностима, спортом, уметношћу? колико читају, а колико су под утица- јем виртуелне стварности? миодраг: најстарија луциа иде у први разред, а исак у предшколско сви су та- лентовани за музику, чак и симона, тако мала, показује интересовање ове године ћемо луциу уписати у музичку школу, а исака догодине свиђа му се виолончело луциа и исак певају у црквеном дечјем хо- ру, а луциа и у школском хору у плану су атлетика, џудо и балет луциа је добила ди- плому за показано знање теорије и праксе у делфиновој школи шаха ми нисмо при- сталице да деца проводе време испред компјутера и да играју игрице или гледају неки лош садржај гајимо тренд, бар у то- ме покушавамо, да је компјутер алат и да га само тако исправно користимо али, на- ша деца су још мала и за сад нам то успева, а како ће бити касније видећемо лични пример је пресудан телевизор смо још пре више година искључили повремено правимо биоскопске вечери где заједно, уз кокице, гледамо неки дугометражни цр- тани наравно, гледају деца и цртане фил- мове, али само провереног садржаја и до- зирано имамо утисак да је превише свега данас нећу заборавити никад тај осећај ишчекивања цртаног филма у 19:15 и оног бакиног црно-белог телевизора који мора- мо да укључимо бар пола сата раније да би се загрејао, а сада вам је садржај доступан 24 сата многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво, разне тешкоће и материјал- ну оскудицу зато се плаше и планирају рађање миодраг: најсмешније ми је кад неко хоће да исприча нешто о неком ко има више деце па каже: „имају толико деце, а вишедетне хришћанске породице 42 1 / 2019 нормални су“ код нас и даље постоје те асоцијације на сиромаштво када се по- мене многодетство, а у ствари то је једно огромно богатство кажу кад бог дâ бе- бу, дâ и за бебу, и то је стварно тако ми смо то искусили више пута не могу да кажем да нам је нешто недостајало, а ни да смо све имали имали смо таман ко- лико нам је требало око деце нам пома- жу бабе и деда од државе не добијамо никакву помоћ велику помоћ имамо од родитеља и пријатеља који и чине живу цркву христову помажу они нама и ми њима, међусобно размењујемо гардеро- бу, обућу, књиге још увек нисмо оти- шли на заједничко летовање и зимовање јер наш буџет то не дозвољава, а немамо ни одговарајући аутомобил у који може- мо сви да станемо, али и то ће се једном променити је ли сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? марија: свака трудноћа, као и сваки по- рођај, били су потпуно различити однос са бебом постоји од спознаје да у утро- би постоји биће које расте и развија се с тим растом развија се и љубав са сваком трудноћом, постоји већа свесност о лич- ној одговорности према беби колико је лако или тешко избећи стрес, недаћу, не знам, али је свакако лакше, ако имамо у виду да између мајке и бебе стоји бог са којим можемо све тешкоће поделити или му их предати страх од порођаја увек је присутан на неки начин превазилази се молитвом и вером тада се добије снага и охрабрење, буде све добро данас је они- ма који не могу добити дете на природан начин омогућена вантелесна оплодња разумем те људе, јер човек има потребу за рађањем не знам да ли је то добро, али људима даје шансу и наду ипак, ми- слим да треба да имају и благослов од духовника имате ли вашу поруку охрабрења поро- дицама које избегавају вишедетство? марија: сâма нисам веровала да ћу има- ти четворо деце, али са сигурношћу могу рећи да је то живот пун радости, среће, бо- гатства, различитости и невероватне љу- бави упознала сам људе који су се у својој старости кајали што нису родили више де- це то ми је једно време одзвањало у уши- ма знала сам да то не желим рећи када остарим на крају смо окупили децу и питали их шта највише воле луциа нам је показала њену свеску из веронауке на првој стра- ни је нацртала светосавско звонце, цртеж за маме и тате, написала молитву оче наш, а потом преко целог листа исписала лепе речи: рађање, слобода, ћирилица, учење, фрула, христос, чојство о тим речима им је причао вероучитељ питамо је шта је ре- као за чојство рекао је: „кад делимо, има- мо љубави и онда смо добри људи“ дивно! а шта сте још учили?– учили смо и песмицу „божић, божић“ она је почела, а сви смо са њом певали мала симона се радовала, примакла се лу- ции желећи да се и она укључи рађање је љубав! љубав и према богу, и према супругу, и према самом себи, и према деци рађање оплемењује мужа и жену, смирује, обогаћује, оснажује и усредсређује на заједништво вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2019 43 о љубави и самовољи „здраво, драга браћо у христу! спаси го- споде! читала сам ваш одговор са сузама молитвене захвалности слава господу, што сте се одазвали на моју душевну тугу без ва- ших молитава било би ми веома тешко да се носим са тугом коју је господ попустио на све нас безгранично сам вам захвална, драга браћо у тешким тренуцима очајања, заједно са 16-годишњом кћерком, гледам видео ’ва- лаамски летопис’ (светло острво) таква бла- годат и душевно смирење наступају за вре- ме гледања душа као да се чисти и заједно са куполама стреми ка небу молитвама, акатистима, читањем псалти- ра и постом, молим се келејно за заблуделог мужа после јелеосвећења се припремам за исповест и причест непријатељ ме на све могуће начине у томе омета напада ме кроз блиске људе и искушења али, држим се и не предајем се спасавам се коленопреклоним молитвама господ је милостив, помаже ми, грешној ја то осећам неуморно се молим за цео монашки ред и за све моје добротворе у свакодневној молитви по договору нека вас све укрепи господ у свим делима вашим и да нам опрости ради ваших молитава же- лим вашем братству божију благодат, драга браћо! спаси све, господе!“ ово писмо је стигло на адресу валаамског манастира раније су дошле још две молбе за помоћ и духовну подршку у тешким околно- стима, на које су браћа дала одговор замо- лили смо новинара-психолога који сарађује са нашим одељењем информисања и сајтом валаамског манастира да прокоментарише преписку тајсијин случај тајсијин случај (сва имена су промењена у циљу очувања тајности преписке) није уса- мљен и познат је по чувењу многим људи- ма: он говори о љубави и издаји, верности и прељуби, смирењу и самовољи десило се тако да ми је у последње време запало да се суочим са неколико сличних трагедија у породицама најближих људи о искуству прељубе и развода читала сам и разговарала са свештеницима оно што ћу писма и тада, немоћан чак и да устане пред њим и да му се поклони, антоније је узвикнуо: – господе! где си ти био кад сам ја био у тако страшној борби? зар је могуће да ниси могао да ми помогнеш? спаситељ му је одговорио: – ја сам невидљиво стајао поред тебе, спреман да ти помогнем, да се само поколебала вера твоја како преживети мужевљево неверство 44 1 / 2019 поделити је, наравно, моје лично станови- ште, али оно није формирано одједном и усредсређено је не на моја сопствена осећа- ња, не на сада распрострањене светске иде- је, него управо на мишљење цркве искрено речено, то је био тежак пут који је доводио до открића и унутрашњих промена о судбини напуштене жене сада моје виђење о аутору писма и њеној ситуацији писаћу оштро, али са искреном љубављу: саучествујем и саосећам са тајси- јом свом душом! да бих сачувала аноним- ност аутора, нећу наводити писмо у целини тајсија пише: „мој живот је тежак од раног детињства“ девојчица је расла без оца, поред тога је после несрећног случаја и задобијене по- вреде постала инвалид мајка, не издржав- ши терет, почела је силно да пије и у том по- мрачењу истерала је задевојчену тајсију из куће милошћу божијом, девојка је доспела у манастир и тамо поживела неколико годи- на као радница али, тајсији није било суђе- но да постане монахиња: „са благословом игуманије и настојатеља, ја сам се вратила у светски живот да бих се бринула о мајци у болници“ напустивши породицу, после не- ког времена девојка је срела свог будућег мужа: „то је био брижан, поуздан, одговоран, ваљан, бистар човек са годинама сам схва- тила да ми је био дарован, послат од самог господа и пресвете мајке богородице за сва моја искушења, туге и оскудице“ и почели су млади супружници да „живе, да стичу до- бра“ добили су две бебе мада живот није био лак, тајсијина инвалидска пензија је вр- ло мала, али је виктор био увек ту, верни муж и брижни отац шеснаест година виктор је био глава поро- дице, „човек“, како пише тајсија, „одговоран и поуздан“ и изненада – невоља „непријатељ је почео да напада мог супруга у виду агре- сије, злобе, зависти и страшне гордости ја, како сам могла, борила сам се с тим али по- стало је још горе већ пола године, непри- јатељ је победио мог несрећног и немоћног мужа он није могао да одоли искушењима и узео је грех на душу – започео је везу са другом женом“ писма (извор: wwwo-kroheru) јануар / фебруар 2019 45 авај, данас таквим „немоћним“ супружни- цима – и мужевима и женама – нема броја протојереј александар дјагиљев, председ- ник комисије за питања породице, зашти- ту материнства и деце санкт-петербуршке епархије, наводи следеће податке: 2014 го- дине у санкт петербургу било је 1738 вен- чања и отприлике 620 развода, 2015 године – 1638 венчања и 901 развод главни разлог, као у старозаветним временима, је прељуба, на другом месту – алкохолизам, наркомани- ја, коцкање прељубник постаје други човек распад породице је невероватно болан про- цес психолози су на основу спроведених ис- траживања дошли до закључка да се по снази стреса он налази на другом месту, после смр- ти члана породице – супружника или детета „убиство и прељуба су скоро једнаки по својој деструктивној сили ко издаје љубав – тај је убица ти људи, који су преживели из- дају супруга или супруге, примају оно што им се десило као да су их убили и та рана никад не зараста“, пише протојереј алексеј умински заиста, они који су се развели због пре- љубе, кажу да би смрт друге половине била за њих мањи ударац, и то има своје разлоге јер, супружници су једно тело од којег пре- љубник „одсече“ половину делећи своју не- вољу, многи описују једна те иста осећања: као да је тело расечено, а из ране шиба крв; недостаје им ваздуха – тешко је дисати; у очима је тамно чак и по сунчаном дану издаја је подао ударац алкохоличар или наркоман не постаје такав одједном, и по- родица са ужасом посматра све већу дегра- дацију и распад личности блиског човека блуд, такође, као и сваки други смртни грех, поробљава и доводи до губитка људског об- лика, али то се догађа у тајности, постепено избијајући са необјашњивом раздражљи- вошћу, злобом и агресијом, са становишта здравог разума страна која ништа не сумња, све покрива љубављу, жали, прашта, јер „за чисте, све је чисто“ (тит 1, 14–15) најчешће, брачни другови за прељубу сазнају последњи: све се дешава – не пред њиховим очима, већ иза њихових леђа и ова промена је толико запањујућа да њихов ум и срце одбијају да је прихвате почиње мучно трагање за објашњењима, чак и за оправдањима ево шта пише тајсија: „мој муж је сада постао налик на поседнутог из човека пуног љубави он се претворио у звер не желим да узимам грех на душу, али чини ми се да није прошло без врачања те друге жене“ тајсија је дала врло тачан опис човека који се налази у власти нељудских страсти нажалост, слика је, иако трагична, ипак типична светски психолози дефини- шу такво стање као гранично и покушавају да га лече са транквилизаторима али, мо- же ли медицина да изађе на крај са грехом? а како, са чаробним напитком? зар се то не догађа? догађа се али сто пута чешће ми имамо случај са безграничним егои- змом, инфантилношћу и неодговорношћу блудника протојереј алексеј умински, аутор много- бројних публикација о хришћанској педа- гогији, објашњава духовну природу унутра- шњих и спољашних промена које се дешавају: „у сваком случају, човек, када то ради, много се мења чини се да губи здрав разум сви ми и тако, као резултат првобитног греха, имамо писма са острва валаам молитва (извор: krestianinru) 46 1 / 2019 искривљену људску природу али у случају прељубе, поготово ако се ради о венчаном браку, кад су заклетве дате не само од чове- ка човеку, већ су и богу познате, на небу за- писане, нешто ужасно се деси самом човеку не може тако страшан грех оставити човека истим као што је био пре тога он изгуби у себи нешто важно, што је њега самог као чо- века формирало код њега је снажно погођен онај део душе који је способан за истинска, исправна осећања особа почиње да лаже, да се правда, тражи друге путеве, брани се ако покушавате и да изградите неке исправ- не ствари, код њега ништа не успева“ о преживљавању туге вратимо се тајсијином писму, пристиглом у валаамски манастир „већ је скоро 4 месе- ца како се ја тајно молим за мужа“ четири месеца да ли је то пуно или мало? ево при- мера преживљавања туге из светог писма: аврам је ридао за женом својом саром и оплакивао ју је (1 мој 23, 2), а његов син исак је жалио своју мајку сару три године док ни- је узео ревеку за жену и веома је заволео, и утешио се у жалости за мајку своју (1 мој 24, 67); јосиф је туговао због свог оца јакова, а плакао је не дан, не два, већ седамдесет дана (1 мој 50, 1–3) преживљавање туге има неколико фаза, од којих свака захтева одређено време прва фаза је стање оштрог бола присе- тимо се како је краљ давид горко ридао на вест о смрти свог сина авесалома: „сине мој авесаломе, сине мој, сине мој авесаломе! камо да сам ја умро мјесто тебе! авесаломе сине мој, сине мој!“ (2 сам 18, 33) затим долази фаза негирања: „не! то не мо- же бити!“ по правилу, за преживљавање ове фазе човеку треба од неколико дана до не- колико месеци даље долази оно што кризни психолози називају фазом трговања или компромиса (попричаћемо о томе мало касније) и четврти период је период туге (депре- сије), после којег, на крају, долази смирење (прихватање) од тренутка кад се тајсијин свет поделио на „до“ и „после“, прошло је четири месеца то значи да се сада, временски, она вероват- но налази у фази „трговања или компроми- са“ упркос тако непријатном називу, он од- ражава суштину онога што се дешава: особа је убеђена, чак је у опасној заблуди, да се све још може исправити чини јој се да се само треба напрегнути и све ће се вратити на сво- ја стара, срећна места сасвим интуитивно, људи далеки од цркве, почињу да предузи- мају све могуће покушаје да угоде својим залуталим половинама, криве себе у оном што се десило, обраћају се психолозима и пријатељицама али тајсија је оцрковљена православна хришћанка, за њу је обраћање богу – је- дини могућ и природан пут тајсији је на- нет невероватно снажан ударац коме нико не би могао одолети у жалости је човек слаб, његово срце није мирно, и вибрира страстима и то је јасно! али овде се могу скривати искушења – долази време за „тр- говину и компромис“, односно, у суштини, тражење излаза из кризе: ако ја учиним не- што како треба, сигурно ћу добити оно што желим из тајсијиног писма: „ја се неуморно, и сама и у храму молим за њега ја молим од господа милости божије за сина његовог за- блуделог, опроштаја и спасења за њега гре- шног, светлог и доброг, али палог у ђавољу мрежу“ „ја се усрдно молим за душу мога супруга нисам љута ни на мужа ни на ту несрећну же- ну кроз коју су дошла искушења и жалости у нашу породицу господ нека им опрости! за- хваљујући нашем милостивом господу, ја сто- ички подносим све непријатељске ударце и настављам да се усрдно и са сузама молим за дарованог ми супруга у кући увек горе све- ће, канди
... приро- да детерминише, шта је то „ја“ које је детер- минисано? на који начин њега потврдити као постојеће или је можда и то „ја“ илузија? али, то „ја“ уочава не само тај наш осећај слободе, већ уочава и саме резултате либетовог експе- римента ако је „ја“ илузија, онда је све што та илузорност уочава такође илузија друго, у анализи либетовог експеримента сем харис је испустио један важан детаљ пр- ва компонента која се истиче у генерисању на- ше одлуке је несвесна електрична активност мозга, потенцијал спремности, а за њом иде свест о одлуци међутим, наведеној електрич- ној активности мозга ипак нешто претходи и то веома важно: претходи јој други човек који са нама ступа у однос, у комуникацију нама је претходно понуђено да учинимо одређе- ни покрет и ту смо понуду свесно примили к себи чак иако уочимо несвену електричну активност нашег мозга, та активност је иници- рана нашом свесном комуникацијом са другим човеком слобода може бити онтолошки потврђена, ако се бићу човека приђе на другачији, потпу- нији начин комуникација са светом, однос са другим човеком, мора се неизоставно узети као онтолошка компонента човековог бића, па и као компонента у онтологији човекових мисли, намера и одлучивања пажљивом ана- лизом либетовог експеримента уочава се и тај важан детаљ – други човек, чијег смо говора и поруке свесни наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији нико није као он на мене тата свакодневно оставља велики утисак из дана у дан он је вреднији и пажљивији мој тата се зове предраг он је фудбалски тренер и обожава свој посао има сребрну косу ко- ја као да сија и браонкасте очи по кући носи старе мајице са ду- гачким или кратким рукавима, али фармерке не скида сем када спава каже да је тако веселији он обично носи патике веселих боја или када иде на лепша ме- ста ципеле тамне боје помагао би сваком кога види да пати у свему што ради се бори до кра- ја покушава да преноси вели- ку љубав на породицу њега не би могао да заустави ни велики морски брод, ни десет авиона у својим намерама на све гледа са позитивне стране увек ми- сли добро сваком човеку и ако некад изгледа другачије када се изнервира баш полуди, али покушава да се смири у цркви воли да обилази манастире, али му је највећа жеља да оде са све- штеником на свету гору у мана- стир хиландар волео бих када би могао да му испуним ту жељу воли да налази врлине у другим људима наш однос је сјајан, пот- помажемо се у ситуацијама када смо тужни наше теме су обично везане за фудбал и цркву време проводимо играјући друштве- не игре, карте и шах проводи- мо га и причамо о спортским догађајима без њега су ми свака секунда или минут тужнији и гори, јер га много волим! данило мудреша, 4 разред ош „мирослав антић“ јануар / фебруар 2019 23 24 1 / 2019 тема броја: човек – икона божија стварање човека (извор: hramvkostinoru) јануар / фебруар 2019 25 тема броја: човек – икона божија природњачки музеј у бечу у својој ку- поли има детаљ у рељефу на коме су приказани људска беба и мајмун који се боре за огледало архитекта који је изгра- дио овај музеј 1889 на тај начин је хтео да ода почаст чарлсу дарвину и његовој тео- рији еволуције која је тада била итекако ак- туелна и подизала много буре и расправа у европи човек као биће које има самосвест, способност мишљења о самом себи, пара- доксално, самом себи јесте камен спотица- ња и својеврсна енигма једна од парадигми тог сукоба исказана је у супротстављености научног и религиозног погледа на човека у овом рељефу у бечком музеју управо је представљен тај сукоб човек, односно бе- ба, покушава да у огледалу види свој одраз и да га кроз то гледање одгонетне, док то исто огледало покушава да му преотме мај- мун нагласак је у томе да ће, можда, наиван и детињи поглед на свет остати прикован на тај доживљај сопственог одраза у огледалу, док мајмун отимајући огледало као да чове- ку открива поглед на њега самог, на порекло којег не треба да се стиди јасно је да хри- шћанство представља тај камен спотицања као и његова визија човека међутим, да ли заиста хришћанство представља препреку човеку за сазнавање истине о самом себи? у којој мери и како хришћанство може и има жељу да негира научне чињенице до те мере да негира саму науку као такву? на послетку, не само хришћанство, него уопште поглед на човека који није заснован на природним наукама (философија, психологија, историја, социологија итд), као да је скрајнут у страну шта толико смета „природњацима“? хришћански поглед је утемељен на би- блијском казивању о стварању човека тај поглед се заснива и на старом и на новом завету из хришћанске перспективе немогу- ће је уопште раздвојено посматрати ове две целине светог писма, нити их независно ту- мачити рецимо, у новом завету, идеју која се појављује код апостола павла, да је христос последњи (коначни) адам, не можемо разу- мети без старозаветне приче о стварању чо- века (адама) потом, искупљење које чини христос својом жртвом на крсту се не може схватити без приче о првородном греху на- гласак љубави божије у томе би избледео, јер управо се величина те љубави и показује, бива очигледна, у томе што христос страда и ради грешника можда и најпре због њих (в мт 9, 12–13; лк 5, 31–32) на концу свега, христос је архетип, образац ка коме се упра- вљамо, a не старозаветни адам (в рим 8, 29; кол 3, 10) дакле, шта нам библија и хришћанска тео- логија говоре о стварању човека? у библији, на њеним првим страницама и поглављима, имамо испричане две приче шта је човек да га се сећаш? (пс 8, 5) владимир пекић тема броја опис стварања човека по икони и подобију божијем (и створи бог човјека по обличју својему, по обличју божијему створи га; мушко и женско створи их), био је од кључног значаја у хришћанској теологији 26 1 / 2019 тема броја о стварању човека (1 мој 1, 1–2, 4а и 2, 4б- 2, 25) друга се надовезује на прву разлике у обе приче као да су такве да надопуњују једна другу и да проширују значење и тео- лошко богатство приче о стварању човека у првој се каже: потом рече бог: да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи и створи бог човјека по обличју својему, по обличју божијему створи га; мушко и женско створи их (1 мој 1, 26–27), док нам друга го- вори ово: а створи господ бог човјека од пра- ха земаљскога, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива (1 мој 2, 7) ако кре- немо од последњег описа стварања човека, који је и опширнији, можемо закључити да је акценат другог поглавља на човеку као бићу за које бог има посебно интересовање и који му припрема место на земљи у коме треба да ужива наиме, врт у едену на истоку указу- је на врт, оазу у иначе пустињама испресеца- ном блиском истоку стога, за номаде, чијем начину живота су испрва припадали изра- иљци, врт јесте место богатства, изобиља, одмора и уживања многи блискоисточни владари су у својим дворцима имали вртове као метафору за таква места (на пример, ви- сећи вртови у вавилону) човек у њему није неактиван бог га поставља да тај врт „ради и да га чува“ иако је испрва човек сам, бог му налази „друга према њему“ стварајући жену од „ребра“ адамовог, тј од бока, половине овај нагласак да жена потиче од адама има смисао да укаже да је равноправна са чове- ком, штавише да га употпуњује, за разлику од тада преовлађујућих схватања да је жена посед мушкарца ипак, у овом другом опису, фокус је на томе да је бог створио човека од „праха земаљског“ и удахнуо у њега „дух жи- вотни“ прах земаљски треба да нас упути на непостојаност човека прах, прашина је не- стабилна, може само једним дашком ветра или покретом метле да нестане дакле, акце- нат је на томе да је бог као творац онај који у својој руци има власт над животом са друге стране, дух животни указује на извесну срод- ност човека са богом, не никако природну, која се у 2 глави манифестује кроз близак и непосредан однос човека са богом они ди- ректно комуницирају, бог му даје привиле- гију да именује све животиње и даје му запо- вест која треба да буде окосница човековог односа са богом (дрво знања добра и зла) ипак, опис стварања човека по икони и подобију божијем (и створи бог човјека по обличју својему, по обличју божијему ство- ри га; мушко и женско створи их), био је од кључног значаја у хришћанској теологи- ји већина светих отаца инсистира на томе да су лик (икона) и подобије две различите ствари лик је нешто што је даровано, заме- так, могућност да човек кроз однос са богом заснован на слободи и љубави достигне по- добије, тј сличност са богом прва ствар је чињеница да је човек по лику божијем да ли је то лик христа, логоса, свете тројице, светотројичног живота варира у мишљењу светих отаца но, свакако једно друго не ис- кључује и опет овде видимо да новозаветна вера у свету тројицу допуњује старозаветни опис и тумачење такође, речи „хајде да на- чинимо човека“ у светоотачком тумачењу подразумевају указивање на тајну бога као свете тројице отац се обраћа сину и духу то је онај „предвечни и велики савет“ који претходи целом стварању, а особито човеку кога је весник (анђео), син божији – господ исус христос кључни моменти ове библиј- ске приповести јесу у томе да је чињеница стварања човека по лику божијем, теолошки заснована на вери у свету тројицу, црква је увек живела учењем светог откривења о тројичном божанству јануар / фебруар 2019 27 став још писца библије да је сваки човек од- раз славе божије и носи лик његов без об- зира на његов друштвени статус, богатство или сиромаштво, узраст или пол затим, лик божији је у светоотачкој књижевности подразумевао човекову разлику у односу на остала жива бића та разлика је у чове- ковом разуму на основу те разумности бог човеку дарује достојанство слободе слобо- да је често у теологији поистовећена са са- мовласношћу дакле, човек је биће којем је бог даровао да има власт над својим бићем, животом у оном најдубљем могућем значе- њу управо због тога човек има потребу за стварањем, за уметношћу понајвише има потребу за осмишљавањем сопственог жи- вота у тој потреби за осмишљавањем све- укупности живота која се протеже и на свет око њега, налази се потреба за личним иден- титетом, личном посебношћу сваког човека баш та потреба за личном посебношћу је неостварива без другога у библији тај други је за човека жена, али тај други је и бог кроз однос са другим/другим сваки човек, свако од нас, сведочи човекову боголикост, тј да је тајна човекове личности, посебности, везана за тајну бога као свете тројице јер, бог по- стоји као заједница три божанске личности – оца, сина и светога духа – које се од веч- ности прожимају и постоје у љубави љубав и јесте име за однос које повезује божанске личности у којем се показује њихова лична посебност, тј да отац јесте то што јесте у од- носу на сина и духа, и да је син то што јесте у односу на оца и духа и да дух јесте то што јесте у односу на оца и сина човек, који је створен као слободно и лично биће управо је позван да кроз дар слободе своје постоја- ње утемељи на љубави према богу и према ближњима, али и према целокупној твореви- ни то је оно што су свети оци цркве назвали достизање подобија (сличности) човековог постојања са богом говор о боголикости човека у хришћан- ској теологији нема никакве везе са идејом да човек поседује неку природну сродност тема броја стварање света, мозаик (извор: maxpixelfreegreatpicturecom) 28 1 / 2019 тема броја са богом чак ни онај део човека који је бес- телесан, душа и ум као њен најчистији део, није пореклом од природе божије човек је, колико год био боголик, од „праха земаљ- ског“, телесан и страдалан то значи да дели порекло и састав са осталом створеном при- родом отуда и име адам (јевр адама), значи црвена земља као што читамо у првој глави књиге постања, све биљке и животиње по- тичу из земље тако и човек из тог разлога не би требало да претерамо у инсистирању на човековој изузетности наспрам осталих живих бића на земљи са њима човек дели природну сродност свет, биљке и животиње су природно окружење човек јесте њихов господар, али у смислу онога који их руко- води и који очувава склад који је бог уткао у природу свега створеног човек је тај који их именује, дефинише, одређује им шта јесу и како се познају из другог угла, они су му пријатељи и сажитељи грех је тај који уки- да ову хармонију у многим житијима светих, особито пустињака, имамо примере њихове везаности и блискости са дивљим зверима (најпознатији су св герасим јордански и св серафим саровски) да се вратимо на питање са почетка: шта смета природњацима? чему потреба за ис- кључивошћу? најпре сама библија користи при опису изгледа света који ствара бог представу која је била карактеристична за месопотамијску цивилизацију, конкретно вавилон када свети оци тумаче стварање, они га тумаче у складу са њима актуелним и савременим учењима о природи (аристо- телова физика, метеорологија) хришћанска теологија не негира човекову сродност са живим бићима на земљи, са животињама она најпре инсистира на ономе што човека разликује од осталих живих бића то је њего- ва боголикост природне науке, пак, теже ка томе да објасне процесе у природи, његове узроке и последице, везе и односе то би- блији није циљ то није циљ ни хришћанској теологији барем примарни јер, објаснити како нешто функционише или се развија ни- је исто што и разумети зашто се то дешава тако природне науке, бавећи се и ограни- чавајући се само природом, коју сматрају апсолутном и саморегулишућом, не изнала- зе разлоге у самој природи зашто се нешто дешава на овај или онај начин дају обја- шњење, али разлог не проблем лежи у по- истовећењу објашњења и разумевања тео- логија то не чини она најпре прави разлику, али и наглашава да је разумевање догађаја, природних процеса, оно што показује њихо- ву праву природу и смисао тако, када гово- римо о човеку као икони божијој увек треба да имамо на уму да човек, ако га сведемо само на природне процесе у њему, заправо и није човек он је тада најнесрећније биће свих светова, како вели свети јустин ћелиј- ски без логоса, христа који му даје смисао и сврху ка којој тежи, свака „виртуозност“ природних закона и њихова објашњења ни- шта не значе рељеф из природњачког му- зеја у бечу у којем се беба и мајмун отимају око огледала треба да разумемо тако да уко- лико се одричемо наше сродности са ство- реном природом, одричемо се онога што је бог створио и што нас несумњиво прожима али, исто тако, да морамо бити изузетно обазриви и не допустити да оно достојан- ство које нам је бог даровао, лик његов и слободу којом се њему уподобљавамо, не одбацимо и не порекнемо због оне охоло- сти и саможивости коју је ђаво пробудио у прародитељима, адаму и еви, наговарањем да преступе заповест божију то би било неприхватљиво осиромашење човека, рас- такање и обесмишљавање једино мисао и истина да је човек створен по икони божијој у себи сабира и обједињује не само човеко- ву природу, него, кроз заједницу са богом оцем кроз христа у духу светом, у величан- ственом складу прожетом љубављу, оства- рује јединство свега створеног приказујући истовремено његову разноликост и богат- ство премудрости божије и његове љубави према сваком појединачном бивству којем је даровао живот и постојање ту истину не треба да престанемо да благовестимо аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији јануар / фебруар 2019 29 тема броја у филму дванаесторица, никита михалков је приказао вишесатну психолошку борбу која суштински приповеда о могућности пре- зирања човека, али исто тако и о покушају да се он спасе преиспитивања свакога понаособ од учесника су тема за посебан рад овде би- смо се присетили само једне од сцена то је она када један од дванаесторице учесника у суђењу осумњиченом младићу отвара срце и прича како га је од порока и понора алкохоли- зма избавила једна особа наиме, изгубивши наду у људе и веру у смисао живота, он се на- шао на улици где је непрестано утеху тражио у алкохолу на крају је дошао до тога да је људе провоцирао изазивајући их да га у бесу убију више пута је био претучен и животно угрожен једном приликом је у градском превозу у бед- ном стању вређао путнике сви су га игнори- сали и коментарисали једни другима његову нискост и понижење само једна жена је сао- сећајући са њим као човеком рекла нешто што није било осуда то су биле речи: „то је само несрећан човек“ те речи су биле тихе, али до- вољно гласне да у његовом срцу одјекну као архангелска труба спасења неко је у њему и даље видео човека кроз даљи развој радње, та жена је постала његова супруга он је пре- стао да пије, почео да воли као учен човек са предузетничким способностима, успео је да за кратко време стекне велико материјално богатсво вратио је свеопшти углед; јер дру- штво, људско достојанство даје или одузима често гледајући на материјални статус ипак, тајна његовог повратка међу људе је била у неколико речи које су му вратиле наду да не- ко у њему и даље види човека након ове приче, могли бисмо се присетити и гетеових речи које преноси екерман у раз- говорима: ако будемо видели човека онаквим какав је, постаће гори; ако га будемо видели онаквим какав би могао да буде, учинићемо га бољим ова порука није далеко од поука аскетског штива које до детаља разматра вр- лину неосуђивања потребно је раздвојити грех од грешника осудити грех, а не грешни- ка једино тако он може добити могућност покајања тема броја ако будемо видели човека онаквим какав је, постаће гори; ако га будемо видели онаквим какав би могао да буде, учинићемо га бољим презирање човека је заборављање богочовека протонамесник александар р јевтић захваљујући богу и оцу „захваљујући богу и оцу који нас оспо- соби за удео у наследству светих у светло- сти; који нас избави од власти таме и пре- несе у царство сина љубави своје у коме имамо искупљење, опроштење грехова; који је икона бога невидљивога, прво- рођени пре сваке твари јер њиме би са- здано све, што је на небесима и што је на земљи, што је видљиво и што је невидљи- во, били престоли или господства или на- чалства или власти: све је њиме и за њега саздано и он је пре свега, и све у њему постоји“ (кол 1, 12–17) 30 1 / 2019 тема броја управо овде се налази основ за схватање иконичности човекове – човека као иконе божије овом темом су се бавили многи све- ти оци подсетили бисмо на тематске радове светог григорија ниског и немесија емеског ипак, антропологија, промишљање о човеку, су тема која се налази на страницама скоро свих светоотачких списа изнели бисмо неколико осврта на тему иконичности свети григорије ниски истиче неспозна- тљивост онога што бисмо могли назвати ико- ном божијом у човеку он пише: „пошто је бог неспознатљив, то онда једино може бити како је и његова икона у човеку такође неспозна- тљива“ истицање појединих својства (разу- ма, слободе, стваралаштва, самосвести, вла- далачког дара) само су покушаји појединих светих отаца да опишу како се иконичност пројављује приписивати њима онтолошки карактер било би равно увођењу могућности да се неки људи одбаце, да им се ускрати ико- ничност свети оци у такву замку нису упада- ли нажалост, поједини теолози као и светски друштвени токови јесу то је кроз историју до- водило до настанка идеологија које су се по резулатима могле такмичити само по мери и последицима унижења људског достојанства битно је подсетити да човек није створен савршеним иначе, адам не би могао да по- греши по речима светог иринеја лионског, адам је био дете то значи да је имао отворе- ну могућност усавршавања њу бисмо могли назвати уподобљавањем то је чиста жудња за богом којом се остварује човекова иконич- ност „део смо бога“, писао је свети григорије богослов зато само у заједници са богом и ближњима можемо бити целе, остварене лич- ности, а не шизофрена бића у расколу са свим и сваким оно што нам даје могућност учествовања у богу, истиновања које се остварује кроз од- нос у догађају спасења који црква сведочи као динамику ка богу и ближњем, јесте ова- плоћење логоса „ми смо по икони христовој; стога по ли- ку творца“, пише свети јован златоусти он је предназначени циљ и смисао свеколике твари и човека као возглавитеља исте тек у богочо- веку човек проналази свој смисао тек када истински и искрено заволимо богочовека, мо- ћи ћемо волети човека остаје актуелност речи ивана карамазова да је лакше волети апстракт- но човечанство него конкретног човека тек са теологијом иконичности баца се уже спаса које човека не води на вешала, већ извлачи са поди- вљале морске пучине на сигурну обалу где гре- је незалазно сунце у коме се све јасно види па, и то да човек личи на бога аутор је свештеник при храму светога саве у краљеву (извор: pinimgcom) тема броја човек је саздан као боголико биће, као ико- на божија питање човековог назначења скопчано је са питањем смисла његовог бла- гословеног живота већ на првим страницама светога писма открива нам се тајна стварања човека по лику и по подобију божијем (по сли- ци и прилици божијој), открива нам се тајна љубави божије према човеку који је саздан да буде бог по благодати неоспорно је да сваки човек, споља гледано, изгледа као пуко био- лошко биће, попут осталих живих створења наравно, човек и јесте живо створење, али по богонадахнутој мисли светог григорија бого- слова: „човек је једино створење мимо све- колике творевине, које може постати бог“ по сведочанству архимандрита георгија капса- ниса: „образ божији у нама се односи на даро- ве које је бог даровао једино човеку, за разли- ку од свих осталих његових створења, тако да је човек – икона божија ти дарови су: слове- сни ум, савест, слободна воља, стваралаштво, љубав и чежња за савршенством и за богом, лична самосвест и све што човека уздиже из- над свих осталих створених живих бића, што га чини лицем и личношћу другим речима, све оно што човека чини личношћу јесу даро- ви по образу божијем обдарен образом бо- жијим, човек је призван да задобија подобије, да стиче обожење творац, бог по природи, призива човека да постане бог по благодати“, закључује знаменити светогорски старац чо- век богом дарованим достојанством на тајан- ствен начин пројављује величанственост, ка- ко бога, тако и њега самог, што нам потврђују псаламске речи: шта је човек, да га се сећаш? или син човечији, да га походиш? умањио си га тема броја и створи господ бог човека по лику својему, по обличју божијему створи га, мушко и женско, створи их (1 мој 1, 27) боголикост се актуализује учешћем у светој евхаристији бранислав илић причешћивање апостола илустрација из књиге no faith is more beautiful than the christian faith (извор: wwwsebastianpressorg) јануар / фебруар 2019 31 тема броја замало од ангела, славом и чашћу венчао си га и поставио си га над делима руку твојих, све си потчинио под ноге његове, овце и све волове, а још и животиње пољске; птице небеске, и ри- бе морске, које проходе стазе морске господе, господе наш, како је дивно име твоје по свој зе- мљи! (пс 8, 6–7) дакле, по светоотачком учењу, икона божија у човеку је слободна воља да би човек заиста постао икона божија, да би се истински уподобљавао оном по чијем подо- бију је и саздан, да би се преображавао, а пре- ображавајући себе преображавао и васцели свет, потребно је да на свештен и благословен начин изрази своју слободу учешћем у свето- тајинском животу цркве који врхуни учешћем у светајни цркве – божанственој евхаристији не бисмо смели да сметнемо са ума, да се пуноћа човекове боголикости открива у пу- ноћи слободе која се остварује у обожењу, односно у тајанственом, најопитнијем и нај- савршенијем сусрету бога и човека у светој евхаристији као небоземном и централном догађају живота ово истинско обожење ника- да не бива заснивано на некаквим површним претпоставкама и теоријама, већ увек на јед- ном аутентичном опиту евхаристијског ето- са вођени овом истином, хришћански етос и учешће у евхаристији представљају у истори- ји, овде и сада, пуноћу слободе и љубави коју нам изобилно дарује свесавршени дародавац добарâ, човекољубиви господ бог наш свети теодор студит подсећа да је света литургија понављање целокупног богочовечанског до- мостроја спасења опитну истинитост наве- дених речи светог теодора студита, између осталог, потврђује и следећа молитва којом бива окончана литургија светог василија ве- ликог: испуни се и изврши, колико је у нашој моћи, тајна твога спасоносног домостроја, христе боже наш јер одржасмо спомен на тво- ју смрт; видесмо изображење васкрсења твога; испунисмо се бескрајним животом твојим; на- сладисмо се твоје неисцрпне сладости – бла- говоли да је се сви удостојимо у будућем веку, благодаћу беспочетнога оца твога, и светог и доброг и животворног твога духа, сада и увек и у векове векова амин да закључимо у тајни божанствене евха- ристије открива нам се спасоносна заједни- ца бога и човека, открива нам се савршено заједничарење које за крајњи циљ има обо- жење човека свети и богоносни отац наш никола кавасила о евхаристијском заједни- чарењу као истинском обожењу благовести: „црква показује себе у светим тајнама тела и крви христове (у светој литургији), не као у символима, већ као удови у срцу, и као гране у корену дрвета, и по речи господњој, као ло- зе у чокоту (в јн 15, 1–5) јер овде не постоји само општост – κοινωνία – имена или аналогија по сличности, него истоветност – ταυτότης јер су ове тајне – тело и крв христова, а то и јесте истинита храна и пиће цркви христовој; и она, причешћујући се њима, не претвара их у људ- ско тело, као што бива са људском храном, не- го се она сâма (црква) претвара у то тело и крв христову и ако би неко могао да види цр- кву христову по томе колико се она сјединила с њиме причешћујући се његовим телом, он не би ништа друго видео него сâмо господње тело зато, апостол павле и пише: „ви сте тело христово, и удови понаособ“(1 кор 12, 27) пуноћа човекове боголикости открива се у пуноћи слободе која се остварује у обожењу, односно у тајанственом, најопитнијем и најсавршенијем сусрету бога и човека у светој евхаристији као небоземном и централном догађају живота 32 1 / 2019 тема броја свештеноинок макарије је запамћен као први српски штампар по предању, он је почео да ради у месту обод, а затим се пре- селио на цетиње, где је имао боље услове како је сам истакао, имао је седморицу вр- сних сарадника прво су штампали октоих осмогласник (од 1 до 4 гласа), који је завр- шен 4 јануара 1494 године (по старом ка- лендару), што значи, десет дана после бо- жића вероватно је те исте 1494 штампао и: октоих осмогласник (од 5 до 8 гласа), а затим су, у наредне две године, изашли: мо- литвеник (требник), цветни триод и четво- ројеванђеље макарије ће и касније, у прве две деценије 16 века, штампати своја дела у далекој влашкој: служебник, октоих и че- творојеванђеље ни у једном случају није био толико инспирисан као у октоиху осмо- гласнику (од 1 до 4 гласа), који се назива и октоих првогласник своју прву датирану књигу снабдео је и предговором и погово- ром, док за други део октоиха није сматрао потребним да нешто посебно приреди оста- ле књиге имају поговор предговор октоиха првогласника по- чиње реченицом којом прославља бога који је своје цркве испунио разноврсним књигама у продужетку макарије даје реч војводи ђурђу црнојевићу, који је покре- нуо цео подухват војвода је исказао своју забринутост што је видео цркве без све- тих књига, које су развукла или уништила агарјанска чеда, у областима погођеним пљачкашким походима зато се војвода одлучио да „напише“ (штампа) душекори- сну књигу звану октоих или осмогласник, што је урађено „у славу трисунчаног, у је- динству клањаног божанства“, чиме је ја- сно исповедио своју веру у свету тројицу ђурђе још понизно додаје молбу читаоци- ма да не замере ако при читању, појању или преписивању наиђу на грешке, јер је све урађено из чистог срца после војво- диног излагања, смерни свештеноинок је додао белешку да је цео посао започео још 1493 године по ђурђевој заповести, код свеосвештеног митрополита зетског кир-вавиле на крају књиге, он даје поговор, који представља његов најдужи и најпоетич- нији састав хтео је да објасни зашто се одлучио за овај нови и необичан занат макаријево излагање започиње изрази- ма захвалности светој тројици, којој са- да изражава побожност свих верника, од штампара до владара, који су учестовали у овом подухвату светој тројици се сви верни поклањају, при чему наглашава да је наш бог све створио из небића у биће и да се стварање одиграло у магновењу, у тема броја врхунац божијег стварања је човек, којег је господ створио „удостојивши га својим ликом“ (макарије) по милости божијој човек је створен, „да влада свима“ (макарије), односно постао је господар створеног света (1 мој 1, 26–28) (одломак из поговора, октоих 1494 година) монах и штампар макарије о стварању човека др ђорђе вуковић јануар / фебруар 2019 33 тема броја тренутку, одмах врхунац стварања је чо- век, којег је господ створио „удостојивши га својим ликом“ (макарије) по милости божијој човек је створен, „да влада свима“ (макарије), односно постао је господар створеног света (1 мој 1, 26–28) тиме се не исцрпљује људска улога у домостроју бо- жијем он није само владар творевине, он је нешто више бог је заправо, то макарије нарочито наглашава, себи створио саго- ворника (у оригиналу: „саглагол- ника“) човек је још назначен да буде причасник светих тајни и да заједничари са богом по мака- рију човек је биће које има више позвања: да буде сабеседник бо- гу (кроз молитве и песме, попут ових у октоиху), владар твореви- не, човек заједнице, причасник значи, човек је створен као биће вере и заједнице, које изражава веру у својој заједници цетињски монах сетиће се и праоца аврама који је у свој дом примио и угостио свету тројицу (1 мој 18) сетиће се и мојсија ко- ји је говорио богу лицем к лицу и који је од бога примио таблице закона али, те таблице мојсије је разбио када је видео да је изра- иљ одступио од бога поклонив- ши се златном телету (2 мој 32, 19) тако се дотакао теме очувања вере у заједници верних и пита- ња како се одупрети искушењу макарије се после те теме враћа на домострој спасења и пише да нема другог пута осим кроз вер- ност богу поменуће натприродно рођење господа нашега исуса христа и истаћи ће да се у тој тајни огледа учествовање сва три лица свете тројице, помињући и њи- хова ипостасна својства (нпр нерођеност сина) нама, несавршеним људима који смо се због греха удаљили од бога, и који нисмо духовно узрасли као аврам и мој- сије, бог је људима, преко пророка, дао свето писмо, у коме је похрањено неис- црпно духовно благо велики светитељи и „божанствени људи“, дамаскин, јосиф и козма били су надахнути светим духом да саставе химне које се налазе у штампа- ном октоиху задатак штампарског заната је значи у томе да омогући људима лакши приступ духовном благу на овом месту, макарије је понет молитвеним располо- жењем и наглашава да су ова три цркве- на песника „трисветим гласовима анђела“ прославили свевишњег у својим химнама овде је макарије, очигледно, под утицајем познате литургијске песме иже херувими, нагласио како верни, који изображавају ангеле из чина херувима, певају трисвету песму у продужетку, јеромонах макарије се, без пропратног објашњења, враћа на те- му душекорисности светог писма, што је знак скраћивања основног текста, због београдско четворојеванђеље (извор: blicrs) 34 1 / 2019 ограничености простора писмо је „му- дрости учитељ, туговању промена (на бо- ље), у богу смирење, повод сваког доброг дела и онима који напасају речју чувар од заблуда“ и на овом месту, макарије је под утиском литургије где се сва црква моли за архијереја, да стадо верних пра- вилно напаса речју истине јеромонах је осетио да и у овом поговору треба да се помоли за свог владику, митрополита ва- вилу, кога су чекала велика искушења у животу после молитве за архијереја, ма- карије се окреће актуелном историјском тренутку и подсећа да је хришћане по- стигла железна исмаилћанска палица са разорним дејством грехова наших ради, подсећа монах, дошли су незнабошци и цркве разрушили у том тренутку, монах поново препушта реч војводи: „видех ја, у христа бога благоверни (хришћанин) и богом чувани, војвода зете, господар ђу- рађ црнојевић, умањење (броја) светих књига пљачком и разарањем агаренских синова, предано се потрудих, помоћу светога духа и излих матрице за слова, и на њима, за једну годину, осморо љу- ди заврши октоих до четвртога гласа, у славу бога који нас оснажује“ тада ће ма- карије подсетити на свој труд и време у којем је завршио књигу 4 јануара 1494 године замолиће на коленима, све оне који читају, поје или преписују октоих да му опросте ако наиђу на коју грешку замолиће на коленима и за њихов бла- гослов, јер се од свег срца потрудио на овом послу штампања књиге у светом писму је речено: „они који бла- госиљају (биће) благословени, а који куну (биће) проклети“ (4 мој 24, 9), и „приђите благословени оца мојега; примите цар- ство које вам је припремљено“ (мт 25, 34) овим речима макарије подсећа на значај заједнице верника остварене кроз цркву и у цркви сви, баш сви, и они који штам- пају и они који користе књигу, позвани су да у царству небеском живе заједно, сла- већи оца и сина и светога духа у векове векова злато врлина „не уведи нас у искушење“, сваки хри- шћанин свакодневно изговара ове речи у молитви тражимо од господа да нас за- штити од опасности и искушења сусреће- мо их на сваком кораку и то није случајно наишла сам на веома поетично поре- ђење људске душе са племенитим мета- лом у стара времена, злато за чишћење од примеса је стављано у посебну посуду и загревано на врло високој температу- ри, користећи глинену пећ са меховима за разбуктавање ватре када би метал про- кључао, сав страни материјал је исплива- вао на површину, а ливничар је темељно чистио кипеће злато понављао је исту манипулацију док се метал не би потпуно очистио од страних материјала после та- квог „испитивања ватром“, топионичар је лако могао да види свој одраз у „златном огледалу“ у ствари, иста ствар се дешава и са нама у свакодневним искушењима испливавају наше страсти и слабости на „површину“, чак и оне за које нисмо знали то баш уме да нас изненади али, треба најбоље што можемо да се боримо се са својим „нечи- стоћама“, да их чистимо док не дођемо до суштине, док не пронађемо у себи одраз лика божијег анастасија марчук превела са руског дајана лазаревић јануар / фебруар 2019 35 по позиву вишедетне породице миодрага (35) и марије ото (35), који имају четворо деце: луциу (7), исака (6), клару (3), и симону (18 месеци), дошли смо у београдско насеље миријево улазимо у леп, светао стан и прво уочавамо на зиду славску икону светог ни- колаја мирликијског чудотворца са висећим кандилом, а уз њу иконе христа и богороди- це миодраг нам каже да су прво живели у малом стану његове баке, у овој згради спрат ниже, а његови родитељи су били у овом ве- ћем стану од 59 квадрата кад су добили дру- го дете, родитељи су им уступили овај стан и прешли у онај бакин вишедетне хришћанске породице „огромна је разлика између црквеног и нецрквеног човека црквени човек почиње свет око себе да посматра отвореним очима до тада „битно“ постаје небитно, а „небитно“, битно то је тако лепо, и човек као да почиње да „лети“, открива нешто сасвим ново, „прогледа“, ослободи се многих страхова људи мењају свест о суштини живота, слободно и радосно рађају децу“ породица ото радмила грујић 36 1 / 2019 ово је њихов први сусрет са новинар ским пером и нису се двоумили кад је у питању њима драг часопис православни миси онар обоје раде у здравству оно што нас је посебно одушевило то је да ће ми одраг ускоро бити дипломирани теолог морали смо да га питамо откуд му та идеја ми одраг: запослен сам на универзитет ској дечјој клиници у тиршовој, у београ- ду, где радим као медицински техничар, инстр ументар, у операци оној с али прет ходно сам радио у дечјем дому центра за заштиту одојчади, деце и омладине у зве чанској, где смо се упознали марија и ја, а такође и у центру за ургентни смештај злостављане деце упоредо са основном школом, завршио сам шестогодишњу ни жу музичку школу, смер за гитару и соло певање, а потом сре дњу медицинску, а озбиљно сам размишљао и о средњој бо гословији то је био повод да се упишем на православни богословски факултет недокучиви су путеви господњи! сма трате ли да је ваше зближавање на таквом радном месту било по божијем промислу? марија: сигурно божија промисао! с а мо господ може тако да уреди, а унутра- шње биће проговори и каже: да, то је чо- век са којим бих могла провести цео свој живот! господ нам даје јасне „сигнале“, с а мо је питање да ли их хоћемо чути кад сам се запослила, колегинице су ми рекле да имамо младог к олегу, који је тренутно на о дсуству, и кад се вратио, пришла сам му и рекла: „а, значи, ти си тај!“ он је био збу њен мојим наступом миодраг: био сам је- дини мушкарац међу сестрама ту сам слу- жио и цивилни војни рок и тренутно био на кратком одсуству кад сам се вратио, се стре ми нису рекле да смо добили нову ко- легиницу пијемо кафу, кад наилази мари- ја и то ми каже заиста ме је збунила ја – у чуду ко је ова? онда су нас с естре упозна ле али, ја сам се дуго држао резервисано међутим, м арија је била упорна и тактич на, како то већ жене умеју, и мало-помало зближили смо се сигуран сам да је то би вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2019 37 ло по божијој вољи, јер сам размишљао и покушавао да променим посао након што смо заједно радили, заједно смо промени- ли и радно место марија је висока стру- ковна медицинска сестра и од 2010 ради као патронажна сестра у дому здравља „др симо милошевић“ на чукарици ви сте свакодневно у контакту са болесни- ма какво осећање имате када гледате боле- снике, нарочито болесну децу? причајте нам о вашем искуству са болесном, посебно са напуштеном или злостављаном децом ко- лико им значи ваша блага и лепа реч? марија: у дечјем дому су деца узра- ста од бебе до шест година особље чине: лекари, васпитачи, психолози, логопеди, дефектолози, социјални радник, а у непо- средном односу са децом су медицинске сестре одвојена су здрава деца од деце са сметњама сва су деца различита, али су сва жељна љубави и јако се везују за нас сестре деци је посебно тежак наш одлазак кући кад се заврши радно време мора- мо према свима бити исти, поклањати им исту пажњу, да се не осете запостављеним мени је јако жао што тамо не долази све- штеник јер већина деце није крштена, а нико од осо- бља нема право да се меша јер по закону само родитељ може да дâ пристанак то је много тужно нажалост, има роди- теља који нерасудно показују љубав, неки чак кажу да воле једно дете више од дру- гог и тако стварају раздор међу својом де- цом, изазивају љубомору и завист и нано- се деци велику душевну патњу и то је вид злостављања миодраг: о злостављаној деци би много више могли рећи социјални рад- ници то су унесрећена деца, од самог рођења одбачена неопходан је мул- тидисциплинарни приступ како би се она извукла из те изузетно тешке ситу- ације њима је јако тешко да се радују у тиршовој сам осам година ту долазе родитељи, бораве са децом, пружају им љубав, а ми их потпомажемо нарав- но, тешко је свакодневно гледати боле- сну децу којој је неопходна и хируршка интервенција какав је био ваш животни пут и пут до праве вере? све што није од вјере (праве) гријех је (рим 14, 23) како сте препознали божији призив? марија: поти- чем из породице са двоје деце имам бра- та бранка отац јован вишедетне хришћанске породице 38 1 / 2019 лазић (покојни) и мајка љубинка из љубо- вије, мада нису били црквени, крстили су ме са 6 месеци у цркви преображења го- сподњег у љубовији изненадна смрт мо- га оца 2010 године покренула је у мени духовну лавину и тражила сам одговоре тада сам била на студијама у београду на високој медицинској школи мама је чула за јеромонаха (сада протосинђела), оца серафима петковића, када је дошао у ма- настир света тројица у месту бјеле воде код љубовије, и он ми је дао основна упут- ства о вери касније нам је постао духов- ник иначе, отац серафим је замонашен у канади, био је у грчкој, и музички је веома талентован – свира гитару и пева његова група „србче“ је позната по честим хума- нитарним концертима миодраг: мој отац небојша је католик, рођен у београду, а његов отац у међимурју, на крајњем севе- ру хрватске, близу границе са аустријом сâмо презиме подсећа на аустроугарске претке мајка зорица је православка, ро- ђена у београду, а родом из баније они нису могли да се договоре где да нас крсте него су нама деци препустили да одлучи- мо кад одрастемо мамина мајка није хте- ла да чека па је прво кришом крстила моју старију сестру наташу, а потом и мене са две године, у цркви светог саве на врача- ру још у детињству та бака је мене и сестру учила молитви кад бисмо спавали код ње, никада не бисмо отишли у кревет без мо- литве она нам је усадила ту клицу први пут сам отишао на литургију са 16 година на педесетницу, за време бомбардовања србије 1999, са комшиницом са којом смо се упознали у склоништу, а која је сад на- стојатељица једног манастира на овчару и каблару (световно име ирена) деценију касније, кад сам упознао марију, кренули смо заједно венчали смо се 2011 године у цркви ружици на калемегдану ваш парохијски свештеник, јереј зоран радојевић, старешина цркве светог вели- комученика пантелејмона нам је рекао: „да их не бих превише хвалио, треба доћи у на- шу цркву и уверити се да ова породица ре- довно учествује у богослужењима, посеб- но на литургији ја сам крстио сву њихову децу и дајем благослов да се о њима пише као о примеру за углед“ а ви нам реците шта практично значи: дођи и види! колика је духовна радост литургијског живота и колика је разлика између црквеног и све- товног живота? колико вера мења човека? марија: дефинитивно га мења на боље, у сваком смислу огромна је разлика изме- ђу црквеног и нецрквеног човека црквени човек почиње свет око себе да посматра отвореним очима до тада „битно“ постаје небитно, а „небитно“, битно то је тако лепо, и човек као да почиње да „лети“, открива нешто сасвим ново, „прогледа“, ослободи се многих страхова људи мењају свест о суштини живота, слободно и радосно ра- ђају децу повољно утиче на наталитет цр- кве су пуне деце то је искуство вере ко је то доживео, схватиће! и ми, такође, мора- мо похвалити нашег оца зорана он нам је био кључан за увођење у цркву и одиграо је највећу улогу у нашем животу старац пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породи- ци шта доприноси љубави и породичној срећи? марија: сигурно је то божија воља ми- одраг и ја нисмо ни слутили да ћемо имати оволико деце, о броју нисмо размишља- ли имали смо само осећај да то неће би- ти двоје каква је то љубав ако их је само двоје? – та мисао ме увек прогањала са трећим дететом осетила се већа љубав, разумевање, топлина са четвртим, сми- реност и осећај још веће припадности са сваким новим дететом повећава се љубав и одговорност међутим, није само број деце мерило среће света александра ро- манова је писала: „бојте се знака и најма- њег почетка неразумевања или отуђења! једна погрешна реч или гест може нас уда- љити једне од других и створити пукотину која се може ширити и одвојити једно од другог“ породична срећа зависи од су- вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2019 39 пружника, њиховог личног односа једног према другом, односа према деци и бли- жњима подршка, уважавање и лепа реч отварају врата среће миодраг: када смо започели заједнички живот нисмо мисли- ли да ћемо имати више деце, међутим, да- нас могу слободно да кажем да су деца дар од бога, као што каже псалмопојац: ево на- шљедства од господа: дјеца, пород је дар од њега (пс 126, 3) љубав је кључна у живо- ту уопште, она одређује наш живот, али не колико смо спремни да примимо љубави него колико смо спремни да је пружимо, чак и онима који нису спремни да је нама пруже тако у супружничком односу треба непрекидно и неизмерно пружати делатну љубав, као што свети апостол павле каже у химни љубави: ону која дуго трпи, која је благотворна, која не завиди, која се не горди, не надима и која никад не престаје лепа реч и гвоздена врата отвара, а једна похвала више користи од хиљаду критика људи се све ређе венчавају да ли вам се чини да су људи заборавили зашто се склапа брак? чин венчања је доказ љуба- ви, озбиљности и одговорности брак је света тајна којом се супружници повезују и духовно, а не само телесно марија: много тога што је природно и богу угодно смо затрпали блатом светских угодности зашто да се венчамо, можемо живети и невенчано? ово је 21 век, то је модерно људи нису заборавили, људи не знају! немају то где да чују на телевизи- ји се о томе не говори ретки су срећници који дођу у цркву и ту добију сазнања пре него што ступе у брак, те с благословом почну да граде дом на чврстим основама пропаганда свашта подмеће под термин „љубави“ те, у случају непросвећености, људи то усвајају чак и ако се венчају, до- бију децу, али нешто фали све имају што су им рекли да је потребно за добар брак, али нису им рекли да егоизам, индивиду- алност и гордост уништавају љубав ми- одраг: тренутно је у друштву такав тренд да се разбије, разједини породица која је стуб здравог друштва, мала црква у ко- јој ће деца постати стабилна, самосвесна, способна за критичко мишљење у расту- реној, осакаћеној породици деца су дез- оријентисана, без јасног смисла и циља у животу, а тада су подложна за разне врсте махинација преко разних лоших садржаја које нам пласирају мислим да људи нису заборавили зашто се венчавају него су са- мо заведени причама о некаквој „слободи“ коју нипошто не треба да изгубе уласком у брак, а ми људи смо слаби и склони па- ду и лако нас је завести то се може видети и у нашој историји, поготово након другог светског рата да ли је рађање подвиг? може ли се упо- редити са монаштвом? да ли се човек спа- сава рађањем? марија: рађање је љубав! љубав и пре- ма богу, и према супругу, и према самом себи, и према деци рађање оплемењује мужа и жену, смирује, обогаћује, оснажује и усредсређује на заједништво рађање за жену је божији благослов, дар од господа! миодраг: нисмо сигурни да се човек мо- же спасити само рађањем, није довољно само да се дете роди, ма колики број де- це био, и очекивати сигурно спасење де- цу треба и васпитати, извести их на прави пут господ нам је дао децу да се старамо о њима а да ли је подвиг? нама је засигурно велика радост можда би се могла упоре- дити монашка ревност у молитви са роди- тељском бригом о деци како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? марија: просвећење људи! треба нека- ко окренути људе у другом правцу корми- лар мора бити црква и ми сâми морамо ја- чати једни друге тешко је, световна бујица носи све пред собом миодраг: негативне утицаје не можемо у потпуности избећи можемо се само трудити да их у што већој мери избегнемо, да угасимо телевизор ко- ји је од интимног породичног домаћинства направио вашариште у које слободно ула- вишедетне хришћанске породице 40 1 / 2019 зе разни, и пожељни и непожељни, гости а хришћанско васпитање је кључно, јер кад градите кућу ако направите добар те- мељ и ојачате конструкцију тешко да ће је иједна непогода срушити, а и ако се оште- ти може се поправити добре савете доби- јамо од духовника, оца серафима петкови- ћа, а велику непосредну помоћ и подршку у нашем хришћанском животу добијамо од оца зорана радојевића на које се све начине освећује право- славни дом и живот уопште? марија: највише молитвом то се стиче у цркви као искуство вере миодраг: не- вероватан је утицај молитве кад год по- сустанем са молитвом осећам како губим снагу, енергију, и кад се вратим и мало ревносније држим правило, даје ми снагу да „изгурам“ дан, имам више снаге, воље, буквално ме подиже децу учимо молитви, углавном, пре јела и пред спавање када читамо и неку главу из јеванђеља заједно изговарају молитву и то им је јако интере- сантно, поготово молитве на црквеносло- венском још су мали луциа је почела да пости по један дан пред причешће, и сре- дом и петком да не једе слаткише у нашој цркви постоји дечји хор у коме старија де- ца певају и тако она дају свој допринос на литургији певањем причасних песама, а и исак повремено прислужује у олтару а ја сам појац у великом црквеном хору колико ускоро дипломирани теолог, као катихета, утиче на духовно усавршавање своје жене – теоријски и практично? миодраг: прочитали смо сва издања манастира свете тројице, бјеле воде, који преводи руске савремене духовне књиге: флавијан, несвети а свети, књиге и песме за децу и др у томе је марија ревносна недавно смо читали старца пајсија све- тогорца, а сада сам марији за рођендан купио књигу о старцу клеопи мало да се насмејемо: деци се одмах допала та књи- га јер их је његово име подсетило на реч „клопа“ у чему је суштина хришћанског васпи- тања? како треба васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их, и нама и нашој деци, да им се клањамо – и школа, својим образовним системом, и др- жава законима, привреда тржишним трен- довима на шта највише треба обратити пажњу? марија: саосећајност, давање, брига о другима, љубав према ближњима, су смер- вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2019 41 нице да се из детета одрасте у човека ако као родитељи такви бивамо, или се бар трудимо да такав живот живимо, можемо се надати да ће тај пример за њих бити до- бар, те ће исти усвојити и таквим животом живети друштво намеће своје, али је нај- већи и најјачи темељ породица оно што се усвоји, чује и примењује у породици, остаје у дететовом сећању и обликује га кроз одрастање миодраг: пласирају се разне ствари као добре и то је тако одувек, само да би се неколицина или појединац обогатио и стекао неку ко- рист мислим да само ми, као родитељи, можемо и морамо својим личним примером по- казати деци шта је исправно ако ми на „црни петак“ (аме- рички дан снижења цена) тр- чимо, ко без душе, по тржним центрима, то ће сигурно ради- ти и наша деца кад мало ста- сају, и још много горе ствари то вам је као кад одете код лекара и он вам каже како је пушење штетно за здравље, а онда га видите испред дома здравља како пуши у чему су деца посебно талентована? да ли се ба- ве додатним активностима, спортом, уметношћу? колико читају, а колико су под утица- јем виртуелне стварности? миодраг: најстарија луциа иде у први разред, а исак у предшколско сви су та- лентовани за музику, чак и симона, тако мала, показује интересовање ове године ћемо луциу уписати у музичку школу, а исака догодине свиђа му се виолончело луциа и исак певају у црквеном дечјем хо- ру, а луциа и у школском хору у плану су атлетика, џудо и балет луциа је добила ди- плому за показано знање теорије и праксе у делфиновој школи шаха ми нисмо при- сталице да деца проводе време испред компјутера и да играју игрице или гледају неки лош садржај гајимо тренд, бар у то- ме покушавамо, да је компјутер алат и да га само тако исправно користимо али, на- ша деца су још мала и за сад нам то успева, а како ће бити касније видећемо лични пример је пресудан телевизор смо још пре више година искључили повремено правимо биоскопске вечери где заједно, уз кокице, гледамо неки дугометражни цр- тани наравно, гледају деца и цртане фил- мове, али само провереног садржаја и до- зирано имамо утисак да је превише свега данас нећу заборавити никад тај осећај ишчекивања цртаног филма у 19:15 и оног бакиног црно-белог телевизора који мора- мо да укључимо бар пола сата раније да би се загрејао, а сада вам је садржај доступан 24 сата многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво, разне тешкоће и материјал- ну оскудицу зато се плаше и планирају рађање миодраг: најсмешније ми је кад неко хоће да исприча нешто о неком ко има више деце па каже: „имају толико деце, а вишедетне хришћанске породице 42 1 / 2019 нормални су“ код нас и даље постоје те асоцијације на сиромаштво када се по- мене многодетство, а у ствари то је једно огромно богатство кажу кад бог дâ бе- бу, дâ и за бебу, и то је стварно тако ми смо то искусили више пута не могу да кажем да нам је нешто недостајало, а ни да смо све имали имали смо таман ко- лико нам је требало око деце нам пома- жу бабе и деда од државе не добијамо никакву помоћ велику помоћ имамо од родитеља и пријатеља који и чине живу цркву христову помажу они нама и ми њима, међусобно размењујемо гардеро- бу, обућу, књиге још увек нисмо оти- шли на заједничко летовање и зимовање јер наш буџет то не дозвољава, а немамо ни одговарајући аутомобил у који може- мо сви да станемо, али и то ће се једном променити је ли сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? марија: свака трудноћа, као и сваки по- рођај, били су потпуно различити однос са бебом постоји од спознаје да у утро- би постоји биће које расте и развија се с тим растом развија се и љубав са сваком трудноћом, постоји већа свесност о лич- ној одговорности према беби колико је лако или тешко избећи стрес, недаћу, не знам, али је свакако лакше, ако имамо у виду да између мајке и бебе стоји бог са којим можемо све тешкоће поделити или му их предати страх од порођаја увек је присутан на неки начин превазилази се молитвом и вером тада се добије снага и охрабрење, буде све добро данас је они- ма који не могу добити дете на природан начин омогућена вантелесна оплодња разумем те људе, јер човек има потребу за рађањем не знам да ли је то добро, али људима даје шансу и наду ипак, ми- слим да треба да имају и благослов од духовника имате ли вашу поруку охрабрења поро- дицама које избегавају вишедетство? марија: сâма нисам веровала да ћу има- ти четворо деце, али са сигурношћу могу рећи да је то живот пун радости, среће, бо- гатства, различитости и невероватне љу- бави упознала сам људе који су се у својој старости кајали што нису родили више де- це то ми је једно време одзвањало у уши- ма знала сам да то не желим рећи када остарим на крају смо окупили децу и питали их шта највише воле луциа нам је показала њену свеску из веронауке на првој стра- ни је нацртала светосавско звонце, цртеж за маме и тате, написала молитву оче наш, а потом преко целог листа исписала лепе речи: рађање, слобода, ћирилица, учење, фрула, христос, чојство о тим речима им је причао вероучитељ питамо је шта је ре- као за чојство рекао је: „кад делимо, има- мо љубави и онда смо добри људи“ дивно! а шта сте још учили?– учили смо и песмицу „божић, божић“ она је почела, а сви смо са њом певали мала симона се радовала, примакла се лу- ции желећи да се и она укључи рађање је љубав! љубав и према богу, и према супругу, и према самом себи, и према деци рађање оплемењује мужа и жену, смирује, обогаћује, оснажује и усредсређује на заједништво вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2019 43 о љубави и самовољи „здраво, драга браћо у христу! спаси го- споде! читала сам ваш одговор са сузама молитвене захвалности слава господу, што сте се одазвали на моју душевну тугу без ва- ших молитава било би ми веома тешко да се носим са тугом коју је господ попустио на све нас безгранично сам вам захвална, драга браћо у тешким тренуцима очајања, заједно са 16-годишњом кћерком, гледам видео ’ва- лаамски летопис’ (светло острво) таква бла- годат и душевно смирење наступају за вре- ме гледања душа као да се чисти и заједно са куполама стреми ка небу молитвама, акатистима, читањем псалти- ра и постом, молим се келејно за заблуделог мужа после јелеосвећења се припремам за исповест и причест непријатељ ме на све могуће начине у томе омета напада ме кроз блиске људе и искушења али, држим се и не предајем се спасавам се коленопреклоним молитвама господ је милостив, помаже ми, грешној ја то осећам неуморно се молим за цео монашки ред и за све моје добротворе у свакодневној молитви по договору нека вас све укрепи господ у свим делима вашим и да нам опрости ради ваших молитава же- лим вашем братству божију благодат, драга браћо! спаси све, господе!“ ово писмо је стигло на адресу валаамског манастира раније су дошле још две молбе за помоћ и духовну подршку у тешким околно- стима, на које су браћа дала одговор замо- лили смо новинара-психолога који сарађује са нашим одељењем информисања и сајтом валаамског манастира да прокоментарише преписку тајсијин случај тајсијин случај (сва имена су промењена у циљу очувања тајности преписке) није уса- мљен и познат је по чувењу многим људи- ма: он говори о љубави и издаји, верности и прељуби, смирењу и самовољи десило се тако да ми је у последње време запало да се суочим са неколико сличних трагедија у породицама најближих људи о искуству прељубе и развода читала сам и разговарала са свештеницима оно што ћу писма и тада, немоћан чак и да устане пред њим и да му се поклони, антоније је узвикнуо: – господе! где си ти био кад сам ја био у тако страшној борби? зар је могуће да ниси могао да ми помогнеш? спаситељ му је одговорио: – ја сам невидљиво стајао поред тебе, спреман да ти помогнем, да се само поколебала вера твоја како преживети мужевљево неверство 44 1 / 2019 поделити је, наравно, моје лично станови- ште, али оно није формирано одједном и усредсређено је не на моја сопствена осећа- ња, не на сада распрострањене светске иде- је, него управо на мишљење цркве искрено речено, то је био тежак пут који је доводио до открића и унутрашњих промена о судбини напуштене жене сада моје виђење о аутору писма и њеној ситуацији писаћу оштро, али са искреном љубављу: саучествујем и саосећам са тајси- јом свом душом! да бих сачувала аноним- ност аутора, нећу наводити писмо у целини тајсија пише: „мој живот је тежак од раног детињства“ девојчица је расла без оца, поред тога је после несрећног случаја и задобијене по- вреде постала инвалид мајка, не издржав- ши терет, почела је силно да пије и у том по- мрачењу истерала је задевојчену тајсију из куће милошћу божијом, девојка је доспела у манастир и тамо поживела неколико годи- на као радница али, тајсији није било суђе- но да постане монахиња: „са благословом игуманије и настојатеља, ја сам се вратила у светски живот да бих се бринула о мајци у болници“ напустивши породицу, после не- ког времена девојка је срела свог будућег мужа: „то је био брижан, поуздан, одговоран, ваљан, бистар човек са годинама сам схва- тила да ми је био дарован, послат од самог господа и пресвете мајке богородице за сва моја искушења, туге и оскудице“ и почели су млади супружници да „живе, да стичу до- бра“ добили су две бебе мада живот није био лак, тајсијина инвалидска пензија је вр- ло мала, али је виктор био увек ту, верни муж и брижни отац шеснаест година виктор је био глава поро- дице, „човек“, како пише тајсија, „одговоран и поуздан“ и изненада – невоља „непријатељ је почео да напада мог супруга у виду агре- сије, злобе, зависти и страшне гордости ја, како сам могла, борила сам се с тим али по- стало је још горе већ пола године, непри- јатељ је победио мог несрећног и немоћног мужа он није могао да одоли искушењима и узео је грех на душу – започео је везу са другом женом“ писма (извор: wwwo-kroheru) јануар / фебруар 2019 45 авај, данас таквим „немоћним“ супружни- цима – и мужевима и женама – нема броја протојереј александар дјагиљев, председ- ник комисије за питања породице, зашти- ту материнства и деце санкт-петербуршке епархије, наводи следеће податке: 2014 го- дине у санкт петербургу било је 1738 вен- чања и отприлике 620 развода, 2015 године – 1638 венчања и 901 развод главни разлог, као у старозаветним временима, је прељуба, на другом месту – алкохолизам, наркомани- ја, коцкање прељубник постаје други човек распад породице је невероватно болан про- цес психолози су на основу спроведених ис- траживања дошли до закључка да се по снази стреса он налази на другом месту, после смр- ти члана породице – супружника или детета „убиство и прељуба су скоро једнаки по својој деструктивној сили ко издаје љубав – тај је убица ти људи, који су преживели из- дају супруга или супруге, примају оно што им се десило као да су их убили и та рана никад не зараста“, пише протојереј алексеј умински заиста, они који су се развели због пре- љубе, кажу да би смрт друге половине била за њих мањи ударац, и то има своје разлоге јер, супружници су једно тело од којег пре- љубник „одсече“ половину делећи своју не- вољу, многи описују једна те иста осећања: као да је тело расечено, а из ране шиба крв; недостаје им ваздуха – тешко је дисати; у очима је тамно чак и по сунчаном дану издаја је подао ударац алкохоличар или наркоман не постаје такав одједном, и по- родица са ужасом посматра све већу дегра- дацију и распад личности блиског човека блуд, такође, као и сваки други смртни грех, поробљава и доводи до губитка људског об- лика, али то се догађа у тајности, постепено избијајући са необјашњивом раздражљи- вошћу, злобом и агресијом, са становишта здравог разума страна која ништа не сумња, све покрива љубављу, жали, прашта, јер „за чисте, све је чисто“ (тит 1, 14–15) најчешће, брачни другови за прељубу сазнају последњи: све се дешава – не пред њиховим очима, већ иза њихових леђа и ова промена је толико запањујућа да њихов ум и срце одбијају да је прихвате почиње мучно трагање за објашњењима, чак и за оправдањима ево шта пише тајсија: „мој муж је сада постао налик на поседнутог из човека пуног љубави он се претворио у звер не желим да узимам грех на душу, али чини ми се да није прошло без врачања те друге жене“ тајсија је дала врло тачан опис човека који се налази у власти нељудских страсти нажалост, слика је, иако трагична, ипак типична светски психолози дефини- шу такво стање као гранично и покушавају да га лече са транквилизаторима али, мо- же ли медицина да изађе на крај са грехом? а како, са чаробним напитком? зар се то не догађа? догађа се али сто пута чешће ми имамо случај са безграничним егои- змом, инфантилношћу и неодговорношћу блудника протојереј алексеј умински, аутор много- бројних публикација о хришћанској педа- гогији, објашњава духовну природу унутра- шњих и спољашних промена које се дешавају: „у сваком случају, човек, када то ради, много се мења чини се да губи здрав разум сви ми и тако, као резултат првобитног греха, имамо писма са острва валаам молитва (извор: krestianinru) 46 1 / 2019 искривљену људску природу али у случају прељубе, поготово ако се ради о венчаном браку, кад су заклетве дате не само од чове- ка човеку, већ су и богу познате, на небу за- писане, нешто ужасно се деси самом човеку не може тако страшан грех оставити човека истим као што је био пре тога он изгуби у себи нешто важно, што је њега самог као чо- века формирало код њега је снажно погођен онај део душе који је способан за истинска, исправна осећања особа почиње да лаже, да се правда, тражи друге путеве, брани се ако покушавате и да изградите неке исправ- не ствари, код њега ништа не успева“ о преживљавању туге вратимо се тајсијином писму, пристиглом у валаамски манастир „већ је скоро 4 месе- ца како се ја тајно молим за мужа“ четири месеца да ли је то пуно или мало? ево при- мера преживљавања туге из светог писма: аврам је ридао за женом својом саром и оплакивао ју је (1 мој 23, 2), а његов син исак је жалио своју мајку сару три године док ни- је узео ревеку за жену и веома је заволео, и утешио се у жалости за мајку своју (1 мој 24, 67); јосиф је туговао због свог оца јакова, а плакао је не дан, не два, већ седамдесет дана (1 мој 50, 1–3) преживљавање туге има неколико фаза, од којих свака захтева одређено време прва фаза је стање оштрог бола присе- тимо се како је краљ давид горко ридао на вест о смрти свог сина авесалома: „сине мој авесаломе, сине мој, сине мој авесаломе! камо да сам ја умро мјесто тебе! авесаломе сине мој, сине мој!“ (2 сам 18, 33) затим долази фаза негирања: „не! то не мо- же бити!“ по правилу, за преживљавање ове фазе човеку треба од неколико дана до не- колико месеци даље долази оно што кризни психолози називају фазом трговања или компромиса (попричаћемо о томе мало касније) и четврти период је период туге (депре- сије), после којег, на крају, долази смирење (прихватање) од тренутка кад се тајсијин свет поделио на „до“ и „после“, прошло је четири месеца то значи да се сада, временски, она вероват- но налази у фази „трговања или компроми- са“ упркос тако непријатном називу, он од- ражава суштину онога што се дешава: особа је убеђена, чак је у опасној заблуди, да се све још може исправити чини јој се да се само треба напрегнути и све ће се вратити на сво- ја стара, срећна места сасвим интуитивно, људи далеки од цркве, почињу да предузи- мају све могуће покушаје да угоде својим залуталим половинама, криве себе у оном што се десило, обраћају се психолозима и пријатељицама али тајсија је оцрковљена православна хришћанка, за њу је обраћање богу – је- дини могућ и природан пут тајсији је на- нет невероватно снажан ударац коме нико не би могао одолети у жалости је човек слаб, његово срце није мирно, и вибрира страстима и то је јасно! али овде се могу скривати искушења – долази време за „тр- говину и компромис“, односно, у суштини, тражење излаза из кризе: ако ја учиним не- што како треба, сигурно ћу добити оно што желим из тајсијиног писма: „ја се неуморно, и сама и у храму молим за њега ја молим од господа милости божије за сина његовог за- блуделог, опроштаја и спасења за њега гре- шног, светлог и доброг, али палог у ђавољу мрежу“ „ја се усрдно молим за душу мога супруга нисам љута ни на мужа ни на ту несрећну же- ну кроз коју су дошла искушења и жалости у нашу породицу господ нека им опрости! за- хваљујући нашем милостивом господу, ја сто- ички подносим све непријатељске ударце и настављам да се усрдно и са сузама молим за дарованог ми супруга у кући увек горе све- ће, канди
Свеска: 365 | Човек - икона Божија
... Фотографија на насловној страни корице: Носите бремена један другог (Гал 6, 2) Фото: Архива породице Перошевић Фотографија на другој страни корице: Детаљ са службе фото: Архива храма Светог Архиђакона Стефана у Лакавани (САД) Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца (Мт 18, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са улаза у храм фото: Архива храма Светог Архиђакона Стефана у Лакавани (САД) СВЕСКА 365, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2019 CONTENTS Реч уредника Пут до скривеног човека срца 2 Реч Aрхијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом нишким Господином Арсенијем (Главчићем) Црква је сабрање на Евхаристијској Вечери 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Беседа о Мелхиседеку 12 Материк Живот Свете Меланије Римљанке 16 Историја хришћанства Васељенски карактер Цркве у периоду раног хришћанства 18 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (II) 20 ТЕМА БРОЈА Шта је човек да га се сећаш? (Пс 8, 5) 25 Презирање човека је заборављање Богочовека 29 Боголикост се актуализује учешћем у Светој Евхаристији 31 Монах и штампар Макарије о стварању човека 33 Вишедетне хришћанске породице Породица Ото 36 Писма Како преживети мужевљево неверство 44 Сећање Посмртно словце за једног уистину необичног мисионара 48 Милосрђе Ресор верске просвете при Верском добротворном старатељству Наставници по људским и хришћанским мерилима 50 Света Земља Горненски манастир, Еин-Карем 52 Света Гора Манастир Ксенофонт 55 Хришћанска књижевност „Божји људи“ Боре Станковића 58 Мисионарски излог Смисао живота: Православље или јога 60 Сведочанство Чудесна помоћ Свете Петке 62 Из пера првог уредника Мисионара Наше небо почиње овде 63 стране јануар / фебруар 2019 1 ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Човек – икона Божија мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се
... Фотографија на насловној страни корице: Носите бремена један другог (Гал 6, 2) Фото: Архива породице Перошевић Фотографија на другој страни корице: Детаљ са службе фото: Архива храма Светог Архиђакона Стефана у Лакавани (САД) Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца (Мт 18, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са улаза у храм фото: Архива храма Светог Архиђакона Стефана у Лакавани (САД) СВЕСКА 365, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2019 CONTENTS Реч уредника Пут до скривеног човека срца 2 Реч Aрхијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом нишким Господином Арсенијем (Главчићем) Црква је сабрање на Евхаристијској Вечери 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Беседа о Мелхиседеку 12 Материк Живот Свете Меланије Римљанке 16 Историја хришћанства Васељенски карактер Цркве у периоду раног хришћанства 18 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (II) 20 ТЕМА БРОЈА Шта је човек да га се сећаш? (Пс 8, 5) 25 Презирање човека је заборављање Богочовека 29 Боголикост се актуализује учешћем у Светој Евхаристији 31 Монах и штампар Макарије о стварању човека 33 Вишедетне хришћанске породице Породица Ото 36 Писма Како преживети мужевљево неверство 44 Сећање Посмртно словце за једног уистину необичног мисионара 48 Милосрђе Ресор верске просвете при Верском добротворном старатељству Наставници по људским и хришћанским мерилима 50 Света Земља Горненски манастир, Еин-Карем 52 Света Гора Манастир Ксенофонт 55 Хришћанска књижевност „Божји људи“ Боре Станковића 58 Мисионарски излог Смисао живота: Православље или јога 60 Сведочанство Чудесна помоћ Свете Петке 62 Из пера првог уредника Мисионара Наше небо почиње овде 63 стране јануар / фебруар 2019 1 ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Човек – икона Божија мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се
Одреднице:
44
Свеска: 367 | Тако да се светли светлост ваша
...синтетички метод да би оставили простор за даље истраживање иАНАЛИЗ?📌 ирање многих момената служби
празникâ
реч архијереја
6 3 / 2019
нуће, чувати благодат кроз подвиг, пост и мо-
литву зато је васкршњ
...синтетички метод да би оставили простор за даље истраживање и
МЕТА инфо: Р:24550 К:183577 Д:101
| Свеска 367 |
Свеска: 367 | Тако да се светли светлост ваша
... истих икона у поезију (химнографију) зато су светоотачке беседе надахнуте бого- словљем и прелазе у славословље сâме по себи су иконичне, као што је иконична и мо- литва, иконични су кондаци, тропари, кано- ни и целокупно богослужење је иконично овде смо применили синтетички метод да би оставили простор за даље истраживање и анализирање многих момената служби празникâ реч архијереја 6 3 / 2019 нуће, чувати благодат кроз подвиг, пост и мо- литву зато је васкршње празновање посебно на светој гори у јерусалиму и под острогом, јер сваку благодат прати страдање, одржава се та благодат у подвигу, карактерности и по- стојаности, у сваком тренутку нашега живота било где да живимо и боравимо ваш живот је скопчан и са великом љубављу према богословљу цркве велики и запажени траг оставили сте као предавач и васпитач на богословији светог петра цетињског, али и као професор на академији српске православне цркве за уметности и консервацију у београду? – да, управу сте ми смо непрестано учесници и ученици богослужења, јер уче- шће подразумева слушање и памћење по- руке богослужења све што се поје у храму има богословски и духовни смисао то је препевано свето писмо, ту имамо бого- словље за певницом коме се учимо непре- стано управо томе нас је учио патријарх павле који је имао велику љубав према богослужењу и та љубав га је држала до последњега даха ако је свештеник добар молитвеник биће и добар пастир и добар организатор у парохији дакле, од нашег односа према богослужењу зависи наш мисионарски живот рекао бих да и вероучитељска служба своје темеље налази у богослужењу цркве? – слажем се са вама браниславе по- требно је децу научити да се моле богу, а то је најтеже научити их да читају свето писмо уз молитвено размишљање, поста- вљајући увод у богословље јер их тако уводимо у живот, било кроз средњу шко- лу или факултет да их заинтересујемо, да целога живота воле богословље, а не само да уче за испит без богословља не- ма ни правог монашког живота, то сам се уверио у свом животу, као што нема ни па- стирства; нема ни веронауке без увођења у жртву и спремности на жртвовање себе у цркви нема смисла младим богослов- цима обећавати лагодан живот! сећам се, било је старих свештеника који су погре- шно саветовали младе, да када се уписују у богословску школу, да ће они лагодно живети, то је грешка! поготово је грешка ако се то упућује монашким лицима и који у духу каријере желе да буду владике по- требно је младим људима предочити шта их чека у животу, у томе је кључ благосло- веног успеха поред химнографије, ваш озбиљан рад окренут је и ка истраживању догмата сâмих празника и приказивању њиховог значаја кроз еклисиологију и сотириологију шта бисте посебно истакли када је реч о овом важном питању? – хвала вам на том питању ви знате да сам ја већ дуго времена у синодској ко- мисији за унапређење просвете, особито у погледу богослужења на основу педа- гошког искуства, радећи на уџбеницима из догматике, дошли смо до сазнања да је потребно освежити методске јединице прилогом упоредног богословља и зада- цима у читању и сажимању светих отаца и савремених теолога такође, домаћи зада- ци су се састојали у повезивању свих обла- сти теологије дакле, сваку тему пронети кроз историјски, патролошки, библијски, кроз богослужење се одвија тајна христа богословље празникâ је у славословљу, а достићи тај ниво, то је највећи ниво у богословљу, све остало је увод и хришћанска мисија реч архијереја мај / јун 2019 7 систематски, етички, пастирски и омили- тички аспект ни један одељак не сме да буде на штету целине градива, потребно је да се препозна целосност градива и да кроз цело градиво иде једна нит развија- ти способност повезивања исте теме кроз све кључне предмете, био ми је кључни за- датак што је најважније, како то богосло- вље изразити у беседништву и пастирству? ако не поставимо такву врсту повезивања нећемо имати успеха, јер нећемо умети да повежемо теме и оне неће бити наше иску- ство, ако не приђемо овим начином оно постаје искуствено знање, не теологија као информација, већ да знање постане у потпуности искуствено морам рећи и ово ништа не значи и написати добар програм и уџбеник, у чему сам имао прилику и част да учествујем, ако то не умеју наставни- ци користити и применити потребан је животопис његовог преосвештенства епископа др јована (пурића) његово преосвештенство епископ јован (пурић) је рођен 24 маја/6 јуна 1965 у мија- чима, код ваљева, од оца радосава и мај- ке зоре, добивши име на крштењу младен побожни родитељи су га од малена учили побожности и црквеном животу, а одрастају- ћи у окриљу манастира пустиње и ћелија код ваљева, прима и усваја дух ревности за госпо- да од авве јустина и осталих духовника који су тада живом речју и богоугодним животом напајали богочежњиве душе у то тешко време за читаву цркву, а нарочито за пастире почет- ком осамдесетих година xx века промисао божији га упућује на духовног оца лаза- ра (аџића), кога ће и касније насле- дити на трону игумана острошких посећује свету земљу, свету гору и јеладу младен, будући епископ јован, упи- сује се и са одличним успехом заврша- ва богословију светога саве у београду потом се уписује на богословске студије на богословском факул- тету српске православне цркве у београду, и наста- вља студије у петро- граду, где са одличним успехом дипломира на тему иконопоштовања и символике замонашен је на дан светих мироноси- ца марте и марије, 4/17 јуна 1992 у острогу, руком епископа захумско-херце- говачког г атанасија у чин јеромонаха рукоположио га је блаженопо- чивши патријарх српски павле, 1995 годи- не, у милешеви митрополит црногорско- приморског г амфилохије га, 2001 године, уводи у трон острошких игумана на достојанство епископског служења иза- бран је одлуком светог архијерејског сабора српске православне цркве, 6/19 маја 2004 године, а блаженопочивши патријарх срп- ски павле га је исте године хиротонисао у подгорици од 1990 године предавао је више предмета и био васпитач у београдској и цетињској бого- словији од 2007 године владика јован је низ година предавао свето писмо на академији српске православне цркве у београду учесник је више симпосиона и међународних конференција тајном иконичног васпитања бавио се двадесет година у просвет- ним институцијама српске православне цркве, које су крунисане одбраном докторске тезе на фило- софском факултету – пале, источно сарајево, 12 новем- бра 2009 године, на тему: ”философија васпитања у делу св јована златоуста” пред члановима комисије у саставу: проф др бранко летић, проф др симо нешко- вић (ментор) и проф др борис брајовић извор: spcrs реч архијереја 8 3 / 2019 посебан семинар о методици наставе ви сте вероучитељ и савршено добро знате о чему говорим на епархијском нивоу, на помесном нивоу, на нивоу факултета, по- требна је већа сарадња и темељније про- дубљивање, како бисмо дошли до успеха дакле, ако немамо добре педагоге, ништа не вреде ни добри уџбеници, нити добар план и програм потребно је стално учење и стално усавршавање у преношењу иску- ственог богословља, а не само заслепље- но бубање градива богословље је питање живота и смрти, оно је хлеб наш насушни без кога нема живота, ако човек то не схва- ти, он неће имати успеха у изразу, мисији и педагогији ваше капитално дело „богословље празника“ изнедрило је још једно издање у виду комплета од дванаест књига, штампаних са изводима богослужбених текстова као додацима опису празника наведени комплет носи назив „венац господњих и богородичиних празника“ овај молитвени приказ празника, кроз два издавачка подухвата, посвећен је блаженопочившем патријарху павлу шта можете да нам кажете о овом издању? – сâмо издање говори о себи други су гово- рили, нескромно је да ја говорим црквена го- дина у четрнаест господњих и богородичних празника говори нам да живимо у свештеној историји спасења, заједно са небесима и са земљом, са васколиком творевином савре- мено богословље треба да уђе у све димен- зије богатства светог предања које се чува духом светим у цркви овим пројектом цркве и државе, желимо да заинтересујемо све бо- гослове за дубље изучавање светог писма, светих отаца и живог предања цркве које је изражено кроз химну, икону, кроз хеортоло- шки и догматски приступ имамо једну отво- реност за одређене теме којима нисмо хтели да приђемо са аспекта чисте литургике као науке о богослужењу, остављајући приступ за истраживање на богословском и филоло- шком факултету и другим институцијама сво- јим учешћем у богослужењу и педагошким и научним радом, дошли смо до сазнања да бо- гослужбено богословље треба да размотримо на језику систематске теологије, што не значи правити идеологију и затворени систем пре двадесетак година смо објавили моногра- фију о богородици наиме, реч је само о дог- матицима светог јована дамаскина и о теми приснодјевства и тајне богородице, то је мој магистарски рад исто то је урађено и у овом издању када је у питању тајна христа и бого- родице овде је присутан додатак упоредног богословља, да би се видела разлика између западног богословља и нашег источног, које често може бити терминолошки исто, али у духу није исто једно је дијалог у истини и љу- бави, а друго је опасност да поистовећујемо богословље које је надахнуто духом светим са оним које је интелектуална или философ- ска ствар овим пројектом позвали смо, као богослови унутар цркве, друге научнике на универзитету, а истовремено смо позвали и ствараоце, јер без песничког дара, без дара за појање, немогуће је довршити, или племе- нито, добро и достојанствено заокружити овај пројекат ово је био мој покушај да позовем за исти сто све умне људе, да би откривајући ову тајну кроз средњовековну књижевност острошка светиња сведочи божије присуство, а највеће чудо је, да је бог постао човек, а најузвишеније је, да човек уз помоћ благодати постаје обожен и спасен, то је највеће чудо реч архијереја мај / јун 2019 9 дошли до сазнања, да је величина средњове- ковне књижевности у богослужењу сведоци смо да у наше време велики број људи прослављање празника своди на некакве обичаје, заобилазећи централни моменат празновања – свето богослужење које врхуни у светој литургији према вашем мишљењу, који су начини решавања овог погрешног поимања празника и празновања? – ово је велика тема извор свих празника је личност богочовека исуса христа кроз отво- рени прозор празникâ у наш свакодневни жи- вот улази свежина истинског живота, живота вечног црквена година је живи иконостас спасења у христу и црквени круг празникâ прати на један дубљи начин, сâм космички ри- там и пулс света и времена, дајући му духовни смисао зато је потребан озбиљнији приступ у методологији богословља што се тиче етно- логије и антропологије која је заснована на философији, то је посебна тема потребно је систематски у мисији и беседништву присту- пати овом питању, како на парохијском нивоу, тако и на часовима верске наставе дакле, ре- шавање овог проблема је препуштено све- штенослужитељима и катихетама који су по- звани и призвани да реч божију проповедају без престанка, како својим примером, тако и речима ваше преосвештенство, на сâмом крају нашег разговора, замолио бих вас да нашим читаоцима упутите једну пастирску поуку – упутио бих поуку вама браниславе, ко- ји сте у уређивачком одбору православног мисионара, као и свима који се труде у овом богоугодном делу у овом тренутку се при- сећам лика великог владике браничевског хризостома (војиновића), тихог и образова- ног човека са књижевним талентом сећајте се својих учитеља и претходника када уре- ђујете овај еминентан часопис трудите се да прегледате ранију периодику, посебно изме- ђу два рата обнављајте приступ и текстове ранијих уредника, дајући нови квалитет, а то је приметно код вас има младих и даровитих катихета, сарадника православног мисиона- ра који на посебан начин дају квалитет овом часопису, на томе вам честитам потребно је ићи корак напред у сажимању и преношењу мисионарске поуке која мора бити животна тај савет упућујем и себи и вама верни на- род и све читаоце православног мисионара, молим за разумевање и молитвену подршку, како за вас, тако и за мене лако је бити кри- тизер и оспоравати све што се ради није лако бити стваралац и служитељ у нашем народу, али има наде јер има честитих и добрих људи који читају и много знају за њих вреди живе- ти и жртвовати се треба се молити богу и да ради васкрсења опростимо једни другима, са очинском жељом, да се сви радујемо и доче- камо васкрсење живота, као и да се сви спасу и уђу у царство небеско то је моја очинска жеља, а верујем да је то благослов и његове светости нашег патријарха, као и благослов драгог владике иринеја, коме се искрено за- хваљујем овим путем за све што је учино у моме животу он је ваш архипастир у новом саду, али и председник уређивачког одбора вашег часописа духовна деца коју је он ро- дио и много за њих урадио, требала би да бу- ду захвалнија, а они који злоупотребљавају доброту оца, одговараће пред богом за све оно што су чинили себи и другима и њима бих пожелео покајање и памети и здрави- јег живота, јер ћемо једино тако бити јаки и истински сведоци васкрсења преосвећени владико, дозволите ми да вам у име уређивачког одбора православног мисионара, као и у своје лично име, заблагодарим на хришћанској љубави и на овом надахнутом и надасве поучном разговору, молећи ваш архипастирски благослов и ваше свете молитве! – богу хвала и хвала вама, драги бранисла- ве! желим вам сваки успех и благослов у жи- воту, на многа и блага лета! интервју првобитно дат православном мисионару у аудио облику је доступан на сајту радио беседе реч архијереја 10 3 / 2019 живимо у свету у коме се невероват- ном брзином шире лоше вести чујемо гласове о ратовима међу народима, о уби- ствима, самоубиствима, о саобраћајним не- срећама, о монструозним злочинима, међу- вршњачком насиљу, о проневерама новца, крађама имовине, увредама и шта све још не чујемо неке анализе су показале да се након ових вести, убрзо дешавају веома слични до- гађаји то показује да постоји чудан подсти- цај или негативна енергија која се шири када се о злу говори или зло чини међутим, исто тако је чињеница да се добра енергија ши- ри када се говори или чини добро стога, сви смо позвани да размислимо где ми припада- мо, какве подстицаје од других примамо или другима дајемо? на крају какве то везе има се вером, и шта нам ту вера може помоћи? један од дивних светогорских стараца, са- да већ свети пајсије светогорац (упокојио се крајем 20 века у грчкој), упоређивао је љу- де са пчелама и мувама говорио је да је овај свет као једна ливада на којој има и цвећа и смећа пчела, када дође на ливаду тражи да слети на цвет не обазире се на мноштво ра- зноразног смећа и измета, већ облеће около тражећи цвет макар један једини када га пронађе на њега слети са друге стране, му- ва на истој тој ливади обилази цвеће и тражи измет да слети макар сва ливада била пре- кривена прекрасним цвећем, мува ће летети све док не нађе измет да на њега слети тумачећи ову сликовиту причу, старац пај- сије је говорио да су људи који само зло чи- не и зло говоре попут мува, а они који добро чине и добро говоре, попут пчела на свако- ме је да просуди шта би желео да буде а у овом свету, као и на оној ливади, има и цвећа и смећа зато, ради смо вам говорити о добру не зато што зла нема, већ зато што то сви знамо а о добру, о добру тек треба да говоримо ка- ко бисмо га постали свесни добро није лако чинити али је лепо до- бро не чине слаби, него јаки добру се не ра- дују завидљиви и несрећни, већ остварене и срећне личности добро се не подсмехује, реч пастира старац пајсије светогорац је говорио да су људи који само зло чине и зло говоре попут мува, а они који добро чине и добро говоре, попут пчела на свакоме је да просуди шта би желео да буде десило се то недавно, у земљи србији сведочење доброте протонамесник александар р јевтић мај / јун 2019 11 него осмехује добро не тражи мане других, већ врлине добро себе не прецењује, већ друге не потцењује добро није бахато, већ смерно добро нам није пријатељ када му нешто треба, већ када нама нешто треба до- бро нам неће бити саговорник у псовкама и оговарању, али ће нам понудити своје раме да чује у невољи јадиковке добро не уноси у срце јед, него слаткоћу као мед добро није улазница за пакао, већ за рај добар је бог, а не ђаво а где смо ту ми? зло није само учињено зло, већ и неучиње- но добро дакле, никада нисмо неутрални ако не учинимо добро, дозволили смо да се чини зло пилат је опрао руке када су христа разапињали, мислећи да тиме пере савест тако је метафора о пилату остала до данас да нас подсети да се са прањем руку не пе- ре савест а бог ће нам судити по савести не само нашој него и својој она је свевидећа тако идући кроз часни пост ка васкрсу, ми уједно идемо и ка великом петку васкрсења не бива без смрти зато је христов пример, пут којим треба да идемо он нас није оста- вио неупућене често чујемо да људи кажу на светој тајни исповести: не знам, нисам грешан то говори да често умемо да чинимо грех, а ретко да се кајемо са друге стране, некада знамо шта је грех и кајемо се, али не- мамо снаге да га не чинимо питамо се за- што је то тако? па због тога што не чинимо добро онда када нам се укаже прилика па када дође искушење немамо божије помоћи да одолимо злу и онда наступа очајање, без- надежност, тражење утехе у алкохолу, дроги, ропству или неким другим страстима а све је то тужно и тешко срцу људском уништава човека, дајући му привид слободе, а у ства- ри чинећи га робом у тамници греха зачас од убице постаје самоубица, од бахатог де- пресивац, од спортисте алкохоличар нешто недостаје да би све имало смисла недостаје доброта њоме се храни наш унутрашњи човек без радости наше душе све је празнина и таштина гордост надима човека, а доброта испуњује ево због тога једног примера из наше стварности, да нас подсети шта значи бити човек и како се бог тада пројављује десило се то недавно, у земљи србији је- дан човек је имао болесно дете болест је би- ла те
... истих икона у поезију (химнографију) зато су светоотачке беседе надахнуте бого- словљем и прелазе у славословље сâме по себи су иконичне, као што је иконична и мо- литва, иконични су кондаци, тропари, кано- ни и целокупно богослужење је иконично овде смо применили синтетички метод да би оставили простор за даље истраживање и анализирање многих момената служби празникâ реч архијереја 6 3 / 2019 нуће, чувати благодат кроз подвиг, пост и мо- литву зато је васкршње празновање посебно на светој гори у јерусалиму и под острогом, јер сваку благодат прати страдање, одржава се та благодат у подвигу, карактерности и по- стојаности, у сваком тренутку нашега живота било где да живимо и боравимо ваш живот је скопчан и са великом љубављу према богословљу цркве велики и запажени траг оставили сте као предавач и васпитач на богословији светог петра цетињског, али и као професор на академији српске православне цркве за уметности и консервацију у београду? – да, управу сте ми смо непрестано учесници и ученици богослужења, јер уче- шће подразумева слушање и памћење по- руке богослужења све што се поје у храму има богословски и духовни смисао то је препевано свето писмо, ту имамо бого- словље за певницом коме се учимо непре- стано управо томе нас је учио патријарх павле који је имао велику љубав према богослужењу и та љубав га је држала до последњега даха ако је свештеник добар молитвеник биће и добар пастир и добар организатор у парохији дакле, од нашег односа према богослужењу зависи наш мисионарски живот рекао бих да и вероучитељска служба своје темеље налази у богослужењу цркве? – слажем се са вама браниславе по- требно је децу научити да се моле богу, а то је најтеже научити их да читају свето писмо уз молитвено размишљање, поста- вљајући увод у богословље јер их тако уводимо у живот, било кроз средњу шко- лу или факултет да их заинтересујемо, да целога живота воле богословље, а не само да уче за испит без богословља не- ма ни правог монашког живота, то сам се уверио у свом животу, као што нема ни па- стирства; нема ни веронауке без увођења у жртву и спремности на жртвовање себе у цркви нема смисла младим богослов- цима обећавати лагодан живот! сећам се, било је старих свештеника који су погре- шно саветовали младе, да када се уписују у богословску школу, да ће они лагодно живети, то је грешка! поготово је грешка ако се то упућује монашким лицима и који у духу каријере желе да буду владике по- требно је младим људима предочити шта их чека у животу, у томе је кључ благосло- веног успеха поред химнографије, ваш озбиљан рад окренут је и ка истраживању догмата сâмих празника и приказивању њиховог значаја кроз еклисиологију и сотириологију шта бисте посебно истакли када је реч о овом важном питању? – хвала вам на том питању ви знате да сам ја већ дуго времена у синодској ко- мисији за унапређење просвете, особито у погледу богослужења на основу педа- гошког искуства, радећи на уџбеницима из догматике, дошли смо до сазнања да је потребно освежити методске јединице прилогом упоредног богословља и зада- цима у читању и сажимању светих отаца и савремених теолога такође, домаћи зада- ци су се састојали у повезивању свих обла- сти теологије дакле, сваку тему пронети кроз историјски, патролошки, библијски, кроз богослужење се одвија тајна христа богословље празникâ је у славословљу, а достићи тај ниво, то је највећи ниво у богословљу, све остало је увод и хришћанска мисија реч архијереја мај / јун 2019 7 систематски, етички, пастирски и омили- тички аспект ни један одељак не сме да буде на штету целине градива, потребно је да се препозна целосност градива и да кроз цело градиво иде једна нит развија- ти способност повезивања исте теме кроз све кључне предмете, био ми је кључни за- датак што је најважније, како то богосло- вље изразити у беседништву и пастирству? ако не поставимо такву врсту повезивања нећемо имати успеха, јер нећемо умети да повежемо теме и оне неће бити наше иску- ство, ако не приђемо овим начином оно постаје искуствено знање, не теологија као информација, већ да знање постане у потпуности искуствено морам рећи и ово ништа не значи и написати добар програм и уџбеник, у чему сам имао прилику и част да учествујем, ако то не умеју наставни- ци користити и применити потребан је животопис његовог преосвештенства епископа др јована (пурића) његово преосвештенство епископ јован (пурић) је рођен 24 маја/6 јуна 1965 у мија- чима, код ваљева, од оца радосава и мај- ке зоре, добивши име на крштењу младен побожни родитељи су га од малена учили побожности и црквеном животу, а одрастају- ћи у окриљу манастира пустиње и ћелија код ваљева, прима и усваја дух ревности за госпо- да од авве јустина и осталих духовника који су тада живом речју и богоугодним животом напајали богочежњиве душе у то тешко време за читаву цркву, а нарочито за пастире почет- ком осамдесетих година xx века промисао божији га упућује на духовног оца лаза- ра (аџића), кога ће и касније насле- дити на трону игумана острошких посећује свету земљу, свету гору и јеладу младен, будући епископ јован, упи- сује се и са одличним успехом заврша- ва богословију светога саве у београду потом се уписује на богословске студије на богословском факул- тету српске православне цркве у београду, и наста- вља студије у петро- граду, где са одличним успехом дипломира на тему иконопоштовања и символике замонашен је на дан светих мироноси- ца марте и марије, 4/17 јуна 1992 у острогу, руком епископа захумско-херце- говачког г атанасија у чин јеромонаха рукоположио га је блаженопо- чивши патријарх српски павле, 1995 годи- не, у милешеви митрополит црногорско- приморског г амфилохије га, 2001 године, уводи у трон острошких игумана на достојанство епископског служења иза- бран је одлуком светог архијерејског сабора српске православне цркве, 6/19 маја 2004 године, а блаженопочивши патријарх срп- ски павле га је исте године хиротонисао у подгорици од 1990 године предавао је више предмета и био васпитач у београдској и цетињској бого- словији од 2007 године владика јован је низ година предавао свето писмо на академији српске православне цркве у београду учесник је више симпосиона и међународних конференција тајном иконичног васпитања бавио се двадесет година у просвет- ним институцијама српске православне цркве, које су крунисане одбраном докторске тезе на фило- софском факултету – пале, источно сарајево, 12 новем- бра 2009 године, на тему: ”философија васпитања у делу св јована златоуста” пред члановима комисије у саставу: проф др бранко летић, проф др симо нешко- вић (ментор) и проф др борис брајовић извор: spcrs реч архијереја 8 3 / 2019 посебан семинар о методици наставе ви сте вероучитељ и савршено добро знате о чему говорим на епархијском нивоу, на помесном нивоу, на нивоу факултета, по- требна је већа сарадња и темељније про- дубљивање, како бисмо дошли до успеха дакле, ако немамо добре педагоге, ништа не вреде ни добри уџбеници, нити добар план и програм потребно је стално учење и стално усавршавање у преношењу иску- ственог богословља, а не само заслепље- но бубање градива богословље је питање живота и смрти, оно је хлеб наш насушни без кога нема живота, ако човек то не схва- ти, он неће имати успеха у изразу, мисији и педагогији ваше капитално дело „богословље празника“ изнедрило је још једно издање у виду комплета од дванаест књига, штампаних са изводима богослужбених текстова као додацима опису празника наведени комплет носи назив „венац господњих и богородичиних празника“ овај молитвени приказ празника, кроз два издавачка подухвата, посвећен је блаженопочившем патријарху павлу шта можете да нам кажете о овом издању? – сâмо издање говори о себи други су гово- рили, нескромно је да ја говорим црквена го- дина у четрнаест господњих и богородичних празника говори нам да живимо у свештеној историји спасења, заједно са небесима и са земљом, са васколиком творевином савре- мено богословље треба да уђе у све димен- зије богатства светог предања које се чува духом светим у цркви овим пројектом цркве и државе, желимо да заинтересујемо све бо- гослове за дубље изучавање светог писма, светих отаца и живог предања цркве које је изражено кроз химну, икону, кроз хеортоло- шки и догматски приступ имамо једну отво- реност за одређене теме којима нисмо хтели да приђемо са аспекта чисте литургике као науке о богослужењу, остављајући приступ за истраживање на богословском и филоло- шком факултету и другим институцијама сво- јим учешћем у богослужењу и педагошким и научним радом, дошли смо до сазнања да бо- гослужбено богословље треба да размотримо на језику систематске теологије, што не значи правити идеологију и затворени систем пре двадесетак година смо објавили моногра- фију о богородици наиме, реч је само о дог- матицима светог јована дамаскина и о теми приснодјевства и тајне богородице, то је мој магистарски рад исто то је урађено и у овом издању када је у питању тајна христа и бого- родице овде је присутан додатак упоредног богословља, да би се видела разлика између западног богословља и нашег источног, које често може бити терминолошки исто, али у духу није исто једно је дијалог у истини и љу- бави, а друго је опасност да поистовећујемо богословље које је надахнуто духом светим са оним које је интелектуална или философ- ска ствар овим пројектом позвали смо, као богослови унутар цркве, друге научнике на универзитету, а истовремено смо позвали и ствараоце, јер без песничког дара, без дара за појање, немогуће је довршити, или племе- нито, добро и достојанствено заокружити овај пројекат ово је био мој покушај да позовем за исти сто све умне људе, да би откривајући ову тајну кроз средњовековну књижевност острошка светиња сведочи божије присуство, а највеће чудо је, да је бог постао човек, а најузвишеније је, да човек уз помоћ благодати постаје обожен и спасен, то је највеће чудо реч архијереја мај / јун 2019 9 дошли до сазнања, да је величина средњове- ковне књижевности у богослужењу сведоци смо да у наше време велики број људи прослављање празника своди на некакве обичаје, заобилазећи централни моменат празновања – свето богослужење које врхуни у светој литургији према вашем мишљењу, који су начини решавања овог погрешног поимања празника и празновања? – ово је велика тема извор свих празника је личност богочовека исуса христа кроз отво- рени прозор празникâ у наш свакодневни жи- вот улази свежина истинског живота, живота вечног црквена година је живи иконостас спасења у христу и црквени круг празникâ прати на један дубљи начин, сâм космички ри- там и пулс света и времена, дајући му духовни смисао зато је потребан озбиљнији приступ у методологији богословља што се тиче етно- логије и антропологије која је заснована на философији, то је посебна тема потребно је систематски у мисији и беседништву присту- пати овом питању, како на парохијском нивоу, тако и на часовима верске наставе дакле, ре- шавање овог проблема је препуштено све- штенослужитељима и катихетама који су по- звани и призвани да реч божију проповедају без престанка, како својим примером, тако и речима ваше преосвештенство, на сâмом крају нашег разговора, замолио бих вас да нашим читаоцима упутите једну пастирску поуку – упутио бих поуку вама браниславе, ко- ји сте у уређивачком одбору православног мисионара, као и свима који се труде у овом богоугодном делу у овом тренутку се при- сећам лика великог владике браничевског хризостома (војиновића), тихог и образова- ног човека са књижевним талентом сећајте се својих учитеља и претходника када уре- ђујете овај еминентан часопис трудите се да прегледате ранију периодику, посебно изме- ђу два рата обнављајте приступ и текстове ранијих уредника, дајући нови квалитет, а то је приметно код вас има младих и даровитих катихета, сарадника православног мисиона- ра који на посебан начин дају квалитет овом часопису, на томе вам честитам потребно је ићи корак напред у сажимању и преношењу мисионарске поуке која мора бити животна тај савет упућујем и себи и вама верни на- род и све читаоце православног мисионара, молим за разумевање и молитвену подршку, како за вас, тако и за мене лако је бити кри- тизер и оспоравати све што се ради није лако бити стваралац и служитељ у нашем народу, али има наде јер има честитих и добрих људи који читају и много знају за њих вреди живе- ти и жртвовати се треба се молити богу и да ради васкрсења опростимо једни другима, са очинском жељом, да се сви радујемо и доче- камо васкрсење живота, као и да се сви спасу и уђу у царство небеско то је моја очинска жеља, а верујем да је то благослов и његове светости нашег патријарха, као и благослов драгог владике иринеја, коме се искрено за- хваљујем овим путем за све што је учино у моме животу он је ваш архипастир у новом саду, али и председник уређивачког одбора вашег часописа духовна деца коју је он ро- дио и много за њих урадио, требала би да бу- ду захвалнија, а они који злоупотребљавају доброту оца, одговараће пред богом за све оно што су чинили себи и другима и њима бих пожелео покајање и памети и здрави- јег живота, јер ћемо једино тако бити јаки и истински сведоци васкрсења преосвећени владико, дозволите ми да вам у име уређивачког одбора православног мисионара, као и у своје лично име, заблагодарим на хришћанској љубави и на овом надахнутом и надасве поучном разговору, молећи ваш архипастирски благослов и ваше свете молитве! – богу хвала и хвала вама, драги бранисла- ве! желим вам сваки успех и благослов у жи- воту, на многа и блага лета! интервју првобитно дат православном мисионару у аудио облику је доступан на сајту радио беседе реч архијереја 10 3 / 2019 живимо у свету у коме се невероват- ном брзином шире лоше вести чујемо гласове о ратовима међу народима, о уби- ствима, самоубиствима, о саобраћајним не- срећама, о монструозним злочинима, међу- вршњачком насиљу, о проневерама новца, крађама имовине, увредама и шта све још не чујемо неке анализе су показале да се након ових вести, убрзо дешавају веома слични до- гађаји то показује да постоји чудан подсти- цај или негативна енергија која се шири када се о злу говори или зло чини међутим, исто тако је чињеница да се добра енергија ши- ри када се говори или чини добро стога, сви смо позвани да размислимо где ми припада- мо, какве подстицаје од других примамо или другима дајемо? на крају какве то везе има се вером, и шта нам ту вера може помоћи? један од дивних светогорских стараца, са- да већ свети пајсије светогорац (упокојио се крајем 20 века у грчкој), упоређивао је љу- де са пчелама и мувама говорио је да је овај свет као једна ливада на којој има и цвећа и смећа пчела, када дође на ливаду тражи да слети на цвет не обазире се на мноштво ра- зноразног смећа и измета, већ облеће около тражећи цвет макар један једини када га пронађе на њега слети са друге стране, му- ва на истој тој ливади обилази цвеће и тражи измет да слети макар сва ливада била пре- кривена прекрасним цвећем, мува ће летети све док не нађе измет да на њега слети тумачећи ову сликовиту причу, старац пај- сије је говорио да су људи који само зло чи- не и зло говоре попут мува, а они који добро чине и добро говоре, попут пчела на свако- ме је да просуди шта би желео да буде а у овом свету, као и на оној ливади, има и цвећа и смећа зато, ради смо вам говорити о добру не зато што зла нема, већ зато што то сви знамо а о добру, о добру тек треба да говоримо ка- ко бисмо га постали свесни добро није лако чинити али је лепо до- бро не чине слаби, него јаки добру се не ра- дују завидљиви и несрећни, већ остварене и срећне личности добро се не подсмехује, реч пастира старац пајсије светогорац је говорио да су људи који само зло чине и зло говоре попут мува, а они који добро чине и добро говоре, попут пчела на свакоме је да просуди шта би желео да буде десило се то недавно, у земљи србији сведочење доброте протонамесник александар р јевтић мај / јун 2019 11 него осмехује добро не тражи мане других, већ врлине добро себе не прецењује, већ друге не потцењује добро није бахато, већ смерно добро нам није пријатељ када му нешто треба, већ када нама нешто треба до- бро нам неће бити саговорник у псовкама и оговарању, али ће нам понудити своје раме да чује у невољи јадиковке добро не уноси у срце јед, него слаткоћу као мед добро није улазница за пакао, већ за рај добар је бог, а не ђаво а где смо ту ми? зло није само учињено зло, већ и неучиње- но добро дакле, никада нисмо неутрални ако не учинимо добро, дозволили смо да се чини зло пилат је опрао руке када су христа разапињали, мислећи да тиме пере савест тако је метафора о пилату остала до данас да нас подсети да се са прањем руку не пе- ре савест а бог ће нам судити по савести не само нашој него и својој она је свевидећа тако идући кроз часни пост ка васкрсу, ми уједно идемо и ка великом петку васкрсења не бива без смрти зато је христов пример, пут којим треба да идемо он нас није оста- вио неупућене често чујемо да људи кажу на светој тајни исповести: не знам, нисам грешан то говори да често умемо да чинимо грех, а ретко да се кајемо са друге стране, некада знамо шта је грех и кајемо се, али не- мамо снаге да га не чинимо питамо се за- што је то тако? па због тога што не чинимо добро онда када нам се укаже прилика па када дође искушење немамо божије помоћи да одолимо злу и онда наступа очајање, без- надежност, тражење утехе у алкохолу, дроги, ропству или неким другим страстима а све је то тужно и тешко срцу људском уништава човека, дајући му привид слободе, а у ства- ри чинећи га робом у тамници греха зачас од убице постаје самоубица, од бахатог де- пресивац, од спортисте алкохоличар нешто недостаје да би све имало смисла недостаје доброта њоме се храни наш унутрашњи човек без радости наше душе све је празнина и таштина гордост надима човека, а доброта испуњује ево због тога једног примера из наше стварности, да нас подсети шта значи бити човек и како се бог тада пројављује десило се то недавно, у земљи србији је- дан човек је имао болесно дете болест је би- ла те
Свеска: 367 | Тако да се светли светлост ваша
... Фотографија на насловној страни корице: Света Литургија у манастиру Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Светогорски старци Јефрем Катунакијски и Емилијан Симонопетријски фото: full-of-grace-and-truthblogspotcom Фотографија на трећој страни корице: Светлошћу Твојом видимо светлост (Пс 35, 9) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Кивот са моштима Светог Јована Шангајског фото: Омер Мимран СВЕСКА 367, МАЈ / ЈУН 2019 Реч уредника Светлост врлинског живота 2 Реч Архијереја Интервју са Његовим Преосвештенством Епископом др Јованом (Пурићем) Од нашег односа према богослужењу зависи мисионарски живот! 4 Реч пастира Десило се то недавно, у земљи Србији Сведочење доброте 11 Материк Света Филотеја Атинска 13 Историја хришћанства Велики прогон хришћана за време цара Диоклецијана и његових савладара 15 Литургијски живот Духовски венчићи 17 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (IV) 19 ТЕМА БРОЈА Осветљивање стварности 23 У светлости Твојој видимо Светлост 26 Свети Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 29 Наша светлост и Светлост Божија 31 У посети монашкој обитељи шумадијске епархије 33 Парохијани Песничка душа из Новог Сада 36 Хришћански живот Адолесценти и Црква: Волети, хранити и не говорити много 39 Из пера читалаца Мисионара Молитва моје мајке 41 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Константином Курбановим Дете, које више не жели у храм 42 Питања и одговори Валаамски схи-игуман одговара Наркоманија има ли наде? 46 Хришћанство и психологија Физичко кажњавање деце из угла православне психологије 50 Сећање О уснулој добротворки храма Светог Луке у Кошутњаку 52 Хришћанска аскетика Схиигуман Авраам (Реидман) О сећању на смрт и изненадној смрти 54 Хришћанска књижевност Гусларка, слепа Живана, о крсној слави 58 „Утуљена кандила“ Драгише Васића 60 Мисионарски излог Топлина и благост речи као њена најјача снага 62 стране мај / јун 2019 1 MAJ/ЈУН 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Тако да се светли светлост ваша мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
... Фотографија на насловној страни корице: Света Литургија у манастиру Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Светогорски старци Јефрем Катунакијски и Емилијан Симонопетријски фото: full-of-grace-and-truthblogspotcom Фотографија на трећој страни корице: Светлошћу Твојом видимо светлост (Пс 35, 9) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Кивот са моштима Светог Јована Шангајског фото: Омер Мимран СВЕСКА 367, МАЈ / ЈУН 2019 Реч уредника Светлост врлинског живота 2 Реч Архијереја Интервју са Његовим Преосвештенством Епископом др Јованом (Пурићем) Од нашег односа према богослужењу зависи мисионарски живот! 4 Реч пастира Десило се то недавно, у земљи Србији Сведочење доброте 11 Материк Света Филотеја Атинска 13 Историја хришћанства Велики прогон хришћана за време цара Диоклецијана и његових савладара 15 Литургијски живот Духовски венчићи 17 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (IV) 19 ТЕМА БРОЈА Осветљивање стварности 23 У светлости Твојој видимо Светлост 26 Свети Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 29 Наша светлост и Светлост Божија 31 У посети монашкој обитељи шумадијске епархије 33 Парохијани Песничка душа из Новог Сада 36 Хришћански живот Адолесценти и Црква: Волети, хранити и не говорити много 39 Из пера читалаца Мисионара Молитва моје мајке 41 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Константином Курбановим Дете, које више не жели у храм 42 Питања и одговори Валаамски схи-игуман одговара Наркоманија има ли наде? 46 Хришћанство и психологија Физичко кажњавање деце из угла православне психологије 50 Сећање О уснулој добротворки храма Светог Луке у Кошутњаку 52 Хришћанска аскетика Схиигуман Авраам (Реидман) О сећању на смрт и изненадној смрти 54 Хришћанска књижевност Гусларка, слепа Живана, о крсној слави 58 „Утуљена кандила“ Драгише Васића 60 Мисионарски излог Топлина и благост речи као њена најјача снага 62 стране мај / јун 2019 1 MAJ/ЈУН 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Тако да се светли светлост ваша мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
Одреднице:
1. 33018 / ...новца, крађама имовине, увредама и шта све још не чујемо неке АНАЛИЗ? е су показале да се након ових вести, убрзо дешавају веома слични до- гађаји то показује да постоји чудан подсти- ц...
2. 58031 / ...своје грешке на таквим примерима дете добија спо- собност да АНАЛИЗ? ира сопствене поступке и своје место, и када одрасте, може да приме- ни навике те анализе на свој духовни живот ал...
3. 203765 / ...родом из србије и да је од ње чуо шест песама на основу стилске АНАЛИЗ? е, истражи- вачи сматрају да је караџић касније записао још десетак њених песмама била је најбољи вуков женски пе...
1. 33018 / ...новца, крађама имовине, увредама и шта све још не чујемо неке АНАЛИЗ? е су показале да се након ових вести, убрзо дешавају веома слични до- гађаји то показује да постоји чудан подсти- ц...
2. 58031 / ...своје грешке на таквим примерима дете добија спо- собност да АНАЛИЗ? ира сопствене поступке и своје место, и када одрасте, може да приме- ни навике те анализе на свој духовни живот ал...
3. 203765 / ...родом из србије и да је од ње чуо шест песама на основу стилске АНАЛИЗ? е, истражи- вачи сматрају да је караџић касније записао још десетак њених песмама била је најбољи вуков женски пе...
45
Свеска: 368 | Поштуј оца и матер своју
...узи- мајући у обзир резултате научних теорија и многобројнеАНАЛИЗ?📌 е, бихејвиоралне те-
орије о утицају околине су дале велики до-
принос у разумевању важности друштвеног
живота као сплета ме
...узи- мајући у обзир резултате научних теорија и многобројне
МЕТА инфо: Р:25127 К:187783 Д:104
| Свеска 368 |
Свеска: 368 | Поштуј оца и матер своју
... исти, а да нам се призна име хришћана и да нам се на улицама клањају у време отуђења као глобалног процеса, када депресија и разна психичка обољења бележе успоне пењући се на сами врх листе болести по подацима светске здравствене организације, свету је потребна утеха узи- мајући у обзир резултате научних теорија и многобројне анализе, бихејвиоралне те- орије о утицају околине су дале велики до- принос у разумевању важности друштвеног живота као сплета међусобних утицаја људи који су формативни за карактере поједина- ца такође, многи философи егзистенција- лизма подсетили су људе на важност теме другога рвући се са горућим проблемима постојања, они су уочили да само кроз зајед- ницу човек долази до смисла шта бисмо ми, као православни хришћани, могли свету да понудимо? првенствено учење о богу као светој тројици светоотачко богословље није слу- чајно кроз векове неуморно истрајавало на кристалисању светотројичног догмата нијансе и прецизни изрази овде нису били ситничавост, већ љубав према истини која се тиче спасења отац је извор и узрок уну- тартројичног живота вечно рађајући сина и вечноисходећи духа светога, он пројављује истину о заједници као постојању заснова- ном на љубави бог је љубав свет и човек су створени да би учествовали у љубави то је изворна динамика на коју смо позвани и коју имамо да понудимо свету; оно што је православни мислилац и хришћански фи- лософ христо јанарас назвао „релационом онтологијом“ када данас промишљамо о друштвеним проблемима, неопходно је да као право- славни хришћани настојимо да свету пону- димо излаз критика, огорчених појединаца и група има на претек свету је неопходан оријентир и утеха породица и друштво од учења о богу као светој тројици и човеку као учеснику исте љубави могу црпети снагу за учвршћивање и преображај односа међу- тим, лицемерје неће проћи - јер су га људи већ демаскирали и осећају га на први корак мало је оних који на такав начин могу бити мисионарско подручје тачније, они су често подложни дијагнозама неких других специ- јалности, али за њих немају времена неоп- ходан је свеж ваздух да би се могло дисати призив светог духа који чини светотајинско биће цркве нас позива да се преиспитамо да ли желимо да се гушимо у атмосфери глуме и баналности или желимо да се лечимо ка- ко бисмо лечили друге благодаћу божијом уколико реч отац повежемо са богом оцем, реч мајка са црквом, реч човек са људском природом коју је христос узео на себе онда ћемо схватити да је мржња раздор, а љубав јединство без тога сви почеци су лутања без циља свет нас неће по одећи или изјашња- вати препознати као христове ученике, већ по међусобној љубави лав толстој је револуционарни бунт и занос свог времена покушао да опише и протумачи у делу декабристи није га довршио, веро- ватно наслућујући сву страхоту која долази од људи којима ништа није свето достојевски је у нечистим силама до невиђених дубина анализирао туберкулозне револуционаре, међу којима и оне који долазе до тога да у са- моубиству виде смисао постојања владимир соловјов је као велики естета такве означио као оне без празничне одежде могли бисмо се присетити времена од пре неколико деце- нија у коме су и наши сународници обескоре- њени и обесвећени живели далеко од цркве, али против цркве данас је систем промењен, али на обесвећивању се можда ради више не- го икад надамо се и молимо да ће црква има- ти снаге и полета да љубав којом нас љуби бог посведочи овоме свету који у заблудама и злу лежи 12 4 / 2019 историја хришћанства цар константин велики је, за разлику од безбожног цара диоклецијана, одлучног противника хришћанства, увиђао да је учење господа исуса христа истинито и да треба дозволити хришћанима слободу вероисповести победа хришћанства – свети цар константин велики и милански едикт раде с булајић у току своје владавине безбожни цар дио- клецијан (284–305) је закључио да један владар тешко може да управља огромним царством које се протезало од британије на северозападу до сирије на југоистоку тако је временом створена тетрархија,1 са чети- ри цара на власти – два августа и два кесара августи су сматрани браћом и били су рав- ноправни на кесаре су гледали као на своје синове да би овај систем био стабилан и да не би долазило до узурпације, августи су се ородили са кесарима и учинили их својим зетовима ниједан од царева није изабрао рим за своје боравиште диоклецијан је не- посредно управљао истоком и живео је у никомидији (мала азија), а његов савладар максимијан западом, столујући у медиола- нуму (милану) кесар галерије је боравио у сирмијуму, надгледајући границе царства у подунављу, кесар констанције хлор столо- вао је у триру, близу границе на реци рајни, контролишући галију и британију цар дио- клецијан је систем тетрархије замислио као службу држави која би трајала двадесет го- дина, након чега би цареви абдицирали, а 1 на грчком четворовлашће, подела власти на чети- ри дела и између четири особе на њихова места би били изабрани други цареви тако су диоклецијан и максимијан добровољно напустили трон 305 године, а положај августа су заузели дотадашњи кеса- ри галерије и констанције хлор они су себи изабрали кесаре и изгледало је да ће овако успостављен систем смене на престолу по- стати трајан 2 добро замишљен диоклецијанов систем тетрархије имао је једну озбиљну ману: из наслеђа престола искључивао је законите синове царева тако се читава замисао на- шла у кризи када је после смрти констанци- ја хлора 306 године, мимо утврђеног реда, војска његовог сина, константина прогласи- ла за цара недуго затим у риму су претори- јанци,3 незадовољни јер су елиминисани као политички фактор у избору царева, за цара прогласили и максенција, максимијановог сина то је довело до избијања новог грађан- ског рата, који је урушио систем тетрархије из сукоба је као победник изашао констан- 2 мирослава мирковић, историја римске државе од ромула, 753 године пре христа, до смрти кон- стантина, 337 године нове ере, београд 2014, стр 550–555 3 преторијанци – посебни одреди припадника царе- ве гарде јул / август 2019 13 историја хришћанства тин, који је због својих заслуга за хришћан- ство и римску државу назван константин i велики 4 цар константин велики је, за разлику од безбожног цара диоклецијана, одлучног противника хришћанства, увиђао да је уче- ње господа исуса христа истинито и да треба дозволити хришћанима слободу вероиспо- вести сматрао је да нова вера, хришћан- ска, може да буде цару поуздан савезник у управљању царством тако је код једног дела хришћана преовладавало мишљење о могућности помирења хришћанске цркве и римске државе цар константин је проме- нио политику ранијих римских царева према хришћанству на осно- ву историјских извора хришћанских писаца, можемо да закључимо да је цар константин доживео преображај у време грађанског ра- та црквени историча- ри бележе да се цару, који у то доба није био хришћанин, пред од- лучујућу битку против максенција код сакса рубре,5 познатије као битка код милвијског моста (у риму) 28 октобра 312 године, јави- ло божије знамење на небу главни и најоп- ширнији извор који говори о том догађају је јевсевије памфил, епископ кесаријски, у свом делу живот константинов 6 по јев- севијевом казивању цар и његова војска су дан уочи битке пред римом на небу, поред сунца, угледали светлосни крст са натписом „овим побеђуј“ (на грчком „εν τούτω νίκα“, а 4 снежана ферјанчић, константин (306–337), бео- град 2013, стр 28 5 никола керавица, непобедиви константин, бео- град 2011, стр 75 6 јевсевије памфил, живот константинов, прире- дио слободан продић, шибеник 2013 на латинском „in hoc signo vinces“) затим је те ноћи у сну цара константина посетио сам господ христос и рекао му да направи војни барјак са виђеним знаком и да га пронесе у предстојећој бици на сам дан битке кон- стантин је наредио да се искује војни барјак са венцем на врху у коме су се налазила спо- јена грчка слова х и р у виду христограма са друге стране, црквени писац лактанције, који је своје дело о смрти прогонитеља, 7 написао пре јевсевијевог, уопште не по- миње појаву крста на небу, већ тврди да је константину у сну, у ноћи која је претходила бици код милвијског моста, наложено да на штитове својих војни- ка стави христограм (христов монограм) 8 уз помоћ знамења ча- сног крста, константи- нова војска је потукла противника након победе над максенцијем, кон- стантин и његов са- владар лициније изда- ли су у медиолануму (милану) 313 годи- не чувени милански едикт о толеранцији то је, као израз цареве воље, била одлука да се хришћанима дозволи јавно исповедање вере, чиме је хришћанство у правном смислу изједначено са другим религијама у царству овим прогласом хришћанској цркви враће- на су одузета имања и исправљене и неке друге неправде које су јој у прошлости учи- њене с тога православна црква слави све- тог равноапостолног цара константина као првог хришћанског цара и време његове владавине као доба када су хришћани одне- ли коначну победу над многобошцима 7 лактанције, о смрти прогонитеља, београд 2011 8 александра смирнов – бркић, in hoc signo vinces, бе- оград 2011, стр 83 14 4 / 2019 материк дар да лечи очи дат је светитељки од бога, и зато већина њених чудеса има везе са очима хришћана који траже њену помоћ, како тада тако и данас света мученица параскева превод са јелинског: михаела пановић света мученица параскева – света петка, рођена је у риму 117 године после хри- ста њени родитељи, пореклом грци, отац агатон и мајка политеа, бејавши хришћани, када се роди света крстише је и дадоше јој име параскева одгојили су је у духу хри- шћанске вере и одшколовали, јер су били имућни и за то имали материјалне могућ- ности када је била у својим двадесетим го- динама умреше јој родитељи тада разде- ли она своје имање сиромашнима, цркви и једној установи, у којој су живеле девојке хришћанке које свој живот посветише хри- сту тамо је боравила и параскева неколико година, помажући у ширењу хришћанске ве- ре, као што су чиниле и њене сустанарке у неком тренутку их је напустила и почела да проповеда хришћанство у разним градови- ма и пределима италије током овог перио- да многе је уверила да приме хришћанство то је било оно што је сметало неким идоло- поклоницима, који су пренели њено дела- ње антонију, паганину, тадашњем владару рима по наредби антонијевој, ухватили су параскеву и довели је пред њега желевши да је натера да се одрекне своје вере хри- шћанске, подвргао ју је мучењу ужареним шлемом, из којег је благодаћу исуса христа светитељка изашла спашена уследила су различита мучења, које је светитељка под- нела славећи господа последње мучење ком је била подвргнута био је један котао са кључалим катраном и уљем у њега су стави- ли свету параскеву која међутим, уз помоћ божију, није била повређена видевши ово антоније је наговори да баци на њега ка- тран да би се сам уверио да ли пржи катран јул / август 2019 15 максиме о томаса хопка за хришћански живот (други део) 1 буди простосрдачан, скривен, тих и мали 2 никада не скрећи пажњу на себе 3 слушај када ти људи говоре 4 бди и стражи 5 не мисли нити говори о нечему више него што је то неопходно 6 када говориш, говори једноставно, јасно, снажно и директно 7 бежи од маштарија, анализе и покушаја да нешто прокљувиш 8 бежи од блудних, сексуланих помисли истог трена када се појаве 9 не жали се, не гунђај, не зановетај, не приговарај 10 никада се не пореди са другима 11 не тражи нити очекуј похвалу или сажаљење од било кога 12 не осуђуј никога за било шта 13 не труди се да убедиш било кога у било шта 14 не брани се нити правдај 15 нека те брани и ограничава само бог 16 прихвати критику са благодарношћу али је опробај критички 17 саветуј друге само када мораш или се то од тебе тражи 18 никада не чини за неког другог нешто што они могу и треба да ураде сами 19 имај дневни распоред активности, и избегавај својеглавост и поводљивост 20 буди милостив себи и другима 21 не очекуј ништа друго до тешких искушења до твог последњег даха 22 окрећи се иљкучиво ка богу и светлости, не ка греху и тами 23 трпи суд својих грехова и несавршенсости мирно, спокојно, јер знаш да је милосрђе божије веће од твоје огреховљености 24 када посрнеш, одмах устани и почни испочетка 25 затражи помоћ када ти је потребна, без страха или срама превод са енглеског језика: б т ослепе владара који тада поверова у истин- ску веру и затражи од светитељке да га кр- сти а она не само да га је крстила, него му је и, благодаћу божијом, излечила очи дар да лечи очи дат је светитељки од бо- га, и зато већина њених чудеса има везе са очима хришћана који траже њену помоћ, како тада тако и данас након антонијевог крштења света параскева је наставила да проповеда реч божију путујући и у краје- ве изван италије проповедајући и кршта- вајући нове хришћане стигла је и до грчке када се нашла у долини темпа, тамо где се данас налази њен храм, ухватили су је па- гани и одвели архонту области који се звао тарасије у свом настојању да убеди свету параскеву да напусти своје даље делање и своју веру, ставио ју је на зверске муке света их је све храбро и снажно поднела свако јутро су је проналазили исцељену од мученичких рана задобијених претходног дана напослетку је тарасије наредио да је посеку мачем и тако је света петка преда- ла своју душу исусу христу, у ког је веро- вала и веру у њега проповедала читавог живота тело њено у тајности сахранише неки хришћани на њеном гробу десише се многа чуда, и у годинама које су уследиле многи су добили помоћ од свете параске- ве, а понајвише они који су имали проблем са очима сећање на свету параскеву (римску) про- слављамо 26 јула/8 августа извор: wwwdiakonimagr проповедала је у разним градовима и пределима италије, и многе је уверила да приме хришћанство 16 4 / 2019 сећања дола пивска су наш јасеновац, наш чегар, наша ћеле-кула, наш крагујевац и на- ше краљево из пивских долина и данас вапе душе 520 житеља овога краја, међу њима 109 дјеце која су за сат времена, 7 јуна 1943 године, на празник обретења главе светог јована крститеља, покосили рафали крвава бајка у долима пивским бојана ђачић живот умрлих мора бити у памћењу жи- вих, а непоштовање предака обиљежје је сиромаштва културе, образовања и духа „ако не знаш одакле долазиш, не знаш ни ку- да идеш“ ако прошлост сасвим одбацујемо, па у својим прецима не видимо себе, свој рад, будућност и вјечност, не показујемо разуми- јевање за њихову културу, изворни говор и обичаје, то нас одводи, а временом потпуно и одвоји од свог рода људски однос према родитељима одржава тај ланац у роду он највише од свега другог говори о духовном развоју човјека, о његовом памћењу и бити- сању можда на то најбоље упућују мисли из пера нашег великог нобеловца ива андрића: „ја тражим заборављене везе крви и сежем у прошлост, дозивам у помоћ снаге мртвих на- раштаја и гле, као и увијек у часовима најве- ћег искушења живе, несвесне и благословене баштине дједова који су тијела своја положи- ли у стара растурена гробишта, а једноставне и јаке врлине у темеље наших душа“ из исконске знатижеље о свом поријеклу, презимену, судбини и живљењу предака са неописивом жељом и пуна ентузијазма кро- чила сам на тло своје постојбине – пиве фа- сцинантан поглед на планинске масиве, ка- њон пиве, пивско језеро које даје посебну чаролију, посебно за оне који уживају у аван- туризму и планинарењу мирноћу блиставо плавог језера, само понекад, ремети лупање весла, цвркут птица или рика срндаћа и срна у дубокој води се огледају стотине метара ви- соке литице, шуме и зелене луке предео који обилује прелијепом нетакнутом природом, још љепшим погледима на све стране тешко је одлучити у којем смјеру фокусирати поглед долазим до мјеста дола пивских, гдје се одваја пут за меморијални спомен – ком- плекс, подигнут у знак сјећања на невино икона свете јаглике јул / август 2019 17 настрадале житеље овога краја црквена звона су позивала на молитву и свету ли- тургију молитвеним присуством на оваквом мјесту, на земљи која је мученичком крвљу заливена, човјек одлаже сваку сујету, несло- гу, мржњу, сваку пакост овдје човјек треба да се оспособи да опрости ближњима, али и да затражи опроштај дола пивска су мјесто мира и помирења за наш народ обилазим комплекс и нијемо посматрам скулптуру мај- ке са дјецом, под невероватним утиском који се ријечима не може дочарати, налетом емо- ција које се не могу обуздати на тренутке замишљам потресне сцене које су се деша- вале тог 7 јуна 1943 године трагични догађаји, у којима је страдао ве- лики број невиних жртава, не смију пасти у заборав и морају бити опомена за сва будућа покољења без обзира на проток времена, овај дио српске историје као и сви остали, морају наћи мјесто у свијести младих нара- штаја голема и непреболна трагедија пив- ског народа, крвава бајка у долима пивским, остала је сачувана само за пивљане остали, ако имају пријатеља из пиве, можда сазна- ју нешто више о њеним страдалницима и мученицима „и ваздух над вама мора да боли, над свим пивама страшни доли, гдје земља кроз страшне муке у небеса пружала је руке, гдје врисак очева, мајки и дјеце од самртника направи свеце“ не може сваки историјски догађај ући у уџбеник превише их је да би то једна књига и једна дјечија глава, ма ко- лико паметна била, могла да прими посеб- ни догађаји, међутим, треба да нађу мјесто у историјском уџбенику а један такав догађај никако да се избори за своје „мјесто“ сада- шњим планом и програмом постоји дио који се зове историја краја и наставници учени- цима из пиве могу причати о долима пив- ским и о догађају о коме они већ довољно знају ученици из осталих крајева црне горе за дола пивска ће сазнати ако буду позна- вали некога из пиве или ако им једна рече- ница приликом обрађивања битке на сутје- сци и пете офанзиве, у којој се помиње број жртава у долима пивским, буде занимљива, па од наставника затраже да им исприча не- што више о поменутом догађају дола у пи- црква у долима посвећена трећем обретењу главе светог јована крститеља сећања 18 4 / 2019 ви су једно, али не и једино стратиште, из чијих долина и данас вапе душе 520 житеља овога краја, међу њима 109 дјеце која су за сат времена 7 јуна 1943 године на празник обретења главе светог јована крститеља покосили рафали припадника фолксдој- черске крвожедне дивизије „принц еуген“ уз подршку првих комшија из херцегови- не, гатачких усташа сијали су они смрт и на другим пивским мјестима, али се тачан број настрадалих не зна језив злочин, страшна трагедија, тријумф зла и ужасан губитак дола пивска су наш јасеновац, наш чегар, наша ћеле-кула, наш крагујевац и наше краљево нема братства у пиви коју је заобишла ова несрећа само код најбројнијег – благојевића – страдало је више од 220 особа нека су братства пре- половљена, док је једно заувијек нестало страдали су само зато што су се родили као срби, што су се крстили са три прста, говорили српским језиком и потписивали се српском ћирилицом пива је јуна 1943 године била паклено гротло, зло прољеће гдје су са сваке стране навирале неприја- тељске силе које су сијале смрт не бира- јући средства и жртве зна се да је жупа пивска била под захватом седме ss „принц еуген“ дивизије то је била посебна добро- вољачка јединица, коју су чинили брдска дивизија, 118 ловачка, 389 хрватска диви- зија у збјегу, високо у планини склонило се мноштво нејачи и стоке, док је на сутје- сци бјешњела пета непријатељска офанзи- ва стигли су неки плавокоси војници чуо се њемачки језик, чуо се и српски викали су: „збор! збор!“ објашњавали народу да се покупи са стоком и да крене, како им се неће ништа догодити наводно је треба- ло да чују објаве, фотографишу се, добију документа и врате се љетњим радовима на њивама и пашњацима дјецу су мамили бомбонама то није одагнало стријепњу и комешање народ се, немајући много избо- ра, у колони полако кретао ка миљковцу и затим ка долима пивским ову потресну поворку чиниле су измијешане породице и стока нека страшна, панична и злослут- на стрепња струјала је ваздухом стотине душа сакупљених по селима и збјеговима пивског краја спроводили су припадници њемачке казнене дивизије и усташе у дола пивска на крвави збор димитрије ђикано- вић је слутио злу коб искористио је згодан тренутак, успио је некако да се неопажено извуче из гужве и склони од непријатељ- ских војника са зебњом у срцу се касни- је успео на једно дрво на узвишењу и из далека гледао како се испуњавају вртаче сећања споменик погинулим мајкама и деци у долима пивским јул / август 2019 19 у долима пивским послије неког време- на митраљески рафали запарали су небо, лелек и вриска проломили су се горама димитрије је беспомоћан и престрављен посматрао како му страдају најближи ги- нули су благојевићи, гломазићи, гутовићи, ђачићи, николићи, пејовићи, и многа дру- га пивска братства невине жртве су биле подијељене у три групе, једну су чинили мушкарци старији од 15 година, другу жене и дјевојке, а тре- ћу дјеца редослијед убијања у вртачама, гдје се данас налазе споменици жртвама, био је обрнут раздвојили су дјецу, жене и мушкарце прво су побили дјецу, пред очи- ма родитеља, а потом су стријељали одра- сле након што су утихнули рафали, чули су се појединачни пуцњи једини се спасао милош гломазић који је, неким чудом, ра- њен утекао са стрелишта и крвав пренио у планине стравичне вијести из дола пив- ских то је био сабирни центар убијања на стотине пивљана је устријељено или изго- рело по другим селима и збјеговима би- ло је породица којима није остало живог сродника да их сахрани и одржи помен у многим је преживио тек понеко пивска зе- мља је у језивом муку примила себи своје мученике нацисти су затрпали заједничку гробницу земљом и каменом свето мјесто – пивски зид плача, сам врх пивске голготе народног распећа и пивски витлејем, мје- сто покоља и страдања 109 малишана од којих је једно рођено на губилишту дије- те малише и митре ђикановића убијено је без имена и без сазнања његовог пола до рођења новог живота дошло је у часу стријељања и то дијете које није дочекало ни име да му се надјене, најмлађи је муче- ник пивске трагедије које је окупано и при- нудно крштено у мученичкој крви трудни- це пред порођајем нису биле поштеђене страдања и погибије лику светих прибројане су све невине жр- тве другог светског рата у пиви, а међу њи- ма и јаглика аџић и софија кандић јаглика је била седамнаестогодишња дјевојка коју су заједно са родитељима, браћом и комши- јама спалили њемци из каквог се ђавољег кута испилило овакво бездушје!? њемачки војници и усташе су у гојковића долу затво- рили у једну колибу 60 житеља међу њима су били јагличини родитељи крсто и стоја, као и браћа, двогодишњи душан, двије годи- не старији момчило, и милорад који је имао осам година њеној несвакидашњој љепоти вражји поданици нису могли одољети, има- ли су најцрње намјере главни заповједник наредио је да јаглику издвоје са стране ка- да су се крици очајних сељана почели про- ламати одјекујући међу брдима, јаглика је наслутила шта је чека, неочекивано се отр- гла војницима који су је држали и да би била заједно са својом породицом која је горјела, скочила је у разбуктали пламени и сагорје- ла света јаглика предводи пивске мученике у сеоби међу светитеље њен подвиг поно- вила је софија кандић, чобаница која је го- ворила да је ништа неће одвојити од њеног брата луке, јединог међу пет сестара када је схватила да је брат у пламену, оставила је стадо и у трку скочила у огањ у сваком селу пивске жупе тих десетак дана 1943 године било је по једно стратиште, а дола пивска су сећања јаглика је наслутила шта је чека, неочекивано се отргла војницима који су је држали и да би била заједно са својом породицом која је горјела, скочила је у разбуктали пламени и сагорјела 20 4 / 2019 у дијалогу са атеизмом била највеће мјесто страдања битка за уни- штење партизана претворена је у битку за уништење народа препознавање стратишта као жртвеног мјеста и његов преображај у светилиште за- почето је постављањем крста, изградњом храма посвећеног трећем обретењу главе светог јована крститеља, заправо васкр- сењем ловћенске капеле и симболичким спуштањем његошеве светиње у пиву, и из- градњом конака и претварањем цијелог овог мјеста у метох пивског манастира преобра- жењем дола пивских у светилиште објелода- њена је зрелост жртве свијест о безгрешном мучеништву и искупљењу страдањем поста- ла је колективна свијест геноцид и етноцид извршен је јуна 1943 године над пивом и у пиви, од чега се тај крај никад није опоравио смрт рађа нови живот, а нови живот носи вјечни јаук дола пивских и преноси страшну колективну успомену на нова покољења у долима пивским на дан страдања обавља се помен свим жртвама пивског краја из дру- гог светског рата српска православна цр- ква је на прољећном сабору ове године ка- нонизовала пивске новомученике сам чин проглашења пивских страдалника за свете мученике један је од највећих духовних до- гађаја у историји пиве дјеци божијој су при- саједињена пивска дјеца заједно са дивним дјевама христовим које су мученички по- страдале за христа да би сачувале своје дје- вичанство света црква је објавила, препо- знала и благословила свете новомученике пивске, прибројала их лику светих јер је осје- тила њихово благодатно заступништво пред престолом божијим они су крв пролили за вјеру православну, за крст часни и слободу златну, удостојили се пред богом великог дара и велике слободе, обукли се у благодат светог духа и удостојили се вјечног живота у наручју божијем дола пивска као сабирно мјесто пивског страдања дају пиви нови живот дола пивска ће постати мјесто поклоњења и молитвених сабора свети јован крститељ добио је у пи- ви своје мученичке сљедбенике за либетове експерименте могли бисмо рећи да су постали философски рудник за тему не само онтолошког статуса људске слободе, већ и целокупне наше стварности закључци који се изводе из ових експериме- ната су од толике важности да заиста имају снагу да мењају нашу комплетну слику о на- ма људима и о нашем свету живота извести детерминистички закључак или утврдити онтолошки статус слободе са собом носи најтемељније могуће импликације замисли- мо само ако слободе заиста нема, ако је она само наша илузија, док је стварност детерми- нисана, онда се потпуно руши све оно што ми људи држимо за свој свет живота – од људске уметности и креативности, људских права и вредности човека као бића, па све до одго- ворности, права и правде наш свет живота стоји на аксиому постојања наше, људске слободе видели смо да са аспекта саме науке није једноставно утврдити постојање онога што називамо слободом, то јест слободом избо- ра напротив, на први поглед детерминизам изгледа убедљивији од таквог утиска доне- кле нас заклања квантна механика, али да- леко од тога да нам је и она пружила доказ постојања људске слободе уколико остане- мо ту – у границама методолошког натурали- зма природних наука, уколико тај методоло- шки претворимо у философски натурализам, тешко да ћемо доћи до увида онтолошког статуса људске слободе у најбољем случају, агностички став је највиша тачка до које мо- жемо стићи да ли ћемо пак ту стати и остати, да ли ћемо границе методолошког натурали- зма природних наука прогласити за границе бића уопште, зависи, одважио бих се да то кажем – од наше слободе имануел кант је био убедљив у аргументацији да метафизика не може бити наука, али далеко од тога да је метафизику одбацио као несувислу и бесми- слену да ли ћемо остати на физици или се у мишљењу одважити и ка метафизици, одлуку нам не може пружити никакав поуздани ме- тод, никаква механика или механизам, већ искључиво наша слобода то је слобода да мислимо и изван сфере методолошког на- сећања јул / август 2019 21 турализма и природнонаучног наратива не да бисмо креирали догме и идеологије, већ да бисмо мисао учинили отвореном, трага- јућом, крећућом ка смислу на аксиому сло- боде постоји и теологија и само ако слобода заиста постоји, теологија представља суви- сло мишљење на теологију као такву треба обраћати пажњу само у случају да слобода заиста постоји уколико је слобода илузија, теологија је несувисла и бесмислена празна онтолошка слама на аксиому постојања сло- боде, на овом месту, у сувисли дијалог са не- урофизиологијом уводимо теологију – отва- рамо мишљење за хришћанску философију, слободни да из овог научног рудника за ту философију изводимо златна питања и увиде на које можемо понудити сувисли одговор да бисмо верификовали онтолошки ста- тус слободе није довољно да само изађемо из методолошког натурализма и да се вине- мо у област метафизике, већ и да темељно преиспитамо појам човековог бића либе- тов неурофизиолошки експеримент прила- зи човеку, појединцу, као једном затвореном систему/организму, да се тако изразимо другим речима, човек се испитује као једна аутономна, независна индивидуалност екс- перимент у свом закључивању оперише са односом несвесне електричне активности мозга (потенцијал спремности) и свесности субјекта детерминистичком тумачењу врата отвара чињеница да несвесно претходи све- сном међутим, у разматрању експеримента изостављена је једна веома важна чињени- ца – човеку/субјекту је најпре понуђено да учини покрет руке када то зажели то значи да иако у самом субјекту, као аутономној ин- дивидуи, несвесно претходи свесном, оном др александар милојков јер не знам шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него што мрзим то чиним а кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него грех који живи у мени (рим 7, 15; 20) теолошки поглед на либетове експерименте хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (v) 22 4 / 2019 несвесном ипак претходи свесно – као све- сна екстерна комуникација субјекта/човека са другим човеком биће онда да утемељење слободе треба потражити у тој екстериорно- сти субјекта – у његовој могућности да све- сно комуницира са другим свођење човека на индивидуалност – на саможивље, доводи у питање његову слободу не само у односу на спољни свет већ (а то је либетов експе- римент и показао) и у односу на самог себе занимљиве су речи апостола па- вла: али видим други за- кон у удима својим који се бори против закона ума мојега, и поробљава ме законом греха који је у удима мојим ја јадан човек! ко ће ме избавити из греха смрти ове? (рим 7, 23–24) као саможива индивидуа чо- век се, у својој крајњој онтолошкој инстанци, своди на несвесно – на природу, која је као таква детерминисана својим законитостима природа тако и на личност/свесни субјекат делује као датост, наметну
... исти, а да нам се призна име хришћана и да нам се на улицама клањају у време отуђења као глобалног процеса, када депресија и разна психичка обољења бележе успоне пењући се на сами врх листе болести по подацима светске здравствене организације, свету је потребна утеха узи- мајући у обзир резултате научних теорија и многобројне анализе, бихејвиоралне те- орије о утицају околине су дале велики до- принос у разумевању важности друштвеног живота као сплета међусобних утицаја људи који су формативни за карактере поједина- ца такође, многи философи егзистенција- лизма подсетили су људе на важност теме другога рвући се са горућим проблемима постојања, они су уочили да само кроз зајед- ницу човек долази до смисла шта бисмо ми, као православни хришћани, могли свету да понудимо? првенствено учење о богу као светој тројици светоотачко богословље није слу- чајно кроз векове неуморно истрајавало на кристалисању светотројичног догмата нијансе и прецизни изрази овде нису били ситничавост, већ љубав према истини која се тиче спасења отац је извор и узрок уну- тартројичног живота вечно рађајући сина и вечноисходећи духа светога, он пројављује истину о заједници као постојању заснова- ном на љубави бог је љубав свет и човек су створени да би учествовали у љубави то је изворна динамика на коју смо позвани и коју имамо да понудимо свету; оно што је православни мислилац и хришћански фи- лософ христо јанарас назвао „релационом онтологијом“ када данас промишљамо о друштвеним проблемима, неопходно је да као право- славни хришћани настојимо да свету пону- димо излаз критика, огорчених појединаца и група има на претек свету је неопходан оријентир и утеха породица и друштво од учења о богу као светој тројици и човеку као учеснику исте љубави могу црпети снагу за учвршћивање и преображај односа међу- тим, лицемерје неће проћи - јер су га људи већ демаскирали и осећају га на први корак мало је оних који на такав начин могу бити мисионарско подручје тачније, они су често подложни дијагнозама неких других специ- јалности, али за њих немају времена неоп- ходан је свеж ваздух да би се могло дисати призив светог духа који чини светотајинско биће цркве нас позива да се преиспитамо да ли желимо да се гушимо у атмосфери глуме и баналности или желимо да се лечимо ка- ко бисмо лечили друге благодаћу божијом уколико реч отац повежемо са богом оцем, реч мајка са црквом, реч човек са људском природом коју је христос узео на себе онда ћемо схватити да је мржња раздор, а љубав јединство без тога сви почеци су лутања без циља свет нас неће по одећи или изјашња- вати препознати као христове ученике, већ по међусобној љубави лав толстој је револуционарни бунт и занос свог времена покушао да опише и протумачи у делу декабристи није га довршио, веро- ватно наслућујући сву страхоту која долази од људи којима ништа није свето достојевски је у нечистим силама до невиђених дубина анализирао туберкулозне револуционаре, међу којима и оне који долазе до тога да у са- моубиству виде смисао постојања владимир соловјов је као велики естета такве означио као оне без празничне одежде могли бисмо се присетити времена од пре неколико деце- нија у коме су и наши сународници обескоре- њени и обесвећени живели далеко од цркве, али против цркве данас је систем промењен, али на обесвећивању се можда ради више не- го икад надамо се и молимо да ће црква има- ти снаге и полета да љубав којом нас љуби бог посведочи овоме свету који у заблудама и злу лежи 12 4 / 2019 историја хришћанства цар константин велики је, за разлику од безбожног цара диоклецијана, одлучног противника хришћанства, увиђао да је учење господа исуса христа истинито и да треба дозволити хришћанима слободу вероисповести победа хришћанства – свети цар константин велики и милански едикт раде с булајић у току своје владавине безбожни цар дио- клецијан (284–305) је закључио да један владар тешко може да управља огромним царством које се протезало од британије на северозападу до сирије на југоистоку тако је временом створена тетрархија,1 са чети- ри цара на власти – два августа и два кесара августи су сматрани браћом и били су рав- ноправни на кесаре су гледали као на своје синове да би овај систем био стабилан и да не би долазило до узурпације, августи су се ородили са кесарима и учинили их својим зетовима ниједан од царева није изабрао рим за своје боравиште диоклецијан је не- посредно управљао истоком и живео је у никомидији (мала азија), а његов савладар максимијан западом, столујући у медиола- нуму (милану) кесар галерије је боравио у сирмијуму, надгледајући границе царства у подунављу, кесар констанције хлор столо- вао је у триру, близу границе на реци рајни, контролишући галију и британију цар дио- клецијан је систем тетрархије замислио као службу држави која би трајала двадесет го- дина, након чега би цареви абдицирали, а 1 на грчком четворовлашће, подела власти на чети- ри дела и између четири особе на њихова места би били изабрани други цареви тако су диоклецијан и максимијан добровољно напустили трон 305 године, а положај августа су заузели дотадашњи кеса- ри галерије и констанције хлор они су себи изабрали кесаре и изгледало је да ће овако успостављен систем смене на престолу по- стати трајан 2 добро замишљен диоклецијанов систем тетрархије имао је једну озбиљну ману: из наслеђа престола искључивао је законите синове царева тако се читава замисао на- шла у кризи када је после смрти констанци- ја хлора 306 године, мимо утврђеног реда, војска његовог сина, константина прогласи- ла за цара недуго затим у риму су претори- јанци,3 незадовољни јер су елиминисани као политички фактор у избору царева, за цара прогласили и максенција, максимијановог сина то је довело до избијања новог грађан- ског рата, који је урушио систем тетрархије из сукоба је као победник изашао констан- 2 мирослава мирковић, историја римске државе од ромула, 753 године пре христа, до смрти кон- стантина, 337 године нове ере, београд 2014, стр 550–555 3 преторијанци – посебни одреди припадника царе- ве гарде јул / август 2019 13 историја хришћанства тин, који је због својих заслуга за хришћан- ство и римску државу назван константин i велики 4 цар константин велики је, за разлику од безбожног цара диоклецијана, одлучног противника хришћанства, увиђао да је уче- ње господа исуса христа истинито и да треба дозволити хришћанима слободу вероиспо- вести сматрао је да нова вера, хришћан- ска, може да буде цару поуздан савезник у управљању царством тако је код једног дела хришћана преовладавало мишљење о могућности помирења хришћанске цркве и римске државе цар константин је проме- нио политику ранијих римских царева према хришћанству на осно- ву историјских извора хришћанских писаца, можемо да закључимо да је цар константин доживео преображај у време грађанског ра- та црквени историча- ри бележе да се цару, који у то доба није био хришћанин, пред од- лучујућу битку против максенција код сакса рубре,5 познатије као битка код милвијског моста (у риму) 28 октобра 312 године, јави- ло божије знамење на небу главни и најоп- ширнији извор који говори о том догађају је јевсевије памфил, епископ кесаријски, у свом делу живот константинов 6 по јев- севијевом казивању цар и његова војска су дан уочи битке пред римом на небу, поред сунца, угледали светлосни крст са натписом „овим побеђуј“ (на грчком „εν τούτω νίκα“, а 4 снежана ферјанчић, константин (306–337), бео- град 2013, стр 28 5 никола керавица, непобедиви константин, бео- град 2011, стр 75 6 јевсевије памфил, живот константинов, прире- дио слободан продић, шибеник 2013 на латинском „in hoc signo vinces“) затим је те ноћи у сну цара константина посетио сам господ христос и рекао му да направи војни барјак са виђеним знаком и да га пронесе у предстојећој бици на сам дан битке кон- стантин је наредио да се искује војни барјак са венцем на врху у коме су се налазила спо- јена грчка слова х и р у виду христограма са друге стране, црквени писац лактанције, који је своје дело о смрти прогонитеља, 7 написао пре јевсевијевог, уопште не по- миње појаву крста на небу, већ тврди да је константину у сну, у ноћи која је претходила бици код милвијског моста, наложено да на штитове својих војни- ка стави христограм (христов монограм) 8 уз помоћ знамења ча- сног крста, константи- нова војска је потукла противника након победе над максенцијем, кон- стантин и његов са- владар лициније изда- ли су у медиолануму (милану) 313 годи- не чувени милански едикт о толеранцији то је, као израз цареве воље, била одлука да се хришћанима дозволи јавно исповедање вере, чиме је хришћанство у правном смислу изједначено са другим религијама у царству овим прогласом хришћанској цркви враће- на су одузета имања и исправљене и неке друге неправде које су јој у прошлости учи- њене с тога православна црква слави све- тог равноапостолног цара константина као првог хришћанског цара и време његове владавине као доба када су хришћани одне- ли коначну победу над многобошцима 7 лактанције, о смрти прогонитеља, београд 2011 8 александра смирнов – бркић, in hoc signo vinces, бе- оград 2011, стр 83 14 4 / 2019 материк дар да лечи очи дат је светитељки од бога, и зато већина њених чудеса има везе са очима хришћана који траже њену помоћ, како тада тако и данас света мученица параскева превод са јелинског: михаела пановић света мученица параскева – света петка, рођена је у риму 117 године после хри- ста њени родитељи, пореклом грци, отац агатон и мајка политеа, бејавши хришћани, када се роди света крстише је и дадоше јој име параскева одгојили су је у духу хри- шћанске вере и одшколовали, јер су били имућни и за то имали материјалне могућ- ности када је била у својим двадесетим го- динама умреше јој родитељи тада разде- ли она своје имање сиромашнима, цркви и једној установи, у којој су живеле девојке хришћанке које свој живот посветише хри- сту тамо је боравила и параскева неколико година, помажући у ширењу хришћанске ве- ре, као што су чиниле и њене сустанарке у неком тренутку их је напустила и почела да проповеда хришћанство у разним градови- ма и пределима италије током овог перио- да многе је уверила да приме хришћанство то је било оно што је сметало неким идоло- поклоницима, који су пренели њено дела- ње антонију, паганину, тадашњем владару рима по наредби антонијевој, ухватили су параскеву и довели је пред њега желевши да је натера да се одрекне своје вере хри- шћанске, подвргао ју је мучењу ужареним шлемом, из којег је благодаћу исуса христа светитељка изашла спашена уследила су различита мучења, које је светитељка под- нела славећи господа последње мучење ком је била подвргнута био је један котао са кључалим катраном и уљем у њега су стави- ли свету параскеву која међутим, уз помоћ божију, није била повређена видевши ово антоније је наговори да баци на њега ка- тран да би се сам уверио да ли пржи катран јул / август 2019 15 максиме о томаса хопка за хришћански живот (други део) 1 буди простосрдачан, скривен, тих и мали 2 никада не скрећи пажњу на себе 3 слушај када ти људи говоре 4 бди и стражи 5 не мисли нити говори о нечему више него што је то неопходно 6 када говориш, говори једноставно, јасно, снажно и директно 7 бежи од маштарија, анализе и покушаја да нешто прокљувиш 8 бежи од блудних, сексуланих помисли истог трена када се појаве 9 не жали се, не гунђај, не зановетај, не приговарај 10 никада се не пореди са другима 11 не тражи нити очекуј похвалу или сажаљење од било кога 12 не осуђуј никога за било шта 13 не труди се да убедиш било кога у било шта 14 не брани се нити правдај 15 нека те брани и ограничава само бог 16 прихвати критику са благодарношћу али је опробај критички 17 саветуј друге само када мораш или се то од тебе тражи 18 никада не чини за неког другог нешто што они могу и треба да ураде сами 19 имај дневни распоред активности, и избегавај својеглавост и поводљивост 20 буди милостив себи и другима 21 не очекуј ништа друго до тешких искушења до твог последњег даха 22 окрећи се иљкучиво ка богу и светлости, не ка греху и тами 23 трпи суд својих грехова и несавршенсости мирно, спокојно, јер знаш да је милосрђе божије веће од твоје огреховљености 24 када посрнеш, одмах устани и почни испочетка 25 затражи помоћ када ти је потребна, без страха или срама превод са енглеског језика: б т ослепе владара који тада поверова у истин- ску веру и затражи од светитељке да га кр- сти а она не само да га је крстила, него му је и, благодаћу божијом, излечила очи дар да лечи очи дат је светитељки од бо- га, и зато већина њених чудеса има везе са очима хришћана који траже њену помоћ, како тада тако и данас након антонијевог крштења света параскева је наставила да проповеда реч божију путујући и у краје- ве изван италије проповедајући и кршта- вајући нове хришћане стигла је и до грчке када се нашла у долини темпа, тамо где се данас налази њен храм, ухватили су је па- гани и одвели архонту области који се звао тарасије у свом настојању да убеди свету параскеву да напусти своје даље делање и своју веру, ставио ју је на зверске муке света их је све храбро и снажно поднела свако јутро су је проналазили исцељену од мученичких рана задобијених претходног дана напослетку је тарасије наредио да је посеку мачем и тако је света петка преда- ла своју душу исусу христу, у ког је веро- вала и веру у њега проповедала читавог живота тело њено у тајности сахранише неки хришћани на њеном гробу десише се многа чуда, и у годинама које су уследиле многи су добили помоћ од свете параске- ве, а понајвише они који су имали проблем са очима сећање на свету параскеву (римску) про- слављамо 26 јула/8 августа извор: wwwdiakonimagr проповедала је у разним градовима и пределима италије, и многе је уверила да приме хришћанство 16 4 / 2019 сећања дола пивска су наш јасеновац, наш чегар, наша ћеле-кула, наш крагујевац и на- ше краљево из пивских долина и данас вапе душе 520 житеља овога краја, међу њима 109 дјеце која су за сат времена, 7 јуна 1943 године, на празник обретења главе светог јована крститеља, покосили рафали крвава бајка у долима пивским бојана ђачић живот умрлих мора бити у памћењу жи- вих, а непоштовање предака обиљежје је сиромаштва културе, образовања и духа „ако не знаш одакле долазиш, не знаш ни ку- да идеш“ ако прошлост сасвим одбацујемо, па у својим прецима не видимо себе, свој рад, будућност и вјечност, не показујемо разуми- јевање за њихову културу, изворни говор и обичаје, то нас одводи, а временом потпуно и одвоји од свог рода људски однос према родитељима одржава тај ланац у роду он највише од свега другог говори о духовном развоју човјека, о његовом памћењу и бити- сању можда на то најбоље упућују мисли из пера нашег великог нобеловца ива андрића: „ја тражим заборављене везе крви и сежем у прошлост, дозивам у помоћ снаге мртвих на- раштаја и гле, као и увијек у часовима најве- ћег искушења живе, несвесне и благословене баштине дједова који су тијела своја положи- ли у стара растурена гробишта, а једноставне и јаке врлине у темеље наших душа“ из исконске знатижеље о свом поријеклу, презимену, судбини и живљењу предака са неописивом жељом и пуна ентузијазма кро- чила сам на тло своје постојбине – пиве фа- сцинантан поглед на планинске масиве, ка- њон пиве, пивско језеро које даје посебну чаролију, посебно за оне који уживају у аван- туризму и планинарењу мирноћу блиставо плавог језера, само понекад, ремети лупање весла, цвркут птица или рика срндаћа и срна у дубокој води се огледају стотине метара ви- соке литице, шуме и зелене луке предео који обилује прелијепом нетакнутом природом, још љепшим погледима на све стране тешко је одлучити у којем смјеру фокусирати поглед долазим до мјеста дола пивских, гдје се одваја пут за меморијални спомен – ком- плекс, подигнут у знак сјећања на невино икона свете јаглике јул / август 2019 17 настрадале житеље овога краја црквена звона су позивала на молитву и свету ли- тургију молитвеним присуством на оваквом мјесту, на земљи која је мученичком крвљу заливена, човјек одлаже сваку сујету, несло- гу, мржњу, сваку пакост овдје човјек треба да се оспособи да опрости ближњима, али и да затражи опроштај дола пивска су мјесто мира и помирења за наш народ обилазим комплекс и нијемо посматрам скулптуру мај- ке са дјецом, под невероватним утиском који се ријечима не може дочарати, налетом емо- ција које се не могу обуздати на тренутке замишљам потресне сцене које су се деша- вале тог 7 јуна 1943 године трагични догађаји, у којима је страдао ве- лики број невиних жртава, не смију пасти у заборав и морају бити опомена за сва будућа покољења без обзира на проток времена, овај дио српске историје као и сви остали, морају наћи мјесто у свијести младих нара- штаја голема и непреболна трагедија пив- ског народа, крвава бајка у долима пивским, остала је сачувана само за пивљане остали, ако имају пријатеља из пиве, можда сазна- ју нешто више о њеним страдалницима и мученицима „и ваздух над вама мора да боли, над свим пивама страшни доли, гдје земља кроз страшне муке у небеса пружала је руке, гдје врисак очева, мајки и дјеце од самртника направи свеце“ не може сваки историјски догађај ући у уџбеник превише их је да би то једна књига и једна дјечија глава, ма ко- лико паметна била, могла да прими посеб- ни догађаји, међутим, треба да нађу мјесто у историјском уџбенику а један такав догађај никако да се избори за своје „мјесто“ сада- шњим планом и програмом постоји дио који се зове историја краја и наставници учени- цима из пиве могу причати о долима пив- ским и о догађају о коме они већ довољно знају ученици из осталих крајева црне горе за дола пивска ће сазнати ако буду позна- вали некога из пиве или ако им једна рече- ница приликом обрађивања битке на сутје- сци и пете офанзиве, у којој се помиње број жртава у долима пивским, буде занимљива, па од наставника затраже да им исприча не- што више о поменутом догађају дола у пи- црква у долима посвећена трећем обретењу главе светог јована крститеља сећања 18 4 / 2019 ви су једно, али не и једино стратиште, из чијих долина и данас вапе душе 520 житеља овога краја, међу њима 109 дјеце која су за сат времена 7 јуна 1943 године на празник обретења главе светог јована крститеља покосили рафали припадника фолксдој- черске крвожедне дивизије „принц еуген“ уз подршку првих комшија из херцегови- не, гатачких усташа сијали су они смрт и на другим пивским мјестима, али се тачан број настрадалих не зна језив злочин, страшна трагедија, тријумф зла и ужасан губитак дола пивска су наш јасеновац, наш чегар, наша ћеле-кула, наш крагујевац и наше краљево нема братства у пиви коју је заобишла ова несрећа само код најбројнијег – благојевића – страдало је више од 220 особа нека су братства пре- половљена, док је једно заувијек нестало страдали су само зато што су се родили као срби, што су се крстили са три прста, говорили српским језиком и потписивали се српском ћирилицом пива је јуна 1943 године била паклено гротло, зло прољеће гдје су са сваке стране навирале неприја- тељске силе које су сијале смрт не бира- јући средства и жртве зна се да је жупа пивска била под захватом седме ss „принц еуген“ дивизије то је била посебна добро- вољачка јединица, коју су чинили брдска дивизија, 118 ловачка, 389 хрватска диви- зија у збјегу, високо у планини склонило се мноштво нејачи и стоке, док је на сутје- сци бјешњела пета непријатељска офанзи- ва стигли су неки плавокоси војници чуо се њемачки језик, чуо се и српски викали су: „збор! збор!“ објашњавали народу да се покупи са стоком и да крене, како им се неће ништа догодити наводно је треба- ло да чују објаве, фотографишу се, добију документа и врате се љетњим радовима на њивама и пашњацима дјецу су мамили бомбонама то није одагнало стријепњу и комешање народ се, немајући много избо- ра, у колони полако кретао ка миљковцу и затим ка долима пивским ову потресну поворку чиниле су измијешане породице и стока нека страшна, панична и злослут- на стрепња струјала је ваздухом стотине душа сакупљених по селима и збјеговима пивског краја спроводили су припадници њемачке казнене дивизије и усташе у дола пивска на крвави збор димитрије ђикано- вић је слутио злу коб искористио је згодан тренутак, успио је некако да се неопажено извуче из гужве и склони од непријатељ- ских војника са зебњом у срцу се касни- је успео на једно дрво на узвишењу и из далека гледао како се испуњавају вртаче сећања споменик погинулим мајкама и деци у долима пивским јул / август 2019 19 у долима пивским послије неког време- на митраљески рафали запарали су небо, лелек и вриска проломили су се горама димитрије је беспомоћан и престрављен посматрао како му страдају најближи ги- нули су благојевићи, гломазићи, гутовићи, ђачићи, николићи, пејовићи, и многа дру- га пивска братства невине жртве су биле подијељене у три групе, једну су чинили мушкарци старији од 15 година, другу жене и дјевојке, а тре- ћу дјеца редослијед убијања у вртачама, гдје се данас налазе споменици жртвама, био је обрнут раздвојили су дјецу, жене и мушкарце прво су побили дјецу, пред очи- ма родитеља, а потом су стријељали одра- сле након што су утихнули рафали, чули су се појединачни пуцњи једини се спасао милош гломазић који је, неким чудом, ра- њен утекао са стрелишта и крвав пренио у планине стравичне вијести из дола пив- ских то је био сабирни центар убијања на стотине пивљана је устријељено или изго- рело по другим селима и збјеговима би- ло је породица којима није остало живог сродника да их сахрани и одржи помен у многим је преживио тек понеко пивска зе- мља је у језивом муку примила себи своје мученике нацисти су затрпали заједничку гробницу земљом и каменом свето мјесто – пивски зид плача, сам врх пивске голготе народног распећа и пивски витлејем, мје- сто покоља и страдања 109 малишана од којих је једно рођено на губилишту дије- те малише и митре ђикановића убијено је без имена и без сазнања његовог пола до рођења новог живота дошло је у часу стријељања и то дијете које није дочекало ни име да му се надјене, најмлађи је муче- ник пивске трагедије које је окупано и при- нудно крштено у мученичкој крви трудни- це пред порођајем нису биле поштеђене страдања и погибије лику светих прибројане су све невине жр- тве другог светског рата у пиви, а међу њи- ма и јаглика аџић и софија кандић јаглика је била седамнаестогодишња дјевојка коју су заједно са родитељима, браћом и комши- јама спалили њемци из каквог се ђавољег кута испилило овакво бездушје!? њемачки војници и усташе су у гојковића долу затво- рили у једну колибу 60 житеља међу њима су били јагличини родитељи крсто и стоја, као и браћа, двогодишњи душан, двије годи- не старији момчило, и милорад који је имао осам година њеној несвакидашњој љепоти вражји поданици нису могли одољети, има- ли су најцрње намјере главни заповједник наредио је да јаглику издвоје са стране ка- да су се крици очајних сељана почели про- ламати одјекујући међу брдима, јаглика је наслутила шта је чека, неочекивано се отр- гла војницима који су је држали и да би била заједно са својом породицом која је горјела, скочила је у разбуктали пламени и сагорје- ла света јаглика предводи пивске мученике у сеоби међу светитеље њен подвиг поно- вила је софија кандић, чобаница која је го- ворила да је ништа неће одвојити од њеног брата луке, јединог међу пет сестара када је схватила да је брат у пламену, оставила је стадо и у трку скочила у огањ у сваком селу пивске жупе тих десетак дана 1943 године било је по једно стратиште, а дола пивска су сећања јаглика је наслутила шта је чека, неочекивано се отргла војницима који су је држали и да би била заједно са својом породицом која је горјела, скочила је у разбуктали пламени и сагорјела 20 4 / 2019 у дијалогу са атеизмом била највеће мјесто страдања битка за уни- штење партизана претворена је у битку за уништење народа препознавање стратишта као жртвеног мјеста и његов преображај у светилиште за- почето је постављањем крста, изградњом храма посвећеног трећем обретењу главе светог јована крститеља, заправо васкр- сењем ловћенске капеле и симболичким спуштањем његошеве светиње у пиву, и из- градњом конака и претварањем цијелог овог мјеста у метох пивског манастира преобра- жењем дола пивских у светилиште објелода- њена је зрелост жртве свијест о безгрешном мучеништву и искупљењу страдањем поста- ла је колективна свијест геноцид и етноцид извршен је јуна 1943 године над пивом и у пиви, од чега се тај крај никад није опоравио смрт рађа нови живот, а нови живот носи вјечни јаук дола пивских и преноси страшну колективну успомену на нова покољења у долима пивским на дан страдања обавља се помен свим жртвама пивског краја из дру- гог светског рата српска православна цр- ква је на прољећном сабору ове године ка- нонизовала пивске новомученике сам чин проглашења пивских страдалника за свете мученике један је од највећих духовних до- гађаја у историји пиве дјеци божијој су при- саједињена пивска дјеца заједно са дивним дјевама христовим које су мученички по- страдале за христа да би сачувале своје дје- вичанство света црква је објавила, препо- знала и благословила свете новомученике пивске, прибројала их лику светих јер је осје- тила њихово благодатно заступништво пред престолом божијим они су крв пролили за вјеру православну, за крст часни и слободу златну, удостојили се пред богом великог дара и велике слободе, обукли се у благодат светог духа и удостојили се вјечног живота у наручју божијем дола пивска као сабирно мјесто пивског страдања дају пиви нови живот дола пивска ће постати мјесто поклоњења и молитвених сабора свети јован крститељ добио је у пи- ви своје мученичке сљедбенике за либетове експерименте могли бисмо рећи да су постали философски рудник за тему не само онтолошког статуса људске слободе, већ и целокупне наше стварности закључци који се изводе из ових експериме- ната су од толике важности да заиста имају снагу да мењају нашу комплетну слику о на- ма људима и о нашем свету живота извести детерминистички закључак или утврдити онтолошки статус слободе са собом носи најтемељније могуће импликације замисли- мо само ако слободе заиста нема, ако је она само наша илузија, док је стварност детерми- нисана, онда се потпуно руши све оно што ми људи држимо за свој свет живота – од људске уметности и креативности, људских права и вредности човека као бића, па све до одго- ворности, права и правде наш свет живота стоји на аксиому постојања наше, људске слободе видели смо да са аспекта саме науке није једноставно утврдити постојање онога што називамо слободом, то јест слободом избо- ра напротив, на први поглед детерминизам изгледа убедљивији од таквог утиска доне- кле нас заклања квантна механика, али да- леко од тога да нам је и она пружила доказ постојања људске слободе уколико остане- мо ту – у границама методолошког натурали- зма природних наука, уколико тај методоло- шки претворимо у философски натурализам, тешко да ћемо доћи до увида онтолошког статуса људске слободе у најбољем случају, агностички став је највиша тачка до које мо- жемо стићи да ли ћемо пак ту стати и остати, да ли ћемо границе методолошког натурали- зма природних наука прогласити за границе бића уопште, зависи, одважио бих се да то кажем – од наше слободе имануел кант је био убедљив у аргументацији да метафизика не може бити наука, али далеко од тога да је метафизику одбацио као несувислу и бесми- слену да ли ћемо остати на физици или се у мишљењу одважити и ка метафизици, одлуку нам не може пружити никакав поуздани ме- тод, никаква механика или механизам, већ искључиво наша слобода то је слобода да мислимо и изван сфере методолошког на- сећања јул / август 2019 21 турализма и природнонаучног наратива не да бисмо креирали догме и идеологије, већ да бисмо мисао учинили отвореном, трага- јућом, крећућом ка смислу на аксиому сло- боде постоји и теологија и само ако слобода заиста постоји, теологија представља суви- сло мишљење на теологију као такву треба обраћати пажњу само у случају да слобода заиста постоји уколико је слобода илузија, теологија је несувисла и бесмислена празна онтолошка слама на аксиому постојања сло- боде, на овом месту, у сувисли дијалог са не- урофизиологијом уводимо теологију – отва- рамо мишљење за хришћанску философију, слободни да из овог научног рудника за ту философију изводимо златна питања и увиде на које можемо понудити сувисли одговор да бисмо верификовали онтолошки ста- тус слободе није довољно да само изађемо из методолошког натурализма и да се вине- мо у област метафизике, већ и да темељно преиспитамо појам човековог бића либе- тов неурофизиолошки експеримент прила- зи човеку, појединцу, као једном затвореном систему/организму, да се тако изразимо другим речима, човек се испитује као једна аутономна, независна индивидуалност екс- перимент у свом закључивању оперише са односом несвесне електричне активности мозга (потенцијал спремности) и свесности субјекта детерминистичком тумачењу врата отвара чињеница да несвесно претходи све- сном међутим, у разматрању експеримента изостављена је једна веома важна чињени- ца – човеку/субјекту је најпре понуђено да учини покрет руке када то зажели то значи да иако у самом субјекту, као аутономној ин- дивидуи, несвесно претходи свесном, оном др александар милојков јер не знам шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него што мрзим то чиним а кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него грех који живи у мени (рим 7, 15; 20) теолошки поглед на либетове експерименте хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (v) 22 4 / 2019 несвесном ипак претходи свесно – као све- сна екстерна комуникација субјекта/човека са другим човеком биће онда да утемељење слободе треба потражити у тој екстериорно- сти субјекта – у његовој могућности да све- сно комуницира са другим свођење човека на индивидуалност – на саможивље, доводи у питање његову слободу не само у односу на спољни свет већ (а то је либетов експе- римент и показао) и у односу на самог себе занимљиве су речи апостола па- вла: али видим други за- кон у удима својим који се бори против закона ума мојега, и поробљава ме законом греха који је у удима мојим ја јадан човек! ко ће ме избавити из греха смрти ове? (рим 7, 23–24) као саможива индивидуа чо- век се, у својој крајњој онтолошкој инстанци, своди на несвесно – на природу, која је као таква детерминисана својим законитостима природа тако и на личност/свесни субјекат делује као датост, наметну
Свеска: 368 | Поштуј оца и матер своју
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са храмовне литије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Деца дочекују патријарха фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Са прославе крсне славе фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ из манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 368, ЈУЛ / АВГУСТ 2019 Реч уредника Поштовање родитељâ и одговорност родитељства 2 Реч пастира Разговор са презвитером Станком Лакетићем, професором Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима Васпитати некога за живот у Цркви, значи помоћи му да заволи Христа!4 Историја хришћанства Победа хришћанства – Свети цар Константин Велики и Милански едикт 12 Материк Света мученица Параскева 14 Сећања Крвава бајка у Долима пивским 16 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (V) 20 ТЕМА БРОЈА Од поштовања ка љубави 25 Родитељи као слика Божија на земљи 28 О правилном односу према сродницима 29 Разговор са дипломираним теологом Миланом Ивковић Истинско поштовање подстиче на љубав и дивљење 33 Свети краљ Милутин о својим родитељима 37 Кроз разговор са Драгомиром Ј Карићем О породичним вредностима 40 Вишедетне хришћанске породице Николићи из Мељака 46 Православни свет Сабор православне омладине на Светој Гори Грабарки 54 Из пера читалаца Мисионара Необично познанство 58 Земља живих У потрази за Смислом уместо за узбуђењем 59 Сведочанства Благослов Старца Тадеја 62 стране јул / август 2019 1 ЈУЛ / АВГУСТ 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Поштуј оца и матер своју мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са храмовне литије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Деца дочекују патријарха фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Са прославе крсне славе фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ из манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 368, ЈУЛ / АВГУСТ 2019 Реч уредника Поштовање родитељâ и одговорност родитељства 2 Реч пастира Разговор са презвитером Станком Лакетићем, професором Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима Васпитати некога за живот у Цркви, значи помоћи му да заволи Христа!4 Историја хришћанства Победа хришћанства – Свети цар Константин Велики и Милански едикт 12 Материк Света мученица Параскева 14 Сећања Крвава бајка у Долима пивским 16 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (V) 20 ТЕМА БРОЈА Од поштовања ка љубави 25 Родитељи као слика Божија на земљи 28 О правилном односу према сродницима 29 Разговор са дипломираним теологом Миланом Ивковић Истинско поштовање подстиче на љубав и дивљење 33 Свети краљ Милутин о својим родитељима 37 Кроз разговор са Драгомиром Ј Карићем О породичним вредностима 40 Вишедетне хришћанске породице Николићи из Мељака 46 Православни свет Сабор православне омладине на Светој Гори Грабарки 54 Из пера читалаца Мисионара Необично познанство 58 Земља живих У потрази за Смислом уместо за узбуђењем 59 Сведочанства Благослов Старца Тадеја 62 стране јул / август 2019 1 ЈУЛ / АВГУСТ 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Поштуј оца и матер своју мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
Одреднице:
1. 55699 / ...свето достојевски је у нечистим силама до невиђених дубина АНАЛИЗ? ирао туберкулозне револуционаре, међу којима и оне који долазе до тога да у са- моубиству виде смисао постојања влад...
2. 60493 / ...једноставно, јасно, снажно и директно 7 бежи од маштарија, АНАЛИЗ? е и покушаја да нешто прокљувиш 8 бежи од блудних, сексуланих помисли истог трена када се појаве 9 не жали се, не гунђај, ...
1. 55699 / ...свето достојевски је у нечистим силама до невиђених дубина АНАЛИЗ? ирао туберкулозне револуционаре, међу којима и оне који долазе до тога да у са- моубиству виде смисао постојања влад...
2. 60493 / ...једноставно, јасно, снажно и директно 7 бежи од маштарија, АНАЛИЗ? е и покушаја да нешто прокљувиш 8 бежи од блудних, сексуланих помисли истог трена када се појаве 9 не жали се, не гунђај, ...
46
Свеска: 370 | Блажени миротворци
...приговоре: – не можете критиковати религију, а да детаљно неАНАЛИЗ?📌 ирате озбиљне теоло-
шке књиге;
– увек нападате најгору религиозност, а
занемарујете најбољу;
– атеиста сам, али не желим да ме д
...приговоре: – не можете критиковати религију, а да детаљно не
МЕТА инфо: Р:20394 К:153555 Д:85
| Свеска 370 |
Свеска: 370 | Блажени миротворци
... за њега очито иритантни приговор, до- кинс је дефинисао кроз реченицу: „ја сам ате- иста, али“ управо то али је раздвајање два појма савременог атеизма – традиционалног и новог иза тог али стоје приговори традици- оналног атеизма новоатеизму докинс наводи најчешће приговоре: – не можете критиковати религију, а да детаљно не анализирате озбиљне теоло- шке књиге; – увек нападате најгору религиозност, а занемарујете најбољу; – атеиста сам, али не желим да ме доведу у везу с вашим непријатним, агресивним, неу- мереним и нетолерантним језиком; – ви се само обраћате својим истомишље- ницима шта је ту поента? – фундаменталиста сте исто колико и они које критикујете; – и ја сам атеиста, али религија неће не- стати помирите се с тим; – ја сам атеиста, али људима је потребна религија наравно, на све ове приговоре традицио- налних атеиста докинс има одговоре, какви год они били ти одговори нам сада нису бит- ни, већ су нам битне ове примедбе генерал- но, наведене примедбе нам полако дефини- шу појам новоатеизма новоатеизам није само одсуство вере у постојање божанства та ера у еволуцији појма атеизма завршава се са оним што смо назвали традиционални атеизам новоатеизам све јасније предста- вља све чвршће уверење да бог не постоји докинс је веома критичан према агностици- зму (које је у основи традиционалног атеи- зма), поготово где би тај став представљао равноправне позиције могућности божан- ског постојања, то јест 50–50% у прилог јед- ној и другој опцији ипак, докинсов став још увек није „сигурно не постоји“ већ „готово сигурно не постоји“ мада, како опет сам ка- же, нагиње крајњем степену атеизма у својој „скали“ – то јест ставу да зна да бог не по- стоји но, иако по други пут пажљиво читам његову књигу заблуда о богу, нисам прона- шао да нуди доказе за то своје „знање“ које је „готово“ ту, то јест само што није са друге стране, упоран је у захтевању доказа који би били основ за нечију веру да бог посто- ји поред тог, како га докинс у својој „скали“ дефинише, јаког атеизма, следећа каракте- ристика новоатеизма је изразити антите- изам бог не постоји (то је готово сигурно), вера у бога је заблуда, религија је мотиватор зла и конфликта међу људима и због свега набројаног не треба да постоји горе наве- дене замерке традиционалних атеиста због непријатности, агресивности, непријатног језика, фундаментализма и слично, тичу се управо докинсовог антитеистичког става дакле, новоатеизам би као појам означавао чврсто уверење (готово па знање или ево са- мо што није знање) да бог не постоји и неиз- оставно борбу за нестанак религије није ми јасно како и сам докинс не примећује зашто се дружина „четворице јахача атеизма“, међу којима је и он, као новоатеисти разликују од старих или традиционалних атеиста!? зар не примећује да је у својој пројави ате- изма одсекао све нијансе атеизма, укључу- јући и агностицизам, у скали теистичке вероватноће коју је сам (по мом мишљењу веома добро и реално) конструисао? ново- атеизам је нов зато што тај појам више не обухвата опцију 5 на скали – агностика који тежи атеизму, то јест оног чији је став: не знам да ли бог постоји, али сам склон да бу- у дијалогу са атеизмом новембар / децембар 2019 23 дем скептичан (нагињање атеизму) новоа- теизам искључиво подразумева опције 6 и 7 – не знам поуздано, али мислим да је бог веома невероватан и живим свој живот под претпоставком да он (бог) не постоји (de facto атеиста), односно – знам да нема бога, једнако сам у то убеђен као јунг који зна да бог постоји (јаки атеиста) с тим, и то тре- ба истаћи, што новоатеизам претендује да полако истисне и опцију 6 и прерасте ис- кључиво у једну опцију – крајњу опцију на скали, у јаког атеисту у новоатеизму више нема места за слабе атеисте, већ само за de facto и јаке атеисте, са тенденцијом да се истисну и de facto атеисти новоатеизам не толерише никакво али – бога нема, и ево са- мо што нисмо то доказали разлика није само у тој, на први поглед, комуникацијској коректности, толеранци- ји према религијском мишљењу и одсуству антитеизма у традиционалном атеизму новоатеизам заиста представља нови мо- менат у самој дефиницији атеизма тради- ционални атеизам представља одсуство веровања у било какво божанство, ма какву пројаву то веровање имало – монотеизам, политеизам, пантеизам, лично или безлич- но божанство са таквим појмом савреме- ног атеизма комуницирали смо у досада- шњим чланцима у овој нашој рубрици у православном мисионару новоатеизам је нов управо што га и сам ричард доконс та- ко одређује (али још увек то није приметио – да је са њиме и осталим „јахачима“ појам атеизма еволуирао) наиме, докинс отво- рено у својој књизи заблуда о богу каже да под теизмом подразумева искључиво веру у натприродног, персоналног (читај: библиј- ског, хришћанског) бога реч заблуда, из на- слова докинсове књиге, односи се, како он то јасно каже – само на натприродне богове ја закључујем следеће новоатеизам пред- ставља борбу (антитеизам) против бога аврама, исака и јакова, против библијског, откривеног бога зашто то закључујем? за- то што ни једна друга „опција“ божанског не излази из природног у политеизму, било оном древном блиско-источном и антич- ком или данашњем живом будистичком и хиндуистичком, божанско није натприрод- но у свим политеистичким системима при- рода је једна – из ње је и у њој је све посто- јеће, ма били то људи или лична и безлична божанства у пантеизму је још очигледније поклапање природног и божанског дакле, ако докинс теизам дефинише искључиво као веру у натприроно божанство (а дефи- нише га управо тако), онда је атеизам не- веровање искључиво у то натприродно бо- жанство – у бога аврама, исака и јакова са овим се свакако не би сложили многи дана- шњи атеисти и зато је атеизам „четворице јахача“ – новоатеизам пре неколико месеци из штампе је изашла књига вера и атеизам, аутора др александра милојкова основу књиге представљају њего- ви чланци објављени у протеклој деценији у православном мисионару честитамо нашем сталном сараднику и члану редакције на овој књизи, уз жељу да његова реч допре до свих оних којима је упућена редакција православног мисионара у дијалогу са атеизмом 24 6 / 2019 тема броја: блажени миротворци заповести блаженстава, руска икона из 17 века, државни историјски музеј, москва (извор: schoolorthpatrru) новембар / децембар 2019 25 тема броја: блажени миротворци у време када је било популарно да се на те- левизији прати избор за „мис света“, сви ми који смо били уз телевизор могли смо да, као најчешћи одговор на питање: „шта највише желиш?“, од светских лепотица чујемо да желе миру у свету та кратка изјава поновљена од стране многих које су дефиловале подијумом управо је показатељ да је оно о чему се најви- ше и најгласније прича и што се жели, оно што највише недостаје и што нам, парадоксално, уопште ни не смета да не говоримо о томе ко- лико је то показатељ површности онога шта је кроз историју људског рода био идеал ка коме се тежи иза површности се крије идеолошки предзнак мира који се предочава широким народним масама на начин који је прихва- тљив у времену у којем живимо према томе, управо су најдубље потребе човека често слу- жиле као основа за идеолошко оправдање на- метања силе и моћи још од старог века, владари египта и месо- потамије су своје жеље за доминацијом прав- дали њиховом обавезом да очувају поредак и мир који су богови установили пред претњом хаоса за античке грке, сви који не прихватају њихов поглед на свет, тј уређење полиса како су они замишљали, третирани су као варвари укључујући и, рецимо, персијанце римљани су из „великодушних“ побуда и „бриге“ за све народе њима познатог света желели да својом империјом свима донесу pax romana та идеја државног мира и божанског порекла државе је била алиби за освајања, уништавања и суро- во кажњавање народа римска идеја је претр- пела извесне промене са „христијанизацијом“ империје, па је онда обоготворена држава, како су је римљани схватали, постала одраз и слика небеског и вечног устројства васеље- не која указује на хришћанску идеју царства божијег на челу са једним царем који ико- низује божију власт отуда су многи римски/ византијски владари себе сматрали дужним да штите праву веру хришћана, да кажњавају отпаднике и шире то „једноначалије“ другим народима који су, по грчком моделу, сматра- ни варварима колико је све то заправо било, не христијанизација рима, већ романизација хришћанства, остаје отворено питање уз то иде и чињеница да су римски/ромејски вла- дари приликом чувања истина хришћанске вере, често гонили управо хришћане и оне које данас славимо као свете оце, мученике и исповеднике вере (сетимо се само страда- ња која су претрпели св јован дамаскин, св тарасије цариградски, св теодор студит, св стефан нови, св максим исповедник) идеје француске буржоаске револуције наполеон је хтео да наметне целој европи алиби за та- ко нешто је била „добробит“ грађана свих др- жава које је израбљивало племство сличан наратив су и бољшевици проповедали пред, током и после октобарске револуције само је уместо капитализма и буржоаског друштва био комунизам и друштво једнаких хитлеро- ве и мусолинијеве идеје нацизма и фашизма су успеле да уједине не само немачку и ита- лију, него су симпатисане и од многих у евро- пи и након њих, и данас имамо „мир“ који нам хришћанство говори да начин на који бог ствара мир тражи наше активно учешће жели да будемо његови сарадници мир у свету тема броја владимир пекић 26 6 / 2019 тема броја сервирају сад и остале велике силе не рачу- најући фашизам и нацизам, остале идеје које се овде помињу и које у себи носе тежњу за миром и благостањем управо је човек злоупо- требио зарад потребе да влада другима гото- во је обавезујућа матрица да велики и моћни покушавају да „просвете“ мале ако се ослободимо ове идеолошке основе, видећемо да су многа филозофска и религио- зна учења покушавала да објасне шта је мир тако су, на пример, стоици објашњавали да је мир једна врста безметежности (атаракси- ја) и помирености човека са чињеницом да не може да контролише космичка дешавања нити законе природе недаће и зло који су присутни су неминовност, и борба са њима је узалудна треба са миром прихватити и лоше као и добро у питању је било свакако уну- трашње осећање мира које се и испољавало кроз човеково понашање одатле и изрека да неко стоички подноси неправду или зло ако узмемо будизам као пример, видећемо да по- стоје поклапања са стоицизмом с тим што је будизам радикалнији у смислу да од човека као појединца тражи, не мирно прихватање невоље као нешто на шта не може да утиче, већ да је заправо сва невоља илузија човеко- вог сопства истински мир се налази у ослобо- ђењу од сопства, тј поништавању своје личне егзистенције у наше време, иако политичка, идеја демо- кратије у себи носи схватање да подела вла- сти омогућава сваком човеку да учествује у њој и да остави простора за другога да зајед- но деле живот ово је само мали осврт на све могуће покушаје дефинисања мира иако можемо у наведеним схватањима ви- дети сличност са хришћанством, ипак посто- је и разлике једна од најкарактеристичнијих мисли присутних у хришћанској вери јесте мисао о миру у беседи на гори коју нам доноси апостол матеј, христос на њеном почетку го- вори чувена „блаженства“ од тих девет рече- ница, које представљају паралелу са декало- гом, једна се односи на мир и гласи: „блажени миротворци, јер ће се синови божији назвати“ (мт 5, 9; уп мт 7, 12; лк 6, 31; рим 12, 18; јевр 12, 14) оно што одмах упада у очи јесте да хри- стос не говори о неком индивидуалном миру, миру појединца који се не тиче других људи реч коју користи је „миротворци“, дакле они који стварају мир, не они који траже само свој сопствени јер такав мир може, и врло често јесте, бежање од стварности живота у вла- ститу представу умишљене самодовољности где вера бива само параван иза кога се крије егоизам ти, дакле, који творе мир назваће се синовима божијим а бог јесте бог мира (види јевр 13, 20) према томе, и они који ову особи- ну негују, слични су богу у тој мери да их хри- стос назива синовима божијим на известан начин, он их изједначава са собом то чини због тога што је управо он, син божији постао човек да би измирио бога и људски род; не само људски род већ целокупну творевину христос својим искупитељским делом оличе- ним у страдању и васкрсењу показује бога као миротворца тако у еф 2, 14–18 пише: „јер он је мир наш, који и једне и друге састави у једно и разруши преграду која је растављала, то јест непријатељство, укинувши тијелом својим за- кон са његовим заповијестима и прописима, да оба сазда у самоме себи у једнога новога човјека, стварајући мир; и да помири са богом и једне и друге у једном тијелу крстом, убивши непријатељство на њему и он дошавши бла- говијести мир вама који сте далеко и онима који су близу јер кроз њега имамо и једни и други приступ ка оцу у једном духу“ (уп кол 1, 20) христос је основ новог начина постојања које као своју основну манифестацију има мир између бога и људи, као и људи међусобно начин на који тај мир остварује христос јесте заснован на безусловној љубави божијој, чи- ји је он, као син божији, носилац и показатељ овде безусловна љубав не значи само да нас бог безусловно воли, него и да нас својом љу- бављу ни са чим не условљава „јер бог тако завоље свијет да је сина својега једнороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, не- го да има живот вјечни“ (јн 3,16) једино што тражи христос је да вером прихватимо да он јесте спаситељ света и син божији стога је љубав и мир о којем говори хришћанска ве- ра лишен наметљивости, а тиме и потребом за доминацијом над другим управо ту ненаме- новембар / децембар 2019 27 тљивост господ показује и то баш на голготи за разлику од других филозофских и ре- лигиозних уверења која истичу појединачни мир, мирење са неумитношћу судбине и своје властите ништавности у апсолутном значењу те речи, хришћанство говори да начин на који бог ствара мир тражи наше активно учешће жели да будемо његови сарадници он ни- је бог који из своје узвишене позиције моћи, власти и вечности нама беднима, смртнима и немоћнима држи лекције оно што он жели јесте да нас повеже тако да „и једни и други имамо приступ ка оцу“, тј да сви чинимо један живи организам који јесте црква (уп 1 кор 12) бити у цркви значи делити живот божији са другима црква као тај живи организам, тј тело христово по речима апостола павла, је- сте слика царства божијег које се на мистички (нашем уму непојмљив), начин оприсутњује у историји уводећи нас кроз причешће у иску- ство таквог живота литургија као слика царства, међутим, ни- је доступна свима штавише малобројни од оних који се називају хришћанима бивају на њој присутни и то увиђају још трагичније је у којој мери и они који су сваке недеље присут- ни то увиђају али, ако бар у идеалној предста- ви сматрамо као хришћани да је литургијско искуство ништа мање него та заједница љуба- ви и мира бога и творевине, онда задржавање нашег сведочења само на томе да недељом и празником посетимо храм јесте ништа мање бежање од стварности које је присутно у нпр стоицизму и будизму миротворце тражи хри- стос, а не оне који су достигли само свој уну- трашњи мир далеко до тога да није потребан бити хришћанин значи имати потребу да тај мир буде присутан овде и сада; да се показује и у овом свету и веку што значи да је испуња- вање христових речи у свакодневном животу оприсутњење царства божијег на земљи то значи да мир о којем говори јеванђеље тре- ба да буде пренет на друге, сведочен други- ма и то по цену личног страдања, уколико је потребно колико су данас хришћани за то спремни и вољни може се проверити једино на основу тога колико стварају мир, најпре једни међу другима, а онда и са онима који су им стран- ци речи нису довољне може се десити да се у оној христовој параболи баш његови следбе- ници покажу као лење слуге (уп мт 25, 24–30; лк 19, 12–27) или, још горе, као оне мисице с почетка текста тема броја миротворце тражи христос, а не оне који су достигли само свој унутрашњи мир далеко до тога да није потребан бити хришћанин значи имати потребу да тај мир буде присутан овде и сада; да се показује и у овом свету и веку свет у коме живимо је препун привида они не настају само случајно, нашом непа- жњом они настају по нечијим плановима љу- ди се тако, као у позоришту лутака, крећу док неко вуче конце ти диригенти из мрака, често се представљају као миротворци називају зло- чине успостављањем мира, уништавају древне културе под изговором чувања мира од кога и против кога, они увек умеју да образложе у своју корист баш у томе је разлика између њих и јеванђелских миротвораца који се помињу у господњој беседи на гори кога бисмо данас могли назвати истинским миротворцима? на ово питање није лако дати одговор, али чини се, да уколико утврдимо где мир борави, онде ћемо пронаћи и миротворце ово путовање нема унапред утврђено крета- ње то нам говори да смо мир изгубили или не- где успут заборавили ипак, све што је вредно треба потражити као онај јеванђелски бисер који због кога човек све распрода како би баш њега купио све благо без њега, ништа је мир се тако тражи, али на крају он прона- лази нас јер, мир је сам господ наш исус хри- стос када ми због њега, због цркве као тела његовог, умемо да претрпимо, да не узврати- мо истом мером ономе ко ремети мир, а да не постанемо исти као он, онда се мир настањује у срцима нашим то није наша слабост, већ са- страдавање са христом који је поднео многе неправде ипак, греха није учинио трабало би на прво место да ставимо потребу да се не огрешимо о друге чак и онда када видимо да њихово понашање није какво би требало да бу- де, када увидимо њихову заблуделост уколико уђемо у такмичење за истеривање правде по човеку, мира нећемо имати временом ћемо постати исти као они које смо критиковали, а да то и не приметимо коначну правду овоме свету донеће господ када буде поново долазио царство његово ни- је од овога света иако знамо да на земљи чо- век не може направити рај, морамо се трудити да не дозволимо да направи пакао једини на- чин је истрајно и достојанствено сведочење да крст христов још има ко да носи уколико га ми будемо носили, можда помогнемо још некоме да се осмели на овај подвиг, који уместо опте- рећења телу, доноси мир души тема броја уколико уђемо у такмичење за истеривање правде по човеку, мира нећемо имати временом ћемо постати исти као они које смо критиковали, а да то и не приметимо о миротворцима миротворство у српској историји у историји српског народа постоје два ве- личанствена примера миротворства један је свети сава, који је измирењем завађене браће повратио не само породични мир, већ је благотворно дејство братског ми- ра донело плодове у свенародном животу други пример је свети краљ драгутин који је уступио брату престо како би очувао мир у земљи остао је упамћен више као ктитор манастира, иако су и области којима је упра- вљао биле веома уређене без његовог ми- ротворства свети краљ милутин никада не би био један од највећих владара у историји нашег народа презвитер александар р јевтић 28 6 / 2019 благодатна помоћ божја јесте и прва по- треба народа божјег, сазваног и сабраног у свето богочовечанско јединство цркве као тела христова; у тим оквирима и најпреча по- треба, данас можда више него икада, и нашег верног и крстоносног православног српског народа уосталом, то је и једина стварна по- треба свега света, био свет тога свестан или не био нарочито у овом времену застрашу- јућих, апокалиптичких раздора међу људима и народима, пониклих из човековог самоу- билачког раскола са јединим миротворцем, са оним који је мир наш – богочовеком христом, једним од свете тројице али сва- ко историјско време, па и наше, такво какво јесте, у цркви се преображава у час христов, „у време погодно“ и „најпогодније време“, у „дан спасења“ – сада и овде (2 кор 6, 2) то даље значи да смо сви ми хришћани призва- ни да будемо сарадници божји у христовом делу спасења нашег и спасења света: „у све- му се показујмо као слуге божје: у трпљењу многом, у невољама“, али исто тако, ако не и више, „у бдењима, у постовима, у чистоти, у знању, у дуготрпљењу, у благости, у духу све- томе, у љубави нелицемерној, у речи истине, у сили божјој, са оружјем праведности“ (2 тема броја једина стварна потреба свега света, био свет тога свестан или не био нарочито у овом времену застрашујућих, апокалиптичких раздора међу људима и народима, пониклих из човековог самоубилачког раскола са јединим миротворцем, са оним који је мир наш – богочовеком христом патријарх српски павле: праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе новембар / децембар 2019 29 кор 6, 4–7) јер, само тако ћемо бити они који ништа немају, а све поседују, сиромаси који многе обогаћују христом (ср 2 кор 6, 10) зато, од сада па до последњега даха свога, браћо и сестре, позивамо и позиваћемо све и сваког, почев од самог себе, на покајничку духовну обнову, као темељ и предуслов сва- ке друге обнове и преображаја; на праштање и мирење, на љубав и јединство, на братољу- биво јединомислије уместо саможивог јед- ноумља и похлепе, на богољубље и човеко- љубље на то свето, човека и народа једино достојно дело, позивамо сваког брата србина и сестру српкињу у отаџбини и расејању, сву нашу браћу и сестре по вери у православној васељени и хришћанском свету уопште, као и све људе и народе добре воље ми лично гајимо љубав према свима без разлике и бла- госиљамо све потомство светог саве, ма где били, све хришћане и све људе без разлике као патријарх српски, своје првенство међу једнакима, а и свако првенство међу људима, схватамо као првенство служења, жртве и кр- ста нису наше него христове речи које кажу: „ко хоће да буде међу вама први, нека буде свима слуга!“ жртва је темељ јединства и у цр- квеном и у народном саборном животу, као и у свим областима друштвеног делања, а крст је једина непролазна слава човекова извод из беседе његове светости архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског павла на устоличењу у саборној цркви у београду 3 децембра 1990 године позивамо и позиваћемо све и сваког, по- чев од самог себе, на покајничку духовну обнову, као темељ и предуслов сваке дру- ге обнове и преображаја; на праштање и мирење, на љубав и јединство, на брато- љубиво јединомислије уместо саможивог једноумља и похлепе, на богољубље и човекољубље тема броја 30 6 / 2019 сећајући се прохујалих лета, свети сава је сматрао да треба забележити делић онога што се догодило да га вео заборава заувек не прекрије после првог пада цари- града, њему је стигло писмо на свету гору из србије од браће, великог жупана стефа- на првовенчаног и кнеза вукана то писмо су обојица потписали и зато их сава помиње по имену савина браћа су била узнемирена догађајима о којима су слушали: „ево, у стра- ни тој узбунише се народи, а блажени отац наш симеон (монашко име немањино), који нам је био господар и учитељ тамо лежи ра- ди тога молимо за твоју молитву, да нас го- спода ради не презреш узми часне мошти господина нам, симеона и донеси нам га овамо да се благослов његов покаже испу- њен на нама“ ту је свети сава послушао браћу, отворио гроб и подигао мошти и са њима кренуо на далек и неизвестан пут у то време путовање је било веома ризично, јер је „много мете- тема броја из казивања првовенчаног постаје јасно да је преношење моштију донело толико жуђени мир и олакшање у народу нестало је страха од рата и братоубилачке заваде то значи да су се стефан и вукан ту над моштима, пред окупљеним народом, свештенством и племством јавно измирили свети сава и помирење браће др ђорђе вуковић пренос моштију св симеона мироточивог и помирење браће, фреска из сопоћана (извор: википедија) новембар / децембар 2019 31 жа било у тим странама“, али под покровом пречисте богородице и молитвама светог симеона, прошао је здрав и неповређен до своје земље кад је стигао до границе, пре- шао је у хвосно, а глас о њему је стигао до браће они су одмах окупили епископе, је- реје, игумане са монасима и бољаре са на- родом да му изађу у сусрет по предању, до сусрета је дошло у месту полумир (данас ушће) радујући се и веселећи се, дочекали су мошти које су немањини синови преузе- ли на себе да пренесу у студеницу и поло- жили у спремљени гроб тог догађаја сећао се веома живо и стефан првовенчани он се латио пера да искаже своје мишљење о тим збивањима најпре је поменуо своје опширно писмо светом сави, у коме је подсетио на све проблеме који су се јавили после очеве смрти: „јер он (вукан) остави заповеди господина и оца својега (св симеона), и би преступник јер изведе иноплеменике (угре) на отачаство своје, и одузе ми земље и опустоши их, не послу- шав, свирепи, заповеди господа, који рече: послушај оца и матер, и остало али, иако су с њиме иноплемени пукови били много- бројни, силе божије никако није било с њи- ма, по завету и по молитви онога светога“ (симеона) упркос надмоћи, противничке силе су биле поражене, и „победих их силом својом“, па га бог, по молитвама св симеона пред престолом творца, „поврати ме опет у отачаство своје“ зато сада стефан моли бра- та да пренесе очеве мошти у земљу, „јер се оскврни земља наша безакоњем нашим и би убијена крвљу“ у овом потресном све- дочанству, које цитира у житију светог си- меона, стефан подсећа да је он по очевом благослову преузео престо уместо вукана, али да му вукан то није опростио мада су га отац и мајка (немања – у монаштву симеон, и ана – у монаштву анастасија) заклели на верност брату, у вукану је наставила да ти- ња жудња за влашћу када су се родитељи, једно за другим упокојили, вукан је нашао сараднике у страним народима уз њихову помоћ извршио је преврат у земљи и до- могао се великожупанског престола тада је стефан првовенчани потражио помоћ на страни, и оснажен, успео да победи своје противнике првовенчани је опростио по- раженом брату, а вукан је признао стефа- нову превласт без обзира на формално по- мирење, мржња је наставила да живи неким својим невидљивим током крв је била про- ливена на обе стране, а и властела је под- стицала браћу на међусобну заваду велики жупан је просто осећао да се подиже нови тема броја св симеон мироточиви и св василије велики, фреска из сопоћана (извор: википедија) 32 6 / 2019 тема броја талас непријатељства и да ће земља поново огрезнути у немире и он је видео да својим силама неће моћи превладати обновљени талас старе мржње, који је почео да се по- диже схватио је да му треба вишња помоћ и да то може очекивати од моштију свог оца, који је управо био канонизован на светој гори свети сава је разумео молбу свог бра- та и у писму му поручио: „посланство твоје примив с љубављу и молбе твоје не преви- дев, мошти твојег светог, које желиш, носим и сам путујем са њима, и с часним црнцима (= црнорисцима, прим ред) светога места овог (хиландара), у којем изволи живети господин овај свети зато се, драги (брате), спремај на сретање његово“ прочитавши ове речи, са чујним уздахом из дубине ду- ше, првовенчани је пао на колена и са суза- ма у очима узнео молитву захвалности богу одмах је позвао епископе, јереје и монахе и заједно са њима пошао на место сусрета када је пресрео поворку, која је носила мо- шти, учинили су свеноћну молитву и службу на том месту су сви појали „с кандилима и пријатним мирисима“ мошти су пренели у студеницу и положили у гроб, који је свети спремио себи за живота из казивања пр- вовенчаног постаје јасно да је преношење моштију донело толико жуђени мир и олак- шање у народу нестало је страха од рата и братоубилачке заваде стефан и вукан су се над моштима, пред окупљеним народом, свештенством и племством јавно измирили и савин ученик доментијан је писао о преносу немањиних моштију у србију из- лажући ток догађаја, у делу житије светог саве, он се придржава описа првовенчаног који, песнички, надахнуто проширује наро- чито је упечатљива драматичност сусрета са моштима: „љубазни син његов (првовенча- ни) са свом децом отачаства његова љуба- зно дотичући се и дрхћући слатким устима целиваху и горким сузама кропљаху свете мошти“ у даљем опису, доментијан бележи: „и преведоше га синови његови са духов- ним песмама и добромирисним кадионица- ма“, ка спремљеном гробу у студеницу овде је изричито наглашено учешће синова, мада се стефан првовенчани и вукан не помињу по имену оба сина су, значи, плакала из свег срца над очевим моштима сцена преноса је била насликана у ма- настирима: студеница, сопоћани и грацу, а најбоље се очувала управо у задужбини св краља уроша, сина првовенчаног краља на фресци у сопоћанима, приказана су два сина како својим рукама преносе носиљку на којој лежи тело упокојеног стефана не- мање првовенчани и вукан су окружени са по четири младића описујући пренос немањиних моштију, доментијанов ученик теодосије, као да коментарише ову сопо- ћанску фреску, када каже да су у церемонији учествовали „синови и синови синова“ не- мањиних присутни су били, сада је сасвим јасно, не само синови, него и унуци савина браћа су хтела да и њихово потомство узме учешће у овом веома значајном догађају за српски народ додајмо и да се у полумиру (ушће), налази једна веома стара црква, за коју предање тврди да је саграђена у знак сусрета немањиних синова са очевим мо- штима занимљиво је да прозори на овој цр- кви, по начину грађења, подсећају на прозо- ре у манастиру градац, што би говорило да потичу из истог времена описујући пренос немањиних моштију, доментијанов ученик теодосије, као да коментарише ову сопоћанску фреску, када каже да су у церемонији учествовали „синови и синови синова“ немањиних новембар / децембар 2019 33 од усвајања православне хришћанске вје- ре , гусле и црква биле су нераздвојне у очувању српског народа кроз вијекове о природи те нераскидиве везе сведоче пе- риоди наше историје током којих су делови српског народа уништавани и асимиловани, а током којих су сличну судбину доживјели и српски манастири и гусле као наш наци- онални инструмент међутим, упркос свим недаћама, срби су опстали, као и њихове духовне светиње такође, опстале су и гусле и многи стихови њима опевани, у којима је похрањена сва српска историја и мудрост потребна да се народ одупре недаћама ко- је данас, као можда никад до сада, прете опстанку српског народа у настојању да ту мудрост не заборавимо и да гусле у сваки српски дом вратимо, у београду, 6 марта 2010 године, основана је школа гусала „сан- дић“ прегаоци у школи гусала, окупљени око свог умјетничког руководиоца вукојице сандића, око православне вјере, христа и часнога крста и гусала као завјетног ковче- га свих људских врлина, почели су окупљати младе људе и учити их гуслању и пјевању уз гусле, етно пјесмама, здравицама, бесједама, а све то проткано вјером, културом и истори- јом српског народа српска традиција и обичаји гусле и црква биле су нераздвојне у очувању српског народа кроз вијекове о природи те нераскидиве везе сведоче периоди наше историје ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити школа гусала „сандић“ приредио вукашин рончевић 34 6 / 2019 кроз школу гусала је до сада прошло преко 500 полазника различитог узраста и познава- ња гуслања и пјевања уз гусле школа је до сада, организовала преко 30 концерата, ме- ђу којима су се истакли гусларско вече у скц шумице, затим концерти под називом мојко- вачка академија, духовна напојница, гусларско причешће, васкршња академија, бисерје са из- воришта, неутуљени жар и други, затим не- колико гусларских кампова, као и добротвор- но вече за обнову цркве св козме и дамјана са поносом можемо истаћи да је школа гусала „сандић“ приредила неколико добротворних концерата и успела да прикупи средства за ку- повину великог звона за цркву сабора св јо- вана крститеља на белим водама (жарково) у низу догађаја организованих од стране школе гусала „сандић“, одржан је гусларски концерт у задужбини илије м коларца, са вјечитом темом будимо људи, са том чуве- ном реченицом његове светости блажено- почившег патријарха павла том приликом премијерно је изведена епска песма под насловом „житије патријарха павла“ у десе- терцу, аутора драгослава брновића (песму преносимо у наставку овог текста), коју су казивали гуслари, србски православни пој- ци, етно појци, рецитатори, бесједничари и глумци такође, изведен је и драмско-лир- ски игроказ, који је у најљепшем свјетлу представио лик нашег блажено почившег патријарха павла школа гусала „сандић“ ће, уз божију по- моћ, и даље чувати искру у камену за „бу- дућа нека покољења“ да би могли ватру наложити српска традиција и обичаји кроз школу гусала је до сада прошло преко 500 полазника различитог узраста и познавања гуслања и пјевања уз гусле школа је до сада, организовала преко 30 концерата новембар / децембар 2019 35 житије патријарха павла драгослав м брновић да запјевам са скромнијем пером, епским стихом и дубоком вјером, беспримјерном србском поглавару, преданоме цркви и олтару који чистом душом и образом, пут животни, светосавском стазом са духовним подвигом утаба, корацима, смјерног, божијег раба, па нек гусле, вјековјече њега, патријарха павла почившега! славонија, роди га питома на оџаку стојчевића дома; крсно име гојко, њему даше, босиоком миропомазаше па благослов прими од господа да његовим путевима хода тек што живот овоземни поче, с три године остаде сироче! тад је гојка и малог душана, прихватила тетка самохрана; онда драга, чоек-жена права, гаји братска пилад голишава, ко мајка им привржена била док се својих докопају крила гојко снаге бијаше слабачке да послове обавља тежачке, ал’ из њега одише бистрина, па га божија одведе судбина у господње манастирско здање, ђе је школско стијецао знање; кад заврши нижу гимназију, уписа се на богословију! митрополит петар зимоњићу, препознаде у бистром младићу: гори љубав и искрена жеља да стазама крене јеванђеља, јер пороке од себе одгони и сваког се непочинства клони, од пакости и од злобе бјежи, члан је друштва „трезвене младежи“ које гаји духовне врлине, трагом божије правде и истине! младог гојка, господскога лица, у друштву су звали „пјевалица“, јер се гласом у хору издваја као славуј из блаженог раја! са успјехом, смјерна младост ова, стекао је звање богослова; па почетком другог свјетског рата београду закуца на врата, грађевину ради да преживи, овај њежни момак болешљиви! вољом бога и богородице, игуман је из „свете тројице“, школског друга позвао да пожури у овчарско-кабларској клисури, да господње служи литургије, али дуго ту остао није, јер је онда бања ковиљача затражила вјерског предавача, избјегличкој дјеци преко дрине, херцег босне и србске крајине; тад се гојку остварила жеља – доби звање вјероучитеља но ево ти јада и невоље, изненада, тешко се разбоље, љекари му отворено зборе – здравље му је сваког дана горе! даноноћно гојко бога моли да опакој болести одоли и молитвом храбри себе сама: „све је боже у твојим рукама!“ једне ноћи снива како жури ка овчарско-кабларској клисури, и следећег пренијет’ је дана на носила до храма вујана, да ту чами до последњег даха, изолован од других монаха молитвом је и постом најстрожим и свемоћним благословом божијим, преживио на голој причести и спаси се од тешке болести! из вујана жив и здрав путује и у храму благовештењу је, пружи му се животна прилика, српска традиција и обичаји 36 6 / 2019 јер у братству свих искушеника, једини је био међу њима што факултет богословски има; у манастир господњи јовање, јеромонах – добио је звање; а у тврдо овчарско стијење, замонашен у благовештење; поново се архипастир роди – у павла се гојко препороди, христовога апостола име, да до смрти поноси се њиме, оправда га на сваком кораку док му тјело почину у раку; шест година у манастир рача, духовношћу братство је ојача у призрену, душановом граду, будио је и вјеру и наду у исуса христа спаситеља са катедре вјероучитеља; васпитава свештенство будуће да је црква кров господње куће за своја је марљива дијела именован за протосинђела, уз то звање у јеромонаха, за труд вјери до последњег даха, на све службе и на литургије, неуморно, даноноћно бдије, постдипломске заврши студије и успјешно рад дипломски даде у атини, престолу хеладе одлуком је синода светога устоличен са помоћу бога, за епископа рашко-призренскога! нема мјеста широм епархије које пјешке обишао није, обнављао цркве порушене, литургије служио свештене, а монаштво и свештенство множи, као смјерни изасланик божији; освештава србску земљу свету сађену ту на равном космету обилази манастирска здања, одржава црквена имања и будно их чувао од пљачке, арнаута и банде дивљачке; србски народ позива на слогу да са вјером враћају се богу; да истрају и да се не селе, јер народне пословице веле: да од злога вазда има горе а ничија не гори до зоре! пише дневник шиптарског насиља и планове њиховога циља, још државне упозори власти да му србе спасе од пропасти; дневник шаље светоме синоду, шта се србском дешава народу: жалио се у београду влади, какав терор косовом се ради, а они су њему отписали да се власти у приштини жали, а приштинска влада одговара: „косово је вилајет шиптара!“ новембар / децембар 2019 37 моли павле бога са висине: „опрости им не знају шта чине!“ молитвама свевишњега куми да крвнике наше уразуми у њујорк је једном свједочио и скупштини свјетској предочио о страдању цркве и народа којему се отима слобода, но је свјетска заједница глува и нијема да србе сачува! у времешној, изнемоглој снази, епархију пјешке обилази; пјевао је у црквеном хору, сам је своју крпио одору; својом руком обућу ушива и на разум вјернике позива, ријечима: „останимо људи, јер на крају, сваком господ суди“ живио је животом аскете, лишен мржње, злобе и сујете; свакодневно пријетње добија од безумне банде пустахија, и много је физичких напада на косову доживио тада, ал’ му вазда господ снагу даје да на светој дужности истраје тешка болест крену једног дана патријарха да слама германа, дуга болест лијека му нема, господу се на истину спрема полусвјестан герман са постеље синоду је рек’о задње жеље, и духовну браћу благослови да патријарх столичи се нови; онда господ и судбина даде – на владику павла избор паде у саборној цркви крај олтара, устоличи синод поглавара уз црквене, духовне обреде, литургију и мудре бесједе, објавише светосавска звона патријарха новог србског трона! патријарх се обратио њима са бираним, скромним ријечима: „слабашне су моје снаге, знајте, ал’ дужности прихватам се дате, господња је помоћ моја нада која ме је држала до сада; а мој програм, то вам нећу крити, христово ће јеванђеље бити!“ у најтеже патријарх вријеме на нејака плећа прими бреме, вјерници се чуде кад га виде када пјешке београдом иде, ил’ у градском превозу док стоји, ђе још такав патријарх постоји?! српском роду он савјете даје да пред богом, искрено се каје, па ће души наћи вјечног мира, боже драги, смјернога пастира, којему су често вјеровали и безбожни брави, залутали, јер таквога монашког мелема, све до саве светитеља нема но шиптарски крећу терористи да се космет од срба очисти, још цијелу државу захвата црна авет грађанскога рата; а патријарх стиже на све стране на линије борбене одбране, па ратнике србске благослови да остану прави витезови, да се држе витешких врлина, да се клоне звјерства и злочина; код бораца свети завјет буди: „најпрече је да будемо људи!“ у бесједи на свако је мјесто ту изреку понављао често! стизао је често преко дрине, широм босне и херцеговине, и х
... за њега очито иритантни приговор, до- кинс је дефинисао кроз реченицу: „ја сам ате- иста, али“ управо то али је раздвајање два појма савременог атеизма – традиционалног и новог иза тог али стоје приговори традици- оналног атеизма новоатеизму докинс наводи најчешће приговоре: – не можете критиковати религију, а да детаљно не анализирате озбиљне теоло- шке књиге; – увек нападате најгору религиозност, а занемарујете најбољу; – атеиста сам, али не желим да ме доведу у везу с вашим непријатним, агресивним, неу- мереним и нетолерантним језиком; – ви се само обраћате својим истомишље- ницима шта је ту поента? – фундаменталиста сте исто колико и они које критикујете; – и ја сам атеиста, али религија неће не- стати помирите се с тим; – ја сам атеиста, али људима је потребна религија наравно, на све ове приговоре традицио- налних атеиста докинс има одговоре, какви год они били ти одговори нам сада нису бит- ни, већ су нам битне ове примедбе генерал- но, наведене примедбе нам полако дефини- шу појам новоатеизма новоатеизам није само одсуство вере у постојање божанства та ера у еволуцији појма атеизма завршава се са оним што смо назвали традиционални атеизам новоатеизам све јасније предста- вља све чвршће уверење да бог не постоји докинс је веома критичан према агностици- зму (које је у основи традиционалног атеи- зма), поготово где би тај став представљао равноправне позиције могућности божан- ског постојања, то јест 50–50% у прилог јед- ној и другој опцији ипак, докинсов став још увек није „сигурно не постоји“ већ „готово сигурно не постоји“ мада, како опет сам ка- же, нагиње крајњем степену атеизма у својој „скали“ – то јест ставу да зна да бог не по- стоји но, иако по други пут пажљиво читам његову књигу заблуда о богу, нисам прона- шао да нуди доказе за то своје „знање“ које је „готово“ ту, то јест само што није са друге стране, упоран је у захтевању доказа који би били основ за нечију веру да бог посто- ји поред тог, како га докинс у својој „скали“ дефинише, јаког атеизма, следећа каракте- ристика новоатеизма је изразити антите- изам бог не постоји (то је готово сигурно), вера у бога је заблуда, религија је мотиватор зла и конфликта међу људима и због свега набројаног не треба да постоји горе наве- дене замерке традиционалних атеиста због непријатности, агресивности, непријатног језика, фундаментализма и слично, тичу се управо докинсовог антитеистичког става дакле, новоатеизам би као појам означавао чврсто уверење (готово па знање или ево са- мо што није знање) да бог не постоји и неиз- оставно борбу за нестанак религије није ми јасно како и сам докинс не примећује зашто се дружина „четворице јахача атеизма“, међу којима је и он, као новоатеисти разликују од старих или традиционалних атеиста!? зар не примећује да је у својој пројави ате- изма одсекао све нијансе атеизма, укључу- јући и агностицизам, у скали теистичке вероватноће коју је сам (по мом мишљењу веома добро и реално) конструисао? ново- атеизам је нов зато што тај појам више не обухвата опцију 5 на скали – агностика који тежи атеизму, то јест оног чији је став: не знам да ли бог постоји, али сам склон да бу- у дијалогу са атеизмом новембар / децембар 2019 23 дем скептичан (нагињање атеизму) новоа- теизам искључиво подразумева опције 6 и 7 – не знам поуздано, али мислим да је бог веома невероватан и живим свој живот под претпоставком да он (бог) не постоји (de facto атеиста), односно – знам да нема бога, једнако сам у то убеђен као јунг који зна да бог постоји (јаки атеиста) с тим, и то тре- ба истаћи, што новоатеизам претендује да полако истисне и опцију 6 и прерасте ис- кључиво у једну опцију – крајњу опцију на скали, у јаког атеисту у новоатеизму више нема места за слабе атеисте, већ само за de facto и јаке атеисте, са тенденцијом да се истисну и de facto атеисти новоатеизам не толерише никакво али – бога нема, и ево са- мо што нисмо то доказали разлика није само у тој, на први поглед, комуникацијској коректности, толеранци- ји према религијском мишљењу и одсуству антитеизма у традиционалном атеизму новоатеизам заиста представља нови мо- менат у самој дефиницији атеизма тради- ционални атеизам представља одсуство веровања у било какво божанство, ма какву пројаву то веровање имало – монотеизам, политеизам, пантеизам, лично или безлич- но божанство са таквим појмом савреме- ног атеизма комуницирали смо у досада- шњим чланцима у овој нашој рубрици у православном мисионару новоатеизам је нов управо што га и сам ричард доконс та- ко одређује (али још увек то није приметио – да је са њиме и осталим „јахачима“ појам атеизма еволуирао) наиме, докинс отво- рено у својој књизи заблуда о богу каже да под теизмом подразумева искључиво веру у натприродног, персоналног (читај: библиј- ског, хришћанског) бога реч заблуда, из на- слова докинсове књиге, односи се, како он то јасно каже – само на натприродне богове ја закључујем следеће новоатеизам пред- ставља борбу (антитеизам) против бога аврама, исака и јакова, против библијског, откривеног бога зашто то закључујем? за- то што ни једна друга „опција“ божанског не излази из природног у политеизму, било оном древном блиско-источном и антич- ком или данашњем живом будистичком и хиндуистичком, божанско није натприрод- но у свим политеистичким системима при- рода је једна – из ње је и у њој је све посто- јеће, ма били то људи или лична и безлична божанства у пантеизму је још очигледније поклапање природног и божанског дакле, ако докинс теизам дефинише искључиво као веру у натприроно божанство (а дефи- нише га управо тако), онда је атеизам не- веровање искључиво у то натприродно бо- жанство – у бога аврама, исака и јакова са овим се свакако не би сложили многи дана- шњи атеисти и зато је атеизам „четворице јахача“ – новоатеизам пре неколико месеци из штампе је изашла књига вера и атеизам, аутора др александра милојкова основу књиге представљају њего- ви чланци објављени у протеклој деценији у православном мисионару честитамо нашем сталном сараднику и члану редакције на овој књизи, уз жељу да његова реч допре до свих оних којима је упућена редакција православног мисионара у дијалогу са атеизмом 24 6 / 2019 тема броја: блажени миротворци заповести блаженстава, руска икона из 17 века, државни историјски музеј, москва (извор: schoolorthpatrru) новембар / децембар 2019 25 тема броја: блажени миротворци у време када је било популарно да се на те- левизији прати избор за „мис света“, сви ми који смо били уз телевизор могли смо да, као најчешћи одговор на питање: „шта највише желиш?“, од светских лепотица чујемо да желе миру у свету та кратка изјава поновљена од стране многих које су дефиловале подијумом управо је показатељ да је оно о чему се најви- ше и најгласније прича и што се жели, оно што највише недостаје и што нам, парадоксално, уопште ни не смета да не говоримо о томе ко- лико је то показатељ површности онога шта је кроз историју људског рода био идеал ка коме се тежи иза површности се крије идеолошки предзнак мира који се предочава широким народним масама на начин који је прихва- тљив у времену у којем живимо према томе, управо су најдубље потребе човека често слу- жиле као основа за идеолошко оправдање на- метања силе и моћи још од старог века, владари египта и месо- потамије су своје жеље за доминацијом прав- дали њиховом обавезом да очувају поредак и мир који су богови установили пред претњом хаоса за античке грке, сви који не прихватају њихов поглед на свет, тј уређење полиса како су они замишљали, третирани су као варвари укључујући и, рецимо, персијанце римљани су из „великодушних“ побуда и „бриге“ за све народе њима познатог света желели да својом империјом свима донесу pax romana та идеја државног мира и божанског порекла државе је била алиби за освајања, уништавања и суро- во кажњавање народа римска идеја је претр- пела извесне промене са „христијанизацијом“ империје, па је онда обоготворена држава, како су је римљани схватали, постала одраз и слика небеског и вечног устројства васеље- не која указује на хришћанску идеју царства божијег на челу са једним царем који ико- низује божију власт отуда су многи римски/ византијски владари себе сматрали дужним да штите праву веру хришћана, да кажњавају отпаднике и шире то „једноначалије“ другим народима који су, по грчком моделу, сматра- ни варварима колико је све то заправо било, не христијанизација рима, већ романизација хришћанства, остаје отворено питање уз то иде и чињеница да су римски/ромејски вла- дари приликом чувања истина хришћанске вере, често гонили управо хришћане и оне које данас славимо као свете оце, мученике и исповеднике вере (сетимо се само страда- ња која су претрпели св јован дамаскин, св тарасије цариградски, св теодор студит, св стефан нови, св максим исповедник) идеје француске буржоаске револуције наполеон је хтео да наметне целој европи алиби за та- ко нешто је била „добробит“ грађана свих др- жава које је израбљивало племство сличан наратив су и бољшевици проповедали пред, током и после октобарске револуције само је уместо капитализма и буржоаског друштва био комунизам и друштво једнаких хитлеро- ве и мусолинијеве идеје нацизма и фашизма су успеле да уједине не само немачку и ита- лију, него су симпатисане и од многих у евро- пи и након њих, и данас имамо „мир“ који нам хришћанство говори да начин на који бог ствара мир тражи наше активно учешће жели да будемо његови сарадници мир у свету тема броја владимир пекић 26 6 / 2019 тема броја сервирају сад и остале велике силе не рачу- најући фашизам и нацизам, остале идеје које се овде помињу и које у себи носе тежњу за миром и благостањем управо је човек злоупо- требио зарад потребе да влада другима гото- во је обавезујућа матрица да велики и моћни покушавају да „просвете“ мале ако се ослободимо ове идеолошке основе, видећемо да су многа филозофска и религио- зна учења покушавала да објасне шта је мир тако су, на пример, стоици објашњавали да је мир једна врста безметежности (атаракси- ја) и помирености човека са чињеницом да не може да контролише космичка дешавања нити законе природе недаће и зло који су присутни су неминовност, и борба са њима је узалудна треба са миром прихватити и лоше као и добро у питању је било свакако уну- трашње осећање мира које се и испољавало кроз човеково понашање одатле и изрека да неко стоички подноси неправду или зло ако узмемо будизам као пример, видећемо да по- стоје поклапања са стоицизмом с тим што је будизам радикалнији у смислу да од човека као појединца тражи, не мирно прихватање невоље као нешто на шта не може да утиче, већ да је заправо сва невоља илузија човеко- вог сопства истински мир се налази у ослобо- ђењу од сопства, тј поништавању своје личне егзистенције у наше време, иако политичка, идеја демо- кратије у себи носи схватање да подела вла- сти омогућава сваком човеку да учествује у њој и да остави простора за другога да зајед- но деле живот ово је само мали осврт на све могуће покушаје дефинисања мира иако можемо у наведеним схватањима ви- дети сличност са хришћанством, ипак посто- је и разлике једна од најкарактеристичнијих мисли присутних у хришћанској вери јесте мисао о миру у беседи на гори коју нам доноси апостол матеј, христос на њеном почетку го- вори чувена „блаженства“ од тих девет рече- ница, које представљају паралелу са декало- гом, једна се односи на мир и гласи: „блажени миротворци, јер ће се синови божији назвати“ (мт 5, 9; уп мт 7, 12; лк 6, 31; рим 12, 18; јевр 12, 14) оно што одмах упада у очи јесте да хри- стос не говори о неком индивидуалном миру, миру појединца који се не тиче других људи реч коју користи је „миротворци“, дакле они који стварају мир, не они који траже само свој сопствени јер такав мир може, и врло често јесте, бежање од стварности живота у вла- ститу представу умишљене самодовољности где вера бива само параван иза кога се крије егоизам ти, дакле, који творе мир назваће се синовима божијим а бог јесте бог мира (види јевр 13, 20) према томе, и они који ову особи- ну негују, слични су богу у тој мери да их хри- стос назива синовима божијим на известан начин, он их изједначава са собом то чини због тога што је управо он, син божији постао човек да би измирио бога и људски род; не само људски род већ целокупну творевину христос својим искупитељским делом оличе- ним у страдању и васкрсењу показује бога као миротворца тако у еф 2, 14–18 пише: „јер он је мир наш, који и једне и друге састави у једно и разруши преграду која је растављала, то јест непријатељство, укинувши тијелом својим за- кон са његовим заповијестима и прописима, да оба сазда у самоме себи у једнога новога човјека, стварајући мир; и да помири са богом и једне и друге у једном тијелу крстом, убивши непријатељство на њему и он дошавши бла- говијести мир вама који сте далеко и онима који су близу јер кроз њега имамо и једни и други приступ ка оцу у једном духу“ (уп кол 1, 20) христос је основ новог начина постојања које као своју основну манифестацију има мир између бога и људи, као и људи међусобно начин на који тај мир остварује христос јесте заснован на безусловној љубави божијој, чи- ји је он, као син божији, носилац и показатељ овде безусловна љубав не значи само да нас бог безусловно воли, него и да нас својом љу- бављу ни са чим не условљава „јер бог тако завоље свијет да је сина својега једнороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, не- го да има живот вјечни“ (јн 3,16) једино што тражи христос је да вером прихватимо да он јесте спаситељ света и син божији стога је љубав и мир о којем говори хришћанска ве- ра лишен наметљивости, а тиме и потребом за доминацијом над другим управо ту ненаме- новембар / децембар 2019 27 тљивост господ показује и то баш на голготи за разлику од других филозофских и ре- лигиозних уверења која истичу појединачни мир, мирење са неумитношћу судбине и своје властите ништавности у апсолутном значењу те речи, хришћанство говори да начин на који бог ствара мир тражи наше активно учешће жели да будемо његови сарадници он ни- је бог који из своје узвишене позиције моћи, власти и вечности нама беднима, смртнима и немоћнима држи лекције оно што он жели јесте да нас повеже тако да „и једни и други имамо приступ ка оцу“, тј да сви чинимо један живи организам који јесте црква (уп 1 кор 12) бити у цркви значи делити живот божији са другима црква као тај живи организам, тј тело христово по речима апостола павла, је- сте слика царства божијег које се на мистички (нашем уму непојмљив), начин оприсутњује у историји уводећи нас кроз причешће у иску- ство таквог живота литургија као слика царства, међутим, ни- је доступна свима штавише малобројни од оних који се називају хришћанима бивају на њој присутни и то увиђају још трагичније је у којој мери и они који су сваке недеље присут- ни то увиђају али, ако бар у идеалној предста- ви сматрамо као хришћани да је литургијско искуство ништа мање него та заједница љуба- ви и мира бога и творевине, онда задржавање нашег сведочења само на томе да недељом и празником посетимо храм јесте ништа мање бежање од стварности које је присутно у нпр стоицизму и будизму миротворце тражи хри- стос, а не оне који су достигли само свој уну- трашњи мир далеко до тога да није потребан бити хришћанин значи имати потребу да тај мир буде присутан овде и сада; да се показује и у овом свету и веку што значи да је испуња- вање христових речи у свакодневном животу оприсутњење царства божијег на земљи то значи да мир о којем говори јеванђеље тре- ба да буде пренет на друге, сведочен други- ма и то по цену личног страдања, уколико је потребно колико су данас хришћани за то спремни и вољни може се проверити једино на основу тога колико стварају мир, најпре једни међу другима, а онда и са онима који су им стран- ци речи нису довољне може се десити да се у оној христовој параболи баш његови следбе- ници покажу као лење слуге (уп мт 25, 24–30; лк 19, 12–27) или, још горе, као оне мисице с почетка текста тема броја миротворце тражи христос, а не оне који су достигли само свој унутрашњи мир далеко до тога да није потребан бити хришћанин значи имати потребу да тај мир буде присутан овде и сада; да се показује и у овом свету и веку свет у коме живимо је препун привида они не настају само случајно, нашом непа- жњом они настају по нечијим плановима љу- ди се тако, као у позоришту лутака, крећу док неко вуче конце ти диригенти из мрака, често се представљају као миротворци називају зло- чине успостављањем мира, уништавају древне културе под изговором чувања мира од кога и против кога, они увек умеју да образложе у своју корист баш у томе је разлика између њих и јеванђелских миротвораца који се помињу у господњој беседи на гори кога бисмо данас могли назвати истинским миротворцима? на ово питање није лако дати одговор, али чини се, да уколико утврдимо где мир борави, онде ћемо пронаћи и миротворце ово путовање нема унапред утврђено крета- ње то нам говори да смо мир изгубили или не- где успут заборавили ипак, све што је вредно треба потражити као онај јеванђелски бисер који због кога човек све распрода како би баш њега купио све благо без њега, ништа је мир се тако тражи, али на крају он прона- лази нас јер, мир је сам господ наш исус хри- стос када ми због њега, због цркве као тела његовог, умемо да претрпимо, да не узврати- мо истом мером ономе ко ремети мир, а да не постанемо исти као он, онда се мир настањује у срцима нашим то није наша слабост, већ са- страдавање са христом који је поднео многе неправде ипак, греха није учинио трабало би на прво место да ставимо потребу да се не огрешимо о друге чак и онда када видимо да њихово понашање није какво би требало да бу- де, када увидимо њихову заблуделост уколико уђемо у такмичење за истеривање правде по човеку, мира нећемо имати временом ћемо постати исти као они које смо критиковали, а да то и не приметимо коначну правду овоме свету донеће господ када буде поново долазио царство његово ни- је од овога света иако знамо да на земљи чо- век не може направити рај, морамо се трудити да не дозволимо да направи пакао једини на- чин је истрајно и достојанствено сведочење да крст христов још има ко да носи уколико га ми будемо носили, можда помогнемо још некоме да се осмели на овај подвиг, који уместо опте- рећења телу, доноси мир души тема броја уколико уђемо у такмичење за истеривање правде по човеку, мира нећемо имати временом ћемо постати исти као они које смо критиковали, а да то и не приметимо о миротворцима миротворство у српској историји у историји српског народа постоје два ве- личанствена примера миротворства један је свети сава, који је измирењем завађене браће повратио не само породични мир, већ је благотворно дејство братског ми- ра донело плодове у свенародном животу други пример је свети краљ драгутин који је уступио брату престо како би очувао мир у земљи остао је упамћен више као ктитор манастира, иако су и области којима је упра- вљао биле веома уређене без његовог ми- ротворства свети краљ милутин никада не би био један од највећих владара у историји нашег народа презвитер александар р јевтић 28 6 / 2019 благодатна помоћ божја јесте и прва по- треба народа божјег, сазваног и сабраног у свето богочовечанско јединство цркве као тела христова; у тим оквирима и најпреча по- треба, данас можда више него икада, и нашег верног и крстоносног православног српског народа уосталом, то је и једина стварна по- треба свега света, био свет тога свестан или не био нарочито у овом времену застрашу- јућих, апокалиптичких раздора међу људима и народима, пониклих из човековог самоу- билачког раскола са јединим миротворцем, са оним који је мир наш – богочовеком христом, једним од свете тројице али сва- ко историјско време, па и наше, такво какво јесте, у цркви се преображава у час христов, „у време погодно“ и „најпогодније време“, у „дан спасења“ – сада и овде (2 кор 6, 2) то даље значи да смо сви ми хришћани призва- ни да будемо сарадници божји у христовом делу спасења нашег и спасења света: „у све- му се показујмо као слуге божје: у трпљењу многом, у невољама“, али исто тако, ако не и више, „у бдењима, у постовима, у чистоти, у знању, у дуготрпљењу, у благости, у духу све- томе, у љубави нелицемерној, у речи истине, у сили божјој, са оружјем праведности“ (2 тема броја једина стварна потреба свега света, био свет тога свестан или не био нарочито у овом времену застрашујућих, апокалиптичких раздора међу људима и народима, пониклих из човековог самоубилачког раскола са јединим миротворцем, са оним који је мир наш – богочовеком христом патријарх српски павле: праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе новембар / децембар 2019 29 кор 6, 4–7) јер, само тако ћемо бити они који ништа немају, а све поседују, сиромаси који многе обогаћују христом (ср 2 кор 6, 10) зато, од сада па до последњега даха свога, браћо и сестре, позивамо и позиваћемо све и сваког, почев од самог себе, на покајничку духовну обнову, као темељ и предуслов сва- ке друге обнове и преображаја; на праштање и мирење, на љубав и јединство, на братољу- биво јединомислије уместо саможивог јед- ноумља и похлепе, на богољубље и човеко- љубље на то свето, човека и народа једино достојно дело, позивамо сваког брата србина и сестру српкињу у отаџбини и расејању, сву нашу браћу и сестре по вери у православној васељени и хришћанском свету уопште, као и све људе и народе добре воље ми лично гајимо љубав према свима без разлике и бла- госиљамо све потомство светог саве, ма где били, све хришћане и све људе без разлике као патријарх српски, своје првенство међу једнакима, а и свако првенство међу људима, схватамо као првенство служења, жртве и кр- ста нису наше него христове речи које кажу: „ко хоће да буде међу вама први, нека буде свима слуга!“ жртва је темељ јединства и у цр- квеном и у народном саборном животу, као и у свим областима друштвеног делања, а крст је једина непролазна слава човекова извод из беседе његове светости архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског павла на устоличењу у саборној цркви у београду 3 децембра 1990 године позивамо и позиваћемо све и сваког, по- чев од самог себе, на покајничку духовну обнову, као темељ и предуслов сваке дру- ге обнове и преображаја; на праштање и мирење, на љубав и јединство, на брато- љубиво јединомислије уместо саможивог једноумља и похлепе, на богољубље и човекољубље тема броја 30 6 / 2019 сећајући се прохујалих лета, свети сава је сматрао да треба забележити делић онога што се догодило да га вео заборава заувек не прекрије после првог пада цари- града, њему је стигло писмо на свету гору из србије од браће, великог жупана стефа- на првовенчаног и кнеза вукана то писмо су обојица потписали и зато их сава помиње по имену савина браћа су била узнемирена догађајима о којима су слушали: „ево, у стра- ни тој узбунише се народи, а блажени отац наш симеон (монашко име немањино), који нам је био господар и учитељ тамо лежи ра- ди тога молимо за твоју молитву, да нас го- спода ради не презреш узми часне мошти господина нам, симеона и донеси нам га овамо да се благослов његов покаже испу- њен на нама“ ту је свети сава послушао браћу, отворио гроб и подигао мошти и са њима кренуо на далек и неизвестан пут у то време путовање је било веома ризично, јер је „много мете- тема броја из казивања првовенчаног постаје јасно да је преношење моштију донело толико жуђени мир и олакшање у народу нестало је страха од рата и братоубилачке заваде то значи да су се стефан и вукан ту над моштима, пред окупљеним народом, свештенством и племством јавно измирили свети сава и помирење браће др ђорђе вуковић пренос моштију св симеона мироточивог и помирење браће, фреска из сопоћана (извор: википедија) новембар / децембар 2019 31 жа било у тим странама“, али под покровом пречисте богородице и молитвама светог симеона, прошао је здрав и неповређен до своје земље кад је стигао до границе, пре- шао је у хвосно, а глас о њему је стигао до браће они су одмах окупили епископе, је- реје, игумане са монасима и бољаре са на- родом да му изађу у сусрет по предању, до сусрета је дошло у месту полумир (данас ушће) радујући се и веселећи се, дочекали су мошти које су немањини синови преузе- ли на себе да пренесу у студеницу и поло- жили у спремљени гроб тог догађаја сећао се веома живо и стефан првовенчани он се латио пера да искаже своје мишљење о тим збивањима најпре је поменуо своје опширно писмо светом сави, у коме је подсетио на све проблеме који су се јавили после очеве смрти: „јер он (вукан) остави заповеди господина и оца својега (св симеона), и би преступник јер изведе иноплеменике (угре) на отачаство своје, и одузе ми земље и опустоши их, не послу- шав, свирепи, заповеди господа, који рече: послушај оца и матер, и остало али, иако су с њиме иноплемени пукови били много- бројни, силе божије никако није било с њи- ма, по завету и по молитви онога светога“ (симеона) упркос надмоћи, противничке силе су биле поражене, и „победих их силом својом“, па га бог, по молитвама св симеона пред престолом творца, „поврати ме опет у отачаство своје“ зато сада стефан моли бра- та да пренесе очеве мошти у земљу, „јер се оскврни земља наша безакоњем нашим и би убијена крвљу“ у овом потресном све- дочанству, које цитира у житију светог си- меона, стефан подсећа да је он по очевом благослову преузео престо уместо вукана, али да му вукан то није опростио мада су га отац и мајка (немања – у монаштву симеон, и ана – у монаштву анастасија) заклели на верност брату, у вукану је наставила да ти- ња жудња за влашћу када су се родитељи, једно за другим упокојили, вукан је нашао сараднике у страним народима уз њихову помоћ извршио је преврат у земљи и до- могао се великожупанског престола тада је стефан првовенчани потражио помоћ на страни, и оснажен, успео да победи своје противнике првовенчани је опростио по- раженом брату, а вукан је признао стефа- нову превласт без обзира на формално по- мирење, мржња је наставила да живи неким својим невидљивим током крв је била про- ливена на обе стране, а и властела је под- стицала браћу на међусобну заваду велики жупан је просто осећао да се подиже нови тема броја св симеон мироточиви и св василије велики, фреска из сопоћана (извор: википедија) 32 6 / 2019 тема броја талас непријатељства и да ће земља поново огрезнути у немире и он је видео да својим силама неће моћи превладати обновљени талас старе мржње, који је почео да се по- диже схватио је да му треба вишња помоћ и да то може очекивати од моштију свог оца, који је управо био канонизован на светој гори свети сава је разумео молбу свог бра- та и у писму му поручио: „посланство твоје примив с љубављу и молбе твоје не преви- дев, мошти твојег светог, које желиш, носим и сам путујем са њима, и с часним црнцима (= црнорисцима, прим ред) светога места овог (хиландара), у којем изволи живети господин овај свети зато се, драги (брате), спремај на сретање његово“ прочитавши ове речи, са чујним уздахом из дубине ду- ше, првовенчани је пао на колена и са суза- ма у очима узнео молитву захвалности богу одмах је позвао епископе, јереје и монахе и заједно са њима пошао на место сусрета када је пресрео поворку, која је носила мо- шти, учинили су свеноћну молитву и службу на том месту су сви појали „с кандилима и пријатним мирисима“ мошти су пренели у студеницу и положили у гроб, који је свети спремио себи за живота из казивања пр- вовенчаног постаје јасно да је преношење моштију донело толико жуђени мир и олак- шање у народу нестало је страха од рата и братоубилачке заваде стефан и вукан су се над моштима, пред окупљеним народом, свештенством и племством јавно измирили и савин ученик доментијан је писао о преносу немањиних моштију у србију из- лажући ток догађаја, у делу житије светог саве, он се придржава описа првовенчаног који, песнички, надахнуто проширује наро- чито је упечатљива драматичност сусрета са моштима: „љубазни син његов (првовенча- ни) са свом децом отачаства његова љуба- зно дотичући се и дрхћући слатким устима целиваху и горким сузама кропљаху свете мошти“ у даљем опису, доментијан бележи: „и преведоше га синови његови са духов- ним песмама и добромирисним кадионица- ма“, ка спремљеном гробу у студеницу овде је изричито наглашено учешће синова, мада се стефан првовенчани и вукан не помињу по имену оба сина су, значи, плакала из свег срца над очевим моштима сцена преноса је била насликана у ма- настирима: студеница, сопоћани и грацу, а најбоље се очувала управо у задужбини св краља уроша, сина првовенчаног краља на фресци у сопоћанима, приказана су два сина како својим рукама преносе носиљку на којој лежи тело упокојеног стефана не- мање првовенчани и вукан су окружени са по четири младића описујући пренос немањиних моштију, доментијанов ученик теодосије, као да коментарише ову сопо- ћанску фреску, када каже да су у церемонији учествовали „синови и синови синова“ не- мањиних присутни су били, сада је сасвим јасно, не само синови, него и унуци савина браћа су хтела да и њихово потомство узме учешће у овом веома значајном догађају за српски народ додајмо и да се у полумиру (ушће), налази једна веома стара црква, за коју предање тврди да је саграђена у знак сусрета немањиних синова са очевим мо- штима занимљиво је да прозори на овој цр- кви, по начину грађења, подсећају на прозо- ре у манастиру градац, што би говорило да потичу из истог времена описујући пренос немањиних моштију, доментијанов ученик теодосије, као да коментарише ову сопоћанску фреску, када каже да су у церемонији учествовали „синови и синови синова“ немањиних новембар / децембар 2019 33 од усвајања православне хришћанске вје- ре , гусле и црква биле су нераздвојне у очувању српског народа кроз вијекове о природи те нераскидиве везе сведоче пе- риоди наше историје током којих су делови српског народа уништавани и асимиловани, а током којих су сличну судбину доживјели и српски манастири и гусле као наш наци- онални инструмент међутим, упркос свим недаћама, срби су опстали, као и њихове духовне светиње такође, опстале су и гусле и многи стихови њима опевани, у којима је похрањена сва српска историја и мудрост потребна да се народ одупре недаћама ко- је данас, као можда никад до сада, прете опстанку српског народа у настојању да ту мудрост не заборавимо и да гусле у сваки српски дом вратимо, у београду, 6 марта 2010 године, основана је школа гусала „сан- дић“ прегаоци у школи гусала, окупљени око свог умјетничког руководиоца вукојице сандића, око православне вјере, христа и часнога крста и гусала као завјетног ковче- га свих људских врлина, почели су окупљати младе људе и учити их гуслању и пјевању уз гусле, етно пјесмама, здравицама, бесједама, а све то проткано вјером, културом и истори- јом српског народа српска традиција и обичаји гусле и црква биле су нераздвојне у очувању српског народа кроз вијекове о природи те нераскидиве везе сведоче периоди наше историје ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити школа гусала „сандић“ приредио вукашин рончевић 34 6 / 2019 кроз школу гусала је до сада прошло преко 500 полазника различитог узраста и познава- ња гуслања и пјевања уз гусле школа је до сада, организовала преко 30 концерата, ме- ђу којима су се истакли гусларско вече у скц шумице, затим концерти под називом мојко- вачка академија, духовна напојница, гусларско причешће, васкршња академија, бисерје са из- воришта, неутуљени жар и други, затим не- колико гусларских кампова, као и добротвор- но вече за обнову цркве св козме и дамјана са поносом можемо истаћи да је школа гусала „сандић“ приредила неколико добротворних концерата и успела да прикупи средства за ку- повину великог звона за цркву сабора св јо- вана крститеља на белим водама (жарково) у низу догађаја организованих од стране школе гусала „сандић“, одржан је гусларски концерт у задужбини илије м коларца, са вјечитом темом будимо људи, са том чуве- ном реченицом његове светости блажено- почившег патријарха павла том приликом премијерно је изведена епска песма под насловом „житије патријарха павла“ у десе- терцу, аутора драгослава брновића (песму преносимо у наставку овог текста), коју су казивали гуслари, србски православни пој- ци, етно појци, рецитатори, бесједничари и глумци такође, изведен је и драмско-лир- ски игроказ, који је у најљепшем свјетлу представио лик нашег блажено почившег патријарха павла школа гусала „сандић“ ће, уз божију по- моћ, и даље чувати искру у камену за „бу- дућа нека покољења“ да би могли ватру наложити српска традиција и обичаји кроз школу гусала је до сада прошло преко 500 полазника различитог узраста и познавања гуслања и пјевања уз гусле школа је до сада, организовала преко 30 концерата новембар / децембар 2019 35 житије патријарха павла драгослав м брновић да запјевам са скромнијем пером, епским стихом и дубоком вјером, беспримјерном србском поглавару, преданоме цркви и олтару који чистом душом и образом, пут животни, светосавском стазом са духовним подвигом утаба, корацима, смјерног, божијег раба, па нек гусле, вјековјече њега, патријарха павла почившега! славонија, роди га питома на оџаку стојчевића дома; крсно име гојко, њему даше, босиоком миропомазаше па благослов прими од господа да његовим путевима хода тек што живот овоземни поче, с три године остаде сироче! тад је гојка и малог душана, прихватила тетка самохрана; онда драга, чоек-жена права, гаји братска пилад голишава, ко мајка им привржена била док се својих докопају крила гојко снаге бијаше слабачке да послове обавља тежачке, ал’ из њега одише бистрина, па га божија одведе судбина у господње манастирско здање, ђе је школско стијецао знање; кад заврши нижу гимназију, уписа се на богословију! митрополит петар зимоњићу, препознаде у бистром младићу: гори љубав и искрена жеља да стазама крене јеванђеља, јер пороке од себе одгони и сваког се непочинства клони, од пакости и од злобе бјежи, члан је друштва „трезвене младежи“ које гаји духовне врлине, трагом божије правде и истине! младог гојка, господскога лица, у друштву су звали „пјевалица“, јер се гласом у хору издваја као славуј из блаженог раја! са успјехом, смјерна младост ова, стекао је звање богослова; па почетком другог свјетског рата београду закуца на врата, грађевину ради да преживи, овај њежни момак болешљиви! вољом бога и богородице, игуман је из „свете тројице“, школског друга позвао да пожури у овчарско-кабларској клисури, да господње служи литургије, али дуго ту остао није, јер је онда бања ковиљача затражила вјерског предавача, избјегличкој дјеци преко дрине, херцег босне и србске крајине; тад се гојку остварила жеља – доби звање вјероучитеља но ево ти јада и невоље, изненада, тешко се разбоље, љекари му отворено зборе – здравље му је сваког дана горе! даноноћно гојко бога моли да опакој болести одоли и молитвом храбри себе сама: „све је боже у твојим рукама!“ једне ноћи снива како жури ка овчарско-кабларској клисури, и следећег пренијет’ је дана на носила до храма вујана, да ту чами до последњег даха, изолован од других монаха молитвом је и постом најстрожим и свемоћним благословом божијим, преживио на голој причести и спаси се од тешке болести! из вујана жив и здрав путује и у храму благовештењу је, пружи му се животна прилика, српска традиција и обичаји 36 6 / 2019 јер у братству свих искушеника, једини је био међу њима што факултет богословски има; у манастир господњи јовање, јеромонах – добио је звање; а у тврдо овчарско стијење, замонашен у благовештење; поново се архипастир роди – у павла се гојко препороди, христовога апостола име, да до смрти поноси се њиме, оправда га на сваком кораку док му тјело почину у раку; шест година у манастир рача, духовношћу братство је ојача у призрену, душановом граду, будио је и вјеру и наду у исуса христа спаситеља са катедре вјероучитеља; васпитава свештенство будуће да је црква кров господње куће за своја је марљива дијела именован за протосинђела, уз то звање у јеромонаха, за труд вјери до последњег даха, на све службе и на литургије, неуморно, даноноћно бдије, постдипломске заврши студије и успјешно рад дипломски даде у атини, престолу хеладе одлуком је синода светога устоличен са помоћу бога, за епископа рашко-призренскога! нема мјеста широм епархије које пјешке обишао није, обнављао цркве порушене, литургије служио свештене, а монаштво и свештенство множи, као смјерни изасланик божији; освештава србску земљу свету сађену ту на равном космету обилази манастирска здања, одржава црквена имања и будно их чувао од пљачке, арнаута и банде дивљачке; србски народ позива на слогу да са вјером враћају се богу; да истрају и да се не селе, јер народне пословице веле: да од злога вазда има горе а ничија не гори до зоре! пише дневник шиптарског насиља и планове њиховога циља, још државне упозори власти да му србе спасе од пропасти; дневник шаље светоме синоду, шта се србском дешава народу: жалио се у београду влади, какав терор косовом се ради, а они су њему отписали да се власти у приштини жали, а приштинска влада одговара: „косово је вилајет шиптара!“ новембар / децембар 2019 37 моли павле бога са висине: „опрости им не знају шта чине!“ молитвама свевишњега куми да крвнике наше уразуми у њујорк је једном свједочио и скупштини свјетској предочио о страдању цркве и народа којему се отима слобода, но је свјетска заједница глува и нијема да србе сачува! у времешној, изнемоглој снази, епархију пјешке обилази; пјевао је у црквеном хору, сам је своју крпио одору; својом руком обућу ушива и на разум вјернике позива, ријечима: „останимо људи, јер на крају, сваком господ суди“ живио је животом аскете, лишен мржње, злобе и сујете; свакодневно пријетње добија од безумне банде пустахија, и много је физичких напада на косову доживио тада, ал’ му вазда господ снагу даје да на светој дужности истраје тешка болест крену једног дана патријарха да слама германа, дуга болест лијека му нема, господу се на истину спрема полусвјестан герман са постеље синоду је рек’о задње жеље, и духовну браћу благослови да патријарх столичи се нови; онда господ и судбина даде – на владику павла избор паде у саборној цркви крај олтара, устоличи синод поглавара уз црквене, духовне обреде, литургију и мудре бесједе, објавише светосавска звона патријарха новог србског трона! патријарх се обратио њима са бираним, скромним ријечима: „слабашне су моје снаге, знајте, ал’ дужности прихватам се дате, господња је помоћ моја нада која ме је држала до сада; а мој програм, то вам нећу крити, христово ће јеванђеље бити!“ у најтеже патријарх вријеме на нејака плећа прими бреме, вјерници се чуде кад га виде када пјешке београдом иде, ил’ у градском превозу док стоји, ђе још такав патријарх постоји?! српском роду он савјете даје да пред богом, искрено се каје, па ће души наћи вјечног мира, боже драги, смјернога пастира, којему су често вјеровали и безбожни брави, залутали, јер таквога монашког мелема, све до саве светитеља нема но шиптарски крећу терористи да се космет од срба очисти, још цијелу државу захвата црна авет грађанскога рата; а патријарх стиже на све стране на линије борбене одбране, па ратнике србске благослови да остану прави витезови, да се држе витешких врлина, да се клоне звјерства и злочина; код бораца свети завјет буди: „најпрече је да будемо људи!“ у бесједи на свако је мјесто ту изреку понављао често! стизао је често преко дрине, широм босне и херцеговине, и х
Свеска: 370 | Блажени миротворци
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Павле (1914–2009) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У служби Богу и народу Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Будимо људи Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Саборна црква Светог арханђела Михаила у Београду Фото: shutterstockcom СВЕСКА 370, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 Реч уредника Три степеника миротворства 2 Материк Зашто другог дана Божића прослављамо Пресвету Богородицу 4 Приче читалаца Мисионара Топла Божићна прича 6 Реч пастира Свештеник Валериј Духањин За чиме ћемо жалити? 7 Историја хришћанства Други Васељенски Сабор 10 Црквени живот Свето Писмо и Литургија 13 Беседа Недеља 15 по Духовима (по Воздвижењу) 16 Бисери светоотачке књижевности Појмови „лепота“ и „лепо“ у делу Св Климента Александријског 18 У дијалогу са атеизмом Новоатеизам 20 ТЕМА БРОЈА Мир у свету 25 О миротворцима 28 Патријарх српски Павле: Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе 29 Свети Сава и помирење браће 31 Српска традиција и обичаји Ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити – Школа гусала „Сандић“ 34 Српска традиција и обичаји Житије Патријарха Павла 36 Интервју Интервју са историчаром Мирославом Илићем Љубав и одговорност Српске Цркве 40 Света Земља Спасо-вазнесењски манастир на Маслиновој гори 44 Света Гора Манастир Есфигмен 46 Сећање Сећање на пријатеља и земљака Протојереј-ставрофор хаџи Илија М Ђурић 49 Хришћанска књижевност Српска култура у Трсту – наша једина ренесанса Књижевни трагови 51 Храмови Храм Светог Преображења Господњег на Умци 53 Хришћанска књижевност О песмама Леле Марковић Небеско платно 56 Сведочанство Диван је Бог у Светима својим 58 Милосрђе „Иди, па и ти чини тако“ (Лк 10, 25–37) 61 Мисионарски излог Превод са руског језика белоруске књижевнице Марије Богданович Уочи Божића 62 стране новембар / децембар 2019 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени миротворци мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Павле (1914–2009) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У служби Богу и народу Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Будимо људи Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Саборна црква Светог арханђела Михаила у Београду Фото: shutterstockcom СВЕСКА 370, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 Реч уредника Три степеника миротворства 2 Материк Зашто другог дана Божића прослављамо Пресвету Богородицу 4 Приче читалаца Мисионара Топла Божићна прича 6 Реч пастира Свештеник Валериј Духањин За чиме ћемо жалити? 7 Историја хришћанства Други Васељенски Сабор 10 Црквени живот Свето Писмо и Литургија 13 Беседа Недеља 15 по Духовима (по Воздвижењу) 16 Бисери светоотачке књижевности Појмови „лепота“ и „лепо“ у делу Св Климента Александријског 18 У дијалогу са атеизмом Новоатеизам 20 ТЕМА БРОЈА Мир у свету 25 О миротворцима 28 Патријарх српски Павле: Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе 29 Свети Сава и помирење браће 31 Српска традиција и обичаји Ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити – Школа гусала „Сандић“ 34 Српска традиција и обичаји Житије Патријарха Павла 36 Интервју Интервју са историчаром Мирославом Илићем Љубав и одговорност Српске Цркве 40 Света Земља Спасо-вазнесењски манастир на Маслиновој гори 44 Света Гора Манастир Есфигмен 46 Сећање Сећање на пријатеља и земљака Протојереј-ставрофор хаџи Илија М Ђурић 49 Хришћанска књижевност Српска култура у Трсту – наша једина ренесанса Књижевни трагови 51 Храмови Храм Светог Преображења Господњег на Умци 53 Хришћанска књижевност О песмама Леле Марковић Небеско платно 56 Сведочанство Диван је Бог у Светима својим 58 Милосрђе „Иди, па и ти чини тако“ (Лк 10, 25–37) 61 Мисионарски излог Превод са руског језика белоруске књижевнице Марије Богданович Уочи Божића 62 стране новембар / децембар 2019 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени миротворци мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
Одреднице:
1. 72091 / ...у уторак мојој мами мири су доктори потврди- ли, уз све снимке и АНАЛИЗ? е, да има канцер желуца и да је онемогућен рад црева да јој не преостаје још дуго живота од толиког из- ненађења ...
1. 72091 / ...у уторак мојој мами мири су доктори потврди- ли, уз све снимке и АНАЛИЗ? е, да има канцер желуца и да је онемогућен рад црева да јој не преостаје још дуго живота од толиког из- ненађења ...
47
Свеска: 371 | Социјално старање Цркве
...свој новоатеизам представи као „нашминкани“ пантеизам ево иАНАЛИЗ?📌 е ајнштајнових и до-
кинсових ставова која то поткрепљује
прво и основно што треба истаћи јесте чи-
њеница да никаква научна и
...свој новоатеизам представи као „нашминкани“ пантеизам ево и
МЕТА инфо: Р:26419 К:195758 Д:108
| Свеска 371 |
Свеска: 371 | Социјално старање Цркве
... (синтагма припада ричарду докинсу) протумачи у пан- теистичком кључу и да, коначно, пантеизам представи као „нашминкани атеизам“ (такође, синтагма ричарда докинса) међутим, ствари стоје супротно у свом поменутом егзегетском настојању, докинс успева само једно – да свој новоатеизам представи као „нашминкани“ пантеизам ево и анализе ајнштајнових и до- кинсових ставова која то поткрепљује прво и основно што треба истаћи јесте чи- њеница да никаква научна или философска подлога није и не може бити поистовећена са исповедањем вере у јављеног, библијског и је- ванђељског бога тзв природна теологија (the- ologia nathuralis) јесте била заступљена код отаца цркве и о њој свакако говори и апостол павле када каже: јер оно што је на њему не- видљиво, од постања света умом се на ство- рењима јасно види, његова вечна сила и божан- ство (рим 1, 20) на створењима (створеној природи) види се божанска творачка сила другим речима, природна теологија не иде и не може ићи даље од закључка да творац по- стоји тој природној теологији, као начину ра- ционалног промишљања о природи која нас окружује били су склони многи мислећи људи, укључујући и знамените научнике, међу који- ма је и алберт ајнштајн свакако, то не значи да су сви они исповедали откривеног библиј- ског бога, у којег верују хришћани тешко да у дијалогу са ате измом 20 1 / 2020 је и сам ајнштајн имао такву веру у бога, иа- ко стоји чињеница да су његови и милевини синови, алберт и едвард ајнштајн, крштени у православном николајевском храму у новом саду међутим, „ајнштајновска религиозност“, заснована на природној теологији, ипак ни- је исто што и докинсова религиозност – није „нашминкани“ пантеизам следствено томе, ајнштајн није „нашминкани атеиста“, како би то докинс желео ако упоредимо ставове ајн- штајна и докинса примећујемо следеће две су кључне ствари у ајнштајновој дефиницији религиозности то је осећање да се иза све- га што искуствујемо налази нешто што наш ум не може да појми затим, да се то непојм- љиво спознаје само посредно и то као слаба- шни одраз ови ајнштајнови увиди су дубоко у сагласју са основама библијског и отачког теизма (ја лично не одустајем од тезе, коју је слично заступао и један свети јустин фило- соф, да се исправни умни закључци не могу косити са божанским откривењем, јер је и сам ум икона божија у човеку зато ме ни- када није чудило одређено сагласје између, на пример, једног платона и светих отаца цркве) наиме, ајнштајнов израз иза је овде кључан мислим да он има истоветно значе- ње као платоново описивање врховне идеје добра (бога) као epekeina tis ousias – у значе- њу, са оне стране бивства или иза појавног света видели смо да и у старом завету има- мо бога који је светац – quadoš (одвојен од створеног света) код светих отаца срећемо (гчки) израз uper (ὑπ ρ) или (латински) super и supra, у значењу изнад, којим се жели указа- ти на оностраност божанског бића такође, у исту сврху, код отаца срећемо и платоново epekeina свети григорије богослов започи- ње једну своју песму богу речима – o panton epekeina ( π ντων π κεινα – о онострани свему) сви ови изрази, укључујући и ајн- штајново иза, означавају божанску другост у односу на створени свет – управо оно про- тив чега докинс војује – божанску надпри- родност над-природан значи да је иза или изнад или с оне стране природе, односно створеног света који опажамо управо у тој над-природности или оно-страности лежи разлог непојамности бога коју и ајнштајн да- ље помиње непојаман је зато што је други и другачији по природи да је то непојамно које је иза појавног све- та друго и другачије од створеног света, то јест да се не поклапа са светом, како би то у пантеистичком кључу желео да протумачи у дијалогу са ате измом алберт и едвард ајнштајн у књизи крштених николајевског храма у новом саду јануар / фебруар 2020 21 докинс, говори ајнштајн у наставку своје ре- ченице када каже чија лепота и узвишеност до нас долазе само посредно, то јест преко створеног света (упореди са речима апосто- ла павла - умом се на створењима јасно види, његова вечна сила и божанство) ако је алберт ајнштајн имао пантеистички појам теизма, ка- ко му то учитава ричард докинс, ако су, дакле, свет (створена природа) исто што и бог, како је онда могуће да се то непојамно до нашег сазнања спушта само посредно као бледи од- раз? зар посредовање и одраз не подразуме- вају две стварности – стварност посредованог и стварност која посредује? или посредовано посредује сâмо себе? свакако, ово друго је бе- смислица посредовање подразумева посто- јање две стварности – стварност бога који је посредован и стварност света (створене при- роде) који га посредује следи да је пантеизам код алберта ајнштајна искључен али, не и код ричарда докинса он је заправо „нашминкани“ пантеиста то до- казују и његове ограде од цитираних речи ал- берта ајнштајна – не може да појми за докинса не значи заувек ће бити непојмљиво зашто се докинс ограђује? управо зато што он непојам- ност о којој говори ајнштајн не схвата као иза стварност, као оностраност (над-природност), већ као тренутно непознату природност, као тренутно непознато овдашње и, за њега, једи- не стварности отуда се то божанско-непојамно код докинса поклапа са природним (овосвет- ским) и зато је докинсова религиозност коју признаје, али због чувања других од забуне је не исповеда, заправо „нашминкани“ пантеизам докинс не крије да и њега то божанско-не- појамно одушевљава попут сваког религио- зног човека и он говори о присуству духов- не радости (како ће натурализам да објасни радост, па још духовну, питамо се?) то је пантеистичка радост која је „нашминкана“ у „духовну радост рационалног, научног схва- тања живота“ – ово је жеља за опитом панте- истичког божанства код докинса он не крије ни поетске осећаје које то божанство у њему изазива – „осећај поетског натурализма“ (не би ме зачудило да и докинс, попут светог григорија богослова, свом божанству почне да пише песме) докинсу још само недоста- је молитва па да своју религиозност заокру- жи но, будући да се ради о пантеистичкој религиозности, молитве и није могућа – јер је пантеизам безличан у појму такве рели- гиозности остају само поетска усхићеност и обожавање, који као што видимо не мањка- ју ричарду докинсу али и та религиозност, мада не подразумева надприродног и лично- сно постојећег бога, ипак пројектује неку вр- сту павловске линије богопознања као што апостол павле говори да сада видимо као у огледалу а да нам на крају следује виђење ли- цем у лице (1 кор 13, 12), тако и код докинса постоји извесна есхатолошка спознаја и он констатује да наука још увек не зна све, али да ће се све некада сазнати његова ограда од ајнштајновог става показује управо ту веру у сцијентистичку есхатологију – „речи не мо- же да појми“ не значе нужно „заувек ће бити непојмљиво“ заиста, професор ричард докинс предста- вља занимљив моменат у еволуцији појма атеизма новоатеизам јесте „нашминкани“ пантеизам, од којег се традиционални атеисти свакако ограђују у дијалогу са ате измом професор ричард докинс представља занимљив моменат у еволуцији појма атеизма новоатеизам јесте „нашминкани“ пантеизам, од којег се традиционални атеисти свакако ограђују 22 1 / 2020 тема броја: социјално старање цркве чудесно умножење хлебова: христос храни пет хиљада људи (јн 6, 5–15), новија икона (извор: http://orthochristiancom/) јануар / фебруар 2020 23 тема броја: социјално старање цркве када се носталгично присећамо прошло- сти у којој су наши преци били побожни, када је већина становништва била црквена, када се то сматрало нормалним, а срамно било не ићи у цркву; када је бити црквен но- сило са собом и друштвени статус, како је то и данас у неким државама иако је то крај- ње формално и спољашње, промиче нам, рецимо, чињеница да је у време првог бео- градско-карловачког митрополита мојсија петровића постојала казна за оне који сво- јој послузи не би дали дозволу да недељом долазе рано у цркву на литургију наравно, та литургија је била намењена послузи, да би господа могла касније доћи и бити виђе- на, док би ови увелико припремали недељ- ни ручак за господу која се недељом одмара очигледно да је у хришћанској једнакости тога доба било привилегованијих проблем лежи што њихова привилегованост није по- чивала на црквеним, хришћанским начели- ма а црква их је поштовала али, ако се сетимо и беседа св јована златоустог који је био својеврсни борац за социјалну правду, утемељену на његовом инсистирању на животу по писму, многи од нас данас би се осетили прозвани у његовим речима са друге стране, он није био толико оштар према имућнима и привилегованима његовог доба зато да би их подстакао на још већу врлину, већ управо због њихове окоре- лости и хладноће срца према онима који су на маргини друштва из било ког разлога ма- кар и сами били криви за то то нас води до два карактеристична места из новог завета: христовој параболи о стра- шном суду и о богаташу и убогом лазару обе су нам познате и обе се тумаче и као хри- стове приче које се односе на сиромашне и одбачене у првој, код матеја, имамо да сви они који су се нашли међу „најмањима“ хри- стовим јесу „благословени оца мојега“ јер се у тим најмањима заправо крио христос ти најмањи су управо они одбачени и они са маргине чак и они који су са оне стране за- кона јер, ако пажљиво погледамо, за оне ко- ји су у тамници не знамо зашто су тамо, да ли су заиста криви или су жртве нечије сплетке и грамзивости (уп мт 18, 23) друга прича нам не говори толико о загробном стању ду- ше, као што се учестало тумачи, него нам нај- пре говори о једном неосетљивом богаташу који је живео у потпуном благостању које га је толико отупело да ни пред својим врати- ма човека који му је био познат, а који је био сиромах и болестан, није држао за људско биће апостол лука намерно користи изразе „бјеше богат и облачаше се у скерлет и у сви- трагедија нашег времена јесте да организација у оквиру аем која се бави соци- јалним старањем представља својеврсни инцидент у делатности цркве време у којем живимо, тога смо барем прилично свесни, на најгоре могуће начине афир- мише индивидуализам, неосетљивост грамзивост и надметање у томе колико смо „срећни“ да ли је сиротиња „и богу тешка“? тема броја владимир пекић 24 1 / 2020 тема броја лу, и сјајно се весељаше сваки дан“ за бога- таша и „који лежаше пред вратима његовим гнојав а још и пси долажаху и лизаху гној његов“, да би нагласио контраст између њих двојице као и неосетљивост богаташа упра- во опис њиховог стања има то за мотив „фи- нале“ приче нам је познато: христос ставља мојсија и пророке као предуслов прихва- тање васкрсења из мртвих заправо, лукин циљ јесте да каже да закон управо афирми- ше бригу према сиротињи то је било нешто што се подразумевало у античком јудаизму то је био најпре лични израз побожности и поштовања закона, али је био и религиозна обавеза у тој мери да је постојао десетак ко- ји су јевреји плаћали, а који се одвајао за сиромашне иако то можемо да сагледавамо из угла некакве врсте социјалне помоћи и опште друштвене ангажованости, идеја која почи- ва већ у одредбама старог завета о сирома- шнима и удовицама (уп пнз 26, 12с; лев 27, 30; пнз 14, 28с), јесте теолошка и наслања се на идеју израиља као народа који је господ ослободио из египта, из „дома ропскога“ и због тога су дужни да управо обесправље- ном чине добро и милост код апостола луке видимо богаташа, ко- ји је по мерилима овога света, често и нама данас прихватљивим, то богатство посма- трао као дар за праведност и поштовање закона међутим, управо је убоги лазар ме- рило његовог испуњавања закона према томе, иако поменута два одломка из јеван- ђеља по матеју и луки говоре о две разли- чите ситуације и имају различите мотиве, оне се ипак додирују у чињеници да се за- повести господње испуњавају у поштова- њу оних које често сматрамо небитнима, „најмањом браћом“, убогима попут лазара јасно је да христос овде инсистира на ми- лосрђу као основној врлини која би тре- бало да краси хришћане суд божији као и препознавање онога који је васкрсао из мртвих и следовање за њим се не дешава у култним радњама у сличну заблуду је пао и старозаветни израиљ (ис 1, 11–17) а сам господ каже: „милост хоћу, а не жртвопри- ношење“ (в мт 9, 13) но, не само у јеванђељима, већ и у дру- гим новозаветним текстовима (дап 4, 32–5, 11; рим 15, 26с; 1 кор 16, 1; 1 кор 1, 26с) као и у ранохришћанским текстовима старање за немоћне и потребите је била једна од основних делатности цркве чак су и паган- ски противници хришћанства то наводи- ли као светли пример против којег немају никакав аргумент познате су нам чувене василијаде, насеља за сиромашне светог василија великог; „запаљиве“ беседе све- тог јована златоустог против богатих и њи- ховог занемаривања сиромаха и богаља или чињеница да је мермер предвиђен за цркву у константинопољу продао и новац прича о богаташу и лазару, руска икона непознатог аутора из 17 века (извор: http://iconspstguru/) јануар / фебруар 2020 25 разделио сиромасима, што је изазвало гнев престоничких великаша листа би била по- дугачка када бисмо набрајали све примере основна идеја лежи у томе да није само бо- гослужбени оквир, и није само молитва на- чин да се у нашим животима пројави тајна и слика царства божијег свети никола каваси- ла, познат по речима да се црква пројављу- је у светим тајнама, мислећи на причешће, исто тако говори да се тајна цркве открива у делима милосрђа и старању за немоћне и болесне ништа мање то није икона царства уколико се размисли јасно је да, човек ко- ме се олакшава болест, прекида гладовање, нађе кров над главом, чак и исцељује моли- твом, осећа поново своје људско достојан- ство и слободу коју му је бог даровао ту се открива та тајна царства – у једнакости и де- љењу живота тако да свима, колико је то мо- гуће, буду доступни дарови божији иако су то материјалне ствари и стварности, оне се- жу у вечност јер, ако делимо живот из исте чаше, како је могуће да се делимо по оним стварима које су од овога века и света није ли то заправо секуларност која прети цркви? данас, када је присутан један став који хри- шћанство гледа као веру финих и васпитаних људи, ситуираних, са манирима грађанске класе, била би саблазан када би неко такав могао да види христове „пратиоце“ (богаље, преваранте, ђавоимане, сиромашне, удо- вице, проститутке, разбојнике), или како апостол павле осуђује као недостојне при- часнике оне који праве поделе на агапама и вечерама господњим ускраћујући храну сиромашнима, не третирајући их равноправ- но или да оде у кухиње вдс-а и да види ка- кав профил људи тамо долази колико би се данас „великих верника“ (чак и оних који су црквени у литургијском смислу), згрозили при помисли да су ти људи њихова браћа и сестре, и то подједнако као углађена и фино васпитана хришћанска господа, свештенство, епископи? не само њихова браћа и сестре, већ они кроз које се сам христос пројављује, чак и пре него кроз свештенослужитеље, ако верујемо господњим речима трагедија нашег времена јесте да органи- зација у оквиру аем која се бави социјалним старањем представља својеврсни инцидент у делатности цркве време у којем живимо, тога смо барем прилично свесни, на најго- ре могуће начине афирмише индивидуали- зам, неосетљивост грамзивост и надметање у томе колико смо „срећни“ често су чак и слике људске несреће и беде обојене не- ким идеолошким предзнаком све са циљем да је то ипак далеко од нас на жалост (или, можда, на срећу), ипак није и баш зато што није, дарована нам је могућност да у делима милосрђа пројављујемо радост царства бо- жијег даривање љубави и среће некоме ко је их из било ког разлога лишен и доведен у понижавајући положај је велико дело пред господом то је смисао љубави о којој гово- ри господ и та љубав је конкретна треба је показивати код своје локалне, парохијске заједнице, где смо заједничари исте чаше тако ће наш одговор на питање „где је цар- ство божије?“ и „да ли је христос уистину бог и спаситељ?“ бити исти као и господњи одговор светом јовану крститељу: „слијепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и сиромашнима се проповиједа јеванђеље“ (мт 11, 5; уп лк 4, 18; лк 7, 20, 22) тема броја старање за немоћне и потребите била је једна од основних делатности цркве чак су и пагански противници хришћанства то наводили као светли пример против којег немају никакав аргумент 26 1 / 2020 тада ће рећи цар онима што му стоје са десне стране: ходите благословени оца мојега; примите царство које вам је припре- мљено од постања свијета јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјети- сте ме; у тамници бијах, и дођосте ми (мт 25, 34–37) да ли можете на почетку нашег разговора да кажете нешто о изазовима који стоје пред црквом на плану социјалне подр- шке појединцима и породицама, а који су у нашем народу дошли као последица ратних дешавања на просторима бивше југославије 90-их година, светске економ- ске кризе која траје од 2008, овим нај- новијим ратним збивањима на блиском истоку и мигрантском кризом происте- клом из тих ратних збивања? да ли црква има снаге и могућности да одговори овим изазовима? – веома ми се допада питање које сте ми поставили јер сте у њему поменули три кључна, историјска тренутка на која ми као народ и црква нисмо били спремни ни ја лично, наравно то су ситуације из којих мо- рамо да се научимо зарад будућности када се ради о деведесетим годинама сећам се свог одрастања у богословији светог саве и почетног волонтирања у верском добро- творном старатељству неколико година касније када сам био на богословском фа- култету десило ми се нешто што је опреде- лило моју жељу за активнијим учешћем у несрећама које су нас сналазиле на једном испиту владика атанасије (ракита) ме питао: „а шта си ти радио тада?“ (мислећи на време рата у босни) ја сам био збуњен питањем међутим он је инсистирао да одговорим: „шта си ти радио? шта си радио?“ ја сам она- ко лакомислено и без довољно поштовања одговорио да сам ја тада био дете, мислећи да владика није знао добро да срачуна го- дине а онда ми је он рекао да и дете може у данима рата много да учини, може да се моли богу, да рат престане, да нема жрта- ва итд изашао сам са испита са одличном оценом, али постиђен потпуно стидео сам се, јер сам знао да је владика био сасвим у праву тада сам научио једну од најбитни- тема броја интервју са презвитером владимиром марковићем, старешином храма светих апостола петра и павла у топчидеру и секретаром верског добротворног старатељства аем цркви је потребна једна кровна организација социјалног старања разговор водио: небојиша мишевић јануар / фебруар 2020 27 јих лекција на факултету схватио сам да ми православни хришћани не смемо бежати од своје одговорности за активно и исправно сведочења наше вере и од бога нам дарова- не љубави од ситуација у друштву у коме жи- вимо јер ћемо можда на тај начин учинити највише, можда померимо и коју гору сво- јом вером, можда спречимо рат, или просто обришемо коју сузу, определимо нечији жи- вот кроз благу реч и осмех тако сматрам да ни наша црква није била спремна за све несреће које су сналазиле наш народ црква је тих година доживљава- ла својеврсну унутрашњу катарзу стидљиво је грабила слободу коју је осетила, али није имала организацију која је тај дах слободе могла адекватно да дели са народом који је очекивао одговоре, поуке, утехе и изнад свега пример од недобијених одговора и лоше схваћених поука многи су се тада са- блазнили у цркви велика прилика је пропу- штена и бојим се да данас, још увек, у нашем црквеном животу осећамо последице те пропуштене шансе број наших верника се смањује брже него што као народ нестајемо, а нестајемо као народ биолошки, јер смо за- боравили да смо и духовна бића док се бо- римо за присутност у медијском простору друштва бригу о духовном животу свог на- рода смо олако препустили телевизијским и медијским магнатима и проповедницима новог доба и разним учитељима јоге и фит- неса ово говорим, јер ме ситуација неодо- љиво подсећа на те деведесете што се тиче светске економске кризе не- како је мој утисак да се та криза код нас најмање осетила будући да никада није ни прошла, ми смо на њу били потпуно на- тема броја верујемо и да је циљ нашег рада (ово сам рекао када сам примао дужност секретара 2008 године), да сами себе укинемо да сви наши храмови један по један препознају лепоту давања и да преузимају бригу о установама социјалне заштите које се налазе на њиховој парохији и својим парохијанима који су у потреби ђакон бранислав јоцић са децом из вишедетних породица која преко вдс-а иду на летовање у грчку 28 1 / 2020 тема броја викнути десило се међутим да се појавило много више људи на улицама, дестабилизо- ваних породица, психички оболелих људи и оно што нас највише боли све више болесне деце многе банке су намамиле лаковерне да им верују, многе фирме су приватизова- не и уништене, многи су остали без посла у позним годинама и у београду се одједном појавило много гладних људи то је постао тренд и другде по србији, само се крије, ни- је популарно и руши ружичасту слику ми смо били приморани да отворимо цркве- ну кухињу и она до данас ради близу десет година да ли смо поред овога спремни да пома- жемо мигрантима који долазе са истока? требало би, али сматрам нереалним тако нешто очекивати од нас када нисмо у ста- њу да о нашим људима бринемо адекват- но када немамо нити један старачки дом, вртић, немамо један кревет у београду где би могли да кажемо човеку путнику, намер- нику да се окупа и одмори од пута као што сматрам да немамо право да говоримо ни о абортусу, да је лицемерно некоме говорити о томе, а не понудити му алтернативу, то др- жава може да ради јер има сиротишта ми би требало да добар однос са државом ко- ристимо у заједничким пројектима и зајед- ничким интересима, а то је свакако здрава нација, и духовно и физички, то је социјална брига и старање где држава не може сама пример је манастир ковиљ, „земља живих“ и њихова брига за болесне од зависности други пример је присутност нашег братства манастира високи дечани на косову и мето- хији који представља стожер опстанка на- шег народа тамо братија манастира обавља посао владе и свих министарстава у малом, а са друге стране чини духовну тврђаву чију снагу и ми одавде дођемо да доживимо, јер је исцелитељска биографија презвитера владимира марковића јереј владимир марковић (4 априла 1981 ћуприја) завршио је богословију светог са- ве у београду 2001, а на православном бого- словском факултету у београду је дипломи- рао 2006 године од 2006 до 2008, ради као вероучитељ у медицинској школи у земуну, а од 2005 до 2008 ради у верском добротвор- ном старатељству аем као хонорарни слу- жбеник јануара 2008 заменио је на месту се- кретара вдс-а протојереја-ставрофора хаџи љубодрага петровића, а мало затим рукопо- ложен је у чин ђакона и постављен да служи у цркви св александра невског крајем 2008 рукоположен је у свештенички чин и распо- ређен као свештенослужитељ при храму све- тих апостола петра и павла, за који је 2016 примио и дужност старешине за свој рад у области харитативне мисије цркве у оквиру верског добротворног старатељства добио је многа признања, као и награду града бео- града за херојско дело 2015 године ожењен је са милицом, са којом има ћерке софију и дивну и сина лазара јануар / фебруар 2020 29 да ли црква има јасно дефинисане меха- низме социјалне заштите? – наша црква има у свом уставу и у њего- вом 178 члану, установу која је основана конкретно: „за ширење верске црквене све- сти и хришћанског милосрђа, као и за друге послове унутрашње црквене мисије, посто- ји у свакој црквеној општини верско добро- творно старатељство“ патријарх варнава је био велики визионар и он је на време схва- тио значај и снагу организоване цркве и у том смислу је уредио многе области нашег рада које и данас постоје ипак вдс је зажи- вео тек у време патријарха германа 1967 го- дине и то у форми различитих секција, више налик на неко културно-уметничко друштво него на институцију каква ће касније да се развије и каква је замишљена тек је благословом његове светости бла- женопочившег патријарха српског г павла 1996 године обновљен рад верског добро- творног старатељства (вдс), са протојереј- ставрофором љубодрагом петровићем на челу вдс је мало по мало постао средишња установа духовног и социјалног старања у архиепископији београдско-карловачкој тада је у нашој цркви основано и чове- кољубље, добротворна организација спц човекољубље је пред собом имало тежак задатак да постане кровна хуманитарна ор- ганизација наше српске православне цркве испуњавајући мисију која је проистекла из самог назива организације они су, пак, на- ишли на проблем организације наше цркве по епархијама, па својим системом рада ни- су успели да се наметну у свим епархијама, тако да данас функционишу као невладине организације имају увек неколико еписко- па у управном одбору, али сем тога никако не представљају органски и организациони део свеукупне српске православне цркве наша црква треба једну своју кровну ор- ганизацију, која ће помагати све епархијске и о којој ће црква да се стара и да финанси- ра њен рад пример за то налазимо у добро организованим црквама: руској православ- ној цркви и гркој цркви битно је истаћи да многе епархије наше цркве имају различите фондове у оквиру својих граница назване по различитим све- титељима делокруг и начин рада је мање више сличан, црквен, под контролом епар- хијских управних одбора и у многоме налик нашем вдс-у у београду једино сматрам да је штета што не носе исти назив, јер би се тако свеукупно ангажовање цркве у овој области лакше препознало и легитимисало у друштву у тимочкој и нишкој епархији основано је верско добротворно старатељство у брат- ској сарадњи са вдс-ом из београда већ је спроведено више заједничких акција на велику корист локалног становништва те епархијске организације и њихов плодан рад највише зависе у овом случају од добре воље и способности самих епископа треба бити искрен и признати да у овој области као црква заиста јако споро напре- дујемо, а ово је по мом мишљењу кључна тема броја отац владимир помогне и у кухињи вдс-а када је то потребно 30 1 / 2020 тема броја област мисије цркве и уколико се присети- мо речи из матејевог јеванђеља које говоре о нашем односу према потребитима (мт 25, 34–37), јасно је да ћемо управо о томе бити испитани на страшном суду поменули сте верско добротворно стара- тељство у којем сте као генерални секре- тар задужени, између осталог, за коор- динацију свих ресора уз његову светост патријарха српског иринеја предводите ову установу целу деценију шта нам мо- жете рећи о мисији и циљевима вдс-а? – наша мисија је одувек иста трудимо се да сведочимо своју хришћанску љубав кроз дела милосрђа према свима који су у некој потреби, који страдају или пате покуша- вамо да свима улијемо наду да кроз веру и трпљење следи награда духовног мира и спокоја у овоме свету и место за свакога у царству божијем како се време мења тако се и наш начин и прилаз човеку мења, али је увек искрен и реалан слабо верујемо у вир- туелну стварност, виртуелно мисионарење, пре смо за сусрет у реалности и поглед очи у очи сведоци смо разних препуцавања на ин- тернету, новинама, медијима сваке врсте где сви нешто једни другима доказују, запо- чињу разне акције и иницијативе, а у ствар- ности не знају ни ком храму припадају, беже од своје парохије, од своје заједнице а ми у ту живу заједницу верујемо верујемо и да је циљ нашег рада (ово сам рекао када сам примао дужност секретара 2008 године), да сами себе укинемо да сви наши храмови је- дан по један препознају лепоту давања и да преузимају бригу о установама социјалне заштите које се налазе на њиховој парохији и својим парохијанима који су у потреби да те живе заједнице посведоче своју живост и заиста у овом нашем делу велика подршка и најближи сарадници су нам неколико бе- оградских живих заједница и све их је више, богу хвала у београду је приметан све већи број со- цијалних случајева да ли црква има људ- ства и средстава да помогне тим људима и њиховим породицама? – београд је престоница, велики град и у њему многи покушавају да пронађу егзи- стенцију када не успеју, тешко се враћају у своју средину да признају пораз и радије остају у београду по цену да буду социјални случајеви ми и о њима бринемо, комуни- цирамо са околним епархијама, надлежним свештеницима, трудимо се да помогнемо и ту врло често нису проблем ни средства ни добри људи проблем је обично у човеку ко- ји, како наш народ каже, не жели сам себи да помогне човек уроњен у блато материјал- ног света и потрошачке свакодневице губи из вида да га бог и даље воли и да га вас- питава понекад мало суровијим методама, јер му је спасење човеково крајњи циљ па у немаштини почиње да завиди онима који имају више много смо таквих људи до сада упознали мањи је број, али не занемарљив, оних људи од којих успемо да доживимо ис- крену повратну захвалност и осетимо људ- скост онда знамо да смо на правом путу чи- њења добра управо тај доживљај пружамо и онима који дођу код нас да учине добро, да буду добротвори подсетимо их на блаженост да- вања и искреног доживљаја љубави када је давање лично обилазимо са њима потре- бите и различите установе и зато се наша породица добротвора стално шири не про- слеђујемо жиро рачун него кажемо дођите, видите, стварне људе и њихова лица као што рекох стварно, а не виртуелно како је организован рад верског добро- творног старатељства? – укратко то је један велики систем са 10 свакодневно присутних, запослених људи и преко 300 волонтера који пружају помоћ на недељном нивоу наш рад је подељен у седам области-ресора просветни, обухвата различиту бесплатну наставу најзаступље- нијих светских језика, додатну и припремну наставу за студенте и средњошколце ми- лосрдни, обухвата посете свим установама социјалне заштите града београда (домове јануар / фебруар 2020 31 за децу без родитељског старања, домове за старе, дечије болнице, стационаре за децу са сметњама у развоју) правно саветова- лиште, обезбеђује бесплатну правну помоћ у најразличитијим ситуацијама здравствено саветовалиште, кроз нашу амбуланту и нашу апотеку обезбеђује бесплатну здравствену заштиту из скоро свих медицинских специ- јалности породица, брак и васпитање, је ресор где многе породице добијају разли- чите врсте помоћи, материјалне и савето- давне посебно преко стотину вишедетних породице подржавамо кроз финансијску помоћ, породичне пакете и помоћ за огрев и школски прибор црквена кухиња пружа подршку сиромашним суграђанима у храни и прехрамбеним намирницама са две пот- пуно професионалне кухиње, једном трпе- заријом и још четири пункта свакодневно хранимо 2000 људи координација и миси- ја, је ресор у оквиру кога редовно штампамо мисионарску литературу и биоетичку која се бави духовно-социјалном подршком коју користимо у милосрдном ресору да ли постоји сарадња међу помесним црквама и у чему се она огледа? – благословом његове светости патри- јарха српског иринеја и митрополита ки- труског георгија већ пету годину за редом наставља се сарадња верског добротворног старатељства архиепископије београдско- карловачке са митрополијом китруса, ката- ринија и платамона у грчкој и ове године плод те сарадње је бесплатно летовање у катеринију испод планине олимп митрополија китруска поседује интернат за живот ученика у насељу зворонос, делу катеринија, где су богословци били смеште- ни поред зграде интерната на поседу се налази прелепа црква посвећена св муче- ници софији и њеним ћеркама вери, нади и љубави, старачки дом са преко 30 кори- сника и ресторан-кухиња где су се хранила деца из србије све ово нам је било на рас- полагању месец дана за три групе деце: за ученике српских богословија, вишедетне породице и студенте летовање је осмишљено тако да ученици- ма буде и одмор и прилика за учење сваки слободни тренутак се користи да се учени- ци опусте, оду до мора, на плажу, да се ба- ве спортовима у води, на песку и да се лепо упознају и здруже укидајући разлике које постоје међу њима, да осете да су део једне саборне цркве и једне породице тема броја 32 1 / 2020 тема броја гајимо одличну сарадњу и са о игњатијем шестаковим, са којим смо неколико догађа- ја заједнички организовали: турнир цара николаја у шаху и изложбе посвећене ру- ском цару у београдским домовима за ста- ре велику част нам је учинила издавачка кућа бернар са којом смо објавили књигу: „анђео у олтару“, и узели учешћа у дочеку оца андреја ткачова који је одржао врло за- пажено предавање у храму св саве у децембру 2017 године смо посетили и сретењски манастир и видели начина на ко- ји руска православна црква брине о потре- битима, а имали смо прилике 2015 године да упознамо и рад организације „апосто- ли“ у грчкој под руководством константина димцаса, садашњег гувернера св горе та- мо смо обишли црквене кухиње, вртиће, до- мове за старе и видели на који начин цркве- не радио станице извештавају о свему томе која је ваша порука за крај овог интер- вјуа? – волео бих да у овом периоду, када сла- вимо 800 година од аутокефалности наше свете цркве, помислимо пре свега на сво- га духовног оца светог саву он је поставио здрав однос старања о људима тиме што је христа ставио у центар живота тадашње србије где је данас христос у српском дру- штву, у друштву које не може да оздрави без христа? он треба да је главни носилац јавног оздрављења! то старање је свети са- ва имао када је оснивао прву школу и прву болницу имао је свест, не да гради државу, него да извршава еванђелску заповест хри- стову тако ни ми данас не смемо да приста- немо да нам други васпитавају нашу децу у просвети без христа и да нас туђинци трују својим отровима у здравству без истинског лекара као да се игра утакмица, а ми седи- мо на клупи ако не оздравимо свој народ, наш лек бесмртности остаће негде у запећ- ку и неће имати ко да га прими драги оче, захваљујем вам се на одво- јеном времену за разговор са жељом да вам бог подари добро здравље и да у мирним временима још дуго и часно служите у светој православној цркви на духовну корист вас, ваше породице, поверених вам од бога верника и цркве уопште – хвала и вама на братском позиву за овај разговор тема броја тема броја судбина фредерике де грааф не уклапа се у уобичајене оквире са одличним европским образовањем, са знањем пет страних језика, она се трајно настанила у русији, за коју каже: „када сам дошла у вашу земљу, сва сам се светлела од среће“ фредерика де грааф: моји корени су сада у русији превео са руског: небојша ћосовић фредерика је по први пут дошла у русију као студенткиња, 1976 године „нисам имала совјетског новца код себе, а промени- ти девизе – представљало је тада читав ро- ман отишла сам на такси-станицу и рекла: ‘молим вас, одвезите ме бесплатно до мду- а’ 1 један возач је пристао и већ у ауту ми је рекао: ‘ви просто светлите од среће нисам до сада примећивао, да је наша земља тако деловала на странце’“ „двоструки живот“ у ссср-у фредерика је водила „двоструки живот“: „устајала сам у 5 сати ујутро, да бих до почетка предавања отишла на други крај москве у храм на јутарњу службу затим сам приметила, да ме прате: очигледно, да је странкиња, која напушта студентски дом у 5 ујутро, изазивала подозрење свештеника из храма, протојереја николаја ведернико- ва, позвали су на разговор и запретили му но, када сам га замолила да ме крсти, он се није уплашио тако сам крштена марта 1977 године, и као православна добила име ма- рија – у част свете марије египћанке“ 1 московски државни универзитет – прим прев „христу ме је привео достојевски у хо- ландији на универзитету у гронингену сам учила славистику, па сам била у прилици да на руском прочитам браћу карамазове остале студенте је интересовало грађење реченица, а ја сам хтела да се удубљујем у садржај! достојевски је отворио моју ду- шу, али ја нисам знала куда да идем даље ја сам се тада чак и наљутила на писца и управо у оваквом стању сам сазнала да ће на универзитету одржати предавање ми- трополит антоније сурошки, који је дошао из енглеске, где је возглављивао епархију, која је обједињавала православне паро- хије рпц тада сам по први пут у животу видела монаха он је био у раси, и његове црне очи су сијале као ужарени угаљ вла- дика је одлично говорио енглески на кра- ју, он је објавио да ће бити посебан пријем за православне парохијане из града у том моменту сам схватила: ево наставка пута, који ми је открио достојевски ја не само да сам пошла на разговор, него сам још не- колико пута ишла код владике у лондон за мене, сиромашну студенткињу, карта за ен- глеску је коштала читаво имање, но сваки пут када је требало да путујем, искрсавале су наруџбине за преводе, а ја сам могла да јануар / фебруар 2020 33 тема броја преводим са енглеског, немачког, францу- ског и руског“ чезнула сам за русијом после повратка из ссср-а и завршетка универзитета фредерика је прешла у лон- дон, где је владика антоније био стареши- на успењског катедралног храма фреде- рика је радила у лондону на клиници, а душа јој тежила ка русији: „када сам први пут дошла у русију, осетила сам да ћу не- изоставно овде живети“ но, владика анто- није није одмах благословио духовну кћи на прелаз тек почетком двехиљадите, на неколико година до своје кончине, он је рекао: „иди тамо, ти си им потребна само запамти: потребно је да се научиш великом трпљењу“ фредерики је било потребно натпросеч- но стрпљење енглеска медицинска дипло- ма у русији није важила, тако да је морала да стекне још једно високо образовање, овог пута психолога у то време се њена се- стра у холандији разболела, а дијагноза је била – рак „ја сам живела у москви са сту- дентском визом, а да бих отишла у холан- дију, потребна ми је била дозвола за излаз чиновници су ми рекли: ‘за време школске године можете изаћи из русије само јед- ном’ и ја сам се упутила ка сестри потом сам се вратила, а кроз неколико месеци њој је било сасвим лоше, она је умирала ме- ђутим, нису ми дозволили да по други пут изађем из земље кроз пола године опет сам се сусрела са овом чиновницом, она је узвикнула: ‘о, ваша сестра је умрла – да сам знала, дала бих вам дозволу за излазак!’ но, она је све одлично знала тада сам се много секирала“ последњих десет година фредерика ради у првом московском хоспису као психолог и рефлексотерапеут она олакшава безна- дежним онкоболесницима физичке и ду- шевне патње, проводећи са њима њихове последње часове и минуте на земљи глав- на идеја хосписа је да неизлечиво болесни људи имају право на достојанствену смрт, на медицинску помоћ и одлазак није мање важно ни да се помогне сродницима да се помире са болом губитка блиског човека ја сам питала фредерику како јој срце дости- же до свих пацијената; током године код ње се накупи и по 400 људи „ако не бих имала веру у живот после смрти, ја не бих могла толико радити у хоспису пред смрт настаје момент истине, када људи виде, шта је ва- жно у животу и шта је у њему вредно овде падају све лажи и све маске које је човек но- сио на и у себи у овом смислу је у хоспису више светлости, него ли у обичном животу код нас је одлична екипа лекара, сестара, волонтера хоспис је државна установа, ов- де је све бесплатно гарантујем, да овде ни- један човек није узео од пацијента ни једну рубљу, иако знам да такав случај није сву- да недавно је код нас лежао 12–годишњи дечак са тумором мозга до овога он је био у једној од престоничких дечијих болница, где је три дана јаукао и викао од болова, али нико није прилазио замислите, шта је доживљавала његова мајка, слушајући ове крике тако се наставило све док дечаков деда није донео 30 хиљада рубаља то су у ствари биле последње паре у кући како се лекари могу тако понашати?!“ сама фредерика ради бесплатно пре де- сет година, када цене станова у москви још нису биле толико чудовишне, од лондонске уштеђевине она је купила овде једнособан стан од преосталих средстава је живела не- колико година „а када се новац потрошио, у енглеској се појавио мој доброчинитељ, који је прочитао материјал о мени и сада ми ша- ље невелике суме које су довољне за храну и комуналије“ њени енглески пацијенти и данас моле фредерику да се врати, но она је све одлучила: „моји корени су сада у русији настојим да добијем двојно холандско-руско држављанство, али ако ме поставе пред из- бор – узећу руско“ разговор водила: марија поздњакова извор: „фредерика де грааф: «мои корни теперь в россии»“ еженедельник „аргу- менты и факты“, no 10 / https://aifru 34 1 / 2020 тема броја „не сматрам да је ово што радим – нека- ква мисија не волим ову реч чиним оно што ми је пред носом запослена сам овде, да бих нешто радила“ – једноставно је рекла фредерика де грааф, пресецајући моје по- кушаје да изразим одушевљење пред њом, женом која је оставила свој успешан живот на западу и дошла у русију да негује умируће болеснике сматрате ли се срећном женом? – (не оклевајући): да, зато што сам са бо- гом, зато што имам молитву и могућност да молим за болесне и још, зато што овај рад: да будем са болеснима и лечим их – одгова- ра мојој души и тако ми много даје много је потребно жртвовати, но потребно је много чему и научити се, нарочито када се нађеш у кризним ситуацијама ја осећам богатство живота, тешког, али срећног антоније сурошки: „иди, ти си тамо потребна“ зашто у русију? – то је дуга историја када сам живела у енглеској, долазила су нам деца са тешким обољењима срца њих су примали у великим болницама лондона отац михајло фортуна- тов (радио је у парохији владике антонија) ме је замолио да радим тамо у својству пре- водиоца видела сам маме са децом која су нам долазила, видела сам како им је тешко, јер то је било време после перестројке по- стојао је споразум између енглеске и русије, да се деца бесплатно оперишу, док су њихови родитељи морали сами да се снађу за путне трошкове сада још боље схватам како је ово тема броја једном сам запитала владику антонија: „а зашто ви никада не говорити о аду, о томе што ће бити лоше?“ а он је само погледао на мене и рекао: „да знаш, ја таквог бога не познајем“ разговор са фредериком де грааф, неговатељицом тешких болесника провера живота болом превео са руског: небојша ћосовић јануар / фебруар 2020 35 тема броја тешко, јер није само потребно наћи новац, већ и мимоићи тешкоће са чиновницима радећи као преводилац, сусретала сам мноштво мама са децом која су била у вр- ло тешком стању многа од њих су умирала за време операције, или после операције једном је дошао дечак денис, коме је било 9 година; он је боловао од стенозе, једва је ходао, болели су га врат и колена лекари су рекли да неће оперисати дениса, јер ће он и онако умрети кроз месец дана „даћемо вам колица и идите кући“, рекли су мени се то учинило тако сурово према људима који су уз велики труд дошли ту; њима фактички ни- је била остављена никаква нада управо у то време ја сам завршила универ- зитет источне медицине и акупунктуре, па сам им понудила своју помоћ нисам мисли- ла да могу да учиним много, али сам хтела да их некако подржим тако сам лечила дениса неколико недеља и на моје изненађење ње- му је било боље он је почео лакше да хода и стеноза се умањила родитељи дечака су ми рекли: „када једном будете били у русији, ми ћемо доћи код вас“ после овога два пута годишње сам, као во- лонтер, примала њега и другу децу у русији тако је и почео мој рад овде [у русији – прим ред] уочила сам каква је била потреба у овој земљи тада сам почела да размишљам о томе да се настаним овде и да повремено одлазим за енглеску, да бих тамо зарадила за живот и управо тако, постепено, донела сам одлуку да преселим, то се није догодило одједном била сам свесна да ће бити тешко пресели- ти се у русију, али на крају крајева, владика антоније ме је благословио он ми је рекао: „иди, ти си тамо потребна“ тако сам се и пре- селила 2001 године први утисци о русији различита су осећања осећања када до- лазиш на месец дана и она која се јављају када одлучиш да остајеш заувек првих пет година врло сам тешко подносила грубост и простаклук тешко је када се са тим сусре- ћеш свакодневно у трамвајима, аутобусима, осећаш недобронамерност и разједињеност међу људима тешко ми је и сада, али сам се мало привикла било ми је јасно или треба издржати или отићи јер, ако постанем као сви, мој долазак ће бити узалудан други проблем су чиновници добити визу, дозволу боравка, држављанство – у русији је све то тако сложено, да се речима не може изразити ако се не да мито, то је врло тешко ја се категорички односим према овоме: као прво немам пара, а као друго ово је против мојих принципа ипак, догодило се, када се изгубила свака нада, господ ми је послао чо- века који је помогао ово је задивљујуће, јер када сам тек била дошла скоро никога нисам знала, а моји малобројни познаници нису били на утицајним положајима али, тим је не мање помоћ долазила да ли сте успели да добијете руско држа- вљанство? – засада још нисам само дозволу боравка имам, а њу је потребно продужавати сваких пет година при томе, сваке године је по- требно да потврдим да имам средства за жи- вот, то јест да не живим на рачун државе ово је одвратна процедура ја бих волела да до- бијем држављанство и на томе сада радим ја сам мислила да је добијање држављан- ства тешко само на западу – на западу је лакше него ли овде овде је огромна корупција у москви не можеш видети широку руску душу говори се да руси нису много пријатни у свакодневној комуникацији, али да имају широку душу и да су спремни да помогну у тешком моменту да ли се слажете с тим? – то је тешко рећи, јер ја живим у москви, а овде се не може видети широка душа поне- кад питам своје пацијенте, а где је та широка руска душа? „ње више нема“, одговарају ми можда је има у провинцији, али тамо има и много пијанства москва и русија, то су две 36 1 / 2020 сасвим различите ствари овде је мање унутрашње слободе него што би се хтело шта ви сматрате унутрашњом слободом? – то да се самостално мисли и брани сво- је мишљење, чак и ако је оно у раскораку са јавним мњењем другим речима, ви хоћете да кажете да је у иностранству боље? – да, зато што је и историја сасвим друга- чија навешћу вам пример, помало смешан једном сам била у некој продавници и слу- чајно закачила рекламну лутку одмах су се око мене окупиле продавачице и све пока- зивале на мене прстом, говорећи: „ово је она, она је ово учинила!“ тада сам схватила да се иза спољашње учтивости налази врло лоше скривана, увек спремна, недоброна- мерност и жеља да се нађе кривац у русији човек има више наде да живи са богом, него ли на западу а шта вам се допада код руса? – оно што је у русији добро – то није од људи када сам после перестројке стигла овде, осећало се да однекуд долази бујица све- тлости, али то је било врло дубоко унутра сакривено осећала сам да овде човека мо- же много више да живи са богом него ли на западу овде се људи могу чинити споља неверујући, али негде у њиховој дубини, вера је остала но, у религиозном животу русије много је тога површног, обредног, али иза свега тога стоји светлост мислим, да је ово у ствари светлост светих, јер је овде много моштију у русији се осећа вр- ло упечатљиво присуство мајке божије ја осећам да су она и свети овде а то не осећам у таквој мери на западу зато ми се чини да су овде велике могућности, али за сада то још није видно на западу је велика пустош у религиозном смислу када сам овде са болесником и он умире, осећам да се слободно може говори- ти о богу, ако човек сам то хоће ја не про- поведам, али ако видим страх у очима онда човек, по правилу, радо говори о ономе че- га се боји, о вечности чини ми се да је ово много теже на западу понекад се чини да су и овде људи далеки од бога, али брже иду ка њему него на западу мислим да је ово нешто велико у русији чак и далеки од религије људи признају: „нечег има“, а на западу просто кажу: „не верујем“ зашто? – не знам можда је ствар у томе што се овде нема на кога ослонити, нема се коме тема броја предстоји нам врло велики рад, да људи стварно почну да живе са христом, и не само да посећују службе и читају (не могу да поднесем ову реч!) своје правило јануар / фебруар 2020 37 тема броја обратити све је лаж, врло је јака коруп- ција човек се осећа незаштићен, живот је сложен овде и могуће да га то приморава да улази у дубину свога бића та чињеница је вероватно присутна у руском карактеру, не знам овде је људима много лакше у том смислу у москви врло много људи долази у храм, а то је велика сила које бисте основне црте руског карактера ви издвојили? – мислим да су руски људи осећајнији од оних на западу то је понекад добро, а поне- кад представља сметњу овде је много стра- ха, који се сачувао још од епохе комунизма с друге стране, у људима је присутно нешто детиње, а неретко је то скривено када се човек налази пред смрћу, његове очи су тако лепе, у њима је некаква детиња простодушност без руског језика ја не бих сазнала за православље зашто сте ви одлучили да учите руски? – ни сама не знам, мислим да је то би- ло по промислу божијем када сам почела да учим руски, још увек нисам знала за бо- га похађала сам курс руског језика, учи- ла сам уз помоћ емисија на телевизији и истовремено га усавршавала на филоло- шком факултету то је било потпуно без конкретног циља, али сада мислим да је ово устројио господ, јер без тога ја не бих сазнала за православље, не бих дошла у русију и никада овде не бих радила које још језике знате? – енглески, француски, немачки, холандски „сваки језик описује око народа, коме припада, круг, одакле човек може изаћи само уколико ступа у круг другог језика“, рекао је знаменити филолог фон хумболт како се ви осећате, ступивши у круг руског језика? – сада слободно, добро то се врло осећа- ло док је владика антоније (блум) био још жив наша парохија је била разноврсна, до- лазили су људи из читавог света видело се да се владика мењао када је говорио с љу- дима руски и енглески, дословно постајао је мало другачијим човеком када ми нису током 15 година давали визу, но имала сам могућност да се сусрећем са русима и гово- рим руски, и тада као да се нешто отворило у души учење руског је било врло тешко, али је он близак срцу у њему је много нијанси, и свесна сам да га још нисам у потпуности освојила да ли се структура руског језика одражава на то, како ви мислите? – мисли, да свака реч коју изговоримо оставља траг овде се ја осећам као код куће – иако ми је тешко, али сам кући на универзитету сам се наљутила на достојевског који је ваш омиљени писац? – много волим достојевског он ме је тако- ђе водио ка христу на универзитету у гронингену сам читала браћу карамазове и врло се наљутила на до- мислим да је врло жалосно и тешко умирати када има страха страх се умањује само онда када знаш да идеш у живот вечни но, ово је могуће када ти не самом умом него и опитом знаш да је христос жив 38 1 / 2020 стојевског он ми је открио нови свет, али ни- сам знала куда даље треба ићи? (ово је било још пре сусрета са владиком антонијем) он ми је открио нешто дубоко – дубоко у души, али потом више није било одговора куда ићи даље? достојевски је био први који ми је дао да осетим, а не само да умом схватим, да иза овог живота постоји и други тада сам се ја још ра- срдила на колеге студенте, јер нико од њих ни- је хтео да анализира оно о чему је достојевски говорио сви су анализирали структуру рече- ница, али нико није гледао на њихов смисао ја га врло волим, али сада врло ретко читам, јер се потом тако дубоко погружавам у живот његових јунака, да потом не могу да радим христос је за владику антонија – неко важнији како сте ви пришли вери? – када сам се ја још учила у гронингену, на уни- верзитету, на северу холандије, дошао нам је вла- дика антоније (блум) да би поразговарао са сту- дентима тада је он био егзарх западне европе и дошао нам је из енглеске у гронингену је тада по- стојала мала православна парохија, а парохијани су такође дошли на предавање чији је предмет била молитва и медитација и до сада се сећам његових речи о томе да ако човек мисли да не- чим влада, он постаје заробљеник тога: он држи у својој руци часовник, али више нема руку по пр- ви пут сам тада видела човека у црном, одевеног као свештеника и то је био страшан доживљај за мене потом је он објавио да ће у суботу и неде- љу бити припрема за причешће за православну парохију у гронингену дошла сам кући, и мислим да сам духом светим већ знала, да ћу бити тамо осећала сам некакву светлост изнутра замолила сам своју познаницу, пола ру- скињу – пола холанђанку, да ме повезе са собом на припрему за причешће ујутро сам се пробудила и намеравала да попијем шо- љу чаја, али ме је нешто зауставило, и ја сам изашла из куће да сам се задржала због чаја, моја познаница би већ отишла, али ми смо се ипак нашле тада сам схватила како су ситни- це важне у животу дошли смо у парохију, и ја сам се врло интересовала да сазнам што више о влади- ци антонију мене је интригирала његова личност ја сам осећала у том човеку велику необичну правичност и да је за њега христос важан и реалан тада сам ја била сиромашна студенткиња, али сам нашла новац, јер су ми наручили превод са руског на холандски овај новац једва да је био довољан за пловидбу паро- бродом из холандије у лондон тако сам по први пут доспела у лондон, и од овога су за- почеле моје посете лондону да ли сте пре тога припадали некој цркви? – не, али сам тражила одговарајућу испо- вест, и још тада нисам била крштена ово је било врло позитивно, јер на себи нисам има- тема броја јануар / фебруар 2020 39 блажене успомене митрополит сурошки антоније блум (1914–2003) (извор: http://wwwnewmartyrosru/) тема броја ла никакав „терет“ сентиментални прилаз вери протестаната увек је изазивао код ме- не одвратност, а у православљу сам увиђала трезвеност римокатолицизам ми такође ни- је био близак богатство тешког срећног живота поклапају ли се ваше детиње представе о животу са оним, што ви имате сада? – ја сам увек хтела да будем лекар сећам се да сам читала књигу о лекарима, који су ради- ли овде на криму мени је то било врло упеча- тљиво, а то је било пре много година, али ја се сећам до сада и мириса ове књиге мислим да ми се она није случајно нашла у рукама моја мама је била изразито уметничка природа, волела је цвеће, лепоту, пејзаже мислим да сам од ње наследила љубав пре- ма лепоти она је тежила да све ради савр- шено од оца сам се такође н
... (синтагма припада ричарду докинсу) протумачи у пан- теистичком кључу и да, коначно, пантеизам представи као „нашминкани атеизам“ (такође, синтагма ричарда докинса) међутим, ствари стоје супротно у свом поменутом егзегетском настојању, докинс успева само једно – да свој новоатеизам представи као „нашминкани“ пантеизам ево и анализе ајнштајнових и до- кинсових ставова која то поткрепљује прво и основно што треба истаћи јесте чи- њеница да никаква научна или философска подлога није и не може бити поистовећена са исповедањем вере у јављеног, библијског и је- ванђељског бога тзв природна теологија (the- ologia nathuralis) јесте била заступљена код отаца цркве и о њој свакако говори и апостол павле када каже: јер оно што је на њему не- видљиво, од постања света умом се на ство- рењима јасно види, његова вечна сила и божан- ство (рим 1, 20) на створењима (створеној природи) види се божанска творачка сила другим речима, природна теологија не иде и не може ићи даље од закључка да творац по- стоји тој природној теологији, као начину ра- ционалног промишљања о природи која нас окружује били су склони многи мислећи људи, укључујући и знамените научнике, међу који- ма је и алберт ајнштајн свакако, то не значи да су сви они исповедали откривеног библиј- ског бога, у којег верују хришћани тешко да у дијалогу са ате измом 20 1 / 2020 је и сам ајнштајн имао такву веру у бога, иа- ко стоји чињеница да су његови и милевини синови, алберт и едвард ајнштајн, крштени у православном николајевском храму у новом саду међутим, „ајнштајновска религиозност“, заснована на природној теологији, ипак ни- је исто што и докинсова религиозност – није „нашминкани“ пантеизам следствено томе, ајнштајн није „нашминкани атеиста“, како би то докинс желео ако упоредимо ставове ајн- штајна и докинса примећујемо следеће две су кључне ствари у ајнштајновој дефиницији религиозности то је осећање да се иза све- га што искуствујемо налази нешто што наш ум не може да појми затим, да се то непојм- љиво спознаје само посредно и то као слаба- шни одраз ови ајнштајнови увиди су дубоко у сагласју са основама библијског и отачког теизма (ја лично не одустајем од тезе, коју је слично заступао и један свети јустин фило- соф, да се исправни умни закључци не могу косити са божанским откривењем, јер је и сам ум икона божија у човеку зато ме ни- када није чудило одређено сагласје између, на пример, једног платона и светих отаца цркве) наиме, ајнштајнов израз иза је овде кључан мислим да он има истоветно значе- ње као платоново описивање врховне идеје добра (бога) као epekeina tis ousias – у значе- њу, са оне стране бивства или иза појавног света видели смо да и у старом завету има- мо бога који је светац – quadoš (одвојен од створеног света) код светих отаца срећемо (гчки) израз uper (ὑπ ρ) или (латински) super и supra, у значењу изнад, којим се жели указа- ти на оностраност божанског бића такође, у исту сврху, код отаца срећемо и платоново epekeina свети григорије богослов започи- ње једну своју песму богу речима – o panton epekeina ( π ντων π κεινα – о онострани свему) сви ови изрази, укључујући и ајн- штајново иза, означавају божанску другост у односу на створени свет – управо оно про- тив чега докинс војује – божанску надпри- родност над-природан значи да је иза или изнад или с оне стране природе, односно створеног света који опажамо управо у тој над-природности или оно-страности лежи разлог непојамности бога коју и ајнштајн да- ље помиње непојаман је зато што је други и другачији по природи да је то непојамно које је иза појавног све- та друго и другачије од створеног света, то јест да се не поклапа са светом, како би то у пантеистичком кључу желео да протумачи у дијалогу са ате измом алберт и едвард ајнштајн у књизи крштених николајевског храма у новом саду јануар / фебруар 2020 21 докинс, говори ајнштајн у наставку своје ре- ченице када каже чија лепота и узвишеност до нас долазе само посредно, то јест преко створеног света (упореди са речима апосто- ла павла - умом се на створењима јасно види, његова вечна сила и божанство) ако је алберт ајнштајн имао пантеистички појам теизма, ка- ко му то учитава ричард докинс, ако су, дакле, свет (створена природа) исто што и бог, како је онда могуће да се то непојамно до нашег сазнања спушта само посредно као бледи од- раз? зар посредовање и одраз не подразуме- вају две стварности – стварност посредованог и стварност која посредује? или посредовано посредује сâмо себе? свакако, ово друго је бе- смислица посредовање подразумева посто- јање две стварности – стварност бога који је посредован и стварност света (створене при- роде) који га посредује следи да је пантеизам код алберта ајнштајна искључен али, не и код ричарда докинса он је заправо „нашминкани“ пантеиста то до- казују и његове ограде од цитираних речи ал- берта ајнштајна – не може да појми за докинса не значи заувек ће бити непојмљиво зашто се докинс ограђује? управо зато што он непојам- ност о којој говори ајнштајн не схвата као иза стварност, као оностраност (над-природност), већ као тренутно непознату природност, као тренутно непознато овдашње и, за њега, једи- не стварности отуда се то божанско-непојамно код докинса поклапа са природним (овосвет- ским) и зато је докинсова религиозност коју признаје, али због чувања других од забуне је не исповеда, заправо „нашминкани“ пантеизам докинс не крије да и њега то божанско-не- појамно одушевљава попут сваког религио- зног човека и он говори о присуству духов- не радости (како ће натурализам да објасни радост, па још духовну, питамо се?) то је пантеистичка радост која је „нашминкана“ у „духовну радост рационалног, научног схва- тања живота“ – ово је жеља за опитом панте- истичког божанства код докинса он не крије ни поетске осећаје које то божанство у њему изазива – „осећај поетског натурализма“ (не би ме зачудило да и докинс, попут светог григорија богослова, свом божанству почне да пише песме) докинсу још само недоста- је молитва па да своју религиозност заокру- жи но, будући да се ради о пантеистичкој религиозности, молитве и није могућа – јер је пантеизам безличан у појму такве рели- гиозности остају само поетска усхићеност и обожавање, који као што видимо не мањка- ју ричарду докинсу али и та религиозност, мада не подразумева надприродног и лично- сно постојећег бога, ипак пројектује неку вр- сту павловске линије богопознања као што апостол павле говори да сада видимо као у огледалу а да нам на крају следује виђење ли- цем у лице (1 кор 13, 12), тако и код докинса постоји извесна есхатолошка спознаја и он констатује да наука још увек не зна све, али да ће се све некада сазнати његова ограда од ајнштајновог става показује управо ту веру у сцијентистичку есхатологију – „речи не мо- же да појми“ не значе нужно „заувек ће бити непојмљиво“ заиста, професор ричард докинс предста- вља занимљив моменат у еволуцији појма атеизма новоатеизам јесте „нашминкани“ пантеизам, од којег се традиционални атеисти свакако ограђују у дијалогу са ате измом професор ричард докинс представља занимљив моменат у еволуцији појма атеизма новоатеизам јесте „нашминкани“ пантеизам, од којег се традиционални атеисти свакако ограђују 22 1 / 2020 тема броја: социјално старање цркве чудесно умножење хлебова: христос храни пет хиљада људи (јн 6, 5–15), новија икона (извор: http://orthochristiancom/) јануар / фебруар 2020 23 тема броја: социјално старање цркве када се носталгично присећамо прошло- сти у којој су наши преци били побожни, када је већина становништва била црквена, када се то сматрало нормалним, а срамно било не ићи у цркву; када је бити црквен но- сило са собом и друштвени статус, како је то и данас у неким државама иако је то крај- ње формално и спољашње, промиче нам, рецимо, чињеница да је у време првог бео- градско-карловачког митрополита мојсија петровића постојала казна за оне који сво- јој послузи не би дали дозволу да недељом долазе рано у цркву на литургију наравно, та литургија је била намењена послузи, да би господа могла касније доћи и бити виђе- на, док би ови увелико припремали недељ- ни ручак за господу која се недељом одмара очигледно да је у хришћанској једнакости тога доба било привилегованијих проблем лежи што њихова привилегованост није по- чивала на црквеним, хришћанским начели- ма а црква их је поштовала али, ако се сетимо и беседа св јована златоустог који је био својеврсни борац за социјалну правду, утемељену на његовом инсистирању на животу по писму, многи од нас данас би се осетили прозвани у његовим речима са друге стране, он није био толико оштар према имућнима и привилегованима његовог доба зато да би их подстакао на још већу врлину, већ управо због њихове окоре- лости и хладноће срца према онима који су на маргини друштва из било ког разлога ма- кар и сами били криви за то то нас води до два карактеристична места из новог завета: христовој параболи о стра- шном суду и о богаташу и убогом лазару обе су нам познате и обе се тумаче и као хри- стове приче које се односе на сиромашне и одбачене у првој, код матеја, имамо да сви они који су се нашли међу „најмањима“ хри- стовим јесу „благословени оца мојега“ јер се у тим најмањима заправо крио христос ти најмањи су управо они одбачени и они са маргине чак и они који су са оне стране за- кона јер, ако пажљиво погледамо, за оне ко- ји су у тамници не знамо зашто су тамо, да ли су заиста криви или су жртве нечије сплетке и грамзивости (уп мт 18, 23) друга прича нам не говори толико о загробном стању ду- ше, као што се учестало тумачи, него нам нај- пре говори о једном неосетљивом богаташу који је живео у потпуном благостању које га је толико отупело да ни пред својим врати- ма човека који му је био познат, а који је био сиромах и болестан, није држао за људско биће апостол лука намерно користи изразе „бјеше богат и облачаше се у скерлет и у сви- трагедија нашег времена јесте да организација у оквиру аем која се бави соци- јалним старањем представља својеврсни инцидент у делатности цркве време у којем живимо, тога смо барем прилично свесни, на најгоре могуће начине афир- мише индивидуализам, неосетљивост грамзивост и надметање у томе колико смо „срећни“ да ли је сиротиња „и богу тешка“? тема броја владимир пекић 24 1 / 2020 тема броја лу, и сјајно се весељаше сваки дан“ за бога- таша и „који лежаше пред вратима његовим гнојав а још и пси долажаху и лизаху гној његов“, да би нагласио контраст између њих двојице као и неосетљивост богаташа упра- во опис њиховог стања има то за мотив „фи- нале“ приче нам је познато: христос ставља мојсија и пророке као предуслов прихва- тање васкрсења из мртвих заправо, лукин циљ јесте да каже да закон управо афирми- ше бригу према сиротињи то је било нешто што се подразумевало у античком јудаизму то је био најпре лични израз побожности и поштовања закона, али је био и религиозна обавеза у тој мери да је постојао десетак ко- ји су јевреји плаћали, а који се одвајао за сиромашне иако то можемо да сагледавамо из угла некакве врсте социјалне помоћи и опште друштвене ангажованости, идеја која почи- ва већ у одредбама старог завета о сирома- шнима и удовицама (уп пнз 26, 12с; лев 27, 30; пнз 14, 28с), јесте теолошка и наслања се на идеју израиља као народа који је господ ослободио из египта, из „дома ропскога“ и због тога су дужни да управо обесправље- ном чине добро и милост код апостола луке видимо богаташа, ко- ји је по мерилима овога света, често и нама данас прихватљивим, то богатство посма- трао као дар за праведност и поштовање закона међутим, управо је убоги лазар ме- рило његовог испуњавања закона према томе, иако поменута два одломка из јеван- ђеља по матеју и луки говоре о две разли- чите ситуације и имају различите мотиве, оне се ипак додирују у чињеници да се за- повести господње испуњавају у поштова- њу оних које често сматрамо небитнима, „најмањом браћом“, убогима попут лазара јасно је да христос овде инсистира на ми- лосрђу као основној врлини која би тре- бало да краси хришћане суд божији као и препознавање онога који је васкрсао из мртвих и следовање за њим се не дешава у култним радњама у сличну заблуду је пао и старозаветни израиљ (ис 1, 11–17) а сам господ каже: „милост хоћу, а не жртвопри- ношење“ (в мт 9, 13) но, не само у јеванђељима, већ и у дру- гим новозаветним текстовима (дап 4, 32–5, 11; рим 15, 26с; 1 кор 16, 1; 1 кор 1, 26с) као и у ранохришћанским текстовима старање за немоћне и потребите је била једна од основних делатности цркве чак су и паган- ски противници хришћанства то наводи- ли као светли пример против којег немају никакав аргумент познате су нам чувене василијаде, насеља за сиромашне светог василија великог; „запаљиве“ беседе све- тог јована златоустог против богатих и њи- ховог занемаривања сиромаха и богаља или чињеница да је мермер предвиђен за цркву у константинопољу продао и новац прича о богаташу и лазару, руска икона непознатог аутора из 17 века (извор: http://iconspstguru/) јануар / фебруар 2020 25 разделио сиромасима, што је изазвало гнев престоничких великаша листа би била по- дугачка када бисмо набрајали све примере основна идеја лежи у томе да није само бо- гослужбени оквир, и није само молитва на- чин да се у нашим животима пројави тајна и слика царства божијег свети никола каваси- ла, познат по речима да се црква пројављу- је у светим тајнама, мислећи на причешће, исто тако говори да се тајна цркве открива у делима милосрђа и старању за немоћне и болесне ништа мање то није икона царства уколико се размисли јасно је да, човек ко- ме се олакшава болест, прекида гладовање, нађе кров над главом, чак и исцељује моли- твом, осећа поново своје људско достојан- ство и слободу коју му је бог даровао ту се открива та тајна царства – у једнакости и де- љењу живота тако да свима, колико је то мо- гуће, буду доступни дарови божији иако су то материјалне ствари и стварности, оне се- жу у вечност јер, ако делимо живот из исте чаше, како је могуће да се делимо по оним стварима које су од овога века и света није ли то заправо секуларност која прети цркви? данас, када је присутан један став који хри- шћанство гледа као веру финих и васпитаних људи, ситуираних, са манирима грађанске класе, била би саблазан када би неко такав могао да види христове „пратиоце“ (богаље, преваранте, ђавоимане, сиромашне, удо- вице, проститутке, разбојнике), или како апостол павле осуђује као недостојне при- часнике оне који праве поделе на агапама и вечерама господњим ускраћујући храну сиромашнима, не третирајући их равноправ- но или да оде у кухиње вдс-а и да види ка- кав профил људи тамо долази колико би се данас „великих верника“ (чак и оних који су црквени у литургијском смислу), згрозили при помисли да су ти људи њихова браћа и сестре, и то подједнако као углађена и фино васпитана хришћанска господа, свештенство, епископи? не само њихова браћа и сестре, већ они кроз које се сам христос пројављује, чак и пре него кроз свештенослужитеље, ако верујемо господњим речима трагедија нашег времена јесте да органи- зација у оквиру аем која се бави социјалним старањем представља својеврсни инцидент у делатности цркве време у којем живимо, тога смо барем прилично свесни, на најго- ре могуће начине афирмише индивидуали- зам, неосетљивост грамзивост и надметање у томе колико смо „срећни“ често су чак и слике људске несреће и беде обојене не- ким идеолошким предзнаком све са циљем да је то ипак далеко од нас на жалост (или, можда, на срећу), ипак није и баш зато што није, дарована нам је могућност да у делима милосрђа пројављујемо радост царства бо- жијег даривање љубави и среће некоме ко је их из било ког разлога лишен и доведен у понижавајући положај је велико дело пред господом то је смисао љубави о којој гово- ри господ и та љубав је конкретна треба је показивати код своје локалне, парохијске заједнице, где смо заједничари исте чаше тако ће наш одговор на питање „где је цар- ство божије?“ и „да ли је христос уистину бог и спаситељ?“ бити исти као и господњи одговор светом јовану крститељу: „слијепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и сиромашнима се проповиједа јеванђеље“ (мт 11, 5; уп лк 4, 18; лк 7, 20, 22) тема броја старање за немоћне и потребите била је једна од основних делатности цркве чак су и пагански противници хришћанства то наводили као светли пример против којег немају никакав аргумент 26 1 / 2020 тада ће рећи цар онима што му стоје са десне стране: ходите благословени оца мојега; примите царство које вам је припре- мљено од постања свијета јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјети- сте ме; у тамници бијах, и дођосте ми (мт 25, 34–37) да ли можете на почетку нашег разговора да кажете нешто о изазовима који стоје пред црквом на плану социјалне подр- шке појединцима и породицама, а који су у нашем народу дошли као последица ратних дешавања на просторима бивше југославије 90-их година, светске економ- ске кризе која траје од 2008, овим нај- новијим ратним збивањима на блиском истоку и мигрантском кризом происте- клом из тих ратних збивања? да ли црква има снаге и могућности да одговори овим изазовима? – веома ми се допада питање које сте ми поставили јер сте у њему поменули три кључна, историјска тренутка на која ми као народ и црква нисмо били спремни ни ја лично, наравно то су ситуације из којих мо- рамо да се научимо зарад будућности када се ради о деведесетим годинама сећам се свог одрастања у богословији светог саве и почетног волонтирања у верском добро- творном старатељству неколико година касније када сам био на богословском фа- култету десило ми се нешто што је опреде- лило моју жељу за активнијим учешћем у несрећама које су нас сналазиле на једном испиту владика атанасије (ракита) ме питао: „а шта си ти радио тада?“ (мислећи на време рата у босни) ја сам био збуњен питањем међутим он је инсистирао да одговорим: „шта си ти радио? шта си радио?“ ја сам она- ко лакомислено и без довољно поштовања одговорио да сам ја тада био дете, мислећи да владика није знао добро да срачуна го- дине а онда ми је он рекао да и дете може у данима рата много да учини, може да се моли богу, да рат престане, да нема жрта- ва итд изашао сам са испита са одличном оценом, али постиђен потпуно стидео сам се, јер сам знао да је владика био сасвим у праву тада сам научио једну од најбитни- тема броја интервју са презвитером владимиром марковићем, старешином храма светих апостола петра и павла у топчидеру и секретаром верског добротворног старатељства аем цркви је потребна једна кровна организација социјалног старања разговор водио: небојиша мишевић јануар / фебруар 2020 27 јих лекција на факултету схватио сам да ми православни хришћани не смемо бежати од своје одговорности за активно и исправно сведочења наше вере и од бога нам дарова- не љубави од ситуација у друштву у коме жи- вимо јер ћемо можда на тај начин учинити највише, можда померимо и коју гору сво- јом вером, можда спречимо рат, или просто обришемо коју сузу, определимо нечији жи- вот кроз благу реч и осмех тако сматрам да ни наша црква није била спремна за све несреће које су сналазиле наш народ црква је тих година доживљава- ла својеврсну унутрашњу катарзу стидљиво је грабила слободу коју је осетила, али није имала организацију која је тај дах слободе могла адекватно да дели са народом који је очекивао одговоре, поуке, утехе и изнад свега пример од недобијених одговора и лоше схваћених поука многи су се тада са- блазнили у цркви велика прилика је пропу- штена и бојим се да данас, још увек, у нашем црквеном животу осећамо последице те пропуштене шансе број наших верника се смањује брже него што као народ нестајемо, а нестајемо као народ биолошки, јер смо за- боравили да смо и духовна бића док се бо- римо за присутност у медијском простору друштва бригу о духовном животу свог на- рода смо олако препустили телевизијским и медијским магнатима и проповедницима новог доба и разним учитељима јоге и фит- неса ово говорим, јер ме ситуација неодо- љиво подсећа на те деведесете што се тиче светске економске кризе не- како је мој утисак да се та криза код нас најмање осетила будући да никада није ни прошла, ми смо на њу били потпуно на- тема броја верујемо и да је циљ нашег рада (ово сам рекао када сам примао дужност секретара 2008 године), да сами себе укинемо да сви наши храмови један по један препознају лепоту давања и да преузимају бригу о установама социјалне заштите које се налазе на њиховој парохији и својим парохијанима који су у потреби ђакон бранислав јоцић са децом из вишедетних породица која преко вдс-а иду на летовање у грчку 28 1 / 2020 тема броја викнути десило се међутим да се појавило много више људи на улицама, дестабилизо- ваних породица, психички оболелих људи и оно што нас највише боли све више болесне деце многе банке су намамиле лаковерне да им верују, многе фирме су приватизова- не и уништене, многи су остали без посла у позним годинама и у београду се одједном појавило много гладних људи то је постао тренд и другде по србији, само се крије, ни- је популарно и руши ружичасту слику ми смо били приморани да отворимо цркве- ну кухињу и она до данас ради близу десет година да ли смо поред овога спремни да пома- жемо мигрантима који долазе са истока? требало би, али сматрам нереалним тако нешто очекивати од нас када нисмо у ста- њу да о нашим људима бринемо адекват- но када немамо нити један старачки дом, вртић, немамо један кревет у београду где би могли да кажемо човеку путнику, намер- нику да се окупа и одмори од пута као што сматрам да немамо право да говоримо ни о абортусу, да је лицемерно некоме говорити о томе, а не понудити му алтернативу, то др- жава може да ради јер има сиротишта ми би требало да добар однос са државом ко- ристимо у заједничким пројектима и зајед- ничким интересима, а то је свакако здрава нација, и духовно и физички, то је социјална брига и старање где држава не може сама пример је манастир ковиљ, „земља живих“ и њихова брига за болесне од зависности други пример је присутност нашег братства манастира високи дечани на косову и мето- хији који представља стожер опстанка на- шег народа тамо братија манастира обавља посао владе и свих министарстава у малом, а са друге стране чини духовну тврђаву чију снагу и ми одавде дођемо да доживимо, јер је исцелитељска биографија презвитера владимира марковића јереј владимир марковић (4 априла 1981 ћуприја) завршио је богословију светог са- ве у београду 2001, а на православном бого- словском факултету у београду је дипломи- рао 2006 године од 2006 до 2008, ради као вероучитељ у медицинској школи у земуну, а од 2005 до 2008 ради у верском добротвор- ном старатељству аем као хонорарни слу- жбеник јануара 2008 заменио је на месту се- кретара вдс-а протојереја-ставрофора хаџи љубодрага петровића, а мало затим рукопо- ложен је у чин ђакона и постављен да служи у цркви св александра невског крајем 2008 рукоположен је у свештенички чин и распо- ређен као свештенослужитељ при храму све- тих апостола петра и павла, за који је 2016 примио и дужност старешине за свој рад у области харитативне мисије цркве у оквиру верског добротворног старатељства добио је многа признања, као и награду града бео- града за херојско дело 2015 године ожењен је са милицом, са којом има ћерке софију и дивну и сина лазара јануар / фебруар 2020 29 да ли црква има јасно дефинисане меха- низме социјалне заштите? – наша црква има у свом уставу и у њего- вом 178 члану, установу која је основана конкретно: „за ширење верске црквене све- сти и хришћанског милосрђа, као и за друге послове унутрашње црквене мисије, посто- ји у свакој црквеној општини верско добро- творно старатељство“ патријарх варнава је био велики визионар и он је на време схва- тио значај и снагу организоване цркве и у том смислу је уредио многе области нашег рада које и данас постоје ипак вдс је зажи- вео тек у време патријарха германа 1967 го- дине и то у форми различитих секција, више налик на неко културно-уметничко друштво него на институцију каква ће касније да се развије и каква је замишљена тек је благословом његове светости бла- женопочившег патријарха српског г павла 1996 године обновљен рад верског добро- творног старатељства (вдс), са протојереј- ставрофором љубодрагом петровићем на челу вдс је мало по мало постао средишња установа духовног и социјалног старања у архиепископији београдско-карловачкој тада је у нашој цркви основано и чове- кољубље, добротворна организација спц човекољубље је пред собом имало тежак задатак да постане кровна хуманитарна ор- ганизација наше српске православне цркве испуњавајући мисију која је проистекла из самог назива организације они су, пак, на- ишли на проблем организације наше цркве по епархијама, па својим системом рада ни- су успели да се наметну у свим епархијама, тако да данас функционишу као невладине организације имају увек неколико еписко- па у управном одбору, али сем тога никако не представљају органски и организациони део свеукупне српске православне цркве наша црква треба једну своју кровну ор- ганизацију, која ће помагати све епархијске и о којој ће црква да се стара и да финанси- ра њен рад пример за то налазимо у добро организованим црквама: руској православ- ној цркви и гркој цркви битно је истаћи да многе епархије наше цркве имају различите фондове у оквиру својих граница назване по различитим све- титељима делокруг и начин рада је мање више сличан, црквен, под контролом епар- хијских управних одбора и у многоме налик нашем вдс-у у београду једино сматрам да је штета што не носе исти назив, јер би се тако свеукупно ангажовање цркве у овој области лакше препознало и легитимисало у друштву у тимочкој и нишкој епархији основано је верско добротворно старатељство у брат- ској сарадњи са вдс-ом из београда већ је спроведено више заједничких акција на велику корист локалног становништва те епархијске организације и њихов плодан рад највише зависе у овом случају од добре воље и способности самих епископа треба бити искрен и признати да у овој области као црква заиста јако споро напре- дујемо, а ово је по мом мишљењу кључна тема броја отац владимир помогне и у кухињи вдс-а када је то потребно 30 1 / 2020 тема броја област мисије цркве и уколико се присети- мо речи из матејевог јеванђеља које говоре о нашем односу према потребитима (мт 25, 34–37), јасно је да ћемо управо о томе бити испитани на страшном суду поменули сте верско добротворно стара- тељство у којем сте као генерални секре- тар задужени, између осталог, за коор- динацију свих ресора уз његову светост патријарха српског иринеја предводите ову установу целу деценију шта нам мо- жете рећи о мисији и циљевима вдс-а? – наша мисија је одувек иста трудимо се да сведочимо своју хришћанску љубав кроз дела милосрђа према свима који су у некој потреби, који страдају или пате покуша- вамо да свима улијемо наду да кроз веру и трпљење следи награда духовног мира и спокоја у овоме свету и место за свакога у царству божијем како се време мења тако се и наш начин и прилаз човеку мења, али је увек искрен и реалан слабо верујемо у вир- туелну стварност, виртуелно мисионарење, пре смо за сусрет у реалности и поглед очи у очи сведоци смо разних препуцавања на ин- тернету, новинама, медијима сваке врсте где сви нешто једни другима доказују, запо- чињу разне акције и иницијативе, а у ствар- ности не знају ни ком храму припадају, беже од своје парохије, од своје заједнице а ми у ту живу заједницу верујемо верујемо и да је циљ нашег рада (ово сам рекао када сам примао дужност секретара 2008 године), да сами себе укинемо да сви наши храмови је- дан по један препознају лепоту давања и да преузимају бригу о установама социјалне заштите које се налазе на њиховој парохији и својим парохијанима који су у потреби да те живе заједнице посведоче своју живост и заиста у овом нашем делу велика подршка и најближи сарадници су нам неколико бе- оградских живих заједница и све их је више, богу хвала у београду је приметан све већи број со- цијалних случајева да ли црква има људ- ства и средстава да помогне тим људима и њиховим породицама? – београд је престоница, велики град и у њему многи покушавају да пронађу егзи- стенцију када не успеју, тешко се враћају у своју средину да признају пораз и радије остају у београду по цену да буду социјални случајеви ми и о њима бринемо, комуни- цирамо са околним епархијама, надлежним свештеницима, трудимо се да помогнемо и ту врло често нису проблем ни средства ни добри људи проблем је обично у човеку ко- ји, како наш народ каже, не жели сам себи да помогне човек уроњен у блато материјал- ног света и потрошачке свакодневице губи из вида да га бог и даље воли и да га вас- питава понекад мало суровијим методама, јер му је спасење човеково крајњи циљ па у немаштини почиње да завиди онима који имају више много смо таквих људи до сада упознали мањи је број, али не занемарљив, оних људи од којих успемо да доживимо ис- крену повратну захвалност и осетимо људ- скост онда знамо да смо на правом путу чи- њења добра управо тај доживљај пружамо и онима који дођу код нас да учине добро, да буду добротвори подсетимо их на блаженост да- вања и искреног доживљаја љубави када је давање лично обилазимо са њима потре- бите и различите установе и зато се наша породица добротвора стално шири не про- слеђујемо жиро рачун него кажемо дођите, видите, стварне људе и њихова лица као што рекох стварно, а не виртуелно како је организован рад верског добро- творног старатељства? – укратко то је један велики систем са 10 свакодневно присутних, запослених људи и преко 300 волонтера који пружају помоћ на недељном нивоу наш рад је подељен у седам области-ресора просветни, обухвата различиту бесплатну наставу најзаступље- нијих светских језика, додатну и припремну наставу за студенте и средњошколце ми- лосрдни, обухвата посете свим установама социјалне заштите града београда (домове јануар / фебруар 2020 31 за децу без родитељског старања, домове за старе, дечије болнице, стационаре за децу са сметњама у развоју) правно саветова- лиште, обезбеђује бесплатну правну помоћ у најразличитијим ситуацијама здравствено саветовалиште, кроз нашу амбуланту и нашу апотеку обезбеђује бесплатну здравствену заштиту из скоро свих медицинских специ- јалности породица, брак и васпитање, је ресор где многе породице добијају разли- чите врсте помоћи, материјалне и савето- давне посебно преко стотину вишедетних породице подржавамо кроз финансијску помоћ, породичне пакете и помоћ за огрев и школски прибор црквена кухиња пружа подршку сиромашним суграђанима у храни и прехрамбеним намирницама са две пот- пуно професионалне кухиње, једном трпе- заријом и још четири пункта свакодневно хранимо 2000 људи координација и миси- ја, је ресор у оквиру кога редовно штампамо мисионарску литературу и биоетичку која се бави духовно-социјалном подршком коју користимо у милосрдном ресору да ли постоји сарадња међу помесним црквама и у чему се она огледа? – благословом његове светости патри- јарха српског иринеја и митрополита ки- труског георгија већ пету годину за редом наставља се сарадња верског добротворног старатељства архиепископије београдско- карловачке са митрополијом китруса, ката- ринија и платамона у грчкој и ове године плод те сарадње је бесплатно летовање у катеринију испод планине олимп митрополија китруска поседује интернат за живот ученика у насељу зворонос, делу катеринија, где су богословци били смеште- ни поред зграде интерната на поседу се налази прелепа црква посвећена св муче- ници софији и њеним ћеркама вери, нади и љубави, старачки дом са преко 30 кори- сника и ресторан-кухиња где су се хранила деца из србије све ово нам је било на рас- полагању месец дана за три групе деце: за ученике српских богословија, вишедетне породице и студенте летовање је осмишљено тако да ученици- ма буде и одмор и прилика за учење сваки слободни тренутак се користи да се учени- ци опусте, оду до мора, на плажу, да се ба- ве спортовима у води, на песку и да се лепо упознају и здруже укидајући разлике које постоје међу њима, да осете да су део једне саборне цркве и једне породице тема броја 32 1 / 2020 тема броја гајимо одличну сарадњу и са о игњатијем шестаковим, са којим смо неколико догађа- ја заједнички организовали: турнир цара николаја у шаху и изложбе посвећене ру- ском цару у београдским домовима за ста- ре велику част нам је учинила издавачка кућа бернар са којом смо објавили књигу: „анђео у олтару“, и узели учешћа у дочеку оца андреја ткачова који је одржао врло за- пажено предавање у храму св саве у децембру 2017 године смо посетили и сретењски манастир и видели начина на ко- ји руска православна црква брине о потре- битима, а имали смо прилике 2015 године да упознамо и рад организације „апосто- ли“ у грчкој под руководством константина димцаса, садашњег гувернера св горе та- мо смо обишли црквене кухиње, вртиће, до- мове за старе и видели на који начин цркве- не радио станице извештавају о свему томе која је ваша порука за крај овог интер- вјуа? – волео бих да у овом периоду, када сла- вимо 800 година од аутокефалности наше свете цркве, помислимо пре свега на сво- га духовног оца светог саву он је поставио здрав однос старања о људима тиме што је христа ставио у центар живота тадашње србије где је данас христос у српском дру- штву, у друштву које не може да оздрави без христа? он треба да је главни носилац јавног оздрављења! то старање је свети са- ва имао када је оснивао прву школу и прву болницу имао је свест, не да гради државу, него да извршава еванђелску заповест хри- стову тако ни ми данас не смемо да приста- немо да нам други васпитавају нашу децу у просвети без христа и да нас туђинци трују својим отровима у здравству без истинског лекара као да се игра утакмица, а ми седи- мо на клупи ако не оздравимо свој народ, наш лек бесмртности остаће негде у запећ- ку и неће имати ко да га прими драги оче, захваљујем вам се на одво- јеном времену за разговор са жељом да вам бог подари добро здравље и да у мирним временима још дуго и часно служите у светој православној цркви на духовну корист вас, ваше породице, поверених вам од бога верника и цркве уопште – хвала и вама на братском позиву за овај разговор тема броја тема броја судбина фредерике де грааф не уклапа се у уобичајене оквире са одличним европским образовањем, са знањем пет страних језика, она се трајно настанила у русији, за коју каже: „када сам дошла у вашу земљу, сва сам се светлела од среће“ фредерика де грааф: моји корени су сада у русији превео са руског: небојша ћосовић фредерика је по први пут дошла у русију као студенткиња, 1976 године „нисам имала совјетског новца код себе, а промени- ти девизе – представљало је тада читав ро- ман отишла сам на такси-станицу и рекла: ‘молим вас, одвезите ме бесплатно до мду- а’ 1 један возач је пристао и већ у ауту ми је рекао: ‘ви просто светлите од среће нисам до сада примећивао, да је наша земља тако деловала на странце’“ „двоструки живот“ у ссср-у фредерика је водила „двоструки живот“: „устајала сам у 5 сати ујутро, да бих до почетка предавања отишла на други крај москве у храм на јутарњу службу затим сам приметила, да ме прате: очигледно, да је странкиња, која напушта студентски дом у 5 ујутро, изазивала подозрење свештеника из храма, протојереја николаја ведернико- ва, позвали су на разговор и запретили му но, када сам га замолила да ме крсти, он се није уплашио тако сам крштена марта 1977 године, и као православна добила име ма- рија – у част свете марије египћанке“ 1 московски државни универзитет – прим прев „христу ме је привео достојевски у хо- ландији на универзитету у гронингену сам учила славистику, па сам била у прилици да на руском прочитам браћу карамазове остале студенте је интересовало грађење реченица, а ја сам хтела да се удубљујем у садржај! достојевски је отворио моју ду- шу, али ја нисам знала куда да идем даље ја сам се тада чак и наљутила на писца и управо у оваквом стању сам сазнала да ће на универзитету одржати предавање ми- трополит антоније сурошки, који је дошао из енглеске, где је возглављивао епархију, која је обједињавала православне паро- хије рпц тада сам по први пут у животу видела монаха он је био у раси, и његове црне очи су сијале као ужарени угаљ вла- дика је одлично говорио енглески на кра- ју, он је објавио да ће бити посебан пријем за православне парохијане из града у том моменту сам схватила: ево наставка пута, који ми је открио достојевски ја не само да сам пошла на разговор, него сам још не- колико пута ишла код владике у лондон за мене, сиромашну студенткињу, карта за ен- глеску је коштала читаво имање, но сваки пут када је требало да путујем, искрсавале су наруџбине за преводе, а ја сам могла да јануар / фебруар 2020 33 тема броја преводим са енглеског, немачког, францу- ског и руског“ чезнула сам за русијом после повратка из ссср-а и завршетка универзитета фредерика је прешла у лон- дон, где је владика антоније био стареши- на успењског катедралног храма фреде- рика је радила у лондону на клиници, а душа јој тежила ка русији: „када сам први пут дошла у русију, осетила сам да ћу не- изоставно овде живети“ но, владика анто- није није одмах благословио духовну кћи на прелаз тек почетком двехиљадите, на неколико година до своје кончине, он је рекао: „иди тамо, ти си им потребна само запамти: потребно је да се научиш великом трпљењу“ фредерики је било потребно натпросеч- но стрпљење енглеска медицинска дипло- ма у русији није важила, тако да је морала да стекне још једно високо образовање, овог пута психолога у то време се њена се- стра у холандији разболела, а дијагноза је била – рак „ја сам живела у москви са сту- дентском визом, а да бих отишла у холан- дију, потребна ми је била дозвола за излаз чиновници су ми рекли: ‘за време школске године можете изаћи из русије само јед- ном’ и ја сам се упутила ка сестри потом сам се вратила, а кроз неколико месеци њој је било сасвим лоше, она је умирала ме- ђутим, нису ми дозволили да по други пут изађем из земље кроз пола године опет сам се сусрела са овом чиновницом, она је узвикнула: ‘о, ваша сестра је умрла – да сам знала, дала бих вам дозволу за излазак!’ но, она је све одлично знала тада сам се много секирала“ последњих десет година фредерика ради у првом московском хоспису као психолог и рефлексотерапеут она олакшава безна- дежним онкоболесницима физичке и ду- шевне патње, проводећи са њима њихове последње часове и минуте на земљи глав- на идеја хосписа је да неизлечиво болесни људи имају право на достојанствену смрт, на медицинску помоћ и одлазак није мање важно ни да се помогне сродницима да се помире са болом губитка блиског човека ја сам питала фредерику како јој срце дости- же до свих пацијената; током године код ње се накупи и по 400 људи „ако не бих имала веру у живот после смрти, ја не бих могла толико радити у хоспису пред смрт настаје момент истине, када људи виде, шта је ва- жно у животу и шта је у њему вредно овде падају све лажи и све маске које је човек но- сио на и у себи у овом смислу је у хоспису више светлости, него ли у обичном животу код нас је одлична екипа лекара, сестара, волонтера хоспис је државна установа, ов- де је све бесплатно гарантујем, да овде ни- један човек није узео од пацијента ни једну рубљу, иако знам да такав случај није сву- да недавно је код нас лежао 12–годишњи дечак са тумором мозга до овога он је био у једној од престоничких дечијих болница, где је три дана јаукао и викао од болова, али нико није прилазио замислите, шта је доживљавала његова мајка, слушајући ове крике тако се наставило све док дечаков деда није донео 30 хиљада рубаља то су у ствари биле последње паре у кући како се лекари могу тако понашати?!“ сама фредерика ради бесплатно пре де- сет година, када цене станова у москви још нису биле толико чудовишне, од лондонске уштеђевине она је купила овде једнособан стан од преосталих средстава је живела не- колико година „а када се новац потрошио, у енглеској се појавио мој доброчинитељ, који је прочитао материјал о мени и сада ми ша- ље невелике суме које су довољне за храну и комуналије“ њени енглески пацијенти и данас моле фредерику да се врати, но она је све одлучила: „моји корени су сада у русији настојим да добијем двојно холандско-руско држављанство, али ако ме поставе пред из- бор – узећу руско“ разговор водила: марија поздњакова извор: „фредерика де грааф: «мои корни теперь в россии»“ еженедельник „аргу- менты и факты“, no 10 / https://aifru 34 1 / 2020 тема броја „не сматрам да је ово што радим – нека- ква мисија не волим ову реч чиним оно што ми је пред носом запослена сам овде, да бих нешто радила“ – једноставно је рекла фредерика де грааф, пресецајући моје по- кушаје да изразим одушевљење пред њом, женом која је оставила свој успешан живот на западу и дошла у русију да негује умируће болеснике сматрате ли се срећном женом? – (не оклевајући): да, зато што сам са бо- гом, зато што имам молитву и могућност да молим за болесне и још, зато што овај рад: да будем са болеснима и лечим их – одгова- ра мојој души и тако ми много даје много је потребно жртвовати, но потребно је много чему и научити се, нарочито када се нађеш у кризним ситуацијама ја осећам богатство живота, тешког, али срећног антоније сурошки: „иди, ти си тамо потребна“ зашто у русију? – то је дуга историја када сам живела у енглеској, долазила су нам деца са тешким обољењима срца њих су примали у великим болницама лондона отац михајло фортуна- тов (радио је у парохији владике антонија) ме је замолио да радим тамо у својству пре- водиоца видела сам маме са децом која су нам долазила, видела сам како им је тешко, јер то је било време после перестројке по- стојао је споразум између енглеске и русије, да се деца бесплатно оперишу, док су њихови родитељи морали сами да се снађу за путне трошкове сада још боље схватам како је ово тема броја једном сам запитала владику антонија: „а зашто ви никада не говорити о аду, о томе што ће бити лоше?“ а он је само погледао на мене и рекао: „да знаш, ја таквог бога не познајем“ разговор са фредериком де грааф, неговатељицом тешких болесника провера живота болом превео са руског: небојша ћосовић јануар / фебруар 2020 35 тема броја тешко, јер није само потребно наћи новац, већ и мимоићи тешкоће са чиновницима радећи као преводилац, сусретала сам мноштво мама са децом која су била у вр- ло тешком стању многа од њих су умирала за време операције, или после операције једном је дошао дечак денис, коме је било 9 година; он је боловао од стенозе, једва је ходао, болели су га врат и колена лекари су рекли да неће оперисати дениса, јер ће он и онако умрети кроз месец дана „даћемо вам колица и идите кући“, рекли су мени се то учинило тако сурово према људима који су уз велики труд дошли ту; њима фактички ни- је била остављена никаква нада управо у то време ја сам завршила универ- зитет источне медицине и акупунктуре, па сам им понудила своју помоћ нисам мисли- ла да могу да учиним много, али сам хтела да их некако подржим тако сам лечила дениса неколико недеља и на моје изненађење ње- му је било боље он је почео лакше да хода и стеноза се умањила родитељи дечака су ми рекли: „када једном будете били у русији, ми ћемо доћи код вас“ после овога два пута годишње сам, као во- лонтер, примала њега и другу децу у русији тако је и почео мој рад овде [у русији – прим ред] уочила сам каква је била потреба у овој земљи тада сам почела да размишљам о томе да се настаним овде и да повремено одлазим за енглеску, да бих тамо зарадила за живот и управо тако, постепено, донела сам одлуку да преселим, то се није догодило одједном била сам свесна да ће бити тешко пресели- ти се у русију, али на крају крајева, владика антоније ме је благословио он ми је рекао: „иди, ти си тамо потребна“ тако сам се и пре- селила 2001 године први утисци о русији различита су осећања осећања када до- лазиш на месец дана и она која се јављају када одлучиш да остајеш заувек првих пет година врло сам тешко подносила грубост и простаклук тешко је када се са тим сусре- ћеш свакодневно у трамвајима, аутобусима, осећаш недобронамерност и разједињеност међу људима тешко ми је и сада, али сам се мало привикла било ми је јасно или треба издржати или отићи јер, ако постанем као сви, мој долазак ће бити узалудан други проблем су чиновници добити визу, дозволу боравка, држављанство – у русији је све то тако сложено, да се речима не може изразити ако се не да мито, то је врло тешко ја се категорички односим према овоме: као прво немам пара, а као друго ово је против мојих принципа ипак, догодило се, када се изгубила свака нада, господ ми је послао чо- века који је помогао ово је задивљујуће, јер када сам тек била дошла скоро никога нисам знала, а моји малобројни познаници нису били на утицајним положајима али, тим је не мање помоћ долазила да ли сте успели да добијете руско држа- вљанство? – засада још нисам само дозволу боравка имам, а њу је потребно продужавати сваких пет година при томе, сваке године је по- требно да потврдим да имам средства за жи- вот, то јест да не живим на рачун државе ово је одвратна процедура ја бих волела да до- бијем држављанство и на томе сада радим ја сам мислила да је добијање држављан- ства тешко само на западу – на западу је лакше него ли овде овде је огромна корупција у москви не можеш видети широку руску душу говори се да руси нису много пријатни у свакодневној комуникацији, али да имају широку душу и да су спремни да помогну у тешком моменту да ли се слажете с тим? – то је тешко рећи, јер ја живим у москви, а овде се не може видети широка душа поне- кад питам своје пацијенте, а где је та широка руска душа? „ње више нема“, одговарају ми можда је има у провинцији, али тамо има и много пијанства москва и русија, то су две 36 1 / 2020 сасвим различите ствари овде је мање унутрашње слободе него што би се хтело шта ви сматрате унутрашњом слободом? – то да се самостално мисли и брани сво- је мишљење, чак и ако је оно у раскораку са јавним мњењем другим речима, ви хоћете да кажете да је у иностранству боље? – да, зато што је и историја сасвим друга- чија навешћу вам пример, помало смешан једном сам била у некој продавници и слу- чајно закачила рекламну лутку одмах су се око мене окупиле продавачице и све пока- зивале на мене прстом, говорећи: „ово је она, она је ово учинила!“ тада сам схватила да се иза спољашње учтивости налази врло лоше скривана, увек спремна, недоброна- мерност и жеља да се нађе кривац у русији човек има више наде да живи са богом, него ли на западу а шта вам се допада код руса? – оно што је у русији добро – то није од људи када сам после перестројке стигла овде, осећало се да однекуд долази бујица све- тлости, али то је било врло дубоко унутра сакривено осећала сам да овде човека мо- же много више да живи са богом него ли на западу овде се људи могу чинити споља неверујући, али негде у њиховој дубини, вера је остала но, у религиозном животу русије много је тога површног, обредног, али иза свега тога стоји светлост мислим, да је ово у ствари светлост светих, јер је овде много моштију у русији се осећа вр- ло упечатљиво присуство мајке божије ја осећам да су она и свети овде а то не осећам у таквој мери на западу зато ми се чини да су овде велике могућности, али за сада то још није видно на западу је велика пустош у религиозном смислу када сам овде са болесником и он умире, осећам да се слободно може говори- ти о богу, ако човек сам то хоће ја не про- поведам, али ако видим страх у очима онда човек, по правилу, радо говори о ономе че- га се боји, о вечности чини ми се да је ово много теже на западу понекад се чини да су и овде људи далеки од бога, али брже иду ка њему него на западу мислим да је ово нешто велико у русији чак и далеки од религије људи признају: „нечег има“, а на западу просто кажу: „не верујем“ зашто? – не знам можда је ствар у томе што се овде нема на кога ослонити, нема се коме тема броја предстоји нам врло велики рад, да људи стварно почну да живе са христом, и не само да посећују службе и читају (не могу да поднесем ову реч!) своје правило јануар / фебруар 2020 37 тема броја обратити све је лаж, врло је јака коруп- ција човек се осећа незаштићен, живот је сложен овде и могуће да га то приморава да улази у дубину свога бића та чињеница је вероватно присутна у руском карактеру, не знам овде је људима много лакше у том смислу у москви врло много људи долази у храм, а то је велика сила које бисте основне црте руског карактера ви издвојили? – мислим да су руски људи осећајнији од оних на западу то је понекад добро, а поне- кад представља сметњу овде је много стра- ха, који се сачувао још од епохе комунизма с друге стране, у људима је присутно нешто детиње, а неретко је то скривено када се човек налази пред смрћу, његове очи су тако лепе, у њима је некаква детиња простодушност без руског језика ја не бих сазнала за православље зашто сте ви одлучили да учите руски? – ни сама не знам, мислим да је то би- ло по промислу божијем када сам почела да учим руски, још увек нисам знала за бо- га похађала сам курс руског језика, учи- ла сам уз помоћ емисија на телевизији и истовремено га усавршавала на филоло- шком факултету то је било потпуно без конкретног циља, али сада мислим да је ово устројио господ, јер без тога ја не бих сазнала за православље, не бих дошла у русију и никада овде не бих радила које још језике знате? – енглески, француски, немачки, холандски „сваки језик описује око народа, коме припада, круг, одакле човек може изаћи само уколико ступа у круг другог језика“, рекао је знаменити филолог фон хумболт како се ви осећате, ступивши у круг руског језика? – сада слободно, добро то се врло осећа- ло док је владика антоније (блум) био још жив наша парохија је била разноврсна, до- лазили су људи из читавог света видело се да се владика мењао када је говорио с љу- дима руски и енглески, дословно постајао је мало другачијим човеком када ми нису током 15 година давали визу, но имала сам могућност да се сусрећем са русима и гово- рим руски, и тада као да се нешто отворило у души учење руског је било врло тешко, али је он близак срцу у њему је много нијанси, и свесна сам да га још нисам у потпуности освојила да ли се структура руског језика одражава на то, како ви мислите? – мисли, да свака реч коју изговоримо оставља траг овде се ја осећам као код куће – иако ми је тешко, али сам кући на универзитету сам се наљутила на достојевског који је ваш омиљени писац? – много волим достојевског он ме је тако- ђе водио ка христу на универзитету у гронингену сам читала браћу карамазове и врло се наљутила на до- мислим да је врло жалосно и тешко умирати када има страха страх се умањује само онда када знаш да идеш у живот вечни но, ово је могуће када ти не самом умом него и опитом знаш да је христос жив 38 1 / 2020 стојевског он ми је открио нови свет, али ни- сам знала куда даље треба ићи? (ово је било још пре сусрета са владиком антонијем) он ми је открио нешто дубоко – дубоко у души, али потом више није било одговора куда ићи даље? достојевски је био први који ми је дао да осетим, а не само да умом схватим, да иза овог живота постоји и други тада сам се ја још ра- срдила на колеге студенте, јер нико од њих ни- је хтео да анализира оно о чему је достојевски говорио сви су анализирали структуру рече- ница, али нико није гледао на њихов смисао ја га врло волим, али сада врло ретко читам, јер се потом тако дубоко погружавам у живот његових јунака, да потом не могу да радим христос је за владику антонија – неко важнији како сте ви пришли вери? – када сам се ја још учила у гронингену, на уни- верзитету, на северу холандије, дошао нам је вла- дика антоније (блум) да би поразговарао са сту- дентима тада је он био егзарх западне европе и дошао нам је из енглеске у гронингену је тада по- стојала мала православна парохија, а парохијани су такође дошли на предавање чији је предмет била молитва и медитација и до сада се сећам његових речи о томе да ако човек мисли да не- чим влада, он постаје заробљеник тога: он држи у својој руци часовник, али више нема руку по пр- ви пут сам тада видела човека у црном, одевеног као свештеника и то је био страшан доживљај за мене потом је он објавио да ће у суботу и неде- љу бити припрема за причешће за православну парохију у гронингену дошла сам кући, и мислим да сам духом светим већ знала, да ћу бити тамо осећала сам некакву светлост изнутра замолила сам своју познаницу, пола ру- скињу – пола холанђанку, да ме повезе са собом на припрему за причешће ујутро сам се пробудила и намеравала да попијем шо- љу чаја, али ме је нешто зауставило, и ја сам изашла из куће да сам се задржала због чаја, моја познаница би већ отишла, али ми смо се ипак нашле тада сам схватила како су ситни- це важне у животу дошли смо у парохију, и ја сам се врло интересовала да сазнам што више о влади- ци антонију мене је интригирала његова личност ја сам осећала у том човеку велику необичну правичност и да је за њега христос важан и реалан тада сам ја била сиромашна студенткиња, али сам нашла новац, јер су ми наручили превод са руског на холандски овај новац једва да је био довољан за пловидбу паро- бродом из холандије у лондон тако сам по први пут доспела у лондон, и од овога су за- почеле моје посете лондону да ли сте пре тога припадали некој цркви? – не, али сам тражила одговарајућу испо- вест, и још тада нисам била крштена ово је било врло позитивно, јер на себи нисам има- тема броја јануар / фебруар 2020 39 блажене успомене митрополит сурошки антоније блум (1914–2003) (извор: http://wwwnewmartyrosru/) тема броја ла никакав „терет“ сентиментални прилаз вери протестаната увек је изазивао код ме- не одвратност, а у православљу сам увиђала трезвеност римокатолицизам ми такође ни- је био близак богатство тешког срећног живота поклапају ли се ваше детиње представе о животу са оним, што ви имате сада? – ја сам увек хтела да будем лекар сећам се да сам читала књигу о лекарима, који су ради- ли овде на криму мени је то било врло упеча- тљиво, а то је било пре много година, али ја се сећам до сада и мириса ове књиге мислим да ми се она није случајно нашла у рукама моја мама је била изразито уметничка природа, волела је цвеће, лепоту, пејзаже мислим да сам од ње наследила љубав пре- ма лепоти она је тежила да све ради савр- шено од оца сам се такође н
Свеска: 371 | Социјално старање Цркве
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ ремезијански Г Стефан на слави капеле Института за онкологију Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ нишки Арсеније посећује угрожене породице Фото: Епархија нишка Фотографија на трећој страни корице: „Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Мт 25,40) Фото: Верско добротворно старатељство Фотографија на полеђини корице: Испред ВДСа у Француској улици у Београду Фото: Верско добротворно старатељство СВЕСКА 371, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 Реч уредника Од људи племенитих људима потребитим 2 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Тумачење молитве „Оче наш“ 4 Реч пастира Интервју са јеромонахом Петром (Драгојловићем), игуманом манастира Пиносава У имену Божијем је суд и правда! 6 Беседа Беседа на празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског 12 Материк Света Ана 14 Историја хришћанства Трећи Васељенски Сабор 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је новоатеизам „нашминкани“ пантеизам? 18 ТЕМА БРОЈА Да ли је сиротиња „и Богу тешка“? 23 Интервју са јерејем Владимиром Марковићем Цркви је потребна једна кровна организација социјалног старања 26 Фредерика де Грааф: Моји корени су сада у Русији 33 Разговор са Фредериком Де Грааф, неговатељицом тешких болесника Провера живота болом 35 Социјално старање према Студеничком типику Светога Саве 43 Вишедетне хришћанске породице Породица Попов 46 Духовне поуке Валаамски схиигуман o абортусима „Идеш у пакао? Хоћеш и мене са собом да повучеш?“ 55 Света Земља Храм Свете Марије Магдалене у Гетсиманији 58 Света Гора Манастир Светог Пантелејмона 61 Мисионарски излог Давање је израз онога што смо 64 стране јануар / фебруар 2020 1 ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Социјално старање Цркве мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ ремезијански Г Стефан на слави капеле Института за онкологију Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ нишки Арсеније посећује угрожене породице Фото: Епархија нишка Фотографија на трећој страни корице: „Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Мт 25,40) Фото: Верско добротворно старатељство Фотографија на полеђини корице: Испред ВДСа у Француској улици у Београду Фото: Верско добротворно старатељство СВЕСКА 371, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 Реч уредника Од људи племенитих људима потребитим 2 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Тумачење молитве „Оче наш“ 4 Реч пастира Интервју са јеромонахом Петром (Драгојловићем), игуманом манастира Пиносава У имену Божијем је суд и правда! 6 Беседа Беседа на празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског 12 Материк Света Ана 14 Историја хришћанства Трећи Васељенски Сабор 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је новоатеизам „нашминкани“ пантеизам? 18 ТЕМА БРОЈА Да ли је сиротиња „и Богу тешка“? 23 Интервју са јерејем Владимиром Марковићем Цркви је потребна једна кровна организација социјалног старања 26 Фредерика де Грааф: Моји корени су сада у Русији 33 Разговор са Фредериком Де Грааф, неговатељицом тешких болесника Провера живота болом 35 Социјално старање према Студеничком типику Светога Саве 43 Вишедетне хришћанске породице Породица Попов 46 Духовне поуке Валаамски схиигуман o абортусима „Идеш у пакао? Хоћеш и мене са собом да повучеш?“ 55 Света Земља Храм Свете Марије Магдалене у Гетсиманији 58 Света Гора Манастир Светог Пантелејмона 61 Мисионарски излог Давање је израз онога што смо 64 стране јануар / фебруар 2020 1 ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Социјално старање Цркве мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
Одреднице:
1. 99373 / ...још ра- срдила на колеге студенте, јер нико од њих ни- је хтео да АНАЛИЗ? ира оно о чему је достојевски говорио сви су анализирали структуру рече- ница, али нико није гледао на њихов смиса...
1. 99373 / ...још ра- срдила на колеге студенте, јер нико од њих ни- је хтео да АНАЛИЗ? ира оно о чему је достојевски говорио сви су анализирали структуру рече- ница, али нико није гледао на њихов смиса...
48
Свеска: 372 | Богословље као исцелитељска наука
...код срба је уочљива појава тог мотива човек средњег века, какоАНАЛИЗ?📌 ира хој-
зингa, био је склон симболичкој визији света,
као што сведоче речи апостола павла (1кор
13, 12) „сад видимо као кроз стакло
...код срба је уочљива појава тог мотива човек средњег века, како
МЕТА инфо: Р:25293 К:189614 Д:105
| Свеска 372 |
Свеска: 372 | Богословље као исцелитељска наука
... представља и слику побожности наводи се и као симбол самоће и осамље- ности, чистог живота, јер тражи слободу и заклон у високим планинама (авк 3, 19; пс 18, 33; пнп 2, 17) декоративни мотив јелена са симболичким значењем преноси се и на друге предмете у средњем веку код срба је уочљива појава тог мотива човек средњег века, како анализира хој- зингa, био је склон симболичкој визији света, као што сведоче речи апостола павла (1кор 13, 12) „сад видимо као кроз стакло у загонет- ки“ – да је свака ствар бесмислена уколико би имала само непосредну функцију и појав- ну форму све се опажа дубље од свакоднев- ног јелен није био само јелен, он је био знак једне више истине и он је учествовао у тајном смислу света занимљив је пример из манастира каста- љан на космају, где је пронађена урезана јед- ноставна фигура јелена са разгранатим рого- вима на каменој плочи часне трпезе у олтару ова животиња је уклесивана на сакралним објектима, као на надвратнику цркава и над- гробним споменицима прве половине xv ве- ка на космајском подручју у иконографском тумачењу средњег века означава вернике одане христу и чисте душе јелен је заживео и у нашим народним оби- чајима о којима је писао драгослав срејовић, утврдивши дуготрајност предања о јелену као светој хтонској животињи која господари душама мртвих тако се урезан јелен налази на надгробном споменику – кенотафу де- спота стефана лазаревића у црквинама код марковца свакако да је примаран хришћан- ски контекст, у коме јелен представља чисту душу и верника оданом христу, какав је био деспот стефан јер у разгранатој хришћанској симболици, како је већ поменуто, христос је „јелен међу јеленима“ мотив јелена надвладао је време налази- мо га на сребрним чашама позног средњег века у србији, међу којима неколико из xvi и xvii века на којима поред већ набројаних ту- мачења, прикладно симболише жеђ душе за господом јелен је леп карактером, диван, окретан и стасит, нежан према потомству и бојажљив: све наведено представља симболику и извор за пренесена значења јелена која имају позитивну духовно-моралну димензију из историје црквене уметности март / април 2020 15 црквени живот пасха је каже свети григорије богослов: „царица дана, празник над празницима, и славље над слављима, који превазилази као сунце звезде, не само човечанске и земаљске празнике, већ и господње празнике!“ небоземна радост и торжественост пасхалног богослужења бранислав илић о велика и најсветија пасхо, христе! о мудрости, и логосе божији, и сило! дај нам да се још присније причешћујемо тобом у незалазни дан царства твога! (из девете песме пасхалног канона) пре него што се било ко од нас у суди да изговори неколико скромних речи о празник у над празницима, о пас хи господњој, дах му застаје услед сазнања да ниједна људска реч није кадра да у потпуности искаже суштину и сверад осни и спасоносни значај празника васкрсења господа нашег исуса христа свети григорије богослов у својој беседи на пасху богомудро поручује да је пасха: „царица дана, празник над празницима, и с лавље над с лављима, који превазилази као сунце звезде, не с амо човечанске и зема љске празнике, већ и господње празнике!“ ове речи потврђују веру хришћанâ да васкрс ење христово заиста јесте празник над празницима, и с лавље над слављима, како у бог ослужбеном животу цркве, тако и у животима свих хришћана који исповедају радост васкрсења, јер васкрсење христово ваистину постаде основ наше вере о томе нам говори свети апостол павле: „а ако нема васкрсења мртвих, то ни христос није устао а ако христос није устао, онда је празна пропове д наша, а празна и вера ваша“ (1 кор 15, 13–14) наша вера и васцело наше постојање је утемељено на васкрсној радости, и васкрсно-непок олебивој вери, нелицемерној љубави и чврс тој нади, да ће господ и нас васкрсн ути и с аваскрнути у незалазном дану царства свога васкрсење христово је радост која нам није дарована од овога света извор те радости је у доброти и љубави божијој; и она носи пе чат вечности њено постојање и њено трајање не зависи од воље и власти људи, већ од свемогуће воље и силе божије стога је спаси тељ и рек ао ученицима својим да т у радост нико неће узети од њих (в јн 16, 22) својим славним васкрсењем спаситељ нам је даровао живо т вечни (в рим 6, 23) и радост вечнога живота, јер је христос устао из мртвих, те постаде првенац оних к оји су умрли (1 к ор 15, 20) – радост, јер је жртва за наше спасење принета на крсту, и ми смо на слободу позвани (в гал 5, 13), рад ост, јер смо пре чистом крвљу спаситеља нашег о чишћени од прародитељског греха (в 1 јн 1, 7), радост, јер кроз васкрслог христа улазимо, руковођени духом светим, „у радост господара својега“ (мт 25, 21) васкрсењем христовим извршила се тајна искупљења рода људског од греха и смрти ова нова пасха господња открива нам истину да смо прешли из смрти у живот (в јн 16 2 / 2020 црквени живот 5, 24), и да хрис тос остаје са нама у све дане до свршетка века (в мт 28, 20) значај и торжество пасхе, и пасхалне радости наше у васкрс лом господу, најочигледнији су у бог ослужењу велике суботе литургију светог василија великог, коју служимо у тај дан, савршавамо заједно с вечерњим богослужењем на којем се већ поју васкрсне стихире, заједно са стихирама триода, и тако се најављује христово славно васкрсење свештенослужитељи почињу службу у тамним одеждама, а када, уместо уобичајеног алилуја, почне да с е поји велики прокимен: васкрсни боже суди земљи, јер ћеш ти нас ледити у свим народима – свештенослужитељи у олтару са себе скидају тамне одежде и об лаче свечане, беле одежде часну трпезу и сав храм такође „облаче“ у бело, преднаговештавајући васкрсење христово о овом богослужбеном моменту васкрсног карактера уважени професор литургичког богословља дмитријевски говори: „стих: ‘васкрсни боже суди земљи’ почиње да поје презвитер у о лтару када почињу да звоне сва звона презвитер у р уци држи корпу са ловоровим листом и разним цветовима које баца по целом храму узвикујући: христос васкрсе! на шта народ одговара: ваистину васкрсе!“1 1 а а дмитријевски, спознајући тајну крста и васкрсења господњег, крагујевац 2014, стр 87–88 богослужбене напомене ук азују да ове ноћи, после литургије, хришћани вековима молитвом и б дењем дочекују празник над празницимамолитвено бдење је пропраћено читањем из књиг е дела апостолска, јер нам тај новозаветни спис на на јбољи начин сведочи о васкрсењу христовом у наставку се богослужи полуноћница на к ојој се поје канон велике суботе, а плаштаница се уноси у олтар и полаже се на часну трпезу, на којој остаје до оданија пасхе непосредно пред почетак пасхалног јутрења, епископ (или началствујући презвитер), обучен у по тпуно одјејаније, најпре са централног кандила на часној трпези пали свећу, а по том излази кроз царске двери у з појање стиха: „приђите примите светлост, од незалазне светлости и прославите христа васкрслог из мр твих“ тада сав народ прилази и па ли своје свеће, примајући тако незалазну светлост када је реч о овом чин у примања све тлости, потребно је наг ласити да ова све тлост представља исту ону благодатну светлост коју примамо у јер усалиму сваки храм на пасхалном јутрењу постаје јерусалим, и свако од нас примивши све тлост, прима истинску и незалазну светлост од васкрслога господа када сав народ прими све тлост, у литији се чини трократни опход око храма, пасхално богослужење (фото: епархија бачка) март / април 2020 17 уз појање дивне химне: „васкрсење твоје христе спасе, ангели поју на не бесима, и нас на зем љи удостоји да т е чистим срцем славимо“ поједини богослужбени устави не спомињу овај литијски опход око храма, већ само излазак испред храма и с тајање пред затвореним храмовним вра тима одакле предстојатељ почиње пасхално јутрење богослужбена пракса православне јеладе, која се усталила и к од нас, по дразумева читање јеванђеља пред почетак пасхалног јутрења, и ре чју господњом бива нам саопштена вест о васкрсењу литијским опходом и с лушањем речи божије испред затворених храмовних врата, символишемо жене мироносице које су с ве ликом радошћу примиле и благовестиле вест о христовом васкрсењу отварање храмовних вра та прасликује камен који је одваљен од гроба господњег, после чега сви у лазимо у храм у з појање тропара пасхе ђакон са амвона произноси велику јектенију, после које се поје пасхални канон преподобног јована дамаскина то је један од најлепших канона православног богослужења, образац и врхунац савршенства пасхалних песама на почетку сваког ирмоса презвитер кади цео храм, а пос ле сваке песме изг овара мала јектенија, с припада јућим јој возгласима сталним понављањем богонадахнутих речи пасхалног канона, богослужбени поредак нас по учава и позива на д елатну, дубоку и раз бориту васкрсну радост после канона се поје ексапостилар: „телом уснувши“, недељне стихире на хвалите, као и стихире пасхе: „пасха свештена данас нам се показа“ чувена беседа светог јована з латоуста на пасху: „ако је неко благочестив и богољубив“, изговара се на пас ху у т ој беседи, на основ у приче о д елатницима у винограду (в мт 20, 1–16), сви они к оји су радили од првог часа и они к оји су дошли у једанаести час, они који јесу и они који нису постили – бива ју позивани да с е насладе пасхалном радошћу, да уђу у радост господа свога то је разлог што целе светле седмице богослужење бива у по тпуности исто као на сâм дан празника, указујући тако на победоносни и спасоносни значај васкрсења господњег, и нашег бог ослужбеног учествовања у њем у као што смо кроз богослужење страдалне недеље, били учесници и с апутници на п уту страдања, тако сада, обасјани пас халном светлошћу, богослужбено постајемо учесници рад ости над радостима, предокушавајући радост невечерњег дана царства небеског аутор је предавач верске наставе у школи за дизајн „богдан шупут“ у новом саду пасхално богослужење (фото: манастир буково) црквени живот 18 2 / 2020 природне науке, с једне стране, знају да буду на удару псеудонаучних теорија, које се нуде као адекватне, „научне“ алтерна- тиве то по себи јесте пошаст с којом треба да се избори научна заједница међутим, с друге стране, појединци, били они научници или љубитељи науке и људи који се радо по- зивају на науку, умеју да конкретни научни наратив преливају у сфере које не само да превазилазе интересовања одређене при- родне науке, већ далеко премашују и саме могућности њеног натуралистичког метода такође, није реткост да се научне теорије проглашавају за готове и неупитне чињени- це и за ис тину ово су врло опасне идеоло- шке играрије које покушавају да ставе знак једнакости између природне науке и идео- логије таквим играријама је, између осталих перјаница и подржавалаца новоатеизма, склон и професор ричард докинс – један од четворице „јахача“ овог новог феномена у еволуцији појма атеизма у својој новој књизи превладавање бо- га – водич за почетнике (outgrowing god – a beginners guide), професор докинс за биоло- шку теорију еволуције каже да је она: „она коначна чињеница: ми смо рођаци шимпан- зи, мало даљи рођаци мајмуна, много даљи рођаци риба и тако даље, затим и ово: науч- не истине су истините чак и када нема нико- га ко зна за њих; би ле су истините пре него што су се појавили људи и биће истините и када ми изумремо“ да је ово изговорио један приучени сим- патизер новоатеизма, ствар не би била толи- ко страшна и изненађујућа данас смо пре- плављени приученим коментаторима свега и свачега, али њима је сасвим једноставно одбити заблуде на неукост и необавеште- ност (управо се присетих коментара који је студентима који нису добро спремили испит умео да каже професор хришћанске догма- тике владика игнатије (мидић): „не разумеш ти то, душо“) међутим, ствари изгледају за- чуђујуће и забрињавајуће када овакве ста- вове изнесе један научник и универзитетски професор какав је ричард докинс лично се тешим да ово не одражава прави докинсов став, већ више његов занос науком у току писања књиге ипак, то не умањује његову одговорност пред дигнитетом саме науке и научне заједнице квалификација науч- не теорије као коначне чињенице предста- вља удар на саму науку исто тако, то чини и тврдња да постоје научне истине – и т о саме по себи, потпуно независне од човеко- вог сазнања коначна чињеница и истина су озбиљни и по науку веома опасни искази јер би постојање таквог нечега у науци зауста- вило саму науку – означило би крај постоја- у дијалогу са атеизмом професор ричард докинс неодговорним изјавама о науци враћа саму науку у око- ве превазиђеног и философски мртвог позитивизма јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (i) др александар милојков март / април 2020 19 ња науке основа науке је сумња у сазнато и оповргљивост сазнања (научне теорије) управо ти темељи науке падају уколико се научна теорија прогласи за коначну чиње- ницу или истину поготово ако се научно са- знање прогласи за истину по себи, која је и независна од човековог сазнања и његових сазнајних моћи, као што то чини докинс ов- де се грубо ставља знак једнакости између епистемологије и онтологије, што је дубоко погрешно кант би се сигурно преврнуо у гробу, када би чуо ове докинсове изјаве сам професор докинс, ако већ т о није учинио, требало би да се упозна са „коперниканским обртом“ у епистемологији који је учинио велики имануел кант – сазнање није дикти- рано од објекта сазнања ка субјекту који са- знаје, већ обрнуто – диктирано је сазнајним моћима субјекта који сазнаје, то јест човека дакле, научног сазнања нема без човека и човекових сазнајних моћи будући да је то та- ко, сазнање је сазнање бића онако како нам се оно показује у диктату наших сазнајних моћи и у условима које те моћи производе, а не сазнање бића по себи – епистемологија је једно, а онтологија нешто сасвим друго у једној научно популарној емисији (step- hen hawking`s grand design) на каналу di- scovery sciens, стивен хокинг је упра во ово нагласио: „сумњати у наше поимање ствар- ности звучи лудо, али да бисмо открили смисао живота морамо сазнати да ли постоји независна и одвојена ствар- ност или не“ хокинг је овде под „одвојеном стварношћу“, мислио на ум (интелигибилну стварност), у односу на физику (физичко те- ло), али и на с тварност по с еби (онтологи- ју), у односу на наше поимање стварности (епистемологију) на питање да ли постоје кваркови, хокинг је одговорио: „постоје у те- оријама које указују на њихово постојање и даље од тога тренутно не можемо ићи то је оно“, наставља хокинг, „што називамо ствар- ност заснована на моделима“ дакле, епистемологија је наш, на моћи- ма нашег ума заснован модел стварности колико тај модел заиста кореспондира са стварношћу по себи (епистемологија са он- тологијом), велико је питање одрживост једне научне теорије јесте управо у тој коре- спонденцији са стварношћу али, стварност је та која може и да оповргне научну теорију – да један модел стварности учини нетач- ним зато је наука са својом научном сумњом у своје моделе стварности (не у саму ствар- ност!), увек отворена и увек ће ос тати отво- рена – ако престане научна сумња, престаће да постоји и наука зато ни једна научна те- орија, па ни докинсу тако омиљена теори- ја еволуције, није коначна чињеница и није истина која постоји независно од човека као сазнаватеља – и никада то неће бити сва- ка научна теорија, па тако и теорија еволуци- ја, може бити и јесте само тренутни модел стварности, који је тренутно потврђен од- говарајућим и доступним научним увидима и експериментима али, већ сада или ускоро, или можда нешто касније – свака научна те- орија, укључујући и теорију еволуције, може бити оповргнута и одбачена као нетачна не од теолога или уметника, већ од самих науч- ника и научне заједнице oви веома важни увиди нас опомињу на интелектуално поштење – на обазривост да научну теорију (theoria је грчка реч и значи умно гледање или словенски – созерцање), олако и наивно не проглашавамо истином на овом месту било би веома умесно подсе- тити се речи великог карла попера: у дијалогу са ате измом имануел кант 1724–1804), портрет: дело јохана готлиба бекера из 1768 године (извор: викпедија) 20 2 / 2020 „стари идеал науке, апсолутно осигурано знање, показао се као идол: сваки је научни став привремен; он може бити поткрепљен – али је свака поткрепа релативна наука није систем сигурних или добро утврђених исказа, нити је систем који неумо- љиво напредује ка стању завршености наша наука није знање она не може никада да пре- тендује на то да је достигла истину, па чак ни вероватноћу као њену замену ми не знамо, већ испитујемо а наше ис- питивање води ненаучна, метафизичка (али биолошки објашњива), вера да постоје зако- нитости, које ми можемо разоткрити, откри- ти научника не чини поседовање знања о необоривим истинама, већ безобзирно кри- тичко, непрестано тражење истине приближавање истини је могуће али, си- гурно знање нам је ускраћено наше је зна- ње критичко испитивање; мрежа хипотеза; ткање од слутњи“ професор ричард докинс горе наведеним и сличним неодговорним изјавама о науци враћа саму науку у окове превазиђеног и философски мртвог позитивизма авај! ако оживимо тог ужасног покојника званог пози- тивизам, убићемо науку! кант је с а правом одузео метафизици звање науке, али је по- пер указао да науку, поред метафизике која претендује да буде наука, може да убије и позитивизам: „позитивистички радикализам заједно са метафизиком уништава и природ- ну науку!“ наука је пре путовање ка претпоставље- но постојећој истини, него доспеће до циља њена лепота и узбудљивост лежи управо у томе што она јесте путовање, покрет поред осталих елемената научног метода, како то лепо рече наш научник милан ћирковић (у скоро објављеној књизи šta je seti i zašto nam je potreban?), њена неизоставна компонента је и људска машта заправо, са том маштом – која ствара хипотезе, наука и започиње своје путовање увлачење научне теорије у области ствар- ности које превазилазе интересовања и методолошке могућности саме науке, још је већи и опаснији проблем дарвинизам је одавно престао да б уде појам који стрикт- но означава једну биолошку теорију о раз- воју живота и настанку врста он већ јесте и све више постаје идеологија дарвинизам је постао стање свести и у г лавама многих универзални епистемолошки кључ за об- јашњење свега постојећег – не само живо- тињских врста, већ и етике, моралности, културе, уметности, религије дарвинизам као идеологија посебно може да буде опа- сан када се користи као кључ за разумевање доброте и моралности професор докинс, за којег теорија еволуције – дарвинизам, ни- је само биолошка теорија већ опште подиза- ње свести – виши домен људске свести, који је кадар да биолошким наративом објасни и појмове какви су доброта и морал таквој идеологији са правом су се супротставили не само теолози, већ и многи научници по- стоји књига, зборник радова мултидисци- плинарне групе научника на ту тему, који је објавио српски издавач clio зборник су при- редили хилари и стивен роуз, под духови- тим насловом: avaj, jadni darvin! мишљења сам да је задатак и православних теолога да се придруже овом антиидеолошком блоку здравомислећих људи и научника општем добру – природним наукама, све више пре- ти идеологизација новоатеистички „јахачи“ су перјанице те идолатрије ричард докинс је један од њих у дијалогу са ате измом карл рејмунд попер 1902–1994), фотографија из 1990 године (извор: википедија) март / април 2020 21 тема броја: богословље као исцелитељска наука христос исцељује губавца лк 5, 12–14), детаљ мозаика из 12 века, катедрала у монреалеу, сицилија (извор: википедија) 22 2 / 2020 тема броја: богословље као исцелитељска наука у јеванђељу по луки записан је догађај христовог исцељивања слуге римског ка- петана (лк 7, 1–10) тај исти догађај је записан и код апостола матеја са извесним разлика- ма (мт 8, 5–13) посебно је занимљиво да код апостола луке пише да је слуга капетану „који му беше мио“ као и да за њега, самог христа, моле старешине јудејске, јер је тај капетан по још једној ствари необичан – изградио им је синагогу у капернауму, месту око кога је, и у коме је, господ највише проповедао али, срж приче лежи у дијалогу капетанових слу- гу који га представљају и христа у којем нам оба јеванђелиста приказују пример чврсте и велике вере римског капетана они говоре христу познате речи, које често и верујући- ма служе као својеврсна поштапалица: „него само реци реч, и оздра виће слуга мој“ то капетан образлаже најпре изношењем свог осећаја недостојности да господ уопште уђе у његову кућу па чак и да с ам капетан изађе пред њега и додаје: „јер и ја с ам човек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: ‘иди, и иде’; и другоме: ‘дођи, и до- ђе’; и с луги својему: ‘учини то, и учини’“ по повратку у капетанов дом слуге затичу свог пријатеља здравог речи капетанове, код са- мог господа изазивају дивљење, јер није ма- ла ствар да господ и син божији каже да веру какву има капетан у израиљу није нашао (мт 8, 9) сличан приказ јачине вере налази се и у догађају са женом хананејком чију кћер му- чи ђаво (мт 15, 22–28; види 1цар 20, 20; 2цар 27, 8–36) у њему видимо необичну и јаку ве- ру ове жене ипак, нешто је посебно код капетана, када је христос тако окарактерисао његову веру поред уобичајених тумачења да је капетан (као и хананејка) испуњен смирењем ко- је се огледа у осећају недостојности (упра- во су његове речи чест мотив у молитвама пред причешће), још једна ствар упада у око капетан инсистира на својој речи као запо- ведника и в ласти коју има његова реч је довољна да се његова воља испуни од стра- не војника и с лугу који су под њим у овим капетановим речима присутна је алузија на стварање света и реч божију која својом си- лом ствара свет и обликује стварност (пост 1; пс 148, 5–6, 8; пс 33, 9; јов 37–38; је вр 11, 3) у ве зи са овим још је дна ствар побуђује пажњу; није случајно да баш ове ре чи капе- тан упућује христу и да, к ако пише апостол лука, не жели због осећаја недостојности да изађе пред њега с обзиром на то да су речи о власти коју капетан има упућене директно христу, он заправо на тај начин показује да у исусу христу види управо бога који је тво- рац света пред њим, као богом, не само учи- тељем или пророком, капетан се осећа не- достојним да с тоји јер је, к олико год имало сличности у власти и моћи коју капетан има, она неупоредива са оном коју има онај који је створио свет према томе, овде није ствар само смирења него најпре исповедања вере коју христос није нашао ни у и зраиљу то је заправо вера коју христос тражи да се пре- позна у његовим делима и речима, као што то чини, рецимо, свети јован крститељ што се види неколико стихова испод овог одлом- колико год црква сведочила о стварима узвишеним, све то ће остати мртво слово на папиру уколико човек у њој не препознаје моћ стварања, моћ преображаја, моћ исцељења реч која исцељује тема броја владимир пекић март / април 2020 23 тема броја ка (лк 7, 20–22) несумњиво да ће овакву ве- ру христос наградити тако што ће му исцели- ти драгог слугу тиме христос показује да је реч божија као исцелитељска уједно и иста она којом бог ствара свет кроз своју историју реч цркве, тј теологи- ја, имала је разне видове почевши управо од писма, па преко химнографије, мартири- ологија, агиографије, историје до догматског и мистичког богословља сваки од ових ви- дова је незаменљив за цркву било какав ре- дукционизам осујећује многострукост божи- јег саопштавања човеку кроз реч наравно, као основа стоји реч писма ако је у опште захвално правити редослед ових видова, не по хронологији, него по једној скали која би – парадоксално – била двосмерна, онда би требало кренути од оних непосредних све- дочанстава а то су агиографије и мартири- ологије уз то треба прикључити и мистичко богословље бар у оном почетном стадијуму, борбе са страстима ови видови сведоче живом искуству вере он је приказан кроз животе светитеља у којима се налазе, за са- временог човека, крајње необичне приче можда и фантастичне, и мало вероватне по данашњим аршинима како објаснити посту- пак светог антонија великог да живи у гро- бу; или преподобног стефана јуродивог који из пустиње, по заповести божијој, долази у цариград да „овај свет извргне руглу“, да га исмева? и док се приповеда његово житије, човек се налази у дилеми: је ли овај човек за- иста толико свет или је пре л уд? тек животи столпника који пркосе свакој логици потом ваља прећи на химнографију која представља богослужбено и светотајинско искуство цркве оно пак већ за лази и у д о- мен мистичког јер није могуће исказати сву величанственост светих тајни цркве, тј те- ла и крви господње у којима хришћани уче- ствују делећи живот са богом на необјашњив начин црква је успела да кроз сво је учење обједини то искуство и да га предочи свету догмати нису ништа друго него потреба да се оно што побуђује чуђење, некад и саблазан, а везано је за хришћанско искуство, прика- же као рационално и објашњиво наравно, у мери у којој је то могуће опет овде искр- сава оно мистичко, изражено у апофатичкој теологији која на интригантан начин чове- ков ум одушевљава чињеницом да говори о недокучивом, готово неспознатљивом богу а баш та врста говора у души распламсава жудњу да за т им богом трага, јер та узвише- ност која је неухватљива, а која кроз речи апофатике бљесне, плени и везује човеково биће за онога о коме говори – за бога на концу, оно ми стичко оно ни је ништа друго до оно дубоко лично у сусрету са богом, које бежи од речи и које се једва кроз с лику може изразити то је оно што човека подстак- не да у свакодневици препозна деловање божије баш као што је римски капетан, с по- нешто је посебно код капетана, када је христос тако окарактерисао његову веру христос исцељује капетановог слугу лк 7, 1–10), фреска из манастира дионисијат, света гора, 16 век (извор: tvhramrs) 24 2 / 2020 четка текста, препознао у христу његов лик је крајње занимљив у смислу како је постављен и које варијанте разумевања нуди најпре, он је неко ко је ван граница израиља, неко ко је представник тиранске војске која притиска јудејце међутим, који, иако припада другом свету, страном колико је то њему свет наро- да божијег, успева да пронађе спону са речју божијом успева да у свом искуству препозна слику, модел који ће га повезати са њом и то речју која је творачка и исцелитељна стога би капетан био неко ко би, типолошки, могао да представља све оне ван цр кве који у ње ној речи, тј речи божијој виде најпре исцељење у савременом свету, где речи све више губе на значају, теологија би требало да де- лује сасвим супротно у свету у к оме је све издељено, а где је та издељеност замаскира- на и прикривена дигиталном и виртуелном стварношћу која често карикира повезаност, теологија би требало да понуди искуство другог човека које је непосредно и које тра- жи подвиг тражи да се не остаје у свом све- ту, у фантазматској стварности која човека држи учауреног и неосетљивог за другога како ће он да моћи да пре позна бога под- сећања ради, римски капетан милује свога слугу не само јудејце, већ и роба он је пот- пуна супротност данашњем човеку то пак, не значи ништа друго до да је т еологија ду- жна да се пружа и онима који су ван окриља цркве и то на начин који је њима разумљив другим речима, да њена реч буде натопљена делима у којима ће се реч и дело преплитати и упућивати ненаметљиво на све оне слике које нам нуди писмо, а које говоре о божијем деловању у свету, о „величанственим делима господњим“ према томе, колико год да језички, миса- оно, традицијом, теологија, тј црква сведо- чила о стварима узвишеним, све то ће остати мртво слово на папиру уколико човек у њој не препознаје моћ стварања, моћ преобра- жаја, моћ исцељења сви који смо хришћа- ни, мислим да то не бисмо ни били да то не видимо стално у богословљу а aко видимо, онда наша вера можда и није далеко од оне римског капетана исцељење капетановог слуге мт 8, 6–7 господе, слуга мој лежи дома оду- зет, и страшио се мучи а ис ус му рече: ја ћу доћи и исцелићу га капетан није донео свога слугу на постељи, јер је веровао да га он може и у одсуству исце- лити зато: мт 8, 8–10 и капетан одговори и рече: госпо- де, нисам достојан да под кров мо ј уђеш; не го само реци реч, и оздравиће слуга мој јер и ја сам човек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде; и др угоме: дођи, и дође; и слуги своме: учини то, и у чини а кад чу исус, задиви се и рече онима што иду за њим: заиста вам кажем: ни у израиљу толике вере не нађох „ако ја“, каже, „као царев слуга, заповедим војницима који су ми подређени, (и они ме слу- шају), ти још више можеш да заповедиш смрти и болестима, да они оставе једнога човека и пређу на другога“ телесне болести су војници божији и извршитељи казне христос се удивио овим речима, па каже: „нисам нашао толико ве- лику веру ни међу израиљцима, као код овога незнабошца“ мт 8, 11–12 а кажем вам, да ће многи од исто- ка и запада доћи и сешће за трпезу с авраамом, и исаком, и јаковом у царству небескоме; а си- нови царства биће изгнани у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба господ није отворено рекао: „многи незна- бошци ће сести“, како не би огорчио јевреје, већ је то казао на прикривен начин: „многи ће од истока и запада доћи“ авраама је споме- нуо како би показао да се он не с упротставља старом завету говорећи о „тами најкрајњој“ на- учио нас је да постоји и нека друга тама која је мање страшна, јер у паклу постоје различити степени мучења о јеврејима говори као о „си- новима царства“, јер су старозаветна обећања била њима упућена зато и назива израиљ сво- јим првенцем мт 8, 13 а капетану рече исус: иди, и како си веровао нека ти буде и оздрави слуга његов у тај час исцеливши слугу само својом речју, показао је да је г оворио истину када је рекао да ће је -вреји бити изгнани из царства свети теофилакт охридски, тумачење јеванђеља по матеју (извор: https://svetosavljeorg) март / април 2020 25 око свега на овом свету постоје неслага- ња ваљда зато што су људи личности, па као такви имају могућност различитог ми- шљења изузетак није ни богословље тако смо вековима имали опредељивање између овог или оног типа богословља различитост је богатство, али може бити и проклетство уколико постане супротстављеност тако су настајале многе јереси, расколи, мржње, братоубиства савремена европска мисао је верску/богословску нетрпељивост означи- ла као покретача многих ратова, па с е већ вековима труди да се од вере одвоји ипак, ратови и даље не престају они трају и без верских повода са друге стране, нетрпељи- вости постоје и ун утар истог верског опре- дељења сведоци смо и савременици истог какво је место богословља у свему овоме? чини се да је основ на подела која се пре- носи кроз све богословске спорове унутар истог веровања заснована на опредељива- њу за академско или молитвено богосло- вље некако се успоставило вредновање по коме се ово двоје искључује тачније, онај ко је академски образован и прати савремене изазове са којима се свет суочава, сматра се да није молитвен са друге стране, онај ко није упућен у теме академског богословља и противник је истог, сматра се молитвеним тачније себе сматра таквим, и друге нагова- ра да мисле исто уколико се осврнемо на историју бого- словља, видећемо да је велики број светих отаца био истовремено веома академски образован и посвећен подвижничком на- чину живота у једном старечнику се може пронаћи да је манастирска братија увек ви- ше поштовала онога ко је истовремено био академски образован и подвижничког жи- вота, него онога ко је био с амо подвижник сматрали су да је од господа добио више та- ланата и да их је умножио, као у јеванђелској причи у светогорском старечнику се налази јед- на упечатљива прича која сведочи да ака- демско богословље и подвижништво не морају бити повод раздора чак могу разли- читим путевима и уз међусобну помоћ бити начин и пут за спасење наиме, реч је о два путника који су хтели да пређу реку један је био слеп, а други богаљ тек када је слепи на леђима понео богаља могли су да пређу ре- ку тако су ова два човека који символизују праксу и теорију успели да пређу реку ово- земаљског живота исцелитељски карактер богословља је критеријум правоверности сама реч ис- цељење не односи се само на здравље фи- зичко, већ и на уравнотеженост целокупне личности која је често увод у остале видове здравља наиме, знање надима, али и незна- ње помрачује тако бити здрав богослов зна- чи бити целовита личност, која није склона поделама и партијашењима, већ окренута љубави и истини такво богословље је увек усмерено ка разговору, а не оговарању уме- тема броја сама реч исцељење не односи се само на здравље физичко, већ и на уравноте- женост целокупне личности која је често увод у остале видове здравља богословље у потрази за изгубљеном целовитошћу презвитер александар р јевтић 26 2 / 2020 сто осуђивања, оно се бави молитвом када критикује то чини са духом кротости чувају- ћи се да не буде искушано (гал 6, 1), а када би- ва критиковано преиспитује се оно поштује личност другога, не ж ели да г а укалупи јер то ни бог ни је учинио како је то генијално приметио мигел де унамуно: „предложити некоме да буде неко други, да постане дру- ги, исто је што и пре дложити му да не б уде он можда је боље летети и дисати у вазду- ху но дисати у води; међутим, ако би пераја рибе случајно пожелела да постану крила, риба, као риба, угинула би“ другим речима, исто поручује свети пајсије светогорац: „ни- шта није чудно да два човека различито виде једну те исту ствар, па и два ок а у глави не виде исто“ једна од упечатљивијих сцена у чувеном филму острво, која се више пута понавља садржи питање монаха анатолија упућено монаху јову: зашто је каин убио брата аве- ља? одговор је: због зависти све док бого- словље не буде људска срца молитвеним путем одвајало од зависти, метастазе овог духовног малигнитета биће основ раздора и сваке шизофрености пут до целовите лич- ности је п ут ка љубави према целом свету према речима једног од светих отаца: „наш задатак је да људе волимо онако како воли бог а он воли све људе подједнако“ на крају, до исцељења у целовитости оста- је да буде побеђен последњи непријатељ (1 кор 15, 26), али и први непријатељ и наруши- тељ јединства човека са богом, собом и бли- жњима – смрт зато се као предокус победе над смрћу служи по целом свету свакоднев- но света литургија – тајноводство за живот света она показује погубност сваке поделе и мржња, али и радост учешће у јединству са богом и са свима светима тема броја истинска брига „црква се очувала у ис то- рији захваљујући бескрај- ном ‘трењу’ људи једних о друге, као што бива са ка- мењем на морској обали, и захваљујући смирењу у прихватању дана, рада, за- узетости истинска брига за цркву састоји се од тога да се никада не уђе у с аблазан ради цркве ‘блажени су ко- ји се неће саблазнити о ме- не’“ (протопрезвитер алек- сандар шмеман, дневник) исцелитељски карактер богословља је критеријум правоверности сама реч исцељење не односи се само на здравље физичко, већ и на уравнотеженост целокупне личности март / април 2020 27 оче слободане, на самом почетку на- шег разговора замолио бих вас да нам протумачите светоотачке речи да је богослов онај који се моли, и да онај који се моли јесте истински богослов – ове ријечи евагрија понтијског на нај- бољи начин изражавају нераздвојност бо- гословља и молитвено-подвижничког опи- та заправо, богословље јесте аутентично и истинско само онда када је подвижничко из тог разлога богослов треба најприје да постане црквени, литургијско-подвижнич- ки човјек, да постане боговидац, јер једино тада ће његово богословље да буде аутен- тично и истинско свједочење о виђеноме и доживљеноме знамо да су само тројица светих отаца понијели назив богослов: све- ти јован, свети григорије и свети симеон нови to нам казује да то звање не може да понесе свако, већ само онај ко је цио свој ум и срце предао богу дакле, богослов је онај који се моли и чији је живот непрестано сло- вљење и слављење бога данас се, такође, сусрећемо с једним поимањем богословља које искључује поменуту подвижничко-ми- стиријску димензију и тако се богословом назива искључиво онај који посједује ди- плому теолошког факултета, при чему се занемарује суштинска разлика између ака- демског богословља и богословља у горе поменутом смислу и што више диплома, прочитаних и објављених књига, то већи богослов у житијама светих имамо мноштво чу- десних примјера светих људи који су често били неписмени или са неколико зима шко- ле као нпр свети силуан атонски, али су они цијело своје биће предали богу и тако се освједочили као аутентични богослови и боговидци не чини, дакле, број прочита- них књига и стечених диплома једног бого- слова него превасходно живот по богу зато свети григорије богослов каже: „говорити о богу је велика ствар, али је још боље очи- стити се за њега“ слично казује и свети ди- јадор фотички када тврди да: „ништа није бједније од разума који без и ван бога фи- лософира о божанским стварима“ на крају тема броја богословље је исцјељитељско и спасоносно ако за своје исходиште има тајну христову разговор са презвитером слободаном лукићем, парохом црмничким (митрополија црногорско-приморска) богословље као мјесто заједничарења и сусрета са богом разговор водио: бранислав илић 28 2 / 2020 крајева, богословље може да се испољава на разне начине: кроз ик онопис, кроз цр -квено пјесништво, сакралну архитектуру богословствовати се може и ћутањем све ово значи да богословље не ос таје на спо- љашњој равни, већ прелази у дубину, у про- стор најинтимнијег личног искуства бога једноставније речено: од ријечи о богу, бо- гословље прелази у разговор с богом тако да ће и она ј који је неписмен, који ниједну књигу није прочитао, и поред ћутања и не- знања уколико живи божанским животом, бити богослов говор о богу завршава живо- том у богу из вашег објашњења произилази да се истинско богословље не може одвојити од црквеног опита, јер је сврха бого- словља истраживање, потврђивање и култивисање истинске заједнице човека са богом како би се постигло спасење или вечни живот, је ли тако? – управо тако богословље није плод људ- ског умовања, оно има за своје исходиште цркву као мјесто заједничарења и сусре- та са богом и само у цркви, у литургијској тајни сједињења са богом богословље бива харизматско, просветљено и освештано из- ван тог амбијента, богословље престаје да буде богословље и постаје брбљање (пре- ма ријечима светог атанасија великог) тако долазимо до још једне, суштинске димензи- је православног богословља, а то је његов сотириолошки карактер богословље, да- кле, има за циљ свједочење живота у богу и кроз то свједочење откривање бескрајних могућности човјековог узрастања у тајни богопознања богословље, као израз цркве јесте критеријум расазнавања онога што је истинито и једино потребно и што треба да буде предмет свједочења цркве да ли је богословствовање својствено само одабраним људима, или је сваки човек призван и позван да буде истински богослов? – одговор на ово је заправо садржан у ва- шем првом питању свако ко се моли, ко је уронио у тајну цркве божије, ко је с усрео христа, и ко свједочи и својим животом из- ражава тај сусрет, тај је богослов а то не за- виси од степена академског образовања ни- ти од било каквих спољашњих параметара, већ искључиво од тога да ли је хри стос по- стао темељ живота и да ли се у њему препо- знао циљ и мјера раста откривење божије, његово јављање човјеку јесте полазиште богословља дакле, човјек одговара на бо- жански призив и у том одговору се зачиње богословље, а крајњи циљ богословља, што је потврђено у историји светоотачке бого- словске мисли, јесте искуствени пут сједи- њења са богом на једном мјесту, преподобни јустин ће- лијски каже да је вјера подвиг који обухвата сву личност човјекову, па самим тим и разум човјеков према томе, вјера је та која догмат- ске истине јеванђеља претвара у човјеков живот другим ријечима, благодатни живот у цркви постаје извор благодатног познања вјечних догматских истина и када та истина постане суштина и темељ човјековог живо- та, онда се кроз њу постиже спасење драги оче, шта можете рећи о богосло- вљу као исцелитељској науци? – драги брате, хвала вам на овом пи тању дакле, богословље има сотириолошки, спа- тема броја као људи цркве имамо велику одговорност, како за нас саме, тако и за свијет којем треба да будемо со и свјетлост март / април 2020 29 тема броја соносни карактер будући да је нераздвојно од литургијско-подвижничког аспекта, оно носи печат остварене заједнице с богом темељ богословља је оваплоћење лого- са, тајна вјечног сједињења бога и човјека у личности исуса христа наше слободно прихватање да будемо причасници тијела и крви његове значи да бивамо исцијељени, бивамо преображени, спасени и обожени и отуда је богословље исцјељитељско и спа- соносно једино ако за своје исходиште има тајну христову хришћанска вјера, догмати и јеванђеље имају најдиректније посљедице по наш живот иначе, све то би било обична пропаганда зато је светоотачки метод оду- вијек био повезаност ортодоксије и отро- праксије: јединство вјере и живота, догме и етоса (морала) догмати нису просто од- редбе и фор муле, него су прије свега тач- но и прецизно исказано искуство спасења и новог живота у христу у цркви његовој те богооткривене истине које су нам даро- ване у христу и цркви су спасоносне само онда ако живимо по њима према томе, пра- ва вјера рађа прави и истински хришћански живот наравно, у свему томе је неопходна благодат божија, да би т е истине биле жи- вотворне и спасоносне оне лако могу да се претворе у стерилне и беживотне фразе уколико нису постале истински темељ на- шег живљења будући да се светотајински и целокупни хришћански живот утемељује и налази свој врхунац и пуноћу у светој евха- ристији као светајни цркве, да ли то значи да и истинско богословље про- изилази из литургијског небоземног заједничарења и величања тројединог бога? – будући да је ци љ нашег живота сје- дињење с бо гом, а оно с е у овом ви јеку животопис презвитера слободана лукића, пароха црмничког презвитер слободан лукић је рођен 15 новембра 1982 лета господњег у градачцу (бих) го- дине 2001 се уписао на пм ф у бањалуци, а 2007 уписује пра- вославни богословски факултет у фочи где је за вршио основне (2011 г), а потом и
... представља и слику побожности наводи се и као симбол самоће и осамље- ности, чистог живота, јер тражи слободу и заклон у високим планинама (авк 3, 19; пс 18, 33; пнп 2, 17) декоративни мотив јелена са симболичким значењем преноси се и на друге предмете у средњем веку код срба је уочљива појава тог мотива човек средњег века, како анализира хој- зингa, био је склон симболичкој визији света, као што сведоче речи апостола павла (1кор 13, 12) „сад видимо као кроз стакло у загонет- ки“ – да је свака ствар бесмислена уколико би имала само непосредну функцију и појав- ну форму све се опажа дубље од свакоднев- ног јелен није био само јелен, он је био знак једне више истине и он је учествовао у тајном смислу света занимљив је пример из манастира каста- љан на космају, где је пронађена урезана јед- ноставна фигура јелена са разгранатим рого- вима на каменој плочи часне трпезе у олтару ова животиња је уклесивана на сакралним објектима, као на надвратнику цркава и над- гробним споменицима прве половине xv ве- ка на космајском подручју у иконографском тумачењу средњег века означава вернике одане христу и чисте душе јелен је заживео и у нашим народним оби- чајима о којима је писао драгослав срејовић, утврдивши дуготрајност предања о јелену као светој хтонској животињи која господари душама мртвих тако се урезан јелен налази на надгробном споменику – кенотафу де- спота стефана лазаревића у црквинама код марковца свакако да је примаран хришћан- ски контекст, у коме јелен представља чисту душу и верника оданом христу, какав је био деспот стефан јер у разгранатој хришћанској симболици, како је већ поменуто, христос је „јелен међу јеленима“ мотив јелена надвладао је време налази- мо га на сребрним чашама позног средњег века у србији, међу којима неколико из xvi и xvii века на којима поред већ набројаних ту- мачења, прикладно симболише жеђ душе за господом јелен је леп карактером, диван, окретан и стасит, нежан према потомству и бојажљив: све наведено представља симболику и извор за пренесена значења јелена која имају позитивну духовно-моралну димензију из историје црквене уметности март / април 2020 15 црквени живот пасха је каже свети григорије богослов: „царица дана, празник над празницима, и славље над слављима, који превазилази као сунце звезде, не само човечанске и земаљске празнике, већ и господње празнике!“ небоземна радост и торжественост пасхалног богослужења бранислав илић о велика и најсветија пасхо, христе! о мудрости, и логосе божији, и сило! дај нам да се још присније причешћујемо тобом у незалазни дан царства твога! (из девете песме пасхалног канона) пре него што се било ко од нас у суди да изговори неколико скромних речи о празник у над празницима, о пас хи господњој, дах му застаје услед сазнања да ниједна људска реч није кадра да у потпуности искаже суштину и сверад осни и спасоносни значај празника васкрсења господа нашег исуса христа свети григорије богослов у својој беседи на пасху богомудро поручује да је пасха: „царица дана, празник над празницима, и с лавље над с лављима, који превазилази као сунце звезде, не с амо човечанске и зема љске празнике, већ и господње празнике!“ ове речи потврђују веру хришћанâ да васкрс ење христово заиста јесте празник над празницима, и с лавље над слављима, како у бог ослужбеном животу цркве, тако и у животима свих хришћана који исповедају радост васкрсења, јер васкрсење христово ваистину постаде основ наше вере о томе нам говори свети апостол павле: „а ако нема васкрсења мртвих, то ни христос није устао а ако христос није устао, онда је празна пропове д наша, а празна и вера ваша“ (1 кор 15, 13–14) наша вера и васцело наше постојање је утемељено на васкрсној радости, и васкрсно-непок олебивој вери, нелицемерној љубави и чврс тој нади, да ће господ и нас васкрсн ути и с аваскрнути у незалазном дану царства свога васкрсење христово је радост која нам није дарована од овога света извор те радости је у доброти и љубави божијој; и она носи пе чат вечности њено постојање и њено трајање не зависи од воље и власти људи, већ од свемогуће воље и силе божије стога је спаси тељ и рек ао ученицима својим да т у радост нико неће узети од њих (в јн 16, 22) својим славним васкрсењем спаситељ нам је даровао живо т вечни (в рим 6, 23) и радост вечнога живота, јер је христос устао из мртвих, те постаде првенац оних к оји су умрли (1 к ор 15, 20) – радост, јер је жртва за наше спасење принета на крсту, и ми смо на слободу позвани (в гал 5, 13), рад ост, јер смо пре чистом крвљу спаситеља нашег о чишћени од прародитељског греха (в 1 јн 1, 7), радост, јер кроз васкрслог христа улазимо, руковођени духом светим, „у радост господара својега“ (мт 25, 21) васкрсењем христовим извршила се тајна искупљења рода људског од греха и смрти ова нова пасха господња открива нам истину да смо прешли из смрти у живот (в јн 16 2 / 2020 црквени живот 5, 24), и да хрис тос остаје са нама у све дане до свршетка века (в мт 28, 20) значај и торжество пасхе, и пасхалне радости наше у васкрс лом господу, најочигледнији су у бог ослужењу велике суботе литургију светог василија великог, коју служимо у тај дан, савршавамо заједно с вечерњим богослужењем на којем се већ поју васкрсне стихире, заједно са стихирама триода, и тако се најављује христово славно васкрсење свештенослужитељи почињу службу у тамним одеждама, а када, уместо уобичајеног алилуја, почне да с е поји велики прокимен: васкрсни боже суди земљи, јер ћеш ти нас ледити у свим народима – свештенослужитељи у олтару са себе скидају тамне одежде и об лаче свечане, беле одежде часну трпезу и сав храм такође „облаче“ у бело, преднаговештавајући васкрсење христово о овом богослужбеном моменту васкрсног карактера уважени професор литургичког богословља дмитријевски говори: „стих: ‘васкрсни боже суди земљи’ почиње да поје презвитер у о лтару када почињу да звоне сва звона презвитер у р уци држи корпу са ловоровим листом и разним цветовима које баца по целом храму узвикујући: христос васкрсе! на шта народ одговара: ваистину васкрсе!“1 1 а а дмитријевски, спознајући тајну крста и васкрсења господњег, крагујевац 2014, стр 87–88 богослужбене напомене ук азују да ове ноћи, после литургије, хришћани вековима молитвом и б дењем дочекују празник над празницимамолитвено бдење је пропраћено читањем из књиг е дела апостолска, јер нам тај новозаветни спис на на јбољи начин сведочи о васкрсењу христовом у наставку се богослужи полуноћница на к ојој се поје канон велике суботе, а плаштаница се уноси у олтар и полаже се на часну трпезу, на којој остаје до оданија пасхе непосредно пред почетак пасхалног јутрења, епископ (или началствујући презвитер), обучен у по тпуно одјејаније, најпре са централног кандила на часној трпези пали свећу, а по том излази кроз царске двери у з појање стиха: „приђите примите светлост, од незалазне светлости и прославите христа васкрслог из мр твих“ тада сав народ прилази и па ли своје свеће, примајући тако незалазну светлост када је реч о овом чин у примања све тлости, потребно је наг ласити да ова све тлост представља исту ону благодатну светлост коју примамо у јер усалиму сваки храм на пасхалном јутрењу постаје јерусалим, и свако од нас примивши све тлост, прима истинску и незалазну светлост од васкрслога господа када сав народ прими све тлост, у литији се чини трократни опход око храма, пасхално богослужење (фото: епархија бачка) март / април 2020 17 уз појање дивне химне: „васкрсење твоје христе спасе, ангели поју на не бесима, и нас на зем љи удостоји да т е чистим срцем славимо“ поједини богослужбени устави не спомињу овај литијски опход око храма, већ само излазак испред храма и с тајање пред затвореним храмовним вра тима одакле предстојатељ почиње пасхално јутрење богослужбена пракса православне јеладе, која се усталила и к од нас, по дразумева читање јеванђеља пред почетак пасхалног јутрења, и ре чју господњом бива нам саопштена вест о васкрсењу литијским опходом и с лушањем речи божије испред затворених храмовних врата, символишемо жене мироносице које су с ве ликом радошћу примиле и благовестиле вест о христовом васкрсењу отварање храмовних вра та прасликује камен који је одваљен од гроба господњег, после чега сви у лазимо у храм у з појање тропара пасхе ђакон са амвона произноси велику јектенију, после које се поје пасхални канон преподобног јована дамаскина то је један од најлепших канона православног богослужења, образац и врхунац савршенства пасхалних песама на почетку сваког ирмоса презвитер кади цео храм, а пос ле сваке песме изг овара мала јектенија, с припада јућим јој возгласима сталним понављањем богонадахнутих речи пасхалног канона, богослужбени поредак нас по учава и позива на д елатну, дубоку и раз бориту васкрсну радост после канона се поје ексапостилар: „телом уснувши“, недељне стихире на хвалите, као и стихире пасхе: „пасха свештена данас нам се показа“ чувена беседа светог јована з латоуста на пасху: „ако је неко благочестив и богољубив“, изговара се на пас ху у т ој беседи, на основ у приче о д елатницима у винограду (в мт 20, 1–16), сви они к оји су радили од првог часа и они к оји су дошли у једанаести час, они који јесу и они који нису постили – бива ју позивани да с е насладе пасхалном радошћу, да уђу у радост господа свога то је разлог што целе светле седмице богослужење бива у по тпуности исто као на сâм дан празника, указујући тако на победоносни и спасоносни значај васкрсења господњег, и нашег бог ослужбеног учествовања у њем у као што смо кроз богослужење страдалне недеље, били учесници и с апутници на п уту страдања, тако сада, обасјани пас халном светлошћу, богослужбено постајемо учесници рад ости над радостима, предокушавајући радост невечерњег дана царства небеског аутор је предавач верске наставе у школи за дизајн „богдан шупут“ у новом саду пасхално богослужење (фото: манастир буково) црквени живот 18 2 / 2020 природне науке, с једне стране, знају да буду на удару псеудонаучних теорија, које се нуде као адекватне, „научне“ алтерна- тиве то по себи јесте пошаст с којом треба да се избори научна заједница међутим, с друге стране, појединци, били они научници или љубитељи науке и људи који се радо по- зивају на науку, умеју да конкретни научни наратив преливају у сфере које не само да превазилазе интересовања одређене при- родне науке, већ далеко премашују и саме могућности њеног натуралистичког метода такође, није реткост да се научне теорије проглашавају за готове и неупитне чињени- це и за ис тину ово су врло опасне идеоло- шке играрије које покушавају да ставе знак једнакости између природне науке и идео- логије таквим играријама је, између осталих перјаница и подржавалаца новоатеизма, склон и професор ричард докинс – један од четворице „јахача“ овог новог феномена у еволуцији појма атеизма у својој новој књизи превладавање бо- га – водич за почетнике (outgrowing god – a beginners guide), професор докинс за биоло- шку теорију еволуције каже да је она: „она коначна чињеница: ми смо рођаци шимпан- зи, мало даљи рођаци мајмуна, много даљи рођаци риба и тако даље, затим и ово: науч- не истине су истините чак и када нема нико- га ко зна за њих; би ле су истините пре него што су се појавили људи и биће истините и када ми изумремо“ да је ово изговорио један приучени сим- патизер новоатеизма, ствар не би била толи- ко страшна и изненађујућа данас смо пре- плављени приученим коментаторима свега и свачега, али њима је сасвим једноставно одбити заблуде на неукост и необавеште- ност (управо се присетих коментара који је студентима који нису добро спремили испит умео да каже професор хришћанске догма- тике владика игнатије (мидић): „не разумеш ти то, душо“) међутим, ствари изгледају за- чуђујуће и забрињавајуће када овакве ста- вове изнесе један научник и универзитетски професор какав је ричард докинс лично се тешим да ово не одражава прави докинсов став, већ више његов занос науком у току писања књиге ипак, то не умањује његову одговорност пред дигнитетом саме науке и научне заједнице квалификација науч- не теорије као коначне чињенице предста- вља удар на саму науку исто тако, то чини и тврдња да постоје научне истине – и т о саме по себи, потпуно независне од човеко- вог сазнања коначна чињеница и истина су озбиљни и по науку веома опасни искази јер би постојање таквог нечега у науци зауста- вило саму науку – означило би крај постоја- у дијалогу са атеизмом професор ричард докинс неодговорним изјавама о науци враћа саму науку у око- ве превазиђеног и философски мртвог позитивизма јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (i) др александар милојков март / април 2020 19 ња науке основа науке је сумња у сазнато и оповргљивост сазнања (научне теорије) управо ти темељи науке падају уколико се научна теорија прогласи за коначну чиње- ницу или истину поготово ако се научно са- знање прогласи за истину по себи, која је и независна од човековог сазнања и његових сазнајних моћи, као што то чини докинс ов- де се грубо ставља знак једнакости између епистемологије и онтологије, што је дубоко погрешно кант би се сигурно преврнуо у гробу, када би чуо ове докинсове изјаве сам професор докинс, ако већ т о није учинио, требало би да се упозна са „коперниканским обртом“ у епистемологији који је учинио велики имануел кант – сазнање није дикти- рано од објекта сазнања ка субјекту који са- знаје, већ обрнуто – диктирано је сазнајним моћима субјекта који сазнаје, то јест човека дакле, научног сазнања нема без човека и човекових сазнајних моћи будући да је то та- ко, сазнање је сазнање бића онако како нам се оно показује у диктату наших сазнајних моћи и у условима које те моћи производе, а не сазнање бића по себи – епистемологија је једно, а онтологија нешто сасвим друго у једној научно популарној емисији (step- hen hawking`s grand design) на каналу di- scovery sciens, стивен хокинг је упра во ово нагласио: „сумњати у наше поимање ствар- ности звучи лудо, али да бисмо открили смисао живота морамо сазнати да ли постоји независна и одвојена ствар- ност или не“ хокинг је овде под „одвојеном стварношћу“, мислио на ум (интелигибилну стварност), у односу на физику (физичко те- ло), али и на с тварност по с еби (онтологи- ју), у односу на наше поимање стварности (епистемологију) на питање да ли постоје кваркови, хокинг је одговорио: „постоје у те- оријама које указују на њихово постојање и даље од тога тренутно не можемо ићи то је оно“, наставља хокинг, „што називамо ствар- ност заснована на моделима“ дакле, епистемологија је наш, на моћи- ма нашег ума заснован модел стварности колико тај модел заиста кореспондира са стварношћу по себи (епистемологија са он- тологијом), велико је питање одрживост једне научне теорије јесте управо у тој коре- спонденцији са стварношћу али, стварност је та која може и да оповргне научну теорију – да један модел стварности учини нетач- ним зато је наука са својом научном сумњом у своје моделе стварности (не у саму ствар- ност!), увек отворена и увек ће ос тати отво- рена – ако престане научна сумња, престаће да постоји и наука зато ни једна научна те- орија, па ни докинсу тако омиљена теори- ја еволуције, није коначна чињеница и није истина која постоји независно од човека као сазнаватеља – и никада то неће бити сва- ка научна теорија, па тако и теорија еволуци- ја, може бити и јесте само тренутни модел стварности, који је тренутно потврђен од- говарајућим и доступним научним увидима и експериментима али, већ сада или ускоро, или можда нешто касније – свака научна те- орија, укључујући и теорију еволуције, може бити оповргнута и одбачена као нетачна не од теолога или уметника, већ од самих науч- ника и научне заједнице oви веома важни увиди нас опомињу на интелектуално поштење – на обазривост да научну теорију (theoria је грчка реч и значи умно гледање или словенски – созерцање), олако и наивно не проглашавамо истином на овом месту било би веома умесно подсе- тити се речи великог карла попера: у дијалогу са ате измом имануел кант 1724–1804), портрет: дело јохана готлиба бекера из 1768 године (извор: викпедија) 20 2 / 2020 „стари идеал науке, апсолутно осигурано знање, показао се као идол: сваки је научни став привремен; он може бити поткрепљен – али је свака поткрепа релативна наука није систем сигурних или добро утврђених исказа, нити је систем који неумо- љиво напредује ка стању завршености наша наука није знање она не може никада да пре- тендује на то да је достигла истину, па чак ни вероватноћу као њену замену ми не знамо, већ испитујемо а наше ис- питивање води ненаучна, метафизичка (али биолошки објашњива), вера да постоје зако- нитости, које ми можемо разоткрити, откри- ти научника не чини поседовање знања о необоривим истинама, већ безобзирно кри- тичко, непрестано тражење истине приближавање истини је могуће али, си- гурно знање нам је ускраћено наше је зна- ње критичко испитивање; мрежа хипотеза; ткање од слутњи“ професор ричард докинс горе наведеним и сличним неодговорним изјавама о науци враћа саму науку у окове превазиђеног и философски мртвог позитивизма авај! ако оживимо тог ужасног покојника званог пози- тивизам, убићемо науку! кант је с а правом одузео метафизици звање науке, али је по- пер указао да науку, поред метафизике која претендује да буде наука, може да убије и позитивизам: „позитивистички радикализам заједно са метафизиком уништава и природ- ну науку!“ наука је пре путовање ка претпоставље- но постојећој истини, него доспеће до циља њена лепота и узбудљивост лежи управо у томе што она јесте путовање, покрет поред осталих елемената научног метода, како то лепо рече наш научник милан ћирковић (у скоро објављеној књизи šta je seti i zašto nam je potreban?), њена неизоставна компонента је и људска машта заправо, са том маштом – која ствара хипотезе, наука и започиње своје путовање увлачење научне теорије у области ствар- ности које превазилазе интересовања и методолошке могућности саме науке, још је већи и опаснији проблем дарвинизам је одавно престао да б уде појам који стрикт- но означава једну биолошку теорију о раз- воју живота и настанку врста он већ јесте и све више постаје идеологија дарвинизам је постао стање свести и у г лавама многих универзални епистемолошки кључ за об- јашњење свега постојећег – не само живо- тињских врста, већ и етике, моралности, културе, уметности, религије дарвинизам као идеологија посебно може да буде опа- сан када се користи као кључ за разумевање доброте и моралности професор докинс, за којег теорија еволуције – дарвинизам, ни- је само биолошка теорија већ опште подиза- ње свести – виши домен људске свести, који је кадар да биолошким наративом објасни и појмове какви су доброта и морал таквој идеологији са правом су се супротставили не само теолози, већ и многи научници по- стоји књига, зборник радова мултидисци- плинарне групе научника на ту тему, који је објавио српски издавач clio зборник су при- редили хилари и стивен роуз, под духови- тим насловом: avaj, jadni darvin! мишљења сам да је задатак и православних теолога да се придруже овом антиидеолошком блоку здравомислећих људи и научника општем добру – природним наукама, све више пре- ти идеологизација новоатеистички „јахачи“ су перјанице те идолатрије ричард докинс је један од њих у дијалогу са ате измом карл рејмунд попер 1902–1994), фотографија из 1990 године (извор: википедија) март / април 2020 21 тема броја: богословље као исцелитељска наука христос исцељује губавца лк 5, 12–14), детаљ мозаика из 12 века, катедрала у монреалеу, сицилија (извор: википедија) 22 2 / 2020 тема броја: богословље као исцелитељска наука у јеванђељу по луки записан је догађај христовог исцељивања слуге римског ка- петана (лк 7, 1–10) тај исти догађај је записан и код апостола матеја са извесним разлика- ма (мт 8, 5–13) посебно је занимљиво да код апостола луке пише да је слуга капетану „који му беше мио“ као и да за њега, самог христа, моле старешине јудејске, јер је тај капетан по још једној ствари необичан – изградио им је синагогу у капернауму, месту око кога је, и у коме је, господ највише проповедао али, срж приче лежи у дијалогу капетанових слу- гу који га представљају и христа у којем нам оба јеванђелиста приказују пример чврсте и велике вере римског капетана они говоре христу познате речи, које често и верујући- ма служе као својеврсна поштапалица: „него само реци реч, и оздра виће слуга мој“ то капетан образлаже најпре изношењем свог осећаја недостојности да господ уопште уђе у његову кућу па чак и да с ам капетан изађе пред њега и додаје: „јер и ја с ам човек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: ‘иди, и иде’; и другоме: ‘дођи, и до- ђе’; и с луги својему: ‘учини то, и учини’“ по повратку у капетанов дом слуге затичу свог пријатеља здравог речи капетанове, код са- мог господа изазивају дивљење, јер није ма- ла ствар да господ и син божији каже да веру какву има капетан у израиљу није нашао (мт 8, 9) сличан приказ јачине вере налази се и у догађају са женом хананејком чију кћер му- чи ђаво (мт 15, 22–28; види 1цар 20, 20; 2цар 27, 8–36) у њему видимо необичну и јаку ве- ру ове жене ипак, нешто је посебно код капетана, када је христос тако окарактерисао његову веру поред уобичајених тумачења да је капетан (као и хананејка) испуњен смирењем ко- је се огледа у осећају недостојности (упра- во су његове речи чест мотив у молитвама пред причешће), још једна ствар упада у око капетан инсистира на својој речи као запо- ведника и в ласти коју има његова реч је довољна да се његова воља испуни од стра- не војника и с лугу који су под њим у овим капетановим речима присутна је алузија на стварање света и реч божију која својом си- лом ствара свет и обликује стварност (пост 1; пс 148, 5–6, 8; пс 33, 9; јов 37–38; је вр 11, 3) у ве зи са овим још је дна ствар побуђује пажњу; није случајно да баш ове ре чи капе- тан упућује христу и да, к ако пише апостол лука, не жели због осећаја недостојности да изађе пред њега с обзиром на то да су речи о власти коју капетан има упућене директно христу, он заправо на тај начин показује да у исусу христу види управо бога који је тво- рац света пред њим, као богом, не само учи- тељем или пророком, капетан се осећа не- достојним да с тоји јер је, к олико год имало сличности у власти и моћи коју капетан има, она неупоредива са оном коју има онај који је створио свет према томе, овде није ствар само смирења него најпре исповедања вере коју христос није нашао ни у и зраиљу то је заправо вера коју христос тражи да се пре- позна у његовим делима и речима, као што то чини, рецимо, свети јован крститељ што се види неколико стихова испод овог одлом- колико год црква сведочила о стварима узвишеним, све то ће остати мртво слово на папиру уколико човек у њој не препознаје моћ стварања, моћ преображаја, моћ исцељења реч која исцељује тема броја владимир пекић март / април 2020 23 тема броја ка (лк 7, 20–22) несумњиво да ће овакву ве- ру христос наградити тако што ће му исцели- ти драгог слугу тиме христос показује да је реч божија као исцелитељска уједно и иста она којом бог ствара свет кроз своју историју реч цркве, тј теологи- ја, имала је разне видове почевши управо од писма, па преко химнографије, мартири- ологија, агиографије, историје до догматског и мистичког богословља сваки од ових ви- дова је незаменљив за цркву било какав ре- дукционизам осујећује многострукост божи- јег саопштавања човеку кроз реч наравно, као основа стоји реч писма ако је у опште захвално правити редослед ових видова, не по хронологији, него по једној скали која би – парадоксално – била двосмерна, онда би требало кренути од оних непосредних све- дочанстава а то су агиографије и мартири- ологије уз то треба прикључити и мистичко богословље бар у оном почетном стадијуму, борбе са страстима ови видови сведоче живом искуству вере он је приказан кроз животе светитеља у којима се налазе, за са- временог човека, крајње необичне приче можда и фантастичне, и мало вероватне по данашњим аршинима како објаснити посту- пак светог антонија великог да живи у гро- бу; или преподобног стефана јуродивог који из пустиње, по заповести божијој, долази у цариград да „овај свет извргне руглу“, да га исмева? и док се приповеда његово житије, човек се налази у дилеми: је ли овај човек за- иста толико свет или је пре л уд? тек животи столпника који пркосе свакој логици потом ваља прећи на химнографију која представља богослужбено и светотајинско искуство цркве оно пак већ за лази и у д о- мен мистичког јер није могуће исказати сву величанственост светих тајни цркве, тј те- ла и крви господње у којима хришћани уче- ствују делећи живот са богом на необјашњив начин црква је успела да кроз сво је учење обједини то искуство и да га предочи свету догмати нису ништа друго него потреба да се оно што побуђује чуђење, некад и саблазан, а везано је за хришћанско искуство, прика- же као рационално и објашњиво наравно, у мери у којој је то могуће опет овде искр- сава оно мистичко, изражено у апофатичкој теологији која на интригантан начин чове- ков ум одушевљава чињеницом да говори о недокучивом, готово неспознатљивом богу а баш та врста говора у души распламсава жудњу да за т им богом трага, јер та узвише- ност која је неухватљива, а која кроз речи апофатике бљесне, плени и везује човеково биће за онога о коме говори – за бога на концу, оно ми стичко оно ни је ништа друго до оно дубоко лично у сусрету са богом, које бежи од речи и које се једва кроз с лику може изразити то је оно што човека подстак- не да у свакодневици препозна деловање божије баш као што је римски капетан, с по- нешто је посебно код капетана, када је христос тако окарактерисао његову веру христос исцељује капетановог слугу лк 7, 1–10), фреска из манастира дионисијат, света гора, 16 век (извор: tvhramrs) 24 2 / 2020 четка текста, препознао у христу његов лик је крајње занимљив у смислу како је постављен и које варијанте разумевања нуди најпре, он је неко ко је ван граница израиља, неко ко је представник тиранске војске која притиска јудејце међутим, који, иако припада другом свету, страном колико је то њему свет наро- да божијег, успева да пронађе спону са речју божијом успева да у свом искуству препозна слику, модел који ће га повезати са њом и то речју која је творачка и исцелитељна стога би капетан био неко ко би, типолошки, могао да представља све оне ван цр кве који у ње ној речи, тј речи божијој виде најпре исцељење у савременом свету, где речи све више губе на значају, теологија би требало да де- лује сасвим супротно у свету у к оме је све издељено, а где је та издељеност замаскира- на и прикривена дигиталном и виртуелном стварношћу која често карикира повезаност, теологија би требало да понуди искуство другог човека које је непосредно и које тра- жи подвиг тражи да се не остаје у свом све- ту, у фантазматској стварности која човека држи учауреног и неосетљивог за другога како ће он да моћи да пре позна бога под- сећања ради, римски капетан милује свога слугу не само јудејце, већ и роба он је пот- пуна супротност данашњем човеку то пак, не значи ништа друго до да је т еологија ду- жна да се пружа и онима који су ван окриља цркве и то на начин који је њима разумљив другим речима, да њена реч буде натопљена делима у којима ће се реч и дело преплитати и упућивати ненаметљиво на све оне слике које нам нуди писмо, а које говоре о божијем деловању у свету, о „величанственим делима господњим“ према томе, колико год да језички, миса- оно, традицијом, теологија, тј црква сведо- чила о стварима узвишеним, све то ће остати мртво слово на папиру уколико човек у њој не препознаје моћ стварања, моћ преобра- жаја, моћ исцељења сви који смо хришћа- ни, мислим да то не бисмо ни били да то не видимо стално у богословљу а aко видимо, онда наша вера можда и није далеко од оне римског капетана исцељење капетановог слуге мт 8, 6–7 господе, слуга мој лежи дома оду- зет, и страшио се мучи а ис ус му рече: ја ћу доћи и исцелићу га капетан није донео свога слугу на постељи, јер је веровао да га он може и у одсуству исце- лити зато: мт 8, 8–10 и капетан одговори и рече: госпо- де, нисам достојан да под кров мо ј уђеш; не го само реци реч, и оздравиће слуга мој јер и ја сам човек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде; и др угоме: дођи, и дође; и слуги своме: учини то, и у чини а кад чу исус, задиви се и рече онима што иду за њим: заиста вам кажем: ни у израиљу толике вере не нађох „ако ја“, каже, „као царев слуга, заповедим војницима који су ми подређени, (и они ме слу- шају), ти још више можеш да заповедиш смрти и болестима, да они оставе једнога човека и пређу на другога“ телесне болести су војници божији и извршитељи казне христос се удивио овим речима, па каже: „нисам нашао толико ве- лику веру ни међу израиљцима, као код овога незнабошца“ мт 8, 11–12 а кажем вам, да ће многи од исто- ка и запада доћи и сешће за трпезу с авраамом, и исаком, и јаковом у царству небескоме; а си- нови царства биће изгнани у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба господ није отворено рекао: „многи незна- бошци ће сести“, како не би огорчио јевреје, већ је то казао на прикривен начин: „многи ће од истока и запада доћи“ авраама је споме- нуо како би показао да се он не с упротставља старом завету говорећи о „тами најкрајњој“ на- учио нас је да постоји и нека друга тама која је мање страшна, јер у паклу постоје различити степени мучења о јеврејима говори као о „си- новима царства“, јер су старозаветна обећања била њима упућена зато и назива израиљ сво- јим првенцем мт 8, 13 а капетану рече исус: иди, и како си веровао нека ти буде и оздрави слуга његов у тај час исцеливши слугу само својом речју, показао је да је г оворио истину када је рекао да ће је -вреји бити изгнани из царства свети теофилакт охридски, тумачење јеванђеља по матеју (извор: https://svetosavljeorg) март / април 2020 25 око свега на овом свету постоје неслага- ња ваљда зато што су људи личности, па као такви имају могућност различитог ми- шљења изузетак није ни богословље тако смо вековима имали опредељивање између овог или оног типа богословља различитост је богатство, али може бити и проклетство уколико постане супротстављеност тако су настајале многе јереси, расколи, мржње, братоубиства савремена европска мисао је верску/богословску нетрпељивост означи- ла као покретача многих ратова, па с е већ вековима труди да се од вере одвоји ипак, ратови и даље не престају они трају и без верских повода са друге стране, нетрпељи- вости постоје и ун утар истог верског опре- дељења сведоци смо и савременици истог какво је место богословља у свему овоме? чини се да је основ на подела која се пре- носи кроз све богословске спорове унутар истог веровања заснована на опредељива- њу за академско или молитвено богосло- вље некако се успоставило вредновање по коме се ово двоје искључује тачније, онај ко је академски образован и прати савремене изазове са којима се свет суочава, сматра се да није молитвен са друге стране, онај ко није упућен у теме академског богословља и противник је истог, сматра се молитвеним тачније себе сматра таквим, и друге нагова- ра да мисле исто уколико се осврнемо на историју бого- словља, видећемо да је велики број светих отаца био истовремено веома академски образован и посвећен подвижничком на- чину живота у једном старечнику се може пронаћи да је манастирска братија увек ви- ше поштовала онога ко је истовремено био академски образован и подвижничког жи- вота, него онога ко је био с амо подвижник сматрали су да је од господа добио више та- ланата и да их је умножио, као у јеванђелској причи у светогорском старечнику се налази јед- на упечатљива прича која сведочи да ака- демско богословље и подвижништво не морају бити повод раздора чак могу разли- читим путевима и уз међусобну помоћ бити начин и пут за спасење наиме, реч је о два путника који су хтели да пређу реку један је био слеп, а други богаљ тек када је слепи на леђима понео богаља могли су да пређу ре- ку тако су ова два човека који символизују праксу и теорију успели да пређу реку ово- земаљског живота исцелитељски карактер богословља је критеријум правоверности сама реч ис- цељење не односи се само на здравље фи- зичко, већ и на уравнотеженост целокупне личности која је често увод у остале видове здравља наиме, знање надима, али и незна- ње помрачује тако бити здрав богослов зна- чи бити целовита личност, која није склона поделама и партијашењима, већ окренута љубави и истини такво богословље је увек усмерено ка разговору, а не оговарању уме- тема броја сама реч исцељење не односи се само на здравље физичко, већ и на уравноте- женост целокупне личности која је често увод у остале видове здравља богословље у потрази за изгубљеном целовитошћу презвитер александар р јевтић 26 2 / 2020 сто осуђивања, оно се бави молитвом када критикује то чини са духом кротости чувају- ћи се да не буде искушано (гал 6, 1), а када би- ва критиковано преиспитује се оно поштује личност другога, не ж ели да г а укалупи јер то ни бог ни је учинио како је то генијално приметио мигел де унамуно: „предложити некоме да буде неко други, да постане дру- ги, исто је што и пре дложити му да не б уде он можда је боље летети и дисати у вазду- ху но дисати у води; међутим, ако би пераја рибе случајно пожелела да постану крила, риба, као риба, угинула би“ другим речима, исто поручује свети пајсије светогорац: „ни- шта није чудно да два човека различито виде једну те исту ствар, па и два ок а у глави не виде исто“ једна од упечатљивијих сцена у чувеном филму острво, која се више пута понавља садржи питање монаха анатолија упућено монаху јову: зашто је каин убио брата аве- ља? одговор је: због зависти све док бого- словље не буде људска срца молитвеним путем одвајало од зависти, метастазе овог духовног малигнитета биће основ раздора и сваке шизофрености пут до целовите лич- ности је п ут ка љубави према целом свету према речима једног од светих отаца: „наш задатак је да људе волимо онако како воли бог а он воли све људе подједнако“ на крају, до исцељења у целовитости оста- је да буде побеђен последњи непријатељ (1 кор 15, 26), али и први непријатељ и наруши- тељ јединства човека са богом, собом и бли- жњима – смрт зато се као предокус победе над смрћу служи по целом свету свакоднев- но света литургија – тајноводство за живот света она показује погубност сваке поделе и мржња, али и радост учешће у јединству са богом и са свима светима тема броја истинска брига „црква се очувала у ис то- рији захваљујући бескрај- ном ‘трењу’ људи једних о друге, као што бива са ка- мењем на морској обали, и захваљујући смирењу у прихватању дана, рада, за- узетости истинска брига за цркву састоји се од тога да се никада не уђе у с аблазан ради цркве ‘блажени су ко- ји се неће саблазнити о ме- не’“ (протопрезвитер алек- сандар шмеман, дневник) исцелитељски карактер богословља је критеријум правоверности сама реч исцељење не односи се само на здравље физичко, већ и на уравнотеженост целокупне личности март / април 2020 27 оче слободане, на самом почетку на- шег разговора замолио бих вас да нам протумачите светоотачке речи да је богослов онај који се моли, и да онај који се моли јесте истински богослов – ове ријечи евагрија понтијског на нај- бољи начин изражавају нераздвојност бо- гословља и молитвено-подвижничког опи- та заправо, богословље јесте аутентично и истинско само онда када је подвижничко из тог разлога богослов треба најприје да постане црквени, литургијско-подвижнич- ки човјек, да постане боговидац, јер једино тада ће његово богословље да буде аутен- тично и истинско свједочење о виђеноме и доживљеноме знамо да су само тројица светих отаца понијели назив богослов: све- ти јован, свети григорије и свети симеон нови to нам казује да то звање не може да понесе свако, већ само онај ко је цио свој ум и срце предао богу дакле, богослов је онај који се моли и чији је живот непрестано сло- вљење и слављење бога данас се, такође, сусрећемо с једним поимањем богословља које искључује поменуту подвижничко-ми- стиријску димензију и тако се богословом назива искључиво онај који посједује ди- плому теолошког факултета, при чему се занемарује суштинска разлика између ака- демског богословља и богословља у горе поменутом смислу и што више диплома, прочитаних и објављених књига, то већи богослов у житијама светих имамо мноштво чу- десних примјера светих људи који су често били неписмени или са неколико зима шко- ле као нпр свети силуан атонски, али су они цијело своје биће предали богу и тако се освједочили као аутентични богослови и боговидци не чини, дакле, број прочита- них књига и стечених диплома једног бого- слова него превасходно живот по богу зато свети григорије богослов каже: „говорити о богу је велика ствар, али је још боље очи- стити се за њега“ слично казује и свети ди- јадор фотички када тврди да: „ништа није бједније од разума који без и ван бога фи- лософира о божанским стварима“ на крају тема броја богословље је исцјељитељско и спасоносно ако за своје исходиште има тајну христову разговор са презвитером слободаном лукићем, парохом црмничким (митрополија црногорско-приморска) богословље као мјесто заједничарења и сусрета са богом разговор водио: бранислав илић 28 2 / 2020 крајева, богословље може да се испољава на разне начине: кроз ик онопис, кроз цр -квено пјесништво, сакралну архитектуру богословствовати се може и ћутањем све ово значи да богословље не ос таје на спо- љашњој равни, већ прелази у дубину, у про- стор најинтимнијег личног искуства бога једноставније речено: од ријечи о богу, бо- гословље прелази у разговор с богом тако да ће и она ј који је неписмен, који ниједну књигу није прочитао, и поред ћутања и не- знања уколико живи божанским животом, бити богослов говор о богу завршава живо- том у богу из вашег објашњења произилази да се истинско богословље не може одвојити од црквеног опита, јер је сврха бого- словља истраживање, потврђивање и култивисање истинске заједнице човека са богом како би се постигло спасење или вечни живот, је ли тако? – управо тако богословље није плод људ- ског умовања, оно има за своје исходиште цркву као мјесто заједничарења и сусре- та са богом и само у цркви, у литургијској тајни сједињења са богом богословље бива харизматско, просветљено и освештано из- ван тог амбијента, богословље престаје да буде богословље и постаје брбљање (пре- ма ријечима светог атанасија великог) тако долазимо до још једне, суштинске димензи- је православног богословља, а то је његов сотириолошки карактер богословље, да- кле, има за циљ свједочење живота у богу и кроз то свједочење откривање бескрајних могућности човјековог узрастања у тајни богопознања богословље, као израз цркве јесте критеријум расазнавања онога што је истинито и једино потребно и што треба да буде предмет свједочења цркве да ли је богословствовање својствено само одабраним људима, или је сваки човек призван и позван да буде истински богослов? – одговор на ово је заправо садржан у ва- шем првом питању свако ко се моли, ко је уронио у тајну цркве божије, ко је с усрео христа, и ко свједочи и својим животом из- ражава тај сусрет, тај је богослов а то не за- виси од степена академског образовања ни- ти од било каквих спољашњих параметара, већ искључиво од тога да ли је хри стос по- стао темељ живота и да ли се у њему препо- знао циљ и мјера раста откривење божије, његово јављање човјеку јесте полазиште богословља дакле, човјек одговара на бо- жански призив и у том одговору се зачиње богословље, а крајњи циљ богословља, што је потврђено у историји светоотачке бого- словске мисли, јесте искуствени пут сједи- њења са богом на једном мјесту, преподобни јустин ће- лијски каже да је вјера подвиг који обухвата сву личност човјекову, па самим тим и разум човјеков према томе, вјера је та која догмат- ске истине јеванђеља претвара у човјеков живот другим ријечима, благодатни живот у цркви постаје извор благодатног познања вјечних догматских истина и када та истина постане суштина и темељ човјековог живо- та, онда се кроз њу постиже спасење драги оче, шта можете рећи о богосло- вљу као исцелитељској науци? – драги брате, хвала вам на овом пи тању дакле, богословље има сотириолошки, спа- тема броја као људи цркве имамо велику одговорност, како за нас саме, тако и за свијет којем треба да будемо со и свјетлост март / април 2020 29 тема броја соносни карактер будући да је нераздвојно од литургијско-подвижничког аспекта, оно носи печат остварене заједнице с богом темељ богословља је оваплоћење лого- са, тајна вјечног сједињења бога и човјека у личности исуса христа наше слободно прихватање да будемо причасници тијела и крви његове значи да бивамо исцијељени, бивамо преображени, спасени и обожени и отуда је богословље исцјељитељско и спа- соносно једино ако за своје исходиште има тајну христову хришћанска вјера, догмати и јеванђеље имају најдиректније посљедице по наш живот иначе, све то би било обична пропаганда зато је светоотачки метод оду- вијек био повезаност ортодоксије и отро- праксије: јединство вјере и живота, догме и етоса (морала) догмати нису просто од- редбе и фор муле, него су прије свега тач- но и прецизно исказано искуство спасења и новог живота у христу у цркви његовој те богооткривене истине које су нам даро- ване у христу и цркви су спасоносне само онда ако живимо по њима према томе, пра- ва вјера рађа прави и истински хришћански живот наравно, у свему томе је неопходна благодат божија, да би т е истине биле жи- вотворне и спасоносне оне лако могу да се претворе у стерилне и беживотне фразе уколико нису постале истински темељ на- шег живљења будући да се светотајински и целокупни хришћански живот утемељује и налази свој врхунац и пуноћу у светој евха- ристији као светајни цркве, да ли то значи да и истинско богословље про- изилази из литургијског небоземног заједничарења и величања тројединог бога? – будући да је ци љ нашег живота сје- дињење с бо гом, а оно с е у овом ви јеку животопис презвитера слободана лукића, пароха црмничког презвитер слободан лукић је рођен 15 новембра 1982 лета господњег у градачцу (бих) го- дине 2001 се уписао на пм ф у бањалуци, а 2007 уписује пра- вославни богословски факултет у фочи где је за вршио основне (2011 г), а потом и
Свеска: 372 | Богословље као исцелитељска наука
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Иринеј и Епископ аустралијско-новозеландски Силуан у Саборној цркви у Београду Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Архимандрит Георгије Капсанис (1935–2014) Фото: Αγιορειτική Φωτοθήκη http://athosprosopographyblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: „А изнад свега узмите штит вере, о који ћете моћи погасити све огњене стреле нечастивога“ (Еф 6, 16) (детаљ са литије у Пљевљима 922020) Фото: Веселин Драгаш из Пљеваља Фотографија на полеђини корице: „Радоваћемо се за спасење твоје, и у име Бога свог подигнућемо заставу Да испуни Господ све молбе твоје“ (Пс 19/20, 5) (детаљ са литије у Пљевљима 922020) Фото: Веселин Драгаш из Пљеваља СВЕСКА 372, МАРТ / АПРИЛ 2020 Реч уредника Исцељујућа моћ православног богословља 2 Реч пастира Разговор са јеромонахом Доситејем (Радивојевићем), игуманом свештене обитељи манастира Ћелије у Епархији шумадијској Циљ нам је да се у овом животу уподобимо Богу 4 Материк Света Тавита, жена коју је васкрсао Апостол Петар9 Историја хришћанства Четврти Васељенски Сабор 10 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: Jелен 12 Црквени живот Небоземна радост и торжественост Пасхалног богослужења 16 У дијалогу са атеизмом Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (I) 19 ТЕМА БРОЈА Реч која исцељује 23 Богословље у потрази за изгубљеном целовитошћу 26 Разговор са презвитером Слободаном Лукићем, парохом црмничким (Митрополија црногорско-приморска) Богословље као мјесто заједничарења и сусрета са Богом 28 Истина ће вас ослободити 32 Теолошки одговор на вјерски фундаментализам 34 Хришћанска етика Не узимај узалуд имена Господа својега 36 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишљеновић из Борова 38 Сведочанство Божићни Васкрс народа 48 Света Земља Манастир Светог Симеона Богопримца у Катамону 50 Света Гора Скит Светог Јована Крститеља – Продром 53 Из историје Српске Православне Цркве Нека сведочанства о времену и лику Светог Рафаила Банатског 56 Парохијани Парохија цркве Вазнесења Господњег у Кучеву 58 Из Бешке у Срему 61 Мисионарски излог Семе вечног живота 63 стране март / април 2020 1 ̃° ̨ ̋ / ° ̇ ̨ˆˇ 2020 ̆ ена 90 динара ̃ˆ СИОНА ̨ СКО ˇ° СИЛО СРПСКЕ ̇ ̨ ° ВОСˇ° ВНЕ ЦРКВЕ З° ̃ˇ° ДЕ ̋ ема броја: Богосло†ље као исцели’ ељска наšка Богосло†ље као исцели’ ељска наšка мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Иринеј и Епископ аустралијско-новозеландски Силуан у Саборној цркви у Београду Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Архимандрит Георгије Капсанис (1935–2014) Фото: Αγιορειτική Φωτοθήκη http://athosprosopographyblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: „А изнад свега узмите штит вере, о који ћете моћи погасити све огњене стреле нечастивога“ (Еф 6, 16) (детаљ са литије у Пљевљима 922020) Фото: Веселин Драгаш из Пљеваља Фотографија на полеђини корице: „Радоваћемо се за спасење твоје, и у име Бога свог подигнућемо заставу Да испуни Господ све молбе твоје“ (Пс 19/20, 5) (детаљ са литије у Пљевљима 922020) Фото: Веселин Драгаш из Пљеваља СВЕСКА 372, МАРТ / АПРИЛ 2020 Реч уредника Исцељујућа моћ православног богословља 2 Реч пастира Разговор са јеромонахом Доситејем (Радивојевићем), игуманом свештене обитељи манастира Ћелије у Епархији шумадијској Циљ нам је да се у овом животу уподобимо Богу 4 Материк Света Тавита, жена коју је васкрсао Апостол Петар9 Историја хришћанства Четврти Васељенски Сабор 10 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: Jелен 12 Црквени живот Небоземна радост и торжественост Пасхалног богослужења 16 У дијалогу са атеизмом Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (I) 19 ТЕМА БРОЈА Реч која исцељује 23 Богословље у потрази за изгубљеном целовитошћу 26 Разговор са презвитером Слободаном Лукићем, парохом црмничким (Митрополија црногорско-приморска) Богословље као мјесто заједничарења и сусрета са Богом 28 Истина ће вас ослободити 32 Теолошки одговор на вјерски фундаментализам 34 Хришћанска етика Не узимај узалуд имена Господа својега 36 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишљеновић из Борова 38 Сведочанство Божићни Васкрс народа 48 Света Земља Манастир Светог Симеона Богопримца у Катамону 50 Света Гора Скит Светог Јована Крститеља – Продром 53 Из историје Српске Православне Цркве Нека сведочанства о времену и лику Светог Рафаила Банатског 56 Парохијани Парохија цркве Вазнесења Господњег у Кучеву 58 Из Бешке у Срему 61 Мисионарски излог Семе вечног живота 63 стране март / април 2020 1 ̃° ̨ ̋ / ° ̇ ̨ˆˇ 2020 ̆ ена 90 динара ̃ˆ СИОНА ̨ СКО ˇ° СИЛО СРПСКЕ ̇ ̨ ° ВОСˇ° ВНЕ ЦРКВЕ З° ̃ˇ° ДЕ ̋ ема броја: Богосло†ље као исцели’ ељска наšка Богосло†ље као исцели’ ељска наšка мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља
Одреднице:
1. 77169 / ...схватање и превазилажење вјерског фундаментализма у крајњој АНАЛИЗ? и, вјерски фундаментализам, онако како је он данас доживљаван, изражава проблеме људске личности непрестано про- ...
2. 171716 / ...поистовјећује са апсолутним ово трагање у крајњој АНАЛИЗ? и је богословско одговор, који је дат, обично није богословски, макар посматрано из визуре православног богословљ ...
3. 173955 / ...него и изопачују и скр- наве свако лично општење у крајњој АНАЛИЗ? и, извитоперују сваки однос љубави и слободе, јер га искључују као компроми- сан и сумњив за њих с творено је сигурн...
4. 179982 / ...скит је доживео градитељски препо- род: изграђени су водовод и к АНАЛИЗ? ација, болница, изграђена је нова трпезарија на темељима старе трпезарије, проширена го- стопримница као и вели...
1. 77169 / ...схватање и превазилажење вјерског фундаментализма у крајњој АНАЛИЗ? и, вјерски фундаментализам, онако како је он данас доживљаван, изражава проблеме људске личности непрестано про- ...
2. 171716 / ...поистовјећује са апсолутним ово трагање у крајњој АНАЛИЗ? и је богословско одговор, који је дат, обично није богословски, макар посматрано из визуре православног богословљ ...
3. 173955 / ...него и изопачују и скр- наве свако лично општење у крајњој АНАЛИЗ? и, извитоперују сваки однос љубави и слободе, јер га искључују као компроми- сан и сумњив за њих с творено је сигурн...
4. 179982 / ...скит је доживео градитељски препо- род: изграђени су водовод и к АНАЛИЗ? ација, болница, изграђена је нова трпезарија на темељима старе трпезарије, проширена го- стопримница као и вели...
49
Свеска: 373 | На путу за Емаус
...објашњење до- бра и моралности можда би најбоље било да уАНАЛИЗ?📌 и крене-
мо од ове треће тезе, јер је моја теза супротна
докинсовој – питање добра и моралности није
питање које може да
...објашњење до- бра и моралности можда би најбоље било да у
МЕТА инфо: Р:28549 К:213161 Д:118
| Свеска 373 |
Свеска: 373 | На путу за Емаус
... овом случају једног „генетског програма“, онда друштвени дарвинизам није далеко јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (ii) др александар милојков 28 3 / 2020 2) библијско учење о добру нема и не може имати универзални карактер 3) постоји дарвинистичко објашњење до- бра и моралности можда би најбоље било да у анализи крене- мо од ове треће тезе, јер је моја теза супротна докинсовој – питање добра и моралности није питање које може да обухвати и на њега да од- говор натуралистички метод природних на- ука, па тако ни биологије чак, са хришћанске антрополошке тачке гледишта, дарвинистички начин размишљања о овом питању води нас до закључака који у хришћанству називамо пр- вородним грехом и палим начином постојања ово препознајемо у себичности и индивидуа- лизму који су видљиви у докинсовом дарвини- стичком промишљању о добру и моралности јеванђелска етика и учење о добру далеко превазилазе и не могу се објаснити натура- листичким механизмима, које докинс нуди у свом дарвинистичком објашњењу стога, ако постоји икакво уздизање свести, за тако нешто је способно једино јеванђелско откривење, не никако натуралистички механизми но, погле- дајмо најпре шта нам нуди дарвинистичко об- јашњење добра и моралности најпре да дефинишемо шта подразумева- мо када кажемо добро и моралност како до- кинс пише у својој књизи заблуда о богу, под овим подразумевамо „објашњење постојања доброте у нама, осећаја моралности, емпати- је или сажаљења“ другим речима, испитује- мо, да се опет послужим докинсовим речима, „откуда је тај добри самарићанин који чучи у нама?“ у основи дарвинизма налази се обја- шњење природног механизма који омогућава наш опстанак и очување наших гена суштина функционисања тог механизма је себичност тако гласи и наслов једне од докинсових књи- га – the selfish gen (себични ген, књига је први пут објављена давне 1976 године) оно на че- му докинс инсистира је да се израз себичан не односи на јединку, личност или део неке попу- лације, већ на ген а шта представља ген? про- сто речено, гени представљају нешто попут софтвера који „програмирају“ јединке да буду „себичне“ – то јест да се понашају тако да обез- беде опстанак својих гена „себичност“, дакле, овде представља ту „софтверску тежњу“ одре- ђеног гена за опстанком у функцији опстанка одређеног гена, унутар самог тог „софтвера“ развијају се одређени „програми“ који јединку наводе („програмирају“) на одређено понаша- ње, које ми препознајемо као добро, морално и емпатично дакле, важно је приметити – дар- винизам не нуди никакво објашњење добра и емпатије као таквих, већ ове појаве тумачи као испољавање „генетске себичности“ са једном једином сврхом – опстанак конкретног гена не постоји никаква прича о личности и слобо- ди све је у функцији опстанка и све је детерми- нисано нечим потпуно безличним – геном по дефиницији, ген је „физичка и функционална јединица наслеђивања, коју чини целовит део днк који је потребан за синтезу једног проте- ина или једног молекула рнк“ постоји много питања која би се могла покренути о генима као „софтверу“ који је „програмиран“ да опста- не ми за тако нешто овде немамо простора али, једно бих питање ипак поставио читаоци- ма да о њему размишљају: да ли вам ова дар- винистичка прича личи на опис првородног греха и палости човека, те о наслеђивању те пале природе од стране потомака? да ли вам „себични ген“ личи на логику пале онтологи- је у књизи постања? да ли вам овај „програм“ гена који се бори да опстане личи на оно: не- ћете ви умрети бићете као богови (пост 3, 4–6)? мени личи и мислим да дарвинизам, ако ишта показује, показује палост наше природе – њену борбу да живи без живота и њен пораз, јер то „успева“ само на безличном нивоу – оп- стају безлични гени, не и конкретне личности безличност и општост, па била она и ген, друго је име за смрт ништа ту заиста не преживља- ва, већ пре сведочи агонију смрти свакако, сложио бих се као теолог са докинсом, уз од- ређене терминолошке корекције – наша пала природа нас програмира да будемо себични но заблуда је ако у том „програму“ заиста ви- димо рецепт живота погледајмо даље како дарвинизам обја- шњава постојање добра, моралности и ем- патије – чији је темељ „себични ген“, то јест „софтвер“ који тежи да опстане кроз генера- ције јединки које ће даље „програмирати“ као у дијалогу са ате измом мај / јун 2020 29 „себичне“ два су основна начина на који гени обезбеђују свој „себични“ опстанак како до- кинс тврди, „себични“ гени обезбеђују свој оп- станак и тако што „програмирају“ јединке да се понашају несебично први начин је брига према сродницима дакле, зашто смо добри и емпатични према својим генетским сродници- ма? зато што, по речима докинса, „статистика показује како ген који програмира индивиду- алне организме тако да дају предност генет- ском сроднику, има више изгледа да повећа број сопствених копија учесталост ових гена у генетском фонду може то- лико порасти да пожртво- вање према припадницима исте врсте постане норма понашања очигледан (али не и једини) пример, јесте благонаклоно понашање према властитој деци“ ја бих из овога извукао сле- дећи закључак оно што ми као личности доживљава- мо као љубав, везаност за друге људе, спремност на пожртвовање и емпатију, у онтолошком смислу све су то само илузије које по- креће нека потпуно друга, заправо једнина стварност – безлични гени тај безлич- ни „софтвер“, зарад свог опстанка, нас нагони да будемо добри и емпатични према својим сродницима јер ћемо тако помоћи да се тај исти, сроднички „софтвер“ који је и у њима што више умножи и тако обезбеди своје постојање кроз генерације циљ свега дакле јесте – оп- станак одређеног гена или „софтвера“ не, не- ће професор докинс инсистирати на умање- њу значаја нашег доживљаја љубави, добра и емпатије он је негодовао што је његова књига себични ген протумачена као инспирација за друштвени дарвинизам у књизи заблуда о бо- гу је написао: „било ми је непријатно када сам у часопису guardian прочитао да је „себични ген“ омиљена књига џефа скилинга, дирек- тора озлоглашене компаније енрон, те да је у њој пронашао надахнуће за лик друштвеног дарвинисте“ у чему је онда страхота дарвини- зма? у томе што љубави, доброти и емпатији даје статус илузије можда важне илузије, али ипак илузије не сумњам да професор докинс презире друштвени дарвинизам јасно је у заблуди о богу написао да је еугеника ненауч- на међутим, када се дарвинистичким језиком објасне јестаства најтананијих ствари у по- стојању човека какве су добро, моралност и емпатија, као безлични „софтверски налози“ у циљу очувања нечег општег и безличног, у овом случају једног „генетског програма“, он- да друштвени дарвинизам није далеко свакако, сла- жем се са професором до- кинсом да друштвени дар- винизам није научан и да је то пре једна карикатуриза- ција науке али, чини ми се да је оксфордски професор недоследан да ли је његов дарвинизам, како сам га на почетку дефинисао, научан или је ипак давно изашао из методолошких граница природне науке? ја мислим да је ово друго у питању и да је дарвинизам због тога опасан и да га жестоко тре- ба критиковати у даљем писању анали- зираћемо и друга дарвинистичка објашњења „доброг самарићанина у нама“, да бисмо на крају показали и њихову неодрживост хри- стова наука о добру, моралности и емпати- ји управо руши сва наведена дарвинистич- ка објашњења са којима ћемо се упознати у христовом деловању и поуци ни један од тих дарвинистичких објашњења не може опстати јеванђеље потпуно руши дарвинистичку логи- ку, дроби је у парампарчад и од ње не остаје ни камен на камену другим речима, дарвинизам не може да објасни христово добро, христову моралност и христову емпатију у христовом деловању, дарвинизам бива, научно речено, оповргнут наставиће се у дијалогу са ате измом 30 3 / 2020 тема броја: на путу за емаус на путу за емаус, новија икона (извор: http://iconemonblogspotcom/) мај / јун 2020 31 тема броја: на путу за емаус двојица ученика који путују за емаус и при том разговарају са васкрслим госпо- дом не знајући ко је он, је једна од најлепших епизода новог завета већини је ова прича позната, али, ипак, да се подсетимо апостол лука приповеда како двојица ученика на дан христовог васкрсења иду збуњени, рекло би се и разочарани, ван јерусалима пошто све указује да су се њихове наде које су полагали у исуса из назарета распршиле еванђелист наглашава да њих двојца покушавају да схвате разлоге и смисао за њих збуњујућих догађаја све је указивало на то да ће се исус показати месијом, „оним који ће избавити израиља“ међутим, уместо да седне на престо цара да- вида (лк 1, 32) он је распет на голготи његов живот се завршио на крсту између два раз- бојника догађаји који су се збили потпуно су разрушили њихову представу о месији када се васкрсли христос појави, није ни чудо што га не препознају њихова срца су „спора на све што говорише пророци“ (лк 24, 25) тек кроз разговор о писму, које говори да христос тре- ба да претрпи страдање да би ушао у своју славу њихова срца почињу да се греју врху- нац приче је у ломљењу хлеба, тј причешћу које ученицима отвара очи и они у непозна- том сапутнику препознају господа ова прича из еванђеља по луки чији заплет, поставка догађаја, теме и мотиви, кључне ре- чи које се у њој налазе, ликови подстичу на многозначност она на маестралан начин при- казује неухватљивост речи божије исказане у светом писму управо због идентификације, најпре са овим ученицима, ова прича и има такав ниво прихваћености у свим нараштаји- ма хришћана основна тема ове приче јесте препознавање христа која је изразито теоло- шка већ је наведено да су ученици имали по- грешну представу о њему прави и истински месија није силни и праведни владар који са висине свога престола одлучује о судбини ма- лих и њему подређених слугу они нису уви- дели да се њихов учитељ у распећу које они сматрају понижавајућим се заправо њихов учитељ крунише за цара и пење на престо он је господ(ар) који умире као разбојник да би на тај начин понео грехе оних који то заиста јесу укључујући и његове џелате (ср лк 23, 34) његова дела, тј слава христова се почиње на голготи да би била потврђена васкрсењем тиме он свима који га следују, дарује живот вечни показујући на који начин бог љуби чо- века и свет који је створио тако је кроз ову тему присутан литургијски и мисионарски карактер ове приче литургиј- ски јер неминовно асоцира на тајну вечеру и причешће које се показује као врхунац сусре- та са богом и јединства са њим (јн 6) ученици препознају христа приликом ломљења хлеба, односно причешћа али овде није акценат са- мо на ритуалном делу тајне у питању је то да христово ломљење и дељење хлеба указује и на његово даривање себе из љубави сваком човеку и оном који га до тог тренутка не пре- познаје, или је збуњен попут ученика љубав божија се и појазује кроз дељење, јер „љубав не тражи своје“ (1 кор 13, 5) у том чину, човеку чије срце гори, и поред свих сумњи у животу, очи се отварају и он препознаје христа слич- пут за емаус је прича о препознавању тога колико је човек склон да своје идеје претпостави богу, да своју жељу за моћи пребаци у руке божије пут ка препознавању тема броја владимир пекић 32 3 / 2020 тема броја но блудном сину који сву дубину покајања не доживљава у моменту када „дође к себи“ већ када му отац потрчи у сусрет и загрли га и по- љуби (лк 15, 17, 20) у мисионарском смислу је ова прича при- јемчива за сваког и ван цркве ко може поу- здано тврдити да у кључним моментима жи- вота није наишао на некога ко му је помогао а да је то најмање очекивао двојица ученика су убеђена да их је бог оставио, као што човек у временима искушења тј беспомоћности че- сто помишља да га је бог оставио у најбољем случају у најгорем, да га заправо уопште и нема парадокс лежи у томе да је исти тај бог присутан поред њега и слуша га и говори са њим баш као што је случај са двојицом учени- ка који се самом христу жале на њега још једна занимљива ствар која служи то- ме да се читалац у овој причи идентификује са ученицима на путу наиме, главни актери приче су анонимни ученици иако се једном помиње име, клеопи, они су заправо непозна- ти наспрам дванаесторице њима се господ јавља тек на крају поглавља при том, они приликом тог сусрета, иако обавештени од петра и од ове двојице о сусрету са христом, реагују неочекивано плаше се (лк 24, 37) вре- ме јављања и личности које прихватају чиње- ницу васкрсења је битно најпре су то жене мироносице оне и без сусрета са васкрслим, уверене од анђела ту вест преносе апостоли- ма који је верују потом, двојица ученика пре- познају христа, да би тек приликом њиховог трчања по ноћи назад у јерусалим сазнали да се и петру јавио господ (стих 34) и на крају дванаесторици управо због тога што актери догађаја нису познати и детерминисани лико- ви који су већ приказани кроз текст еванђеља, даје могућност читаоцу да се и он поистовети са њима да у овој причи види метафору соп- ственог пута богопознања, да би на крају по- стао дружбеник непосредних христових уче- ника (стих 36) пут за емаус је прича о препознавању тога колико је човек склон да своје идеје претпо- стави богу, да своју жељу за моћи пребаци у руке божије и неминовно доживљава раз- очарење јер бог хришћана је бог љубави, бог који је узишао на голготу и показао да је истинска власт у служењу не у моћи и власти над другим пут за емаус доводи до сазнања да препознати христа подразумева увек онај литургијски позив да „сами себе и једни друге и сав живот свој христу богу предамо“ поред тога, ова прича нам даје својеврсни кључ којим треба да тумачимо писмо христос двојици ученика тумачи шта писма говоре о његовом страдању које представља његову славу али и то тако показује да ствари у жи- воту не треба узимати здраво за готово бог управо користи оно што је уобичајено у неу- обичајеним ситуацијама, да би се увидело да то уобичајено има дубље значење као када речи које се користе у свакодневном говору, читамо у поезији у свакодневици оне не зву- че нимало битно нити привлаче пажњу али у песми, која тражи напор речи се доживљавају и разумевају на нов, другачији начин такође, ова прича, и њен наслов који је добио јако симболичко значење, указује на много- струкост начина на које бог жели да се покаже свакоме човеку у тексту који је кратак, генера- ције људи су налазиле надахнуће и читале га изнова и изнова читајући тумачења од отаца па све до савремених православних богослова, имамо могућност да поредимо свој доживљај са њиховим, а истовремено да се не устручава- мо да оно сваком појединцу упечатљиво у тој причи искористимо да се утврдимо у вери на крају, тај пут тражи повратак трчање по ноћи назад, без обзира на опасности да овом свету у којем живимо и који повремено са огорченошћу одбацујемо у радости донесе- мо искуство сусрета са васкрслим господом ту радост треба делити и са другима који су га срели јер сваки човек има своју представу о свету која је често идеализована и у тој иде- ализацији егоистична он се руши и распада у мери у којој се сазнаје немоћ да се њиме управља то је бољка која раздире људски род још од каина и авеља али хришћани треба да буду ту да покажу да је истинска борба не за премоћ и власт, него борба да изнутра се- бе променимо и спорост срца претворимо у „горење“, огањ који пламти силином љубави божије осветљујући цео свет и нас саме мај / јун 2020 33 човек је богоцентрично биће сам његов усправни положај усмерава га од земље ка небу поучавајући хришћане о вредности- ма поста и подвижничког живота, многи све- ти оци су истицали да циљ човековог живо- та није стомакоугађање, већ богопознање историчари религије приметили су знакове постојања религиозности на просторима који чувају најстарије трагове људског по- стојања на планети земљи стога, хришћан- ство није свету донело новост по питању тога да је човека усмерило богопознању о томе нам већ на почетку говори и свето пи- смо где видимо бога како се обраћа адаму хришћанство је свету донело нови начин богопознања веома упечатљив опис онога што издваја хришћанство од осталих светских религија, налазимо код светог владике николаја у де- лу рехабилитација тела, где пише: „пропо- вед ове нове вере о рехабилитацији тела у загробном животу дејствовала је чудотвор- но на ум и срца људи ова проповед подсе- ћала је свет много на хомеровску, младачку народну, веру у загробни живот људи, но ипак је несравњено симпатичнија од ове но, хришћанска вера није рехабилитовала само онострано, загробно тело, које се ве- ром философском са- вршено негирало, не- го и тело овострано, земаљско, које се не мање негирало, уни- жавало и презирало свима постојећим верама у време по- јаве хришћанства је ли вера у васкрсење тела рехабилитовала онострано то је ве- ра у ваплоћење бога, рехабилитовала ово- страно тело насупрот платонском учењу, да је тело људско зло и тамница, насупрот учењу филона и многих верских секти (гностици), да бог није могао створити телесни свет, нити га се као нечи- ста додирнути, хришћански проповедници објављивали су, да се бог појавио у телу“ овде се издвајају два догађаја историје спасења коју бог чини у свету: оваплоћење тема броја на овом путу, ученици кроз искуство реалног сусрета долазе до богопознања поучавани на истинама писма, они тек у једној присној атмосфери обедовања доживљавају просветљење пут богопознања презвитер александар р јевтић пут за емаус, дуборез у слоновачи, око 850–900, мец, француска (извор: wikimediaorg) 34 3 / 2020 логоса и васкрсење христово они имају неизмерни значај за егзистенцијална пита- ња сваког човека оно што је људима било недоступно, бог је учинио доступним бо- гопознање више не представља само чин човековог окретања ка богу, већ божију наклоност и снисхођење ка човеку носи- лац овог сусрета је бог који је са небеских висина вечног постојања сишао у земаљ- ске пределе да прими тело и узме учешће у људској природи како би је исцелио од тада, ми нисмо од бога одвојени миљама већ је он међу нама тако се и чин богопо- знања не може одвијати мимо људске при- роде у томе се налази и објашњење вели- ког броја свештених канона цркве који су одбацивање материје због тзв духовног живота дефинисали као богохулство и вер- ско застрањење након очовечења бога сина, духовни живот је неминовно пове- зан са целокупним човековим бићем од свете тајне крштења где се водом и јелејем освећује тело, а светим миром на подвиг богопознања помазују сва чула, човек има задатак да богу преда цело своје биће ви- дом, мирисом, слухом, укусом и додиром он сусреће бога око себе у животу цркве зато је црква описана као тело христово, а ми као понаособ удови овог тела чија је глава христос чини се да, у свакодневици, многи верују- ћи људи не препознају значај оваплоћења и васкрсења христовог иако се ови празници поштују, основна порука коју нам они шаљу често је несхваћена духовност и црквени живот често се своде на жељу да се побегне из света, да се постане побожан на начин ко- ји је нека врста спиритуализације хришћан- ства уместо вере која спасава целог човека, веру по својој мери калупи сваки појединац који би желео да га препознају као „правог и великог верника“ који има легитимитет да са висине свог духовног статуса оцењује жи- воте других људи тако, уместо да вера пре- образи целог човека са свим бићем којим га је бог даривао, човек искривљује учење о вери разлог овог несрећног искуства на- лази се у ванцрквеном доживљају побожно- сти тек када се духовно узрастање утемељи у животу цркве који нас преображава и поу- чава, долази се до здравог виђења и живље- ња вере о овом искуству посебно сведоче два догађаја један је сусрет апостола томе са васкрслим господом (јн 20, 24–29) чувени „неверни тома“ постаје апостол вере вас- крслог христа тек када је добио прилику да се свим својим бићем, па и додиром, уве- ри да је господ уистину васкрсао тада је господа доживео као победника смрти, а не као утвару и привиђење други догађај је сусрет и путовање васкрслог господа са двојицом ученика за емаус (лк 24, 13–35) на овом путу, ученици кроз искуство реал- ног сусрета долазе до богопознања поуча- вани на истинама писма, они тек у једној присној атмосфери обедовања доживља- вају просветљење које им је обележило цео живот и учинило их проповедници- ма вере у „ломљењу хлеба“ препознају да исус није само учитељ, већ богочовек и спаситељ ово светотајинско искуство ве- чере са господом, приближава нам освећу- јуће дејство које господ има у свету и међу људима који су призвани да сведоче тајну богопознања тема броја светотајинско искуство вечере са господом, приближава нам освећујуће дејство које господ има у свету и међу људима који су призвани да сведоче тајну богопознања мај / јун 2020 35 хришћански живот и литургијски етос нас непрестано подсећају да црква живи у ев- харистији и кроз евхаристију ова благослове- на и велика истина доказује да је литургија као опитни сусрет бога и човека, и као предокус вечне заједнице са господом, била, јесте и биће централни догађај сваког члана цркве литургија није само једна од служби, већ централни догађај нашег живота, она је темељ и врхунац васколиког светотајинског живота знаменити тумач свештеног богослужења све- ти никола кавасила прониче у суштину светота- јинског живота и каже: свете тајне изображава- ју цркву, али не као символи; оне су за цркву оно што су удови за срце, или што је корен биљке за њене гране, или што су винове лозе за чокот, као што је то господ рекао тело и крв христова представљају свете тајне; за цркву, они су, ме- ђутим, истинско јело и пиће кад се црква њима причешћује, не претвара их у човечанско те- ло, као што то бива са другом храном, него се и сâма претвара у њих, јер оно што је узвишеније, то надјачава, закључује кавасила света евхаристија је центар црквеног живо- та, јер је она тајна сједињења и јединства нај- пре свих верних са христом и међусобно, а затим и целокупне творевине божије са богом заједничарећи у телу и крви христовој ми се сједињујемо са господом и са духом његовим у једно тело и један дух и постајемо сутелесни- ци христови без активног учествовања у тајни над тајнама нема истинског духовног живота ваистину, литургија је загрљај човека са богом примајући тело и крв христову примамо жи- вог и делатног бога, те тако тај загрљај божији постаје печат нашега живота у цркви божијој литургија је највеће дело које је бог могао да дарује човеку, она своди небо на земљу, а зе- мљу уздиже на небо свети василије велики саветује хришћане да активно учествују у евха- ристији: „причешћивати се и узимати христово свето тело и свету крв свакога дана очигледно је добро и корисно, јер он сâм јасно каже: онај који једе тело моје и пије моју крв, има живот вечни јер, ко сумња у то да учествовати непре- стано у животу није ништа друго до вишестру- ко живети? ми се, дакако, причешћујемо чети- ри пута седмично: недељом, средом, петком и суботом, али и другим данима ако је празник неког од светих“ дакле, свети василије велики нас подсећа да је хришћански живот испуњен духовним трудом који је пре свега живот мо- литве и богослужења који је уоквирен светим тајнама то је живот љубави, доброте, трпељи- вости, уздржања, чистоте, самоконтроле и сва- кодневног освећивања свети никодим свето- горац, у свом делу о сталном причешћивању пише: „причешћивање светим тајнама свих верника и ради свих њих, подразумева се и не бива тек ради свештенодејствовања пресветог тела и крви христове, него да се свим вернима ово причешће разда, те је потпуно намењено свима ради њиховог причешћивања“ господ све јасно позива и каже: ако не једете тело си- на човечјега и не пијете крви његове, немате живота у себи (јн 6 53) зато се у цркви приче- шћивање светим даровима (увек и стално када се служи света евхаристија), сматра неопход- тема броја детаљ да апостоли лука и клеопа препознају христа тек када је преломио хлеб, указује да после васкрсења, христа можемо познати само у евхаристији евхаристија — непрекидни обед у емаусу бранислав илић 36 3 / 2020 ним за вечни живот и изражава јединство свих верних у христу према сведочанству протојереја николаја афанасијева „евхаристија је трпеза господња на коју господ позива све, и која се и савршава ра- ди свију сабраних заједно (на окупу) бити уче- сником евхаристије значи бити удеоник трпезе господње, али бити удеоник трпезе значи јести и пити од ње другачијег учешћа у евхаристи- ји не може бити, и другачијег учешћа, почев од прве евхаристије, коју су савршили апостоли после педесетнице, није ни било то је предање кога се строго држала древна црква“ бројна су светописамска сведочанства ко- ја казују о значају литургије, као и нашем уче- ствовању у њој, а међу њи- ма посебно место заузима перикопа у којој је описано путовање апостолâ луке и клеопе од јерусалима ка емаусу, на чијем путу срећу васкрслог господа христа, а препознају га тек при обе- ду у чину ломљења хлеба тј евхаристије дакле, прича о ученицима који су, истог да- на када је исус пострадао на крсту, на путу из јерусалима у емаус сусрели васкрслог исуса христа налази се само у јеванђељу по лу- ки (лк 24, 13–35) централни моменат ове еван- ђелске приче сагледан је у чину препознавања, односно потпуне христове присутности у тре- нутку ломљења хлеба, заједничког (саборног) обеда који у потпуности има евхаристијски ка- рактер овај обед који није само један од обич- них обеда то је обед који је утемељен на евха- ристијској трпези у емаусу, први после тајне вечере господње (лк 22, 14–20), али и први у ни- зу обеда који су описани у делима апостолским у овој перикопи имамо опис обедовања вас- крслог господа са његовим ученицима речени- це и речи на које наилазимо у тексту као што су: сеђаше са њима за трпезом, узевши хлеб, благо- слови, преломивши и даваше им, налазе се и у опису тајне вечере, те долазимо до чињенице да и оне имају јасно евхаристијско значење и упућују нас на свету евхаристију детаљ да апо- столи лука и клеопа препознају христа тек када је преломио хлеб, указује да после васкрсења, христа можемо познати само у евхаристији евхаристија се може правилно поимати само у светлости васкрсења христовог, а су- срет са васкрслим христом као и могућност да учествујемо у животу васкрслог господа испуњава евхаристију атмосфером радости због тога су прва хришћанска сабрања би- ла испуњена радошћу: и сваки дан бејаху ис- трајно и једнодушно у храму, и ломећи хлеб по домовима, примаху храну с радошћу и у про- стоти срца“ (дап 2, 46–47) снажна вера да је христос васкрсао, да је смрт побеђена, као и вера да на литургији бивамо учесници те по- беде, заувек је евхаристију испунила великом радошћу као вид закључка можемо да наведемо речи молитве коју литург изговара на крају литурги- је светог василија великог, архиепископа кеса- рије кападокијске: испуни се и изврши, колико је у нашој моћи, тајна твога спасоносног домо- строја, христе боже наш јер одржасмо спомен на твоју смрт; видесмо изображење васкрсења твога; испунисмо се бескрајним животом твојим; насладисмо се твоје неисцрпне сладости – бла- говоли да је се сви удостојимо у будућем веку, благодаћу беспочетнога оца твога, и светог и доброг и животворног твога духа, сада и увек и у векове векова амин аутор је предавач верске наставе у школи за дизајн „богдан шупут“ у новом саду тема броја мај / јун 2020 37 наставља се празновање васкрсења хри- стовог и у светли уторак црква нас радује причом о јављању христовом на путу за емаус ми смо навикли да се од пасхе до педесетни- це чита јеванђеље по јовану, но одједном у трећи дан по пасхи, ми слушамо зачуђујуће је- ванђеље по луки, 113 зачало, глава 24, стихо- ви 12–35 оно нам приповеда о путу васкрслог христа са двојицом ученика у емаус, њиховој беседи и препознавању христа у ломљењу хлеба због чега се јавља овако нагла промена ре- доследа читања? она је повезана са јеруса- лимском традицијом, са литургијским споми- њањем овог чуда у емаусу на трећи дан пасхе професор а алексејев сматра да је читање овог одломка потекло из јерусалимског лек- ционара1 у цариградски не касније од vii века а садашњи круг читања потиче из цариград- ске традиције и зато је ово јерусалимско уме- тање као драгоцени камен у златној дијадеми 1 лекционар — богослужбена књига, зборник фрагмената текстова светог писма, распоређених сагласно поретку црквене године и примењивана у време богослужења за библијска читања литур- гије речи, која се у источној традидицији назива литургија оглашених појаву лекционарa разни ис- траживачи везују за периoд од 3–8 века, а претход- ници потпуних лекционарa биле су лекционарске примедбе на маргинама рукописа светог писма лекционари су се образовали у оквирима разли- читих литургијских традиција, тако су се на пример у доиконоборачком периоду византијског обреда користили јерусалимски и цариградски лекциона- ри – прим прев поред историјских разлога за појаву овог читања постоје и духовни, јер ово јеванђеље говори о јављању васкрслог, о нашем слепилу и прогледавању у њему се на почетку говори о доласку св апостола петра на гроб: а петар устаде и отрча на гроб, и нагнувши се, виде само покрове где леже, и отиде чудећи се у себи томе што се догодило (лк 24, 12) очигледно је да јеванђе- листа лука не говори о доласку светог апосто- ла јована заједно са светим петром и ово није случајно: он је тежио да истакне повратак ве- ре првоврховног апостола по речима светог григорија двојеслова, апостол петар ушавши у гроб и видећи покрове, симболизује цркву незнабожаца, која је спознала да је посредник између бога и људи, човек исус христос, умро телом, то јест поверовала је у живог бога (22 беседа на јеванђеље) и заиста, покров (или плаштаница) је у светоотачкој традицији – сим- вол тела христовог, умрлог, али и васкрслог није искључено да је чуђење апостола петра повезано не само са празним гробом и па- жљиво увијеном плаштаницом, већ и са при- суством нерукотвореног лика на плаштаници за то време двојица ученика иђаху у онај дан у село које бијаше удаљено од јерусалима шездесет стадија и зваше се емаус, и они го- вораху међу собом о свим овим догађајима (лк 24, 13–14) како су се звали ови ученици? је- ванђеље од луке наводи име само једног од њих – клеопа, али постојано древно црквено предање сматра, да је први од њих био сам је- ванђелиста лука, лекар и сликар, један од се- дамдесеторице апостола то што он не наводи господ нам се открива у евхаристији: пребивајући невидљив телесним очима, за достојне је видљиви духовним очима прогледавање ученика у емаусу са руског превео: небојша ћосовић тема броја име другог ученика само је убедљив аргумент у корист схватања да је он сам био аутор тре- ћег јеванђеља ученици су се упутили у село емаус, које је било удаљено 60 стадија од јерусалима (то јест 10–12 км, пошто стадиј укључује у себе око 190 метара) шта ми знамо о емаусу? знамо да његово име потиче од древнојеврејске речи „хаммат“ или „хамта“, што значи „врели или ва- трени извор“ и увидећемо ниже да је овај на- зив промислитељан по први пут емаус се по- миње у 3–4 глави прве књиге макавеја током приповести о ратовима јуде макавеја против јелина некада је то био значајан и велелепан град, али је разрушен од римљана за време устанка 3–4 године пре рођења христовог и постао село а зашто су ученици ишли у емаус? он се на- лазио на путу ка јопи, приморској луци ода- тле је у своје време пророк јона покушао да побегне у тарс, и даље у шпанију није ис- кључено да су лука и клеопа у очају и страху одлучили да напусте палестину испуњава- ло се пророчанство захарије, кога се и хри- стос присетио: „ударићу пастира, и овце ће се разбежати“ и ево ученици иду и расуђују о протеклим догађајима, спорећи се један са другим, у не- доумици и сумњи као што је лађа са пророком јоном запала у страшну буру, тако се и брод њихових мисли судара са таласима сумњи, не- доумица и страхова и управо у овај час духовне буре и помете- ности прилази христос, као што је он некада ишао по води према апостолима на генисарет- ском језеру, и у једном и у другом случају он је био одмах препознат од својих ученика: али очи њихове беху задржане да га не познају (лк 24, 16) шта значи задржавање очију? зар бог на- мерно наводи незнање, прикрива се и игра са човеком? свакако, не! метафорички, ова- ко се одражава туга, очај и незнање ученика, који „видећи нису видели“, као марија магда- лина, која је доживела христа као баштована с друге стране, да је господ хтео, он би убрзо расејао њихове мрачне и тешке мисли међу- тим, њему није било угодно да то учини одмах као што каже теофилакт охридски у тумачењу јеванђеља од луке, бог је хтео: „да они откри- ју своје недоумице, открију своју рану и потом тек приме лек; да би им се после дужег време- на јавио угоднијим, да би их научио из мојси- ја и пророка, и тада тек био препознат; да би они боље поверовали да његово тело више није такво да може бити виђено од свих, већ иако је васкрсло то исто које је и пострадало, ипак буде видљиво само за оне којима је он благонаклон“ христос пита апостоле: какав је то разговор који водите међу собом идући, и што сте не- весели? (лк 24, 17) грчки текст звучи још упе- чатљивије: шта ви то пребацујете један дру- гоме и што ли сте постали мрачни? ученици „помрачују лица своја“ и постају туђи и вери и знању у одговору клеопа се чуди, што овај непознати путник као да не зна о најглавнијем и најстрашнијем, што се догодило у јеруса- лиму, у граду закона, где је свима пред очима било свенародно учињено безаконо убиство праведника међутим, клеопа најпре окривљује за рас- пеће христово старешине израиља, иако сам сведочи о свенародности злочина: како га пре- дадоше првосвештеници и кнезови наши да буде осуђен на смрт и разапеше га (лк 24, 20) и ми видимо да се вера клеопина у ово време још није подигла до висине петровог испове- дања: ти си христос, син бога живог он је сма- трао исуса човјеком пророком, силног на дјелу и у ријечи пред богом и свим народом (лк 24, 20), али не вишим од тога за њега је христос – пре свега пророк – владар сличан мојсију или пак вођа, као јуда макавејски, који је требало да ослободи израиљ од римске власти њихо- ве наде су носиле спољашњи, политички ка- рактер, зато је и тако ужасан био њихов крах (пропаст) једна од најстрашнијих ствари на свету је „суза неостварених нада“, катастрофа скриве- них нада, далеких и величанствених планова, који су, чини се, били разбијени за луку и кле- опу страшном реалношћу крста и зато такав очај, жалост и разочарање звуче у њиховим речима: а ми се надасмо да је он тај који ће избавити израиља; али поврх свега тога, ово 38 3 / 2020 тема броја мај / јун 2020 39 тема броја је данас трећи дан како се ово догоди (лк 24, 21) не градимо ли тако и ми велике планове и илузије, својеврсне идоле, неважно какве: друштвено-политичке, квазирелигиозне, кул- турне и друге, које господ немилосрдно руши, да би на рушевинама „велике разочараности“ саздао праву веру и још мало о „великом разочарању“ овај термин се појавио у xix веку, у вези са хили- јастичким сектама, које су очекивале други долазак и распале се због тога што се он није догодио ако хришћанство није пропало по- сле распећа христовог, него је напротив – про- цветало, значи да је уистину васкрсао христос! господ приступа исцељењу ученика које није могло исцелити од скепсе и очајања ни јављање мироносицама анђела код гроба, ни долазак петра и јована на гроб и тада им се христос обраћа: о безумни и спорога срца на веровање у све што предсказиваху пророци! (лк 24, 25) као и у јеванђељу од марка (16, 14), господ прекорева окорелост срца и неверова- ње ученика неверовање није повезано само са невероватношћу догађаја, већ и са духов- ним расположењем човека, нежељењем да се прими радосна вест и даље он им објављује благовест страдања и славе: није ли требало да христос то претрпи и да уђе у славу своју? (лк 24, 26) чудновата је веза јеванђеља од луке са је- ванђељем од јована и богословљем страдања, као усхођења (успињања) ка слави божијој није случајно што, идући на крст, прашталну беседу у јеванђељу од јована господ започи- ње речима: сада се прослави син човечији и бог се прослави у њему (јн 13, 32) и даље спаситељ почевши од мојсеја и од свију пророка разјасни им шта је у свим писми- ма о њему писано (лк 24, 27) ми не знамо која је пророчанства наво- дио господ, али судећи по новом завету, то би могло бити пророчанство из поно- вљених закона: и рече ми господ пророка усред тебе, између браће твоје, као што си ти, подигнућу им, и метнућу ријечи мо- је у уста његова, и казиваће им све што му заповиједим а ко год не би послушао ријечи мојих, које ће говорити (пророк) у моје име, од тога ћу ја тражити (пнз 18, 15–19) 53 глава пророка исаије пророчанство заха- рије: и погледаће на мене којега прободоше (зах 12, 10) могуће је да је састав ових пророштава био близак проповеди св мелитона сардског: 61 тајинство је господње и гласом пророч- ким проповедано, јер мојсије народу говораше: „и видећете живот ваш, као ноћ и дан виси пред очима вашим и нећете поверовати у живот ваш“ 62 давид говори: „зашто се узбунише народи и племена смислише залудне ствари? сабраше се цареви земаљски и кнезови се окупише заједно, на господа и на помазаника његовог“ 63 и јеремија каже: „а бејах као јагње и теле које се води на клање, јер не знадох да се договарају на ме: оборимо дрво с родом његовим, и истребимо га из земље живих, да се име његово више не спомиње“ 64 а исаија: путници за емаус, новија икона (извор: cuvântul ortodox / cuvantul-ortodoxro) 40 3 / 2020 „као јагње на заклање би вођен и као овца нема пред оним који га стриже не отвори уста своја а род његов ко ће исказати?“ христос, лука и клеопа се приближавају емаусу господ се чињаше да хоће даље да иде а они га устављаху, говорећи: остани с нама, јер је дан нагнуо и близу је вече и уђе да остане с њима (лк 24, 28–29) свети григорије двоје- слов је сматрао да је овакав поступак господа представљао призив на гостопримство, који су пожурили да испуне ученици и кроз то су они поверовали „међутим, ради чега ми говоримо ‘позива- ју’, када је тамо написано: они га устављаху? управо из овог примера произилази закљу- чак, да путници, не само треба да буду и про- тив воље увођени у гостионицу, већ и ‘вучени’ тамо путници у емаус постављају трпезу са храном и бога кога нису препознали по тума- чењу светог писма, препознају у преламању хлеба дакле, слушајући заповести божије, они се нису просветлили, а испуњавајући их – просветлили су се, зато што је написано: јер нису праведни пред богом они који слушају за- кон, него ће се оправдати они који испуњавају закон (рим 2, 13) зато, ко хоће да разуме слу- шано, тај је дужан да пожури са испуњавањем на делу онога, што је већ могао разумети и ево господ није препознат када говори, већ је удостојио познања себе, када је започео да је- де „дакле, најљубљенија браћо, узљубите го- стопримство, и делима љубави прионите“ (22 беседа) и управо овде се и савршава отварање ду- ховних очију ученика: и док он сеђаше с њима за трпезом, узевши хљеб благослови и прело- мивши га, даваше им а њима се отворише очи и познаше га и он постаде невидљив за њих (лк 24, 30–31) пред нама је света тајна литур- гије преламање хлеба је очигледно носило евхаристијски карактер но и идење у емаус је имало карактер литургије, као што нам је она позната из дела и прве апологије јустина фи- лософа, када се по његовим речима, у почетку читају списи пророка и сећања апостола, за- тим предстојатељ у проповеди сугерише да се подражава овим чудесним стварима, а затим се приноси чаша и хлеб, који се освећују при- зивањем речи тачно тако и господ у почетку наводи писмо и објашњава га, а затим као првосвештеник нашег спасења савршава евхаристију и ево очи ученика се отварају, али христос постаје невидљив за њих међутим, сада они схватају главно: у истину васкресе исус! и они рекоше један другоме: не гораше ли срце наше док нам говораше путем и док нам објашњава- ше писма? заиста је емаус постао ватрени из- вор, од кога се разгорело срце апостола они се радосни враћају у јерусалим и тамо сазнају од једанаесторице апостола радосну вест: заиста устаде господ и јави се симону (лк 24, 34) о јављању симону петру говори се такође у првој посланици коринћанима све- тог апостола павла но, за нас је главно друго господ нам се открива у евхаристији: пребива- јући невидљив телесним очима, за достојне је видљиви духовним очима нека би и нас господ удостојио достојног причешћа, да би срце наше свагда горело и од његових речи и од његовог присуства протођакон владимир василик изворник: протодиакон владимир василик, прозрение учеников в эммаусе — http://www pravoslavieru/70154html тема броја господ приступа исцељењу ученика које није могло исцелити од скепсе и очајања ни јављање мироносицама анђела код гроба, ни долазак петра и јована на гроб мај / јун 2020 41 доментијан и његов ученик теодосије хи- ландарац описали су, свако на свој на- чин, како је свети сава ходочастио у свету земљу и шта је тамо све видео и доживео житије светог саве надах- нуло је генерације пото- њих ходочасника да крену истим путем и доживе свету земљу на свој начин неки од њих оставили су и писа- ног трага о томе многе бе- лешке су врло кратке и не пружају много информаци- ја друге белешке су опшир- не и дају нам основни увид у ходочаснички пут у тим древним временима најде- таљније од њих забележиле су и пут у емаус, пут на коме су лука и клеопа срели хри- ста после његовог славног и спасоносног страдања на крсту и васкрсења први од ходочасника – пу- тописаца, нама непознат по имену, хронолошки припада времену светог цара уроша и његових савременика неиме- новани путописац је 1360 године саставио спис под називом слово о светим местима која су у јерусалиму, у једном рукописном зборнику писано је архаичним стилом, а претпоставља се, да се ослања на неки још старији рукопис опчињен многобројним ме- стима које је видео, путопи- сац, у једном даху, набраја све што је видео: три пећине чувених испосника, арима- теју, емаус, лиду палестин- ску, јафу, кесарију, острво светог мартина, кармилску гору, пећину светог илије и назарет за њега је најва- жније да напомене ломље- ње хлеба у емаусу када су се луки и клеопи отвориле очи да схвате старозаветно про- роштво и догађаје у вези са христовим васкрсењем помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије као да је путописац хтео да каже да се тек на служби божијој људске очи отварају и почињу да схватају, с божијом помоћи, неке тешко схватљиве тајне царства небеског после њега, следећи ходочасник је тр- говац гаврило тадић, пореклом из угледне тема броја за путописца је најважније да напомене ломљење хлеба у емаусу када су се луки и клеопи отвориле очи да схвате старозаветно пророштво и догађаје у вези са христовим васкрсењем помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије српски ходочасници на путу за емаус др ђорђе т вуковић емаус и двори самсонови (г тадић, поклоњење) 42 3 / 2020 сарајевске породице хумковић, који се из свете земље вратио 1661/62 године и он помиње путовање у емаус, градић који је 60 стадија северно од јерусалима „то је (место), што говори јеванђеље – пише гаврило – где се (христос) на ломљењу хлеба по васкрсе- њу јавио луки и клеопи у емаусу“ и још ту- жно саопштава: „и ту је била велика и лепа црква, а сада је пуста“ у рукопису гаврила тадића, поклоњење часном гробу божјем и светим местима у светом граду јерусалиму, налази се слика поменуте цркве у емаусу, а на истој страни, поред текста о наставку хо- дочашћа, гаврило доноси слику двора сам- сонових, којег је такође обишао следећи који пролази овим путем је непо- знати српски путописац, који негде на крају 17 или почетком 18 века доноси опис јеру- салима, у којима само понавља речи гаври- ла тадића, о удаљености емауса, о ломљењу хлеба и запустелој цркви тек ће јеромонах јеротеј рачанин у свом де- лу путовање ка граду јерусалиму (1704), дати нешто ново у нашој путописној књижевности – приказ немирних времена које омета хо- дочаснике на њиховом путу његов путопис већ подсећа на модерне водиче, и препун је детаља и описа места и обичаја из места ревња кренули су на пут о заласку сунца на празник сабора светог јована крститеља „и иђасмо целу ноћ без починка тек у емаусу одседосмо и писмо кафу и дођосмо за ноћи до светог града јерусалима на порту проро- ка и цара давида и не хтедоше нам отворити док не свану“ тек ујутру су отворене градске капије, па су могли су да уђу у град и одсед- ну у српском манастиру светих арханђела „и ту се молисмо богу и иђасмо по светим (јерусалимским) црквама свакодневно и по- клањасмо се“ у свом обимном спису, јеротеј рачанин нас обавештава да су и на повратку поново прошли кроз емаус овога пута, путо- вање је било много драматичније и открива се прави разлог њихове журбе из јерусали- ма су пошли 17 априла према лучком граду јафи пошли су помешаних осећања: са ра- дошћу, јер су видели јерусалим и са страхом, због невоља које су их на путу очекивале већ на поласку били су ометани од неких непри- јатељски расположених арапа „и до јафе за два дана доста би и крвавих глава пођосмо у уторак рано изјутра по светом томи и про- ђосмо село добри јаков, тако се зове, и за- тим прођосмо емаус и још много градова и села прођосмо“, док нису срећно приспели у јафу у подне једног дана ту су се задржали у обиласку околних светиња, да би затим за- пловили једном лађом, чији су власници били турци одморили су се на кипру, а по поласку њихову лађу је пресрео непријатељски брод и опљачкао их неки путници су задржани, а остали су истерани на обалу међу њима био је и јеротеј рачанин оскудно обучени мора- ли су да пешаче до оближњег града феникије, где су предахнули пре него што су наставили повратак познат је и опис светог божјег града јеру- салима из пера христифора жефаровича (1748), прво штампано дело те врсте код нас, које садржи беспрекорно урађене гра- фике светих места жефарович кратко доно- си основне податке, као што је удаљеност тема броја први од ходочасника – путописаца, нама непознат по имену, хронолошки припада времену светог цара уроша и његових савременика неименовани путописац је 1360 године саставио спис под називом слово о светим местима која су у јерусалиму мај / јун 2020 43 емауса од јерусалима, и саопштава да се ту христос по васкрсењу јавио луки и клеопи једина новост је да црква коју су ранији пу- тописци спомињали као запустелу, више не постоји: „раније беше црква предивна, а сада се једва за основу зна“ банатски трговац павле стојановић, по- реклом из баваништа, доноси своје кратко и језгровито виђење светих места у спису опис јерусалима (1781/82) и у два приватна писма, од којих је прво упућено брату петру по приспећу (1781), а друго, родбини, следе- ће године (1782) у писму брату, стојановић изражава задовољство смештајем и свети- њама које има да види у писму родбини он изражава усхићење лепотом богослужења које је имао да види у јерусалимским храмо- вима он је одушевљен оним што је видео, али и то веома кратко, можда и због преве- ликог узбуђења, набраја његово казивање најбоље описују две реченице из наведеног описа јерусалима: „све оне предмете, места и градове, који се у светом јеванђељу у она времена спомињу, све и дан данашњи ви- дети се могу, где је и шта је било ту се види сион, тавор, гетсиманија, витсаида, витлејем и емаус“ емаус је једно од низа светих места које спомиње једно за другим, а шта се ту де- шавало његови савременици су знали, као и сам павле стојановић, из јеванђеља није било потребно препричавати оно што је оп- штепознато познавање светог писма било је у оно време на завидном нивоу, много ве- ће него у наше дане павлову пажњу је нешто више привукао манастир светог саве осве- ћеног, којег грешком сматра за манастир светог саве српског у њему је затекао ве- лики број монаха грка, срба и бугара на ма- настирским послушањима „чинило ми се да нисам у палестини, него усред баната међу србима“, јер је толико много монаха говори- ло српски своје излагање завршава описом временских прилика и краћим извештајем о ценама прехрамбених производа тако смо са павлом стојановићем пришли модерним временима, када до изражаја долазе чиње- нице које су раније сматране за прозаичне, попут економије тема броја обед у емаусу, фрескопис из 16 века, манстир дионисијат, света гора (извор: русская икона / ruiconru) 44 3 / 2020 вишедетне хришћанске породице поручио бих свима да буду православни хедонисти како сад то? ето, уживајте у дечијим осмесима, грабите их за себе, народите их толико да вам никад не буде досадно, да немате времена за досадне приче и људе породица пуача радмила грујић надомак манастира раковица живи једна интересантна српско-руска шесточлана породица упознали смо их у храму светих апостола вартоломеја и варнаве били смо за- дивљени како њихова деца предано учествују у литургији јер су одмалена васпитана у литур- гијском духу њихов парохијски свештеник не- над ђурђић каже: „михаила памтим још из сту- дентских дана, као веома успешног студента сваке недеље и празника сви су на светој ли- тургији долазе и на недељна и празнична бде- нија, михаило је увек за певницом одговоран је вероучитељ и труди се са пуно ревности и ентузијазма али је принуђен да ради и занат- ске послове изузетно је вредан и пожртвован, а изнад свега, поштен силно жели да постане свештеник има златну децу и дивну супругу, рускињу, која је изразито талентована за ико- нопис“ ове речи су биле права препорука да их ближе упознамо вероучитељ милош (крштено михаил) пу- ача (30) и лена (крштено јелена) горјунова, (35), апсолвент московске духовне академије, смер иконописања, са четворо деце: љубица, крштено љубов (9,5), павле (8), софија (7) и петар (3,5), угостили су нас у својој лепој кући лена нам је рекла да воли што су купили кућу близу манастира раковица, а михаил је додао: проширили смо квадрате, довољно за сада важно је да нисмо подстанари селили смо се мај / јун 2020 45 вишедетне хришћанске породице три пута михаил је рођени београђанин, једи- нац у оца милана из лике и мајке људмиле из украјине, али је крштен у одеси, у украјинској митрополији рпц лена је средње дете између два брата, од оца ајказа из јерменије и мајке галине из русије њен отац је био познати јер- менски сликар, а мајка је била архитекта кр- штена је у москви, по рођењу, и веома жали што јој је отац умро као монофизита, јер су мај- ка и браћа крштени у рпц обоје имате руске крви како и где сте се упознали? михаил: господ је учинио да се мој отац ожени девојком из бившег ссср-а, а ја девој- ком из русије моја мајка је студирала српско- хрватски језик у одеси и кроз размену студе- ната је дошла у београд да настави, ту су се и упознали отац ми је економиста, приватник и предузимач разних послова пошто смо били подстанари, успео је да повољно купи плац у крњачи и изгради кућу и лена је дошла у бе- оград да се упозна са нашим светињама за- почело је као бајка, она руска, усред зиме да, падао је снег и дуго смо разговарали напољу, стојећи пред станом у крњачи који је изнајми- ла са другарицом код човека чијој ћерки сам држао приватне часове математике био сам бруцош на пбф и тако зарађивао који динар за студијске књиге, јер сам био међу бољим ма- тематичарима у првој економској школи кад сам рекао родитељима да хоћу да се женим, негодовали су, јер су мислили да нећу заврши- ти факултет венчао нас је митрополит амфи- лохије, ленин духовни отац у цркви св апосто- ла петра и павла у котежу на павловдан, јер смо тамо изнајмили стан, рекавши да ће све бити добро и да ће моји родитељи бити срећ- ни и заиста јесу поносни дека и бака одбио је да нам наплати рекавши да наплаћује у деци: „прво дете је за родитеље, друго је за отаџби- ну а треће за задужбину“ и крстио нам је све четворо деце на грађанском венчању смо ми- лош и лена, а на црквеном михаил и јелена ја сам у року завршио факултет са просеком изнад 9 и са троје деце, уз студентску стипен- дију, захваљујући лени која је радила иконе и имала много поруџбина а и ја сам држао часо- ве из математике свето писмо сам упијао пре- писујући га и дословно учећи напамет пошто деца имају двојно држављанство, русија нам је 46 3 / 2020 слала, и даље шаље, дечији додатак лена: као девојка, много сам размишљала о удаји и сма- трала да је најважније удати се за доброг чо- века али, нисам ни помишљала да ће он бити србин први пут сам, током летњег распуста, као студент друге године медицине, дошла у црну гору са мамом у манастир дугу морачку, посвећеном успенију пресвете богородице, где је мамина другарица јелена помагала, а за- тим се пре неку годину замонашила као олга (евстратова) тамо смо упознале митрополита амфилохија исповедила сам му да волим мо- наштво и желим да помогнем, он је благосло- вио да останем мало у манастиру и рекао да ће ми бог дати одговор предложио ми је да упишем иконопис и послушала сам га кад сам се вратила у москву, уписала сам академију док сам студирала, често сам ишла у сергије- ву лавру и манастир хотково, родно место св сергија радоњешког радила сам много икона за цркве била сам и у мурому где је устано- вљен нови црквени празник, посвећен светим супружницима, заштитницима породице, вла- дарима муромске области из 13 века, петру и февронији (у монаштву давид и ефросинија) целивала сам њихове мошти и чула од мона- хиња о њиховим чудима и помоћи људима који траже, или већ живе у браку молила сам се њима да нађем доброг мужа најинтере- сантније ми је било то што су њих сахранили одвојено, према монашким правилима у два храма, у посебне ковчеге, али су следећег ју- тра оба ковчега била празна, а тела светих су нађена у истом ковчегу у саборној цркви ро- ђења пресвете богородице, како су они сами и заповедили након тога више нису смели да их одвајају мени су они пример правог, вечног брака, и на земљи и на небу такође сам сазна- ла да се за брак треба молити пред иконом бо- городице взисканије погибших (тражитељка несталих) у храму св матроне московске, као и св ксенији петроградској, којој сам 40 да- на читала акатист такође сам се молила и св василију острошком и симеону дајбабском и онда сам, као апсолвент, опет дошла у црну гору, па у београд, са благословом митрополи- та, да упознам српске светиње и фрескопис и испуниле су се моје молитве – у београду сам нашла мужа просто сам га препознала он је држао часове математике ћерки тог човека у крњачи, где сам одсела пет пута ме је молио да прошетамо до цркве св александра нев- ског а ја сам га одбијала, а шести пут сам се уплашила да ћу га изгубити и пристала сам онда сам ишла код његове маме да ми држи часове српског док сам била у манастиру ду- га, са мати јованом сам ишла на ким и тамо упознала патријарха павла и рекла му да се молим за брак рекао ми је: „немој брзо реша- вати, јер ако кренеш једним путем не смеш да се враћаш“ мати јована је рекла митрополи- ту да сам ја за манастир, а он је рекао: „не, она је за брак, да рађа пуно деце“ тако ми је бог, кроз митрополита, указао на мој пут осећам како ме његов благослов увек прати и његове молитве у дуги сам упознала бројне садашње монахиње: фотину, лукију и злату, која је сада игуманија манастира тројеручица под авалом једном приликом митрополит амфилохије је био код мати злате и милујући наше троје деце рекао: „сека има секу а бата нема бату“ после недељу дана, десило се нешто необично: на плафону наше собе паук је исплео мрежу у об- лику бебе у стомаку и молила сам се богу да нам дâ сина исповедање вере је главна обавеза сваког хришћанина вера се не држи у тајности него се њоме живи вера је живот по јеванђељу, ход ка вечном животу какав је био ваш пут до пра- ве вере? михаил: то је дуга и лепа прича пришао сам цркви после основне школе, промислом божијим, кроз разне људе родитељи су једи- вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 47 но одржавали крсну славу св николаја мир- ликијског (а ми смо преузели пренос његових часних моштију, да бисмо ишли једни другима на славу), али нису били литургијски форми- рани крстили су ме као бебу у одеси 25 јула 1990 и добио сам име михаил заправо, мене је господ „зграбио“ песмом у младости, песмом за којом сам трагао и трагам, јер је непресушна поезија божија: прву песму певао је бог важан је тај први корак, као у детета, а даље ће нас одвести та божија песма нека је њоме слава богу! нека је њоме хвала господу, који нам не пева успаванку, но вечнога живота поезију! издао сам две збирке песама, записујем и да- ље наша вера је дубоко интимна јер је свепро- жимајућа – у крви, у коштаној сржи то је свето причешће то је главна поставка и сâм сам се престравио колика је то дубина и величина! то је највећа блискост прожимамо се крвљу и сржју бога, сâмом суштином угрубо, однос мушкарца и жене је размена генетског мате- ријала, али спољашња, само телесна, у одно- су на дубину ове блискости са богом у светом причешћу то је и телесна и духовна генетика, сродност то је потребно објаснити људима да схвате суштину вере молитва св симеона ме- тафраста после причешћа указује на то: „про- дри у моје удове и саставе, у све зглобове, у унутрашњост, у срце“лена: кад сам се родила, добила сам у болници неку инфекцију и бака је рекла да ме крсте по изласку из болнице, и одмах сам се опоравила тада сам добила име јелена бака ме је, у време комунизма у русији, водила тајно у цркву говорила ми је да никоме не причам где смо ишле а увече нам је читала јеванђеље и говорила молитве бака ме је во- дила на исповест од пете године и црква ми је много значила, поготово када ми је умро отац, а мени је било 12 година ускоро је и бака умр- ла, и још више сам се везала за цркву, на шта је утицала и мамина побожна другарица јелена, која је сада монахиња олга евстратова у црној гори, у манастиру св ђорђа изнад будванског манастира дуљево животом сведочите веру, а песнички је на- дахњујете као добар математичар, да ли уоча- вате везу између вере и математике? михаил: као код свих наука, најважнија је добра поставка ако је лоша поставка, нећеш доћи до правог решења праве премисе да- ју прави закључак у теологији је исто: лоша поставка доводи до јереси рецимо, ако је по- ставка да је христос само бог, резултат је јерес монофизитства и монотелитства али, теологи- ја је изнад науке, наука над наукама, благодат- на математика, као што је љубав изнад закона, али није изван закона искуство цркве је закон љубави свети старац пајсије светогорац је говорио да бог сâм одређује број деце у породици и да нема планирања они који планирају врше абортусе шта доприноси љубави и породич- ној срећи? михаил: потребан је обострани целобитни поштени план и договор да речи св пајсија не схватимо једнострано, свакако је мислио вишедетне хришћанске породице 48 3 / 2020 да нема шта ту да се двоуми човек кад је де- те већ зачето, а тобоже „непланирано“, али сам сигуран да је итекако познавао важност обо- стране жеље и планираног, вољеног, ишчеки- ваног, потомства чини ми се да понекад и бо- гу будемо смешни кад све лепо испланирамо у животу: и који ћу факултет, и где ћу да радим и којим превозом да идем, и шта ћу за два сата да једем а кад је у питању дете – ма, како се деси – деси!? обоје смо планирали свако дете, нису нам се тек тако „десила“, па да човекомр- сци и подсмевачи кажу: „ето, ови православни залуђеници, ко некада људи на селу, у мраку, не знају како“ ми смо их желели и пре сâмог зачећа и бог је благословио и испунио нашу жељу која је била у складу са његовим проми- слом и хвала му на томе подршка је потреб- на обострана мислим да је још једна значајна ствар – присутност оца на порођају шта сам ја? одваљени, љигави, крвави комад меса! хвала ти, боже! хвала што ме волиш! хвала ти што ме роди мајка! хвала ти што си ме твојим познањем уобличио у нешто више од 3500 гра- ма лена: муж треба да разуме жену, саслуша је, купи цвеће понекад, прогута и по коју гре- шку мислим да жена нема шта да мисли од тренутка трудноће, треба да донесе још једну радост на овај свет жеља, договор и молитва иду пре тога, а после само радост који је задатак оца а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже да је праведни јосиф најбољи пример истинског очинства, иако није христу отац по телу: „прави отац има три задатка: да научи де- те да се моли, да га упозна са светим писмом и да му да професију“ михаил: да, управо тако како је и рекао уважени руски прота волим да читам његове радове, али још више ми значи грузијски ду- ховник блаженопочивши о лазар абашидзе и његова књига „мучење љубави“, која ми је од- мах уз псалтир он јасно указује да је отац при- мер зачетник, како добра тако и зла, у дечијој души старац монашким примерима разобли- чава сваку душу, наводи нас да расуђујемо а не осуђујемо даје универзалне примере, усмера- ва на два пута ка истом спасењу: монаштво или брак, иста искушења али, уместо да машемо крилима као отежали гусани, смршајмо и по- летимо у висину, еволуирајмо у духовне орло- ве овај свет нуди ширину и непрегледно ша- ренило црква нуди висину која у зеници ока сажима у себи сву понуђену светску ширину и изобиље и даје слободан лет над несигурно- шћу и пролазношћу лет који храни душу, који радује више од усрећивања сигурним зобом, појилом, топлим кавезом и познатим мириси- ма овог света а која жена и које дете неће же- лети да се макар „провоза“ на крилима таквог орла, супруга и оца? лена: васпитати децу да буду самостални мајка пружа љубав и топли- ну, води дете у цркву, причешћује га, научи га да треба да се исповеда, приближи га свеште- нику да се не стиди да исповеда неке ствари које не морају да знају ни отац ни мајка, само бог да ли се може живети православно без цр- квеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у грађанском браку дуги низ година? како на то гледа срп- ска црква, а како руска црква? вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 49 михаил: да ли је јаков имао црквени брак са рахиљом или лијом? а адам и ева? да, то је старо доба, пре христа, али управо мислим да се ту крије одговор и можда потреба за једним преосмишљавањем питања: када за- право почиње брак? да, у то старо доба, брак је почињао „познањем“ или „сусретом“, мало грубље речено – полним односом полност је дар и светиња, део човековог садејства са творцем, грех је злоупотреба најбоље је ка- да се споји црквени, божији благослов и све- тиња постеље, али сматрати безбрачним оне који живе заједно више деценија у грађан- ском браку, услед њиховог незнања, мислим да је исто као и сматрати за такве старозавет- не праоце наравно, било би добро, уколико није било прељубе, да се накнадно над њима обави света тајна, чак може бити и прави „ве- нац славе“ за честити брак таквих људи, кру- нисање осведочених брачника али шта рећи на то када „оду код попа“ двоје „младих“ од по 35 лета, да се, ето узму „по први пут“, а прет- ходно имају више сексуалног искуства од гаја јулија цезара и клеопатре заједно, и онда им једноставно то рачунамо као „први црквени брак“?! лена: што се тиче рпц, није ретко да свештеници оне који нису у црквеном браку не причешћују или им дају одређену епити- мију код нас је то мало строже него у спц интересантно је то што су готово сви парови који су долазили у муром на поклоњење св петру и февронији, убрзо затим или склапа- ли црквени и грађански брак или, ако су били само у грађанском, закључивали и црквени таквих примера је много, према сведочењу монахиња такође, постоје и лепе тежње па- рова у русији да управо и приме свету тајну брака пред моштима ових светих најчешће ти бракови буду буквално преблагослове- ни и нераскидиви слично је и са добијањем потомства да ли је рађање подвиг или беспотребно мучење? михаил: насушни подвиг лена: сматрам да је рађање слично војној борби на фронту неизвесно, а опет нема назад има муке, али спасоносне на крају, све се лоше заборави, добро долази и радујемо му се лена, какве су биле трудноће? је ли било страха од порођаја? ваш став о вантелесној оплодњи? имате ли поверења у данашње вакцине? лена: сва ова питања имају исти одговор: треба имати поверења у бога да, плашила сам се, збуњивала, али нисам угасила послед- њу свећицу наде у срцу исто је и са вакцина- ма немам поверања у људе, знам да ту има свачега, али верујем у свету тајну причешћа и да благодат божија може да заштити нашу децу од непријатељских планова и дела, ка- ква год страшна била зато затварам очи и окрећем лице према небу о вантелесној не бих знала шта да кажем, нисам имала потре- бу за њом верујем да није лако онима који желе, а немају деце, али опет, треба имати по- верење у божију промисао кад је требало да се роди љубица, термин је био 1–2 август, а два месеца пре порођаја чули смо се са ми- трополитом који је рекао је да ће се родити 9 августа, на св пантелејмона, коме је по- у кући чујемо оба језика лена каже да су деца прво српски научила чланови су хора „растко“ при храму светог саве вишедетне хришћанске породице 50 3 / 2020 свећена црква у његовом родном селу баре радовића и стварно сам се тада породила митрополита много волим, он ми је као отац његове молитве су много јаке а колико он воли нас и брине о нама доказ је што нас че- сто телефонским позивом сâм обрадује колико вера мења човека, како га преобра- жава? да ли сте то приметили и код других? михаил: вера је једино што од горе поме- нутог комада одваљеног меса ствара човека једина ствар која је прождирућој еволуци- ји недостижна, а можда и последња карика еволуције од праха до човека то преобра- жење и јесте једина права еволуција, кад ни од чега човек постаје непролазна вредност, бесцено благо сина божијег, за које је он и страдао и васкрсао лена: да, вера помаже људима да се пронађу, да се замисле над сво- јим животом озбиљније, да се поставе досто- јанствено у разним животним ситуацијама вера даје нову идеју, снагу и жељу знам мно- го блиских примера где сам приметила лепе и стваралачке промене код људи после саве- товања да се укључе у молитву, православно богослужење, цркву нарочито децу треба од малена уводити у веру литургија развија дечију душу то је један велики простор у ко- ме се они у почетку слабо сналазе, али нека- ко осећају да су ту на сигурном литургија је сва веронаука у породици родитељи су ту да понекад нешто појасне, и то ако дете пита, а верујем да деци и сâм свети дух све открива, на њима потребан начин, на нивоу на који ни сâми родитељи не би могли да се спусте или, можда, боље рећи, подигну да, литургија је благодатна тајна и најбоље је да остане тајна између бога и детета како избећи негативне утицаје који су про- тивни хришћанском животу? опет цитирамо протојереја андреја ткачова: „прозоре куће душе треба затварати тако да се не чују пови- ци и бука вавилонских улица“ михаил: исти а ткачев се лепо изразио у храму светог саве, рекавши да постоје данас и „глупи послови“ које смо ми сâми себи на- метнули и од њих направили бизнисе што мање технике, више додира са природом, удахнути, издахнути ваздух, просте ствари попунити живот своје породице, своје деце са што више развијајућих ствари, практичне природе – садити, заливати, шетати шумом, обићи светињу, молити се, бојити, певати, хранити животиње, преспавати некад и са плишаним зеком или медом, направити че- ститку, пакетић за некога ко нема лена: чешћа исповест, духовни разговори и свето причешће су најбоља ограда треба се бави- ти лепим стварима, мислити оптимистично, као што кажу код нас у русији, бити жизњера- достан (животнорадостан) како треба васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбар- дују разним идолима и намећу их, и нама и нашој деци, да им се клањамо – и школа, сво- јим образовним системом, и држава, закони- ма, привреда, тржишним трендовима могу вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 51 ли и деца да васпитавају своје родитеље, тј да ли се са сваким новим дететом мења и родитељ? михаил: да, свако дете мења и родитеља мења „микроклиму“ породице реално, мења и буџет породице све ово може да буде и на добро и на лоше међутим, ако родитељ има пред очима заиста само бога и спасење, ко- је није само индивидуалног карактера, већ агапијског, заједничарског, онда има наде стање је такво да ако се само осврнемо, завр- шићемо као лотова жена претворићемо се у стуб соли, али бескорисне соли, која само соли памет, али не и душу треба дати храбар, одважан пример треба причати са децом али, ни ми одрасли не волимо дуге беседе дај ми ти лепо пример за мном! лена: су- штина васпитања је да их изведемо на живот- ни пут као самосталне, трудољубиве, мудре личности окренуте лицу божијем не треба их „дресирати“ да буду везани за родитеље, већ за бога треба их научити одговорности према своме животу, својој души и телу, али и према својој браћи и сестрама, другарима, пријатељима такође, да увек имају наду и поверење у црквене служитеље, наравно, са дозом расуђивања које они треба да упију од својих родитеља треба да имају пред очима и покајање када погреше, и да иду даље, да се не закопавају у очајање и лењост, да раде и поправљају себе исто, сматрам да родите- љи често греше када гурају децу да уче оно што су они учили, тј моје дете не мора да бу- де иконописац као ја, ако то не жели као вероучитељ, реците нам шта утиче на одзив и опредељење деце за веронауку? чи- ме се руководе родитељи? чиме сте лично допринели да одзив буде већи? да ли водите ђаке у цркву на литургију и друге службе? ле- по је речено: ‘на литургију не идемо да бисмо дали него да бисмо добили’ шта то добијамо на литургији? посебно, шта деци пружа уче- шће у литургији? михаил: веронаука је можда највеће ду- ховно поприште у србији с почетка 21 века потркалиште и анђела и демона она је од изузетног значаја, а у њој предњачи молитва научити „на голубињим ногама“, како се из- ражавао св јустин ћелијски, дете, младића, девојку, да се обраћа богу веронаука је ту да макар дâ сваком полазнику свест да увек у животу има наде јер има бога а са којом на- дом ће изаћи из школе полазник грађанског васпитања? имаће неку надицу ако се учлани у неку тада владајућу грађанску странку за- то храбрим родитеље да повере дете верској настави увек ће за педаљ више поштовати родитеље, имаће једну кочницу у глави пре сваког рђавог дела, свест да постоји покаја- ње, имаће веће шансе да прође кроз врата вечне радости веронауку треба подржати, иако је тренутно стање веронауке слично са поменутим стубом соли у једној средини као да радиш са глувонемима, а у другој доноси стоструки плод једнима смета што се преви- ше трудиш за њихову децу, па кажу „удави нам децу“; замерају ми зашто често водим децу у цркву, па сâми одређују колико дете треба да пости пре причешћа, чак и 7 дана на води а други то поштују и захвални су што учим њи- вишедетне хришћанске породице 52 3 / 2020 хову децу вери, раду, одговорности, дисци- плини кажу: „такав нам треба“! неки су пре- строги, а неки благи и како ту наћи меру? ја срцем радим и односим се према повереној ми деци као према својој преводим са руског и енглеског хришћанске филмове, цртане, краткометражне, документарце и то предста- вљам деци на часу користим то за унапређе- ње веронауке и продубљивање неких тема тај материјал треба да се користи сходно уз- расту детета најважније је заједничко гледа- ње и коментарисање на часу, а не да свако гледа на свом мобилном или компјутеру да се поприча уживо, као после прочитане књи- ге такав начин окупљања примењују и цркве- не заједнице које преко пројектора приказују неки добар духовни филм и где људи поста- вљају питања споменућу филм „литургија“ о сергија баранова, који је приказан у паро- хијском дому цркве св александра невског можете га наћи на јутјуб претраживачу спре- мите макар једно паковање марамица! водим често децу на литургију, а то нам је и обавеза, и захвалан сам свештеницима како децу до- чекују у храмовима св марка и св василија острошког дечјој души је веома важан духов- ни доживљај литургије, стварање осећаја код детета да се налази пред лицем божијим ваша деца су основци како уче? у чему су посебно талентована? колико читају, а коли- ко су под утицајем виртуелне стварности? михаил: уче лепо љубица је трећи разред ош „никола тесла“ у раковици, свира виоли- ну, такмичи се из математике павле други, а софија први разред истичу се у певању пе- сма је део наше свакодневице, нарочито бо- гољубиве и родољубиве тематике чланови су хора „растко“ при храму светог саве под маминим утицајем, воле да цртају, боје, и то прилично успешно иду на веронауку желим да нагласим да би ишли и да им вероучитељ има три рога постоје наши сапатници, цр- квени родитељи, који често негативно про- суђују о вероучитељима па не дају децу да им ови не „покваре веру“ имао сам прилику, нажалост, много пута да гледам како се то ис- тима обија о главу бумеранг-ефектом осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? верују- ћи људи се све чешће питају: да ли може пр- вородни грех постати узрок дечје агресивно- сти или данашња масовна чедоморства? михаил: заиста, лепо сте све ово повеза- ли сви смо у том прародитељском казамату крици утиснути у ћелијско памћење хектоли- тара врелих крвних зрнаца абортиране деце вију се и дунавом и савом и моравом агре- сија је у ваздуху нарочито у београду само је потребан упаљач но, постоји искупитељ постоји филтер постоји исцелитељ, христос господ лена: много је и савремених апара- та који одузимају деци време родитељи ми- сле да се деца тако забављају, да су мирна, а у ствари само гомилају у себи вишак снаге и ето нервозе и агресивности да не причамо и о доступности настраних порнографских ма- теријала деца се мање развијају на приро- дан начин, па та неприродност утиче на раз- дражљивост и бунтовништво много се седи, прича, слуша, а мало ради школа је посебна вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 53 прича, јер се најчешће и она своди на седе- ње и слушање, уместо на више практичних активности које укључују читаво тело детета, а да не говоримо о души, мада је за њу ту пра- вославна веронаука, макар знамо да је тело сасуд духа светога мода намеће квазивредности које не доликују хри- шћанима владари и „умне главе“ овога све- та смислили су налепнице-тетоваже за децу, као безазлене играчке, и тако децу подстичу да се од малих ногу тетовирају, а то је при- према за примање чипа а, родитељи у томе не виде ништа лоше како се од тога бранити? михаил: деца су највеће богатство и за те „умне главе“ најисплативији економски потрошачи капиталистичког вредносног си- стема најрањивије душе и најоданији зави- сници несвесна маса за свесне манипуланте све приче о нафти, о злату, о наоружању, о резервама воде, падају у други план када су у питању деца ово прво је само кулиса да би се иза одиграо прави рат, рат за дечије душе ако је то тако, шта нам онда највише као на- роду треба? нафта, злато, оружје, вода? деца! зло је корисно, добро је досадно то је мото 21 века заменом теза ће се тек манипулиса- ти и последњи зликовац који ће крунисати зло је заправо антитеза господу христу наше је да у пракси показујемо да је зло досадно и ружно, а добро корисно и лепо да ли за вашу породицу постоје летовања, зимовања, поклоничка путовања? михаил: да, постоји ето, ми смо пре божића пет дана зимовали на авали свако јутро са сан- кама на снежној стази од 100м за коју мали број људи зна, тик поред новоизграђене цркве-брв- наре посвећене св деспоту стефану лазаре- вићу много смо везани и за црну гору и скоро све светиње у њој, да не кажемо и свете људе у истој, нарочито за митрополита амфилохи- ја тамо дочекујемо сваки васкрс и 9 август, св пантелејмона, рођендан наше љубице тако- ђе, волимо и посећујемо манастир пиносаву у селу кусадак код младеновца са оцем петром драгојловићем на челу, манастир богородице тројеручице испод авале и радосну мати злату, а такође и манастир тумане и цео тај пожаре- вачко-голубачки рајски крај камера и фотоа- парат памте, а ми живимо и уживамо као отац вишедетне породице, и као веро- учитељ и, надамо се, будући свештеник, шта бисте поручили породицама које избегавају вишедетство ради охрабрења? да ли је то си- ромаштво или богатство? михаил: богатство свако дете доноси свој дар, свој таленат и обогаћује заједницу дете расте и годишње даје више од милионског де- позита у најбољој банци поручио бих свима да буду православни хедонисти како сад то? ето, уживајте у дечијим осмесима, грабите их за себе, народите их толико да вам никад не буде досадно, да немате времена за досадне приче и људе а паре? па, мене је четврто дете претворило и у сниматеља и у косача и возача и предузимача и керамичара и открило у ме- ни закопана тридесет и три заната и двадесет и два факултета имајте макар четворо деце и живите сваки дан у „ријалити“ православљу у кући чујемо оба језика лена каже да су деца прво српски научила чланови су хора „растко“ при храму светог саве растанак са њима био је топао и указивао на скори сусрет и дружење деца су толико песама научила да смо им аплаудирали као на приредби от- певали су на руском песму „покров пресвете богородице“, „небо словена“, „ми смо руси“, а онда су певали на српском „света анастасија“ на стихове маје ковачевић из краљева, мајке једанаесторо српчића, и родољубиву „ој, ко- смају“ хтели су још, али смо их замолили да ту радост са нама поделе други пут вишедетне хришћанске породице 54 3 / 2020 света гора сећање на светог апостола андреја пр- возваног увек је било пуно љубави од стране светогорских монаха посебно вели- ко поштовање је било, а и сада је, код руских монаха на светој гори, који су му посветили читав један скит који по величини надмашује већину светогорских манастира скит светог андреја првозваног је сме- штен у кареји, административном центру свете горе величанствен храм је изграђен у руском стилу, који није карактеристичан за свету гору, али који и дан данас привлачи велики број поклоника из целог света овај храм је највећи на светој гори и други по ве- личини на балкану иако је сам скит саграђен средином 19 века, његова историја сеже у даљу прошлост по легенди, на овом месту је још у 10 веку била усамљена пустињачка ке- лија, а нешто касније и кситски манастир који је постојао све до 15 века стицајем историј- ских околности, овај мали манастир се про- глашава келијом, у којој, средином 17 века, се подвизава свети атанасије iii (1597–1654), „патријарх цариградски и лубенски чудо- творац (похрањен у манастиру мгар у укра- јини, чије су мошти постале познате широм света по њиховим чудотворним моћима) већ 1766 године цариградски патријарх серафим ii анина (1757–1761), купио је ову келију са околном земљом, те је његовим на- порима она проширена, уређена и добила је име сарај, (тур палата) патријарх серафим је келију посветио апостолу андреју првозва- ном 30 новембар/13 децембар патријарх серафим је одржавао блиску сарадњу са пре- подобним пајсијем величковским, благоси- љајући његова дела у оживљавању традиција православних стараца због својих стремље- ња за слободном грчком, патријарх је 1769 године позвао грчко становништво на побуну против турака после неуспеха устанка 1776 године прогнан је у русију, у област полтава, у манастир козачки мгар, у којем се и упокојио келија патријарха серафима, сарај, је на- кон његовог прогонства у русију, припала ма- настиру ватопеду, а патријархов ученик, који иако је сам скит саграђен средином 19 века, његова историја сеже у даљу прошлост по легенди, на овом месту је још у 10 веку била усамљена пустињачка келија скит светог апостола андреја првозваног др немања јонић је био задужен да чува келију, се преселио у манастир ватопед са почетком народноослободилачке ре- волуције 1821–1832 године, текући догађаји су веома брзо економски ослабили све све- тогорске манастире као и манастир ватопед, који више није могао да одржава келију са- рај монаси келиоти због глади је напуштају и она остаје празна међутим, 1841 године на атос долазе дво- јица руских монаха, висарион и варсанофи- је, добијају благослов ватопедског игумана и купују запустелу келију сарај у то време манастир светог пантелејмо- на је био у поседу грчких монаха, док су скит светог илије настањивали украјинци с тога су руси, почели да граде нови мана- стир на месту старе келије, у којем би се са- бирали руски монаси током пет година од тројице монаха, руско братство је израсло на 25 монаха године 1849 благословом ца- риградског патријарха антимуса, келија је претворена у скит, чији је први дикеј био је- росхимонах висарион од овог тренутка, почиње брзи и нагли развој овог скита велика новчана сред- ства долазе из русије, као и грађевински материјал, ангажује се велики број грађе- винских мајстора, изграђује се тада највећи православни храм на балкану са огромним конацима, трпезаријом и другим пратећим зградама већ почетком 20 века овај скит је задобио толику величину, да је у њему комотно боравило чак 800 монаха главни храм скита је изграђен по нацрту архитекте шурупова дужина храма је 88 аршина, ши- рина 45 аршина, а висина звоника је 60 ар- шина (1 аршин = 71,1 цм) храм има 150 про- зора и под прекривен кестеновим даскама доњи мањи храм је посвећен светом алек- сеју, митрополиту кијевском и целе русије звоник је највиши на светој гори, имао је 25 звона када је изграђен, укључујући и звоно од 5 тона, поклон великог војводе алексеја александровича више пута је покретана иницијатива да овај скит прерасте у руски самостални мана- стир, али је сваки пут, намера руских монаха била стопирана од стране грка, чак и када је осиромашени манастир ставроникита же- лео да се сједини са скитом светог андреје протат се, такође, противио превођењу ски- та у руски манастир поред главног храма, овај скит има и 9 ма- њих храмова, имао је и болницу, велику би- блиотеку, највећу гостионицу на светој гори и разне радионице, па чак и апотеку тако је 1850 године на западној страни скита изгра- ђена двоспратна камена зграда, на првом спрату је била трпезарија, кухиња и перио- ница веша, а на другом спрату су биле мона- шке келије године 1859 у југозападном делу скита саграђена је четвороспратна зграда која је спајала постојеће зграде у њој су би- ле монашке келије године 1865 изграђена је и шестоспратна зграда са параклисом у част иконе пресвете богородице, а 1881 су саграђене још две зграде на северној стра- ни скита у којој су биле ковачница и бравар- ска радионица наредне године саграђен је и храм на два нивоа, горњи ниво посвећен светом николи, а доњи посвећен светој тро- јици године 1887 у близини скита изграђена је двоспратна зграда са параклисом успења пресвете богородице, а касније и нова бол- ничка зграда у северном делу скита године 1897 изграђена су још четири параклиса: светитеља инокентија иркутског, благове- штења, михајла клопског и великомученице варваре, а две године касније су изграђени и фрескописани параклиси великомученика пантелејмона, светих бесребреника и пре- подобног серафима саровског овај скит је био уточиште многим свето- горским пустињацима и келиотима, који су се нарочито склањали од јаке зиме скит је имао своја подворја у цариграду, одеси, санкт петербургу, таранрогу, ростову на до- ну чак је имао и свој брод којим је возио хо- дочаснике из одесе до свете горе међу аскетама скита, посебну пажњу за- служује схимонах инокентије сибирјаков – некадашњи милионер, в
... овом случају једног „генетског програма“, онда друштвени дарвинизам није далеко јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (ii) др александар милојков 28 3 / 2020 2) библијско учење о добру нема и не може имати универзални карактер 3) постоји дарвинистичко објашњење до- бра и моралности можда би најбоље било да у анализи крене- мо од ове треће тезе, јер је моја теза супротна докинсовој – питање добра и моралности није питање које може да обухвати и на њега да од- говор натуралистички метод природних на- ука, па тако ни биологије чак, са хришћанске антрополошке тачке гледишта, дарвинистички начин размишљања о овом питању води нас до закључака који у хришћанству називамо пр- вородним грехом и палим начином постојања ово препознајемо у себичности и индивидуа- лизму који су видљиви у докинсовом дарвини- стичком промишљању о добру и моралности јеванђелска етика и учење о добру далеко превазилазе и не могу се објаснити натура- листичким механизмима, које докинс нуди у свом дарвинистичком објашњењу стога, ако постоји икакво уздизање свести, за тако нешто је способно једино јеванђелско откривење, не никако натуралистички механизми но, погле- дајмо најпре шта нам нуди дарвинистичко об- јашњење добра и моралности најпре да дефинишемо шта подразумева- мо када кажемо добро и моралност како до- кинс пише у својој књизи заблуда о богу, под овим подразумевамо „објашњење постојања доброте у нама, осећаја моралности, емпати- је или сажаљења“ другим речима, испитује- мо, да се опет послужим докинсовим речима, „откуда је тај добри самарићанин који чучи у нама?“ у основи дарвинизма налази се обја- шњење природног механизма који омогућава наш опстанак и очување наших гена суштина функционисања тог механизма је себичност тако гласи и наслов једне од докинсових књи- га – the selfish gen (себични ген, књига је први пут објављена давне 1976 године) оно на че- му докинс инсистира је да се израз себичан не односи на јединку, личност или део неке попу- лације, већ на ген а шта представља ген? про- сто речено, гени представљају нешто попут софтвера који „програмирају“ јединке да буду „себичне“ – то јест да се понашају тако да обез- беде опстанак својих гена „себичност“, дакле, овде представља ту „софтверску тежњу“ одре- ђеног гена за опстанком у функцији опстанка одређеног гена, унутар самог тог „софтвера“ развијају се одређени „програми“ који јединку наводе („програмирају“) на одређено понаша- ње, које ми препознајемо као добро, морално и емпатично дакле, важно је приметити – дар- винизам не нуди никакво објашњење добра и емпатије као таквих, већ ове појаве тумачи као испољавање „генетске себичности“ са једном једином сврхом – опстанак конкретног гена не постоји никаква прича о личности и слобо- ди све је у функцији опстанка и све је детерми- нисано нечим потпуно безличним – геном по дефиницији, ген је „физичка и функционална јединица наслеђивања, коју чини целовит део днк који је потребан за синтезу једног проте- ина или једног молекула рнк“ постоји много питања која би се могла покренути о генима као „софтверу“ који је „програмиран“ да опста- не ми за тако нешто овде немамо простора али, једно бих питање ипак поставио читаоци- ма да о њему размишљају: да ли вам ова дар- винистичка прича личи на опис првородног греха и палости човека, те о наслеђивању те пале природе од стране потомака? да ли вам „себични ген“ личи на логику пале онтологи- је у књизи постања? да ли вам овај „програм“ гена који се бори да опстане личи на оно: не- ћете ви умрети бићете као богови (пост 3, 4–6)? мени личи и мислим да дарвинизам, ако ишта показује, показује палост наше природе – њену борбу да живи без живота и њен пораз, јер то „успева“ само на безличном нивоу – оп- стају безлични гени, не и конкретне личности безличност и општост, па била она и ген, друго је име за смрт ништа ту заиста не преживља- ва, већ пре сведочи агонију смрти свакако, сложио бих се као теолог са докинсом, уз од- ређене терминолошке корекције – наша пала природа нас програмира да будемо себични но заблуда је ако у том „програму“ заиста ви- димо рецепт живота погледајмо даље како дарвинизам обја- шњава постојање добра, моралности и ем- патије – чији је темељ „себични ген“, то јест „софтвер“ који тежи да опстане кроз генера- ције јединки које ће даље „програмирати“ као у дијалогу са ате измом мај / јун 2020 29 „себичне“ два су основна начина на који гени обезбеђују свој „себични“ опстанак како до- кинс тврди, „себични“ гени обезбеђују свој оп- станак и тако што „програмирају“ јединке да се понашају несебично први начин је брига према сродницима дакле, зашто смо добри и емпатични према својим генетским сродници- ма? зато што, по речима докинса, „статистика показује како ген који програмира индивиду- алне организме тако да дају предност генет- ском сроднику, има више изгледа да повећа број сопствених копија учесталост ових гена у генетском фонду може то- лико порасти да пожртво- вање према припадницима исте врсте постане норма понашања очигледан (али не и једини) пример, јесте благонаклоно понашање према властитој деци“ ја бих из овога извукао сле- дећи закључак оно што ми као личности доживљава- мо као љубав, везаност за друге људе, спремност на пожртвовање и емпатију, у онтолошком смислу све су то само илузије које по- креће нека потпуно друга, заправо једнина стварност – безлични гени тај безлич- ни „софтвер“, зарад свог опстанка, нас нагони да будемо добри и емпатични према својим сродницима јер ћемо тако помоћи да се тај исти, сроднички „софтвер“ који је и у њима што више умножи и тако обезбеди своје постојање кроз генерације циљ свега дакле јесте – оп- станак одређеног гена или „софтвера“ не, не- ће професор докинс инсистирати на умање- њу значаја нашег доживљаја љубави, добра и емпатије он је негодовао што је његова књига себични ген протумачена као инспирација за друштвени дарвинизам у књизи заблуда о бо- гу је написао: „било ми је непријатно када сам у часопису guardian прочитао да је „себични ген“ омиљена књига џефа скилинга, дирек- тора озлоглашене компаније енрон, те да је у њој пронашао надахнуће за лик друштвеног дарвинисте“ у чему је онда страхота дарвини- зма? у томе што љубави, доброти и емпатији даје статус илузије можда важне илузије, али ипак илузије не сумњам да професор докинс презире друштвени дарвинизам јасно је у заблуди о богу написао да је еугеника ненауч- на међутим, када се дарвинистичким језиком објасне јестаства најтананијих ствари у по- стојању човека какве су добро, моралност и емпатија, као безлични „софтверски налози“ у циљу очувања нечег општег и безличног, у овом случају једног „генетског програма“, он- да друштвени дарвинизам није далеко свакако, сла- жем се са професором до- кинсом да друштвени дар- винизам није научан и да је то пре једна карикатуриза- ција науке али, чини ми се да је оксфордски професор недоследан да ли је његов дарвинизам, како сам га на почетку дефинисао, научан или је ипак давно изашао из методолошких граница природне науке? ја мислим да је ово друго у питању и да је дарвинизам због тога опасан и да га жестоко тре- ба критиковати у даљем писању анали- зираћемо и друга дарвинистичка објашњења „доброг самарићанина у нама“, да бисмо на крају показали и њихову неодрживост хри- стова наука о добру, моралности и емпати- ји управо руши сва наведена дарвинистич- ка објашњења са којима ћемо се упознати у христовом деловању и поуци ни један од тих дарвинистичких објашњења не може опстати јеванђеље потпуно руши дарвинистичку логи- ку, дроби је у парампарчад и од ње не остаје ни камен на камену другим речима, дарвинизам не може да објасни христово добро, христову моралност и христову емпатију у христовом деловању, дарвинизам бива, научно речено, оповргнут наставиће се у дијалогу са ате измом 30 3 / 2020 тема броја: на путу за емаус на путу за емаус, новија икона (извор: http://iconemonblogspotcom/) мај / јун 2020 31 тема броја: на путу за емаус двојица ученика који путују за емаус и при том разговарају са васкрслим госпо- дом не знајући ко је он, је једна од најлепших епизода новог завета већини је ова прича позната, али, ипак, да се подсетимо апостол лука приповеда како двојица ученика на дан христовог васкрсења иду збуњени, рекло би се и разочарани, ван јерусалима пошто све указује да су се њихове наде које су полагали у исуса из назарета распршиле еванђелист наглашава да њих двојца покушавају да схвате разлоге и смисао за њих збуњујућих догађаја све је указивало на то да ће се исус показати месијом, „оним који ће избавити израиља“ међутим, уместо да седне на престо цара да- вида (лк 1, 32) он је распет на голготи његов живот се завршио на крсту између два раз- бојника догађаји који су се збили потпуно су разрушили њихову представу о месији када се васкрсли христос појави, није ни чудо што га не препознају њихова срца су „спора на све што говорише пророци“ (лк 24, 25) тек кроз разговор о писму, које говори да христос тре- ба да претрпи страдање да би ушао у своју славу њихова срца почињу да се греју врху- нац приче је у ломљењу хлеба, тј причешћу које ученицима отвара очи и они у непозна- том сапутнику препознају господа ова прича из еванђеља по луки чији заплет, поставка догађаја, теме и мотиви, кључне ре- чи које се у њој налазе, ликови подстичу на многозначност она на маестралан начин при- казује неухватљивост речи божије исказане у светом писму управо због идентификације, најпре са овим ученицима, ова прича и има такав ниво прихваћености у свим нараштаји- ма хришћана основна тема ове приче јесте препознавање христа која је изразито теоло- шка већ је наведено да су ученици имали по- грешну представу о њему прави и истински месија није силни и праведни владар који са висине свога престола одлучује о судбини ма- лих и њему подређених слугу они нису уви- дели да се њихов учитељ у распећу које они сматрају понижавајућим се заправо њихов учитељ крунише за цара и пење на престо он је господ(ар) који умире као разбојник да би на тај начин понео грехе оних који то заиста јесу укључујући и његове џелате (ср лк 23, 34) његова дела, тј слава христова се почиње на голготи да би била потврђена васкрсењем тиме он свима који га следују, дарује живот вечни показујући на који начин бог љуби чо- века и свет који је створио тако је кроз ову тему присутан литургијски и мисионарски карактер ове приче литургиј- ски јер неминовно асоцира на тајну вечеру и причешће које се показује као врхунац сусре- та са богом и јединства са њим (јн 6) ученици препознају христа приликом ломљења хлеба, односно причешћа али овде није акценат са- мо на ритуалном делу тајне у питању је то да христово ломљење и дељење хлеба указује и на његово даривање себе из љубави сваком човеку и оном који га до тог тренутка не пре- познаје, или је збуњен попут ученика љубав божија се и појазује кроз дељење, јер „љубав не тражи своје“ (1 кор 13, 5) у том чину, човеку чије срце гори, и поред свих сумњи у животу, очи се отварају и он препознаје христа слич- пут за емаус је прича о препознавању тога колико је човек склон да своје идеје претпостави богу, да своју жељу за моћи пребаци у руке божије пут ка препознавању тема броја владимир пекић 32 3 / 2020 тема броја но блудном сину који сву дубину покајања не доживљава у моменту када „дође к себи“ већ када му отац потрчи у сусрет и загрли га и по- љуби (лк 15, 17, 20) у мисионарском смислу је ова прича при- јемчива за сваког и ван цркве ко може поу- здано тврдити да у кључним моментима жи- вота није наишао на некога ко му је помогао а да је то најмање очекивао двојица ученика су убеђена да их је бог оставио, као што човек у временима искушења тј беспомоћности че- сто помишља да га је бог оставио у најбољем случају у најгорем, да га заправо уопште и нема парадокс лежи у томе да је исти тај бог присутан поред њега и слуша га и говори са њим баш као што је случај са двојицом учени- ка који се самом христу жале на њега још једна занимљива ствар која служи то- ме да се читалац у овој причи идентификује са ученицима на путу наиме, главни актери приче су анонимни ученици иако се једном помиње име, клеопи, они су заправо непозна- ти наспрам дванаесторице њима се господ јавља тек на крају поглавља при том, они приликом тог сусрета, иако обавештени од петра и од ове двојице о сусрету са христом, реагују неочекивано плаше се (лк 24, 37) вре- ме јављања и личности које прихватају чиње- ницу васкрсења је битно најпре су то жене мироносице оне и без сусрета са васкрслим, уверене од анђела ту вест преносе апостоли- ма који је верују потом, двојица ученика пре- познају христа, да би тек приликом њиховог трчања по ноћи назад у јерусалим сазнали да се и петру јавио господ (стих 34) и на крају дванаесторици управо због тога што актери догађаја нису познати и детерминисани лико- ви који су већ приказани кроз текст еванђеља, даје могућност читаоцу да се и он поистовети са њима да у овој причи види метафору соп- ственог пута богопознања, да би на крају по- стао дружбеник непосредних христових уче- ника (стих 36) пут за емаус је прича о препознавању тога колико је човек склон да своје идеје претпо- стави богу, да своју жељу за моћи пребаци у руке божије и неминовно доживљава раз- очарење јер бог хришћана је бог љубави, бог који је узишао на голготу и показао да је истинска власт у служењу не у моћи и власти над другим пут за емаус доводи до сазнања да препознати христа подразумева увек онај литургијски позив да „сами себе и једни друге и сав живот свој христу богу предамо“ поред тога, ова прича нам даје својеврсни кључ којим треба да тумачимо писмо христос двојици ученика тумачи шта писма говоре о његовом страдању које представља његову славу али и то тако показује да ствари у жи- воту не треба узимати здраво за готово бог управо користи оно што је уобичајено у неу- обичајеним ситуацијама, да би се увидело да то уобичајено има дубље значење као када речи које се користе у свакодневном говору, читамо у поезији у свакодневици оне не зву- че нимало битно нити привлаче пажњу али у песми, која тражи напор речи се доживљавају и разумевају на нов, другачији начин такође, ова прича, и њен наслов који је добио јако симболичко значење, указује на много- струкост начина на које бог жели да се покаже свакоме човеку у тексту који је кратак, генера- ције људи су налазиле надахнуће и читале га изнова и изнова читајући тумачења од отаца па све до савремених православних богослова, имамо могућност да поредимо свој доживљај са њиховим, а истовремено да се не устручава- мо да оно сваком појединцу упечатљиво у тој причи искористимо да се утврдимо у вери на крају, тај пут тражи повратак трчање по ноћи назад, без обзира на опасности да овом свету у којем живимо и који повремено са огорченошћу одбацујемо у радости донесе- мо искуство сусрета са васкрслим господом ту радост треба делити и са другима који су га срели јер сваки човек има своју представу о свету која је често идеализована и у тој иде- ализацији егоистична он се руши и распада у мери у којој се сазнаје немоћ да се њиме управља то је бољка која раздире људски род још од каина и авеља али хришћани треба да буду ту да покажу да је истинска борба не за премоћ и власт, него борба да изнутра се- бе променимо и спорост срца претворимо у „горење“, огањ који пламти силином љубави божије осветљујући цео свет и нас саме мај / јун 2020 33 човек је богоцентрично биће сам његов усправни положај усмерава га од земље ка небу поучавајући хришћане о вредности- ма поста и подвижничког живота, многи све- ти оци су истицали да циљ човековог живо- та није стомакоугађање, већ богопознање историчари религије приметили су знакове постојања религиозности на просторима који чувају најстарије трагове људског по- стојања на планети земљи стога, хришћан- ство није свету донело новост по питању тога да је човека усмерило богопознању о томе нам већ на почетку говори и свето пи- смо где видимо бога како се обраћа адаму хришћанство је свету донело нови начин богопознања веома упечатљив опис онога што издваја хришћанство од осталих светских религија, налазимо код светог владике николаја у де- лу рехабилитација тела, где пише: „пропо- вед ове нове вере о рехабилитацији тела у загробном животу дејствовала је чудотвор- но на ум и срца људи ова проповед подсе- ћала је свет много на хомеровску, младачку народну, веру у загробни живот људи, но ипак је несравњено симпатичнија од ове но, хришћанска вера није рехабилитовала само онострано, загробно тело, које се ве- ром философском са- вршено негирало, не- го и тело овострано, земаљско, које се не мање негирало, уни- жавало и презирало свима постојећим верама у време по- јаве хришћанства је ли вера у васкрсење тела рехабилитовала онострано то је ве- ра у ваплоћење бога, рехабилитовала ово- страно тело насупрот платонском учењу, да је тело људско зло и тамница, насупрот учењу филона и многих верских секти (гностици), да бог није могао створити телесни свет, нити га се као нечи- ста додирнути, хришћански проповедници објављивали су, да се бог појавио у телу“ овде се издвајају два догађаја историје спасења коју бог чини у свету: оваплоћење тема броја на овом путу, ученици кроз искуство реалног сусрета долазе до богопознања поучавани на истинама писма, они тек у једној присној атмосфери обедовања доживљавају просветљење пут богопознања презвитер александар р јевтић пут за емаус, дуборез у слоновачи, око 850–900, мец, француска (извор: wikimediaorg) 34 3 / 2020 логоса и васкрсење христово они имају неизмерни значај за егзистенцијална пита- ња сваког човека оно што је људима било недоступно, бог је учинио доступним бо- гопознање више не представља само чин човековог окретања ка богу, већ божију наклоност и снисхођење ка човеку носи- лац овог сусрета је бог који је са небеских висина вечног постојања сишао у земаљ- ске пределе да прими тело и узме учешће у људској природи како би је исцелио од тада, ми нисмо од бога одвојени миљама већ је он међу нама тако се и чин богопо- знања не може одвијати мимо људске при- роде у томе се налази и објашњење вели- ког броја свештених канона цркве који су одбацивање материје због тзв духовног живота дефинисали као богохулство и вер- ско застрањење након очовечења бога сина, духовни живот је неминовно пове- зан са целокупним човековим бићем од свете тајне крштења где се водом и јелејем освећује тело, а светим миром на подвиг богопознања помазују сва чула, човек има задатак да богу преда цело своје биће ви- дом, мирисом, слухом, укусом и додиром он сусреће бога око себе у животу цркве зато је црква описана као тело христово, а ми као понаособ удови овог тела чија је глава христос чини се да, у свакодневици, многи верују- ћи људи не препознају значај оваплоћења и васкрсења христовог иако се ови празници поштују, основна порука коју нам они шаљу често је несхваћена духовност и црквени живот често се своде на жељу да се побегне из света, да се постане побожан на начин ко- ји је нека врста спиритуализације хришћан- ства уместо вере која спасава целог човека, веру по својој мери калупи сваки појединац који би желео да га препознају као „правог и великог верника“ који има легитимитет да са висине свог духовног статуса оцењује жи- воте других људи тако, уместо да вера пре- образи целог човека са свим бићем којим га је бог даривао, човек искривљује учење о вери разлог овог несрећног искуства на- лази се у ванцрквеном доживљају побожно- сти тек када се духовно узрастање утемељи у животу цркве који нас преображава и поу- чава, долази се до здравог виђења и живље- ња вере о овом искуству посебно сведоче два догађаја један је сусрет апостола томе са васкрслим господом (јн 20, 24–29) чувени „неверни тома“ постаје апостол вере вас- крслог христа тек када је добио прилику да се свим својим бићем, па и додиром, уве- ри да је господ уистину васкрсао тада је господа доживео као победника смрти, а не као утвару и привиђење други догађај је сусрет и путовање васкрслог господа са двојицом ученика за емаус (лк 24, 13–35) на овом путу, ученици кроз искуство реал- ног сусрета долазе до богопознања поуча- вани на истинама писма, они тек у једној присној атмосфери обедовања доживља- вају просветљење које им је обележило цео живот и учинило их проповедници- ма вере у „ломљењу хлеба“ препознају да исус није само учитељ, већ богочовек и спаситељ ово светотајинско искуство ве- чере са господом, приближава нам освећу- јуће дејство које господ има у свету и међу људима који су призвани да сведоче тајну богопознања тема броја светотајинско искуство вечере са господом, приближава нам освећујуће дејство које господ има у свету и међу људима који су призвани да сведоче тајну богопознања мај / јун 2020 35 хришћански живот и литургијски етос нас непрестано подсећају да црква живи у ев- харистији и кроз евхаристију ова благослове- на и велика истина доказује да је литургија као опитни сусрет бога и човека, и као предокус вечне заједнице са господом, била, јесте и биће централни догађај сваког члана цркве литургија није само једна од служби, већ централни догађај нашег живота, она је темељ и врхунац васколиког светотајинског живота знаменити тумач свештеног богослужења све- ти никола кавасила прониче у суштину светота- јинског живота и каже: свете тајне изображава- ју цркву, али не као символи; оне су за цркву оно што су удови за срце, или што је корен биљке за њене гране, или што су винове лозе за чокот, као што је то господ рекао тело и крв христова представљају свете тајне; за цркву, они су, ме- ђутим, истинско јело и пиће кад се црква њима причешћује, не претвара их у човечанско те- ло, као што то бива са другом храном, него се и сâма претвара у њих, јер оно што је узвишеније, то надјачава, закључује кавасила света евхаристија је центар црквеног живо- та, јер је она тајна сједињења и јединства нај- пре свих верних са христом и међусобно, а затим и целокупне творевине божије са богом заједничарећи у телу и крви христовој ми се сједињујемо са господом и са духом његовим у једно тело и један дух и постајемо сутелесни- ци христови без активног учествовања у тајни над тајнама нема истинског духовног живота ваистину, литургија је загрљај човека са богом примајући тело и крв христову примамо жи- вог и делатног бога, те тако тај загрљај божији постаје печат нашега живота у цркви божијој литургија је највеће дело које је бог могао да дарује човеку, она своди небо на земљу, а зе- мљу уздиже на небо свети василије велики саветује хришћане да активно учествују у евха- ристији: „причешћивати се и узимати христово свето тело и свету крв свакога дана очигледно је добро и корисно, јер он сâм јасно каже: онај који једе тело моје и пије моју крв, има живот вечни јер, ко сумња у то да учествовати непре- стано у животу није ништа друго до вишестру- ко живети? ми се, дакако, причешћујемо чети- ри пута седмично: недељом, средом, петком и суботом, али и другим данима ако је празник неког од светих“ дакле, свети василије велики нас подсећа да је хришћански живот испуњен духовним трудом који је пре свега живот мо- литве и богослужења који је уоквирен светим тајнама то је живот љубави, доброте, трпељи- вости, уздржања, чистоте, самоконтроле и сва- кодневног освећивања свети никодим свето- горац, у свом делу о сталном причешћивању пише: „причешћивање светим тајнама свих верника и ради свих њих, подразумева се и не бива тек ради свештенодејствовања пресветог тела и крви христове, него да се свим вернима ово причешће разда, те је потпуно намењено свима ради њиховог причешћивања“ господ све јасно позива и каже: ако не једете тело си- на човечјега и не пијете крви његове, немате живота у себи (јн 6 53) зато се у цркви приче- шћивање светим даровима (увек и стално када се служи света евхаристија), сматра неопход- тема броја детаљ да апостоли лука и клеопа препознају христа тек када је преломио хлеб, указује да после васкрсења, христа можемо познати само у евхаристији евхаристија — непрекидни обед у емаусу бранислав илић 36 3 / 2020 ним за вечни живот и изражава јединство свих верних у христу према сведочанству протојереја николаја афанасијева „евхаристија је трпеза господња на коју господ позива све, и која се и савршава ра- ди свију сабраних заједно (на окупу) бити уче- сником евхаристије значи бити удеоник трпезе господње, али бити удеоник трпезе значи јести и пити од ње другачијег учешћа у евхаристи- ји не може бити, и другачијег учешћа, почев од прве евхаристије, коју су савршили апостоли после педесетнице, није ни било то је предање кога се строго држала древна црква“ бројна су светописамска сведочанства ко- ја казују о значају литургије, као и нашем уче- ствовању у њој, а међу њи- ма посебно место заузима перикопа у којој је описано путовање апостолâ луке и клеопе од јерусалима ка емаусу, на чијем путу срећу васкрслог господа христа, а препознају га тек при обе- ду у чину ломљења хлеба тј евхаристије дакле, прича о ученицима који су, истог да- на када је исус пострадао на крсту, на путу из јерусалима у емаус сусрели васкрслог исуса христа налази се само у јеванђељу по лу- ки (лк 24, 13–35) централни моменат ове еван- ђелске приче сагледан је у чину препознавања, односно потпуне христове присутности у тре- нутку ломљења хлеба, заједничког (саборног) обеда који у потпуности има евхаристијски ка- рактер овај обед који није само један од обич- них обеда то је обед који је утемељен на евха- ристијској трпези у емаусу, први после тајне вечере господње (лк 22, 14–20), али и први у ни- зу обеда који су описани у делима апостолским у овој перикопи имамо опис обедовања вас- крслог господа са његовим ученицима речени- це и речи на које наилазимо у тексту као што су: сеђаше са њима за трпезом, узевши хлеб, благо- слови, преломивши и даваше им, налазе се и у опису тајне вечере, те долазимо до чињенице да и оне имају јасно евхаристијско значење и упућују нас на свету евхаристију детаљ да апо- столи лука и клеопа препознају христа тек када је преломио хлеб, указује да после васкрсења, христа можемо познати само у евхаристији евхаристија се може правилно поимати само у светлости васкрсења христовог, а су- срет са васкрслим христом као и могућност да учествујемо у животу васкрслог господа испуњава евхаристију атмосфером радости због тога су прва хришћанска сабрања би- ла испуњена радошћу: и сваки дан бејаху ис- трајно и једнодушно у храму, и ломећи хлеб по домовима, примаху храну с радошћу и у про- стоти срца“ (дап 2, 46–47) снажна вера да је христос васкрсао, да је смрт побеђена, као и вера да на литургији бивамо учесници те по- беде, заувек је евхаристију испунила великом радошћу као вид закључка можемо да наведемо речи молитве коју литург изговара на крају литурги- је светог василија великог, архиепископа кеса- рије кападокијске: испуни се и изврши, колико је у нашој моћи, тајна твога спасоносног домо- строја, христе боже наш јер одржасмо спомен на твоју смрт; видесмо изображење васкрсења твога; испунисмо се бескрајним животом твојим; насладисмо се твоје неисцрпне сладости – бла- говоли да је се сви удостојимо у будућем веку, благодаћу беспочетнога оца твога, и светог и доброг и животворног твога духа, сада и увек и у векове векова амин аутор је предавач верске наставе у школи за дизајн „богдан шупут“ у новом саду тема броја мај / јун 2020 37 наставља се празновање васкрсења хри- стовог и у светли уторак црква нас радује причом о јављању христовом на путу за емаус ми смо навикли да се од пасхе до педесетни- це чита јеванђеље по јовану, но одједном у трећи дан по пасхи, ми слушамо зачуђујуће је- ванђеље по луки, 113 зачало, глава 24, стихо- ви 12–35 оно нам приповеда о путу васкрслог христа са двојицом ученика у емаус, њиховој беседи и препознавању христа у ломљењу хлеба због чега се јавља овако нагла промена ре- доследа читања? она је повезана са јеруса- лимском традицијом, са литургијским споми- њањем овог чуда у емаусу на трећи дан пасхе професор а алексејев сматра да је читање овог одломка потекло из јерусалимског лек- ционара1 у цариградски не касније од vii века а садашњи круг читања потиче из цариград- ске традиције и зато је ово јерусалимско уме- тање као драгоцени камен у златној дијадеми 1 лекционар — богослужбена књига, зборник фрагмената текстова светог писма, распоређених сагласно поретку црквене године и примењивана у време богослужења за библијска читања литур- гије речи, која се у источној традидицији назива литургија оглашених појаву лекционарa разни ис- траживачи везују за периoд од 3–8 века, а претход- ници потпуних лекционарa биле су лекционарске примедбе на маргинама рукописа светог писма лекционари су се образовали у оквирима разли- читих литургијских традиција, тако су се на пример у доиконоборачком периоду византијског обреда користили јерусалимски и цариградски лекциона- ри – прим прев поред историјских разлога за појаву овог читања постоје и духовни, јер ово јеванђеље говори о јављању васкрслог, о нашем слепилу и прогледавању у њему се на почетку говори о доласку св апостола петра на гроб: а петар устаде и отрча на гроб, и нагнувши се, виде само покрове где леже, и отиде чудећи се у себи томе што се догодило (лк 24, 12) очигледно је да јеванђе- листа лука не говори о доласку светог апосто- ла јована заједно са светим петром и ово није случајно: он је тежио да истакне повратак ве- ре првоврховног апостола по речима светог григорија двојеслова, апостол петар ушавши у гроб и видећи покрове, симболизује цркву незнабожаца, која је спознала да је посредник између бога и људи, човек исус христос, умро телом, то јест поверовала је у живог бога (22 беседа на јеванђеље) и заиста, покров (или плаштаница) је у светоотачкој традицији – сим- вол тела христовог, умрлог, али и васкрслог није искључено да је чуђење апостола петра повезано не само са празним гробом и па- жљиво увијеном плаштаницом, већ и са при- суством нерукотвореног лика на плаштаници за то време двојица ученика иђаху у онај дан у село које бијаше удаљено од јерусалима шездесет стадија и зваше се емаус, и они го- вораху међу собом о свим овим догађајима (лк 24, 13–14) како су се звали ови ученици? је- ванђеље од луке наводи име само једног од њих – клеопа, али постојано древно црквено предање сматра, да је први од њих био сам је- ванђелиста лука, лекар и сликар, један од се- дамдесеторице апостола то што он не наводи господ нам се открива у евхаристији: пребивајући невидљив телесним очима, за достојне је видљиви духовним очима прогледавање ученика у емаусу са руског превео: небојша ћосовић тема броја име другог ученика само је убедљив аргумент у корист схватања да је он сам био аутор тре- ћег јеванђеља ученици су се упутили у село емаус, које је било удаљено 60 стадија од јерусалима (то јест 10–12 км, пошто стадиј укључује у себе око 190 метара) шта ми знамо о емаусу? знамо да његово име потиче од древнојеврејске речи „хаммат“ или „хамта“, што значи „врели или ва- трени извор“ и увидећемо ниже да је овај на- зив промислитељан по први пут емаус се по- миње у 3–4 глави прве књиге макавеја током приповести о ратовима јуде макавеја против јелина некада је то био значајан и велелепан град, али је разрушен од римљана за време устанка 3–4 године пре рођења христовог и постао село а зашто су ученици ишли у емаус? он се на- лазио на путу ка јопи, приморској луци ода- тле је у своје време пророк јона покушао да побегне у тарс, и даље у шпанију није ис- кључено да су лука и клеопа у очају и страху одлучили да напусте палестину испуњава- ло се пророчанство захарије, кога се и хри- стос присетио: „ударићу пастира, и овце ће се разбежати“ и ево ученици иду и расуђују о протеклим догађајима, спорећи се један са другим, у не- доумици и сумњи као што је лађа са пророком јоном запала у страшну буру, тако се и брод њихових мисли судара са таласима сумњи, не- доумица и страхова и управо у овај час духовне буре и помете- ности прилази христос, као што је он некада ишао по води према апостолима на генисарет- ском језеру, и у једном и у другом случају он је био одмах препознат од својих ученика: али очи њихове беху задржане да га не познају (лк 24, 16) шта значи задржавање очију? зар бог на- мерно наводи незнање, прикрива се и игра са човеком? свакако, не! метафорички, ова- ко се одражава туга, очај и незнање ученика, који „видећи нису видели“, као марија магда- лина, која је доживела христа као баштована с друге стране, да је господ хтео, он би убрзо расејао њихове мрачне и тешке мисли међу- тим, њему није било угодно да то учини одмах као што каже теофилакт охридски у тумачењу јеванђеља од луке, бог је хтео: „да они откри- ју своје недоумице, открију своју рану и потом тек приме лек; да би им се после дужег време- на јавио угоднијим, да би их научио из мојси- ја и пророка, и тада тек био препознат; да би они боље поверовали да његово тело више није такво да може бити виђено од свих, већ иако је васкрсло то исто које је и пострадало, ипак буде видљиво само за оне којима је он благонаклон“ христос пита апостоле: какав је то разговор који водите међу собом идући, и што сте не- весели? (лк 24, 17) грчки текст звучи још упе- чатљивије: шта ви то пребацујете један дру- гоме и што ли сте постали мрачни? ученици „помрачују лица своја“ и постају туђи и вери и знању у одговору клеопа се чуди, што овај непознати путник као да не зна о најглавнијем и најстрашнијем, што се догодило у јеруса- лиму, у граду закона, где је свима пред очима било свенародно учињено безаконо убиство праведника међутим, клеопа најпре окривљује за рас- пеће христово старешине израиља, иако сам сведочи о свенародности злочина: како га пре- дадоше првосвештеници и кнезови наши да буде осуђен на смрт и разапеше га (лк 24, 20) и ми видимо да се вера клеопина у ово време још није подигла до висине петровог испове- дања: ти си христос, син бога живог он је сма- трао исуса човјеком пророком, силног на дјелу и у ријечи пред богом и свим народом (лк 24, 20), али не вишим од тога за њега је христос – пре свега пророк – владар сличан мојсију или пак вођа, као јуда макавејски, који је требало да ослободи израиљ од римске власти њихо- ве наде су носиле спољашњи, политички ка- рактер, зато је и тако ужасан био њихов крах (пропаст) једна од најстрашнијих ствари на свету је „суза неостварених нада“, катастрофа скриве- них нада, далеких и величанствених планова, који су, чини се, били разбијени за луку и кле- опу страшном реалношћу крста и зато такав очај, жалост и разочарање звуче у њиховим речима: а ми се надасмо да је он тај који ће избавити израиља; али поврх свега тога, ово 38 3 / 2020 тема броја мај / јун 2020 39 тема броја је данас трећи дан како се ово догоди (лк 24, 21) не градимо ли тако и ми велике планове и илузије, својеврсне идоле, неважно какве: друштвено-политичке, квазирелигиозне, кул- турне и друге, које господ немилосрдно руши, да би на рушевинама „велике разочараности“ саздао праву веру и још мало о „великом разочарању“ овај термин се појавио у xix веку, у вези са хили- јастичким сектама, које су очекивале други долазак и распале се због тога што се он није догодио ако хришћанство није пропало по- сле распећа христовог, него је напротив – про- цветало, значи да је уистину васкрсао христос! господ приступа исцељењу ученика које није могло исцелити од скепсе и очајања ни јављање мироносицама анђела код гроба, ни долазак петра и јована на гроб и тада им се христос обраћа: о безумни и спорога срца на веровање у све што предсказиваху пророци! (лк 24, 25) као и у јеванђељу од марка (16, 14), господ прекорева окорелост срца и неверова- ње ученика неверовање није повезано само са невероватношћу догађаја, већ и са духов- ним расположењем човека, нежељењем да се прими радосна вест и даље он им објављује благовест страдања и славе: није ли требало да христос то претрпи и да уђе у славу своју? (лк 24, 26) чудновата је веза јеванђеља од луке са је- ванђељем од јована и богословљем страдања, као усхођења (успињања) ка слави божијој није случајно што, идући на крст, прашталну беседу у јеванђељу од јована господ започи- ње речима: сада се прослави син човечији и бог се прослави у њему (јн 13, 32) и даље спаситељ почевши од мојсеја и од свију пророка разјасни им шта је у свим писми- ма о њему писано (лк 24, 27) ми не знамо која је пророчанства наво- дио господ, али судећи по новом завету, то би могло бити пророчанство из поно- вљених закона: и рече ми господ пророка усред тебе, између браће твоје, као што си ти, подигнућу им, и метнућу ријечи мо- је у уста његова, и казиваће им све што му заповиједим а ко год не би послушао ријечи мојих, које ће говорити (пророк) у моје име, од тога ћу ја тражити (пнз 18, 15–19) 53 глава пророка исаије пророчанство заха- рије: и погледаће на мене којега прободоше (зах 12, 10) могуће је да је састав ових пророштава био близак проповеди св мелитона сардског: 61 тајинство је господње и гласом пророч- ким проповедано, јер мојсије народу говораше: „и видећете живот ваш, као ноћ и дан виси пред очима вашим и нећете поверовати у живот ваш“ 62 давид говори: „зашто се узбунише народи и племена смислише залудне ствари? сабраше се цареви земаљски и кнезови се окупише заједно, на господа и на помазаника његовог“ 63 и јеремија каже: „а бејах као јагње и теле које се води на клање, јер не знадох да се договарају на ме: оборимо дрво с родом његовим, и истребимо га из земље живих, да се име његово више не спомиње“ 64 а исаија: путници за емаус, новија икона (извор: cuvântul ortodox / cuvantul-ortodoxro) 40 3 / 2020 „као јагње на заклање би вођен и као овца нема пред оним који га стриже не отвори уста своја а род његов ко ће исказати?“ христос, лука и клеопа се приближавају емаусу господ се чињаше да хоће даље да иде а они га устављаху, говорећи: остани с нама, јер је дан нагнуо и близу је вече и уђе да остане с њима (лк 24, 28–29) свети григорије двоје- слов је сматрао да је овакав поступак господа представљао призив на гостопримство, који су пожурили да испуне ученици и кроз то су они поверовали „међутим, ради чега ми говоримо ‘позива- ју’, када је тамо написано: они га устављаху? управо из овог примера произилази закљу- чак, да путници, не само треба да буду и про- тив воље увођени у гостионицу, већ и ‘вучени’ тамо путници у емаус постављају трпезу са храном и бога кога нису препознали по тума- чењу светог писма, препознају у преламању хлеба дакле, слушајући заповести божије, они се нису просветлили, а испуњавајући их – просветлили су се, зато што је написано: јер нису праведни пред богом они који слушају за- кон, него ће се оправдати они који испуњавају закон (рим 2, 13) зато, ко хоће да разуме слу- шано, тај је дужан да пожури са испуњавањем на делу онога, што је већ могао разумети и ево господ није препознат када говори, већ је удостојио познања себе, када је започео да је- де „дакле, најљубљенија браћо, узљубите го- стопримство, и делима љубави прионите“ (22 беседа) и управо овде се и савршава отварање ду- ховних очију ученика: и док он сеђаше с њима за трпезом, узевши хљеб благослови и прело- мивши га, даваше им а њима се отворише очи и познаше га и он постаде невидљив за њих (лк 24, 30–31) пред нама је света тајна литур- гије преламање хлеба је очигледно носило евхаристијски карактер но и идење у емаус је имало карактер литургије, као што нам је она позната из дела и прве апологије јустина фи- лософа, када се по његовим речима, у почетку читају списи пророка и сећања апостола, за- тим предстојатељ у проповеди сугерише да се подражава овим чудесним стварима, а затим се приноси чаша и хлеб, који се освећују при- зивањем речи тачно тако и господ у почетку наводи писмо и објашњава га, а затим као првосвештеник нашег спасења савршава евхаристију и ево очи ученика се отварају, али христос постаје невидљив за њих међутим, сада они схватају главно: у истину васкресе исус! и они рекоше један другоме: не гораше ли срце наше док нам говораше путем и док нам објашњава- ше писма? заиста је емаус постао ватрени из- вор, од кога се разгорело срце апостола они се радосни враћају у јерусалим и тамо сазнају од једанаесторице апостола радосну вест: заиста устаде господ и јави се симону (лк 24, 34) о јављању симону петру говори се такође у првој посланици коринћанима све- тог апостола павла но, за нас је главно друго господ нам се открива у евхаристији: пребива- јући невидљив телесним очима, за достојне је видљиви духовним очима нека би и нас господ удостојио достојног причешћа, да би срце наше свагда горело и од његових речи и од његовог присуства протођакон владимир василик изворник: протодиакон владимир василик, прозрение учеников в эммаусе — http://www pravoslavieru/70154html тема броја господ приступа исцељењу ученика које није могло исцелити од скепсе и очајања ни јављање мироносицама анђела код гроба, ни долазак петра и јована на гроб мај / јун 2020 41 доментијан и његов ученик теодосије хи- ландарац описали су, свако на свој на- чин, како је свети сава ходочастио у свету земљу и шта је тамо све видео и доживео житије светог саве надах- нуло је генерације пото- њих ходочасника да крену истим путем и доживе свету земљу на свој начин неки од њих оставили су и писа- ног трага о томе многе бе- лешке су врло кратке и не пружају много информаци- ја друге белешке су опшир- не и дају нам основни увид у ходочаснички пут у тим древним временима најде- таљније од њих забележиле су и пут у емаус, пут на коме су лука и клеопа срели хри- ста после његовог славног и спасоносног страдања на крсту и васкрсења први од ходочасника – пу- тописаца, нама непознат по имену, хронолошки припада времену светог цара уроша и његових савременика неиме- новани путописац је 1360 године саставио спис под називом слово о светим местима која су у јерусалиму, у једном рукописном зборнику писано је архаичним стилом, а претпоставља се, да се ослања на неки још старији рукопис опчињен многобројним ме- стима које је видео, путопи- сац, у једном даху, набраја све што је видео: три пећине чувених испосника, арима- теју, емаус, лиду палестин- ску, јафу, кесарију, острво светог мартина, кармилску гору, пећину светог илије и назарет за њега је најва- жније да напомене ломље- ње хлеба у емаусу када су се луки и клеопи отвориле очи да схвате старозаветно про- роштво и догађаје у вези са христовим васкрсењем помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије као да је путописац хтео да каже да се тек на служби божијој људске очи отварају и почињу да схватају, с божијом помоћи, неке тешко схватљиве тајне царства небеског после њега, следећи ходочасник је тр- говац гаврило тадић, пореклом из угледне тема броја за путописца је најважније да напомене ломљење хлеба у емаусу када су се луки и клеопи отвориле очи да схвате старозаветно пророштво и догађаје у вези са христовим васкрсењем помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије српски ходочасници на путу за емаус др ђорђе т вуковић емаус и двори самсонови (г тадић, поклоњење) 42 3 / 2020 сарајевске породице хумковић, који се из свете земље вратио 1661/62 године и он помиње путовање у емаус, градић који је 60 стадија северно од јерусалима „то је (место), што говори јеванђеље – пише гаврило – где се (христос) на ломљењу хлеба по васкрсе- њу јавио луки и клеопи у емаусу“ и још ту- жно саопштава: „и ту је била велика и лепа црква, а сада је пуста“ у рукопису гаврила тадића, поклоњење часном гробу божјем и светим местима у светом граду јерусалиму, налази се слика поменуте цркве у емаусу, а на истој страни, поред текста о наставку хо- дочашћа, гаврило доноси слику двора сам- сонових, којег је такође обишао следећи који пролази овим путем је непо- знати српски путописац, који негде на крају 17 или почетком 18 века доноси опис јеру- салима, у којима само понавља речи гаври- ла тадића, о удаљености емауса, о ломљењу хлеба и запустелој цркви тек ће јеромонах јеротеј рачанин у свом де- лу путовање ка граду јерусалиму (1704), дати нешто ново у нашој путописној књижевности – приказ немирних времена које омета хо- дочаснике на њиховом путу његов путопис већ подсећа на модерне водиче, и препун је детаља и описа места и обичаја из места ревња кренули су на пут о заласку сунца на празник сабора светог јована крститеља „и иђасмо целу ноћ без починка тек у емаусу одседосмо и писмо кафу и дођосмо за ноћи до светог града јерусалима на порту проро- ка и цара давида и не хтедоше нам отворити док не свану“ тек ујутру су отворене градске капије, па су могли су да уђу у град и одсед- ну у српском манастиру светих арханђела „и ту се молисмо богу и иђасмо по светим (јерусалимским) црквама свакодневно и по- клањасмо се“ у свом обимном спису, јеротеј рачанин нас обавештава да су и на повратку поново прошли кроз емаус овога пута, путо- вање је било много драматичније и открива се прави разлог њихове журбе из јерусали- ма су пошли 17 априла према лучком граду јафи пошли су помешаних осећања: са ра- дошћу, јер су видели јерусалим и са страхом, због невоља које су их на путу очекивале већ на поласку били су ометани од неких непри- јатељски расположених арапа „и до јафе за два дана доста би и крвавих глава пођосмо у уторак рано изјутра по светом томи и про- ђосмо село добри јаков, тако се зове, и за- тим прођосмо емаус и још много градова и села прођосмо“, док нису срећно приспели у јафу у подне једног дана ту су се задржали у обиласку околних светиња, да би затим за- пловили једном лађом, чији су власници били турци одморили су се на кипру, а по поласку њихову лађу је пресрео непријатељски брод и опљачкао их неки путници су задржани, а остали су истерани на обалу међу њима био је и јеротеј рачанин оскудно обучени мора- ли су да пешаче до оближњег града феникије, где су предахнули пре него што су наставили повратак познат је и опис светог божјег града јеру- салима из пера христифора жефаровича (1748), прво штампано дело те врсте код нас, које садржи беспрекорно урађене гра- фике светих места жефарович кратко доно- си основне податке, као што је удаљеност тема броја први од ходочасника – путописаца, нама непознат по имену, хронолошки припада времену светог цара уроша и његових савременика неименовани путописац је 1360 године саставио спис под називом слово о светим местима која су у јерусалиму мај / јун 2020 43 емауса од јерусалима, и саопштава да се ту христос по васкрсењу јавио луки и клеопи једина новост је да црква коју су ранији пу- тописци спомињали као запустелу, више не постоји: „раније беше црква предивна, а сада се једва за основу зна“ банатски трговац павле стојановић, по- реклом из баваништа, доноси своје кратко и језгровито виђење светих места у спису опис јерусалима (1781/82) и у два приватна писма, од којих је прво упућено брату петру по приспећу (1781), а друго, родбини, следе- ће године (1782) у писму брату, стојановић изражава задовољство смештајем и свети- њама које има да види у писму родбини он изражава усхићење лепотом богослужења које је имао да види у јерусалимским храмо- вима он је одушевљен оним што је видео, али и то веома кратко, можда и због преве- ликог узбуђења, набраја његово казивање најбоље описују две реченице из наведеног описа јерусалима: „све оне предмете, места и градове, који се у светом јеванђељу у она времена спомињу, све и дан данашњи ви- дети се могу, где је и шта је било ту се види сион, тавор, гетсиманија, витсаида, витлејем и емаус“ емаус је једно од низа светих места које спомиње једно за другим, а шта се ту де- шавало његови савременици су знали, као и сам павле стојановић, из јеванђеља није било потребно препричавати оно што је оп- штепознато познавање светог писма било је у оно време на завидном нивоу, много ве- ће него у наше дане павлову пажњу је нешто више привукао манастир светог саве осве- ћеног, којег грешком сматра за манастир светог саве српског у њему је затекао ве- лики број монаха грка, срба и бугара на ма- настирским послушањима „чинило ми се да нисам у палестини, него усред баната међу србима“, јер је толико много монаха говори- ло српски своје излагање завршава описом временских прилика и краћим извештајем о ценама прехрамбених производа тако смо са павлом стојановићем пришли модерним временима, када до изражаја долазе чиње- нице које су раније сматране за прозаичне, попут економије тема броја обед у емаусу, фрескопис из 16 века, манстир дионисијат, света гора (извор: русская икона / ruiconru) 44 3 / 2020 вишедетне хришћанске породице поручио бих свима да буду православни хедонисти како сад то? ето, уживајте у дечијим осмесима, грабите их за себе, народите их толико да вам никад не буде досадно, да немате времена за досадне приче и људе породица пуача радмила грујић надомак манастира раковица живи једна интересантна српско-руска шесточлана породица упознали смо их у храму светих апостола вартоломеја и варнаве били смо за- дивљени како њихова деца предано учествују у литургији јер су одмалена васпитана у литур- гијском духу њихов парохијски свештеник не- над ђурђић каже: „михаила памтим још из сту- дентских дана, као веома успешног студента сваке недеље и празника сви су на светој ли- тургији долазе и на недељна и празнична бде- нија, михаило је увек за певницом одговоран је вероучитељ и труди се са пуно ревности и ентузијазма али је принуђен да ради и занат- ске послове изузетно је вредан и пожртвован, а изнад свега, поштен силно жели да постане свештеник има златну децу и дивну супругу, рускињу, која је изразито талентована за ико- нопис“ ове речи су биле права препорука да их ближе упознамо вероучитељ милош (крштено михаил) пу- ача (30) и лена (крштено јелена) горјунова, (35), апсолвент московске духовне академије, смер иконописања, са четворо деце: љубица, крштено љубов (9,5), павле (8), софија (7) и петар (3,5), угостили су нас у својој лепој кући лена нам је рекла да воли што су купили кућу близу манастира раковица, а михаил је додао: проширили смо квадрате, довољно за сада важно је да нисмо подстанари селили смо се мај / јун 2020 45 вишедетне хришћанске породице три пута михаил је рођени београђанин, једи- нац у оца милана из лике и мајке људмиле из украјине, али је крштен у одеси, у украјинској митрополији рпц лена је средње дете између два брата, од оца ајказа из јерменије и мајке галине из русије њен отац је био познати јер- менски сликар, а мајка је била архитекта кр- штена је у москви, по рођењу, и веома жали што јој је отац умро као монофизита, јер су мај- ка и браћа крштени у рпц обоје имате руске крви како и где сте се упознали? михаил: господ је учинио да се мој отац ожени девојком из бившег ссср-а, а ја девој- ком из русије моја мајка је студирала српско- хрватски језик у одеси и кроз размену студе- ната је дошла у београд да настави, ту су се и упознали отац ми је економиста, приватник и предузимач разних послова пошто смо били подстанари, успео је да повољно купи плац у крњачи и изгради кућу и лена је дошла у бе- оград да се упозна са нашим светињама за- почело је као бајка, она руска, усред зиме да, падао је снег и дуго смо разговарали напољу, стојећи пред станом у крњачи који је изнајми- ла са другарицом код човека чијој ћерки сам држао приватне часове математике био сам бруцош на пбф и тако зарађивао који динар за студијске књиге, јер сам био међу бољим ма- тематичарима у првој економској школи кад сам рекао родитељима да хоћу да се женим, негодовали су, јер су мислили да нећу заврши- ти факултет венчао нас је митрополит амфи- лохије, ленин духовни отац у цркви св апосто- ла петра и павла у котежу на павловдан, јер смо тамо изнајмили стан, рекавши да ће све бити добро и да ће моји родитељи бити срећ- ни и заиста јесу поносни дека и бака одбио је да нам наплати рекавши да наплаћује у деци: „прво дете је за родитеље, друго је за отаџби- ну а треће за задужбину“ и крстио нам је све четворо деце на грађанском венчању смо ми- лош и лена, а на црквеном михаил и јелена ја сам у року завршио факултет са просеком изнад 9 и са троје деце, уз студентску стипен- дију, захваљујући лени која је радила иконе и имала много поруџбина а и ја сам држао часо- ве из математике свето писмо сам упијао пре- писујући га и дословно учећи напамет пошто деца имају двојно држављанство, русија нам је 46 3 / 2020 слала, и даље шаље, дечији додатак лена: као девојка, много сам размишљала о удаји и сма- трала да је најважније удати се за доброг чо- века али, нисам ни помишљала да ће он бити србин први пут сам, током летњег распуста, као студент друге године медицине, дошла у црну гору са мамом у манастир дугу морачку, посвећеном успенију пресвете богородице, где је мамина другарица јелена помагала, а за- тим се пре неку годину замонашила као олга (евстратова) тамо смо упознале митрополита амфилохија исповедила сам му да волим мо- наштво и желим да помогнем, он је благосло- вио да останем мало у манастиру и рекао да ће ми бог дати одговор предложио ми је да упишем иконопис и послушала сам га кад сам се вратила у москву, уписала сам академију док сам студирала, често сам ишла у сергије- ву лавру и манастир хотково, родно место св сергија радоњешког радила сам много икона за цркве била сам и у мурому где је устано- вљен нови црквени празник, посвећен светим супружницима, заштитницима породице, вла- дарима муромске области из 13 века, петру и февронији (у монаштву давид и ефросинија) целивала сам њихове мошти и чула од мона- хиња о њиховим чудима и помоћи људима који траже, или већ живе у браку молила сам се њима да нађем доброг мужа најинтере- сантније ми је било то што су њих сахранили одвојено, према монашким правилима у два храма, у посебне ковчеге, али су следећег ју- тра оба ковчега била празна, а тела светих су нађена у истом ковчегу у саборној цркви ро- ђења пресвете богородице, како су они сами и заповедили након тога више нису смели да их одвајају мени су они пример правог, вечног брака, и на земљи и на небу такође сам сазна- ла да се за брак треба молити пред иконом бо- городице взисканије погибших (тражитељка несталих) у храму св матроне московске, као и св ксенији петроградској, којој сам 40 да- на читала акатист такође сам се молила и св василију острошком и симеону дајбабском и онда сам, као апсолвент, опет дошла у црну гору, па у београд, са благословом митрополи- та, да упознам српске светиње и фрескопис и испуниле су се моје молитве – у београду сам нашла мужа просто сам га препознала он је држао часове математике ћерки тог човека у крњачи, где сам одсела пет пута ме је молио да прошетамо до цркве св александра нев- ског а ја сам га одбијала, а шести пут сам се уплашила да ћу га изгубити и пристала сам онда сам ишла код његове маме да ми држи часове српског док сам била у манастиру ду- га, са мати јованом сам ишла на ким и тамо упознала патријарха павла и рекла му да се молим за брак рекао ми је: „немој брзо реша- вати, јер ако кренеш једним путем не смеш да се враћаш“ мати јована је рекла митрополи- ту да сам ја за манастир, а он је рекао: „не, она је за брак, да рађа пуно деце“ тако ми је бог, кроз митрополита, указао на мој пут осећам како ме његов благослов увек прати и његове молитве у дуги сам упознала бројне садашње монахиње: фотину, лукију и злату, која је сада игуманија манастира тројеручица под авалом једном приликом митрополит амфилохије је био код мати злате и милујући наше троје деце рекао: „сека има секу а бата нема бату“ после недељу дана, десило се нешто необично: на плафону наше собе паук је исплео мрежу у об- лику бебе у стомаку и молила сам се богу да нам дâ сина исповедање вере је главна обавеза сваког хришћанина вера се не држи у тајности него се њоме живи вера је живот по јеванђељу, ход ка вечном животу какав је био ваш пут до пра- ве вере? михаил: то је дуга и лепа прича пришао сам цркви после основне школе, промислом божијим, кроз разне људе родитељи су једи- вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 47 но одржавали крсну славу св николаја мир- ликијског (а ми смо преузели пренос његових часних моштију, да бисмо ишли једни другима на славу), али нису били литургијски форми- рани крстили су ме као бебу у одеси 25 јула 1990 и добио сам име михаил заправо, мене је господ „зграбио“ песмом у младости, песмом за којом сам трагао и трагам, јер је непресушна поезија божија: прву песму певао је бог важан је тај први корак, као у детета, а даље ће нас одвести та божија песма нека је њоме слава богу! нека је њоме хвала господу, који нам не пева успаванку, но вечнога живота поезију! издао сам две збирке песама, записујем и да- ље наша вера је дубоко интимна јер је свепро- жимајућа – у крви, у коштаној сржи то је свето причешће то је главна поставка и сâм сам се престравио колика је то дубина и величина! то је највећа блискост прожимамо се крвљу и сржју бога, сâмом суштином угрубо, однос мушкарца и жене је размена генетског мате- ријала, али спољашња, само телесна, у одно- су на дубину ове блискости са богом у светом причешћу то је и телесна и духовна генетика, сродност то је потребно објаснити људима да схвате суштину вере молитва св симеона ме- тафраста после причешћа указује на то: „про- дри у моје удове и саставе, у све зглобове, у унутрашњост, у срце“лена: кад сам се родила, добила сам у болници неку инфекцију и бака је рекла да ме крсте по изласку из болнице, и одмах сам се опоравила тада сам добила име јелена бака ме је, у време комунизма у русији, водила тајно у цркву говорила ми је да никоме не причам где смо ишле а увече нам је читала јеванђеље и говорила молитве бака ме је во- дила на исповест од пете године и црква ми је много значила, поготово када ми је умро отац, а мени је било 12 година ускоро је и бака умр- ла, и још више сам се везала за цркву, на шта је утицала и мамина побожна другарица јелена, која је сада монахиња олга евстратова у црној гори, у манастиру св ђорђа изнад будванског манастира дуљево животом сведочите веру, а песнички је на- дахњујете као добар математичар, да ли уоча- вате везу између вере и математике? михаил: као код свих наука, најважнија је добра поставка ако је лоша поставка, нећеш доћи до правог решења праве премисе да- ју прави закључак у теологији је исто: лоша поставка доводи до јереси рецимо, ако је по- ставка да је христос само бог, резултат је јерес монофизитства и монотелитства али, теологи- ја је изнад науке, наука над наукама, благодат- на математика, као што је љубав изнад закона, али није изван закона искуство цркве је закон љубави свети старац пајсије светогорац је говорио да бог сâм одређује број деце у породици и да нема планирања они који планирају врше абортусе шта доприноси љубави и породич- ној срећи? михаил: потребан је обострани целобитни поштени план и договор да речи св пајсија не схватимо једнострано, свакако је мислио вишедетне хришћанске породице 48 3 / 2020 да нема шта ту да се двоуми човек кад је де- те већ зачето, а тобоже „непланирано“, али сам сигуран да је итекако познавао важност обо- стране жеље и планираног, вољеног, ишчеки- ваног, потомства чини ми се да понекад и бо- гу будемо смешни кад све лепо испланирамо у животу: и који ћу факултет, и где ћу да радим и којим превозом да идем, и шта ћу за два сата да једем а кад је у питању дете – ма, како се деси – деси!? обоје смо планирали свако дете, нису нам се тек тако „десила“, па да човекомр- сци и подсмевачи кажу: „ето, ови православни залуђеници, ко некада људи на селу, у мраку, не знају како“ ми смо их желели и пре сâмог зачећа и бог је благословио и испунио нашу жељу која је била у складу са његовим проми- слом и хвала му на томе подршка је потреб- на обострана мислим да је још једна значајна ствар – присутност оца на порођају шта сам ја? одваљени, љигави, крвави комад меса! хвала ти, боже! хвала што ме волиш! хвала ти што ме роди мајка! хвала ти што си ме твојим познањем уобличио у нешто више од 3500 гра- ма лена: муж треба да разуме жену, саслуша је, купи цвеће понекад, прогута и по коју гре- шку мислим да жена нема шта да мисли од тренутка трудноће, треба да донесе још једну радост на овај свет жеља, договор и молитва иду пре тога, а после само радост који је задатак оца а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже да је праведни јосиф најбољи пример истинског очинства, иако није христу отац по телу: „прави отац има три задатка: да научи де- те да се моли, да га упозна са светим писмом и да му да професију“ михаил: да, управо тако како је и рекао уважени руски прота волим да читам његове радове, али још више ми значи грузијски ду- ховник блаженопочивши о лазар абашидзе и његова књига „мучење љубави“, која ми је од- мах уз псалтир он јасно указује да је отац при- мер зачетник, како добра тако и зла, у дечијој души старац монашким примерима разобли- чава сваку душу, наводи нас да расуђујемо а не осуђујемо даје универзалне примере, усмера- ва на два пута ка истом спасењу: монаштво или брак, иста искушења али, уместо да машемо крилима као отежали гусани, смршајмо и по- летимо у висину, еволуирајмо у духовне орло- ве овај свет нуди ширину и непрегледно ша- ренило црква нуди висину која у зеници ока сажима у себи сву понуђену светску ширину и изобиље и даје слободан лет над несигурно- шћу и пролазношћу лет који храни душу, који радује више од усрећивања сигурним зобом, појилом, топлим кавезом и познатим мириси- ма овог света а која жена и које дете неће же- лети да се макар „провоза“ на крилима таквог орла, супруга и оца? лена: васпитати децу да буду самостални мајка пружа љубав и топли- ну, води дете у цркву, причешћује га, научи га да треба да се исповеда, приближи га свеште- нику да се не стиди да исповеда неке ствари које не морају да знају ни отац ни мајка, само бог да ли се може живети православно без цр- квеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у грађанском браку дуги низ година? како на то гледа срп- ска црква, а како руска црква? вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 49 михаил: да ли је јаков имао црквени брак са рахиљом или лијом? а адам и ева? да, то је старо доба, пре христа, али управо мислим да се ту крије одговор и можда потреба за једним преосмишљавањем питања: када за- право почиње брак? да, у то старо доба, брак је почињао „познањем“ или „сусретом“, мало грубље речено – полним односом полност је дар и светиња, део човековог садејства са творцем, грех је злоупотреба најбоље је ка- да се споји црквени, божији благослов и све- тиња постеље, али сматрати безбрачним оне који живе заједно више деценија у грађан- ском браку, услед њиховог незнања, мислим да је исто као и сматрати за такве старозавет- не праоце наравно, било би добро, уколико није било прељубе, да се накнадно над њима обави света тајна, чак може бити и прави „ве- нац славе“ за честити брак таквих људи, кру- нисање осведочених брачника али шта рећи на то када „оду код попа“ двоје „младих“ од по 35 лета, да се, ето узму „по први пут“, а прет- ходно имају више сексуалног искуства од гаја јулија цезара и клеопатре заједно, и онда им једноставно то рачунамо као „први црквени брак“?! лена: што се тиче рпц, није ретко да свештеници оне који нису у црквеном браку не причешћују или им дају одређену епити- мију код нас је то мало строже него у спц интересантно је то што су готово сви парови који су долазили у муром на поклоњење св петру и февронији, убрзо затим или склапа- ли црквени и грађански брак или, ако су били само у грађанском, закључивали и црквени таквих примера је много, према сведочењу монахиња такође, постоје и лепе тежње па- рова у русији да управо и приме свету тајну брака пред моштима ових светих најчешће ти бракови буду буквално преблагослове- ни и нераскидиви слично је и са добијањем потомства да ли је рађање подвиг или беспотребно мучење? михаил: насушни подвиг лена: сматрам да је рађање слично војној борби на фронту неизвесно, а опет нема назад има муке, али спасоносне на крају, све се лоше заборави, добро долази и радујемо му се лена, какве су биле трудноће? је ли било страха од порођаја? ваш став о вантелесној оплодњи? имате ли поверења у данашње вакцине? лена: сва ова питања имају исти одговор: треба имати поверења у бога да, плашила сам се, збуњивала, али нисам угасила послед- њу свећицу наде у срцу исто је и са вакцина- ма немам поверања у људе, знам да ту има свачега, али верујем у свету тајну причешћа и да благодат божија може да заштити нашу децу од непријатељских планова и дела, ка- ква год страшна била зато затварам очи и окрећем лице према небу о вантелесној не бих знала шта да кажем, нисам имала потре- бу за њом верујем да није лако онима који желе, а немају деце, али опет, треба имати по- верење у божију промисао кад је требало да се роди љубица, термин је био 1–2 август, а два месеца пре порођаја чули смо се са ми- трополитом који је рекао је да ће се родити 9 августа, на св пантелејмона, коме је по- у кући чујемо оба језика лена каже да су деца прво српски научила чланови су хора „растко“ при храму светог саве вишедетне хришћанске породице 50 3 / 2020 свећена црква у његовом родном селу баре радовића и стварно сам се тада породила митрополита много волим, он ми је као отац његове молитве су много јаке а колико он воли нас и брине о нама доказ је што нас че- сто телефонским позивом сâм обрадује колико вера мења човека, како га преобра- жава? да ли сте то приметили и код других? михаил: вера је једино што од горе поме- нутог комада одваљеног меса ствара човека једина ствар која је прождирућој еволуци- ји недостижна, а можда и последња карика еволуције од праха до човека то преобра- жење и јесте једина права еволуција, кад ни од чега човек постаје непролазна вредност, бесцено благо сина божијег, за које је он и страдао и васкрсао лена: да, вера помаже људима да се пронађу, да се замисле над сво- јим животом озбиљније, да се поставе досто- јанствено у разним животним ситуацијама вера даје нову идеју, снагу и жељу знам мно- го блиских примера где сам приметила лепе и стваралачке промене код људи после саве- товања да се укључе у молитву, православно богослужење, цркву нарочито децу треба од малена уводити у веру литургија развија дечију душу то је један велики простор у ко- ме се они у почетку слабо сналазе, али нека- ко осећају да су ту на сигурном литургија је сва веронаука у породици родитељи су ту да понекад нешто појасне, и то ако дете пита, а верујем да деци и сâм свети дух све открива, на њима потребан начин, на нивоу на који ни сâми родитељи не би могли да се спусте или, можда, боље рећи, подигну да, литургија је благодатна тајна и најбоље је да остане тајна између бога и детета како избећи негативне утицаје који су про- тивни хришћанском животу? опет цитирамо протојереја андреја ткачова: „прозоре куће душе треба затварати тако да се не чују пови- ци и бука вавилонских улица“ михаил: исти а ткачев се лепо изразио у храму светог саве, рекавши да постоје данас и „глупи послови“ које смо ми сâми себи на- метнули и од њих направили бизнисе што мање технике, више додира са природом, удахнути, издахнути ваздух, просте ствари попунити живот своје породице, своје деце са што више развијајућих ствари, практичне природе – садити, заливати, шетати шумом, обићи светињу, молити се, бојити, певати, хранити животиње, преспавати некад и са плишаним зеком или медом, направити че- ститку, пакетић за некога ко нема лена: чешћа исповест, духовни разговори и свето причешће су најбоља ограда треба се бави- ти лепим стварима, мислити оптимистично, као што кажу код нас у русији, бити жизњера- достан (животнорадостан) како треба васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбар- дују разним идолима и намећу их, и нама и нашој деци, да им се клањамо – и школа, сво- јим образовним системом, и држава, закони- ма, привреда, тржишним трендовима могу вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 51 ли и деца да васпитавају своје родитеље, тј да ли се са сваким новим дететом мења и родитељ? михаил: да, свако дете мења и родитеља мења „микроклиму“ породице реално, мења и буџет породице све ово може да буде и на добро и на лоше међутим, ако родитељ има пред очима заиста само бога и спасење, ко- је није само индивидуалног карактера, већ агапијског, заједничарског, онда има наде стање је такво да ако се само осврнемо, завр- шићемо као лотова жена претворићемо се у стуб соли, али бескорисне соли, која само соли памет, али не и душу треба дати храбар, одважан пример треба причати са децом али, ни ми одрасли не волимо дуге беседе дај ми ти лепо пример за мном! лена: су- штина васпитања је да их изведемо на живот- ни пут као самосталне, трудољубиве, мудре личности окренуте лицу божијем не треба их „дресирати“ да буду везани за родитеље, већ за бога треба их научити одговорности према своме животу, својој души и телу, али и према својој браћи и сестрама, другарима, пријатељима такође, да увек имају наду и поверење у црквене служитеље, наравно, са дозом расуђивања које они треба да упију од својих родитеља треба да имају пред очима и покајање када погреше, и да иду даље, да се не закопавају у очајање и лењост, да раде и поправљају себе исто, сматрам да родите- љи често греше када гурају децу да уче оно што су они учили, тј моје дете не мора да бу- де иконописац као ја, ако то не жели као вероучитељ, реците нам шта утиче на одзив и опредељење деце за веронауку? чи- ме се руководе родитељи? чиме сте лично допринели да одзив буде већи? да ли водите ђаке у цркву на литургију и друге службе? ле- по је речено: ‘на литургију не идемо да бисмо дали него да бисмо добили’ шта то добијамо на литургији? посебно, шта деци пружа уче- шће у литургији? михаил: веронаука је можда највеће ду- ховно поприште у србији с почетка 21 века потркалиште и анђела и демона она је од изузетног значаја, а у њој предњачи молитва научити „на голубињим ногама“, како се из- ражавао св јустин ћелијски, дете, младића, девојку, да се обраћа богу веронаука је ту да макар дâ сваком полазнику свест да увек у животу има наде јер има бога а са којом на- дом ће изаћи из школе полазник грађанског васпитања? имаће неку надицу ако се учлани у неку тада владајућу грађанску странку за- то храбрим родитеље да повере дете верској настави увек ће за педаљ више поштовати родитеље, имаће једну кочницу у глави пре сваког рђавог дела, свест да постоји покаја- ње, имаће веће шансе да прође кроз врата вечне радости веронауку треба подржати, иако је тренутно стање веронауке слично са поменутим стубом соли у једној средини као да радиш са глувонемима, а у другој доноси стоструки плод једнима смета што се преви- ше трудиш за њихову децу, па кажу „удави нам децу“; замерају ми зашто често водим децу у цркву, па сâми одређују колико дете треба да пости пре причешћа, чак и 7 дана на води а други то поштују и захвални су што учим њи- вишедетне хришћанске породице 52 3 / 2020 хову децу вери, раду, одговорности, дисци- плини кажу: „такав нам треба“! неки су пре- строги, а неки благи и како ту наћи меру? ја срцем радим и односим се према повереној ми деци као према својој преводим са руског и енглеског хришћанске филмове, цртане, краткометражне, документарце и то предста- вљам деци на часу користим то за унапређе- ње веронауке и продубљивање неких тема тај материјал треба да се користи сходно уз- расту детета најважније је заједничко гледа- ње и коментарисање на часу, а не да свако гледа на свом мобилном или компјутеру да се поприча уживо, као после прочитане књи- ге такав начин окупљања примењују и цркве- не заједнице које преко пројектора приказују неки добар духовни филм и где људи поста- вљају питања споменућу филм „литургија“ о сергија баранова, који је приказан у паро- хијском дому цркве св александра невског можете га наћи на јутјуб претраживачу спре- мите макар једно паковање марамица! водим често децу на литургију, а то нам је и обавеза, и захвалан сам свештеницима како децу до- чекују у храмовима св марка и св василија острошког дечјој души је веома важан духов- ни доживљај литургије, стварање осећаја код детета да се налази пред лицем божијим ваша деца су основци како уче? у чему су посебно талентована? колико читају, а коли- ко су под утицајем виртуелне стварности? михаил: уче лепо љубица је трећи разред ош „никола тесла“ у раковици, свира виоли- ну, такмичи се из математике павле други, а софија први разред истичу се у певању пе- сма је део наше свакодневице, нарочито бо- гољубиве и родољубиве тематике чланови су хора „растко“ при храму светог саве под маминим утицајем, воле да цртају, боје, и то прилично успешно иду на веронауку желим да нагласим да би ишли и да им вероучитељ има три рога постоје наши сапатници, цр- квени родитељи, који често негативно про- суђују о вероучитељима па не дају децу да им ови не „покваре веру“ имао сам прилику, нажалост, много пута да гледам како се то ис- тима обија о главу бумеранг-ефектом осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? верују- ћи људи се све чешће питају: да ли може пр- вородни грех постати узрок дечје агресивно- сти или данашња масовна чедоморства? михаил: заиста, лепо сте све ово повеза- ли сви смо у том прародитељском казамату крици утиснути у ћелијско памћење хектоли- тара врелих крвних зрнаца абортиране деце вију се и дунавом и савом и моравом агре- сија је у ваздуху нарочито у београду само је потребан упаљач но, постоји искупитељ постоји филтер постоји исцелитељ, христос господ лена: много је и савремених апара- та који одузимају деци време родитељи ми- сле да се деца тако забављају, да су мирна, а у ствари само гомилају у себи вишак снаге и ето нервозе и агресивности да не причамо и о доступности настраних порнографских ма- теријала деца се мање развијају на приро- дан начин, па та неприродност утиче на раз- дражљивост и бунтовништво много се седи, прича, слуша, а мало ради школа је посебна вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 53 прича, јер се најчешће и она своди на седе- ње и слушање, уместо на више практичних активности које укључују читаво тело детета, а да не говоримо о души, мада је за њу ту пра- вославна веронаука, макар знамо да је тело сасуд духа светога мода намеће квазивредности које не доликују хри- шћанима владари и „умне главе“ овога све- та смислили су налепнице-тетоваже за децу, као безазлене играчке, и тако децу подстичу да се од малих ногу тетовирају, а то је при- према за примање чипа а, родитељи у томе не виде ништа лоше како се од тога бранити? михаил: деца су највеће богатство и за те „умне главе“ најисплативији економски потрошачи капиталистичког вредносног си- стема најрањивије душе и најоданији зави- сници несвесна маса за свесне манипуланте све приче о нафти, о злату, о наоружању, о резервама воде, падају у други план када су у питању деца ово прво је само кулиса да би се иза одиграо прави рат, рат за дечије душе ако је то тако, шта нам онда највише као на- роду треба? нафта, злато, оружје, вода? деца! зло је корисно, добро је досадно то је мото 21 века заменом теза ће се тек манипулиса- ти и последњи зликовац који ће крунисати зло је заправо антитеза господу христу наше је да у пракси показујемо да је зло досадно и ружно, а добро корисно и лепо да ли за вашу породицу постоје летовања, зимовања, поклоничка путовања? михаил: да, постоји ето, ми смо пре божића пет дана зимовали на авали свако јутро са сан- кама на снежној стази од 100м за коју мали број људи зна, тик поред новоизграђене цркве-брв- наре посвећене св деспоту стефану лазаре- вићу много смо везани и за црну гору и скоро све светиње у њој, да не кажемо и свете људе у истој, нарочито за митрополита амфилохи- ја тамо дочекујемо сваки васкрс и 9 август, св пантелејмона, рођендан наше љубице тако- ђе, волимо и посећујемо манастир пиносаву у селу кусадак код младеновца са оцем петром драгојловићем на челу, манастир богородице тројеручице испод авале и радосну мати злату, а такође и манастир тумане и цео тај пожаре- вачко-голубачки рајски крај камера и фотоа- парат памте, а ми живимо и уживамо као отац вишедетне породице, и као веро- учитељ и, надамо се, будући свештеник, шта бисте поручили породицама које избегавају вишедетство ради охрабрења? да ли је то си- ромаштво или богатство? михаил: богатство свако дете доноси свој дар, свој таленат и обогаћује заједницу дете расте и годишње даје више од милионског де- позита у најбољој банци поручио бих свима да буду православни хедонисти како сад то? ето, уживајте у дечијим осмесима, грабите их за себе, народите их толико да вам никад не буде досадно, да немате времена за досадне приче и људе а паре? па, мене је четврто дете претворило и у сниматеља и у косача и возача и предузимача и керамичара и открило у ме- ни закопана тридесет и три заната и двадесет и два факултета имајте макар четворо деце и живите сваки дан у „ријалити“ православљу у кући чујемо оба језика лена каже да су деца прво српски научила чланови су хора „растко“ при храму светог саве растанак са њима био је топао и указивао на скори сусрет и дружење деца су толико песама научила да смо им аплаудирали као на приредби от- певали су на руском песму „покров пресвете богородице“, „небо словена“, „ми смо руси“, а онда су певали на српском „света анастасија“ на стихове маје ковачевић из краљева, мајке једанаесторо српчића, и родољубиву „ој, ко- смају“ хтели су још, али смо их замолили да ту радост са нама поделе други пут вишедетне хришћанске породице 54 3 / 2020 света гора сећање на светог апостола андреја пр- возваног увек је било пуно љубави од стране светогорских монаха посебно вели- ко поштовање је било, а и сада је, код руских монаха на светој гори, који су му посветили читав један скит који по величини надмашује већину светогорских манастира скит светог андреја првозваног је сме- штен у кареји, административном центру свете горе величанствен храм је изграђен у руском стилу, који није карактеристичан за свету гору, али који и дан данас привлачи велики број поклоника из целог света овај храм је највећи на светој гори и други по ве- личини на балкану иако је сам скит саграђен средином 19 века, његова историја сеже у даљу прошлост по легенди, на овом месту је још у 10 веку била усамљена пустињачка ке- лија, а нешто касније и кситски манастир који је постојао све до 15 века стицајем историј- ских околности, овај мали манастир се про- глашава келијом, у којој, средином 17 века, се подвизава свети атанасије iii (1597–1654), „патријарх цариградски и лубенски чудо- творац (похрањен у манастиру мгар у укра- јини, чије су мошти постале познате широм света по њиховим чудотворним моћима) већ 1766 године цариградски патријарх серафим ii анина (1757–1761), купио је ову келију са околном земљом, те је његовим на- порима она проширена, уређена и добила је име сарај, (тур палата) патријарх серафим је келију посветио апостолу андреју првозва- ном 30 новембар/13 децембар патријарх серафим је одржавао блиску сарадњу са пре- подобним пајсијем величковским, благоси- љајући његова дела у оживљавању традиција православних стараца због својих стремље- ња за слободном грчком, патријарх је 1769 године позвао грчко становништво на побуну против турака после неуспеха устанка 1776 године прогнан је у русију, у област полтава, у манастир козачки мгар, у којем се и упокојио келија патријарха серафима, сарај, је на- кон његовог прогонства у русију, припала ма- настиру ватопеду, а патријархов ученик, који иако је сам скит саграђен средином 19 века, његова историја сеже у даљу прошлост по легенди, на овом месту је још у 10 веку била усамљена пустињачка келија скит светог апостола андреја првозваног др немања јонић је био задужен да чува келију, се преселио у манастир ватопед са почетком народноослободилачке ре- волуције 1821–1832 године, текући догађаји су веома брзо економски ослабили све све- тогорске манастире као и манастир ватопед, који више није могао да одржава келију са- рај монаси келиоти због глади је напуштају и она остаје празна међутим, 1841 године на атос долазе дво- јица руских монаха, висарион и варсанофи- је, добијају благослов ватопедског игумана и купују запустелу келију сарај у то време манастир светог пантелејмо- на је био у поседу грчких монаха, док су скит светог илије настањивали украјинци с тога су руси, почели да граде нови мана- стир на месту старе келије, у којем би се са- бирали руски монаси током пет година од тројице монаха, руско братство је израсло на 25 монаха године 1849 благословом ца- риградског патријарха антимуса, келија је претворена у скит, чији је први дикеј био је- росхимонах висарион од овог тренутка, почиње брзи и нагли развој овог скита велика новчана сред- ства долазе из русије, као и грађевински материјал, ангажује се велики број грађе- винских мајстора, изграђује се тада највећи православни храм на балкану са огромним конацима, трпезаријом и другим пратећим зградама већ почетком 20 века овај скит је задобио толику величину, да је у њему комотно боравило чак 800 монаха главни храм скита је изграђен по нацрту архитекте шурупова дужина храма је 88 аршина, ши- рина 45 аршина, а висина звоника је 60 ар- шина (1 аршин = 71,1 цм) храм има 150 про- зора и под прекривен кестеновим даскама доњи мањи храм је посвећен светом алек- сеју, митрополиту кијевском и целе русије звоник је највиши на светој гори, имао је 25 звона када је изграђен, укључујући и звоно од 5 тона, поклон великог војводе алексеја александровича више пута је покретана иницијатива да овај скит прерасте у руски самостални мана- стир, али је сваки пут, намера руских монаха била стопирана од стране грка, чак и када је осиромашени манастир ставроникита же- лео да се сједини са скитом светог андреје протат се, такође, противио превођењу ски- та у руски манастир поред главног храма, овај скит има и 9 ма- њих храмова, имао је и болницу, велику би- блиотеку, највећу гостионицу на светој гори и разне радионице, па чак и апотеку тако је 1850 године на западној страни скита изгра- ђена двоспратна камена зграда, на првом спрату је била трпезарија, кухиња и перио- ница веша, а на другом спрату су биле мона- шке келије године 1859 у југозападном делу скита саграђена је четвороспратна зграда која је спајала постојеће зграде у њој су би- ле монашке келије године 1865 изграђена је и шестоспратна зграда са параклисом у част иконе пресвете богородице, а 1881 су саграђене још две зграде на северној стра- ни скита у којој су биле ковачница и бравар- ска радионица наредне године саграђен је и храм на два нивоа, горњи ниво посвећен светом николи, а доњи посвећен светој тро- јици године 1887 у близини скита изграђена је двоспратна зграда са параклисом успења пресвете богородице, а касније и нова бол- ничка зграда у северном делу скита године 1897 изграђена су још четири параклиса: светитеља инокентија иркутског, благове- штења, михајла клопског и великомученице варваре, а две године касније су изграђени и фрескописани параклиси великомученика пантелејмона, светих бесребреника и пре- подобног серафима саровског овај скит је био уточиште многим свето- горским пустињацима и келиотима, који су се нарочито склањали од јаке зиме скит је имао своја подворја у цариграду, одеси, санкт петербургу, таранрогу, ростову на до- ну чак је имао и свој брод којим је возио хо- дочаснике из одесе до свете горе међу аскетама скита, посебну пажњу за- служује схимонах инокентије сибирјаков – некадашњи милионер, в
Свеска: 373 | На путу за Емаус
... Фотографија на насловној страни корице: У вечни спомен биће праведник: Епископ ваљевски Милутин Кнежевић (1949–2020) Фото: Епархија ваљевска Фотографија на другој страни корице: Васкрсење Твоје Христе Спасе, Анђели певају на небесима; и нас на земљи удостој чистим срцем да Те славимо! Фото: Архива породице Секулић Фотографија на трећој страни корице: „Као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене“ (Пс 1, 3) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама! Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тело моје отима се к Богу Живом“ (Пс 84/83, 1–2) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 373, МАЈ / ЈУН 2020 Реч уредника „Не гораше ли срце наше“ 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом бихаћко-петровачким Г Сергијем (Карановићем) Литургија је наша спона са вјечношћу! 4 Реч пастира Разговор са јеромонахом Макаријем (Имамовићем), игуманом свештене обитељи манастира Савина (Митрополија црногорско-приморска) Монаштво је најдубљи одговор љубави на Љубав! 10 Из светоотачке ризнице Св Игњатије Брјанчанинов Хришћански пастир и уметник хришћанин 15 Материк Света мученица Ермиона 19 Историја хришћанства Пети Васељенски Сабор 21 Хришћанска етика Свети Владика Николај Велимировић: Зашто је он генерал? 23 У дијалогу са атеизмом Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (II) 27 ТЕМА БРОЈА Пут ка препознавању 31 Пут богопознања 33 Евхаристија — непрекидни обед у Емаусу 35 Прогледавање ученика у Емаусу 37 Српски ходочасници на путу за Емаус 41 Вишедетне хришћанске породице Породица Пуача 44 Света Гора Скит Светог апостола Андреја Првозваног 54 Света Земља Лавра Светог Саве Oсвећеног (Mar Saba) 56 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: магарац 60 стране мај / јун 2020 1 МАЈ / ЈУН 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: На путу за Емаус мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 д
... Фотографија на насловној страни корице: У вечни спомен биће праведник: Епископ ваљевски Милутин Кнежевић (1949–2020) Фото: Епархија ваљевска Фотографија на другој страни корице: Васкрсење Твоје Христе Спасе, Анђели певају на небесима; и нас на земљи удостој чистим срцем да Те славимо! Фото: Архива породице Секулић Фотографија на трећој страни корице: „Као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене“ (Пс 1, 3) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама! Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тело моје отима се к Богу Живом“ (Пс 84/83, 1–2) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 373, МАЈ / ЈУН 2020 Реч уредника „Не гораше ли срце наше“ 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом бихаћко-петровачким Г Сергијем (Карановићем) Литургија је наша спона са вјечношћу! 4 Реч пастира Разговор са јеромонахом Макаријем (Имамовићем), игуманом свештене обитељи манастира Савина (Митрополија црногорско-приморска) Монаштво је најдубљи одговор љубави на Љубав! 10 Из светоотачке ризнице Св Игњатије Брјанчанинов Хришћански пастир и уметник хришћанин 15 Материк Света мученица Ермиона 19 Историја хришћанства Пети Васељенски Сабор 21 Хришћанска етика Свети Владика Николај Велимировић: Зашто је он генерал? 23 У дијалогу са атеизмом Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (II) 27 ТЕМА БРОЈА Пут ка препознавању 31 Пут богопознања 33 Евхаристија — непрекидни обед у Емаусу 35 Прогледавање ученика у Емаусу 37 Српски ходочасници на путу за Емаус 41 Вишедетне хришћанске породице Породица Пуача 44 Света Гора Скит Светог апостола Андреја Првозваног 54 Света Земља Лавра Светог Саве Oсвећеног (Mar Saba) 56 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: магарац 60 стране мај / јун 2020 1 МАЈ / ЈУН 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: На путу за Емаус мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 д
Одреднице:
50
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
...— она једноставно не ради, неисправна је не морамо ићи уАНАЛИЗ?📌 у јеванђељског алтруизма да бисмо ово доказали (мада ћемо то свакако у даљем писању
на ову тему учинити) једноставно, иск
...— она једноставно не ради, неисправна је не морамо ићи у
МЕТА инфо: Р:25360 К:184760 Д:102
| Свеска 376 |
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... алтруизма јаловом заиста је таквом и сматрам прво, зато што се овде ради, како сам већ поменуо, о недопустивом излажењу биолошког наратива изван граница које успоставља научни методолошки натурализам друго, зато што сматрам да оваква теорија и у научном смислу није исправна — она једноставно не ради, неисправна је не морамо ићи у анализу јеванђељског алтруизма да бисмо ово доказали (мада ћемо то свакако у даљем писању на ову тему учинити) једноставно, искуство личног живота нам говори да постоји алтруизам који не стоји на поменутим дарвинистичким начелима — постоји алтруизам који је и несроднички, и без реципроцитета заправо, постоји прави, аутентични алтруизам, лишен сваке себичности и трговачке логике овога је свестан и сам ричард докинс ипак, он настоји да оправда своју теорију о дарвинистичком моралу како? тако што биолошко утемељење нашег морала и алтруизма смешта у нашу, сходно дарвинистичкој теорији, далеку анималну прошлост: „у прадавна времена, могли смо да будемо алтруистични само према блиским сродницима и потенцијалним партнерима у реципрочним односима данас ова ограничења не постоје, али општа правила опстају“ докинс уводи појам затајивања, како би ово објаснио затајивање или, како даље каже, овде се ради о „дарвинистичким грешкама: благословеним, драгоценим грешкама“ има много тога важног што овде, пажљивом анализом, треба приметити најпре, докинс прави један методолошки скок у свом објашњењу — из натурализма прелази у друштвену сферу бића, говорећи да је „филтер цивилизације“ тај који је „примитивна правила алтруизма и емпатије“ претворио „у затајивање које нам доноси радост опроста и помирења“ овде се ради о методолошкој неконзистентности ако говоримо о „филтеру у дијалогу са ате измом новембар / децембар 2020 27 цивилизације“ (ма шта то значило) ту је онда крај сваком биолошком (натуралистичком) наративу јер, дарвинизам управо не може да објасни то што је кључно — „филтер цивилизације“ који уобличава моралност и алтруизам зато једноставно све то назива „грешкама“ (биолошком речником речено — то су „мутације“) ипак, докинс их (биолошке механизме и „филтер цивилизације“) без пардона калеми једно на друго — ово ја називам методолошким и (псеудо) научним кентауром (тзв социобиологија) тај кентаур, ако успе да промакне онима којима пажња није најизоштренија, служи да се прикрије немоћ и граница биолошког наратива да објасни биће и живот у тоталитету на том кентауру и стоји нешто што се зове дарвинистички морал и социобиологија даље, неконзистентност овог докинсовог закључивања/тврдње огледа се у ставу да начела алтруизма (сродништво и реципроцитет), која су успостављена у праисторији (по докинсу), данас „не постоје, али општа правила опстају“ како могу да опстају општа правила ако начела више не постоје? шта би друго била та општа правила до сама начела, из којих се изводе правила? на који начин логика/начело „себичног гена“ и реципрочног алтруизма могу да буду „општа правила“ за „милосрђе према дужнику“, које је по речима самог докинса, „недарвинистичко баш као и усвајање детета“? његово објашњење је да су поменута примитивна (дарвинистичка) начела опстала као покретачка снага алтруизма, која је као таква „пропуштена кроз филтер цивилизације“ не треба бити врхунски философ да би се приметило да овај исказ, чак и када бисмо били лишени искуства, није тачан на који то начин „себични ген“ (себичност сродничког алтруизма) и трговачки реципроцитет (себичност реципрочног алтруизма) могу да буду „покретачка снага“ нечега што је крајња супротност — несебичног, жртвеног, крстоносног и често на свом властитом одрицању заснованог алтруизма, какво је поменуто милосрђе према дужнику или усвајање детета? коначно, да ли се уважени професор докинс запитао, шта је то у њему што га покреће да своје властите алтруистичке пориве (професор докинс је очито частан и осећајан човек, са израженом емпатијом) назове „дарвинистичким грешкама“ — и то „благословеним, драгоценим грешкама“? може ли биолошким, дарвинистичким наративом да објасни тај човекољубиви „механизам“, који у самоме себи очигледно осећа? он је увео појам затајивања у својој теорији „дарвинистичке моралности“ затајивање заиста постоји — али затајивање дарвинизма као таквог, пред тајном истинског алтруизма и безусловне емпатије према другом људском бићу истински алтруизам није „грешка“ у еволуцији „дарвинистичке моралности“ истински алтруизам је зид који стоји наспрам дарвинизма, чинећи му објашњење свог „механизма“ недоступним истински људски алтруизам је стварност недоступна методолошком натурализму природних наука недоступан, управо зато што је људски, а не животињски истина, човек јесте, као и сав живи свет око нас, „биће овде устројавано“, али и „другде пресељавано“ и „свршетак тајне — стремљењем ка богу обожавано“ (свети григорије богослов) зато то биће не може да обухвати и до краја објасни, овде и само овде устројавани и нигде другде пресељавани — методолошки натурализам природних наука у дијалогу са ате измом свети григорије ниски, новија грчка икона 28 6 / 2020 тема броја: марта и марија у нашем животу христос васкрсава лазара, а марија и марта клањају се пред господом; икона из 12–13 века, атина (извор: википедија) новембар / децембар 2020 29 тема броја: марта и марија у нашем животу библијске личности су кроз читаву историју хришћанства служиле као примери са којима се треба упоређивати, било да су то ликови који су позитивни или негативни ништа мање то нису две жене које се помињу у jеванђељима по луки и јовану, марта и марија могу се сврстати у плејаду жена које од старог завета својом појавом одскачу у смислу необичности свог понашања, рушењем утврђених образаца понашања, или упечатљивошћу својих реакција у одсудним тренуцима прича у којима се помињу и спремношћу на жртву и понижење изнад свега, многе од њих су заправо прави примери живе и чврсте вере у бога тако се могу посматрати сара, ревека, марија, мојсијева сестра, девора и јаиља, ана, мајка пророка самуила, али и тамара, јестира, рута итд њима се могу придружити и ове две новозаветне хероине прича о марти и марији поменута два jеванђеља ставља у различито окружење и ситуације апостол лука причу о њима смешта у поглавље (лк 10) у којeм доминира слање седамдесеторице и прича о милостивом самарјанину на путу према јерусалиму, за који се христос чврсто одлучио (лк 9, 51), исус се зауставља да би га у своју кућу примила жена по имену марта из приче је очигледно да марта има доминантну улогу у кући у којој живи са својом сестром маријом али приликом христове посете, марија се понаша крајње неуобичајено за жену док њена сестра марта служи госте, пуна бриге да нешто не недостане, марија је села „код ногу исусових и слушаше беседу / реч његову“ (ст 39) у њиховим различитим поступцима, збива се заплет приче, јер марта тражи од исуса да „уразуми“ њену сестру и марту красе делатност, журба, али и брига и огорченост због сестриног понашања; марија је, пак, у подређеној улози у односу на сестру, занемарује послове који се од ње очекују да би седела и слушала исуса док говори ликови сестара лазара из витаније тема броја ђакон владимир пекић на крстовдан, лета господњег 2020 током свете литургије у земунском храму светог николаја мирликијског, његова светост патријарх српски г иринеј је рукоположио у чин ђакона нашег дугогодишњег члана редакција и сталног аутора текстова, професора верске наставе владимира пекића редакција часописа православни мисионар новорукоположеном ђакону жели да га господ укрепи у његовој новој служби и да му да ревности да настави да умножава своје мисионарске таланте и да читаоце нашег часописа и даље укрепљује својим душекорисним текстовима 30 6 / 2020 тема броја да се прихвати посла који је марта сама морала да ради одломак се завршава чувеним речима господа исуса христа: „марта, марта, бринеш се и узнемираваш за много, а само је једно потребно али марија је добар део изабрала који јој се неће одузети“ (ст 41–42) у односу на ову кратку приповест, друга у којој се помињу ликови марте и марије је јеванђеље по јовану које носи итекако потреснију и драматичнију причу у питању је смрт, а потом и васкрсење лазара из витаније овом догађају апостол јован је посветио читаво поглавље (јн 11) марта и марија су лазареве сестре које живе у дому чије укућане је господ изузетно ценио и волео после болести лазар умире, и тек након погребења, док још оплакују његову смрт, појављује се исус обе сестре се сусрећу са христом и имају наизглед сличне дијалоге са њим док марија приговара христу да брат не би умро да он није био одсутан и поново се враћа да са осталим јудејцима оплакује брата (ст 31–33), мартин је свакако упечатљивији (ст 21–27) ево дела: „господе, да си ти био овде, не би умро брат мој“ марта му рече: „знам да ће васкрснути о васкрсењу у последњи дан“ исус јој рече: ја сам васкрсење и живот; који верује у мене ако и умре живеће и сваки који верује живи и верује у мене неће умрети вавек верујеш ли ово? рече му: „да, господе! ја верујем да си ти христос син божији који долази у свет“ у оба јеванђеља ликови сестара упућују на супротности управо на њима, кроз опис који дају лука и јован, те кроз црквено предање могу се препознати теме битне за хришћанску веру уобичајено схватање ове две сестре код апостола луке је да оне представљају делатну, односно созерцатељну теологију / живот углавном је ово тумачење постало доминантно због монашког утицаја, али и због алегоријске методе тумачења светог писма марта представља делатност, припрему за созерцање и истовремено недостатност тог вида живота марија представља созерцатељни, исихастички начин живота, који се труди да остави све животно по страни и да пажњу свога ума у потпуности посвети гледању и слушању христа опасност лежи у занемаривању других и потенцијално гордом новембар / децембар 2020 31 односу према „непосвећенима“ поред тема делања и молитве, уколико се осмотре особине које еванђелист лука наводи за њих две, види се да марту красе делатност, журба, али и брига и огорченост због сестриног понашања; марија је, пак, у подређеној улози у односу на сестру, занемарује послове који се од ње очекују да би седела и слушала исуса док говори код апостола јована, обе сестре су тужне због недавне смрти брата међутим, марта је спремна да превазиђе своје стање и да уђе у дијалог са христом који ће је довести до вероисповедања христа као сина божијег христово присуство на тај начин делује на њу излази из области туге и жаљења, да би преко општеприхваћеног уверења јудејаца тог времена о суду божијем дошла до сазнања да пред њом стоји онај који јесте, који доноси суд овоме свету и који је његово васкрсење и живот, па тако и њеног брата лазара са друге стране, марија нема ту спремност трагика догађаја је паралисала за нешто више и овде се може уметнути алегоријско тумачење, где марија представља јудејце који у христу не виде сина, док би марта представљала хришћане, који у истим околностима у личности учитеља исуса виде ко он јесте — логос божији и спаситељ уколико се сада ове особине обједине, из њих се могу извући теме које су свакако и данас актуелне међу људима, који не морају нужно бити верујући тако су присутне већ поменуте теме делатног и молитвеног живота, потом тема служења, гостољубља, речи господње неизоставне су теме вере и туге, смрти, таме, живота и светлости али, и исповедања христа, тј његовог препознавања наиме, у лукином опису, марта се ипак показује као неко ко жели да бог дела по њеним прохтевима, али исто тако постављајући себе у ситуацију да од многих својих брига заборави кога је угостила марија, пак, показује све особине ученика, тј оних који слушају и следују речи христовој стога, оно што се може извући као поука из лукиног наратива јесте чињеница да се према богу човек поставља са предубеђењем да због исправности његових дела он мора да га послуша његова дела или положај, као што је мартин у њиховом дому, подразумевају то ипак, очигледно је да кроз свој захтев упућен христу, она заправо саму себе осуђује гледајући у сестри такмаца и подређену, она сматра да исусова подршка њој припада међутим, истинско служење није у самодоказивању и самопоказивању, него у усредсређености на христа, у сазнању да је он гост којем треба посветити пажњу, а не само послужење коначно, то је слушање христове речи које човека чини његовим учеником тек напојивши се њом, он може да буде њен сведок у свим околностима марта и марија у јеванђељу по јовану упућују на две врсте реакција онда када све говори да је бог одсутан (ст 6; 11–15) марија не може да превазиђе чињеницу смрти њена реакција је људска, уобичајена, и за христа потресна изазива безмало његово саосећање и бол (ст 33) марта, пак, представља праву хероину хришћанске вере треба само бити искрен и у тренуцима након сахране неког тако блиског попут брата, уз чињеницу да његово тело пребива у тами гроба исповедити веру као што је она и рећи: „да господе! ја верујем да си ти христос“ у поступцима ове две жене, може се пронаћи готово сваки верујући тако новозаветни текст као и богато црквено предање које дише и напаја се од истога духа, кроз ове две приповести хришћане, као и нас данас, упућује на чврсту веру у најтежим тренуцима, дубоком свешћу да речи христове откривају истину и смисао живота као и да зарад њих вреди бити његов ученик — бити хришћанин — и то сведочити кроз ширење његове речи у служењу, молитви, исповедању вере баш као што то показују марта и марија и још једна битна ствар овде бива присутна у свему томе, ако се и испуни, у другоме не треба проналазити маловерног, презаузетог и оптерећеног бригом или потиштеног животном тескобом, већ, баш као и христос, бити потресен због тога и спреман на жртву а не на осуђивање тема броја 32 6 / 2020 свето писмо је књига истине — о богу, о човеку, о свеукупној стварности у којој човек живи, духовној и материјалној господ је истине саопштавао углавном симболички и фигуративно, и учаше их у причама много, и говораше им у поуци својој (мк 4, 2) зашто се господ определио да том методом саопшти истину? постоји више разлога први, користећи метафору или аналогију, господ је од ученика тражио активан интелектуалан став — удубљивање, повезивање, увиђање односа интелектуалним напором и духовним сагледавањем ученици су откривали суштину по(р)уке они који то нису могли остајали би без поуке, јер, каже христос својим ученицима, вама је дано да знате тајне царства божијег; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју (лк 8, 10) други разлог видимо у томе што је о истинама царства божијег, о духовној стварности и будућем веку (есхатону), немогуће говорити емпиријски, него само фигуративно прича једноставно преноси слушаоца у једну нову реалност о којој нема непосредног искуства, али која се ипак може упознати и открити трећи разлог огледа се у томе што су приче увек вишеслојне и комплексне често приче у себи садрже религијску, философску или психолошку по(р) уку са мало речи много тога може да се каже једна од таквих прича је о марти и марији у овом тексту задржаћемо се на психолошкој анализи метафоре која, имамо такав утисак, открива један неистражен, комплексан, али истовремено и универзални психолошки феномен ради се о, индивидуалној психологији доживљаја реалности (света, животне стварности) неоспорно је да су марта и марија два типа личности марта је „овоземаљска“, потпуно је окренута друштвеним обавезама, што се изражава у њеном наглашеном гостопримству чини се да њена жеља да угости господа прелази у домен опсесивности она је претерано брижна, напета, скоро у грчу дакле, код марте препознајемо знаке анксиозности које господ покушава да „лечи“ речима бринеш се и узнемираваш за много (лк 10, 41) ова анксиозност је последица превелике бриге и опсесивне жеље да се социјални захтеви и обавезе беспрекорно испуне након што је њена сестра марија остави саму да служи, уследио је мартин апел и молба господу: реци јој, дакле, да ми помогне (лк 10, 40) ту видимо да марта није само забринута да ли ће на прави начин услужити господа и његове ученике, већ она има нескривену намеру да наметне марији свој образац понашања (што обратно није случај!) код марте, уз то, препознаје се и један степен нетолеранције она тежи да наметне сестри свој доживљај стварности и друштвених обавеза, не уважавајући маријин сензибилитет и њене мотиве тема броја у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности марта и марија — два доживљаја реалности виктор вицановић новембар / децембар 2020 33 марија је, са друге стране, жељна созерцавања духовних истина умна и контемплативна, жељна је речи истине и спасења за марију приоритет није материјално и пролазно она жели да буде са богом, зато седе код ногу исусових и слушаше беседу његову (лк 10, 39) она је заправо пронашла бога, јер само је једно потребно (лк 10, 42), и не жели да друге ствари утичу на њен узвишен доживљај јединства са богом због тога христос наглашава да је она добри део изабрала који јој се неће одузети (лк 10, 42) марија, за разлику од марте, зрачи спокојем и смирењем, јер је нашла духовни мир у речима истине које је господ изговарао у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности доживљај реалности, животне стварности или доживљај живота у целини, је комплексан, флуидан, личан (идеосинкретичан) и зато скоро неухватљив за емпиријску и позитивистичку психологију колико је аутору ових редова познато, тематици психолошког доживљаја највише се приближио руски православни психолог фёдор ефи́мович василю́к у својој књизи психология переживания анализ преодоления критических ситуаций, издательство московского университета, 1984 (наслов књиге наведен је на руском језику, из разлога што још увек немамо адекватан превод за реч переживания уобичајени превод на српски била би реч искуство, али она не одговара у потпуности садржају књиге адекватан термин била би реч која би обухватила термине доживљај, искуство, проживљавање) христос, као епископ душа наших (1пт 2, 25), причом о марти и марији, жели да нам отвори очи како би препознали свој доминантни доживљај стварности заправо марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона наравно, парадигма марте и марије није једина господ такође каже да ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско (мт 18, 3) дечији доживљај стварности је лак, радостан, незлобив деца имају безгранично поверење у своје родитеље деца нису злопамтила деца имају свој доживљај стварности када бисмо постигли синтезу детињег и маријиног доживљаја стварности, убеђен сам да бисмо много угодили богу тема броја марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона 34 6 / 2020 ј а умем да се зауставим ја знам своје границе ја благодарим богу на сну „ за упокојење немоћи наших“, мени је потребно време за одмор ја говорим „стоп“ мојој активности, мојој неућутној мисли, мојим незавршеним почецима будући стално у послу, у бекству од самог себе, ја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија, сазерцатељна, послушна и знајућа где је извор живота умем ли да ћутим, умем ли да одбацим непрестану напрегнутост, да бих ушао у покој суботе? можда се у првој књизи библије говори о покоју седмог дана, такође и зато што је бог знао, како ће читав род људски, нарочито у последња времена, бити захваћен хиперактивношћу постоје народи, који су у разним периодима историје препознатљиви по овој особини у изванредној мери а ето нас русе, не само данас, него и у сва времена критикују као мало активан народ, неорганизован, неделатан, одвише сазерцатељни, склон бесконачним размишљањима а такође и као народ који воли лакомислена весеља и можда ми који смо данас све више заражени ужурбаношћу западног света, треба пре свега да се научимо од свог народа како се зауставити зар није свим људима упућен завет спаситеља, да будемо као деца? погледајте како се понаша дете када се игра, игра се свим својим бићем оно говори, оно се креће, оно својим устима подражава све звуке и поистовећује се са свим ликовима, које само ствара — са возачима камиона, са лептиром и цветом истовремено, са херојем који побеђује чудовиште, а понекад и са чудовиштем које прождире хероја дете живи у пуноћи живота, коју само ствара и на крају се зауставља оно — иза граница свега оно машта и одмара се ми треба да нађемо ову децу у себи ми смо заборавили на њих, али они траже своје тако ћемо давати одмор нашем телу и нашој души, да би обновили пуноћу духовних сила ради озбиљног и дубоког учествовања у животу извор: „пастирски одговори“ прот а шаргунова (ответы протоиерея александра шаргунова, http://wwwrussdom ru/oldsayte/2005/200508i/ 20050833html) тема броја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија је ли хришћанину потребно одмарање? са руског превео: небојша ћосовић новембар / децембар 2020 35 тема броја на вечери у селу витанији присутни су се били тако поделили да су на једној страни били апостоли, васкрсли лазар и његове сестре, марта и марија, које су гостиле господа, а на другој јуда издајник, који је протествовао што је марија излевала мирисно уље на главу господа на шест дана пре пасхе дође исус у витанију где беше лазар што умре, кога васкресе од мртвих види се да је овај лазар био човек чувен и знаменит, што сведоче и многобројне посете дому његову како у време његове смрти тако и по васкрсењу многи од јудејаца беху дошли к марти и марији да их теше за братом њиховим (јн 11, 19); и: многи њега ради иђаху да виде чудо сотворено на њему господом (12, 11) на шест дана пред пасху господ се опет вратио у витанију, где је живео његов пријатељ лазар, кога је он васкрсао из мртвих ту је за њега била спремљена вечера и онде му зготовише вечеру, и марта служаше, а и лазар сеђаше с њим за трпезом јеванђелист нарочито истиче ово, да тиме покаже стварност лазарева васкрсења васкрсли мртвац живео је својим обичним животом телесних људи: кретао се, ишао у госте, јео и пио он није био једна тренутна сенка, која се неком опсеном појавила пред људима па убрзо ишчезла, но жив, здрав и нормалан човек какав је био пре своје смрти и болести господ га је васкрснуо и удаљио се из витаније у град јефрем на неколико дана и у присуству и у одсуству христовом васкрсли лазар подједнако је био жив човек; да се не помисли и не каже, дакле, да се тобож лазар само у присуству и под „сугестијом“ христовом појављивао људима као жив сада пак када се господ поново вратио у витанију, ево лазар седи с њим за трпезом и гостује у свога суседа — а можда и сродника — симона како диван призор! господ седи за вечером са два човека којима је он дао више него што им сва васиона може дати: једнога је подигао из мртвих а другога је исцелио од губе једноме је тело трулело од гроба а другоме од губе он је својом чудотворном силом повратио првоме живот а другоме здравље и сада, тема броја господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу из стваралаштва епископа николаја велимировића: марта и марија епископ николај са верницима (извор: τὸ εἰλητάριον γράψον ἃ εἶδες καὶ ἅ εἰσι (ἀποκ α΄ 19) / toeilhtarionblogspotcom) 36 6 / 2020 тема броја пред сам свој полазак на часни крст, он се склања код њих и налази у њима благодарне пријатеље а марија узевши литру правога нардова многоценог мира помаза ноге исусове, и отре косом својом ноге његове, а кућа се напуни мириса од мира прва два јеванђелиста пишу да је жена просула миро на христову главу, при чему свети марко још додаје: разбивши скленицу леваше му на главу најскупоценија мира држана су у добро залемљеним и тврдо запечаћеним скленицама жена је разбила грлић од стаклета, па је онда излевала миро најпре по његовој глави па онда — у знак неизмерног поштовања према њему и своје сопствене смирености — и по ногама она се није трудила да лагано отвори стакло него га је разбила још и зато што је имала намеру да све миро, без остатка, излије на господа и тако, док је марта служила по кући и око трпезе као и увек, дотле је марија на свој начин одавала пошту чудотворном учитељу две рођене сестре изражавале су своје поштовање према господу на два разна начина другом једном приликом кад је опет марта служила а марија седела крај ногу христових и слушала његове свете речи, господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу сада пак марија је набавила скупоцено нардово миро и, по источноме обичају, левала га по глави и по ногама онога који је својом надприродном чистотом омивао и миросавао њену душу при овоме догађају присутни су се поделили у осећају, сви су ћутали и ћутањем одобравали поступак маријин, но један само од њих нити је ћутао нити је тај поступак одобравао ево како јеванђелист, који је и сам био присутан ту, описује негодовање тога једнога: онда рече један од ученика његових, јуда симонов искариотски, који га намераваше издати: зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? а ово не рече што се стараше за сиромахе него што беше лопов, и имаше ковчежић, и носаше што меташе у њ према првој двојици јеванђелиста није сам јуда негодовао него и остали ученици (матеј) или још неки од присутних (марко) да су још неки негодовали, било тајно у души било полугласно, јасно је и из одговора христовог : не дирајте у њу јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате господ, дакле, одговара у множини но ма колико њих да је негодовало и ма како да је опажљиво било њихово негодовање, главно је да је јуда најљуће, најгласније и најизразитије негодовао јуда протествује, дакле, зашто се оно скупоцено миро изли бадава а не продаде, и новац не раздели сиромасима он означава и високу цену тога мирисног уља: триста пењаза, или триста гроша то је заиста висока цена једне скенице мира; то износи неколико златних дуката но то баш показује превисоко страхопошто- новембар / децембар 2020 37 вање које је марија имала према господу исусу ко зна колико је времена она штедела док је заштедела толики новац, да га одједном утроши, и тиме овековечи један тренутак времена? јуду је дубоко заболело то што тих неколико златних дуката нису звекнули у његов ковчежић на његово негодовање ево шта господ одговара: не дирајте је; она је то сачувала за дан мога погреба јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате свагда о, да дивна и дирљива одговора! она иста уста која су изрекла: милости хоћу а не жртве, и која су казала богатоме младићу: продај све што имаш и раздај сиромасима — та иста уста сада оправдавају марији због просипања скупоценог мира није ли ту каква противречност? не, никако; јер не живи човек само о хлебу, и јер и ово дело маријино јесте колико жртва толико и милост, и то милост према највећем сиромаху који је икада ходио по овој земљи јер није толико сиромах онај ко је одувек био сиромах и чији су ђедови и прађедови били сиромаси, али је прави сиромах један цар кад се изједначи са сиромасима, а шта тек да кажемо за цара над царевима који је од постанка царовао над бесмртним војскама ангелским, па је из човекољубља учинио се човеком родивши се у пећини и поставши слуга свима? волови и овце позајмили су му своју шталу као новорођеном младенцу, а по смрти ко ће му пристојно помазати мртво тело његово, бар онолико колико је то обичај и са сиромасима кад умру? ево ко — марија као духом научена она унапред свршава овај чин помазања тела христовога припремајући га тако за погреб за њу, ово је тајна вечера, на којој она свршава једну тајну не над живим него над мртвим господом као да је знала, да ће моћни чудотворац који је њеног брата повратио међу живе и губавог домаћина вечере међу здраве кроз два три дана пасти у руке злочинаца који ће га злочиначком смрћу уморити зато — не дирајте у њу; пустите је нека врши погребни обред нада мном а сиромахе ћете свагда имати са собом, па се старајте да на њима испуните заповест моју о милосрђу још је господ рекао: заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њезин (мк 14, 9) видите ли како наш царствени господ царски награђује учињену му услугу! он награђује љубав стоструком љубављу, и потрошених триста гроша, за којима је јуда толико жалио, он отплаћује марији бесмртном славом за триста гроша, које би крадљиви јуда сакрио у мрак заједно са именом маријиним, марија је купила неисплативи бисер, наиме једну корисну поуку милионима и милијардама хришћана, поуку о том како господ царски плаћа онима који њему служе (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о раздељењу стада у присуству пастира (јн 12, 1–18) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, тумачење истине, књ 2 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 271–539], 428–433) тема броја созерцање да созерцавам господа исуса у разговору са мартом и маријом и то: 1 како обе сестре срдачно примају господа и желе чути његову реч, 2 како се марија више брине о духовном а марта о телесном угошћењу божанскога госта, 3 како се господ више радује да он некога угости духовном храном него ли неко њега телесном (охридски пролог, 22 фебруар — наведено према охридски пролог: православна верска читанка (пнхз, 1928) (2 издање: ниш: штампарија „св цар константин“, 1928) [= сд, vii], 181) тема броја * * * у присуству господа треба доћи и стати у присуство живога господа то је најглавнија ствар на путу спасења: доћи с вером у присуство господа, и осетити то присуство понекад сам господ долази и открива нам своје благотворно присуство, као што је дошао марти и марији и витанији, као што се показао изненадно апостолу павлу на друму, или другим апостолима на мору галилејском, и на путу за емаус, и у затвореној соби, или магдалени у врту, или многим светитељима у сну и на јави наше је да се паштимо и трудимо доћи у присуство господа, а божје је да нас пусти у своје присуство и озари нас њиме (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о исцељењу узетог (мк 2, 1–12) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, 403) * * * једно је потребно само је једно на потребу — царство божје! у ту једну тачку тежио је христос чудотворац да управи погледе целога човечанства ко у ту једну тачку гледа, тај има једну мисао — бог, један осећај — љубав, једну тежњу — приближење богу благо ономе, ко је себе тако сабрао; — тај је постао сличан стакленоме сочиву, које сабере мноштво сунчаних зрака, тако да може да производи огањ речи које је господ казао марти: марто, марто, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно (лк 10, 41–42), изречене су уствари као укор и као опомена целом човечанству а то једно потребно јесте царство божје (мт 6, 33) све што је господ рекао и све што је учинио управљено је тој једној тачки, и том једном циљу у тој једној тачки сабран је сав пламен, који светли путницима залуталим по кланцима и вртлозима временог живота (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о умножитељу хлеба у пустињи (мт 14, 14–22) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део први, тумачење истине, књ 1 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 1–269], 185) васкрситељ мртвих кад се и дан данас на мазги путује из јерусалима око два сата преко јелеонске горе долази се у село витанију у том селу и сада показују место где је била кућа лазара четвородневнога, названог тако зато што је мртав лежао у гробу четири дана тај лазар беше пријатељ исусов, и његове сестре, марта и марија служаху господу кадгод би к њима уз пут навраћао једном кад исус тек беше напустио јудеју и отишао у галилеју, сазнаде да је његов пријатељ лазар болестан он прозре духом 38 6 / 2020 својим и рече ученицима: ова болест није на смрт него на славу божију, да се прослави син божији јер знађаше све што ће се догодити и не врати се одмах него остаде у галилеји још два дана чекајући да лазар умре и да се наврше четири дана докле он стигне у витанију до гроба покојникова у витанији срете га марта и рече му: господе, да си ти био овдје не би мој брат умро исус јој одговори: брат ће твој устати марта: знам да ће устати о васкрсенију, у последњи дан ту науку морала је она раније примити од самога исуса исус: ја сам васкрсеније и живот; који мене вјерује ако и умре живеће потом марија понови речи мартине: господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој и заплака се марија и заплакаше сви присутни тада и сам господ заплака ударише сузе исусу и дођоше на гроб лазарев а то беше пећина, и плоча на отвору јер на истоку многе пећине служе за погреба вање мртвих тада исус рече: узмите камен марта: господе, већ смрди, јер су четири дана како је умро а исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видје ћеш славу божију? кад скидоше камен, исус подиже очи горе и рече: оче, хвала ти што си ме услишио из овога се види, да је исус пред тим имао тајну молитву оцу свом небесном, кроз коју му је потврђена извесност да је отац сагласан са вољом сина и у овоме делу потом исус викну лазара — зовну иза гласа: лазаре, изиђи напоље! и изиђе мртвац обавит платном по рукама и но гама, и лице му убрусом повезано тада исус рече: раздријешите га и пустите нека иде и би тако онда многи од јудејаца који бијаху дошли к марији и видјеше што учини исус, вјероваше га исус не додирну ни плочу на гробу, ни мртвог лазара, него само повика: лазаре, изиђи! и четвородневни мртвац, који се већ почео распадати и заударати, оживео је, устао и изишао из гроба реч, само реч христова, без додира, производи нечувено чудо, и то у овом случају као и вазда брзо и лако сестра је посведочила о свом умрлом брату да већ смрди господе, рече марта, већ смрди, јер су четири дана како је умро сестра која воли брата свога неће лако изустити те речи, да брат њен смрди, па макар не знам колико да смрди али овде, ваљда по божјем промислу, баш сестра то посведочава јер кад њој смрди тело њеног брата, како ли тек осталима смрди? сведочанство сестре лазареве марте, дакле од првокласне је важности христос је васкрсао лазара не као јаирову ћерку истог дана када је умрла, нити као сина наинске удовице другога дана, и још непогребенога, него мртваца који је у гробу почео трунути и заударати стрвинским смрадом јер ако би се безверци усудили рећи за она прва два случаја, да то можда и није била смрт него обамрлост, — као да је обамрлост нешто друго него смрт — у овом трећем случају морају затворити уста и поверовати у страшну моћ сина божјег и месије каква је то моћ? то је апсолутна моћ добра над злом, вере у светлост над вером у таму, и изнад свега — моћ живота над смрћу (одломак из дела теодул, први пут објављеног изгледа 1977 године, у 5 тому сабраних дела вл николаја (уп „теодул“, сд, v, 499–650) — наведено према сд, v, 611–612) тема броја новембар / децембар 2020 39 40 6 / 2020 у библијско доба обућа је била пожељан део градске гардеробе и већина људи је носила сандале, док су ципеле и чизме носили богати или римљани који су минималистички дизајн сандала довели до дендизма у сваком случају, може се рећи да су широким пространствима библијских земаља газиле сандале оне би биле обуване када се излазило напоље да би се нешто урадило и симбол су који упућује на спремност на акцију и обављање посла (изл 12, 11; ис 11, 15; дап 12, 8) када су кретали на далек пут, људи би скидали сандале и носили их преко рамена до доласка испред самих градских зидина, тада би их поново обували, јер бос човек у граду упућује на потпуно сиромаштво библијски језик сандала ипак, чак и најсиромашнији слојеви друштва су могли да приуште себи најједноставније сандале, које су биле толико јефтине да је то прешло у пословицу (пост 14, 23) човек је могао да буде бос због недостатка новца и услед активности у богослужењу и молитви, јер су се сандале скидале пред храмом, светом земљом или пре уласка у кућу (поштоване особе) због предвиђања пораза од непријатеља, пророк исаија је ишао го и бос три године (ис 20, 2–3) што је симболизовало понижење, сиромаштво и робовање (отк 16, 15) обућа је била симбол слободе у старом риму јер су робови ишли боси због топле и суве климе која је владала у библијским земљама сандала је била најраспрострањенија врста обуће која се углавном подразумевала реч сандала долази од библијског стиха где се употребљава реч na’al у каснијој јеврејској литератури се користи реч san’dal, сандала од грчког sandálion и латинског sandalium сандала је прављена и од трске, сламе као у египту (ако се не рачунају тутанкамонове златне), али јевреји су углавном носили кожне са потплатом и тракама обавијеним дуж стопала и око зглоба (пост 14, 23; ис 5, 27; мк 1, 7) пол дил у књизи „симболика у библији“, помиње стопало као симбол снаге и душе, пошто је упориште усправног положаја који је карактеристичан за човека пета као симбол снаге има још једно метафоричко својство занимљиво је да христос помиње (јудину) пету на тајној вечери, која ће бити окренута ка њему, као чин непријатељства и издајства (јн 13, 18 21; пс 41, 9; пост 3,15) за богословско тумачење сандала значајан је уводни део светог писма, према коме је бог после пада, рекао адаму и еви да се обуку у хаљине од коже (пост 3, 21) у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење када су јевреји савладали вештину штављења коже, користили су равне танке сандале библијска сандала била је од коже, углавном браон или црна или је имала дрвену подлогу придржавану танким врпцама, ремењем (edna nashon, ed, jews and shoes, oxford: berg publishers, 2008) на осликаним зидовима, рељефима или скулптурама старих култура остале су забеиз историје црквене уметности уписавши високу школу — академију српске православне цркве за уметности и консервацију, прва вежба коју сам добила на одсеку за фрескопис била је, стопала са сандалама, једна иконографска мустра тада ни наслућивала нисам богатство симболичког језика (корака) које оне носе сандале у библији ма милена стефановић новембар / децембар 2020 41 из историје црквене уметно лежене сандале један од првих познатих сти приказа сандала древног света je забележен на „црном обелиску“ салманасара iii (око 841 г пре хр) обелиск приказује јуја, цара израиља (описаног у 2цар 9–10 и ово је једини портрет неке старозаветне личности), како као вођа вазалне државе исплаћује данак асирском цару обувен у шиљату обућу која је била у моди у асирској краљевској породици и можда није репрезент уобичајене јеврејске обуће (сл 1) свакодневни догађаји у животу представљали су прилику за слављење бога, укључујући и обување сандала тако постоји редослед по јеврејском закону ритуално се обува прво десна, онда лева нога, а када се изувају сандале, иде обрнутим редом, јер је десна страна важнија од леве и не сме остати непокривена док је лева покривена ово се односи на децу израиља која су била изван, у египту као део божијег промисла када би излазили напоље тело би јеврејима било покривено као и стопала до краја i века сандала је већ сматрана преметом сензуалности, удобности, луксуза и задовољства (јез 16, 10) лирски одломак у песми над песмама (пнп 7, 1) нам даје представу да су сандале одлика више класе и статусни симбол „како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска…“ тако у viii веку пре хр старији изражавају забринутост јер младе жене носе уздигнуте и украшене сандале сматрајући да тиме исказују непоштовање, што се наглашава код исаије (3, 16–20) ратни заробљеници који постају робови су ишли голи и боси, а њихова обућа је узимана као трофеј (2дне 28, 15) у рату се каља крвљу, како појас тако и сандале (1цар 2, 5) јеврејски обичај неношења обуће израз је покајања, казне или туговања (ис 20, 2; мих 1, 8; јез 24, 17, 23) бити бос у јавности, знак је изражавања дубоке жалости што је исказано појављивањем цара давида док је ишао уз маслинску гору (2сам 15, 30) симбол су неправде и репресије (ам 2, 6; 8, 6) вредност сиромашног човека се броји као један опанак стати сандалом (стопалом или чизмом као освајачки настројени римљани) на земљиште значи запосести га, каже жан сервије у својој књизи (jean servier, les portes de l’année: rites et symboles, l’algérie dans la 1 асирски обелиск цара саламансара iii, чувени „црни обелиск“, 858–824 пре хр нимруд, ирак британски музеј, лондон (извор: wikimediaorg) 42 6 / 2020 tradition méditerranéenne, paris: robert laffont, 1962, стр 123), а као потврду наводи многобројне примере света древног истока, грчке и северне африке такорећи, односи се на библијски свет (пнз 11, 24; инав 1,3) који нам је представљен у књизи о рути, кроз ритуал у коме главну улогу имају сандале (рут 4, 7; пнз 25, 9) скинути сандалу и дати је некоме значило је потврду уговора јемством симбол одређеног типа договора тумачи јерусалимске библије напомињу да тај гест потврђује уговор о замени ступити на њиву или на њу бацити сандалу значи постати њен власник она постаје симбол власничког права скидајући и дајући сандалу, купцу, власник на њега преноси власничко право показивати сандалом у правцу одређеног земљишта значи прећи га и потчинити (пс 60, 8; пс 108, 9) у сваком случају, скидање сандале сматра се симболичним трансфером моћи који се очитава у догађају на синајској гори у периоду египатског ропства, јевреји су научили занат израде египатски сандала и почели њима да тргују пред прелазак преко црвеног мора — пасхе они који су бежали, били су у сандалама (изл 12, 11) мојсије и сандале мојсије их је имао на ногама док се приближавао грму несагориве купине (изл 3, 5; дела 7, 33) скидање сандала представља дубок и свечан чин чин понизности пред оним коме се исказује част и поштовање црквени оци су тражили дубља значења неких тренутака описаних у старом завету, а један од њих је када мојсије боговидац у срцу божанског откривења скида сандале пред горућим грмом (сл 2) св григорије ниски повезује кожне сандале са мртвим одевним комадом коже која је смештена око пале људске природе, када она више није у милости пошто су сандале повезане са земаљским грехом, оне морају бити уклоњене пре него што неко ступи на свето божије тло гледајући на скидање сандала као „врсту“ крштења, григорије из нисе напомиње да се не може ступити на пут господњи док се не уклони одећа наше мртве човечанске природе према томе, и св јован крститељ се сматрао недостојним да одвеже сандалу христову — јер како је могао да скине сандалу ономе ко никад није био везан грехом? св максим исповедник види мојсијево уклањање сандала као слику чистоте од из историје црквене уметности 2 мојсије испред горућег грма, икона, xii век, манастир св катарине, синај (извор: wikimediaorg) 3 христос пере ноге апостолима, мозаик, катедрала монреале 1267 сицилија (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2020 43 људског расуђивања којим мојсије ствара припреме између нас и непознатог бога живог скинувши сандале, написао је св максим, мојсије је пришао божанском огњу горућег грма „кораком свог празног ума, потпуно ослобођеног од било каквих људских мисли“ „само вером пришао је месту где је примљена мистерија“ заиста, ко је чуо за ватру која не сагорева — осим као знак божије милости? мојсије тако показује да кроз незнање, човек стиче лично искуствено знање о богу који је изван интелекта, чија је суштина обухваћена „непознавањем“ пошто је његово присуство на синају обухваћено неупознатљивошћу, јер је обухваћено густим облаком поврх свега, управо је православно поимање „непознатог“ бога као пута за сједињење са њим кроз обожење (theosis) оно што православне хришћане издваја од других вера, према оцима ране цркве још једном се помиње догађај у старом завету када се неко приближавао месту које излива светост, понављајући потврду исуса навина као новог мојсија (инав 5, 13–15), тада командант божије војске каже исусу код јерихона: „изуј обућу с ногу својих, јер је мјесто где стојиш свето и учини исус тако“ сасвим је могуће да је прво чудо са сандалама било описано у петокњижју (пнз 29, 5) бог није оставио свој народ кроз изложеност пустињи и тешкој клими, јер им се током 40 година одећа није похабала, као ни сандале на ногама због тога су обућа и босе ноге попримиле симболички значај у јеврејској религији (уп инав 9, 5) апостолке — сандале новог завета ношење обуће и одвезивање ремена, била је служба која је означавала нижи ранг и сматрана је инфериорношћу особе која је врши (мт 3, 11; лк 3, 16; јн 1, 27; дап 13, 25) зато, када св јован крститељ каже да долази већи од њега, коме није достојан ни обућу понети, ни ремена одрешити, значи да је христос његов господ према блаженом теофилакту охридском под „обућом“ се подразумевају два силаска господња прво је са неба на земљу, и друго, са земље у ад „обућа“ означава кожу тела и умртвљење, што значи да претеча не може да „понесе“ тајну ова два силаска, то јест није у стању да разуме како су се она десила путујући пешке заједно са апостолима, христос је проповедао не само у градовима, већ и у селима у једном моменту, одлучује да пошаље дванаесторицу апостола да проповедају у паровима они сем штапа, хаљине и сандала ништа више нису имали уз себе (мк 6, 9) библијске сандале које су носили апостоли са духовне стране, симбол су вере и спремности за службу богу симбол су једног духовног путовања у неким случајевима и симбол заштите коју примамо од бога симболизам сандала које штите стопало помиње се код св симеона солунског означавајући однос и додирну тачку између земље и тела посебно, у одећи монаха он помиње сандале које се носе у припреми за јеванђеље мира (еф 6, 15), да не би монах гацао духовним стопалима по камењу, нити пету његових размишљања уједале змије ума, већ он може да хода у сандалама, јер се њима газе змајеви и скривене звери пакости и зависти из историје црквене уметности 4 св михаило, фреска, 1346 пећка патријаршија, црква св димитрија (извор: rastkors) 44 6 / 2020 свети јеванђелисти и апостоли матеј и лука (уп мт 10, 10; лк 9, 3; 10, 4; 22, 35) кажу да је исус заповедио апостолима да не понесу ни своје сандале ни штап, док је марко (6, 9) забележио да су им ове ствари биле дозвољене као минимум поседовања у служби божијој тако блажени теофилакт охридски сматра да је господ касније дозволио да они носе сандале и узму штап како би заштитили своје ноге и помогли својим телима, снисходећи њиховој слабости због тежине путовања смисао неношења ствари са собом је у томе да се не би везивали за земаљске ствари које одвраћају пажњу на том путу господ им говори да „отресу прах са ногу својих“ као сведочанство онима који их нису примили, да су ради њих препешачили дуг пут, а они незахвални нису имали никакве користи од тога поводом овог каже св григорије ниски, да је господ забранио ученицима да носе сандале када им је наредио да не иду путем паганa „него да иду светим путем“ обичај је био да су јеврејима за време обедовања стопала била непокривена (лк 7, 38; јн 13, 5), изузетак се десио само уочи изласка из египта (изл 12, 11) сам ритуал је налагао изување сандала и прање ногу услед уличне прашине у новом завету видимо да је фарисеј симон занемарио христа као госта и није обезбедио воду за прање ногу, али, то је сузама урадила жена грешница која је дознала да је христос за трпезом, а косом брисала и миром мазала његове босе ноге последње вече свог живота, уочи пасхе (јн 13, 1–16) господ је одлучио да проведе са својим ученицима на заједничкој трпези љубави (agape) пре вечере перу се ноге, што делује као најнижа услуга од свих (1сам 25, 41) у богатијим кућама то су обављале слуге или робови што је важило и за цео грчкоримски антички свет, и зато се у јеванђељској причи апостол петар противи (сл 3) господ пере водом стопала својим ученицима, онима који ходе „светим путем“, и суши их пешкиром којим је опасан у струку, а који има моћ да очисти грехе јер „обукао се господ у силу, и опасао се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичне амбиције, поноса и научио их лекцију љубави (јн 13, 34) моносандалос — један иконографски детаљ у пећкој патријаршији, у цркви св димитрија, налази се арханђел михаило са једном сандалом „моносандалос“ елегантан, раван античким ратницима (јасон, тезеј) постављен је до улазног портала цркве са исуканим мачем као заштитник свети ратник је упоређен са античким ратницима, јер је мајстор јован сликар префињене уметничке култура, каже светозар радојчић (сл 4) у хришћанском мученичком контексту моносандалос се узима као победа над смрћу изгубљена сандала је карактеристична за један тип иконе богородице умиљеније (гликофилуса) заједно са иконографским елементима који су повезани са семантиком страдања то су критске иконе xv века које нам представљају установљен иконографски тип богородице страдалне са христом младенцем моносандалосом боса нога, то јест, стопало са олабављеном сандалом која виси са изврнутим ђоном, постао је образац богородице страдалне који се непроменљиво појављивао на иконама ове тематике у дијалогу са ате измом у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење новембар / децембар 2020 45 младенац се налази у наручју тужне мајке и престрашен је симболима предстојећег страдања које показују насликани анђели на угловима представе композиција предочава будуће христово страдање и ова тема се прилично учестила на иконама, можда и као дуго одзвањајући ехо пада цариграда (сл 5) необичну иконографску одлику чине христове укрштене ноге и откривено стопало према тумачењу, христова сандала која пада са стопала указује на журбу којом је трчао ка њој, у њено наручје зурећи у анђеле који држе инструменте његовог будућег страдања и смрти (крст, копље и сунђер) сугеришући предстојећу победу стопало без сандале је остало незаштићено и открива пету која је префигурација страдања (пост 3, 14–15) јер може змија да је уједе, а и јуда да је окрене против христа (јн 13, 18) што представља тему тропара који се пева на велики четвртак истовремено, лабава сандала представља христову божанску природу, одвезану од земаљских ограничења, док је сандала која је остала добро везана симбол његове човечанске природе и заштите, како тумачи св григорије палама кроз јеванђељску параболу о блудном сину: „али и обућа на његовим ногама којима може под божанском заштитом и сигурношћу нападати на змије и шкорпионе и на сваку снагу непријатеља“ 5 богородица страсна, касни xvi век, рим, прив колекција (извор: chrysanthe baltoyianni, icons: mother of god, athens: adam editions, 1994, pl 95) библијска енциклопедија на српском језику радомир б ракић, библијска енциклопедија том 1, а–л том 2, љ–ш 600 + 632 стр србиње: духовна академија светог василија острошког, 2004 године 2004 изашла је библијска енциклопедија протођакона радомира ракића, који је током своје каријере обављао дужности лектора богословског факултета у београду и предавача новог завета на духовној академији у србињу (фочи), као и преводиоца св архијерејског синода спц отац радомир и данас је активан и ангажован у српској патријаршији — као главни и одговорни уредник информативне службе спц у првом тому овог издања обухваћене су одреднице од слова а до слова л, на укупно 578 страна (на осталим странама наведена је литература), а у другом тому на 632 стране — одреднице од слова љ до слова ш оба тома су снабдевена са по четири географске карте палестине и древног света, док су књиге обогаћене дијаграмима, графичким приказима, скицама и најнеопходнијим илустрацијама на овом делу протођакон радомир ракић радио је више година, а узор су му биле светске библијске енциклопедије, лексикони, атласи, као и приручници и друга литература за изучавање тема старог и новог завета иако је библијска енциклопедија објављена пре више од 15 година, с обзиром на тематику и даље је веома актуелна и нова верујемо да ће ова публикација бити интересантна и читаоцима православног мисионара с п мисионарски излог 46 6 / 2020 ј ош једна вишедетна породица која припада духовном јату оца макарија, игумана манастира фенек, добила је благослов да о њима пишемо то су кристијан (43) и олга (33) килић из прогара а добили су благослов и од парохијског свештеника, оца бранислава јовановића, из цркве светог архангела гаврила: „црквена и поштена породица, али су више везани за манастир фенек ово сремско село има 236 домаћинстава, а празних кућа много више и стару цркву изграђену 1799 године сви се добро познају има неколико вишедетних породица, али треба да споменемо и бездетне подвижнике деда сава и бака нина миличевић су, као хранитељска породица, пружили родитељску љубав и одгајили 14-оро деце, поженили их и поудавали, а деда живко и бака велинка аћимовић 9-оро деце, и тако учинили прави хришћански подвиг“ кристијану и олги два пута су се родили близанци: пелагија и јелисавета (2 године и 11 месеци), николај и алексеј (11 месеци) пето дете је на путу имена су изабрали по руским светим: пелагији дивјејевској, јелисавети фјодоровној, цару николају и царевићу алексеју живе са кристијановим родитељима у кући од 80 квадрата хтели би да дозидају поткровље, али нису у могућности, јер он нема сталан вишедетне породице живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере породица килић радмила грујић новембар / децембар 2020 47 вишедетне породице посао ради као молер и гипс-картон мајстор пошто је и у кући потребан, труди се да се организује најбоље што може народ каже: у чију кућу уђе љубав, за њом одмах улазе и срећа и богатство кажите нам нешто о себи, како сте се упознали и како сте љубави отворили врата? кристијан: ја сам рођен у земуну имам старију сестру кристину отац иван је из малог места крушчић у војводини, али је одрастао у земуну мајка лепосава је из горњег лајковца, одрасла у прогару, касније се због посла преселила у земун завршио сам средњу саобраћајну школу у земуну олга: ја сам из белорусије, рођена сам у граду светлогорск од оца анатолија ромашко и мајке нине имам старијег брата дмитрија који је ожењен и има сина завршила сам хемијско-технолошки факултет, смер екологија кристијан: упознали смо се преко заједничке пријатељице у москви када сам, са благословом владике сремског василија и оца макарија, био учесник на православним сајмовима у русији, који се организују током целе године представљао сам наш манастир и србију олга: све је било по божијем промислу кад сам рекла родитељима да се удајем за србина, нису се противили већ сам имала око 30 година допао им се када су га упознали када сам ја дошла у србију, запазила сам да су срби народ отворен, љубазан и пун љубави кристијан и кристина су лепа хришћанска имена ко вам је дао име? ко вас је привео цркви? је ли било неких чуда? кристијан: мојој сестри кристини име је дао кум наших родитеља, бранислав шћепановић, а мени је дао по њој касније, крстио нас је заједно, мене у 16 години а њу, пред удајом, у 19 години, у цркви светог архангела гаврила, и то захваљујући зету драгољубу хртковцу, јер је хтео црквено венчање родитељи нам нису били побожни, једино је био деда, по мајци, и једним делом је он заслужан за мој пут до вере и у комунизму је славио славу, светог луку ја сам од њега наследио славу а са очеве стране, славу свети никола ни деда ни стричеви нису славили можда 48 6 / 2020 зато што су живели у војвођанском селу где су били колонизовани срби из лике, кордуна, босне, црне горе, где је био јак комунистички утицај, није било ни цркве, а ни сада је тамо нема али ја сам још као дете са другарима ишао у манастир фенек, из радозналости, тада је био женски, на летњу славу св петка римљанка после крштења, више пута господ ме је спасио од смрти као већина мојих другара, ишао сам у кафиће, пушио, гатаре ми гледале у шољу тако лутајући, залутао сам у својој 33 години у први брак трајао је само 10 месеци и донео ми велику патњу која ме је усмерила ка манастиру тада сам први пут свесно отишао у манастир са жељом да помогнем бившој жени дошао сам на крају литургије и на излазу из цркве сретао насмејане људе сви расположени, насмејани, просто срећни то је био прави духовни лек за мене тада сам се први пут исповедио и доживео благодатни шок, осетио сам моћ молитве и исповести, осетио олакшање, осећај да полетим пронашао сам смисао живота и пожелео да и ја будем исти као и они и корак по корак, литургију по литургију, ту сам при манастиру 10 година прву жену сам сâм тражио, а за другу сам се молио богу и бог ми је послао венчали смо се у манастиру фенек, а мој отац се истог дана крстио у прогарској цркви наш кум на венчању, који је крстио и нашу децу, марко милановић, сада има петоро деце и редовно иде у фенек свима нама манастир много значи олга: мој отац је римокатолик, а мајка православка старији брат је крштен у римокатоличкој цркви, а ја у православној у цркви светих апостола петра и павла, у светлогорску тако су се родитељи договорили породично смо славили оба божића и васкрса, али ни тата ни мама нису ишли у цркву, осим понекад на васкрс бака, мамина мама је била побожна и утицала је на маму да ме још у детињству научи молитву „оче наш“ у минску сам завршила средњу школу и факултет и почела да радим у академији наука, као млађи научни сарадник тек тада су почела прва питања о вери и о мом постојању прве књиге су ми биле о биоенергији, о будизму, ишла сам и код протестаната секташа, али само једном, што ми је било довољно сасвим чудно је то да је мене сам у цркву вишедетне породице новембар / децембар 2020 49 пошла по упутству једног екстрасенса из светлогорска тако сам кренула у манастир св јелисавете у минску, остала око пет година и тамо променила три посла била сам и водич по манастирима белорусије, украјине, русије у том манастиру раде и многи римокатолици, што је необично у белорусији има мало муслимана и нема ниједне џамије, нема ни миграната прво поклоничко путовање било је у кијево-печерску лавру тамо сам остала три дана и први пут осетила велику благодат, и добила подстрек за даље затим, у оптину пустињу, многе манастире у москви, сергијеву лавру прва православна књига била ми је чуда у православљу, па несвети а свети, житија руских светих, књиге од светог пајсија светогорца св пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? кристијан: бог нам даје децу на један чудан и диван начин два пута смо родитељи близанаца, а сада чекамо пето дете и то је за нас велико чудо мислим да, пре свега, међусобно поштовање и разумевање рађа и љубав а љубав све трпи деца су такође пуна љубави и она нам дају снагу и мотивацију да будемо бољи све то уз божију помоћ да ли се може живети православно без црквеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у дугогодишњем грађанском браку? кристијан: мислим да је много теже живети таквим животом тада нема благослова и благодати божије ако су људи тотално далеко од бога, онда је њима свеједно како живе црквени брак подразумева хришћански стил живота са свим својим правилима то није само потпис на папиру или неки обред у цркви то је, пре свега, молитва и света тајна брака где двоје постаје једно са благословом да се обоже и умноже мислим да је потребно црквено венчање и онима који су грађански венчани био сам сведок-кум на једном таквом венчању где су се бака и дека венчали буквално пред крај живота, она у 90-ој а он у 88-ој години имали сте несрећу да се упознате са пандемијом ковида како је болест ушла у ваш дом? какво је болничко искуство? вишедетне породице 50 6 / 2020 кристијан: нисам могао да верујем да то постоји и сада мислим да је вештачки произведен и моја мајка се разболела, а она је срчани болесник, у болници је и доживела инфаркт добро је што је тада била у болници, јер је добила праву помоћ и отац се убрзо разболео, али ипак је код њих било у много блажем облику него код мене не знам како смо се разболели и олга је повремено имала повишену температуру, али кад је остала сама са децом, дошла јој је мајка, и она се опоравила њима ништа није било али, сматрам да ми је бог дао болест на спасење и учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу 54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков
... алтруизма јаловом заиста је таквом и сматрам прво, зато што се овде ради, како сам већ поменуо, о недопустивом излажењу биолошког наратива изван граница које успоставља научни методолошки натурализам друго, зато што сматрам да оваква теорија и у научном смислу није исправна — она једноставно не ради, неисправна је не морамо ићи у анализу јеванђељског алтруизма да бисмо ово доказали (мада ћемо то свакако у даљем писању на ову тему учинити) једноставно, искуство личног живота нам говори да постоји алтруизам који не стоји на поменутим дарвинистичким начелима — постоји алтруизам који је и несроднички, и без реципроцитета заправо, постоји прави, аутентични алтруизам, лишен сваке себичности и трговачке логике овога је свестан и сам ричард докинс ипак, он настоји да оправда своју теорију о дарвинистичком моралу како? тако што биолошко утемељење нашег морала и алтруизма смешта у нашу, сходно дарвинистичкој теорији, далеку анималну прошлост: „у прадавна времена, могли смо да будемо алтруистични само према блиским сродницима и потенцијалним партнерима у реципрочним односима данас ова ограничења не постоје, али општа правила опстају“ докинс уводи појам затајивања, како би ово објаснио затајивање или, како даље каже, овде се ради о „дарвинистичким грешкама: благословеним, драгоценим грешкама“ има много тога важног што овде, пажљивом анализом, треба приметити најпре, докинс прави један методолошки скок у свом објашњењу — из натурализма прелази у друштвену сферу бића, говорећи да је „филтер цивилизације“ тај који је „примитивна правила алтруизма и емпатије“ претворио „у затајивање које нам доноси радост опроста и помирења“ овде се ради о методолошкој неконзистентности ако говоримо о „филтеру у дијалогу са ате измом новембар / децембар 2020 27 цивилизације“ (ма шта то значило) ту је онда крај сваком биолошком (натуралистичком) наративу јер, дарвинизам управо не може да објасни то што је кључно — „филтер цивилизације“ који уобличава моралност и алтруизам зато једноставно све то назива „грешкама“ (биолошком речником речено — то су „мутације“) ипак, докинс их (биолошке механизме и „филтер цивилизације“) без пардона калеми једно на друго — ово ја називам методолошким и (псеудо) научним кентауром (тзв социобиологија) тај кентаур, ако успе да промакне онима којима пажња није најизоштренија, служи да се прикрије немоћ и граница биолошког наратива да објасни биће и живот у тоталитету на том кентауру и стоји нешто што се зове дарвинистички морал и социобиологија даље, неконзистентност овог докинсовог закључивања/тврдње огледа се у ставу да начела алтруизма (сродништво и реципроцитет), која су успостављена у праисторији (по докинсу), данас „не постоје, али општа правила опстају“ како могу да опстају општа правила ако начела више не постоје? шта би друго била та општа правила до сама начела, из којих се изводе правила? на који начин логика/начело „себичног гена“ и реципрочног алтруизма могу да буду „општа правила“ за „милосрђе према дужнику“, које је по речима самог докинса, „недарвинистичко баш као и усвајање детета“? његово објашњење је да су поменута примитивна (дарвинистичка) начела опстала као покретачка снага алтруизма, која је као таква „пропуштена кроз филтер цивилизације“ не треба бити врхунски философ да би се приметило да овај исказ, чак и када бисмо били лишени искуства, није тачан на који то начин „себични ген“ (себичност сродничког алтруизма) и трговачки реципроцитет (себичност реципрочног алтруизма) могу да буду „покретачка снага“ нечега што је крајња супротност — несебичног, жртвеног, крстоносног и често на свом властитом одрицању заснованог алтруизма, какво је поменуто милосрђе према дужнику или усвајање детета? коначно, да ли се уважени професор докинс запитао, шта је то у њему што га покреће да своје властите алтруистичке пориве (професор докинс је очито частан и осећајан човек, са израженом емпатијом) назове „дарвинистичким грешкама“ — и то „благословеним, драгоценим грешкама“? може ли биолошким, дарвинистичким наративом да објасни тај човекољубиви „механизам“, који у самоме себи очигледно осећа? он је увео појам затајивања у својој теорији „дарвинистичке моралности“ затајивање заиста постоји — али затајивање дарвинизма као таквог, пред тајном истинског алтруизма и безусловне емпатије према другом људском бићу истински алтруизам није „грешка“ у еволуцији „дарвинистичке моралности“ истински алтруизам је зид који стоји наспрам дарвинизма, чинећи му објашњење свог „механизма“ недоступним истински људски алтруизам је стварност недоступна методолошком натурализму природних наука недоступан, управо зато што је људски, а не животињски истина, човек јесте, као и сав живи свет око нас, „биће овде устројавано“, али и „другде пресељавано“ и „свршетак тајне — стремљењем ка богу обожавано“ (свети григорије богослов) зато то биће не може да обухвати и до краја објасни, овде и само овде устројавани и нигде другде пресељавани — методолошки натурализам природних наука у дијалогу са ате измом свети григорије ниски, новија грчка икона 28 6 / 2020 тема броја: марта и марија у нашем животу христос васкрсава лазара, а марија и марта клањају се пред господом; икона из 12–13 века, атина (извор: википедија) новембар / децембар 2020 29 тема броја: марта и марија у нашем животу библијске личности су кроз читаву историју хришћанства служиле као примери са којима се треба упоређивати, било да су то ликови који су позитивни или негативни ништа мање то нису две жене које се помињу у jеванђељима по луки и јовану, марта и марија могу се сврстати у плејаду жена које од старог завета својом појавом одскачу у смислу необичности свог понашања, рушењем утврђених образаца понашања, или упечатљивошћу својих реакција у одсудним тренуцима прича у којима се помињу и спремношћу на жртву и понижење изнад свега, многе од њих су заправо прави примери живе и чврсте вере у бога тако се могу посматрати сара, ревека, марија, мојсијева сестра, девора и јаиља, ана, мајка пророка самуила, али и тамара, јестира, рута итд њима се могу придружити и ове две новозаветне хероине прича о марти и марији поменута два jеванђеља ставља у различито окружење и ситуације апостол лука причу о њима смешта у поглавље (лк 10) у којeм доминира слање седамдесеторице и прича о милостивом самарјанину на путу према јерусалиму, за који се христос чврсто одлучио (лк 9, 51), исус се зауставља да би га у своју кућу примила жена по имену марта из приче је очигледно да марта има доминантну улогу у кући у којој живи са својом сестром маријом али приликом христове посете, марија се понаша крајње неуобичајено за жену док њена сестра марта служи госте, пуна бриге да нешто не недостане, марија је села „код ногу исусових и слушаше беседу / реч његову“ (ст 39) у њиховим различитим поступцима, збива се заплет приче, јер марта тражи од исуса да „уразуми“ њену сестру и марту красе делатност, журба, али и брига и огорченост због сестриног понашања; марија је, пак, у подређеној улози у односу на сестру, занемарује послове који се од ње очекују да би седела и слушала исуса док говори ликови сестара лазара из витаније тема броја ђакон владимир пекић на крстовдан, лета господњег 2020 током свете литургије у земунском храму светог николаја мирликијског, његова светост патријарх српски г иринеј је рукоположио у чин ђакона нашег дугогодишњег члана редакција и сталног аутора текстова, професора верске наставе владимира пекића редакција часописа православни мисионар новорукоположеном ђакону жели да га господ укрепи у његовој новој служби и да му да ревности да настави да умножава своје мисионарске таланте и да читаоце нашег часописа и даље укрепљује својим душекорисним текстовима 30 6 / 2020 тема броја да се прихвати посла који је марта сама морала да ради одломак се завршава чувеним речима господа исуса христа: „марта, марта, бринеш се и узнемираваш за много, а само је једно потребно али марија је добар део изабрала који јој се неће одузети“ (ст 41–42) у односу на ову кратку приповест, друга у којој се помињу ликови марте и марије је јеванђеље по јовану које носи итекако потреснију и драматичнију причу у питању је смрт, а потом и васкрсење лазара из витаније овом догађају апостол јован је посветио читаво поглавље (јн 11) марта и марија су лазареве сестре које живе у дому чије укућане је господ изузетно ценио и волео после болести лазар умире, и тек након погребења, док још оплакују његову смрт, појављује се исус обе сестре се сусрећу са христом и имају наизглед сличне дијалоге са њим док марија приговара христу да брат не би умро да он није био одсутан и поново се враћа да са осталим јудејцима оплакује брата (ст 31–33), мартин је свакако упечатљивији (ст 21–27) ево дела: „господе, да си ти био овде, не би умро брат мој“ марта му рече: „знам да ће васкрснути о васкрсењу у последњи дан“ исус јој рече: ја сам васкрсење и живот; који верује у мене ако и умре живеће и сваки који верује живи и верује у мене неће умрети вавек верујеш ли ово? рече му: „да, господе! ја верујем да си ти христос син божији који долази у свет“ у оба јеванђеља ликови сестара упућују на супротности управо на њима, кроз опис који дају лука и јован, те кроз црквено предање могу се препознати теме битне за хришћанску веру уобичајено схватање ове две сестре код апостола луке је да оне представљају делатну, односно созерцатељну теологију / живот углавном је ово тумачење постало доминантно због монашког утицаја, али и због алегоријске методе тумачења светог писма марта представља делатност, припрему за созерцање и истовремено недостатност тог вида живота марија представља созерцатељни, исихастички начин живота, који се труди да остави све животно по страни и да пажњу свога ума у потпуности посвети гледању и слушању христа опасност лежи у занемаривању других и потенцијално гордом новембар / децембар 2020 31 односу према „непосвећенима“ поред тема делања и молитве, уколико се осмотре особине које еванђелист лука наводи за њих две, види се да марту красе делатност, журба, али и брига и огорченост због сестриног понашања; марија је, пак, у подређеној улози у односу на сестру, занемарује послове који се од ње очекују да би седела и слушала исуса док говори код апостола јована, обе сестре су тужне због недавне смрти брата међутим, марта је спремна да превазиђе своје стање и да уђе у дијалог са христом који ће је довести до вероисповедања христа као сина божијег христово присуство на тај начин делује на њу излази из области туге и жаљења, да би преко општеприхваћеног уверења јудејаца тог времена о суду божијем дошла до сазнања да пред њом стоји онај који јесте, који доноси суд овоме свету и који је његово васкрсење и живот, па тако и њеног брата лазара са друге стране, марија нема ту спремност трагика догађаја је паралисала за нешто више и овде се може уметнути алегоријско тумачење, где марија представља јудејце који у христу не виде сина, док би марта представљала хришћане, који у истим околностима у личности учитеља исуса виде ко он јесте — логос божији и спаситељ уколико се сада ове особине обједине, из њих се могу извући теме које су свакако и данас актуелне међу људима, који не морају нужно бити верујући тако су присутне већ поменуте теме делатног и молитвеног живота, потом тема служења, гостољубља, речи господње неизоставне су теме вере и туге, смрти, таме, живота и светлости али, и исповедања христа, тј његовог препознавања наиме, у лукином опису, марта се ипак показује као неко ко жели да бог дела по њеним прохтевима, али исто тако постављајући себе у ситуацију да од многих својих брига заборави кога је угостила марија, пак, показује све особине ученика, тј оних који слушају и следују речи христовој стога, оно што се може извући као поука из лукиног наратива јесте чињеница да се према богу човек поставља са предубеђењем да због исправности његових дела он мора да га послуша његова дела или положај, као што је мартин у њиховом дому, подразумевају то ипак, очигледно је да кроз свој захтев упућен христу, она заправо саму себе осуђује гледајући у сестри такмаца и подређену, она сматра да исусова подршка њој припада међутим, истинско служење није у самодоказивању и самопоказивању, него у усредсређености на христа, у сазнању да је он гост којем треба посветити пажњу, а не само послужење коначно, то је слушање христове речи које човека чини његовим учеником тек напојивши се њом, он може да буде њен сведок у свим околностима марта и марија у јеванђељу по јовану упућују на две врсте реакција онда када све говори да је бог одсутан (ст 6; 11–15) марија не може да превазиђе чињеницу смрти њена реакција је људска, уобичајена, и за христа потресна изазива безмало његово саосећање и бол (ст 33) марта, пак, представља праву хероину хришћанске вере треба само бити искрен и у тренуцима након сахране неког тако блиског попут брата, уз чињеницу да његово тело пребива у тами гроба исповедити веру као што је она и рећи: „да господе! ја верујем да си ти христос“ у поступцима ове две жене, може се пронаћи готово сваки верујући тако новозаветни текст као и богато црквено предање које дише и напаја се од истога духа, кроз ове две приповести хришћане, као и нас данас, упућује на чврсту веру у најтежим тренуцима, дубоком свешћу да речи христове откривају истину и смисао живота као и да зарад њих вреди бити његов ученик — бити хришћанин — и то сведочити кроз ширење његове речи у служењу, молитви, исповедању вере баш као што то показују марта и марија и још једна битна ствар овде бива присутна у свему томе, ако се и испуни, у другоме не треба проналазити маловерног, презаузетог и оптерећеног бригом или потиштеног животном тескобом, већ, баш као и христос, бити потресен због тога и спреман на жртву а не на осуђивање тема броја 32 6 / 2020 свето писмо је књига истине — о богу, о човеку, о свеукупној стварности у којој човек живи, духовној и материјалној господ је истине саопштавао углавном симболички и фигуративно, и учаше их у причама много, и говораше им у поуци својој (мк 4, 2) зашто се господ определио да том методом саопшти истину? постоји више разлога први, користећи метафору или аналогију, господ је од ученика тражио активан интелектуалан став — удубљивање, повезивање, увиђање односа интелектуалним напором и духовним сагледавањем ученици су откривали суштину по(р)уке они који то нису могли остајали би без поуке, јер, каже христос својим ученицима, вама је дано да знате тајне царства божијег; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју (лк 8, 10) други разлог видимо у томе што је о истинама царства божијег, о духовној стварности и будућем веку (есхатону), немогуће говорити емпиријски, него само фигуративно прича једноставно преноси слушаоца у једну нову реалност о којој нема непосредног искуства, али која се ипак може упознати и открити трећи разлог огледа се у томе што су приче увек вишеслојне и комплексне често приче у себи садрже религијску, философску или психолошку по(р) уку са мало речи много тога може да се каже једна од таквих прича је о марти и марији у овом тексту задржаћемо се на психолошкој анализи метафоре која, имамо такав утисак, открива један неистражен, комплексан, али истовремено и универзални психолошки феномен ради се о, индивидуалној психологији доживљаја реалности (света, животне стварности) неоспорно је да су марта и марија два типа личности марта је „овоземаљска“, потпуно је окренута друштвеним обавезама, што се изражава у њеном наглашеном гостопримству чини се да њена жеља да угости господа прелази у домен опсесивности она је претерано брижна, напета, скоро у грчу дакле, код марте препознајемо знаке анксиозности које господ покушава да „лечи“ речима бринеш се и узнемираваш за много (лк 10, 41) ова анксиозност је последица превелике бриге и опсесивне жеље да се социјални захтеви и обавезе беспрекорно испуне након што је њена сестра марија остави саму да служи, уследио је мартин апел и молба господу: реци јој, дакле, да ми помогне (лк 10, 40) ту видимо да марта није само забринута да ли ће на прави начин услужити господа и његове ученике, већ она има нескривену намеру да наметне марији свој образац понашања (што обратно није случај!) код марте, уз то, препознаје се и један степен нетолеранције она тежи да наметне сестри свој доживљај стварности и друштвених обавеза, не уважавајући маријин сензибилитет и њене мотиве тема броја у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности марта и марија — два доживљаја реалности виктор вицановић новембар / децембар 2020 33 марија је, са друге стране, жељна созерцавања духовних истина умна и контемплативна, жељна је речи истине и спасења за марију приоритет није материјално и пролазно она жели да буде са богом, зато седе код ногу исусових и слушаше беседу његову (лк 10, 39) она је заправо пронашла бога, јер само је једно потребно (лк 10, 42), и не жели да друге ствари утичу на њен узвишен доживљај јединства са богом због тога христос наглашава да је она добри део изабрала који јој се неће одузети (лк 10, 42) марија, за разлику од марте, зрачи спокојем и смирењем, јер је нашла духовни мир у речима истине које је господ изговарао у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности доживљај реалности, животне стварности или доживљај живота у целини, је комплексан, флуидан, личан (идеосинкретичан) и зато скоро неухватљив за емпиријску и позитивистичку психологију колико је аутору ових редова познато, тематици психолошког доживљаја највише се приближио руски православни психолог фёдор ефи́мович василю́к у својој књизи психология переживания анализ преодоления критических ситуаций, издательство московского университета, 1984 (наслов књиге наведен је на руском језику, из разлога што још увек немамо адекватан превод за реч переживания уобичајени превод на српски била би реч искуство, али она не одговара у потпуности садржају књиге адекватан термин била би реч која би обухватила термине доживљај, искуство, проживљавање) христос, као епископ душа наших (1пт 2, 25), причом о марти и марији, жели да нам отвори очи како би препознали свој доминантни доживљај стварности заправо марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона наравно, парадигма марте и марије није једина господ такође каже да ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско (мт 18, 3) дечији доживљај стварности је лак, радостан, незлобив деца имају безгранично поверење у своје родитеље деца нису злопамтила деца имају свој доживљај стварности када бисмо постигли синтезу детињег и маријиног доживљаја стварности, убеђен сам да бисмо много угодили богу тема броја марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона 34 6 / 2020 ј а умем да се зауставим ја знам своје границе ја благодарим богу на сну „ за упокојење немоћи наших“, мени је потребно време за одмор ја говорим „стоп“ мојој активности, мојој неућутној мисли, мојим незавршеним почецима будући стално у послу, у бекству од самог себе, ја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија, сазерцатељна, послушна и знајућа где је извор живота умем ли да ћутим, умем ли да одбацим непрестану напрегнутост, да бих ушао у покој суботе? можда се у првој књизи библије говори о покоју седмог дана, такође и зато што је бог знао, како ће читав род људски, нарочито у последња времена, бити захваћен хиперактивношћу постоје народи, који су у разним периодима историје препознатљиви по овој особини у изванредној мери а ето нас русе, не само данас, него и у сва времена критикују као мало активан народ, неорганизован, неделатан, одвише сазерцатељни, склон бесконачним размишљањима а такође и као народ који воли лакомислена весеља и можда ми који смо данас све више заражени ужурбаношћу западног света, треба пре свега да се научимо од свог народа како се зауставити зар није свим људима упућен завет спаситеља, да будемо као деца? погледајте како се понаша дете када се игра, игра се свим својим бићем оно говори, оно се креће, оно својим устима подражава све звуке и поистовећује се са свим ликовима, које само ствара — са возачима камиона, са лептиром и цветом истовремено, са херојем који побеђује чудовиште, а понекад и са чудовиштем које прождире хероја дете живи у пуноћи живота, коју само ствара и на крају се зауставља оно — иза граница свега оно машта и одмара се ми треба да нађемо ову децу у себи ми смо заборавили на њих, али они траже своје тако ћемо давати одмор нашем телу и нашој души, да би обновили пуноћу духовних сила ради озбиљног и дубоког учествовања у животу извор: „пастирски одговори“ прот а шаргунова (ответы протоиерея александра шаргунова, http://wwwrussdom ru/oldsayte/2005/200508i/ 20050833html) тема броја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија је ли хришћанину потребно одмарање? са руског превео: небојша ћосовић новембар / децембар 2020 35 тема броја на вечери у селу витанији присутни су се били тако поделили да су на једној страни били апостоли, васкрсли лазар и његове сестре, марта и марија, које су гостиле господа, а на другој јуда издајник, који је протествовао што је марија излевала мирисно уље на главу господа на шест дана пре пасхе дође исус у витанију где беше лазар што умре, кога васкресе од мртвих види се да је овај лазар био човек чувен и знаменит, што сведоче и многобројне посете дому његову како у време његове смрти тако и по васкрсењу многи од јудејаца беху дошли к марти и марији да их теше за братом њиховим (јн 11, 19); и: многи њега ради иђаху да виде чудо сотворено на њему господом (12, 11) на шест дана пред пасху господ се опет вратио у витанију, где је живео његов пријатељ лазар, кога је он васкрсао из мртвих ту је за њега била спремљена вечера и онде му зготовише вечеру, и марта служаше, а и лазар сеђаше с њим за трпезом јеванђелист нарочито истиче ово, да тиме покаже стварност лазарева васкрсења васкрсли мртвац живео је својим обичним животом телесних људи: кретао се, ишао у госте, јео и пио он није био једна тренутна сенка, која се неком опсеном појавила пред људима па убрзо ишчезла, но жив, здрав и нормалан човек какав је био пре своје смрти и болести господ га је васкрснуо и удаљио се из витаније у град јефрем на неколико дана и у присуству и у одсуству христовом васкрсли лазар подједнако је био жив човек; да се не помисли и не каже, дакле, да се тобож лазар само у присуству и под „сугестијом“ христовом појављивао људима као жив сада пак када се господ поново вратио у витанију, ево лазар седи с њим за трпезом и гостује у свога суседа — а можда и сродника — симона како диван призор! господ седи за вечером са два човека којима је он дао више него што им сва васиона може дати: једнога је подигао из мртвих а другога је исцелио од губе једноме је тело трулело од гроба а другоме од губе он је својом чудотворном силом повратио првоме живот а другоме здравље и сада, тема броја господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу из стваралаштва епископа николаја велимировића: марта и марија епископ николај са верницима (извор: τὸ εἰλητάριον γράψον ἃ εἶδες καὶ ἅ εἰσι (ἀποκ α΄ 19) / toeilhtarionblogspotcom) 36 6 / 2020 тема броја пред сам свој полазак на часни крст, он се склања код њих и налази у њима благодарне пријатеље а марија узевши литру правога нардова многоценог мира помаза ноге исусове, и отре косом својом ноге његове, а кућа се напуни мириса од мира прва два јеванђелиста пишу да је жена просула миро на христову главу, при чему свети марко још додаје: разбивши скленицу леваше му на главу најскупоценија мира држана су у добро залемљеним и тврдо запечаћеним скленицама жена је разбила грлић од стаклета, па је онда излевала миро најпре по његовој глави па онда — у знак неизмерног поштовања према њему и своје сопствене смирености — и по ногама она се није трудила да лагано отвори стакло него га је разбила још и зато што је имала намеру да све миро, без остатка, излије на господа и тако, док је марта служила по кући и око трпезе као и увек, дотле је марија на свој начин одавала пошту чудотворном учитељу две рођене сестре изражавале су своје поштовање према господу на два разна начина другом једном приликом кад је опет марта служила а марија седела крај ногу христових и слушала његове свете речи, господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу сада пак марија је набавила скупоцено нардово миро и, по источноме обичају, левала га по глави и по ногама онога који је својом надприродном чистотом омивао и миросавао њену душу при овоме догађају присутни су се поделили у осећају, сви су ћутали и ћутањем одобравали поступак маријин, но један само од њих нити је ћутао нити је тај поступак одобравао ево како јеванђелист, који је и сам био присутан ту, описује негодовање тога једнога: онда рече један од ученика његових, јуда симонов искариотски, који га намераваше издати: зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? а ово не рече што се стараше за сиромахе него што беше лопов, и имаше ковчежић, и носаше што меташе у њ према првој двојици јеванђелиста није сам јуда негодовао него и остали ученици (матеј) или још неки од присутних (марко) да су још неки негодовали, било тајно у души било полугласно, јасно је и из одговора христовог : не дирајте у њу јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате господ, дакле, одговара у множини но ма колико њих да је негодовало и ма како да је опажљиво било њихово негодовање, главно је да је јуда најљуће, најгласније и најизразитије негодовао јуда протествује, дакле, зашто се оно скупоцено миро изли бадава а не продаде, и новац не раздели сиромасима он означава и високу цену тога мирисног уља: триста пењаза, или триста гроша то је заиста висока цена једне скенице мира; то износи неколико златних дуката но то баш показује превисоко страхопошто- новембар / децембар 2020 37 вање које је марија имала према господу исусу ко зна колико је времена она штедела док је заштедела толики новац, да га одједном утроши, и тиме овековечи један тренутак времена? јуду је дубоко заболело то што тих неколико златних дуката нису звекнули у његов ковчежић на његово негодовање ево шта господ одговара: не дирајте је; она је то сачувала за дан мога погреба јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате свагда о, да дивна и дирљива одговора! она иста уста која су изрекла: милости хоћу а не жртве, и која су казала богатоме младићу: продај све што имаш и раздај сиромасима — та иста уста сада оправдавају марији због просипања скупоценог мира није ли ту каква противречност? не, никако; јер не живи човек само о хлебу, и јер и ово дело маријино јесте колико жртва толико и милост, и то милост према највећем сиромаху који је икада ходио по овој земљи јер није толико сиромах онај ко је одувек био сиромах и чији су ђедови и прађедови били сиромаси, али је прави сиромах један цар кад се изједначи са сиромасима, а шта тек да кажемо за цара над царевима који је од постанка царовао над бесмртним војскама ангелским, па је из човекољубља учинио се човеком родивши се у пећини и поставши слуга свима? волови и овце позајмили су му своју шталу као новорођеном младенцу, а по смрти ко ће му пристојно помазати мртво тело његово, бар онолико колико је то обичај и са сиромасима кад умру? ево ко — марија као духом научена она унапред свршава овај чин помазања тела христовога припремајући га тако за погреб за њу, ово је тајна вечера, на којој она свршава једну тајну не над живим него над мртвим господом као да је знала, да ће моћни чудотворац који је њеног брата повратио међу живе и губавог домаћина вечере међу здраве кроз два три дана пасти у руке злочинаца који ће га злочиначком смрћу уморити зато — не дирајте у њу; пустите је нека врши погребни обред нада мном а сиромахе ћете свагда имати са собом, па се старајте да на њима испуните заповест моју о милосрђу још је господ рекао: заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њезин (мк 14, 9) видите ли како наш царствени господ царски награђује учињену му услугу! он награђује љубав стоструком љубављу, и потрошених триста гроша, за којима је јуда толико жалио, он отплаћује марији бесмртном славом за триста гроша, које би крадљиви јуда сакрио у мрак заједно са именом маријиним, марија је купила неисплативи бисер, наиме једну корисну поуку милионима и милијардама хришћана, поуку о том како господ царски плаћа онима који њему служе (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о раздељењу стада у присуству пастира (јн 12, 1–18) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, тумачење истине, књ 2 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 271–539], 428–433) тема броја созерцање да созерцавам господа исуса у разговору са мартом и маријом и то: 1 како обе сестре срдачно примају господа и желе чути његову реч, 2 како се марија више брине о духовном а марта о телесном угошћењу божанскога госта, 3 како се господ више радује да он некога угости духовном храном него ли неко њега телесном (охридски пролог, 22 фебруар — наведено према охридски пролог: православна верска читанка (пнхз, 1928) (2 издање: ниш: штампарија „св цар константин“, 1928) [= сд, vii], 181) тема броја * * * у присуству господа треба доћи и стати у присуство живога господа то је најглавнија ствар на путу спасења: доћи с вером у присуство господа, и осетити то присуство понекад сам господ долази и открива нам своје благотворно присуство, као што је дошао марти и марији и витанији, као што се показао изненадно апостолу павлу на друму, или другим апостолима на мору галилејском, и на путу за емаус, и у затвореној соби, или магдалени у врту, или многим светитељима у сну и на јави наше је да се паштимо и трудимо доћи у присуство господа, а божје је да нас пусти у своје присуство и озари нас њиме (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о исцељењу узетог (мк 2, 1–12) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, 403) * * * једно је потребно само је једно на потребу — царство божје! у ту једну тачку тежио је христос чудотворац да управи погледе целога човечанства ко у ту једну тачку гледа, тај има једну мисао — бог, један осећај — љубав, једну тежњу — приближење богу благо ономе, ко је себе тако сабрао; — тај је постао сличан стакленоме сочиву, које сабере мноштво сунчаних зрака, тако да може да производи огањ речи које је господ казао марти: марто, марто, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно (лк 10, 41–42), изречене су уствари као укор и као опомена целом човечанству а то једно потребно јесте царство божје (мт 6, 33) све што је господ рекао и све што је учинио управљено је тој једној тачки, и том једном циљу у тој једној тачки сабран је сав пламен, који светли путницима залуталим по кланцима и вртлозима временог живота (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о умножитељу хлеба у пустињи (мт 14, 14–22) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део први, тумачење истине, књ 1 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 1–269], 185) васкрситељ мртвих кад се и дан данас на мазги путује из јерусалима око два сата преко јелеонске горе долази се у село витанију у том селу и сада показују место где је била кућа лазара четвородневнога, названог тако зато што је мртав лежао у гробу четири дана тај лазар беше пријатељ исусов, и његове сестре, марта и марија служаху господу кадгод би к њима уз пут навраћао једном кад исус тек беше напустио јудеју и отишао у галилеју, сазнаде да је његов пријатељ лазар болестан он прозре духом 38 6 / 2020 својим и рече ученицима: ова болест није на смрт него на славу божију, да се прослави син божији јер знађаше све што ће се догодити и не врати се одмах него остаде у галилеји још два дана чекајући да лазар умре и да се наврше четири дана докле он стигне у витанију до гроба покојникова у витанији срете га марта и рече му: господе, да си ти био овдје не би мој брат умро исус јој одговори: брат ће твој устати марта: знам да ће устати о васкрсенију, у последњи дан ту науку морала је она раније примити од самога исуса исус: ја сам васкрсеније и живот; који мене вјерује ако и умре живеће потом марија понови речи мартине: господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој и заплака се марија и заплакаше сви присутни тада и сам господ заплака ударише сузе исусу и дођоше на гроб лазарев а то беше пећина, и плоча на отвору јер на истоку многе пећине служе за погреба вање мртвих тада исус рече: узмите камен марта: господе, већ смрди, јер су четири дана како је умро а исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видје ћеш славу божију? кад скидоше камен, исус подиже очи горе и рече: оче, хвала ти што си ме услишио из овога се види, да је исус пред тим имао тајну молитву оцу свом небесном, кроз коју му је потврђена извесност да је отац сагласан са вољом сина и у овоме делу потом исус викну лазара — зовну иза гласа: лазаре, изиђи напоље! и изиђе мртвац обавит платном по рукама и но гама, и лице му убрусом повезано тада исус рече: раздријешите га и пустите нека иде и би тако онда многи од јудејаца који бијаху дошли к марији и видјеше што учини исус, вјероваше га исус не додирну ни плочу на гробу, ни мртвог лазара, него само повика: лазаре, изиђи! и четвородневни мртвац, који се већ почео распадати и заударати, оживео је, устао и изишао из гроба реч, само реч христова, без додира, производи нечувено чудо, и то у овом случају као и вазда брзо и лако сестра је посведочила о свом умрлом брату да већ смрди господе, рече марта, већ смрди, јер су четири дана како је умро сестра која воли брата свога неће лако изустити те речи, да брат њен смрди, па макар не знам колико да смрди али овде, ваљда по божјем промислу, баш сестра то посведочава јер кад њој смрди тело њеног брата, како ли тек осталима смрди? сведочанство сестре лазареве марте, дакле од првокласне је важности христос је васкрсао лазара не као јаирову ћерку истог дана када је умрла, нити као сина наинске удовице другога дана, и још непогребенога, него мртваца који је у гробу почео трунути и заударати стрвинским смрадом јер ако би се безверци усудили рећи за она прва два случаја, да то можда и није била смрт него обамрлост, — као да је обамрлост нешто друго него смрт — у овом трећем случају морају затворити уста и поверовати у страшну моћ сина божјег и месије каква је то моћ? то је апсолутна моћ добра над злом, вере у светлост над вером у таму, и изнад свега — моћ живота над смрћу (одломак из дела теодул, први пут објављеног изгледа 1977 године, у 5 тому сабраних дела вл николаја (уп „теодул“, сд, v, 499–650) — наведено према сд, v, 611–612) тема броја новембар / децембар 2020 39 40 6 / 2020 у библијско доба обућа је била пожељан део градске гардеробе и већина људи је носила сандале, док су ципеле и чизме носили богати или римљани који су минималистички дизајн сандала довели до дендизма у сваком случају, може се рећи да су широким пространствима библијских земаља газиле сандале оне би биле обуване када се излазило напоље да би се нешто урадило и симбол су који упућује на спремност на акцију и обављање посла (изл 12, 11; ис 11, 15; дап 12, 8) када су кретали на далек пут, људи би скидали сандале и носили их преко рамена до доласка испред самих градских зидина, тада би их поново обували, јер бос човек у граду упућује на потпуно сиромаштво библијски језик сандала ипак, чак и најсиромашнији слојеви друштва су могли да приуште себи најједноставније сандале, које су биле толико јефтине да је то прешло у пословицу (пост 14, 23) човек је могао да буде бос због недостатка новца и услед активности у богослужењу и молитви, јер су се сандале скидале пред храмом, светом земљом или пре уласка у кућу (поштоване особе) због предвиђања пораза од непријатеља, пророк исаија је ишао го и бос три године (ис 20, 2–3) што је симболизовало понижење, сиромаштво и робовање (отк 16, 15) обућа је била симбол слободе у старом риму јер су робови ишли боси због топле и суве климе која је владала у библијским земљама сандала је била најраспрострањенија врста обуће која се углавном подразумевала реч сандала долази од библијског стиха где се употребљава реч na’al у каснијој јеврејској литератури се користи реч san’dal, сандала од грчког sandálion и латинског sandalium сандала је прављена и од трске, сламе као у египту (ако се не рачунају тутанкамонове златне), али јевреји су углавном носили кожне са потплатом и тракама обавијеним дуж стопала и око зглоба (пост 14, 23; ис 5, 27; мк 1, 7) пол дил у књизи „симболика у библији“, помиње стопало као симбол снаге и душе, пошто је упориште усправног положаја који је карактеристичан за човека пета као симбол снаге има још једно метафоричко својство занимљиво је да христос помиње (јудину) пету на тајној вечери, која ће бити окренута ка њему, као чин непријатељства и издајства (јн 13, 18 21; пс 41, 9; пост 3,15) за богословско тумачење сандала значајан је уводни део светог писма, према коме је бог после пада, рекао адаму и еви да се обуку у хаљине од коже (пост 3, 21) у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење када су јевреји савладали вештину штављења коже, користили су равне танке сандале библијска сандала била је од коже, углавном браон или црна или је имала дрвену подлогу придржавану танким врпцама, ремењем (edna nashon, ed, jews and shoes, oxford: berg publishers, 2008) на осликаним зидовима, рељефима или скулптурама старих култура остале су забеиз историје црквене уметности уписавши високу школу — академију српске православне цркве за уметности и консервацију, прва вежба коју сам добила на одсеку за фрескопис била је, стопала са сандалама, једна иконографска мустра тада ни наслућивала нисам богатство симболичког језика (корака) које оне носе сандале у библији ма милена стефановић новембар / децембар 2020 41 из историје црквене уметно лежене сандале један од првих познатих сти приказа сандала древног света je забележен на „црном обелиску“ салманасара iii (око 841 г пре хр) обелиск приказује јуја, цара израиља (описаног у 2цар 9–10 и ово је једини портрет неке старозаветне личности), како као вођа вазалне државе исплаћује данак асирском цару обувен у шиљату обућу која је била у моди у асирској краљевској породици и можда није репрезент уобичајене јеврејске обуће (сл 1) свакодневни догађаји у животу представљали су прилику за слављење бога, укључујући и обување сандала тако постоји редослед по јеврејском закону ритуално се обува прво десна, онда лева нога, а када се изувају сандале, иде обрнутим редом, јер је десна страна важнија од леве и не сме остати непокривена док је лева покривена ово се односи на децу израиља која су била изван, у египту као део божијег промисла када би излазили напоље тело би јеврејима било покривено као и стопала до краја i века сандала је већ сматрана преметом сензуалности, удобности, луксуза и задовољства (јез 16, 10) лирски одломак у песми над песмама (пнп 7, 1) нам даје представу да су сандале одлика више класе и статусни симбол „како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска…“ тако у viii веку пре хр старији изражавају забринутост јер младе жене носе уздигнуте и украшене сандале сматрајући да тиме исказују непоштовање, што се наглашава код исаије (3, 16–20) ратни заробљеници који постају робови су ишли голи и боси, а њихова обућа је узимана као трофеј (2дне 28, 15) у рату се каља крвљу, како појас тако и сандале (1цар 2, 5) јеврејски обичај неношења обуће израз је покајања, казне или туговања (ис 20, 2; мих 1, 8; јез 24, 17, 23) бити бос у јавности, знак је изражавања дубоке жалости што је исказано појављивањем цара давида док је ишао уз маслинску гору (2сам 15, 30) симбол су неправде и репресије (ам 2, 6; 8, 6) вредност сиромашног човека се броји као један опанак стати сандалом (стопалом или чизмом као освајачки настројени римљани) на земљиште значи запосести га, каже жан сервије у својој књизи (jean servier, les portes de l’année: rites et symboles, l’algérie dans la 1 асирски обелиск цара саламансара iii, чувени „црни обелиск“, 858–824 пре хр нимруд, ирак британски музеј, лондон (извор: wikimediaorg) 42 6 / 2020 tradition méditerranéenne, paris: robert laffont, 1962, стр 123), а као потврду наводи многобројне примере света древног истока, грчке и северне африке такорећи, односи се на библијски свет (пнз 11, 24; инав 1,3) који нам је представљен у књизи о рути, кроз ритуал у коме главну улогу имају сандале (рут 4, 7; пнз 25, 9) скинути сандалу и дати је некоме значило је потврду уговора јемством симбол одређеног типа договора тумачи јерусалимске библије напомињу да тај гест потврђује уговор о замени ступити на њиву или на њу бацити сандалу значи постати њен власник она постаје симбол власничког права скидајући и дајући сандалу, купцу, власник на њега преноси власничко право показивати сандалом у правцу одређеног земљишта значи прећи га и потчинити (пс 60, 8; пс 108, 9) у сваком случају, скидање сандале сматра се симболичним трансфером моћи који се очитава у догађају на синајској гори у периоду египатског ропства, јевреји су научили занат израде египатски сандала и почели њима да тргују пред прелазак преко црвеног мора — пасхе они који су бежали, били су у сандалама (изл 12, 11) мојсије и сандале мојсије их је имао на ногама док се приближавао грму несагориве купине (изл 3, 5; дела 7, 33) скидање сандала представља дубок и свечан чин чин понизности пред оним коме се исказује част и поштовање црквени оци су тражили дубља значења неких тренутака описаних у старом завету, а један од њих је када мојсије боговидац у срцу божанског откривења скида сандале пред горућим грмом (сл 2) св григорије ниски повезује кожне сандале са мртвим одевним комадом коже која је смештена око пале људске природе, када она више није у милости пошто су сандале повезане са земаљским грехом, оне морају бити уклоњене пре него што неко ступи на свето божије тло гледајући на скидање сандала као „врсту“ крштења, григорије из нисе напомиње да се не може ступити на пут господњи док се не уклони одећа наше мртве човечанске природе према томе, и св јован крститељ се сматрао недостојним да одвеже сандалу христову — јер како је могао да скине сандалу ономе ко никад није био везан грехом? св максим исповедник види мојсијево уклањање сандала као слику чистоте од из историје црквене уметности 2 мојсије испред горућег грма, икона, xii век, манастир св катарине, синај (извор: wikimediaorg) 3 христос пере ноге апостолима, мозаик, катедрала монреале 1267 сицилија (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2020 43 људског расуђивања којим мојсије ствара припреме између нас и непознатог бога живог скинувши сандале, написао је св максим, мојсије је пришао божанском огњу горућег грма „кораком свог празног ума, потпуно ослобођеног од било каквих људских мисли“ „само вером пришао је месту где је примљена мистерија“ заиста, ко је чуо за ватру која не сагорева — осим као знак божије милости? мојсије тако показује да кроз незнање, човек стиче лично искуствено знање о богу који је изван интелекта, чија је суштина обухваћена „непознавањем“ пошто је његово присуство на синају обухваћено неупознатљивошћу, јер је обухваћено густим облаком поврх свега, управо је православно поимање „непознатог“ бога као пута за сједињење са њим кроз обожење (theosis) оно што православне хришћане издваја од других вера, према оцима ране цркве још једном се помиње догађај у старом завету када се неко приближавао месту које излива светост, понављајући потврду исуса навина као новог мојсија (инав 5, 13–15), тада командант божије војске каже исусу код јерихона: „изуј обућу с ногу својих, јер је мјесто где стојиш свето и учини исус тако“ сасвим је могуће да је прво чудо са сандалама било описано у петокњижју (пнз 29, 5) бог није оставио свој народ кроз изложеност пустињи и тешкој клими, јер им се током 40 година одећа није похабала, као ни сандале на ногама због тога су обућа и босе ноге попримиле симболички значај у јеврејској религији (уп инав 9, 5) апостолке — сандале новог завета ношење обуће и одвезивање ремена, била је служба која је означавала нижи ранг и сматрана је инфериорношћу особе која је врши (мт 3, 11; лк 3, 16; јн 1, 27; дап 13, 25) зато, када св јован крститељ каже да долази већи од њега, коме није достојан ни обућу понети, ни ремена одрешити, значи да је христос његов господ према блаженом теофилакту охридском под „обућом“ се подразумевају два силаска господња прво је са неба на земљу, и друго, са земље у ад „обућа“ означава кожу тела и умртвљење, што значи да претеча не може да „понесе“ тајну ова два силаска, то јест није у стању да разуме како су се она десила путујући пешке заједно са апостолима, христос је проповедао не само у градовима, већ и у селима у једном моменту, одлучује да пошаље дванаесторицу апостола да проповедају у паровима они сем штапа, хаљине и сандала ништа више нису имали уз себе (мк 6, 9) библијске сандале које су носили апостоли са духовне стране, симбол су вере и спремности за службу богу симбол су једног духовног путовања у неким случајевима и симбол заштите коју примамо од бога симболизам сандала које штите стопало помиње се код св симеона солунског означавајући однос и додирну тачку између земље и тела посебно, у одећи монаха он помиње сандале које се носе у припреми за јеванђеље мира (еф 6, 15), да не би монах гацао духовним стопалима по камењу, нити пету његових размишљања уједале змије ума, већ он може да хода у сандалама, јер се њима газе змајеви и скривене звери пакости и зависти из историје црквене уметности 4 св михаило, фреска, 1346 пећка патријаршија, црква св димитрија (извор: rastkors) 44 6 / 2020 свети јеванђелисти и апостоли матеј и лука (уп мт 10, 10; лк 9, 3; 10, 4; 22, 35) кажу да је исус заповедио апостолима да не понесу ни своје сандале ни штап, док је марко (6, 9) забележио да су им ове ствари биле дозвољене као минимум поседовања у служби божијој тако блажени теофилакт охридски сматра да је господ касније дозволио да они носе сандале и узму штап како би заштитили своје ноге и помогли својим телима, снисходећи њиховој слабости због тежине путовања смисао неношења ствари са собом је у томе да се не би везивали за земаљске ствари које одвраћају пажњу на том путу господ им говори да „отресу прах са ногу својих“ као сведочанство онима који их нису примили, да су ради њих препешачили дуг пут, а они незахвални нису имали никакве користи од тога поводом овог каже св григорије ниски, да је господ забранио ученицима да носе сандале када им је наредио да не иду путем паганa „него да иду светим путем“ обичај је био да су јеврејима за време обедовања стопала била непокривена (лк 7, 38; јн 13, 5), изузетак се десио само уочи изласка из египта (изл 12, 11) сам ритуал је налагао изување сандала и прање ногу услед уличне прашине у новом завету видимо да је фарисеј симон занемарио христа као госта и није обезбедио воду за прање ногу, али, то је сузама урадила жена грешница која је дознала да је христос за трпезом, а косом брисала и миром мазала његове босе ноге последње вече свог живота, уочи пасхе (јн 13, 1–16) господ је одлучио да проведе са својим ученицима на заједничкој трпези љубави (agape) пре вечере перу се ноге, што делује као најнижа услуга од свих (1сам 25, 41) у богатијим кућама то су обављале слуге или робови што је важило и за цео грчкоримски антички свет, и зато се у јеванђељској причи апостол петар противи (сл 3) господ пере водом стопала својим ученицима, онима који ходе „светим путем“, и суши их пешкиром којим је опасан у струку, а који има моћ да очисти грехе јер „обукао се господ у силу, и опасао се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичне амбиције, поноса и научио их лекцију љубави (јн 13, 34) моносандалос — један иконографски детаљ у пећкој патријаршији, у цркви св димитрија, налази се арханђел михаило са једном сандалом „моносандалос“ елегантан, раван античким ратницима (јасон, тезеј) постављен је до улазног портала цркве са исуканим мачем као заштитник свети ратник је упоређен са античким ратницима, јер је мајстор јован сликар префињене уметничке култура, каже светозар радојчић (сл 4) у хришћанском мученичком контексту моносандалос се узима као победа над смрћу изгубљена сандала је карактеристична за један тип иконе богородице умиљеније (гликофилуса) заједно са иконографским елементима који су повезани са семантиком страдања то су критске иконе xv века које нам представљају установљен иконографски тип богородице страдалне са христом младенцем моносандалосом боса нога, то јест, стопало са олабављеном сандалом која виси са изврнутим ђоном, постао је образац богородице страдалне који се непроменљиво појављивао на иконама ове тематике у дијалогу са ате измом у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење новембар / децембар 2020 45 младенац се налази у наручју тужне мајке и престрашен је симболима предстојећег страдања које показују насликани анђели на угловима представе композиција предочава будуће христово страдање и ова тема се прилично учестила на иконама, можда и као дуго одзвањајући ехо пада цариграда (сл 5) необичну иконографску одлику чине христове укрштене ноге и откривено стопало према тумачењу, христова сандала која пада са стопала указује на журбу којом је трчао ка њој, у њено наручје зурећи у анђеле који држе инструменте његовог будућег страдања и смрти (крст, копље и сунђер) сугеришући предстојећу победу стопало без сандале је остало незаштићено и открива пету која је префигурација страдања (пост 3, 14–15) јер може змија да је уједе, а и јуда да је окрене против христа (јн 13, 18) што представља тему тропара који се пева на велики четвртак истовремено, лабава сандала представља христову божанску природу, одвезану од земаљских ограничења, док је сандала која је остала добро везана симбол његове човечанске природе и заштите, како тумачи св григорије палама кроз јеванђељску параболу о блудном сину: „али и обућа на његовим ногама којима може под божанском заштитом и сигурношћу нападати на змије и шкорпионе и на сваку снагу непријатеља“ 5 богородица страсна, касни xvi век, рим, прив колекција (извор: chrysanthe baltoyianni, icons: mother of god, athens: adam editions, 1994, pl 95) библијска енциклопедија на српском језику радомир б ракић, библијска енциклопедија том 1, а–л том 2, љ–ш 600 + 632 стр србиње: духовна академија светог василија острошког, 2004 године 2004 изашла је библијска енциклопедија протођакона радомира ракића, који је током своје каријере обављао дужности лектора богословског факултета у београду и предавача новог завета на духовној академији у србињу (фочи), као и преводиоца св архијерејског синода спц отац радомир и данас је активан и ангажован у српској патријаршији — као главни и одговорни уредник информативне службе спц у првом тому овог издања обухваћене су одреднице од слова а до слова л, на укупно 578 страна (на осталим странама наведена је литература), а у другом тому на 632 стране — одреднице од слова љ до слова ш оба тома су снабдевена са по четири географске карте палестине и древног света, док су књиге обогаћене дијаграмима, графичким приказима, скицама и најнеопходнијим илустрацијама на овом делу протођакон радомир ракић радио је више година, а узор су му биле светске библијске енциклопедије, лексикони, атласи, као и приручници и друга литература за изучавање тема старог и новог завета иако је библијска енциклопедија објављена пре више од 15 година, с обзиром на тематику и даље је веома актуелна и нова верујемо да ће ова публикација бити интересантна и читаоцима православног мисионара с п мисионарски излог 46 6 / 2020 ј ош једна вишедетна породица која припада духовном јату оца макарија, игумана манастира фенек, добила је благослов да о њима пишемо то су кристијан (43) и олга (33) килић из прогара а добили су благослов и од парохијског свештеника, оца бранислава јовановића, из цркве светог архангела гаврила: „црквена и поштена породица, али су више везани за манастир фенек ово сремско село има 236 домаћинстава, а празних кућа много више и стару цркву изграђену 1799 године сви се добро познају има неколико вишедетних породица, али треба да споменемо и бездетне подвижнике деда сава и бака нина миличевић су, као хранитељска породица, пружили родитељску љубав и одгајили 14-оро деце, поженили их и поудавали, а деда живко и бака велинка аћимовић 9-оро деце, и тако учинили прави хришћански подвиг“ кристијану и олги два пута су се родили близанци: пелагија и јелисавета (2 године и 11 месеци), николај и алексеј (11 месеци) пето дете је на путу имена су изабрали по руским светим: пелагији дивјејевској, јелисавети фјодоровној, цару николају и царевићу алексеју живе са кристијановим родитељима у кући од 80 квадрата хтели би да дозидају поткровље, али нису у могућности, јер он нема сталан вишедетне породице живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере породица килић радмила грујић новембар / децембар 2020 47 вишедетне породице посао ради као молер и гипс-картон мајстор пошто је и у кући потребан, труди се да се организује најбоље што може народ каже: у чију кућу уђе љубав, за њом одмах улазе и срећа и богатство кажите нам нешто о себи, како сте се упознали и како сте љубави отворили врата? кристијан: ја сам рођен у земуну имам старију сестру кристину отац иван је из малог места крушчић у војводини, али је одрастао у земуну мајка лепосава је из горњег лајковца, одрасла у прогару, касније се због посла преселила у земун завршио сам средњу саобраћајну школу у земуну олга: ја сам из белорусије, рођена сам у граду светлогорск од оца анатолија ромашко и мајке нине имам старијег брата дмитрија који је ожењен и има сина завршила сам хемијско-технолошки факултет, смер екологија кристијан: упознали смо се преко заједничке пријатељице у москви када сам, са благословом владике сремског василија и оца макарија, био учесник на православним сајмовима у русији, који се организују током целе године представљао сам наш манастир и србију олга: све је било по божијем промислу кад сам рекла родитељима да се удајем за србина, нису се противили већ сам имала око 30 година допао им се када су га упознали када сам ја дошла у србију, запазила сам да су срби народ отворен, љубазан и пун љубави кристијан и кристина су лепа хришћанска имена ко вам је дао име? ко вас је привео цркви? је ли било неких чуда? кристијан: мојој сестри кристини име је дао кум наших родитеља, бранислав шћепановић, а мени је дао по њој касније, крстио нас је заједно, мене у 16 години а њу, пред удајом, у 19 години, у цркви светог архангела гаврила, и то захваљујући зету драгољубу хртковцу, јер је хтео црквено венчање родитељи нам нису били побожни, једино је био деда, по мајци, и једним делом је он заслужан за мој пут до вере и у комунизму је славио славу, светог луку ја сам од њега наследио славу а са очеве стране, славу свети никола ни деда ни стричеви нису славили можда 48 6 / 2020 зато што су живели у војвођанском селу где су били колонизовани срби из лике, кордуна, босне, црне горе, где је био јак комунистички утицај, није било ни цркве, а ни сада је тамо нема али ја сам још као дете са другарима ишао у манастир фенек, из радозналости, тада је био женски, на летњу славу св петка римљанка после крштења, више пута господ ме је спасио од смрти као већина мојих другара, ишао сам у кафиће, пушио, гатаре ми гледале у шољу тако лутајући, залутао сам у својој 33 години у први брак трајао је само 10 месеци и донео ми велику патњу која ме је усмерила ка манастиру тада сам први пут свесно отишао у манастир са жељом да помогнем бившој жени дошао сам на крају литургије и на излазу из цркве сретао насмејане људе сви расположени, насмејани, просто срећни то је био прави духовни лек за мене тада сам се први пут исповедио и доживео благодатни шок, осетио сам моћ молитве и исповести, осетио олакшање, осећај да полетим пронашао сам смисао живота и пожелео да и ја будем исти као и они и корак по корак, литургију по литургију, ту сам при манастиру 10 година прву жену сам сâм тражио, а за другу сам се молио богу и бог ми је послао венчали смо се у манастиру фенек, а мој отац се истог дана крстио у прогарској цркви наш кум на венчању, који је крстио и нашу децу, марко милановић, сада има петоро деце и редовно иде у фенек свима нама манастир много значи олга: мој отац је римокатолик, а мајка православка старији брат је крштен у римокатоличкој цркви, а ја у православној у цркви светих апостола петра и павла, у светлогорску тако су се родитељи договорили породично смо славили оба божића и васкрса, али ни тата ни мама нису ишли у цркву, осим понекад на васкрс бака, мамина мама је била побожна и утицала је на маму да ме још у детињству научи молитву „оче наш“ у минску сам завршила средњу школу и факултет и почела да радим у академији наука, као млађи научни сарадник тек тада су почела прва питања о вери и о мом постојању прве књиге су ми биле о биоенергији, о будизму, ишла сам и код протестаната секташа, али само једном, што ми је било довољно сасвим чудно је то да је мене сам у цркву вишедетне породице новембар / децембар 2020 49 пошла по упутству једног екстрасенса из светлогорска тако сам кренула у манастир св јелисавете у минску, остала око пет година и тамо променила три посла била сам и водич по манастирима белорусије, украјине, русије у том манастиру раде и многи римокатолици, што је необично у белорусији има мало муслимана и нема ниједне џамије, нема ни миграната прво поклоничко путовање било је у кијево-печерску лавру тамо сам остала три дана и први пут осетила велику благодат, и добила подстрек за даље затим, у оптину пустињу, многе манастире у москви, сергијеву лавру прва православна књига била ми је чуда у православљу, па несвети а свети, житија руских светих, књиге од светог пајсија светогорца св пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? кристијан: бог нам даје децу на један чудан и диван начин два пута смо родитељи близанаца, а сада чекамо пето дете и то је за нас велико чудо мислим да, пре свега, међусобно поштовање и разумевање рађа и љубав а љубав све трпи деца су такође пуна љубави и она нам дају снагу и мотивацију да будемо бољи све то уз божију помоћ да ли се може живети православно без црквеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у дугогодишњем грађанском браку? кристијан: мислим да је много теже живети таквим животом тада нема благослова и благодати божије ако су људи тотално далеко од бога, онда је њима свеједно како живе црквени брак подразумева хришћански стил живота са свим својим правилима то није само потпис на папиру или неки обред у цркви то је, пре свега, молитва и света тајна брака где двоје постаје једно са благословом да се обоже и умноже мислим да је потребно црквено венчање и онима који су грађански венчани био сам сведок-кум на једном таквом венчању где су се бака и дека венчали буквално пред крај живота, она у 90-ој а он у 88-ој години имали сте несрећу да се упознате са пандемијом ковида како је болест ушла у ваш дом? какво је болничко искуство? вишедетне породице 50 6 / 2020 кристијан: нисам могао да верујем да то постоји и сада мислим да је вештачки произведен и моја мајка се разболела, а она је срчани болесник, у болници је и доживела инфаркт добро је што је тада била у болници, јер је добила праву помоћ и отац се убрзо разболео, али ипак је код њих било у много блажем облику него код мене не знам како смо се разболели и олга је повремено имала повишену температуру, али кад је остала сама са децом, дошла јој је мајка, и она се опоравила њима ништа није било али, сматрам да ми је бог дао болест на спасење и учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу 54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... Фотографија на насловној страни корице: „По великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим“ (Пс 5, 7) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Из уста мале деце Господ чини себи хвалу (Пс 8, 2) Фото: Милош Шмит Фотографија на трећој страни корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама!“ (Пс 84, 1) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIII, СВЕСКА 376, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 Реч уредника Служење у пажњи и љубави 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом (Бојовићем) Православна Црква је мисионарска Црква! 4 Савремено богословље Од теологије саборности ка реалности литургијске заједнице 11 Материк Света новомученица Маргарита 14 Историја хришћанства Фотијев Сабор — 880–81 године у Цариграду 16 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) 18 У дијалогу са атеизмом Благословене грешке 25 ТЕМА БРОЈА Ликови сестара Лазара из Витаније 29 Марта и Марија — два доживљаја реалности 32 Је ли хришћанину потребно одмарање? 34 Из стваралаштва Епископа Николаја Велимировића: Марта и Марија 35 Из историје црквене уметности Сандале у Библији 40 Вишедетне породице Породица Килић 46 Света Земља Манастир Светог Антонија у Египту 54 Света Гора Скит Свете Тројице 57 Из историје Српске Православне Цркве Повест о првој цркви манастира Боговађа и монаху Мардарију 60 Духовне поуке у причама Човек и монах 63 Апел за помоћ Златку Васиљевићу 64 стране новембар / децембар 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Марта и Марија у нашем животу мисионарспцсрб misionarspcrs НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
... Фотографија на насловној страни корице: „По великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим“ (Пс 5, 7) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Из уста мале деце Господ чини себи хвалу (Пс 8, 2) Фото: Милош Шмит Фотографија на трећој страни корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама!“ (Пс 84, 1) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIII, СВЕСКА 376, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 Реч уредника Служење у пажњи и љубави 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом (Бојовићем) Православна Црква је мисионарска Црква! 4 Савремено богословље Од теологије саборности ка реалности литургијске заједнице 11 Материк Света новомученица Маргарита 14 Историја хришћанства Фотијев Сабор — 880–81 године у Цариграду 16 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) 18 У дијалогу са атеизмом Благословене грешке 25 ТЕМА БРОЈА Ликови сестара Лазара из Витаније 29 Марта и Марија — два доживљаја реалности 32 Је ли хришћанину потребно одмарање? 34 Из стваралаштва Епископа Николаја Велимировића: Марта и Марија 35 Из историје црквене уметности Сандале у Библији 40 Вишедетне породице Породица Килић 46 Света Земља Манастир Светог Антонија у Египту 54 Света Гора Скит Свете Тројице 57 Из историје Српске Православне Цркве Повест о првој цркви манастира Боговађа и монаху Мардарију 60 Духовне поуке у причама Човек и монах 63 Апел за помоћ Златку Васиљевићу 64 стране новембар / децембар 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Марта и Марија у нашем животу мисионарспцсрб misionarspcrs НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
Одреднице:
1. 137877 / ...драгоценим грешкама“ има много тога важног што овде, пажљивом АНАЛИЗ? ом, треба приметити најпре, докинс прави један методолошки скок у свом објашњењу — из натурализма прелази у друштв...
2. 139754 / ...је о марти и марији у овом тексту задржаћемо се на психолошкој АНАЛИЗ? и метафоре која, имамо такав утисак, открива један неистражен, комплексан, али истовремено и универзални психолошки ...
3. 164762 / ...ефи́мович василю́к у својој књизи психология переживания АНАЛИЗ преодоления критических ситуаций, издательство московского университета, 1984 (наслов књиге наведен је на руском језик...
1. 137877 / ...драгоценим грешкама“ има много тога важног што овде, пажљивом АНАЛИЗ? ом, треба приметити најпре, докинс прави један методолошки скок у свом објашњењу — из натурализма прелази у друштв...
2. 139754 / ...је о марти и марији у овом тексту задржаћемо се на психолошкој АНАЛИЗ? и метафоре која, имамо такав утисак, открива један неистражен, комплексан, али истовремено и универзални психолошки ...
3. 164762 / ...ефи́мович василю́к у својој књизи психология переживания АНАЛИЗ преодоления критических ситуаций, издательство московского университета, 1984 (наслов књиге наведен је на руском језик...
51
Свеска: 378 | Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења
...да би хришћани духовним очима сагледали ове „добре“ намере,АНАЛИЗ?📌 ираћемо их, јер уносе забуну многи и не
обраћају довољно пажње на то, јер им те поруке
постављају замку: ласкају им и обећавају земаљ
...да би хришћани духовним очима сагледали ове „добре“ намере,
МЕТА инфо: Р:22741 К:170072 Д:94
| Свеска 378 |
Свеска: 378 | Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења
... квазихришћанским порукама које примамо преко вајбера радмила грујић у добронамерним порукама које примамо преко вајбера, приметили смо појаву неправославног мисионарења потребно је бити обазрив и са расуђивањем гледати на ову појаву, али и другима скренути пажњу да би хришћани духовним очима сагледали ове „добре“ намере, анализираћемо их, јер уносе забуну многи и не обраћају довољно пажње на то, јер им те поруке постављају замку: ласкају им и обећавају земаљску срећу ове квазидуховне поруке, на првом месту, истичу телесно (подстичу жеље и страсти), а духовна подлога (икона, свете мошти и сл) им је само мистична ограда иза које се крију икона за њих није свети лик коме се треба клањати и молити, него је средство магијске брзе среће и брзог успеха да би били убедљивији, указују да она стиже из јерусалима, манастира острог, са свете горе и сл или честитају непостојећи празник — рођење светог николе тако, злоупотребом правих вредности вере пропагирају и подстичу на сујеверје, тј веру у магијско и брзо испуњење жеља без великог напора једини напор је типкање по мобилном телефону и извршавање „добронамерне“ заповести: „послати на што више адреса“ да би се то сујеверје ширило то је мисија сујеверја управљена против мисије истините вере а они који су ту поруку примили не схватају њен садржај и шаљући их на многе адресе нису ни свесни шта заправо чине они су заслепљени „добром“ намером те поруке и уверени да је православна, јер је исписана на православној икони исто чине и врачаре да би превариле оне који се изјашњавају као православци, да би биле убедљивије — врачају над иконама у тим добронамерним порукама уочавамо понуђене различите „специјалитете“ нехришћанске кухиње: будистичке, исламске, протестантске, чак и атеистичке шта ове поруке поручују? да православни не буду православни, да се не кају за своје грехе и не преиспитују своје жеље, да не поштују божији закон него да се равнају по исламским и будистичким схватањима, или, у најбољем случају, да им мерило живота буде све то заједно, мало православно и мало неправославно и тако ће бити успешни у животу и имати пуно среће, јер по овим порукама, срећа је најважнија у животу, и то она „луда“ срећа, коју незаслужено добијаш ове поруке су заправо врста дигиталних амајлија које, наводно, штите од негативних утицаја веома су комфорне и модерне, не захтевају од тебе да постиш, да се молиш богу, да идеш на литургију, јер саме по себи имају „чудесну моћ“, важно је да их чуваш у телефону и шаљеш на што више адреса да би се та „моћ“ ширила ако пажљиво анализирамо те поруке, уочићемо следеће: икона св василија на којој он благосиља, а преко ње пише латиницом: „ко подели слику нека га чува свети василије“ ко се усудио да на њој напише заповедне речи и тако донесе загарантовану заштиту светитеља? сетимо се сујеверја које се звало „ланац среће“ у виду писама која су нам слала непозната или позната лица, са заповешћу да текст препишеш и пошаљеш на 50 и више адреса и десиће 62 2 / 2021 савремени изазови ти се за толико и толико дана неописива срећа, а ако то не урадиш, стиже те проклетство тако су нас они устрашени, који су се бојали да прекину „ланац среће“, благосиљали и истовремено нам претили проклетством фотомонтажа: христов лик међу облацима на њој пише латиницом: „ова слика доноси срећу подели и чека те срећа за 2 дана“ молитва са острога, писана латиницом прво следе цитати, а онда молитва: „боже, уђи у моју кућу и одузми све моје бриге и болести лечи и бдиј надамном и мојом породицом у божије име амин“ испод тога следи поука: „веруј, ова молитва је толико моћна нешто добро ће ти се догодити, нешто што већ дуго чекаш проследи је на адресе 12 особа не прекидај и не постављај питања стани на тренутак с оним што радиш и пошаљи ову молитву на својих 12 особа сада гледај оно што он може“ обрати пажњу: не каже: „боже, нека буде воља твоја!“, него — моја поручује управо како се не треба молити богу затим наређује: „не прекидај и не постављај питања!“ седећи у будистичкој пози лотосовог цвета човек у длановима држи бели лотосов цвет на врху пише латиницом посвета: „за најбоље од најбољих а ту си и ти“ испод дланова пише у веома допадљивим стиховима: „шаљем ти лотос, цвет бели / да те обрадује, да те развесели / а ти га шаљи неком драгом срцу твом / да уђе срећа у још нечији дом“ порука, писана латиницом, која обара с ногу — толико је добронамерна да је чудотворна! у њој се каже: „за тебе! прочитај га! стварно је лепо (иди доле) — питао сам анђела да те синоћ гледа, али се вратио питао сам „зашто“? анђео је рекао: „анђели не бдију над анђелима!“ у вашем свету има 20 анђела: 10 их спава, 9 свира и 1 чита ову поруку прочитајте даље — то није шала анђели су приметили да се нешто бориш кажу да је готово сада добијате благослов ако верујете у анђеле, пошаљите ову поруку, немојте га занемарити, бићете тестирани две велике ствари ће се населити вечерас у вашу корист пустите све и проследите га сутра ће бити најбољи дан икад пошаљите ову поруку 10 пријатеља (укључујући и мене) ако га не вратиш, претпостављам да ту не припадам кад добијете 5 одговора, неко кога волиш, тихо ће те изненадити пс: ако сте све учинили, ова икона ће светлети црвено време се изводи рот“ ту нема никакве иконе измишљотина гаталица још једна нетачност очигледно магијско потпиривање сујете испразним и бесмисленим речима ове поруке проричу срећу, ако испуњаваш њихову вољу, а несрећу, ако је не испуњаваш, јер то вређа њихову добронамерну сујету — оне ти обећавају добро, а ти нећеш?! понеке су писане ћирилицом, да би изгледале православније, а понеке мешаним писмом, латиницом и ћирилицом да ли су креатори ових порука свесни да је то, у ствари, скрнављење светих икона или, с друге стране, стављање телесне среће и материјалног богатства као приоритет? а знамо да је код православних хришћана прво духовно па тек онда телесно у сваком случају, ове поруке су штетне за хришћане јер не доприносе јачању вере него, напротив, воде их у заблуду сујеверја ове поруке нису нимало наивне, иако тако изгледају нажалост, и надаље их примају православни хришћани и прослеђују другима, можда у већем броју него што захтевају те поруке заиста, ово је опасна пандемија духовног шунда веома штетног за духовно здравље православних душа! а, у ствари, то је манипулација духовном свешћу, испод прага опажаја, формирање нове ласкаве осећајности и пропагирање нашминкане вере шминка је постала цивилизацијска тековина, знак престижа, неопходна телесна норма, и зато је пожељно да се она пренесе и на душу и дух а то подразумева савремено просветитељство, „чешање по ушима“, по речима св апостола павла, и замагљивање аскетске и подвижничке суштине православне вере са којим циљем? са циљем да веру учимо и утврђујемо из он лајн порука, да нам цркве опусте, да се омладина одбије од њеног опитног и благодатног просветљења; излишно је да се замара црквеном литературом и да се мучи поукама светих отаца као стручан уџбеник могу послужити ове инстант поруке можда је на то најпроницљивије указао песник матија бећковић: „теретане су данашње цркве, а смс — нова поезија“ (blic nedelje / gost blica / 6 septembar 2020) чувајмо се! христос нас је упозорио да ђаво прориче кроз лажне пророке не би ли и неке од изабраних преварио (мт 24, 23– 24; мк 13, 5–6; лк 21, 8) ево, и на овај начин април / март 2021 63 мисионарски излог григорјев је био ратни херој, познати руски писац, али и обичан, верујући човек, који је све своје давао за oтаџбину читати његову поезију значи уронити у бескрајне мисли о богу и вери збирка поезије игора григорјева на српском језику отаџбина срце милује дајана лазаревић љубав према oтаџбини је испуњујућа и врло моћна oдмалена слушамо приче о херојима, који су дали животе за одбрану своје родне груде дивимо им се, желимо да личимо на њих, саосећамо са њиховим патњама и, чини се, у стању смо да волимо oтаџбину истим жаром, којим су је волели они управо такву снагу има и збирка поезије отаџбина срце милује руског песника игора григорјева (1923–1996) у преводу на српски језик збирка је угледала светло дана 2020 године у издању „удружења поетских стваралаца“ григорјев је био ратни херој, познати руски писац, али и обичан, верујући човек, који је све своје давао за oтаџбину читати његову поезију значи уронити у бескрајне мисли о богу и вери, смислу постојања, али и уронити у читав спектар најнежнијих осећања према својој земљи, породици, пријатељима, ратним друговима – како према оним који су преживелим, тако и према оним који су пали у борбама излишно је причати (то је вишеструко доказано на многим примерима и искуствима) колико су сличне руска и српска култура, па се та очекивана сличност сликовито оцртава и у делима григорјева постоје моменти, када његова поезија неодољиво подсећа на поезију јована дучића или милана ракића руска књижевна критика упоређује га са фетом и тјутчевим, о чему је много пута писала наталија совјетнаја, књижевница и публицисткиња, ауторка предговора ове књиге књига своје читаоце неће оставити равнодушним
... квазихришћанским порукама које примамо преко вајбера радмила грујић у добронамерним порукама које примамо преко вајбера, приметили смо појаву неправославног мисионарења потребно је бити обазрив и са расуђивањем гледати на ову појаву, али и другима скренути пажњу да би хришћани духовним очима сагледали ове „добре“ намере, анализираћемо их, јер уносе забуну многи и не обраћају довољно пажње на то, јер им те поруке постављају замку: ласкају им и обећавају земаљску срећу ове квазидуховне поруке, на првом месту, истичу телесно (подстичу жеље и страсти), а духовна подлога (икона, свете мошти и сл) им је само мистична ограда иза које се крију икона за њих није свети лик коме се треба клањати и молити, него је средство магијске брзе среће и брзог успеха да би били убедљивији, указују да она стиже из јерусалима, манастира острог, са свете горе и сл или честитају непостојећи празник — рођење светог николе тако, злоупотребом правих вредности вере пропагирају и подстичу на сујеверје, тј веру у магијско и брзо испуњење жеља без великог напора једини напор је типкање по мобилном телефону и извршавање „добронамерне“ заповести: „послати на што више адреса“ да би се то сујеверје ширило то је мисија сујеверја управљена против мисије истините вере а они који су ту поруку примили не схватају њен садржај и шаљући их на многе адресе нису ни свесни шта заправо чине они су заслепљени „добром“ намером те поруке и уверени да је православна, јер је исписана на православној икони исто чине и врачаре да би превариле оне који се изјашњавају као православци, да би биле убедљивије — врачају над иконама у тим добронамерним порукама уочавамо понуђене различите „специјалитете“ нехришћанске кухиње: будистичке, исламске, протестантске, чак и атеистичке шта ове поруке поручују? да православни не буду православни, да се не кају за своје грехе и не преиспитују своје жеље, да не поштују божији закон него да се равнају по исламским и будистичким схватањима, или, у најбољем случају, да им мерило живота буде све то заједно, мало православно и мало неправославно и тако ће бити успешни у животу и имати пуно среће, јер по овим порукама, срећа је најважнија у животу, и то она „луда“ срећа, коју незаслужено добијаш ове поруке су заправо врста дигиталних амајлија које, наводно, штите од негативних утицаја веома су комфорне и модерне, не захтевају од тебе да постиш, да се молиш богу, да идеш на литургију, јер саме по себи имају „чудесну моћ“, важно је да их чуваш у телефону и шаљеш на што више адреса да би се та „моћ“ ширила ако пажљиво анализирамо те поруке, уочићемо следеће: икона св василија на којој он благосиља, а преко ње пише латиницом: „ко подели слику нека га чува свети василије“ ко се усудио да на њој напише заповедне речи и тако донесе загарантовану заштиту светитеља? сетимо се сујеверја које се звало „ланац среће“ у виду писама која су нам слала непозната или позната лица, са заповешћу да текст препишеш и пошаљеш на 50 и више адреса и десиће 62 2 / 2021 савремени изазови ти се за толико и толико дана неописива срећа, а ако то не урадиш, стиже те проклетство тако су нас они устрашени, који су се бојали да прекину „ланац среће“, благосиљали и истовремено нам претили проклетством фотомонтажа: христов лик међу облацима на њој пише латиницом: „ова слика доноси срећу подели и чека те срећа за 2 дана“ молитва са острога, писана латиницом прво следе цитати, а онда молитва: „боже, уђи у моју кућу и одузми све моје бриге и болести лечи и бдиј надамном и мојом породицом у божије име амин“ испод тога следи поука: „веруј, ова молитва је толико моћна нешто добро ће ти се догодити, нешто што већ дуго чекаш проследи је на адресе 12 особа не прекидај и не постављај питања стани на тренутак с оним што радиш и пошаљи ову молитву на својих 12 особа сада гледај оно што он може“ обрати пажњу: не каже: „боже, нека буде воља твоја!“, него — моја поручује управо како се не треба молити богу затим наређује: „не прекидај и не постављај питања!“ седећи у будистичкој пози лотосовог цвета човек у длановима држи бели лотосов цвет на врху пише латиницом посвета: „за најбоље од најбољих а ту си и ти“ испод дланова пише у веома допадљивим стиховима: „шаљем ти лотос, цвет бели / да те обрадује, да те развесели / а ти га шаљи неком драгом срцу твом / да уђе срећа у још нечији дом“ порука, писана латиницом, која обара с ногу — толико је добронамерна да је чудотворна! у њој се каже: „за тебе! прочитај га! стварно је лепо (иди доле) — питао сам анђела да те синоћ гледа, али се вратио питао сам „зашто“? анђео је рекао: „анђели не бдију над анђелима!“ у вашем свету има 20 анђела: 10 их спава, 9 свира и 1 чита ову поруку прочитајте даље — то није шала анђели су приметили да се нешто бориш кажу да је готово сада добијате благослов ако верујете у анђеле, пошаљите ову поруку, немојте га занемарити, бићете тестирани две велике ствари ће се населити вечерас у вашу корист пустите све и проследите га сутра ће бити најбољи дан икад пошаљите ову поруку 10 пријатеља (укључујући и мене) ако га не вратиш, претпостављам да ту не припадам кад добијете 5 одговора, неко кога волиш, тихо ће те изненадити пс: ако сте све учинили, ова икона ће светлети црвено време се изводи рот“ ту нема никакве иконе измишљотина гаталица још једна нетачност очигледно магијско потпиривање сујете испразним и бесмисленим речима ове поруке проричу срећу, ако испуњаваш њихову вољу, а несрећу, ако је не испуњаваш, јер то вређа њихову добронамерну сујету — оне ти обећавају добро, а ти нећеш?! понеке су писане ћирилицом, да би изгледале православније, а понеке мешаним писмом, латиницом и ћирилицом да ли су креатори ових порука свесни да је то, у ствари, скрнављење светих икона или, с друге стране, стављање телесне среће и материјалног богатства као приоритет? а знамо да је код православних хришћана прво духовно па тек онда телесно у сваком случају, ове поруке су штетне за хришћане јер не доприносе јачању вере него, напротив, воде их у заблуду сујеверја ове поруке нису нимало наивне, иако тако изгледају нажалост, и надаље их примају православни хришћани и прослеђују другима, можда у већем броју него што захтевају те поруке заиста, ово је опасна пандемија духовног шунда веома штетног за духовно здравље православних душа! а, у ствари, то је манипулација духовном свешћу, испод прага опажаја, формирање нове ласкаве осећајности и пропагирање нашминкане вере шминка је постала цивилизацијска тековина, знак престижа, неопходна телесна норма, и зато је пожељно да се она пренесе и на душу и дух а то подразумева савремено просветитељство, „чешање по ушима“, по речима св апостола павла, и замагљивање аскетске и подвижничке суштине православне вере са којим циљем? са циљем да веру учимо и утврђујемо из он лајн порука, да нам цркве опусте, да се омладина одбије од њеног опитног и благодатног просветљења; излишно је да се замара црквеном литературом и да се мучи поукама светих отаца као стручан уџбеник могу послужити ове инстант поруке можда је на то најпроницљивије указао песник матија бећковић: „теретане су данашње цркве, а смс — нова поезија“ (blic nedelje / gost blica / 6 septembar 2020) чувајмо се! христос нас је упозорио да ђаво прориче кроз лажне пророке не би ли и неке од изабраних преварио (мт 24, 23– 24; мк 13, 5–6; лк 21, 8) ево, и на овај начин април / март 2021 63 мисионарски излог григорјев је био ратни херој, познати руски писац, али и обичан, верујући човек, који је све своје давао за oтаџбину читати његову поезију значи уронити у бескрајне мисли о богу и вери збирка поезије игора григорјева на српском језику отаџбина срце милује дајана лазаревић љубав према oтаџбини је испуњујућа и врло моћна oдмалена слушамо приче о херојима, који су дали животе за одбрану своје родне груде дивимо им се, желимо да личимо на њих, саосећамо са њиховим патњама и, чини се, у стању смо да волимо oтаџбину истим жаром, којим су је волели они управо такву снагу има и збирка поезије отаџбина срце милује руског песника игора григорјева (1923–1996) у преводу на српски језик збирка је угледала светло дана 2020 године у издању „удружења поетских стваралаца“ григорјев је био ратни херој, познати руски писац, али и обичан, верујући човек, који је све своје давао за oтаџбину читати његову поезију значи уронити у бескрајне мисли о богу и вери, смислу постојања, али и уронити у читав спектар најнежнијих осећања према својој земљи, породици, пријатељима, ратним друговима – како према оним који су преживелим, тако и према оним који су пали у борбама излишно је причати (то је вишеструко доказано на многим примерима и искуствима) колико су сличне руска и српска култура, па се та очекивана сличност сликовито оцртава и у делима григорјева постоје моменти, када његова поезија неодољиво подсећа на поезију јована дучића или милана ракића руска књижевна критика упоређује га са фетом и тјутчевим, о чему је много пута писала наталија совјетнаја, књижевница и публицисткиња, ауторка предговора ове књиге књига своје читаоце неће оставити равнодушним
Свеска: 378 | Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења
... Фотографија на насловној страни корице: Манастир Острог Фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Порфирије Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Гле, шта је добро, или шта је красно, него да браћа живе заједно? Јер тамо заповеди Господ благослов, и живот до века“ (Пс 132, 13) Фото: Епархија захумско-херцеговачка (eparhija-zahumskohercegovackacom) Фотографија на полеђини корице: Манастир Тврдош Фото: shutterstockcom ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 378, МАРТ / АРПИЛ 2021 Реч уредника Мисионар par excellence 3 Сећајте се својих старешина Ка незабораву 4 Сећајте се својих старешина Слобода израза и смелост у разбијању калупа Слово о Епископу Атанасију (1938–2021) 6 Материк Света мученица Агнија 10 Хришћански живот Свете тајне као благодатно дело љубави Божије 12 Историја хришћанства Велики раскол 14 Историја хришћанства О једном веома читаном делу Охридски пролог Владике Николаја 16 Црквена уметност Библијски бестијаријум: пеликан 20 У дијалогу са атеизмом Идеја бесмртности 24 ТЕМА БРОЈА Свети Василије Острошки — похвала рода нашега 29 Васкрсење — начин живота Светог Василија Острошког 32 Замишљени над житијем Светог Василија Острошког 36 Сила Божија 38 Сведок васкрсења 41 Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег! 43 Свети Василије Острошки — васељенски мисионар 44 Скромно, синко скромно 48 Пренос моштију Светог Василија Острошког 51 Света Земља Манастир Светог Онуфрија Великог, Акелдама 54 Света Гора Скит Светог Димитрија 56 Хришћанство и медицина Здравље душе као предуслов за здравље тела 58 Савремени изазови О квазихришћанским порукама које примамо преко вајбера 62 Мисионарски излог Збирка поезије Игора Григорјева на српском језику Отаџбина срце милује 64 стране април / март 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети Василије Острошки — сведок васкрсења мисионарспцсрб misionarspcrs МАРТ / АРПИЛ 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Информативна служба: Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Expobank Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: lntermediary Deutsche Bank GmbH, Frankfurt/M (BIC DEUTDEFF) Account with inst: 935-9522-10 Marfin bank AD, Beograd (BIC LIKIRSBG) Beneficiary: RS35145007080000135615 Informativno Izdavacкa Ustanova Srpske Pravoslavne Crkve, Kralja Petra 5, Beograd Charges: For the account of ordering customer Својевремено је западнохришћански апологет Норман Гајслер објавио књигу под провокативним насловом, који је гласио: Немам довољно вере да бих био атеиста Тиме је желео да укаже на чињеницу да атеизам такође почива на вери (иако већина атеистичких писац
... Фотографија на насловној страни корице: Манастир Острог Фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Порфирије Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Гле, шта је добро, или шта је красно, него да браћа живе заједно? Јер тамо заповеди Господ благослов, и живот до века“ (Пс 132, 13) Фото: Епархија захумско-херцеговачка (eparhija-zahumskohercegovackacom) Фотографија на полеђини корице: Манастир Тврдош Фото: shutterstockcom ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 378, МАРТ / АРПИЛ 2021 Реч уредника Мисионар par excellence 3 Сећајте се својих старешина Ка незабораву 4 Сећајте се својих старешина Слобода израза и смелост у разбијању калупа Слово о Епископу Атанасију (1938–2021) 6 Материк Света мученица Агнија 10 Хришћански живот Свете тајне као благодатно дело љубави Божије 12 Историја хришћанства Велики раскол 14 Историја хришћанства О једном веома читаном делу Охридски пролог Владике Николаја 16 Црквена уметност Библијски бестијаријум: пеликан 20 У дијалогу са атеизмом Идеја бесмртности 24 ТЕМА БРОЈА Свети Василије Острошки — похвала рода нашега 29 Васкрсење — начин живота Светог Василија Острошког 32 Замишљени над житијем Светог Василија Острошког 36 Сила Божија 38 Сведок васкрсења 41 Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег! 43 Свети Василије Острошки — васељенски мисионар 44 Скромно, синко скромно 48 Пренос моштију Светог Василија Острошког 51 Света Земља Манастир Светог Онуфрија Великог, Акелдама 54 Света Гора Скит Светог Димитрија 56 Хришћанство и медицина Здравље душе као предуслов за здравље тела 58 Савремени изазови О квазихришћанским порукама које примамо преко вајбера 62 Мисионарски излог Збирка поезије Игора Григорјева на српском језику Отаџбина срце милује 64 стране април / март 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети Василије Острошки — сведок васкрсења мисионарспцсрб misionarspcrs МАРТ / АРПИЛ 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Информативна служба: Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Expobank Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: lntermediary Deutsche Bank GmbH, Frankfurt/M (BIC DEUTDEFF) Account with inst: 935-9522-10 Marfin bank AD, Beograd (BIC LIKIRSBG) Beneficiary: RS35145007080000135615 Informativno Izdavacкa Ustanova Srpske Pravoslavne Crkve, Kralja Petra 5, Beograd Charges: For the account of ordering customer Својевремено је западнохришћански апологет Норман Гајслер објавио књигу под провокативним насловом, који је гласио: Немам довољно вере да бих био атеиста Тиме је желео да укаже на чињеницу да атеизам такође почива на вери (иако већина атеистичких писац
Одреднице:
1. 267274 / ...шаљеш на што више адреса да би се та „моћ“ ширила ако пажљиво АНАЛИЗ? ирамо те поруке, уочићемо следеће: икона св василија на којој он благосиља, а преко ње пише латиницом: „ко подели сл...
1. 267274 / ...шаљеш на што више адреса да би се та „моћ“ ширила ако пажљиво АНАЛИЗ? ирамо те поруке, уочићемо следеће: икона св василија на којој он благосиља, а преко ње пише латиницом: „ко подели сл...
52
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
...ordering customer својевремено је руски математичар иван пањин научноАНАЛИЗ?📌 ирао један, споља гледано, „незанимљив“ део новог завета, који за многе вероватно
представља само пуко набрајање именâ у питању ј
...ordering customer својевремено је руски математичар иван пањин научно
МЕТА инфо: Р:24589 К:177123 Д:98
| Свеска 379 |
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
... служба: текући рачун динарски број: 145-4721-71 expobank далматинска 22 београд текући рачун девизни број: lntermediary deutsche bank gmbh, frankfurt/m (bic deutdeff) account with inst: 935-9522-10 marfin bank ad, beograd (bic likirsbg) beneficiary: rs35145007080000135615 informativno izdavacкa ustanova srpske pravoslavne crkve, kralja petra 5, beograd charges: for the account of ordering customer својевремено је руски математичар иван пањин научно анализирао један, споља гледано, „незанимљив“ део новог завета, који за многе вероватно представља само пуко набрајање именâ у питању је почетак матејевог јеванђеља, у коме се излаже родослов господњи (мт 1, 1–17) пањин је приликом анализе тог текста открио запањујућу математичку закономерност везану за упоредне граматичке структуре – његово откриће и данас, више од стотину година од свог настанка, привлачи пажњу верујућих научника оставимо побожним математичарима да се на свој начин диве унутрашњем складу и устројству библијског текста, а ми се мало дубље загледајмо у поменути родослов да бисмо уочили једну важнију закономерност наиме, у родослову који почиње од авраама, родоначелника јеврејског народа, матеј помиње искључиво мушка имена – уз изузетак неколико женских: тамаре, рахаве, руте и уријинице откуда то да је јеванђелист поменуо управо ове женске личности међу свима? откуда то да није поменуо чувене врлинске ликове саре, ревеке и рахиље, изразито поштоване у јеврејском народу, иако бисмо њих по природи ствари очекивали на самом почетку? ова питања су занимљива поготово уколико имамо у виду да је тамара на превару зачела са својим свекром (да он не би остао без потомства, после смрти сина), да је рахава била јерихонска блудница (она која је примила извидницу јеврејске војске и тако избавила свој дом), да је рута (премда врлинска жена) била моавка, а да је уријиница починила браколомство које је директно довело до погибије њеног првог мужа (по коме је јеванђелист и назива, иако је наводи као жену цара и пророка давида) која је унутрашња логика навођења ових женских ликова? древни тумачи нам откривају да јеванђелиста матеј навођењем ових женских имена свесно одступа од јеврејске традиције навођења искључиво мушкараца у родослову, желећи да укаже на једну посве другачију „математику“ и „логику“: његов циљ је да покаже да се христос није узгнушао ни оних личности за чије се име везује неки грех (напротив, реч уредника годишња претплата за иностранство: обична пошиљка: 20 eur авионска: 25 eur за европу, 35 eur ван европе 2 3 / 2021 грешнике је дошао да спасе) нити је одбацио незнабошце, будући да је спасење својим доласком омогућио за све људе, а не само за изоловане етничке целине (ср 1тим 1, 15; тим 2, 4) родослов господњи јеванђелиста матеј завршава „мужем марије од које се роди исус христос“ (мт 1, 16) ако смо у претходном случају женских имена имали, у најмању руку, специфичну конотацију, овде је све другачије – матеј заокружује родословну линију женом која је најсветије створено биће у историји света и века црква с правом назива пресветом богородицом ону која је најдивнији храм у који је богу било угодно да се усели, и да од њега узме наш састав и ипостасно га сједини са својом божанском природом чудо непорочног зачећа је остало вечита инспирација за православно богословље, док се личност марије дјеве, коју је арханђел гаврило назвао „благословеном међу женама“ (лк 1, 28), свакодневно велича истим овим речима од стране хришћана широм света има ли у историји веће почасти за лик жене од оне коју јој је кроз лик пресвете дјеве указала црква? подсетимо се и тога да су доласку најдивнијег библијског женског лика претходиле многе врлинске жене описане у старом завету на њих се богомати несумњиво угледала у примеру вере, молитве, чистоте, марљивости, трпељивости, смирења, уздања у бога те жене су до данас остале парадигма врлине и символ посебног божијег благослова за верујуће – сетимо се, примера ради, молитве коју свештеник током венчања изговара када скида венац (круну) за главе младе и говори: „и ти невесто, узвиси се као сара, узвесели се као ревека, размножи се као рахиља…“ једнако су изузетни и новозаветни ликови врлинских жена, које су показале да такозвани „слабији пол“ може у одсудним тренуцима бити мужаственији од такозваног „јачег“: храброст и одважност женâ мироносицâ је била толика (ср мт 27, 56 – 28, 10) да им је црква посветила посебну недељу после васкрса примећујемо, са друге стране, да у библији има и женских ликова који су парадигма безбожности, надменос
... служба: текући рачун динарски број: 145-4721-71 expobank далматинска 22 београд текући рачун девизни број: lntermediary deutsche bank gmbh, frankfurt/m (bic deutdeff) account with inst: 935-9522-10 marfin bank ad, beograd (bic likirsbg) beneficiary: rs35145007080000135615 informativno izdavacкa ustanova srpske pravoslavne crkve, kralja petra 5, beograd charges: for the account of ordering customer својевремено је руски математичар иван пањин научно анализирао један, споља гледано, „незанимљив“ део новог завета, који за многе вероватно представља само пуко набрајање именâ у питању је почетак матејевог јеванђеља, у коме се излаже родослов господњи (мт 1, 1–17) пањин је приликом анализе тог текста открио запањујућу математичку закономерност везану за упоредне граматичке структуре – његово откриће и данас, више од стотину година од свог настанка, привлачи пажњу верујућих научника оставимо побожним математичарима да се на свој начин диве унутрашњем складу и устројству библијског текста, а ми се мало дубље загледајмо у поменути родослов да бисмо уочили једну важнију закономерност наиме, у родослову који почиње од авраама, родоначелника јеврејског народа, матеј помиње искључиво мушка имена – уз изузетак неколико женских: тамаре, рахаве, руте и уријинице откуда то да је јеванђелист поменуо управо ове женске личности међу свима? откуда то да није поменуо чувене врлинске ликове саре, ревеке и рахиље, изразито поштоване у јеврејском народу, иако бисмо њих по природи ствари очекивали на самом почетку? ова питања су занимљива поготово уколико имамо у виду да је тамара на превару зачела са својим свекром (да он не би остао без потомства, после смрти сина), да је рахава била јерихонска блудница (она која је примила извидницу јеврејске војске и тако избавила свој дом), да је рута (премда врлинска жена) била моавка, а да је уријиница починила браколомство које је директно довело до погибије њеног првог мужа (по коме је јеванђелист и назива, иако је наводи као жену цара и пророка давида) која је унутрашња логика навођења ових женских ликова? древни тумачи нам откривају да јеванђелиста матеј навођењем ових женских имена свесно одступа од јеврејске традиције навођења искључиво мушкараца у родослову, желећи да укаже на једну посве другачију „математику“ и „логику“: његов циљ је да покаже да се христос није узгнушао ни оних личности за чије се име везује неки грех (напротив, реч уредника годишња претплата за иностранство: обична пошиљка: 20 eur авионска: 25 eur за европу, 35 eur ван европе 2 3 / 2021 грешнике је дошао да спасе) нити је одбацио незнабошце, будући да је спасење својим доласком омогућио за све људе, а не само за изоловане етничке целине (ср 1тим 1, 15; тим 2, 4) родослов господњи јеванђелиста матеј завршава „мужем марије од које се роди исус христос“ (мт 1, 16) ако смо у претходном случају женских имена имали, у најмању руку, специфичну конотацију, овде је све другачије – матеј заокружује родословну линију женом која је најсветије створено биће у историји света и века црква с правом назива пресветом богородицом ону која је најдивнији храм у који је богу било угодно да се усели, и да од њега узме наш састав и ипостасно га сједини са својом божанском природом чудо непорочног зачећа је остало вечита инспирација за православно богословље, док се личност марије дјеве, коју је арханђел гаврило назвао „благословеном међу женама“ (лк 1, 28), свакодневно велича истим овим речима од стране хришћана широм света има ли у историји веће почасти за лик жене од оне коју јој је кроз лик пресвете дјеве указала црква? подсетимо се и тога да су доласку најдивнијег библијског женског лика претходиле многе врлинске жене описане у старом завету на њих се богомати несумњиво угледала у примеру вере, молитве, чистоте, марљивости, трпељивости, смирења, уздања у бога те жене су до данас остале парадигма врлине и символ посебног божијег благослова за верујуће – сетимо се, примера ради, молитве коју свештеник током венчања изговара када скида венац (круну) за главе младе и говори: „и ти невесто, узвиси се као сара, узвесели се као ревека, размножи се као рахиља…“ једнако су изузетни и новозаветни ликови врлинских жена, које су показале да такозвани „слабији пол“ може у одсудним тренуцима бити мужаственији од такозваног „јачег“: храброст и одважност женâ мироносицâ је била толика (ср мт 27, 56 – 28, 10) да им је црква посветила посебну недељу после васкрса примећујемо, са друге стране, да у библији има и женских ликова који су парадигма безбожности, надменос
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
... Фотографија на насловној страни корице: „Из уста деце и одојчади начинио си Себи хвалу“ (Пс 8, 3): гости у манастиру Градац Фото: Светлана Дингарац Фотографија на другој страни корице: Исаијо ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Богочовека, Исток Му је име: Њега величајући, ми прослављамо Пресвету Дјеву Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“ (Мт 19, 14) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Радуј се, Жено, чија је утроба шира од Небеса изобилних! (из Акатиста Пресветој Богородици у част Њене иконе Гора Изобиља) Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 379, МАЈ / ЈУН 2021 Реч уредника Ликови библијских жена и наше време 3 Хришћански живот Схиархимандрит Авраам Рејдман Ко може проповедати Јеванђеље? 4 Разговор Разговор са др Иваном Женарју-Рајовић Рад на дубљем сагледавању српске културе 9 Из острошке ризнице Преподобни Исаија од Оногошта 15 Српско духовно наслеђе Из историје превода Охридског пролога Владике Николаја 18 У дијалогу са атеизмом Идеја себичности 24 ТЕМА БРОЈА Библијске хероине 29 Библијски ликови жена као образац служења Христу 32 Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу 35 Љубав према свекрви 38 Лик Марије, сестре Аронове у старој српској уметности 40 Мисија Шта недостаје савременим мисионарима?42 Вишедетне хришћанске породице Арамбашићи са тридесеторо унучади 47 Човекољубље Апел за помоћ Златку Васиљевићу 51 Беседа Свадба у Кани Галилејској као икона нашег живота у Цркви 52 Света Земља Манастир Св Лазара, Марте и Марије у Витанији 54 Света Гора Нови Скит 57 Хришћанство и медицина Љубав и вера као лек на примерима светих жена 60 Поучне приче Кућни духови — то су демони 61 Хришћанска књижевност Поетика Ивана В Лалића 62 Mисионарско-медијскa сарадњa Благодарност редакције Православног мисионара медијским делатницима Српске Православне Цркве 64 стране мај / јун 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Ликови жена у Библији мисионарспцсрб misionarspcrs МАЈ / ЈУН 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
... Фотографија на насловној страни корице: „Из уста деце и одојчади начинио си Себи хвалу“ (Пс 8, 3): гости у манастиру Градац Фото: Светлана Дингарац Фотографија на другој страни корице: Исаијо ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Богочовека, Исток Му је име: Њега величајући, ми прослављамо Пресвету Дјеву Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“ (Мт 19, 14) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Радуј се, Жено, чија је утроба шира од Небеса изобилних! (из Акатиста Пресветој Богородици у част Њене иконе Гора Изобиља) Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 379, МАЈ / ЈУН 2021 Реч уредника Ликови библијских жена и наше време 3 Хришћански живот Схиархимандрит Авраам Рејдман Ко може проповедати Јеванђеље? 4 Разговор Разговор са др Иваном Женарју-Рајовић Рад на дубљем сагледавању српске културе 9 Из острошке ризнице Преподобни Исаија од Оногошта 15 Српско духовно наслеђе Из историје превода Охридског пролога Владике Николаја 18 У дијалогу са атеизмом Идеја себичности 24 ТЕМА БРОЈА Библијске хероине 29 Библијски ликови жена као образац служења Христу 32 Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу 35 Љубав према свекрви 38 Лик Марије, сестре Аронове у старој српској уметности 40 Мисија Шта недостаје савременим мисионарима?42 Вишедетне хришћанске породице Арамбашићи са тридесеторо унучади 47 Човекољубље Апел за помоћ Златку Васиљевићу 51 Беседа Свадба у Кани Галилејској као икона нашег живота у Цркви 52 Света Земља Манастир Св Лазара, Марте и Марије у Витанији 54 Света Гора Нови Скит 57 Хришћанство и медицина Љубав и вера као лек на примерима светих жена 60 Поучне приче Кућни духови — то су демони 61 Хришћанска књижевност Поетика Ивана В Лалића 62 Mисионарско-медијскa сарадњa Благодарност редакције Православног мисионара медијским делатницима Српске Православне Цркве 64 стране мај / јун 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Ликови жена у Библији мисионарспцсрб misionarspcrs МАЈ / ЈУН 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
Одреднице:
1. 7883 / ...се не могу поклопити (осим ако не рачунамо егзактне математичке АНАЛИЗ? е попут пањинове са почетка текста) но световне „математике“ долазе и пролазе, док библијска о(п)стаје тако је би...
2. 18054 / ...господња је увек актуелна и жива за хришћане савремени тумачи, АНАЛИЗ? ирајући библију, наводе податак да мало мање од половине библијског текста комуницира са читаоцима кроз приповеда...
3. 139771 / ...храма св лазара источно од лазареве гробнице детаљне АНАЛИЗ? е остатака овог храма су показале да је овај храм један од првих хришћанских богомоља у палестини могуће је да је прв ...
4. 261362 / ...дакако значајна и у цркви као и у психологији и медицини психо АНАЛИЗ? а открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости ...
1. 7883 / ...се не могу поклопити (осим ако не рачунамо егзактне математичке АНАЛИЗ? е попут пањинове са почетка текста) но световне „математике“ долазе и пролазе, док библијска о(п)стаје тако је би...
2. 18054 / ...господња је увек актуелна и жива за хришћане савремени тумачи, АНАЛИЗ? ирајући библију, наводе податак да мало мање од половине библијског текста комуницира са читаоцима кроз приповеда...
3. 139771 / ...храма св лазара источно од лазареве гробнице детаљне АНАЛИЗ? е остатака овог храма су показале да је овај храм један од првих хришћанских богомоља у палестини могуће је да је прв ...
4. 261362 / ...дакако значајна и у цркви као и у психологији и медицини психо АНАЛИЗ? а открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости ...
53
Свеска: 380 | Богомољачки покрет
...покрета у европи 17 вијека не задржавајући се наАНАЛИЗ?📌 и неоправданости и кратковидости таквог поимања, само ћемо подсјетити на ријечи аве јустина
који је говорио да
...покрета у европи 17 вијека не задржавајући се на
МЕТА инфо: Р:24286 К:180370 Д:100
| Свеска 380 |
Свеска: 380 | Богомољачки покрет
... говорити о значајном доприносу који је тај покрет дао у обнови молитвеног и литургијског живота код нас феномен богомољачког покрета тумачен је са различитих аспеката, а неријетко је и од стране наших теолога карактерисан као „протестантско чедо“ и својеврсна копија пијетистичких покрета у европи 17 вијека не задржавајући се на анализи неоправданости и кратковидости таквог поимања, само ћемо подсјетити на ријечи аве јустина који је говорио да ће богомољачки покрет уколико се посматра кроз „протестантски микроскоп“ заиста изгледати протестантски и данас је чест случај да се од стране појединих теолога не само на појединачне појаве, већ и на свеукупно предање и богословље цркве гледа кроз микроскопе протестантског и либералног типа, те је и слика која се таквим посматрањем добија искривљена истинско богословље је потврђено и освештано личним подвигом, недаћама, жртвом тема броја отклон штетних наслага у данашњој богословској науци могућ је само обновом истинског предањског етоса, саборности, жртве, молитве и покајања богомољачки покрет и обнова молитвеног живота протојереј слободан лукић богомољци на ходочашћу: поклоници на гробу господњем у јерусалиму 1930 године — у средини фотографије седе епископ николај велимировић и прота стеван димитријевић, а испред њих у првом реду на земљи седи, држећи у рукама грамату, млађи мушкарац који би могао бити др радоје арсовић (извор: фејсбук) јул / август 2021 35 и страдањем и кроз све то познањем – бога без укоријењености у мистиријско-подвижнички амбијент цркве, са ослонцем искључиво на интелект и логику, не стиче се благодат божија те постоји опасност од „потапања“ (уп мт 14, 23–32) управо је светотајински аспект, те етика страдања, жртве и подвига оно што је сачувало богомољачки покрет од склизнућа у неправославне воде и онда када је у својим редовима имао појединце који су нагињали не-предањским струјама још један показатељ да је теолошка свијест данас једним дијелом укалупљена у протестантске и либералне матрице јесте критика активизма и етике богомољачког покрета као нечега штетног и нецрквеног заборавља се да је тај активизам и таква етика заснована на науци господњој: ако не учинисте једноме од ове најмање браће, ни мени не учинисте (мт 25, 31–46) или: ко напоји чашом хладне воде једнога од ових малих (мт 10, 42) непрестано подсјећање на ове еванђелске истине неопходно је да би се одбранила здрава хришћанска етика од разводњене „онтологије“ и богословља лишеног истинске црквене свијести и подвига отклон штетних наслага у данашњој богословској науци могућ је само обновом истинског предањског етоса, саборности, жртве, молитве и покајања данашњи вртоглави темпо живота нам често не дозвољава да погледамо у лице онога који се моли до нас у храму, а о саборовању послије литургије да и не говоримо из тог разлога би драгоцјено било на један начин оживјети богомољачку праксу „довршења службе“ која је често погрешно схваћена као умањене значаја саме литургије напротив, жеља и потреба да се чује ријеч и осјети њена благодатна сила и по изласку из храма јесте најбоља потврда истинског доживљаја потпуности литургије један такав импулс који је развоју црквеног живота и мисије дао богомољачки покрет потребан је и данас зато је потребно имати на уму ријечи владике николаја који је, бранећи богомољце од „просвијећених“ опоменуо: „уздржите се од бацања камена на њих, јер можете лако ударити христа не одбацујте их да они вас не одбаце“ аутор је парох будвански тема броја свети јустин ћелијски (1894–1979) (извор: http://wwwdiakonimagr) епископ охридски николај велимировић у охриду са члановима друштва „кнегиња љубица“ из панчева и народом, фотографија из 1928 године (извор: историјски архив у панчеву / http://wwwarhivpancevors/) 36 4 / 2021 монахиња херувима рођена је 10 септембра 1896 године на празник преподобног мојсија мурина у чуругу, од родитеља николе и јеле рођ везилић на крштењу је добила име чарна након очеве смрти заједно са млађим братом славком одлази код деде после неколико година враћају се мајци која се удала за повратника са солунског фронта николу станкина како нису имали деце, честити ратник преузео је бригу о жениној деци из првог брака и обоје стасају у честите људе чарна се удала за стевана чонкића, житарског трговца из жабља и са њим је изродила три сина, милорада, момчила и мирослава пошто је супруг банкротирао обоје су се запослили у владичанском двору у новом саду, он као „пединтер“ епископа др иринеја (ћирића), она као домаћица од своје ране младости сестра чарна, како су је сви звали, била је веома активна у богомољачком покрету између два светска рата у својој књизи диван свети владика николај назвао је „душом богомољачког сестринства у новом саду“, и забележио њена сведочанства која је имала пешачећи са бачким и банатским богомољцима у манастире од војловице у банату, ковиља у бачкој, до раванице и привине главе у срему онда се то звало „мали хаџилук“ ко би три пута на тај начин обишао светиње сматрао се поклоником свете горе ако би неко седам пута учинио такво тема броја у богатој историји богомољачког покрета у xx веку у нашем народу пажње је вредно споменути име сестре хаџи чарне чонкић, рођ црни, потоње монахиње херувиме коју је свети владика николај (велимировић) у свом дивану назвао „душом богомољачког сестринства у новом саду“ душа богомољачког сестринства у новом саду монахиња херувима (чарна) чонкић (1896–1986) ђакон будимир кокотовић јул / август 2021 37 ходочашће, гледало се на њега као да је поклоник гроба господњег у јерусалиму постило се три дана пред полазак, и још три дана уз пут, па би се седмог дана причестило у неком од манастира где би се затекло многи су пешачили боси појући црквене и духовне песме од владике николаја, као своју небеску заштитницу сестра чарна је добила свету мавру често је певала: „богомољци храбро стојте, никог се не бојте, ви сте слуге живог бога, оца небеснога!“ тридесетих година дошло је до реорганизације православне народне хришћанске заједнице (пнхз) светог великомученика георгија у новом саду за председника је, 1934 године изабран берберин тодор – тоша, отац потоњег академика душана каназира, док је потпредседница била сестра чарна братство је имало преко двеста уписаних чланова касније је сестра чарна изабрана за председницу она је поред својих свакодневних обавеза црпила знање из непресушног извора епископа бачког др иринеја много је путовала, активно је посећивала саборе и братствене славе, негујући везе са бројним епископима, духовницима, мисионарима и богомољцима који су приликом посета новом саду или приликом пропутовања одседали у њеном скромном, али топлом дому временом се растала од супруга стевана који се није мирио са њеним активностима на богомољачком плану након тога је имала још више времена за духовно усавршавање бавила се поезијом, писала је духовне, мисаоне и родољубиве песме које је објављивала у црквеним периодичним издањима сестра чарна имала је добро памћење, много је читала и говорило се да је свето писмо знала готово напамет, нарочито псалме говорила је да је учила псалме док је била млада, јер човек никад не зна кад ће доћи у ситуацију да му буду потребни и стварно кад је остарила и оперисала катаракту на оба ока није могла да чита, али је говорила псалме наизуст, јер они су највеће молитве бавила се проучавањем живота светитеља и зато њеној радости није било краја када је свети ава јустин (поповић) почео да објављује превод житија светих није било манастира који није посетила шездесетих година посетила је свету земљу, као и вечни град рим скоро пуних седам деценија свакодневно је присуствовала свим богослужењима у саборном храму светог великомученика георгија у новом саду где је имала своје место у стасидији у дубокој старости, 1978 године, сестру чарну у тајности замонашио је епископ др андреј (фрушић) и причислио сословију манастира велике ремете давши јој име херувима како због старости није могла остати у манастиру свог пострига, благословом епископа др андреја живела је у свом дому у новом саду који су због њене побожности називали домом акиле и прискиле последње дане овоземаљског живота монахиња херувима провела је на лиману у пансиону геронтолошког центра у новом саду упокојила се изненада и мирно на ђурђевдан 6 маја 1986 године, вративши се са свете литургије на дан покровитеља своје заједнице, и из храма њему посвећеном то је био трећи дан празника васкрса сахрањена је 8 маја на градском гробљу у новом саду у дубокој старости, 1978 године, сестру чарну у тајности замонашио је епископ др андреј (фрушић) и причислио сословију манастира велике ремете давши јој име херувима тема броја 38 4 / 2021 познато је како се краљ александар обреновић потрудио са сарадницима око побољшања стања манастира хиландар, отплате његових дугова и слања српских монаха у манастир у пракси се наилазило на велике проблеме, јер бугарски монаси нису радо гледали ни примали госте из србије, без обзира на знаке љубазности које су показивали коначно из србије је упућен епископ жички сава бараћ са потребним овлашћењима, а имао је и дозволу цариградског патријарха и турских власти за улазак у манастир братство је у први мах примило епископа, али када је он показао овлашћења и објаснио своје намере, настао је проблем епископ је физички нападнут и удаљен из манастира, заједно са чланом братства, архимандритом василијем самоковцем два изгнаника се нису предавали и остали су још на светој гори, тражећи коначиште идући од манастира до манастира, али у хиландар више нису могли ући вест о инциденту изазвала је згражавање и неверицу у србији тим поводом, епископ тимочки мелентије вујић писао је митрополиту михаилу, из зајечара (9 новембра 1897 године), изражавајући разочарење због савиног понижења од стране недостојних монаха то је изгледа био тренутак када је епископ мелентије почео да помишља на необичан корак, а то је да дâ свој допринос у борби за повратак српских монаха у хиландар у томе су га спречиле обавезе у епархији, али победа у првом балканском рату (1912), отворила је могућност за исправљање историјске неправде добивши умировљење од надлежних црквених власти (15 јуна 1913), епископ мелентије је објавио да се повлачи са свог владичанског положаја, због тешког стања у епархији, али је оставио могућност да се врати, ако се стање поправи то је било уочи другог балканског рата (29 јун – 30 август 1913), у којем је сломљена бугарска војна моћ чим су прилике дозволиле, храбри и умировљени епископ мелентије је хитро кренуо на још тежи духовни подвиг, на далеки пут, у хиландар, у средину која није била пријатељски настротема броја сведочанства о епископу тимочком мелентију вујићу која је нашао свети владика николај указивала су на великог подвижника, који је остао упамћен као кротак, тих и смирен живео је као обичан монах, хранио се, исповедао, причешћивао као обичан монах и умро као обичан монах свети владика николај о епископу мелентију хиландарцу др ђорђе вуковић епископ тимочки мелентије вујић — хиландарац 1857–1921), фотографија из календара за 1900 годину (извор: библиотека града београда / https://wwwbgbrs/) јул / август 2021 39 јена и бугарски монаси су се нашли у чуду, када су видели пред вратима манастира још једног српског епископа, али овог пута пензионисаног, нарушеног здравља и са жељом да се подвизава као прост монах, без специјалних жеља за себе и без неких овлашћења да мења постојећи поредак у обитељи не без извесног оклевања они су га примили у своју средину тако је по милости божијој и заступништву богородице и молитвама светих ктитора хиландарских св саве и св симеона, у манастир ушао духовник који је полако и неосетно довео ствари у ред овај необични српски подвижник и духовник, који је оставио немерљив траг повратком хиландара у духовно окриље српске цркве, привукао је пажњу светог николаја, тада епископа охридског долазећи на ходочашће у хиландар, владика се заинтересовао да истражи дело свог великог земљака, па је потражио још живе сведоке и прикупио његове рукописе пронашао је и његов дневник, који га је изненадио: „тада сам ја са запрепашћењем узвикнуо: ‘ко од људи зна шта је у човеку осим духа човековог који живи у њему (кор 2, 11)?’“ тек тада се пред епископовим духовним очима указао лик једног божијег угодника и аскете, који је дотле био скривен пред очима света свети николај није могао да се уздржи, а да не запише да се мелентије повукао у свету гору „не да мирује и одмара се у нераду, него да се свом енергијом устреми на унутрашњу борбу са самим собом, на очишћење себе, на разрачунавање са самим собом и на припремање на смрт“ тиме је хтео да отклопо милости божијој и заступништву богородице и молитвама светих ктитора хиландарских св саве и св симеона, у манастир је ушао духовник који је полако и неосетно довео ствари у ред владика николај велимировић и патријарх варнава росић са другим гостима за трпезом; патријарх послужује госте колачима, фотографија из око 1935 године (извор: фејсбук) тема броја 40 4 / 2021 ни заблуде које су се биле појавиле у српској јавности око правог разлога мелентијевог повлачења са архијерејског трона сведочанства која је нашао свети владика николај указивала су на великог подвижника, који је остао упамћен као кротак, тих и смирен живео је као обичан монах, хранио се, исповедао, причешћивао као обичан монах и умро као обичан монах својом незлобивошћу и простодушном послушношћу укротио је и духовне лавове, који су се борили против њега из народа из кога је потицао: „његова послушност, ђачка послушност, према манастирским старешинама служила је за диван пример послушности свима монасима у хиландару“ његова доброта и љубазност, по необичној милости божијој, донела је духовне плодове, који су од непријатеља направили пријатеље и саговорнике: „они, које је он слушао, слушали су њега са двоструком ревношћу и љубављу“ то је било необјашњиво, као и све духовне ствари које човек не може разумом да појми и сам владика николај је имао прилике да упозна мелентија и са њим разговара: „у неколико махова он ми је говорио, да му је много лакше било „у свету“, на епархији, него ли у пустињској самоћи но ипак се радовао, што је ступио на тежи и ужи пут“ али, угодник божији понашао се као монах који не привлачи пажњу и ништа чудесно не пројављује али, кад се у његовом дневнику прочитају речи: „данас нисам могао плакати на литургији ах, камено срце моје! господ ми нуди своје тело и крв, а ја нисам у стању да му то платим ни са једном сузом!“, постаје јасније до које је духовне висине он у току свог подвига узрастао у манастиру епископ мелентије је доста проучавао духовну литературу, а нарочито добротољубље, отачник од епископа игњатија, житија светих и пролог на словенском језику (његово проучавање пролога можда је додатно мотивисало св николаја да доврши рад на охридском прологу) од духовника, мелентије је нарочито ценио св димитрија ростовског и св тихона задонског све што је прочитао и у животу применио, епископ мелентије је решио и да запише за духовну поуку свима који ишту царство небеско упркос нарушеном телесном здрављу, он је упорно писао, исписавао, сређивао, допуњавао и прерађивао рукописе успео је да окупи и доведе групу ученика из србије, да унесе један нови дух оптимизма у манастирско братство и поведе путем препорода саветовао је и себе и друге, као што је то записао на једном месту: „нисам ли ти сто пута говорио: буди равнодушан према увредама људи исто као и према њиховим похвалама? то је азбука хришћанског живота, а ти ниси још ни ту азбуку научио! кад ћеш се једном привићи, да очекујеш само увреде од људи, а награду само од господа кад те је н онако увредио, зашто ниси метанисао пред њим?“ доследан у животу, епископ мелентије је био доследан и на самрти по угледу на св димитрија ростовског, саставио је „посмртно слово“ са жељом да га прочитају на погребу (1921) „у том слову он исповеда своју грешност и слабост, молећи за опроштај и за молитве за душу своју“ тако се од братства опростио неуморни подвижник мелентије хиландарац, који је хтео да остане невидљив за овај свет, а којег је св владика николај препоручио за углед својим богомољцима гроб владике тимочког мелeнтија вујића у хиландару (извор: википедија) тема броја јул / август 2021 41 хришћански живот певајте господу песму нову, певајте господу сва земљо певајте господу, благословите име његово, благовестите дан дану спасење његово; објавите у незнабошцима славу његову, у свима народима чудеса његова јер је велик господ и хваљен веома, страшан је над свима боговима (пс 95, 1–4) псалтир tонски дијапазон који даје прецизан тон нашем духовном животу катихета бранислав илић молитва цркве је увек библијска – она је изражена језиком, сликом и символима светог писма ако је библија за човека божанско откривење, она је такође и човеков инспирисани одговор на то откривење, па и образац и садржина његове молитве, славословља и поклоњења псалми су одувек заузимали јединствено место у хришћанском богослужењу они су, од самог почетка, сачињавали основ црквене молитве и њен „природни језик“ имамо богослужбену употребу, такозваних утврђених псалама, које можемо назвати постојаним материјалом свих дневних служби: „вечерњи псалми“ (пс 103) – на вечерњи; шестопсалмије на јутрењу (пс 3, 37, 62, 87, 102, 142), и хвалитни псалми (пс 148, 149, 150); групе од по три псалма на часовима целокупан свештени садржај псалтира, раздељен на двадесет делова или катизми, пева се у потпуности сваке недеље на вечерњима и јутрењима овај трећи вид употребе псалтира удвостручава се за време великог поста – свете четрдесетнице, када се псалтир испева (прочита) не једанпут, него двапут сваке недеље према речима протопрезвитера александра шмемана: „црква у псалмима види не само најбољи, него најадекватнији и најсавршенији израз човекове молитве, покајања, слављења и хваљења, а такође и речима насликану истиниту икону христа и цркве, откривењe у откривењу свети амвросије милански (медиолански) је говорио: „у читавом писму дише благодат божија, али у слаткој песми псалама она дише првенствено историја подучава, закон учи, прориче, предсказује, морал убеђује, а књига псалама уверава у све ово и представља потпуни лек за човечије спасење“ када су браћа упитала великог и богоносног светитеља јована златоустог, да ли је добро оставити псалтир, он рече: „боље је да сунце остави пут свој, него оставити псалтир јер више је користи учити се у псалмима и пажљиво читати псалтир све су, вели, књиге на корист (човеку) и на тугу ђаволу, али ни једна није као псалтир“ овај уводни део који садржи светоотачке поуке о значају псалтира, употпуниће речи светог василија великог, архиепископа кесарије кападокијске, који каже: „kњига псалама (псалтир) садржи у себи корисне поуке које су расуте у свим осталим књигама библије у њој се налазе пророчанства о будућности, сећања на прошлост она даје правила за живот и законе друштва ова књига је општа ризница добрих савета, свима на корист она лечи старе ране душе, као и новодобијене озледе на души она изгони страсти из човековог ср42 4 / 2021 хришћански живот ца и при томе она уноси у човека неко тихо задовољство, које га уздиже да мисли целомудрено свети дух зна да је тешко повести човечански род на пут врлине, јер он више воли нижа задовољства на кривом путу“ псалтир је зборник најстаријих богослужбених текстова, које су саставили различити људи у различито време, али које је, у својој основи и највећој мери сачинио и написао старозаветни цар и пророк давид поред богослужбене употребе, која нам омогућава присан и жив молитвени однос човека са богом, духовна корист од читања псалтира састоји су у приношењу духовних плодова, чија је срж: љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера, кротост, уздржање (гал 5, 22) све су то дарови духа светога, и дарују се онима који траже бога читање псалтира је, са једне стране, исповедање тог нашег трагања, а са друге стране, помаже нам на путу (бого)трагања прекрасна одлика псалмопојца давида је његово целисходно стремљење ка богу и ка заједници са њим не заборавимо да је псалмопојац давид био човек као и ми, са успонима и падовима, али човек који је увек био спреман да искорачи из свог егоизма и самодовољности, бивајући кадар да све мери правом и истинском мером – божијом мером цар давид није био лишен грехова, узнемирености која је својствена свим људима, страхова и разних животних борби и свега онога што је и нама самима својствено управо у псалмима сазнајемо како је он превазилазио сваку животну бригу – непрестаним уздањем у бога, уз љубав и суштинско преумљење и покајање вођени овом истином, читајући псалтир, псалмопојећи бога, ми заједно са овим великим псалмопојцем, без обзира на све наше греховне падове, недаће и тешкоће, узносимо своја срца ка господу, знајући да нас отац небески неће оставити, већ ће нам, као плод усрдних молитава светитеља који је сâм спознао и окусио све могуће тешкоће овоземаљског живота, дати одлучност за непрекидно и свакодневно стремљење ка господу и уздање у њега пред крај јеванђеља по матеју читамо о догађајима који су се збили на голготи: а око деветога часа повика исус говорећи: боже мој! боже мој! зашто си ме оставио? (мт 27, 46) ове речи изговара христос, а оне потичу управо из псалтира (пс 21, 2) према слободнијем тумачењу, можемо рећи да господ исус христос све нас учи да у најтежим животним тренуцима треба да се окрећемо псалтиру, те да у псалмима проналазимо молитвене речи утехе читање псалтира је истинско величање бога, како се према древној традицији ова књига од древних времена назива књига похвале поред хвалитних и благодарствених, имамо покајне псалме као што видимо, псалтир укључује све облике молитве: овде су и покајање за грехове, и молбе у различитим потребама, животним недаћама и благодарење богу за његово многобројно доброчинство и радосно славословље господу као нашем оцу и промислитељу често чујем од својих ученика средњошколаца, али и од браће и сестара које срећем у храму, како кажу да су псалми неразумљиви језиком ове болне и несретне јул / август 2021 43 ситуације у којој се налази цео свет, одговор на констатацију да су псалми неразумљиви, могао бих да формулишем на следећи начин: ако не разумемо састав лека, не значи да у болести не треба да га користимо дакле, уколико не приступимо читању псалтира, никада нећемо ни научити да га разумемо смисао свега, па и читања псалтира, постаје јасан по мери нашег духовног узраста и духовног искуства псалтир је велика ризница он нам дарује духовну бодрост, ослобађа нас од надолазећих искушења, помаже нам да свагда постојано и храбро ходимо стазом правом, оном стазом која води у радост вечнога живота господ је благословио наш народ великим молитвеницима и светилницима, служитељима његовим који су га целим својим бићем прослављали и величали, а нама били и остали наставници (учитељи, васпитачи) пута који води у живот вечни један од тих прекрасних и миомирисних изданака је свети и богоносни отац наш василије, чудотворац острошки и тврдошки, највећи сведок љубави божије и силе васкрсења он је као архимандрит 1637 године походио свету гору и тамо се по благослову светог патријарха пајсија јањевца задржао годину дана за време свог боравка у врту пресвете богородице и расаднику монаштва, према сведочанству из његовог чудесног житија, он је као права духовна пчела ишао од манастира до манастира, учећи се молитви и стасавајући уз псалтир по повратку са свете горе изабран је за митрополита и у пећи хиротонисан, а његово архијерејство је протекло у непрестаном служењу богу и роду, са исусовом молитвом на уснама и поукама и порукама псалтира у срцу овај прекрасни пример је нама духовни путоказ да као светосавски и световасилијевски народ све меримо једином правом мером, никада не заборављајући да је псалтир сличан тонском дијапазону који даје прецизан тон нашем духовном животу готово је срце моје, певаћу и псалмопојаћу славу твоју! (пс 56, 8) изазов постајања човеком овде бих се радо подсетила лекара, психијатра виктора франкла када је започео други светски рат, он је био главни лекар у бечкој болници за сиромашне франкл је био јеврејин и ускоро се обрео у концлогору он је провео укупно у концентрационим логорима скоро три године, али је успео да преживи касније, описујући своје искуство, виктор франкл је писао, да се у затвору сусретао са две групе људи већина затвореника је настојала просто да преживи, и то, по ма по коју цену све њихове мисли биле су концентрисане на једно: како добити још један комадић хлеба но, понекад су се могли сусрести и другачији људи, – такви, који су без обзира на страшне услове преживљавања, налазили смисао у нечему што је превазилазило њих саме, то јест у нечему узвишеном и предивном, у љубави према сродном човеку (ближњем) или према богу франкл је сматрао да је човек одговоран за свој однос према неизбежности сопствене смрти ми имамо избор: или да постанемо жртве судбине или да нађемо смисао у ономе, што се догађа, то јест да се нечему научимо из околности у коју смо допали виктор франкл је, налазећи се у концлогору, дошао до важног закључка: најважније питање које стоји пред човеком није „како преживети?“, већ „ради чега живети?“ не „шта ја могу узети од живота?“, већ „шта ја могу дати животу?“ он цитира и ничеа: „код кога има зашто, тај ће издржати скоро свако како“ ево шта пише између осталог франкл: „човек који тражи смисао, може га наћи на три начина: као прво, он може увидети смисао у раду, у стварању нечег поред тога, он види смисао у томе да доживи нешто и види смисао у томе, да некога заволи чак у безнадежној ситуацији, пред којом је он беспомоћан, он је под извесним условима кадар да увиди смисао хришћанска етика хришћански живот 44 4 / 2021 како преживети смрт и страдања ближњих? ово питање је постало основно у новој књизи фредерике де грааф растанка неће бити пореклом холанђанка, духовна кћи митрополита антонија сурошког, фредерика је више од 10 година служила као неговатељица умирућих и њихових сродника у првом московском хоспису године 2015, 24 септембра одржао се у културном центру „покровска врата“ сусрет са ауторком и приказ књиге уочи овог догађаја публикован је један одломак из књиге фредерика де грааф због чега толико страдам? са руског превео: небојша ћосовић битни су став и оријентација, са којима он доживљава своју судбину, коју није у стању да избегне или промени само став и оријентација дају му могућност да пројави оно, за шта је способан само човек: преображај страдања у достигнуће на људском нивоу“1 виктор франкл сматра да у животу не постоје ситуације, које би биле стварно лишене смисла: „остварујући смисао, човек остварује себе а остварујући смисао, затворени у страдањима, остварује оно најљудскије у човеку ми достижемо зрелост, растемо, надмашујемо сами себе управо тамо, где смо ми беспомоћни и лишени наде, будући да нисмо у ситуацији да изменимо ситуацију – управо тамо смо призвани, да осетимо неопходност самопромене“2 франкл цитира човека, који је преживео аушвиц: „страдање има смисао, ако ти сам постајеш други (другачији)“ ја бих да наведем пример пацијенткиње хосписа, младе жене оксане, која је на моје питање: „чему си се научила захваљујући болести? је ли се променило нешто у твоме животу?“ – одговорила следеће: „почела сам 1 франкл, в человек в поисках смысла м: прогресс, 1990 2 наведено дело дубље да верујем у бога, повратила се моја вера у добре људе радујем се, што сам се упознала са многим дивним људима повратила ми се некаква детиња наивност, отвореност ја сам постала мало боља и трпељивија према себи и другим људима мој карактер је постао толерантнији сада болест прихватам хришћанска етика фредерика де грааф (фото: наталья макаренко) јул / август 2021 45 спокојно, без зловоље, са смирењем опростила сам старе увреде, и у душу се уселила лакоћа! уопште почела сам више да ценим и волим живот и поново сам се уверила у то, да је потребно живети у хармонији са својом душом и да је потребно повремено се обраћати лекарима“ овде је реч о достизању целосности, каже владика антоније (блум) хоћеш ли да будеш опет здрав, ради тога да би се вратио ономе, што те је разрушило и у телу, и у души? хоћеш ли да живиш од сада другим животом, целовитим животом? целовитост, по владици антонију, означава живот у хармонији са богом, а ово је важније од физичког здравља зато, добро је ако је таква целовитост повезана са физичким оздрављењем, а ако није, опет је њено достизање – добро в франкл приповеда о једној жени, коју је сусрео у концлогору жена је знала, да ће умрети кроз неколико дана, али је без обзира на то била душевно бодра: „ја сам благодарна судбини, због тога што се овако сурово понела према мени, - рекла је она – јер сам у своме пређашњем животу била сувише размажена, а моје духовне тежње нису биле озбиљне“ прихватајући изазов страдања и зла, човек, по сведочењу владике антонија „несумњиво ураста у савршено нову димензију, савршено нову величину, када је он кадар да се сусретне лицем у лице са страдањем, са мржњом, са ратним ужасима, а да при томе остане до краја човек, и још урасте у већу меру, рецимо, састрадавања, разумевања, храбрости, способности жртвовања себе“ 3 у вези са овим бих хтела да цитирам речи 29-годишње јеврејке, житељке амстердама, која се звала ети хилесум (1914–1943), која је умрла у гасној комори немачког концлогора смрти, за време другог светског рата она је маштала да постане књи3 антоний, митр сурожский диалог верующего с неверующим: беседы с ам гольдбергом в религиозной программе би–би–си (1972), http://wwwmitrasru/ besedy/besedy1htm жевница у своме дневнику који је водила у концлогору, ети је записала: „страдање је увек било с нама, зар је онда важно, у каквој форми се оно појављује? једино што је важно – то је: како га ми подносимо и како га чинимо делом нашег живота понекад ја сагињем главу пред тешким теретом, који виси надамном но, чим сагнем главу, ја скоро истовремено осећам потребу да се молим и тако, ја могу седети сатима и знати све, подносити све, постајати све јачом у прихватању тога што се догађа и истовремено свом нутрином веровати да је живот леп и да има смисао, и да вреди живети“4 ова дивна млада жена је припадала трећој од група које смо навели сачувала су се сведочанства о томе, да је она идући у гасну комору, придржавала оне, који су били поред ње виктор франкл је сматрао, да човек не може не тражити смисао свог живота, јер то је његова суштинска, то јест неодвојива од њега, тежња и најоштрије се питање о смислу јавља у ситуацији „када нигде није горе“ (као код умирућих болесника), или када се удаљује сујета и појављује се простор и време да се промисли о томе, због чега ти живиш? по франклу, човеково постојање треба да буде усмерено на нешто, што није он сам, не нешто или некога: на смисао који би требало остварити или на другог човека, ка коме ми тежимо с љубављу он је сматрао, да управо у служењу делу, или у љубави према другом ми реализујемо себе, постајемо сами собом, налазимо свој смисао франкл је био убеђен, да савест обдарује човека способношћу да открије овај јединствени и уникатни смисао, који се крије у свакој ситуацији „управо тамо, где смо ми беспомоћни и лишени наде, немоћни да изменимо ситуацију, управо тамо смо призвани да се променимо 4 hillesum, e an interrupted life: the diaries, 1941–1943 pantheon books, 1983 хришћанска етика 46 4 / 2021 сами човек није овде ради тога, да би откривао и одржавао самог себе, он није овде, да би представљао себе, већ да би одбацујући себе кроз познање и љубав, жртвовао себе“, – писао је франкл у нечујном вапају за смислом у оваквим екстремним, егзистенцијалним ситуацијама, као што су пребивање у концентрационом лагеру или преживљавање тешке болести и смрти, најупечатљивије се означава (пројављује) проблем личности франкл је приметио, да без наде човек просто не може да постоји управо се губитком „структуре унутрашњег временског плана“ објашњава пустош и бесмисленост постојања у екстремним ситуацијама „онај ко не верује у будућност, своју будућност, тај гине у логору он се лишава духовног ослонца, он дозвољава себи унутрашње опуштање, а овом душевном паду следи и телесни“ врло малом броју у лагеру је пошло за руком да сачувају своју људскост, и такви су били пример за друге дакле, франкл долази до закључка, да је у екстремној ситуацији питање о смислу живота, пре свега, питање о коначном смислу, то јест о смислу смрти, и само одговоривши на ово питање, човек може живети као личност, не западајући под утицај спољашњих услова ако постоје задатак и смисао, онда се може претрпети врло много научити се „бити“ најтеже за човека, који озбиљно болује, показује се стање, када он више не може радити као раније, и уместо уобичајене активности принуђен је да просто „буде“ насамо са собом тада се јавља питање: „како се научити „постојати“? и овде бих хтела да наведем пример, о коме говори митрополит антоније пре много година код њега у парохији је био један крајње послован човек, звао се александар овај човек се често жалио владици, како нема времена да се заустави и осмисли свој живот једног предивног дана он је пошао у болницу на редовне претраге (прегледе), и лекари су открили код њега рак јетре александар је пришао владици и рекао: „како је ово жалосно! имам толико посла, али ради болести ништа не могу да радим“ владика је ово одговорио: „ти си се увек жалио на то, да немаш времена да се зауставиш и размислиш о своме животу, а сада је господ зауставио време ради тебе“ владика му је рекао, да је настало време да се буде, а не делâ, и обећао је помоћ у овоме владика је као ретко ко схватао, ослањајући се на своје лекарско и свештеничко искуство, колико је тесна веза између тела и душе: колико сва негативна осећања, емоције, доживљаји, као што су завист, гнев, страх, непраштање одузимају наше животне снаге и управо они су заједно разгледали све што је лежало код александра на души: његове поступке, мисли, емоције, почевши од текућег времена, постепено се окрећући прошлости, све до најудаљенијих детињих успомена владика је говорио, да је александар проживео врло тежак и сложен живот, и митрополит антоније сурошки (извор: pravmirru) хришћанска етика јул / август 2021 47 имао је о чему ће мислити, са ким ће се помирити, коме опростити пред смрт, када је александар био већ толико слаб, да није могао да држи у руци ни чашу, он је рекао: „ја сам сада врло слаб, али се никада у животу нисам осећао тако живим“ важно је схватити: када човек не може да буде активан, него само може да „буде“, ипак он има задатак и мени се чини, да о томе вреди говорити, пошто је то тесно повезано са осмишљавањем страдања ако се сетимо виктора франкла, онда човек има одговорност за свој однос према неизбежном крају, то јест према томе, што он не може променити постоји избор: бити жртва или изабрати пут духовне слободе када човек бира „да буде жртва“ (обично то настаје несвесно), тада се код њега врло често јављају свемогући симптоми – физички, душевни и духовни стање се погоршава, он је упућен само на себе, и његов живот се концентрише око болести он допада у „егзистенцијални вакуум“ такви људи припадају другој групи људи, за њих су, како је говорио митрополит антоније „сви около криви“ и обратно, када човек изабере пут унутрашњег раста, то јест пут унутрашње слободе, он се стара да нађе смисао у своме страдању болест и осећање кривице виктор франкл је писао о тријади „страдање – осећање кривице – смрт“ у егзистенцијалном очајању ми не можемо наћи срећу, али можемо ојачати свест о смислу човек није просто жртва, он је учесник своје судбине зато на њему лежи одговорност за оно што се догађа стварна слобода није „од нечега“, већ „за нешто“, ради некаквих циљева, задатака, дела човек може бити свезан, неслободан у томе, што се с њим догађа (неодољива сила околности), али он остаје слободан у своме односу према томе, што се догађа с њим страдање је често немогуће променити, али је могуће променити однос према њему говорећи о осећању кривице, франкл призива, пре свега, да се оно призна без икаквих изговора („ово нисам ја!“) прихватити своје осећање кривице даље он призива на помирење са онима, у односу на које човек осећа кривицу ако је помирење немогуће, франкл саветује да се нађе начин да се некако изрази своје покајање на пример, надокнадити учињену штету или просто учинити нешто добро ономе, пред којим смо криви а, ако се ни за шта од тога нема снаге, онда се може дубоко и поштено доживети оно што је било, те и прихватити своја кривица, и у овом самом преживљавању постати други човек ево шта је говорио у вези са овим митрополит антоније једном је код њега дошла старија жена, коју су мучили кошмари, навејани прошлошћу она није могла да заборавити нешто што је некада учинила, и у сновима ју је тај поступак опет и опет прогањао она није знала, како да се постави у оваквој ситуацији владика ју је посаветовао да себе поново замисли у истим животним околностима и поштено и храбро запита себе: „ако бих се опет нашла у оваквој ситуацији са свим искуством, које сам стекла током читавог живота, да ли бих поступила на исти начин или не?“ „ако ти, — наставио је владика, — истински можеш рећи, да сада не би ни за шта поосећање кривице чешће од свега се лечи праштањем (ова два појма су тесно повезана), при томе не само праштањем другом човеку, него и самоме себи хришћанска етика 48 4 / 2021 ступила тако, тада се може сматрати, да ово више ниси ти ти си постала други човек, и тебе се ова прошлост више не тиче тада осећање кривице отпада као већ неумесно а, ако би ти могла поступити исто тако и сада, тада ово није више проблем прошлости, већ садашњости, и са овим би се требало борити“ ослањајући се на своје искуство, могу рећи, да је осећање кривице непродуктивно, ако оно не води разматрању и анализи узрока, а даље – ка одређеном раду над собом осећање кривице чешће од свега се лечи праштањем (ова два појма су тесно повезана), при томе не само праштањем другом човеку, него и самоме себи прихватити себе, онаквим какав јеси, чак и у одбојном виду, даје снаге да се иде даље, настављајући да се на себи носи терет својих прошлих грешки и промашаја, и помаже да се учи другачијем поступању резултат оваквог активног рада над осећањем кривице биће помирење цитирајмо владику антонија: „неопходно је припремати се за смрт кроз сурови, али ослобаћајући нас процес помирења са свима, са самим собом, са сопственом савешћу, са околностима, са садашњошћу, са прошлошћу, са догађајима и са људима, и чак са будућношћу, са самом долазећом смрћу немогуће је ући у вечност свезан, заплетен у мржњу, и пун немира“5 и они који умиру и који остају на земљи треба да буду у стању да кажу из дубине свог срца: „опрости ми!“ - и затим: „ја ти опраштам“ истрајност духа за мене је пример ети хилесум – најочигледнији пример истрајности духа навешћу речи из етиног дневника, које је она написала, постајући свесна, да јој предстоји смрт у гасној комори „ја страдам, онолико колико може страдати човек но, ја се не прилепљујем страдањима, она пролазе кроз мене, као сам живот – као широка, вечна река и живот се наставља“6 виктор франкл сведочи, да човек у себи носи огромне ресурсе и може преживети и у најтежим ситуацијама човек се може привићи на много тога у хоспису је лежала 12-годишња девојчица њено име је било софија између ње и њене маме је била тесна емоционална веза мајчина енергија се преливала на ћерку, и како ми се чинило, захваљујући томе девојчица је проживела мало дуже, него ли што су јој прогнозирали лекари софија је много пута била на ивици смрти, али је излазила из коматозног стања и поново почела да разговара за мене је била највећа радост да поново чујем њен глас после 5 смерть // антоний, митр сурожский жизнь болезнь смерть м: фонд «духовное наследие митрополита антония сурожского», 2010 http://www mitrasru/illness/ill_smerthtm 6 hillesum, e une vie boulevesdée : journal 1941–1943: suivi de lettres de westerbork / trad de nederl par p noble paris: ed de seuil, 1991 хришћанска етика виктор франкл (извор: pravmirru) јул / август 2021 49 дугог ћутања она је врло храбро, у многим погледима, како ми се чинило, ради вољене маме, наставила да се бори за живот но, без обзира на лечење (хемиотерапију), болест је напредовала девојчица се парализовала софија је страдала, њене снаге су се гасиле али, и поред тога у овом стању мене су запрепашћивале њене очи из њих се изливало толико живота, толико заноса! ја никада нисам видела тако несаломиву снагу живота чак пред смрт, када је она исцрпљена полу-лежала у колицима, њу није напуштао осећај за хумор, а њене дубоке очи су настављале да сијају када је софија умрла, мени се очигледно открило, да она није могла умрети, јер она је заувек жива у богу, и управо јој је божија сила за време њеног кратког живота давала такву моћ извор: фредерика де грааф, „почему мне столько страданий?“, https://wwwpravmirru/razluki-ne-budet/ у свакој животној потешкоћи молитва понизног молитеља одговор је на позив свевишњег који нас усмерава на милосрдни пут избављења душе која се под теретом живота немилице разбољева није сваки човек спреман за молитву пркосни људи терајући инат другим људима, па и самом богу, желе благослов и испуњење не верујући у снагу своје молитве, не осећајући да их бог чује и не уздајући су у његова обећања христос је приликом исцељивања болесника, умео да упути поруку: више не греши, да ти не буде горе (јн 5, 14) телесни и духовни греси су свакако „фактори ризика“, како их назива званична медицина, за развој различитих болести понос је осећање према сопственом бићу, самоосећање које се осећа добијањем наклоности и одобравањем ауторитета овим, пре свега социјалним осећањем, обичан човек се такмичи са другим људима за наклоност онога који му је важан из тог разлога поносне особе не желе да се понизе у молитви, јер је понос „супериорно“ осећање због несигурности у своју вредност ти људи једнакост или супериорност доказују пркосом најтеже је управо таквим људима да се моле, јер им структура оваквог осећања то и не дозвољава – пркос поносних (гордих) људи разједа њихово тело попут највећег непријатеља хришћанство и медицина христос исцељује крвоточиву жену мт 9, 20–22), детаљ мозаика из базилике светог аполинарија новог, равена, 6 век (извор: пинтерест) хришћанска етика ети хилесум (извор: pravmirru) 50 4 / 2021 вером у дејство молитве човек може бити ослобођен заблуда и власти греха које га воде у пропаст душе и тела уколико истрајава у уверењима која су супротна смерницама које даје медицина, али и онима које су давно записане у светим списима, може себи веома наудити послушност настала из чистог срца наш ум доводи у склад са божијом вољом очишћена и посвећена воља кроз молитву пут је ка оздрављењу исус као најпожртвованији исцелитељ остајао је међу болеснима помажући им да схвате у чему је узрок њихових телесних и духовних невоља, покушавајући да им укаже прави пут ка излечењу, ослобађању душе, избављењу и постизању најпријатније и највеће животне радости човек који греши може осећати кривицу због својих греха, али тај осећај нема свако у истом интензитету, што зависи од прихваћених социјалних норми и саме личности самољутња прати осећај кривице, и уколико су јаког интензитета могу на најнепријатнији начин болети тело које не уме да се каје и моли кајањем особа показује да није зла, а молитвом се постиже избављење тела и душе од страдања ниподаштавањем тог позива на милост божију, кроз пркос, тврдокорни људи указују на своју удаљеност од спасења пребивалиште њихових душа испуњено је непријатним емоцијама које, у крајњем случају, воде у оболевање тела у молитвама су поруке исцељења чудотворац је зналац који нам је помогао да то схватимо само искреном и чистом молитвом човек може заиста оздравити и духовно се родити ако се ко наново не роди, не може видети царства божијега (јн 3, 3), порука је давно предата свима нама болестан човек се нада, и ако поштује христова начела која преображавају карактер и управљају његовим понашањем које га је грешним поступцима довело у болест, он након покајања може да очекује награду за свој залог и напуштање неправедних поступака које су га раније карактерисале сваки обраћени, покајани човек, који је некада следио погрешна уверења, покајањем и молитвом је на путу оздрављења упоређено речником психотерапије: здрав човек излечен молитвом која је изговорена из дубине душе сличан је ономе који је након одређеног времена проведеног на психотерапији, освешћавањем несвесног постигао стабилност свога ума и тако заштитио тело од болести и пропадања ауторка је психотерапеут и писац кајањем особа показује да није зла, а молитвом се постиже избављење тела и душе од страдања молитвом до здравља др марија лазаревић христос исцељује двојицу слепаца мт 9, 27–30), детаљ мозаика из базилике светог аполинарија новог, равена, 6 век (извор: пинтерест) хришћанство и медицина јул / август 2021 51 етика јеванђеља често се коси са друштвом, није му комплементарна није од овога света, мада је ту за свет изграђена је да живи међу људима, али није увек у складу са тренутним расположењима, жељама и укусима христове параболе су за јуче, данас и сутра оне обликују веру упућене су масама, али делују појединачно, јер je потребна унутрашња спознаја и промена, а човек јесте зрно, свет у малом у библији свака биљка има своју улогу која нам указује на чудо живота и могућности које нам се пружају чак и најмање зрно, као што је горушичино, мање од биберовог (сетимо се бајке „биберче“) може да израсте у огроман жбун или високо дрво, под условом да падне на плодно тле клијање семена и раст биљке представљају велику мистерију, и тај процес је одувек занимао човека зато је молитва била неопходна пред сетву семе симболизује животну моћ, потенцијал ка расту и развоју; а куглица средиште из кога израста васељенско дрво на трпези горушица – слачица горушица (лат sinapis) или слачица како пише у вуковом „ријечнику“, или сенф, све су то синоними реч горушица се не користи често у савременом говору, али она и даље има своју резонанцу код оних који су бар једном чули или прочитали христову параболу о зрну горушице и царству небеском међу 40 врста издвојене су три: црна, смеђа индијска и бела слачица зрно је величине од 1–2 милиметра, и изузетно је ситно ситније је једино зрно орхидеје, али оно нема те одлике за поруку у ондашњем библијском свету, горушица је била познатија и распрострањенија птицама је и данас веома омиљена храна у новом завету се помиње црна (лк 13, 18–19), јер бела и смеђа не расту толико високо остало је забележено код писаца јеврејског талмуда и касније, западних путописаца и истраживача свете земље у xix веку, да стабљике горушице расту и по неколико метара медитеранског је порекла, али у модерно доба највише је има у индији што је семе тамније, то је љуће и ароматичније библијски хербаријум јеванђелске приче су за сва времена могу да оживе, да се актуализују, репродукују, у свим условима од литургије до уметности када садимо неку биљку можемо се сетити приче о зрну горушице о искри вере које расте… зрно горушичино ма милена стефановић сл 1: парабола о зрну горушичином, икона (извор: hcaocоrg) 52 4 / 2021 дивље није за јело, и може бити отровно за домаће животиње од слачице је настао један од најпознатијих зачина у виду пасте који се користи широм света, јер побољшава укус храни, а то је сенф (лат sinapis arvensis) иако историја сенфа почиње од древног египта, ипак је он римски изум користан за време поста, припрема се на исти начин како су то радили стари римљани: самлевено семе се помеша са вином, винским сирћетом и зачинима; може и са уљем чувена хиландарска кромпир салата поред уобичајених састојака као гастрономски додатак садржи зрнца слачице уобичајено је да се ова салата на трпези служи уз рибу те тако долази до интересантног споја зрна горушице и рибе поред кулинарства, горушица је лековита и коришћена је у традиционалној медицини античких грка и римљана пуна је хранљивих материја битних за човеков животни развој семе садржи велику количину антиоксиданата, селена и других витамина и минерала који су добри за здравље и одагнавање бола штити од инфекција и упала семе и лишће су јестиви и у сировом стању занимљиво је да је глумац бен кингсли користио црну слачицу да би добио тен махатме гандија, глумећи насловну улогу у филму ричарда атенбороуа из 1982 године горушица – семе вере свете земље парабола је прича у којој се врши упоређивање кратка прича са блиским и препознатљивим садржајем има моћ да заинтересује и господ ју је у проповедима користио ради поуке и познања истине, да би га чули и они који нису били отворени да приме данас би се популарно рекло, био је добар сторителер (storyteller) у новом завету, зрно горушичино je главни јунак параболе која се помиње у синоптичким јеванђељима: код матеје (13, 31–32), марка (4, 30–32) и луке (13, 18–19) о њему и царству небеском нам говори христос, син божији (мт 21, 37): „царство небеско је као зрно горушичино које узме човјек и посије на њиви својој оно је, истина најмање од свију сјемена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим“ (мт 13, 31–32) (сл 1) зрно горушичино израста у велико дрво и упоређено је са царством небеским дрво је било познато као старозаветни симбол моћног царства које је давало уточиште народима оно представља земаљску величину и уточиште према тумачењу, „зрно горушичино“ означава проповед или семе проповеди посејано по земљи које се разгранало и порасло; и апостоле, јер иако их је било мало, а ипак су обухватили целу васељену, раздвојили су се као гране: један је отишао у рим, други у индију, трећи у грчку (мт 28, 19) црква, почетно врло мала као организација, најпре састављена од неколицине верника, за две хиљаде година се проширила људи свих раса, језика и култура могу наћи спасење као што птице налазе склониште на гранама дрвећа у олуји док су „птице небеске“, људи одуховљеног ума који се уздиже ка висинама тако, да би требало, према блаженом теофилакту охридском, свако од нас да буде зрно горушичино, сл 2: христос алфа и омега, вечни ја сам почетак и крај отк 22, 13; 1, 18), катакомба комодиле, касни iv век, рим (извор: enwikipediaorg) библијски хербаријум јул / август 2021 53 ревностан у подвигу и савршенији и већи од „свега поврћа“ несавршених и слабих „птице небеске“ су анђели који почивају на верујућим људима јефимије зигабен забележио је да гране могу бити верујући, у којима бораве птице небеске, то јест анђели, њихови чувари или, пак, да су гране врлине, а птице људи који узлећу над земаљским стварима и крилима ума се уздижу у висину богопознања и стреме ка небу ако се осврнемо на свакодневни живот људи тога доба и сагледамо особености зрна, јасније нам је зашто је зрно горушице, изабрано зрно од господа за човека, радост је у малим стварима, уобичајеним активностима, као у сејању бог даје живот усевима који напредују и расту (1кор 3, 7) царство је божији захват у историји, и његово успостављање је дело коме он даје животну снагу, тако што расте изнутра као зрно, попут семена и неодољиво се шири (мт 28, 19, 20) царство небеско или царство божије (арам malkutha, како је христос говорио, царевање, управљање), је термин познат из старог завета, и постоји у два вида: садашњем и будућем то значи да је већ присутно, али је и будућа стварност (уп мт 10, 7; 24, 14) у новом завету, то је показано доласком сина божијег (мт 28, 18), јер је царство небеско повезано са делима и личношћу исуса христа (сл 2): „царство божије не долази на видљив начин, нити ће се рећи: ево га овдје, или: ено га ондјe; јер, гле царство божије унутра је у вама“ (лк 17, 20–21) за хришћане царство божије је реалност коју они исповедају по мери духовног узраста сваког човека реалност, која сада већ постоји и која се искуствено доживљава у благодатној заједници са богом, у цркви и светотајинском животу христос нам показује пут у царство и помаже приликом овог путовања у њега се улази добровољно, и они који га следе ући ће у царство које није од овога света по пореклу и духовном обележју парабола о зрну говори да царство божије тек треба да се доврши и усаврши али, оно је већ присутно упркос свим препрекама иде према свом испуњењу, као што зрно расте значајно је и његово помињање у контексту вере (лк 17, 6; мт 17, 20) вере која кроз љубав делује (гал 5, 6) вере која охрабрује — „веруј у христа и спашћеш се“ подсећа нас да и са малом количином вере у христа ништа није немогуће, чак ни то да да горе и дрвећа „премештамо“, јер онај у кога верујемо управља свим стварима (уп јов 9, 5) бог превасходно жели, како каже св јован дамаскин, да се сви људи спасу и удостоје царства његовог (уп 1тим 2, 4) саздао нас је да бисмо учествовали у његовим добрима (мт 6, 33) царство небеско је божанско промишљање о нашем спасењу есхатолошко царство христос је близу и једнако зове у његово царство: „ходите к мени“ (мт 11, 28) у касноантичко доба, ране хришћане су називали „бројачима облака“, јер су често гледали у небо са уздахом очекујући скори долазак христа и царства небеског (сл 3) маран aта! сл 3: другидолазак христов парусија), црква св козме и дамјана, 526–30 г, рим (извор: wgahu) библијски хербаријум 54 4 / 2021 света земља према јеванђељу, овде је исус исцељавао и чинио многа чуда због свега овога капернаум је од хришћана добио почасно име „његов град“ манастир 12 aпостола у капернауму јелена јонић капернаум је место на северној обали језера кинерет, библијског галилејског језера капернаум заузима посебно место у историји хришћанства јосиф флавије пише о капернауму као граду у успону чији се житељи баве риболовом, трговином и пољопривредом у давним временима овај град је био важан културни центар, смештен на раскрсници трговачких путева за време римског царства у капернауму је постојао гарнизон римске легије центурион овог гарнизона, који је прешао у јудаизам, саградио је синагогу, управо ону у којој је исус држао своје проповеди у овом месту постојала је и царинарница, место за прикупљање пореза, одакле је порезник матеј био позван у апостолско звање према јеванђељу, овде је исус исцељавао и чинио многа чуда око 7 века град нестаје бива прекривен песком и муљем на површини је остало само неколико објеката у северном делу града у 19 веку земљиште око капернаума купују католици и изграђују самостан током изградње пронашли су остатке синагоге која се показала, након ископавања, у свом правом светлу по величини, раскошним високим стубовима и белим јерусалимским мермером од којег је била изграђена северно од капернаума уздиже се брдо високо 125 метара познатије као гора манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор за фотогрфије: strelnikovalv) јул / август 2021 55 беседе или планина блаженства на којој се налазе фрањевачки самостан и црква, док се у његовом подножју, тј на самој обали језера налази манастир јерусалимске патријаршије, наиме манастир дванаесторице апостола манастир 12 апостола саграђен је 1920 године за време патријарха дамјана i у источном делу рушевина града капернаума по предању, манастир је изграђен на месту куће у којој је исус исцелио паралисаног човека од 1925 до 1948 године у њему су се свакодневно одржавале службе, а у периоду 1948 до 1969 године храм је био напуштен након формирања државе израел 1948 године, храм се нашао у пограничном подручју између израела и сирије напетост између ове две државе је довело до тога да нико од монаха није могао да буде у манастиру који је у пограничној линији, а ходочасници у складу са тим нису имали приступа манастиру после шестодневног рата 1967 године, граница је померена на голанску висораван, а јерусалимска патријаршија захтевала је да израел врати манастирску земљу, манастир и њему припадајуће објекте, што се и догодило 1969 године те 1969 године када је јерусалимски патријарх са свештенством ушао у манастир, затекао га је у веома лошем стању: у њему је било муља у висини до 70цм, иконе нису сачуване, малтер са зидова је отпао, прозори су били поломљени, а вода се сливала низ зидове из времена његове изградње сачуван је само камени иконостас из 1931 године, дар руске православне цркве радови на његовој обнови су убрзо започети, зидови и куполе обновљени до 1985 године, а фрескопис је урадио грчки уметник константин дзумакис комплетна обнова манастира је завршена 1995 године фрескопис је изузетно богат сценама из новог завета: смиривање олује, ход по води, чукомплетна обнова манастира је завршена 1995 године фрескопис је изузетно богат сценама из новог завета: смиривање олује, ход по води, чудесни риболов, лечење болесних света земља манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор: lookatisraelcom) манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор: lookatisraelcom) 56 4 / 2021 десни риболов, лечење болесних и друге од представа се истиче на западном зиду храма последњи суд изнад, у светлосном кругу је исус христос, са његове десне стране је богородица, са леве стране је јован крститељ поред њих седе апостоли, а иза њих су анђели испод свих њих су адам и ева који на коленима искупљују грех господња рука држи вагу на којој се одмеравају греси и врлине људи анђели одводе праведнике у рај, а ђаволи одводе грешнике у пакао на истој представи се види широка река ватре, а иза ње многа чудовишта пакла главна светиња манастира је чудотворна икона пресвете богородице страснаја, која је учинила многа чуда храм је изграђен у грчком стилу, али његове куполе нису традиционално плаве боје, већ ружичасте боје, јер у рану зору и касно предвечерје, боје купола су у складу са бојама неба и површине галилејског језера иначе храм има укупно 12 купола асоцирајући на 12 апостола око манастира је прелеп врт са пауновима, стаблима јужног воћа, дрворедима целокупну бригу о манастиру води један монах из грчке од 2015 године сваке друге суботе се у манастиру држи служба на црквенословенском језику ове службе обавља руски свештеник из јерусалимске патријаршије за време васкршње литургије се последњих 5 година у овом манастиру окупи велики број ходочасника и староседелаца света земља манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор: lookatisraelcom) манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор: lookatisraelcom) манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор: lookatisraelcom) манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор: lookatisraelcom) јул / август 2021 57 скит успења пресвете богородице је смештен на источним обронцима свете горе, на удаљености од једног сата хода од манастира пантократор или једног сата од кареје и око пола сата хода од скита пророка илије храмовна слава је велика госпојина овај општежитељни скит припада руском манастиру светом пантелејмону скит је изграђен на косим обронцима планине на надморској висини од 700 метара, окружен шумовитим брдима, у непосредној близини древног манастира ксилургу са којим се поистовећује назив ксилургу је добио по професији његовог оснивача, теодосија из продајног документа из 1030 године, који је купио земљу од димитрија из халкије у следећем документу се помиње да је 1048 године игуман манастира био јоаникије по руским изворима, прво помињање манастира ксилургу датира још из 1016 године, када се именом ксилургу означавала царска лавра ктитори древног манастира су били свети благоверни велики кијевски кнез владимир и његова супруга, ромејска принцеза ана у наредних 100 година јарослав мудри и многи други кијевски кнежеви ће својим прилозима помагати изградњу скита иначе, руски кнез владимир је истовремено подизао два манастира посвећена успењу пресвете богородице у јерусалиму и овај на светој гори манастир у јерусалиму је постојао наредна три века, када је срушен у походу арабљана, док је овај на светој гори преживео до данашњег дана децембра 1143 године игуман манастира је био христифор, а монаси су руси протат је 1169 године овом манастиру уступио суседни мањи манастир тесалоникеос, јер је братство ксилурга било толико бројно да није било места за све монахе у њему пошто се временом брзо ширила економија манастира ксилургу, на захтев манастира ватопед 1312 године, протат је одредио земљишну границу између манастира ксисвета гора од првих времена постојања овог манастира и скита, преко њега се обављала духовна и културна размена русије и ромејског царства из овог некада манастира, а данас скита, монах антоније печерски пренео је у русију традицију светогорског монаштва скит успења пресвете богородице – ксилургу др немања јонић успењски храм скита ксилургу (извор: manastir-lepavinaorg) 58 4 / 2021 лургу и манастира ватопед, удаљену 80 минута хода године 1340 из више докумената се види да су, у време српског цара стефана душана, манастир ксилургу настањивали српски монаси, и то све до краја 17 века током османског периода, манастир, ионако малих димензија, без одбрамбених зидова често је био мета многих пљачкаша српски монаси су се повлачили у лаку скит, манастир пантелејмон и манастир хиландар аделфат из 1810 године, којим је овом скиту уступљена једна келија двојици калуђера, наводи да у скиту преовлађују бугарски монаси, као и монаси из области скопља године 1805 игуман манастира есфигмен напомиње да је скит у поседу руског манастира године 1818 године скит је обновљен и насељен углавном бугарским монаштвом они су 1820 године прво изградили капелу посвећену светом јовану рилском, а 1885 године и нови двоспратни подрум са великом капелом посвећеном св кирилу и методију крајем 19 века у скиту су живела 32 монаха од којих су 25 били бугари, а остали бесараби после упокојење дикеја скита прокопија 11 јануара 1899 године бесараби су покушали да, иако у мањини, протерају новоизабраног бугарског дикеја јеромонаха стефаноса, у чему су и успели тек 1902 године манастир пантелејмон је интервенисао и успео да легално изабраног јеромонаха стефаноса постави на место дикеја скита, честитог и часног монаха до средине 80-их година 20 века у овом скиту су живели бугарски и скопљански монаси касни 19 и рани 20 век су овом скиту донели велике невоље, попут пожара и земљотреса 1905 године, 1917 године након октобарске револуције, храм скита је почео да пропада, а знатно се смањио и број монаха и искушеника на свега неколико њих шездесетих година 20 века скит је запустео од тада се више није помињао ни у једном светогорском документу као активна монашка насеобина недавно су скит обновили монаси из манастира светог пантелејмона и настанили се у њему архитектонски, комплекс скита се састоји од три правоугаона објекта са заједничким двориштем у чијем средишту се налази храм источна страна овог комплекса остаје отворена данашњи изглед храм је стекао у 18 веку посвећен је успењу пресвете богородице у главном храму је дрвени иконостас са бројним иконама, а сам иконостас је изграђен у класичном грчком стилу у овом иконостасу се налази копија иконе богородице умилеикона богородице гликофилусе скит ксилургу (извор: yandexru) света гора јул / август 2021 59 ние, чији се оригинал налазио у малом манастиру на острву који је страдао у пожару у 19 веку храм има централну куполу са високим тамбуром припрата је додата 1847 године, а у подруму храма се налази костурница у главном храму се чувају честице живоносног крста и мошти светих мученика јевтимија, акакија и игњатија, као и мученика пантелејмона, анастасије, кирила и методија, георгија новог, марине и калиопе најважнија светиња овог скита јесте икона матере божије гликофилуса, подарена скиту 1802 године северно од храма, у оквиру комплекса је трпезарија, саграђена 1885 године на месту старије трпезарије коју су вероватно подигли српски монаси током 15 века данашња трпезарија се на истоку завршава конхом, удубљењем у ниши изнад трпезарије, на спрату се налази параклис светих кирила и методија североисточно од храма налази се и гробљански параклис саграђен 1820 године због чињенице да су овде живели бугарски монаси овај параклис је посвећен светом јовану, оснивачу рилског манастира јужно од скита до средине 20 века се налазила мала ветрењача која се користила за млевење жита у летњим месецима, док се у зимским месецима када су бујичне воде, на оближњем планинском потоку користила воденица до 1800 године скит је био идиоритмијски, па су многе келије по упокојењу стараца остајале напуштене и временом су се урушавале, тако да је око самог скита било око 20 срушених и полусрушених келија већ крајем 19 века скит је 1818 године проглашен за општежитељни, киновијални, први те врсте на светој гори од првих времена постојања овог манастира и скита, преко њега се обављала духовна и културна размена русије и ромеје из овог некада манастира, а данас скита, монах антоније печерски пренео је у русију традицију светогорског монаштва заснованог на послушности и старешинству руска успенска лавра на светој гори, како је често називају постала је центар духовног просветљења за русију значајно је да се на попису књига овог скита из 1142 године, налазило чак 49 преписаних руских књига, неке су писане ћирилицом, а неке глагољицом тренутно се у руској државној библиотеци у москви налази један од најзначајнијих споменика ране словесности, маријино јеванђеље из 11 века, којег је в и барски 1840 године однео из овог скита последњих година у скиту су обављени рестаураторски радови обновљена је црква преподобног јована рилског која се налазила у рушевном стању, реконструисане манастирске келије, поправљен је пут до њега скит ксилургу (извор: yandexru) скит ксилургу (извор: риа новости) света гора 60 4 / 2021 поздрав свима! зовем се василије и имам 20 година имам дијагнозу спастичне тетраплегије, као последицу пада са четвртог спрата, који се десио 2 августа 2019 године након изласка из шок собе у трајању од два месеца, наставио сам рехабилитацију у старом сланкамену у трајању од четири месеца након паузе од осам месеци, код куће, рехабилитација је настављена у сокобањској у трајању од шест месеци, с тим да сам у међувремену био на неурохирургији клиничког центра србије ради операције односно транспозиције нерава у циљу добијања сензибилитета и покрета у прстима шаке по завршетку рехабилитације у сокобањској отпуштен сам са непромењеном дијагнозом моје тренутно стање везало ме за кревет и колица у потпуности сам зависан од других особа немам контролу над сфинктерима бешике (уринирам помоћу једнократног катетера), и дебелог црева (празним се помоћу супозиторија) тело ми је одузето од груди па на доле, односно испод нивоа повреде (c7) покушаћу да опишем какав је то (не)осећај то је утрнулост, унутрашњи осећај мравињања, пецкања и жарења, а немогућност померања доњих екстремитета чини да се осећам као да ми је тело закопано у земљу са главом, вратом и рукама ван ње иако немам вољних покрета имам невољне, који се испољавају у облику спазма ноге неконтролисано „скачу“, тресу се или не могу да се савију што се одрази и на дисање, јер осим у ногама имам спазам и у стомаку пробао сам да пијем лекове за умиривање спазма у великим дозама, међутим, без резултата у потпуности сам зависан од других те ме они хране, купају, облаце, окрећу у кревету, перу зубе, умивају, мењају пелене мало је ствари које могу апсолутно сам да урадим човекољубље апел за помоћ василију урошевићу јул / август 2021 61 е-мисија тешко ми је да опишем како ми је и какав живот живим, јер то у потпуности може да разуме само неко ко пролази кроз исто осећам се немоћно и беспомоћно замислите да желите нешто да поједете, да је то на дохват руке, али не можете, јер знате да ни кашику не можете да држите, или да пресвучете мокру мајицу, обучете јакну ако ми нешто испадне на под, ту и остаје тешко ми пада што не могу да се бавим са оним што највише волим, а то је музика и режија често помислим како је тешко и безизлазно, али, онда видим колико људи ме подржава и верује у мене па ми буде лакше да све истрпим и без обзира на све, не губим веру и наду у свој опоравак све док постоји и најмања шанса за њега шанса ми се пружа у новом саду где се ради операција матичним ћелијама међутим, операција се плаћа, а моја мајка и ја немамо средстава за њу зато бих желео да замолим све који су у могућности да нам помогну колико могу у нашој борби за боље сутра сајт православног мисионара (мисионар спцсрб; misionarspcrs) представља вредну архиву ауторских текстова само током последње деценије, аутори су дотакли многе егзистенцијалне теме савременог живота (социјалне и друштвене делатности, екологију, културу, проблеме овисности, секте, технологију, медицину), а обрађени су и значајни историјски догађаји и личности везане за српску православну цркву, попут миланског едикта, лозе немањића, свете царске породице романов овај извор доброг садржаја покрива готово сва интересовања једног православног хришћанина, а свакако поред мисионарског и просветарског деловања има значај и у истраживачким областима захваљујући неколицини људи, већ неколико година је објављена и јавно доступна архива „православног мисионара“ од 2008 године до данас која (у моментима писања овог текста), садржи преко 80 свесака у pdf формату с обзиром да већина штампаних свесака више није доступна у продаји, не морамо посебно објашњавати значај поменуте архиве на сајту часописа дигитализација штампаног садржаја је битна из више разлога, како због чувања од физичке пропадљивости, тако и због доступности широј јавности како бисмо ову архиву учинили доступнијом и лакшом за руковање, садржаји се могу претраживати аутоматски, кроз претраживачку базу података која се налази на адреси misionarspcrs/pretraga и која (поред матичне садржине), алгоритмима креира корисне мета* податке о садржају, свескама, ауторима и прилагођена је делу „читалачке публике“ која са намером трага „по изворима“ текстова, али и свима онима чија се сфера интересовања дотиче и теолошког погледа на конкретне теме циљ претраживача православног мисионара јесте брзо добијање адекватних информација које су потребне читаоцу, а сакривене унутар архива претраживач „православни мисионар“ је осмишљен да кориснику прикаже шири контекст пронапомоћ за василија урошевића можете послати путем фондације „буди хуман“ слањем sms поруке на телефон што је редни број за помоћ василију детаљније о осталим начинима уплате помоћи на: https://wwwbudihumanrs/cir/ korisnik/762/vasilije-urosevic 3030 762 уз садржај поруке човекољубље 62 4 / 2021 објављена и јавно доступна архива православног мисионара од 2008 године до данас садржи преко 80 свесака у pdf формату електронски претраживач архиве православног мисионара александар арсенин ђеног материјала и да омогући даље претраге „на клик“ које обухватају тражену тему индексни регистар података издатих свесака од 2008 године садржи преко 7000 дактилографских страница текста тј преко два милиона појединачних речи са таквом архивом, концепт претраге је усмерен на „истраживачки“ приступ циљ, да се што лакше пронађе свеска у којој се налази тражени податак, једноставно није довољан с обзиром да свака свеска садржи просечно око 80 дактилографских страница те контекст садржаја не мора обавезно бити у складу и са потребама корисника у том случају, алгортими су креирани да назначе пасус и кратак контекст, али додатном ознаком корисник може добити и детаљнији приказ теме са друге стране, вредност ауторских радова објављених у православном мисионару свакако превазилази простији приступ обзиром на разноликост тема и богату листу аутора битан приступ када су интернет технологије у питању јесте и техничка видљивост садржаја на целокупном интернету анализом и сабирањем кључних речи у посебан регистар података и објавом дела садржаја у виду мета података,1 православни мисионар је добио транспарентност у односу на глобалне претраге и са разлогом рачунамо и на нову „читалачку публику“ којој је потребно добро место на интернету у сваком случају, намера аутора претраживача православног мисионара јесте да глобалну мрежу обогати са још неколико мегабајта квалитетног материјала 1 метаподаци (енгл metadata, meta data, metainformation) представљају „податке о подацима“ у било којем медијуму то су подаци који описују карактеристике неког извора у дигиталном облику корисни су код прегледања, преноса и документовања неког садржаја у дигиталном смислу то су „структурирани подаци који описују, објашњавају, лоцирају или на неки други начин омогућавају лакше управљање ресурсима
... говорити о значајном доприносу који је тај покрет дао у обнови молитвеног и литургијског живота код нас феномен богомољачког покрета тумачен је са различитих аспеката, а неријетко је и од стране наших теолога карактерисан као „протестантско чедо“ и својеврсна копија пијетистичких покрета у европи 17 вијека не задржавајући се на анализи неоправданости и кратковидости таквог поимања, само ћемо подсјетити на ријечи аве јустина који је говорио да ће богомољачки покрет уколико се посматра кроз „протестантски микроскоп“ заиста изгледати протестантски и данас је чест случај да се од стране појединих теолога не само на појединачне појаве, већ и на свеукупно предање и богословље цркве гледа кроз микроскопе протестантског и либералног типа, те је и слика која се таквим посматрањем добија искривљена истинско богословље је потврђено и освештано личним подвигом, недаћама, жртвом тема броја отклон штетних наслага у данашњој богословској науци могућ је само обновом истинског предањског етоса, саборности, жртве, молитве и покајања богомољачки покрет и обнова молитвеног живота протојереј слободан лукић богомољци на ходочашћу: поклоници на гробу господњем у јерусалиму 1930 године — у средини фотографије седе епископ николај велимировић и прота стеван димитријевић, а испред њих у првом реду на земљи седи, држећи у рукама грамату, млађи мушкарац који би могао бити др радоје арсовић (извор: фејсбук) јул / август 2021 35 и страдањем и кроз све то познањем – бога без укоријењености у мистиријско-подвижнички амбијент цркве, са ослонцем искључиво на интелект и логику, не стиче се благодат божија те постоји опасност од „потапања“ (уп мт 14, 23–32) управо је светотајински аспект, те етика страдања, жртве и подвига оно што је сачувало богомољачки покрет од склизнућа у неправославне воде и онда када је у својим редовима имао појединце који су нагињали не-предањским струјама још један показатељ да је теолошка свијест данас једним дијелом укалупљена у протестантске и либералне матрице јесте критика активизма и етике богомољачког покрета као нечега штетног и нецрквеног заборавља се да је тај активизам и таква етика заснована на науци господњој: ако не учинисте једноме од ове најмање браће, ни мени не учинисте (мт 25, 31–46) или: ко напоји чашом хладне воде једнога од ових малих (мт 10, 42) непрестано подсјећање на ове еванђелске истине неопходно је да би се одбранила здрава хришћанска етика од разводњене „онтологије“ и богословља лишеног истинске црквене свијести и подвига отклон штетних наслага у данашњој богословској науци могућ је само обновом истинског предањског етоса, саборности, жртве, молитве и покајања данашњи вртоглави темпо живота нам често не дозвољава да погледамо у лице онога који се моли до нас у храму, а о саборовању послије литургије да и не говоримо из тог разлога би драгоцјено било на један начин оживјети богомољачку праксу „довршења службе“ која је често погрешно схваћена као умањене значаја саме литургије напротив, жеља и потреба да се чује ријеч и осјети њена благодатна сила и по изласку из храма јесте најбоља потврда истинског доживљаја потпуности литургије један такав импулс који је развоју црквеног живота и мисије дао богомољачки покрет потребан је и данас зато је потребно имати на уму ријечи владике николаја који је, бранећи богомољце од „просвијећених“ опоменуо: „уздржите се од бацања камена на њих, јер можете лако ударити христа не одбацујте их да они вас не одбаце“ аутор је парох будвански тема броја свети јустин ћелијски (1894–1979) (извор: http://wwwdiakonimagr) епископ охридски николај велимировић у охриду са члановима друштва „кнегиња љубица“ из панчева и народом, фотографија из 1928 године (извор: историјски архив у панчеву / http://wwwarhivpancevors/) 36 4 / 2021 монахиња херувима рођена је 10 септембра 1896 године на празник преподобног мојсија мурина у чуругу, од родитеља николе и јеле рођ везилић на крштењу је добила име чарна након очеве смрти заједно са млађим братом славком одлази код деде после неколико година враћају се мајци која се удала за повратника са солунског фронта николу станкина како нису имали деце, честити ратник преузео је бригу о жениној деци из првог брака и обоје стасају у честите људе чарна се удала за стевана чонкића, житарског трговца из жабља и са њим је изродила три сина, милорада, момчила и мирослава пошто је супруг банкротирао обоје су се запослили у владичанском двору у новом саду, он као „пединтер“ епископа др иринеја (ћирића), она као домаћица од своје ране младости сестра чарна, како су је сви звали, била је веома активна у богомољачком покрету између два светска рата у својој књизи диван свети владика николај назвао је „душом богомољачког сестринства у новом саду“, и забележио њена сведочанства која је имала пешачећи са бачким и банатским богомољцима у манастире од војловице у банату, ковиља у бачкој, до раванице и привине главе у срему онда се то звало „мали хаџилук“ ко би три пута на тај начин обишао светиње сматрао се поклоником свете горе ако би неко седам пута учинио такво тема броја у богатој историји богомољачког покрета у xx веку у нашем народу пажње је вредно споменути име сестре хаџи чарне чонкић, рођ црни, потоње монахиње херувиме коју је свети владика николај (велимировић) у свом дивану назвао „душом богомољачког сестринства у новом саду“ душа богомољачког сестринства у новом саду монахиња херувима (чарна) чонкић (1896–1986) ђакон будимир кокотовић јул / август 2021 37 ходочашће, гледало се на њега као да је поклоник гроба господњег у јерусалиму постило се три дана пред полазак, и још три дана уз пут, па би се седмог дана причестило у неком од манастира где би се затекло многи су пешачили боси појући црквене и духовне песме од владике николаја, као своју небеску заштитницу сестра чарна је добила свету мавру често је певала: „богомољци храбро стојте, никог се не бојте, ви сте слуге живог бога, оца небеснога!“ тридесетих година дошло је до реорганизације православне народне хришћанске заједнице (пнхз) светог великомученика георгија у новом саду за председника је, 1934 године изабран берберин тодор – тоша, отац потоњег академика душана каназира, док је потпредседница била сестра чарна братство је имало преко двеста уписаних чланова касније је сестра чарна изабрана за председницу она је поред својих свакодневних обавеза црпила знање из непресушног извора епископа бачког др иринеја много је путовала, активно је посећивала саборе и братствене славе, негујући везе са бројним епископима, духовницима, мисионарима и богомољцима који су приликом посета новом саду или приликом пропутовања одседали у њеном скромном, али топлом дому временом се растала од супруга стевана који се није мирио са њеним активностима на богомољачком плану након тога је имала још више времена за духовно усавршавање бавила се поезијом, писала је духовне, мисаоне и родољубиве песме које је објављивала у црквеним периодичним издањима сестра чарна имала је добро памћење, много је читала и говорило се да је свето писмо знала готово напамет, нарочито псалме говорила је да је учила псалме док је била млада, јер човек никад не зна кад ће доћи у ситуацију да му буду потребни и стварно кад је остарила и оперисала катаракту на оба ока није могла да чита, али је говорила псалме наизуст, јер они су највеће молитве бавила се проучавањем живота светитеља и зато њеној радости није било краја када је свети ава јустин (поповић) почео да објављује превод житија светих није било манастира који није посетила шездесетих година посетила је свету земљу, као и вечни град рим скоро пуних седам деценија свакодневно је присуствовала свим богослужењима у саборном храму светог великомученика георгија у новом саду где је имала своје место у стасидији у дубокој старости, 1978 године, сестру чарну у тајности замонашио је епископ др андреј (фрушић) и причислио сословију манастира велике ремете давши јој име херувима како због старости није могла остати у манастиру свог пострига, благословом епископа др андреја живела је у свом дому у новом саду који су због њене побожности називали домом акиле и прискиле последње дане овоземаљског живота монахиња херувима провела је на лиману у пансиону геронтолошког центра у новом саду упокојила се изненада и мирно на ђурђевдан 6 маја 1986 године, вративши се са свете литургије на дан покровитеља своје заједнице, и из храма њему посвећеном то је био трећи дан празника васкрса сахрањена је 8 маја на градском гробљу у новом саду у дубокој старости, 1978 године, сестру чарну у тајности замонашио је епископ др андреј (фрушић) и причислио сословију манастира велике ремете давши јој име херувима тема броја 38 4 / 2021 познато је како се краљ александар обреновић потрудио са сарадницима око побољшања стања манастира хиландар, отплате његових дугова и слања српских монаха у манастир у пракси се наилазило на велике проблеме, јер бугарски монаси нису радо гледали ни примали госте из србије, без обзира на знаке љубазности које су показивали коначно из србије је упућен епископ жички сава бараћ са потребним овлашћењима, а имао је и дозволу цариградског патријарха и турских власти за улазак у манастир братство је у први мах примило епископа, али када је он показао овлашћења и објаснио своје намере, настао је проблем епископ је физички нападнут и удаљен из манастира, заједно са чланом братства, архимандритом василијем самоковцем два изгнаника се нису предавали и остали су још на светој гори, тражећи коначиште идући од манастира до манастира, али у хиландар више нису могли ући вест о инциденту изазвала је згражавање и неверицу у србији тим поводом, епископ тимочки мелентије вујић писао је митрополиту михаилу, из зајечара (9 новембра 1897 године), изражавајући разочарење због савиног понижења од стране недостојних монаха то је изгледа био тренутак када је епископ мелентије почео да помишља на необичан корак, а то је да дâ свој допринос у борби за повратак српских монаха у хиландар у томе су га спречиле обавезе у епархији, али победа у првом балканском рату (1912), отворила је могућност за исправљање историјске неправде добивши умировљење од надлежних црквених власти (15 јуна 1913), епископ мелентије је објавио да се повлачи са свог владичанског положаја, због тешког стања у епархији, али је оставио могућност да се врати, ако се стање поправи то је било уочи другог балканског рата (29 јун – 30 август 1913), у којем је сломљена бугарска војна моћ чим су прилике дозволиле, храбри и умировљени епископ мелентије је хитро кренуо на још тежи духовни подвиг, на далеки пут, у хиландар, у средину која није била пријатељски настротема броја сведочанства о епископу тимочком мелентију вујићу која је нашао свети владика николај указивала су на великог подвижника, који је остао упамћен као кротак, тих и смирен живео је као обичан монах, хранио се, исповедао, причешћивао као обичан монах и умро као обичан монах свети владика николај о епископу мелентију хиландарцу др ђорђе вуковић епископ тимочки мелентије вујић — хиландарац 1857–1921), фотографија из календара за 1900 годину (извор: библиотека града београда / https://wwwbgbrs/) јул / август 2021 39 јена и бугарски монаси су се нашли у чуду, када су видели пред вратима манастира још једног српског епископа, али овог пута пензионисаног, нарушеног здравља и са жељом да се подвизава као прост монах, без специјалних жеља за себе и без неких овлашћења да мења постојећи поредак у обитељи не без извесног оклевања они су га примили у своју средину тако је по милости божијој и заступништву богородице и молитвама светих ктитора хиландарских св саве и св симеона, у манастир ушао духовник који је полако и неосетно довео ствари у ред овај необични српски подвижник и духовник, који је оставио немерљив траг повратком хиландара у духовно окриље српске цркве, привукао је пажњу светог николаја, тада епископа охридског долазећи на ходочашће у хиландар, владика се заинтересовао да истражи дело свог великог земљака, па је потражио још живе сведоке и прикупио његове рукописе пронашао је и његов дневник, који га је изненадио: „тада сам ја са запрепашћењем узвикнуо: ‘ко од људи зна шта је у човеку осим духа човековог који живи у њему (кор 2, 11)?’“ тек тада се пред епископовим духовним очима указао лик једног божијег угодника и аскете, који је дотле био скривен пред очима света свети николај није могао да се уздржи, а да не запише да се мелентије повукао у свету гору „не да мирује и одмара се у нераду, него да се свом енергијом устреми на унутрашњу борбу са самим собом, на очишћење себе, на разрачунавање са самим собом и на припремање на смрт“ тиме је хтео да отклопо милости божијој и заступништву богородице и молитвама светих ктитора хиландарских св саве и св симеона, у манастир је ушао духовник који је полако и неосетно довео ствари у ред владика николај велимировић и патријарх варнава росић са другим гостима за трпезом; патријарх послужује госте колачима, фотографија из око 1935 године (извор: фејсбук) тема броја 40 4 / 2021 ни заблуде које су се биле појавиле у српској јавности око правог разлога мелентијевог повлачења са архијерејског трона сведочанства која је нашао свети владика николај указивала су на великог подвижника, који је остао упамћен као кротак, тих и смирен живео је као обичан монах, хранио се, исповедао, причешћивао као обичан монах и умро као обичан монах својом незлобивошћу и простодушном послушношћу укротио је и духовне лавове, који су се борили против њега из народа из кога је потицао: „његова послушност, ђачка послушност, према манастирским старешинама служила је за диван пример послушности свима монасима у хиландару“ његова доброта и љубазност, по необичној милости божијој, донела је духовне плодове, који су од непријатеља направили пријатеље и саговорнике: „они, које је он слушао, слушали су њега са двоструком ревношћу и љубављу“ то је било необјашњиво, као и све духовне ствари које човек не може разумом да појми и сам владика николај је имао прилике да упозна мелентија и са њим разговара: „у неколико махова он ми је говорио, да му је много лакше било „у свету“, на епархији, него ли у пустињској самоћи но ипак се радовао, што је ступио на тежи и ужи пут“ али, угодник божији понашао се као монах који не привлачи пажњу и ништа чудесно не пројављује али, кад се у његовом дневнику прочитају речи: „данас нисам могао плакати на литургији ах, камено срце моје! господ ми нуди своје тело и крв, а ја нисам у стању да му то платим ни са једном сузом!“, постаје јасније до које је духовне висине он у току свог подвига узрастао у манастиру епископ мелентије је доста проучавао духовну литературу, а нарочито добротољубље, отачник од епископа игњатија, житија светих и пролог на словенском језику (његово проучавање пролога можда је додатно мотивисало св николаја да доврши рад на охридском прологу) од духовника, мелентије је нарочито ценио св димитрија ростовског и св тихона задонског све што је прочитао и у животу применио, епископ мелентије је решио и да запише за духовну поуку свима који ишту царство небеско упркос нарушеном телесном здрављу, он је упорно писао, исписавао, сређивао, допуњавао и прерађивао рукописе успео је да окупи и доведе групу ученика из србије, да унесе један нови дух оптимизма у манастирско братство и поведе путем препорода саветовао је и себе и друге, као што је то записао на једном месту: „нисам ли ти сто пута говорио: буди равнодушан према увредама људи исто као и према њиховим похвалама? то је азбука хришћанског живота, а ти ниси још ни ту азбуку научио! кад ћеш се једном привићи, да очекујеш само увреде од људи, а награду само од господа кад те је н онако увредио, зашто ниси метанисао пред њим?“ доследан у животу, епископ мелентије је био доследан и на самрти по угледу на св димитрија ростовског, саставио је „посмртно слово“ са жељом да га прочитају на погребу (1921) „у том слову он исповеда своју грешност и слабост, молећи за опроштај и за молитве за душу своју“ тако се од братства опростио неуморни подвижник мелентије хиландарац, који је хтео да остане невидљив за овај свет, а којег је св владика николај препоручио за углед својим богомољцима гроб владике тимочког мелeнтија вујића у хиландару (извор: википедија) тема броја јул / август 2021 41 хришћански живот певајте господу песму нову, певајте господу сва земљо певајте господу, благословите име његово, благовестите дан дану спасење његово; објавите у незнабошцима славу његову, у свима народима чудеса његова јер је велик господ и хваљен веома, страшан је над свима боговима (пс 95, 1–4) псалтир tонски дијапазон који даје прецизан тон нашем духовном животу катихета бранислав илић молитва цркве је увек библијска – она је изражена језиком, сликом и символима светог писма ако је библија за човека божанско откривење, она је такође и човеков инспирисани одговор на то откривење, па и образац и садржина његове молитве, славословља и поклоњења псалми су одувек заузимали јединствено место у хришћанском богослужењу они су, од самог почетка, сачињавали основ црквене молитве и њен „природни језик“ имамо богослужбену употребу, такозваних утврђених псалама, које можемо назвати постојаним материјалом свих дневних служби: „вечерњи псалми“ (пс 103) – на вечерњи; шестопсалмије на јутрењу (пс 3, 37, 62, 87, 102, 142), и хвалитни псалми (пс 148, 149, 150); групе од по три псалма на часовима целокупан свештени садржај псалтира, раздељен на двадесет делова или катизми, пева се у потпуности сваке недеље на вечерњима и јутрењима овај трећи вид употребе псалтира удвостручава се за време великог поста – свете четрдесетнице, када се псалтир испева (прочита) не једанпут, него двапут сваке недеље према речима протопрезвитера александра шмемана: „црква у псалмима види не само најбољи, него најадекватнији и најсавршенији израз човекове молитве, покајања, слављења и хваљења, а такође и речима насликану истиниту икону христа и цркве, откривењe у откривењу свети амвросије милански (медиолански) је говорио: „у читавом писму дише благодат божија, али у слаткој песми псалама она дише првенствено историја подучава, закон учи, прориче, предсказује, морал убеђује, а књига псалама уверава у све ово и представља потпуни лек за човечије спасење“ када су браћа упитала великог и богоносног светитеља јована златоустог, да ли је добро оставити псалтир, он рече: „боље је да сунце остави пут свој, него оставити псалтир јер више је користи учити се у псалмима и пажљиво читати псалтир све су, вели, књиге на корист (човеку) и на тугу ђаволу, али ни једна није као псалтир“ овај уводни део који садржи светоотачке поуке о значају псалтира, употпуниће речи светог василија великог, архиепископа кесарије кападокијске, који каже: „kњига псалама (псалтир) садржи у себи корисне поуке које су расуте у свим осталим књигама библије у њој се налазе пророчанства о будућности, сећања на прошлост она даје правила за живот и законе друштва ова књига је општа ризница добрих савета, свима на корист она лечи старе ране душе, као и новодобијене озледе на души она изгони страсти из човековог ср42 4 / 2021 хришћански живот ца и при томе она уноси у човека неко тихо задовољство, које га уздиже да мисли целомудрено свети дух зна да је тешко повести човечански род на пут врлине, јер он више воли нижа задовољства на кривом путу“ псалтир је зборник најстаријих богослужбених текстова, које су саставили различити људи у различито време, али које је, у својој основи и највећој мери сачинио и написао старозаветни цар и пророк давид поред богослужбене употребе, која нам омогућава присан и жив молитвени однос човека са богом, духовна корист од читања псалтира састоји су у приношењу духовних плодова, чија је срж: љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера, кротост, уздржање (гал 5, 22) све су то дарови духа светога, и дарују се онима који траже бога читање псалтира је, са једне стране, исповедање тог нашег трагања, а са друге стране, помаже нам на путу (бого)трагања прекрасна одлика псалмопојца давида је његово целисходно стремљење ка богу и ка заједници са њим не заборавимо да је псалмопојац давид био човек као и ми, са успонима и падовима, али човек који је увек био спреман да искорачи из свог егоизма и самодовољности, бивајући кадар да све мери правом и истинском мером – божијом мером цар давид није био лишен грехова, узнемирености која је својствена свим људима, страхова и разних животних борби и свега онога што је и нама самима својствено управо у псалмима сазнајемо како је он превазилазио сваку животну бригу – непрестаним уздањем у бога, уз љубав и суштинско преумљење и покајање вођени овом истином, читајући псалтир, псалмопојећи бога, ми заједно са овим великим псалмопојцем, без обзира на све наше греховне падове, недаће и тешкоће, узносимо своја срца ка господу, знајући да нас отац небески неће оставити, већ ће нам, као плод усрдних молитава светитеља који је сâм спознао и окусио све могуће тешкоће овоземаљског живота, дати одлучност за непрекидно и свакодневно стремљење ка господу и уздање у њега пред крај јеванђеља по матеју читамо о догађајима који су се збили на голготи: а око деветога часа повика исус говорећи: боже мој! боже мој! зашто си ме оставио? (мт 27, 46) ове речи изговара христос, а оне потичу управо из псалтира (пс 21, 2) према слободнијем тумачењу, можемо рећи да господ исус христос све нас учи да у најтежим животним тренуцима треба да се окрећемо псалтиру, те да у псалмима проналазимо молитвене речи утехе читање псалтира је истинско величање бога, како се према древној традицији ова књига од древних времена назива књига похвале поред хвалитних и благодарствених, имамо покајне псалме као што видимо, псалтир укључује све облике молитве: овде су и покајање за грехове, и молбе у различитим потребама, животним недаћама и благодарење богу за његово многобројно доброчинство и радосно славословље господу као нашем оцу и промислитељу често чујем од својих ученика средњошколаца, али и од браће и сестара које срећем у храму, како кажу да су псалми неразумљиви језиком ове болне и несретне јул / август 2021 43 ситуације у којој се налази цео свет, одговор на констатацију да су псалми неразумљиви, могао бих да формулишем на следећи начин: ако не разумемо састав лека, не значи да у болести не треба да га користимо дакле, уколико не приступимо читању псалтира, никада нећемо ни научити да га разумемо смисао свега, па и читања псалтира, постаје јасан по мери нашег духовног узраста и духовног искуства псалтир је велика ризница он нам дарује духовну бодрост, ослобађа нас од надолазећих искушења, помаже нам да свагда постојано и храбро ходимо стазом правом, оном стазом која води у радост вечнога живота господ је благословио наш народ великим молитвеницима и светилницима, служитељима његовим који су га целим својим бићем прослављали и величали, а нама били и остали наставници (учитељи, васпитачи) пута који води у живот вечни један од тих прекрасних и миомирисних изданака је свети и богоносни отац наш василије, чудотворац острошки и тврдошки, највећи сведок љубави божије и силе васкрсења он је као архимандрит 1637 године походио свету гору и тамо се по благослову светог патријарха пајсија јањевца задржао годину дана за време свог боравка у врту пресвете богородице и расаднику монаштва, према сведочанству из његовог чудесног житија, он је као права духовна пчела ишао од манастира до манастира, учећи се молитви и стасавајући уз псалтир по повратку са свете горе изабран је за митрополита и у пећи хиротонисан, а његово архијерејство је протекло у непрестаном служењу богу и роду, са исусовом молитвом на уснама и поукама и порукама псалтира у срцу овај прекрасни пример је нама духовни путоказ да као светосавски и световасилијевски народ све меримо једином правом мером, никада не заборављајући да је псалтир сличан тонском дијапазону који даје прецизан тон нашем духовном животу готово је срце моје, певаћу и псалмопојаћу славу твоју! (пс 56, 8) изазов постајања човеком овде бих се радо подсетила лекара, психијатра виктора франкла када је започео други светски рат, он је био главни лекар у бечкој болници за сиромашне франкл је био јеврејин и ускоро се обрео у концлогору он је провео укупно у концентрационим логорима скоро три године, али је успео да преживи касније, описујући своје искуство, виктор франкл је писао, да се у затвору сусретао са две групе људи већина затвореника је настојала просто да преживи, и то, по ма по коју цену све њихове мисли биле су концентрисане на једно: како добити још један комадић хлеба но, понекад су се могли сусрести и другачији људи, – такви, који су без обзира на страшне услове преживљавања, налазили смисао у нечему што је превазилазило њих саме, то јест у нечему узвишеном и предивном, у љубави према сродном човеку (ближњем) или према богу франкл је сматрао да је човек одговоран за свој однос према неизбежности сопствене смрти ми имамо избор: или да постанемо жртве судбине или да нађемо смисао у ономе, што се догађа, то јест да се нечему научимо из околности у коју смо допали виктор франкл је, налазећи се у концлогору, дошао до важног закључка: најважније питање које стоји пред човеком није „како преживети?“, већ „ради чега живети?“ не „шта ја могу узети од живота?“, већ „шта ја могу дати животу?“ он цитира и ничеа: „код кога има зашто, тај ће издржати скоро свако како“ ево шта пише између осталог франкл: „човек који тражи смисао, може га наћи на три начина: као прво, он може увидети смисао у раду, у стварању нечег поред тога, он види смисао у томе да доживи нешто и види смисао у томе, да некога заволи чак у безнадежној ситуацији, пред којом је он беспомоћан, он је под извесним условима кадар да увиди смисао хришћанска етика хришћански живот 44 4 / 2021 како преживети смрт и страдања ближњих? ово питање је постало основно у новој књизи фредерике де грааф растанка неће бити пореклом холанђанка, духовна кћи митрополита антонија сурошког, фредерика је више од 10 година служила као неговатељица умирућих и њихових сродника у првом московском хоспису године 2015, 24 септембра одржао се у културном центру „покровска врата“ сусрет са ауторком и приказ књиге уочи овог догађаја публикован је један одломак из књиге фредерика де грааф због чега толико страдам? са руског превео: небојша ћосовић битни су став и оријентација, са којима он доживљава своју судбину, коју није у стању да избегне или промени само став и оријентација дају му могућност да пројави оно, за шта је способан само човек: преображај страдања у достигнуће на људском нивоу“1 виктор франкл сматра да у животу не постоје ситуације, које би биле стварно лишене смисла: „остварујући смисао, човек остварује себе а остварујући смисао, затворени у страдањима, остварује оно најљудскије у човеку ми достижемо зрелост, растемо, надмашујемо сами себе управо тамо, где смо ми беспомоћни и лишени наде, будући да нисмо у ситуацији да изменимо ситуацију – управо тамо смо призвани, да осетимо неопходност самопромене“2 франкл цитира човека, који је преживео аушвиц: „страдање има смисао, ако ти сам постајеш други (другачији)“ ја бих да наведем пример пацијенткиње хосписа, младе жене оксане, која је на моје питање: „чему си се научила захваљујући болести? је ли се променило нешто у твоме животу?“ – одговорила следеће: „почела сам 1 франкл, в человек в поисках смысла м: прогресс, 1990 2 наведено дело дубље да верујем у бога, повратила се моја вера у добре људе радујем се, што сам се упознала са многим дивним људима повратила ми се некаква детиња наивност, отвореност ја сам постала мало боља и трпељивија према себи и другим људима мој карактер је постао толерантнији сада болест прихватам хришћанска етика фредерика де грааф (фото: наталья макаренко) јул / август 2021 45 спокојно, без зловоље, са смирењем опростила сам старе увреде, и у душу се уселила лакоћа! уопште почела сам више да ценим и волим живот и поново сам се уверила у то, да је потребно живети у хармонији са својом душом и да је потребно повремено се обраћати лекарима“ овде је реч о достизању целосности, каже владика антоније (блум) хоћеш ли да будеш опет здрав, ради тога да би се вратио ономе, што те је разрушило и у телу, и у души? хоћеш ли да живиш од сада другим животом, целовитим животом? целовитост, по владици антонију, означава живот у хармонији са богом, а ово је важније од физичког здравља зато, добро је ако је таква целовитост повезана са физичким оздрављењем, а ако није, опет је њено достизање – добро в франкл приповеда о једној жени, коју је сусрео у концлогору жена је знала, да ће умрети кроз неколико дана, али је без обзира на то била душевно бодра: „ја сам благодарна судбини, због тога што се овако сурово понела према мени, - рекла је она – јер сам у своме пређашњем животу била сувише размажена, а моје духовне тежње нису биле озбиљне“ прихватајући изазов страдања и зла, човек, по сведочењу владике антонија „несумњиво ураста у савршено нову димензију, савршено нову величину, када је он кадар да се сусретне лицем у лице са страдањем, са мржњом, са ратним ужасима, а да при томе остане до краја човек, и још урасте у већу меру, рецимо, састрадавања, разумевања, храбрости, способности жртвовања себе“ 3 у вези са овим бих хтела да цитирам речи 29-годишње јеврејке, житељке амстердама, која се звала ети хилесум (1914–1943), која је умрла у гасној комори немачког концлогора смрти, за време другог светског рата она је маштала да постане књи3 антоний, митр сурожский диалог верующего с неверующим: беседы с ам гольдбергом в религиозной программе би–би–си (1972), http://wwwmitrasru/ besedy/besedy1htm жевница у своме дневнику који је водила у концлогору, ети је записала: „страдање је увек било с нама, зар је онда важно, у каквој форми се оно појављује? једино што је важно – то је: како га ми подносимо и како га чинимо делом нашег живота понекад ја сагињем главу пред тешким теретом, који виси надамном но, чим сагнем главу, ја скоро истовремено осећам потребу да се молим и тако, ја могу седети сатима и знати све, подносити све, постајати све јачом у прихватању тога што се догађа и истовремено свом нутрином веровати да је живот леп и да има смисао, и да вреди живети“4 ова дивна млада жена је припадала трећој од група које смо навели сачувала су се сведочанства о томе, да је она идући у гасну комору, придржавала оне, који су били поред ње виктор франкл је сматрао, да човек не може не тражити смисао свог живота, јер то је његова суштинска, то јест неодвојива од њега, тежња и најоштрије се питање о смислу јавља у ситуацији „када нигде није горе“ (као код умирућих болесника), или када се удаљује сујета и појављује се простор и време да се промисли о томе, због чега ти живиш? по франклу, човеково постојање треба да буде усмерено на нешто, што није он сам, не нешто или некога: на смисао који би требало остварити или на другог човека, ка коме ми тежимо с љубављу он је сматрао, да управо у служењу делу, или у љубави према другом ми реализујемо себе, постајемо сами собом, налазимо свој смисао франкл је био убеђен, да савест обдарује човека способношћу да открије овај јединствени и уникатни смисао, који се крије у свакој ситуацији „управо тамо, где смо ми беспомоћни и лишени наде, немоћни да изменимо ситуацију, управо тамо смо призвани да се променимо 4 hillesum, e an interrupted life: the diaries, 1941–1943 pantheon books, 1983 хришћанска етика 46 4 / 2021 сами човек није овде ради тога, да би откривао и одржавао самог себе, он није овде, да би представљао себе, већ да би одбацујући себе кроз познање и љубав, жртвовао себе“, – писао је франкл у нечујном вапају за смислом у оваквим екстремним, егзистенцијалним ситуацијама, као што су пребивање у концентрационом лагеру или преживљавање тешке болести и смрти, најупечатљивије се означава (пројављује) проблем личности франкл је приметио, да без наде човек просто не може да постоји управо се губитком „структуре унутрашњег временског плана“ објашњава пустош и бесмисленост постојања у екстремним ситуацијама „онај ко не верује у будућност, своју будућност, тај гине у логору он се лишава духовног ослонца, он дозвољава себи унутрашње опуштање, а овом душевном паду следи и телесни“ врло малом броју у лагеру је пошло за руком да сачувају своју људскост, и такви су били пример за друге дакле, франкл долази до закључка, да је у екстремној ситуацији питање о смислу живота, пре свега, питање о коначном смислу, то јест о смислу смрти, и само одговоривши на ово питање, човек може живети као личност, не западајући под утицај спољашњих услова ако постоје задатак и смисао, онда се може претрпети врло много научити се „бити“ најтеже за човека, који озбиљно болује, показује се стање, када он више не може радити као раније, и уместо уобичајене активности принуђен је да просто „буде“ насамо са собом тада се јавља питање: „како се научити „постојати“? и овде бих хтела да наведем пример, о коме говори митрополит антоније пре много година код њега у парохији је био један крајње послован човек, звао се александар овај човек се често жалио владици, како нема времена да се заустави и осмисли свој живот једног предивног дана он је пошао у болницу на редовне претраге (прегледе), и лекари су открили код њега рак јетре александар је пришао владици и рекао: „како је ово жалосно! имам толико посла, али ради болести ништа не могу да радим“ владика је ово одговорио: „ти си се увек жалио на то, да немаш времена да се зауставиш и размислиш о своме животу, а сада је господ зауставио време ради тебе“ владика му је рекао, да је настало време да се буде, а не делâ, и обећао је помоћ у овоме владика је као ретко ко схватао, ослањајући се на своје лекарско и свештеничко искуство, колико је тесна веза између тела и душе: колико сва негативна осећања, емоције, доживљаји, као што су завист, гнев, страх, непраштање одузимају наше животне снаге и управо они су заједно разгледали све што је лежало код александра на души: његове поступке, мисли, емоције, почевши од текућег времена, постепено се окрећући прошлости, све до најудаљенијих детињих успомена владика је говорио, да је александар проживео врло тежак и сложен живот, и митрополит антоније сурошки (извор: pravmirru) хришћанска етика јул / август 2021 47 имао је о чему ће мислити, са ким ће се помирити, коме опростити пред смрт, када је александар био већ толико слаб, да није могао да држи у руци ни чашу, он је рекао: „ја сам сада врло слаб, али се никада у животу нисам осећао тако живим“ важно је схватити: када човек не може да буде активан, него само може да „буде“, ипак он има задатак и мени се чини, да о томе вреди говорити, пошто је то тесно повезано са осмишљавањем страдања ако се сетимо виктора франкла, онда човек има одговорност за свој однос према неизбежном крају, то јест према томе, што он не може променити постоји избор: бити жртва или изабрати пут духовне слободе када човек бира „да буде жртва“ (обично то настаје несвесно), тада се код њега врло често јављају свемогући симптоми – физички, душевни и духовни стање се погоршава, он је упућен само на себе, и његов живот се концентрише око болести он допада у „егзистенцијални вакуум“ такви људи припадају другој групи људи, за њих су, како је говорио митрополит антоније „сви около криви“ и обратно, када човек изабере пут унутрашњег раста, то јест пут унутрашње слободе, он се стара да нађе смисао у своме страдању болест и осећање кривице виктор франкл је писао о тријади „страдање – осећање кривице – смрт“ у егзистенцијалном очајању ми не можемо наћи срећу, али можемо ојачати свест о смислу човек није просто жртва, он је учесник своје судбине зато на њему лежи одговорност за оно што се догађа стварна слобода није „од нечега“, већ „за нешто“, ради некаквих циљева, задатака, дела човек може бити свезан, неслободан у томе, што се с њим догађа (неодољива сила околности), али он остаје слободан у своме односу према томе, што се догађа с њим страдање је често немогуће променити, али је могуће променити однос према њему говорећи о осећању кривице, франкл призива, пре свега, да се оно призна без икаквих изговора („ово нисам ја!“) прихватити своје осећање кривице даље он призива на помирење са онима, у односу на које човек осећа кривицу ако је помирење немогуће, франкл саветује да се нађе начин да се некако изрази своје покајање на пример, надокнадити учињену штету или просто учинити нешто добро ономе, пред којим смо криви а, ако се ни за шта од тога нема снаге, онда се може дубоко и поштено доживети оно што је било, те и прихватити своја кривица, и у овом самом преживљавању постати други човек ево шта је говорио у вези са овим митрополит антоније једном је код њега дошла старија жена, коју су мучили кошмари, навејани прошлошћу она није могла да заборавити нешто што је некада учинила, и у сновима ју је тај поступак опет и опет прогањао она није знала, како да се постави у оваквој ситуацији владика ју је посаветовао да себе поново замисли у истим животним околностима и поштено и храбро запита себе: „ако бих се опет нашла у оваквој ситуацији са свим искуством, које сам стекла током читавог живота, да ли бих поступила на исти начин или не?“ „ако ти, — наставио је владика, — истински можеш рећи, да сада не би ни за шта поосећање кривице чешће од свега се лечи праштањем (ова два појма су тесно повезана), при томе не само праштањем другом човеку, него и самоме себи хришћанска етика 48 4 / 2021 ступила тако, тада се може сматрати, да ово више ниси ти ти си постала други човек, и тебе се ова прошлост више не тиче тада осећање кривице отпада као већ неумесно а, ако би ти могла поступити исто тако и сада, тада ово није више проблем прошлости, већ садашњости, и са овим би се требало борити“ ослањајући се на своје искуство, могу рећи, да је осећање кривице непродуктивно, ако оно не води разматрању и анализи узрока, а даље – ка одређеном раду над собом осећање кривице чешће од свега се лечи праштањем (ова два појма су тесно повезана), при томе не само праштањем другом човеку, него и самоме себи прихватити себе, онаквим какав јеси, чак и у одбојном виду, даје снаге да се иде даље, настављајући да се на себи носи терет својих прошлих грешки и промашаја, и помаже да се учи другачијем поступању резултат оваквог активног рада над осећањем кривице биће помирење цитирајмо владику антонија: „неопходно је припремати се за смрт кроз сурови, али ослобаћајући нас процес помирења са свима, са самим собом, са сопственом савешћу, са околностима, са садашњошћу, са прошлошћу, са догађајима и са људима, и чак са будућношћу, са самом долазећом смрћу немогуће је ући у вечност свезан, заплетен у мржњу, и пун немира“5 и они који умиру и који остају на земљи треба да буду у стању да кажу из дубине свог срца: „опрости ми!“ - и затим: „ја ти опраштам“ истрајност духа за мене је пример ети хилесум – најочигледнији пример истрајности духа навешћу речи из етиног дневника, које је она написала, постајући свесна, да јој предстоји смрт у гасној комори „ја страдам, онолико колико може страдати човек но, ја се не прилепљујем страдањима, она пролазе кроз мене, као сам живот – као широка, вечна река и живот се наставља“6 виктор франкл сведочи, да човек у себи носи огромне ресурсе и може преживети и у најтежим ситуацијама човек се може привићи на много тога у хоспису је лежала 12-годишња девојчица њено име је било софија између ње и њене маме је била тесна емоционална веза мајчина енергија се преливала на ћерку, и како ми се чинило, захваљујући томе девојчица је проживела мало дуже, него ли што су јој прогнозирали лекари софија је много пута била на ивици смрти, али је излазила из коматозног стања и поново почела да разговара за мене је била највећа радост да поново чујем њен глас после 5 смерть // антоний, митр сурожский жизнь болезнь смерть м: фонд «духовное наследие митрополита антония сурожского», 2010 http://www mitrasru/illness/ill_smerthtm 6 hillesum, e une vie boulevesdée : journal 1941–1943: suivi de lettres de westerbork / trad de nederl par p noble paris: ed de seuil, 1991 хришћанска етика виктор франкл (извор: pravmirru) јул / август 2021 49 дугог ћутања она је врло храбро, у многим погледима, како ми се чинило, ради вољене маме, наставила да се бори за живот но, без обзира на лечење (хемиотерапију), болест је напредовала девојчица се парализовала софија је страдала, њене снаге су се гасиле али, и поред тога у овом стању мене су запрепашћивале њене очи из њих се изливало толико живота, толико заноса! ја никада нисам видела тако несаломиву снагу живота чак пред смрт, када је она исцрпљена полу-лежала у колицима, њу није напуштао осећај за хумор, а њене дубоке очи су настављале да сијају када је софија умрла, мени се очигледно открило, да она није могла умрети, јер она је заувек жива у богу, и управо јој је божија сила за време њеног кратког живота давала такву моћ извор: фредерика де грааф, „почему мне столько страданий?“, https://wwwpravmirru/razluki-ne-budet/ у свакој животној потешкоћи молитва понизног молитеља одговор је на позив свевишњег који нас усмерава на милосрдни пут избављења душе која се под теретом живота немилице разбољева није сваки човек спреман за молитву пркосни људи терајући инат другим људима, па и самом богу, желе благослов и испуњење не верујући у снагу своје молитве, не осећајући да их бог чује и не уздајући су у његова обећања христос је приликом исцељивања болесника, умео да упути поруку: више не греши, да ти не буде горе (јн 5, 14) телесни и духовни греси су свакако „фактори ризика“, како их назива званична медицина, за развој различитих болести понос је осећање према сопственом бићу, самоосећање које се осећа добијањем наклоности и одобравањем ауторитета овим, пре свега социјалним осећањем, обичан човек се такмичи са другим људима за наклоност онога који му је важан из тог разлога поносне особе не желе да се понизе у молитви, јер је понос „супериорно“ осећање због несигурности у своју вредност ти људи једнакост или супериорност доказују пркосом најтеже је управо таквим људима да се моле, јер им структура оваквог осећања то и не дозвољава – пркос поносних (гордих) људи разједа њихово тело попут највећег непријатеља хришћанство и медицина христос исцељује крвоточиву жену мт 9, 20–22), детаљ мозаика из базилике светог аполинарија новог, равена, 6 век (извор: пинтерест) хришћанска етика ети хилесум (извор: pravmirru) 50 4 / 2021 вером у дејство молитве човек може бити ослобођен заблуда и власти греха које га воде у пропаст душе и тела уколико истрајава у уверењима која су супротна смерницама које даје медицина, али и онима које су давно записане у светим списима, може себи веома наудити послушност настала из чистог срца наш ум доводи у склад са божијом вољом очишћена и посвећена воља кроз молитву пут је ка оздрављењу исус као најпожртвованији исцелитељ остајао је међу болеснима помажући им да схвате у чему је узрок њихових телесних и духовних невоља, покушавајући да им укаже прави пут ка излечењу, ослобађању душе, избављењу и постизању најпријатније и највеће животне радости човек који греши може осећати кривицу због својих греха, али тај осећај нема свако у истом интензитету, што зависи од прихваћених социјалних норми и саме личности самољутња прати осећај кривице, и уколико су јаког интензитета могу на најнепријатнији начин болети тело које не уме да се каје и моли кајањем особа показује да није зла, а молитвом се постиже избављење тела и душе од страдања ниподаштавањем тог позива на милост божију, кроз пркос, тврдокорни људи указују на своју удаљеност од спасења пребивалиште њихових душа испуњено је непријатним емоцијама које, у крајњем случају, воде у оболевање тела у молитвама су поруке исцељења чудотворац је зналац који нам је помогао да то схватимо само искреном и чистом молитвом човек може заиста оздравити и духовно се родити ако се ко наново не роди, не може видети царства божијега (јн 3, 3), порука је давно предата свима нама болестан човек се нада, и ако поштује христова начела која преображавају карактер и управљају његовим понашањем које га је грешним поступцима довело у болест, он након покајања може да очекује награду за свој залог и напуштање неправедних поступака које су га раније карактерисале сваки обраћени, покајани човек, који је некада следио погрешна уверења, покајањем и молитвом је на путу оздрављења упоређено речником психотерапије: здрав човек излечен молитвом која је изговорена из дубине душе сличан је ономе који је након одређеног времена проведеног на психотерапији, освешћавањем несвесног постигао стабилност свога ума и тако заштитио тело од болести и пропадања ауторка је психотерапеут и писац кајањем особа показује да није зла, а молитвом се постиже избављење тела и душе од страдања молитвом до здравља др марија лазаревић христос исцељује двојицу слепаца мт 9, 27–30), детаљ мозаика из базилике светог аполинарија новог, равена, 6 век (извор: пинтерест) хришћанство и медицина јул / август 2021 51 етика јеванђеља често се коси са друштвом, није му комплементарна није од овога света, мада је ту за свет изграђена је да живи међу људима, али није увек у складу са тренутним расположењима, жељама и укусима христове параболе су за јуче, данас и сутра оне обликују веру упућене су масама, али делују појединачно, јер je потребна унутрашња спознаја и промена, а човек јесте зрно, свет у малом у библији свака биљка има своју улогу која нам указује на чудо живота и могућности које нам се пружају чак и најмање зрно, као што је горушичино, мање од биберовог (сетимо се бајке „биберче“) може да израсте у огроман жбун или високо дрво, под условом да падне на плодно тле клијање семена и раст биљке представљају велику мистерију, и тај процес је одувек занимао човека зато је молитва била неопходна пред сетву семе симболизује животну моћ, потенцијал ка расту и развоју; а куглица средиште из кога израста васељенско дрво на трпези горушица – слачица горушица (лат sinapis) или слачица како пише у вуковом „ријечнику“, или сенф, све су то синоними реч горушица се не користи често у савременом говору, али она и даље има своју резонанцу код оних који су бар једном чули или прочитали христову параболу о зрну горушице и царству небеском међу 40 врста издвојене су три: црна, смеђа индијска и бела слачица зрно је величине од 1–2 милиметра, и изузетно је ситно ситније је једино зрно орхидеје, али оно нема те одлике за поруку у ондашњем библијском свету, горушица је била познатија и распрострањенија птицама је и данас веома омиљена храна у новом завету се помиње црна (лк 13, 18–19), јер бела и смеђа не расту толико високо остало је забележено код писаца јеврејског талмуда и касније, западних путописаца и истраживача свете земље у xix веку, да стабљике горушице расту и по неколико метара медитеранског је порекла, али у модерно доба највише је има у индији што је семе тамније, то је љуће и ароматичније библијски хербаријум јеванђелске приче су за сва времена могу да оживе, да се актуализују, репродукују, у свим условима од литургије до уметности када садимо неку биљку можемо се сетити приче о зрну горушице о искри вере које расте… зрно горушичино ма милена стефановић сл 1: парабола о зрну горушичином, икона (извор: hcaocоrg) 52 4 / 2021 дивље није за јело, и може бити отровно за домаће животиње од слачице је настао један од најпознатијих зачина у виду пасте који се користи широм света, јер побољшава укус храни, а то је сенф (лат sinapis arvensis) иако историја сенфа почиње од древног египта, ипак је он римски изум користан за време поста, припрема се на исти начин како су то радили стари римљани: самлевено семе се помеша са вином, винским сирћетом и зачинима; може и са уљем чувена хиландарска кромпир салата поред уобичајених састојака као гастрономски додатак садржи зрнца слачице уобичајено је да се ова салата на трпези служи уз рибу те тако долази до интересантног споја зрна горушице и рибе поред кулинарства, горушица је лековита и коришћена је у традиционалној медицини античких грка и римљана пуна је хранљивих материја битних за човеков животни развој семе садржи велику количину антиоксиданата, селена и других витамина и минерала који су добри за здравље и одагнавање бола штити од инфекција и упала семе и лишће су јестиви и у сировом стању занимљиво је да је глумац бен кингсли користио црну слачицу да би добио тен махатме гандија, глумећи насловну улогу у филму ричарда атенбороуа из 1982 године горушица – семе вере свете земље парабола је прича у којој се врши упоређивање кратка прича са блиским и препознатљивим садржајем има моћ да заинтересује и господ ју је у проповедима користио ради поуке и познања истине, да би га чули и они који нису били отворени да приме данас би се популарно рекло, био је добар сторителер (storyteller) у новом завету, зрно горушичино je главни јунак параболе која се помиње у синоптичким јеванђељима: код матеје (13, 31–32), марка (4, 30–32) и луке (13, 18–19) о њему и царству небеском нам говори христос, син божији (мт 21, 37): „царство небеско је као зрно горушичино које узме човјек и посије на њиви својој оно је, истина најмање од свију сјемена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим“ (мт 13, 31–32) (сл 1) зрно горушичино израста у велико дрво и упоређено је са царством небеским дрво је било познато као старозаветни симбол моћног царства које је давало уточиште народима оно представља земаљску величину и уточиште према тумачењу, „зрно горушичино“ означава проповед или семе проповеди посејано по земљи које се разгранало и порасло; и апостоле, јер иако их је било мало, а ипак су обухватили целу васељену, раздвојили су се као гране: један је отишао у рим, други у индију, трећи у грчку (мт 28, 19) црква, почетно врло мала као организација, најпре састављена од неколицине верника, за две хиљаде година се проширила људи свих раса, језика и култура могу наћи спасење као што птице налазе склониште на гранама дрвећа у олуји док су „птице небеске“, људи одуховљеног ума који се уздиже ка висинама тако, да би требало, према блаженом теофилакту охридском, свако од нас да буде зрно горушичино, сл 2: христос алфа и омега, вечни ја сам почетак и крај отк 22, 13; 1, 18), катакомба комодиле, касни iv век, рим (извор: enwikipediaorg) библијски хербаријум јул / август 2021 53 ревностан у подвигу и савршенији и већи од „свега поврћа“ несавршених и слабих „птице небеске“ су анђели који почивају на верујућим људима јефимије зигабен забележио је да гране могу бити верујући, у којима бораве птице небеске, то јест анђели, њихови чувари или, пак, да су гране врлине, а птице људи који узлећу над земаљским стварима и крилима ума се уздижу у висину богопознања и стреме ка небу ако се осврнемо на свакодневни живот људи тога доба и сагледамо особености зрна, јасније нам је зашто је зрно горушице, изабрано зрно од господа за човека, радост је у малим стварима, уобичајеним активностима, као у сејању бог даје живот усевима који напредују и расту (1кор 3, 7) царство је божији захват у историји, и његово успостављање је дело коме он даје животну снагу, тако што расте изнутра као зрно, попут семена и неодољиво се шири (мт 28, 19, 20) царство небеско или царство божије (арам malkutha, како је христос говорио, царевање, управљање), је термин познат из старог завета, и постоји у два вида: садашњем и будућем то значи да је већ присутно, али је и будућа стварност (уп мт 10, 7; 24, 14) у новом завету, то је показано доласком сина божијег (мт 28, 18), јер је царство небеско повезано са делима и личношћу исуса христа (сл 2): „царство божије не долази на видљив начин, нити ће се рећи: ево га овдје, или: ено га ондјe; јер, гле царство божије унутра је у вама“ (лк 17, 20–21) за хришћане царство божије је реалност коју они исповедају по мери духовног узраста сваког човека реалност, која сада већ постоји и која се искуствено доживљава у благодатној заједници са богом, у цркви и светотајинском животу христос нам показује пут у царство и помаже приликом овог путовања у њега се улази добровољно, и они који га следе ући ће у царство које није од овога света по пореклу и духовном обележју парабола о зрну говори да царство божије тек треба да се доврши и усаврши али, оно је већ присутно упркос свим препрекама иде према свом испуњењу, као што зрно расте значајно је и његово помињање у контексту вере (лк 17, 6; мт 17, 20) вере која кроз љубав делује (гал 5, 6) вере која охрабрује — „веруј у христа и спашћеш се“ подсећа нас да и са малом количином вере у христа ништа није немогуће, чак ни то да да горе и дрвећа „премештамо“, јер онај у кога верујемо управља свим стварима (уп јов 9, 5) бог превасходно жели, како каже св јован дамаскин, да се сви људи спасу и удостоје царства његовог (уп 1тим 2, 4) саздао нас је да бисмо учествовали у његовим добрима (мт 6, 33) царство небеско је божанско промишљање о нашем спасењу есхатолошко царство христос је близу и једнако зове у његово царство: „ходите к мени“ (мт 11, 28) у касноантичко доба, ране хришћане су називали „бројачима облака“, јер су често гледали у небо са уздахом очекујући скори долазак христа и царства небеског (сл 3) маран aта! сл 3: другидолазак христов парусија), црква св козме и дамјана, 526–30 г, рим (извор: wgahu) библијски хербаријум 54 4 / 2021 света земља према јеванђељу, овде је исус исцељавао и чинио многа чуда због свега овога капернаум је од хришћана добио почасно име „његов град“ манастир 12 aпостола у капернауму јелена јонић капернаум је место на северној обали језера кинерет, библијског галилејског језера капернаум заузима посебно место у историји хришћанства јосиф флавије пише о капернауму као граду у успону чији се житељи баве риболовом, трговином и пољопривредом у давним временима овај град је био важан културни центар, смештен на раскрсници трговачких путева за време римског царства у капернауму је постојао гарнизон римске легије центурион овог гарнизона, који је прешао у јудаизам, саградио је синагогу, управо ону у којој је исус држао своје проповеди у овом месту постојала је и царинарница, место за прикупљање пореза, одакле је порезник матеј био позван у апостолско звање према јеванђељу, овде је исус исцељавао и чинио многа чуда око 7 века град нестаје бива прекривен песком и муљем на површини је остало само неколико објеката у северном делу града у 19 веку земљиште око капернаума купују католици и изграђују самостан током изградње пронашли су остатке синагоге која се показала, након ископавања, у свом правом светлу по величини, раскошним високим стубовима и белим јерусалимским мермером од којег је била изграђена северно од капернаума уздиже се брдо високо 125 метара познатије као гора манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор за фотогрфије: strelnikovalv) јул / август 2021 55 беседе или планина блаженства на којој се налазе фрањевачки самостан и црква, док се у његовом подножју, тј на самој обали језера налази манастир јерусалимске патријаршије, наиме манастир дванаесторице апостола манастир 12 апостола саграђен је 1920 године за време патријарха дамјана i у источном делу рушевина града капернаума по предању, манастир је изграђен на месту куће у којој је исус исцелио паралисаног човека од 1925 до 1948 године у њему су се свакодневно одржавале службе, а у периоду 1948 до 1969 године храм је био напуштен након формирања државе израел 1948 године, храм се нашао у пограничном подручју између израела и сирије напетост између ове две државе је довело до тога да нико од монаха није могао да буде у манастиру који је у пограничној линији, а ходочасници у складу са тим нису имали приступа манастиру после шестодневног рата 1967 године, граница је померена на голанску висораван, а јерусалимска патријаршија захтевала је да израел врати манастирску земљу, манастир и њему припадајуће објекте, што се и догодило 1969 године те 1969 године када је јерусалимски патријарх са свештенством ушао у манастир, затекао га је у веома лошем стању: у њему је било муља у висини до 70цм, иконе нису сачуване, малтер са зидова је отпао, прозори су били поломљени, а вода се сливала низ зидове из времена његове изградње сачуван је само камени иконостас из 1931 године, дар руске православне цркве радови на његовој обнови су убрзо започети, зидови и куполе обновљени до 1985 године, а фрескопис је урадио грчки уметник константин дзумакис комплетна обнова манастира је завршена 1995 године фрескопис је изузетно богат сценама из новог завета: смиривање олује, ход по води, чукомплетна обнова манастира је завршена 1995 године фрескопис је изузетно богат сценама из новог завета: смиривање олује, ход по води, чудесни риболов, лечење болесних света земља манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор: lookatisraelcom) манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор: lookatisraelcom) 56 4 / 2021 десни риболов, лечење болесних и друге од представа се истиче на западном зиду храма последњи суд изнад, у светлосном кругу је исус христос, са његове десне стране је богородица, са леве стране је јован крститељ поред њих седе апостоли, а иза њих су анђели испод свих њих су адам и ева који на коленима искупљују грех господња рука држи вагу на којој се одмеравају греси и врлине људи анђели одводе праведнике у рај, а ђаволи одводе грешнике у пакао на истој представи се види широка река ватре, а иза ње многа чудовишта пакла главна светиња манастира је чудотворна икона пресвете богородице страснаја, која је учинила многа чуда храм је изграђен у грчком стилу, али његове куполе нису традиционално плаве боје, већ ружичасте боје, јер у рану зору и касно предвечерје, боје купола су у складу са бојама неба и површине галилејског језера иначе храм има укупно 12 купола асоцирајући на 12 апостола око манастира је прелеп врт са пауновима, стаблима јужног воћа, дрворедима целокупну бригу о манастиру води један монах из грчке од 2015 године сваке друге суботе се у манастиру држи служба на црквенословенском језику ове службе обавља руски свештеник из јерусалимске патријаршије за време васкршње литургије се последњих 5 година у овом манастиру окупи велики број ходочасника и староседелаца света земља манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор: lookatisraelcom) манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор: lookatisraelcom) манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор: lookatisraelcom) манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор: lookatisraelcom) јул / август 2021 57 скит успења пресвете богородице је смештен на источним обронцима свете горе, на удаљености од једног сата хода од манастира пантократор или једног сата од кареје и око пола сата хода од скита пророка илије храмовна слава је велика госпојина овај општежитељни скит припада руском манастиру светом пантелејмону скит је изграђен на косим обронцима планине на надморској висини од 700 метара, окружен шумовитим брдима, у непосредној близини древног манастира ксилургу са којим се поистовећује назив ксилургу је добио по професији његовог оснивача, теодосија из продајног документа из 1030 године, који је купио земљу од димитрија из халкије у следећем документу се помиње да је 1048 године игуман манастира био јоаникије по руским изворима, прво помињање манастира ксилургу датира још из 1016 године, када се именом ксилургу означавала царска лавра ктитори древног манастира су били свети благоверни велики кијевски кнез владимир и његова супруга, ромејска принцеза ана у наредних 100 година јарослав мудри и многи други кијевски кнежеви ће својим прилозима помагати изградњу скита иначе, руски кнез владимир је истовремено подизао два манастира посвећена успењу пресвете богородице у јерусалиму и овај на светој гори манастир у јерусалиму је постојао наредна три века, када је срушен у походу арабљана, док је овај на светој гори преживео до данашњег дана децембра 1143 године игуман манастира је био христифор, а монаси су руси протат је 1169 године овом манастиру уступио суседни мањи манастир тесалоникеос, јер је братство ксилурга било толико бројно да није било места за све монахе у њему пошто се временом брзо ширила економија манастира ксилургу, на захтев манастира ватопед 1312 године, протат је одредио земљишну границу између манастира ксисвета гора од првих времена постојања овог манастира и скита, преко њега се обављала духовна и културна размена русије и ромејског царства из овог некада манастира, а данас скита, монах антоније печерски пренео је у русију традицију светогорског монаштва скит успења пресвете богородице – ксилургу др немања јонић успењски храм скита ксилургу (извор: manastir-lepavinaorg) 58 4 / 2021 лургу и манастира ватопед, удаљену 80 минута хода године 1340 из више докумената се види да су, у време српског цара стефана душана, манастир ксилургу настањивали српски монаси, и то све до краја 17 века током османског периода, манастир, ионако малих димензија, без одбрамбених зидова често је био мета многих пљачкаша српски монаси су се повлачили у лаку скит, манастир пантелејмон и манастир хиландар аделфат из 1810 године, којим је овом скиту уступљена једна келија двојици калуђера, наводи да у скиту преовлађују бугарски монаси, као и монаси из области скопља године 1805 игуман манастира есфигмен напомиње да је скит у поседу руског манастира године 1818 године скит је обновљен и насељен углавном бугарским монаштвом они су 1820 године прво изградили капелу посвећену светом јовану рилском, а 1885 године и нови двоспратни подрум са великом капелом посвећеном св кирилу и методију крајем 19 века у скиту су живела 32 монаха од којих су 25 били бугари, а остали бесараби после упокојење дикеја скита прокопија 11 јануара 1899 године бесараби су покушали да, иако у мањини, протерају новоизабраног бугарског дикеја јеромонаха стефаноса, у чему су и успели тек 1902 године манастир пантелејмон је интервенисао и успео да легално изабраног јеромонаха стефаноса постави на место дикеја скита, честитог и часног монаха до средине 80-их година 20 века у овом скиту су живели бугарски и скопљански монаси касни 19 и рани 20 век су овом скиту донели велике невоље, попут пожара и земљотреса 1905 године, 1917 године након октобарске револуције, храм скита је почео да пропада, а знатно се смањио и број монаха и искушеника на свега неколико њих шездесетих година 20 века скит је запустео од тада се више није помињао ни у једном светогорском документу као активна монашка насеобина недавно су скит обновили монаси из манастира светог пантелејмона и настанили се у њему архитектонски, комплекс скита се састоји од три правоугаона објекта са заједничким двориштем у чијем средишту се налази храм источна страна овог комплекса остаје отворена данашњи изглед храм је стекао у 18 веку посвећен је успењу пресвете богородице у главном храму је дрвени иконостас са бројним иконама, а сам иконостас је изграђен у класичном грчком стилу у овом иконостасу се налази копија иконе богородице умилеикона богородице гликофилусе скит ксилургу (извор: yandexru) света гора јул / август 2021 59 ние, чији се оригинал налазио у малом манастиру на острву који је страдао у пожару у 19 веку храм има централну куполу са високим тамбуром припрата је додата 1847 године, а у подруму храма се налази костурница у главном храму се чувају честице живоносног крста и мошти светих мученика јевтимија, акакија и игњатија, као и мученика пантелејмона, анастасије, кирила и методија, георгија новог, марине и калиопе најважнија светиња овог скита јесте икона матере божије гликофилуса, подарена скиту 1802 године северно од храма, у оквиру комплекса је трпезарија, саграђена 1885 године на месту старије трпезарије коју су вероватно подигли српски монаси током 15 века данашња трпезарија се на истоку завршава конхом, удубљењем у ниши изнад трпезарије, на спрату се налази параклис светих кирила и методија североисточно од храма налази се и гробљански параклис саграђен 1820 године због чињенице да су овде живели бугарски монаси овај параклис је посвећен светом јовану, оснивачу рилског манастира јужно од скита до средине 20 века се налазила мала ветрењача која се користила за млевење жита у летњим месецима, док се у зимским месецима када су бујичне воде, на оближњем планинском потоку користила воденица до 1800 године скит је био идиоритмијски, па су многе келије по упокојењу стараца остајале напуштене и временом су се урушавале, тако да је око самог скита било око 20 срушених и полусрушених келија већ крајем 19 века скит је 1818 године проглашен за општежитељни, киновијални, први те врсте на светој гори од првих времена постојања овог манастира и скита, преко њега се обављала духовна и културна размена русије и ромеје из овог некада манастира, а данас скита, монах антоније печерски пренео је у русију традицију светогорског монаштва заснованог на послушности и старешинству руска успенска лавра на светој гори, како је често називају постала је центар духовног просветљења за русију значајно је да се на попису књига овог скита из 1142 године, налазило чак 49 преписаних руских књига, неке су писане ћирилицом, а неке глагољицом тренутно се у руској државној библиотеци у москви налази један од најзначајнијих споменика ране словесности, маријино јеванђеље из 11 века, којег је в и барски 1840 године однео из овог скита последњих година у скиту су обављени рестаураторски радови обновљена је црква преподобног јована рилског која се налазила у рушевном стању, реконструисане манастирске келије, поправљен је пут до њега скит ксилургу (извор: yandexru) скит ксилургу (извор: риа новости) света гора 60 4 / 2021 поздрав свима! зовем се василије и имам 20 година имам дијагнозу спастичне тетраплегије, као последицу пада са четвртог спрата, који се десио 2 августа 2019 године након изласка из шок собе у трајању од два месеца, наставио сам рехабилитацију у старом сланкамену у трајању од четири месеца након паузе од осам месеци, код куће, рехабилитација је настављена у сокобањској у трајању од шест месеци, с тим да сам у међувремену био на неурохирургији клиничког центра србије ради операције односно транспозиције нерава у циљу добијања сензибилитета и покрета у прстима шаке по завршетку рехабилитације у сокобањској отпуштен сам са непромењеном дијагнозом моје тренутно стање везало ме за кревет и колица у потпуности сам зависан од других особа немам контролу над сфинктерима бешике (уринирам помоћу једнократног катетера), и дебелог црева (празним се помоћу супозиторија) тело ми је одузето од груди па на доле, односно испод нивоа повреде (c7) покушаћу да опишем какав је то (не)осећај то је утрнулост, унутрашњи осећај мравињања, пецкања и жарења, а немогућност померања доњих екстремитета чини да се осећам као да ми је тело закопано у земљу са главом, вратом и рукама ван ње иако немам вољних покрета имам невољне, који се испољавају у облику спазма ноге неконтролисано „скачу“, тресу се или не могу да се савију што се одрази и на дисање, јер осим у ногама имам спазам и у стомаку пробао сам да пијем лекове за умиривање спазма у великим дозама, међутим, без резултата у потпуности сам зависан од других те ме они хране, купају, облаце, окрећу у кревету, перу зубе, умивају, мењају пелене мало је ствари које могу апсолутно сам да урадим човекољубље апел за помоћ василију урошевићу јул / август 2021 61 е-мисија тешко ми је да опишем како ми је и какав живот живим, јер то у потпуности може да разуме само неко ко пролази кроз исто осећам се немоћно и беспомоћно замислите да желите нешто да поједете, да је то на дохват руке, али не можете, јер знате да ни кашику не можете да држите, или да пресвучете мокру мајицу, обучете јакну ако ми нешто испадне на под, ту и остаје тешко ми пада што не могу да се бавим са оним што највише волим, а то је музика и режија често помислим како је тешко и безизлазно, али, онда видим колико људи ме подржава и верује у мене па ми буде лакше да све истрпим и без обзира на све, не губим веру и наду у свој опоравак све док постоји и најмања шанса за њега шанса ми се пружа у новом саду где се ради операција матичним ћелијама међутим, операција се плаћа, а моја мајка и ја немамо средстава за њу зато бих желео да замолим све који су у могућности да нам помогну колико могу у нашој борби за боље сутра сајт православног мисионара (мисионар спцсрб; misionarspcrs) представља вредну архиву ауторских текстова само током последње деценије, аутори су дотакли многе егзистенцијалне теме савременог живота (социјалне и друштвене делатности, екологију, културу, проблеме овисности, секте, технологију, медицину), а обрађени су и значајни историјски догађаји и личности везане за српску православну цркву, попут миланског едикта, лозе немањића, свете царске породице романов овај извор доброг садржаја покрива готово сва интересовања једног православног хришћанина, а свакако поред мисионарског и просветарског деловања има значај и у истраживачким областима захваљујући неколицини људи, већ неколико година је објављена и јавно доступна архива „православног мисионара“ од 2008 године до данас која (у моментима писања овог текста), садржи преко 80 свесака у pdf формату с обзиром да већина штампаних свесака више није доступна у продаји, не морамо посебно објашњавати значај поменуте архиве на сајту часописа дигитализација штампаног садржаја је битна из више разлога, како због чувања од физичке пропадљивости, тако и због доступности широј јавности како бисмо ову архиву учинили доступнијом и лакшом за руковање, садржаји се могу претраживати аутоматски, кроз претраживачку базу података која се налази на адреси misionarspcrs/pretraga и која (поред матичне садржине), алгоритмима креира корисне мета* податке о садржају, свескама, ауторима и прилагођена је делу „читалачке публике“ која са намером трага „по изворима“ текстова, али и свима онима чија се сфера интересовања дотиче и теолошког погледа на конкретне теме циљ претраживача православног мисионара јесте брзо добијање адекватних информација које су потребне читаоцу, а сакривене унутар архива претраживач „православни мисионар“ је осмишљен да кориснику прикаже шири контекст пронапомоћ за василија урошевића можете послати путем фондације „буди хуман“ слањем sms поруке на телефон што је редни број за помоћ василију детаљније о осталим начинима уплате помоћи на: https://wwwbudihumanrs/cir/ korisnik/762/vasilije-urosevic 3030 762 уз садржај поруке човекољубље 62 4 / 2021 објављена и јавно доступна архива православног мисионара од 2008 године до данас садржи преко 80 свесака у pdf формату електронски претраживач архиве православног мисионара александар арсенин ђеног материјала и да омогући даље претраге „на клик“ које обухватају тражену тему индексни регистар података издатих свесака од 2008 године садржи преко 7000 дактилографских страница текста тј преко два милиона појединачних речи са таквом архивом, концепт претраге је усмерен на „истраживачки“ приступ циљ, да се што лакше пронађе свеска у којој се налази тражени податак, једноставно није довољан с обзиром да свака свеска садржи просечно око 80 дактилографских страница те контекст садржаја не мора обавезно бити у складу и са потребама корисника у том случају, алгортими су креирани да назначе пасус и кратак контекст, али додатном ознаком корисник може добити и детаљнији приказ теме са друге стране, вредност ауторских радова објављених у православном мисионару свакако превазилази простији приступ обзиром на разноликост тема и богату листу аутора битан приступ када су интернет технологије у питању јесте и техничка видљивост садржаја на целокупном интернету анализом и сабирањем кључних речи у посебан регистар података и објавом дела садржаја у виду мета података,1 православни мисионар је добио транспарентност у односу на глобалне претраге и са разлогом рачунамо и на нову „читалачку публику“ којој је потребно добро место на интернету у сваком случају, намера аутора претраживача православног мисионара јесте да глобалну мрежу обогати са још неколико мегабајта квалитетног материјала 1 метаподаци (енгл metadata, meta data, metainformation) представљају „податке о подацима“ у било којем медијуму то су подаци који описују карактеристике неког извора у дигиталном облику корисни су код прегледања, преноса и документовања неког садржаја у дигиталном смислу то су „структурирани подаци који описују, објашњавају, лоцирају или на неки други начин омогућавају лакше управљање ресурсима
Свеска: 380 | Богомољачки покрет
... Фотографија на насловној страни корице: Благослов (детаљ са Спасовданске литије у Београду) Фото: Матија Поповић Фотографија на другој страни корице: Изабрани викарни епископ марчанси Сава (Бундало) Фото: Матија Поповић Фотографија на трећој страни корице: Народ на молитви у манастиру Светог Романа у Ђунису августа 2020 г Фото: др Михајло Лазаревић Епархија нишка (https://eparhijaniskars/) Фотографија на полеђини корице: Православни хришћани у литији у Пољској (трећа награда на 15 међународном конкурсу „15 Православље на интернету“) Фото: Алексанер Васиљук (Аleksander Wasyluk), Пољска ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 380, ЈУЛ / АВГУСТ 2021 Реч уредника Људи молитве 2 Хришћански живот Васкршње искуство вере – узбудљив живот уместо досадне глуме 4 Материк Света Макрина 7 Из острошке ризнице Свети новомученик Станко 8 Сећајте се својих старешина Разговор са протопрезвитером Немањом Кривокапићем Сећање на проту Момчила-Мому Кривокапића 10 Српско духовно наслеђе Богословске димензије Охридског пролога 18 У дијалогу са атеизмом Божански призив човеку — архетип живота 24 ТЕМА БРОЈА Праведни богомољци 29 Разговор са протопрезвитером-ставрофором др Дарком Ђогом Позвани смо да живимо Јеванђеље Христово и пут Светога Саве 31 Богомољачки покрет и обнова молитвеног живота 35 Душа богомољачког сестринства у Новом Саду Монахиња Херувима (Чарна) Чонкић (1896–1986) 37 Свети Владика Николај о Епископу Мелентију Хиландарцу 39 Хришћански живот Псалтир 42 Хришћанска етика Фредерика де Грааф Због чега толико страдам? 44 Хришћанство и медицина Молитвом до здравља 50 Библијски хербаријум Зрно горушичино 52 Света Земља Манастир 12 Aпостола у Капернауму 55 Света Гора Скит Успења Пресвете Богородице – Ксилургу 58 Човекољубље Апел за помоћ Василију Урошевићу 61 Е-мисија Електронски претраживач архиве Православног мисионара 62 стране јул / август 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Богомољачки покрет мисионарспцсрб misionarspcrs ЈУЛ / АВГУСТ 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
... Фотографија на насловној страни корице: Благослов (детаљ са Спасовданске литије у Београду) Фото: Матија Поповић Фотографија на другој страни корице: Изабрани викарни епископ марчанси Сава (Бундало) Фото: Матија Поповић Фотографија на трећој страни корице: Народ на молитви у манастиру Светог Романа у Ђунису августа 2020 г Фото: др Михајло Лазаревић Епархија нишка (https://eparhijaniskars/) Фотографија на полеђини корице: Православни хришћани у литији у Пољској (трећа награда на 15 међународном конкурсу „15 Православље на интернету“) Фото: Алексанер Васиљук (Аleksander Wasyluk), Пољска ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 380, ЈУЛ / АВГУСТ 2021 Реч уредника Људи молитве 2 Хришћански живот Васкршње искуство вере – узбудљив живот уместо досадне глуме 4 Материк Света Макрина 7 Из острошке ризнице Свети новомученик Станко 8 Сећајте се својих старешина Разговор са протопрезвитером Немањом Кривокапићем Сећање на проту Момчила-Мому Кривокапића 10 Српско духовно наслеђе Богословске димензије Охридског пролога 18 У дијалогу са атеизмом Божански призив човеку — архетип живота 24 ТЕМА БРОЈА Праведни богомољци 29 Разговор са протопрезвитером-ставрофором др Дарком Ђогом Позвани смо да живимо Јеванђеље Христово и пут Светога Саве 31 Богомољачки покрет и обнова молитвеног живота 35 Душа богомољачког сестринства у Новом Саду Монахиња Херувима (Чарна) Чонкић (1896–1986) 37 Свети Владика Николај о Епископу Мелентију Хиландарцу 39 Хришћански живот Псалтир 42 Хришћанска етика Фредерика де Грааф Због чега толико страдам? 44 Хришћанство и медицина Молитвом до здравља 50 Библијски хербаријум Зрно горушичино 52 Света Земља Манастир 12 Aпостола у Капернауму 55 Света Гора Скит Успења Пресвете Богородице – Ксилургу 58 Човекољубље Апел за помоћ Василију Урошевићу 61 Е-мисија Електронски претраживач архиве Православног мисионара 62 стране јул / август 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Богомољачки покрет мисионарспцсрб misionarspcrs ЈУЛ / АВГУСТ 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
Одреднице:
1. 170256 / ...је осећање кривице непродуктивно, ако оно не води разматрању и АНАЛИЗ? и узрока, а даље – ка одређеном раду над собом осећање кривице чешће од свега се лечи праштањем (ова два појма су тес...
2. 238025 / ...јесте и техничка видљивост садржаја на целокупном интернету АНАЛИЗ? ом и сабирањем кључних речи у посебан регистар података и објавом дела садржаја у виду мета података,1 православни ...
1. 170256 / ...је осећање кривице непродуктивно, ако оно не води разматрању и АНАЛИЗ? и узрока, а даље – ка одређеном раду над собом осећање кривице чешће од свега се лечи праштањем (ова два појма су тес...
2. 238025 / ...јесте и техничка видљивост садржаја на целокупном интернету АНАЛИЗ? ом и сабирањем кључних речи у посебан регистар података и објавом дела садржаја у виду мета података,1 православни ...
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com