Претрага садржаја

Свеска: 353 | Да буде воља Божија
... то? а њихов поро- дични живот се састоји у томе што су купили ово, купили су оно то је просто самоубиство завршавајући нашу беседу, хтео бих да се дотакнемо и већ ево 50 година попу- ларног разлога развода „не слажу нам се карактери“ како се ви односите према овој реченици – човек, када на некакво питање одговара, не покушава да анализира ситуацију потреб- но је да му кажете шта од њега очекујете тако су нас научили у школи ученик испред табле не одговара истину до које је дошао, већ оно што учитељ од њега очекује а учитељ очеку- је да он ради према уџбенику причај оно што су ти рекли то је овакав алгоритам – „не слажу им се карактери“, човек просто користи формуле појавили су се нови облици: „нисам спре- ман“ са тобом сам проживео 10 година, и нисам спреман да се венчамо у општини вр- ло ми је лепо са тобом, али нисам спреман да имам децу преузели су то из америчких филмова „нисам спреман“ солидно звучи а у ствари човек потписује код матичара да не- ма никакве љубави, зато што – о каквој се ту спремности ради? ти си комплетан човек ако живиш са женом просто хоћеш да живиш неодговорно, не предузимаш ништа на себе док год се она мири са таквом ситуацијом а свака нормална жена хоће породицу, код ње постоји инстинкт оснивања породице, али је потиснут, наравно често амбиције преовла- ђују или утичу стереотипи понашања њене маме она онда укључује и маму и настаје оно што руши породични живот а мама долази са својим речима: „имаш само једну мајку, а мужева ће бити много терај га“ то је свуда и свагда то је смешно, али и страшно и наравно сличних примера има много оче дими- трије, велико вам хвала за овај сусрет  30 јуна 2016 г извор: мултимедијални блог протојереја дмитрија смирнова (dimitrysmirnovru/blog/cerkov-76288/) превод: душка здравковић, православна породица, септембар 2016 г хришћански брак и породица 32 1 / 2017 на годишњој скупштини „друштва српских домаћина“, 27 новембра 2016, у препуном парохијском дому хра- ма светог саве у београду, додељена су многа признања и први пут престижно признање, плакета „српска мајка“ мајци десеторо деце, маји ковачевић, ову пла- кету је уручио председник друштва, го- сподин нићифор аничић, који 40 година живи у јужној африци маја ковачевић из краљева, као мај- ка деветоро деце, на видовдан 2015, у тополи, добила је благослов од владике шумадијског јована и из његових руку кондир мајке девет југовића тада је са супругом радишом покренула ширу ини- вишедетне хришћанске породице било је неопходно обратити се људима и предочити им каква опасност прети србији ако наставимо путем аутогеноцида српска мајка јануар / фебруар 2017 33 цијативу за помоћ вишедетним породи- цама и веома је ревносна по питању ње- не реализације ево шта је маја за православни мисио- нар рекла о томе: „на рођендан престоло- наследника александра ii карађорђеви- ћа, 17 јула 2015, у краљеву смо основали „удружење кнегиња персида карађорђе- вић“, као удружење грађана за борбу про- тив беле куге, помоћ вишедетним поро- дицама и обнову културно-историјских споменика, са циљем афирмације више- детних породица и у том смислу измене свести српског народа удружење је до- било име по кнегињи персиди карађор- ђевић, мајци деветоро деце, мајци краља петра i ослободиоца, а по одобрењу и благослову њеног праунука, александра ii карађорђевића том приликом су осно- ване и краљевске новине, прве монархи- стичке новине у србији – национална ин- формативна ревија за истину о српском народу, о србији и српским земљама, за образовање и науку, за просперитет и је- динство свих срба у матици и дијаспори и духовни развој оснивач и главни и од- говорни уредник је мој супруг, радиша ж ковачевић, новинар и публициста за на- шу ревију своје прилоге шаље 27 акаде- мика, више лекара, научника, историча- ра, новинара повод је био суочавање са истином и грубом стварношћу да се наш народ потпуно отуђио од своје традиције и да вишедетна породица више није сим- бол здраве и поносне србије данас, годину и по дана од оснивања нашег удружења ситуација у србији је делимично измењена људи који су се донедавно били против наше иницијати- ве сада је подржавају, а многи се и актив- но укључују заиста је било неопходно јавно се обратити људима и предочити им каква опасност прети србији ако на- ставимо путем аутогеноцида највећи проблем је у неуређеним законским оба- везама државе према свом народу који јој је указао поверење пре свега, то је – право на живот вишедетне хришћанске породице опао лист најлепше су очи пуне суза, када се дете роди! некима то рођење смета па се лишавају детета! беба плаче у мајчиној утроби, осећа да мајка не жели да је роди ионако, сузе ти се не виде у тој води они не знају да ти имаш душу, пречисту душу у себи! за коју не знају колико вреди бог дао ти је, а они сакатили би је! икона једна посвећена је теби! на њој је насликан исус христос он плаче и држи малени лист, тако бео, тако чист! са дрвета живота прерано је пао, за време, за сунце, није знао! својом светом вољом хтео је да те створи а мајка те разори! хтео је да то дете чује молитвене песме, јер мир ту је дете је то на свом крштењу требало бити, тело и крв христову по први пут примити! али мајка га је желела убити! грех грозни починила! бога, сузама детета, узнемирила! мајка не зна да себи ствара пех, преблаги господ, њој ипак прашта грех у нишу 18112016 г димитрије васов, ученик гимназије „9 мај“, ниш 34 1 / 2017 предлог који ћемо ускоро упутити вла- ди србије је следећи: – да се оснује министарство за поро- дицу у чији рад би се укључили врсни ле- кари, педијатри, гинеколози, психолози и остали, црквени великодостојници, као и родитељи вишедетних породица; – да се право на дечији додатак не ограничава само на четворо деце, него да важи за свако дете у вишедетној поро- дици; ово право смо назвали „миличин закон“, тј „закон кнегиње милице“ – да се мајкама које роде деветоро деце обезбеди национална пензија из фонда ко- ји би носио назив „мајка девет југовића“ ове године, на годишњицу нашег удру- жења, доделили смо орден престолона- следнику александру ii карађорђевићу у знак захвалности за његову свесрдну подршку имамо велику подршку кра- љевске породице и „удружења краљеви- на србија“, које је основано под њиховим покровитељством у просторијама овог удружења 19 новембра ове године, одр- жана је промоција наше прве монархи- стичке националне ревије – краљевске новине, а уочи промоције стигла нам је подршка и благослов од његове све- тости патријарха српског иринеја том приликом додељена су признања свима који су дали свој допринос афирмацији слободне речи промоцији је присуство- вао члан крунског савета, господин пре- драг марковић са супругом, делегација срба из словеније и аустрије, предвође- ни председником „заједнице штајерских срба“, господином радом бакрачевићем, новинаром и режисером, представници „друштва српских домаћина“, и бројни писци, новинари, лекари, а међу њима и др милијана савић, чланица цркве- не хуманитарне организације – верског добротворног старатељства и главна са- радница „центра за бригу о породици“, који се залаже за повећање наталитета у србији тада је уручена повеља „кнегиња персида карађорђевић“ дечјем песнику љубивоју ршумовићу који је своју песму здравица српском народу даровао нашем удружењу као химну у славу рађања; за- тим господину раду бакрачевићу, пред- седнику „заједнице штајерских срба“ и главном уреднику штајерских новина, који од првог дана прате рад нашег удру- жења; такође господину урошу пареза- новићу, генералном секретару „удруже- ња краљевина србија“; госпођи љиљани браловић, песникињи и сатиричару из прањана, која нам је даровала песму о нестајању српског села као опомену са жељом да наше удружење допринесе промени, и да нова песма коју ће она на- писати буде песма о васкрсу србије изражавамо задовољство и захвал- ност многим јавним личностима које су подржале нашу иницијативу намера нам је да се одржи свесрпски народни кон- грес посвећен вишедетним породицама у београду, почетком 2017“  радмила грујић вишедетне хришћанске породице дете ја дар од господа бога дете је радост, дете је светост, свему што светли дете је светлост дете се најбоље на све ране прима, дете је лек над лековима дете је милост свега овога, дете је дар од господа бога! русомир д арсић јануар / фебруар 2017 35 оно што карактерише све вишедетне по- родице је душевно-духовно богатство, материјална бестрасност и неоптерећеност, истрајно ношење свога крста и живот у стал- ном бдењу једном речју – подвиг баш као у монашкој заједници ова породица се ипак разликује јер носи веома тежак крст од ро- ђења другог детета, њихова стварност је веома болна људи би помислили да овде никад нема радости, кад оно, баш напротив – живахност, осмеси на лицима светачки приступ болести као искушењу жељко (46), заставник у ратној војној мор- нарици и анита стреларац (38), домаћица, имају шесторо деце, три сина и три ћерке то су: матеја (13), анастасија (11), јустин (9), ефимија (7), николај (5) и марија (2) сва имена су лепа, али посебно наглашавају да је јустин по духовном о јустину савинском, николај по светом руском цару николају ро- мановом анастасији је жељко дао име зато што је мртворођена и буквално васкрсла, а марија је рођена на благу марију живе у земуну, у насељу нова галеника парохијска црква им је света вера, љубав и нада и мај- ка им софија свештеник о зоран перковић о њима каже: „побожност ове породице је веома изражена, што се не би могло очеки- вишедетне хришћанске породице пород је предиван дар од господа дивно је имати доста деце, дивно је упознавати себе и мужа кроз свако ново дете породица стреларац радмила грујић вишедетне хришћанске породице 36 1 / 2017 вати с обзиром да је жељко војно лице они у потпуности живе црквеним животом“ а у удружењу „забрана абортуса“, чији је осни- вач радојко љубичић, сазнали смо да је ова породица веома активна у његовом раду жељко је јединац отац љубодраг му је из врњачке бање, а мајка босиљка из славони- је завршио је средњу бродарску, а потом средњу подофицирску у тивту као најбољи у класи сада ради у панчеву анита, рође- на андрејић, је са звездаре њени родите- љи, радослав и драгана, су из села камен- до, околина гроцке и имају троје деце као уметничка душа завршила је средњу дизај- нерску школу отворила је радњу галериј- ског типа у центру београда, у македонској улици, са својих пријатеља и својим руко- творинама и аранжманима од сувог цвећа, накитом, сликама, керамиком, дуборезима уписала је вишу дизајнерску, али је није завршила у њиховом скромном дому пажњу нам је скренула славска икона св архиђакона сте- фана и пред њом упаљено кандило, дар њи- ховог духовника, блаженопочившег о јусти- на савинског и дечанског и дечји креветац у коме лежи анастасија, укључена на апарат за дисање који попут звучног сата непре- кидно откуцава тако да цела соба одјекује показујући два црвена броја који варирају – 98 –количина кисеоника у крви – 118, от- куцаји срца храни се на сонду приметно је да они највише говоре о њој и стално је над- гледају та болна чињеница наметнула нам је и прво питање у свим породицама кад се неко разболи настаје „ванредно стање“ то стање код вас траје као „редовно“ пуних 11 година анита: „имала сам тежак порођај од ле- карског тима је стигао предлог да се изврши царски рез, али водећи лекар је проценио да није потребно анастасија је мртворође- на, па је реанимирана, а последице су: це- ребрална парализа, јер је услед недостатка кисеоника настало крварење у мозгу трећег степена она је мученица христова физич- ки слабо напредује потпуно је свесна око- лине и дешавања, али не може да прича, да покаже сигурна сам да добро види и чује, али не „одговара“ комуникација са њом је невербална, осећајна тешко је објаснити на фотографији из 2014 са јастучетом св нектарија види се како је радосна, смеје се, јер сам јој ставила светињу у крило оно је било више од два месеца у њеном кревети- ћу (једно од три колико је о миомир из про- ва код шапца донео са егине), па смо му га вратили да би га однео још некоме коме је потребно такође, уз њу је и пешкирић, осве- штан на његовом гробу верујем да је моли- тве св нектарија одржавају у животу, јер је више пута била отписана сада је у доста лошијем стању, а због последње реанимаци- је мозак јој је додатно страдао однедавно има оштећење кичмене мождине на месту где је центар за дисање и не може да дише самостално, па је на апарату за дисање нас две смо увек код куће и напуштамо кућу са- мо када иде у болницу и то под лекарском пратњом и санитетом“ како сте се онда одлучили да наставите са рађањем? анита: „и лекари и рођаци и многи из на- ше фамилије, говорили су нам, немојте али, ми смо се уздали у бога“ жељко: „то није чудно, јер је цео систем уперен против ра- ђања и усмерен ка хедонизму“ антрфиле: најважнија је атмосфера љубави која постоји у породици вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2017 37 вишедетство је чин родољубља, зашто га држава не подржава него ограничава само на четворо деце? „вишедетство је чин родољубља, али и бо- гољубља више новца држава даје невлади- ном сектору, који подразумева подршку геј популације и њихове параде, него на помоћ породицама ми имамо у кући једног ан- ђела, две домаћице и три пушке, а немамо помоћ од државе кад ме питају зашто имам толико деце, ја им одговарам питањем – „а зашто ви немате?“ изненадио сам се кад ме је, на редовној здравственој контроли, то питала и лекарка, психолог, па сам и њој поставио исто питање и још додао: „ако се двоје воле, зашто не рађају?“ то је онда рас- цеп личности, шизофренија за оне који не- мају толико деце најчешће важи девиза „ду- ге руке, а мало срце“, себични, хоће много да уграбе од живота света тајна исповести постоји 2000 година, а психолози, као пла- гијатори је обесвећују не постоји боља пси- хоанализа од суочавања са својим грехом у чину исповести за мене је највећи психолог био наш духовник о јустин, који се упокојио 2005 године кад сам се оженио, одмах ми је рекао: „што ужи кревет“ толико смо добрих поука добили од њега да тек сад, након 10 година, схватам колико је био у праву гово- рио је: „бог даје човеку да учествује у једној од највећих тајни, стварању живота и тиме те обоготворава, а ти то себи ускраћујеш зашто не ствараш потомство? ту онда нема ни љубави, јер љубав је више духовна него телесна“ колико је улазак свештеника у војску унео духовне промене? „у војсци сам око 25 година промене су уочљиве имамо два војна свештеника, ја певам за певницом мада нисам неки појац долазе владике, освештава се колач, то до скора није било сам долазак свештеника у јединицу огроман је духовни скок, али по- требно је време да се војници масовније укључе у црквени живот организују се по- клоничка путовања, нарочито су привлачна она у свету гору и манастир хиландар и ја сам био прошле године то се не заборавља она мистика у храму, само светлост упаље- них свећа слично сам се осетио и у мана- стиру подмаине код о рафаила док траје служба осећаш да нешто мистично циркули- ше пре две године ишао сам и у украјину, у почајево, где је стопа пресвете богороди- це, у кијевско-печерску лавру и у русију, у петроград – лавра св александра невског, код блажене ксеније, испред које је био ки- лометарски ред кад су чули да смо срби, одмах су нас с краја пребацили на почетак, стрпљиво чекали да нас миропомажу и очи- тају нам молитву исто смо доживели и у ма- настиру успења пресвете богородице, где је део моштију нашег св саве колико нас руси воле, то је задивљујуће! и на св литургији се осећа дух заједништва и блискости, јер служе на црквенословенском и зато ми је драго што се и код нас у богослужењу чува тај језик како сте пришли вери? „крштен сам тек у 24 години, у саборној цркви св архангела михаила у београду моје духовно узрастање било је уз монахе пре женидбе, био сам две године на ска- дарском језеру ради заштите граница црне горе од упада албанаца прелепо место, је- дино станиште пеликана у европи, са мно- го острва и низом манастира из 14 века, вишедетне хришћанске породице 38 1 / 2017 задужбине балшића, мала света гора на острвима старчева горица и бешка две го- дине је био војни логор, у порти манастира код о григорија и на бешкој где је сада живи женски манастир, а где је сахрањена ћерка св кнеза лазара, јелена балшић боравио сам и на острву морачник, где је манастир у коме је, у оно време, био игуман о јован ћулибрк, сада епископ славонски пуне две године у директном контакту са монасима где сам имао прилику да чујем живо сведо- чење чисте православне вере касније пре- лазим у ратне луке, тиват и кумбор, а живим у херцег новом, где сам у манастиру савина упознао о јустина сада нам је, поред паро- хијског свештеника, духовник и о стефан из манастира рајиновац, код гроцке, често тамо водим децу на литургију“ анита: „ве- ра је долазила код мене спонтано крште- на сам као беба у манастиру рајиновац као девојчица сам виђала мајку како се моли и у тешким тренуцима сам се и ја молила још као дете имала сам страх од господа први пут сам се исповедила у манастиру савина на почетку брака, а рођење анастасије је велика прекретница и сазнање да почиње велика борба одмах по порођају крећем да постим среду, петак и све постове у бео- граду сам много волела да одем код дивног о дејана дејановића на исповест и духовни савет мислим да је јако важно да верујући буду у верујућем окружењу вера нам даје снагу, прави људе од нас вера је најлепша ствар на свету, богатство препустити се го- споду је највећа срећа“ је ли било чуда? „да, али у браку прво чудо: на самом по- четку брака, у херцег новом, мој муж је ви- део кандило испред славске иконе које се љуљало горе доле, поскакивало, што је не- природно кретање уплашио се то је руско кандило, добили смо га на дар од о јустина друго чудо: у једном периоду сам држала иконе на телевизору иконе би стално „бе- жале“ позади, а ја их враћала да не падну на крају, склоним иконе и ставим фигурице, и оне не „беже“ треће чудо: у ноћи између петка на суботу, 15 и 16 априла 2016 у сну сам почела сам да се молим „оче наш“ у мо- менту сам стала и нисам могла да се сетим даље без узбуђења, вратила сам се на поче- так молитве и помолила се до краја ујутру сам отишла код анастасије у болницу, била је на интензивној нези, а докторка ми је ре- кла да је током те ноћи реанимирана, то је трајало 20 минута и да су већ размишљали да одустану богу хвала, господ је вратио то је вероватно било у време моје молитве те ноћи је и жељко имао чудан осећај, али је био будан осећао је немир, као затезање ситуације пред битку четврто чудо: ана- стасија, раније, док смо је водили недељом у цркву, после светог причешћа би певала, клицала би од радости то је било тако нео- бично да су се и свештеници чудили томе“ да ли је било војника међу вашим прецима? жељко: „занимљиво је моје презиме оно се спомиње још од времена цара душана у књизи свети ратници предрага милоше- вића пише да потиче од заната, као и прези- мена копљари, штитари и коштунице моји су пореклом из врњачке бање и доста их је носило униформу мој деда по оцу био је у првом светском рату у заробљеништву и на- учио је немачки због свог знања немачког вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2017 39 кренуо је да помогне народу који су немци прикупљали да стрељају у знак одмазде па су и њега стрељали у краљеву октобра 1941 године и са мајчине стране било је доста у униформи који су страдали као родољуби моја мајка, рођена 1939 у славонији, као ратно сироче, највероватније је једно од спашене „недићеве деце“ како сте се упознали? у ком смислу сма- трате брак светињом? анита: „жељка сам случајно упознала, али није се показало као случајност неколико пута смо се срели у београду док је био на годишњем одмору јер је радио у херцег но- вом пошто смо изашли мање од десетак пу- та позвао ме у херцег нови да прославимо нову 2002 годину и прве вечери ме запро- сио нисам га познавала, ни његову мајку, а отац му се пре нашег сусрета упокојио ипак сам знала да хоћу да се удам за њега верид- ба је била деветог дана, на дан св стефана, његову крсну славу убрзо затим, општинска регистрација и црквено венчање у цркви св александра невског у београду затворила сам радњу и прешли смо у диван град, хер- цег нови тада је игуман манастира савина био о јустин, и као млади брачни пар, че- сто смо ишли код њега ту нам се родио син матеја, крајем 2003 године по пресељењу у београд, 2005 рађа нам се анастасија брак јесте светиња супружници треба да се уза- јамно слушају, јер брак треба да буде љубав, а у љубави нема строгих правила наравно, договор кућу гради“ у коликом стану живите? да ли сте се сели- ли више пута? „сада живимо у стану од 44 квадрата, а се- лили смо се свега три пута и морам призна- вишедетне хришћанске породице у болести има божије промисли тешко се носи, поготово на почетку када се превазиђе самосажаљење, смири гордост и препусти се господу, буде лакше 40 1 / 2017 ти да нам је много већи проблем што смо на седмом спрату него што је стан мали деци је потребно двориште моји родитељи живе на селу и доста нам помажу са храном све- крва је на новом београду и причува ана- стасију, када ја имам неке обавезе у граду примамо туђу негу и помоћ, од недавно и дечији додатак, рекреативне плаћамо у по- ла цене, вртић не плаћамо сваки динар зна- мо на шта дамо деца не оскудевају ни у че- му гардеробу и обућу добијамо деца имају доста активности и то кошта некако `кнап` прођемо месец“ имате много икона и уметничких слика је ли то љубав према иконама и уметности? „да, међу њима су и оне које је урадио наш син матеја, коме је пета година како иде на иконопис, а сада иду и јустин и ефимија“ заиста, матеја и јустин су прави мајстори иконописа! задивљени смо њиховим радо- вима какви су ђаци? чиме се још баве? ко- лико користе компјутер? „добри су ђаци и воле веронауку матеја иде у седми разред и у нижу музичку шко- лу, свира виолину, пета је година и веома је талентован, уметничка душа јустин иде у трећи разред, тек је уписао нижу музичку школу, свира виолончело обојица помажу свештенику у парохијској цркви ефимија је први разред, иде на балет од пете године сви тренирају пливање, и мали николај де- ца немају дозволу да раде на рачунару, а и не траже мобилне телефоне су добили ма- теја и јустин од ујака, али им не дамо да их носе у школу проблем су нам цртани фил- мови, сви воле да их гледају, а ја покушавам да им то дозирам за васпитање деце рецеп- та нема мени је много помогла књига св јована златоустог о васпитању деце читали смо доста дивних књига, као што су болест – божија посета и о оптимизму св влади- ке николаја, које појасне многе ствари није лако живети са сталном стрепњом и болом, због болести детета свако дете тражи дру- гачији приступ и начин опхођења, али за све треба пуно љубави доследност је јако бит- на, као и много разумевања код деце је све важно: послушност и да вредно раде ако нису вредни, џаба све, а пре свега треба да буду људи, да притекну у помоћ у невољи, то је светост искушења има доста треба се молити богу и богомајци да помогну попу- штања, наравно, има и мора да буде“ каква су била благословена стања и порођаји? „први и други порођај су ми били тешки и поред тога, много сам се радовала сва- кој трудноћи пород је предиван дар од го- спода осећај мучења мислим да долази од наше себичности како су наши преци жи- вели?! дивно је имати доста деце, дивно је упознавати себе и мужа кроз свако ново де- те ја верујем да случајност не постоји, тако и број деце у породици ко верује у случај- ност тај негира постојање бога ако се пре- пустимо господу нема бриге, нема потребе да размишљамо о броју деце, господ ће то уредити“ да ли су о вама писале неке новине? „гостовали смо на радио светигори пре 6–7 година, била сам пријатно изненађена када сам пре пар недеља у болници упо- знала жену која је слушала емисију у којој вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2017 41 смо гостовали и препознала ме после то- лико година били смо два пута у дневним новинама“ може ли човек нормално функционисати у вишедетној породици? жељко: „то другима делује хаотично, али мора да постоји организација као морна- рички старешина, ја сам више оријентисан на воду и зато децу водим на пливање че- творо деце водим на базен, а само никола- ја пресвлачим и сушим му косу, док остали све сами раде дисциплина је најважнија и у кући и ван куће то сам видео у манастиру – власт старешинства, а игуман свој аутори- тет никад неће злоупотребити кад изађемо напоље, ми смо систем, једно друго поштује и брани, деца нису јединке и сами осећају да су тим тако раније сазревају и осамо- стаљују се, промишљају, пробијају се кроз живот, а кад се једно пробије пробили су се сви волим мото маршала кутузова: „најјача два ратника на свету су стрпљење и време“ и светог александра невског, не само као мудрог војсковођу него и бранитеља право- славља, који противницима даје карту где је нева приступачна да би знао где ће се они искрцати, ту их сачека и порази, а водио је битку против најискуснијих ратника европе у то доба, швеђана и тевтонских крсташа али, ту мудрост је задобио од бога јер је био дубоко верујући човек он је симбол отпора западу“ и за крај нашег разговора, оно чиме смо га и почели: анастасијина и ваша борба „анастасијино име је и у нашим и у руским светињама, где год сам био, наш војни све- штеник и многи се моле за њу војник сам и борим се за свачији живот, а како не бих за живот свог детета? кад је наша јединица, 2014 ишла у обреновац да спасава људе од поплаве, нисам имао страх од оне воде јер је мој задатак да штитим живот тако се борим и за њен живот тешко је гледати патњу свог детета, али толику љубав не бих могао осети- ти колику имам према њој, јер је тако немоћ- на као отац, тешко прихватам раздвајање“ анита: „у болести има божије промисли тешко се носи, поготово на почетку када се превазиђе самосажаљење, смири гордост и препусти се господу, буде лакше свесни смо да је анастасија у тешком стању, а ја молим господа само да буде жива о смрти је тешко размишљати постојале су ситуације када су доктори прогнозирали смрт у наредних 24 сата, слава богу, није се десило два пута је реанимирана, други пут је било веома ри- зично, потом и њено стање осетно лошије болесна деца су више везана за родитеље, тешко је то речима описати, то се живи сва- ки члан породице то другачије проживљава, али сви за њу страхујемо за свако погорша- ње њеног стања идем у болницу тешко је раздвајање са осталом децом, поготово са маријом коју још увек дојим анастасија је мученица и анђео и кад на то помислим, за- плачем али, нека буде воља божија“ опраштамо се са срдачном породицом стреларац, испраћају нас и деца опрашта- мо се и са анастасијом, а уместо њеног по- здрава одговара нам апарат који све време откуцава, док са његове табле сјаје два цр- вена броја, још увек иста, 98 и 118  вишедетне хришћанске породице 42 1 / 2017 заједница „земља живих“ је ткиво које је у сталном покрету, еволуцији тако да, дневници и сведочења, који ће бити изнети пред вас, представљају собом једну непо- новљиву реалност заправо, то јесте лично сведочење заједнице, онакве каква је она тада била и каква и даље јесте у тим очима, којима ћете и ви завирити унутар ње земља живих писмо бивше штићенице из затвора помаже бог сестрице моје! ево да вам се јавим и кажем како се ја осе- ћам овдје претпостављам да очекујте да ћу да вам се жалим, али нећу јер нема разлога за то затвор као затвор, али и вама је познато да чо- век може и у затвору бити слободан тај човек сам управо ја наиме некада сам била „слобод- на“, а робовала сам разним страстима, греси- ма, а понајвише хероину сада сам у затвору, а уз помоћ заједнице сам се ослободила од ра- зних порока, страсти и комплекса тако да сам овде поприлично слободна моја казна није дуга, срамота ме је да се жалим кад видим раз- не ситуације око себе да морам дуже да бу- дем овде наравно да би ми било тешко овде има свега, сматрам да ми је и ово једна школа као и заједница учим, човек учи док је жив па тако и ја колико ми то мој ум дозвољава овоземаљски живот и јесте само за учење и спознавање сопствене при- роде и више силе, а испит је тек на страшно- ме суду где постоје само две оцене и обе су пролазне што значи да ћемо сви проћи, ал’ је питање кроз која врата, врата раја или врата пакла боравак овде могу назвати не- ким тестом, где тестирам себе шта сам прет- ходно научила верујте ово вам из срца пи- шем, свака моја победа у заједници овде ми много значи свако моје остајање у тишини овде ми помаже да избегнем сваки кон- фликт, свако моје понижење овде се одра- жава на моју скромност, све ситне победице овде ми помажу за много крупније ствари свој душевни мир сам оградила исусовом молитвом тако да ме мало шта може узне- мирити почевши од оговарања па до сплеткарења итд, итд нас и у заједници има свакаквих па тако и овде само приме- ћујем једну „малу“ разлику, ми смо у заједници пре или касније схватали који je наш смисао би- земља живих земља живих јануар / фебруар 2017 43 тисања и шта је циљ, овде мало ко има прави циљ, а о смислу и вредностима живота да не причам јако сам задовољна, а пре свега за- хвална богу и заједници за своје понашање и само да знате да и други примећују да је моје понашање умерено, а то све не би било тако да ни ви нисте на „ревизиону“ дале ми обаве- зу: кад сам била умерена шта да вам кажем, можете бити поносне на мене што вас у ле- пом светлу представљам и у овим екстрем- ним животним околностима ето толико о мојој скромности, изгледа да сам и даље гор- да, а што је најважније научила сам да пре- познајем своје мане и да свакодневно радим на њима наравно да ми свето јеванђеље помаже у свему и често га читам одлазим сваке неде- ље у цркву и причешћујем се, свештеник је диван питате се сигурно да ли пушим, жао ми је, али одговор је да на почетку васкр- шњег поста тј последњи дан мрса сетила сам се вас и замишљала како устајете и изјашња- вате се о свом одрицању и наравно сетих се нашег васпитача како стоји испред огласне табле и коментарише како се нико није одрекао кафе то вече сам и ја рекла својим цимеркама, да нећу пушити прву неде- љу поста да је то моје одрицање и није ми било те- шко причала сам им о молитвеној тишини па чак једно време петком нисам укључивала телевизор баш ме занима да ли сте ви имале искушења за велики петак ја, као и обично, јесам тај дан ме је водница тј стража изнервирала по први пут, а ја се сјетих да сам у тишини па са онаквим својим погледом који ви добро по- знајете погледам је и муцавим гласом кажем: озбиљно бих вам сада рекла свашта, ал’ нећу, данас је велики петак она се погубила, а ја ни сама не знам шта бих јој рекла, то је оста- ло на њој, да размишља „шта је писац хтео да каже“ наш свештеник овде ми је донео канап за бројаницу, али ми нису дали да га унесем у собу, боје се да ћу да се обесим (свашта) дају ми помало кад исплетем једну, поклоним је неком, онда добијем канап за другу забора- вих да вам кажем врло важан детаљ: од кад сам изашла из заједнице нисам се искрено од срца насмејала заједница је стварно посеб- на и оставила је један велики печат на мом срцу, а то је печат среће и радости будите добре и упијајте сву могућу љубав која се ту свакодневно емитује љубав побеђује све и отвара сва врата па чак и ова овдје са решет- кама пуно вас волим и поздрављам поздравите пуно: оца бранка и све очеве, оца милана из бечеја, оца бошка о милана молског деду миладина и његову ружу, де- ду перу мога (направите му кафу кад год до- ђе, молим вас) и све који ме познају и не по- знају и све братство и сестринство наше  пуно вас љуби ваша сестра у христу сања земља живих 44 1 / 2017 непосредно након рођења господа исуса христa, анђео господњи јавио се пасти- рима који су напасали овце на око 2 км источ- но од витлејема захваљујући том догађају који је прва вест о рођењу сина богомладен- ца, поље код витлејема, које се назива поље пастира убрзо постаје место ходочашћа управо ово место царица јелена, мајка цара константина великог, препознаје као веома значајно за хришћански свет пећину у којој су се пастири склањали од јаког сунца и кише и за коју се верује да се у њој показао анђео господњи пастирима, она преуређује у мали храм-параклис, са мермерним иконостасом, мозаичним иконама и подним мозаицима и храм посвећује пресветој богородици, јоси- фу и тројици пастира у западном делу овог малог храма и данас се налазе гробови троји- це пастира којима се обратио анђео господ- њи и који су први пронели вест о исусовом рођењу важно је напоменути да је, од мно- гобројних храмова које је подигла царица јелена, једино овај храм до данашњих дана остао у свом изворном облику, без рушења, дограђивања и сл убрзо поље пастира заокупља пажњу вели- ких група хришћана из целог византијског цар- ства тако да је у 5 веку изнад пећине изграђен величанствен храм посвећен пресветој бого- родици, украшен богатим подним мозаицима цркву пресвете богородице пљачкају арапи, затим је цар јустинијан обнавља, па је 614 го- дине персијанци руше, да би поново била обно- вљена у време арапске владавине палестином 639–1099 године крсташи је руше 1099 године светиње свете земље поље пастира заокупља пажњу хришћана из целог византијског царства тако да је у 5 веку изнад пећине изграђен величанствен храм поље пастира и назарет јелена јонић горњи храм пресвете богородице, пастирско поље (извор: rusdmru) храм-пећина пресвете богородице, јосифа и тројице пастира, пастирско поље (извор: rusdmru) нови храм у пастирском пољу (извор: rusdmru) јануар / фебруар 2017 45 за разлику од горњег храма, пећински пара- клис остаје у већој мери очуван у периоду од 14 до 20 века, пећински храм опслужује мали број монаха и све време бива обавезно место ходочашћа, док је горњи, већи храм, у рушеви- нама године 1971, на иницијативу јерусалим- ске патријаршије, започињу археолошки ра- дови и конзервација на горњем храму, цркви пресвете богородице, а 1978 године започиње градња новог храма у непосредној близини ове цркве, по иницијативи и под надзором игумана лавре светог саве освећеног о серафима но- ви, трећи храм бива освећен 1989 године назарет јосиф је био дрводеља, родом из витлејема, али је због потреба за послом отворио дрводе- љачку радионицу у назарету марији од бога би послан анђео гаврило који јој доноси вест да је благодатна и благословена од господа, да ће родити сина и наденуће му име исус и „назваће се син божији“ (лк 1, 26–36) недуго затим римљани спроводе попис становништва светиње свете земље нови храм (извор: palomnicorg) гробница тројице пастира, пастирско поље (извор: palomnicorg) храм-синагога, назарет (извор: nazareth-encustodiaorg) мапа свете земље (извор: materinstvoru) 46 1 / 2017 и свако се морао уписати у месту свог рођења, због чега су јосиф и марија кренули из назаре- та у витлејем на том путу пресвета богороди- ца рађа исуса у пећини данас је ту црква ису- совог рођења света породица потом одлази у египат у изгнанство, бежећи од мача римског цара ирода након пар година света породица се враћа у назарет у којем исус живи наредних 30 година све до одласка јовану крститељу који га крштава у реци јордан (мк 1,9) након крштења и надвладавања ђаволских кушања, исус се враћа у свој назарет галилејски где у синагоги чита свете књиге и исцељује неколи- цину болесних, но невера његових суграђана га протерује одатле и он одлази у капернаум (лк 4, 13–32; мт 13, 54–58; мк 6, 1–6) храм на рушевинама старе синагоге у којој је исус суботом читао тору изградили су крсташи у 11 веку и зато се данас овај хришћански храм назива синагога током османског царства, храм-синагога трпи мање похаре, да би га у 19 веку обновили римокатолици у чијем је поседу храм благовештења је подигнут на марији- ном извору, месту на којем је дјева марија за- хватала воду и када јој се по једном предању јавио анђео господњи рекавши да ће родити исуса сина божијег овај храм су првобитно изградили византијски цареви у 6 или 7 ве- ку храм је први пут споменуо игуман данило (1106–1108 год) у 14 веку храм бива у вео- ма лошем стању, када га накратко преузимају фрањевци, да би га већ у 15 веку јерусалимска патријаршија поново одржавала године 1741, од султана дахира ал-омера јерусалимска па- тријаршија коначно добија пуно власништво над својим старим храмом благовештења и креће са његовом обновом године 1750 до- грађује се капела на јужној страни храма, 1767 године се израђује нов дрвени иконостас, а храм се фрескопише данас, храм благовештења у назарету представља незаобилазно место ходочашћа свих хришћана који се нађу у галилеји храм има прелеп дрвени иконостас са минијатур- ним резбаријама, као и богат фрескопис на северној страни наоса се налази мали про- лаз са 7 степеника који воде до мале капеле маријиног извора – једнобродне грађевине покривене сводом и слепим аркадама укра- шене обојеним мермером и керамиком из 1750 године  аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo светиње свете земље храм благовештења или архангела гаврила, назарет (извор: materinstvoru) назарет, храм старе архиепископије (извор: svetazemljainfo) храм благовештења, назарет (извор: wikimediaorg) јануар / фебруар 2017 47 манастир преподобног дионисија, по- знат и као манастир диосинијат, на пе- том je месту светогорске хијерархије осно- вао га је преподобни дионисије средином 14 века дионисије је на атон дошао из кор- че, и на атону је најпре живео као пустињак са ученицима, у брдима антиатоса, у области данас званој палеос продромос, али се по- сле једне визије спустио на морску обалу и уз посредовање свога брата теодосија, у то време трапезунтског митрополита, почео да гради манастир средства за изградњу добио је од цара алексија комнина iii који- ма је изградио зидине и одбрамбену кулу, а за ризницу манастира дионисијата може се рећи да поседује значајне реликвије, с обзиром на велике пљачке и пожаре које је доживљавао кроз своју историју манастир св дионисија немања јонић светиње свете горе икона светог јована крститеља манастир светог дионисија (извор: mountathostodaywordpresscom) 48 1 / 2017 потом и храм на окомитој стени изнад мора, на југозападној обали атонског полуострва и назвао га неа петра (нова стена), а касније манастир великих комнина наредних два- десет година манастир је добијао од цара атанасија iii комнина, владара трапезунта, по 1000 комнинских сребрњака годишње већ крајем 14 века манастир бива опљачкан од разбојника и том приликом су сви монаси одведени у ропство, а преподобни диони- сије је успео да их откупи након преподоб- ног дионисија, на че- ло манастира долази преподобни домитије који сакупља додатна новчана средства од византијских деспота, проширује и додатно утврђује одбрамбе- не зидине манастира године 1394, у анто- нијевом типику мана- стир преподобног ди- онисија се налази на 19 месту у хијерархи- ји, да би се 1574 годи- не попео на пето ме- сто које и данас држи дионисијат је кроз своју богату историју имао више духовних и материјалних успона и падова највећи материјални успон дожи- вљава током 16 века када га помажу војвода јован неагоје, муж милице-деспине бранко- вић, молдавски владар петар iv рареш, чија је друга жена јелена бранковић, такође кћи деспота јована, александар лапушнеану и његова жена роксанда, затим стефан канта- кузин, никола маврокордат и александар маврокордат, добротвори из сера и са хал- кидике, митрополити макарије из хераклеје и јеремија из београда, као и аустријски ам- басадор у цариграду захваљујући њиховој помоћи, манастир дионисијат је напредовао у светогорској хијерархији од оснивања манастира па до 1537 године у централном делу манастирске порте нала- зио се католикон, мања тробродна базилика, која је 1537 године у великој мери срушена, док су темељи проширени до површине коју и данас заузима током 1550 год фрескомај- стор зорзес са крита фрескопише целокупну унутрашњост католикона, а поред прича из новог завета истичу се у десном броду като- ликона портрети манастирског ктитора пе- тру рареша са децом, у природној величини у почетку је ту био мермерни иконостас који је замењен дрвеним у 19 веку иконе христа и мај- ке божије су са прет- ходног иконостаса пет икона великог деизиса рад су слика- ра еуфросина из 1542 године дионисијатски ка- толикон је особен по томе што су на источ- ној страни средишње апсиде дограђена два, изнутра кружна, а споља осмоугаона простора, наткриве- на куполама у једном се свештенослужитељ припрема за литурги- ју, а у другом је сме- штена ризница од оснивања па до 17 века манастир је општежитељни и управља се типиком светог атанасија због утицаја османске политике и прав- них репресија наредна три века манастир се управља по идиоритмији, да би се 1805 године манастирско братство вратило оп- штежитељном правилу одлуком патријарха калиника од када почиње да влада строг подвижнички живот монаси дионисија- та сматрају се једним од највреднијих на ионако оскудној манастирској економији, борећи се против стена и камења и стално довлачећи земљу за мале баште које су ра- суте око манастира током 18 и 19 века манастир проширује своје зидине и настаје осам нових паракли- светиње свете горе богородица акатистна – похвална јануар / фебруар 2017 49 са данас манастир има укупно четрнаест параклиса и то, осам унутар, и шест ван ма- настирских зидина најзначајнији параклис је онај посвећен пресветој богородици, на- стао средином 14 века у њему се чува вео- ма стара икона пресвете богородице рађена у воску, позната као акатистна по предању, управо њу је носио патријарх сергије 626 године у литији око цариграда за време ава- рске опсаде манастир дионисијат поседује и чудотворну икону светог јована претече, која је остала неоштећена у великом пожару, а данас се налази у католикону за ризницу манастира дионисијата мо- же се рећи да поседује значајне реликвије, упркос великим пљачкама и пожарима које је доживљавао кроз своју историју од зна- чајнијих реликвија ту су крст јелене палео- лог, представа распећа у рељефу на патени од слоноваче (х век), плаштаница из хvi ве- ка, ланци са окова апостола павла, богато повезана јеванђеља, хрисовуља алексија iii издата поводом оснивања манастира дугач- ка је 2,98 метара и украшена изузетно успе- лом минијатуром која приказује цара са су- пругом теодором и светог јована крститеља између њих манастирска библиотека има 804 рукописна кодекса (125 на пергаменту, три су палимпсести) и 27 свитака и око 5000 штампаних књига, међу којима и неколико инкунабула истраживачи који су имали уви- да у рукописне кодексе кажу да је шездесет рукописних књига украшено минијатурама, а посебно се издваја кодекс бр 587 реч је о јеванђељу из xi века са 74 одлично очуване минијатуре током 19 века манастир дионисијат у ка- реји обнавља поједине келије, а неке от- купљује, тако да их је данас укупно седам у непосредној околини манастира налази се неколико мањих монашких станишта ко- је настањују дионисијатски келиоти данас братство дионисијата броји око 50 монаха манастир се од 1988 године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на листи светске баштине организа- ције уједињених нација за образовање, на- уку и културу (унеско), у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином планине атос  аутор је уредник сајта hilandarinfo светиње свете горе дионисијатски католикон је особен по томе што су на источној страни средишње апсиде дограђена два, изнутра кружна, а споља осмоугаона простора манастир светог дионисија (извор: panoramiocom) 50 1 / 2017 десет питања за православног мисионара десет питања за православног мисионара у овом броју одговара: отац душан михајловић, свештеник у чилеу 1шта вас је лично мотивисало да се ба- вите мисионарењем? основни разлог за такво одлуку је био бла- гослов мог надлежног архијереја, митрополи- та амфилохија а оно због чега се он решио да ми предложи служење у буенос-аиреској и централно-јужноамеричкој епархији је ве- роватно чињеница да сам већи део живота провео ван граница србије, као и то што сам постао свештеник у већ зрелом добу знање језика, дипломе световног и богословског фа- култета, као и солидно животно искуство били су добра основа за овакво опредељење 2 које су по вашем мишљењу најважније особине православног мисионара? пре свега – искрена вера, ревност у моли- тви и одлично познавање и поштовање догма- та наше православне цркве затим, осећање такта и мере, способност да се, уз уважавање личности и културних особености локалне заједнице, пронађе прави прилаз њеним чла- новима које треба да упозна са новим верои- споведањем такође, чврстина карактера, ис- трајност, незлобивост 3о чему треба посебно водити рачуна када је реч о мисији цркве? с једне стране, спремност да се иде на кон- такт са неправославним окружењем, уважа- вање њихове традиције и културе, познавање њиховог језика, а с друге, бескомпромисно придржавање догмата и канона православ- не цркве, прецизно објашњавање да без православног крштења и светих тајни наше цркве – нема спасења нити живота у царству небеском 4по чему се разликује успешна од неуспешне мисије? осим претходно наведеног, за успех мисије потребан је лични пример подвижничког жи- вота у православљу, велики труд и стрпљење у мисији ништа не иде праволинијски, перио- ди успона и падова се циклично смењују, и то је један од највећих изазова за мисионара 5 који бисте мисионарски пројекат православне цркве данас посебно издвојили? као пример најуспешније мисије, навео бих труд грчких православних мисионара у африци затим, чини се да мисија руске пра- вославне цркве на далеком истоку, у вијетна- му, тајланду и филипинима такође даје добре резултате 6где је по вашем мишљењу простор за унапређење мисије у 21 веку? простор треба тражити пре свега у много пажљивијој припреми будућих мисионара, као и у бољој организацији и већој финансиј- ској подршци мисија у иностранству такође, потребно је прецизно дефинисање разлике између катехизације представника дијаспо- ра који воде порекло из православних зема- ља, од мисионарења међу неправославним, локалним становништвом за мисионарење јануар / фебруар 2017 51 десет питања за православног миси онара је потребна лична одлука свештеника да се жртвује тиме што ће остати у мисији можда и до краја живота, а такође много комплекснија припрема и већа материјална подршка 7 које су ваше препоруке за унутрашњу, а које за спољашњу мисију? у оба случаја принцип рада је сличан и основне препоруке сам навео у претходним одговорима разлика је само у томе, да за уну- трашњу мисију, коју бих ја пре назвао катехи- зацијом, није потребно знање туђег језика, као ни познавање туђе, неправославне култу- ре и традиције 8 наведите лично искуство успеха и неуспеха у неком мисионарском пројекту лично искуство, не само моје већ и већине нас који мисионаримо у латинској америци, је да је ово можда и најкомпликованија те- риторија на свету за мисионарски рад наши успеси се мере појединачним преласцима у православље, у односу на африку где је број преведених у православље већ око седам ми- лиона, ми смо тек почетници једини изузетак је масовни прелазак у православље локалне заједнице у гватемали разлог томе је што се ми налазимо на тери- торији која је све донедавно била под апсолут- ном доминацијом римокатоличке конфесије овдашњи верујући римокатолици и проте- станти немају знања о историји цркве, не по- знају наше догматске разлике, а и када чују за њих, оне им не изгледају превише озбиљне да би се због њих покрштавали њихови свеште- ници и пастори придржавају се екуменистич- ке теорије грана, тако да они врло радо иду на контакт са нама, многи немају чак ништа против причешћивања у нашим храмовима, што је за наше појмове апсолутно неприхва- тљиво осим тога, латиноамериканци у прин- ципу немају склоност ка истрајном подвигу и дисциплини коју захтева наша вера, и многи већ после првих искушења престају редовно да посећују богослужења, а неки и сасвим на- пуштају цркву ова два фактора – римокато- личко наслеђе и латиноамерички менталитет, као и утицај савременог, прозападног начина живота, у многоме отежава рад православних мисионара 9 коју личност из историје цркве бисте издвојили у погледу мисије и зашто? у историји цркве било је много успешних мисионара и светитеља мени лично је најбли- жи свети николај јапански његов животни пут, проповеди и препоруке које нам је оставио, представљају непроцењиви извор практичних савета и надахнућа за сваког мисионара 10 ког савременика бисте издвојили када је реч о мисији цркве? пре свега покојног оца данила сисојева, као и његовог наследника, свештеника геор- гија максимова, са којим сам имао част и да се лично упознам  52 1 / 2017 анализирајући проблеме са којима се сусрећу савремени православни хри- шћани, апологете, али не обавезно само они, схватио сам да постоји неколико та- квих проблема о којима се код нас раније није говорило, о којима се сада не говори, а о којима бих желео да говорим као прво, желео бих да заједно са вама размотрим проблем како да се човек ори- јентише у информацији коју добија, јер у наше време постоји преизобиље информа- ција, ми живимо у ситуацији преизобиља информација и човек се изгуби савремени човек се често показује неспособним, чак и онај који има савремено, добро образова- ње и припрему, да се оријентише у тој ин- формацији, одвоји лажну од истините ин- формације, итд сама по себи савремена средина је по- себно плодна за појаву најразличитијих из- мишљотина чак често и невољно од стране неког човека неко је можда рекао нешто, можда и посебно се не удубљујући, неко је то негде преузео, поделио, реч је затим кренула да путује, затим је неко на основу те фразе написао текст, па други, трећи он- да се то сматра као нешто доказано, нешто познато и општеприхваћено, итд измишљотина на најразличитије теме, најразличитије поводе има јако много у нашој информационој средини просто је све преиспуњено различитим измишљоти- нама и ми им, у мањој или већој мери, на овај или онај начин, такође верујемо по- што је информација јако много, а јако мало времена код човека, сваки пут по сваком питању трагати до суштине и гледати ода- кле је све то потекло, физички просто није могуће међутим, жалосно је то што се људи по- себно и не труде, немају навике да размо- тре, дођу до суштине, првог извора ове или оне информације која је пуштена у јавност код нас постоји јако много изазова са ко- јима се сусреће православни хришћанин тих изазова заиста има јако много, сваки пут се појављују неки нови или се стари враћају, изазови са стране нехришћанских погледа на свет, од стране јереси, неки унутрашњи изазови, расколнички, атеистички, много, много, много различитих изазова на које је православном хришћанину потребно да на један или други начин пружи одговор често и питају за одговор, могу да пита- ју и колеге са посла, другови, познаници о томе нам могу поставити питање или се мо- жемо сусрести са чињеницом да на интер- нету, где се налазимо постављају то питање о томе и потребно је то коментарисати и не само са питањем, већ директном тврд- њом: „православни су такви“, „правосла- вље верује у то и то“, или још нешто слично, „научници су доказали то и то“ најразли- читије ствари те врсте идите и научите све народе (фрагменти из уводног предавања у школи православног мисионара при синоду рпц) свештеник георгије максимов: принципи интернет апологетике са руског превео: станоје станковић јануар / фебруар 2017 53 православни хришћани су наравно ду- жни да на те изазове одговоре наравно не на све, јер тих изазова има јако много међутим, у крајњој мери, на неке изазове треба одговорити, не можемо отићи и не одговорити ни на један од њих ја рецимо имам своју страницу на мре- жи вконтакте, фејсбуку и прилично често ми се обраћају људи, православни људи који рецимо говоре: „поставили су ми то и то питање“ или „почео сам да дискуту- јем са тим и тим и они су ми рекли то и то како да одговорим, не знам како на то да одреагујем, како треба да одговорим?“ таквих ствари се скупило прилично, и зато сам данас желео да укажем на неке принципе за које ми се чини да би их било корисно знати на плану апологетике, го- ворићемо о интернет апологетици, разго- вору на интернету у принципу ова правила могу да помог- ну и у живом разговору, са неким изменама наравно прво на шта бих желео да укажем је оно што, ако неко тамо нешто нама говори, ни- је потребно одмах се хватати за главу и ми- слити: „ох, шта да се ради, не знам како да одговорим?“ потребно је од човека тражи- ти или чак и захтевати образложење онога што говори на жалост, то не зна јако много људи и стално ми пишу на мрежу вконтак- те: „ето, написао је то, шта да одговорим на то?“ ја им говорим: „пре него што одгово- рите, треба да их питате – ко је то написао? на основу чега тако нешто тврде?“ потребно је запамтити ово правило ло- гике, да је бреме доказивања на страни ко- ја нешто тврди друга ствар, када нам наведу образло- жење важно је да се провере извори ов- де такође треба рећи да су, на жалост, људи јако лењи сада можда су преоптерећени, мало је времена, или нешто слично, међу- тим, јако ретко да неко проверава цитате, јако ретко да неко проверава изворе, зато се може наићи на текстове у којима се не- што тврди, дају се и неки извори, тако да текст изгледа као озбиљан текст у којима се наводе извори, наводе се указивања на историјске изворе, наводе се неке моно- графије, на крају текста се налази њихов списак изгледа као солидан текст али, ако идите и на учите све народе наш задатак, када ступамо у полемику је да адекватно и правилно посведочимо истину 54 1 / 2017 прођете све те цитате, можете открити да се тамо ништа о томе не говори, да су цита- ти просто тек тако стављени са рачуницом да то нико неће проверити и често нико и не проверава и ту треба да се потрудимо ако нам се поставио неки изазов, изазов у коме човек који нешто тврди, наводи неко образложе- ње, цитат, позивање на извор, треба то про- верити увек треба то проверити то може да се учини заморним, да одузима много времена, али се скоро увек исплати чим почнемо да проверавамо оно на шта се позивају наши опоненти, нас јако често че- кају, да тако кажем, „поклони“ у смислу да сам текст често не говори оно што уз помоћ њега покушавају да тврде и није обавезно да човек потпуно лаже, мада се дешава и то, позивају се на текстове који уопште не говоре о томе што покушавају да тврде, де- шава се и то међутим, чешће се догађа да су извучене речи из контекста, зато треба да гледамо контекст о чему се уопште пи- ше тамо хтео бих да говорим још и о нечем дру- гом о ономе што се тиче вођења дискусије на интернету упало ми је у очи да се на жа- лост, често православни људи са, да кажем тако, добрим циљем, циљем да заштите истину, труде да ступају у полемику са они- ма који хуле на цркву или нешто слично они почињу, назваћу ствари својим име- ном, почињу да непристојно разговарају, непристојно је можда јака реч, али неуздр- жано, сувише емоционално све то одбија читаоца, све то одмах лишава убедљивости све што тај човек говори ако водимо разговор са рецимо неве- рујућим човеком, са човеком из секте или још неким другим, ако осећамо да унутар нас све кипи и ми не можемо да се носимо са тим, боље је прекинути разговор него га настављати у таквом стању ниједна реч изговорена по страсти није угодна богу и неће принети добри плод понекада бива тешко, заиста тешко да се човек савлада заиста, опонент или чак не сам човек, већ демон кроз њега провоцира, може рећи и неке богохулне речи, можда чак и он сам то не схвата, а можда схвата и намерно гово- ри, а православни човек може све то тешко да прихвати, заиста се развије гнев међу- тим, о гневу, о страсти ми не треба да гово- римо нити треба да пишемо и још једном сам желео да говорим о то- ме да ако пишемо о нечему, јако је важно да схватимо шта радимо и због чега радимо када људи почињу да споре по интернету исто важи, многи почињу превише да одла- зе у то, исувише времена, снаге и нерава да троше зато су неки и говорили: „седео сам тамо до пола ноћи, а осећам само душевну опустошеност од таквих спорова, шта ми је све то требало?“ у таквом облику заиста ни- је потребно али, човек често себи поставља непра- вилне циљеве ако води неку полемику на интернету о чему смо почели да го- воримо он ставља циљ испред себе да промени убеђење код свог опонента то је неправилан циљ, прилично горди циљ само господ може да промени убеђење по посебном благодатном стицају околно- сти наш задатак, када ступамо у полемику је да адекватно и правилно посведочимо истину то је наш задатак да ли ће је човек примити или не, већ представља његову одговорност то већ није наша одговор- ност, наша одговорност је да на адекватан начин посведочимо ту истину зато улази- ти у нека исувише дуга и исувише подроб- на, детаљна, многословна разматрања и спорове, по мом мишљењу, није коректно, то јест, није ефикасно  идите и на учите све народе потребно је запамтити правило логике да је бреме доказивања на страни која нешто тврди јануар / фебруар 2017 55 крајем лета 2016 године, на пра- зник свечесног успења мајке божије, српски медији су извешта- вали о антитерористичкој вежби дрина 2016 коју су заједно извеле спе- цијалне полиције републике србије и ре- публике српске на овој вежби специјалци су показали своје знање и умеће на опште одушевљење српског народа са обе стране дрине за ову вежбу припреме су трајале недеља- ма и месецима како би све било како треба но поред тога, ови јунаци су се потрудили мало више и на другачији начин наиме, не- колико дана пре саме акције обратили су се епископу шабачком г лаврентију са молбом да благослови служење свете литургије у храму етно села сунчана река да би се сви они тог јутра пре саме акци- је причестили светим тајнама хри- стовим, будући да је тог дан био и празник успења пресвете богомајке и завршетак успенског поста у сами освит празника, слично витезовима светог кнеза лазара, ови савремени витезо- ви су се причестили и учествовали у светој литургији треба поменути да је све то било искључиво на њихову иницијативу и жељу, и да су оно мало слободног времена за од- мор „жртвовали“ за овај чин и тиме су поста- ли најбогатији људи јер богат је само онај ко има бога у себи после причешћа, како је сведочио блаженопочивши епископ данило будимски  слично витезовима светог кнеза лазара, ови савремени витезови су се причестили и учествовали у светој литургији савремени витезови пред светом чашом бранислав керечки мисионарско писмо 56 1 / 2017 одељење чукарица, градског центра за социјални рад у београду, смештено је у насељу жарково окружено стамбеним објектима, ушушкано и удаљено од оп- штинских институција, омогућава одређе- ни ниво приватности корисницима њего- вих услуга, уз онај законом прописан четрдесет и пет запослених распоређених у службу за заштиту деце и омладине, службу за за- штиту одраслих и старих и службу за правне послове, функционише у објекту на четири нивоа рад се одвија у око 50 канцеларија, а две просторије у поткровљу су намењене виђењу деце и родитеља у контролисаним условима једно, од неко- лико највећих одељења, по броју корисника и услуга, задужује по стручном рад- нику у просеку преко 300 породичних досијеа са мноштвом разли- читих и увек хитних услуга које проистичу из сваког од њих, са високим нивоом аку- мулираног стреса извршилаца због преко- мерног оптерећења истраживања инсти- тута за педагошка истраживања (жегарац/ половина), објављена у периоду пре за- почетих реформи социјалне заштите већ су указивала да је чак 72% запослених у оваквим установама, у високом ризику од изгарања, три нивоа изнад иностра- них испитаника суочени са системским дефицитом, недостатком довољног броја извршилаца и материјалних средстава за примену прописа, запосле- ни често осећају да по коли- чини предмета газе као по минском пољу, те сваки час очекују да ће експлодирати потенцијално узаврела по- родична атмосфера у некој од бројних породица сто- га се често изговара: „нека нам је бог у помоћ, и нама и нашим корисницима“ рад у центру за социјални рад, те- жак, али хуман, место је где можете зарадити „пасош“ за спасење, али се исто та- ко више пута у току дана, из разних разлога, огрешити о кориснике суочени са ра- зноврсним животним проблемима у чије решавање улазе, неки запослени се осна- жују узајамно, док други траже снагу у ве- ри и оближњој цркви вазнесења господ- њег у жаркову после 24 године од оснивања, иници- јативом руководиоца одељења, марине вукосављевић, одлучено је да се освешта мисионарско писмо милостивост његова беше као огромна богата река која непрестано тече и напаја све жедне слава светог јована милостивог (центар за социјални рад, чукарица) лела марковић свети јован милостиви, новија икона јануар / фебруар 2017 57 зграда одељења и започне са обележава- њем славе, како би и одељење чукарица имало крсну славу, заштитника свеца, а славско окупљање запослених постало тренутак подсећања на праве вредности, божију реч и промишљање о задатку ко- ји им је поверен на овом радном месту уз помоћ охридског пролога, једногласно је предложено, а уз благослов стареши- не цркве вазнесења господњег, оца бран- ка митровића и договорено да, празник светог јована милостивог постане слава овог одељења и да бог помогне да дела овог свеца буду узор у животу и раду свих запослених свети јован милостиви је рођен на ки- пру у кнежевској породици и од детињ- ства је васпитаван као хришћанин имао је породицу, али су му рано умрли и же- на и деца и он је остао сам чувен је због милосрђа и благочешћа изабран је за патријарха александријског у време ца- ра ираклија, управљао је црквом десет година као истински пастир, чувао је од незнабожаца и јеретика његово милоср- ђе и доброта били су главна одлика њего- ве личности, па је мислио да бог не може послушати њега, ако он не послуша и не помогне убогима и невољницима а, када је патријаршијски престо александријски остао без пастира, цар ираклије га је од- ликовао патријаршијским чином иако јо- ван то није желео, примио је посвећење и најпре се постарао да паству своју очи- сти од јереси, а онда се посветио делима милосрђа ниједан сиромах није одлазио од њега празних руку и ожалошћен, сви- ма невољнима давао је милостињу, тужне тешио речима и делом, заробљене отку- пљивао, болеснике и путнике збрињавао милостивост његова беше као огромна богата река која непрестано тече и напа- ја све жедне на путу ка кипру се разболео и у свом родном месту аматунту на кипру преми- нуо 620 године блажени патријарх јован је сахрањен у свом родном граду аматун- ту, у цркви светог тихона чудотворца из- међу тела двојице епископа која су тамо израније почивали али када су хтели да поред њих положе светога јована, њихова тела су се као жива размакла и начинила између себе место телу светога јована to чудо су сви присутни видели својим очима и задивљени прослављали бога потом су његове мошти пренете најпре у цариград, миси онарско писмо слава 2015 (фото: ивана рупић) 58 1 / 2017 потом у будимпешту и најзад у братиславу како за живота, тако се чудо десило једној жени на његовом гробу, бележи житије године 2015, 25 новембра, велика сала одељења чукарица била је место на коме су се окупили запослени, на челу са гене- ралним директором владимиром илићем, са свештеницима цркве вазнесења господ- њег у жаркову, о оливером суботићем, о небојшом милићевићем и тадашњим ђа- коном александром јовановићем, пред- вођени старешином храма о бранком ми- тровићем освештана је зграда одељења, а сечењем славског колача обележена слава светог јована милостивог на крају је отац александар јовановић присутне дирнуо надахнутом беседом, објашњавајући сми- сао освештавања зграде и обележавања крсне славе посебно је указао на значај улоге и важност задатка који сваки поје- динац има у својој породици, али и на рад- ном месту, посебно овако одговорном и овог, 25 новембра 2016, обележили смо славу светог јована милостивог славски ко- лач 2015, је умесила и украсила лела марко- вић, а 2016, невена николић у међусобним контактима цркве вазнесења господњег у жаркову и одељења чукарица, улаже се труд да се помогне породици да превази- ђе проблеме и слабости, да се појединцима пружи материјална и саветодавна помоћ одељењу чукарица стижу апели за помоћ угроженим породицама од свештеника жар- ковачке цркве, али и активних парохијана, те се ови захтеви одмах узимају у рад угроже- ни корисници који не могу да остваре право на оброк у народној кухињи центра због не- ких законских лимита, упућују се на исхрану у црквено-народну кухињу цркве вазнесења господњег у раду са корисницима, којима је често потребно много више него што систем омогућава, запосленима у центру некад остаје једино лепа реч и разумевање када у раду примете да је породици за решење проблема потребно оно што црква нуди, ве- рујући стручни радници не пропусте прили- ку да упуте на незаменљив ослонац у цркви славећи дивну славу светог јована ми- лостивог заједно са братством жарковач- ког храма, остајемо у молитви свецу да нас заштити од сваког зла и отвори нам духовне очи у раду са корисницима, да се у труду и послушању често присетимо ње- гових речи: „а како ће сад бог мене саслу- шати, ако ја њих не саслушам?“  аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду миси онарско писмо рад у центру за социјални рад је тежак, али хуман и ме сто је где можете зарадити „пасош“ за спасење јануар / фебруар 2017 59 било је то у време када је дубровник при- знавао врховну власт млечана и када су градски кнежеви долазили из венеције, гра- да на лагумима за кнеза је једном приликом (1215), постављен јован, чији је отац ренијер дандоло био адмирал дуждеве флоте по та- дашњим обичајима, нови кнез је морао да обнови све уговоре који је дубровник имао са суседима кнез је успео да постигне спора- зум и са светим стефаном првовенчаним, не- мањиним сином и великим жупаном србије (око 1216) по промислу божијем, указала се велика прилика за јована и његову породицу пошто је стефан планирао да се поново оже- ни, за невесту је предложена ана дандоло, јо- ванова сестра и унука бившег дужда енрика дандола стефан је прихватио такву понуду неколико година касније, српски владар је за сина радослава испросио грчку принцезу из рода дука (око 1220) тако је свети стефан, по милости божијој, повезао свој двор и са исто- ком и са западом отприлике у то време, свети стефан је завр- шио писање житија свог оца стефана нема- ње, у монаштву названог симеон (око 1215) у поменутом житију он је истакао лик идеалне супруге: „часна жена у дому мужа својега више вреди од бисера и драгог камења“ (уп прич 31, 10) и одмах дао тумачење: „земаљски ми- сле о бисеру и камењу трошни су камен и би- сери, а пророк мисли на онога који је пун до- брих дела, као бисера и драгог камења на то се и она (света ана) угледала, творећи угодна дела пред господом у дому мужа својега“ та- ко је стефан похвалио своју мајку св ану иста таква очекивања, првовенчани је имао и од своје супруге ане дандоло век и по касније од ових догађаја, млетачки историчар и дужд андрија дандоло саопштио је неке податке у својој хроници по њему, ана се удала у дванаестој години владавине дужда петра зијанија (1205–1229), односно у току 1217 године уследиле су дипломатске активности и након неког времена, проглаше- ње србије за краљевину андрија дандоло за- писао је да су супружници заједно крунисани осим тога, нема других појединости о њеном учешћу у политици и државним пословима ана се, изгледа, посветила породичном жи- воту и одгајању деце она и стефан су имали најмање два сина, уроша и предислава, који се у српској цркви прослављају као свети- тељи велики значај има чињеница да су оба њена сина пошла монашким путем, најпре предислав, а за њим и урош за светог краља уроша, његов биограф, све- ти архиепископ данило пећки каже да је био: „пун милости и божанске благодети, васпитан у доброј вери и разуму својих родитеља и научен божанственом закону; био је ревнитељ отача- ским законима и предањима“ биограф је нагла- сио да је све добре особине, урош стекао у свом о краљици ани сазнајемо на основу истраживања старих српских поменика српска краљица и монахиња – ана дандоло немањић др ђорђе вуковић из историје српске православне цркве 60 1 / 2017 детињству и да се у томе угледао на родитеље као узоре у његовом васпитању учествовала су оба родитеља и стефан и ана они су били сагласни како треба васпитати дете и у томе су се слагали после своје полубраће, радослава и владислава, урош је постао краљ после зба- цивања са престола, повукао се у манастир као монах симон предислав се, за разлику од брата, још као пунолетан младић, одрекао светских ствари, отишао у манастир и понео име по угледу на стрица, св саву, првог српског архиепископа његово кратко житије и једну песму дао је све- ти владика николај у охридском прологу (под осмим фебруаром) већ у првом стиху истакну- то је лично опредељење младића – „предислав се загледао“, што је у њему пробудило одређе- но расположење – „млад предислав заплакао“, али и мајчину забринутост – „краљица га мајка пита | куд му поглед тако скита?“ на мајчино питање: „у шта гледаш предиславе?“ младић спремно одговара: „у лик стрица, светог саве“ и кад је отац понудио да му изабере невесту, предислав је остао веран свом опредељењу за монашки позив он је једно време био игуман хиландара, затим епископ хумски и, после упо- којења св арсенија сремца, архиепископ срп- ски (1263–1271) о краљици ани сазнајемо на основу истра- живања старих српских поменика у време све- тог архиепископа јакова (1286–1292), чинио се помен: симеону (немањи) и анастасији (ани), затим краљу стефану првовенчаном и ани, бла- гочестивој краљици, а потом и наредним срп- ским краљевима и краљицама, архиепископу арсенију и епископима појединачно по епи- скопијама ана је титулисана као благочестива краљица, што је термин који се у средњевеков- ној србији искључиво користио за православне супруге владара у једном дечанском поменику који је објавио још стојан новаковић (1875), српска краљица се помиње као монахиња ана: „помени, господе благочестивога и првога краља стефана – монаха симона и монахињу ану“ новаковићево откриће је прошло дис- кретно у стручној јавности увек опрезни исто- ричари хтели су да ову вест потврди још један историјски извор интересовање је поново оживело после објављивања најстаријег по- меника манастира бигорског (1992) и тамо се најпре даје помен симеону немањи и анаста- сији, а затим „благочестивогом и првом краљу стефану, (тј) монаху симону и монахињи ани“ откриће је подстакло интересовање за забора- вљену краљицу, па су се појавили нови радови: д поповић, б тодић и д војводић у заједничкој монографији дечанска пустиња (2011), и ивана коматина, у чланку „ана дандоло – прва српска краљица“, у зборнику матице српске за истори- ју, бр 89 (2014) очигледно је ана, принцеза из светски по- знате куће дандоло, прихватила православље можда је била и ктитор неке цркве, нпр у двор- ском комплексу, можда и неког данас забора- вљеног манастира прва крунисана краљица у лози немањића у једном тренутку се замо- нашила, вероватно после смрти свог супруга, светог стефана првовенчаног (1227) имала је бројне примере монашења из куће немањића пред собом свекра и свекрву није запамтила, али је о њима слушала и читала у житију ту су били свети сава, бивши краљ радослав (монах јован), њен супруг стефан (монах симон) и син предислав (монах сава други) пример таквих подвижника сигурно је, по вољи божијој, под- стакао краљицу ану на постриг и даљи подвиг на монашком путу лик прве српске краљице ане, како говоре људи, чувају једна сопоћанска фреска и једна слика у далеком понте касалу, близу падове  из историје српске православне цркве прва крунисана краљица у лози немањића у једном тренутку се замонашила, вероватно после смрти свог супруга, светог стефана првовенчаног јануар / фебруар 2017 61 црква, односно благодат божија, добије- на кроз свете тајне и свете врлине (отац јустин), јесте неопходан услов истинског васпитања, које је припрема за живот дру- гим речима, једино благодат божија омогу- ћава да стекнемо радост живота, која свему у животу даје смисао ова књига је драгоцен путоказ онима који су по божијем промислу одговорни за васпитање деце, као родитељи или просветни радници занимљиви текстови у књи- зи плод су искустава право- славних хришћана из разли- читих друштвених миљеа у поглављу полагање темеља за тинејџерске године (стр 9–17), ана марија гидус- мекера закључује: „попут баштована који пажљиво припрема подлогу пре него што почне да са- ди, родитељи морају да припреме своју децу како да се односе пре- ма тинејџерским годи- нама ослањајући се на цркву као на мудрог крмароша, можемо учинити много тога, та- ко да изазове тинејџерских година сведемо на минимум и да васпитамо децу која ће по- штовати и волети своју веру“ из интервјуа са оцем артемијем владими- ровим (стр 18–49) свештеником храма свих светих у москви, сазнајемо како се опходи- ти према деци у најбурнијем периоду жи- вота – пубертету много корисног можемо сазнати из овог интервјуа, што илуструје од- ломак у коме добијамо одговор на следеће питање: „шта је суштина тинејџерске кризе? шта се дешава у адолесценцији с душевне и духовне стране? очигледно, за много тога су заслужне телесне промене? – наша душа је везана за тело и стога ова два дела наше људске природе утичу један на другог ис- кусан родитељ и учитељ не може да зане- мари карактеристике адолесценције у овом периоду тинејџери су подложни неодлучности, сумњи почињу да расу- ђују, да критикују, да буду пристрасни према најва- жнијим моралним аксиоми- ма живота спремни су да посумњају у све објављују да је за њих најважнија ствар рационални ум, а прихвата- ју најбесмисленија мишљења, која предлажу мас-медији и популарна култура мораш отоплити њихова срца својом мудром љубављу, али не нару- шавајући им слободу“ јеромонах серафим (роуз), чла- нак сазревање душе дух, душа и тело (стр 50–55) завршава речима: „треба водити рачуна о делима из књижевности и уметности, не искључујући ни савремену филмску уметност, која могу бити корисна у формирању душе младог човека, по основ- ним људским начелима и осећањима“ у тексту изградимо православни дом (стр 69–80) ауторка в њусма даје низ корисних зборник текстова о духовном животу младих, превела и приредила милена тејлор, манастир светог архангела михаила превлака, 2012, 120 страна младима је потребна црква милош з јелић мисионарски излог 62 1 / 2017 године 1836, на границама аустријског царства, у селу јамени, рођен је дамјан јеврић за већину читалаца ових редова ово име неће бити једно од звучних имена из наше историје међутим, својим животом и делом дамјан јеврић је заслужио спомен међу православним србима на овим про- сторима кратким освртом на његов живот, доћи ћемо и до одговора на питање које се рађа код читаоца, наиме, како је дамјан је- врић заслужио тај спомен дамјан је био син угледног свештеника јаменског јована јеврића, изасланика на мајској скупштини у сремским карловцима 1848 године после завршене основне шко- ле у родном месту, дамјан одлази у сремску митровицу где похађа немачку школу, (ту се спријатељио са ђуром хорватовићем, ка- сније генералом српске војске, министром војним и опуномоћеним министром краље- вине србије на руском двору) после матуре у винковцима, студира правне науке у бечу на очев захтев, дамјан напушта студије у бечу и уписује карло- вачку богословију коју је завршио „перви с превосходством“ био је ожењен бојаном николајевић, си- новицом епископа лукијана после година проведених на школовању враћа се у род- но место дванаест година је био капелан код оца, чије место пароха наслеђује по његовом упокојењу епископ никанор гру- јичић га је рукоположио и поставио за па- роха јаменског ову службу отац дамјан ће вршити часно до своје смрти 1900 године његова црквена делатност није била огра- ничена само на јамену борио се за очување православља и утврђивање богослужбеног живота у околним селима где су православ- ни били мањина тако је 1898 године из- дејствовао самосталну парохију за рајево село, у коју су ушли и врбања, сољани, дре- новци, рачиновци, гуња, ђурићи и подгајци строшинци су припали јаменској парохији (сва поменута села су у данашњој хрват- ској; и данас у рајевом селу постоји право- славна црква посвећена великомученику прокопију) сећање савета и између осталог, каже: „распоред дневних обавеза ми оставља мало вре- мена за тиху вечеру, за опуштен разговор са суседима, за вече са децом или бар за топао загрљај и молитву пре него што оду на спавање муж ми је једном рекао да у свету из кога је бог избрисан, постоји много белог мучеништва, будући да пра- вославни родитељи са својом децом теже да очувају чистоту своје вере када дово- димо децу у цркву, цркву носимо у свој дом не заборавимо да их после службе частимо укусним доручком док сам у априлу седела на свадби на столици неве- стине мајке, са сигурношћу сам знала да се сав наш труд исплатио! нека се нико од православних родитеља никад не умори у добрим делима, него нека има на уму да ћемо пожњети оно што смо посејали по вољи божијој и у славу његову“ вредно пажње је и поглавље осврт на тинејџерске године искрене приче мла- дих московљана о тинејџерским годинама (стр 81–100) ту двадесетогодишњи серги- је, поред осталог каже: „желео бих да ка- жем другим младим људима: ако видимо да је све око нас плитко, празно, ако што пре нађемо оно што је истинито, дубоко и стварно, то боље ако си искрен тражећи животни смисао, одговор ће ти доћи бог се стара о сваком људском срцу питате шта је било препрека за мене у духовном животу током тинејџерских го- дина? углавном ми је недостајао неко коме је било стало до мене у цркви кроз жи- вотна искуства и после много искушења иза себе, одрастао човек може да одагна стидљивост, али тинејџер се још увек боји многих ствари ако се према њему поступа с љубављу и бригом, он ће остати у цркви“ у последњем поглављу молитве за децу је дато неколико молитава иако невеликог обима, књига је веома корисна  аутор је вероучитељ у економској школи у чачку миси онарски излог јануар / фебруар 2017 63 сећање поред бриге за очување право- славне вере и црквеног живота у повереном му народу, љубав пре- ма ближњима отац дамјан пројављује и то- ком босанско-херцеговачког устанка (1875– 1878) када је организовао пријем избеглица из босне током шест месеци издржавао је њих десеторо о сопственом трошку био је члан епархијске скупштине, потом члан ар- хидијецезалне конзисторије, свештенички посланик митровачког и земунског среза и члан скупштине сремске жупаније патри- јарх прокопије ивачковић одликовао је оца дамјана црвеним појасом (1876), а патри- јарх георгије чином часног проте и прото- јереја (1899) поред црквено-народне делат- ности оставио је траг и на спи- сатељском пољу преводио је текстове са немачког, руског и француског језика који су штампани у неколико ча- сописа (јавор, стражило- во, бранково коло) у свом преводилачком раду исти- че се преводом дела „аталa“ франсoa рене де шатробијана (françois-rené de chateaubri- and) превео је и дело „српски цар стеван душан и балканско полуострво“ емила де борхрава (émile de borchgrave), и друга дела наша жеља је да овим кратким освртом, на живот и дело пожр- твованог оца дамјана у години у којој се навршава 180 година од његовог рођења, сачувамо његов спомен од забо- рава и да га истакнемо као пример досто- јан слеђења  био је члан епархијске скупштине, потом члан архидијецезалне конзисторије, свештенички посланик митровачког и земунског среза и члан скупштине сремске жупаније спомен оцу дамјану јеврићу борис секулић дамјан јеврић (извор: wikimediaorg) гроб оца дамјана у јамени 64 1 / 2017 вест о смрти драге особе, колеге, прија- теља делује нестварна радили смо оно што смо највише волели и што смо изабрали као свој позив, држали смо часове када нас је вест о одласку наше јасмине прекинула и када смо занемели у исто време од бола и неверице на петом часу кренула си ка господу напустивши нас без поздрава говор о драгом бићу ко- је одлази: претежак задатак узети перо и написати последњи опро- штај још тежи тешко ми је да је спомињем у перфекту јер ми вест о њеном одласку још делује као невероватна очекујем њен осмех, загрљај, шалу очекујемо те онакву какву те знамо читав твој живот радосну, насмејану и пуну живота узалуд намрштено, сурово лице смрти још једном је, не пружајући ни трачак утехе, показало свој језиви изглед но, људи који зраче врлином и вером, како си зрачи- ла ти, не умиру они само на тих начин крену на позив творца ка њему онда када је он то затражио од њих занемеле су хиљаде душа пред вешћу да је један од најбољих учитеља врчина и шире, позван у рајске обитељи за- стајали су људи покошени неверицом, бивши ученици покошени болом, садашња генера- ција твојих ученика скамењена, са сузама у очима, родитељи, сећањима на твоју преду- сретљивост, бригу о деци и труд који си сва- кодневно улагала у свако дете појединачно учитељ који се радовао сваком детету, сваком новом дану јер је имао прилику да промени свет у коме живи борећи се за боље и боље генерације уграђујући себе у свако дете по- јединачно

Свеска: 373 | На путу за Емаус
... овом случају једног „генетског програма“, онда друштвени дарвинизам није далеко јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (ii) др александар милојков 28 3 / 2020 2) библијско учење о добру нема и не може имати универзални карактер 3) постоји дарвинистичко објашњење до- бра и моралности можда би најбоље било да у анализи крене- мо од ове треће тезе, јер је моја теза супротна докинсовој – питање добра и моралности није питање које може да обухвати и на њега да од- говор натуралистички метод природних на- ука, па тако ни биологије чак, са хришћанске антрополошке тачке гледишта, дарвинистички начин размишљања о овом питању води нас до закључака који у хришћанству називамо пр- вородним грехом и палим начином постојања ово препознајемо у себичности и индивидуа- лизму који су видљиви у докинсовом дарвини- стичком промишљању о добру и моралности јеванђелска етика и учење о добру далеко превазилазе и не могу се објаснити натура- листичким механизмима, које докинс нуди у свом дарвинистичком објашњењу стога, ако постоји икакво уздизање свести, за тако нешто је способно једино јеванђелско откривење, не никако натуралистички механизми но, погле- дајмо најпре шта нам нуди дарвинистичко об- јашњење добра и моралности најпре да дефинишемо шта подразумева- мо када кажемо добро и моралност како до- кинс пише у својој књизи заблуда о богу, под овим подразумевамо „објашњење постојања доброте у нама, осећаја моралности, емпати- је или сажаљења“ другим речима, испитује- мо, да се опет послужим докинсовим речима, „откуда је тај добри самарићанин који чучи у нама?“ у основи дарвинизма налази се обја- шњење природног механизма који омогућава наш опстанак и очување наших гена суштина функционисања тог механизма је себичност тако гласи и наслов једне од докинсових књи- га – the selfish gen (себични ген, књига је први пут објављена давне 1976 године) оно на че- му докинс инсистира је да се израз себичан не односи на јединку, личност или део неке попу- лације, већ на ген а шта представља ген? про- сто речено, гени представљају нешто попут софтвера који „програмирају“ јединке да буду „себичне“ – то јест да се понашају тако да обез- беде опстанак својих гена „себичност“, дакле, овде представља ту „софтверску тежњу“ одре- ђеног гена за опстанком у функцији опстанка одређеног гена, унутар самог тог „софтвера“ развијају се одређени „програми“ који јединку наводе („програмирају“) на одређено понаша- ње, које ми препознајемо као добро, морално и емпатично дакле, важно је приметити – дар- винизам не нуди никакво објашњење добра и емпатије као таквих, већ ове појаве тумачи као испољавање „генетске себичности“ са једном једином сврхом – опстанак конкретног гена не постоји никаква прича о личности и слобо- ди све је у функцији опстанка и све је детерми- нисано нечим потпуно безличним – геном по дефиницији, ген је „физичка и функционална јединица наслеђивања, коју чини целовит део днк који је потребан за синтезу једног проте- ина или једног молекула рнк“ постоји много питања која би се могла покренути о генима као „софтверу“ који је „програмиран“ да опста- не ми за тако нешто овде немамо простора али, једно бих питање ипак поставио читаоци- ма да о њему размишљају: да ли вам ова дар- винистичка прича личи на опис првородног греха и палости човека, те о наслеђивању те пале природе од стране потомака? да ли вам „себични ген“ личи на логику пале онтологи- је у књизи постања? да ли вам овај „програм“ гена који се бори да опстане личи на оно: не- ћете ви умрети бићете као богови (пост 3, 4–6)? мени личи и мислим да дарвинизам, ако ишта показује, показује палост наше природе – њену борбу да живи без живота и њен пораз, јер то „успева“ само на безличном нивоу – оп- стају безлични гени, не и конкретне личности безличност и општост, па била она и ген, друго је име за смрт ништа ту заиста не преживља- ва, већ пре сведочи агонију смрти свакако, сложио бих се као теолог са докинсом, уз од- ређене терминолошке корекције – наша пала природа нас програмира да будемо себични но заблуда је ако у том „програму“ заиста ви- димо рецепт живота погледајмо даље како дарвинизам обја- шњава постојање добра, моралности и ем- патије – чији је темељ „себични ген“, то јест „софтвер“ који тежи да опстане кроз генера- ције јединки које ће даље „програмирати“ као у дијалогу са ате измом мај / јун 2020 29 „себичне“ два су основна начина на који гени обезбеђују свој „себични“ опстанак како до- кинс тврди, „себични“ гени обезбеђују свој оп- станак и тако што „програмирају“ јединке да се понашају несебично први начин је брига према сродницима дакле, зашто смо добри и емпатични према својим генетским сродници- ма? зато што, по речима докинса, „статистика показује како ген који програмира индивиду- алне организме тако да дају предност генет- ском сроднику, има више изгледа да повећа број сопствених копија учесталост ових гена у генетском фонду може то- лико порасти да пожртво- вање према припадницима исте врсте постане норма понашања очигледан (али не и једини) пример, јесте благонаклоно понашање према властитој деци“ ја бих из овога извукао сле- дећи закључак оно што ми као личности доживљава- мо као љубав, везаност за друге људе, спремност на пожртвовање и емпатију, у онтолошком смислу све су то само илузије које по- креће нека потпуно друга, заправо једнина стварност – безлични гени тај безлич- ни „софтвер“, зарад свог опстанка, нас нагони да будемо добри и емпатични према својим сродницима јер ћемо тако помоћи да се тај исти, сроднички „софтвер“ који је и у њима што више умножи и тако обезбеди своје постојање кроз генерације циљ свега дакле јесте – оп- станак одређеног гена или „софтвера“ не, не- ће професор докинс инсистирати на умање- њу значаја нашег доживљаја љубави, добра и емпатије он је негодовао што је његова књига себични ген протумачена као инспирација за друштвени дарвинизам у књизи заблуда о бо- гу је написао: „било ми је непријатно када сам у часопису guardian прочитао да је „себични ген“ омиљена књига џефа скилинга, дирек- тора озлоглашене компаније енрон, те да је у њој пронашао надахнуће за лик друштвеног дарвинисте“ у чему је онда страхота дарвини- зма? у томе што љубави, доброти и емпатији даје статус илузије можда важне илузије, али ипак илузије не сумњам да професор докинс презире друштвени дарвинизам јасно је у заблуди о богу написао да је еугеника ненауч- на међутим, када се дарвинистичким језиком објасне јестаства најтананијих ствари у по- стојању човека какве су добро, моралност и емпатија, као безлични „софтверски налози“ у циљу очувања нечег општег и безличног, у овом случају једног „генетског програма“, он- да друштвени дарвинизам није далеко свакако, сла- жем се са професором до- кинсом да друштвени дар- винизам није научан и да је то пре једна карикатуриза- ција науке али, чини ми се да је оксфордски професор недоследан да ли је његов дарвинизам, како сам га на почетку дефинисао, научан или је ипак давно изашао из методолошких граница природне науке? ја мислим да је ово друго у питању и да је дарвинизам због тога опасан и да га жестоко тре- ба критиковати у даљем писању анали- зираћемо и друга дарвинистичка објашњења „доброг самарићанина у нама“, да бисмо на крају показали и њихову неодрживост хри- стова наука о добру, моралности и емпати- ји управо руши сва наведена дарвинистич- ка објашњења са којима ћемо се упознати у христовом деловању и поуци ни један од тих дарвинистичких објашњења не може опстати јеванђеље потпуно руши дарвинистичку логи- ку, дроби је у парампарчад и од ње не остаје ни камен на камену другим речима, дарвинизам не може да објасни христово добро, христову моралност и христову емпатију у христовом деловању, дарвинизам бива, научно речено, оповргнут наставиће се у дијалогу са ате измом 30 3 / 2020 тема броја: на путу за емаус на путу за емаус, новија икона (извор: http://iconemonblogspotcom/) мај / јун 2020 31 тема броја: на путу за емаус двојица ученика који путују за емаус и при том разговарају са васкрслим госпо- дом не знајући ко је он, је једна од најлепших епизода новог завета већини је ова прича позната, али, ипак, да се подсетимо апостол лука приповеда како двојица ученика на дан христовог васкрсења иду збуњени, рекло би се и разочарани, ван јерусалима пошто све указује да су се њихове наде које су полагали у исуса из назарета распршиле еванђелист наглашава да њих двојца покушавају да схвате разлоге и смисао за њих збуњујућих догађаја све је указивало на то да ће се исус показати месијом, „оним који ће избавити израиља“ међутим, уместо да седне на престо цара да- вида (лк 1, 32) он је распет на голготи његов живот се завршио на крсту између два раз- бојника догађаји који су се збили потпуно су разрушили њихову представу о месији када се васкрсли христос појави, није ни чудо што га не препознају њихова срца су „спора на све што говорише пророци“ (лк 24, 25) тек кроз разговор о писму, које говори да христос тре- ба да претрпи страдање да би ушао у своју славу њихова срца почињу да се греју врху- нац приче је у ломљењу хлеба, тј причешћу које ученицима отвара очи и они у непозна- том сапутнику препознају господа ова прича из еванђеља по луки чији заплет, поставка догађаја, теме и мотиви, кључне ре- чи које се у њој налазе, ликови подстичу на многозначност она на маестралан начин при- казује неухватљивост речи божије исказане у светом писму управо због идентификације, најпре са овим ученицима, ова прича и има такав ниво прихваћености у свим нараштаји- ма хришћана основна тема ове приче јесте препознавање христа која је изразито теоло- шка већ је наведено да су ученици имали по- грешну представу о њему прави и истински месија није силни и праведни владар који са висине свога престола одлучује о судбини ма- лих и њему подређених слугу они нису уви- дели да се њихов учитељ у распећу које они сматрају понижавајућим се заправо њихов учитељ крунише за цара и пење на престо он је господ(ар) који умире као разбојник да би на тај начин понео грехе оних који то заиста јесу укључујући и његове џелате (ср лк 23, 34) његова дела, тј слава христова се почиње на голготи да би била потврђена васкрсењем тиме он свима који га следују, дарује живот вечни показујући на који начин бог љуби чо- века и свет који је створио тако је кроз ову тему присутан литургијски и мисионарски карактер ове приче литургиј- ски јер неминовно асоцира на тајну вечеру и причешће које се показује као врхунац сусре- та са богом и јединства са њим (јн 6) ученици препознају христа приликом ломљења хлеба, односно причешћа али овде није акценат са- мо на ритуалном делу тајне у питању је то да христово ломљење и дељење хлеба указује и на његово даривање себе из љубави сваком човеку и оном који га до тог тренутка не пре- познаје, или је збуњен попут ученика љубав божија се и појазује кроз дељење, јер „љубав не тражи своје“ (1 кор 13, 5) у том чину, човеку чије срце гори, и поред свих сумњи у животу, очи се отварају и он препознаје христа слич- пут за емаус је прича о препознавању тога колико је човек склон да своје идеје претпостави богу, да своју жељу за моћи пребаци у руке божије пут ка препознавању тема броја владимир пекић 32 3 / 2020 тема броја но блудном сину који сву дубину покајања не доживљава у моменту када „дође к себи“ већ када му отац потрчи у сусрет и загрли га и по- љуби (лк 15, 17, 20) у мисионарском смислу је ова прича при- јемчива за сваког и ван цркве ко може поу- здано тврдити да у кључним моментима жи- вота није наишао на некога ко му је помогао а да је то најмање очекивао двојица ученика су убеђена да их је бог оставио, као што човек у временима искушења тј беспомоћности че- сто помишља да га је бог оставио у најбољем случају у најгорем, да га заправо уопште и нема парадокс лежи у томе да је исти тај бог присутан поред њега и слуша га и говори са њим баш као што је случај са двојицом учени- ка који се самом христу жале на њега још једна занимљива ствар која служи то- ме да се читалац у овој причи идентификује са ученицима на путу наиме, главни актери приче су анонимни ученици иако се једном помиње име, клеопи, они су заправо непозна- ти наспрам дванаесторице њима се господ јавља тек на крају поглавља при том, они приликом тог сусрета, иако обавештени од петра и од ове двојице о сусрету са христом, реагују неочекивано плаше се (лк 24, 37) вре- ме јављања и личности које прихватају чиње- ницу васкрсења је битно најпре су то жене мироносице оне и без сусрета са васкрслим, уверене од анђела ту вест преносе апостоли- ма који је верују потом, двојица ученика пре- познају христа, да би тек приликом њиховог трчања по ноћи назад у јерусалим сазнали да се и петру јавио господ (стих 34) и на крају дванаесторици управо због тога што актери догађаја нису познати и детерминисани лико- ви који су већ приказани кроз текст еванђеља, даје могућност читаоцу да се и он поистовети са њима да у овој причи види метафору соп- ственог пута богопознања, да би на крају по- стао дружбеник непосредних христових уче- ника (стих 36) пут за емаус је прича о препознавању тога колико је човек склон да своје идеје претпо- стави богу, да своју жељу за моћи пребаци у руке божије и неминовно доживљава раз- очарење јер бог хришћана је бог љубави, бог који је узишао на голготу и показао да је истинска власт у служењу не у моћи и власти над другим пут за емаус доводи до сазнања да препознати христа подразумева увек онај литургијски позив да „сами себе и једни друге и сав живот свој христу богу предамо“ поред тога, ова прича нам даје својеврсни кључ којим треба да тумачимо писмо христос двојици ученика тумачи шта писма говоре о његовом страдању које представља његову славу али и то тако показује да ствари у жи- воту не треба узимати здраво за готово бог управо користи оно што је уобичајено у неу- обичајеним ситуацијама, да би се увидело да то уобичајено има дубље значење као када речи које се користе у свакодневном говору, читамо у поезији у свакодневици оне не зву- че нимало битно нити привлаче пажњу али у песми, која тражи напор речи се доживљавају и разумевају на нов, другачији начин такође, ова прича, и њен наслов који је добио јако симболичко значење, указује на много- струкост начина на које бог жели да се покаже свакоме човеку у тексту који је кратак, генера- ције људи су налазиле надахнуће и читале га изнова и изнова читајући тумачења од отаца па све до савремених православних богослова, имамо могућност да поредимо свој доживљај са њиховим, а истовремено да се не устручава- мо да оно сваком појединцу упечатљиво у тој причи искористимо да се утврдимо у вери на крају, тај пут тражи повратак трчање по ноћи назад, без обзира на опасности да овом свету у којем живимо и који повремено са огорченошћу одбацујемо у радости донесе- мо искуство сусрета са васкрслим господом ту радост треба делити и са другима који су га срели јер сваки човек има своју представу о свету која је често идеализована и у тој иде- ализацији егоистична он се руши и распада у мери у којој се сазнаје немоћ да се њиме управља то је бољка која раздире људски род још од каина и авеља али хришћани треба да буду ту да покажу да је истинска борба не за премоћ и власт, него борба да изнутра се- бе променимо и спорост срца претворимо у „горење“, огањ који пламти силином љубави божије осветљујући цео свет и нас саме  мај / јун 2020 33 човек је богоцентрично биће сам његов усправни положај усмерава га од земље ка небу поучавајући хришћане о вредности- ма поста и подвижничког живота, многи све- ти оци су истицали да циљ човековог живо- та није стомакоугађање, већ богопознање историчари религије приметили су знакове постојања религиозности на просторима који чувају најстарије трагове људског по- стојања на планети земљи стога, хришћан- ство није свету донело новост по питању тога да је човека усмерило богопознању о томе нам већ на почетку говори и свето пи- смо где видимо бога како се обраћа адаму хришћанство је свету донело нови начин богопознања веома упечатљив опис онога што издваја хришћанство од осталих светских религија, налазимо код светог владике николаја у де- лу рехабилитација тела, где пише: „пропо- вед ове нове вере о рехабилитацији тела у загробном животу дејствовала је чудотвор- но на ум и срца људи ова проповед подсе- ћала је свет много на хомеровску, младачку народну, веру у загробни живот људи, но ипак је несравњено симпатичнија од ове но, хришћанска вера није рехабилитовала само онострано, загробно тело, које се ве- ром философском са- вршено негирало, не- го и тело овострано, земаљско, које се не мање негирало, уни- жавало и презирало свима постојећим верама у време по- јаве хришћанства је ли вера у васкрсење тела рехабилитовала онострано то је ве- ра у ваплоћење бога, рехабилитовала ово- страно тело насупрот платонском учењу, да је тело људско зло и тамница, насупрот учењу филона и многих верских секти (гностици), да бог није могао створити телесни свет, нити га се као нечи- ста додирнути, хришћански проповедници објављивали су, да се бог појавио у телу“ овде се издвајају два догађаја историје спасења коју бог чини у свету: оваплоћење тема броја на овом путу, ученици кроз искуство реалног сусрета долазе до богопознања поучавани на истинама писма, они тек у једној присној атмосфери обедовања доживљавају просветљење пут богопознања презвитер александар р јевтић пут за емаус, дуборез у слоновачи, око 850–900, мец, француска (извор: wikimediaorg) 34 3 / 2020 логоса и васкрсење христово они имају неизмерни значај за егзистенцијална пита- ња сваког човека оно што је људима било недоступно, бог је учинио доступним бо- гопознање више не представља само чин човековог окретања ка богу, већ божију наклоност и снисхођење ка човеку носи- лац овог сусрета је бог који је са небеских висина вечног постојања сишао у земаљ- ске пределе да прими тело и узме учешће у људској природи како би је исцелио од тада, ми нисмо од бога одвојени миљама већ је он међу нама тако се и чин богопо- знања не може одвијати мимо људске при- роде у томе се налази и објашњење вели- ког броја свештених канона цркве који су одбацивање материје због тзв духовног живота дефинисали као богохулство и вер- ско застрањење након очовечења бога сина, духовни живот је неминовно пове- зан са целокупним човековим бићем од свете тајне крштења где се водом и јелејем освећује тело, а светим миром на подвиг богопознања помазују сва чула, човек има задатак да богу преда цело своје биће ви- дом, мирисом, слухом, укусом и додиром он сусреће бога око себе у животу цркве зато је црква описана као тело христово, а ми као понаособ удови овог тела чија је глава христос чини се да, у свакодневици, многи верују- ћи људи не препознају значај оваплоћења и васкрсења христовог иако се ови празници поштују, основна порука коју нам они шаљу често је несхваћена духовност и црквени живот често се своде на жељу да се побегне из света, да се постане побожан на начин ко- ји је нека врста спиритуализације хришћан- ства уместо вере која спасава целог човека, веру по својој мери калупи сваки појединац који би желео да га препознају као „правог и великог верника“ који има легитимитет да са висине свог духовног статуса оцењује жи- воте других људи тако, уместо да вера пре- образи целог човека са свим бићем којим га је бог даривао, човек искривљује учење о вери разлог овог несрећног искуства на- лази се у ванцрквеном доживљају побожно- сти тек када се духовно узрастање утемељи у животу цркве који нас преображава и поу- чава, долази се до здравог виђења и живље- ња вере о овом искуству посебно сведоче два догађаја један је сусрет апостола томе са васкрслим господом (јн 20, 24–29) чувени „неверни тома“ постаје апостол вере вас- крслог христа тек када је добио прилику да се свим својим бићем, па и додиром, уве- ри да је господ уистину васкрсао тада је господа доживео као победника смрти, а не као утвару и привиђење други догађај је сусрет и путовање васкрслог господа са двојицом ученика за емаус (лк 24, 13–35) на овом путу, ученици кроз искуство реал- ног сусрета долазе до богопознања поуча- вани на истинама писма, они тек у једној присној атмосфери обедовања доживља- вају просветљење које им је обележило цео живот и учинило их проповедници- ма вере у „ломљењу хлеба“ препознају да исус није само учитељ, већ богочовек и спаситељ ово светотајинско искуство ве- чере са господом, приближава нам освећу- јуће дејство које господ има у свету и међу људима који су призвани да сведоче тајну богопознања  тема броја светотајинско искуство вечере са господом, приближава нам освећујуће дејство које господ има у свету и међу људима који су призвани да сведоче тајну богопознања мај / јун 2020 35 хришћански живот и литургијски етос нас непрестано подсећају да црква живи у ев- харистији и кроз евхаристију ова благослове- на и велика истина доказује да је литургија као опитни сусрет бога и човека, и као предокус вечне заједнице са господом, била, јесте и биће централни догађај сваког члана цркве литургија није само једна од служби, већ централни догађај нашег живота, она је темељ и врхунац васколиког светотајинског живота знаменити тумач свештеног богослужења све- ти никола кавасила прониче у суштину светота- јинског живота и каже: свете тајне изображава- ју цркву, али не као символи; оне су за цркву оно што су удови за срце, или што је корен биљке за њене гране, или што су винове лозе за чокот, као што је то господ рекао тело и крв христова представљају свете тајне; за цркву, они су, ме- ђутим, истинско јело и пиће кад се црква њима причешћује, не претвара их у човечанско те- ло, као што то бива са другом храном, него се и сâма претвара у њих, јер оно што је узвишеније, то надјачава, закључује кавасила света евхаристија је центар црквеног живо- та, јер је она тајна сједињења и јединства нај- пре свих верних са христом и међусобно, а затим и целокупне творевине божије са богом заједничарећи у телу и крви христовој ми се сједињујемо са господом и са духом његовим у једно тело и један дух и постајемо сутелесни- ци христови без активног учествовања у тајни над тајнама нема истинског духовног живота ваистину, литургија је загрљај човека са богом примајући тело и крв христову примамо жи- вог и делатног бога, те тако тај загрљај божији постаје печат нашега живота у цркви божијој литургија је највеће дело које је бог могао да дарује човеку, она своди небо на земљу, а зе- мљу уздиже на небо свети василије велики саветује хришћане да активно учествују у евха- ристији: „причешћивати се и узимати христово свето тело и свету крв свакога дана очигледно је добро и корисно, јер он сâм јасно каже: онај који једе тело моје и пије моју крв, има живот вечни јер, ко сумња у то да учествовати непре- стано у животу није ништа друго до вишестру- ко живети? ми се, дакако, причешћујемо чети- ри пута седмично: недељом, средом, петком и суботом, али и другим данима ако је празник неког од светих“ дакле, свети василије велики нас подсећа да је хришћански живот испуњен духовним трудом који је пре свега живот мо- литве и богослужења који је уоквирен светим тајнама то је живот љубави, доброте, трпељи- вости, уздржања, чистоте, самоконтроле и сва- кодневног освећивања свети никодим свето- горац, у свом делу о сталном причешћивању пише: „причешћивање светим тајнама свих верника и ради свих њих, подразумева се и не бива тек ради свештенодејствовања пресветог тела и крви христове, него да се свим вернима ово причешће разда, те је потпуно намењено свима ради њиховог причешћивања“ господ све јасно позива и каже: ако не једете тело си- на човечјега и не пијете крви његове, немате живота у себи (јн 6 53) зато се у цркви приче- шћивање светим даровима (увек и стално када се служи света евхаристија), сматра неопход- тема броја детаљ да апостоли лука и клеопа препознају христа тек када је преломио хлеб, указује да после васкрсења, христа можемо познати само у евхаристији евхаристија — непрекидни обед у емаусу бранислав илић 36 3 / 2020 ним за вечни живот и изражава јединство свих верних у христу према сведочанству протојереја николаја афанасијева „евхаристија је трпеза господња на коју господ позива све, и која се и савршава ра- ди свију сабраних заједно (на окупу) бити уче- сником евхаристије значи бити удеоник трпезе господње, али бити удеоник трпезе значи јести и пити од ње другачијег учешћа у евхаристи- ји не може бити, и другачијег учешћа, почев од прве евхаристије, коју су савршили апостоли после педесетнице, није ни било то је предање кога се строго држала древна црква“ бројна су светописамска сведочанства ко- ја казују о значају литургије, као и нашем уче- ствовању у њој, а међу њи- ма посебно место заузима перикопа у којој је описано путовање апостолâ луке и клеопе од јерусалима ка емаусу, на чијем путу срећу васкрслог господа христа, а препознају га тек при обе- ду у чину ломљења хлеба тј евхаристије дакле, прича о ученицима који су, истог да- на када је исус пострадао на крсту, на путу из јерусалима у емаус сусрели васкрслог исуса христа налази се само у јеванђељу по лу- ки (лк 24, 13–35) централни моменат ове еван- ђелске приче сагледан је у чину препознавања, односно потпуне христове присутности у тре- нутку ломљења хлеба, заједничког (саборног) обеда који у потпуности има евхаристијски ка- рактер овај обед који није само један од обич- них обеда то је обед који је утемељен на евха- ристијској трпези у емаусу, први после тајне вечере господње (лк 22, 14–20), али и први у ни- зу обеда који су описани у делима апостолским у овој перикопи имамо опис обедовања вас- крслог господа са његовим ученицима речени- це и речи на које наилазимо у тексту као што су: сеђаше са њима за трпезом, узевши хлеб, благо- слови, преломивши и даваше им, налазе се и у опису тајне вечере, те долазимо до чињенице да и оне имају јасно евхаристијско значење и упућују нас на свету евхаристију детаљ да апо- столи лука и клеопа препознају христа тек када је преломио хлеб, указује да после васкрсења, христа можемо познати само у евхаристији евхаристија се може правилно поимати само у светлости васкрсења христовог, а су- срет са васкрслим христом као и могућност да учествујемо у животу васкрслог господа испуњава евхаристију атмосфером радости због тога су прва хришћанска сабрања би- ла испуњена радошћу: и сваки дан бејаху ис- трајно и једнодушно у храму, и ломећи хлеб по домовима, примаху храну с радошћу и у про- стоти срца“ (дап 2, 46–47) снажна вера да је христос васкрсао, да је смрт побеђена, као и вера да на литургији бивамо учесници те по- беде, заувек је евхаристију испунила великом радошћу као вид закључка можемо да наведемо речи молитве коју литург изговара на крају литурги- је светог василија великог, архиепископа кеса- рије кападокијске: испуни се и изврши, колико је у нашој моћи, тајна твога спасоносног домо- строја, христе боже наш јер одржасмо спомен на твоју смрт; видесмо изображење васкрсења твога; испунисмо се бескрајним животом твојим; насладисмо се твоје неисцрпне сладости – бла- говоли да је се сви удостојимо у будућем веку, благодаћу беспочетнога оца твога, и светог и доброг и животворног твога духа, сада и увек и у векове векова амин  аутор је предавач верске наставе у школи за дизајн „богдан шупут“ у новом саду тема броја мај / јун 2020 37 наставља се празновање васкрсења хри- стовог и у светли уторак црква нас радује причом о јављању христовом на путу за емаус ми смо навикли да се од пасхе до педесетни- це чита јеванђеље по јовану, но одједном у трећи дан по пасхи, ми слушамо зачуђујуће је- ванђеље по луки, 113 зачало, глава 24, стихо- ви 12–35 оно нам приповеда о путу васкрслог христа са двојицом ученика у емаус, њиховој беседи и препознавању христа у ломљењу хлеба због чега се јавља овако нагла промена ре- доследа читања? она је повезана са јеруса- лимском традицијом, са литургијским споми- њањем овог чуда у емаусу на трећи дан пасхе професор а алексејев сматра да је читање овог одломка потекло из јерусалимског лек- ционара1 у цариградски не касније од vii века а садашњи круг читања потиче из цариград- ске традиције и зато је ово јерусалимско уме- тање као драгоцени камен у златној дијадеми 1 лекционар — богослужбена књига, зборник фрагмената текстова светог писма, распоређених сагласно поретку црквене године и примењивана у време богослужења за библијска читања литур- гије речи, која се у источној традидицији назива литургија оглашених појаву лекционарa разни ис- траживачи везују за периoд од 3–8 века, а претход- ници потпуних лекционарa биле су лекционарске примедбе на маргинама рукописа светог писма лекционари су се образовали у оквирима разли- читих литургијских традиција, тако су се на пример у доиконоборачком периоду византијског обреда користили јерусалимски и цариградски лекциона- ри – прим прев поред историјских разлога за појаву овог читања постоје и духовни, јер ово јеванђеље говори о јављању васкрслог, о нашем слепилу и прогледавању у њему се на почетку говори о доласку св апостола петра на гроб: а петар устаде и отрча на гроб, и нагнувши се, виде само покрове где леже, и отиде чудећи се у себи томе што се догодило (лк 24, 12) очигледно је да јеванђе- листа лука не говори о доласку светог апосто- ла јована заједно са светим петром и ово није случајно: он је тежио да истакне повратак ве- ре првоврховног апостола по речима светог григорија двојеслова, апостол петар ушавши у гроб и видећи покрове, симболизује цркву незнабожаца, која је спознала да је посредник између бога и људи, човек исус христос, умро телом, то јест поверовала је у живог бога (22 беседа на јеванђеље) и заиста, покров (или плаштаница) је у светоотачкој традицији – сим- вол тела христовог, умрлог, али и васкрслог није искључено да је чуђење апостола петра повезано не само са празним гробом и па- жљиво увијеном плаштаницом, већ и са при- суством нерукотвореног лика на плаштаници за то време двојица ученика иђаху у онај дан у село које бијаше удаљено од јерусалима шездесет стадија и зваше се емаус, и они го- вораху међу собом о свим овим догађајима (лк 24, 13–14) како су се звали ови ученици? је- ванђеље од луке наводи име само једног од њих – клеопа, али постојано древно црквено предање сматра, да је први од њих био сам је- ванђелиста лука, лекар и сликар, један од се- дамдесеторице апостола то што он не наводи господ нам се открива у евхаристији: пребивајући невидљив телесним очима, за достојне је видљиви духовним очима прогледавање ученика у емаусу са руског превео: небојша ћосовић тема броја име другог ученика само је убедљив аргумент у корист схватања да је он сам био аутор тре- ћег јеванђеља ученици су се упутили у село емаус, које је било удаљено 60 стадија од јерусалима (то јест 10–12 км, пошто стадиј укључује у себе око 190 метара) шта ми знамо о емаусу? знамо да његово име потиче од древнојеврејске речи „хаммат“ или „хамта“, што значи „врели или ва- трени извор“ и увидећемо ниже да је овај на- зив промислитељан по први пут емаус се по- миње у 3–4 глави прве књиге макавеја током приповести о ратовима јуде макавеја против јелина некада је то био значајан и велелепан град, али је разрушен од римљана за време устанка 3–4 године пре рођења христовог и постао село а зашто су ученици ишли у емаус? он се на- лазио на путу ка јопи, приморској луци ода- тле је у своје време пророк јона покушао да побегне у тарс, и даље у шпанију није ис- кључено да су лука и клеопа у очају и страху одлучили да напусте палестину испуњава- ло се пророчанство захарије, кога се и хри- стос присетио: „ударићу пастира, и овце ће се разбежати“ и ево ученици иду и расуђују о протеклим догађајима, спорећи се један са другим, у не- доумици и сумњи као што је лађа са пророком јоном запала у страшну буру, тако се и брод њихових мисли судара са таласима сумњи, не- доумица и страхова и управо у овај час духовне буре и помете- ности прилази христос, као што је он некада ишао по води према апостолима на генисарет- ском језеру, и у једном и у другом случају он је био одмах препознат од својих ученика: али очи њихове беху задржане да га не познају (лк 24, 16) шта значи задржавање очију? зар бог на- мерно наводи незнање, прикрива се и игра са човеком? свакако, не! метафорички, ова- ко се одражава туга, очај и незнање ученика, који „видећи нису видели“, као марија магда- лина, која је доживела христа као баштована с друге стране, да је господ хтео, он би убрзо расејао њихове мрачне и тешке мисли међу- тим, њему није било угодно да то учини одмах као што каже теофилакт охридски у тумачењу јеванђеља од луке, бог је хтео: „да они откри- ју своје недоумице, открију своју рану и потом тек приме лек; да би им се после дужег време- на јавио угоднијим, да би их научио из мојси- ја и пророка, и тада тек био препознат; да би они боље поверовали да његово тело више није такво да може бити виђено од свих, већ иако је васкрсло то исто које је и пострадало, ипак буде видљиво само за оне којима је он благонаклон“ христос пита апостоле: какав је то разговор који водите међу собом идући, и што сте не- весели? (лк 24, 17) грчки текст звучи још упе- чатљивије: шта ви то пребацујете један дру- гоме и што ли сте постали мрачни? ученици „помрачују лица своја“ и постају туђи и вери и знању у одговору клеопа се чуди, што овај непознати путник као да не зна о најглавнијем и најстрашнијем, што се догодило у јеруса- лиму, у граду закона, где је свима пред очима било свенародно учињено безаконо убиство праведника међутим, клеопа најпре окривљује за рас- пеће христово старешине израиља, иако сам сведочи о свенародности злочина: како га пре- дадоше првосвештеници и кнезови наши да буде осуђен на смрт и разапеше га (лк 24, 20) и ми видимо да се вера клеопина у ово време још није подигла до висине петровог испове- дања: ти си христос, син бога живог он је сма- трао исуса човјеком пророком, силног на дјелу и у ријечи пред богом и свим народом (лк 24, 20), али не вишим од тога за њега је христос – пре свега пророк – владар сличан мојсију или пак вођа, као јуда макавејски, који је требало да ослободи израиљ од римске власти њихо- ве наде су носиле спољашњи, политички ка- рактер, зато је и тако ужасан био њихов крах (пропаст) једна од најстрашнијих ствари на свету је „суза неостварених нада“, катастрофа скриве- них нада, далеких и величанствених планова, који су, чини се, били разбијени за луку и кле- опу страшном реалношћу крста и зато такав очај, жалост и разочарање звуче у њиховим речима: а ми се надасмо да је он тај који ће избавити израиља; али поврх свега тога, ово 38 3 / 2020 тема броја мај / јун 2020 39 тема броја је данас трећи дан како се ово догоди (лк 24, 21) не градимо ли тако и ми велике планове и илузије, својеврсне идоле, неважно какве: друштвено-политичке, квазирелигиозне, кул- турне и друге, које господ немилосрдно руши, да би на рушевинама „велике разочараности“ саздао праву веру и још мало о „великом разочарању“ овај термин се појавио у xix веку, у вези са хили- јастичким сектама, које су очекивале други долазак и распале се због тога што се он није догодио ако хришћанство није пропало по- сле распећа христовог, него је напротив – про- цветало, значи да је уистину васкрсао христос! господ приступа исцељењу ученика које није могло исцелити од скепсе и очајања ни јављање мироносицама анђела код гроба, ни долазак петра и јована на гроб и тада им се христос обраћа: о безумни и спорога срца на веровање у све што предсказиваху пророци! (лк 24, 25) као и у јеванђељу од марка (16, 14), господ прекорева окорелост срца и неверова- ње ученика неверовање није повезано само са невероватношћу догађаја, већ и са духов- ним расположењем човека, нежељењем да се прими радосна вест и даље он им објављује благовест страдања и славе: није ли требало да христос то претрпи и да уђе у славу своју? (лк 24, 26) чудновата је веза јеванђеља од луке са је- ванђељем од јована и богословљем страдања, као усхођења (успињања) ка слави божијој није случајно што, идући на крст, прашталну беседу у јеванђељу од јована господ започи- ње речима: сада се прослави син човечији и бог се прослави у њему (јн 13, 32) и даље спаситељ почевши од мојсеја и од свију пророка разјасни им шта је у свим писми- ма о њему писано (лк 24, 27) ми не знамо која је пророчанства наво- дио господ, али судећи по новом завету, то би могло бити пророчанство из поно- вљених закона: и рече ми господ пророка усред тебе, између браће твоје, као што си ти, подигнућу им, и метнућу ријечи мо- је у уста његова, и казиваће им све што му заповиједим а ко год не би послушао ријечи мојих, које ће говорити (пророк) у моје име, од тога ћу ја тражити (пнз 18, 15–19) 53 глава пророка исаије пророчанство заха- рије: и погледаће на мене којега прободоше (зах 12, 10) могуће је да је састав ових пророштава био близак проповеди св мелитона сардског: 61 тајинство је господње и гласом пророч- ким проповедано, јер мојсије народу говораше: „и видећете живот ваш, као ноћ и дан виси пред очима вашим и нећете поверовати у живот ваш“ 62 давид говори: „зашто се узбунише народи и племена смислише залудне ствари? сабраше се цареви земаљски и кнезови се окупише заједно, на господа и на помазаника његовог“ 63 и јеремија каже: „а бејах као јагње и теле које се води на клање, јер не знадох да се договарају на ме: оборимо дрво с родом његовим, и истребимо га из земље живих, да се име његово више не спомиње“ 64 а исаија: путници за емаус, новија икона (извор: cuvântul ortodox / cuvantul-ortodoxro) 40 3 / 2020 „као јагње на заклање би вођен и као овца нема пред оним који га стриже не отвори уста своја а род његов ко ће исказати?“ христос, лука и клеопа се приближавају емаусу господ се чињаше да хоће даље да иде а они га устављаху, говорећи: остани с нама, јер је дан нагнуо и близу је вече и уђе да остане с њима (лк 24, 28–29) свети григорије двоје- слов је сматрао да је овакав поступак господа представљао призив на гостопримство, који су пожурили да испуне ученици и кроз то су они поверовали „међутим, ради чега ми говоримо ‘позива- ју’, када је тамо написано: они га устављаху? управо из овог примера произилази закљу- чак, да путници, не само треба да буду и про- тив воље увођени у гостионицу, већ и ‘вучени’ тамо путници у емаус постављају трпезу са храном и бога кога нису препознали по тума- чењу светог писма, препознају у преламању хлеба дакле, слушајући заповести божије, они се нису просветлили, а испуњавајући их – просветлили су се, зато што је написано: јер нису праведни пред богом они који слушају за- кон, него ће се оправдати они који испуњавају закон (рим 2, 13) зато, ко хоће да разуме слу- шано, тај је дужан да пожури са испуњавањем на делу онога, што је већ могао разумети и ево господ није препознат када говори, већ је удостојио познања себе, када је започео да је- де „дакле, најљубљенија браћо, узљубите го- стопримство, и делима љубави прионите“ (22 беседа) и управо овде се и савршава отварање ду- ховних очију ученика: и док он сеђаше с њима за трпезом, узевши хљеб благослови и прело- мивши га, даваше им а њима се отворише очи и познаше га и он постаде невидљив за њих (лк 24, 30–31) пред нама је света тајна литур- гије преламање хлеба је очигледно носило евхаристијски карактер но и идење у емаус је имало карактер литургије, као што нам је она позната из дела и прве апологије јустина фи- лософа, када се по његовим речима, у почетку читају списи пророка и сећања апостола, за- тим предстојатељ у проповеди сугерише да се подражава овим чудесним стварима, а затим се приноси чаша и хлеб, који се освећују при- зивањем речи тачно тако и господ у почетку наводи писмо и објашњава га, а затим као првосвештеник нашег спасења савршава евхаристију и ево очи ученика се отварају, али христос постаје невидљив за њих међутим, сада они схватају главно: у истину васкресе исус! и они рекоше један другоме: не гораше ли срце наше док нам говораше путем и док нам објашњава- ше писма? заиста је емаус постао ватрени из- вор, од кога се разгорело срце апостола они се радосни враћају у јерусалим и тамо сазнају од једанаесторице апостола радосну вест: заиста устаде господ и јави се симону (лк 24, 34) о јављању симону петру говори се такође у првој посланици коринћанима све- тог апостола павла но, за нас је главно друго господ нам се открива у евхаристији: пребива- јући невидљив телесним очима, за достојне је видљиви духовним очима нека би и нас господ удостојио достојног причешћа, да би срце наше свагда горело и од његових речи и од његовог присуства  протођакон владимир василик изворник: протодиакон владимир василик, прозрение учеников в эммаусе — http://www pravoslavieru/70154html тема броја господ приступа исцељењу ученика које није могло исцелити од скепсе и очајања ни јављање мироносицама анђела код гроба, ни долазак петра и јована на гроб мај / јун 2020 41 доментијан и његов ученик теодосије хи- ландарац описали су, свако на свој на- чин, како је свети сава ходочастио у свету земљу и шта је тамо све видео и доживео житије светог саве надах- нуло је генерације пото- њих ходочасника да крену истим путем и доживе свету земљу на свој начин неки од њих оставили су и писа- ног трага о томе многе бе- лешке су врло кратке и не пружају много информаци- ја друге белешке су опшир- не и дају нам основни увид у ходочаснички пут у тим древним временима најде- таљније од њих забележиле су и пут у емаус, пут на коме су лука и клеопа срели хри- ста после његовог славног и спасоносног страдања на крсту и васкрсења први од ходочасника – пу- тописаца, нама непознат по имену, хронолошки припада времену светог цара уроша и његових савременика неиме- новани путописац је 1360 године саставио спис под називом слово о светим местима која су у јерусалиму, у једном рукописном зборнику писано је архаичним стилом, а претпоставља се, да се ослања на неки још старији рукопис опчињен многобројним ме- стима које је видео, путопи- сац, у једном даху, набраја све што је видео: три пећине чувених испосника, арима- теју, емаус, лиду палестин- ску, јафу, кесарију, острво светог мартина, кармилску гору, пећину светог илије и назарет за њега је најва- жније да напомене ломље- ње хлеба у емаусу када су се луки и клеопи отвориле очи да схвате старозаветно про- роштво и догађаје у вези са христовим васкрсењем помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије као да је путописац хтео да каже да се тек на служби божијој људске очи отварају и почињу да схватају, с божијом помоћи, неке тешко схватљиве тајне царства небеског после њега, следећи ходочасник је тр- говац гаврило тадић, пореклом из угледне тема броја за путописца је најважније да напомене ломљење хлеба у емаусу када су се луки и клеопи отвориле очи да схвате старозаветно пророштво и догађаје у вези са христовим васкрсењем помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије српски ходочасници на путу за емаус др ђорђе т вуковић емаус и двори самсонови (г тадић, поклоњење) 42 3 / 2020 сарајевске породице хумковић, који се из свете земље вратио 1661/62 године и он помиње путовање у емаус, градић који је 60 стадија северно од јерусалима „то је (место), што говори јеванђеље – пише гаврило – где се (христос) на ломљењу хлеба по васкрсе- њу јавио луки и клеопи у емаусу“ и још ту- жно саопштава: „и ту је била велика и лепа црква, а сада је пуста“ у рукопису гаврила тадића, поклоњење часном гробу божјем и светим местима у светом граду јерусалиму, налази се слика поменуте цркве у емаусу, а на истој страни, поред текста о наставку хо- дочашћа, гаврило доноси слику двора сам- сонових, којег је такође обишао следећи који пролази овим путем је непо- знати српски путописац, који негде на крају 17 или почетком 18 века доноси опис јеру- салима, у којима само понавља речи гаври- ла тадића, о удаљености емауса, о ломљењу хлеба и запустелој цркви тек ће јеромонах јеротеј рачанин у свом де- лу путовање ка граду јерусалиму (1704), дати нешто ново у нашој путописној књижевности – приказ немирних времена које омета хо- дочаснике на њиховом путу његов путопис већ подсећа на модерне водиче, и препун је детаља и описа места и обичаја из места ревња кренули су на пут о заласку сунца на празник сабора светог јована крститеља „и иђасмо целу ноћ без починка тек у емаусу одседосмо и писмо кафу и дођосмо за ноћи до светог града јерусалима на порту проро- ка и цара давида и не хтедоше нам отворити док не свану“ тек ујутру су отворене градске капије, па су могли су да уђу у град и одсед- ну у српском манастиру светих арханђела „и ту се молисмо богу и иђасмо по светим (јерусалимским) црквама свакодневно и по- клањасмо се“ у свом обимном спису, јеротеј рачанин нас обавештава да су и на повратку поново прошли кроз емаус овога пута, путо- вање је било много драматичније и открива се прави разлог њихове журбе из јерусали- ма су пошли 17 априла према лучком граду јафи пошли су помешаних осећања: са ра- дошћу, јер су видели јерусалим и са страхом, због невоља које су их на путу очекивале већ на поласку били су ометани од неких непри- јатељски расположених арапа „и до јафе за два дана доста би и крвавих глава пођосмо у уторак рано изјутра по светом томи и про- ђосмо село добри јаков, тако се зове, и за- тим прођосмо емаус и још много градова и села прођосмо“, док нису срећно приспели у јафу у подне једног дана ту су се задржали у обиласку околних светиња, да би затим за- пловили једном лађом, чији су власници били турци одморили су се на кипру, а по поласку њихову лађу је пресрео непријатељски брод и опљачкао их неки путници су задржани, а остали су истерани на обалу међу њима био је и јеротеј рачанин оскудно обучени мора- ли су да пешаче до оближњег града феникије, где су предахнули пре него што су наставили повратак познат је и опис светог божјег града јеру- салима из пера христифора жефаровича (1748), прво штампано дело те врсте код нас, које садржи беспрекорно урађене гра- фике светих места жефарович кратко доно- си основне податке, као што је удаљеност тема броја први од ходочасника – путописаца, нама непознат по имену, хронолошки припада времену светог цара уроша и његових савременика неименовани путописац је 1360 године саставио спис под називом слово о светим местима која су у јерусалиму мај / јун 2020 43 емауса од јерусалима, и саопштава да се ту христос по васкрсењу јавио луки и клеопи једина новост је да црква коју су ранији пу- тописци спомињали као запустелу, више не постоји: „раније беше црква предивна, а сада се једва за основу зна“ банатски трговац павле стојановић, по- реклом из баваништа, доноси своје кратко и језгровито виђење светих места у спису опис јерусалима (1781/82) и у два приватна писма, од којих је прво упућено брату петру по приспећу (1781), а друго, родбини, следе- ће године (1782) у писму брату, стојановић изражава задовољство смештајем и свети- њама које има да види у писму родбини он изражава усхићење лепотом богослужења које је имао да види у јерусалимским храмо- вима он је одушевљен оним што је видео, али и то веома кратко, можда и због преве- ликог узбуђења, набраја његово казивање најбоље описују две реченице из наведеног описа јерусалима: „све оне предмете, места и градове, који се у светом јеванђељу у она времена спомињу, све и дан данашњи ви- дети се могу, где је и шта је било ту се види сион, тавор, гетсиманија, витсаида, витлејем и емаус“ емаус је једно од низа светих места које спомиње једно за другим, а шта се ту де- шавало његови савременици су знали, као и сам павле стојановић, из јеванђеља није било потребно препричавати оно што је оп- штепознато познавање светог писма било је у оно време на завидном нивоу, много ве- ће него у наше дане павлову пажњу је нешто више привукао манастир светог саве осве- ћеног, којег грешком сматра за манастир светог саве српског у њему је затекао ве- лики број монаха грка, срба и бугара на ма- настирским послушањима „чинило ми се да нисам у палестини, него усред баната међу србима“, јер је толико много монаха говори- ло српски своје излагање завршава описом временских прилика и краћим извештајем о ценама прехрамбених производа тако смо са павлом стојановићем пришли модерним временима, када до изражаја долазе чиње- нице које су раније сматране за прозаичне, попут економије  тема броја обед у емаусу, фрескопис из 16 века, манстир дионисијат, света гора (извор: русская икона / ruiconru) 44 3 / 2020 вишедетне хришћанске породице поручио бих свима да буду православни хедонисти како сад то? ето, уживајте у дечијим осмесима, грабите их за себе, народите их толико да вам никад не буде досадно, да немате времена за досадне приче и људе породица пуача радмила грујић надомак манастира раковица живи једна интересантна српско-руска шесточлана породица упознали смо их у храму светих апостола вартоломеја и варнаве били смо за- дивљени како њихова деца предано учествују у литургији јер су одмалена васпитана у литур- гијском духу њихов парохијски свештеник не- над ђурђић каже: „михаила памтим још из сту- дентских дана, као веома успешног студента сваке недеље и празника сви су на светој ли- тургији долазе и на недељна и празнична бде- нија, михаило је увек за певницом одговоран је вероучитељ и труди се са пуно ревности и ентузијазма али је принуђен да ради и занат- ске послове изузетно је вредан и пожртвован, а изнад свега, поштен силно жели да постане свештеник има златну децу и дивну супругу, рускињу, која је изразито талентована за ико- нопис“ ове речи су биле права препорука да их ближе упознамо вероучитељ милош (крштено михаил) пу- ача (30) и лена (крштено јелена) горјунова, (35), апсолвент московске духовне академије, смер иконописања, са четворо деце: љубица, крштено љубов (9,5), павле (8), софија (7) и петар (3,5), угостили су нас у својој лепој кући лена нам је рекла да воли што су купили кућу близу манастира раковица, а михаил је додао: проширили смо квадрате, довољно за сада важно је да нисмо подстанари селили смо се мај / јун 2020 45 вишедетне хришћанске породице три пута михаил је рођени београђанин, једи- нац у оца милана из лике и мајке људмиле из украјине, али је крштен у одеси, у украјинској митрополији рпц лена је средње дете између два брата, од оца ајказа из јерменије и мајке галине из русије њен отац је био познати јер- менски сликар, а мајка је била архитекта кр- штена је у москви, по рођењу, и веома жали што јој је отац умро као монофизита, јер су мај- ка и браћа крштени у рпц обоје имате руске крви како и где сте се упознали? михаил: господ је учинио да се мој отац ожени девојком из бившег ссср-а, а ја девој- ком из русије моја мајка је студирала српско- хрватски језик у одеси и кроз размену студе- ната је дошла у београд да настави, ту су се и упознали отац ми је економиста, приватник и предузимач разних послова пошто смо били подстанари, успео је да повољно купи плац у крњачи и изгради кућу и лена је дошла у бе- оград да се упозна са нашим светињама за- почело је као бајка, она руска, усред зиме да, падао је снег и дуго смо разговарали напољу, стојећи пред станом у крњачи који је изнајми- ла са другарицом код човека чијој ћерки сам држао приватне часове математике био сам бруцош на пбф и тако зарађивао који динар за студијске књиге, јер сам био међу бољим ма- тематичарима у првој економској школи кад сам рекао родитељима да хоћу да се женим, негодовали су, јер су мислили да нећу заврши- ти факултет венчао нас је митрополит амфи- лохије, ленин духовни отац у цркви св апосто- ла петра и павла у котежу на павловдан, јер смо тамо изнајмили стан, рекавши да ће све бити добро и да ће моји родитељи бити срећ- ни и заиста јесу поносни дека и бака одбио је да нам наплати рекавши да наплаћује у деци: „прво дете је за родитеље, друго је за отаџби- ну а треће за задужбину“ и крстио нам је све четворо деце на грађанском венчању смо ми- лош и лена, а на црквеном михаил и јелена ја сам у року завршио факултет са просеком изнад 9 и са троје деце, уз студентску стипен- дију, захваљујући лени која је радила иконе и имала много поруџбина а и ја сам држао часо- ве из математике свето писмо сам упијао пре- писујући га и дословно учећи напамет пошто деца имају двојно држављанство, русија нам је 46 3 / 2020 слала, и даље шаље, дечији додатак лена: као девојка, много сам размишљала о удаји и сма- трала да је најважније удати се за доброг чо- века али, нисам ни помишљала да ће он бити србин први пут сам, током летњег распуста, као студент друге године медицине, дошла у црну гору са мамом у манастир дугу морачку, посвећеном успенију пресвете богородице, где је мамина другарица јелена помагала, а за- тим се пре неку годину замонашила као олга (евстратова) тамо смо упознале митрополита амфилохија исповедила сам му да волим мо- наштво и желим да помогнем, он је благосло- вио да останем мало у манастиру и рекао да ће ми бог дати одговор предложио ми је да упишем иконопис и послушала сам га кад сам се вратила у москву, уписала сам академију док сам студирала, често сам ишла у сергије- ву лавру и манастир хотково, родно место св сергија радоњешког радила сам много икона за цркве била сам и у мурому где је устано- вљен нови црквени празник, посвећен светим супружницима, заштитницима породице, вла- дарима муромске области из 13 века, петру и февронији (у монаштву давид и ефросинија) целивала сам њихове мошти и чула од мона- хиња о њиховим чудима и помоћи људима који траже, или већ живе у браку молила сам се њима да нађем доброг мужа најинтере- сантније ми је било то што су њих сахранили одвојено, према монашким правилима у два храма, у посебне ковчеге, али су следећег ју- тра оба ковчега била празна, а тела светих су нађена у истом ковчегу у саборној цркви ро- ђења пресвете богородице, како су они сами и заповедили након тога више нису смели да их одвајају мени су они пример правог, вечног брака, и на земљи и на небу такође сам сазна- ла да се за брак треба молити пред иконом бо- городице взисканије погибших (тражитељка несталих) у храму св матроне московске, као и св ксенији петроградској, којој сам 40 да- на читала акатист такође сам се молила и св василију острошком и симеону дајбабском и онда сам, као апсолвент, опет дошла у црну гору, па у београд, са благословом митрополи- та, да упознам српске светиње и фрескопис и испуниле су се моје молитве – у београду сам нашла мужа просто сам га препознала он је држао часове математике ћерки тог човека у крњачи, где сам одсела пет пута ме је молио да прошетамо до цркве св александра нев- ског а ја сам га одбијала, а шести пут сам се уплашила да ћу га изгубити и пристала сам онда сам ишла код његове маме да ми држи часове српског док сам била у манастиру ду- га, са мати јованом сам ишла на ким и тамо упознала патријарха павла и рекла му да се молим за брак рекао ми је: „немој брзо реша- вати, јер ако кренеш једним путем не смеш да се враћаш“ мати јована је рекла митрополи- ту да сам ја за манастир, а он је рекао: „не, она је за брак, да рађа пуно деце“ тако ми је бог, кроз митрополита, указао на мој пут осећам како ме његов благослов увек прати и његове молитве у дуги сам упознала бројне садашње монахиње: фотину, лукију и злату, која је сада игуманија манастира тројеручица под авалом једном приликом митрополит амфилохије је био код мати злате и милујући наше троје деце рекао: „сека има секу а бата нема бату“ после недељу дана, десило се нешто необично: на плафону наше собе паук је исплео мрежу у об- лику бебе у стомаку и молила сам се богу да нам дâ сина исповедање вере је главна обавеза сваког хришћанина вера се не држи у тајности него се њоме живи вера је живот по јеванђељу, ход ка вечном животу какав је био ваш пут до пра- ве вере? михаил: то је дуга и лепа прича пришао сам цркви после основне школе, промислом божијим, кроз разне људе родитељи су једи- вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 47 но одржавали крсну славу св николаја мир- ликијског (а ми смо преузели пренос његових часних моштију, да бисмо ишли једни другима на славу), али нису били литургијски форми- рани крстили су ме као бебу у одеси 25 јула 1990 и добио сам име михаил заправо, мене је господ „зграбио“ песмом у младости, песмом за којом сам трагао и трагам, јер је непресушна поезија божија: прву песму певао је бог важан је тај први корак, као у детета, а даље ће нас одвести та божија песма нека је њоме слава богу! нека је њоме хвала господу, који нам не пева успаванку, но вечнога живота поезију! издао сам две збирке песама, записујем и да- ље наша вера је дубоко интимна јер је свепро- жимајућа – у крви, у коштаној сржи то је свето причешће то је главна поставка и сâм сам се престравио колика је то дубина и величина! то је највећа блискост прожимамо се крвљу и сржју бога, сâмом суштином угрубо, однос мушкарца и жене је размена генетског мате- ријала, али спољашња, само телесна, у одно- су на дубину ове блискости са богом у светом причешћу то је и телесна и духовна генетика, сродност то је потребно објаснити људима да схвате суштину вере молитва св симеона ме- тафраста после причешћа указује на то: „про- дри у моје удове и саставе, у све зглобове, у унутрашњост, у срце“лена: кад сам се родила, добила сам у болници неку инфекцију и бака је рекла да ме крсте по изласку из болнице, и одмах сам се опоравила тада сам добила име јелена бака ме је, у време комунизма у русији, водила тајно у цркву говорила ми је да никоме не причам где смо ишле а увече нам је читала јеванђеље и говорила молитве бака ме је во- дила на исповест од пете године и црква ми је много значила, поготово када ми је умро отац, а мени је било 12 година ускоро је и бака умр- ла, и још више сам се везала за цркву, на шта је утицала и мамина побожна другарица јелена, која је сада монахиња олга евстратова у црној гори, у манастиру св ђорђа изнад будванског манастира дуљево животом сведочите веру, а песнички је на- дахњујете као добар математичар, да ли уоча- вате везу између вере и математике? михаил: као код свих наука, најважнија је добра поставка ако је лоша поставка, нећеш доћи до правог решења праве премисе да- ју прави закључак у теологији је исто: лоша поставка доводи до јереси рецимо, ако је по- ставка да је христос само бог, резултат је јерес монофизитства и монотелитства али, теологи- ја је изнад науке, наука над наукама, благодат- на математика, као што је љубав изнад закона, али није изван закона искуство цркве је закон љубави свети старац пајсије светогорац је говорио да бог сâм одређује број деце у породици и да нема планирања они који планирају врше абортусе шта доприноси љубави и породич- ној срећи? михаил: потребан је обострани целобитни поштени план и договор да речи св пајсија не схватимо једнострано, свакако је мислио вишедетне хришћанске породице 48 3 / 2020 да нема шта ту да се двоуми човек кад је де- те већ зачето, а тобоже „непланирано“, али сам сигуран да је итекако познавао важност обо- стране жеље и планираног, вољеног, ишчеки- ваног, потомства чини ми се да понекад и бо- гу будемо смешни кад све лепо испланирамо у животу: и који ћу факултет, и где ћу да радим и којим превозом да идем, и шта ћу за два сата да једем а кад је у питању дете – ма, како се деси – деси!? обоје смо планирали свако дете, нису нам се тек тако „десила“, па да човекомр- сци и подсмевачи кажу: „ето, ови православни залуђеници, ко некада људи на селу, у мраку, не знају како“ ми смо их желели и пре сâмог зачећа и бог је благословио и испунио нашу жељу која је била у складу са његовим проми- слом и хвала му на томе подршка је потреб- на обострана мислим да је још једна значајна ствар – присутност оца на порођају шта сам ја? одваљени, љигави, крвави комад меса! хвала ти, боже! хвала што ме волиш! хвала ти што ме роди мајка! хвала ти што си ме твојим познањем уобличио у нешто више од 3500 гра- ма лена: муж треба да разуме жену, саслуша је, купи цвеће понекад, прогута и по коју гре- шку мислим да жена нема шта да мисли од тренутка трудноће, треба да донесе још једну радост на овај свет жеља, договор и молитва иду пре тога, а после само радост који је задатак оца а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже да је праведни јосиф најбољи пример истинског очинства, иако није христу отац по телу: „прави отац има три задатка: да научи де- те да се моли, да га упозна са светим писмом и да му да професију“ михаил: да, управо тако како је и рекао уважени руски прота волим да читам његове радове, али још више ми значи грузијски ду- ховник блаженопочивши о лазар абашидзе и његова књига „мучење љубави“, која ми је од- мах уз псалтир он јасно указује да је отац при- мер зачетник, како добра тако и зла, у дечијој души старац монашким примерима разобли- чава сваку душу, наводи нас да расуђујемо а не осуђујемо даје универзалне примере, усмера- ва на два пута ка истом спасењу: монаштво или брак, иста искушења али, уместо да машемо крилима као отежали гусани, смршајмо и по- летимо у висину, еволуирајмо у духовне орло- ве овај свет нуди ширину и непрегледно ша- ренило црква нуди висину која у зеници ока сажима у себи сву понуђену светску ширину и изобиље и даје слободан лет над несигурно- шћу и пролазношћу лет који храни душу, који радује више од усрећивања сигурним зобом, појилом, топлим кавезом и познатим мириси- ма овог света а која жена и које дете неће же- лети да се макар „провоза“ на крилима таквог орла, супруга и оца? лена: васпитати децу да буду самостални мајка пружа љубав и топли- ну, води дете у цркву, причешћује га, научи га да треба да се исповеда, приближи га свеште- нику да се не стиди да исповеда неке ствари које не морају да знају ни отац ни мајка, само бог да ли се може живети православно без цр- квеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у грађанском браку дуги низ година? како на то гледа срп- ска црква, а како руска црква? вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 49 михаил: да ли је јаков имао црквени брак са рахиљом или лијом? а адам и ева? да, то је старо доба, пре христа, али управо мислим да се ту крије одговор и можда потреба за једним преосмишљавањем питања: када за- право почиње брак? да, у то старо доба, брак је почињао „познањем“ или „сусретом“, мало грубље речено – полним односом полност је дар и светиња, део човековог садејства са творцем, грех је злоупотреба најбоље је ка- да се споји црквени, божији благослов и све- тиња постеље, али сматрати безбрачним оне који живе заједно више деценија у грађан- ском браку, услед њиховог незнања, мислим да је исто као и сматрати за такве старозавет- не праоце наравно, било би добро, уколико није било прељубе, да се накнадно над њима обави света тајна, чак може бити и прави „ве- нац славе“ за честити брак таквих људи, кру- нисање осведочених брачника али шта рећи на то када „оду код попа“ двоје „младих“ од по 35 лета, да се, ето узму „по први пут“, а прет- ходно имају више сексуалног искуства од гаја јулија цезара и клеопатре заједно, и онда им једноставно то рачунамо као „први црквени брак“?! лена: што се тиче рпц, није ретко да свештеници оне који нису у црквеном браку не причешћују или им дају одређену епити- мију код нас је то мало строже него у спц интересантно је то што су готово сви парови који су долазили у муром на поклоњење св петру и февронији, убрзо затим или склапа- ли црквени и грађански брак или, ако су били само у грађанском, закључивали и црквени таквих примера је много, према сведочењу монахиња такође, постоје и лепе тежње па- рова у русији да управо и приме свету тајну брака пред моштима ових светих најчешће ти бракови буду буквално преблагослове- ни и нераскидиви слично је и са добијањем потомства да ли је рађање подвиг или беспотребно мучење? михаил: насушни подвиг лена: сматрам да је рађање слично војној борби на фронту неизвесно, а опет нема назад има муке, али спасоносне на крају, све се лоше заборави, добро долази и радујемо му се лена, какве су биле трудноће? је ли било страха од порођаја? ваш став о вантелесној оплодњи? имате ли поверења у данашње вакцине? лена: сва ова питања имају исти одговор: треба имати поверења у бога да, плашила сам се, збуњивала, али нисам угасила послед- њу свећицу наде у срцу исто је и са вакцина- ма немам поверања у људе, знам да ту има свачега, али верујем у свету тајну причешћа и да благодат божија може да заштити нашу децу од непријатељских планова и дела, ка- ква год страшна била зато затварам очи и окрећем лице према небу о вантелесној не бих знала шта да кажем, нисам имала потре- бу за њом верујем да није лако онима који желе, а немају деце, али опет, треба имати по- верење у божију промисао кад је требало да се роди љубица, термин је био 1–2 август, а два месеца пре порођаја чули смо се са ми- трополитом који је рекао је да ће се родити 9 августа, на св пантелејмона, коме је по- у кући чујемо оба језика лена каже да су деца прво српски научила чланови су хора „растко“ при храму светог саве вишедетне хришћанске породице 50 3 / 2020 свећена црква у његовом родном селу баре радовића и стварно сам се тада породила митрополита много волим, он ми је као отац његове молитве су много јаке а колико он воли нас и брине о нама доказ је што нас че- сто телефонским позивом сâм обрадује колико вера мења човека, како га преобра- жава? да ли сте то приметили и код других? михаил: вера је једино што од горе поме- нутог комада одваљеног меса ствара човека једина ствар која је прождирућој еволуци- ји недостижна, а можда и последња карика еволуције од праха до човека то преобра- жење и јесте једина права еволуција, кад ни од чега човек постаје непролазна вредност, бесцено благо сина божијег, за које је он и страдао и васкрсао лена: да, вера помаже људима да се пронађу, да се замисле над сво- јим животом озбиљније, да се поставе досто- јанствено у разним животним ситуацијама вера даје нову идеју, снагу и жељу знам мно- го блиских примера где сам приметила лепе и стваралачке промене код људи после саве- товања да се укључе у молитву, православно богослужење, цркву нарочито децу треба од малена уводити у веру литургија развија дечију душу то је један велики простор у ко- ме се они у почетку слабо сналазе, али нека- ко осећају да су ту на сигурном литургија је сва веронаука у породици родитељи су ту да понекад нешто појасне, и то ако дете пита, а верујем да деци и сâм свети дух све открива, на њима потребан начин, на нивоу на који ни сâми родитељи не би могли да се спусте или, можда, боље рећи, подигну да, литургија је благодатна тајна и најбоље је да остане тајна између бога и детета како избећи негативне утицаје који су про- тивни хришћанском животу? опет цитирамо протојереја андреја ткачова: „прозоре куће душе треба затварати тако да се не чују пови- ци и бука вавилонских улица“ михаил: исти а ткачев се лепо изразио у храму светог саве, рекавши да постоје данас и „глупи послови“ које смо ми сâми себи на- метнули и од њих направили бизнисе што мање технике, више додира са природом, удахнути, издахнути ваздух, просте ствари попунити живот своје породице, своје деце са што више развијајућих ствари, практичне природе – садити, заливати, шетати шумом, обићи светињу, молити се, бојити, певати, хранити животиње, преспавати некад и са плишаним зеком или медом, направити че- ститку, пакетић за некога ко нема лена: чешћа исповест, духовни разговори и свето причешће су најбоља ограда треба се бави- ти лепим стварима, мислити оптимистично, као што кажу код нас у русији, бити жизњера- достан (животнорадостан) како треба васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбар- дују разним идолима и намећу их, и нама и нашој деци, да им се клањамо – и школа, сво- јим образовним системом, и држава, закони- ма, привреда, тржишним трендовима могу вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 51 ли и деца да васпитавају своје родитеље, тј да ли се са сваким новим дететом мења и родитељ? михаил: да, свако дете мења и родитеља мења „микроклиму“ породице реално, мења и буџет породице све ово може да буде и на добро и на лоше међутим, ако родитељ има пред очима заиста само бога и спасење, ко- је није само индивидуалног карактера, већ агапијског, заједничарског, онда има наде стање је такво да ако се само осврнемо, завр- шићемо као лотова жена претворићемо се у стуб соли, али бескорисне соли, која само соли памет, али не и душу треба дати храбар, одважан пример треба причати са децом али, ни ми одрасли не волимо дуге беседе дај ми ти лепо пример за мном! лена: су- штина васпитања је да их изведемо на живот- ни пут као самосталне, трудољубиве, мудре личности окренуте лицу божијем не треба их „дресирати“ да буду везани за родитеље, већ за бога треба их научити одговорности према своме животу, својој души и телу, али и према својој браћи и сестрама, другарима, пријатељима такође, да увек имају наду и поверење у црквене служитеље, наравно, са дозом расуђивања које они треба да упију од својих родитеља треба да имају пред очима и покајање када погреше, и да иду даље, да се не закопавају у очајање и лењост, да раде и поправљају себе исто, сматрам да родите- љи често греше када гурају децу да уче оно што су они учили, тј моје дете не мора да бу- де иконописац као ја, ако то не жели  као вероучитељ, реците нам шта утиче на одзив и опредељење деце за веронауку? чи- ме се руководе родитељи? чиме сте лично допринели да одзив буде већи? да ли водите ђаке у цркву на литургију и друге службе? ле- по је речено: ‘на литургију не идемо да бисмо дали него да бисмо добили’ шта то добијамо на литургији? посебно, шта деци пружа уче- шће у литургији? михаил: веронаука је можда највеће ду- ховно поприште у србији с почетка 21 века потркалиште и анђела и демона она је од изузетног значаја, а у њој предњачи молитва научити „на голубињим ногама“, како се из- ражавао св јустин ћелијски, дете, младића, девојку, да се обраћа богу веронаука је ту да макар дâ сваком полазнику свест да увек у животу има наде јер има бога а са којом на- дом ће изаћи из школе полазник грађанског васпитања? имаће неку надицу ако се учлани у неку тада владајућу грађанску странку за- то храбрим родитеље да повере дете верској настави увек ће за педаљ више поштовати родитеље, имаће једну кочницу у глави пре сваког рђавог дела, свест да постоји покаја- ње, имаће веће шансе да прође кроз врата вечне радости веронауку треба подржати, иако је тренутно стање веронауке слично са поменутим стубом соли у једној средини као да радиш са глувонемима, а у другој доноси стоструки плод једнима смета што се преви- ше трудиш за њихову децу, па кажу „удави нам децу“; замерају ми зашто често водим децу у цркву, па сâми одређују колико дете треба да пости пре причешћа, чак и 7 дана на води а други то поштују и захвални су што учим њи- вишедетне хришћанске породице 52 3 / 2020 хову децу вери, раду, одговорности, дисци- плини кажу: „такав нам треба“! неки су пре- строги, а неки благи и како ту наћи меру? ја срцем радим и односим се према повереној ми деци као према својој преводим са руског и енглеског хришћанске филмове, цртане, краткометражне, документарце и то предста- вљам деци на часу користим то за унапређе- ње веронауке и продубљивање неких тема тај материјал треба да се користи сходно уз- расту детета најважније је заједничко гледа- ње и коментарисање на часу, а не да свако гледа на свом мобилном или компјутеру да се поприча уживо, као после прочитане књи- ге такав начин окупљања примењују и цркве- не заједнице које преко пројектора приказују неки добар духовни филм и где људи поста- вљају питања споменућу филм „литургија“ о сергија баранова, који је приказан у паро- хијском дому цркве св александра невског можете га наћи на јутјуб претраживачу спре- мите макар једно паковање марамица! водим често децу на литургију, а то нам је и обавеза, и захвалан сам свештеницима како децу до- чекују у храмовима св марка и св василија острошког дечјој души је веома важан духов- ни доживљај литургије, стварање осећаја код детета да се налази пред лицем божијим ваша деца су основци како уче? у чему су посебно талентована? колико читају, а коли- ко су под утицајем виртуелне стварности? михаил: уче лепо љубица је трећи разред ош „никола тесла“ у раковици, свира виоли- ну, такмичи се из математике павле други, а софија први разред истичу се у певању пе- сма је део наше свакодневице, нарочито бо- гољубиве и родољубиве тематике чланови су хора „растко“ при храму светог саве под маминим утицајем, воле да цртају, боје, и то прилично успешно иду на веронауку желим да нагласим да би ишли и да им вероучитељ има три рога постоје наши сапатници, цр- квени родитељи, који често негативно про- суђују о вероучитељима па не дају децу да им ови не „покваре веру“ имао сам прилику, нажалост, много пута да гледам како се то ис- тима обија о главу бумеранг-ефектом осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? верују- ћи људи се све чешће питају: да ли може пр- вородни грех постати узрок дечје агресивно- сти или данашња масовна чедоморства? михаил: заиста, лепо сте све ово повеза- ли сви смо у том прародитељском казамату крици утиснути у ћелијско памћење хектоли- тара врелих крвних зрнаца абортиране деце вију се и дунавом и савом и моравом агре- сија је у ваздуху нарочито у београду само је потребан упаљач но, постоји искупитељ постоји филтер постоји исцелитељ, христос господ лена: много је и савремених апара- та који одузимају деци време родитељи ми- сле да се деца тако забављају, да су мирна, а у ствари само гомилају у себи вишак снаге и ето нервозе и агресивности да не причамо и о доступности настраних порнографских ма- теријала деца се мање развијају на приро- дан начин, па та неприродност утиче на раз- дражљивост и бунтовништво много се седи, прича, слуша, а мало ради школа је посебна вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 53 прича, јер се најчешће и она своди на седе- ње и слушање, уместо на више практичних активности које укључују читаво тело детета, а да не говоримо о души, мада је за њу ту пра- вославна веронаука, макар знамо да је тело сасуд духа светога мода намеће квазивредности које не доликују хри- шћанима владари и „умне главе“ овога све- та смислили су налепнице-тетоваже за децу, као безазлене играчке, и тако децу подстичу да се од малих ногу тетовирају, а то је при- према за примање чипа а, родитељи у томе не виде ништа лоше како се од тога бранити? михаил: деца су највеће богатство и за те „умне главе“ најисплативији економски потрошачи капиталистичког вредносног си- стема најрањивије душе и најоданији зави- сници несвесна маса за свесне манипуланте све приче о нафти, о злату, о наоружању, о резервама воде, падају у други план када су у питању деца ово прво је само кулиса да би се иза одиграо прави рат, рат за дечије душе ако је то тако, шта нам онда највише као на- роду треба? нафта, злато, оружје, вода? деца! зло је корисно, добро је досадно то је мото 21 века заменом теза ће се тек манипулиса- ти и последњи зликовац који ће крунисати зло је заправо антитеза господу христу наше је да у пракси показујемо да је зло досадно и ружно, а добро корисно и лепо да ли за вашу породицу постоје летовања, зимовања, поклоничка путовања? михаил: да, постоји ето, ми смо пре божића пет дана зимовали на авали свако јутро са сан- кама на снежној стази од 100м за коју мали број људи зна, тик поред новоизграђене цркве-брв- наре посвећене св деспоту стефану лазаре- вићу много смо везани и за црну гору и скоро све светиње у њој, да не кажемо и свете људе у истој, нарочито за митрополита амфилохи- ја тамо дочекујемо сваки васкрс и 9 август, св пантелејмона, рођендан наше љубице тако- ђе, волимо и посећујемо манастир пиносаву у селу кусадак код младеновца са оцем петром драгојловићем на челу, манастир богородице тројеручице испод авале и радосну мати злату, а такође и манастир тумане и цео тај пожаре- вачко-голубачки рајски крај камера и фотоа- парат памте, а ми живимо и уживамо као отац вишедетне породице, и као веро- учитељ и, надамо се, будући свештеник, шта бисте поручили породицама које избегавају вишедетство ради охрабрења? да ли је то си- ромаштво или богатство? михаил: богатство свако дете доноси свој дар, свој таленат и обогаћује заједницу дете расте и годишње даје више од милионског де- позита у најбољој банци поручио бих свима да буду православни хедонисти како сад то? ето, уживајте у дечијим осмесима, грабите их за себе, народите их толико да вам никад не буде досадно, да немате времена за досадне приче и људе а паре? па, мене је четврто дете претворило и у сниматеља и у косача и возача и предузимача и керамичара и открило у ме- ни закопана тридесет и три заната и двадесет и два факултета имајте макар четворо деце и живите сваки дан у „ријалити“ православљу у кући чујемо оба језика лена каже да су деца прво српски научила чланови су хора „растко“ при храму светог саве растанак са њима био је топао и указивао на скори сусрет и дружење деца су толико песама научила да смо им аплаудирали као на приредби от- певали су на руском песму „покров пресвете богородице“, „небо словена“, „ми смо руси“, а онда су певали на српском „света анастасија“ на стихове маје ковачевић из краљева, мајке једанаесторо српчића, и родољубиву „ој, ко- смају“ хтели су још, али смо их замолили да ту радост са нама поделе други пут  вишедетне хришћанске породице 54 3 / 2020 света гора сећање на светог апостола андреја пр- возваног увек је било пуно љубави од стране светогорских монаха посебно вели- ко поштовање је било, а и сада је, код руских монаха на светој гори, који су му посветили читав један скит који по величини надмашује већину светогорских манастира скит светог андреја првозваног је сме- штен у кареји, административном центру свете горе величанствен храм је изграђен у руском стилу, који није карактеристичан за свету гору, али који и дан данас привлачи велики број поклоника из целог света овај храм је највећи на светој гори и други по ве- личини на балкану иако је сам скит саграђен средином 19 века, његова историја сеже у даљу прошлост по легенди, на овом месту је још у 10 веку била усамљена пустињачка ке- лија, а нешто касније и кситски манастир који је постојао све до 15 века стицајем историј- ских околности, овај мали манастир се про- глашава келијом, у којој, средином 17 века, се подвизава свети атанасије iii (1597–1654), „патријарх цариградски и лубенски чудо- творац (похрањен у манастиру мгар у укра- јини, чије су мошти постале познате широм света по њиховим чудотворним моћима) већ 1766 године цариградски патријарх серафим ii анина (1757–1761), купио је ову келију са околном земљом, те је његовим на- порима она проширена, уређена и добила је име сарај, (тур палата) патријарх серафим је келију посветио апостолу андреју првозва- ном 30 новембар/13 децембар патријарх серафим је одржавао блиску сарадњу са пре- подобним пајсијем величковским, благоси- љајући његова дела у оживљавању традиција православних стараца због својих стремље- ња за слободном грчком, патријарх је 1769 године позвао грчко становништво на побуну против турака после неуспеха устанка 1776 године прогнан је у русију, у област полтава, у манастир козачки мгар, у којем се и упокојио келија патријарха серафима, сарај, је на- кон његовог прогонства у русију, припала ма- настиру ватопеду, а патријархов ученик, који иако је сам скит саграђен средином 19 века, његова историја сеже у даљу прошлост по легенди, на овом месту је још у 10 веку била усамљена пустињачка келија скит светог апостола андреја првозваног др немања јонић је био задужен да чува келију, се преселио у манастир ватопед са почетком народноослободилачке ре- волуције 1821–1832 године, текући догађаји су веома брзо економски ослабили све све- тогорске манастире као и манастир ватопед, који више није могао да одржава келију са- рај монаси келиоти због глади је напуштају и она остаје празна међутим, 1841 године на атос долазе дво- јица руских монаха, висарион и варсанофи- је, добијају благослов ватопедског игумана и купују запустелу келију сарај у то време манастир светог пантелејмо- на је био у поседу грчких монаха, док су скит светог илије настањивали украјинци с тога су руси, почели да граде нови мана- стир на месту старе келије, у којем би се са- бирали руски монаси током пет година од тројице монаха, руско братство је израсло на 25 монаха године 1849 благословом ца- риградског патријарха антимуса, келија је претворена у скит, чији је први дикеј био је- росхимонах висарион од овог тренутка, почиње брзи и нагли развој овог скита велика новчана сред- ства долазе из русије, као и грађевински материјал, ангажује се велики број грађе- винских мајстора, изграђује се тада највећи православни храм на балкану са огромним конацима, трпезаријом и другим пратећим зградама већ почетком 20 века овај скит је задобио толику величину, да је у њему комотно боравило чак 800 монаха главни храм скита је изграђен по нацрту архитекте шурупова дужина храма је 88 аршина, ши- рина 45 аршина, а висина звоника је 60 ар- шина (1 аршин = 71,1 цм) храм има 150 про- зора и под прекривен кестеновим даскама доњи мањи храм је посвећен светом алек- сеју, митрополиту кијевском и целе русије звоник је највиши на светој гори, имао је 25 звона када је изграђен, укључујући и звоно од 5 тона, поклон великог војводе алексеја александровича више пута је покретана иницијатива да овај скит прерасте у руски самостални мана- стир, али је сваки пут, намера руских монаха била стопирана од стране грка, чак и када је осиромашени манастир ставроникита же- лео да се сједини са скитом светог андреје протат се, такође, противио превођењу ски- та у руски манастир поред главног храма, овај скит има и 9 ма- њих храмова, имао је и болницу, велику би- блиотеку, највећу гостионицу на светој гори и разне радионице, па чак и апотеку тако је 1850 године на западној страни скита изгра- ђена двоспратна камена зграда, на првом спрату је била трпезарија, кухиња и перио- ница веша, а на другом спрату су биле мона- шке келије године 1859 у југозападном делу скита саграђена је четвороспратна зграда која је спајала постојеће зграде у њој су би- ле монашке келије године 1865 изграђена је и шестоспратна зграда са параклисом у част иконе пресвете богородице, а 1881 су саграђене још две зграде на северној стра- ни скита у којој су биле ковачница и бравар- ска радионица наредне године саграђен је и храм на два нивоа, горњи ниво посвећен светом николи, а доњи посвећен светој тро- јици године 1887 у близини скита изграђена је двоспратна зграда са параклисом успења пресвете богородице, а касније и нова бол- ничка зграда у северном делу скита године 1897 изграђена су још четири параклиса: светитеља инокентија иркутског, благове- штења, михајла клопског и великомученице варваре, а две године касније су изграђени и фрескописани параклиси великомученика пантелејмона, светих бесребреника и пре- подобног серафима саровског овај скит је био уточиште многим свето- горским пустињацима и келиотима, који су се нарочито склањали од јаке зиме скит је имао своја подворја у цариграду, одеси, санкт петербургу, таранрогу, ростову на до- ну чак је имао и свој брод којим је возио хо- дочаснике из одесе до свете горе међу аскетама скита, посебну пажњу за- служује схимонах инокентије сибирјаков – некадашњи милионер, в

-АНАЛИЗИ-