-АНАЛИЗИРАЈУЋИ-

Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
... читају и приступају јој она заузима централно место, што исказује и положај који јеванђеље има у цркви то је због тога што је за цркву библија књига чији су писци надахнути од бога, као и они који је читају и у њој препознају глас и реч божију свето писмо као реч господња је увек актуелна и жива за хришћане савремени тумачи, анализирајући библију, наводе податак да мало мање од половине библијског текста комуницира са читаоцима кроз приповедање то значи да описује догађаје, било историјске, било фиктивне, да би на тај начин читаоца упутио на разумевање божијег деловања у свету, тј да у многим на око неповезаним догађајима, или онима који се чине као небитни, у опису ликова, њихових поступака и дијалога лежи прикривен смисао који је тако скројен да човека мами да га одгонетне у псалмима се говори: „пазите народе мој, на закон мој, пригните ухо речима уста мојих отворићу у причама уста своја, говорићу загонетке од почетка“ (пс 77, 1с: уп пс 48, 2–5) сам господ наглашава да је његова проповед прикривена у причама, тј у чувеним параболама које траже од слушалаца пажњу, размишљање, духовни и интелектуални напор да препознају оно у њима скривено: „све ово у причама говори исус људима, и без прича ништа не говораше“ (мт 13, 35; уп мк 4, 33с; лк 8, 10) ово заправо јесте позив да стално „истражујемо писма“, јер нас бог подстиче да тражимо смисао, путеве његовог деловања и дивимо се премудрости његовој на тај начин, приступајући тексту библије као живој речи божијој, свако читање претвара се у нови сусрет који открива нешто ново управо један такав доживљај светог писма пружају ликови жена које сусрећемо на његовим страницама зашто баш жена? с обзиром на то да су библијски текстови настали у старом веку, у добу где је доминантан тип друштвеног уређења био патријархат, ликови жена врло често служе као једна субверзивна критика таквог система наиме, жене су у том периоду (до нама блиске прошлости), биле у сенци мушкараца њихов социјални статус је био подређен мушкарцу жена није имала никаква права сама по себи, већ једино у односу на мушкарца то се огледа у левиратском браку, полигамији, честом приказу да оне наводе мушкарце на грех или им представљају искушење (пост 3, 6с; 39, 11–20) међутим, поред ових случајева који осликавају преовлађујући став, ликови жена у библији су особени по својим поступцима који одскачу од окружења у којем се налазе, често рушећи предрасуде које се везују за њих, или се чак показују способније и храбрије од мушкараца због поступака које им библијски писци приписују, многе од жена у старом и новом завету су кроз историју биле пример за хришћане и мерило на основу којег процењују и своју смелост и храброст пред богом многе од женских ликова је најбоље представити кроз особине које више њих деле или ситуазбог поступака које им библијски писци приписују, многе од жена у старом и новом завету су кроз историју биле пример за хришћане и мерило на основу којег процењују и своју смелост и храброст пред богом библијске хероине тема броја ђакон владимир пекић 30 3 / 2021 тема броја ције у којима се налазе тако је једна од преовлађујућих ситуација, тзв типских сцена, она о заручењу или о нероткињи сцене заручења се готово по правилу збивају око бунара / студенаца где те жене самом својом појавом привлаче пажњу такав је случај са ревеком, рахиљом или мојсијевом сефором у случају нероткиња, оне по правилу трпе понижења од околине, одбацују их мужеви, да би кроз трпљење биле награђене јављањем божјим и рођењем личности која бива миљеник божији и вођа израиљев рахиља рађа јосифа који поред тога што је очев миљеник, постаје избавитељ и браће која га мрзе и њихових породица, али и праслика страдајућег христа који без греха узима безакоња свих људи у сличној ситуацији се налази и мајка пророка самуила, ана, али пре ње и самсонова мајка коначно, на те сцене и ликове се надовезује и јелисавета, мајка св јована крститеља, али и родитељи пресвете богородице предузимљивост, храброст и иницијатива су особине којима поједине жене показују да њихова интуиција итекако може да их упути на оно што је по вољи божијој, премда се то на први поглед не чини ревека препознаје духовну узвишеност јакова и иницира превару да он преузме благослов првенца од ослепелог, немоћног и пасивног оца исака њен поступак, иако може бити протумачен као неправедан, јер фаворизује једног од синова, показује се у тој мери важан јер причу усмерава ка томе да се управо по јакову тј израиљу именују сви они који припадају народу божијем као наследници обећања његових; укључујући и хришћане у књизи о судијама, девора и јаиља су носиоци ослобођења израиљаца од хананског тлачења прва је и пророчица, представљена као судија у израиљу где њено суђење готово да асоцира на царско достојанство док седи под палмом у гори јефремовој, док јаиља иако није израиљка, убија сисеру интуитивно у њему препознавајући злочинца ове особине могу се приписати и рави блудници, нојемини, јестири мироносице у новом завету доводе до врхунца ове особине наиме, оне у недељу, у праскозорје одлазе на христов гроб, иако пред њима стоје опасности и препреке које не могу савладати, не би ли обавиле прописане погребне ритуале над христовим телом једино што их на то покреће јесте љубав и верност према њиховом учитељу баш због тога оне, жене, бивају први сведоци догађаја који осмишљава свеукупно постојање читавог космоса – васкрсења христовог ништа мања храброст исказана кроз спремност да поднесу жртву зарад својих ближњих је она што краси лотове кћери, тамару и руту иако би поступци тамаре и лотових кћери испрва били саблажњиви, иза њих стоји верност коју показују према свекру, односно оцу, чак и по цену властите срамоте и осуде тамара, која није имала никакав разлог да остане уз јуду, јер су му оба сина за које је била удата умрла, чини нечасан поступак, заводећи пијаног јуду не би ли му подарила потомство слично томе, само још наглашеније чине пре ње лотове кћери које напијају оца након уништења содома и смрти њихове мајке ови наративи, о лоту и кћерима, као и о јуди и тамари носе и другачије поруке и значења овде наглашавају песма маријина, изл 15, 21 — хлудов псалтир, 9 век (извор: schoolorthpatrru) мај / јун 2021 31 решеност тамаре и кћери лотових да понесу срамоту и тескобу такве стигме за разлику од малодушности свекра, тј оца у новом завету, ликови жена, често анонимних су у функцији показивања вере, покајања, препознавања христа и љубави према богу коју чак ни апостоли не могу да досегну тако, молба сирофеничанке или поступак крвоточиве жене представља парадигму вере, блуднице која сузама кваси, а косом брише ноге исусове и љуби их јесте показатељ љубави, две лепте сиромашне удовице симбол су предавања читавог свог живота богу, све оне не само да превазилазе свој друштвени статус и анонимност, него постају истакнуте у тој мери да се њихови примери непрестано користе као надахнуће у животу хришћана коначно, лик пресвете богородице у себи сабира све ове жене о којима свето писмо приповеда поред тога што она представља значењску супротност еви у смислу поводљивости, сладострашћа и, на концу, непослушања вољи божијој у коју повлачи и адама, пресвета дјева марија се показује као истинска мати, не само христа, него свих људи уз то, управо кроз лик жене и њеног саглашавања са вољом божијом исказано у речима: „ево слушкиње господње, нека ми буде по речи твојој“ (лк 1, 38), бог започиње месијанско време и преображај не само људског рода, већ целокупне творевине да би се приповест завршила женама које су сведоци васкрсења бог је од жене тражио сагласност да би остварио спасење рода људског и од ње узео људску природу тиме свето писмо жели да нам каже да централна фигура библије поред господа исуса христа, јесте нико други до жена ликови жена описаних у библији суштински стоје у директној вези са једним од основних начела хришћанске вере: да је сваки човек, свако људско биће, створен по лику божијем (пост 1, 26) иако то представља идеал који ни данас није досегнут колико год мислили да је људско друштво слободно и равноправно, библијске хероине заправо служе да подсете на ту истину, али и покажу колико животне околности не треба прихватати са малодушношћу напротив, оне сведоче о храбрости, ватрености у служењу богу и ближњима ради којих су спремне да поднесу жртве оне, такође, показују, да бити сведок бога живога значи и прекршити правила, одступити од устаљених образаца мишљења, препустити се унутрашњем осећају и савести која јесте неписани закон божији у човеку, не мирити се са стањем у којем јесмо коначно, то значи тежити превазилажењу ограничености властите природе као израза дубоке жудње за богом и живљења по његовој вољи и заповестима  аутор је ђакон при манастиру ваведење у београду и професор верске наставе тема броја ревека крај студенца, пост 24, 15 — мозаик, катедрала у монреалеу, сицилија, 12 век (извор: википедија) 32 3 / 2021 свој однос према жени, њеном достојанству и узвишеној улози у домостроју спасења, црква је одувијек темељила на истинама светог писма већ из библијског описа стварања човјека сазнајемо да је диоба човјека на полове дар божији и израз његовог човјекољубља због потребе заједнице бог адаму ствара жену, сабесједника и сарадника на путу, јер није добро човјеку да је сам (пост 2, 18) то што је прво створен адам, а потом ева не значи да је адам узвишенији, да има другачију улогу и назначење од еве или да је она биће другог реда они су од бога постављени на исти ниво, са заједничким циљем да се уподобљавају тројичном богу опис божијег стварања жене од ребра, тј од костију и тијела адамовог (пост 2, 23) показује тијесну везу мужа и жене у јединствености и једнакости њихове опште и особне људске природе, а то потврђују и ријечи спаситељеве: од почетка је творац створио мушко и женско да буду двоје једно тијело (мт 19, 4–6) зато у животу цркве христове не постоји било какво разликовање људи на полове (у смислу да је један пол већи и значајнији од другог), јер је у заједници цркве остварено такво јединство њених чланова да нема више мушког и женског, јер сте ви сви један човјек у христу исусу (гал 3, 28) будући да је ева у рају, по изразу св василија великог, била дијете (νηπια), ђаво је обмањује „жељом равнобоштва“, чиме почиње трагедија гријехопада но, већ у ријечима које господ упућује змији, да ће јој сјеме женино газити главу (пост 3, 15) наговјештава се блага вијест спасења кроз христа ева, прва жена у историји је згријешила и навела адама, првог човјека на гријех а евина кћи марија, „благословена међу женама“, није згријешила и родила је ново сјеме, „благословен плод утробе своје“, нотема броја жене које помиње јеванђеље су на разне начине послужиле христу и његовом прослављењу једне су посвједочиле исуса као месију (јелисавета, пророчица ана, жена самарјанка), друге су у сусрету с њим пружиле образац дубоке вјере (хананејка, крвоточива жена), треће му указују почасти библијски ликови жена као образац служења христу протојереј слободан лукић царица јестира, новији живопис (извор: википедија) мај / јун 2021 33 вог адама – христа спаситеља дакле, још од тада унапријед је проповиједан онај који ће се родити од жене дјевојке ева је, по ријечима блаженопочившег епископа атанасија јевтића, трагична но величанствена фигура историје рода људског, која ће се спасти рађањем дјеце (1тим 2, 13–15) и тиме бити прамајка свих живих, и тако прамајка христова као праобраз богородице марије, друге еве 1 свето писмо старог завјета нас даље упознаје са ликовима жена попут саре, рахиље или ревеке, које имају важну и активну улогу у историји спасења рађајући носиоце обећања и завјета божијег са изабраним народом такође, у старозавјетним књигама описани су ликови жена које су у неким одсудним тренуцима за израиљ, доносиле избављење своме народу тако је девора пророчица, у вријеме када неста путева и села у израиљу, након побједе над хананским царем јавином, названа мајком израиља (суд 5, 6–7) захваљујући царици јестири, јевреји бивају спасени од истребљења, те им дође свјетлост и весеље и радост и слава (јест 8, 16) дакле, стари завјет нам указује на достојанство жене и њену улогу у историји спасења али, на неким мјестима се упоредо са похвалама жени као извору радости, весеља и преносиоцу благослова божијег, сусрећемо и са изразима који говоре о жени као заводници, извору пропасти итд према томе, тек у новом завјету достојанство и узвишена мисија жене бива потпуно освијетљења у тајни марије дјеве-богородице се најјасније очитује достојанство, призив и улога жене у домостроју 1 ср књига постања, превод и тумачење: епископ атанасије јевтић, београд 2004, стр 28 спасења свијета и човјека већ само име богородице, по ријечима св јована дамаскина, садржи у себи сву тајну божанског домостроја спасења никола кавасила каже да човјек није могао да буде спасен без сарадње његове слободне воље, а што је најбоље дошло до изражаја у пристанку дјеве марије: нека ми буде по ријечи твојој (лк 1, 38) као што је хтио да се оваплоти, бог је тако исто хтио да га његова мајка роди слободно, по сопственој вољи дакле, марија дјева није била пасивно оруђе у рукама божијим, већ је пројавила своју личну слободу, сарађујући у дјелу спасења она није нека идеална вјечна жена, нити божанско биће, већ права жена, али која је, због њене чистоте од бога узвишена над свим створењима и изабрана да као „најчистији сасуд у роду људском“ роди бога у тијелу у свјетлу у којем јеванђелисти описују лик богородице и других жена које су биле свједоци и учесници христових дјела, јасно се спознаје достојанство и призив жене еванђелист лука већ на почетку свог јеванђеља, уз лик марије доноси и лик јелисавете, описујући њихов сусрет (лк 1, 39–45), а у следећој глави и лик пророчице ане, кћери фануилове која са праведним симеоном прима четрдесетодневног младенца (лк 2, 36–38) лука помиње и жене, које прате исуса у његовом прохођењу кроз села и градове, све до голготе: а за њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим (лк 23, 27) такође, ликови жена чине важан дио структуре јеванђеља по јовану на почетку се описује свадба у кани галилејској, гдје дјева марија поспјешује „час“ христовог јављања и његовог чудотворства: што је мени до тебе, жено (јн 2,1–12) такође, исус исцјељује петрову ташту (мк 1, 31), крвоточиву (мт 9, 20–22; мк 5, 33–34; лк 8, 48) тема броја марија дјева није била пасивно оруђе у рукама божијим, већ је пројавила своју личну слободу, сарађујући у дјелу спасења 34 3 / 2021 тема броја и згрчену жену (лк 13, 12–13) сажаливши се над наинском удовицом, он васкрсава њеног умрлог сина (лк 7, 13), спасава од убиства жену затечену у прељуби (јн 8, 3–11) и опрашта другој грешници која помазује миром његове ноге(лк 7, 36–50) и чак је наводи као примјер вјере фарисејима за углед је навео и удовицу с њеном лептом (мк 12, 42–44, лк 21, 2–4), истичући тиме узвишену племенитост душе која жртвује материјално ради духовног један од најдубљих и најпоетичнијих еванђелских догађаја јесте разговор исусов са женом самарјанком који нам открива велику истину да је мјесто сусрета са богом, у ствари – срце човјеково и да су плод тога сусрета – дух и истина, који се усељавају у човјека који живи вјером предање казује да је самарјанка, која је бесједила са христом код студенца јаковљевог, читав свој каснији живот посветила проповиједи јеванђеља пострадала је за вјеру и празнује се као св мученица фотина самарјанка еванђелско казивање о страдању господњем носи један нарочит детаљ који нас дубоко потреса, а то је вјерност христу оних малобројних, углавном жена: а стојаху код крста исусова мати његова, и сестре матере његове марија клеопова, и марија магдалина (јован 19, 25) они који су за вријеме христове проповиједи били непрестано уз њега, у тим страшним часовима су се разбјежали у страху, док су се они које готово да нисмо, или смо их само спорадично сретали на страницама јеванђеља, и којима христос није ни говорио о свом васкрсењу, показали као највјернији и најистрајнији у љубави жене излазе рано ујутро на гроб са мирисима, иако знају да је гроб запечаћен тешким каменом иако су, по ријечима апостола павла, „слабији сасуд“, оне су ради њихове дубоке вјере и љубави удостојене да прве приме вијест о васкрсењу послије пресвете богородице у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом посвједочиле еванђелску љубав и чврсту вјеру, оно што је једино сијало у тами страсне седмице и најтежим тренуцима када је спаситељ предавао себе на жртву и у апостолској цркви жене су имале важну улогу у ширењу јеванђеља и дјелима милосрђа, а које им мојсијев закон није дозвољавао из дјела апостолских и посланица апостола павла сазнајемо да жене пророкују (дјел 2, 17; 1кор 11, 5), да учествују и помажу у оснивању црквених заједница, као лидија из града тијатирског (дјел 16, 14), хлоја у коринту (1кор 1, 11), фива у кенхреји (рим 16, 1), марија, трифена, трифоса, јулија у риму (рим 16, 6–15) и др дакле, жене које помиње јеванђеље су на разне начине послужиле христу и његовом прослављењу једне су посвједочиле исуса као месију (јелисавета, пророчица ана, жена самарјанка), друге су у сусрету с њим пружиле образац дубоке вјере (хананејка, крвоточива жена), треће му указују почасти помазујући га миром, наговјештавајући тако његову крсну смрт (марија магдалина) кроз ликове ових жена открива се спасоносна сила вјере и смисао истинског служења и корачања за христом зато њима припада посебно мјесто и улога у новом завјету, као обрасцима служења христу у дјелу спасења свијета и човјека  аутор је парох будвански богомајка са мироносицама, византијски мозаик (извор: ruiconru) мај / јун 2021 35 тема броја читајући свештено јеванђеље, видимо да су господа нашег исуса христа, током његовог земаљског живота и служења, пратиле жене чији је значај изузетно истакнут неке од жена која се спомињу у светоме писму сведоче о месији (јелисавета, пророчица ана, жена самарјанка), друге представљају образац дубоке вере (хананејка, крвоточива жена), треће му указују почасти помазујући га за служење и за смрт, четврте добијају исцељење и самим тим укрепљују веру присутних прва међу женама која се спомиње је јелисавета, мајка светога јована, пророка, претече и крститеља господњег она је прва међу људима дознала за долазак господа који се тада налазио у утроби пресвете дјеве: и повика узвишеним гласом и рече: благословена си ти међу женама и благословен плод утробе твоје (лк 1, 42) у светлим ликовима праведнога симеона богопримца и пророчице ане, господ се јавио израиљу и ана је прослављала господа, и говораше о њему свима који чекаху избављење у јерусалиму (лк 2, 38) тако је она постала друга, после јелисавете, која је посведочила о доласку месије поред овога, не заборавимо да је жена самарјанка, са којом је спаситељ наш разговарао, прва која је господа исуса христа препознала као месију и вечног учитеља и спаситеља у пету недељу по пасхи господњој, заоденути пасхалном радошћу, а у попразништву празника преполовљења педесетнице, црква празнује догађај сусрета господа исуса христа са женом самарјанком крај кладенца (бунара) јаковљевог дошавши са вером самарјанка на бунар, виде те као воду премудрости, којом си је напојио изобилно: и царство небеско наследи вечно, као свеславна, појемо у кондаку овог недељног дана дакле, жена самарјанка примивши од христа воду живота вечнога, испунила је себе истином, а врхунац њене вере и жртве била је њена мученичка кончина света мученица фотитема броја у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом сведочиле еванђелску делатну љубав, али и чврсту веру и у најтежим тренуцима примери оваплоћене љубави и истинског живота по богу бранислав илић христос и самарјанка, православна икона из 17 века, чува се у државном историјском музеју у москви (извор: stroimhramru) 36 3 / 2021 тема броја на (жена самарјанка), која је на бунару први пут била обасјана светлошћу истине, према тексту њеног житија, бачена је у бунар, где је мученички пострадала и од господа овенчана неувелим венцем мучеништва у календару њен спомен савршавамо 2 априла/20 марта у недељу седамнаесту по педесетници на литургији се чита свештено зачало о великој и непоколебивој вери жене хананејке иако припадница незнабожачког народа, жена хананејка, чији је сусрет са господом христом описан у јеванђељу по матеју (зач 62, 15, 21–28), истрајна је у својој вери да управо он може исцелити њену ђавоиману кћер као таква, пример је свима, од ученика господњих до нас савремених хришћана, да су, ваистину, истините речи светога апостола павла који громогласно даје дефиницију вере и каже да је: вера основ свега чему се надамо, и потврда ствари невидљивих при спомену снажне вере жене хананејке, у наш ум долази и предивни пример жене која је више година боловала од течења крви, а коју је исцелио једини истински лекар душе и тела велика је била вера ове жене која је већ дванаест година патила и боловала од ове тешке и мучне болести и није могла да се исцели, због чега је у маси народа пришла господу и дотакла крај његове одеће христос је упитао ко га је дотакао, са жељом да жена посведочи о свом исцељењу жена му је пришла у страху и трепету и пала на колена пред њим, али је тада зачула спаситељеве речи: не бој се, кћери, вера твоја спасла те је (лк 8, 48) јасно је да су оквири једног чланка малени и није могуће да се на захтевне и важне теме, као што је ова, спомене и објасни све ово скромно казивање о предивним примерима жена које се спомињу у светоме писму, а чији су благословени пример за нас од изузетног значаја, крунисаћемо указивањем на значај светих жена мироносица сва четири еванђелиста наводе марију, рођену у галилејском граду магдала, марију из које је господ истерао седам демона друга мироносица, марија јосијина, мајка јакова и јосије, следила је за спаситељем до самог гроба саломија је била мајка заведејевих синова, апостола јована и јакова осим марије магдалине и марије јаковљеве, свети апостол лука наводи жене мироносице – јовану, као и друге, не називајући их по именима (лк 24, 10) мироносица јована, била је жена хузе, иродовог домоуправитеља коју је господ такође исцелио од тешке болести према речима светог апостола и јеванђелисте луке, међу женама су несумњиво биле сусана (лк 8, 1–3) и многе друге које су служиле христу наравно, женама мироносицама су припадале сестре праведнога лазара, марија и марта, које су биле верне сапутнице христове за време страсне (страдалне) недеље црква нас води кроз искуство гроба и тајну смрти богочовекове, и учи нас библијском смислу ових догађаја – благословене суботе, седам дана стварања и одмора божијег у трећу недељу по пасхи, коју називамо недељом мироносица, црква богослужбено прославља (споља гледано) „споредне“ личности – оне људе који су положили исуса у гроб – да бисмо могли да се дивимо њиховој храбрости то је храброст оних који делају далеко од очију света свете мироносице свете мироносице! о, чудесне жене! о, какве венце небески свет плете за мироносице боље и светије неголи за нас људе када су јурнули на господа христа јерусалимљани, и научници, и фарисеји, и књижевнци јеврејски, и други, жене (мироносице) су плакале и ридале за господом христом… вера њихова била је јача од вере ученика христових вера жена јача је од вере људи, и зато се господ васкрсли јавио прво мироносицама, јавио се прво марији магдалини и марији јаковљевој, јавио се њима, јер су служиле њему и веровале у њега свим срцем, свом душом, свим бићем својим и први васкршњи поздрав, ангелски поздрав: „христос васкрсе!“ био је упућен светим мироносицама, прва блага вест (преподобни јустин ћелијски) мај / јун 2021 37 и који су непознати јавности посебну пажњу богослужење ове седмице усмерава на жене мироносице наглашавајући њихову веру и љубав, али посебно храброст коју су имале иако су, према речима светог апостола павла „слабији сасуд“, жене мироносице су биле истрајне и у потпуности верне, и због тога их је васкрсли господ удостојио да прве приме и благовесте вест о његовом славном васкрсењу после пресвете богородице у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом сведочиле еванђелску делатну љубав, али и чврсту веру и у најтежим тренуцима, када спаситељ себе предаваше на жртву и када се апостоли од страха разбежаше, оне су остале верне господу до краја ово нам потврђује и знаменити протојереј александар шмеман следећим речима: излазак мироносица нас стално подсећа на то да су једино њихова љубав и верност сијали у безнадежној тами страсне седмице тај излазак нас непрестано подсећа на то да у овом свету нису умрли и ишчезли ни верност, ни љубав тај њихов излазак суди нашем малодушју, нашем страху, нашем вечитом и ропском самооправдавању тајанственом јосифу, никодиму и тим женама мироносицама, које су пре свитања изашле на гроб христов, посвећено је тако мало места у јеванђељу а управо се ту, у њиховој верности, решава вечна судбина свакога од нас  тема броја иако су, према речима светог апостола павла „слабији сасуд“, жене мироносице су биле истрајне и у потпуности верне, и због тога их је васкрсли господ удостојио да прве приме и благовесте вест о његовом славном васкрсењу 38 3 / 2021 у мноштву изузетних женских ликова у библији, једно од посебних места припада рути њена љубав и поштовање према свекрви, због чега је задобила велики благослов од бога, увек су актуелни и поучни за сваку хришћанку повест коју нам преноси свето писмо започиње ван палестине, обећане земље, у крајевима моавским тамо је дошао из витлејема, човек по имену елимелех, заједно са својом женом нојемином и два сина, у потрази за бољим животом због глади у њиховој отаџбини елимелех се убрзо упокојио док нојемина остаје са своја два сина у туђини када су стасали за женидбу, синови ступају у брак са моавкама, рутом и орфом нојемина се радовала снајама као својим кћерима и пазила их је са највећом љубављу њена се радост ипак убрзо претвара у жалост: оба сина су се упокојила после само десетак година брака, а жељене унуке бака није дочекала нојемина тада решава да се врати у своју отаџбину, витлејем, макар да умре у миру и на растанку благосиља своје снаје: „да вам да господ да нађете починак свака у дому мужа својега и пољуби их; а оне повикавши заплакаше“ (рута 1, 9) она саветује снаје да нађу своју срећу, свију породична гнезда и да не остају поред ње и не саучествују у њеној жалосној судбини орфа плачући одлази, док рута не жели ни да чује за растанак: „немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и где се год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је бог мој бог где ти умреш, умрећу и ја, и онде ћу бити погребена то нека ми учини господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом“ (рута 1, 16–17) заиста чудесна љубав снаје према свекрви! њих две тада крећу заједно на пут и враћају се у витлејем, где почиње борба да се преживи сиротице, без парчета своје земље, могу само да иду у надницу или сабирају остатке рута зато одлази на њиве да пабирчи тј скутема броја својом љубављу и нежношћу ка остарелој свекрви, рута је задобила велики благослов од бога део тог благослова је доживела у свом времену, дочекавши да поново има мужа и да роди чедо, маленог овида други део благослова испуниће се касније, јер ће овид добити сина јесеја љубав према свекрви протонамесник милорад мировић рута среће воза рут 2 , средњовековна илуминација (извор: пинтерест) мај / јун 2021 39 пља зрнца жита која преостану жетеоцима од њих ће остарела свекрва правити хлеб са којим ће се прехранити њих две видећи њихову љубав и жртву младе руте, господ их не оставља већ изобилно благосиља нојемина мудро саветује снају да прихвати наклоност вооза, домаћина на чијим је њивама пабирчила вооз убрзо жени руту која своју свекрву доводи у свој нови дом, пази је и негује и рађа јој жељено унуче, овида преподобни пајсије светогорац каже да нема круга који се код господа неће завршити завршетак неког дочекамо за месец дана, неког за годину, неког за деценију неког не дочекамо у нашем животу већ после смрти, када душа из раја гледа испуњење божијег промисла својом љубављу и нежношћу ка остарелој свекрви, рута је задобила велики благослов од бога део тог благослова је доживела у свом времену, дочекавши да поново има мужа и да роди чедо, маленог овида други део благослова испуниће се касније, јер ће овид добити сина јесеја који ће имати седам синова иако најсиромашнији и најнезнатнији у читавом витлејему, дом јесејев ће постати најславнији, јер ће његов најмлађи син, давид, постати јеврејски цар: најпобожнији и најсмиренији цар који је икада живео, онај који ће господу испевати чудесне псалме које и данас читамо и певамо са умиљењем у потомству тога цара, родиће се и цар над царевима и господ над господарима, син божији, поставши син човечији, исус христос преко руте, оне која је дошла из крајева незнабожачких, у господу се благосиљају сви незнабошци он је дошао да оно што је растављено сједини у једно, цркву своју у цркви се сви народи стапају у један нови род, хришћански, царско свештенство, свети род у тај род свети сава ће увести и наш народ попут господа, у коме су по чину мелхиседековом, били сједињени и царски род, преко давида из чијег племена је био јосиф заручник, и свештенички, јер је богомајка марија од кћери аронових као дете свештеника јоакима и попадије ане, и у светом сави је било сједињено царско порекло и свештеничко достојанство идеал светости постаће кроз њега највиши идеал нашега народа, а задужбинарство највећи израз животног постигнућа заслуга светога саве биће то да сва српска земља буде украшена прелепим храмовима и манастирима, а свето писмо и духовна литература најчитаније штиво рута је у његово време била добро позната свакој српској девојци која се спремала за удају, јер су мајке саветовале кћери да њеним стопама ходе и на њен начин се понашају, са љубављу и поштовањем према новим родитељима, свекру и свекрви нека би и данас тако било  аутор је парох при храму преподобне мати параскеве (у изградњи) у новом саду тема броја преко руте, оне која је дошла из крајева незнабожачких, у господу се благосиљају сви незнабошци рута, мозаик (извор: википедија) када је мојсије, уз божију помоћ, извео свој народ из мисира и превео на чудесан начин, преко црног мора настало је опште славље сам пророк мојсије је са синовима израиљевим запевао песму: „пјеваћу господу, јер се славно прослави, коња и коњика врже у море“ (2мојс 15, 1) песму није ни завршио, а већ се појавила марија, његова и аронова сестра (4мојс 26, 59), која је похитала да се придружи прослави како каже древни текст: „и марија пророчица, сестра аронова, узе бубањ у руку своју; а за њоме изидоше све жене с бубњевима и свиралама и отпијеваше им марија: ˈпјевајте господу, јер се славно прослави, коња и коњика врже у мореˈ“ (2мојс 15, 20–21) пророчица марија прешла је, заједно са браћом и народом, пустињу синску и упокојила се у кадису (4мојс 20, 1) надахнуће у библијским темама тражили су византијски ликовни уметници, како би, на погодан начин, приказали душевна стања и расположења тако су сцене радости представљали песмом и игром појединих старозаветних личности на таквим илустрацијама, било да су у питању рељефи, фреске или минијатуре, појављује се и марија радост марије и израиљских жена у библијском тексту изражавала је захвалност богу целог једног народа што је спасен од ропства и погибије према тумачењу византинаца, овде се мисли на духовно ослобођење од греха и смрти, која прети људској души од мисаоног фараона (ђавола) на једном значајном рукопису из друге половине ix века, који припада манастиру пантелејмон на светој гори (рукопис бр 61), налази се управо приказ марије како игра овај знаменити светогорски манастир, обновио је чувени старац исаија са групом српских монаха из хиландара за свој побожан посао имали су несебичну подршку цара душана у млађем рукопису који се чува у библиотеци манастира св катарине на синају (codex graec, 61, fol 235 v) постоји минијатура из 1274 године позната под називом песма и игра марије (мирјам) поред марије приказане су девојке које играју, а при том неке од њих имају музичке инструменте у рукама – то су тасови, бубањ, и чегртаљка сам синајски манастир био је веома цењен у српском средњем веку било је у њему и монаха срба, а даривали су га цареви душан и урош, као и јаков, први игуман призренских арханђела и серски митрополит из византијских рукописа било је видљиво да се приказује марија, сама или са девојкама, како игра и пева, да би се на пригодан начин изразила општа радост било је само питање времена када ће се и међу србима појавити рукопис у којем се ликовним средствима прославља марија, сестра мојсијева и аронова први познати рукопис је српски минхенски псалтир, датиран 1370–1390 тема броја радост марије и израиљских жена у библијском тексту изражавала је захвалност богу целог једног народа што је спасен од ропства и погибије према тумачењу византинаца, овде се мисли на духовно ослобођење од греха и смрти лик марије, сестре аронове у старој српској уметности др ђорђе вуковић 40 3 / 2021 ликовни стил подсећа на славне задужбине: матејчу, задужбину светог цара уроша и његове мајке, свете јелисавете (око 1355), и на задужбине мрњавчевића: на марков манастир код прилепа, задужбину краљева вукашина и марка (око 1371) и манастир анреаш на матки, задужбину андрејаша, брата „краљевића“ марка (1388/1389) новија истраживања сужавају временски оквир на 1370–1372 годину, и опет га везују са српски владарски двор сликари минијатура српског минхенског псалтира очигледно су припадали дворском кругу, што објашњава висок уметнички квалитет њиховог дела рукопис је са великим бројем илустрација изузетне израде (148), а једна од њих је посвећена управо марији у натпису над сликом говори се како марија игра у колу са другим девојкама на минијатури овог псалтира, марија игра у женском колу, уз музичку пратњу бубњарке и девојке који држи инструмент који подсећа на кастањете играчице у колу својом игром славе господа оне су ставиле руке једна другој на рамена или су се ухватиле за руке, док марија има марамице у рукама поред играчица у колу, две особе играју независно од њих лица свих играчица окренута су према оку посматрача псалтир је временом доспео у братство манастира привина глава, у храм светих арханђела можда је то заслуга сремских бранковића, поготово светог деспота јована, кога народна традиција види као ктитора привине главе због немира који су у то доба настали, игуман и проигуман су рукопис пренели у врдник (1626/1627) тамо га је видео свети патријарх пајсије јањевац посебно су га одушевиле слике, што наглашава у свом запису „и видех ову књигу чатовник, са сликама“, те је књигу понео са собом, вероватно, у пећ, где је извршено поновно коричење затим је пајсије затражио од својих сарадника да ураде копију псалтира текст је, наравно, преписан, али су сликари решили да минијатуре ураде у новом, савременијем стилу карактеристичном за xvii век чак су и музички инструменти претрпели измене – у начелу су нешто дужи него на оригиналним сликама неке теме су изостављене, јер се сматрало да нису прикладне за монашку средину по начину сликања, нове минијатуре у патријарховом примерку псалтира подсећају на фреске које су управо у пајсијево време рађене у пећкој патријаршији (1633–1634) и на две иконе са опширним циклусом житија познатих светитеља – светог ђорђа и светог јована претече тако се дошло до закључка да је патријарх пајсије био задовољан израдом слика у псалтиру, па је ангажовао исте сликаре да ураде иконе и фреске у средишту српске цркве на овом псалтиру рађеном за патријарха пајсија, били су сачувани записи, од којих један наводи стих (пс 150, 4) и додаје закључак: „сваки инструмент треба да се употреби у славу божију и да се сједини у песми“ тако је настао чувени београдски псалтир, као нова верзија српског минхенског псалтира посао око израде рукописа се нешто одужио, можда због проблема са турским властима („и тада невољу имах од владајућих“) о томе није хтео да пише, већ је све оставио праведном суду божијем поуздано знамо да је у то време радио и на састављању службе и кратког синаксарског житија светог краља стефана првовенчаног, у монаштву названог симон монах (1628/1629) до пајсијевог времена нису постојали ови текстови за култ првовенчаног краља, па се патријарх послужио подацима из теодосијевог житија светог саве на крају синаксарског житија, пајсије је додао и неке историјске белешке, од којих последња говори о спаљивању моштију светог саве на врачару по завршеном преписивању рукописа, патријарх је наредио да се рукопис врати матичном братству (1630), о чему је оставио својеручни запис благословио је братство које му је привремено уступило рукопис и стрпљиво чекало на повратак: „и многа вам лета, моја братијо, који ми дадосте ову књижицу, опет (је) божија и ваша“ и тако се рукопис поново нашао у привиној глави, на западним обронцима фрушке горе, где је дуго и пажљиво чуван, све до новијег времена  тема броја мај / јун 2021 41 мисија одговори пастира никакве организационе форме „увлачења“ у црквени живот неће деловати, док се не догоди сусрет са човеком шта недостаје савременим мисионарима? са руског превео: небојша ћосовић главна формула православног мисионарства протојереј николај јемељјанов: – преподобни серафим је рекао: „стекни дух смирени и хиљаде око тебе ће се спасити“ ова главна формула православног мисионарства нимало није застарела и она се не односи само на такве свете, као што је преподобни серафим ова формула има везе са свима нама никакве организационе форме „увлачења“ у црквени живот неће деловати, док се не догоди сусрет са човеком, који живи некако другачије од тебе а овакав сусрет једва да ће се догодити у учионици, на омладинској акцији или добротворном концерту све то је добро, али је то само начин да се човеку покаже некакав пут и правац, а даље је потребна могућност поменутог сусрета и управо овакву могућност савремени човек често нема у савременим социолошким истраживањима постоји интересантно запажање ма колико агитовао за велику породицу, за рађање деце, нико неће рађати више деце поврх тога, у италији су на државном нивоу чак организовали специјални „дан плодности“, у оквиру кога се проводила масовна агитација за рађање деце ова агитација је изазвала огроман скандал и неприхватање у друштву, и ништа више напротив, када смо ми изучавали младе породице у парохији, уочили смо чудесну појаву, коју смо назвали „зараза“ ако се појави срећна велика породица, у којој људи умеју да живе специфичним многодетним животом, онда се такав пример показује тако убедљивим, да би сви одмах следили за њим такве породице се почињу појављивати једна за другом скоро исто тако нараста и црквени живот појављује се нека снажна и жива парохијска заједница са тим великим и срећним породицама – и одмах би сви хтели да и код њих буде исто тако, хтели би да живе у њој ово је најглавније, али је потребно и истинско мисионарство тако су радили свети апостоли – долазили су у град и заснивали хришћан42 3 / 2021 мисија ску заједницу, а потом ишли даље а таквих заједница је за сада врло мало мислим да је следећа етапа наше црквене проповеди – проповед кроз заједницу и у заједници оно главно што ми чинимо, није тако – ми посвећујемо мало напора, пажње и бриге заснивању таквих заједница (општина) најбољи мисионари су увек били прости хришћани, који се не упињу да преобразе околину свештеник валериј духањин: – некада, за време студија на московској духовној академији ја сам изгарао у мисионарским идејама био сам у мисионарском одељењу академије, сваке недеље сам ишао у сергијев-посадски сизо, где сам разговарао са затвореницима или онима који су били под истрагом предавао сам на богословским курсевима, који су често утврђивали људе у црквеном животу разговарао сам са ученицима разних школских институција писао сам чланке за мисионарски зборник и потом са очајем слушао, да су поменуте зборнике налазили поцепане путовао сам и дружио се са једним неоцрквењеним академиком у нади, да ће се он са његовом породицом укотвити у православљу и тако даље са истим мисионарским циљем сам почео да пишем књиге и нешто је успевало, а нешто није било је још много тога посебан правац – проповед преко мас-медија, пре свега на телевизији но, никада нисам чуо за велики успех своје мисије, зато што је обраћење човека богу – увек скривен, лични сусрет душе са спаситељем и ти можеш бити само мали помоћник, јер задатак није у томе да се људи усредсреде на своју личност, већ да они буду са богом сусрет са богом је увек скривен и врло интиман, а самом мисионару је непознато, када и како ће се ово поједином човеку догодити изложићу своја лична размишљања тачније, нека размишљања у животу православног хришћанина потребна је пре свега аутентичност и у овом смислу најбољи мисионари су увек били прости хришћани, који чувају верност христу, раде на себи, а не покушавају да промене околину господ је рекао у јеванђељу: „ви сте светлост свету нити се ужиже свјетиљка и меће под суд него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе оца вашега који је на небесима“ (мт 5, 14–16) међутим, не можемо ми сви бити светиљке, често смо неспособни за то од нас се потребује да будемо свећица, која осветљава малени простор око нас – у својој сопственој породици, на раду, у дружењу са ближњима људи су спремни да похрле и ка маленој свећи, зато што нам увек недостаје светлости и топлине а ако у теби не виде истински хришћански живот, ко ће поверовати твојој речи, твојој проповеди? људи суде о цркви по нама, по томе како се понашамо, како се односимо према људима и нема ничег тајног, што не би постало јавно у стварном мисионарству је искључена наметљивост мај / јун 2021 43 ако ти поучним тоном покушаваш да учиш некога: „слушај мене, ја знам како је правилно, зато што сам ја православан“, онда чиниш велику грешку правилност православља треба да следи не из поучне речи, него из истинског хришћанског живота а ако се и говори, реч треба да буде јасна, чиста и добродушна а све то зависи од твог срца: какво је код тебе срце, таква ће бити и реч твоја некада је боље не мислити о мисионарству, јер оно се код некога претвара у спортско надметање, прати се својеврсном ватреношћу – неизоставним доказивањем другоме предности православља ово је већ нагон за такмичењем ради победе над опонентом међутим, не приводи људе православљу духовна победа, већ када се твоме ближњем открива у твоме животу дух христов у храму свакога сусрећи предусретљиво, без приговора, па ће код придошлице остати светао утисак и он ће доћи поново догодили се нешто непријатно од сусрета с тобом – једва да ће такав још хтети да се сретне с тобом међутим у коначном погледу треба памтити, да се обраћење људи христу у многоме треба препустити вољи божијој господ сам зна, у који ће час, кога и на који начин призвати наши људски, чак најбољи покушаји се понекад развејавају ни у шта, јер воља другог човек свагда врши свој лични избор у крајњој мери се помоли за тога човека, да би га господ призвао и спасао и мисионарство ће се приближити побожности свештеник сергије бегијан: – има добра источњачка пословица: „ма колико говорио ’алва’, у грлу од тога неће бити слађе“ вероватно ми управо овако и грешимо сви говоримо без престанка о мисионарству, а потребно је просто живети христом на дан светих апостола треба и говорити речима апостола ето велики павле, колико је он напора поднео? боље од њега самог то и не можеш изразити, он и говори, као да пореди себе и с нама такође: „јесу ли слуге христове? ја сам још више: више сам се трудио, одвише у ранама био, више пута био у тамници, често у смртној опасности од јудејаца сам примио пет пута по четрдесет мање један ударац; три пута сам био шибан, једном каменован, три бродолома претрпио, ноћ и дан провео на морској пучини; често сам путовао, био у опасности на ријекама, у опасности од разбојника, у опасности од свога рода, у опасности од незнабожаца, у опасности у граду, у опасности у пустињи, у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом; у труду и напору, често у неспавању, у гладовању и жеђи, често у постовима, у зими и голотињи; поред свега осталога, свакодневни притисак људи на мене, брига за све цркве ко ослаби, а да и ја не ослабим? ко се саблажњава, а ја да не горим?“ (2кор 23–29) како су живели апостоли христови? стално на граници, стално на ивици људских могућности и својих сопствених снага радили су својим рукама да би се хранили, да не би оптерећивали паству (уп дап 18, 3) и били мисија 44 3 / 2021 су спремни у свако доба на страдања и смрт, само да би проповед напредовала чак се догађало и да се расправљају, премишљајући како је најбоље поступити ради проповеди (уп дап 15, 2) је ли то уопште живот по нашим представама? ко од савремених мисионара живи тако? то је живот само ради христа то и није уопште живот, већ „муке рађања“ (гал 4, 19) хришћанске заједнице а ми покушавамо да учинимо мисионарство „савременим“ или „омладинским“ или „мултикултурним“, вулгарно схватајући речи апостола „свима сам био све“ (1кор 9, 22) као промену стила општења, иако ово означава надилажење себе, постављање себе на крајњи степен саосећања са човеком, када, осим његовог спасења, у целом свету нема ничег важнијег и када ово значи свакодневно умирање за бога и ближњег и шта онда чинити? читати свето писмо и трудити се да се живи по њему и мисионарство ће се приближити побожности потребно је стварање парохијских заједница, које ће из својих недара давати свештенике ватрене вере свештеник александар ђаченко: – узмимо на пример време апостола петра и павла то је било време, када су први хришћани очекивали из дана у дан други долазак спаситеља зато су живели и веровали врло харизматично све што су тада чинили ови људи, они су чинили у духу светом они су се погружавали у њега, молили се, и чак се земља потресала, када су они пребивали једнодушно заједно ученици христови су продавали своју имовину, а добијене паре су трошили са читавом заједницом коме је потребна ова имовина, ако сваког дана може доћи христос? чак је и сенка падајућа од пролазећих апостола, исцељивала болеснике за људе те епохе је било природно да жртвују земаљски живот ради живота вечног павле је жудео да се што пре ослободи од „телесне храмине“, да би се што пре сјединио са христом и још једна важна особеност тог времена – скоро да није било људи, који нису веровали у овог или оног бога такви као што је био демокрит, могли су се набројати на прсте једне руке међутим, христос није дошао црква је била принуђена да се организује у структурирани организам са својим унутрашњим законитостима поврх тога се хришћанство, победивши незнабоштво, сâмо постало државна религија мноштво незнабожаца је мимикрирало под маском хришћана постепено су се губили харизматични дарови монаштво се и појавило као облик протеста црквеном посветовњачивању ми, данашњи хришћани, не живимо више толико духом, колико правилима и црквеним прописима не супротстављајући се безбожном друштву, лако идемо на компромис с њиме тако имамо парадокс: сви су се крстили, а литургија се савршава у полупразним храмовима номиналним хришћанима су постали непотребни тело и крв мисија мај / јун 2021 45 христова није случајно што се наше време дефинише као „постхришћанско“ мислим да ми данашњи мисионари чинимо оно што можемо и што смо у стању да учинимо ми говоримо, моралишемо, призивамо људе на моралан живот, али је грех уноснији и привлачнији од врлине тим више у епохи појаве компјутерских људи и шта се може чинити у оваквој ситуацији и ка чему нациљати црквену мисију? по моме мишљењу – то је стварање парохијских заједница, које ће из својих недара дати нове ватрене вером, свештенике нама много недостају апостоли! данас се у цркви разматра став о световном раду свештеника, који им дозвољава да сједињују служење у цркви са радом у производњи или негде још ово је правилан корак, који ће омогућити да се привуку у редове свештенства људи самостални, имућни, али који живе вером у христа око таквих свештеника ће се и формирати нове хришћанске заједнице недостаје нам пуноћа живота у христу и са христом свештеник димитрије шишкин: – сила апостолске проповеди се састоји у оном особеном стању духа ученика божијих, о коме је апостол павле рекао: „више не живим ја, већ живи христос у мени“ (гал 2, 20) свецело самоодрицање, свагдашње живо и јасно увиђање присуства христовог и његове неодступне помоћи у делима благовести (нарочито очигледно после силаска светог духа) – све је то чинило проповед апостола тако многоплодном и резултативном (ефектном), како би се рекло данас међутим, овај резултат се није састојао у првом реду у томе, да је човек почео да поштује некаква обавезна правила, која су се, као што се сећамо, за обраћене незнабошце сводила на неопходни минимум (уп дап 15, 29), већ у потпуном унутрашњем преображају човека, када је главно место у његовом животу заузимао сам христос, а његове заповести постале темељ новог живота и такав преображај је постајао могућ не само зато што су апостоли причали људима о истинској вери, већ зато што су они делили с њима благодатни опит сопственог живота у христу и са христом у недрима његове цркве управо ово учествовање апостола у животу самог христа је и представљало залог успеха њихове многотрудне проповеди а нама савременим мисионарима кад-кад недостаје тај сами опит делатног и живог оцрковљења, то јест пуноћа живота у христу и са христом, без које је свака проповед не може бити успешна, јер се може говорити о некаквим правилним и нужним стварима, може се маштати о себи, да смо ми „за све постали свим“, али ако твоја делатност не буде осољена духом светим, ако она не буде у пуном смислу те речи сведочанством, онда сва ова делатност у бољем случају остаје бесплодна, а у горем ће посејати саблазан и образоваће код новообраћених нетачну представу о христу и истинској вери и животу, који је сагласан с њом  извор: wwwpravoslavieru мисија 46 3 / 2021 вишедетне хришћанске породице ако ћемо се свега бојати, остаће само стари ја мислим да је свако време тешко ево, како је нама било? живели смо сиромашно, али смо рађали децу арамбашићи са тридесеторо унучади радмила грујић причом о породици арамбашић из београдског насеља жарково 2012 године отворили смо нову сталну рубрику у православном мисионару под назовом „многодетне хришћанске породице“ та рубрика је касније преименована у „вишедетне хришћанске породице“, по захтеву самих породица, али и многих читалаца, са образложењем да деце никад није много да је то заиста тако доказују и деца која следе родитељски пример радомир, звани рајко (66) и мира (56) са 15-оро деце (6 синова и 9 кћери) пре девет година имали су 15-оро унучади, а данас имају дупло више ове године славе два јубилеја: 40 година брака и 30-оро унучади они су истински рекордери у љубави према деци, коју сматрају божијим даровима и највећим мај / јун 2021 47 богатством то је прави разлог да поново пишемо о њима најстарији зоран сада има 39, а најмлађа исидора 16 година унучад од кћери: зорица у земуну има двоје, десанка код ариља – троје, маја код ариља – једанаесторо, ивана код шапца – двоје, тања у француској – близанце, милица у дражевцу – троје, љиљана код шапца – троје, јелена у гучи – двоје, а син дејан – једног сина то је укупно 29, али како дејанова супруга има девојчицу из првог брака, арамбашићи и њу рачунају као своје унуче горан је близанац са дејаном и одскора ради у француској, зоран има сталан посао, а милан ради кад нађе неки посао, али и помаже оцу у водоинсталатерском послу, као и веселин и петар, иако још уче у средњој школи за расхладне уређаје исидора иде у средњу техничку школу у новом београду, смер механичар оптике како се осећају деда и баба са толико унучади? рајко: то је велика радост срећни смо због тога само нека се рађају! прошле године нам је центар „за живот“, који је основао доктор бојан цакић, уручио плакету за пожртвовано родитељство и поклон – креветац за унуче, који смо однели љиљани у шабац за малог алексу већ годину дана смо изложени пандемији вируса корона, који је често изазивао и смртни исход како да жене рађају у оваквим условима? рајко: треба да рађају нама се родило троје унучади баш у последње време ако ћемо се свега бојати, остаће само стари ја мислим да је свако време тешко ево, како је нама било? живели смо сиромашно, али смо рађали децу ја сам радио као водоинсталатер у пкб-у и 1990 године настрадао у саобраћајном удесу две недеље сам био клинички мртав и преживео са тешким оштећењем кичме, и онда су ми дали инвалидску пензију која није била довољна да се прехрани само јевишедетне хришћанске породице 48 3 / 2021 вишедетне хришћанске породице дан члан, а камоли цела наша породица тада смо имали седморо деце и живели у стану од 17 квадрата други пут, кад сам радио на грађевини, пао сам са терасе на висини трећег спрата и остао жив а трећи пут ме ударио ауто сам бог ме спасио и повратио ми здравље три недеље пре бомбардовања 1999, залагањем нашег парохијског свештеника милана виленице и самог патријарха павла, као и тадашњег директора дирекције за изградњу града београда, веселина бошковића, ми смо добили овај стан од 112 квадрата и даље смо рађали децу, а нисмо имали да платимо ни комуналије, нисмо имали увек ни довољно хране али, уздали смо се у бога и стизала је помоћ од цркве, од вдс-а, од добрих људи као добри хришћани ви испуњавате божије заповести, а није увек лако, велика су искушења имате ли и неких лепих догађаја и успомена? рајко: вдс нас је водио на летовање у грчку, са благословом патријарха иринеја, у августу 2015, у град катерина тада је ишло осам вишедетних породица за нас и наше петоро деце тих десет дана било је незаборавно, деца нису до тада ишла на море још бих поменуо, као нешто посебно велико за нас, и ово да нас је два пута посетио патријарх павле пошто је чуо за нас од оца милана, дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља, коју смо славили код мога оца мој отац је био посебно срећан због тога други пут је дошао после пет година, недељу дана по усељењу у овај стан, а са њим су били и телевизијски сниматељи хтео је да види како нам је у новом стану, донео је деци воћа и рекао нам да од сада славимо славу у својој кући тада је наша милица имала пет година, стала је пред патријарха павла и рекла молитву оче наш, а он је благословио посета патријарх павле је чуо за нас од оца милана, и дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља мај / јун 2021 49 његове светости је за нас била највећа част годину дана смо уживали у новом стану и онда нас је изненада задесило нешто страшно – избио је пожар у стану ни милиција ни стручњаци за пожар нису могли да нам објасне шта га је изазвало, јер је температура била толика да су се и радијатори топили посумњали су да нам је то неко подметнуо, али ништа нису предузели сва срећа што су деца била у школи и напољу само је мира чула ту детонацију и видела којом се брзином пламен ширио али, имамо и једну непреболну успомену раније, када сте писали о нама, нисмо вам рекли да је мира родила шеснаесторо деце, јер нам је то превише болно после десанке, 1987 је родила девојчицу коју није донела кући порођај је био нормалан, а мири су рекли да је дете рођено мртво, да се угушило пупчаном врпцом мира је тражила да види дете и донели су јој ледено дете зар је могло тако брзо да се охлади? и да ли је то наше? ја мислим да је у питању крађа детета то никада не можемо заборавити ни прежалити то је заиста тешка тема и можемо је само молитвено покрити ћутањем како се данас, када су деца одрасла, сналазите око ваших потреба и обавеза? мира: синови ујутро оду, а увече дођу, сами се хране кад су на послу, али и потроше то мало што зараде овима што иду у школу морамо дати џепарац и рајко повремено добије посао, па му и неко од синова помогне али, ни сада немамо довољно новца за храну, користимо и црквену кухињу, а добијемо повремено и пакете хране од вдс-а, а када им напишемо молбу за новчану помоћ да бисмо платили комуналије које су нам се накупиле, добијемо и нешто новца помажу нам и неки свештеници али нисмо гладни и, хвала богу, сви смо здрави лакше нам је сада него када су деца била мала да ли ваша деца поштују брак као свету тајну? јесу ли и црквено венчани? рајко: неки су у црквеном браку, неки само у грађанском, а неки још нису венчани, али су сва деца крштена мира и ја смо се венчали у цркви и желимо да и они то учине, јер то сматрамо веома важним они то знају али, деца данас са те стране не гледају исто као ми не могу то да разумем, али видим да омладина данас избегава ту одговорност ћерке су вам се поудале на далеко колико често можете да их посећујете? мира: ми немамо ауто, морамо платити превоз, а треба нешто и унуцима купити одемо повремено, ужелимо се унучади прошлог лета смо били код маје у ариљу они имају малињаке па смо им помагали вишедетне хришћанске породице 50 3 / 2021 апел за помоћ златку васиљевићу драга браћо и сестре, пре неколико месеци смо у православном мисионару, гласилу наше свете цркве за младе, објавили апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут наставак његовог лечења, међутим, представља исувише тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији стога и овом приликом на молбу златкове мајке упућујемо апел читаоцима да према својим могућностима помогну и златков живот учине подношљивијим човекољубље 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 помоћ можете уплатити на текући рачун број: брати малине рајко и наши синови су им помогли да реновирају купатило у новој кући рајко: зет пеђа је вредан и добар домаћин и послушао ме је што се тиче рађања деце њима се у фебруару родило једанаесто дете мира: увек се радујемо када смо са унуцима, а и они се нама радују ја сам поносна бака и највећа ми је жеља да све унуке окупимо и да се сви сликамо са њима али, то је теже изводљиво ни велика животна искушења, ни садашње тешко стање на глобалном нивоу, због пандемије вируса корона, ни неизвесност докле ће претити опасност од ове опаке болести и хоће ли светски лекари пронаћи прави лек за њу, ништа од тога није било препрека арамбашићима да се радују животу и благодаре богу за свако новорођено дете, а посебно сада за свако унуче ово је рајкова порука: све дође у своје време и прође, али ако човек не схвати да је породица најважнија у животу, време ће му проћи узалуд ако мисли да је богатство у стварима, а да су деца сиромаштво, биће му душа увек тужна и празна кад је кућа пуна деце, тада је пуно и срце и душа само љубав и слога, и нема ништа веће од тога!  мај / јун 2021 51 беседа свадба ова у кани галилејској, предслика је и икона – саме богочовечанске љубавне заједнице – цркве христове, коју ће управо он – господ наш основати односно, слика свих нас у цркви свадба у кани галилејској као икона нашег живота у цркви протојереј-ставрофор милосав радојевић отпочињући своју јавну мисију спасења, исцељења људи од греха и смрти, мисију обесмрћења света и човека, мисију доношења радости „новога“ и вечнога живота, господ наш исус христос најпре је учествовао на свадби у кани галилејској учествовао на догађају опште радости и заједничења у љубави свих на свадби окупљених људи благосиљајући својим присуством сам темељ брака као љубавне заједнице, сам улазак у светињу „законитог брака и рађања деце у њему“, али и свеколико љубавно сабрање људи на истом месту и око истог циља, и не желећи да та радост и топлина љубави било чиме помањка и изгуби своју обесмрћујућу пуноћу, он – господ наш, на молбу своје мајке – а још више у изливу своје неизмерне љубави према људима, претвара воду у вино и то, у најбоље вино, умножавајући тим првим учињеним чудом и радост људску то показује да је син божији дошао у овај свет – оваплотивши се од духа светога и марије дјеве – да нам управо радост дарује, да нам љубав и вечни живот дарује да љубавна заједница – која се брак зове – у којој се и деца рађају као плод и умножење љубави и живота, буде црква у малом; „домаћа црква“ – како је назива апостол павле да се „вода живота“ брачника, њихов подвиг искупљења пред богом односно заједничког ношења породичног крста, бремена и одговорности, и њихово заједничко молитвено стајање пред господом у кући и у цркви, претвори у само „вино“ – вечног живота њиховог у крстоваскрсни чин њиховог спасења, чин вечне радости и блаженства њиховог „оне које је бог саставио, човек да не раставља“ – гласи реч господња а „ко разара цркву, разориће њега господ“ ово упозорење је упућено сваком ко разара ту љубавну, породичну заједницу живота, „домаћу цркву“ и оно што се на самом христу темељи љубав је нешто што се даје, што се жртвује у корист оних које љубимо, а никако жртвовање других за себе, за своје самољубље и себичне интересе и по томе ће се и препознати истински следбеници христови, они који су спремни да попут њега „и живот свој положе за ближње своје“ бог је љубав, те стога љубав и чини основу и радост живота, и у овом и у будућем веку љубав је највећа врлина, животворна, збир и садржај свих врлина истинска љубав „никад не престаје“, како нам казује свети апостол свадба у кани галилејској је предслика и икона саме богочовечанске љубавне заједнице, цркве христове, коју ће управо господ наш основати она је слика свих нас у цркви, са вером и љубављу окупљених око љубвеобилног богочовека христа, за трпезом самог „женика“ наших душа, око чаше тела и крви његове у нашем љубавно-евхаристијском заједничењу и јединству са њим, али и међусобном заједничењу и јединству у љубави „са свима светима“ у том сабрању учествује и сама пресвета мати исусова, молећи се за нас; али и сви анђели свети, и сви апостоли 52 3 / 2021 беседа и сви светитељи, сва пуноћа цркве неба и земље икона, дакле, самог свељубавног и свеколиког литургијског сабрања цркве, на коме господ наш духом светим претвара не воду у вино најлепше и најчистије, већ хлеб и вино – у само тело и крв своју пречисту и у ком сабрању нам самога себе дарује за обесмрћујућу храну и пиће вечнога живота и радости вечне, која се по речи његовој: „неће узети од нас“ (јн 16, 22) јер црква православна стога и јесте неразорива нити јој „врата пакла могу одолети“, јер се темељи и заснива на самом телу и самој крви христа васкрслога, а не на људској организацији како многи погрешно мисле и сви ми – крштени људи, рођаци по телу и крви христовој, позвани смо на радост ову велику, на учешће у самој „свадби царевог сина“ управо у том заједништву увек „ново пиће пијемо“, као што и певамо у васкршњој катавасији, пиће животочно и живоносно једемо саму храну бесмртности и живота вечнога, и пијемо пиће које чини сам крвоток живота цркве, свих њених удова, свих нас и тако сви будемо црква бога живога, једна и иста заједница љубави, удови једног и истог – вечног тела богочовека христа; који се управо са људском природом у себи вазнео на небеса у славу царства божијег, и седи са десне стране бога оца да вечно живимо у блаженству и радости самог царства божијег, у блаженству „које око људско не виде, ухо људско не чу, и у срце људско не дође“ у светлости саме чудесне и чаробне христове личности, искупитеља нашег од ђавола, од греха и смрти на ову „велику вечеру“ – свето причешће – не долази се необучено у „свадбено рухо“ необученим у „хаљину“ чистоте свога крштења, у одежду вере и покајања, мира и љубави према богу и према ближњима, према свим људима и свакој твари божијој ако тог руха немамо, то ће разгњевити домаћина „свадбе“, оца нашег небеског, и бићемо избачени „напоље“ и вргнути „у таму најкрајњу“ јер ништа што је без истинске вере и љубави: што је прљаво, што је подло и лицемерно, не може ући у светлост царства божијег и учествовати у самој „свадби царевог сина“ бог се не да обманути, воља и речи његове не могу се игнорисати стога: „са страхом божијим – и вером – и љубављу приступите!“ са свом пуноћом вере и љубавним страхопоштовањем приступимо, „да причасници вечнога живота будемо“, да радост бесмртности – и блаженства вечнога имамо нека управо светолитургијски благослов обитава на свим нашим младенцима, и нека: „благодат господа нашег исуса христа, и љубав бога и оца, и заједница светога духа, буде са свима нама“  мај / јун 2021 53 света земља данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беитхананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће манастир св лазара, марте и марије у витанији јелена јонић витанија, село недалеко од јерусалима, у југоисточном делу mаслинове горе овде је живео лазар са својим сестрама мартом и маријом исус је често посећивао ово село, нарочито последњих дана свог јавног служења људском роду данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беит-хананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће витанија је смештена на брдовитом и каменитом терену, и данас је углавном настањују палестинци свим путницима намерницима обично се, по доласку у ово село, покаже место лазаревог гроба и рушевине лазареве куће у којој је живео са својим сестрама, а које су смештене у дворишту манастира св лазара гробница је по свом изгледу слична древним јеврејским гробницама урезана је у стену; улаз у гробницу је висок свега 1, 5 метар, а широк 2 метра од улаза низ од 27 степеника води у малу, мрачну пећину у којој су четири нише за сахрану мртвих у овој пећини-гробници некада је био мали параклис од којег је данас остао само мали олтар верује се да је био исклесан од камена који је некада затварао ову гробницу, везану за једну од најпознатијих еванђелских прича – велико чудо христа који је васкрсао лазара након четири дана од његове смрти прва помињања ове гробнице као богомоље за хришћане датирају с почетка 4 века ходочасник из бордоа 333 године пише о њој у манастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) 54 3 / 2021 света земља свом путнику: „одавде (са маслинске горе), хиљаду и пет стотина корака на исток је село звано витанија овде је пећина у којој је положено тело лазарево којег је васкрсао христос“ преводећи ономастикон јевсевије додаје: „витанија, село, на другој миљи од елије (јерусалима), на падини маслинове горе, где је спаситељ подигао лазара, чији је гроб и на који сада указује храм који је тамо саграђен“ само име села витанија јероним преводи као „кућа послушности“, други као „кућа палми“, а јевреји као „кућа сиромаха“ (хебр беит ани) етерија, 385 године, наводећи света места на којима је одржана празнична литургија, такође спомиње витанију: „петог дана у цркви св лазара, која је од јерусалима удаљена петнаест стотина корака“ археолошка ископавања, која су 1949 године извели фрањевачки археолози, о солера и бељармино багати, открила су темеље византијског храма св лазара источно од лазареве гробнице детаљне анализе остатака овог храма су показале да је овај храм један од првих хришћанских богомоља у палестини могуће је да је први храм уништио земљотрес већ у 5 или 6 веку након чега је храм обновљен вероватно да је тако и било имајући у виду да је мозаик поприлично очуван, а зна се да су се догодила два разорна земљотреса у то време, тачније 447 и 551 године када су се затресле цела палестина, месопотамија и сирија цар јустинијан који је тада био на власти био је поманастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) мај / јун 2021 55 знат као велики покровитељ градње и обнове многих храмова у палестини темељи новог храма из 6 века нису се поклапали са првобитним храмом, померени су тринаест метара на исток, западни зид прелази преко бродова првог храма, али темељи северног и јужног зида су остали на истим местима крсташи, освојивши овај део палестине, затекли су овај храм у полусрушеном стању, и почели су да га обнављају, али су том приликом унели мноштво измена у његову архитектуру, тако да археолози о њему говоре као о трећем храму крсташи су значајно ојачали северни зид, додавши му пиластре дебљине до 230 цм поред тога, крсташи су изградили још један храм, непосредно изнад лазаревог гроба, који се назива четвртим храмом о овим храмовима су сачувана сведочења ходочасника из 12 века средином 14 века оба храма су била у рушевинама, али је гробница остала неоштећена хришћани су и поред овога наставили да ходочасте гробницу и успоставили су добре односе са тамошњим арапским становништвом манастир посвећен светој марији и марти обновио је кипарски архимандрит спиридон 1879 године (каснији антиохијски патријарх), на рушевинама старијег манастира исте године постављен је натпис изнад западне капије који гласи: „садашњи свети храм, некада рушевина, очишћен и са побожношћу, ревношћу и трошковима архимандрита часног гроба, господина спиридона из пароксона обновљен, у име нашег спаситеља исуса христа постављен на месту куће лазареве, мартине и маријине“ у десном делу данашњег манастира налази се стена која има облик малог гребена, а на којој је, према предању, седео христос пре него што је ушао у витанију данас је то женски манастир, игуманија је монахиња евпраксија са кипра, која је у овом манастиру од 1955 године сестринство манастира чини укупно 5 монахиња из грчке, канаде и аустралије имајући у обзир да је манастир окружен муслиманским насељима, често се дешавало у последњих 10 година да монахиње буду вербално нападане и да зидови манастира буду ишарани разним погрдним графитима ипак, иако живе у лошим условима, монахиње уз помоћ јаке вере, љубави и труда успевајући да сачувају ово светилиште иначе, манастир св лазара марте и марије је смештен преко пута лазареве гробнице храм је једноставнијег архитектонског изгледа, а састоји се од кратке припрате која је потпуно источно, спојена са наосом на који се наставља кратки олтар, бочно на наос су лева и десна певница иконостас је позлаћен, рад грчких мајстора с краја 19 века храм је делимично фрескописан, осредње уметничке вредности, са представама светитеља везаних за лазара и његово васкрснуће сваке године на лазареву суботу у овом манастиру се окупи велики број православних палестинаца, грка, руса, прослављајући овај велики празник, подсећајући се великог догађаја из новог завета  лазарева гробница (извор: https://materinstvoru/) света земља 56 3 / 2021 нови скит или кула, како су га светогорци називали до 19 века, налази се између манастира св павла од којег је удаљен 20 минута ходом, и скита свете ане, на косом терену изнад самог мора на јужној обали свете горе иако назив упућује на скит изграђен у новије време, ипак није тако први трагови овог скита потичу чак из 10 века тада га је чинило мноштво малих келија и калива које су биле разбацане по литици ближе скиту свете ане, а саборни храм је био на месту данашње колибе ваведења господњег у то време је саграђена и кула према легенди, кула је саграђена током владавине цара јустинијана, али вероватније је да ово здање потиче из доба андроника i комнина (1150) кула је сачувана у одличном стању и одбрамбени је архитектонски споменик ова структура налази се у северном делу скита, на надморској висини од 80 м висина куле је 20 м, а њен темељ мери 8х7,8 м то је четвороспратница на чијем се последњем спрату налази капела свете ане на западној страни се налази света гора овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као као кољивари нови скит др немања јонић нови скит (извор: wwwgo-athoscom) мај / јун 2021 57 света гора наткривени балкон недавно су овде изведени рестаураторски радови како би кула могла да се користи као сакристија која је функционисала до 1950 године, те отуда име скита кула у другој половини 11 века, скит је премештен ближе мору, а саборни храм је саграђен на месту на којем се данас налази келија јапанти до 1760 године овај скит су углавном настањивали срби, о чему пише и путописац василије барски 1744 године он тада бележи и да је једини саборни храм, храм пресвете богородице у пећини од 1760 године скит преузимају грци овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као кољивари кољивари су инсистирали на редовном причешћивању и временом су прерасли у јак покрет за обнављање живота и повратка истинском светоотачком предању данашњи саборни храм скита посвећен је рођењу пресвете богородице његова изградња је започела 1730 године, а завршена 1757 године храм је изграђен уз помоћ донације мештана града јањина овај храм је скромних димензија, има унутрашњу и спољашњу припрату обе припрате су из 19 века године 1901 у храму је изграђен бочни олтар у част светом константину у којем је гробница три првосвештеника који су живели у овом скиту: теофана, висариона и герасимоса године 1819 васељенски патријарх григорије овај скит је доделио манастиру светог павла и променио му је име у нови скит света трпеза је израђена и изрезбарена у дрвету на импресиван начин звоник је изграђен 1812 године, али је због неких пукотина насталих због подземних вода обновљен 1816 у дворишту саборног храма налази се и гробљански параклис, подигнут у спомен свих светих, а мало даље је и костурница у којој се чувају кости манастирских отаца више од 400 година ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас нови скит, саборни храм (извор: go-athoscom) 58 3 / 2021 најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници у двориштима скоро сваке келије расту наранџе, па зими цео крајолик скита добије наранџасту боју осим наранџи има много чемпреса, врба и еукалиптуса скит има своју малу арсану, луку на коју се наставља кратка и увек чиста и сређена песковита плажа, а на коју се опет наставља зграда у којој се чисте туне, након улова библиотека саборног храма чува око 200 старих рукописа и око 500 публикација новијег датума рукописи су углавном преписи из 19 века, од познатог преписивача, ученог монаха јакова у ризници се чувају иконе, одежде, крстови и друге реликвије у саборном храму се чувају две чудотворне иконе из 14 века: христа пантократора и пресвете богородице „мило целивање“ већина скитских келија садржи и мале параклисе у којима монаси бораве током службе, а само недељом и великим празником се сви сабирају у саборни храм скита монаси овог скита се углавном баве иконописом, дуборезом, узгојем цитруса великим иконописцима се сматрају келиоти келија: кирила, аврама, спиридона, монаха никоноса лево од куле могу се видети две каливе изнад је калива благовештења богородице, где је живео о јефрем филотејски, који се касније преселио у провату, а одатле, заједно са братијом у манастир филотеј овде је последњих осам година свог живота провео монах јосиф спилеот (1900–1950), велики подвижник 20 века са острва парос старац јосиф је живео у пећинама био је неписмен али је, упркос томе, успео да многе приведе монашком животу тешко је проценити његов допринос повратку светогорских манастира у киновијски живот током 19 века овај скит насељавају у већем броју грци и руси, тако да је средином тог века бројао око 70 монаха у око 30 келија и калива почетком 20 века у њему живи 80 монаха у 28 келија и калива, а 80-их година 20 века у 20 келија и калива живи 30 монаха, да би 2001 године према попису било 48 монаха  ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници икона богородица мило целивање (извор: wwwathosguide) света гора мај / јун 2021 59 метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њезин као жар огњен, пламен божији“ (песма над песмама, гл 8 верност вечно сједињених), једна је од описа љубави преузета из светих списа смрт је јака, незаустављива, једина сигурна и у својој снази неминовна; сумња мучна, али трпљива онима који воле само љубав искрена, попут пламена божијег греје, а жар њен хладну душу лечи није само ова врста љубави жене лек који треба правилно „дозирати“ свето писмо нас опомиње да је улога мајке дакако значајна и у цркви као и у психологији и медицини психоанализа открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости и љубави према својој деци, управо онакве какву проповеда библија дуго жељено мајчинство, наспрам овоземаљског затеченог, испуњено је љубављу искреном и честитом у односу на наметнут�

Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
... Фотографија на насловној страни корице: „Из уста деце и одојчади начинио си Себи хвалу“ (Пс 8, 3): гости у манастиру Градац Фото: Светлана Дингарац Фотографија на другој страни корице: Исаијо ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Богочовека, Исток Му је име: Њега величајући, ми прослављамо Пресвету Дјеву Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“ (Мт 19, 14) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Радуј се, Жено, чија је утроба шира од Небеса изобилних! (из Акатиста Пресветој Богородици у част Њене иконе Гора Изобиља) Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 379, МАЈ / ЈУН 2021 Реч уредника Ликови библијских жена и наше време 3 Хришћански живот Схиархимандрит Авраам Рејдман Ко може проповедати Јеванђеље? 4 Разговор Разговор са др Иваном Женарју-Рајовић Рад на дубљем сагледавању српске културе 9 Из острошке ризнице Преподобни Исаија од Оногошта 15 Српско духовно наслеђе Из историје превода Охридског пролога Владике Николаја 18 У дијалогу са атеизмом Идеја себичности 24 ТЕМА БРОЈА Библијске хероине 29 Библијски ликови жена као образац служења Христу 32 Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу 35 Љубав према свекрви 38 Лик Марије, сестре Аронове у старој српској уметности 40 Мисија Шта недостаје савременим мисионарима?42 Вишедетне хришћанске породице Арамбашићи са тридесеторо унучади 47 Човекољубље Апел за помоћ Златку Васиљевићу 51 Беседа Свадба у Кани Галилејској као икона нашег живота у Цркви 52 Света Земља Манастир Св Лазара, Марте и Марије у Витанији 54 Света Гора Нови Скит 57 Хришћанство и медицина Љубав и вера као лек на примерима светих жена 60 Поучне приче Кућни духови — то су демони 61 Хришћанска књижевност Поетика Ивана В Лалића 62 Mисионарско-медијскa сарадњa Благодарност редакције Православног мисионара медијским делатницима Српске Православне Цркве 64 стране мај / јун 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Ликови жена у Библији мисионарспцсрб misionarspcrs МАЈ / ЈУН 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити