Претрага садржаја

Свеска: 362 | Светиња живота
... градива“ мене је у периоду до друге трудноће често морило питање – мо- же ли се друго дете волети као прво? да ли је реално репризирати надимање од љубави и среће, може ли се то искуство поновити, и бити једнако добар родитељ више пута? ка- ко се друго чедо зачело, тако се то питање више никада није поновило ето, где нас све одведу анализе и и сувишна размишљања шта би било кад би било, а не шта је, кад је и разбих и мит који постоји, када се поведе реч о различитости деце или макар само о „проблематичнијима“, захтевнијима и роди- тељским правдањима – исти родитељи, исто васпитање, а деца тако другачија, овај ово, онај оно па, чак и после неких речи, прочи- таних дела, ми нисмо више исти, а не након првог, другог, n–тог (по)рађања себе као мај- ке то је немогуће и то је сјајно јер је сваки пут некако богатије, опуштеније, а потпуније, целовитије па чак и да није тако, они сада имају једни друге хеј! и док је била сама, како је зовем из мило- ште, љубичица, пуно времена смо прово- диле заједно вртић је ту био онако успут, много више је било пауза од вртића или боравка у њему свега пар сати на дан сија- сет игрица, креативних радионица, машта- оница, измишљаоница, експериментисања учења кроз игру њеним темпом пратила сам је, исправљала поставке игре, које су за- почињале неким „скинутим шемама са нета“, па су резултати били превише идеални, док нису постали савршено несавршени, само њени, баш онакви какви треба да се памте, можда чак више сам процес, од финалног производа делила сам то са пријатељима на фејсбуку, често су коментарисали, дели- ли даље, предлагали и након другог поро- ђајног искуства смо започели писање блога тичице јер, десило се нешто о чему прет- ходне три године нисам могла ни да сањам родила сам природним путем, дивну, здра- ву, црнпурасту девојчицу, упркос томе што је први порођај био царским резом и упо- редивши та два искуства, ту прву трауму и друго блаженство, пожелела сам да мајкама предочим и ту опцију, у србији још увек не тако честу, мада не и немогућу овде, у сло- венији, сам више ја била уљуљкана у идеју – први царски, сваки следећи царски али, наизглед случајни разговор са комшиницом је преокренуо ток мојих мисли и назови пла- нова „зашто да не покушаш? на крају увек може царски а после трећег је уобичајена тзв стерилизација због евентуалних ком- пликација које може да изазове сваки на- редни (четврти, пети), порођај после цар- ских резова“ мене је то отрезнило доктор подржао и цео тај пут припреме сам доста детаљно описала у једној од првих прича на блогу то је за мене био дефинитивно из- лазак из тзв зоне комфора, али је уродио плодом прича је имала највише одјека, нај- више коментара и писама у сандучету, пове- тема броја сви велики снови спавају у малим радионицама! тичице драгана тица јул / август 2018 27 тема броја зала ме је са толико мајки, охрабрила њих да макар размишљају у том правцу то је била прва потврда, да смо, барем тада, били на правом путу сличног тоналитета је и прича о дојењу било је трња ихахај, али вредело је, успело је како је наша гошћа на блогу миле- на рекла – свака кап се рачуна! а и најслађа и најздравија је та река од мајчиног млека, зар не? у тексту сам изнела своје искуство, конкретне савете, препоруке и радовала сам се готово као и за нас, кад су ми мајке ја- вљале своје успехе ове две приче су изме- ђу осталих део рубрике дневник једне маме наш запис, сасвим довољно и мислим при- хватљиво интиман да би опет био јаван, а аутентичан, писан засигурно срцем, да деци осветли једног дана тај траг у времену, који смо правили градећи себе и неке нове људе, са вером и љубављу писали смо о нашим прославама рођендана, предлозима игара названих бој противу пундраваца, док чека- мо у реду код лекара, у пошти, банци; начи- ну наше припреме за велике празнике, пра- зничне радионице, о књигама које читамо, иако неке од њих нажалост не можете наћи у баш свакој књижари јер једноставно нису у духу овог „дај ми – дам ти“ времена, о не- заборавним летовањима, првим климавим зубићима, благотворним масажама за бебе заволели смо и мало другачије пелене, бе- лежили смо викенд чаролије, учествовања у кућним пословима, верујући да је у само- раду и самоучењу кључ, како то поучава на- ша драга милица новковић у „породичном буквару“ и даље је једна од омиљених при- ча моје деце: „а шта си ти радила кад си би- ла мала?“ па је и текст на ту тему, пре свега игара које смо ми играли, још једна рибица ухваћена овим нашим парчетом мреже друга рубрика коју можете наћи код тичи- ца је еко кутак, а у њој неки предлози игара од рециклираног материјала, текст на тему „рециклажа није бламажа“ међу најпосећенијима је рубрика хај- де да се играмо први записи су посвећени играма са мојом љубичицом, а касније нам се придружила и друга ћерка, радосна пу- но различитих предлога за сиве, кишне да- не, кад вам се баш ништа не дâ, а онда само мало труда и припреме донесе неслућену радост и сви заиста јесу једноставни, од материјала које, мање–више, имамо већ код куће, или барем неку њихову различицу ту су смештена и нека лутања по овом нашем руралном крају, из којег неретко донесемо материјал за будуће радионице а већина их је у овој рубрици само забаве ради има и предлога за фину и грубу моторику, а све ипак само кроз игру све су ситније годи- не са којима деца крећу у школу, па је ово (извор: chaplainusaorg) 28 4 / 2018 заиста време које треба максимално иско- ристити за игру слободну игру! е то некако наглашавамо у последње време време сва- којаких школица и школигрица време које платите, да се они негде тамо науче нечему, а чему све то, баш појма немамо, но деца задовољна, а ми имали време за себе вре- ме за себе!? како и колико се само о њему данас пише то је оно – волети себе са две оштрице а о томе лепо пише о андреј ко- нанос: „ми смо дужни да се учимо овоме, учимо да се окренемо себи – у добром сми- слу ове речи, да се побринемо о својој ду- ши, о миру унутрашњег света“ претпоследња рубрика је мала лабора- торија е ту смо се ипак нешто мало учили мени је било јако занимљиво, а њој забав- но и никад доста баш смо се забављале и успут писале објашњења појединих појава које смо провоцирале у експериментима искрено, волела бих да сам слична обја- шњења добијала и сама у основној школи, уместо оних сувопарних или, пак, диктата материјала за бубање управо сам се под- сетила тих деликатеса, па ћу их ускоро по- новити са радосном а и допунити, зашто да не? а за крај, заиста посластица бити дома- ћин сјајним гостима а сви гости пријатељи или пријатељи пријатеља, који имају нешто корисно да кажу, да ли из животног искуства или струке, свеједно, не баш увек уз длаку мејнстриму помисао на те текстове ме греје, али и узнемири, онако позитивно, када знам које текстове управо ишчекујемо то је дефи- нитивно оно што је мени мрежа дала, а не узела за узето, ипак, не кривимо мрежу већ главне и одговорне себе, сами смо дозволи- ли топло вам препоручујем шетњу кроз ову нашу цветну башту, дивних мириса и мело- дија, где све пева оду мајчинству, тачније родитељству, као стваралаштву најлепшем које није лако, али је труда вредно које није ни тешко зависи све како поставимо ствари налик причи о полу празној или полу пуној чаши лепо каже назив једног текста, који нам је поклонила мама николина – сви вели- ки снови спавају у малим радионицама! зато, добродошли посетите нас да се дружимо, да размењу- јемо искуства, јер блог сам себи није сврха, није то једносмерна улица, залуд би био и труд и време уложено много сам научила од људи који су писали за нас и оних који су нам се након написаног оглашавали у комен- тарима, јавно или тајно :) можда се то може назвати радом на себи можда у међувремену се родио трећи бебац, па је завладало затишје на блогу али, у помоћ ускочише, ко други, неко пријатељи, са сво- јим дивним причама за крај, ипак, бирам речи о андреја кона- носа: „ето зашто говорим: неопходно је да на почетку сам учиниш први корак, сам поста- неш срећан, искрено се радујеш томе како живиш дете моје, ја желим да ти останеш са мном не зато што сам ти отац или мајка, не за- то што закон захтева да останеш поред мене до својих 18 година, већ зато што желим да се осећаш срећним поред мене да ли желиш да останеш? ако ти дам могућност избора, да ли ћеш отићи? да ли, на пример, вечерас остајеш зато што се бојиш да те не ударим ако будеш хтео да идеш, или зато што се радујеш могућности да будемо заједно?“  тема броја архимандрит андреј конанос (извор: православиеру) јул / август 2018 29 ово је дирљива прича о десеточланој по- родици костић из земуна која се храбро бори са непрестаним животним недаћама али, они одолевају трпљењем, смирењем и уздањем у божију милост и божију про- мисао драган (48) и милица (48) костић су, како кажу, божијом вољом своју љубав кру- нисали са три ћерке и пет синова: немања (28), коста (24), милана (23), вук (18), вукица (16), ангелина (12), вукашин (7) и вукадин (6) сва деца су крштена у подворју руске православне цркве у београду драган је рођен у земуну а крштен у топличкој малој плани, код прокупља, у цркви св врача ко- зме и дамјана, што је и њихова крсна сла- ва драган је завршио средњу саобраћајну и вишу пословну школу милица, по стру- ци трговац, је рођена у панчеву, крштена у цркви св саве у крњеву тек недавно су светотајински венчани у цркви св атанаси- ја великог у земуну најстарији син нема- вишедетне хришћанске породице радмила грујић породица костић „што је од бога, слађе је од меда“ наша деца су наше огледало, свидело се то нама или не! научите децу молитву „оче наш“! треба их научити да не лажу, да знају где им је место, да гледају људе у очи и да живе истинито 30 4/ 2018 ња завршио је средњу саобраћајну школу, оженио се и са супругом и сином вуканом живи приватно, ради као возач камиона у приватној фирми и тако издржава своју по- родицу коста је редован студент пете годи- не, а милана редован студент четврте годи- не факултета ветеринарске медицине, вук је ученик трећег разреда спортске гимна- зије вукица је први разред средње пољо- привредно-ветеринарске школе, ангелина ученица петог разреда основне школе, а мезимци, вукашин и вукадин, од септембра крећу у предшколско нису желели да о њима пишу медији, али желе да о њима пише црквени часопис је- дино се коста појављује, с времена на време, у спортским новинама, као боксер и учесник појединих такмичења, на телевизији и дру- гим медијима, као представник факултета или представљајући свој научни рад, о чему је писао и хирон, часопис студената факул- тета ветеринарске медицине универзитета у београду било је то поводом освојене прве награде за научни рад из области биотехнич- ке и пољопривредне науке на међународ- ном такмичењу на стес конференцији, 30 новембра 2017, када је од ректора универзи- тета у бањалуци, проф др радослава гајани- на, примио престижну диплому победника и милана је, на телевизији happy, у емисији уроша давидовића „боља земља“ предста- вљала свој факултет у слободно време она прави торте по поруџбини, а викендом, када је позову, ради као промотер костићи су срчани, коштуњави, тврд орах за невоље селили су се небројано пута, од немила до недрага кажу, да ни у роман не би стало све што су преживели „породица костић је благочестива тре- нутно су у мојој парохији, али нисам имао прилике да их у потпуности упознам једно свакако знам, а то је да су врло трпељиви и нерадо се одлучују да траже помоћ“, рекао нам је отац гојко ракас из цркве св тројице а отац анђелко додер из цркве св атанаси- ја великог, каже да, од када су у његовој па- вишедетне хришћанске породице јул / август 2018 31 рохији, редовно долазе на литургију и зато даје благослов да о њима пишемо захвални су свим добрим људима који им помогну, а посебно цркви тренутно су у изнајмљеном стану од 53 квадрата боје се само бога и сво- га греха позвали су нас у њихов од скора но- ви дом све блиста од чистоће свака ствар је на свом месту и свако зна где му је место овде се не „тренира строгоћа“ него је послу- шност на делу „милостив је и милосрдан господ, хра- ну даде онима који га се боје“ (пс 110,4–5) свети оци кажу да је у послушности љубав, а у покорности страх редослед послушно- сти треба да буде: прво слушати бога, жена мужа, обоје родитеље, па на крају децу, јер деца треба да се уче послушности људи нај- чешће греше у овом редоследу, стављајући децу на прво место, и зато доживљавају да им деца у кући командују какав је редослед код вас? милица: по том је редоследу наш народ некад живео и ми тако живимо наша деца су толико оспособљена да могу самостално да живе и раде ако бисмо ми морали да оде- мо на више дана, они би функционисали као да смо ми ту и то се дешавало навикли су да раде, допуњујемо се а отац је глава код нас нема пушача, не пијемо ни кафу, а алко- хол за нас не постоји свако испуњава своју обавезу сви смо укључени рођендане у ку- ћи скромно прослављамо старија деца се потруде да забаве млађе и помогну мени да буде маштовита трпеза, мада не потрошимо много више него за обичне ручкове често је бивало „стани-пани“ али, трпимо и утврђује- мо се у стрпљењу како сте се осећали после венчања у цркви? милица: диван је то осећај, а драган је толико био дирнут да је плакао он је иначе јако осетљив драган: да, био сам прожет необичним осећањем, посебно што смо се венчали у цркви св атанасија великог, а ја сам рођен на тај дан и на крштењу добио име атанасије (грчки: бесмртни), и тужан што то нисмо обавили много раније, јер моја мили- ца то заслужује али, и у томе видим вољу бо- жију више пута смо покушавали, али увек је била финансијска сметња какав је био ваш пут до праве вере? „све што није од вјере (праве) гријех је“(рим 14, 23) драган: пут ван вере, пут без вере и пут без наде никад није постојао у мом живо- ту, јер ме бог милостиви од рођења ника- да није оставио и увек је био поред мене милица: још као мала волела сам да идем у цркву, у себи сам имала усађену неку по- требу за сталном молитвом и увек сам го- ворила „бог све види“ свима је било чудно да дете тако говори и спомиње бога како су године пролазиле само сам ширила ви- дике и схватала да је цео наш живот божија промисао! да ли је било чуда? милица: ми живимо од чуда божијих, и то свакодневно супруг је до 2006 радио у муп-у републике србије, када је, на правди бога, остао без посла, и од тада је у надници од тада води борбу са државом да буде вра- ћен на рад у муп решење наших проблема вишедетне хришћанске породице 32 4/ 2018 био би путнички комби који би нашој деци омогућио сигурно парче хлеба богу хвала, драган је радио у највећим светињама под острогом је возио путнике од доњег до гор- њег манастира, као и у рајској башти мајке божије где је возио аутобус, по целој светој гори остала му је неиспуњена жеља да оде у свету земљу на поклоњење е, кад би му и то бог некако омогућио! искушења су вели- ка, али нам је молитва и вера у бога увек да- вала снагу да се још јаче загрлимо и идемо напред како и где сте се упознали вас двоје? драган: ту где је била милица ја сам до- шао случајно неко нас је упознао мало смо се гледали а онда је господ одлучио: „’ајде вас двоје, имате ви преча посла“ све је у жи- воту божија воља када будемо схватили да је човек само миш који снује, а бог одлучује, можда се и окренемо мало више молитви и вери у господа колико породичној срећи доприносе лепе речи и похвале? драган: лепе речи и похвале нестају, реч утихне, похвала избледи, остаје загрљај, по- глед, суза у оку и осмех људи се све ређе венчавају да ли вам се чини да су људи заборавили зашто се склапа брак? чин венчања је доказ љубави, озбиљ- ности, а не авантуризам браком се супру- жници повезују и духовно, а не само телесно драган: заборав јесте и биће све присут- нији код наших људи нажалост, зарад неких ситних личних интереса, заборавили смо када је мами рођендан, кад оно беше је деда умро, одакле су дошли и чему су тежили наши преци, а камоли да не заборавимо ко је, и шта тражи, ово друго поред мене не питамо, не слушамо, не чујемо никог, али зато добро знамо кога да преваримо зарад гладних очију, а не видимо да постајемо духовно и физички слепи и глуви може ли се рађање упоредити са монаштвом? драган: богу хвала, у највећим светињама нашим сам био, али сам само делимично упо- знао монашки живот, и зато стојим погнуте главе када недостојан помињем монахе зна- те ли ви да се они моле за сваку душу уснулу у господу, за сваког малог анђела који је дошао на свет? а кад смо се ми помолили за неког ко је у богу уснуо, а не знамо га, већ смо само чули за њега? монах је стуб, по мом скром- ном мишљењу, боже, опрости мени грешном, стуб моје цркве, море вере, моја снага да из- држим и моја крила да полетим кад видите монаха, знајте две ствари: прва је да је могао да буде фудбалер, музичар, официр, бизни- смен, доктор, радник, а друга је да се тај исти монах у својој јутарњој молитви помолио и за тебе и за мене, и зато му не стај на пут, са- мо му се обрати са: „оче, благослови“ како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? да ли имате истог духовника? драган: човек види оно што хоће да види, чује оно што хоће да чује, сâм одлучује ду- ховник нам је свештеник у цркви, али се че- сто исповедамо у манастиру колико вера мења човека, како га прео- бражава? да ли су исти људи који су у вери и они који су неверници? вишедетне хришћанске породице јул / август 2018 33 драган: човек је од крви и меса, а месо је кварљива роба захваљујући онима који ни- су у вери схватио сам шта је друг, а они који су у вери често су ме разочарали зато веру- јем само у бога у чему је суштина хришћанског васпитања? драган: наша деца су наше огледало, сви- дело се то нама или не! научите децу моли- тву„оче наш“! треба их научити да не лажу, да знају где им је место, да гледају људе у очи и да живе истинито у чему су деца посебно талентована? да ли се баве додатним активностима, спортом, уметношћу? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? драган: углавном, сви воле да читају, ре- креативно се баве спортом, пливају, усмере слободно време на праве ствари, увек су упослени где је беспосленост, нечастиви од- мах узима све у своје у руке што се тиче ин- тернета и осталих друштвених мрежа, модер- низација је учинила своје данас је интернет неопходан у свим сферама, али само ако се користи у сврси он је безбедан требало би више времена одвајати за веронауку, мислим да је недовољан само један час недељно данас је мода изразито нехришћанска, пу- на мрачних симбола из паганске митологије, симбола смрти, окултизма и блуда оно што носимо, томе се и клањамо или тетоваже по телу а знамо да је тело сасуд духа светога драган: да поновим, наша деца су наше огледало а што се тиче тетовирања, ту сам се ја огрешио истетовирао сам крст и имена своје деце нисам био свестан да тиме скрна- вим своје тело, а сад знам господе, опрости мени грешном! „молитва је просфора умешена од суза и срца“, каже св јустин ћелијски да ли се сла- жете са тим и колико је она неопходна у дому као малој, домаћој цркви? драган: колико гладном треба хлеба, ко- лико жедном треба воде, толико молитве треба сваком од нас молите се за сву децу, исто као за вашу, и видећете чудо божије – радост ваше деце у храму истине милица: једна жена ми је причала како су је наша деца задивила кад је хтела да их части сла- доледом, они су се збунили, нећкали, а он- да је милана рекла: „хвала вам, не можемо, јер је данас среда ми увек постимо средом и петком“ многе људе вишедетност асоцира на си- ромаштво зато се плаше и планирају рађа- ње руска пословица каже: „кад је у породи- ци слога, не треба и богатство“ драган: много ми смета тај израз „више- детност“ а још је гори „многодетност“ да ли је икад ико назвао породицу са једним дете- том „малодетна“? то је директан атак на по- родицу, јер се подразумева да породицу чи- не деца то су праве и нормалне породице! коме то сметају деца? породица је пород мужа и жене – деца а само бог одређује ко- лико ће их бити али, човек се умешао у бо- жије ствари и измислио абортус, ту одврат- ну реч и још одвратнији чин никад нисам, па нећу ни сада да изговарам тешке речи, само шаљем поруку онима који моју поро- дицу називају „вишедетном“, а ону са једним или двоје деце не називају „малодетном“, а требало би, зар не? него ћу и сада, као и увек, свако јутро и свако вече, и ко зна ко- лико пута у току дана, док гледам своју децу да кажем: „хвала ти, господе боже, на свему што си ми дао“, а они нека се питају колико вишедетне хришћанске породице 34 4/ 2018 су пута у животу гледали своје дете како се игра, руча, пише или спава и, тако гледајући га, заплакали! коста, је ли сиромаштво утицало на то да се осећате мање вредним у друштву? коста: никада се нисам осећао мање вредним ми се тренутно налазимо у не- завидној материјалној ситуацији, али пре- вазилазимо је својим радом, сиромашни нисмо јаки смо у посту, и у молитви смо стално, имамо велика искушења са свих страна, али бог је са нама „што је од бо- га, слађе је од меда“, тиме се водимо уз студије успевам да тренирам бокс, често волонтирам заједно са сестром миланом, и почасни смо чланови удружења краље- вина србија, и трудимо се да слободно време искористимо паметно управо нам је стигла лепа вест да је ангелина осво- јила прво место на литерарном конкурсу о безбедности у саобраћају и на поклон добила таблет од општине земун мора- мо једногласно да кажемо да за све наше успехе првенствено пружамо захвалност оцу и мајци који су даноноћно уз нас, они препознају наше врлине и способности и усмеравају нас на прави пут, а то је пут истине, трпљења и смирења најлепши део дана је предвечерје када смо сви на окупу и читамо псалтир, то нам је под оба- везно, и по једно мисионарско писмо вла- дике николаја а шта то најмлађи вукадин хоће да нам каже? вукадин: највише волим бога и цркву и мога брата вукашина, јер брат је светиња имате ли вашу поруку охрабрења за поро- дице „нормалне“ по човеку, које избегавају да буду, како сâми кажете, породице „нор- малне“ по богу? драган: погледајмо око себе, погледај- мо у себе и, верујте ми, нећемо видети ни- шта и тако ће да остане докле год се не окренемо господу, цркви и молитви, не можемо осетити ни љубав ни веру ни на- ду, јер нас окружују мука, проблеми, јад, беда, а једина радост, једина срећа су де- ца, а деца су дар од бога, и зато увек ка- жем: „господе, нека буде воља твоја!“ по- ручио бих да више живимо без телевизије и разних помагала, да видимо себе, а не да бежимо од себе ми имамо унука вука- на, од годину и по дана, и срећни смо због тога али, никоме не делимо савете коли- ко ће родити то је божија воља, а наше је да је прихватимо  вишедетне хришћанске породице јул / август 2018 35 оче димитрије, ви дуго радите са поро- дицама да ли постоје примери, када су успели да спасу децу од јувеналног меша- ња? и на који начин? – постоје, наравно ако у околини постоје разумни млади људи, који проблем дате по- родице осећају као свој, они могу да привуку пажњу новинара, пажњу интернет група да образују контра-информациони талас зато што присталице јј (јувеналне јустиције) сваки пут, пре него што покушају да прогурају било какав свој закон, прво информативно обрађу- ју друштво затрпавају га информацијама као са оним дечаком кога су усвојени родитељи кобајаги тукли правили су лажне случајеве, да би доказали мучење и батине дечака су чак у болници шминкали за страшне фотогра- фије ето шта су радили! ја сам добро упознат са тим, зато што знам адвоката који је водио случај при чему су оптуживали мајку, али су лишили родитељских права и оца дете су та- да узели, али су, слава богу, родитељи успели да се одупру, а жени је претио затвор вичу о породичном насиљу какво породично на- сиље? насиље је по правилу ван породице чак и по америчким истраживањима, најбе- збедније место за дете је његова породица наравно да постоје свакакве аномалије, али је то ипак реткост опасност за дете је улица, школа где ће у америци највероватније уби- ти дете? у школи зато што ће доћи неки бив- ши ученик и побити пола школе како да се боримо? само јако гласно и само кроз јавно мњење, које држава ипак слуша зато што од тога зависи њен имиџ у народу хришћански брак и породица уколико са духовног становишта погледамо на ту деветоглаву змију – јувеналну јустицију, онда је то божије допуштење: да би људи осетили шта су то деца разговор са протојерејем димитријем смирновим о јувеналној јустицији, правима детета и правима породице најбоља заштита за дете је његова породица (други део) разговор водио: никита филатов 36 4/ 2018 постоје технологије да би се узбудило јавно мњење довољно је да у десетак листова одштампају нешто и рећи ће вам: „сви кажу“ какви морају бити први кораци? – први кораци: потребно је наћи друштве- ну организацију која ће помагати породици да одбрани своју децу наћи правника треба све урадити по закону ако не успе, онда се просто преселити на друго место спаковати све и отићи? – спаковати све и отићи чиновник их ни- када неће прогањати у другом реону мили- ционер никада неће поћи на другу терито- рију, већ ће рећи: „то није мој део“ када се све смири, тада се могу вратити треба и званично променити адресу ста- новања? – може и тако а може се изнајмити стан и без регистрације, уколико се ради о некој тешкој ситуацији абортус је увек катастрофа оче димитрије, они који су дошли у додир са тим технологијама, говоре да је то јуве- нални геноцид по вашем мишљењу, какве последице по земљу може имати њихово прихватање и примена? – уколико се сличне тенденције наставе, оне ће довести до слабљења народа уни- штавање породице је уништавање државе шта ви мислите, ко највише прети нашој др- жави? мислите, америка са енглеском? не политика абортуса! а политику абортуса подржава савет федерације, државна дума, влада, медицински кругови и огроман део становника плус културни радници, нови- нарски кругови сви ти људи раде на само- уништењу наше мајке – русије наша држава је изнурена и то се наставља свакодневно, сваког минута ево, ми жалимо због жртава катастрофа и терористичких акција погину- ли су људи, то је увек велика несрећа али код нас се убија хиљаде деце абортусима, и нешто нису проглашене никакве жалости људи не схватају да је то убиство? – хајде да изађемо на улицу и питамо: „да ли је абортус убиство“? сваки човек, сваки лекар, сваки новинар, свака глумица, свака водитељка, сваки посланик ће рећи: „да, на- равно, абортус је убиство, то је ужасна поја- ва! али“ наш главни непријатељ је стање нашег личног духа то „али“ често бива претежније? – не често, већ увек тако да је наш глав- ни непријатељ стање нашег личног духа ево, ја размишљам да, уколико са духовног ста- новишта погледамо на ту деветоглаву змију – јувеналну јустицију, онда је то божије до- пуштење: да би људи осетили шта су то деца број абортуса је катастрофалан? – абортус је увек катастрофа зато што живот једног детета представља цели ко- смос код нас према једним подацима има 4 милиона, а по другим 5 милиона аборту- са годишње то је врло озбиљна ситуација нас би сад требало да буде 600 милиона, а има нас 140-ак милиона ми бисмо прежи- вели све ратове, уколико не би било абор- туса није их тек тако стаљин на одређени период ограничио хрушчов их је вратио стаљина савршено праведно називају зло- чинцем, али то што је хрушчов дозволио абортусе није мање зло ево уредби из совјетске прошлости: дозвола да се врше абортуси је фундаментални блок у поли- тици социјалистичке државе а јувенална јустиција је из те серије стаљинова држа- ва је уништавала родитеље, а децу је слала на преваспитавање у специјалне установе то је иста та пракса коју ми сада имамо уз- гред, неправилно је називати је јувеналном јустицијом, зато што ту нема ни „ј“ од јусти- ције то је политика она се наставља мало се мења форма, мало боја заставе али цр- вена, као боја крви убијених и пострадалих беба, остаје хришћански брак и породица јул / август 2018 37 свети старац пајсије је говорио да за сваки абортус одговарају сви становници земље – свакако само што они још увек не од- говарају а абортус је најтежи грех убијена беба вапи ка богу за осветом за то ћемо мо- рати да одговарамо сви и одговараћемо а људи не схватају то демагогија права многи схватају јувеналну службу као до- бросавесни орган социјалне заштите – он је као такав и основан, али, на жалост, свуда има „вампира“ и међу докторима, и међу педагозима ти људи, који заступају код нас те одвратне технологије, траже „вампи- ре“ а уколико их не нађу, онда их праве то се назива врбовањем а криминал? – јавни криминал не траже, зато што је лоше имати везе са кри- миналом криминал је врло не- поуздан партнер ако се неко бави врбовањем, онда је то озбиљно дело – разуме се да је озбиљно а ко каже да је тај међуна- родни информа- циони рат неозбиљ- но де- ло? он кошта милијарде, као што нам је ре- кла госпођа нуланд многи себе умирују као да је то само различити облик органа заштите у чему се састоји суштинска разлика између јувеналних органа и органа заштите који су постојали у совјетско време? тада су такође пратили шта се ради у породици – ради се о томе што је број сирома- шних у совјетско време био такав да је просто било немогуће да се образује структура која би их штитила народ је живео веома, веома бедно становни- штво су оријентисали на то да дете посе- ћује државне установе: јаслице, обдани- ште, школу; уколико је било девијантног понашања или вишедетна породица он- да у интернат, после тога у професионал- но-техничку установу, после тога на по- сао у фабрици или на грађевини човек је морао постати шраф система – то је било главно за државу чак ће му и орден дати, захвалницу, могли су чак и новцем да га заинтересују уколи- ко није пио одмор једном годишње – сви имају одмор једном годи- шње али ја добро знам шта осећа дете одвојено од родитеља, то је било моје детињство моји роди- тељи су били приморани да ме дају у дечији вртић пет дана у недељи још се сећам сво- хришћански брак и породица протоjереj димитриje смирнов (фото: православиеру) 38 4/ 2018 јих преживљавања када су ме слали у пи- онирски камп лети тамо сам морао да се браним, иначе би се над тобом изругивали итд наравно, одрасли, врло добри људи су организовали разна интересантна дешава- ња тамо, такмичења и сличне ствари, али, испод „површине“, тамо је био такав живот од кога су могли да ме заштите само мајка и отац наравно да вас такви стресови кале, али и траумирају психу можемо да замислимо какав велики стрес преживљавају деца одвојена од породице? зашто они не размишљају о томе? – зато што у суштини њих није брига за децу главно је да су их узели, да су испуни- ли нечију одлуку „морају да постоје права породице како се могу права детета одвојити од права породице?“ о правима мајки, које такође осећају стрес због тога, такође не размишљају – морају да постоје права породице то је презумпција како се могу права дете- та одвојити од права породице? које пра- во има дете одвојено од оца и мајке? то је већ рашчлањивање прво од велике русије, јединствене државе, праве неколико саве- зних република, а затим те републике успе- шно одвајају по вештачким границама тај пројекат је био направљен за уништавање наших огромних пространстава и то је ус- пело али ми, као и пре, идемо истим тим путем ми смо руска федерација и даље ћемо се делити према федеративним гра- ницама то је савршено јасно а русија ника- да није била федерација! поновићу: она је била јединствена држава ми смо русија, то је име наше земље узгред, питајте људе на улици шта је то федерација тешко да ће вам објаснити рећи ће: „то је нешто у хокеју или фудбалу“ јако је важно разумети шта стоји иза чега са аспекта здравог разума, колико је то нормално, када се јувенали, штитећи децу, позивају на права детета? – то је демагогија увек је парола: „слобода, равноправност, братство“ или: „комунизам је светла будућност целог човечанства“ затим су направили велики логор, а потом велики социјалистички логор све је то од почетка до краја – превара циљ им је био сасвим други искористити биомасу за светску револуцију исто то сада ради исил, исти ти људи стоје иза њих исламској омладини објашњавају: друштво је неправедно зашто је оно непра- ведно? зато што они не живе по шеријату, не раде то и то и мисле да ће помоћу убиства мирних грађана добити нешто добро али, то је превара да ли ће некада престати тај безобразлук – јувенална јустиција? – никада чак и ако успеју да га некако лока- лизују или ликвидирају, одмах ће се појавити нови облик најпаметнији људи, који добија- ју велики новац, размишљају о томе како да ослабе, да униште русију ми живимо у гре- шном свету, где људи горе од жеље да униште једно друго али, после тога, пошто је христос дошао на земљу, ми не смемо да говоримо: „уништићу те“ после фашизма не смемо да го- воримо: „ви нисте људи и због тога морамо да вас уништимо!“ треба све то увити у другачији омот треба да говоримо о равноправности треба да окривљујемо свог противника због нарушавања људских права морамо обаве- зно да их окривљујемо он је лош због тога и тога и тако ће увек бити а у томе, у чему смо ми заиста лоши, неће нас кривити нас запад не окривљује ни за аборту- се, ни за разводе, на за наркотике а ту смо ми испред целе планете зашто нас не окривљују за то? зато што је то за њих добро: ми уништа- вамо сами себе то им савршено одговара  23 новембар 2015 извор: мультиблог прот димитрия смирнова превод: душка здравковић, православна породица хришћански брак и породица јул / август 2018 39 црква светих бесребреника козме и да- мјана на маросејци је мала црква у срцу метрополе (москве, прим прев) недељом људи долазе из целог града огромна већи- на њих су најмлађи, тинејџери и људи сред- њих година сада све чешће чујемо да млади напуштају храм где им је досадно овде није тако: парохија личи на велику породицу са много деце протојереј фјодор бородин, који је у то време (2000 године), служио у храму козме и дамјана скоро седам година, предложио је парохијанима да организују заједнички из- лет кајацима затим је уследио други, трећи, осми излет, било је летњих едукативних па- рохијских логора и играња могло би се за- питати зашто све ово и какав је смисао у за- једничком одмору целе парохије? прича оца фјодора је одговор на ово питање зашто млади одлазе? моје детињство је протекло у нецрквеној породици први пут сам се срео са људима који од мајчине утробе живе пуним црквеним животом, тек када сам уписао богословију двоје од мојих курсиста (данас су обојица из- врсни свештеници), пријатељи из детињства, чак и у најтежој совјетској ери, тајно су фор- мирали у својим парохијама, нешто слично камповима за децу човек са 20–30 деце и пет мајки отишли су лети у полунапуштену сео- ску кућу на оки веома добро сам запамтио мисија у савременом свету многи сигурно познају тужну статистику најмање 60–70% деце напушта цркву то је потресан резултат за савремени црквени живот ван зидова храма они немају ни верујућих пријатеља, ни места где би их могли стећи, ни место на коме би мо- гли да се упознају живот гута децу протојереј фјодор бородин спасење на кајацима или парохијски живот изван храма превод са руског: радмила благојевић 40 4/ 2018 фразу коју је често говорио један од мојих другова: „камп је најлепша успомена мог де- тињства“ када сам студирао на богословији (1988–1992), ни о каквим камповима ни изле- тима није могло бити речи тада су почеле да се отварају само недељне школе (веронауке, прим прев), и то је већ представљало чудо али, на мене су тада, приче о кампу, оставиле велики утицај моје детињство је било добро, али у њему није било верујућих другова нити пуног црквеног живота који би нас сједиња- вао у главном и ево, дошавши да служим у храму, ја сам пожелео да некако спроведем у дело све те своје мисли, размишљања и запажања многи сигурно познају тужну статистику најмање 60–70% деце напушта цркву, чак и после похађања комплетних вишегодишњих курсева недељних школа, где су се редовно причешћивала и исповедала ако 30% деце која су похађала све разреде недељне шко- ле остаје у парохији, онда се то сматра по- тресним резултатом за савремени црквени живот авај, то је наша несрећа, али то је тако живот гута децу и гута их увелико зато што, завршивши слушање онога што су им преда- вали у недељној школи, међу својим вршња- цима они не налазе истомишљенике ван зидова храма они немају ни верујућих при- јатеља, ни места где би их могли стећи, ни место на коме би могли да се упознају све ово постаје озбиљна провера за младе људе схватио сам: да би деца остала у цркви у својој тешкој младићкој, односно девојачкој доби, када свет са свим његовим искушењи- ма снажно одвлачи човека, морамо им дати обе ове могућности: пружити им прилику да се друже са другим младим парохијанима, својим вршњацима, и створити им услове за дружење и тек тада, излазећи у свет, су- срећући се са неверујућим људима у школи, на послу, увек ће имати прилику да се врате својим истомишљеницима, да негде заједно оду, отпутују, размене искуства и то ће за њих бити срећа шта треба учинити да би везе међу децом биле довољно чврсте? дружити се међутим, да би човек постао човеку пријатељ, треба се много дружити зато сам предложио про- грам кајакаштва у почетку смо имали групу од 15 људи, да- нас на излет иде више од 70 људи наравно, то је огромна одговорност, излет је технич- ки тешко организовати, захтева пуно напора и улагања али, сваки излет је невероватно важан за нас јер за много деце (у породица- ма где су верујући само мајка или само отац), излет се претвара у могућност да се учврсте у својој црквености главно што сада имамо је група младих љу- ди (разреди од 9–11, 1, 2 година универзите- та (као код нас средња школа, прим прев), који се добро друже, живе своје животе, али уједињене у христу момци се исповедају, причешћују, држе се један другога, воле и поштују ово дружење пост, молитва и јеванђеље пре него што сам почео да идем на излете са парохијанима, ја сам само два пута пло- вио кајацима и тада сам схватио колико је необичан овакав одмор, необичан поглед на природу кад се посматра са воде сам интензитет тих утисака које човек добија је толико велики као да се за један дан добију два (дана) седмицу и по путујете, а као да је прошло месец дана тело је уморно, а мозак и срце се освежили када смо почели са на- шим излетима објавили смо још један важан циљ за све нас – да покушамо да за то време живимо на хришћански начин ми утврђујемо маршруту, обавезно пред- видимо да недељом будемо у некој цркви или манастиру окупљамо се и одлазимо аутобусима пловили смо по рекама: сури, угри, ветлуги (костромска област), керженец (тамо где се налазе манастири свете троји- це–макарјево–желтоводски), два пута по реци лух (да би допловили до зидина мана- стира свето-успенске флоришенске пусти- ње) и много где још заједно обављамо јутарњу и вечерњу мо- литву, молимо се пре и после јела ако се обележава сећање на неког свеца, а у близи- ни нема храма, онда заједно прочитамо ака- мисија у савременом свету јул / август 2018 41 тист ујутру прочитамо одређени одломак из јеванђеља, који анализирамо увече око ватре све ово ствара јединство које се зове заједница а јединство се добија кроз слогу мада се трудимо да не водимо децу млађу од 10 го- дина, деси се да са нама иде и мајка са пуно деце, па чак и трудна жена једном смо пове- ли млађег седмогодишњег дечака са мајком, коју је напустио њен супруг а то значи да на оне који могу да раде (укључујући и адоле- сценте, јер здравих, радно способних му- шких увек недостаје), пада много већи терет него што се претпоставља само замислите: 70 људи, ноћ, киша, нема места под кровом, а све треба напојити и нахранити али, да бисмо се приближили христу, потребно је било какво дело ако је један слаб, а други преузима његов терет, и то чини искрено и са радошћу, онда не само да се учи да живи са другим људима, већ се и приближава христу на једном таквом излету дете расте много у духовном сми- слу, и уопште у било ком другом, јер је од- говорност која се ставља у дужност свима – велика када ја, као старешина, као све- штеник, видим како су људи постали међу- собно блиски, ја осећам дубоко задовољ- ство и за мене овај труд добија своје пуно оправдање без осуђивања, или: братољубље са нежношћу aвај, данас већина људи живи по принци- пу победничког индивидуализма и егоизма васпитавање деце се толико променило да особа која се нађе у условима у којима је неопходно да буде дисциплинована, да уме да попусти и да се покори некоме – за то није спремна најважније је да деца нису спрем- на а онда је, с једне стране, неопходно уме- ти принудити дете да се адекватно понаша у оправдано екстремним условима, а с друге – радити то са љубављу и не грубо, да би де- те остало у уверењу да је било међу браћом и сестрама хришћанима, а не да је доживело непријатности за време авантуре не тврдим да је проблем у сукобу погледа на свет: јер су у школи и код куће, васпита- ње и принципи живота различити обично се сви конфликти своде на познату фразу: „а што баш ја?“ мисија у савременом свету 42 4/ 2018 једном смо ишли на излет на реку лух би- ло нас је шездесеторо људи био је и један дечак, врло неуравнотежен, из проблема- тичне породице у којој су били отворени сукоби између родитеља он ни са ким није могао да нађе заједнички језик на излету, све време се сукобљавао, није испуњавао захте- ве, свађао се, препирао међутим, ми смо били на реци, и то је била огромна опасност кад је трећег дана осетио да га нико не подр- жава и да нема намеру да му повлађује, а код следећег испада су окренули главе од њега, он је дошао у шатор код мајке, сео, заридао и рекао фразу која је у нашој парохији постала крилатица: „мама, овде су сви неправедни, никада се нећу оженити и нећу ићи у цркву“ смешна реакција, као из анегдоте по којој је- дан војник иде у корак (са четом), а цела чета је ван корака овај пример није једини са таквом децом се мора радити и, хвала богу, међу нашим парохијанима има зрелих, мудрих, искусних људи који могу узети такво дете, сести с њим у чамац и отићи у риболов, објаснити му по- нешто, ублажити ситуацију млади не воле дугачке поуке и беже од правих прекора стога, ако дете оставља смеће у шатору, ја му прво кажем кратку примедбу а онда, случајно се сретнувши са тим момком, помилујем га по глави и кажем: „како је лепо кад човека не треба да подсе- ћаш да поспрема за собом“ наравно, у том моменту он одлично зна да се ја шалим, али он такође осећа да ја то радим љубазно (не пожурујем га и не прекоревам за његову грешку) и заједно са примедбом, заједно са таквим љубазним и обавезно искреним од- носом, за њега постаје очевидна његова соп- ствена неправилност, и следећи пут он већ доводи ствари у ред без икаквог сугерисања уопште, ако човек осећа да је примедба или указивање речено с љубављу, а не са одбацивањем, онда то функционише много боље због тога су сви наши излети идеал- на места где стварамо атмосферу пријатељ- ства, толеранције, помоћи за нашу децу, али и за одрасле парохијане, и вредност сама по себи то је оно о чему је говорио апостол павле: „љубав да не буде лажна; одвраћајте се од зла, прионите уз добро братском љу- бављу будите један према другоме нежни чашћу један другога већим чините“ (рим 12, 9–10) ми то уопште не усвајамо као запо- вест грубост и оштрина су нам много свој- ственији, а „братска љубав са нежношћу“ мо- же и планине преврнути! и онда се сви ти оштећени момци враћа- ју у своје породице, где је отац, на пример, мисија у савременом свету апостол павле: „љубав да не буде лажна; одвраћајте се од зла, прионите уз добро братском љубављу будите један према другоме нежни чашћу један другога већим чините“ (рим 12, 9–10) јул / август 2018 43 увредио мајку, и много од тога што су они разумели, осетили, упили, своди се на нулу али, ја се не узнемиравам, јер је наш главни задатак да човеку дамо могућност да ступи у контакт са правим, срдачним, топлим, хри- шћанским животом да се науче другом ис- куству комуникације, када није неопходно стајати грчећи се, нити чекати да вас унизе, да се извичу, или да окрутно поступе према вама то искуство које особа прими током студентског дружења биће много вредније баш таквој топлој заједници, хришћанском суживоту, убудуће ће стремити његова душа није журка наравно, постоји опасност да се излет једном претвори у велику веселу забаву међутим, сложићете се, вредна је и забава истомишљеника веома ми је жао што ми немамо оно што се зове парохијска дача – летњиковац, тј место где би могли да одлазе парохијани са породицама (поготово они који би се током врућег московског лета некуда упутили са свом својом децом) а како бих само желео да имам комад земље где је вода, где би се могла ставити надстрешница, тоалет, туш за сада, поред кајакашких излета ми, јед- ноставно, одлазимо у природу са шатори- ма; с нама иду породице које имају много деце, и то са свом својом децом „како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно!“ (псалам 133, 1) ова путовања такође по- мажу да се расте у својој црквености, да се труди и да се стварају услови за кратке тре- нутке хришћанског суживота и живота пре- ма заповестима увече, састајемо се око ватре и разговара- мо о јеванђељу, о одломку који је прочитан тог јутра ја се старам да изаберем места из писма која деца неће чути у недељу, можда неће прочитати код куће, или обратно, пре- лазим на оно што је познато, али да оно за- звучи као ново, звонко, чисто ја убацим питања, не једноставна и не директна и покушавамо да схватимо како је то повеза- но, пројектовано, непосредно на наш лични живот у дискусији учествују и одрасли и де- ца последњи понекад уведу у разговор неке нове и неочекиване теме генерално, у цркви није уобичајено да љу- ди сами одговарају на своја питања више смо навикнути да говори свештеник али, ја сам убеђен да је веома важно натерати чо- века да ради на себи кад смо тек почињали са овим разговорима, тинејџери, али и одра- сли такође, много су се устручавали радио је стереотип: вера је нешто што треба крити од својих вршњака и ево сада говори један, други, трећи, а затим се придружује „ћутљи- вац“ и неочекивано изговара невероватно оштроумне ствари можда нису увек у праву, не разумеју увек тему, али увек то долази из самог срца, увек о оном што боли, што је ва- жно и занимљиво било који излет је посао уопштено гледа- но, деци није својствено да траже додатни посао, а често ни одрасли одрасла особа је одговорнија пролазећи поред кухиње, ви- девши да дежурни не успева да припреми обед за 100 људи, седа и помаже то је навика која се јавља када ти умеш, и што је главно, желиш да помогнеш дете треба научити то- ме наравно, ми можемо то урадити распо- дељујући обавезе: ти сечеш дрва, ти монти- раш шатор, ти помажеш у кухињи, а ти седаш у кајак код жене са малом кћерком и веслаш за троје али, наш задатак као друштва је – пробудити у деци способност да сами виде коме и када је неопходно помоћи на излет са нама иде доста породица са много деце код њих тог егоизма већ нема: они су цео свој живот навикли да деле са другима, те знају да је неопходно бити то- лерантан и узимати у обзир присуство дру- ге особе од њих се и остали уче таквом понашању пре две године смо били на излету – вре- ме је било страшно, наишао је хладни талас, било је тешко пронаћи место за смештај ве- ликог броја људи кад смо све нашли, видео сам како два момка брзо постављају шатор иако нису били дежурни, одлазе по дрва, а следећег дана устају пре других и ложе ва- тру тада сам схватио да се код ове две особе пробудила зрела способност да узму на се- мисија у савременом свету 44 4/ 2018 бе неку врсту службе и нађу у томе радост и кад се они у животу буду срели са нечим сличним, биће им лакше: потребни механи- зам је већ почео, он већ ради стога су за њих овај излет, ова наша седења око ватре били откриће и поука, и више него само забава прошле године смо отишли још даље и ор- ганизовали стационарни камп на селигеру где су могли да дођу сви, од малих до вели- ких тамо смо први пут организовали игра- ње улога, коју је припремио један од наших парохијана, игро-техничар по занимању за овогодишњу игру омладинци су се припре- мали читаву зиму, читали књиге, проучавали историју, правили себи панцире, челичне шлемове, дрвене штитове, мачеве девојке су шиле хаљине направили смо од шпер– плоче тврђаву једна парохијанка је учила девојке ирским плесовима играли смо сак- сонце и нормане два дана деца су живела у игри, то је био велики доживљај, откриће иако је овај догађај првобитно био светован, он, у комбинацији са заједничком молитвом, уз придржавање поста, дискусије о јеванђе- љу, литургије недељним даном и вечерњим бајкама за ноћ – врло добро функционише без љубави не васпитавати хвала богу, сада се можемо окупљати не само на излетима – имамо просторије, наш културно–просветитељски центар то је плод скоро седмогодишње борбе и веома дугих заједничких парохијских молитава са- да у потпуности можемо да реализујемо сво- је планове и стварамо основу за дружења истомишљеника да, црква – то је скуп верника, и овде смо позвани да живимо богоугодним животом за многе парохијане тај богоугодни живот састо- ји се у том смислу и у друштвеном раду – по- магању затвореницима, сирочади и болесни- ма обично се овај рад активно организује у парохијама са великом заједницом која има не само велики број људи већ и финансијску подршку таквих примера је, на срећу, много ми веома поштујемо људе који се баве озбиљним друштвеним активностима (на пример, таква је заједница оца пантелејмона (шатова), али истовремено са тим скрушено схватамо да је за нас боље да имамо нешто друго у нашој парохији половину чине млади зато смо се концентрисали на рад са омла- дином и сматрамо то изузетно важним и бит- ним имамо оне којима је потребна помоћ, а то нису само наша деца то су вишедетне мајке, остављене од мужева, и удовице, на- ше парохијанке ми им константно организу- јемо помоћ – пошаљемо некога да окачи по- лице, неког да довезе намирнице или одвезе децу у школу, или да просто омогући мајци да оде сама у радњу да би се удаљила од сво- јих проблема, тј„проветрила главу“ рад са младим људима тражи много снаге и срдачности дружећи се са децом, ја сам ја- сно схватио да није могуће ништа учинити са младом особом ако га не заволите зато што није довољно пустити дете на пољану, дати му да мало трчи, пуца, скаче, весла на кајаку, и рећи „до виђења“ морате да му откријете нешто више – само тада има наде да ће он остати у цркви многи одрасли (верујући) не схватају за- што њихови синови и ћерке не желе да се друже са њима али просудите сами: ако вам мало дете са свим његовим преживља- вањима никад није било занимљиво, ако сте заборављали да разговарате с њим и да му причате приче за ноћ, ако му нисте дозвоља- вали да се изјашњава, шта очекујете од ње- га данас? ви жањете оно што сте посејали, и сами сте њему неинтересантни као што је он био вама некада децом се морамо бавити кад ме питају да ли је могућ парохијски живот изван зидова храма, ја одговорим: могућ је, и када нам господ даје ту могућ- ност, недопустиво је да је не користимо по- требна вам је само жеља јер господ каже: „дајте, и даће вам се меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ва- ше“ (лк 6, 37–45)  извор: фомару, http://wwwfomaru/article/indexphp?news=4669 разговор са протојерејем фјодором бородином водила дарја рошења, мисија у савременом свету јул / август 2018 45 информације о оснивању и најранијој историји овог манастира су оскудне по- стоје списи грчких и грузијских монаха који говоре о његовом оснивању и напретку го- дине 1985, јерусалимски патријарх диодор је отворио капије манастира за све посе- тиоце од тада сви заинтересовани могу да посете манастир и диве се његовој архитек- тонској лепоти, масивним манастирским зи- динама, подним мозаицима, фрескама из- глед манастира готово никога не оставља равнодушним једна од прича везана за оснивање мана- стира казује да је манастир основао цар кон- стантин велики и његова мајка јелена, тј да датира од 4 века друго казивање вели да је у 5 веку грузијски цар татијан ходочастио свету земљу и тада одлучио да изгради ма- настир западно од јерусалима на земљи ко- ју је цар константин велики даровао другом грузијском цару миријану и треће казује да је манастир изграђен у време цара ираклија (610–641), када се цар враћао као победник из ратова у персији по том казивању, пре уласка у свети град, цар ираклије се улого- рио на месту данашњег манастира, а само место је од почетка поштовано као место где је изникло и одрасло свето дрво од којег је сачињен крст за распеће исуса христа, а сам часни крст који је цар ираклије вратио из персије је постављен на голготу на голго- ти је цар наредио изградњу храма христовог гроба, а на месту где је дрво израсло, изград- њу манастира часног крста до 15 века хо- дочасници су могли да виде остатке корена посеченог светог дрвета иза олтара католи- кона данас се ово место налази унутар като- ликона на североисточној страни храма постоји документ који набраја хришћанске богомоље у јерусалиму и његовој околини из према предању, цар ираклије је на голготи наредио изградњу храма христовог гроба, а на месту где је свето дрво израсло, манастир часног крста манастир часног крста у јерусалиму јелена јонић светиње свете земље 46 4/ 2018 7 века у којем се на списку налази и манастир часног крста од 1969 до 1973г извршени су археолошки радови у манастиру под покро- витељством јерусалимске патријаршије тада су подигнути подови и мозаици из католико- на и осталих параклиса и утврђено је посто- јање старијих мозаика и камених плоча из 5 века претпоставља се да је током инвазије персијанаца на палестину 614 г страдао и манастир часног крста, као и већина других у јерусалиму и околини сматра се такође да је по ослобођењу палестине цар ираклије мно- го учинио за обнову овог манастира већ од 638, арапи окупирају свету земљу економски пад, репресија над хришћанима, дивљање сарацена и других арапских племе- на довешће до потпуне девастације многих, па и овог манастира и њиховог пустошења и напуштања ал-хаким калиф је 1009 г наре- дио потпуно рушење већине хришћанских храмова у јерусалиму и околини, па тако и ма- настира часног крста коначно, 1017, прогон хришћана је заустављен и дозвољена је обно- ва порушених хришћанских храмова, што је и учињено уз помоћ византијских царева ми- хајла iv (1034–1041) и константина ix монома- ха (1042–1054) обновом манастира на старим темељима управљао је патријарх прохор, али се већ тада није знало како је манастир изгле- дао пре рушења у 7 веку обновљен је главни храм, подигнути су високи бедеми, урађени су мозаици по угледу на старе, фрескописани зи- дови у 11 веку данас је већина ових фресака пресликана новијим фрескама током 17 века, а само мањи део оригиналног фрескописа на- лази се у олтару и наосу током владавине грузијског краља дави- да (1089–1185), манастир је насељен многим грчким, грузијским и светогорским монаси- ма манастир је тада економски ојачао, купио је земљу која га окружује и створио је јаку економију у манастиру се развија иконопи- сање, фрескопис, преписивачка делатност, формира се велика библиотека, насељавају га тадашњи најобразованији људи већ тада се уочава украшавање католикона по угледу на светогорске манастире, што указује да је у манастиру светогорских монаха већ у 12 веку било много и да су били веома утицај- ни и на организацију духовног живота у том периоду, овај манастир је био најсветлија тачка хришћанског напретка у светој земљи тако се на фрескопису могу видети портре- ти неких грчких филозофа и мудраца: плато- на, сократа, аристотела, плутарха овај део фрескописа је, упркос обнављању у 17 веку, задржао оригиналне теме и у многим аспек- тима свој изворни састав манастир у 13 веку насељавају углавном грузијски монаси свети сава српски је по- дигао поједине конаке на свом првом ходо- чашћу 1229 године како истиче доментијан, у овом манастиру постојале су „палате које он створи, као и помен родитеља његових и њега самог“ неки извори тврде да су и у католикону (главној цркви манастира) би- ле фреске светога саве и светога симеона мироточивог манастир је купио све околне земље под маслинама и виноградима тада оснажена економија је омогућила да мана- стир часног крста откупи и друге манасти- ре са њиховим економијама и претвори их у своје метохе у то време је манастир часног крста постао средиште грузијске монашке заједнице јерусалима грузијци су све време тесно сарађивали са јерусалимском патри- јаршијом и пружали јој сваки вид помоћи и утицаја у очувању свих хришћанских богомо- ља у светој земљи код мамелука међутим, лоша организација и велики трошкови су ослабили манастир, што је довело до продаје светиње свете земље јул / август 2018 47 многе земље, метоха арапским сељацима, а неки манастири су продати другим хришћан- ским црквама игуман никифор је 1643 г уложио велике напоре да обнови манастир делимично је успео у обнови куполе, олтара, иконостаса, фрескописа, али након десетак година у манастиру је остала свега неколико грузијских монаха упућени новац из грузи- је како би се намирили дугови манастира је украден, а манастир су преузели повериоци тј јерусалимска патријаршија почетком 18 века грузијски владари исплаћују све мана- стирске дугове и он поново пада под управу грузина данас у манастиру и даље живи не- колико грузијских монаха који су се придру- жили братству светог гроба у околини манастира је смештено насеље малха, којег насељавају грузини-хришћани, потомци чувара манастира часног крста, ко- ји живе на тој земљи од 13 века године 1855 манастир доживљава велику грађевинску обнову, изграђене су нови параклиси светом јовану дамаскину, библиотека, трпезарија, монашке келије у то време библиотека мана- стира часног крста је била највећа и најбога- тија рукописима у целој палестини највећа просторија у манастиру је претворена у музеј и то је био први музеј у јерусалиму богосло- вија са мањим паузама ради све до 1908, ка- да је затворена због финансијских тешкоћа у своје време ова богословија је била најпо- знатија у свету из појединих докумената се сазнаје да је богословија 1905 имала 485 уче- ника и 94 свршених богослова од 1910, ма- настир поново запада у време несташице и таме братство се осипа, затвара се богослов- ска школа грађевине се временом оштећују, пропадају, фрескописи због влаге нестају го- дине 1970–1973, јерусалимска патријаршија покреће ширу акцију очувања манастирског блага и здања, ради се рестаурација великих површина унутар храмова након 10 година, у манастиру се оснива парохијски музеј је- русалимски патријарх диодор отвара капије манастира за све заинтересоване посетиоце од тада манастир живи свој други живот уз неколицину монаха који га и данас веома од- говорно чувају  манастир светог павла је основан у 10 веку, а манастирска слава је сретење 2/15 фебруара смештен је у кањону на за- падној страни атоса, на око 10 минута хода од морске обале и манастирске арсане (при- станишта), а неких пола сата хода од мана- стира светог дионисија у својој историји, манастир је био посвећен христу спаситељу, пресветој богородици и светом ђорђу једно предање казује да је манастир осно- ван крајем 8 века и да се оснивање мана- стира везује за две личности, преподобног павла који је био монах пустињак и који је боравио у пећини у околини данашњег ма- настира, и павлa ксиропотамскoг, који је био савременик светог атанасија aтонског дру- го предање наводи да је оснивач манастира био монах стефан, још у време цара констан- тина великог и да га је посветио ваведењу пресвете богородице ипак, данашњи историчари и познавао- ци свете горе сматрају да је прави оснивач манастира био павле ксиропотамски, који је већи део свог живота провео у клисури у ке- лији која је припадала манастиру ксиропо- там, у другој половини 10 века тако је у по- четку овај новостворени манастир називан ксиропотамским, али је убрзо преовладало ново име у част његовог оснивача, павла у прва два века овај се манастир не по- миње у светогорским документима, у групи значајних; вероватно јер је у свом почетку имао статус келије први пут се помиње као манастир у хрисовуљи цара михајла viii па- леолога 1259, у којој цар потврђује његово право на нека имања али, у документима након ове хрисовуље, манастир се и даље води као келија под окриљем ксиропотам- ског манастира, нарочито у описима харања гусара и каталонаца широм свете горе чије су последице многима добро познате манастир се 1370, назива келијом срп- ских монаха герасима и антонија захва- љујући залагању ове двојице монаха, на- покон је манастир светог павла ушао на хијерархијску листу манастира свете горе у трећем уставу свете горе манастир све- тог павла се налазио на осамнаестом ме- светиње свете земље светиње свете горе 48 4/ 2018 сту коначно, у сигилија патријарха матеја, 1404, који регулише граничне спорове за манастир светој дионисија, манастир све- тог павла се назива старим манастиром што указује да је већ тада имао све духовне, економске, грађевинске, земљишне еле- менте и средства за један манастир почет- ком 15 века манастир добија финансијску помоћ од монаха николаја герасима и ра- дослава сампија, 1405 године већу помоћ добија од солунског деспота 1437, јована vii палеолога и од српског кнеза бранкови- ћа, који је до тада дао највећу финансијску помоћ за изградњу манастира, када је из- грађен католикон посвећен светом ђорђу мара бранковић, жена султана мурата ii, поклонила је манастиру 1000 дуката и два метоха – у сересу и неа роди са заузима- њем цариграда од стране турака 1453, ви- зантијске ризнице су пале у турске руке на сву срећу, мара бранковић, иначе веома утицајна и поштована у султанској порти, је пронашла свете дарове тројице мудраца (злато – као цару, тамјан – као богу и смир- ну – као смртнику), и мноштво других рели- квија у царској ризници и лично их понела на даривање манастирима светог павла и хиландар према предању, по ступању маре бранковић на тле свете горе, када је крену- ла узвишицом ка манастиру светог павла, на пола пута од мора до манастира се зачуо јак глас који је рекао да одступи са ове све- те земље где је пресвета богородица њена заштитница она је онда свете дарове дари- вала игуману манастира који се налазио на пола пута ка манастиру св павла и вратила се на брод у знак овог догађаја, монаси ма- настира светог павла су на том месту сагра- дили мали параклис посвећен мари бранко- вић након овог, за манастир најзначајнијег у ризници манастира се чувају дарови светих мудраца: смирна, тамјан и златни листићи; делићи живоносног крста, мошти многих светитеља, свети сасуди, одежде, хрисовуље као и диптих који се сматра једним од бисера свете горе манастир светог павла немања јонић светиње свете горе јул / август 2018 49 догађаја, манастир су помагали и разни срп- ски, грчки, румунски прекодунавски кнеже- ви међу којима: стефан велики и константин басараб који је и финансирао изградњу пир- га 1521 године захваљујући помоћи ових кнезова, манастир је имао поприлично дуг период просперитета, који се наставио све до 17 века, када је у манастиру било чак 200 монаха међутим, трошкови манастира су били велики, нарочито турски порези и хра- на за монаштво, што је приморало манастир да се задужује и код јеврејских зајмодаваца, те је убрзо био приморан да прода много своје имовине ради исплате дугова крајем 18 века, ризничар григорије је у улози таксидиона обишао многе хришћан- ске прекодунавске земље, посетио многе владаре и успео је да прикупи значајну суму новца која је помогла да се манастир одржи почетком 19 века антим комнин из силим- врије, настојатељ подворја у румунији и па- тријарх григорије v, су одвојили већу суму новца за обнову манастира и даривали му метохе на касандри и острву тасос током рата за ослобођење од отоманског јарма, манастир је скоро опустео због одла- ска монаха у борбу против турака, а неки су га напустили у страху од одмазде убрзо по- сле тога манастир настањују млади монаси, уз донације руских царева александра пр- вог и николаја првог манастир је у више наврата страдао: у по- жару 1902, а затим у поплави 1911, после које је скоро у потпуности обновљен, из те- меља хронолошки, различите зграде мана- стирског утврђења припадају различитим периодима настанка северни део манасти- ра је настао у 15 веку, одбрамбени пирг у 16 у 18 је реконструисана трпезарија, а у 19 и 2о веку су изграђени остали објекти главни храм је из темеља обновљен 1839 године зидови су од мермера, а сам храм је подељен на наос и припрату већих димен- зија и веома је простран храм није фреско- писан, али је зато на зиду старе манастирске библиотеке сачувана фреска, из 15 века, на којој је сачуван лик светог атанасија атонског поред католикона, манастир има и 12 па- раклиса од којих се издвајају параклиси светог павла и светог георгија који су сме- штени десно и лево од улазног трема пара- клис светог ђорђа који је у северном делу манастира је скоро у целости фрескописан 1555, и показује прави пример критске шко- ле фрескописа манастир има и три келије у кареји од ко- јих је највећа и најзначајнија келија светог андреја манастир поседује и два скита, но- ви скит и скит светог димитрија–лаку скит у ризници манастира се чувају дарови све- тих мудраца: смирна, тамјан и златни листићи, затим делићи живоносног крста, мошти мно- гих светитеља, свети сасуди, одежде, хрисо- вуље, медаљони, крстови значајан је велики дрвени крст и диптих који се сматра једним од бисера свете горе по лепоти заставица манастир има и чудотворне иконе: богороди- цу мироточиву, светог георгија и богородицу мољеније у библиотеци се налази 494 руко- писне књиге (неколико њих на пергаменту) и око 12 500 старих штампаних књига манастир светог павла је киновијски-оп- штежитељни манастир од 1840, и заузима четрнаесто место у хијерархији светогор- ских манастира укупан број монаха, оних у манастиру, припадајућим скитовима и кели- јама, прелази стотину у периоду од 14 до 18 века у манастиру су преовладавали српски монаси и игумани зато се на манастирском печату налази назив манастира на српском и грчком језику око лика светог ђорђа  светиње свете горе у периоду од 14 до 18 века у манастиру су преовладавали српски монаси и игумани 50 4/ 2018 састављајући зборник за потребе мана- стира, бивши игуман хоповски ћирило прво је написао повест о светом теодору тирону (1721) то је био краћи спис о живо- ту светитеља чије је мошти чувало хоповско братство онда је ћирило пожелео да забе- лежи нешто о догађајима чији је сведок био пре тридесетак година збивања везана за велику сеобу срба под патријархом арсенијем чарнојевићем јеромонах ћирило хоповски је за- то додао два текста уз повест о све- том теодору први текст сведочи о преношењу моштију светог теодо- ра тирона, у којем је, нема сумње, и сам ћирило учествовао како је ћесарева војска надирала на београд, који су држа- ли турци, у збег су пошли и „срем и сви манастири“, како каже ћирило мошти су пре- нете код града заслона, који се назива још и шабац, а за- тим у манастир радовашницу, где су почивале годину дана када је ослобођен београд од турака, онда се на своје повратише „сва земља (срем- ска) и манастири“, па су и мошти пренете код сремске митровице у међувремену су османлије прикупиле снаге и опет заузеле београд та- да је дошло до велике сеобе српског народа патријарх арсеније iii чарнојевић ишао је пред верним народом, као некада мојси- је пред израиљом ако је мојсије некада преносио јосифове кости, сада је патријарх преносио ћивоте са светитељима овај ћирилов запис сведочи да нису прене- те само мошти светог кнеза лазара, већ и других светитеља, као што је св ро- мило раванички у том бекству, народ предвођен патријархом стигао је до града светог андрије (сент-андре- ја), близу будима градић посвећен првозваном апостолу тако је по- стао место окупљања прог- наног народа ћирило хоповски осетио је потребу да нешто каже и о најблаженијем патријарху ар- сенију, који је управљао пре- столом српске патријаршије, па је придодао још један текст свом писаном делу после по- следњег турског пораза под бечом (1683), почеле су све невоље за арсенија и његов народ отада српска земља постаје поприште вишего- дишњег рата између војски свете лиге и још увек моћног из историје српске православне цркве како је мојсије некада преносио јосифове кости, сада је патријарх преносио ћивоте са светитељима патријарх арсеније чарнојевић и протосинђел висарион др ђорђе вуковић споменик арсенију iii чарнојевићу у сечују мађарска) (извор: википедија) јул / август 2018 51 османског царства у тим немирним вре- менима, патријарх је био лишен имања и свега осталог из других извора сазнајемо да је одметник од централне власти, јеген осман-паша ухватио патријарха арсенија и хтео да га погуби 1688, али су срби скупи- ли 10000 талира и откупили свог поглавара убрзо је патријарха задесила нова невоља како саопштава ћирило хоповски, турци су ставили патријарха под стражу, али он наре- ди да се стражарима изнесе јела и пића ко- лико год пожеле када су стражари заспали после обилног оброка, патријарх се у поноћ спустио низ зид и отишао ујутру су стража- ри видели да нема патријарха и повадили сабље једни на друге, тражећи између себе кривца арсеније је нашао уточиште у црној гори, међу никшићанима у племену никшића, арсеније је остао све до ослобођења београда од османске власти патријарх се са војском вратио у патријаршију, коју је затекао опустоше- ну и руинирану у тим тешким тренуцима, окупила се сва војска, у којој је било доста срба, и поклонила се свом пастиру „желе чеда видети оца и отац чеда своја“ овај дирљив догађај је био у новембру, али већ у јануару кренула је у противнапад велика војска састављена од турака и татара хри- шћанска војска је била затечена развојем ситуације на ратишту и почела је одступа- ти ка београду за војском је пошао народ и патријарх са пратњом, плашећи се осве- те султанова војска је желела пошто-пото да ухвати арсенија „а многи иноци и ег- зарси изгибоше близу патријарха и виса- рион, што се звао велики, близу патријарха погибе многи хришћани тада изгибоше и у ропство одведени бише“ тада је било неколико лица у црквеној хи- јерархији који су се звали висарион, али је у овом запису реч о протосинђелу српске патријаршије дотада висарион је познат као ктирор једне цистерне за воду, коју је дао да се уради у хиландару задужбину за спас своје душе, из времена игумана кир ге- оргија, висарион је урадио пред почетак ау- стро-турског рата (1682) ктиторски натпис урезан је на трем изнад саме цистерне том приликом, осим цистерне и трема, свакако су урађени канал и аквадукт који су из обли- жњег потока доводили воду за манастир у једном каснијем запису, који је настао пар година после висарионове смрти, хилан- дарци су се са захвалношћу сећали како је дарежљиви ктитор одвојио 400 гроша (око 50000 акчи) за овај подухват значајан за сам манастир у великој сеоби срба, виса- рион је положио живот како би се сачувао патријарх арсеније, којег је годинама верно служио са њим су заједно изгинули многи монаси и егзарси, али је висарион упамћен као изразити пример страдања, пример ко- ји надахњује друге из историје српске православне цркве портрет патријарха арсенија iii чарнојевића, рад јова василијевича из 1744 године (чува се у музеју српске православне цркве у београду 52 4/ 2018 тако су турци поново, на зиму, ушли у па- тријаршију у цркву су уводили коње „авај, авај, ово би због грехова наших“ они се нису зауставили, већ су кренули на београд и пре- отели га од „немаца“„а најсветији патријарх побеже будиму са свим православним“ (ћи- рило хоповац) ни у тим последњим данима, патријарх није губио веру, љубав и наду на- редио је да се понесу мошти светитеља, јер је страховао да не буду уништене у ратном хаосу у писму упућеном царевима–савлада- рима, јовану и петру, још 1686, он се жалио да турци коњима газе свете мошти очеки- вана помоћ је изостала, зато што су цареви били малолетни и владала је њихова сестра, принцеза софија патријарх сада није желео да се настави уништавање моштију светих божијих угодника, па је организовао њи- хов пренос са светињама ишао је и верни народ рачуна се да је тада избегло око 70 000 срба међу бројним избеглицама, био је и даскал стефан раваничанин, који је забе- лежио како су једни ишли на лађама, други на коњима и колима, а неки пешке, као он тако су до будима ишли 40 дана око патри- јарха, који је био „поклоник гроба господ- њег и свете несагориве купине“, окупило се тамо неколико владика, многи калуђери из разних манастира и доста људи из српске земље „мушки пол и женски“ стефан рава- ничанин је још забележио да је патријарх арсеније претрпео многа искушења, муке и напасти и да је хтео помоћи своме народу, али му нису дали патријарх арсеније се ни тада није пре- давао бивши игуман хоповски забележио је да је патријарх наредио да се у сент-ан- дреји подигне црква, а хришћанима домо- ви није се стало на томе новоподигнута црква је послужила као пример, па су у невољном избеглиштву сазидани манасти- ри и неколико цркава и у новим услови- ма живот се настављао под будним арсе- нијевим старатељством и са благословом цркве свега тога не би било да није било саможртвеног примера висариона и свих који су пострадали бранећи патријарха ар- сенија чарнојевића  духовне поуке корпа јарослава пархуте превод са белоруског: дајана лазаревић на полици под прозором у мојој кухињи увек стоји корпа није велика, направљена је од корења уплетена је лепо, уредно, ребро до ребра сва- кога дана је пред мојим очима, веома елегантна, жута, боје лука, којег држим у њој чини се, луку у корпи је удобно, увек

Свеска: 364 | Света Тајна Свештенства
... своју веру – пупин, миланковић, коперник, ојлер али, важније од јавног декларисања је да су сви мислили довољно дубоко и да их је наука подстицала да верују у бога треба ли математички доказивати да постоји бог? на пмф-у је мирослав марковић одбранио мастер рад „математика у библијском тексту“, на основу пањинове математичке анализе математички научни радови су интересантни за читање у јеванђељу по јовану се каже: „истина ће вас ослободити“ математичари вечно трагају за истином тако да онај који познаје истину свакако познаје и ко је пут, истина и живот да ли је вера виша математика или је превазилази? неке од математичких дисциплина хармонијски се слажу у дискретну математику која вишедетне хришћанске породице 36 6/ 2018 прожима информационо-комуникационе технологије а, вера је основа свих истина, тако да свакако превазилази гранулацију математичких дисциплина увођење рачунара у школе, предузећа, установе, значи нову писменост, електронске књиге су будућност човечанства хоће ли он потпуно потиснути књиге и издавачку делатност? користим га више од половине свог живота и сведок сам да рачунар данас, сем што се користи у свим научно-истраживачким центрима, постаје и важан апарат у домаћинству гледам по старијим члановима мог домаћинства нама је рачунар заменио и велики посни кувар и телефонски именик, па и телефон са пријатељима ван србије чешће комуницирамо преко чета и имејла него телефоном али, примећујем да и моји малишани воле рачунар и да штошта корисно науче уз њега он постаје и „језик креативности“, има своју поетику како се најстарији син василије наметнуо као лидер код млађе сестре и браће, он често, док сам ја у кухињи, седи уз рачунар, а остали га посматрају са фотеље он већ зна да нађе bookmarks (пречицу) странице у browseru (прегледач) и пусти своје омиљене спотове, као и да замрзне слику, ротира је, зумира и креира неки филтер дође мени јована и каже: „мама, васа нацртао цркву светог василија“! ја погледам, и баш сам била усхићена василије замрзао слику манастира острог док је гледао спот за песму „василије свети, поносе монаха“ и насликао острог и скицирао манастир и то, лепо зграду одвојио од литице у позадини, насликао и кров и крст на врху тако да рачунар помаже и развијању перцептивних способности код најмлађих знам да у нашим вртићима не користе рачунаре под паролом да ометају деци концентрацију не бих се у то мешала, али сам сведок да су моја деца научила распознавање боја уз рачунар рачунар има велике предности у свим областима биомедицинска пракса показује да би без рачунара заиста било тешко извршити анализу 100 терабајта података и обавити сложена поређења над њима у ком узрасту је, по вашем мишљењу, препоручљиво укључивање деце у програмирање? њихово усмеравање ка конструктивном и рационалном мишљењу, може ли бити сметња за надрационално, духовно мишљење? рачунар је срачунат и ограничен, а људски ум је неограничен машина нема душу, а човек има, штавише, душа је примарна уместо да машина служи човеку, дешава се да човек служи машини, још горе, постаје њен роб живу реч је заменио рачунар и на часовима веронауке значи ли то да моја деца нису имала среће? не, јер деца су на часовима веронауке гледала емисије коцка до коцке, коцкица или цртане филмове са причама из старог завета вероучитељ мог сина василија чак захтева да ја прекуцам награђени литерарни рад мог сина како би био објављен у школском часопису слично, сва обавештења и заказивања проба моје ћерке у црквеном хору се објављују искључиво преко фејсбук групе, тако да морам активно да пратим и фејсбук страницу хора али, с ким се дете дружи и шта гледа, то је пресудно као што се каже у псалму: благо човјеку који не иде на вијеће безбожничко, и на путу грјешничком не стоји, и у друштву неваљалих људи не сједи, него му је омилио закон господњи и о закону његову мисли дан и ноћ! да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? много пута сам гостовала у средствима јавног информисања, не само у србији, већ и у иностранству више пута сам гостовала на ртс-у, тв пинк-у, студију б, али и у емисијама радио београда, радија слово љубве, на тему програмирања, о улози компјутера у породици и слично како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? у чему је суштина хришћанског васпитања? негативни утицаји се могу избећи читањем, изласком у парк, дружењем углаввишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 37 ном читам стручну литературу, али и делове светог писма и житија, књиге светог владике николаја, руске светитеље ја бих суштину хришћанског васпитања деце свела у две активности: моли се и ради деца која су добри ђаци и активни на литургији ипак имају јасну представу шта је добро, а шта није зависи колико ми родитељи учествујемо током њиховог одрастања у одабиру литературе коју читају, у избору музике ако дете ужива у чудним ритмовима музике, ако се опушта уз мрачне или површне стихове, онда смо ми родитељи заиста слепи и глуви бог нам је дао чуло вида и слуха да им помогнемо да радост и тугу деле с нама и својим друштвом уз пријатне тонове и текстове добро је да се у кући увек чује тиха духовна музика колико деци значи веронаука? како уче? у чему су посебно талентована? некад је на часовима веронауке дивно и деца долазе раздрагана, јер су слушали житија светих и одушевили се духовном снагом малих-великих људи некад само записују дефиниције теолошких појмова некад немају час, јер вероучитељ закасни ипак и вероучитељи су само људи и рефлектују све оно што виде у зборници или што су научили на семинарима хвала од срца свим вероучитељима који дан и ноћ спремају свој час и мисионаре у учионици моја деца су за сада изузетни ђаци василије и јована су прваци на школским такмичењима из математике имају баш доста награда истог дана када је сахрањен мој муж, изашао је текст у новинама под насловом они су математички шампиони, где је наведен списак победника републичког финала математичког такмичења под називом „мислиша“ василије је освојио i награду, то му је била и порука: тата је умро, сахранили смо га, ти си га нацртао и правио од лего коцки, али живот иде даље живот ти нуди перспективу а прошле године, након што је василије освојио максималних 100 поена на општинском такмичењу из два предмета, школу је посетио министар спорта и представници општине том приликом су му даровали бицикл као да су знали да није лако купити четири бицикла да се сви возе кад год пожеле василије има и литерарне награде, док јована има и бројне награде из шаха и певања, а похађа и музичку школу и учествује на литургији са хором и илија је одличан ђак, и он има похвале на такмичењима из математике, а такмичио се са старијим ђацима стефан има 3 године и за сада смо срећни што воли да рецитује и што чита са нама молитву оче наш пред ручак да ли рачунари утичу на повећање агресивности деце? да, ако деца гледају агресивне игрице, ако родитељи не васпитавају децу у хришћанском и подвижничком духу одговор се крије у житију четири римљанке: софија, вера, нада и љубав софија је остала без мужа када су девојчице имале 12, 10 и 8 година, али није имала недоумицу на суду пред царем адријаном мати софија није принеживу реч је заменио рачунар и на часовима веронауке значи ли то да моја деца нису имала среће? не, јер деца су на часовима веронауке гледала емисије коцка до коцке, коцкица или цртане филмове са причама из старог завета вишедетне хришћанске породице 38 6/ 2018 ла жртву паганској богињи, већ и у последњем часу живота своје деце проповеда веру у христа док уживо гледа страдања светих кћери деца су вам још мала, али како се изборити са наказном модом и скрнављењем тела тетовирањем када их и играчкама усмеравају ка томе (налепнице-тетоваже за дечаке и девојчице)? замке злих духова су око нас, али не смемо дозволити да буду над нама и у нама бог је уточиште сваком, и посрнулом и истрајном у вери не заборавимо да је господ рекао у јеванђељу по матеју: заиста вам кажем ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско ваш дом је мала домаћа црква, а то подразумева пост, молитву, духовну литературу, као продужетак литургијског времена колико деци значи учешће на литургији? довољно је обратити се псалтиру кад год имате недоумицу колико често деца треба да учествују на литургији: поштовање сину дајте, да се не разгневи, да на путу свом не изгинете; јер гнев његов готов је да плане благо свима који се у њега уздају дакле, ако се неко у било ком тренутку одлучи да изостане на литургији, онда његова „суза нема родитеља“, као што рече мудри његош да ли за вашу породицу сада постоје летовања, зимовања, поклоничка путовања? од када је мој муж умро, немамо ту могућност, а до тада смо водили децу свуда: по манастирима србије, свете земље, русије, украјине, белорусије, грчке, румуније а василије и илија су са оцем два пута били на светој гори, у хиландару по благослову патријарха павла носили смо крстове из свете земље у манастир крка, гомирје, православну гимназију у загребу, јасеновац а ја сам често свуда ишла у благословеном стању писано је о томе у новинама: политици, православљу, на сајту спц-а, у часопису светосавско звонце каква су вам била благословена стања? какав је ваш став о вантелесној оплодњи? имате ли поверења у данашње вакцине? хвала богу, немам непријатно искуство са порођаја осим што сам својим очима гледала како наводно најбољи гинеколог србије (по некој скорашњој анкети), прима мито срамота је колико је безвредна једна диплома и која је цена поштовања једне породиље немам поверења у лекаре који примају мито, јер бог и свети врачи нису са њима тако да немам поверења ни у сиву економију која диктира протоколе заштите и лечења вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 39 имате ли вашу поруку охрабрења породицама да се подстакне вишедетство? могу да кажем да бог воли све девојке и младиће који желе брак и да, ма како да су стидљиви и неодлучни, бог ће им послати у право време оног ко им је на корист и спас душе једно дете је мало, двоје се често свађа нека их буде што више из вишедетних породица потичу многи славни срби руски журнал олимпиадару објавио је интервју са мном у коме ја на дивном руском језику, сем што причам о озбиљним стручним темама, наглашавам да сваког свог ученика испраћам на мит (најпознатији амерички универзитет за математику и технику у масачусетсу), или универзитет у кембриџу речима да се на време жене српкињама и да не забораве одакле су најмлађи су мајстори анегдота верујемо, такође и ваши? наравно недавно смо ишли на дивчибаре редовном аутобуском линијом три жене нису успевале на станици у ваљеву да убаце једну торбу у пртљажник и да укажу једној девојчици да мора да уђе у аутобус и да се вози још 30 минута каже им возач: „све ћу да вас пошаљем на обуку код ове мајке са четворо деце нико ми у аутобусу није тако лепо певао“ јер, наш добри духовник, блаженопочивши отац авакум, саветовао нас је да кад год желимо да се свађамо и доказујемо да смо у праву, одмах престанемо и почнемо да певамо тако и моја деца имају своје песме за избегавање свађе, па се некад опусте чак и у јавном превозу деца су све време била уз бака наду, једину коју имају, која их води редовно на литургију, чува кад је мама на послу и коју много воле и бака, са осмехом на лицу, гледа на све њих и каже нам да је због њих најсрећнија бака јована нам је свирала на клавиру, а када су запевали, уверили смо се да је онај возач био потпуно у праву четири песме: „црвена јабука“ на грчком, „коњ“ на руском, и наше лепе песме „анђели певају“ и „ој, косово, косово“ показале су нам колико је широко дечје срце поздрављамо се са децом она нам машу својим ручицама, а са компјутера се тихо чује духовна песма господ је пастир мој, и ничега ме неће лишити  вишедетне хришћанске породице 40 6/ 2018 са преводом владике николаја на јапански језик све је почело прошле године, када ми је отац оливер суботић, свештеник у мом парохијском храму вазнесења господњег у жаркову, предложио да покренемо мисионарску делатност према јапану, с обзиром да сам по оцу јапанског порекла нисам имао недоумица кога одмах треба да контактирамо на том пољу, будући да одлично познајем најбољег преводиоца са српског језика на јапански у питању је г хироши јамазаки-вукелић, професор на филолошком факултету, који је већ добијао награде за најбољи превод године, превод његошевог горског вијенца на јапански, а затим и луче микрокозма и то све у јапанском седмерцу, који је еквивалент српском десетерцу у епској поезији! професора хирошија крстио је сâм митрополит сергије (тихомиров), наследник светог николаја јапанског на токијској катедри професор је раније превео и помагао графички прелом монограхришћанска етика господ је уредио да се формалности и бирократске баријере превазиђу на неочекиван начин како смо превели светог владику николаја на јапански јован хонда новембар / децембар 2018 41 архиепископ сендајски г серафим (фото: pravoslavieru) фије о високим дечанима, коју већ неколико година купују јапански туристи који посећују ову велику светињу и погодио сам: професор хироши је био веома вољан да се укључи у нови мисионарски подухват после састанка нас тројице у парохијском дому у жаркову, договорили смо се да проберемо делове из мисли о добру и злу светог владике николаја и да се тај избор потом преведе на јапански, као први део теолошког опуса овог светог србина који ће бити понуђен верном народу јапана професор хироши је пристао да помогне, али због својих година и обавеза није могао да буде главни преводилац тада смо место главног преводиоца понудили другом брату у христу, такође професору на катедри за јапанологију филолошког факултета у београду, доценту далибору кличковићу брат далибор се одмах одазвао чим смо одабрали конкретне делове мисли, он се несебично дао на превод нимало лаког текста после неколико месеци озбиљног рада, текст на јапанском је предат супрузи професора хирошија, др кајоко (у крштењу анастасија) јамазаки, такође професору филолошког факултета сестра анастасија је превод прегледала, оценила као одличан, и скоро без икаквих исправки послала на преглед архиепископу сендајском серафиму (цуђие), са којим породица јамазаки негује дугогодишњи пријатељски однос жеља оца оливера била је да овај превод буде повод за почетак званичне сарадње две помесне цркве и да то буде остварено преко мисионарског одељења спц, које би штампало књигу нажалост, то у пракси није било могуће спровести у догледном временском периоду јер због извесних препрека наше мисионарско одељење већ дуже време нередовно функционише (а велико питање је када ће профункционисати у пуном капацитету, и поред добре воље и ентузијазма његових чланова) но господ је уредио да се формалности и бирократске баријере превазиђу на неочекиван начин, тако што је удесио да породица јамазаки буде у јапану на одмору и да притом посети свог пријатеља, архиепископа серафима сендајског хришћанска етика насловна страна брошуре са изабраним мислимa владике николаја велимировића на јапанском језику, у издању јапанске православне цркве из унутрашњости брошуре 42 6/ 2018 хришћанска етика када су се вратили из јапана, на наше велико изненађење, донели су већ одштампане књижице на јапанском језику! десило се следеће: архиепископ серафим је, сазнавши од породице јамазаки да је потребно прилично дуго чекати на успостављање сарадње са мисионарским одељењем спц, одлучио да, следујући вековну јапанску предузимљивост, одмах одштампа мисли светог владике николаја, и то као издање јапанске православне цркве, а да се званична сарадња на мисионарском нивоу између две цркве успостави када за то дође пуноћа времена не можемо рећи да смо незадовољни постигнутим резултатом, иако је почетна идеја о оливера била несумњиво добро решење лично, рекао бих да је свети владика николај сâм својом личношћу дао решење за нашу недоумицу јер се он – који је увек био у народу и уз народ, који се често противио окошталим бирократским процедурама, који је био апостол у изворном смислу те речи и други просветитељ српског народа – сигурно радује што се његове мисли читају на далеком истоку на јапанском језику сви знамо колико је владика николај ценио индијску, кинеску и јапанску мудрост, и да је у њима, иако су незнабожачке, умео да пронађе примере велике мудрости зато се надамо да је ово само почетак превода дела светог владике на јапански језик, а да ће званична сарадња две цркве на мисионарском плану бити ускоро успостављена, на основу првог успешно изведеног пројекта који је ангажовао српско-јапанске мисионарске снаге  у току рада на прелому броја, стигло нам је писмо из кјота (јапан) од госпође анастасије-каје јамасаки, једног од преводилаца изабраних мисли владике николаја на јапански, у коме нас обавештава да је преведна књижица веома добро прихваћена у јапану и да архиепископија сендаја јапанске православне цркве већ сада припрема друго издање ове вести су нас искрено обрадовале и надамо се да ће, уз божију помоћ, ово бити само први корак у плодној сарадњи између српских и јапанских православних мисионара православна црква благовештење у сендају (професор хироши, архиепископ серафим, анастасија кајоко, сава мићитака) новембар / децембар 2018 43 од овог броја православни мисионар уводи нову рубрику под називом „милосрђе“ кроз ову рубрику биће представљен рад хуманитарне организације верско добротворно старатељство архиепископије београдско-карловачке (у даљем тексту: вдс) и других сличних организација под покровитељством православне цркве кратки историјат још од оснивања верског добротворног старатељства озваниченог уставом спц из 1932 године, а на иницијативу тадашњег патријарха варнаве, настојало се да оно заживи и добије место које му припада не само у архиепископији београдско-карловачкој, него и у свим тадашњим епархијама наше цркве међутим, неприлике које су задесиле наш народ и цркву од оснивања краљевине до конкордатске кризе и све време после тога омеле су настојање да вдс добије место које му је по првобитној намери требало припасти трагични догађаји током другог светског рата прекинули су консолидовање цркве и она је запала у тежак положај смрћу патријарха викентија, на чело спц долази патријарх герман ђорић као смирен и надасве мудар пастир, патријарх герман се није обазирао на рђаве поступке власти, него је чувао и штитио свештенство и народ са изузетним осећајем за харитативне потребе цркве, он 1967 године предлаже светом архијерејском сабору да се обнови, барем номинално, рад верског добротворног старатељства тај акт је био више борбена духовна намера него реална могућност да се план у том тренутку оствари и њиме је црква ставила до знања ненаклоњеним јој властима да се не одриче својих права упокојењем патријарха германа, кормило цркве преузима патријарх павле, који 1996 године даје благослов за обнављање рада верског добротворног старатељства протојереју-ставрофору љубодрагу петровићу са задивљујућим ентузијазмом и у складу са могућностима тога времена отац љуба ни из чега, стрпљиво, уздајући се у бога и оданост људи који су му били наклоњени, почиње да гради верско добротворно старатељство после повлачења чувеног прота љубе петровића из активне службе, почетком 2009 г на место генералног секретара вдс-а долази млади свештеник владимир марковић, који је био његово духовно чадо од првог дана, са изузетном енергимисија вдс-а је да сведочећи истину јеванђеља и у овим тешким временима изнађе начина да помогне најугроженијем слоју нашег друштва верско добротворно старатељство ратко канлић и небојиша мишевић милосрђе 44 6/ 2018 патријарх варнава (росић) (1880-1937) јом, вредно, мудро и трезвено овај млади свештеник води вдс дајући целога себе, као прави ученик и настављач дела оца љубе, о владимир модернизује рад верског добротворног старатељства, оснива нове и обнавља дотадашње ресоре, уз велики труд ствара услове за почетак рада црквено-народне кухиње, мотивише сараднике да дају све од себе како би вдс опстао и напредовао отац владимир је, у протеклих десет година, постигао задивљујући успех, не само на пољу вођења вдс-а, већ и у погледу унапређења његових активности и отварања потпуно нових домена рада мисија мисија вдс-а је да сведочећи истину јеванђеља и у овим тешким временима изнађе начина да помогне најугроженијем слоју нашег друштва, трудећи се да им побољша квалитет живота и ублажи патњу, испуњавајући основне заповести љубави према богу и људима кроз дела милосрђа вдс своје активности у највећој мери, као институција архиепископије београдскокарловачке, спроводи унутар архиепископије, али неретко у сарадњи са епископима, свештеницима и верним народом других епархија делује и ван матичне епархије деловање вдс-а је организовано кроз рад седам ресора: верска просвета, ресор за породицу, брак и васпитање, правно саветовалиште, милосрдни рад, здравствено саветовалиште, црквена штампа и црквена кухиња на челу сваког ресора се налази организатор, а координацију свих ресора врши генерални секретар у наредним бројевима православног мисионара представићемо све ресоре вдс-а и њихове активности  милосрђе „за ширење верске црквене свести и хришћанског милосрђа, као и за друге послове унутрашње црквене мисије, постоји у свакој црквеној општини верско добротворно старатељство“ (устав српске православне цркве чл 178, 1) организација вдс-а на челу верског добротворног старатељства, у својству председника, налази се његова светост патријарх српски он врши надзор кроз рад скупштине, даје одобрења и благослов за реализацију донетих одлука на седницама скупштине и управног одбора и у случају непредвиђених ситуација управни одбор чини дванаест особа, које су по одређеним критеријумима, струци и афинитетима распоређене по ресорима уо је оперативни орган који спроводи у дело све донете одлуке његове светости које се односе на рад вдс-а скупштина је највиши орган вдс-а и њу сазива његова светост једном или више пута годишње поред његове светости чланови скупштине су и викарни епископи, архијерејски намесници, старешине храмова и још два делегата (представници свих седам ресора из реда лаика, који су својим радом заслужили место у скупштини) скупштина брине о основним потребама установе, у организационом, материјалном и развојном смислу генерални секретар је свештеник који оперативно води вдс у секретаријату су запослена четири службеника, два возача и кувар као хонорарни сарадник новембар / децембар 2018 45 прота љуба петровић (1933-2010) (фото: марко вујичић) у нашој помесној цркви ово 2018 лето господње заодевено је мноштвом значајних јубилејâ међу њима посебно и значајно место заузима велики јубилеј – 20 година активног и богоугодног делања радија светигора, митрополије црногорско-приморске тим поводом разговарамо са протопрезвитером николом пејовићем, главним и одговорним уредником најстарије црквене радио станице у нашој помесној цркви на празник свете педесетнице, 7 јуна давне 1998 лета господњег, блажене успомене његова светост патријарх српски павле благословио је почетак богоугодног рада радија светигора, освештао је његове просторије и први се обратио слушаоцима оче, како бисте описали историјат и значај благословеног делања овог црквеног медија, од његовог оснивања до данас? – радио светигора је основан благословом митрополита амфилохија, а прве ријечи у етар изговорио је блаженопочивши патријарх павле у овоме видим први и најважнији значај и благослов који је пратио и који ће пратити рад светигоре наша улога је да вршимо мисију цркве, да искористимо оно што су плодови људског достигнућа и да их ставимо у службу божију оно што не може увијек свештеник, епископ, то чини црква православна путем медија улази у сваки дом, болницу, затвор, канцеларију, аутомобил и проповиједа ријеч божију а она је путоказ ногама нашим, многима утјеха, укрепљење, поука, пут до истинског богопознања само је богу знано какви су и колики дарови које је господ излио кроз ове двије деценије рада светигоре обасјани светодуховском радошћу, на духовски понедељак ове године, радио светигора je прославио 20 година постојања и крсну славу митрополит амфилохије је том приликом посебно нагласио да је наш васељенски радио диван и истинит сведок свих дешавања на овим просторима од ратних страдања на косову и метохији до наших дана оче, на које је све начине овај црквени радио састрадавао са својим благочестивим народом? хришћанска етика радио светигора је основан благословом митрополита амфилохија, а прве ријечи у етар изговорио је блаженопочивши патријарх павле интервју са протопрезвитером николом пејовићем главним и одговорним уредником радија светигора митрополије црногорско-приморске две деценије радија светигора разговор водио: бранислав илић 46 6/ 2018 – оно што треба нагласити је да се почетак рада поклопио са несрећним бомбардовањем југославије и великим погромом на косову и метохији то је, на првом мјесту подстакло нашег митрополита да одмах оде на косово и метохију, да буде при руци тамошњем свештенству и народу са њим су отишли и отац радомир никчевић, миладин кнежевић, монах павле (кондић) и славко живковић, први уредник нашег радија било је ту још неколико људи тако је почело са извјештавањем, разговорима са страдалног косова и метохије у једном моменту радио светигора је био једини извор информација радило се у три смјене, стално се дежурало, чекало се укључење са косова и метохије, нове информације тако је светигора одмах доживјела „ватрено крштење“ и постала најслушанија радио станица у црној гори, јер је у техничком смислу имала националну фреквенцију и могућност слушања на готово цијелој територији црне горе и ово видим, не као случајност, већ као удио у страдању, а ако бог да и у васкрсењу нашег косова и метохије осим овога, са вашим читаоцима бих подијелио и сјећање на један разговор са нашим човјеком који живи и ради у њемачкој, кроз који сам схватио колики је значај светигоре у свакодневном животу људи наиме, када сам прије неколико година посјетио манастир хиландар, срео сам групу ходочасника, срба из њемачке када сам им рекао да долазим из митрополије црногорско-приморске, један од њих је одушевљено прокоментарисао како он без светигоре не би могао да замисли свој живот прича ми да је на послу окружен људима других нација, вјера и са којима, по питању православне вјере нема никаквих заједничких тема „свако јутро када дођем на посао прво укључим на интернету радио светигору и када чујем поздрав, ’помаже бог браћо и сестре’ “, каже овај брат, „као да ми се небеса отворе“ све ове се догађало у периоду када смо имали велика искушења на радију услед два струјна удара изгорела је скоро сва опрема, радио се чуо у свега пет градохришћанска ети протопрезвитер ка никола пејовић протопрезвитер никола пејовић рођен је 28 септембра 1979 године у подгорици у родном граду завршио је гимназију „слободан шкеровић“ и дипломирао на економском факултету дипломирао је на богословском факултету светог василија острошког у фочи, док је тренутно студент постдипломских студија његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски амфилохије га је рукоположио у чин ђакона 12 јула 2009 године у цетињском манастиру службу ђакона обављао је три године при саборном храму христовог васкрсења у подгорици у чин презвитера рукоположен 29 јула 2012 године и постављен за пароха треће подгоричке парохије и старјешину храма светог великомученика георгија и новојављених момишићких мученика у подгоричком насељу момишићи у чин протопрезвитера рукопроизведен је на празник светих момишићких мученика 2015 године обавља послушање главног и одговорног уредника радија светигора од септембра 2011 године новембар / децембар 2018 47 ва, сигнал је био јако лош и сâм сам се у свој малодушности често питао, има ли смисла ово шта ми радимо, слуша ли ово било ко? али, ето, кроз уста и срце овог брата бог ми је открио значај светигоре и истину да ни један труд на њиви господњој није узалудан било је то за мене велико укрепљење и поука да је труд наш, а успјех божији а таквих примјера је заиста много мноштво значајних личности обележило је двадесетогодишњи рад радија светигора лепа је и благословена прилика да свакога од њих са радошћу поменемо? – двије деценије једног медија је поприлично дугачак период и у њему је прошло стотинак новинара, тонаца, теолога и немогуће их је све побројати у једном тренутку је било 40 ангажованих сарадника, а и данас их имамо отприлике толико поред поменутог првог уредника славка живковића, на радију су велики и благословени траг оставили епископи: јован (ћулибрк) и јован (пурић) кроз емисије од којих неке и данас постоје затим, свештеници: гојко перовић, јован пламенац, предраг шћепановић који су били, свако у своје вријеме директори и уредници радија и поред чињенице да их не можемо све споменути, оно што можемо је да се свима, поменутима и непоменутима, а богу знанима, захвалимо на труду и љубави коју су годинама показивали према светигори програмска схема радија је заиста богата бројним емисијама које на савршен начин доприносе да реч божија дође до срдаца верног слушалаштва оче, шта посебно наглашавате када су у питању емисије које се емитују у целодневном програму? – предуслов за стварање доброг програма је и добра техничка опремљеност, као и велика покривеност од прије двије године, послушање директора радија светигора обавља протопрезвитер-ставрофор далибор милаковић у овом периоду, уз велику помоћ и благослов митрополита амфилохија, радио светигора поново може да се слуша на 12 фреквенција и у 14 градова у црној гори са покривеношћу од преко 80 посто од 2006 године присутни смо и на интернету, гдје се на сајту нашег радија могу наћи готово сви садржаји прошле године смо урадили и нови-редизајнирани сајт од прије неколико мјесеци радимо у новим просторијама у саборном храму христовог васкрсења у оквиру радија светигоре налази се и портал митрополије, такође редизајниран са свим овим садржајима митрополија црногорскоприморска сада има један озбиљан информативни центар у коме ради око 40 сарадника, волонтера, дописника програм нашег радија је заиста разноврстан поред катихетских емисија и извјештаја из наше митрополије пратимо и сва она важна догађања и у другим епархијама српске цркве у оквиру нашег програма налазе се и најважније информације из других помјесних цркава надахнути митрополитовом личношћу која својом љубављу и жртвом грли цио свијет, од самог почетка емитовања, светигора је имала задатак да буде васељенски радио, а то значи да има интересовање и бригу за сваки уд цркве христове сваког дана се емитују житија светих, оца јустина, календар – пролог владике николаја, затим емисије које се баве тумачењем светог писма три пута недељно имамо емисију катедра у којој се емитују најинтересантнија предавања једна од наших најслушанијих емисија је питајте свештеника у којој свештеници дају одговоре на конкретна питања слушалаца велики број емисија имамо из културе, науке, историје светигора је чувар српског језика и ћириличног писма имамо емисију која се бави активностима особа са инвалидитетом, затим емисију за ромску популацију, која је једним дијелом и на ромском језику и још много других кратких и дужих форми са поносом истичем да имамо емисију која траје двије деценије – дјеца апокалипсе, коју води и уређује весна кривчевић у сарадњи са владиком јованом (ћулибрком) посебну пажњу поклањамо информативном програму у јутарњем програму имамо кратке вијести на свака два сата, хришћанска етика 48 6/ 2018 прве дуже вијести су у 14 часова, а централна информативна емисија данас актуелно је од 20 часова све ово је повезано и употпуњено добром и разноврсном духовном музиком на разним језицима емитују се и етно музика, квалитетна, стара народна музика, инструментална и класична музика, можда и по нека савременија обрада - све се то може наћи на таласима радија светигора будући да су медији постали свеприсутни и свепрожимајући чинилац друштвених токова, шта је по вашем мишљењу темељ и крајњи циљ мисије цркве путем радио таласа? – живимо у времену великог утицаја медија колико су медији важан фактор показује и чињеница да све више слушамо о медијским ратовима то су најбоље осјетили политичари, који, да би владали морају прво да освоје медије, јер онда имају могућност ’испирања мозгова’ кроз сервирање онога што им иде у прилог данас се све брже живи да би могло да се преживи људи су принуђени да раде и по неколико послова, и у том амбијенту човјеку остаје могућност да се кратко информише и иде даље то условљава површно бављење стварима и појавама које доводи често до погрешног тумачења стварности у којој живимо на тој лепези разних медијских садржаја - „пијаци богова“, црква православна, не само да треба, него је и дужна из бриге за човјека да понуди и ријеч вјечнога живота црквени медији су онај олтар са кога је апостол павле проповиједао на ареопагу они су савјест људима и шанса да се живот сагледа из једне друге перспективе, царства небескога благословом његовог високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског господина амфилохија, постављени сте за настојатеља подгоричког храма светих славних и добропобедних мученика момишићких шта бисте посебно нагласили када је у питању ова велика подгоричка светиња? – тако је крајем јула 2012 године, благословом митрополита амфилохија постављен сам за пароха момишићког и старјешину, по много чему, необичне и чудесне цркве светог великомученика георгија и новојављених момишићких мученика ријеч је о једном малом храму, димензија 6м са 4м, што га чини једним од најмањих парохијских храмова у српској цркви али зато велик у благодати божијој јер се у њему чувају мошти 40 дјеце мученика и два свештеномученика, који су спаљени у једном од неколико похода скадарског паше сулејмана на велики четвртак 1688 године некада манастир, рушен и обнављан неколико пута, био је потпуно запустио након ове похаре турака о страдању момишићких мученика се готово није говорило, а помен се чувао само кроз предање вођени тим предањем потомци страдалих су 1930 године затражили од тадашњег митрополита црногорскоприморског гаврила (дожића) да им дâ благослов да обнове цркву на постојећим темељима тако је црква обновљена 1936 године и у њој су похрањени остаци ових страдалника међутим, други свјетски рат, а затим и комунизам условили су да и ова светиња, као и већина других у црној гори, буде напуштена и претворена у сметлиште и свратиште за стоку тек крајем 80-их година прошлог вијека почиње обнова године 1995, црква је припремљена за богослужење и освештана чекало се 9 година да ова црква добије и првог парохијског свештеника био је то свештеник јовица ћетковић, који је 2004 године постављен за сталног пароха када је отац јовица дошао, прве недеље у цркви није било никога заустављао је људе који су пролазили и молио их да уђу у цркву да кажу ’амин’ да би могао да почне литургију била је то једна бака са којом је и започео богослужбени и парохијски живот у момишићима отац јовица је много урадио прво, почео редовно да служи, обнавља цркву, фрескопише, уређује порту, гради малу салу за потребе вјеронауке хришћанска етика новембар / децембар 2018 49 литургијска заједница је почела да расте и сада имамо за божић и васкрс око 600– 700 причасника благословом митрополита амфилохија, 2005 године су обретене мошти светих мученика и похрањене у кивот на поклоњење вјерном народу, а на његов предлог свети архијерејски сабор спц, на редовном мајском засједању 2012 године момишићке мученике прибројао је лику светих и прослављају се када и севастијски мученици 22/9 марта ове године имали смо велики јубилеј – 330 година од њиховог страдања тим поводом организован је научни скуп на тему „живот и страдање цркве и народа у зетицрној гори у хvii вијеку“ поред митрополита амфилохија, на литургији је саслуживао митрополит георгије из словачке тога дана био је организован и дјечији програм, на коме је учешћа узело око 400 дјеце полазника вјеронауке, а у вечерњим часовима имали смо и свечану академију на којој је приказан краткометражни играни филм о страдању момишићких мученика на академији су наступили бора дугић и национални ансамбл „коло“ можемо да заблагодаримо богу на динамичном и веома разноврсном животу који се одвија у овој великој светињи осим вјеронауке за дјецу и дјечијег хора, имамо и вјеронауку за одрасле, друштво добровољних давалаца крви које је једно од успешнијих у црној гори и које је до сада имало 17 акција, а у припреми је и изградња дјечијег вртића при нашој парохији који ће носити име дјеце момишићких мученика биће то први црквени вртић у црној гори заиста су велики дарови ове светиње, па позивамо све оне који дођу у подгорицу да обавезно обиђу и поклоне се момишићким мученицима са којим пастирским потребама сте посебно суочени на повереној вам парохији? – бројни су и велики проблеми са којима се људи нашега времена боре свједоци смо тога приликом боравка код светог василија у острогу многе неизлечиве болести, депресија, сиромаштво, морално посрнуће и изопачености, све су ово одлике времена у коме живимо али, од свега овога чини ми се да је највећи проблем – одсуство смисла живота и постојања често имамо осјећај да људи не знају ни одакле су дошли, ни коме иду свакодневно су изложени разном пропагандом, страхом, неизвијесношћу за будућност све то доводи људску душу до лудила тако да не чуди што су антидепресиви најпродаванији медикаменти данас млади су данас нарочито на удару од дјетињства размажени и ненавикнути на ношење крста већ у најранијој фази наметну им се циљеви које, или не достигну или достигну, али виде да то није ни изблиза оно што су очекивали и онда настаје проблем, пуцање по шавовима човјек разапет између онога што јесте и што је очекивао зато је ријеч божија и вјера у христа бога једини смисао живота сваког човјека у тој дјелатној вјери све добија смисао – и рађање, и живљење, падови и успони, и страдање и успјеси на крају, вјера осмишљава и смрт зато је улога и одговорност цркве православне данас велика од свих хришћана, а нарочито од нас свештеника и наших епископа се очекује да живимо сагласно овој вјери, јер сам сигуран да ће нас господ питати за сваку повјерену нам душу драги оче никола, благодаримо вам на овом садржајном и надахнутом разговору и користимо прилику да вама и свим делатницима на пољу црквене мисије на радију светигори, честитамо овај значајан јубилеј желећи вам свако добро од господа нашег и призивајући у погодно време његову помоћ! – хвала и вама на прилици да разговарамо велика ми је част да сам имао прилику да будем дио овог важног часописа који је препознат као озбиљно духовно гласило са бројним интересантним текстовима, разговорима и поучним причама и који траје преко 60 година, што је најбоља потврда онога што радите  хришћанска етика 50 6/ 2018 у грачаници, већ дуги низ година, по традицији која траје још од 1999 године, гостује угледни грчки архимандрит партеније махериотис из солуна, дугогодишњи старешина цркве светих цара константина и царице јелене, у близини зејтинлика он је још од првог дана рата у босни и херцеговини био са нашим народом и наставио да га помаже током нато агресије и касније током српске голготе на косову и метохији овај велики пријатељ српског народа је организовао огроман број хуманитарних акција онда када је било најтеже, кад су бомбе са радиоактивним уранијумом падале по нама свештеник партеније има почасно место у грачаници уочљива је његова блискост са монасима и спонтаност са народом он грачаницу и косово и метохију доживљава као своју другу кућу – рођен сам на кипру, али сам живео у солуну 43 године тамо сам завршио теолошки факултет такође сам на филозофском факултету у солуну окончао студије археологије више од три деценије радио сам у затворима у грчкој и годинама сам као свештеник бринуо о затвореницима, колико сам могао од 1992 бавим се и мисионарењем по балкану – казује отац партаније на почетку нашег разговора како је започела ваша мисија? – повод мог првог доласка на балкан и првог сусрета са српским народом био је филм о стравичном геноциду ндх над српским народом у јасеновцу био сам згрожен! онда сам у солуну упознао грка који је некада живео у србији иначе, он и његова породица су рођени у панчеву у то време, код њих су били чланови фамилије из србије, рат је већ почео да пламти причао сам им о томе колико је на мене дубок утисак оставио филм о јасеновцу, а они су предложили да, те 1991, одемо заједно у србију и бих, и да се упознам са српским народом, да сагледам прилике, да нешто коначно научим из српске историје мој први сусрет са србијом био је у панчеву, 1992 године тамо сам упознао много драгих људи, једног сјајног лекара и неке свештенике биле су то праве српске патриоте, којима сам се дивио рат у бих је дивљао потом сам отишао у дервенту, а онда у приједор беснела је мржња, а мета су били срби уследила је моја посета болници у добоју, било је много желим србима да се моле богу за мир, да спознају своју величанствену историју, да увек знају ко су, ко су им били преци да се изборе за истину о јасеновцу да се изборе за своје косово и метохију! и да у свему буду сложни, јер србима мањка национална слога разговор са архимандритом партенијем махериoтисом поштујте своје претке! разговор водила: биљана живковић хришћанска етика новембар / децембар 2018 51 рањених српских војника страшно младост српска покошена, људи без руку, ногу многи су остали без породица масакрирали их алијини војници, муџахедини нису срби имали ни лекова, ни постељине била је умрљана крвљу неки болнички кревети нису чак ни прекриваче имали није било завоја да се превију рањеници херојска борба српског народа у бих и тешке прилике и немаштина били су повод да организујемо хуманитарну помоћ за српске рањенике у грчку смо убрзо повели 150 дечака и девојчица, који су остали без родитеља многа српска деца тада нису била крштена угостили смо, потом, од 1993–1995 године, још 1250-оро српске деце малишани су били смештени у бројним грчким породицама у солуну, у мојој митрополији колико су љубави грци показали за српску ратну сирочад, то само бог зна пуно ми је срце, јер су рођена многа искрена и дубока пријатељства и кумства грка и срба секретар црвеног крста србије, госпођа драгица, не сећам јој се презимена, дала ми је идеју да организујемо помоћ свакога месеца, јер је било потребно помагати србе у бих, али и избеглице које су у великим таласима пристизале у србију сећам се, од почетка рата наша јавност у грчкој је била веома заинтересована, тако да сам често био позиван на телевизијске или радио емисије у грчкој да говорим о томе, како српски народ на балкану поново страда због своје православне вере срби су умирали у својој земљи, бранећи огњишта предака и слободу било је болно сећам се, једном сам гостовао на некој телевизији у северној грчкој и просто нисам могао да изађем из зграде, јер се у међувремену јавило преко 100 породица које су желеле да помогну србе чекали су ме испред зграде телевизије онда смо основали фонд за помоћ српском народу и верујте, било је дирљиво гледати грке, који су долазили и уплаћивали за страдалну православну браћу србе грци су се обавезали, да ће уплаћивати најмање по 100 немачких марака на свака три месеца за братски српски народ који је страдавао у бих два пута годишње су организоване велике хуманитарне акције помоћи из грчке шлепери су кретали према бих, према србији, сакупљали смо и возили све: храну, одећу, обућу, школски прибор, лекове, санитетски материјал када смо се враћали из србије, после обиласка и уручења помоћи, били смо видно потрешени разговарали смо и питали шта учинити да се још више помогне почеле су да се јављају грчке породице, које су желеле да прихвате и угосте српску сирочад, и децу која су преживела ратне страхоте у бих мало је држава које су се бринуле о српском народу, а срби су се борили са сцилама и харидбама сећам се да се за само један месец у солуну јавило преко 400 грчких породица, са жељом да прихвате, угосте српску децу, којима је била потребна брига и утеха убрзо су аутобуси са преко 400 српских малишана из добоја, дервенте, прњавора, приједора кренули према грчкој из приједора је било највише деце без родитеља болела нас је патња српских малишана а свет је ћутао грци су хришћанска етика 52 6/ 2018 као срчан народ, то тешко подносили били су племенити и пожртвовани ви сте у грчкој деловали у медијима? – док сам боравио у ратом захваћеним градовима у босни и херцеговини, камером сам снимао све на терену, а потом сам ишао на телевизије по целој грчкој, како би материјал убрзо био приказан сећам се, при пут, на солунској телевизији ми је дато сат времена у програму следећи пут када бих се вратио из бих или из србије, програм се продужавао на два сата а једне ноћи смо остали у студију од 18 часова до један сат после поноћи звали су људи из целе грчке, хтели су да се споје са српским породицама, да спасавају децу био сам дирнут понекад бих кришом заплакао записивао сам контакте потом је у грчку кренуло још 600 српских сиротана из босне и херцеговине, у којој је рат беснео, остављајући ужас и пустош затирана су бројна српска села а свет је о погрому срба у бих ћутао! према мојој евиденцији, за 18 година, колико смо били активни, угостили смо 2700 српских дечака и девојчица из босне и херцеговине само из приједора је било 820 дечака и девојчица који су остали без родитеља страшно је то! уз помоћ наше цркве и народа сакупили смо преко 83000 марака када смо први пут путовали у приједор, где су тада срби били најугроженији паралелно смо слали и велику хуманитарну помоћ за остале србе у бих, сваког фебруара и октобра, болницама, школама, вртићима, породицама имао сам једног пријатеља у петрову, свештеника николу није постојала црква у том селу, јер су већина срба тада били комунисти предложио сам му да почне да гради цркву и како је то кренуло? почели смо да помажемо изградњу цркве у петрову сећам се да је тадашњи владика освештао темеље био је јануар, обећао сам му да ћу донети из грчке грађевински материјал, мермер отац никола је рекао: „ми не можемо то да платимо“ – ма све је бесплатно, снаћићемо се – умирио сам га узео сам димензије будуће светиње и већ у фебруару следеће године, када су стизали пакети за децу у бих, стигао је и мермер по мери био је то повод да и други свештеници из бих траже помоћ за обнову или изградњу цркава тако смо на сличан начин, помогли изградњу 75 српских цркава у бих сећам се, једном сам отишао у велику фабрику у близини солуна и тражио да купим огромну количину мермера, за неколико цркава позвао ме власник, и питао ме где носим толики мермер одговорио сам да носим у разрушену босну и херцеговину нашој православној браћи, србима, за цркве „носи, браћи србима! све им је бесплатно“, казао ми је тај племенити грк, који није желео да се експонира тако је у кратком времену послато мермера за 27 српских цркава после извесног времена ми је предложио: „добро, хајде, сада када превоз мермера за бих не престаје, ја ћу да платим пола, а пола ти и црква“ и тако је отишло мермера за све преостале светиње онда је предложио: „овај наш договор и уговор важи док смо живи ти и ја, да помажемо српски народ и светиње“ и тако је остало сваке године сам превозио по 120 тона мермера имам све уредно записано, када и које цркве су помогнутенајвише је отишло у добој и околину на озрену је помогнуто 15 цркава, затим хришћанска етика ви сте достојанствен народ и некако сте „своји“ уз то, срби су неукротив народ! не трпе ланце западњаци зато кажу да су срби „тежак“ народ, јер не трпите њихов јарам новембар / децембар 2018 53 у дервенти и околини, приједору, новом граду, костајници, босанској дубици како је даље текла ваша мисија у србији? – све до пре пет година интензивно смо помагали српски народ паралелно са тим, помагали смо и гагаузи, једно сиромашно место у молдавији, они говоре турским језиком, али су православне вероисповести у школи уче руски као страни језик преко 20000 примерака светог писма на руском језику смо штампали и поделили им, ми из солунске епархије у том делу молдавије има 27 села и три града ушли смо у сваку православну кућу и храм и делили смо свето писмо на косово и метохију сам најчешће ишао сам, а у гагаузи сам путовао са сарадником остварена су и бројна грчко-српска кумства – грчке породице које су примале српску децу, често су желели, касније, када су се она вратила у завичај, да посете децу у бих, да се увере да им је добро тако да сам неретко водио и грке у босну и херцеговину крштено је, тих ратних година, преко 750 српских малишана, хвала богу и данас живе та дивна пријатељства и кумства срба и грка! како је започела ваша мисија на косову и метохији? – било је то 1999 године, у току нато агресије на срј боравио сам осам пута у београду у току 78 дана бесомучног бомбардовања у београду је био један грчки новинар, тако смо заједно започели мисију у србији прво је из грчке пут србије путовало шест шлепера помоћи и ја са њима сећам се, бомбардовање је почело 24 марта, петак на суботу, а већ следеће седмице, на лазареву суботу, однели смо поново пет камиона помоћисрпска државна телевизија је урадила документарни филм прва хуманитарна помоћ, чини ми се да је био такав назив на косову и метохији сте били онда када је било најтеже – чим смо се организовали и кренули на косово и метохију, дошло је до проблема било је ризично али ми смо се организовали и брзо су на границу стигли грчки војници из састава кфор-а уступали су нам војна возила да бисмо пребацили помоћ за српски народ већ првих дана бомбардовања посетио сам грачаницу са тадашњим рашко-призренским епископом артемијем сам обилазио многа села и српске светиње био сам у штрпцима, пећкој патријаршији, дечанима, грачаници, светим архангелима на косову и метохији имали смо пет великих мисија: обишли смо 47 села, уништене светиње, градове ишли смо тамо где је било најпотребније посетили смо и сва села сириничке жупе доносили смо месо, храну, много лекова за децу је уплаћивано свака три месеца по 50 евра, онолико колико су митрополија у солуну и грчкој, народ и црква могли да сакупе шта никада нећете заборавити са косова и метохије? – знате, срце човека вуче да се нађе тамо где треба ако сам пожелео да будем са мојом браћом србима, болело ме је и данас ме боли велика патња и неправда, која не престаје према српском народу било је скоро немогуће да ме кфор, еулекс и униформисани албанци пусте на територију ким сећам се да су ме два пута заустављали чак и на наплатној рампи у нишу, са оцем михајлом из светих архангела онда сам молио наше војнике и они су из урошевца брзо дошли и помогли наравно, без знања команде кфор-а ноћио сам у урошевцу код грчких војника, и онда бисмо превозили њиховим војним возилима помоћ за србе хвала им! у почетку је било и грчких полицајаца на ким, па су се и они придружили обично сам боравио у грчкој војној бази али, онда је требало и да изађем са ким, а то је било још теже морао сам да тражим специјалну дозволу да напустим косово и метохију потом је на граници србије са македонијом долазио по мене један србин из куманова и возио би ме до грчке границе пешке сам прелазио границу и сналазио сам се даље до солуна, тих 70 километара у дијалогу са ате измом 54 6/ 2018 шта је оно што вас мотивише да истрајавате? ви сте и данас, после 19 година са нама на ким – нема ту рационалног објашњења осетио сам велику и неопростиву неправду, коју запад, нато, сад чине србима и нисам могао са тим да се помирим нисам могао да седим и пасивно посматрам како муче и убијају један частан, храбар народ на балкану уосталом, кроз целу нашу историју ми смо били пријатељи ми, грци, вас одлично разумемо, јер и ми имамо проблем са турцима на кипру више деценија како доживљавате српски народ? – ви сте достојанствен народ и некако сте „своји“ уз то, срби су неукротив народ! не трпе ланце западњаци зато кажу да су срби „тежак“ народ, јер не трпите њихов јарам они би да мењају србима свест! срби су вековима мучен народ, и опстају и многи вам се диве ниједан народ то не би издржао! ви сте пружили отпор нато алијанси ви сте се једини 1999 супротставили новом светском поретку и тој лицемерној европи мислим да вам управо то нато, сад, енглеска неће никада опростити зато вас и даље муче зато вам се свете оно што мене као свештеника онеспокојава, јесте чињеница да српкиње не рађају више деце то је велики проблем и то може да вам се освети на кипру је другачије, тамо гркиње рађају по 5–7 деце и држава им излази у сусрет тако се најбоље и дугорочно брани своја земља – рађањем по статистици, на кипру сада има много више православне деце, убедљиво више од турске видите, ми грци, поштујемо живот моја мајка је родила нас 16-оро деце, а десеторо је преживело а српкиње?! на жалост, мислим да ће агонија на косову и метохији још дуго трајати читао сам вашу историју није први пут да вама, србима, отимају косово и метохију и није довољно само говорити да су други криви, мада јесу морамо се ми поправљати, ми православни народи својим примером, морамо свима показати колико се воли и чува своја земља, поштују преци, светиње, а не да препуштамо да питање косова и метохије решава неко други нису други градили ваше велелепне светиње, гинули у косовском боју, него ваши преци нису албанци гинули на косову, нити су они градили високе дечане, грачаницу, свете архангеле нису ни енглези а, американци у то време нису ни постојали ви имате зашто да се борите и шта да повратите, а албанци немају, јер ким никада није, нити ће, пред богом и небом бити њихово зар да се забораве и изневере преци, српски владари, ктитори? ако се тако буде радило и размишљало, свака битка је унапред изгубљена своје се мора бранити! и видите, понекад сам збуњен, и питам се: зашто срби имају отпор када неки муслиман реши да пређе у православље, да се врати вери предачкој? он прво ризикује и унапред зна да ће га његови муслимани одбацити а срби се у таквим приликама чудно понашају у бих, док сам тамо мисионарио, крстио сам петорицу муслимана срби у бих само што ме нису смождили због тога мислим да је то велика грешка какво је духовно стање у грчкој? – ни код нас није баш најбоље, али неупоредиво је теже у србији има много дивних и верујућих грка, који негују своју православну веру али, и у грчкој и у српским земљама највећи је проблем придобити оне који су ван православне цркве вратити их у окриље предачке вере како их вратити? запитајмо се, колику одговорност сносимо и ми, што су многи наши сународници и данас ван цркве како доживљавате вашу мисију по затворима? – био сам 30 година духовник по затворима у грчкој, до прошле године у новембру, када сам пензионисан владика солунски је инсистирао да и даље обављам посао затворског духовника, али сам се уморио сазидали смо лепу цркву у затвору, посвећену светом елеферију сваке суботе се служи литургија и на велике празнике верујте, много је затвореника тамо крштено, па и албанаца чак сам и један албански брачни пар венчао у затвору у дијалогу са ате измом новембар / децембар 2018 55 да ли сте посетили зејтинлик? – много пута сам посетио то свето место, где у миру почивају највећи синови српског рода упознао сам ђорђа михајловића, ту легенду! било би добро, када би срби много чешће одлазили и посећивали гробове својих херојских предака свако српско дете која је било код нас у грчкој, водили смо на зејтинлик највеће српско стратиште је јасеновац како доживљавате геноцид ндх према србима? – био сам много пута на том језивом месту, несагледивом стратишту, једној од највећих српских трагедија, када су усташе, регуларна војска тадашње ндх, која је служила нацистима, хитлеру, зверски покушали да затру српски народ не знам колико је познато србима да су комунисти толерисали јасеновац и да се нису трудили да ослободе србе из логора зна се да су често сарађивали павелић и тито и водећи комунисти током другог светског рата зна се и да је тито, по завршетку другог светског рата, помогао многим хрватским злочинцима, кољачима српске деце и жена да побегну у јужну америку а за то време су наивни срби тита славили као највећег сина „југословенских народа“! ето, ја то знам јер ме је интересовало шта о томе знају срби? у грчкој се зна за дахау и аушвиц, јер се јевреји труде увек, на сваком месту и у свакој прилици, да то целом свету ставе до знања јевреји не праштају заборав и данас да се прича о холокаусту а срби о јасеновцу причају тихо и несигурно желим србима да се моле богу за мир, да спознају своју величанствену историју, да увек знају ко су, ко су им били преци да се изборе за истину о јасеновцу да се изборе за своје косово и метохију! и да у свему буду сложни, јер србима мањка национална слога  разговор вођен на велику госпојину 2017 године и први пут сада објављен српско средњовековно штампарство почиње са радом монаха макарија који је на цетињу штампао пет књига како је сам оставио запис, то је било при зетској митрополији, за време митрополита вавиле и господара ђурђа црнојевића на издавању књига у зетској митрополији радило је осам монаха, што је било довољно, како се процењује, за рад на две штампарске пресе како је наше средњовековно штампарство почело са једним монахом, тако се и завршило са другим, али сада у тешко време ропства последњи познати штампар у српској земљи био је вредни јеромонах мардарије из мркшине цркве по обичају старих српских штампара, о себи је оставио само основне податке записао је да је рођен поред реке дрине имао је извесног књижевног талента и писао дуге поговоре за своје књиге са захвалношћу је спомињао људе који су му помогли у његовом послу био је веома поносан на манастир, којем је припадао и редовно га помињао уз своје име није сасвим сигурно где се налазила славна мркшина црква локација ове цркве тражена је у околини косјерића и на територији убске општине (памбуковица, стара црква у мрчићу) писана историја бележи мардарија као искусног и прослављеног штампара који је дошао у београд поставља се питање где се изучио овом нимало лаком занату? у то време штампарија у околини горажда више није радила кратко су радиле штампарије при манастиру рујну (1537) и манастиру грачаница (1539), успевши да одштампају само по једну књигу једино место где је штампарија постојала дуже времена и где је мардарије могао да стекне то драгоцено знање био је манастир милешева у милешеви су штампане три књиге: требник (1544), псалтир са последовањем (1545) и поново псалтир (1557) чини се логичним да је наш мардарије походио милешеву да се упозна са штампарским занатом у дијалогу са ате измом хришћанска књижевност 56 6/ 2018 хришћанска књижевност у реконструкцији његовог животног пута, отежавајућа чињеница је да је постојало више савременика истог имена хронолошки, први се помиње мардарије, игуман манастира бања, који је са милешевским монасима ишао у венецију, да потражи матрице („типар“) за слова (1543) други је свети мардарије, ктитор манастира боговађа, родом из херцеговине он је обновио манастир боговађу (1545) трећи је био јерођакон мардарије „из српске земље“, који је преписао један рукопис и у подужем запису пожалио се на исмаилћанско насиље, због којег је уточиште нашао у манастиру завали (1566) није познато да се иједан од ове тројице бавио штампањем књига као мркшански монах монах мардарије из мркшине цркве дошао је у београд на позив угледног кнеза и грађанина, радише дмитровића кнез је набавио штампарску пресу не жалећи новце, како је то мардарије истакао заједно су почели да припремају јеванђеље за штампу у графичком погледу, као што се то лепо види на заставицама у књизи, мардарије се ослањао на издања свог великог претходника монаха макарија из црнојевића штампарије књиге из времена црнојевића биле су веома цењене и тражене у круговима београдске митрополије један примерак штампаног четворојеванђеља нашао се у рукама митрополита лонгина када већ у београду није имао штампарију да понови ово издање, лонгин је наручио преписивање ове књиге са оригиналног примерка „от форми црнојевића, от сложенија макаријева“ тако је презвитер вук, по наредби лонгина, митрополита београдског и сремског, преписао буђановачко четоворојеванђеље од 15 маја до 14 августа 1548 године та жеља у црквеним круговима за умножавањем црквених богослужбених књига можда је била покретач идеје међу грађанством да београд коначно добије своју прву ћириличну штампарију када је кнез радиша изненада умро (1552), цео подухват је преузео трговац трајан, чији је отац дубровчанин федерик џивов гундулић једно време био кнез ластова уз трајанову драгоцену материјалну помоћ, монах мардарије је успео да доврши чувено београдско четворојеванђеље и тако постане писана историја бележи да је монах мардарија из мркшине цркве дошао у београд на позив угледног кнеза и грађанина, радише дмитровића, као искусни и прослављени штампар успео је да доврши чувено београдско четворојеванђеље и тако постане познат као први штампар наше престонице први београдски штампар: mонах мардарије из мркшине цркве др ђорђе вуковић новембар / децембар 2018 57 познат као први штампар наше престонице у поговору књиге, мардарије се захвалио покровитељима, по угледу на свог великог претходника макарија наши историчари ово дело понекад називају четворојеванђеље тројана гундулића ни други мардаријев мецена, трајан није дуго поживео, јер се последњи пут помиње 1555 године после завршеног дела, монах мардарије из београда одлази у матични манастир, који је био посвећен вазнесењу сада је морао кренути из почетка како је записао, сам је „рукоделисао ова (штампарска) слова од железа и мједи и осталог“ свакако је морао да набави штампарске пресе тек тада, када је имао средства потребна за рад, могао је да приступи штампи успео је да отисне две књиге најпре је светлост дана угледало четворојеванђеље (1562) књига садржи подужи поговор у коме се похвалио да му је отаџбина близу дрине овом приликом, мардарије не помиње помагаче, што би говорило да је само уз помоћ братије, истрајавао на овом послу можда је он водио братство, јер се игуман помиње тек у поговору следеће књиге почетак септембра 1565 године, обележило је издавање његове последње књиге триода цветног или пентикостaра то је била његова стара жеља, али су га обавезе спречавале да је раније испуни у поговору се пожалио на старост и болест која је напредовала, па је пожурио да заврши све што је намеравао поменуо је макарија соколовића, првог патријарха обновљене српске цркве, затим митрополита смедеревског захарију, манастирског игумана саву, попа живка и дијака радула то значи да је имао неподељену подршку у целој српској цркви за свој рад са овом књигом завршава се наше знање о јеромонаху мардарију из мркшине цркве, пореклом из подриња вероватно није још дуго поживео, због болести која га је мучила успео је да одштампа три књиге, попут великих и значајних штампарија у милешеви и горажду први београдски штампар мардарије остао је упамћен и као последњи који се бавио тим занатом у српској земљи, јер су после њега ишли углавном у венецију ради штампе оставио је иза себе књиге које су се шириле на све стране тако је београдска књига стигла до сремских карловаца, сарајева, цетиња и далматинског врбника, мркшанско четворојеванђеље до крушедола, костајнице, ервеника и книнског поља, а пентикостир такође до сремских карловаца тамо су сачувани примерци ових књига реч христова објављена свету, тако се ширила међу србима посредством труда јеромонаха мардарија, коме нека је вечна слава и хвала на његовом неуморном мисионарском и просветитељском труду у једном заиста тешком времену  у дијалогу са ате измом 58 6/ 2018 на срдачан позив оца душана поповића, старешине цркве светог пророка јеремије у врбовцу, крећемо пут смедерева на 15 километру аутопута београд – ниш, искључујемо се на првом скретању ка пожаревцу, а потом, прелазећи надвожњаком на леву страну аутопута, укључујемо се на локални пут за врбовац бог је обдарио овај крај обилном вегетацијом, а људи су своје куће груписали по брежуљцима „брђанског“ и „рупљанског“ краја први писани подаци сведоче да је насеље основано пре 18 века, мада је на овом подручју пронађена керамика из римског доба место је добило назив по једној врби испод које је први становник направио своју колибу и ископао бунар село је више пута мењало своју локацију данас, врбовац покрива површину од око 1650 хектара земље, а у селу има око 320 домаћинстава у српској историји овај крај је познат по 11 пуку шумадијске дивизије 1 позива, који је живот положио у борбама на врбовачким косама и церјаку, октобра 1915 године црвени вез шумадијске ношње пред почетак литургије стижемо до цркве светог јеремије већ на први поглед црква плени лепотом стила моравске школе српске средњовековне архитектуре њена бела фасада, са црвено наглашеним архитектонским и декоративним елементима, подсећа на црвени вез са беле кошуље шумадијске ношње, а декоративна ограда око цркве на везено платно пространа, зелена и цвећем уређена порта, тротоари са платоом и припутописи земни остаци српских ратника, осим у овој костурници, налазе се и у лазаревцу, крупњу и пецкој код ваљева према неким подацима, у њој су сахрањени и посмртни остаци жена, деце и стараца из липа и околних села, које су аустроугарски војници заробили у збегу и убили црква светог пророка јеремије у врбовцу код смедерева са спомен–костурницом споменик који опомиње на грех заборава лела марковић новембар / децембар 2018 59 лазном стазом, само наглашавају лепоту ове грађевине у дворишту летњиковац, клупе, стазе, љуљашке, парохијски дом и спомен–плоча потпоручнику војиславу томићу, команданту 11 пешадијског пука, коју је, 2015, подигло захвално српство подно плоче, у бетону, камен који је српски ратник донео са зејтинлика двадесетих година xx века, формиран је одбор који одлучује да планирана парохијска црква добије обележје и спомен–костурнице, те се тако стварају услови да духовни суд београдске митрополије одлучује по убрзаној процедури по одобреном захтеву (дозвољава се издвајање из коларске парохије и изградња цркве), почела је градња 1936, средствима мештана врбовца живописање је завршено 1939, а потом је, на дан светог пророка јеремије, 14 маја исте године, освећена црква службу освећења је обавио епископ браничевски венијамин са свештеницима из смедерева и пожаревца, у присуству краљевог изасланика, представника војске, некадашњих заповедника и војника шумадијске дивизије и мештана како је остало забележено, чланови друштва „кнегиња зорка“ положили су букет цвећа, а народ је сандуке засуо миришљавим босиљком и црвеним ружама које су процветале на гробовима изгинулих војника миливоје лазаревић, врбовачки учитељ и најангажованији члан одбора у свом говору је посебно нагласио: „овај споменик ће бити, сада и у будућности, опомена свима да је заборав највећи непријатељ и грех и да су отаџбина и жртве за њу светиња над светињом“ земни остаци српских ратника, осим у овој костурници, налазе се и у лазаревцу, крупњу и пецкој код ваљева према неким подацима, у њој су сахрањени и посмртни остаци жена, деце и стараца из липа и околних села, које су аустроугарски војници заробили у збегу и убили лепота руског иконописања црква има статус споменика културе, као непокретно културно добро подигнута је као триконхална грађевина сажетог типа са једном куполом правоугаоној основи, у коју je уписан крст, додате су три апсиде са источне, јужне и северне стране већ у припрати, над којом су галерија и звоник са куполом, отвара се пред нама црква са бројним светињама које чува током службе, стојећи у наосу, примећују се стилски другачије фреске и иконе на иконостасу, рад руског академског сликара андреја васиљевића биценка (курск, 1886–1985, кливленд) овај познати руски сликар и фрескописац је у србију дошао након октобарске револуције осликао је многе цркве и храмове по србији и у сад, путописи 60 6/ 2018 где је емигрирао после другог светског рата иако се бавио штафелајним сликарством, махом пејзажима, остао је упамћен као иконописац и фреско-сликар изнад иконостаса, фреска богородице шире од небеса, приказана је фронтално са уздигнутим рукама, погледа упртог навише док стоји на облацима окружена серафимима, у плавом мафориону преко зелене хаљине у калоти куполе приказан је христос пантократор у попрсју, обучен у црвени хитон и плави химатион, десном руком благосиља, а у левој држи отворену књигу са исписаним текстом из јеванђеља по јовану: ја сам светлост свету, ко иде за мном неће ходати у тами, него ће имати светлост живота највећи утисак остављају четири сцене у поткуполном простору, на зидовима које формирају поткуполни лукови молитва о чаши на јужном поткуполном луку на коме је приказан тренутак христове молитве богу оцу да га мимоиђе горка чаша страдања фреска пут на голготу у скученом и полукружном простору, рађена према јеванђељу по луки, приказује моменат када христу, који је поклекнуо под теретом крста, прилази симон из кирине коме се супротставља један римски војник у источном поткуполном луку је распеће у сведеној варијанти са фигуром распетог христа, приказаног допојасно на крсту, којег окружују уснули анђели и представе помраченог сунца и месеца на северном поткуполном луку, композиција полагање у гроб је изведена тако да је хоризонтала христовог тела наглашена савијеним телима осталих актера у тренутку полагања у гроб у наосу се лепотом издваја сцена васкрсења христовоггде је у средишту композиције приказан васкрсли христос у белој одори, са крстом у десној руци и нимбом око главе обасјан светлошћу испред христа су уплашени римски војници, а са једне стране гроба, у стени, анђео у стихару у сцени христовог рођења, исус христос је приказан у јаслама, у пећини, окружен фигурама марије, јосифа и пастира који му се клањају, док се у даљини виде мудраци који долазе на поклоњење пратећи витлејемску звезду иконостасна преграда је дрворезбарена у плитком рељефу у зони престоних икона налазе се представе стојећих фигура на златном фону: исуса христа, богородице са малим христом, светог јована претече, светог пророка јеремије описи фресака детаљније су дати у књизи ане д костић ђекић, „руски емигранти и црквено сликарство међуратног периода: црква у селу ратари код смедеревске паланке“ путописи новембар / децембар 2018 61 благо оном ко до вјека живи на северном зиду наоса постављена је спомен–плоча са 128 имена изгинулих, помрлих и несталих врбовчана у ратовима за ослобођење и уједињење од 1912–1918 године текст посвете употпуњују његошеви стихови „благо оном ко до вјека живи имао се рашта и родити“, и амблем савеза добровољаца у краљевини србији ова спомен–плоча заменила је одштампан на папиру и урамљен поменик који се до тада налазио у спомен–костурници на западном пиластру јужног зида наоса су две спомен–плоче од црног мермера једну су поставили захвални грађани села врбовца у виду стихова војислава илића млађег, антологијског песника из околине пожаревца, који се родољубивим стиховима одужио србији, а који су прочитани на освећењу цркве на истом пиластру је и спомен–плоча, коју су поставили носиоци албанске споменице краљу александру i ујединитељу (1888–1934 године) краљев лик, у профилу, у медаљону са двоглавим орлом и круном приказан је на правоугаоној порцеланској слици постављеној на црном мермеру, испод уклесаних речи посвете после литургије, отац душан поповић, упознаје нас са историјом цркве већина икона из цркве потиче из свете земље као и велики дрвени крст између икона српских новомученика јасеновачких у цркви се чувају, у ћивоту или на иконама, честице моштију св прохора пчињског, св пророка јеремије, св стефана, св српских новомученика јасеновачких отац душан нам сведочи, уредном евиденцијом и потписима мирјана, да готово нема иконе која није мироточила ту издваја истовремено мироточење три иконе: пресвете богородице, светог пророка јеремије и светог саве (цео ореол је био покривен капљицама), дан пред почетак катастрофалних поплава у србији, док је 2 новембра 2017, крвоточила икона пресвете богородице почајевске ти трагови се још јасно виде бесмртни јунаци 11 пука за ову прилику, отац душан нам отвара велика дрвена подна врата са леве стране целивајуће иконе силазимо у малу просторију полукружне основе испод олтарског простора у ову спомен–костурницу су пренети земни остаци ратника 11 пука шумадијске дивизије 1 позива „карађорђе“ попадија биљана поповић, објашњава нам историјске прилике врбовачки путописи 62 6/ 2018 бој који се одвијао 18 и 19 октобра 1915, био је одлучујући за одржање шумадијске дивизије у одбрани положаја иако је немачка војска преко дунава извршила пробој, 11 и 19 пешадијски пук шумадијске дивизије 1 позива, подневши највећи терет и велике губитке, успео је довољно дуго да буде одступница другим јединицама и напаћеним цивилима пук је бранио врбовац, на њеним косама „да није било ове битке, ток повлачења српске војске би засигурно био другачији“, објашњава попадија у овом боју – како бележи пуковник у пензији, један од оснивача и први председник удружења потомака ратника 1912–1918, славољуб штерић, у својој књизи борбе од дунава до врбовца 1915 – артиљерци су испољили велику храброст и упорност, а код пешадинаца је било примера великог јунаштва у борби прса у прса и свесног жртвовања старешина на челу својих јединица само један од таквих примера је био и наредник пантић који је, тешко рањен, бранио одступницу војницима, са две одшрафљене бомбе, не желећи да одступи јунаштво 11 пука, тим пре је веће, јер мобилисани војници нису били оспособљени за сукоб са војно-технички надмоћнијим непријатељем у уређеној костурници и три венца: из дома карађорђевића и од министра војног краљевине југославије, донети на дан освећења цркве трећи, од удружења потомака палих ратника, на обележавању стогодишњице боја, у костурницу је унела храмовна светосавска мисионарска заједница током 2007, старањем пароха душана поповића и тадашњег председника општине смедерево, слободана миладиновића, родом из врбовца, храм и костурница су обновљени и заштићени од пропадања око 200 лобања је из сандука артиљеријске муниције пренето у нове сандуке од храстовине, застакљене са једне стране две лобање које су биле у посебном сандуку такође су издвојене у засебан, а претпоставља се да припадају официрима исајилу михајловићу, капетану 2 класе из чачка и крсти аксентијевићу, капетану 2 класе, из ужица претходни улаз у костурницу је затворен, остављен је вентилациони отвор, урађена изолација од влаге и отворен је нови улаз из наоса цркве у костурници је и часни крст, донет из свете земље октобра 2015, заједница је свечано обележила стогодишњицу ове битке, уз представнике епархије, потомака палих војника и локалне заједнице путописи новембар / децембар 2018 63 мисија оца душана о животу парохијске заједнице и слави цркве светог пророка јеремије која је обележена 18 маја, настављамо разговор у летњиковцу уз послужење и у пријатном разговору са мирјанима парохије и члановима малог црквеног хора, отац душан нам описује године од доласка на службу у овај храм слушајући след извесних необичних околности и како је управо на дан светог пророка јеремије отац душан добио службу у овој парохији, још једном увиђамо да неке ствари само господ може тако да уреди парох душан поповић је рођен 1970, у сиску, родом је из двора на уни студирао је права, а затим завршио богословију у београду ратни сукоби га затичу као вероучитеља у вргин мосту, одакле 1995, у колони са избеглим народом, долази у србију службује као вероучитељ у више места шумадијске епархије и као свештеник у плани код параћина, све до 2005, када добија службу у врбовцу, по пензионисању дотадашњег пароха, протојереја теша лукића осим сазнања стечених о овој светињи, остајемо богатији и за утисак који је на нас оставио отац душан, тумачењем света у коме живимо, духовним порукама и саветима очигледно је, да су његов елан, рад и енергија које је уложио у цркву и уређење костурнице његова мисија, да народу у врбовцу и шире, приближи духовни и историјски значај ове светиње недавно су у овој цркви обележена два битна датума српске историје: 15 септембра 2018, обележена је стогодишњица пробоја солунског фронта, што се поклопило са дочеком мироточиве надимске иконе светог цара николаја ii, која је донета у србију током обележавања стогодишњице страдања свете царске породице романов дан примирја у првом светском рату, обележен је 11 новембра 2018, светом литургијом и поменом у костурници српских војника палих у врбовачком боју 1915 године претходно су дочекане иконе светог саве и чудотворна икона свете мајке божије бајкалске утисак који је светиња оставила на нас, не бледи ни у данима после посете штавише, тај јак утисак наводи нас да и друге позивамо да кроче у овај прелепи и значајни храм, да се помоле пред њеним светим иконама и поклоне костима бесмртних јунака, који су своје животе положили за слободу, у којој сада уживају њихови потомци  аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду

-АНАЛИЗЕ-