-АМФИТЕАТРИМА-

Свеска: 313 | Друштвена одговорност хришћана
... повечерје, часови), а суботом, недељом и празником служи се и литургија, на коју радо долазе и сту- денти са других факултета млади теолози на службама поју за певницом, помажу свештенослужитељи- ма, а они који имају свештенички и све- штеномонашки чин служе заједно са сво- јим професорима настава се одвија у модерно опремље- ним амфитеатрима, слушаоницама и кабинетима у згради на карабурми подигнутој 1995 године искључиво из сопствених извора и донација цркве ступајући у десету деценију свога постојања, православни богословски факултет у београду с пијететом се сећа својих оснивача, професора, студената, службеника, добротвора и пријатеља m 20 l православни мисионар l 3/2010 дру­штве­на од­го­вор­ност као про­ја­ва љу­ба­ви тема броја да бичо­век био од­го­во­ран, мо­ра има­ти свест о сво­јој гре­шно­сти и о сво­јој сло­бо­ди п редуслов да би човек могао да има друштвену одговорност или грађанску свест јесте да поседује личну одговорност из те лич- не одговорности моћи ће да се консти- туише и та друштвена одговорност – кад појединац увиди да је само један од чланова заједнице или, речено језиком светог писма, један од удова тела размотримо, дакле, шта је то лична одговорност да би човек био одговоран, мора има- ти свест о својој грешности и о својој слободи слобода је божији дар који једини може да се мери са даром љуба- ви бити слободан, између осталог, зна- чи прихватити последице свог понаша- ња и своје грешности а грешност је нешто што је или наслеђено (прароди- тељски грех) или су то искључиво наше брљотине човек је грешан јер има уде- ла у смртности људска природа, како су говорили савремени руски оци, „фал- шира“, и грешке се – хтели ми то или не – понекад дешавају људске заблуде енглески филозоф френсис бекон је извршио класификацију људских заблу- да које нас ометају да правилно мисли- мо он је те заблуде назвао идолима и сврстао их је у четири групе предрасу- де прирођене људском роду као таквом бекон је заблуде назвао идолима пле- мена грешке које припадају тој класи су, рецимо, кад брзоплето закључујемо (човек који носи наочаре је начитан), или када претерано уопштавамо (поли- цајци, плавуше, босанци и американци су глупи, а сви политичари су лопови), или кад се некритички ослањамо на срећко гујаничић март/април 2010 l православни мисионар l 21 т ема броја чула (лепотица није уби- ца) или када игнорише- мо доказе који побијају опште мишљење (голи оток не доказује да друг тито није највећи син наших народа и народно- сти) после идола племена бекон је открио идола пећине реч је о грешка- ма у мишљењу које про- исходе када себе ставља- мо у први план (срби су народ најстарији сабо- тирају ме јер сам аристо- крата немам посао јер нисам близак властима) идол трга или пијаце су неспоразуми који настају кад одређеним појмовима не дајемо иста значења (уђемо у кафану и наручимо „једну љуту“, а неискусни конобар нам донесе љуту паприку) и, на крају, имамо идо- ла позоришта бекон тврди да су то заблуде које правимо када некритички поштујемо ауторитете и њихове теорије („како ћеш ти да дођеш у индију путујући на запад кад аристотел каже да је земља равна пло- ча“ – могао је бити један од аргумената против мисије кристофера колумба) гре­ши­мо чак и ка­да спа­ва­мо бекон је набројао грешке кад мисли- мо, али не треба заборавити да ми гре- шимо и у својим делима и хтењима грешимо чак и када спавамо и ту дола- зимо до светог августина и његове тезе грешим, дакле јесам свест да смо гре- шни је доказ нашег постојања то што чинимо грехове је, математички рече- но, константа због тога у молитиви пре спавања, када се обраћамо светом духу, молимо да нам опроси грехове хоти- мичне и нехотимичне, знане и незнане, и оне од науке зле, и оне од непроми- шљености и мрзовоље у тој молитви најбоље можемо видити да ли смо бар у току једног дана успели да омашимо бар један грех са друге стране имамо слободу ако сам свестан своје грешности, прихватићу њене последице и трудићу се да их испра- вим како бих мирне савести могао стати пред христа бити одговоран не значи оправдавати своју грешност и подводити „ен­гле­ски фи­ло­зоф френ­сис бе­кон је из­вр­шио кла­си­фи­ка­ци­ју људ­ских за­блу­да ко­је нас оме­та- ју да пра­вил­но ми­сли­мо он је те за­блу­де на­звао идо­ли­ма и свр­стао их је у че­ти­ри гру­пе“ 22 l православни мисионар православни мисионар l 3/2010 је под реч „нормално“, већ је одговорност (храброст) да схватимо да смо „ненор- мални“, али да се с тим не миримо христос је пут кад смо осветлили ту личну одговор- ност, која се своди се на то да имамо хра- брости да станемо пред христа, како сад да се понашамо у заједници и будемо друштвено одговорни па, као христос! он је пут не треба христа копирати или опонашати, већ треба – захваљујући том нашем искреном односу са њим – откри- ти шта је оно што нас чини аутентичним и блиским господу свети јован крсти- тељ каже да од пуноће његове сви прими- смо, и благодат на благодат (јн, 1, 16) који је то, онда, наш дар или таленат веза са христом? шта је то што нас чини божијим (сасудом) и што морамо да умножимо на корист својој заједници и себи? то такође треба да откријемо јер – не постоји универзална формула апо- стол павле пише корићанима: а о духов- ним даровима браћо нећу да не знате различити су дарови, али је дух исти и различите су службе, али је господ исти христос се различито односио према људима био је послушан старцу јосифу и богородици, тешио је одбачене, лечио болесне, хранио гладне, прекоравао гор- де, учио је народ, истерао трговце из храма, васкрсао лазара, ћутао пред пилатом, издајника јуду назвао пријате- љем, положио свој живот за све нас све су то примери на којима се можемо (на) учити друштвеној одговорности тим примерима можемо додати и оне кад господ набраја ко све неће ући у царство небеско – то су људи који нису посећи- вали болесне, оне у тамницама, удовице са децом за­у­зи­ма­ње за бли­жњег хришћанин је друштвено одговоран ако на тај начин пројави љубав – заузи- мањем за ближњег апостол павле, тако, каже да о нашем односу према ближњем висе сав закон и пророци руски фило- зоф берђајев говори нешто слично ако сам ја гладан, каже он, онда је то егзи- стенцијални проблем, али ако је гладан мој комшија, онда је то морални про- блем један од најупечатљивијих делова јеванђеља на коме се можемо поучити хришћанској одговорности јесте онај када апостоли петар и јован, а по речи- ма марије магдалине да је неко узео господње тело, долазе до гроба и, не зна- јући да је он васкрсао, улазе у то гнездо смрти тамо затичу уредно сложен покров и убрус у које је господ био пови- јен та информација је језива јер нам говори до које границе иде божија пажња христос је устао из мртвих, побе- дио је смрт, највећег човековог неприја- теља, али је – у тој најважнијој победи у историји човечанства – он сложио своје ствари колико можемо ограничени својом грешношћу и туђом слободом, према свему треба да се односимо с пажњом којој и којом нас учи господ за почетак, пре него што почнемо да спасавамо пла- нету, сложимо своје ствари m хри­шћа­нин је дру­штве­но од­го­во­ран ако на тај на­чин про­ја­ви љу­бав – за­у­зи­ма­њем за бли­жњег т ема броја март/април 2010 l православни мисионар l 23 ве­ра као мо­тив за дру­штве­ну де­лат­ност ве­ра по­бу­ђу­јечо­ве­ка на лич­но уса­вр­ша­ва­ње, бла­го­че­сти­вост и до­бро­де­тељ живимо у либерално-демократ- ском поретку, који подразу- мева владавину закона, поде- лу власти, цивилно друштво, слободу и достојанство сваког човека, као и број- на грађанска права слобода се одређује као слобода погледа на свет, слобода речи, штампе, вероисповести, а грани- ца те слободе јесте слобода другог држава је десакрализована, верски неу- трална, претпоставља плурализам и захтева поштовање демократских пра- вила и процедура такво друштво зах- тева појачан друштвени ангажман пра- вославних хришћана јер постоји веома снажан утицај секуларних идеја и идео- логија, које су веома често непријатељ- ски расположене према цркви, хри- шћанској вери и њеним вредностима друштвени ангажман може имати различите појавне облике – кроз хума- нитарне акције, затим акције које се односе на заштиту националног и кул- турног наслеђа, верско-просветну делатност, медијску заступљност, па све до политичке укључености постоји ли веза између духовности и друштвеног ангажмана? вера побуђује човека на лично усавр- шавање, благочестивост и добродетељ, а може бити и мотив за поштен посао, рад у свету и активност ка побољшању друштвеног живота духовност се, са једне стране, тиче најинтимнијих дуби- на људског срца и људске душе, али исто тако, мада ређе, може бити и буђе- ње одговорности за оно што се дешава владимир марјановић 24 l православни мисионар l 3/2010 око нас ако се хришћанска вера не сха- вата као магијска религија, где постоји оштра подела на свето и световно, про- блем односа добра и зла се не изузима из сфере световног нажалост, данас многи религиозност доживљавају само као „приватну ствар“ појединца, која не мора и не треба да се одражава на дру- штвено-правни статус грађана хришћанство је вера која се распро- стире на све сфере човековог живота, она одређује човеков живот од рођења до упокојења не треба трошити преви- ше речи да се докаже да је потпуно неприхватљиви како сваки утопистич- ки поглед на свет, тако и друштвена, па и политичка индиферентност хришћа- нин не сме бити равнодушан према задацима политике и друштва које пред све нас постављају савремени свет и друштво у коме живимо шта конкретно треба да значе хри- шћанска друштвена делатност и видљи- ва присутност у јавној сфери? сваку такву активност пре свега треба разуме- ти као вид служења и као једну религио- зну делатност која за циљ има испуњава- ње заповести божијих, ангажованости које вреднује достојанство и слободу човекове личности створене по икони божијој – одбацујући све нечовечно, нељудско и човекомрзитељско циљеви православног хришћанског социјалног деловања треба да обухватају: • помагање угрожених слојева ста- новништва, као што су особе са инвалидитетом, стари, напуштени, деца без родитељског старања, само- хране мајке, избеглице којима треба помагати при решавању конкретних социјално-економских и правних проблема; • афирмацију људских права; • вредновање улоге породице и брака у друштву, • укључивање младих православних људи – лаика у друштвено-економ- ски живот, • подржавање активности усмерених на решавање проблема заштите животне средине и • развијање иницијатива православ- них лаика које воде помирењу међу завађеним људима и народима на локалном, регионалном и национал- ном нивоу ак­тив­но уче­ствобање у жи­во­ту дру­штва постоји још читав низ ставки, идеја и могућих активности које имају упори- ште у православљу и хришћанској вери, а које су данас секуларизоване и ишчу- пане из свог хришћанског корена то је само разлог више да православни вер- ници немају потребе да се стиде свог имена и свог идентиета и да, као такви, активно учествују у животу друштва историја цркве је пуна примера таквог учествовања и ангажмана у различитим облицима државног уређања, које је било отежано само у условима владави- не иноверних и оних режима коју су спроводили идеологију државног атеи- зма можемо се сложити са речима познатог руског православног теолога протојереја сергеја булгакова да хри- шћани морају тежити усавршавању социјалног уређења m хри­шћан­ство је ве­ра ко­ја се рас­про­сти­ре на све сфе­ре чо­ве­ко­вог жи­во­та, она од­ре­ђу­јечо­ве­ков жи­вот од ро­ђе­ња до упо­ко­је­ња март/април 2010 l православни мисионар l 25 т ема броја све­тигри­го­ри­јепа­ла­ма као обра­зац хри­шћан­ске од­го­вор­но­сти ј едан човек, монах, рођен је у вре- ме великих политичких и економ- ских промена држава у којој је живео се распадала, политичари су гле- дали свој интерес покрети за промене су тражили да дођу на власт, а када су дошли, нису били у стању да промене ништа друго осим да себи увећају богат- ство у име правде и грађанских права чињени су најстрашнији злочини које је друштво до тада икад видело он сâм је био у немилости како црквених, тако државних власти чак је био и у затвору против њега су се окретали и они које је сматрао за пријатеље на све стране се очитовала пропаст и туга могло би се помислити да говоримо о човеку нашег времена, човеку опхрва- ном данашњим проблемима они скеп- тичнији би могли рећи да је реч о неком српском монаху но, реч је о светом гри- горију палами ромејско царство се сма- њивало надирањем турака политичари су прелазили из једног табора у други – као алексије апокавк, који је најпре био у табору јована кантакузина, а потом прешао у табор патријарха јована кале- ке и царице ане савојске зилоти су свргнули закониту власт у солуну, направили масакр и побили преко две стотине присталица јована кантакузина и градских управитеља крстоносац свети григорије је 1342 л г екскому- нициран и бачен у тамницу против њега се окренуо његов доскорашњи при- јатељ григорије акиндин, коме су се придружили и други (нићифор григора итд) опште расуло је владало у том периоду и шта чини григорије палама? будући да је монах, затвара се у мана- стир, тврди како су дошла последња вре- ђакон јован милановић 26 l православни мисионар l 3/2010 мена и свима саветује да побегну од света, предлаже да се изолују и да отка- жу послушност како црквеним, тако и световним „властима“ на срећу, није овако било не свети григорије палама прихвата избор за архиепископа солун- ског, избор за јерарха оног града у ком су га жигосали – прогласили за непријате- ља, и где су га чак и одбили када је први пут, 1348 л г, покушао да уђе и преузме поверену му службу и бригу над паством ни то га није обесхрабрило – поново долази л г 1350 и преузима катедру архиепископа солунских плодоносни трагови шта затиче? није се пуно жалио, али онако, „између редова“, на основу бесе- да можемо закључити да је стање било веома трагично последице грађанског рата, последице анархистичке владе зилота, последице сиромаштва и нема- штине чиниле су да солун постане један заиста тужан град све то га није „депримирало“ јер је веровао у бога, али и у људе, и – мало по мало – благодаћу божијом, животом са другима, ствари су се почеле поправља- ти та промена на боље није била апсо- лутна и даље је била беда, и даље се тешко живело, и даље се спремала про- паст царства но, осећала се друга врста бољитка људи су постали свеснији и одговорнији свети григорије је инси- стирао на томе да они који су имућнији морају помоћи онима који су у невољи развијао је осећај одговорности код људи бити одговоран је за светога григо- рија пре свега значило живети сада и овде са људима који нас окружују, уви- ђати њихове потребе, њихове недаће, њихове патње, њихове радости и све делити са њима бити уз њих – то је зна- чило бити одговоран свети григорије је сматрао да је подела на материјалне и духовне потребе неодржива јер човек јесте једно јединствено биће потреба је једна: остати у животу, том дару који нам је бог дао, али, опет, не живети тај живот недостојно и случајно наш живот је живот са другим – са богом, али и са свим људима, говорио је свети григорије такво поимање живота, које не подразумева искључиво мене и моје, него и тебе и твоје, и њега и његово, води ка пуном и одговорном животу бити одговоран, то значи волети друго- га јер кроз њега и ја постојим без њега нема ни мене истински те речи су у оно време развијале унутрашњу сигурност и давале снагу да, упркос свим недаћа- ма, па и распаду царства, народ наста- ви да, пун духа, живи пун одговорно поука нама данас би била да се увек и у целости боримо за другога: и за њего- во физичко опстајање, али и за његово благодатно постојање борбу за одго- ворност можемо тражити само од себе, не и од других мало ли је бити одгово- ран само за себе?! та борба за смисао постојања, та борба у љубави за другога биће нам одговор и појасниће нам, као и светом григорију, шта то значи бити одговоран m би­ти од­го­во­ран је за све­то­га гри­го­ри­ја пре све­га зна­чи­ло жи­ве­ти са­да и ов­де са љу­ди­ма ко­ји нас окру­жу­ју, уви­ђа­ти њи­хо­ве по­тре­бе, њи­хо­ве не­да­ће, њи­хо­ве пат­ње, њи­хо­ве ра­до­сти и све де­ли­ти са њи­ма би­ти уз њих – то је зна­чи­ло би­ти од­го­во­ран март/април 2010 l православни мисионар l 27 т ема броја п ротојереј-ставрофор др зоран крстић је ректор богословије „свети јован златоуст“ у крагу- јевцу и професор канонског права и хришћанске социологије на православ- ном богословском факултету универзи- тета у београду његове изабране радове и беседе које одговарају на многа питања и изазове које савремена цивилизација поставља цркви можете пронаћи на званичној електронс- кој презентације eпархије шумадијске (wwweparhija-sumadijskaorgrs) у контек- сту главне теме овог броја православног мисионара отац зоран крстић је један од најадекватнијих саговорника међу све- штенством спц zможете ли нам рећи нешто више о процесима у савременом друштву који су описани појмом секуларизације? како је овај процес утицао на то да се црква смести на периферију друштве- ног живота? - феномен секуларизације до сада није био битна тема православне теологије у срба њему се приступало површно, као нечему што је неупитно, само по себи јасно и – са становишта хришћанства и традиционалних цркава – у потпуности негативно међутим, овај проблем је толико сложен да површно бављење њиме само усложњава проблематику на самом почетку важно је раздвојити појам секуларизације од појма атеизма ови појмови ни у ком случају нису идентич- ни иако понекад изгледа да теолози ова два појма употребљавају као синониме као веома сложен процес, секулариза- разговор са протојерејем-ставрофором др зо­ра­ном кр­сти­ћем одговорност кроз сведочанство аутентичности живота разговор водила милана ивковић 28 l православни мисионар l 3/2010 ција није свуда довела до истих последи- ца, што најбоље можемо уочити у разли- кама између западних и источних европ- ских друштава иако је процес секулари- зације подједнако захватао и једна и друга, на истоку је водио у агресивни атеизам, али на западу не погрешност поистовећења секулари- зације са атеизмом огледа се и у томе што један суштински секуларизовани човек данашњице може и те како да буде религиозан а ако секуларизација није исто што и атеизам, можемо се запитати шта она јесте секуларизација је једна од основних тема изучавања и објекат истраживања како социологије религије, тако и социо- логије генерално, али и савремене теоло- гије настанак и еволуцију модерног друштва је немогуће проучавати уколи- ко се не узме у обзир феномен секулари- зације прва карактеристика савреме- ног света јесте свест о секуларности света (д ђорђевић) секуларизацију бисмо, генерално, могли да одредимо као процес еманципације друштва од црквеног туторства и ограничење ути- цаја који је имала религија на друштве- ном, политичком и цивилизацијском плану (ј петру), или процес у којем вер- ске институције губе свој друштвени значај (wilson), или бергеров (berger) закључак да је секуларизација процес у којем се области друштва и културе ослобађају доминације верских инсти- туција и симбола овако широко одређење омогућава нам да размотримо како и зашто је до тога дошло теоретичари наводе три основне чињенице средњовековне европске историје које су омогућиле настанак и даљи развој процеса секула- ризације: 1 владавина римокатоличке цркве, њен ауторитет и стремљење ка контроли људских живота и развоја европских друштава први ударци неприкосновеном ауто- ритету римокатоличке цркве дошли су из теолошке сфере протестанти су заступали идеју да спасење не зависи од цркве као институције, већ од самог бога поткопавајући, тако, превласт рима све што је римокатоличка црква својим моћним административним апаратом урадила борећи се против нових идеја савременог друштва које су угрожавале њен статус у друштву – почев од контра- по­гре­шност по­и­сто­ве­ће­ња се­ку­ла­ри­за­ци­је са ате­и­змом огле­да се и у то­ме што је­дан су­штин­ски се­ку­ла­ри­зо­ва­ничо­век да­на­шњи­це мо­же и те ка­ко да бу­де ре­ли­ги­о­зан а ако се­ку­ла­ри­за­ци­ја ни­је исто што и ате­и­зам, мо­же­мо се за­пи­та­ти шта она је­сте мај/јун 2010 l православни мисионар l 29 т ема броја реформацијског тридентског концила половином 16 века, преко нових догма- та првог ватиканског концила, па до антимодернистичких заклетви с почетка 20 века – није уродило плодом исто је тако и стварање протестантских вер- ских заједница у европи и, de facto, раз- бијање европског хришћанског једин- ства ограничило друштвену моћ римо- католичке цркве али су разорни верски ратови током 16 и у првој половини 17 века били суштински разлог настајања једне нове културе основна карактери- стика нове културе која се односи на религију је верска толеранција, и став да вера појединца не може зависити од вере властодржаца 2 употреба или злоупотреба религије од стране политичких чинилаца и њено повезивање са апсолутизмом у традиционалним средњовековним друштвима религија је давала легитими- тет политичким одлукама, које су у то време изражаване апсолутистичком вла- шћу краљева и локалних феудалаца ова веза између политике и хришћанства се у периоду настајања модерности озбиљ- но доводи у питање, и то опет у периоду верских ратова раздељене и ратоборне стране у сукобу нису више довољно јака снага легитимитета политичких одлука, а – у недостатку верског пута – закон постаје извор легитимитета политичких одлука он се доживљава као резултат договора оних на које се односи, а то нису само грађани, већ и властодршци, који су, такође, у обавези да се повинују закону крајња последица је раздвајање политике и религије и секуларизација саме политике догодила се демитологи- зација политике, што значи да користи- ти политичке идеологије религиозног карактера које би давале легитимитет политичким одлукама више није допу- штено и политички исплативо то се сматра анахроним религија, тако, пре- стаје да буде ствар државе и потискује се у сферу приватног 3 постојање искључиво јавне сфере у средњовековној европи око појма приватности вере постоје не мали неспоразуми често се тврди да је комунистичка идеологија веру поти- снула у сферу приватног, а да је после пада комунизма поново дошло време да се вера врати у сферу јавног у овој тврд- њи остаје нејасно да ли се приватно пои- стовећује са тајним и да ли се прави разлика између појмова јавно и држав- но формирање приватне сфере је једна од кључних карактеристика и новина модерности традиционална друштва негирају приватност појединца, што се и данас понегде може видети у малим, затвореним срединама, у којима снажна друштвена контрола још увек доминира над приватношћу појединаца а сфера приватности значи област слободе поје- динаца, а не област тајности то у случају религије значи да је вера искључиво ствар личне одлуке појединца, а да је њено практиковање свакако јавно, сем у случају када је религија прогоњена, као, на пример, у периоду комунизма појмо- ви који се искључују нису приватност и јавност, већ приватно и државно зала- гање за повратак религије у сферу јавног је само по себи апсурд јер она већ јесте тамо али ако се мисли на повратак религије у сферу државног, онда је то покушај оживљавања анахроних поли- тичких идеологија (попут теократије) које су током 19 и 20 века на истоку само доводиле до директне потчињено- сти цркве држави ова недоумица је актуелна и у посткомунистичким дру- штвима, у којима још није довољно оја- чао друштвени сектор, који је par exce- llence простор слободне активности појединаца и група када нема друштве­ 30 l православни мисионар l 3/2010 не сфере, онда остају само индивидуа и држава, а религија у модерности није ни индивидуална ни државна ствар, већ слободно и јавно изражена воља кон- кретних личности да припадају такође конкретним верским заједницама, које су део друштва zда ли мислите да можемо да говоримо и о позитивним странама процеса секу- ларизације? ако можемо, које су? реци- те нам нешто више и о феномену екс- културације, који је настао из овог про- цеса - сложен, вишедимензионалан и дуго- трајан процес трансформације традици- оналних друштава у модерна – при чему је секуларизација битан елемент ове трансформације – захтева изнијансира- не ставове у приступу уколико ове зна- чајне промене које се односе на место и улогу религије посматрамо искључиво као негативан процес, у опасности смо да будемо окарактерисани као социјални песимисти тврдња једног таквог песи- мисте је следећа: религиозност дана- шњих људи је неупоредиво мања од религиозности људи у прошлости посматрано са овог становишта, секула- ризација је исто што и атеизација, о чему смо већ говорили недовољно познава- ње функционисања и узрока настанка савременог друштва код верујућих људи може изазвати страх и жељу за бекством у религиозну сигурност неких прошлих времена историја се, тако, тумачи као деградацијски процес и – за разлику од социјалног дарвинизма, који сâм проток времена тумачи као прогрес – у овом случају имамо супротно виђење: соци- јални песимизам који се односи на рели- гиозност људи многобројна спроведена истраживања, међутим, уопште не могу да потврде тезу о мањој религиозности савременог човека или, можда преци- зније, о већој религиозности људи у про- шлости златно доба религије је, по мишљењу тих теоретичара, илузија када говоримо о средњовековном хришћан- ству, највећи проценат података којима располажемо односи се на друштвену елиту, тако да би се тај период могао назвати златним добом религиозности друштвене елите, али је сасвим отворено питање каква је била религиозност оста- лих слојева друштва ако, дакле, закључимо да је жал за прошлим временима неутемељен, а сва- како и нереалан, онда нам остаје да тре- звено и изнијансирано сагледамо и оце- нимо све елементе процеса секулариза- ције, који можемо посматрати у три равни: 1 процес секуларизације у ужем смислу, 2 секуларизам као идеологија и 3 секуларизација црквеног живота под процесом секуларизације у ужем смислу подразумевам све оне крупне догађаје који су омогућили стварање савременог посветовњаченог друштва, а за које део одговорности сносе обе запад- не хришћанске конфесије – својим вер- ским сукобима савремено друштво није настало као последица идеолошких избора, већ из потребе да се обезбеди миран живот грађана различитих, а при- том зараћених, хришћанских конфесија и данас постоје људи који сматрају да верске разлике дестабилизују једно дру- штво, а ако сáми чланови цркава и вер- ских заједница то потврђују својом нето- леранцијом, онда се и данас, као и у прошлости, широм отварају врата даљим секуларизацијским процесима друга последица верских ратова, коју смо означили као демитологизацију политике и премештање религије из државне у приватну сферу, такође тражи вредновање, за које се морамо присети­ мај/јун 2010 l православни мисионар l 31 т ема броја ти јеванђеља када ђаво по трећи пут куша христа, одводи га на гору и пока- зује му сва царства овога света и њихову славу, говорећи: све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се тада му исус рече: иди од мене, сатано, јер је написа- но: господу богу своме клањај се и њему једином служи! (мт, 4, 9–10) сâм хри- стос овде, као и на другим местима у јеванђељима, одриче сваку жељу за вла- шћу и моћи у друштву на један парадок- салан начин процес секуларизације дру- штва –одузимајући од цркве једну по једну друштвену област – поново је дово- ди до њене основне улоге, а то је да речи- ма и делима сведочи у историји царство небеско остале области овога света овоме свету и припадају посебно претерана љубав православ- них према држави може да доведе до питања да ли је нама христос довољан, или је за прихватање истине потребан и државни ауторитет са друге стране, можемо се запитати зашто би требало да црква даје легитимитет било којој државној власти демитологизација политике значи истовремено и ослобо- ђење бога од свих могућих политичких и осталих злоупотреба, које самог бога означавају као извор, узрок и оправдање неправди, које су постојале и које ће постојати у сваком друштву римокато- личка црква је дуго била спремна да жртвује и саму поруку јеванђеља да би задржала свој друштвени status quō друго присећање на јеванђеље се одно- си на веру као слободно изражен лично- сни чин христос позива да га следе они који то хоће ништа повезано са вером се не може засновати на неслободи верска неутралност државе (ма ког степена она била) подстиче цркву да се окрене својим члановима они су њена снага, и само живљење по истини чла- нова цркве доказује њену вредност овако посматрајући, имамо право и могућност да поједине последице проце- са секуларизације вреднујемо позитивно – црква се враћа самој себи и својој основној мисији, односно сâм процес секуларизације не угрожава бит цркве, али свакако мења њено место и улогу у друштву за разлику од процеса секуларизације, секуларизам као идеологију не можемо позитивно вредновати, али у садашњем постмодерном, плуралистичком дру- штву секуларизам је само једна од мно- гих космотеорија које се такмиче на позорници духовног тржишта по­себно пре­те­ра­на љу­бав пра­во­слав­них пре­ма др­жа­ви мо­же да до­ве­де до пи­та­ња да ли је на­ма хри­стос до­во­љан, или је за при­хва­та­ње исти­не по­тре­бан и др­жав­ни ауто­ри­тет са дру­ге стра­не, мо­же­мо се за­пи­та­ти за­што би тре- ба­ло да цр­ква да­је ле­ги­ти­ми­тет би­ло ко­јој др­жав­ној вла­сти 32 l православни мисионар l 3/2010 и од секуларизације и од секуларизма за цркву је много погубнија секулари- зација самог црквеног живота она представља чин неповерење према све- том духу и став да се поједини аспекти и области црквеног живота могу засно- вати искључиво на људској мудрости и знању, а не на даровима светога духа, тј синергији бога и човека zговорећи о друштвеној одговорно- сти хришћана, поставља се питање у каквој се вези налазе богословље, са једне, и друштвени ангажман, са друге стране, с обзиром на то да се примећује тенденција савременог богословља ка нечему што се назива „литургијски изолационизам“ - у својој социјалној концепцији руска православна црква наглашава опште- хришћански став о недопустивости манихејског гнушања над животом све- та који нас окружује јер су свет, друштво и држава предмет љубави божије ово истовремено значи и одговорност за тај исти свет и друштво црква постоји зарад света, а не зарад себе саме она треба да буде окренута свету, а не самој себи у том смислу сваки изолациони- зам, па и литургијски, значи бављење самим собом у свету и животу постоје реалне животне ситуације које литурги- јом треба да буду обасјане и преображе- не светлошћу царства небеског онда је то актуелно и друштвено ангажовано zда ли можемо да говоримо о дво- струкој одговорности хришћана: пред друштвом и пред богом – пози- вајући се на речи из светог писма „подајте, дакле, ћесарево ћесару, и божије богу (мт, 22, 21), или је то ипак једна те иста одговорност? - реч је о једној и истој одговорности, а то је – ни мање ни више – него да буду со земљи хришћанима је поверено и од бога задато да сведоче свету аутентич- ност живота у томе се састоји највећа одговорност хришћана јер ако со обљу- тави, чиме ће се свет и друштво осоли- ти љубав коју имамо међу собом најбо- ље сведочи или не сведочи о поменутој аутентичности zкако и колико однос цркве и држа- ве утиче на свест, мисију, позвање, а, самим тим, и одговорност хри- шћана? - последица процеса секуларизације, о коме смо говорили, јесте и та да су у савременим друштвима односи цркве и државе регулисани на другачији начин од оних у предмодерним друштвима, тј у константиновском моделу односа цркве и државе данас је тај однос заснован на закону – код нас на уставу и закону о црквама и верским заједни- цама – и не зависи од вере, воље или атеизма појединаца или политичких партија ти закони цркви гарантују слободу деловања и заштиту од било каквих тоталитарних политичких идео- логија, а све даље зависи – и све ће више зависити – од самих хришћана и од ква- литета њихове вере m по­сле­ди­ца про­це­са се­ку­ла­ри­за­ци­је, о ко­ме смо го­во­ри­ли, је­сте и та да су у са­вре­ме­ним дру­штви­ма од­но­си цр­кве и др­жа­ве ре­гу­ли­са­ни на дру­га­чи­ји на­чин од оних у пред­мо­дер­ним дру­штви­ма, тј у кон­стан­ти­нов­ском мо­де­лу од­но­са цр­кве и др­жа­ве мај/јун 2010 l православни мисионар l 33 т ема броја на­ши су ци­ље­ви и за­да­ци одувек исти: све­до­че­ње ре­чи бо­жи­је сва­ко­га од нас на свој на­чин ђакон владимир марковић је сек- ретар верског добротворног старатељства архиепископије београдско-карловачке (вдс) са њим разговарамо о историјату, активности- ма и плановима вдс-а zможете ли у основним цртама да нам кажете нешто више о верском добро- творном старатељству, вдс-у? који је ваш примарни програм, основни прин- ципи рада, задаци, циљеви, мисија? - верско добротворно старатељство архиепископије београдско-карловачке је настало л г 1937 по идеји блаженопо- чившег патријарха српског г варнаве, и та одлука о оснивању је ушла и у устав спц он је замислио вдс као тело чији би превасходни циљ била унутрашња мисија цркве тај циљ се временом мењао, па чак и у доба потоњих патрија- раха српских тек је у време блаженопо- чившег патријарха српског германа 1967 л г верско добротворно старатељство одредило свој делокруг рада, поставило испред себе програм и циљеве којих се и данас држимо данас имамо реформи- сан вдс (у многоме захваљујући дугого- дишњем секретару вдс-а протојереју – ставрофору љубодрагу петровићу) са патријархом на челу, као председником који доноси све битније одлуке, са скуп- штинским телом, кога чине старешине и делегати из храмова који су заинтересо- вани за његов рад и који су препознали потребу и значај одговорнијег и органи- зованијег деловања на пољу мисије цркве тај организациони део јесте и најбитнији, и може дати многе добре и разговор са свештеником владимиром марковићем друштвена одговорност на делу разговор водила милана ивковић 34 l православни мисионар l 3/2010 значајне плодове, и томе ћемо у будућно- сти посветити пуну пажњу канцеларија верског добротворног старатељства је из патријаршије пре- мештена у француску улицу бр 31, где се у склопу просторија налазе и учионица и амбуланта у учионици се свакодневно држи бесплатна настава руског, енгле- ског и свих школских језика и раде учи- оница за православље и правоживље, светосавски круг, секција за домаћу радиност тако је вдс покрило део вер- ске просвете, која представља једно од основних начела живота цркве амбу- ланта ради свакога дана, са различитим лекарима специјалистима који своја зна- ња стављају у службу цркви и који су ту да свакога прегледају, посаветују и при- ме са пуно љубави у оквиру амбуланте ради и саветовалиште за породицу брак и васпитање, које води наша уважена др милијана савић организујући и бројне друге активности, тако да су многи добри људи, угледни лекари, професори уни- верзитета, адвокати итд, који сваке сед- мице ту да приме, помогну и посаветују ово је мали простор да их све поменем, али се надам да ће их господ наградити за њихов труд и љубав коју несебично дају поред тога, вдс има свој часопис црквени живот, своју библиотеку дом очев и бројна друга издања делокруг нашег рада је, као што види- те, прилично широк, а наши су циљеви и задаци одавно исти: сведочење речи божије свакога од нас на свој начин лекари лече, духовници обављају духов- не разговоре, жене ручним занатима упошљавају своје вредне прсте, профе- сори уче и предају знања, публицисти објављују своја богоугодна дела, тален- тована деца рецитују и глуме и тако редом а принцип и мерило је христос – иста она реч коју у свакоме тражимо, код свакога поштујемо, те и свакога при- мамо zу нашем времену преовладава мишље- ње да се добротворним радом баве искључиво и само социјални радници, разне врсте хуманиста, организације итд, а најмање црква познато нам је да је свети василије велики саградио дом за странце, што у његово време уопште није била необична појава основни мото тог и свих осталих домова је био да се «ту болест поучава мудрољубљу, ублажава несрећа и испи- тује састрадалност“ свети василије велики је сматрао да су хришћани и те како одговорни према свету, и за свет у деца из колективних избегличких центара са оцем владимиром март/април 2010 l православни мисионар l 35 т ема броја до­бро­твор­ни рад вдс-а је­сте слу­жба и по­моћ ко­јој је циљ до­сти­за­ње са­мо­га до­бра, ко­је је је­ди­но бог коме живе шта мислите о томе? реци- те нам и нешто више о ресору за мило- срдни рад вдс-а - знамо да свет зависи од нас јер нам је предан на чување – да га преображава- мо, да га уведемо у литургију, али, са друге стране, и ми зависимо од света – наше спасење зависи од нашег односа према свету ти „хуманисти“ и разне невладине организације, тобоже за заштиту људских права, понајмање шти- те човека они га обмањују сликом стварности у којој је он центар – мимо бога и свих других људи зато су ти „хуманисти“ и „човекољупци“ обично много јачи на речима него на делима јер је човеку свет без бога и без заједнице стран појам, и човек се у њему осећа као страно тело, те одбацује такав свет и такав живот па и ако прими „помоћ“, та је помоћ тренутна и не може да га надах- не и да га оспособи да самостално крене даље усправне кичме, слободно и смело тако бучне, те хумане организације међу гласноговорним медијима имају многе своје експоненте и истомишљенике а нама православнима је у тим медијима остављен један простор у коме важи принцип ако се не убијамо сами, ту су они да нас докрајче отуда редове и ступ- це пуне „црквени скандали“, а не приче о помоћи и милосрђу које црква чини ко све ове године помаже српском народу на косову и метохији, у славонији, дал- мацији, у црној гори и дијаспори? наша је помоћ тиха и срдачна, баш као и моли- тва богу негде је и тајна и уздржљива – јер живимо јеванђељем и верујемо у највећу награду, у живот вечни добротворни рад вдс-а јесте служба и помоћ којој је циљ достизање самога добра, које је једино бог у том напору доброчинства милосрдна секција посто- ји да помогне свима презренима, напа- ћенима, којима је потребна рука помоћи и љубави, којима је потребно да се помог- не мало не би ли наставили свој страдал- ни пут, непоклекли под крстом који треба да изнесу ми смо као вдс, и архиепископија београдско-карловачка, кроз активности милосрдне секције показали своју друштвену одговорност, а како у протеклој години, тако и ове године настављамо тим путем започели смо активну бригу о непризнатим колек- тивним избегличким центрима, водили смо летос децу из тих центара на море, учествујемо у изградњи кућа за њих, прискачемо где год је потребна помоћ оглашавамо се преко својих храмова, свештеника и верног народа, али се не бавимо агресивним саморекламним кампањама zвелики православни богослов алексан- дар шмеман је говорио да православна свест као да не примећује историју и не суочава се са променама уместо да та свест спашава човека пројављујући цркву као царство међу нама и у нама, она најчешће бежи у „духовност“, стро- го дефинисан начин живота или све- тим оцима итд и тако бежи од одго- ворности како видите вдс у смислу поновног успостављања евхаристијског бивствовања човека који се пројављује кроз друштвену одговорност? - верско добротворно старатељство чини све на успостављању тога једин- ства литургијско сабрање треба да се настави и да се повеже са животом уоп- ште не би ли на крају све постало литур­ 36 l православни мисионар l 3/2010 гија и црква управо је на вдс-у та одго- ворност да подсећа на значај ове везе сматрам да не можемо рећи да црква бежи од одговорности јер где год је пуноћа цркве и где год постоји заједни- ца, ту постоје и свесни и савесни људи рекао бих да у цркви постоје људи који – дајући значај и првенство духовном животу над материјалним – заборављају ма какву бригу о социјалном животу на нама је да подсећамо да се црква у осни- вању многих својих служби руководила управо социјалним карактером истих у том смислу је о шмеман у праву када каже да се смисао неких од тих служби данас чак и потпуно изгубио вдс се труди да бар у архиепископији повеже храмове на пољу заједничког деловања и да конкретним акцијама надомести недостатак социјалне бриге zу секуларизованом свету црква и кул- тура се доживљавају као два потпуно одвојена појма можете ли нам рећи нешто више о „сцени“, просветном ресору вдс-а? - знамо да је црква одувек давала садржај култури, и у томе је наш позив и данас сцена православне омладине постоји већ десетак година настала је по идеји руских православних позори- шта, где би се припремали комади са интересантном духовном садржином који би били погодни за својеврсно мисионарење речи божије тако су пред- ставе бој за косово, куда идеш, господе, академију, земљу недођију видели мно- ги људи – и у земљи и у дијаспори сцена је мисионарила и међу омлади- ном многа деца и млади су кроз сцену пришли цркви, крстили се и сада живе црквеним животом на истом путу је и православни народни универзитет у нашој сали у патријаршији, где наши угледни богослови, професори, публи- цисти већ дуги низ година свакога утор- ка држе предавања неретко се органи- зују трибине на актуелне друштвене теме, и тиме подиже свест о значају и позиву нас православних као друштвено битних чинилаца само у протеклој години смо у оквиру ових предавања организовали десетак промоција књига zговорећи о друштвеној одговорности хришћана према свету у коме живе, како видите предстојећу мисију вдс-а? - очекујем да ће се остварити сви наши зацртани циљеви ту пре свега мислим на подизање свести међу све- штенством о значају милосрдног рада оснивањем пододбора вдс-а при свим храмовима у архиепископији тако би сваки храм имао за то одређене свеште- нике и вернике који би се активно бави- ли оним областима милосрдног рада којима су склони поред тога, све је већа потреба за оснивањем црквене народне кухиње, и надам се да ће верско добро- творно старатељство моћи да поднесе тај терет све у свему, дошло је време да друштву покажемо плодове по којима ћемо бити познати, а ти плодови јесу управо дела милосрђа, дела која изграђу- ју и јачају јединство и саборност међу људима у цркви морамо у конкретним малим ствари- ма да покажемо бригу о свакоме њеном члану, па и о онима ван ње народ мора да се врати себи и лику божијем у себи јер је српски народ христоносан народ, који страда непрестано и наши људи још увек чврсто верују у честитост свих оних који организационо представљају цркву задатак свих нас у верском добро- творном старатељству јесте да оправ- дамо то поверење и то ћемо чинити у наредном периоду кроз покретање и јачање милосрдне делатности наше цркве m мај/јун 2010 l православни мисионар l 37 т ема броја пу­но­ћа хри­шћан­ске од­го­вор­но­сти с творивши човека као круну (госпо- дара) свега створеног, бог му даје власт да управља природом и негу- је је, те да је узноси своме творцу човека је творац даровао и највећим даром – слободом, а слобода се огледа и у чиње- њу према свету и свему што нас окружу- је човек је биће заједнице, самим тим и биће односа према томе, одговорност сваког створеног бића, а нарочито крштеног, јесте у непрекидном подсећа- њу на постојање другог и другачијег поред себе од особе која каже да је верник логич- но је очекивати одговорност за личну веру, тј делање и понашање у складу са учењем вере која је исповеђена потреб- но је, дакле, добрано упознати своју веру у нашем случају није на одмет сагледати и одређене историјске околно- сти зашто је ово важно? управо због тога што је у животу наше помесне цркве било момента када је просто тре- бало сачувати живот својих ближњих, као и свој живот, а да је за бављење неким озбиљнијим црквеним темама или учењима било мање времена и могућности познавање историјских околности може помоћи и да сагледамо своју улогу у садашњем времену, али наша хришћанска одговорност не треба да се своди само на бесплодно позивање на то како су наши преци „радили, гово- рили, практиковали, обичајили“, док је, насупрот томе, евидентна немогућност да се све вероисповедање својих предака искаже у две реченице из­гра­ђи­ва­ње и усавршавaње са друге стране, сведоци смо чињени- це да је сада – више но икад раније – пред нама изузетна могућности да се о у срп­ском на­ро­ду у про­те­клом ве­ку цр­ква је би­ла је­ди­ни про­стор ко­ји је у се­бе са­би­рао све и био под­јед­на­ко од­го­во­ран и отво­рен пре­ма сви­ма немања андријашевић 38 l православни мисионар l 3/2010 готово свим темама сазнаје и из пера светих отаца, али и садашњих познава- лаца, истраживача и савремених опле- мењивача богословља зато је неопходно подсетити на то да сада сваки верник има и извесну одговорност да не игно- рише препуне полице хришћанских књига препричавајући, на пример, ко је, како и у којој мери практиковао или исповедао веру у ранијим раздобљима изграђивање и усавршавaње сваког верујућег човека обликоваће његову одговорност, која ће се испољити и пре- ма сваком човеку са којим се сусрећемо, нарочито са људима ван сабрања, тј ван цркве тако на посредан начин можемо посведочити у чему се састоји одговор- ност хришћанина према свим савреме- ним изазовима и свим најчешће споми- њаним темама које окупирају пажњу човека у години која је посвећена борби про- тив сиромаштва и социјалне ексклузив- ности хришћани не треба да се задовоље само читањем о тим темама и не треба да се оптерећују бројкама, већ свако треба да озбиљно размисли о свом скромном доприносу у решавању овога проблема, о личном напору и учешћу, тј давању од себе и давању свога, али не свога суви- шка давање треба да се усмери на корист и потребу ближњег, нарочито према онима који су у цркви, који су део

Свеска: 313 | Друштвена одговорност хришћана
... Фотографија на насловној страни корице: Породица поред цркве Ружице на Калемегдану фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: Епископ будимски Господин Лукијан фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на трећој страни корице: Кад учинисте једном од ове моје нај­ мање браће, мени учинисте (Мт 25, 40) фото: Игор Маринковић PRAVOSLAVNI мај / јун 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Црква Светог Василија Блаженог у Москви фото: Хаџи Марко Вујичић misionar Реч уредника Ра­дост пра­знич­ног вре­ме­на 2-3 Старечник Ду­хов­не по­у­ке стар­ца Та­де­ја са­вре­ме­ним хри­шћа­ни­ма 4-5 Сведочанства Пр­во чу­до па­три­јар­ха Павла 6-7 Духовне поуке Хри­шћан­ска од­го­вор­ност у отач­ким му­дро­сти­ма 8 Хришћанска антропологија Ко­жне ха­љи­не 9-12 Света Земља Ваз­не­се­ње и Педесетница 12-13 Службе Цркве Исто­риј­ски под­сет­ник за чте­че­ве и ипо­ђа­ко­не 14-15 Јубилеј Де­ве­де­сет го­ди­на Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду 16-19 Тема броја Дру­штве­на од­го­вор­ност као про­ја­ва љу­ба­ви 20-22 Ве­ра као мо­тив за дру­штве­ну де­лат­ност 23-24 Све­ти Гри­го­ри­је Па­ла­ма као обра­зац хри­шћан­ске од­го­вор­но­сти 25-26 Разговор са свештеником др Зораном Крстићем Од­го­вор­ност кроз све­до­чан­ство аутен­тич­но­сти жи­во­та 27-32 Разговор са свештеником Владимиром Марковићем Друштвена одговорност на делу 33-36 Пу­но­ћа хри­шћан­ске од­го­вор­но­сти 37-39 Од­го­вор­ност пре­ма при­ро­ди 40-41 Од­го­вор­ност пре­ма би­о­ло­шком оп­стан­ку 42-44 Христови сведоци Крв му­че­ни­ка је се­ме за но­ве хри­шћа­не 44-45 Разговори Алек­сеј Сте­па­но­вич Хо­мја­ков 46-48 Проза Ерик-Ема­ну­ел Шмит 49-53 Медији и мисија Реч Љубави зо­ве Православни мисионар 54-55 Земља живих Бла­го­дат­на пре­о­бра­ће­ња 56-57 Критички водич кроз New age Бо­лест и пост­мо­дер­но вре­ме у но­вом до­бу 58-59 Представљамо вам Парохијска заједница у Врњачкој Бањи 60-61 Мисли Раз­ми­шља­ња у ти­ши­ни 62 Из другачијег угла Од­го­вор­ност бо­ли 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 3/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може