-АМФИЛОХИЈУ-

Свеска: 341 | Света Земља
... у могућности да се бавимо василијевим делом у цели- ни, овде ћемо се задржати на канонско- правном аспекту његових дела у односу на монаштво што се тиче канона у који су доступни у српском преводу, у првој и 3 иларион алфејев, монаштво – живот и учење св григорија богослова, преузето са сајта http://www verujemorg другој канонској посланици амфилохију иконијском могу се наћи канони који су упућени монасима у 6, 19, и 20 канонону св василије говори највише о безбрачно- сти као монашком завету, као и о покајној дисциплини (епитимији) за оне монахе које прекрше завет василијева монашка правила послужи- ла су као основа канонима који су доне- ли потоњи васељенски и помесни сабори, а који се тичу монaштва о монаштву се детаљније расправља тек на четвртом васељeнском сабору 451 године у халки- дону у време монофизитства показале су са чина монашења у манастиру средиште (епархија банатска) 22 1/2015 црквеноправне теме се у цркви смутње које су изазвали они монаси који су били следбеници те јереси, користећи се својим дотадашњим поло- жајем обзиром на ову чињеницу, халки- донски сабор је нашао за нужно да ка- нонским путем уреди положај монаштва у цркви основна правила халкидонског сабора, која се тичу монаштва су следећа: 1) никакав манастир се не може сагра- дити без дозволе надлежног епископа; 2) епископ има надзор над свим манасти- рима и монасима; 3) монашки завети су обавезни за све монахе; 4) монаси се не могу бавити световним пословима, осим уколико епископ ово дозволи ради потре- бе цркве4 у шестом веку монаштвом се бави и државно законодавство неколико нове- ла цара јустинијана подробније развијају поменуте одредбе халкидонског сабора овим одредбама се бави и петошести (трулски) сабор, спомињући и покај- ну дисциплину за оне које их прекрше5 монаштвом се бави и седми васељенски сабор, највише у смислу уређења мана- стира, јер су многи манастири у то вре- ме (иконоборне јереси) били разорени и монаштво расејано6 што се тиче канона донесених на помесним саборима, они углавном не уносе новине по питању мо- наштва, већ детаљније разрађује каноне васељенских сабора што се тиче наше помесне цркве, поред канона, свети ар- хијерејски сабор је као законодавно тело које доноси правила за живот монаштва по чл 69 ст 15, донео уредбу за унутра- шњи и спољашњи манастирски живот 1963 године, са укупно 77 чланова ова 4 видети следеће каноне iv васељенског сабора: 3, 4, 7, 8 и 16 5 видети каноне трулског сабора: 40–49 6 видети следеће каноне vii васељенског сабора: 17–22 уредба се ослања на каноне васељенских и помесних сабора и каноне светих ота- ца, као и на поуке светих отаца које се тичу монашког живота, а не спадају у каноне овде су детаљно обрађене поје- диности који се тичу монашког живота, као што су: путеви спасења у монашком животу, дужности и дисциплина у мана- стиру, заједничка трпеза такође, уредба доноси и покајну дисциплину за монахе који са нађу да не испуњавају своје ду- жности ваљано напослетку, треба истаћи да канонско предање цркве, указује на аскетски ка- рактер монаштва ово чини с обзиром на чињеницу да су сви призвани на спасење кроз подвижништво гледано из ове пер- спективе, сваки хришћанин је позван да буде аскета иако је аскеза заједничко на- значење и монаха као оних који су у браку, постоји разлика у врсти аскезе и начину на који се она спроводи осим овог ука- зивања на аскетизам, канонско предање у односу на монаштво, јесте чувар поретка цркве, чувар заједништва цркве, прави путоказ на путу спасења некоме ко се определио да до царства и дома очевог иде путем монаштва  аутор је вероучитељ у архиепископији београдско–карловачкој велика заслуга василијевих правила је та што монашки покрет, ни у његово време ни после његовог времена, није постао парацрквени покрет, већ је остао унутар цркве јануар / фебруар 2015 23 многи мисле да су свети оци и учитељи цркве своју науку ба- зирали искључиво на светом писму с тиме се не можемо у потпуно- сти сложити, јер рани светоотачки спи- си јасно сведоче да су они високо ценили мудрост добијену и из световних књига таква сведочанства налазимо код ирине- ја лионског, тертулијана, пантена, васи- лија великог, григорија ниског, григорија богослова разлога за то је више важну улогу у томе имају околности у којима су живели и радили ови оци и учитељи цр- кве, као и чињеница да је хришћанство од свог почетка било на удару критике и да је морало наћи начина да се избори, од- говори на њих, сукоби се са јудаизмом и јелинизмом по овом питању предњачио је климент александријски довољно је рећи да је он прву књигу стромата посветио тој теми ако искључимо свето писмо, у времену климентовог живота и рада (крај ii века) скоро да није било хришћанске литерату- ре с друге стране, ту је била александриј- ска библиотека са око 700 000 књига раз- личитог садржаја, преко којих је климент могао да упозна разна учења и културе ова околност неоспорно је допринела из- градњи климентовог става о књизи и од- носу према световној литератури сам климент био је веома образован човек једнако добро познавао је јелин- ску философију, књижевност, митоло- гију, као и јеретичке списе о светом писму да и не говоримо као управитељ катихетске школе у александрији, исто је очекивао и од својих полазника чита- ње светог писма у школи било је главно ипак, климент узима у обзир да ученици, који похађају школу, долазе из свих кла- са; да су неки дошли у потрази за исти- ном, неки из чисте радозналости, неки су били приморани, те уводи обавезно коришћење световне литературе кли- ментова идеја била је да световне науке стави у службу божју, сматрајући да од њих можемо имати корист као средство, а не циљ оне могу бити само слушкиње на путу ка истинској науци „заповести и припремне поуке такође представљају путеве и средства за живот, врата која во- де у живот“1 нешто касније, у истом делу, појашњава: „јасно је да припремне науке, које слободни јелини изучавају напоредо са философијом, долазе од бога ипак, то 1 климент александријски, стромате, оци и учите- љи цркве, том i, прев миливој мијатов, хришћанска мисао, нови сад, 2007, стр 49 1800 година од живота и рада климента александријског „реч је једнако спаситељна као и дело“ св климент александријски мр драгана тодоровић климентов однос према световној литератури 24 1/2015 хришћанска етика происхођење не треба схватити тако као да бог поучава људе кроз њих, него тако да оне слично киши непрестано росе и влаже плодовиту основу и стајско ђубри- во и кровове кућа због тога киша тих на- ука једнако утиче на раст и плеве и пше- нице дејством те кише нараста и смоква на студенцу, али и друго мање дрвеће и растиње те случајне науке које ничу на њиви душа људских, дејством овакве ки- ше, бивају много лепше од плодова ње- них једним и истоветним благотворним дејством те кише, условљено је рађање и случајних плодова човековог духа и пло- дова обрађене његове основе, али први плодови немају вредност као ови послед- њи, пошто они обично вену или бивају насилно почупани“2 овакве своје ставо- ве поткрепио је јеванђелским мислима; као пример наводи господњу причу о се- јачу и семену и објашњава: „обрадиво зе- мљиште у овој причи означава људе, а зе- мљорадник у пољу јесте једини бог који, почев од стварања света, стално сеје семе, постојано га орошавајући божанственим логосом сва зрна имају добро својство, али различита времена и разноврсност засејаног поља, утичу на различитост плодова њихових“3 употреба световне литературе и све- товних наука за климента александриј- ског није значила безусловно прихвата- ње њиховог садржаја на више места у својим списима климент упозорава да је важно бити обазрив коришћење светов- не литературе носи опасност хришћани- ма да се изгубе у њима и забораве да је служење богу изнад свих наука „није добро остављати здраво и истинито уче- ње, зарад учења обавијеног лажима и 2 исто, стр 49 3 исто сврха знања, које стичемо из световних књига, јесте да нас доведе до живог и непоновљивог односа св климент александријски, са богом средњовековна фреска јануар / фебруар 2015 25 ричард докинс (richard dawkins), британски научник, еволуциони биолог, један је од водећих промо- тера савременог атеизма и тзв научног погледа на свет у својој критици рели- гије докинс је веома оштар (мада никада вулгаран и непријатан) склон је гене- рализацији и не баш реалним и конзи- стентним закључцима – типа оног да је религија проблем и главни узрок сукоба у свету он је можда главни представ- ник наивне атеистичке утопије – да би свет постао боље место када би религија нестала и када би мисао била сведена на науку и научни метод у својој књизи заблуда о богу (the god delusion) докинс, између осталог, изно- си једну скалу коју назива „спектар те- истичке вероватноће“ (енг „spectrum of theistic probability“) скала обрађује ста- вове према питању постојања бога, кре- ћући се између две супротности – „јаког атеизма“ и „јаке вере“ ова скала је инте- ресантна јер се у њој налазе сва она ва- жна питања, од дефиниције атеизма до односа вере и науке и вере и разума, ко- ја смо раније спомињали (у претходним бројевима православног мисионара) зато ћемо их сада, према докинсоновој скали, уочавати и даље анализирати седам нијанси докинсов „спектар теистичке веро- ватноће“ има седам нијанси одговора на питање – да ли бог постоји? прва ни- јанса у спектру је „јак верник“ или „јак теиста“ (енг „strong theist“) докинс ко- ристи овај други израз, „теиста“ (енг „theist“), кованицу од грчке речи theos што значи бог тако, „теиста“ у буквал- александар милојков празнословљем одвраћати се са правог пута – глупаво је дело, а говорити исти- ну и излагати ствари које заиста постоје – добро је дело дешава се да многи, не својом вољом, буду лишени разних до- бара, свеједно да ли прихватају обману или се предају пред преварантом; или су се непотребно предали или се због свог маловерја нису успротивили преваран- ту лаковерно прихватајући туђе уче- ње, криви су за последице; хитајући да се сагласе са лажним учењем, они падају у клопку; рђаво се чувају и заборављају да, услед попуштања пажње, када је ум препуштен себи, њихову веру једнако краде и време и неразумна реч деша- ва се ово и у минутима досаде или опу- штања, спорења или гнева људи поста- ју жртве заблуде и сладострашћа или се повлаче, обузети страхом највећу улогу у свим падовима мисли има воља исти- нито знање не подлеже ни под једну од тих превртљивости“4 сврха знања, које стичемо из световних књига, јесте да нас доведе до живог и непоновљивог односа са богом из овог кратког излагања можемо за- кључити да је климентов однос према световној књизи и мудрости био позити- ван, с циљем да покаже да се може бити образовани верник без удаљавања од је- ванђелског учења световна литература у рукама хришћана треба да буде оруђе у постизању вишег циља – богопознања имајући ово у виду, изгледа да и након 1800 година од живота и рада климента александријског, хришћани имају сли- чан изазов – да истину уклопе у савреме- не форме живота, или обрнуто – савре- мене токове живота у хришћански начин живота  аутор је предавач верске наставе у гимназији свети сава у београду 4 исто, стр 54 26 1/2015 хришћанска етика у дијалогу са атеизмом ном преводу би значио „божиста“ ми тај израз овде преводимо са „верник“, јер се под њим мисли на човека који афирмативно одговара на питање бо- жанске егзистенције „јак верник“, по докинсу је онај човек који на питање о постојању бога одговара са – ја не веру- јем, ја знам (да бог постоји) (i do not be- lieve, i know) како докинс под знањем подразуме- ва објективне и научном методологи- јом проверљиве ставове, са хришћан- ске тачке гледишта овде искрсава први озбиљан приговор овој скали/спектру нећемо претерати ако кажемо да би ми хришћани овог докинсовог „бого- зналца“, „јаког верника“, назвали шар- латаном зашто? зато што је знање, о којем говори докинс, немогуће када је у питању библијски, хришћански бог овде је управо присутно превиђање, тотално непознавање или игнорисање темељног библијског и хришћанског става о божанској природи – да је бог, у онтолошком смислу, други у односу на свет самим тим, немогуће је испи- тивати његову природу, немогуће га је доказати никаквим експериментом, мерењем, посматрањем и сл једном речју, знање о богу не може се свести на „објективно“, на ухватљивост на- ших сазнајно-дефинишућих категори- ја бог није и не може бити „објекат“ сазнања онај ко тврди да тако позна- је бога, познаје заправо идола којег је сам пројектовао не никако живога бога откривења или-или ставови ипак, није докинс измислио ову тзв категорију „јаких верника“ у шареном хришћанском свету заиста постоје гру- пације које су однос науке и (хришћан- ске) вере ставили у потпуно погрешан однос у екстремним случајевима, када се и библија чита као уџбеник биологи- је, тај однос се ставља у раван или-или тада се углавном дешава да имамо и квази веру и квази науку нажалост, ка- да је хришћанство у питању, докинс је инспирацију за своје анализе користио углавном из хришћанског секташтва отуда, на пример, онај бесмислени или- или став: или теорија еволуције или би- блијско стварање и онда, по обичају, квази наука сведочи квази веру и имамо поменути став „јаког верника“ – ја не верујем, ја знам овакав став, видеће- мо, на другом крају докинсовог спектра створиће другу крајност, коју бисмо мо- „скала“ ричарда докинса (i) докинсов „спектар теистичке вероватноће“ има седам нијанси одговора на питање – да ли бог постоји? јануар / фебруар 2015 27 гли назвати квази вером у негативу или квази атеизмом треба нагласити да је тачно да наше хришћанско предање говори о познању бога да је и вера један вид богопознања, који расте од нејасног „гледања у огле- далу“ до јасног гледања „лицем к лицу“, како то говори апостол павле постоји једна анегдота о нашем светом владики николају у логору дахау један немачки официр га је упитао да ли заиста верује у бога? владика је одговорио: – не веру- јем ја знам да бог постоји али, то зна- ње није оно о којем говори докинс то је лични, подвижничко-литургијски опит бога вера као искуство односа са богом, кроз цркву то знање је дубоко лично, не никако „категоријално“ и „објективно“ отуда ово знање не треба поистовећи- вати са знањем докинсовог „јаког вер- ника“ закључимо о овој првој нијанси докинсове скале за православно хри- шћанско разумевање „јаки верник“ ко- ји „не верује већ зна“ није прихватљива опција такво духовно настројење могли бисмо оквалификовати као озбиљну те- олошку странпутицу и прелест (духов- ну обману) хришћанско знати је много шири појам од оног који докинс и они против којих пише (хришћанско секта- штво) имају на уму бог којег квази нау- ка мисли да „зна“, квази наука оних који за себе мисле да су „јаки верници“, није хришћански бог већ идол умереније гледиште другу нијансу на докинсовом спек- тру чини „de facto верник“ (de facto the- ist) његов став докинс дефинише као – не знам поуздано, али снажно веру- јем у бога и живим са претпоставком да он постоји (i don’t know for certain, but i strongly believe in god and live my life on the assumption that he is there) овај став би био најближи нашем, хри- шћанском ставу, али далеко од тога да је савршен тачније, могли би да се пот- пуно сложимо само са другим делом ове тврдње – снажно верујем у бога и живим са претпоставком да он посто- ји став не знам поуздано је неприхва- нећемо претерати ако кажемо да би хришћани докинсовог „богозналца“, „јаког верника“, назвали шарлатаном 28 1/2015 у дијалогу са атеизмом тљив зашто? објаснили смо о каквом се знању овде ради (наука) да, тачно је да хришћанин у том смислу знања не зна бога међутим, не само да не зна поуздано (енг for certain) већ не зна ни- како поред тога, сам став не знам ни- је исправан, зато што он допушта мо- гућност да можда постоји опција знам не, хришћанин неће рећи не знам (у научном смислу о богу) већ – немогу- ће је знати никада неће бити могуће знати бога као природу овакав јак аг- ностички став заступају оци цркве, је- дан од највећих међу њима, као пример – свети григорије богослов не треба, притом, да буни што су оци, па и сам свети григорије, тврдили да бог посто- ји на основу творевине закључивали су о постојању творца то је и библијски став: „небеса казују славу божју, и дела руку његових гласи свод небески“ (пс 19, 1) тај су закључак извлачили, виде- ли смо, чак и они који нису знали или нису узимали у обзир бога откривења – од платона до деиста, до волтера и до канта и његовог чувеног „звезданог неба“ које сведочи творца међутим, како сведочи григорије богослов, јед- но је знати да нешто јесте, да постоји, а сасвим друго знати шта је оно по при- роди нико здраворазуман неће спори- ти да овај свет има неки узрок, који је тајанствен, неизрецив, у смислу да га нико од људи не може поуздано, „објек- тивно“ дефинисати можемо се једино сложити да тај узрок јесте, да постоји, шта год он био то питање је философ- ско оно друго питање, шта је то нешто природу, је научно наука (природна) испитује природу и њене законитости као таква, наука не може ништа рећи о богу и никада то неће моћи да учини, када је у питању хришћански бог поред изнетог, докинсова дефиници- ја „de facto верника“ као оног који не зна, али снажно верује је неконзистентна на- име, докинс прави оштру дистинкцију између вере (у бога) и (научног) знања и у томе се лично слажемо са њим ме- ђутим, ако су појмови вере и (научног) знања тако дубоко различити, не могу се поклапати, како се онда могу дово- дити у међусобну везу и имплементира- ти у један став? јер, како и сам докинс мисли, ако зна онда није верник, одно- сно, ако је наука онда није вера самим тим став не знам, али снажно верујем је таутолошки и плеонастички, попут из- раза – млад младић или стари старац или става: нисам млад, али сам стар наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији дебата о вери између проф ричарда докинса и проф џона ленокса (фото: http://endtheliecom) јануар / фебруар 2015 29 30 5/2014 тема броја: света земља купола храма васкрсења христовог (фото: саво бућковић) прва асоцијација на појам све- та земља за људе који припадају хришћанској цивилизацији је- сте територија данашњих држава бли- ског истока, израела, јордана и либа- на парадоксално, те земље су више од пола века у непријатељским односи- ма који често прерасту у ратне сукобе њихова међусобна историја је врло за- мршена и испреплетана колико слич- ностима, толико и непремостивим раз- ликама основна сличност је у томе што су јевреји, као и арапи народи семит- ског порекла и што су њихови далеки преци живели веома сличним начином живота – номадским прошлост свете земље наиме, у старом веку плодним полу- месецом – простором од месопотамије до египта – лутала су разна номадска племена која су се бавила сточарством и трговином они су продавали како своју стоку тако и све оно што су од ње могли произвести та трговина је делом била размена добара, делом новчана на челу племена се налазио њихов „патри- јарх“, онај који је имао потпуну власт над њима и који се сматрао оцем цело- купног племена поред тога вршио је и улогу свештеника који се обраћао богу или боговима преко њега је цело пле- ме уживало божанску наклоност за та племена земља је била нешто драгоцено извор живота на њој су напасали сво- ја стада, врло често копали бунаре (сту- денце) и подизали своје шаторе не би ли могли да тргују са оближњим градо- вима или караванима који су путовали поднебљем блиског истока раскршће путева којима су се кретали каравани, била је земља која се називала ханан (највећим делом територија данашњег израела) позив аврааму слично овим племенима, негде око 2000 године пре христа, било је и пле- ме једног човека из ура халдејског по имену авраам међутим, авраам није био човек који је био најбогатији међу саплеменицима штавише, био је човек који је имао озбиљан проблем за људе оног времена био је без деце наиме, његова жена сара била је нероткиња то христос – „земља“ нашег спасења за хришћане света земља није само историјски простор већ стално подсећање на то да се кроз христа спасавамо владимир пекић тема броја јануар/фебруар 2015 31 је бацало велику сенку на њихов живот зашто онда библија помиње авраама? зато што њој нису у фокусу социо-еко- номски статус и живот ханана, него је сабирна тачка свега догађај који се зби- ва аврааму аврааму се јавља бог којег он нити је познавао нити је чуо за њега тај бог га позива да остави цео свој дотадашњи живот и да пође у земљу коју ће му он показати – земљу ханан и аврам без размишљања прихвата позив њему не- познатог бога који му уз то даје чврсту реч да ће од авраама направити вели- ки народ дакле, мимо сваке људске ло- гике, авраам прихвата овај позив и ту лежи тајна библијске приче – у обећању божијем идеја обећане земље, земље у којој ће се благословити не само авра- амови наследници, него сви народи на земљи протеже се кроз свето писмо и свој врхунац – бар у старом завету – до- бија са мојсијем и изласком израиљаца из ропства у египту на концу, бог их одводи у земљу коју је обећао да ће дати авраамовим потомцима наследници добара та земља није нешто што им припада по некаквом природном праву та земља је дар њихове верности богу и прихвата- ња савеза са њим и дубоке наде и вере у божија обећања као доказ тога види- мо да бог ту земљу одузима израиљци- ма због њиховог отпадања од бога на жалост, израиљци су поклекли сила обећања је спласнула услед сигурности живота и комфора па ћемо наћи у св писму: али се израиљ угоји, па се стаде ритати; утио си, удебљао и засалио; па остави бога који га је створио, и презре стијену спасења својега (5мојс 32, 15; по- гледати целу главу) оно што је дар бо- жији, они су преиначили у наслеђе које им припада мимо њихове заједнице са околина манастира св георгија хозевита (фото: сандра марјановић) 32 1/2015 богом она може да буде и само формал- но-ритуална поседовати ту земљу више није имало везе са заветом него са држа- вом, није имало везе са вером и даром божијим него са правом и људским лу- кавством и изопаченом жељом за псеу- додуховном влашћу и монополом идеја обећане, свете земље бива пре- узета и од стране нас хришћана за нас смисао обећане земље јесте у доласку месије, спаситеља о коме пророкује стари завет та земља није само земља израиљева у политичком или држав- ном смислу или земља авраамова, него је земља у којој се родио, живео, пропо- ведао своје јеванђеље и, на концу, стра- дао и васкрсао господ наш исус хри- стос за нас несумњива је важност те земље ми је сматрамо светом јер многа места и данас одишу присуством хри- стовим места која представљају темељ нашег спасења – витлејем, јордан, та- вор, генисаретско језеро и надасве јеру- салим она је симбол обећања које је бог дао аврааму и које се у личности ису- са христа испуњава како за израиљце тако и за остале народе то је простор у којем бог у „семену авраамовом“ – а то семе јесте христос – дарује спасење и благослов целокупном људском роду старо искушење ипак, и хришћани су делимично па- ли у искушење старих израиљаца са опадањем наде и ишчекивања царства божијег полако је преовладавала и по- треба за господарењем над том земљом као да је света земља добијала снагу фетиша психолошке замене присуства божијег врхунац свега тога свакако јесу крсташки ратови у средњем веку и баш на том примеру видимо да када превла- да људска жеља за моћи да вера узмиче и бива само средство манипулације да би се прикрио прави интерес – богат- ство овога света православни хришћани нису никада имали овакав однос према светој зе- мљи (бар је то наше убеђење) а били су у таквом искушењу остаје питање за- што, а пре њега због чега ми ту земљу хананску, земљу израиљеву називамо светом? мислимо да то није само због исто- ријског присуства христовог на њој, него и због две ствари прва је већ горе наведена – испуњење обећања божијег датог аврааму чијом децом по вери се сматрају хришћани а друга је много ва- жнија и у себи садржи наведену у пи- тању је оно што апостол павле назива великом тајном побожности каже он: бог се јави у тијелу, оправда се у духу, показа се анђелима, проповједи се незна- бошцима, вјерова се у свијету, вазнесе се у слави (1тим 3, 16) то је за нас хришћа- не темељ вере, да је син божији, један од свете тројице, постао човек; да се сјединио са нашом природом, узео је на себе и свему постао сличан нама осим у греху (можда чак и реч сличан ваља за- менити речју исти) христос – „земља“ спасења од пресвете богородице христос до- бија људску природу, узима на себе ра- зумну душу и тело то јединство које се збива у личности христовој је нераски- диво и несливено, тј нити он престаје да буде бог нити било шта од људске природе бива у њему скрајнуто сврше- ни и потпуни бог и савршени и потпуни христос за нас постаје начин спасења и истовремено простор, земља нашег спасења тема броја јануар/фебруар 2015 33 човек божанство остаје непојмљиво и нестворено, какво је од вечности а, па- радоксално, делује на човечански на- чин, и човештво остаје створено, скло- но „непорочним слабостима“ (умору, сну, храни, болу, страху), а обожује се и постоји на божански начин (тео- лошки речено: прожимање својстава) у догађају оваплоћења бога открива се целокупна тајна стварања света, тајна да бог из љубави ствара свет и да га ствара да би свет преко човека нерас- кидиво постојао са богом у заједници љубави и слободе а то нам се дару- је кроз сина божијега, у чију смрт и васкрсење се погружавамо и у кога се облачимо тако христос за нас постаје начин спасења и истовремено простор, земља нашег спасења јер сви догађаји његовог живота за нас постају извор новога живота, слободног од ропства греху и смрти на начин који нама ни- је схватљив, који је светотајински тај простор, та земља није ништа друго до црква божија установљена духом светим којој је глава и први међу бра- ћом христос, бог наш из тог разлога за нас хришћане све- та земља није само историјски простор већ стално подсећање на то да се кроз христа спасавамо; да је бог створио свет и човека да вечно постоје са њим и да када год се окупљамо и сабирамо на светој литургији ми изнова ула- зимо у небески јерусалим, царство божије зато није толико ни битно да ли власт људску имамо над светом зе- мљом над њом нам је власт духовну дао христос не да бисмо се погордили него да бисмо цео свет силом његовом преобразили ту благословену земљу народа божијег израиља, земљу меда и млека, земљу неописиве сладости бо- жијег бића  аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду ј ерусалим је духовни и историј- ски центар целог старозаветног народа божијег и дубоко је уре- зан у њихову националну и религио- зну свест тамо све почиње и њему све води међутим, уласком христовим у јерусалим (који славимо на цвети), отвара се широм капија новом наро- ду божијем, који се састоји од свих народа, племена и добија име по свом предводнику који је разрушио врата смрти од тада јерусалим постаје жи- ла куцавица свих народа на планети, која је живи, опипљиви доказ делат- ности нашег спаситеља догађај ко- ме ћемо посветити овај чланак јесте велики празник христовог преобра- жења и начин на који се он празнује у јерусалиму и који га чини важним и јединственим место догађаја преображења го- сподњег (мк 9, 1–13; лк 9, 28–36; мт 17, 1–13) је гора тавор (постоје и ми- шљења да је место преображења било на планини хермон у кесарији), ко- ја се налази између назарета и гали- лејског језера, изнад долине језраел и платоа доње галилеје гора је висока око 588 м данас се на њој налазе два манастира, један је грчки женски ма- настир, посвећен светом илији, а стефан павловић панорама јерусалима (фото: сандра марјановић) 34 1/2015 место догађаја преображења господњег је гора, која се налази између назарета и галилејског језера данас се на њој налазе два манастира други је римокатоличка базилика по- свећена преображењу са тавора нам се пружа величанствен преглед целе га- лилеје и долине језраел преображењско чудо јединствен је догађај који се понавља сваке године о овоме великом празни- ку и бројна сведочанства људи која са усхићеношћу о томе говоре реч је о по- јави облака, приликом литургије, који се у тренуцима химне: „иже херувими“, спусти на куполу цркве и полако спу- стивши се у брод цркве пребива неко време руске дневне новине комсомол- скаја правда пишу следеће: „сергеј миров, који је учесник истра- живања организованог од стране радне групе саборне богословске комисије у вези чудотворних знакова, рекао је да је истраживање изведено од стране ру- ских и израелских метеоролога према његовим речима, на основу прикупље- них података, стручњаци су закључили да примећена магла не може бити про- изведена на тако сухом ваздуху и тем- ператури он је још додао да се током празничне службе над верницима рас- прши упадљива сфера, а затим се облак појави над крстом цркве преображе- ња, који потом расте у димензијама и спушта се на вернике прекривајући их и изливајући на њих животворну влагу“ занимљива је чињеница да се у но- вом завету спомиње велики број гора конкретно матејево јеванђеље: беседа на гори, гора кушања, маслинска гора, „добро нам је овде бити“ тема броја јануар/фебруар 2015 35 преображењска гора, голгота и то је увек простор у ком се одвија божије от- кривење, што је већ развијен феномен у свести израиља успињање на гору поредили су са унутрашњим, духов- ним уздизањем, што указује на удаља- вање од неког простора које је склоно метежу, вреви постоји исконска тежња ка видику бољег сагледавања ствари појава облака је у старом завету знак присуства и теофаније и бог често го- вори из облака синај као праслика међутим оно што је примарно за ју- деје, јесте синајска гора: ту се открива бог и склапа завет са израиљцима, то место је врхунац откривења у старом завету прича о синају садржи прао- бразац који одговара причи о преобра- жењу књига изласка (24 глава) у којој је то описано, садржи сличне мотиве са догађајем преображења тројица иза- браних – арон, надав и авијуд – су праслика тројице изабраних ученика петра, јакова и јована, које христос предводи на гору тавор, док прву тро- јицу мојсије предводи на синај при- сутан је облак, светлост, виде бога, али половично, док христос у новом заве- ту представља новог мојсија петрова жеља да се начине три сени- це, указује на потребу да тај блиски од- нос и говор са богом трају вечно: госпо- де! добро нам је овде бити, ако желиш, да направимо овде три сенице сенице указују на мојсијев говор, јер он је тај који је имао сеницу, шатор, он је тај који је улазио као представник народа у ша- тор од састанка да би говорио са богом и да би знао како да води народ глас са неба и облак који се појављује над го- ром, међутим, показује да сам христос јесте нови шатор од састанка, у коме се налазе и бог и човек због тога није по- требно начинити три сенице – јер смо сједињени са богом у христу  прича о синају садржи праобразац који одговара причи о преображењу поглед са тавора (фото: зоран вујновић) 36 1/2015 етос светог саве освећеног и пут светосавске просвете он је био чудесни пророк за нашег светог саву – коме ће припасти његова патерица, иконе млекопитатељица и тројеручица из чудесне кападокије поникао је и овај духовни цвијет, овај нови крин кога је подарила пустиња, који је миомирисни цвијет принесен пред олтар бога слова чудесно је ње- гово опредјељење за живот пустињач- ки и испоснички, с обзиром да потиче из плодне и богате кападокије (то су данашњи простори савремене турске, приморје, равнице, али и оштар пу- стињски камен), а његов богословски и лично-практични допринос је огроман поред свог благоустројитељског типи- ка који је постао образац живљења мо- наха широм свијета, оснивања седам манастирских обитељи (широм јудејске пустиње и кедронске равнице и уопште палестине), он је био чудесни пророк за нашег светог саву (најмилије српско дијете) коме ће припасти његова пате- рица, иконе млекопитатељица и троје- ручица, као три знамења српске духов- не и аскетске просвјете размеђе петог и шестог вијека, по- себно грчка колијевка теологије и ра- садник јеванђелске просвјете – света земља, задојиле су и наш национ идеа- лима свештености, храбрости, слободе, али и оног чудесног страха и борбе про- тив тираније, гдје су све то дубински мотив јелина и јелинизованих народа, а највише залагањем светих људи они су постали modus vivendi за друге хри- шћанске народе1 зашто је важна света земља и лич- ност светог саве освећеног за просвје- ту српског народа? као колијевка јеванђелске проповије- ди и ријечи господа исуса христа, све- та земља изванредну везу са српским националним свједочењем поруке вас- 1 василије васиљевић болотов, „значај национал- них особености грка и римљана и традиције римске државе и хришћанске цркве приликом установља- вања односа између цркве и државе“ (http://www spcrs/files/u6/bolotov1pdf), превод д ђого стефан ибришимовић тема броја јануар/фебруар 2015 37 крслог добија у личности подвижника, отшелника и проповједника покајања (како вели црквени пјесник) какви су обојица светих са именом сава и ка- сније читава плејада настављача њихо- вог дјела монашка духовност никада није само издвојени вид размишљања или неког умног екскурса или пак само тјелесно-материјално подвижништво (ту је тематика разлика у виђењу подви- га код светог григорија паламе и томе аквинског), те није монашка животна свијећа сведена само на три монашка завјета изразита просвјета долази од просвећеног човјека, дакле потребно је да сам проповједник или излагач оно- га што је примио с више, не по човјеку, буде сам просвећен и свјетило, бива и јесте опрактикован животном просвје- том духа светога и да носи нит про- свјетитељства par excellence која нама долази из свете земље, одакле и долази наша вјера и наше име то је напоран и прегалачки пут такав пут је попут географије свете земље која је негдје пустиња, негдје приоба- ље или испод ливанског горја или крај кедрона или синајске врлети, препуна дакле климе духовног васпостављања за све оно у човјеку што га чини трај- ним, вјечним такво идеално парче не- ба нашли су света двојица сава, наши у манастиру светог саве освећеног (фото: саво бућковић) 38 1/2015 просвјетитељи и путовође пута који води у живот вјечни2 и у томе видимо излазак из данашње агонијске кризе младог човјека, а то је исправна педаго- гија педагогија је систем узора, идеала и идеја, али да су то лично, друштвено и васионски корисни и вриједни идеали, јер само тако наше путовање земаљско, може се остварити као гостовање на земљи са правом отаџбином у њедри- ма божијим, тамо гдје су праведници у руци господњој, како дивно прика- зује фреска у кубету средњовијековног манастира манасије то није никаква монашка идеалистика или апстрактна гуру-идеологија: ради се о животном етосу домаћинског карактера нашег на- рода, то су вриједности које долази из наших сеоских домова и кућа, из њеда- ра наших мајки и бака и плугова очева и ђедова такав етос свете земље која је рељефом слична библијском едему или изобилној месопотамији и начин живота светитеља, бива исконски наш, онда када почнемо о томе да мислимо, да размишљамо, да се интересујемо, он- да че доћи и до обнове државе, породи- це, система према ријечима митрополита амфи- лохија, без унутарње обнове човјека, нема ни спољашњег просперитета уви- јек изнова смо задивљени пред ликови- ма светитеља који су богатећи себе на све начине и свесрдно, бескрајно обога- тили времена, просторе и народе, чува- јући светост свете земље и преносећи је и у наш мали и племенити народ од- рећи се себе и узети крст свој је сушти- на живота светог саве јерусалимског и 2 тропар светом сави српском: „био си настав- ник, првопрестолник и учитељ пута који води у жи- вот, јер чим си дошао, светитељу саво, просветио си одмах своју отаџбину, и препородивши је духом светим засадио си своју освећену децу као дрва маслинова у мисаоном рају зато те поштујемо као равна апостолима и светитељима и молимо: умоли христа бога да нам дарује велику милост“ светог саве српског, а тај и такав под- виг утемељује се у младости, од младих ногу и читав живот се учи томе, што је најузвишенији идеал – даривање, ко- је је даровање својих умножених тале- ната богу, другима и читавој твореви- ни у томе је животна вриједност која је основна порука хришћанства, свети људи и светих мјеста  као колијевка јеванђелске проповиједи, света земља изванредну везу са српским националним свједочењем поруке васкрслог добија у личности подвижника и проповједника покајања какви су обојица светих са именом сава mанастир светог саве освећеног (фото: vidovdanorg) тема броја јануар/фебруар 2015 39 како је забележио свети данило пећки, свети сава је прво бла- гословио арсенија за свог на- следника, затим поделио благослове краљу и верном народ, па се запутио ка јадранском мору праћен еписко- пима, игуманима и властелом стигао је до старог града, како се у то време називала будва одсео је неколико да- на да би сачекао лађу која је дошла по њега када је лађа дошла, окупио се си- лан народ на испраћају и почео да га притиска светитељ је тада брзо ушао у лађу и наредио кормилару да од- макне брод од обале са ограде брода, свети сава је проповедао окупљеним верницима, благословио их и пошао пут свете земље (1234), пут којим је већ ишао пет година раније прво ходочашће први пут је кренуо за време свог си- новца краља радослава желео је да се поклони местима христовог страдања и да види сва света места о којима је читао у светом писму истовремено, понео је поклоне из српске земље, како би обрадовао служитеље светих места и уписао себе и чланове своје породице у поменике света земља у коју је ишао по први пут била је поприште многих ратова, тако да се слика њене видљиве, земаљске славе изменила у слику пусто- ши многе светиње биле су оштећене од стране саладинових војника, а сада ослобођене и доступне бројним покло- ницима жељних да им се поклоне све- ти сава је прво стигао у јерусалим и та- мо обишао сва места везана за христов земни живот, поклонио се и даривао их где је било могућности и прилике служио је свету литургију срео се са др ђорђе вуковић ходочашћа светог саве у свету земљу желео је да се поклони местима христовог страдања и да види сва света места о којима је читао у светом писму 40 1/2015 јерусалимским патријархом атанаси- јем ii и брзо задобио његово поверење упознао се и са јеромонахом николом, игуманом лавре светог саве освеће- ног, који је у јерусалиму често обилазио метох свог матичног манастира из јерусалима је отишао у витлејем, место христовог земног рођења, затим на сион, па у дом пророка захарије и обишао место сусрета богородице и јелисавете, затим у дом светих јоаки- ма и ане, где се родила богородица прошао је путем којим је богородица ишла у храм, што се слави празником ваведења, празником којем је свети сава посветио хиландар, стигао је и до гетсиманије, маслинове горе, галиле- је, витаније, поснице господње ишао је на јордан и тамо се умио водом из реке потом се вратио у јерусалим и састао са патријархом пошто се одмо- рио, у пратњи ученика и игумана ни- коле похитао је у велику лавру светог саве освећеног, по којем је добио мо- нашко име тамо се поклонио мошти- ма свог имењака, обишао манастирски јосафатова долина (фото: саво бућковић) тема броја јануар/фебруар 2015 41 свети сава српски, лик са новије иконе комплекс и пећину у којом се свети- тељ подвизавао ишао је и у све окол- не манастире које су се налазили у тој долини братство је светог саву при- мило као свог сабрата, а затим је свети продужио до манастира св јефтими- ја, па у јерусалим, где је од патријарха добио дозволу да заснује српски мана- стир свети сава се решио да обнови манастир св јована богослова, који је припадао лаври када је завршио ово богоугодно дело опростио се од свео- свећеног атанасија, прошао кроз на- зарет и походио место где се арханђел гаврило јавио богоматери узишао је и на таворску гору, на којој се господ преобразио пред ученицима, и затим отишао у луку акру, где се одморио на једном лаврином метоху из акре је бродом отишао у никејску царевину, где је топло примљен од ца- ра св јована iii ватаца, званог „мило- стиви“ и његове породице на растанку, свети сава је благословио цара јована, царицу ирену и њиховог сина теодо- ра царска породица је лепо даривала светог и одредила лађу да га превезе до свете горе из своје монашке отаџби- не, преко солунске царевине, свети се, са ученицима, вратио у србију пре да- вања годишњег помена брату стефану првовенчаном друго ходочашће пет година касније свети сава се по- ново упутио на исти пут, желећи још једном да види света места и обрадује подвижнике својим доласком док је пловио за град брендич, гусари се до- говоре да пресретну лађу и опљачкају, али их густа магла заустави они се по- сле тога покају, нађу светитеља и све му признају, а он им опрости у току даље пловидбе, брод је захватила бура, која је по молитви светог утихнула по до- 42 1/2015 ласку у акру, одсео је у метоху светог ђорђа, који је прошли пут откупио од латина и приложио лаври светог са- ве у јерусалиму се поново сусрео са патријархом атанасијем, својим ста- рим познаником у току богослужења, у надахнутој беседи патријарх је по- хвалио светог саву и његове ученике: „и ово су други апостоли који су до сада били скривени господом и ово су истинити делатељи винограда хри- стовог“ у граду јерусалиму, свети је обишао света места и своју задужбину, а затим пошао у александрију тамо је посетио цркву светог апостола марка и састао се са патријархом николајем добивши благослов и водича од патри- јарха, неуморно је обилазио пустиња- ке по мареоту, тиваиди, скиту, тамо- шњој црној гори и либији духовно се окрепивши на овом путу, свети сава се вратио у јерусалим и после преда- ха, походио синајску гору у синајском манастиру провео је свету четрдесет- ницу, а босих ногу (2мојс 3, 5) недељом служио литургију на светом врху хо- риву стигао је да обиђе и египат, пер- сију и сирију по повратку у јерусалим, опростио се од патријарха атанасија и игумана николе, а затим отишао у антиохију сусрео се са патријархом симеоном и походио чувени манастир на дивној го- ри прошавши јерменију и друге земље, пође лађом у анатолију, али се на броду разболео по молби ученика, свети се тргао од болести и помолио за опора- вак, а затим наставио пут до цариграда после предаха у константиновом гра- ду, хтео је да се врати на свету гору, али тада му стиже позив да иде за бугарску свети је отпловио до луке несебар, а затим отишао у трново у престоници су га љубазно примили цар јован асен и патријарх јоаким i по патријарховој жељи, свети је, уочи богојављања, слу- жио литургију цар је хтео да га задржи све до васкрсења, али се свети сава из- ненада разболео пре упокојења, опро- стио се од ученика и патријарха упо- којио се у рано јутро 14 јануара 1236 године, по јулијанском календару по царевој одлуци, сахрањен је у припрати манастира четрдесет мученика тако се завршило друго путовање светог саве по великим и славним светињама ви- зантијског истока повратак у србију после неког времена, краљ влади- слав, подстакнут архиепископом арсе- нијем, затражи пренос светих мошти- ју, али бугарски цар не хтеде ни да чује за то краљ је двапут слао изасланства, а трећи пут сам дође цару у госте цар се опираше краљевом захтеву, али усни страшан сан и попусти тада свете мо- шти свечано пренесоше за србију, у ма- настир милешеву, коју је подигао краљ владислав наши преци канонизоваше светог саву, а његов спомен придружи- ше празнику светих отаца пострадалих на синају и раиту свети сава је много волео синај и тамошње светитеље, и на њихов празник се упокојио зато се у пр- вим службама светом сави, насталим пре теодосија хиландарца, канони ова два празника складно укрштају  јерусалимски патријарх је похвалио светог саву и његове ученике: „и ово су други апостоли који су до сада били скривени господом и ово су истинити делатељи винограда христовог“ тема броја јануар/фебруар 2015 43 поклоништвом остварујемо присност са богом, а имајући утисак да смо тамо најближи богу крепимо своју веру хаџи драган поповић је један од сталних сарадника нашег часопи- са на пољу мисије активан је не- пуне три деценије, у почетку под окри- љем мисионарске школе при храму светог александра невског у београду, а данас као истакнут вероучитељ и члан мисионарског одељења спц светиње свете земље обишао је више од 20 пу- та и један је од најискуснијих водича у србији када су светиње блиског истока и русије у питању приликом својих по- клоничких путовања направио је вели- ки број медијских репортажа које су би- ле веома запажене, а његова књига кога имам на небу је до данас остала једна од најпопуларнијих књига на српском је- зику која се тиче свете земље због све- га тога смо га одабрали као адекватног саговорника за тему овог броја право- славног мисионара zсваки човек има свој мотив када је у питању одлазак и поклоњење некој светињи с обзиром да сте ви више пута били поклоник светиња свете земље, можете ли нам рећи који би то са хришћанске стране гледано били исправни мотиви за посету том делу света и каква би припрема за такав пут била неопходна? – мотив је важан за све што радимо јер открива суштину нашег делања као што је душа телу, пшенично зрно хлебу или полазиште ветру то је свему изго- вореном и учињеном мотив мотив је истина истине светост свете земље крије се у лично- сти и мисији христа као спаситеља све- та наш мотив за поклоњење светињама свете земље јесте љубав према личности сина божијег чија је то земаљска отаџ- бина долазак у свету земљу треба да изгледа као улажење и пролажење кроз редове светог писма, старог и новог завета, као наш лични сусрет са богом и библијском историјом поклоништвом остварујемо присност са богом, а има- јући утисак да смо тамо најближи богу крепимо своју веру под овим подразумевамо да поклоник, или како православни арапи кажу хри- стогробац, треба да буде спреман за такав сусрет са живошћу простора где су дија- лог водили и склапали савезе бог и човек таква спремност захтева пре свега пост и молитву, покајање и праштање, измирење разговор водио вероучитељ ненад јовановић мисионарство и поклоништво 44 1/2015 са свима колико до вас стоји и, наравно, радост јер долазимо на извор наше спасо- носне вере лично, када

Свеска: 341 | Света Земља
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ из Цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Патријарх Јерусалимски г Теофил и Патријарх српски г Иринеј, у Нишу 2013 г фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Рођења Христовог у Витлејему фото: Сандра Марјановић Фотографија на полеђини корице: Црква Марије Магдалине у Јерусалиму фото: Сандра Марјановић СВЕСКА 341, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2015 Рeч уредника Задаци духовног хаџилука 2 Догматске теме Родослов Господа Исуса Христа 4 Светачник Свети Теофан Затворник о причешћивању 7 Старечник Старац Пајсије – савремени светитељ 9 Поуке Старца Пајсија Светогорца 10 Материк Света мученица Татјана 12 Светиње Копље Лонгиново 15 Какве су ти мисли, такав ти је живот Отац Тадеј и молитва 18 Црквеноправне теме Монаштво из црквеноправне перспективе 20 Хришћанска етика 1800 година од живота и рада Климента Александријског 24 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (I) 26 Тема броја Христос – „Земља“ нашег спасења 31 „Добро нам је овде бити“ 34 Етос Светог Саве Освећеног и пут светосавске просвете 37 Ходочашћа Светог Саве у Свету земљу 40 Мисионарство и поклоништво 44 Света земља на српском интернету 48 Многодетне хришћанске породице Породица Васић 50 Идите и научите све народе „Ко ће ти отворити срце, ако не буде поверења?“ 57 Милосрђе на делу Коло српских сестара „Свети Сава“ 60 Сведочанства Уљем из Свете земље побеђен карцином 63 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света земља јануар / фебруар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин�