Претрага садржаја

Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
... у нашем манастиру непрекидно тече молитва, више од 30 година је свакодневна литургија чак и када су биле ратне околности, увек су наша црква и патријарх налазили начина да не останемо без свакодневног богослужења то много значи тако су нам долазили и живели са нама и богу се молили монаси из црне горе са благословом митрополита амфилохија радовића у току рата, и после рата, свештенство и монаштво црне горе служило је овде 10 година били су са нама, када смо преживљавали најтежа искушења затим су се организовали свештеници из београда, и увек је долазио и остајао неко од њих, по распореду који су они правили обично су остајали по недељу, две најчешће нам је долазио свештеник радивој панић пећка патријаршија му је била друга кућа потом је владика теодосије одредио свештенство које служи у околини, тако да нам свакога јутра углавном долазе јереји из оближњих села имамо блиске односе са манастиром високи дечани, када год нам нешто треба, дечанци дођу да нам помогну тренутно је 20 монахиња у светињи, и три искушенице са нама је увек једна медицинска сестра, а долазе нам и лекари из београда много је старих и болесних монахиња, треба их неговати, а мало оних који би да дођу и остану у нашој великој светињи били бисмо богу захвални да нам дође подмладак шта поручујете нашем народу? – моје срце их зове и наше монашке молитве их призивају да се врате на наше косово и метохију свима нам је тешко, али лакше ћемо све невоље пребродити, када смо заједно да се заједно изборимо за наше светиње и земљу отаца србима ће бити боље када се освесте, постану свесни да смо као народ ништа без корена, без свести о свом пореклу и завета светог саве над целим простором косова и метохија је ореол, то је света земља, а метох хиландарски – јесте цела метохија то је господња земља земља благодатне молитве, натопљена српском крвљу и жртвом према свом роду, прецима за то су гинули лазар, милош, мусићи зар да некрсту препустимо христов крст вековима освештаван српском крвљу због тога су ницале најлепше светиње којима се данас диви цео свет, попут високих дечана, грачанице, богородице љевишке због тога само овде цветају и миришу божури нема србима мира, ни спокоја, док се себи не вратимо, а онда ће нам господ помоћи и вратити све што нам туђин отима ако су неки са косова и метохије и издали себе, свој народ и своје претке, да се покају, да своју децу уче да знају ко су, ко су им преци а они који су продали имања, а нису имали разлога, нека им бог опрости  интервју је вођен крајем 2017 године (први пут сада објављен) чудо крштења десило се то 1989 године свратила у светињу добростојећа породица из београда, која се враћала са летовања водили су двоје деце старији дечак се по уласку у цркву одвојио од родитеља, гледао фреске, кивоте, и кренуо до продавнице тражио је да му купе крст мајка му је рекла да он не може да носи крст, јер није крштен дечак је заплакао питао је мајку: „зашто ме ниси крстила“ она је била збуњена и потресена потом је почео да плаче и млађи син, постављајући јој исто питање одједном је ухватила обојицу дечака за руке и грубо их извела из цркве деца су и даље плакала пришла сам и питала је зашто не крсти децу објаснила сам јој да нама не треба никакав новац, да су потребне једино свеће за крштење дечаци су крштени у старој капели код времешног оца дионисија питао је монах младу жену и њеног мужа, да ли би се и они венчали у цркви пристали су када се све лепо завршило, млада жена нам је рекла да је она унука некадашњег свештеника из саборне цркве и да јој је заборав господа био камен на срцу сада ће моћи деди да погледа у очи 36 5 / 2018 ради чега постоји време? да нас уведе у вечност, одговара црква време је, дакле, овај и будући век наше садашње, историјско, праволинијско поимање времена последица је пада и губитка заједнице са богом као такво, оно је релативно и илузорно у стварности време је неодвојиво од бога и готово да не постоји разлика између овога и будућега века, већ је увек садашњост ову истину осећао је српски кнез лазар, који је изабрао бесмртнога христа и стао под његов крст, свестан да ће тиме показати правац српског крстоношења у векове свој тешки крст кнез лазар је изнео храбро на голготу српске средњевековне драме, а његова достојанствена погибија постала је завет и подстрек свима верујућима до данас пре одлучујуће, косовске битке, православна лазарева србија била је појам слободарске европе, због чега у србију долазе многи молитвеници, исихасти у потрази за христовим миром били су то преподобни оци: ромило раванички, андреј синаит, григорије горњачки (ћутљиви), герасим синаит, григорије синаит, зосим тумански и многи други како поменути, тако и свако од нас има могућност за избор свог пута избор је имао и најславнији српски кнез изабравши уски, трновити пут одбране части и отаџбине, са благословом господњим уочи битке, која бејаше на дан његове крсне славе светог пророка амоса (тога дана се прослављао и свети великомученик вит, па је отуда и назив празника видовдан), свети лазар прослави славу са својим војводама на дан славе, на литургији у цркви лазарици причести се он и сва војска његова потом, сједињени са христом, стигоше на косово поље где им се откри царство небеско, за које су се још раније одлучили, разумевши да је земаљско царство за малена, а небеско увек и довека светолазаревим избором косовски завет је најпоучнија страница књиге српске историје која је у историју овога народа преписана из псалтира: ако заборавим тебе јерусалиме нека ме заборави десница моја ако заборавим тебе косово, нека нестане народа мога, говори српски песник, надахнут горњим речима пророка давида тај завет је благослов и светог саве из светородне лозе симеонове који је имао визију да на сваку српску главу спусти своју свету руку и благосиља је лазарев завет је наша веза са јерусалимом, са христом и црквом његовом, са царством надвременим које је кнез лазар изабрао у име свих нас заувек одлазећи са овог благословеног пута, ма из ког разлога, одлазимо од христа и своје добре вечности до скоро су многе државе имале свога анђела чувара, беседио је блажене успомене епископ хризостом столић, јер је веза једне државе са својим небеским патронима најважнија за њен опстанак у свету, па тек онда по реду важности ређају се привреда, економитема броја првоизабрани народ божији имао је вишевековни поздрав – догодине у јерусалиму, са вером да ће то остварити српска је порука – догодине на газиместану, ако бог да! светолазаревски избор вероучитељ хаџи драган б поповић септембар / октобар 2018 37 ја, спољна и унутрашња политика мишљења смо да анђео господњи наше државности непоколебиво и неодступно чека наше свенародно покајање он не жели да одступи од нас због наших светих небеских заступника, али и наде у свесрпско покајање, као и неопходно јединство по свим важним националним питањима сећање на бој на газиместану, као један од најзначајнијих догађаја у историји српског народа, уврштено је у наш календар, не само због славе кнеза лазара и мученика вита, већ да се покаже колико је важно определење за царство небеско и када је неиздрживо тешко у земаљском царству одрицање од косовског завета, који свети кнез лазар запечати својом крвљу, било би државогубно у сваком погледу иза тог завета стоји сва небеска србија, као најсигурније упориште опстанка српског народа и његове државности првоизабрани народ божији имао је вишевековни поздрав догодине у јерусалиму, са вером да ће то остварити српска је порука: догодине на газиместану, ако бог да!  аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја на дан славе, на литургији у цркви лазарици причести се он и сва војска његова потом, сједињени са христом стигоше на косово поље где им се откри царство небеско, за које су се још раније одлучили, разумевши да је земаљско царство за малена, а небеско увек и довека графит са зграде у репишкој улици у београду 38 5 / 2018 лични избор између земаљског и царства небеског остављен је људима од првородног греха и наставио се све време трајања људског рода на земљи, избором „последице“ – пада или спасења господ је своје заповести учинио доступним људском роду и људе одговорним у случају одступања од божије речи под пастирском палицом светог саве, избором православља, срби су направили најбитнији избор у својој историји сва каснија искушења била су наставак преиспитивања духовног стања, савести и свести, ума и разума народа, љубави, вере и наде једно од таквих преиспитивања јесте искушење које су османлије ставиле пред србе када су ступиле на праг средњевековне српске државе, са намером да пониште све што је, дуго, мукотрпно и у великој вери, стицано и грађено личним примером, свети кнез лазар је показао да нема дилему његово познање је потицало не само из положаја владара србије, већ из дубине вере и висине погледа, управљеног ка господу и поред терета одговорности коју је осећао и познања каква будућност чека српски народ, кнез лазар није имао дилему коме се царству приклонити и управо нам је тај, косовски завет, путоказ ка небеским дверима те су двери увек отворене током времена, косовски завет је много пута понављан и много пута у српској историји послушан – зато је била и славна јер господ дарује славу онима који слушају реч господњу цео стари завет сведочи о томе, преко ноја, аврама, мојсија, јакова, исуса навина, цара давида а нови завет потврђује проповедањем спасења косовски завет, у чијем су отиску стари и нови завет, водио је српски народ у праведном боју за очување хришћанске вере и своје отаџбитема броја косовски завет и очување наше свете земље од цепања, мисија су сваког православног хришћанина на овим просторима саборност у том труду су звона која се само удружена чују даље и јаче звоно које увек звони лела марковић газиместан (фото: лела марковић) септембар / октобар 2018 39 не косовски завет се чувао и преносио на нове генерације током турског ропства упркос вековима, упамтили су га ослободиоци знао га је песник-конзул милан ракић када је, 1912 године, са војском целивао земљу код приштине знали су га солунци, као и сви свети српски ратници који су из прекоморских земаља дошли да ослобађају своју отаџбину и у њеној земљи оставе своје кости неверничка власт после другог светског рата почела је да обезвређује и замењује косовски завет безбожничком идеологијом последице те политике осећамо и данас оне се огледају у духовној амнезији и неразумевању суштине косовског завета, који је завет са богом, златно уже којим су се наши преци, очуване вере, извукли из таме турског вилајета косовски завет је поново пред српским народом с том разликом што су до сада питање избора коме се приклонити царству нашем народу наметали други, a погрешним одлукама у последњим деценијама убрзали тадашњи носиоци власти овога пута се, од стране актуелне српске власти, народу намеће одрицање од видовданског завета штавише, народ се психолошки „прерађује“ константним излагањем представа свршеног чина и непостојања избора косовски завет се представља као превазиђена категорија, а у виду тзв компромисног решења народу нуди „економско благостање“ да би се „са кичме“ србије скинуо део косовскометохијског терета срамним цепањем наше свете земље у преводу: поклања се вера за вечеру о тој истој вери било је речи на вечери пред косовски бој међутим, кнезу лазару никада не би пало на памет да зарад пуне трпезе пусти освајача у метохију штавише, часном смрћу показао је да света земља може да се изгуби у боју, али никад поклањањем зато је био владар достојан престола, славе и поверења искушења се понављају, у мање-више различитом облику данас, дати веру за вечеру значи убризгати отров среброљубља у духовно ткиво рода, а отров раздора сипати у корен народа, корен који је густо уплетен у косовско-метохијску црницу господ је озбиљно упозорио србе када је дозволио да болест удари у тело – у територију, како би се народ призвао богу док није прекасно и како би народ спасавао своје духовно здравље које је битније тема броја богородица љевишка (фото: лела марковић) 40 5 / 2018 тема броја делује готово нестварно да неко, у име наше деце, наших родитеља, свих палих предака који нису одступили од косовског завета, свих солунаца и ослободилаца, у име жртава кошара, гораждевца, ђаковице, у име свих страдалих и отетих на косову и метохији, свих оболелих од осиромашеног уранијума, у име сваког срушеног камена светих арханђела, сваке сузе пред богородицом љевишком, сваке молитве пред моштима светог краља стефана дечанског, јоаникија девичког, пред кивотом светих патријараха у пећаршији, може да каже да нису вредели труд, патња ни жртве и да самоиницијативно исече свету земљу и метохију поклони окупатору? да својом вољом омогући да се наше светиње преименују у туђе културно благо и да се краде наша историја како би се попуњавале празне странице историје окупатора у преамбулу устава републике србије уграђен је косовски завет: „полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у србији, полазећи и од тога да је покрајина косово и метохија саставни део територије србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе србије и да из таквог положаја покрајине косово и метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе србије на косову и метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима, грађани србије доносе устав републике србије“ уставна је обавеза, дакле, по највишем правном акту државе, свих државних органа да заступају и штите државне интересе србије на косову и метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима зато је недопустиво да се најављеним променама устава ова обавезујућа преамбула мења или њена обавезност умањује косовски завет јесте колективни, али и појединачни завет ово је испит за сваког појединца, шта му је у срцу, на уснама и у делима, јер је лични избор између страдања и одрицања, избор за улаз на небеса или у пакао нико се од срба под капом небеском не може скрити пред овим ставом и одлуком, сада када се о њој говори и уколико се о њој буде одлучивало ни онај ко ћутњом показује незахвалност према прецима чијим је гробовима србија поплочана, за слободу у којој ужива, нити онај који је слеп и глув за косовски завет косовски завет и очување наше свете земље од цепања, мисија су сваког православног хришћанина на овим просторима саборност у том труду су звона која се само удружена чују даље и јаче божија помоћ је почетак и крај сваке приче, па и ове за ту помоћ потребно је да српски народ искрено и веома гласно завапи како би је господ услишио да ли је крст једини избор, да ли се молитва за свету косовско-метохијску земљу, народ, светиње и братство роји у мислима, чује на уснама и да ли косовски завет заиста одзвања у нашим срцима, то треба да се упита свако од нас  аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду косовски завет се представља као превазиђена категорија, а у виду тзв компромисног решења народу нуди „економско благостање“ да би се „са кичме“ србије скинуо део косовско-метохијског терета срамним цепањем наше свете земље септембар / октобар 2018 41 на 50 метара североисточно од храма светог гроба и васкрсења господњег смештен је манастир светих архангела михаила и гаврила (светих архангела) овај, некада српски, а данас манастир јерусалимске патријаршије, значајан је по догађају који се збио још у давидово време место на коме је, према старозаветном догађају, у време цара давида, архангел михаило спустио мач и зауставио даљи помор израиљског народа, постало је светилиште за јевреје у 4 веку (претпоставља се на основу археолошких налаза), цар константин велики изградио је на том месту храм даље се претпоставља да су тај храм до темеља срушили персијанци у 7 веку, а да су потом на овом месту биле мале куће које су страдале у време крсташких ратова у 14 веку, један од највећих српских ктитора и задужбинара, краљ милутин на темељима константиновог храма, подиже манастир посвећен архангелима михаилу и гаврилу место на којем је архангел спустио мач у корице и зауставио страдање народа обележено је мермерним стубићем који се налази у наосу српски краљ милутин био је највећи српски задужбинар после светог саве српског у светој земљи, препознатљив по изградњи овог у народу познатог храма „српски арханђели у јерусалиму“ око овог храма, све до средине 17 века у јерусалиму градила се српска колонија убрзо су изграђени конаци са 40 келија, мала болница, трпезарија, као и два објекта за смештај ходочасника (сматра се да су били капацитета до 200 људи) све је ово изграђено по наредби краља милутина, а у знак захвалности за победу над турцима у малој азији, коју је заједно с византинцима, извојевала милутинова војска о том догађају писао је милутинов летописац, архиепископ данило он у свом летопису пише да је отмени и богобојажљиви краљ милутин своме тасту, византијском краљу андронику другом, у помоћ послао елитне ратнике коњанике који су, предвођени војводом новаком гребостеком, до ногу потукли турке било је то прво српско-турско одмеравање снага, катастрофално по турске ратнике архиепископ данило је записао да су „срби њихова тела секли као трску“ како се ово догодило 1313, сматра се да је исте, или наредне године изграђен овај манастир потоњи српски владари су манастир помагали новчано, слали свештенике и монахе он убрзо постаје центар српских ходочасника у светој земљи, у којем су увек имали места за преноћиште, литургије на српском језику, и у чијој болници су се лечили болесни и повређени словени света земља у 14 веку, један од највећих српских ктитора и задужбинара, краљ милутин, подиже манастир посвећен архангелима михаилу и гаврилу место на којем је архангел спустио мач у корице и зауставио страдање народа обележено је мермерним стубићем који се налази у наосу манастир светих архангела михаила и гаврила у јерусалиму јелена јонић 42 5/ 2018 да би манастир функционисао и очувао самосталност морао је да има велике приходе стешњен између кућа и других хришћанских храмова, манастир није има земљиште осим малог дворишта није имао ни метох у светој земљи, нити економију, па су зато поједини српски владари даровали овај манастир метосима и неким сталним новчаним прилозима тако је српски цар душан даровао манастир светих архангела већим делом прихода манастира светог николе на острву врањина у скадарском језеру са свим његовим метосима, а свечаном повељом, издатом 1350, манастир је добијао и 500 млетачких перпера годишње, које су дубровчани давали за уступање стона и пељешца све до 1501 године до тог времена у дубровник су редовно долазили јерусалимски српски монаси, који су шкртим и претерано педантним дубровчанима морали сваки пут да донесу пуномоћје српског владара и доказ да су заиста сабраћа српског манастира у јерусалиму од 1501, овај доходак је прешао на манастире хиландар и свети павле, на светој гори иако је већ током 15 века српска држава пропадала пред налетом турака, дубровачка република је поштовала завештање српских владара исплаћујући уговорени износ светогорцима све до 19 века света земља мисионарска активност братије манастира св архангела у јерусалиму, била је толико велика и значајна, да су у периоду између 15 и 17 века имали јак утицај на доношење скоро свих важних одлука јерусалимске патријаршије у то време http://holylandphotosnet септембар / октобар 2018 43 манастир св архангела у јерусалиму, у великој мери помагали су и српски ходочасници, руски цареви, влашке војводе мисионарска активност братије била је толико велика и значајна, да су у периоду између 15 и 17 века имали јак утицај на доношење скоро свих важних одлука јерусалимске патријаршије у то време године 1504, манастир бива архитектонски обновљен, изграђују се још два објекта, један за смештај ходочасника, а други за смештај свештенства и монаха у непосредној близини другог новоизграђеног објекта, никле су и куће стално насељених срба у јерусалиму тако да је у светој земљи, у то време, постојала права, мала, српска колонија средином 17 века упади бедуина у јерусалим су учестали страда јерусалимско становништво, а трговина полако замиренема више финансијске помоћи из удаљених српских земаља које су тада већ под османском влашћу, нема помоћи локалног српског и руског становништва, и зато манастир запада у велике дуговепреостало монаштво и свештенство гладује претпоставља се да је 1656 године манастир уступљен јерусалимској патријаршији, која је већ исте године дала свог игумана и више јеромонаха и наредних година га материјално помогла од тада се служба служила на грчком језику, преостали срби су се или вратили у србију, или асимиловали са грцима света земља око овог храма, све до средине 17 века у јерусалиму градила се српска колонија по наредби краља милутина изграђени су конаци са 40 келија, мала болница, трпезарија, као и два објекта за смештај ходочасника (сматра се да су били капацитета до 200 људи) http://holylandphotosnet 44 5/ 2018 и јерменима у јерусалиму, тако да се до краја 17 века губи сваки траг мале српске колоније у јерусалиму руски архимандрит порфирије успенски, вођа руске мисије у јерусалиму, средином 19 века борави у манастиру светих арханђела и пише да у њему има много икона, међу њима и српских у то време у манастиру су постојале: трпезарија, болница, ризница и „дивна библиотека“ са грчким, латинским и словенским рукописима и штампаним књигама неке од рукописних књига данас се налазе у библиотекама кијевске духовне академије, москве, санкт петербурга, ватикана, манастира свете катарине и јерусалимске патријаршије, где је недавно пронађен илуминирани рукописни поклоник „смерног гаврила тадића“ из 1662 године данко давидов у својој књизи запажа да после крсташких похода ниједна европска династија у средњем веку није имала тако чврсте везе са јерусалимом као владарски дом немањића па и касније, обласни господари српских земаља, лазаревићи, бранковићи, балшићи, црнојевићи, петровићи, обреновићи, црквени прелати и монаси, али и световни људи походили су, и даривали, светилишта јерусалима и у доба туркократије ишли су српски поклоници на свети гроб, следећи доментијанов запис о светом сави: „нећу дати сна очима својим, ни покоја коленима својим, док се не поклоним местима на којима су стајале пречисте стопе спаситеља мојега“ међу славним српским поклоницима, овај манастир, касније су походили и патријарх арсеније трећи чарнојевић (1683), београдски митрополит михаило (1883), патријарх герман (1959), патријарх павле (1994) отац григорије, родом из осечине код ваљева, сабрат грчког манастира светог ђорђа у јудејској пустињи, и данас, сваког савиндана, у некадашњој милутиновој задужбини, одслужи литургију на српском језику данас овим манастиром управља јерусалимска патријаршија, а као сећање на србе у манастиру десна капела је посвећена њима  света земља манастир св архангела, јерусалим (извор: svetazemljainfo) http://holylandphotosnet септембар / октобар 2018 45 манастир ставроникита је основан 1541године и посвећен је светитељу николају чудотворцу овај манастир је смештен на северо-источној обали полуострва атос, на високој стени изнад самог мора, на средини пута од манастира ивирон ка манастиру пантократор од кареје је удаљен око један сат хода манастир је по светогорском предању добио име по двојици монаха ставри и никити, који су пре изградње манастира живели у малој келији у овом крају по другом светогорском предању, манастир је добио име по оснивачу манастира никифору ставроникити, команданту цара јована цимиског све до почетка 19 века овај манастир се, поред свог већ устаљеног назива, у народу звао и манастиром пресвете богородице, што се може наћи и у архивским документима међутим, постоји документ из 1012 године који наводи да је један од потписника истог био неки прота никифор ставроникитски, што упућује на постојање манастира ставрониките, а да ли је у питању управо овај данашњи, у смислу да је изграђен на темељима некадашњег, или се ради о неком манастиру ставроникита који је на неком другом месту, остаје и даље непознаница и задатак за будућа истраживања и овај манастир ставроникита током 12 и 13 века, као и већина других светогорских манастира, трпео је велике похаре од стране пирата и латина неки документи наводе да је био пуст и у рушевинама још за време власти латина (1204–1261 године) године 1287 ставроникита је уступљен кутлумушу, а затим манастиру филотеју, који га је касније, као станиште посвећено богородици, продао игуману григорију из геромериона у треспротији за четири хиљаде сребрњака света гора међу сачуваним кодексима у манастирској ризници истичу се бр 43, јеванђеље из xi века, које садржи минијатуре четворице јеванђелиста представљених као „антички филозофи“ и бр 46, познат као псалтир ставрониките из xii века, исписан златним словима и богато украшен манастир ставроникита немања јонић манастир ставроникита, икона светог николе стридиса (извор: http://kostas-assimiscom) 46 5/ 2018 игуман григорије је од васељенског патријарха јеремије i, свог земљака, добио благослов да оснује нови манастир, вероватно под истим именом и на темељима старог манастира, што је учинио у периоду од 1533–1541 године, чиме је овај манастир постао најмлађи од свих других сада постојећих манастира на светој гори две године по завршетку изградње новог манастира, ово здање је задесио велики пожар у коме је већи део манастира страдао, али је тада игуман григорије већ био упокојен, па је обавезу да обнови рушевину преузео лично патријарх јеремија i и постао његов суоснивач тако, из његова два документа „есеј“ и „тестамент“ се сазнаје да је, и поред свеопште раширености идиоритмије по светој гори, у то време, у манастиру ставроникита била киновија и да је манастир био добро организован међутим, током 16 и 17 века манастир захватају тешки финансијски проблеми, високи турски порези, монашко братство је било мало, тако да је манастир често био приморан да уступа своје мале метохе ван свете горе на коришћење за одређену накнаду, па чак и да их продаје манастир је нарочито био у тешким приликама након два пожара која су се збила у 18 веку и који су за последицу имала дуготрајну нефункционалност већине манастирских објеката све ове неприлике манастир не би преживео да није било добрих људи који су га финансијски подржавали, као што су архонт сервопулос (1612 године), јеромонах маркос (1614 године), жена томе клада куртеса (1630 године) и господар влашке александар гикас (1727–1740године) током свих ових година манастир је због опстанка монаха прешао у идиоритмију током рата за ослобођење од турака 1821 године, манастир ставроникита, као и остали светогорски манастири, је био на правим искушењима монаштво се скоро у потпуности угасило пошто су многи побегли из манастира у страху од турске одмазде, неки су отишли у рат да се боре против турака, а мањи број се населио у околним напуштеним келијама и скитовима ова ситуација је трајала десет година, након чега су турци напустили свету гору, а преживели монаси су се вратили у манастир потом су још три пожара (1864, 1874 и 1879) озбиљно оштетила манастир, након којих је био скоро пуст, па је опет био под патронатом свештене општине у кареји света гора манастир ставроникита (извор: http://wwwparaklisicom) септембар / октобар 2018 47 после последњег пожара манастир је почео да обнавља архимандрит ватопедског манастира о теофил манастир се по први пут добро финансијски консолидовао тек 1968 године када је васељенски патријарх антинагора дао благослов за помоћ исте године манастир је вратио општежиће (киновију), што је био први забележен случај на светој гори, у наше време манастир ставроникита је по величини најмањи светогорски манастир одликује се високим здањима и пиргом католикон манастира је посвећен светом николи и најмањи је католикон на светој гори, изграђен 1536 године, вероватно на темељима старијег католикона пресвете богородице реконструисан је 1628 године, а припрата је изграђена 1630 године католикон се разликује од других католикона на светој гори по томе што нема апсиду ни параклисе на бочним странама спољне припрате, управо због веома мале порте у којој је смештен иако мали, католикон баштини веома вредне фреске познатог фрескописца теофана ватаса са крита и његовог сина сиомеона, које су већим делом сачуване, али се данас не могу видети пошто су пресликане истим темама и мотивима знатно мање уметничке вредности у 19 веку дрвени иконостас потиче из 1743 године и спада међу најлепше на светој гори на њему је приказано 12 великих празника у зидинама манастира смештена су четири параклиса трпезарија се не налази преко пута католикона, већ је на првом спрату јужног крила пре 20 година, у току конзерваторских радова, откривена је већа површина зидова под фрескама за које се претпоставља да су дело теофана критског манастир поседује и 33 колибе, каливе, у пределу капсала, које су данас углавном ненастањене, као и 4 келије у кареји манастирска ризница чува честице крста господњег, икону светог николаја чудотворца стридиса, делиће моштију светог василија великог, светог јована златоустог, светог света гора манастир ставроникита (извор: wwwtrekearthcom) 48 5/ 2018 григорија богослова, првомученика стефана и других светитеља, древне црквене предмете и друге драгоцености библиотека чува и старе рукописне књиге, од којих су 53 на пергаменту, као и 4 свитка међу сачуваним кодексима, истичу се бр 43, јеванђеље из xi века, које садржи минијатуре четворице јеванђелиста представљених као „антички филозофи“ и бр 46, познат као псалтир ставрониките из xii века, исписан златним словима и богато украшен, чију је сличност са сопоћанским фрескама уочио светозар радојчић василије барски је 1744 године записао: „ја кажем како тако лепу књигу на читавом свом путовању не видех“ од литијских икона најпознатије су: светог николе у мозаику и деизис прва стоји десно од улаза у цркву предање каже да су ову икону рибари мрежом извукли из морских дубина, где је почивала пет стотина година, и предали је монасима на челу има посекотину за коју се мисли да је настала од, на том месту, припијене шкољке због чега се и зове „свети никола од шкољки“друга се налази на десном зиду спољне припрате, а необична је по томе што се на месту које на деизису обично заузима свети јован крститељ налази свети никола данас је манастир ставроникита обновљен, а његово киновијско братство броји око 50 монаха који су настањени у самом манастиру као и у његовим келијама и колибама у капсали и кареји манастир заузима петнаесто место у светогорској хијерархији манастира  света гора католикон манастира је изграђен 1536 и посвећен је светом николи иако је најмањи католикон на светој гори баштини веома вредне фреске, које су већим делом сачуване, али се на жалост данас не могу видети, јер су пресликане истим темама и мотивима знатно мање уметничке вредности у 19 веку деизис (извор: pinimgcom) септембар / октобар 2018 49 окружени смо пушачима на сваком месту пушачиосећам се грозно, мученички све их сажаљевам, гледајући их како сâми себе муче, али и нас, непушаче, муче као да су дрогирани, а ми не можемо да им помогнемо јер нас је мало, они су огромна већина осећам се немоћно, скрећем поглед, али где год да се окренем – опет пушачии деца пуше! страшно! мучење и самомучење коме је теже? осећам се као ноје пре потопа, као лот пре спаљивања содома и гомора, али и као јов, или као св силуан атонски кад га је напустила благодат господња, на кога се ипак сажали дух свети и утеши га речима: „држи свој ум у аду и не очајавај!“ али, како да не очајавам кад све њих већ сада гледам како се муче у земаљском паклу, како су већ сада свезани, а какав их тек пакао чека?! а што је најгоре и обесхрабрујуће, они о томе и не размишљају, нити желе да се развежу, као да се то њих не тиче нажалост, међу њима су и многи данашњи хришћани шта тиме хоће да нам покажу и докажу? хоће да споје неспојиво – свето и несвето, врлину и грех немају довољно воље и снаге да се обрачунају са грехом, понављају га упорно па, и кад се кају, опет га понављају то је јасан знак да са њиховом вером нешто није у реду није довољна само добра намера, важнији је начин њеног остварења блажени августин хипонски нас упозорава да је „пут ка паклу поплочан добрим намерама“ које нису остварене на добар и богодоличан начин у једној духовној књизи (подвижници у свету, изд задужбина хиландара, 2015), прочитала сам како је господ помагао узгајивачима дувана и слао им кишу када су претиле суше, на молитве његових угодника то ме је саблазнило нека ми господ опрости што осуђујући ту погибељну страст осуђујем и те људе, а дотичем се и сâмог бога али, опет питам зашто? зашто им није спалио те грозне усеве од којих се прави отров за душу и тело? а онда су уследила и друга саблажњива питања: зашто бог, уопште, дозвољава да расте дуван, марихуана, кока (од које се прави кокаин), отровне печурке, коров? зашто ствара инсекте и друге штеточине да нападају храну којом се хранимо па смо приморани да их третирамо противотровним хемикалијама (али, опет отровним) и тако се и сами трујемо? зашто бог допушта да израсте и сазри генетски модификована храна (gmo), зашто допушта дете из епрувете или да се роди богаљ и болесно дете? зашто то бог одмах не спречи? па још и отровне животиње (змија, шкорпија и др) и крволочне животиње?! а знамо да су у едему (рајском врту) све биле добре и волеле адама и еву шта се са њима догодило? шта? отров адамовог греха прешао је на њих а шта је значила та забрањена воћка? значила је: забрањено ти је да знаш за зло, а дозвољена су ти сва добра раја али, ако ти желиш да, поред свег добра, упознаш и зло, онда ћеш и увидети њихову разлику, јер ти ја, твој бог и створитељ, не ускраћујем слободу ни у чему тако су адам и ева, својом слободмисли рвући се са саблазнима овога света, све сам разумела – све што је грешно повезано је са оним забрањеним дрветом „познања добра и зла“ и са прародитељском непослушношћу о једној саблазни радмила грујић 50 5/ 2018 ном вољом и непотребном и бескорисном радозналошћу, упознали зло у његовом најстрашнијем облику а ми, потомци адама, иако спасени од вечног зла христовом човекољубивом жртвом, и даље својом вољом идемо путем зла, а одбијамо христово добро зато се сваки адамов потомак рађа са његовим првогрехом, а очишћује се и трајно ослобађа само крштењем, али му је и даље богом дарована слобода да се сам определи да ли ће следовати христовом добру и христу, као новом адаму, или ће изабрати пут зла и уподобити се првоотпаднику од бога – ђаволу ето, тако сам, рвући се са саблазнима овога света, све разумела: све што је грешно повезано је са оним забрањеним дрветом „познања добра и зла“ и са прародитељском непослушношћу све то отровно указује на човеков духовни пад, отпад од бога сав набројани отров је само физички отров, а непослушност је главни отров – духовни физички отров је само последица тог духовног отрова дакле, шта нам је чинити? како ћемо се спасити? све нам је христос спаситељ рекао: покајте се и држите заповести божије!  мисли осећам се као ноје пре потопа, као лот пре спаљивања содома и гомора, али и као јов, или као св силуан атонски кад га је напустила благодат господња, на кога се ипак сажали дух свети и утеши га речима: „држи свој ум у аду и не очајавај!“ (извор: blogchocchildrensorg) септембар / октобар 2018 51 питао човек бога: „како да променим свет?“ „једним по једним чином доброте“, гласио је одговор и заиста, велика човекова моћ лежи у томе, да мењајући себе, у датом животном простору и времену, мења свет сваког тренутка нам се пружа прилика да променимо свој живот не постоје мала и безначајна дела постоје само она која су добра и која то нису да је то тако, сведочи нам пример јелене в, која већ дуже времена, захваљујући својим изузетним организационим способностима и спремношћу да део свог слободног времена посвети хуманитарном раду, у свом окружењу спроводи акцију помоћи малишанима који болују од тешких обољења почетни слоган акције гласи: „од наше деце, болесним другарима“, а у оквиру ове акције свако ко жели може да поклони један слаткиш или сланиш (смоки, грисине, чоколадну бананицу, сокић) болесној деци „долина плача“ се на тренутак преображава, љубав уткана у поклоне преплављује болесне малишане који се неописиво радују родитељи, укључујући децу тако што бирају поклон за болесне другаре, уче своје малишане да превазиђу себичност и развију осећај за друге људе тако се стиче емпатија, способност да се нека ситуација сагледа из позиције друге особе да ли се свет мало променио овом акцијом? јесте болесна деца су за тренутак заборавила своје страдање, па уживају, колико у добијеним поклонима, толико још више у указаној пажњи и љубави и није то све: лекари, медицинске сестре, васпитачи и наставници примећују да се тешко бреме лечења и васпитања лакше подноси једна медицинска сестра је рекла: „неће деца да ме памте само по томе што их зовем на „боцкање“, већ је то сада и позив на слаткиш, и још ће нашу болницу памтити по томе како су неки добри људи доносили лепе поклоне“ списак клисведочанства наше мало – немоћнима је много како да променим свет? ненад вујић 52 5/ 2018 ника, болница, домова за децу, специјалних школа за болесну децу, свратишта је дугачак, а заједничко за све је да слаткише донатори шаљу са љубављу, а да их малишани у тим установама примају са радошћу наше мало – немоћнима је много идеја покретача ове акције, а и мотив је – да би требало, ако већ имамо срећну и здраву породицу, ту радост поделити и са онима који је немају један мудар човек је рекао: „свако има своју животну причу и увек је најлакше слушати само срећне људе“ на тужне приче углавном одмахујемо главом и размишљамо – како је добро што се то не дешава нама – и ту се свака прича завршава а не би требало да се стави тачка, ту треба да почне размишљање о животу једна лепа изрека каже: „кад неко хоће нешто да уради – наћи ће начин, а кад не жели – наћи ће изговор“ јеленине колеге и пријатељи су нашли начин како да слаткишима/сланишима, спремљеним пажљиво и са пуно љубави, унесу бар мало радости у те нежне дечије душице и коначно, учествујући у акцији овог или неког другог сличног формата, изнова проживљавамо и сагледавамо једну од најважнијих јеванђелских прича у којој нам се говори како се наслеђује царство божије: јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми (мт 25, 34– 46) небо и земља ће проћи, а актуелност речи светог писма неће проћи живот није никаква филозофија живот је дар божији и саткан је од појединих тренутака које можемо протраћити, или искористити да помогнемо ближњима а наши ближњи су сви они са којима делимо простор и време, и они су прилика да се покажемо какви смо у ствари стога, погледајмо свет око себе и упитајмо се да ли га можемо учинити, бар мало, лепшим и бољим?  аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији духовне поуке у причама наследство деци предавши детету своје тело и крв, учествујући у формирању његове бесмртне душе, родитељи му предају и део своје душе, свога срца добро је, ако је срце родитеља и њихова душа очишћена благодaћу; али шта се догађа, ако је испуњена духовном нечистоћом? зар то неће прећи и на децу? без сумње, прећи ће и пренети са собом семе зла и болести колико има родитеља који тугују, плачу, жале се, видећи у својој деци тврдоглавост, својевољност, непослушност, раздражљивост, злобу, освету, разне видове разврата; али они треба да се сете, да ли је било тих порока у њиховом срцу још пре рођења деце? ако неумереност мајке у јелу и пићу штети плоду којег она носи под срцем, онда му још више штете наносе нечисте жеље и јаке страсти герман шимански, богослов из духовно-просветитељског часописа „врата небесные“, 2018 бр 8, минск, белорусија откуда долазе генији једна млада, трудна жена је дошла у болницу због обичне упале слепог црева прво су јој доктори ставили лед на стомак, а онда, када су процедуре завршене, предложили јој да уради абортус, сматрајући га најбољим решењем, јер ће дете, највероватније, бити инвалид од рођења али, смела жена је решила да заобиђе абортус и дете је угледало свет та жена је била моја мајка, а дете сам ја можда ће мој пример подржати мајке, које у тешким тренуцима размишљају о томе да ли да сачувају живот андреа бочели, водећи италијански тенор превод: дајана лазаревић септембар / октобар 2018 53 песник велике епопеје српског народа у време првог светског рата, милутин бојић (1891–1917), трагао је за поетским изразом, који ће се најбоље изразити проучавао је домаће и стране песнике и закључио да мора да се врати народном предању он је закључио да њему и његовом времену посебно одговара косовски циклус управо је тај јединствен догађај српске историје одговарао актуелном тренутку, као ниједан други бојићево време је било време прелома историје, када постоји идејно и духовно врење, које збуњује људе обичан човек се тада нађе збуњен пред изазовима које му поставља модеран тренутак, јер превазилазе његове снаге тек песме косовског завета указују на важност заборављеног начина решавања животних проблема зато је бојић решио да напише песму молитва (1910), посвећену мајци југовића бога моли југовића мајка“ као ниједна друга личност народне поезије, мајка југовића је представљала пример како се човек сналази пред искушењима које надрастају његове снаге и када не зна шта га очекује, нити какви изазови пред њим леже, сваки човек може да се помоли богу и добије одговор на сва питања која га муче да би ту мисао поетски уобличио, бојић је испевао песму која се састоји се из четири строфе са по четири стиха у том изразу савршене песме, коју оличава бојићева молитва, сваки четврти стих у свакој строфи је исти: „бога моли југовића мајка“ то је стих из народне песме стихом којим почиње свима позната народна песма, бојић завршава сваку строфу и на крају са последњом строфом, саму песму истовремено, то је стих који даје потребну духовну дубину свакој строфи и целој песми овако компонована песма представља правилну песничку форму, којом се изражава сазнање о оном шта је очигледно истинито, о оном у шта се не сумња: молитва је сидро које чува брод, које чува нојеву барку, лађу пуну верних, који стреме земљи спасења обећаној вернима у народној песми мајка југовића, све почиње молитвом коју бог услишава и тако се покреће след чудесних догађаја захваљујући молитви, мајка југовића је чудесно стигла хришћанска књижевност молитва је сидро које чува брод, које чува нојеву барку, лађу пуну верних, који стреме земљи спасења обећаној вернима молитва у делима милутина бојића др ђорђе вуковић цар урош (извор: blogspotcom) 54 5/ 2018 на косово да тражи супруга старог југ-богдана и девет синова народна песма, на себи својствен начин, изражава уверење да све што човек заиште чиста срца од бога, може да се оствари песнику то не смета, јер и он дели исто уверење да, молитва размиче границе могућег и помаже да се оствари оно што је неостварљиво у свакодневном животу у коме се ослањамо само на сопствене снаге, евентуално на помоћ пријатеља у молитви, верујући човек се превасходно ослања на бога и његову несебичну помоћ бојићева песма почиње молитвеним чином то је молитва пред чудо које опева народна песма песник је одузео елементе чудесности да би их наговестио на други начин, јер мајка југовића се супротставља силама природе и ада песник ситуира југовића мајку у глуво доба ноћи, у царску дворану где је престо, јер она је, по песми, мајка свете царице милице и ташта владара, светог цара лазара помен престола буди променљива и супротна осећања – и он је мрачан, јер је симбол овоземаљске моћи, али и диван, штавише „тајанствен кộ бајка“, јер сваки владар је миропомазан и на њему дух божији почива а напољу ветар звижди, најава елементарне непогоде и усамљености, најава страха исконског и ирационалног, најава беса сила природе у следећој строфи и камен (најтврђи део земље) и „небеса“ ћуте, ништа не говоре, а јавља се, одакле се не очекује, противник (супостата) божији и противник људског рода („а сотона само из прикрајка“) и искушења која са њим следују у стопу („са смехом јој пружа кључе пакла“) искушења долазе кроз смех, паклени смех, а у овом тренутку тренутку бола и усамљености, све води црним осећањима, неумереном туговању и штетној депресији а то је пут на дно пакла и на то искушење одговор је у молитви, како песник сведочи: „бога моли југовића мајка“ она, мајка југовића је усамљена и снахе су заспале, оне које би требало поред ње да се моле за своје ближње, док ветрови витлају „небом“ (песник као да осећа разлику између небеса где столује бог и овог видљивог неба) и звезде пред зору трну, јер су сву ноћ сјале, али и тада пред бесом природе и остављености и пред сменом дана и ноћи – мајка не попушта у молитви: „бога моли југовића мајка“ она је ту усамљена и та усамљеност добија у задњој строфи нову димензију она није просто остављена, она је усамљена, одвојена од светиње пред којом би требало да се „вајка“ и правда, пред светином која очигледно нема разумевања за њу (и не би било прилично да се пред њом правда) овде је елемент свесног удаљавања од света, скоро подвижништва она клечи, што је знак дубоке молитве и дубоке понизности пред оним пред којим се узносе молитве она је „сама, хладна без суза, без речи“ она је у молитви исцрпљена све су речи речене (или се молила унутрашњим гласом), и нема више снаге сва је унутрашња топлина ишчезла, она је хладна, скоро беживотна хришћанска књижевност (извор: playcastru) септембар / октобар 2018 55 – јер је животну силу предала за ближње – за супруга и децу, и опет на неки начин узвишена, јер она је ташта владара и чува узвишеност свог (породичног и царског), дома у песми молитва, конкретан, историјски непријатељ који надире и осваја њену земљу, само се наслућује на основу познавања народне песме пред противником, пред којим сви беже, помажу само искрене молитве из дубине душе, наравно, поред осталих врлина „јер у тихој ћутњи, сва је мудрост, оче“ бојић је необично ценио молитву и њену снагу у последњој написаној драми урошева женидба, песник преко јунака преткосовског циклуса, светог цара уроша, душановог сина, изражава своје уверење о циљу људског живота на земљи: „господ бог нас створи да певамо њему“ и кратку похвалу исихазму: „јер у тихој ћутњи, сва је мудрост, оче“ од песничких врста, бојић је посебно ценио псалме и сонете бојићев суд о вредности књижевних песничких форми изриче исти књижевни лик светог уроша, веома омиљеног у народној поезији и предању: „псалми рај ти души купи“ у њима „реч ко сребро тече“ такве оцене нису речено за сонете, мада је бојић увео у драму сцену где душанов посланик описује како је у дипломатској мисији срео, ни мање ни више, него славног поету франческа петрарку молитва која је највиши могући израз добила у псалмима, остаје бојићева непрежаљена песничка преокупација у драми урошева женидба, он је чак дао једну обраду псалма коју изговара сиргијан тако је млади песник вешт на речима, вредновао значај древних стихова из библије и народне поезије стихови којима се човек моли богу су највреднији, све остало заостаје за њима само молитва, и у стиховима исказана, вреди то су посебно осетили срби на солунском фронтом на врхунцу „дуге војне“ своје историје (1912–1918), у којој су се стекли без трајнијег прекида и балкански ратови и први светски рат  постоје људи које нисмо познавали дуг временски период и са којим се нисмо виђали свакодневно, а чијим одласком у вечност осећамо велики недостатак управо такав осећај сам имао по престављењу универзитетског професора миодрага радовића, вредне пчеле академске кошнице србије, и надасве оданог сина српске православне цркве мог драгог пријатеља миодрага сам упознао пре неколико година, у парохијском дому храма вазнесења господњег у жаркову већ тада сам осетио да разговарам са човеком од кога ћу увек имати прилику да чујем аргументован, смислен и искрен став и мишљење и нисам се преварио: био је то знамен нашег пријатељства, које је било искрено, отворено и прожето разговором на тему важних животних питања професор радовић је био господин човек, у најбољем смислу те речи своје ставове износио је господствено, ненаметљиво, онако како би сваки професор требало да чини увек је пажљиво слушао свог саговорника – ма колико да се то подразумева, ретко се среће (далеко чешће срећемо добре говорнике него добре слушаоце, а професор радовић је имао оба квалитета) као интелектуалац светског калибра, професор је имао формиране ставове за огроман број тема уколико бисте којим случајем пружили јачу аргументацију у корист супротног мишљења, био је потпуно спреман да промени свој став тиме је на делатан начин устајао против сурове страсти која обара велики број интелектуалаца: сујете у наше време, нажалост, српхришћанска књижевност сећање вредна пчела (извор: salvaunaspecieit) 56 5/ 2018 ски интелектуалци се чешће надгордњавају покретани том бедном особином, уместо да заједнички, у искреном дијалогу, траже истину због професоровог трагалаштва за истином, разговори са њим су били једнако занимљиви и инспиративни као свештеник, од њега сам се могао научити борби против празнословља, јер је подједнако ценио саговорника и штедео речи одавно нисам срео човека који је у познијим годинама почео активно да живи литургијским животом, и да са жаром проучава дубине православља професор је уронио у православну теологију не из знатижеље, већ из потребе да нешто истински научи и, што је најважније, преточи то у живот у жарковачку цркву вазнесења господњег редовно је долазио на свету литургију последњих неколико година свог живота обично би стајао у припрати, повучено, али је му његошевски стас одавао присуство и поред жеље да буде неприметан у својим седамдесетим годинама је имао толико смирења да беспоговорно послуша духовне савете које сам му давао, премда сам био двоструко млађи од њега када бисмо данас имали стотину људи са таквим академским статусом, а да истовремено имају довољно смирења да приклоне главу у послушању својој цркви, брзо бисмо имали процват мисионарске делатности енергија коју је професор радовић у својим последњим годинама живота улагао је била изузетнао томе можда најбоље сведочи његово последње дело, хрестоматија под називом пчелојављење, јединствено дело те врсте на српском језику нажалост, своје можда кључодлазак вредне пчеле српске академске кошнице презвитер оливер суботић проф др миодраг радовић (1945-2018) про ф е с о р миодраг радовић је рођен 1945 године у камењачи, србија као љубитељ речи и узвишених мисли, своју каријеру посвећује књижевности дипломирао је на филолошком факултету у београду, где је потом магистрирао и докторирао изучавајући ф м достојевског и лазу костића своје школовање је наставио у нансију, минхену и хајделбергу као библиотекар радио је у библиотеци матице српске, а као лектор, предавач и професор на универзитетима у лиону, рену (француска), бањој луци, никшићу, новом саду и гете универзитету основао је катедру за компаративну књижевност на филозофском факултету у новом саду аутор је више научних студија, приређивач зборника и антологија, и преводилац са француског, немачког и енглеског језика последњих десет година живота посветио је изучавању пчела и тај труд изнедрио је његову последњу књигу пчелојављење трагајући за узвишеним, добрим и вредним, као вредна пчела открио је матицу цркву, чијој сладости је приклонио последњих година свог живота упокојио се на празник архангела гаврила 2018 године професор миодраг радовић (предавање у матици српској) сећање септембар / октобар 2018 57 но животно дело, под називом лаза костић: од хеленизма до хришћанства, није стигао да преточи из својих мисли у књигу није ми требало пуно времена да се спријатељим са професором радовићем а ко и не би могао бити пријатељ човеку тако племенитих особина када мало боље размислим, до сада сам срео само неколико људи који су ми у пријатељству били и искрени и одани стога сам одлазак овог великана српске академске сцене доживео на посебан начин слично је осетила и литургијска заједница у жаркову, којој је припадао, иако је живео и радио у новом саду био је „парохијан по призиву“ жарковачке парохије недавно сам чуо коментар једне сестре у христу из наше заједнице, која је, на вест о упокојењу професора, осетила као да јој се упокојио близак рођак, иако самог професора није лично познавала и заиста, одлазак у вечност таквих људи не може да се не осети, поготово у литургијској заједници којој су припадали нека ти је вјечнаја памјат, драги и, надасве, одани и искрени пријатељу! у навечерје празника успења пресвете богородице лета господњег 2018  сећање професор радовић са свештенством жарковачке парохије током једне културне манифестације у порти храма пчелојављенска пчела уместо воштанице преко ливаде цветних душа отишао је професор мој миодраг радовић – још слушам његових речи пламтећи рој у гласу му је била пчела, са пиндаром се познавала све цветове је прелетела и од свих мед је умни збрала из врта овог, са маслачка, ка оцу свом се отиснула; та пчела певна и мудрачка где ли је стала и уснула? у ком је сада пчелињаку, у каквом ли је сада саћу пчела што тражи светлост јаку – кад једном одем и ја знаћу верољуб вукашиновић 58 5/ 2018 тајне срца дух и човек знају, и други нико, и ти си своје срце знао и морао знати дан пред његов застој најавило је тихо, да ћеш негде, да ћеш ипак негде, путовати и да си рекао свима, и викао из свег гласа судби, нико ти веровао не би да ћеш кренути на пут време за путовање, теби није било и куд би, куд би ишао, кад си љубави пригрлио скут али стигао је позив који кида земне узе, глас ти је био познат од пре на рођењу позвао те је у живот кроз сузе, а сада је најавио час да се мре у самртној борби већ од првог дана, до испуњења непуне декаде сваки дан беше као хиљада година, ниједан трен без молитве, нити без наде прошао си кроз огањ врућице, и кроз самртног знојења воду како би одагнао тежину кривице у одсудном страдању и душе исходу онај који је вернима обећао награду нелажну, твој бол, велику патњу и смрт пролазну примио је као добровољну врлину, залог спасења и једину истину пошто се уклонише мислене облоге и покрови премудрог промисла, сазнао си људског злопаћења разлоге радост живота и пуноту смисла а када је на опелу зазвучала песма нова четрнаест гласова јереја, као хук многих вода, објавише глас премудрости божије слапова привидан пораз оглашен би као победа из предела земних си отишао као прерано откинут цвет, да би у рају са светима заблистао плетући најлепшу живу руковет са седам ефеских младића уснулих, весника христовог васкрсења, који су те примили као једног од својих достојан буди новог живота и спасења моли и христоименитог стефана овенчаног љубављу нашег бога, духом да живимо до осмог дана до поновног доласка христовога здравко пено 31 август 2018 сећање стефану за вечни спомен септембар / октобар 2018 59 дуго се говори о важности и значају превођења светоотачких дела на српски језик иако се на том послу није много одмакло, на савременом српском објављен је велики број превода патристичких списа радећи на важном и сложеном задатку приближавања светоотачког наслеђа савременом читаоцу, своје доприносе дали су између осталих ава јустин поповић, еп атанасије јевтић, оци миливој мијатов и радомир поповић, академик димитрије богдановић и проф др петар јевремовић, преводиоци дејан лучић, слободан продић, матеј арсенијевић, младен станковић и станимир јакшић, лада акад и антонина пантелић, и многи други у протеклих стотинак година настали су бројни преводи дела светих отаца на савремени српски, а поред појединачних превода – објављених у засебним публикацијама или расутих по црквеној периодици, више црквених издавача покренуло је едиције превода патристичких списа (почев од превода који су у серији „мисионарска писма“ тридесетих година 20 века штампани трудом о јустина поповића и вл николаја велимировића, преко издања из „мале религиозне библиотеке“ св арх синода, издавачке делатности црквене заједнице из крњева, едиције „хиландарски преводи“ са краја прошлог века, до издања „образа светачког“, те издања епархијских издавача – видослова, истине, каленића, беседе, себастијан преса, до издања православног богословског факултета и серије „свети оци у преводу на српски језик“ у издању академије спц за уметности и консервацију) овим значајним подухватима недавно се придружио и хришћански културни центар др радован биговић из београда, који је у оквиру своје издавачке делатности покренуо серију „хришћански извори“ оно што ову серију унеколико разликује од досадашњих издања јесте акрибични, научни приступ превођењу и публиковању светоотачких штива судећи према прве три књиге које су до сада изашле, сваком патристичком спису у овој серији претходи уводна студија, затим долазе упоредо изворни текст (са референцама на критичко издање одн издање изворника) и српски превод (пропраћен напоменама тј коментарима), и на крају додаци, међу којима посебно место заузимају библиографије и индекси – на првом месту индекс библијских референци, затим именски и географски индекс, те индекс кључних термина и у ранијим преводима светоотачких дела на српски, посебно рецимо у онима које је приредио еп атанасије јевтић, било је сличне опреме и критичког апарата међутим, стандарди које постављају „хришћанмисионарски излог подухвату превођења светоотачких штива на српски недавно се придружио и хришћански културни центар др радован биговић, који је у оквиру своје издавачке делатности покренуо серију „хришћански извори“ хришћански извори – светоотачка штива за српске читаоце срећко петровић 60 5/ 2018 ски извори“ својом потпуношћу издвајају се међу српским издањима превода патристичких списа евагрије понтијски: делатељ до сада је у серији „хришћански извори“ коју издаје хришћански културни центар др радован биговић објављено неколико патристичких дела у преводу на српски крајем октобра 2017 године објављена је прва књига серије – евагрије понтијски: делатељ монасима у манастирима и заједницама поука девици писмо о вери изабрана писма у овом издању одабраних евагријевих списа налази се најпре увод, те изворни текст – према гиљамоновом (а guillaumont) издању из едиције sources chrétiennes, одн издању х гресмана (h gressmann) и превод са старогрчког (чији је аутор лазар нешић), а затим долазе коментари, табела конкорданци између мињовог (j p migne) издања текста делатеља из грчке патрологије (pg 40) и издања из серије sources chrétiennes (sc 171), као и индекси евагрије понтијски (345–399 г) је био ученик великих хришћанских богослова св василија великог и григорија богослова, и учесник васељенског сабора одржаног у цариграду 381 године сведочења говоре о њему као ватреном борцу против јереси и бранитељу правоверних учења о светој тројици међутим, нека евагријева учења осуђена су на васељенском сабору одржаном у цариграду 553 године упркос томе, евагрије је поштован у православном монашком предању, и већи број његових изрека инкорпориран је у аскетске зборнике попут добротољубља у издању на које се осврћемо српском читаоцу је на 182 стране понуђен избор из евагријевих аскетских увида и учења, уз коментаре и корисне истраживачке алате – индексе: индексе библијских референци, индексе кључних грчких појмова, и индексе библијских и ванбиблијских имена, топонима и појмова св јован дамаскин: против манихејаца расправа сарацена и хришћанина у новембру 2017 године објављена је друга књига серије „хришћански извори“ – св јован дамаскин: против манихејаца расправа сарацена и хришћанина овом издању два занимљива дамаскинова списа претходи краћи увод, за којим следе изворни текст (према котеровом критичком издању) и превод са старогрчког (који је дело александра врбљанца и лазара нешића), опремљени коментарима, те напослетку библиографија, миси онарски излог септембар / октобар 2018 61 списак литературе и индекси – библијских и патристичких референци, као и аналитички индекс; свега 160 страна свети јован дамаскин (око 676–749 г), чувени сиријски монах и богослов, писао је против разних хетеродоксних учења, а један од његових важнијих полемичких списа уперен је против иконобораца овај врло плодан писац био је веома оригиналан у начину излагања, методичан и концизан дамаскин се такође сматра једним од највећих црквених песника његова најзначајнија дела су источник знања у три књиге – дијалектика, о јересима и о православној вери, те расправе са несторијанцима, монофизитима, монотелитима, манихејцима, као и беседе против иконобораца дамаскинов источник знања преведен је на словенски језик врло рано, можда већ у 10–11 веку дело које је у поменутом издању доступно српским читаоцима, одн дијалог између православца и манихејца (тј спис против манихејаца) у рукописном предању једногласно је приписан св јовану дамаскину сврха дијалога је изналажење истине манихејац излаже свој систем: на самом почетку налазе се два начела, добро и зло православац указује на противречности у овом систему и изобличава манихејска учења у расправи сарацена и хришћанина говори се о божијој свемоћи, узроку добра и зла, слободи људске воље, божијој правди, стварању света и размножавању људи, божијој вољи и допуштењу, христу као речи божијој, оваплоћењу, посебности две природе у христу поменуте теме су контроверзне ставке раноисламске теологије аутор дијалога је и те како упознат са исламом, што може да се закључи и на основу 100 поглавља дамаскиновог списа о јересима св јероним стридонски: о знаменитим мужевима у преводу др радована пилиповића, директора архива спц, у децембру 2017 г изашла је и трећа књига серије „хришћански извори“ – св јероним стридонски: о знаменитим мужевима овом издању јеронимовог дела претходе изабрана библиографија и увод преводиоца, за којим следи изворни текст према издању из мињове латинске патрологије (pl 23) и превод са латинског, те врло детаљне напомене које је приредио презвитер доц др александар ђаковац (иначе уредник серије), додаци и индекси – библијских референци, именско-појмовни индекс, географски индекс и индекс грчких речи; све заједно броји 262 стране у овом издању српском читалишту понуђено је значајно дело св јеронима стридонског (око 344–420 г), подвижника, богословског писца, знаменитог преводиоца св писма на латински језик, теоретичара хришћанске аскезе и једног од првих историчара цркве ово дело доноси 135 биографија и пописа дела црквених писаца и учитеља, те и неколико нехришћанских писаца чија су дела и писано стваралаштво од изузетног значаја за историју ране цркве (као што су сенека, јосиф флавије и филон александријски) јероним не заобилази ни неке ауторе који су били плодни као књижевници и богослови, али су, нажалост, у епохи стварања хришћанског учења застранили, као што су то евномије кизички, маркел анкирски или фотин сирмијумски миси онарски излог 62 5/ 2018 de viris illustribus (о знаменитим мужевима) св јеронима су дело које је драгоцено за историју ранохришћанске књижевности као каталог интелектуалних остварења црквених писаца и учитеља до последње деценије 4 века, оно нам пружа увид у ниво њиховог образовања тенденција дела је апологетска: да прикаже хришћанске писце као ерудите који не заостају за паганском класиком и чија дела имају својих нарочитих литерарних вредности написано у духу тадашње биографске књижевности, говори о заслужним људима „који су цркву основали и утврдили“, али не прећуткује и оне ауторе који су застранили, као ни паганске писце који су значајни за историју цркве опширни јеронимов каталог започиње апостолом симоном петром, а завршава се преко других апостолских мужева, оригена, антигностичких писаца и савременика 4 века, писцем самог каталога, јеронимом из „стридона у крајини далмације и паноније“ драгомир марић: антологија недавно је из штампе изашла и прва књига додатака серији „хришћански извори“ – избор из светоотачких дела у преводу др драгомира марића: антологија из списа светих отаца и учитеља цркве на 150 страна у „додацима“ ове едиције издавач, како стоји у предговору уредника, намерава да објављује одабране древне хришћанске текстове, једнојезичка издања превода, као и патролошке студије поменута књига, прва у поменутој едицији, у временима тешким за цркву и црвену штампу, када није било могуће штампати овакве публикације, била је трудом др марића припремљена и 1957 године у два тома прекуцана у неколико примерака на писаћој машини; ових неколико примерака сачувано је у патријаршијској библиотеци и библиотекама богословија и православног богословског факултета у београду сада је поменута антологија, трудом бојане милидраговић која је књигу прекуцала, у издању хкц доступна читаоцима како се наводи у поговору књизи који је написао доц др владислав пузовић, научно-богословски допринос др драгомира марића био је разноврстан, а највећи на пољу патрологије и црквене историје битан марићев допринос несумњиво представља његова двотомна антологија одломака из светоотачких текстова ова патролошка хрестоматија садржи пажљиво одабране одломке из дела отаца и учитеља цркве, почев од апостола варнаве до патријарха константинопољског фотија у издању о којем је реч читаоци могу наћи српски превод одломака из посланице апостола варнаве, те из дела св климента римског, св јерме, св игнатија богоносца, св поликарпа смирнског, св јустина мученика, св теофила антиохијског, св иринеја лионског, апологете кодрата, серапиона антиохијског, св климента и дионисија александријског, св атанасија и василија великог, св григорија ниског, свјована златоустог, св јефрема сирина издања из серије „хришћански извори“ у продаји се могу пронаћи у књижарама православног богословског факултета универзитета у београду, и у књижари „ризница“ у земуну за додатне информације издавач је у импресуму навео имејл адресу – hrizvori@gmailcom  миси онарски излог септембар / октобар 2018 63 зло не чини ником никад учи, ради свакодневно, кити друге осмесима, не владај се ни трен гневно, само добра даруј свима с књигама се увек дружи, фискултуром части тело, добро сваком подај, пружи, племенито чини дело где год да си, било кад, данас, сутра, увек, сад упражњавај љубав, рад, зло не чини ником никад с природом се увек дружи кроз природу док пролазиш, милуј траве, биље, цвеће пази куда стајеш, газиш, и не бацај отпад, смеће с птицама се надпевавај, с бубицама зуји, лети, у природи чак и спавај, ал‘ природу не ремети природи се само диви, и љубав јој подај, пружи, тебе ради она живи, с природом се увек дружи радом дођи до имања хоћеш спокој души, телу, изнад свега мирне дане, препусти се добром делу, смехом пуцај на све стране разведравај себе, друге, и заради знањем, радом, јутра нек ти светлом руде, светим путем, лепом надом непрестано благороди, засејавај радовања, за добрим се ти поводи, радом дођи до имања никада не укради хоћеш туђу ствар да узмеш, па је меркаш озго, с преда, а зар не знаш, стварно чудо, да бог све то прати, гледа украсти је грех велики, којим душу, тело трујеш, на сав пород после тебе, ружан печат исписујеш зато божије речи следи и по божијој вољи ради, радом душу, тело слади, ал‘ никада не укради русомир д арсић

Свеска: 372 | Богословље као исцелитељска наука
... црмничког презвитер слободан лукић је рођен 15 новембра 1982 лета господњег у градачцу (бих) го- дине 2001 се уписао на пм ф у бањалуци, а 2007 уписује пра- вославни богословски факултет у фочи где је за вршио основне (2011 г), а потом и мастер-сту- дије (2014 г) од стране архие- пископа цетињског и митропо- лита црногорско-приморског др амфилохија (радовића) рукопо- ложен је 3 марта 2013 године у свештени чин ђакона, а четири дана касније у свештени чин пре- звитера по рукоположењу по- стављен је за пароха црмничког са седиштем у вирпазару године 2018 је постао добитник награде „вероучитељ године“ са супру- гом александром има т роје дје- це: исидору, ксенију и исака 30 2 / 2020 у предокушају, али реално остварује у тајни евхаристије, онда је и богословље плод и израз тог евхаристијског опита заједничарења према томе, цјелокупан наш живот и јесте словљење и слављење бога светоотачко богословље – почев од апостолских ученика, преко богословља отаца епохе васељенских сабора, па све до паламитске богословске синтезе – ја- сно нас учи да је евхаристија централни догађај цркве и полазиште истинског од- носа према свијету евхаристија је мјесто преображаја свијета и човјека и мјесто сусрета човјека са богом из тог заједни- чарења проистичу сви благодатни даро- ви, па тако и дар богословља овдје треба нагласити да је богословље дар божији који се човјеку даје у мјери човјековог очишћења и стицања благодати божије кроз врлински и светотајински-евхари- стијски живот оче слободане, замолио бих вас да наш разговор крунишемо вашом пастирском поруком – сви дарови у цркви происходе од исуса христа стога, било који вид нашег служења у цркви – свештенички, вјероучитељски, лаич- ки – исходи из његове богочовјечанске лич- ности зато је потребно да се трудимо да тај дар умножавамо, јер као људи цркве имамо велику одговорност, како за нас саме, тако и за свијет којем треба да б удемо со и св је- тлост зато, сваки дан и сва ки минут нашег живот користимо за рад на себи, за покајање и борбу са старим човјеком у нама, да бисмо тако остајали и истрајавали на уском путу спасења нарочито је потребно да схватимо да имамо велики благослов да будемо члано- ви цркве, заједнице која дарује бесмртност и вјечност стога се трудимо да оправдамо то божије повјерење и да будемо достојни хри- шћанског имена које носимо  тема броја пасхално богослужење (фото: митрополија црногорско-приморска) март / април 2020 31 богословље није само наука о богу, нити је само реч или учење о богу, оно наста- је пре свега као резултат трагања за богом само на тај начин, као трагалачки подвиг, богословље показује пут ка богу истин- ско богословље долази као плод подвига, срдачне молитве, аскезе, тиховања и је- ванђелског живота његова интелектуална форма долази од учености, али сам садржај или суштина, резултат су боготражитељског напора да се допре до бога кроз открива- ње сопствене боголикости, чистоте и све- тости, човек открива царство божије у себи (ср лк 17, 21) пут ка богу је пут ка светости, и обрнуто, пут ка светости је пут ка богу на том путу човек се суочава са својим па- лим, рањеним и, у мно го чему, болесним би- ћем суочава се са својом сенком – греховима и греховним склоностима, слабостима и мана- ма, страховима и фрустрацијама уколико не упозна и не смањи своју сенку, она ће се про- ширити и постати још тамнија тама тада пре- раста у симптом оболеле душе (ср лк 11, 35) човек који живи у тами, нема осећај и д ожи- вљај слободе у тами се само тумара све је у неком стању скучености, напетости и грча ако нема слободе, онда полако ишчезава и смисао живота тада настаје огромна празнина: безна- ђе, депресија и бесмислено животарење потчињеност греху и греховним склоно- стима заробљава човека његова ирацио- нална природа такође постаје опасна и пре- ти заробљавањем како превазићи стање и положај палог човека? где је из лаз? он с е налази у христовим речима: истина ће вас ослободити (јн 8, 32) ове ре чи имају пси- хотерапеутску и исцелитељску снагу доћи до истине значи доћи до слободе, а д оћи до слободе значи доћи до пуноће и смисла своје егзистенције, а долазак до смисла ег- зистенције јесте предуслов откривања своје боголикости међутим, циник ће одмах поставити пи- латовско питање: „шта је истина?“ (јн 18, 38) ово питање је израз и наговештај свих могу- ћих релативизама, лутања и тумарања у вези са истином ипак, све недоумице лако и јед- ноставно надилазе речи јеванђеља: „освети их истином својом: реч је твоја истина“ (јн 17, 17) реч божија је истина и она нас осве -ћује реч божија је све то писмо ако томе додамо и христове речи: ја сам пут, истина и живот (јн 14, 6), добијамо и персонализо- вано одређење истине – бог логос је истина бог је онај који јесте, увек исти – истинити бог (ср 2 moj 3, 14) како нас бог освећује речју својом? узми- мо, на пример, псалтир – богонадахнуто тема броја богословље (или православна психологија), постаће заиста исцељујућа наука уколико се превасходно усмери ка успостављању и дефинисању личног односа верника са богом тај однос мора бити искуствен, опитан, непосредно доживљен, благодатан – вођен духом светим истина ће вас ослободити виктор вицановић 32 2 / 2020 штиво које је у сво јој суштини лично обра- ћање богу, не само цара давида, већ и дру- гих богонадахнутих људи ради се заправо о отвореном и непосредном разговору са богом тај дијалог је вођен духом светим у њему је „ухваћена“ у времену, све-време- ност и универзалност људских немира, не- спокојстава, страхова, слабости, осећања кривице, покајања, осећања ништавности и пролазности у псалтирском дијалогу са богом човек износи свој јад и т ескобу, али истовремено зна да га бог чује, прославља његову величину и узда се у његову помоћ зар то није психотерапеутски метод засно- ван на вери? мишљења смо да је сте, јер се на тај начин човек ослобађа психолошког притиска верујући да га бог чује и да је увек спреман да му помогне читање псалтира нас приближава богу, а свако приближава- ње богу јесте истовремено преображење, очишћење и освећење тако нас бог освећу- је својом речју и истином православна психологија има свој разлог постојања управо због тога што треба да усклади и избалансира исцелитељску снагу речи божије, истине која ослобађа, са емпи- ријским знањем о психичким процесима и психичким животом у целини истина која ослобађа, или, учење цркве у целини, јесте угаони камен православне психологије, јер се на њему заснива све оно што је мислећем и духовном човеку најбитније – систем вред- ности, смисао живота, лични развој, оства- ривање заједнице са богом богословље (и из њега произашла право- славна психологија), постаће заиста исцељу- јућа наука уколико се превасходно усмери ка успостављању и дефинисању личног односа верника са богом тај однос мора бити иску- ствен, опитан, непосредно доживљен, благо- датан – вођен духом светим дођите и види- те! (јн 1, 39) љубав божија мора да се осети и доживи ако је нема, неће бити ни исцељења, јер је љубав божија сила која исцељује човек који не доживи љубав божију за то не треба да криви бога, већ пре све га себе, односно своје згрчено срце, отврдло од греха академске конструкције, високоумност речи, теолошка фразеологија, модерност и савременост идеја и приступа, не могу ника- да да замене светоотачки подвижнички при- ступ приближавања богу штавише, могу да створе опасан привид да је било какав говор о богу сам по себи довољан, а да је по двиг сувишан и ана хрон ако из ук упног корпу- са богословља издвојимо текстове великих подвижника попут св макарија египатског, св јована лествичика, св исака сирина, св симеона новог богослова, св григорија паламе, св теофана затворника – да набро- јимо само најистакнутије – поставља се пи- тање шта би онда вредно остало само „пра- порац који звечи“? подвиг је неопходан јер нас упућује и води ка једном од најважнијих циљева хришћан- ске науке – да будемо бољи људи али не по плитким и лицемерним нормама овога све- та, већ по мери боголикости, задате нам од бога по мери светости уколико савремено богословље испуни тај циљ, онда се може рећи да је (још увек) исцелитељска наука  аутор је православни психолог који ради у деветој београдској гимназији тема броја света три јерарха – светитељи василије велики, григорије богослов и јован златоусти, византијска икона (извор: eparhija-zickars) март / април 2020 33 начини на које је богословље схватано, не само у ширем хришћанском, него и у пра -вославном свијету, многи су, и међусобно раз- личити произвољности и лична тумачења могу да доведу до потпуног помрачења богословске истине, тим прије што се тзв академско богосло- вље не напаја непосредно црквеним искуством аутентично православно богословље претпо- ставља или лично учешће у црквеном опиту (= искуству) или повјерење према онима који ово искуство имају и пројављују га тако, бого- словски приступ вјерском фундаментализму не би требало да буде третиран једноставним и једнозначним по својој природи, црква је апсолутна рев- ност за дом божији не налази се на маргини, већ у њеном средишту ово је рев ност по разуму и иде упоредо са истинским богопознањем које је заједништво са богом љубави православна цр- ква не прихвата створено за свој темељ, као што се дешава у вјерском фундаментализму када би се догодило да православна црква за свој основ прихвати створено, православље би престало да постоји, односно престало би да буде право- славље – правилно поимање бога и његове тво- ревине конкретно, а на основу православног бо- гословља, престало би да постоји хришћанство, јер би од створеног био начињен идол, а што је у колизији са другом заповијешћу декалога да- кле, опасност од тог застрањења увијек постоји као реална пријетња православљу као што је већ речено, вјерски фундаментали- зам изражава централне проблеме постмодер- ног доба на основу православног богословља, објављеног код светих отаца цркве, можемо да дођемо до корисних смјерница за схватање и превазилажење вјерског фундаментализма у крајњој анализи, вјерски фундаментализам, онако како је он данас доживљаван, изражава проблеме људске личности непрестано про- дубљивање расцјепа у човјеку попримило је, у наше дане, најшире димензије: запоставило је јединство које његује вјера, разводнило кохе- зивне везе друштвеног живота, уопштило не- утемељеност човјечанства и дало драматичан карактер трагању за тачкама ослонца вјерски фундаментализам, као покрет за заштиту извје- сних фундаменталних (= темељних) начела која су постојала у прошлости и од њихових протаго- ниста сматрана тековинама од животног значаја за садашњост и будућност, изражава то трагање посебно у времену попут нашег, трагање за не- ким ослонцима није истицано као излишни лук- суз, већ као животна неопходност из угла православног богословља, које рели- гијски од друштвеног живота ипак раздјељује, али не радикално него конструктивно, фено- мен вјерског фундаментализма превасходно је богословски ово важи не само онда када се по- јављује у својој типично религијској форми, већ и онда када се изражава као друштвено-поли- тички и антрополошки феномен вјерски фунда- ментализам трага за оним што је фундаментално које поистовјећује са апсолутним ово трагање у крајњој анализи је богословско одговор, који је дат, обично није богословски, макар посматрано из визуре православног богословља наведено се догађа из разлога што се ово темељно не по- ставља на поље нествореног, већ створеног које се сматра и једино стварним тема броја вјерски фундаментализам представља изопачење вјерске истине, чињење идола од хришћанства и порицање нестворене цркве теолошки одговор на вјерски фундаментализам презвитер живко ј илић 34 2 / 2020 тема броја апсолутизовање створеног представља основну омашку која укида суштину хришћан- ства то апсолутизовање значи затварање у овај свијет и као такво представља идолопоклон- ство апсолутизовање створеног истовремено онеспособљава антропологију и истину о људ- ској личности створено, као пропадљиво и про- лазно, налази се унутар граница смрти према томе, оно не мо же да избави човјека страха од смрти и пружи му слободу и пуноћу не може да му помогне у његовом усавршењу као личности фундаментализми свих нијанси и модалитетâ апсолутизују створене елементе: законе, прави- ла, форме, начела ово се дешава, или с тога што заговорници фундаменталистичког концепта нестворено уопште не познају, или с т ога што нестворено по- истовјећују са створеним, сред- ствима кроз која се пројављује у свијету на онтологијама, које су ограничене оквиром створеног, утемељени су не само очигледно религиозни нехришћански, него и хришћански фундаментали- зми онтологија, пак уоквирена границама створеног, богослов- ски је неутемељена и непостоје- ћа тако, у свим случајевима вјер- ског фундаментализма недостаје истинска онтологија која ствара отварање ка нествореном православна црква постоји, искључиво не градећи свој иден- титет на терену створеног и оста- јући отворена на терену нество- реногна овај начин она одржава живим лични однос са нестворе- ним богомова одричност, која се збива апофатичким (= одричним) богословљем, не значи релати- визацију или напуштање њених догматских темеља напротив православна црква занима се и појединостима догматâ и засту- па став да када је ријеч о богу, ни најмањи детаљ није мали осим овог, православна црква иде ка одрицању свих створених елемената, јер они, по својој природи, немају капацитет, односно мо- гућност да смјесте нестворено или несмјестиво данас је распрострањен и извјесни научни фундаментализам тај фундаментализам, по- кривен плаштом науке, изгони као фундамен- талистичке све тежње које се не поклапају са његовим прописима у својој искључивост, за истинско сматра само научно знање одбацу- јући било шта што не може да буде потврђено научном методологијом, он затвара човјека и његов живот у нечовјечне и мртве облике овај сурови фундаментализам, који данас као главно оружје користи биолошку науку, оспорава сваку духовну и етичку стварност и поистовјећује чо- вјека са његовим биолошким функцијама тако постаје изузетно опасан по човјека – живу ходе- ћу икону божију, као и за цивилизацију уопште закључујући, видимо да ка- да православни хришћани свој идентитет заснивају на пољу створеног, они постају вјер- ски фундаменталисти у овом случају, не да се не хране на истинском извору цркве који је лични однос са нествореним богом, него и изопачују и скр- наве свако лично општење у крајњој анализи, извитоперују сваки однос љубави и слободе, јер га искључују као компроми- сан и сумњив за њих с творено је сигурно, јер д јелује да је не -поколебљиво међутим, баш то представља основну богослов- ску неумјесност непоколебљи- во не по стоји као дати облик, него као очекивани живот уз православне богословске кри- теријуме, који су сумирани у онтологији нове твари, вјерски фундаментализам представља изопачење вјерске истине, чи- њење идола од хришћанства и порицање нестворене цр- кве отварање ка нествореном, отварање је ка апсолутној љу- бави и апсолутној слободи тачније, ово је отва- рање личном богу љубави и слободе вјера у оваквог бога неспојива је са фанатизмом или мр- жњом према другима; она је не спојива са вјер- ским фундаментализмомбило које врсте  једна од најстаријих ликовних представа христа пандократора – енкаустична икона из 6 века, манастир свете катарине, синај: према уобичајеном тумачењу, два различита израза лица на овој икони представљају две природе христове – божанску и људску (извор: eparhijaztcom) март / април 2020 35 хришћанска етика узалудно употребљавање имена божијег – то је превара у име бога ствараоца света, вечног судије, на чији суд ћемо доћи сви ми – и цареви и председници, и сељаци и сиромаси, и блогери и тв-водитељи не узимај узалуд имена господа својега са руског превео: небојша ћосовић ј една од десет заповести каже: „не узимај узалуд имена господа бога својега, јер не- ће господ оставити без казне онога који узме његово име у залуд“ (изл 20, 7) људи најче- шће мисле, да је овде реч о забрани псовања (вређања), у коме се име божије не помиње уз дужно поштовање и на ово се свакако односе ове речи, али је главно друго – употребљава- ње имена божијег за своје циљеве, извлачење од лица божијег нечег за своје потребе у при- чама соломоновим благочестиви човек моли: „за две ствари те молим, немој ме се оглуши- ти док сам жив сујету и лаж удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме насушним хлебом, да се не бих – најевши се – одрекао тебе и рекао: ко је господ? или оси- ромашивши – да не бих крао, и узалуд узимао име бога својега“ (прич 30, 7–9) очигледно, човек се боји да ће га сиромаштво подстаћи да измољава новац именом божијим узима- ње (помињање) узалуд – то и јесте измоља- вање пара „христа ради“ од стране здравог и радно способног човека, а политичка агита- ција у стилу „бог ми је открио за ког кандидата да гласам“ без очигледних указивања на то и објашњавање узрока туђих несрећа: „то је бог навео невољу на вас, зато што мене нисте слу- шали!“ и свакако, објављивање господа бо- га својим верним савезником у различитим конфликтима конфликти, у којима су људи захваћени гневом, пометњом, склоношћу да вређају, узнемиреношћу, оштро снижавају ниво онога што психијатри називају „само- критиком“ – способност оцењивања својих поступака са стране, и са становишта њихове сврсисходности, и становишта њихове морал- ности да, способност самоконтроле и избега- вања греха, и онако није развијена код људи, а у време помућености и забринутости конач- но ишчезава, те дрско (узалудно) помињање имена божијег постаје уобичајено свака од сукобљених страна изјављује, да је бог на ње- ној страни – што је случај и у познатој немачкој пароли из времена првог светског рата: „gott strafe england!“ („боже, казни енглеску!“), која се исмејава у храбром војнику швејку људи, који су у к онфликту, радо се обраћају богу – али, често не као господу, коме је потребно повиновати се, одложивши све остало, већ као некоме који се може мобилисати на сво- ју страну у с укобу или препирци а цркви се обраћају са гневним захтевом да не ћути, не- го да непоколебиво изјави да је бог свакако свецело на правој, то јест на њиховој страни нежељење да се отворено заузме за овакве људе, изазива њихов велики гнев и огорче- ност но, неосновано је користити име божије у циљу агитације, јер и то значи нарушавати поменуту заповест и ово је озбиљан преступ у ствари, ако се ја, немајући законска пуно- моћја, почнем представљати као заступник председника и преносити некаква указивања 36 2 / 2020 чувао сам тајну чекао сам да се сунце роди над овом светом земљом бојио сам ноћи мастилом, расипао звезде небом, не знајући да постоји љубав слу- шао сам људе да причају о срећи, не знајући да постоје отац и син сањао сам речи, не знајући да постоји слово тражио сам оком, не знајући да се само срцем добро види чувао сам тајну, не знајући да је знана творцу неба и земље јутром обасјана долино, чекај ме јутром обасјана долина под острогом, зета, богом помилована умивам се том лепотом и одлазимо у сусрет требињу мирише смиље и кадуља, небо боје детињства мог оца оставио сам тебе туго моја, тамо где су молитве за мене исплакане, за душу се помоли моју, невесиње дочекала си ме, србијо, назидана на сузама удовичким и сеобама избегличким вратио сам се дому своме надао сам се пољима сунцокрета, жутим надао сам се теби, загрљеној небом, вој- водино моја јутром обасјана долино, чекај ме јутро у великом граду дуго сам лежао на бетону чекајући сунце ноћ сам провео лутајући сретао сам напуште- не људе замућеног погледа људи су понекад усамљени колико и пас луталица чуо сам жа- мор у даљини и познате кораке изненада близу мене отворио сам очи, изнад мене је стајао чо- век обрадовао сам се, вратио се пријатељ не- када смо живели поред реке знао сам како хо- да кад је миран и кад је уморан човек се смејао мој живот је оби чан као и жи воти многих паса у великом граду некада сам задовољан оним што добијем да поједем, а некад живим необично дуге дане без ичега понекад сам усамљен имао сам породицу док људи нису одвели мајку и сестру тражио сам их месеци- ма без иједног трага нико их више није видео још увек их чекам лане сам поново отишао до реке, вода је блага и заокупља сва моја чула волео бих да се вратим тамо чуо сам човека како говори: „хајдемо кући, пријатељу!“  лазар вулић из пера читалаца мисионара у његово име, да би постигао своје циљеве, мене ће казнити за превару међутим, овде ћу ја згрешити против земног владара и против прописа који су донети у земаљској држави а, узалудно употребљавање имена божијег – то је превара у име бога ствараоца света, веч- ног судије, на чији суд ћемо доћи сви ми – и цареви и председници, и сељаци и сиромаси, и блогери и тв-водитељи када људи „мешају“ господа бога у своје спорове, можеш се за- препастити снагом њиховог атеизма – и код одлучних атеиста могу бити тренуци сумњи, а шта ако има бога? као што су говорили со- вјетски лектори: „ако бога нема – онда слава богу, а ако он постоји – онда не дај боже!“ и ту каква је гвоздена увереност да бог никада неће тражити полагање рачуна за кривотво- рење у његово име врло често се конфликт не развија између побожних с једне и атеиста с друге стране, него међу двема групама гре- шника, током кога грешници чине и неправду и постају жртве неправде; то јест лажу и бивају лагани, вређају и бивају вређани да, у распа- љености свађе човек брижљиво примећује своју увређеност и не ви ди увреде, које сам наноси другима међутим, бог види и једно и друго као што нам открива свето писмо, бог пре свега хоће помирење људи с њим, и по -мирење људи једних с другима бог не тражи победу једне гордости и неправде над другом гордошћу и неправдомон тражи помирење и исцељење разрушених односа као што каже апостол: „а све је од бога, који нас помири са собом кроз исуса христа, и који нам даје слу- жбу (реч) помирења уместо христа, дакле, молимо, као да бог позива кроз нас: молимо у име христово: помирите се са богом јер ње- га, који није знао греха, он учини грехом нас ради (жртвом за грех), да ми постанемо прав- да божија у њему“ (2 кор 5, 18–21) 1  изворник: сергей худиев, не произноси имя его напрасно, http://wwwpravoslavieru/jurnal/69603htm 1 јер њега који није знао за грех, он је учинио за нас (жртвом за) грех, да бисмо ми у њему постали правед- ни пред богом – према руском преводу – прим прев март / април 2020 37 вишедетне хришћанске породице слободан (37) и драгана (30) мишљеновић су повратници из канаде тамо су се упо- знали, венчали и родили четворо деце на- кон дуго година, схватили су да је неопходно да се врате, а разлог је, кажу, веома озбиљан – статус породице и родитељства сада жи- ве у хрватској, у борову код вуковара, и т у им се родило пето дете сачували су своју ве- ру, шта више, још више су је учврстили иду на литургију у своју парохијску цркву, по- свећену преносу моштију светог архиђако- на стефана, али често и у в уковар и у раз не манастире својој деци су одабрали лепа имена: ана- стасија (8), лазар (6), теодора (4), јован (3) и лука (1), по светитељима, према дану у којем су рођени, и прослављају их као имендане, на исти начин као и крсну славу, светог апо- породица мишљеновић из борова рађање може да буде у функцији спасења само ако се прихвати на правилан начин који је предвидео спаситељ, а то је да се деца доживе као дар божији који нам је дат са обавезом да га васпитамо у духу и истини радмила грујић 38 2 / 2020 вишедетне хришћанске породице стола луку рођендане не славе слободан је, после средње електротехничке школе у вуковару, завршио у канади колеџ за елек- троенергетику и ради као електродизајнер- пројектант у једној инжењерској фирми променио је многе послове, рачунајући и оне хонорарне које је радио у канади као студент, да би отплаћивао студентски кре- дит драгана је завршила факултет биоме- дицинских наука на вотерлу универзитету у канади и кратко радила у државној служби, али је врло брзо схватила да је њен омиљени и најодговорнији посао подизање деце, како каже: „иако на папиру свакој домаћици пише да је незапослена, жена у кући има прилику да буде професор, медицинска сестра, кува- рица, фризерка, судија, спремачица, припо- ведач, таксиста, тренер, кројач, аниматор, психолог, и свашта још понешто за чим се укаже потреба“ вас је канада спојила, а да вас не би раз -двојила, вратили сте се кући је ли тако? ода- кле сте родом, када и где сте крштени? слободан: рођен сам и одрастао у борову код вуковара, од оца радивоја и мајке мире, имам и сестру снежану крштен сам око 12 године у очевој родној кући, али сам цркви пришао десет година касније прије несрећ- ног грађанског рата 90-их на кратко смо из вуковара избегли у србију па се вратили, а онда је отац успео да оде у канаду ја сам за- почео студије у осијеку, а онда отишао код оца у канаду да наставим школовање дра- гана: рођена сам у лозници, али сам родом из источне босне где сам и крштена у првој години живота у цркви успења пресвете богородице у скеланима због рата смо не- колико година били у београду, а затим две деценије у канади, где су ми се упокојили отац љубисав и ма јка љиљана имам још и сестру александру слободан: драгана и ја смо се упознали у цркви св ђорђа у вотер- лу, а венчао нас је 2010 владика георгије уз присуство пет свештеника у једином срп- ском манастиру у канади – преображења го- сподњег у милтону, онтарио венчање смо схватили као нешто што вреди не с амо на земљи у времену, већ и у вечности купили смо кућу на кредит и тамо нам се родило че- творо деце, али смо чврсто одлучили да се вратимо у отаџбину, што нам се остварило март / април 2020 39 у лето 2017 године сада живимо у селу бо- рово, у пристојној кући са двориштем и ба- штом, коју изнамјљујемо, а у потрази смо да купимо кућу која би функционално боље од- говарала величини наше породице, јер смо добили и пето дете сада смо своји на своме, радосни и задовољни, са чврстом намером да на овим балканским просторима остане- мо и опстанемо то „са чврстом намером“ значи ли да с те побегли из канаде? зашто? слободан: па можемо слободно то назва- ти и бек ством често се шалим код цркве- них људи кад питају зашто смо с е вратили, да смо побегли из египта, као што је јевреј- ски народ, предвођен мојсијем, побегао од моћног египатског фараона и населио се у обећану земљу коју им је дао бог египат је у то време био вр ло богата земља, али су јевреји у њо ј били робље живот на за па- ду постао је изразито антипородичан и све више личи на нови вид робовања систем у њиховим државама постављен је тако да породица трпи, а корпорације профитирају и муж и жена раде, обично од 8 д о 17, ш то уз превоз и огромне градске гужве у ствари буде од 7 до 19 часова, често и дуже са де- цом се проводи времена толико колико би са цимерима провели да делимо стан, а др- жава је преузела, и све више преузима, мо- нопол над васпитањем деце, тако да имамо већ и судске пресуде у сад и канади где је суд потврдио да оног тренутка кад дете кро- чи на школски праг тог тренутка родитељ нема надлежност да одлучује о детету, него школа при томе, у школском систему не ра- де и не промишљају више здрави педагози, већ невладине организације финансиране од разних лоби група, те је школски систем у канади постао талац лгбт+ лобија у коме се деца индоктринирају новим идеологијама о трансродности тако сад у канадским шко- лама основци уче да не по стоје само мушки и женски пол, већ 9 по лова и да сва ко дете треба да истражује док не нађе себе негде на том спектру парламент је то испратио зако- нима, па родитељ који учи дете кући супрот- но од оног у шк оли, бива санкционисан за- коном сличан је случај ако малолетно дете хоће да изврши промену пола (што је обмана своје врсте, пошто се пол не може промени- ти, може се само имитирати на овај или онај начин пластичном хирургијом) – ако роди- вишедетне хришћанске породице 40 2 / 2020 тељ то не подржи, социјалне службе одузи- мају дете родитељима и држава плаћа онда за такву операцију и третман хормонима тај закон је донет у парламенту у економском, пак, сми слу, пошто је све прецењено и живи се на кредит, наметнута је одређена динамика трошења преко мере и инвестирања, тј утркивања да се за релатив- но кратко време кроз улагање у неке бизнис комбинације, некретнине итд дође до већег новца који би као осигурао финансијску не- зависност и мало олакшао родитељима тако имамо ситуације да људи дижу ненаменске кредите у једној банци да би дали учешће за стамбени кредит у другој банци, како би тај стан или кућу продали за што већу цену на- кон 5–10 година међутим, то врзино коло је још један ударац на породицу, јер људи по- стају додатно финансијски зависни, морају још више да раде да би враћали те кредите, што ствара огроман стрес за целу породицу у тој гужви и брзини, муж и жена се полако удаљавају једно од другог, и ту већ долази до пуцања породице то је стил живота по мом мишљењу недостојан за човека иако је то попраћено фантастичним маркетингом и приказује се као слобода и могућност за пристојан живот, у суштини стоји сасвим не- што друго, а то је посредно робовање кроз стил живота, робовање у новом и софисти- циранијем руху где робови сами себе добро- вољно заробљавају мислећи да тиме пома- жу своју слободу неко ће рећи да не мо ра човек тако да живи, да може да се организује паметно и другачије, међутим, хајде да види- мо те примере породица које не јуре по цео дан, свако на своју страну, и које имају један природан ритам живота који их зближава! олакшања од наших брига и решења проблема без молитве нема да би породица дисала духовно, мора да тече молитва у дому вишедетне хришћанске породице март / април 2020 41 њих можда и има, али у изузецима, никако као једна од опција, а још ма ње као опција која се нуди свима педесет од сто бракова у канади заврши се разводом, с т им да је држава 2008 г престала да прикупља стати- стичке податке о броју развода још ћу споменути изразито агресиван фе- минизам који се не заснива на искреном по- бољшању положаја жена у друштву, већ на мржњи према мушкарцима много несреће долази и о д таквих утицаја у друштву у с у- штини тога је мантра да жена која служи сво- јој породици јесте затуцана робиња, а ако служи некој корпорацији за ситан новац он- да је еманципована царица да је ту искрена брига за жену у питању, они би женама при- знали материнство као посао, са радним ста- жом и свиме што следује, јер мајке то заслу- жују, а материнство је посебан национални интерес сваке државе али, не ради се о то- ме код модерних феминиста, пре ће бити да је крајњи циљ јефтинија радна снага до које се долази финансирањем филозофије мр- жње према мушкарцима и традиционалним вредностима и по овом пи тању, и по пи та- њу абортуса, и лгбт+ популације, и законске забране примене физичке казне родитеља над децом, тзв сексуалном образовању у основним школама, цела ствар се вештачки ставља у домен „људских права“, како би се преко емоција људи створио нови систем вредности у друштву, тзв социјални инже- њеринг јер, о каквим правима причамо ако се убије нерођено дете у име неког нејасног права рођеног човека, или ако у име пра ва 1–3% геј популације оних 97–99% нема пра- ва да заштити своје вредности или пак да се у име такозваних права жена управо жена- ма ограниче и о тежају услови на пра во да буду мајке? то су све јефтини маркетиншки трикови, али изузетно ефикасни харвард- ски неуропсихијатри тврде да 90% модер- них људи није способно да доноси закључке рационалном аргументацијом, већ да усва- јају оно што им се сервира на пољу емоција кроз мас-медије ти методи се сада користе и код нас по истом шаблону ако желимо да се одупремо томе, не можемо чекати да почну закони да се доносе, па да реагујемо – тре- ба реаговати „проактивно“, како се каже на западу, и предупредити оно што се код њих већ на обману прогурало, али никад не из -губити из ума то да ми борбу водимо против духова таме из поднебесја, како учи апостол павле, а не против људи у супротном, и ми ћемо се заразити тим вирусом мржње и на- падаћемо људе око себе, док ће духови таме да нам се смеју испунивши своју мисију вишедетне хришћанске породице 42 2 / 2020 именицу „отаџбина“ пишете великим сло- вом зашто? слободан: моја отаџбина је царство не- беско, а оно је св уда где су свете мошти на- ших предака не требамо ми да с е равнамо по тренутним политичким границама, јер ту где ја живим, у борову, била је 1914 аустро- угарска монархија, па 1918 краљевина схс, па југославија, па данас хрватска, а сутра ко зна како ће се звати ми срби ту живимо све то време, ту су нам храмови, и ми смо своји на своме на србију гледам као на мајку, али не могу отаџбину да ограничим само на при- времене политичке границе данашње срби- је, тако да к ад кажем отаџбина то је много шири појам од државе – земља отаца наших какав је био ваш животни пут и пут до пра- ве вере? све што није од вјере (праве) гријех је (рим 14, 23) слободан: мој живот је био типична при- ча коју живи неверујућа омладина данас, међутим тамо негде око 24–25 године уви- део сам да то нема никаквог смисла и да је суштински важно да човек нађе смисао све- му што ради престао сам да излазим викен- дом у такозвани „ноћни живот“ и почео сам читати књиге док нисам наишао на списе светог владике николаја велимировића то је била прекретница у мом животу и од тада креће нови живот у цркви христовој драга- на: имала сам ту срећу да је моја мајка кроз разне животне недаће пришла правој вери док сам ја би ла у свом на јранијем узрасту она је успела је да пре несе ту љубав на ме- не, а додатно је допринела топла и братска атмосфера свештенства и народа при храму светог саве на врачару, где смо једно вре- ме долазили на богослужења ту су се у моју дечију душу урезала најпријатнија осећања божијег присуства у цркви, и касније ми у животу није био потребан више никакав до- каз у питањима вере свети старац пајсије светогорац је гово- рио да бог сам одређује број деце у породи- ци и да нема планирања они који планирају врше абортусе слободан: број деце никад нисмо плани- рали већ смо гледали да живимо природно као муж и жена који се воле, а деца су дола- зила као плод те љубави и благослова божи- јег у данашње време контрацепције и анти- породичних вредности ово звучи смешно и сулудо, али ми смо озбиљни у тврдњи да је сасвим природно не правити планове за број деце можемо само да потврдимо да је тачно како каже св пајсије светогорац: у љу- бави нема планирања и у њој су калкулације вишедетне хришћанске породице март / април 2020 43 неприродне у тумачењу посланица св апо- стола павла, св јован златоусти објашњава да циљ брака није (само) рађање деце, већ спречавање блуда и разврата тако да и они брачни парови који желе, а не могу добити дете не треба да очајавају јер имају једно друго и бог им је дао неке друге таленте које треба да развијају такође у том духу сматрам да они који из здравствених разлога избе- гавају зачеће на природан начин, дакле, не контрацепцијом, не чине ништа погрешно ваша констатација да „који планирају врше абортусе“, звучи грубо, али треба знати да огромна већина контрацепцијских средста- ва у ствари има абортивно дејство, и заиста људи не знајући то врше абортусе несвесно шта доприноси љубави и породичној сре- ћи? колико томе доприносе лепе речи и похвале? слободан: највише доприноси разумева- ње, трпљење и вољна жртва за ближњег, али све то треба да је „посољено“ искреном мо- литвом богу, да он т у помогне и упути нас буде ту и свађа, несугласица, противљења, љутње све је т о нормално за љ уде који живе заједно под истим кровом, али битно је да брзо избацимо из нашег срца жестока осећања и мисли како би преовладале благе мисли и лепа осећања драгана: доприноси жртва у смислу одрицања од својих жеља и уживања која онда буде надопуњено срећом и узрастањем осталих чланова породице та- кође су важни отвореност, искреност и јед- ноставност трудимо се да избегавамо увре- дљиве речи и да уз лепе речи, разумевање и саосећајност деци објашњавамо све, али користимо дисциплину и причамо о свачи- јим слабостима и недостацима беспотреб- но хваљење и величање деце сматрамо за штетно, трудимо се да похвалимо добра дела и критикујемо лоша, тј да поставимо ствари реално да ли је ра ђање подвиг? да ли с е човек спасава рађањем? слободан: нико се не спасава механички, а сасвим је јасно да рађање само по себи не спасава јер шта је спасење? то је сједињење са спаситељем, а тај спаситељ је конкретна личност која нам је оставила конкретан на- чин како да се сјединимо са њим – исус хри- стос рађање може да буде у функцији спасе- ња само ако се прихвати на правилан начин који је предвидео спаситељ, а то је да се де- ца доживе као дар божији који нам је дат са обавезом да га васпитамо у духу и истини, тј да га васпитамо да с текне царство небе- ско за живота на земљи е, то је већ по двиг драгана: нити се спасава нити се не спасава рађање помаже да упознамо саме себе боље вишедетне хришћанске породице 44 2 / 2020 и приморани смо да кроз васпитање деце уједно порадимо и на својим недостацима како избећи негативне утицаје који су про- тивни хришћанском животу? како треба вас- питавати децу у времену отпадије да она бу- ду иконе божије? слободан: негативни утицаји противни хришћанском животу не могу се потпуно из- бећи у наше време, али оно што може и треба је да се научимо како да их о дбацимо и неу- тралишемо а за то нам црква нуди цео арсе- нал оружја и оруђа потребно је отимати вре- ме од сујете, тј бескорисних послова, да би то време уложили у садржаје које нам црква нуди (богослужења, молитва, свете тајне, ду- ховна читања, пост), и на т ај начин неутра- лисали све лоше утицаје врло је пожељно да породица има истог духовника, као што иде- мо код истог породичног доктора који нас све познаје и може најбољу терапију да пону- ди ми не можемо дати оно што немамо тако и родитељ не може дати детету хришћанско васпитање, ако сам себе најприје не васпи- та у цркви и редовно не живи литургијским животом не треба децу присиљавати ни да посте ни да се моле, ни да иду у цркву, ни да уче побожне песмице, јер ако родитељи та- ко живе и деца ће то прихватити као нешто најнормалније вршење притиска на децу по- вређује њихову душу и проузроковаће само да се код њих појави револт и радиће баш су- протно од оног на ш та их присиљавамо ро- дитељ треба из свег срца да се искрено моли богу за децу, а и за себе да га бог просвети и надахне за правилно васпитање то је оно што верујем да даје најбољи резултат биће ту грешака и опасности са свих с трана, али не треба реаговати панично кроз те опасности ми схватамо да не мо жемо сами ништа, што би требало да роди у нама смирење и уздање у бога а кад се бог бори за нас, онда чему да се бринемо? треба бити одважан и смирен, као што читамо у житијима светих да су муче- ници били зато са децом треба читати житија светих редовно колико вера мења човека, како га преображава? слободан: права вера промени човека та- ко што елиминише све оно ш то није добро, а личност човекову не мења не би било до- бро и здраво да смо сви ми који верујемо као по неком шаблону, јер је бог с творио сваког човека као непоновљиву личност и вера у том погледу личност не мења, већ је умива и чисти од прљавштине имате једног школарцаиде ли на веронауку? драгана: само је најстарија ћерка сад 2 разред основне школе, а на је сен креће и вишедетне хришћанске породице март / април 2020 45 њен млађи брат у 1 разред од додатних активности увек имамо нешто (фолклор, пливање, фудбал), мада гледамо да не пре- терујемо у обавезама и да имамо неки спо- рији ритам без бесомучног јурцања са јед- не активности на другу немамо телевизор, видео игрице нико од нас не игра, а имамо и правило да за сва ки цртани или дечи- ји филм, мора да с е проведе бар један сат игре напољу православна веронаука, хва- ла богу, има код нас у школи, иако живимо у хрватској битно је да дете и у школи може да чује о питањима вере и то из перспек- тиве верујућег наставника врло смо задо- вољни нашим вероучитељем, али морам да приметим да није тако свуда и да поставим питање: где су и какви су резултати те веро- науке која се већ скоро 20 година одржава у српским школама? да ли људи који преда- ју веронауку сведоче својим животом хри- шћански или световни дух? на томе треба озбиљно радити осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? слободан: разлога може бити много по- стоје они духовног корена због греха роди- теља или неке страсти које је дете наследи- ло (а наслеђује од оба родитеља) постоје и они би олошког корена кад је д ете агре- сивније, јер му се спава или је гладно а не зна то да изрази, затим гледање агресивних цртаћа, филмова и видео игрица, а треба имати у виду да је једна доза агресивности код дечака, као будућег заштитника поро- дице, природна, али је треба каналисати правилно као хришћани, знамо да је тело сасуд ду- ха светога има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? на пример апликације на одећи: мртвачке гла- ве, сове, змије? или тетоваже по телу? драгана: свака мода је пролазна и не тре- ба она да нас покреће нити има неки утицај посебно данас, мода је наметнула симболи- ку смрти и ужаса, на коју су многи родитељи већ десензибилирани па облаче те симболе на децу то је икона нашег времена и треба ту бити трезвен, без панике, али и без прихва- тања тога за нешто нормално православље је увек савремено, а никад модерно свети оци кажу: ко воли господа увек га се сећа, а сећање на бога рађа молитву ако се не будеш сећао бога нећеш се ни молити, а без молитве душа неће истрајати у љубави божијој, јер кроз молитву долази благодат светог духа слободан: е, ту смо сви танки слабо се мо- лимо, а кад се молимо, често то радимо хлад- но и расејано безмало сваки верујући човек ће данас рећи да нема времена за молитву од силних обавеза, а кад би нам неко одузео телефоне и извршио инспекцију, ту би се ви- дело да смо неколико сати дневно губили време на телефону међутим, олакшања од наших брига и решења проблема без моли- тве нема да би породица дисала духовно, мора да т ече молитва у дому што се више скраћује и прескаче молитва то смо уморни- ји и слабији изгледа да ту морамо највише да се „изразбијамо“ да би неке ствари схва- тили ту препоручујем често посећивање на- ших манастира да би се са тог манастирског вишедетне хришћанске породице 46 2 / 2020 кандила донео кући огањ редовне молитве који онда треба одржавати што је дуже могу- ће, па опет у манастир кад ослабимо да ли за вашу породицу постоје летовања и зимовања и како то остварујете? идете ли на поклоничка путовања? слободан: уместо летовања и зимовања посећујемо наше манастире кад се укаже прилика тако смо обишли многе наше ма- настире, али најрађе идемо у црну гору која је пуна светиња, али и истинских хришћана међу којима је врло пријатно боравити вер- ни народ у црној гори је, по мом мишље- њу, носилац најздравијег православног ду- ха код нас срба и ако дође поново до неке обнове вере код нас, доћи ће управо из тог расадника драгана, како сте се понашали у трудноћи? пренатални стручњаци дају велики значај разговору мајке са дететом у том периоду дете преживљава све што и мајка какви су били порођаји? имате ли поверења у дана- шње вакцине? драгана: сваки порођај је различит и страх је увек присутан, али не страх од са- мог порођаја него брига хоће ли све би ти у реду са бебом тај страх треба претварати у речи молитве у себи кад год би током поро- ђаја кренуле неке компликације, уз молитву би све на крају бивало у реду и током труд- ноће бих понекад причала са бебом, али сам више причала богу о беби наша су деца сва вакцинисана, али чврсто верујем да сваки родитељ мора имати право избора хоће ли вакцинисати децу, и подједнако је важно да има приступ информацијама о саставу и ква- литету вакцина имате ли вашу поруку охрабрења породи- цама које избегавају вишедетство? слободан: усудим се рећи да су вишедет- не породице богатије у љубави, јер се љу- бав не дели рађањем деце, и није тачно да је има мање за свако ново дете већ, напро- тив, она се умножава приоритет треба да буде склад у породици, а остале обавезе да се подреде томе што више човек планира свој живот, то се бог више повлачи и оста- вља да човеку буде по његовим плановима, а из тога најчешће изађе катастрофа да се не би самомучили, треба богу оставити про- стора да делује у нашим животима и онда ће се све наместити баш онако како нама тре- ба није упитно да ли ће т у бити препрека, и оних ун утрашњих где се сами боримо са својим сумњама и слабостима, па до оних спољашњих где трпимо неразумевање и осуду од ближњих тога ће би ти, али опет да се присетимо чувене реченице из филма „бој на косову“ када свети кнез лазар каже: „ја не гледам да ли ћ у ићи у битку по томе колика је сила која ми прети, него по томе колику светињу браним“ ми данас бранимо светињу брака и светињу породице која је мала црква е, дао бог, да будемо витезови као кнез лазар па да с е умножимо и да нас памте покољења као обновитеље здравог народа, а не к ао ријалити шоу коме је бог дао да ра ђа, треба да ра ђа и да не с умња да ће бог да ти и у слова и хране и новца и све што треба за ту децу коју нам је дао ка- ко каже владика његош у „горском вијенцу“: „прегаоцу бог даје махове“ другим речим, предузми нешто и сам, па ће и бог помоћи сигурно, и то у мери којој се нисмо могли ни надати кад господ даје, онда и претиче, и он сам је рекао: не брините се, дакле, гово- рећи: шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се одјенути? него иштите најприје царство божије, и правду његову, и ово ће вам се све додати (мт 6, 25–34) захваљујемо вам на искреној и душекори- сној поруци и верујемо да ће је многи подр- жати, а такође и његошеву веру да „прегаоцу бог даје махове“ знамо да се његош удубљи- вао и у вре ме кад каже: „што људи хоће, то и време трпи“ заиста, све зависи од људске воље и правилно коришћене слободе да- кле, када чинимо оно ш то хоћемо, нека то буде и богу угодно, па наше време неће да нас трпи него да са нама духовно напредује уверили смо се да се ваша породица бори за такве људе и такво време  вишедетне хришћанске породице март / април 2020 47 сведочанство одбрамбени бедеми тела христовог нису само вековне зидине, свети са фресака и факти тапија, већ и крвоток цркве – народ божићни васкрс народа лела марковић догодило се буђење народа у братској црној гори оног народа ко- ји је до скора био успаван, изгубљен, потиснут оног народа кога су пита- ли, а кога нису хтели да чују прогле- даше слепи, проговорише утишани, покренуше се укочени, чуше пови- цима и хајком заглушени десило се чудо! вековима пастири расејаваше реч божију коју господ посеја, а свети је узидаше у светиње, да буду светио- ник пастви до страшнога суда, уто- чиште вернима, прибежиште залу- талима, дом истини многе светиње претрпеше голготу, многе су нестале са земље вазнеше се на небо да бу- ду још један зрак у неописивој лепо- ти божије светлости оне друге све- тиње, привезане за земљу и род, још страже над стадом вековима зло насрће на човека поданици лукавог поново облећу око светиња, желе да продру у на ј- јачу тврђаву вере, да је изнутра обе- зимене, обезбоже, обезнане хоће да је обесправе насиљем над правом и правдом, труде се да јој одузму пра- во, да на метну силу да је из нутра сруше, освоје и присвоје а не виде, худи, потпуно заслепљени влашћу, среброљубљем и сујетом, да је цр- ква тело христово и да одбрамбени бедеми тела христовог нису само вековне зидине, свети са фресака и пљевља, 5 јануар 2020 г (aутор: ана џарић) 48 2 / 2020 о андрићевим приповеткама иво андрић, даровити писац, посматрач и хрони- чар сазидао је мост између моје душе и вишеграда на дрини и рзаву никада до сад нисам читао тако истанчане описе страха, љубоморе, беса, жеге, надошлих река, нео- бичних људи босанске касабе могао сам да чујем дрину како нестаје у даљини, да осетим њену хладну воду док младићи, уморни и изгладнели од пливања и роњења, одлазе још једном на другу обалу чуо сам немоћне уздахе људи обамрлих жегом осетио сам дубоку тугу кад се фил склонио у кут штале да умре необична жудња за животом и панорама открили су ми сањара какав сам и сам заволео сам необичну девојчицу розу калину ње- на лепота описана је бираним речима које заувек остају у срцу смела луталица која се игра са дечацима на обали, залази у циганске авлије, пење се по дрвећу и храбро брани своју част одувек сам је познавао као и марко, који је одувек патио за оним што свет може да пружи – раскош и лепота жељан свега готово да је презирао оскудицу својих родитеља немоћан да би- ло шта промени у њему је живео само бол сећање на розу и први неспретни пољубац вратили су га у дав- но заборављене дане, а сад је морао да преплива на другу обалу и остави иза себе оно што не може бити завидим жепи на белом луку под којим запенуша- на протиче завидим камену из мајдана на који је пи- сац наслонио леђа једне летње вечери кад се враћао из планине неки људи отресу са себе немиле дога- ђаје и наставе даље неимар је оставио своје дело да служи људима, а везир се никада није вратио животу осећања која заокупљају дечака док чека свој тренутак да добије књигу препознао сам као своја његов страх ме је обузео као да ја морам да вратим поцепану књигу девојка семитске лепоте узалуд се буди јер леде- ник не зна да воли, он једино жели да ужива у лепоти научио сам зашто родитељи склањају своје кћери од људи попут несталног младића нестала је једна ду- ша, а касаба је наставила да постоји истим данима аника је занавек остала вишеградска џизлија чак ни михајло није разумео какав бол јој је нанео бол се претворио у бес којим је разрушила све што је могла да има знала је да има мо ћ над мушкарцима и зна- ла је да ид е у суноврат није знала зашто је михајло одустао од њих људи у касаби заувек су запамтили аникина времена сваки човек зна да с е враћа богу, којим путем то нико од нас не зна писац је испричао необичне судбине обичних људи, заувек сачуване у његовим делима  лазар вулић из пера читалаца мисионара факти тапија, већ и крвоток цркве – народ не брани се светиња само на папиру, у цр- квама, манастирима, већ и народом и у на- роду здраво и будно духовно ткиво народа, најјача су одбрана ни слутили нису чиновници лукавог да се може догодити буђење народа оволи- ких размера у буђењу виде јуродивост, лу- дост, неразум, побуну не разумевши јуро- дивост христа ради а како би разумели, одрођени и одметнути од бога, колико бо- ли верујући народ када се на господа гађа? духовна ампутација води брисању створи- теља из ума, разума и срца, те није чудно у шта их таква амнезија преображава њи- хов говор, богат речима деструкције, рађа мржњу, а плоди уништење у исто време, пастири верујућег наро- да умирују стадо, држе га на ок упу, хране га духовном храном обогаћују познањем да је спас у умножавању љубави, милоср- ђу, саборности и братољубљу, врлинама и одржавању уља у светиљкама до дру- гог христовог доласка стрепе због своје духовне деце, али их поје и крепе вечном истином која је одувек надживела лаж и ту не може бити страха од исхода, уко- лико се истраје на божијем путу који спа- сењу води све остало води земаљским пролазностима снег који је у црној гори пао уочи божића открио је трагове звери али, и оне друге ко- ји показују како се кроз мећаву саборно хо- ди највишим циљевима за верујуће, пахуље се преобразише у ману, а мраз у најтоплији огањ који им загреја срца хрлећи светлости, хрлећи васкрсу, дочекаше божић!  не може бити страха од исхода, уколико се истраје на божијем путу који спасењу води март / април 2020 49 света земља тачно време оснивања овог манастира није познато, али према предању, на месту данашњег манастира, некада се налазила кућа симеона богопримца у чијем врту је била породична крипта у којој је и сам симеон био положен манастир светог симеона богопримца у катамону јелена јонић сматра се да је симеон богопримац био један од седамдесет и два уче на пре- водиоца које је египатски краљ птоломеј ii (285–247 пне) ангажовао да преведу свето писмо са јеврејског на грчки (септу- агинта) према предању, када је свети си- меон превео књигу пророка исаије и про- читао речи: „ето девојка ће затруднети и родиће сина“ (ис 7, 14), мислио је да је ово очигледна грешка и да би уместо „девојка“ (девица) требало да пише „жена“ хтео је да исправи текст, али анђео господњи зауста- вио је руку светитеља и уверио га да неће умрети све д ок се не уве ри у ис тинитост пророчанства исаије према другој причи, симеон је, враћајући се из египта у јеруса- лим, бацио свој прстен у реку са речима: „ ако га нађем, могу да верујем пророку“ следећег дана је у једном селу купио рибу и када је по чео да је де, нашао је сво ј пр- стен у риби и заиста тако и би јер к ада пречиста и преблагословена дева марија донесе сина свог, исуса христа у храм бо жији, по про- мислу се нађе ту и све ти симеон, који би прозван богопримцем, јер у зе од ње м ла- денца на своје руке испуни се реч анђела господњег, да свети старац неће умрети док својим очима не види месију на тај до- гађај чекао је он ве ома дуго, и најзад када је дочекао он мирно предаде душу своју го- споду у дубокој старости у југозападном делу јерусалима, недале- ко од манастира светог крста, на брду изнад долине вади ал-пасха налази се манастир светог симеона богопримца ова област је манастир на катамону, кувуклија изнад гроба свсимеона богопримца (извор: wwwtsaritsyn-tourscom) 50 2 / 2020 света земља позната и као катамон, па се данас најчешће овај манастир назива манастир светог симе- она на катамону тачно време оснивања овог манастира није познато, али према предању, на месту данашњег манастира, некада се на- лазила кућа симеона богопримца у чијем врту је била породична крипта у к ојој је и сам симеон био положен поједини истори- чари тврдили су да је ма настир 1177 годи- не основао грузијски цар вахтан-гаркаслан, који је исте године склопио савез са египат- ским султанима против крсташа, а заузврат у југозападном делу јерусалима, недалеко од манастира светог крста, на брду изнад долине вади ал-пасха налази се манастир светог симеона богопримца манастир на катамону, иконостас (извор: wwwtsaritsyn-tourscom) манастир на катамону, триптих (извор: wwwtsaritsyn-tourscom) манастир светог симеона богопримца на катамону (извор: hilandarinfo) март / април 2020 51 је тражио манастир часног крста и друге мање манастире у близини јерусалима до- бивши тражене манастире, грузијски цар је населио грузине и грузијске монахе у овим манастирима, али како су дошли у великом броју формирано је и неколико грузијских села у овој области као османлијски савезници и добри рат- ници, грузини су имали великог утицаја на османлије, па су тако издејствовали да на темељима куће и окућнице светог симеона богопримца изграде манастир са околним утврдама и кулом о даљој судбини овог ма- настира се мало зна, али се може претпоста- вити да с у у 14 или 15 веку овај манастир уништили арапи, јер се у једном путопису који је на стао век к асније наводи да с е мо- гу видети зидине манастира и кула висине до 20 метара које су делимично уништене и да имају мноштво празних соба међутим, нешто каснији путопис говори о да су зиди- не и кула овог манастира у најбољем реду у прилог томе говори и историјски запис да су грузијски краљеви давид и лео 1527 године склопили савез са сулејманом про- тив египатских султана и да с у их по тпуно победили, па је султан сулејман грузијцима одобрио бројне привилегије и места уз до- зволу да обнављају манастире у околини је- русалима вероватно да је том приликом об- новљен и манастир катамонас, који је онда био поново настањен грузијским монасима, с тим да је и да ље био потчињен манастиру часног крста даља историја манастира се прати преко појединих арапских путописа тако путопис из 1646 године наводи да је кула манастира катамонас била висока, че- твороугаона, направљена од белог камена и да се у њој налазило неколико ненасељених станова у манастиру су латински монаси повремено обављали мисе због којих су се разгневили арапи и протерали хришћане, а манастир претворили у објекат друге наме- не већ 1666 године следећи путопис наво- ди да је од манастира остала само рушевина даљи извори кажу да је 1738 г био видљив доњи део куле и на њему натпис на грузин- ском остаци исте куле били су видљиви и 1859 г исте године грчки монах аврам из града мадита купио је земљу са рушевина- ма, почео да је обрађује и да ископава дело- ве утврђења у североисточном делу налази- шта монах аврам је открио делове монашких келија, трпезарије, мозаичних подова, чак и рибњака и стубова од белог мермера не- посредно иза остатака куле-пирга открио је темеље саборног храма са мозаичним подо- вима што је по све му судећи био храм све -тог симеона богопримца након овога монах аврам је обновио храм и из темеља подигао нову четвороугаону кулу околне стене су разорене барутом, уситњени камен је ис- коришћен за обнову келија и економских објеката, околина манастира је очишћена од камења, донесена је земља, засађене су жи- тарице и виноград, а непосредно испод куле формирана је башта године 1879 монах аврам је по чео да ис- тражује спољашње двориште како би про- нашао гроб светитеља том приликом је пронашао усечене гробнице испод стене, напуњене камењем и земљом, очистио их је и до њих направио широки улаз изнад ових гробница монах је у наредне две године са- градио храм посвећен светом симеону у позним годинама, када се монах аврам осе- ћао изнемогло, предао је кључ обновљеног манастира на катамону његовом блаженству патријарху јерусалимском јеротеју, посве- тивши овај манастир заједници светог гроба данас је манастир светог симеона бого- примца на катамону добро утврђен, окру- жен великим парком са мноштво борова и чемпреса у области познатој као гиват ораним у источном делу храма налази се кувуклија светог симеона богопримца, степенице во- де у празну гробницу (мошти су пренесене у цариград под царем јустином ii), а почет- ком 13 века крсташи су их однели у задар на четири стуба изнад гроба налази се бела мермерна плоча, изнад ње је висока, изре- збарена дрвена кувуклија на северном зиду храма, налази се неколико икона из 19 века, а триптих који илуструје легенду о прстену посебно је занимљив  света земља 52 2 / 2020 света гора главна светиња скита је чудотворна икона пресвете богородице нерукотворена код грка позната и као продромитиса скит светог јована крститеља – продром др немања јонић овај румунски скит је сме штен на ис точ- ном крају свете горе у об ласти вигла, на самој ивици светогорске пустиње, на об- ронцима планине атос до скита продром је лако доћи из манастира велика лавра, јер су повезани путем у дужини од три киломе- тра у близини овог скита се налазе пећине светог петра атонског и светог атанасија атонског, као и извор воде (тзв извор мајке божије) на месту данашњег скита у 17 веку је по- стојала келија са параклисом посвећена светом јовану крститељу већ 1750 г се неколико молдавских монаха подвизавало у овој келији на челу са јеромонахом ма- каријем око 1810 године келију је купио ученик преподобног пајсија величковског, старац јустин пустињак влах (1770–1845), родом из молдавије, који је примивши по- стриг од преподобног пајсија убрзо оти- шао на свету гору по доласку у свету гору старац јустин је одмах започео изградњу неколико келија, архондарика-гостоприм- ница и других објеката и постепено је по- чео да с абира око себе у овим но вим ке- лијама, молдавске и румунске монахе из других светогорских манастира и келија ученици преподобног јустина влаха, оци нифон и нектарије, родом из молдавије, убрзо су након смрти старца претворили ове келије у ски т у д окументу који је из -дала велика лавра, а који се састојао из 13 глава, записано је да се допушта благоче- стивом племену молдавском да изгради општежитељни скит сагласно овом до- кументу продром је добио статус опште- житељног скита, на челу са дикејем (грч δίκαιος), који има свој печат, али да ће и даље бити потчињен манастиру велика ла- вра, што је и потврдио константинопољски иконе пресвете богородице нерукотворене – про- дроматиса (извор: wwwcatedralaneamuluiro) март / април 2020 53 света гора патријарх тако је озваничен први румун- ски скит на светој гори саборни храм посвећен богојављењу, са- грађен је 1866 године уз финансијску помоћ молдавског кнеза григорија жикија главна светиња скита је чудотворна икона пресве- те богородице нерукотворена код грка по- зната и к ао продромитиса оснивач скита, јеросхимонах нифон, 1863 године наручио је икону од искусног и, у то време, познатог иконописца из јашија, георгакиса николауа, одредивши му да иконописање треба да ра- ди у посту и у молитви, односно свакоднев- но да чита акатист пресветој богородици, и да једе само онда када сврши иконописање на крају дана у почетку је иконописање до- бро ишло, али када је иконописац дошао да наслика лица господа исуса христа и његове пресвете мајке, није могао да их прикаже на одговарајући начин тада је георгакис, од- лажући свој рад, почео искрено да се моли пресветој богородици за помоћ сутрадан је побожни иконописац ушао у своју радио- ницу и угледао већ готову икону, са чудесно самоосликаним лицима у скиту се налази још једна чудотворна икона, икона јована крститеља године 1821 за време грчког устанка, свету гору су заузе- ли турци, који су пљачкали и разарали мана- стире, скитове и келије широм полуострва између осталих, турци су упали и у скит про- дром, и у саборном храму су угледали вели- ку икону светог јована крститеља који их гледа строгим погледом уместо покајања, турци су пушкама пуцали у икону, али су се том приликом меци, не наносећи оштећења икони, одбијали о икону и погађали турске војнике, који су убрзо у паници побегли из скита од 1859 године скит се званично сматра румунским у последње две деценије 19 века скит је доживео градитељски препо- род: изграђени су водовод и канализација, болница, изграђена је нова трпезарија на темељима старе трпезарије, проширена го- стопримница као и велики конак међутим, већ 1905 г у јаком земљотресу, већина ових објеката је прилично страдала грађевин- ска обнова скита ширих размера је започета 1970 г, а 1984 г отац петроније танасе, који је тада имао велики ауторитет на светој гори постао је дикеј као и већина светогорских манастира, скит светог јована крститеља, продром, скит светог јована крститеља, продром (извор: basilicaro) 54 2 / 2020 света гора има четвороугаону основу главни улаз је у западном крилу, испод звоника, боч- но од улаза су гостопримница, параклис и трпезарија у источном крилу је смештена библиотека у којој се чува 130 рукописних књига и око 5000 штампаних књига, углав- ном на румунском језику јужно крило ски- та је изграђено 1882 г и у њему су смеште- не просторије дикеја у северном крилу манастира су монашке келије и параклиси у непосредној близини скита се налази па- раклис светог јована крститеља, параклис старе келије и параклис који се користи као гробљански саборни храм је у источном делу порте и импозантних је величина 30х18 метара храм има скоро све елементе светогорске архитектуре: поседује спољашњи и унутра- шњи нартекс и три куполе храм је богато украшен фрескописом из 1863 г већина натписа је на латиничном (румунском) пи- сму, док су у старијим румунским келијама и параклисима натписи у фрескопису на сло- венском језику фрескопис саборног храма садржи велики број светитеља у природној величини од богатог фрескописа нарочито се издваја фреска која приказује свих 20 све- тогорских манастира и светитеље, њихове осниваче једна од главних светиња скита је честица главе светог јована крститеља поред ове честице у скиту се чувају и мошти апостола матеје, првог учитеља архиђакона стефа- на, великомученице варваре, мошти све- тог јована златоустог, григорија богослова, модеста јерусалимског, великомученика харалампија, светих бесребреника козме и дамјана и светог трифуна данас скит има бра тство које чини око 50 монаха, углавном из румуније и молдавије  у последње две деценије 19 века скит је доживео градитељски препород икона светог јована претече (извор: jurnalspiritualeu) саборни храм скита продром (извор: greececom) март / април 2020 55 из историје српске православне цркве најближи времену датовања иконе св рафаила банатског с краја xvi и почетка xvii века је помен јеромонаха рафаила у саставу монашког братства у хиландару из 1549 године нека сведочанства о времену и лику светог рафаила банатског др ђорђе т вуковић у хиландарској ризници сачувана је икона на којој је живописан лик св рафаила ба- натског процењује се, по сликарском стилу, да је реч о делу с краја xvi и почетка xvii века полазећи од тог податка, можемо потражити траг који је св рафаило банатски оставио о себи у сачуваним историјским документима најближи времену датовања иконе је по- мен јеромонаха рафаила у саставу монашког братства у хиландару из 1549 године следе- ћи податак потиче три године касније тада су у дубровник допутовали јеромонах рафа- ило, као изасланик хиландара и проигуман евстратије у име манастира св павла њих двојица су дошли те 1552 године, по новча- ни прилог који је следовао светогорским ма- настирима, а који се у свакодневном говору називао „дубровачка свећа“ овај податак о путовању, указивао би на нашег рафаила ба- натског, као вредног монаха који предано ра- ди у корист манастира, предузима путовања у крајеве далеко од свете горе, као оног „који зна да прође све путеве са драгоценим това- ром, упркос страху од разбојничких заседа и да се неозлеђен врати у матични манастир“ „дубровачка свећа“ или „стонски доходак“ је данак који су установили српски владари и обавезали дубровник, изгледа од времена цара уроша, да га исплаћује српском мана- стиру светих арханђела у јерусалиму како је записао један дубровачки историчар, у време царице маре бранковић, манастир- ско братство је пострадало (изгледа у време епидемије куге), те се исплата данка пренела на српске светогорске манастире хиландар и светог павла после смрти маре и ње не сестре кантакузине, дубровчани су покуша- ли да заобиђу ову обавезу, али су наишли на одлучан отпор монаха, па се од 1488 године даривање „свеће“ обнавља и траје све до уки- дање дубровачке републике у марино време утврђено је да се доходак исплаћује сваке друге године сваки манастир је бирао свог посланика, по правилу, угледног и поузданог јеромонаха или проигумана, ре- ђе игумана све до 1560године, оба послани- ка су добијала једно веровно писмо писано у име оба манастира, а затим су заједно крета- ли на п ут писмо је почињало љубазним по- здравима кнезу и властели, затим су следиле молитве богу и богородици да заштите град „од непријатеља видљивих и невидљивих“, а затим би се замолиле дубровачке власти да приме посланике и уруче им „свећу“, као што је обичај у самом граду чуван је образац овог писма, како би с е упоредио са оним к оји су монаси доносили: „образац писма које пишу игумани свете горе, речене горе атон у ма- кедонији, дубровачкој сињорији, када шаљу монахе да приме уобичајену милостињу“ 56 2 / 2020 из историје српске православне цркве из каснијих извора, знамо да су светогор- ски монаси улазили у град са великом прат- њом својих сународника, а затим су главном улицом ишли ка кнежевом двору у с али малог већа свечано би их при мили кнез и већници уследили би поздравни говори и пригодна молитвена песма на „словенском“ језику монаси су својим домаћинима пре- давали четири корпе пуних поклона из ба- ште: у првој су биле пињоле (борова језгра), у другој суве трешње, у трећој лешници, а у четвртој турунде – колач са нитима шафра- на тада би скромно замолили да се „учини дар који називају свећом“ кнез и већници би их пажљиво саслушали, захвалили им на лепим жељама и даровима, а онда би их упутили државним благајницима и проку- раторима св марије онда би монаси тамо отишли, и срдачно поздравили благајнике и прокураторе пошто би се прочитала писма игумана, монаси су показивали делове дука- та који су имали код себе ти расечени дело- ви су спајани са трећим делом истог дуката који је чуван у дубровачкој благајни а да се додатно покаже веродостојност дуката, он- да би монаси-посланици показали и мана- стирске печате којима су требали да овере признанице по примању новца после при- мања новца, узиман је нов д укат и расецан на три дела, по устаљеној процедури тада би се српски монаси опростили од својих љубазних домаћина и кренули пут натраг управо те 1552 године, када имамо вести о примању „дубровачке свеће“ и рафаило- вом учешћу у томе, турске власти су основа- ли темишварски ејалет, у чији састав је ушао и бечкеречки кадилук управо на простору овог кадилука јавиће се један хиландарски метох, прочитан у османским документима, као бакебош или бакебуш, близу банатског села арач (или арача) о по стојању тог ме- тоха говоре следећи документи: хуџет писан почетком октобра 1578 године у бечкереку (данашњи зрењанин) и султанов ферман из јула 1582 године из докумената се сазнаје да су хиландарски монаси стекли овај ме- тох у време пописивање чанадске области, али се не прецизира да ли с е мисли на први или други попис, тако да се добијање метоха датира између 1567 и 1571 године хилан- дарски монаси су 2 октобра 1578 године затражили дозволу на бечкеречком суду да, на остацима претходне цркве, саграде нову у заштиту хиландарског метоха и подизању новог монашког станишта у бечкереку, св рафаило је уложио своје последње снаге и упокојио се марљиво радећи на њиви господњој март / април 2020 57 дозвола од власти је добијена уз уобичајену обавезу да нова грађевина не премаши своје првобитне димензијецрква је требало да бу- де саграђена од дрвета и трске, односно ша- ше на метоху су монаси гајили стоку и пчеле у лето 1582 године монахе су узнемирили санџак-бегови људи који су скупљали порез, али су затражили више него што је прописа- но због тога су монаси затражили заштиту у цариграду, па је уследило издавање ферма- на следила је султанова заповест чанадском санџак-бегу и бечкеречком кадији да испита- ју притужбе монаха и спрече сваки зулум и злоупотребу, ако их је било поменути метох је изгледа био веома сиромашан, па је сул- тан услишио захтев монаха да се убудуће све дажбине и ушури замене са 250 акчи које би плаћали одсеком после овог документа из 1582 године, у изворима се губи сваки даљи спомен овог метоха но, и то је довољно да се временски ближе одреди време деловања светог рафаила ба- натског он је очигледно био послат на мана- стирско послушање, како каже запис на ико- ни, јер је требало организовати нов метох, негде између 1567 и 1571 године монаси су добили дозволу да граде грађевине од др- вета и трске, што одговара предању да је св рафаило становао у колиби од прућа бечке- рек је био место где се долазило на суд пред кадију и требало је организовати пристојан смештај за боравак монаха уједно, то је био згодан повод да се тамо настане монаси, бли- зу једног бреста, као што то тврди народно предање, и затим, током времена испослује подизање омање цркве у бечкереку веро- ватно су и овде прве стамбене јединице биле од трске или прућа цео подухват требало је поверити најискуснијем монаху, а то је био св рафаило, који је као што смо већ видели, имао искуства у преговорима са дубровач- ким властима у свести народа, задржало се сећање на св рафаила и као проповедника у заштиту овог хиландарског метоха и поди- зању новог монашког станишта у бечкереку, св рафаило је уложио своје последње снаге и упокојио се марљиво радећи на њиви го- сподњој целог свог века  парохијани нису само људи који прима- ју свештеника у кућу они могу бити и породица како то? људи који су ту једни за друге, који се разумеју и брину једни о другима јесу по- родица не морају да се виђају сваки дан, не морају да се „зивкају“ непрестано, али треба да су увек ту ако нешто затреба тако, на ободу кучева можете позвати људе у 5 ујутру да дођу до цркве и неће вас питати зашто једностав- но ће доћи јер за цркву су увек ту разговарала сам са росицом, босанком, ми- лентијем, браниславом, сибинком, камелијом, анђелином, оливером, надом и стојанком бранислав регулише све око електричне енергије у цркви, не само без хонорара, већ користећи свој материјал за рад са задовољ- ством је увео струју у једну цркву не ограђује се ни од других послова, па зими чисти и пор- ту од снега, а лети коси траву његова супруга сибинка помаже своју цркву тако што чисти, пере, пегла, све што је потребно на парохији брану иначе зову „теча“ у парохији, јер је у ро- ду с попадијом, па г а сви прихватају као род рођени црква вазнесења господњег у кучеву је цен- трално место богослужења, где се парохијани најчешће сабирају постоје и околни, мањи храмови где су службе повремене, али и њих парохијани једнако воле и брину о њима парохијани из историје српске православне цркве 58 2 / 2020 сви се друже на различите начине посе- ћују се по к ућама и ос ећају се као у својој није могуће отићи баш к од сваког на др у- жење, али тај породични однос због тога не слаби тетка стојанка је прва парохијанка ко- ју су свештеник споменко и његова супруга косанка упознали тада је држала ресторан у коме је црква организовала своје велике до- гађаје и помагала кад год је некога требало угостити мајка босанка је причала како су о спомен- ко и о марко дошли да свете водицу код њеног сина горана који није могао, због ужасних бо- лова, ни да лежи, ни да седи, а камоли да стоји за време молитве коју је пратио с великом љубављу и поштовањем буквално су сви бо- лови нестали и он је оздравио свештеници се моле за породице својих па- рохијана и ту су да понесу кризу и болове за- једно а господ увек нађе решење за славу у цркви вазнесења господњег има 14 колачара, пошто је највећи број вер- них активан постављају се и по две трпезе сви парохијани су увек ту и неко да јаје, неко сир, неко гибаницу сви учествују највеће сабрање је за бадње вече, божић и васкрс ка- да они који дођу не могу да стану ни у порту служи се поноћна литургија, а после тога је заједнички доручак пред васкрс сви парохи- јани дају своја јаја, која се фарбају и касније на ободу кучева можете позвати људе у 5 ујутру да дођу до цркве и неће вас питати зашто једноставно ће доћи парохија цркве вазнесења господњег у кучеву кристина давидовић парохи ј ани март / април 2020 59 служе на трпези сестра тања, запослена при храму, брине о цр кви, продавници, али и о воћњаку и винограду које је о споменко за- садио са сином срђаном иза цркве постоји и дечији парк када су даће, обичај је да људи направе по- служење за покој душе у парохијском дому и оставе прилог храму овде млади прво долазе у цркву када имају проблем, па тек онда код лекара нај- чешће траже да се свештеник помоли за њих анђелина (19), долази редовно на литурги- ју од малена и радује се свакој недељи пости све постове оливера каже: „недеља без литургије ни- је иста ја с комшиницом дођем на литургију, потом одемо на кафу човек нађе неки мир и после се све стигне“ такав је ритам парохије у кучеву наравно, свега тога не би би ло да ни је свештеника и њихових породица у којима народ види љу- бав и од којих добија подршку о томе могу и сама да посведочим, јер су ме о споменко и косанка, који имају петоро деце, веома срдач- но примили не бих умела речима да опишем њихово дивно расположење и однос у гости- ма је била и другарица са бебом, а кућа не са- мо да није била тесна, него мислим да би још много људи могло да с тане, а да с е не осети никаква тескоба отац споменко је т у 20 година на ж алост, његова парохија је за т о време од преко 200 кућа спала на 100 људи одлазе, највише у иностранство, али се сете своје цркве зову кад дођу назад, на одмор сврате у храм на литургији за задушнице видела сам бака милицу која је доносила цвеће и украшавала иконостас њени су отишли у бе ч, и ун уци и деца обавезала их је да редовно морају ићи на литургију иду и ун уци ова мајка је своје потомство сачувала на најбољи могући начин кад човек има веру православну и породи- цу, има све  сви се друже на различите начине посећују се по кућама и осећају се као у својој није могуће отићи баш код сваког на дружење, али тај породични однос због тога не слаби парохи ј ани 60 2 / 2020 с благословом протојереја-ставрофора браца санчанина, старешине храма и намесника у селу бешка у епархији сремској, имала сам прилику да с е упознам са заједницом тог краја отац брацо је т ом приликом посебно представио двојицу хришћана уз речи да с у сви верници д ео заједнице и сви су заслужни за оно што црква има и јесте, јер су њен део, с тим што се увек неки посебно истакну момчило малешевић је директор „ингрин“ предузећа у ин ђији и паро хијанин оца браце гледајући потребе цркве, покрен уо је пројекат и преузео обавезу да се уз помоћ конкурса, али и с луха власти и меш тана рестаурира иконопис, а од ове године уведе и г рејање у цркв у уз то, покренуо је иницијативу да с е на про леће сазидају спољни тоалети овакве иницијативе су управо брига за целу заједницу на питање одакле момчило у цркви, ре че да је ро дом хришћанин, православац отац је био привржен цркви и о д детињства момчило одлази у храм божији „деца ми долазе сама у цркв у, да и ја не знам имају свој лични осећај за т о породица и црква с у две најважније ствари у мом животу, па пет места празно“ с понос ом је испричао да је скупштина свакој верској заједници дала новац у ск ладу с про јектом и да и ос тали одборници помажу у свим, па и у физи чким пословима за иконопис су добили 300000 динара, за г рејање 500000 динара и, како каже, увек т реба више, а намера с е препознаје и цени на питање о томе шта је црква њему дала одговорио је: „црква ми је дала здраву породицу, супругу, троје деце, две унуке, велику породицу и свуда смо по свету“ године 1995 о брацо је дошао у цркву која је била у трошном стању радило се на крову, фасади, иконама, хидроизолацији сви с у учествовали ко није имао средстава, помагао је физички укључена је би ла и т адашња управа, полиција, општинари, наставници и сви су уписани на таблама у цркви тада није било ни новца о д реституције, а мног о тога је урађено до нато бомбардовања после тога је направљен светосавски дом, па поред дружења и седница, које су раније одржаване или напољу или у про тиној кући, сада људи и прославе и да ће организују при цркви, у сали изграђена је од добровољних прилога људи свих к онфесија са рестаурацијом икона, промењена је и сва с толарија цемент су донирали парохијани парохија има много образованих људи велики број њих ту више не живи, с т им што неки д олазе и сваки викенд из беог рада за ве лике празнике и парохијани сви верници су део заједнице и сви су заслужни за оно што црква има и јесте, јер су њен део, с тим што се увек неки посебно истакну из бешке у срему кристина давидовић март / април 2020 61 када је топло окупљају се после службе када одлази у посету, о брацо не куца и не звони у сваку кућу улази као у своју нема ценовник, а гаји воће и овц е свештеник парохијане доживљава као своје најближе, као што и они исти осећај имају према њему посебна част била је упозна ти човека који је дошао из друге парохије да разговарамо радивој петровић је в ласник породичне пољопривредне фирме к оја обрађује 1500 хектара и паро хијанин је цркве у новим карловцима од 2010 године је члан црквеног одбора своје парохије када је био к ум славе направио је леп и упе чатљив летњиковац сада организује и учествује у изградњи велике сале до славе планирају и пут као домаћини да заврше, при чему радивој предлаже и нови велики паркинг учествује и у грађењу цркве у руском стилу, која је већ веома упе чатљива приликом вожње аутопутем за нови с ад од ове године, радивој ће помагати и богословију у виду намирница за исхрану ученика, јер, како каже о брацо: „колико је би тна брига о цркви у којој смо сад, ништа мање није битна жива црква у младим људима који се школују“ на питање одакле жеља и иници јатива да се толико улаже у цркву и њене по требе, уследио је дир љив одговор: „имао сам две ћерке и веома смо ж елели сина на наг овор мајке, 2007 године супруга и ја смо о тишли у манастир беочин и помолили се мајка је ишла тамо и зна с естринство већ 2008 године, на празник богојављења, добили смо сина то је велики и битан знак за нас“ велики допринос дао је и манастиру светог марка на једном од 4 извора и ли воде, како га мештани зову реконструисан је звоник, обра ђује њихову земљу, а обећао је и продавницу сувенира финансијска помоћ заиста много значи, али то је само један део како човека тако и цркве радивој је поред примера несебичног улагања своје зараде у цркв у и за једницу и пример владања у истој на бадњи дан пос ле свечаног ручка није дозволио да се све остави тако да се из црквене касе плаћа спремање, чишћење и прање судова или да попадија иде за њима, већ је остао са још једним парохијаном миланом и поспремио све, а ос татке хране о днео једној породици истом приликом се сетио и дрва да донесе од човека који их је имао када су реконструисали звоник, д овео је сво је раднике и са њима скидао прљавштину са три спрата звоника, како би реконструкција могла да се несметано изведе када је његова црква добила другог свештеника, дао је иницијативу да му се финансијски помогне на т ој малој парохији, те је добио да предаје веронауку и обезбеђен му је смеш тај, док се не с творе услови за живо т при цркви верује да онак о како се чини, т ако се и д обија заузврат, што се показало и у с ледећој ситуацији док су чистили звоник, један радник га је питао зашто то они раде? имао је проблема да нађе жену и радивој је сугерисао да човек мора да верује и да се потруди, па ће свештеник дати благослов и биће све како треба убрзо је нашао б удућу супругу и они с ад редовно иду на литургију у црквеном одбору сви момци су млађи од њега, али имају дивну сарадњу каже: „свако може да учествује ко нема новца мо же да направи ручак за раднике и то је нешто битно је да смо сви ту“ ангажују се и они који су у иностранству чак и они који ретко долазе и не планирају да се врате воле да помогну и оставе нешто месту из кога су потекли питала сам га који је значај вере у његовом животу и тиме смо закључили наш разговор: „веровао сам, преци моји исто то што се десило појачало је моју веру поред свега осталог, црква ми је с ад јако важна ту је поред породице у срцу свако вече се помолим богу кад легнем и мислим да ми то доста значи између осталог, и црква мора да б уде део живота, поред очувања породице и здравља много је речи потребно да бисмо опис али два трудољубива човека оно ш то им је заједничко јесте велика захвалност богу и доживљај породице као светиње мала црква најбољи је стожер велике  парохи ј ани мала црква најбољи је стожер велике 62 2 / 2020 мисионарски излог презвитер мирослав јовановић, семе вечног живота, српска православна црквена општина лесковац 2018, 206 страна семе вечног живота милош павловић недавно је изашла нова књига угледног лесковачког свештеника и ангажованог културног делатника презвитера миросла- ва јовановића књига је уређена као одабир његових раније објављених чланака, беседа и научних радова и носи јеванђелски наслов: семе вечног живота, а подељена је у три це- лине: „теологија“, „историја“ и „друштво“ ово је че тврта ауторска књига оца ми -рослав јовановић претходне три носе на- слове: стара лесковачка црква оџаклија, црква свете преподобному- ченице параскеве у рудару и хришћанство у немањиној дубочици од појаве до данас поред ових књига објавио је десетак научних радова и ви- ше публицистичких текстова управо већи део тих текстова чини садржину књиге која је недавно представљена чита- лачкој јавности теологија у првој целини књиге која носи наслов „теологија“, ау- тор је објединио све текстове на богословске теме које је ранијих година објавио овако сакупљени текстови пред- стављају пуноћу једног богословског систе- ма текст о христовом васкрсењу је огњена посланица мисионарског домета овде се као посебан текст налази и један студентски рад аутора на тему свете тајне евхаристије у тексту „школа и образовање код срба“ аутор даје чврсту апологију верске наставе текст „хришћанство и европа“ је беседа аутора ко- ју је изговорио као директор библијске шко- ле у ле сковцу на ск упу библиста у о хриду 2016 године у овој беседи указао је на ж а- лостан пут којим савремена европа иде, јер се полако, али сигурно, претвара у прогони- тељку хришћанства, иако је на њој основала своје цивилизацијске темеље вредан пажње је

-АМФИЛОХИЈА-