-АМОСА-
1
Свеска: 300 | Хришћански брак и породица
...је требало да почне самопрома- трањем и сАМОСА?📌 вла|ивањем човек не сме робо-
вати својим страстима само кроз овако укупно
долази до унутрашњега мира и равноте
...је требало да почне самопрома- трањем и с
МЕТА инфо: Р:24147 К:176708 Д:98
 | Свеска 300 |
Свеска: 300 | Хришћански брак и породица
... има смирење, покајање, целомудреност и љубав, пре свега као пример једног високог културног обрас- ца узима се онај образац који су стари хуманисти израдили на основу античке филозофије они нису бринули о усавршавању друштвених устано- ва, него о облагоро|авању појединаца облагоро|авање је требало да почне самопрома- трањем и самосавла|ивањем човек не сме робо- вати својим страстима само кроз овако укупно долази до унутрашњега мира и равнотеже савремена православна култура стога треба да понуди алтернативу, другачији пут и да посведочи да излаз из лавиринта савремене цивилизације постоји православно хришћанство и култура ебеској култури хришћани првих векова хришћани се не разликују од других људи ни по земљи, ни по језику, ни по обичајима нити они пребивају где сами у својим властитим градовима, нити имају какав другачији говор; они не воде неки посебно означен живот само њихово учење није плод људске мисли, нити проналазак радозналих људи; хришћани нису следбеници никаквог људског учења као што су други и мада живе у јелинским и варварским градовима, како је већ коме запало, следећи домаће обичаје у ношњи, храни и у свему другоме, показују диван и по општем мишљењу парадоксалан поредак у своме друштвеном животу @иве у својој отаxбини, али као дошљаци; учествују у свим обавезама, као гра|ани, а све подносе као ту|инци за њих је свака ту|а земља отаxбина, и свака отаxбина, ту|а земља бораве на земљи, али су гра|ани неба (посланица диогнету, 2 век) средњовековни српски црквени писци су врло рационално користили своје богословске способности теолошке радове они нису писали, али су доста преводили с грчког и нешто мање с латинског језика сматрали су да је излишно разматрати теолошке проблеме којима су се већ бав- или, и то врло квалитет- но, ромејски аутори ме|утим, за нормалан духовни живот сред- њовековног србина било је неопходно посе- довати житија и службе домаћих светитеља стога су ондашњи богословски писци састављали искључиво богослужбене и хагиографске (жити- јне) текстове иако немамо теолошке трактате, наши богослови ни у ком случају, по образовању и проницљивости, не заостају за својим грчким и латинским колегама то управо показује философска дубина житија и служби које су за собом оставили један од српских богослова, и то можда највећи када је у питању житијна књижевност, јесте хиландарски јеромонах доментијан он је ро|ен негде после 1200 године када се замонашио једно време је провео у архиепископији у @ичи затим је наставио свој подвижнички живот н а 14 васкрс 2/2008 благоје пантелић доментијан и светој гори био је сарадник и духовни ученик светог саве као врло образован, био је јако поштован како на двору тако и у животу цркве, те управо он добија понуду од краљ уроша и да напише живописе св симеона и св саве два најзначајнија житија доментијан прихвата понуду; прво почиње да пише @итије св саве, и то баш у савиној келији у кареји, административном центру св горе ту, у рајском светогорском врту где је некада лик свог духовног оца посматрао, сада га, у молитвеној тишини, пером исписује ту где се савино прис- уство и даље осећа, доментијанови описи не могу а да се не преобразе у један цветни хвалоспев прича о човеку какав је био св сава не може а да се не претвори у божанствену химну, а посебно када је прича поета какав је био доментијан друго своје дело - @итије св симеона - он је тако|е саставио на атосу, али не у кареји, већ у пиргу преображења господњег у то време је с њим живео и теодор граматик, потоњи монах теодосије један савремени истраживач српске средњовековне књижевности умесно је записао да се „код нас никада нису нашла под истим кровом два тако даровита писца“ доментијан није писао пуно изгледа да је своју монашку скромност доследно спрово- дио, па чак и када се ради о интелектуалној делат- ности доментијанова теологија доментијанова теологија је изразито символичка, а символ светлости у његовом теолошком систему заузима нарочито место на то је известан утицај могао да изврши култ огња и светлости из словенске паганске религије, али је, несумњиво, пресудно било учење о божанској светлости једног хришћанског мистика из xи века - св симеона новог богослова - који је баш у доментијаново доба прево|ен на старосрпски језик, тако да га је могао читати и на матерњем језик, мада је вероватно одлично познавао и грчки иначе, сам символ светлости био је јако популаран у европској теолошкој и философској литератури xиии века јеромонах доментијан, када исповеда бога као св тројицу, говори о трисветлом божанству бог је светлост и као светлост се јавља човеку говорећи о мисији св јована претече и крститеља, доментијан га назива богосветлим зраком, који проповеда истинско сунце света христа бога нашега“ дакле и сам оваплоћени бог, исус христос представља светлост или, како би рекао доментијан, пресветлост када пише о преназначеном ро|ењу будућег светитеља саве, доментијан наводи да су његови родитељи, стефан немања и ана, примили благодатну богосветлу радост: „и потом заче богољубива ана у својој утроби, и роди по божијој вољи сина, добро изникли изданак од доброга корена, у коме родитељи његови примише богосветлу радост“ божанску нестворену светлост о којој доментијан толико говори, човек прима (одн види) правом вером: „ка тој истинској светлости пут је права вера, која нас уводи у вечни живот и бесконачну светлост господа нашега исуса христа“ треба на крају рећи и то да је хиландарски јеромонах доментијан лепотом свог богословског језика инспирисао и сред- њовековне српске зографе (живописце, фрескописце) ишчитавајући доментијанова житија, црквени уметници, фасцинирани његов- ом теологијом светлости, желели су да сликом изразе ту исту мисао тако је у манастиру сопоћани зограф читаву позадину унутрашњег храмовног живописа прекрио златом, и тиме на једним другим језиком изразио прекрасно доментијаново учење о божанској светлости православни мисионар 15 светли ликови историје српске православне цркве његово учење 16 васкрс 2/2008 говорити о генију, универзалном, оствареном човеку након смрти натчовека, у време уздиза- ња још несагледаног идола, тешко је xxи век агре- сивно доноси широку понуду псеудо - талената, оних који се не стичу акцијом, већ пасивизацијом сопственог бића савременост оштро сукобљава духовни живот и социјалну афирмацију, стварајући мучан и шизофрен осећај у појединцу ме|утим, осврт у прошлост открива путоказе на тлу србије xв века ће се наћи једна аутентична људска фигура - за нас сада свети деспот стефан лазаревић мало га и оскудно помињемо, мало знамо, а много нам је дато стефан је пето дете кнеза лазара након четири кћери, ро|ен 1374 или 1375 године васпитан је у духу православно - византијске дворске традиције у младости је стекао образовање, неприкосновено у односу на све друге племиће тадашњих српских земаља истицао се у ратним вештинама још за живота свог оца природни ток је нагло пресечен битком на косову - народ је остао обезглављен, земља пред извесношћу ропства тада је стефанова личност и добила подстицај прва се наметнула владарска улога постављен је насред материјалне, културне и духовне пустиње, истовремено притешњен двоструким утицајима, тј под претњом турске, и будним оком угарске, ослоњен на несложну српску браћу прихвата вазалство према турцима, пријатељује са угарима и дубровчанима и дипломатски одржава србију на ногама све до смрти 1427 године писац деспотове биографије, константин, дивио се чувању добрих односа са свим силама, чак је истакао да је закратко постигнут толико жељени, а скоро никад могућ, живот србије изнад истока и запада чињеница да је ропски положај стефан подносио најбоље од околних владара доказана је у записима о скоро пријате- љским односима са бајазитом за којег ратује као вазал ратовао је храбро, не бежећи од смрти, не лажући султана и кад је био оклеветан за издајство каква је снага потребна да се не окрене мач на оцеу- бицу, колика љубав и свест која и непријатеља чини пријатељем? карактеристична је по својој трагичној димнезији, битка код ангоре 1402 године: стефан три пута узастопно улази у битку да спаси бајазита, заслужује дивљење татарског во|е, а након тога изморен се повлачи и на свом тлу ратује са ђур|ем и истим турцима који му окрећу ле|а као месец посред звезда, како каже константин, он плени мудрошћу западне племиће, постаје угледни члан змајевог реда витезова краља @игмунда, а истовремено одржава добре односе са претенден- тима на турски престо који се непрекидно смењују и ратују свом народу је био велики препородитељ нетипичан владар, изузетне лепоте и држања, а без развратних навика, строг према поданицима, милостив према сиротињи, један од оних ретких људи према којима нико не остаје равнодушан препород је био апсолутан - привредни (законик о рудницима), државотворни (престоница постаје београд), духовни (подижу се манастири широм моравске србије и даље, нпр манасија) културна обнова расте на темељима византијског хуманиз- ма, свежег даха духовности, преписивачка и пре- водилачка делатност се шири под његовим утица- јем и утвр|ује историјску и верску свест народа сам, на попришту зле крви, он изнова и изнова расте као витез, чувајући себе од других и друге од себе највећа су спотицања о сопствене напрслине, па је проблем унутрашњег сукоба у деспотовини (брат вук и сестрић ђура| окрећу му ле|а, тражећи варја перковић хомо универсалис заспа свети деспот стефан православни мисионар свој део територије) отежавао све дипломатске и домаће акције, а пре свега трајно нарушавао деспо- тов унутрашњи мир и здравље пукотина унутар стефановог бића двоструко је одре|ена: спољни непријатељи били су слика оног зла које незвано долази, и мач га гони теже су биле повреде срца, најинтимније туге услед сукоба са братом, услед младости која је гинула за идеал, и само од бога имала права тражити помоћ сензибилан и уметности наклоњен од младости, деспотов дух је испливао као најдубљи основ његовог бића, и снажан, као и сви остали аспекти, сагледао је далеко испред себе неопозиву истину: просвета и култура су последња (или прва?) одбрана физички угроженог народа, и појединца, тј на згаришту и пепелу остају само плодови духа књижевни афинитети су најтише и најснажније проговорили о њему то је простор интиме, где је конце своје земаљске егзистенције везивао за небо, и тако плео читав живот у једном броју дела читамо свест о победи али и извесности смрти, са призвуком меланхолије човека којег живот није миловао ни на једном пољу приказ сукоба лазареве војске и турске (натпис на косовском стубу) поис- товећен је са небеском битком, иза које остаје обас- јана победа, златни зрак над црном прашином сваки сукоб на земљи у деспотовим стиховима пре- раста у симбол вечне борбе бога љубави и сила таме слово љубве, блиско целовитој песми, разрешење за сваку кризу слути у стварању неприсутне лепоте, све кроз следовање принципу qубави - она све превазилази деспот путује од израженог личног бола ка универзалној и готово хуманистичкој жељи да се одавно зава|ено човечанство измири тај основ његовог приватног бића, заљубљен у живот и жељан рајскога мира, исклијао је све друге дарове и усмерио их ка непрестаном усавршавању, при чему је граница одре|ена сусретом са богом највећа загонетка остале су његове очи: светле као сунце које исијава светлост, али га ми никад до краја не спознамо (по речима животописца) деспот стефан је умро нагло, изморен и болестан, посвећујући последње мисли и жеље добру србије наредбом: по ђур|а, по ђур|а несвакидашња природа спојила је ратника, владара, песника и теолога у истоветност qубав као циљ поткива сваки његов корак: она се брани у рату, жели да се мири, јеца за изгубљеним рајем, пева лепоти дарованог света, издише изговарајући ту|е име стога, свети деспот стефан живећи за оно што превазилази њега самог, даровима израстајући из праха косовских мученика, негира време и вековима ће бити необорива парадигма сваком србину, јер као остварена личност успоставља немушти контакт са савременим тренутком и његовим појединцем, даје јасан путоказ за лично и колективно - национално освешћење и узрастање српски светитељи ле србије лазаревић проблем који уоче, пре или касније, сви који се темељније баве учењем, јесте проблем опширности, и непотребно затрпавање инфор- мацијама, са једне, и неопходност да се зна од свега по мало, не би ли открили ствари које нас знимају, те таленте који су нам дати, са друге стране где је права мера квантитета и квалитета је суштинско питање када се говори о образо- вању, како оном формалном, школском, тако и оном образовању које стичемо ван институција и које је по правилу нама блискије и занимљиви- је, управо из разлога јер та знања стичемо само- иницијативно недостатак основног богословског знања, поз- навања основног катихизиса, је проблем са којим су суочене генерације које су одрастале у време комунистичке власти, када, уколико нису основ- но верско образовање добили у кући, у класич- ном школском образовању нису имали прилику да сазнају никакве информације о богу и вери ова суштинска тематика је била заоби|ена мно- ги ће рећи, шта смета непознавање бога, да би чо- век био добар научник? тешко је наћи научника (да ли их уопште има?) који није дошао до бога, макар на деистички, или неки тотално апстрак- тан начин, или се и даље мучи и ломи на том питању над питањима но без бога, као алфе и омеге, онога од чега се полази и ка чему се тежи, многе науке постале би сумњиве, у најмању руку наука, ма која, сама по себи није циљ, и није ника- кав одговор наука може да буде почетак пута ка богу свакако није крај пута ако посматрамо историју науке (веома за- нимљива помоћна наука), како науке уопште, та- ко и посебних наука, физике, астрономије, био- логије можемо запазити да су закони које су у одре|еном временском периоду сматрани за ап- солутне, после неког временског периода или тотално мењани новим, или су допуњавани спе- цијалним случајевима примери релативности научних закона које ћемо овде навести односи се на астрономију и физику почев од античких философа и замишљања земље како је носе корњаче, као рав- не плоче, па до модерног доба где захваљујући сателитској технологији можемо да заиста види- мо како изгледа земља и многе удаљене планете и системи, имали смо низ теорија, које су у своје доба сматране за догму, а које су временом дока- зане као погрешне пример из физике су једна- чине којима се описује гравитационо, електрич- но и магнетно (електромагнетно) поље научни- ци су током времена откривали појединачне за- коне који се односе на гравитацију (њутн), елек- трично поље (кулонов закон), затим везу маг- нетног и електричног поља (фарадејев закон електромагнетне индукције) да би уследили оп- штији закони који обухватају поједначне случа- јеве (4 максвелове једначине које је максвел формулисао тек 1864 године) наука је ипак ограничена, но има тенденцију развијања много тога нам је познато, што пре само коју деценију нисмо знали, и ово што сада знамо је само кап у мору у односу на оно што нам предстоји уз све законе које познајемо, ми и даље не зна- мо шта је то сила или интеракција умемо неке од сила да врло добро опишемо; знамо како де- лују, али не знамо шта оне јесу суштина остаје несхватљива (вероватно и несазнатљива) ово испред написано долази као згодан увод да се помене теорија релативитета, како општа, тако и посебна овде нећемо улазити дубље у ову тематику, али можемо рећи да је ајнштајн веро- вао да постоји бог треба бити пажљив и нагласи- ти да ајнштајн није успео да пробије научни деи- зам и да до|е до бога као личности, до христа тај пут од „научног“ бога, до личности - христа, захтева прескакање једне потенцијалне баријере (да се изразимо речником квантне физике) и прелазак на виши ниво, у домен вере цркви су потребни и филолози, и психолози, 18 васкрс 2/2008 александар савић од науке ка богу и инжењери свако од нас може да допринесе у овом конкретном времену да црква одговори на конретне проблеме који се пред њу постављају свеште- ник није правник и сигурно не може да прати све прописе и законе који имају додирних тачака са црквом или парохи- јом као институцијом која има своје место у државном систе- му, али ту су верници правни- ци који ће се позабавити том тематиком ако имамо на уму оно најпретежније, трудиће- мо се да наша открића и саз- нања користимо за добробит све творевине тако|е, биће много лакше да на|емо ме- сто наше специјалности у широком свету и да на|е- мо где је место које нам у цркви припада православни мисионар 19 хришћанство и наука исак њутн, спој науке и вере научна и технолошка достигнућа садашњице на биоетичком пољу отварају потпуно нове примене истих на људски живот (како у човечном, тако и у не-човечном правцу), и у исто време имплицирају читав низ моралних дилема да ли заиста све што може да буде ура|ено, заиста и треба да се уради? јер, ако нека акција из ове области може (технички) да се спроведе у дело, да ли је иста та акција (етички) исправна? постоји једна коренита теоретска сагласност ме|у научницима, етичарима и правницима која говори о неопходности лимитирања (ограничења) техно- лошких истраживања и њихове примене мало је оних (бар у погледу теоретских истраживања) који држе до тога да треба имати неограничено поверење у научни прогрес, тражећи потпуну слободу у погледу избора научних истраживања дакле, већина људи из света науке, предосећа- јући опасност призивања неограничене слободе и поверења у науку, говори о границама науке али, о каквим границама се овде говори? то је заиста једно специфично питање којим се бави етичка философија ипак, философска мисао на овом пољу се одликује разноврсношћу гледишта: морална гледишта се разликују у избору принци- па и вредности оних предмета којима се баве не постоји апсолутно једнозначје (једногласност) у етици: различити морални „трендови“ налажу (или, боље рећи, оправдавају) употребу различитих принципа и вредности који пред- стављају гранични зид (који раздвајају) исправно од погрешног у научној пракси управо због овога, кључно питање философске дебате у пољу биоетике више није: „да ли је неопходно дати (усадити) науци и технологији етичке принципе?“, већ питање гласи: „какву етику за биоетику?“ дакле, које су то етичке апсо- лутне вредности и принципи којих се човек мора придржавати и од којих не сме одступати у научним истраживањима? и управо на овом нивоу (метабиоетике) улога философије је јасна, јер се управо на овом нивоу философија бави дис- тинкцијом (разлучењем) доброг од зла на пољу науке можемо приметити и разликовати две главне позиције у биоетици: концепцију „секуларизма“, и концепцију „личности“ првопоменута концеп- ција покушава да оправда етички избор аутоном- но и емпиријски у односу на човека сваки појед- инац доноси свој лични морални избор, без икаквог односа или одговорности према богу секуларни метод етичке анализе је „чињенични“ (или емпиријски), у смислу да се истина потвр|ује емпиријском верификацијом чињеница: истина (и, изнад свега, морална истина), може бити само физичка (никако метафизичка) оваква концеп- ција трага за логички одрживим и кохерентним аргументима који би имали примат при етичком избору са друге стране, „личносна“ концепција у биоетици има за своју основу онтолошки персо- нализам, као философски став који респектује људски живот у свим његовим аспектима онтолошки персонализам доживљава личност као центар биоетике на бази онтолошког кон- цепта личности, могуће је оправдати фундамен- талне принципе персоналистичке биоетике : а) фундаментална вредност живота, б) принцип тоталитета, или терапеутски принцип, в) прин- цип слободе и одговорности, г) принцип породице, е) принцип друштвености најважнији став ове концепције гласи да се људски живот мора поштовати од момента зачећа, до момента тоталне (церебралне, медицинске) смрти кључна биоетичка питања, као што су проблем абортуса, еутаназије, генетског инжињеринга и клонирања, све више добијају на значају и заузи- мају значајно место у данашњем секуларизованом свету који покушава да постави „савременог“ човека на пиједестал моћи присталице „напред- них“ идеја, који под паролом слободе човечанства заступају ове проблеме у сопственом интересу, 20 васкрс 2/2008 борислав петрић биоетика готово да не узимају у обзир разматрање трагичних последица биоетичких истраживања на које црква све више указује у име већ поменуте „слободе“ тражи се од науке да руши зидове и спаљује мостове, који би човека поставили у улогу творца али та слобода о којој се говори, као узроку и последици биоетичких питања, није апсолутна слобода такву слободу не поседује човек, који је ограничен на слободу избора, већ је она својство бога самог православна црква, из тог разлога, са правом говори о људском животу као о дару примљеном од бога, што конкретно значи да је бог једини господар живота и смрти, док је човеку поверен одговоран задатак унапре|ења и чувања живота qудски живот је свет управо зато јер своје порек- ло налази у господу светост живота није рез- ервисана за изабране, већ је универзална без обзира на индивидуално уверење дакле, темељни став према животу, у светлу вере, каже да је бог даровао човеку живот, и да бог од човека захева да буде свестан непроцењиве вредности коју тај дар носи, као и да за њега преузме одговорност захвалност за дар човек изражава поштујући живот, чувајући и унапре|ујући га свакако да разна биоетичка питања отварају бројне садржаје живота, и траже бројне одговоре само култура живота и цивилизација љубави, утемељени у хришћанском поретку љубави, одговорности и послушања дају одговор по мери човека православни мисионар 21 у име већ поменуте „слободе“ тражи се од науке да руши зидове и спаљује мостове, који би човека поставили у улогу творца али та слобода о којој се говори, као узроку и последици биоетичких питања, није апсолутна слобода такву слободу не поседује човек, који је ограничен на слободу избора, већ је она својство бога самог хришћанство и савремени изазови 22 васкрс 2/2008 православни брак, као света тајна цркве хри- стове, јесте божји благослов који је он из љубави, као једини човекољубац, подарио људи- ма бог толико воли брак да је почетак својих чуда, црквеног спасења света, поставио у кани галилеј- ској, где је претворио воду у вино на свадбеном весељу супружника предање цркве спасење брачника види у превладавању, са једне стране, биолошког индивидуализма, а са друге, полности, кроз сједињење у једно брачно постојање са две личности, које више немају ме|усобно биолошко- поседнички однос, већ црквено-жртвени такав хришћански брак, који у основи има љубав ка бо- гу, остварује се као „мала црква“ брак који се склапа изме|у брачника једнако је важан за целу хришћанску заједницу, као заједни- цу љубави докле год будемо гледали на брак као на нешто што се тиче једино оних који се узимају, као на нешто што се десило само њима а не целој цркви, а кроз то и свету у целини, никад нећемо разумети истинско светотајинско значење брака као велике тајне смисао брака извире из заједни- це која се ствара изме|у два бића, али својим зна- чајем и смислом надилази ту заједницу, и обухва- та све чланове цркве у ствари, у хришћанском браку троје су се „узе- ли“: уједињена верност двоје према трећем, а тај трећи је бог присутност крста је стварна радост брака он је радосна сигурност да брачна закле- тва, гледана у перспективи вечног царства божи- јег, није дата „док нас смрт не раздвоји“, већ док нас смрт потпуно не сједини сваки православни хришћанин, који дели благодат брака са својим супружником, треба да буде свестан у сваком тре- нутку да је бог, својом љубављу и милошћу, прису- тан у његовом браку, и да ће господ тај брак и су- пружнике водити ка вечном животу, уколико брачници полажу слободу и одговоре на љубав божију истом мером господ је у кани галилејској, учинивши благо- словом брака почетак својим чудима, показао да је пут брачни уствари пут светотајинског прео- бражавња живота: да је човек у православном бра- ку позван да у подвигу љубави, слободе и жртве, а кроз саборни живот цркве, преобрази свој при- родни, индивидуалистички начин постојања у брачни, односно црквени начин, а то је начин за- једнице љубави по образу живота свете тројице православна породица суштинско својство породице јесте љубав поро- дица почива на љубави, она је оваплоћење ме|усоб- не љубави неколицине људских бића породицу не чине законске и правне дефиниције, нити је одли- кују сродна интересовања, укуси или животно доба, као ни број људи који јој припадају породица се темељи на узајамној љубави мужа и жене и на ме|у- собној љубави родитеља и деце хришћанска поро- дица се развија тако што се супружници жртвују јед- но за друго, а као родитељи, додатно се жртвују за своју децу осмишљавање женскости материнство је осмишљавање женскости, јер је оно испуњење љубави као покорности и од- говора смисао љубави није у томе да би се ра- |ала деца qубави не треба никакво оправдање; није љубав добра само зато што даје живот; баш зато што је добра она даје живот ра|ање деце као чудо брачне љубави, која да- рује нови живот, јесте богодаровани плод брач- не љубави и потврда творачке боголикости су- пружника родитељи кроз непрекидно жртво- вање предају својој деци сво своје личносно имање: суштину и енергију (свој живот, своје претке и гене, своје памћење и ви|ење, своју ле- поту и здравље, своје навике и вољу, своју љубав и знање) то самоиспражњење јесте оно чиме се биолошки родитељи преображавају у оца или мајку јер, очинство и мајчинство су духовно до- православни брак борислав петрић православни мисионар 23 стојанство, а родитељство - биолошко на исти начин је и природни брак биолошка реалност, док је брак као света тајна - црквена реалност прва дужност родитеља и васпитача јесте да „пусте децу да долазе (к господу) да им не бра- не“ (мт 19,4) у цркви, као храму божијем, деца треба да науче пве ствари о вери и о богу родитељи треба да буду, у христоликој љубави, строги у подизању своје деце, а то значи да се смирују пред децом, васпитавајући их у побо- жности и црквености првенствено личним примером господ, преко деце, која су увек нај- пре његова, а потом и својих родитеља, и пре- ко њихове једноставности, поверења, чистоте, незлопамтивости и отворености пружа утеху родитељима и најдубље их поучава зато су де- ца велики благослов божији, радост, утеха, за- датак и одговорност за сваки хришћански брак нису деца искључиви биолошки, дру- штвени или морални циљ брака, као што се че- сто погрешно тумачи, већ су његова богом да- рована пунота и лепота, печат брачне љубави која се излива кроз очинство и материнство тема броја - хришћански брак и породица као света тајна 24 васкрс 2/2008 данас влада парола да живимо у времену општег напретка човечанства наука и либерални дух су ти којима је поверен величанствени задатак да дају одговор на сва питања која човек поставља са- времена мудрост човечанства свела се на осећај да наука „само што није одговорила“ на сва наша питања са друге стране, свеопшти либерализам по- ставио је нове мере људске слободе наука и либе- рални дух, тако треба да задају одлучан ударац доса- дашњем „празноверју и конзервативизму“ либерални став: „ја мислим да било ко, ко је про- тив било којег начина живота, једноставно много греши“, постаје политика креатора светске истори- је наизглед мисао која прокламује људску слободу, у себи не крије само губитак људске слободе, већ овај став не води никаквом напретку људске ми- сли ка истини напротив, он је води назад у софи- стичке заблуде то да је „човек мера свих ствари“ поново се супротставља општем мерилу, добру као универзалном и независном од било чијег мишљења једна од тих величанствених добара и мера вредности јесте и породица хришћанско, здраво схватање породице и односа у њој јесте темељ здравог и просперитетног друштва да је породица заправо човек у свој својој пуно- ћи, сведоче нам речи из светога писма: „и створи бог човјека по обличју својему, по обличју божије- му створи га; мушко и женско створи их“ (пост 1, 27) брак и породица, заједница мушкарца и жене, није само пуноћа људског постојања већ и икона бога творца свети оци цркве уче нас да је тајан- ствено и неизрециво битије бога управо заједни- ца трију лица божанства: оца и сина и светога духа то нису три бога, већ један и једини бог та- ко исто и заједница мушкарца и жене треба да бу- де једно биће уз очување две личности: „зато ће оставити човјек оца својега и матер своју, и при- лијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело“ (пост 2, 24) као божији промисао људског посто- јања, породица је са собом понела и величанстве- ну божију заповест: „ра|ајте се и множите се, и на- пуните земљу, и владајте њом“ (пост 1, 28) не треба бити много мудар па да се закључи да испуњење ове божије заповести заправо значи и кључ опстанка човечанства ову је заповест бог човеку усадио у ср- це, она је део здраве људске логике поуке апостола павла моралне поуке апостола павла чине темељ хри- шћанског морала и друштва његове поруке цр- кви у ефесу чине и препознатљив етос нашег срп- ског бића: „@ене, покоравајте се својим мужевима као господу мужеви, волите своје жене као што и христос заволе цркву јер који воли своју жену, са- александар милојков породица и дух православни мисионар 25 мога себе воли дјецо, слушајте своје родитеље у господу, јер је ово праведно и ви очеви, не раз- дражујте дјецу своју, него их подижите у васпитању и науци господњој“ божанствени апостол поро- дицу пореди са црквом и закључује: „тајна је ово велика“ (еф 5, 32) мере вредности које живе у колективној свести чине нас да будемо то што јесмо - људи као такве оне су општеважеће мере, мере нормалности ме- |утим, под мотом права на другачије мишљење и начин живота, нама се данас као нормални и једна- ко прихватљиви потурају стандарди које не само да су у супротности са нашом колективном свешћу и осећањима, већ их је осудио и сам бог и проклео као ненормалност питање слободе пропагирајући „право на слободу“ и „право на различитост“, дух либерализма одбацује хри- шћанске мере вредности у породичним односи- ма као „фундаменталне и конзервативне“ тај дух „нове слободе“ хришћан
... има смирење, покајање, целомудреност и љубав, пре свега као пример једног високог културног обрас- ца узима се онај образац који су стари хуманисти израдили на основу античке филозофије они нису бринули о усавршавању друштвених устано- ва, него о облагоро|авању појединаца облагоро|авање је требало да почне самопрома- трањем и самосавла|ивањем човек не сме робо- вати својим страстима само кроз овако укупно долази до унутрашњега мира и равнотеже савремена православна култура стога треба да понуди алтернативу, другачији пут и да посведочи да излаз из лавиринта савремене цивилизације постоји православно хришћанство и култура ебеској култури хришћани првих векова хришћани се не разликују од других људи ни по земљи, ни по језику, ни по обичајима нити они пребивају где сами у својим властитим градовима, нити имају какав другачији говор; они не воде неки посебно означен живот само њихово учење није плод људске мисли, нити проналазак радозналих људи; хришћани нису следбеници никаквог људског учења као што су други и мада живе у јелинским и варварским градовима, како је већ коме запало, следећи домаће обичаје у ношњи, храни и у свему другоме, показују диван и по општем мишљењу парадоксалан поредак у своме друштвеном животу @иве у својој отаxбини, али као дошљаци; учествују у свим обавезама, као гра|ани, а све подносе као ту|инци за њих је свака ту|а земља отаxбина, и свака отаxбина, ту|а земља бораве на земљи, али су гра|ани неба (посланица диогнету, 2 век) средњовековни српски црквени писци су врло рационално користили своје богословске способности теолошке радове они нису писали, али су доста преводили с грчког и нешто мање с латинског језика сматрали су да је излишно разматрати теолошке проблеме којима су се већ бав- или, и то врло квалитет- но, ромејски аутори ме|утим, за нормалан духовни живот сред- њовековног србина било је неопходно посе- довати житија и службе домаћих светитеља стога су ондашњи богословски писци састављали искључиво богослужбене и хагиографске (жити- јне) текстове иако немамо теолошке трактате, наши богослови ни у ком случају, по образовању и проницљивости, не заостају за својим грчким и латинским колегама то управо показује философска дубина житија и служби које су за собом оставили један од српских богослова, и то можда највећи када је у питању житијна књижевност, јесте хиландарски јеромонах доментијан он је ро|ен негде после 1200 године када се замонашио једно време је провео у архиепископији у @ичи затим је наставио свој подвижнички живот н а 14 васкрс 2/2008 благоје пантелић доментијан и светој гори био је сарадник и духовни ученик светог саве као врло образован, био је јако поштован како на двору тако и у животу цркве, те управо он добија понуду од краљ уроша и да напише живописе св симеона и св саве два најзначајнија житија доментијан прихвата понуду; прво почиње да пише @итије св саве, и то баш у савиној келији у кареји, административном центру св горе ту, у рајском светогорском врту где је некада лик свог духовног оца посматрао, сада га, у молитвеној тишини, пером исписује ту где се савино прис- уство и даље осећа, доментијанови описи не могу а да се не преобразе у један цветни хвалоспев прича о човеку какав је био св сава не може а да се не претвори у божанствену химну, а посебно када је прича поета какав је био доментијан друго своје дело - @итије св симеона - он је тако|е саставио на атосу, али не у кареји, већ у пиргу преображења господњег у то време је с њим живео и теодор граматик, потоњи монах теодосије један савремени истраживач српске средњовековне књижевности умесно је записао да се „код нас никада нису нашла под истим кровом два тако даровита писца“ доментијан није писао пуно изгледа да је своју монашку скромност доследно спрово- дио, па чак и када се ради о интелектуалној делат- ности доментијанова теологија доментијанова теологија је изразито символичка, а символ светлости у његовом теолошком систему заузима нарочито место на то је известан утицај могао да изврши култ огња и светлости из словенске паганске религије, али је, несумњиво, пресудно било учење о божанској светлости једног хришћанског мистика из xи века - св симеона новог богослова - који је баш у доментијаново доба прево|ен на старосрпски језик, тако да га је могао читати и на матерњем језик, мада је вероватно одлично познавао и грчки иначе, сам символ светлости био је јако популаран у европској теолошкој и философској литератури xиии века јеромонах доментијан, када исповеда бога као св тројицу, говори о трисветлом божанству бог је светлост и као светлост се јавља човеку говорећи о мисији св јована претече и крститеља, доментијан га назива богосветлим зраком, који проповеда истинско сунце света христа бога нашега“ дакле и сам оваплоћени бог, исус христос представља светлост или, како би рекао доментијан, пресветлост када пише о преназначеном ро|ењу будућег светитеља саве, доментијан наводи да су његови родитељи, стефан немања и ана, примили благодатну богосветлу радост: „и потом заче богољубива ана у својој утроби, и роди по божијој вољи сина, добро изникли изданак од доброга корена, у коме родитељи његови примише богосветлу радост“ божанску нестворену светлост о којој доментијан толико говори, човек прима (одн види) правом вером: „ка тој истинској светлости пут је права вера, која нас уводи у вечни живот и бесконачну светлост господа нашега исуса христа“ треба на крају рећи и то да је хиландарски јеромонах доментијан лепотом свог богословског језика инспирисао и сред- њовековне српске зографе (живописце, фрескописце) ишчитавајући доментијанова житија, црквени уметници, фасцинирани његов- ом теологијом светлости, желели су да сликом изразе ту исту мисао тако је у манастиру сопоћани зограф читаву позадину унутрашњег храмовног живописа прекрио златом, и тиме на једним другим језиком изразио прекрасно доментијаново учење о божанској светлости православни мисионар 15 светли ликови историје српске православне цркве његово учење 16 васкрс 2/2008 говорити о генију, универзалном, оствареном човеку након смрти натчовека, у време уздиза- ња још несагледаног идола, тешко је xxи век агре- сивно доноси широку понуду псеудо - талената, оних који се не стичу акцијом, већ пасивизацијом сопственог бића савременост оштро сукобљава духовни живот и социјалну афирмацију, стварајући мучан и шизофрен осећај у појединцу ме|утим, осврт у прошлост открива путоказе на тлу србије xв века ће се наћи једна аутентична људска фигура - за нас сада свети деспот стефан лазаревић мало га и оскудно помињемо, мало знамо, а много нам је дато стефан је пето дете кнеза лазара након четири кћери, ро|ен 1374 или 1375 године васпитан је у духу православно - византијске дворске традиције у младости је стекао образовање, неприкосновено у односу на све друге племиће тадашњих српских земаља истицао се у ратним вештинама још за живота свог оца природни ток је нагло пресечен битком на косову - народ је остао обезглављен, земља пред извесношћу ропства тада је стефанова личност и добила подстицај прва се наметнула владарска улога постављен је насред материјалне, културне и духовне пустиње, истовремено притешњен двоструким утицајима, тј под претњом турске, и будним оком угарске, ослоњен на несложну српску браћу прихвата вазалство према турцима, пријатељује са угарима и дубровчанима и дипломатски одржава србију на ногама све до смрти 1427 године писац деспотове биографије, константин, дивио се чувању добрих односа са свим силама, чак је истакао да је закратко постигнут толико жељени, а скоро никад могућ, живот србије изнад истока и запада чињеница да је ропски положај стефан подносио најбоље од околних владара доказана је у записима о скоро пријате- љским односима са бајазитом за којег ратује као вазал ратовао је храбро, не бежећи од смрти, не лажући султана и кад је био оклеветан за издајство каква је снага потребна да се не окрене мач на оцеу- бицу, колика љубав и свест која и непријатеља чини пријатељем? карактеристична је по својој трагичној димнезији, битка код ангоре 1402 године: стефан три пута узастопно улази у битку да спаси бајазита, заслужује дивљење татарског во|е, а након тога изморен се повлачи и на свом тлу ратује са ђур|ем и истим турцима који му окрећу ле|а као месец посред звезда, како каже константин, он плени мудрошћу западне племиће, постаје угледни члан змајевог реда витезова краља @игмунда, а истовремено одржава добре односе са претенден- тима на турски престо који се непрекидно смењују и ратују свом народу је био велики препородитељ нетипичан владар, изузетне лепоте и држања, а без развратних навика, строг према поданицима, милостив према сиротињи, један од оних ретких људи према којима нико не остаје равнодушан препород је био апсолутан - привредни (законик о рудницима), државотворни (престоница постаје београд), духовни (подижу се манастири широм моравске србије и даље, нпр манасија) културна обнова расте на темељима византијског хуманиз- ма, свежег даха духовности, преписивачка и пре- водилачка делатност се шири под његовим утица- јем и утвр|ује историјску и верску свест народа сам, на попришту зле крви, он изнова и изнова расте као витез, чувајући себе од других и друге од себе највећа су спотицања о сопствене напрслине, па је проблем унутрашњег сукоба у деспотовини (брат вук и сестрић ђура| окрећу му ле|а, тражећи варја перковић хомо универсалис заспа свети деспот стефан православни мисионар свој део територије) отежавао све дипломатске и домаће акције, а пре свега трајно нарушавао деспо- тов унутрашњи мир и здравље пукотина унутар стефановог бића двоструко је одре|ена: спољни непријатељи били су слика оног зла које незвано долази, и мач га гони теже су биле повреде срца, најинтимније туге услед сукоба са братом, услед младости која је гинула за идеал, и само од бога имала права тражити помоћ сензибилан и уметности наклоњен од младости, деспотов дух је испливао као најдубљи основ његовог бића, и снажан, као и сви остали аспекти, сагледао је далеко испред себе неопозиву истину: просвета и култура су последња (или прва?) одбрана физички угроженог народа, и појединца, тј на згаришту и пепелу остају само плодови духа књижевни афинитети су најтише и најснажније проговорили о њему то је простор интиме, где је конце своје земаљске егзистенције везивао за небо, и тако плео читав живот у једном броју дела читамо свест о победи али и извесности смрти, са призвуком меланхолије човека којег живот није миловао ни на једном пољу приказ сукоба лазареве војске и турске (натпис на косовском стубу) поис- товећен је са небеском битком, иза које остаје обас- јана победа, златни зрак над црном прашином сваки сукоб на земљи у деспотовим стиховима пре- раста у симбол вечне борбе бога љубави и сила таме слово љубве, блиско целовитој песми, разрешење за сваку кризу слути у стварању неприсутне лепоте, све кроз следовање принципу qубави - она све превазилази деспот путује од израженог личног бола ка универзалној и готово хуманистичкој жељи да се одавно зава|ено човечанство измири тај основ његовог приватног бића, заљубљен у живот и жељан рајскога мира, исклијао је све друге дарове и усмерио их ка непрестаном усавршавању, при чему је граница одре|ена сусретом са богом највећа загонетка остале су његове очи: светле као сунце које исијава светлост, али га ми никад до краја не спознамо (по речима животописца) деспот стефан је умро нагло, изморен и болестан, посвећујући последње мисли и жеље добру србије наредбом: по ђур|а, по ђур|а несвакидашња природа спојила је ратника, владара, песника и теолога у истоветност qубав као циљ поткива сваки његов корак: она се брани у рату, жели да се мири, јеца за изгубљеним рајем, пева лепоти дарованог света, издише изговарајући ту|е име стога, свети деспот стефан живећи за оно што превазилази њега самог, даровима израстајући из праха косовских мученика, негира време и вековима ће бити необорива парадигма сваком србину, јер као остварена личност успоставља немушти контакт са савременим тренутком и његовим појединцем, даје јасан путоказ за лично и колективно - национално освешћење и узрастање српски светитељи ле србије лазаревић проблем који уоче, пре или касније, сви који се темељније баве учењем, јесте проблем опширности, и непотребно затрпавање инфор- мацијама, са једне, и неопходност да се зна од свега по мало, не би ли открили ствари које нас знимају, те таленте који су нам дати, са друге стране где је права мера квантитета и квалитета је суштинско питање када се говори о образо- вању, како оном формалном, школском, тако и оном образовању које стичемо ван институција и које је по правилу нама блискије и занимљиви- је, управо из разлога јер та знања стичемо само- иницијативно недостатак основног богословског знања, поз- навања основног катихизиса, је проблем са којим су суочене генерације које су одрастале у време комунистичке власти, када, уколико нису основ- но верско образовање добили у кући, у класич- ном школском образовању нису имали прилику да сазнају никакве информације о богу и вери ова суштинска тематика је била заоби|ена мно- ги ће рећи, шта смета непознавање бога, да би чо- век био добар научник? тешко је наћи научника (да ли их уопште има?) који није дошао до бога, макар на деистички, или неки тотално апстрак- тан начин, или се и даље мучи и ломи на том питању над питањима но без бога, као алфе и омеге, онога од чега се полази и ка чему се тежи, многе науке постале би сумњиве, у најмању руку наука, ма која, сама по себи није циљ, и није ника- кав одговор наука може да буде почетак пута ка богу свакако није крај пута ако посматрамо историју науке (веома за- нимљива помоћна наука), како науке уопште, та- ко и посебних наука, физике, астрономије, био- логије можемо запазити да су закони које су у одре|еном временском периоду сматрани за ап- солутне, после неког временског периода или тотално мењани новим, или су допуњавани спе- цијалним случајевима примери релативности научних закона које ћемо овде навести односи се на астрономију и физику почев од античких философа и замишљања земље како је носе корњаче, као рав- не плоче, па до модерног доба где захваљујући сателитској технологији можемо да заиста види- мо како изгледа земља и многе удаљене планете и системи, имали смо низ теорија, које су у своје доба сматране за догму, а које су временом дока- зане као погрешне пример из физике су једна- чине којима се описује гравитационо, електрич- но и магнетно (електромагнетно) поље научни- ци су током времена откривали појединачне за- коне који се односе на гравитацију (њутн), елек- трично поље (кулонов закон), затим везу маг- нетног и електричног поља (фарадејев закон електромагнетне индукције) да би уследили оп- штији закони који обухватају поједначне случа- јеве (4 максвелове једначине које је максвел формулисао тек 1864 године) наука је ипак ограничена, но има тенденцију развијања много тога нам је познато, што пре само коју деценију нисмо знали, и ово што сада знамо је само кап у мору у односу на оно што нам предстоји уз све законе које познајемо, ми и даље не зна- мо шта је то сила или интеракција умемо неке од сила да врло добро опишемо; знамо како де- лују, али не знамо шта оне јесу суштина остаје несхватљива (вероватно и несазнатљива) ово испред написано долази као згодан увод да се помене теорија релативитета, како општа, тако и посебна овде нећемо улазити дубље у ову тематику, али можемо рећи да је ајнштајн веро- вао да постоји бог треба бити пажљив и нагласи- ти да ајнштајн није успео да пробије научни деи- зам и да до|е до бога као личности, до христа тај пут од „научног“ бога, до личности - христа, захтева прескакање једне потенцијалне баријере (да се изразимо речником квантне физике) и прелазак на виши ниво, у домен вере цркви су потребни и филолози, и психолози, 18 васкрс 2/2008 александар савић од науке ка богу и инжењери свако од нас може да допринесе у овом конкретном времену да црква одговори на конретне проблеме који се пред њу постављају свеште- ник није правник и сигурно не може да прати све прописе и законе који имају додирних тачака са црквом или парохи- јом као институцијом која има своје место у државном систе- му, али ту су верници правни- ци који ће се позабавити том тематиком ако имамо на уму оно најпретежније, трудиће- мо се да наша открића и саз- нања користимо за добробит све творевине тако|е, биће много лакше да на|емо ме- сто наше специјалности у широком свету и да на|е- мо где је место које нам у цркви припада православни мисионар 19 хришћанство и наука исак њутн, спој науке и вере научна и технолошка достигнућа садашњице на биоетичком пољу отварају потпуно нове примене истих на људски живот (како у човечном, тако и у не-човечном правцу), и у исто време имплицирају читав низ моралних дилема да ли заиста све што може да буде ура|ено, заиста и треба да се уради? јер, ако нека акција из ове области може (технички) да се спроведе у дело, да ли је иста та акција (етички) исправна? постоји једна коренита теоретска сагласност ме|у научницима, етичарима и правницима која говори о неопходности лимитирања (ограничења) техно- лошких истраживања и њихове примене мало је оних (бар у погледу теоретских истраживања) који држе до тога да треба имати неограничено поверење у научни прогрес, тражећи потпуну слободу у погледу избора научних истраживања дакле, већина људи из света науке, предосећа- јући опасност призивања неограничене слободе и поверења у науку, говори о границама науке али, о каквим границама се овде говори? то је заиста једно специфично питање којим се бави етичка философија ипак, философска мисао на овом пољу се одликује разноврсношћу гледишта: морална гледишта се разликују у избору принци- па и вредности оних предмета којима се баве не постоји апсолутно једнозначје (једногласност) у етици: различити морални „трендови“ налажу (или, боље рећи, оправдавају) употребу различитих принципа и вредности који пред- стављају гранични зид (који раздвајају) исправно од погрешног у научној пракси управо због овога, кључно питање философске дебате у пољу биоетике више није: „да ли је неопходно дати (усадити) науци и технологији етичке принципе?“, већ питање гласи: „какву етику за биоетику?“ дакле, које су то етичке апсо- лутне вредности и принципи којих се човек мора придржавати и од којих не сме одступати у научним истраживањима? и управо на овом нивоу (метабиоетике) улога философије је јасна, јер се управо на овом нивоу философија бави дис- тинкцијом (разлучењем) доброг од зла на пољу науке можемо приметити и разликовати две главне позиције у биоетици: концепцију „секуларизма“, и концепцију „личности“ првопоменута концеп- ција покушава да оправда етички избор аутоном- но и емпиријски у односу на човека сваки појед- инац доноси свој лични морални избор, без икаквог односа или одговорности према богу секуларни метод етичке анализе је „чињенични“ (или емпиријски), у смислу да се истина потвр|ује емпиријском верификацијом чињеница: истина (и, изнад свега, морална истина), може бити само физичка (никако метафизичка) оваква концеп- ција трага за логички одрживим и кохерентним аргументима који би имали примат при етичком избору са друге стране, „личносна“ концепција у биоетици има за своју основу онтолошки персо- нализам, као философски став који респектује људски живот у свим његовим аспектима онтолошки персонализам доживљава личност као центар биоетике на бази онтолошког кон- цепта личности, могуће је оправдати фундамен- талне принципе персоналистичке биоетике : а) фундаментална вредност живота, б) принцип тоталитета, или терапеутски принцип, в) прин- цип слободе и одговорности, г) принцип породице, е) принцип друштвености најважнији став ове концепције гласи да се људски живот мора поштовати од момента зачећа, до момента тоталне (церебралне, медицинске) смрти кључна биоетичка питања, као што су проблем абортуса, еутаназије, генетског инжињеринга и клонирања, све више добијају на значају и заузи- мају значајно место у данашњем секуларизованом свету који покушава да постави „савременог“ човека на пиједестал моћи присталице „напред- них“ идеја, који под паролом слободе човечанства заступају ове проблеме у сопственом интересу, 20 васкрс 2/2008 борислав петрић биоетика готово да не узимају у обзир разматрање трагичних последица биоетичких истраживања на које црква све више указује у име већ поменуте „слободе“ тражи се од науке да руши зидове и спаљује мостове, који би човека поставили у улогу творца али та слобода о којој се говори, као узроку и последици биоетичких питања, није апсолутна слобода такву слободу не поседује човек, који је ограничен на слободу избора, већ је она својство бога самог православна црква, из тог разлога, са правом говори о људском животу као о дару примљеном од бога, што конкретно значи да је бог једини господар живота и смрти, док је човеку поверен одговоран задатак унапре|ења и чувања живота qудски живот је свет управо зато јер своје порек- ло налази у господу светост живота није рез- ервисана за изабране, већ је универзална без обзира на индивидуално уверење дакле, темељни став према животу, у светлу вере, каже да је бог даровао човеку живот, и да бог од човека захева да буде свестан непроцењиве вредности коју тај дар носи, као и да за њега преузме одговорност захвалност за дар човек изражава поштујући живот, чувајући и унапре|ујући га свакако да разна биоетичка питања отварају бројне садржаје живота, и траже бројне одговоре само култура живота и цивилизација љубави, утемељени у хришћанском поретку љубави, одговорности и послушања дају одговор по мери човека православни мисионар 21 у име већ поменуте „слободе“ тражи се од науке да руши зидове и спаљује мостове, који би човека поставили у улогу творца али та слобода о којој се говори, као узроку и последици биоетичких питања, није апсолутна слобода такву слободу не поседује човек, који је ограничен на слободу избора, већ је она својство бога самог хришћанство и савремени изазови 22 васкрс 2/2008 православни брак, као света тајна цркве хри- стове, јесте божји благослов који је он из љубави, као једини човекољубац, подарио људи- ма бог толико воли брак да је почетак својих чуда, црквеног спасења света, поставио у кани галилеј- ској, где је претворио воду у вино на свадбеном весељу супружника предање цркве спасење брачника види у превладавању, са једне стране, биолошког индивидуализма, а са друге, полности, кроз сједињење у једно брачно постојање са две личности, које више немају ме|усобно биолошко- поседнички однос, већ црквено-жртвени такав хришћански брак, који у основи има љубав ка бо- гу, остварује се као „мала црква“ брак који се склапа изме|у брачника једнако је важан за целу хришћанску заједницу, као заједни- цу љубави докле год будемо гледали на брак као на нешто што се тиче једино оних који се узимају, као на нешто што се десило само њима а не целој цркви, а кроз то и свету у целини, никад нећемо разумети истинско светотајинско значење брака као велике тајне смисао брака извире из заједни- це која се ствара изме|у два бића, али својим зна- чајем и смислом надилази ту заједницу, и обухва- та све чланове цркве у ствари, у хришћанском браку троје су се „узе- ли“: уједињена верност двоје према трећем, а тај трећи је бог присутност крста је стварна радост брака он је радосна сигурност да брачна закле- тва, гледана у перспективи вечног царства божи- јег, није дата „док нас смрт не раздвоји“, већ док нас смрт потпуно не сједини сваки православни хришћанин, који дели благодат брака са својим супружником, треба да буде свестан у сваком тре- нутку да је бог, својом љубављу и милошћу, прису- тан у његовом браку, и да ће господ тај брак и су- пружнике водити ка вечном животу, уколико брачници полажу слободу и одговоре на љубав божију истом мером господ је у кани галилејској, учинивши благо- словом брака почетак својим чудима, показао да је пут брачни уствари пут светотајинског прео- бражавња живота: да је човек у православном бра- ку позван да у подвигу љубави, слободе и жртве, а кроз саборни живот цркве, преобрази свој при- родни, индивидуалистички начин постојања у брачни, односно црквени начин, а то је начин за- једнице љубави по образу живота свете тројице православна породица суштинско својство породице јесте љубав поро- дица почива на љубави, она је оваплоћење ме|усоб- не љубави неколицине људских бића породицу не чине законске и правне дефиниције, нити је одли- кују сродна интересовања, укуси или животно доба, као ни број људи који јој припадају породица се темељи на узајамној љубави мужа и жене и на ме|у- собној љубави родитеља и деце хришћанска поро- дица се развија тако што се супружници жртвују јед- но за друго, а као родитељи, додатно се жртвују за своју децу осмишљавање женскости материнство је осмишљавање женскости, јер је оно испуњење љубави као покорности и од- говора смисао љубави није у томе да би се ра- |ала деца qубави не треба никакво оправдање; није љубав добра само зато што даје живот; баш зато што је добра она даје живот ра|ање деце као чудо брачне љубави, која да- рује нови живот, јесте богодаровани плод брач- не љубави и потврда творачке боголикости су- пружника родитељи кроз непрекидно жртво- вање предају својој деци сво своје личносно имање: суштину и енергију (свој живот, своје претке и гене, своје памћење и ви|ење, своју ле- поту и здравље, своје навике и вољу, своју љубав и знање) то самоиспражњење јесте оно чиме се биолошки родитељи преображавају у оца или мајку јер, очинство и мајчинство су духовно до- православни брак борислав петрић православни мисионар 23 стојанство, а родитељство - биолошко на исти начин је и природни брак биолошка реалност, док је брак као света тајна - црквена реалност прва дужност родитеља и васпитача јесте да „пусте децу да долазе (к господу) да им не бра- не“ (мт 19,4) у цркви, као храму божијем, деца треба да науче пве ствари о вери и о богу родитељи треба да буду, у христоликој љубави, строги у подизању своје деце, а то значи да се смирују пред децом, васпитавајући их у побо- жности и црквености првенствено личним примером господ, преко деце, која су увек нај- пре његова, а потом и својих родитеља, и пре- ко њихове једноставности, поверења, чистоте, незлопамтивости и отворености пружа утеху родитељима и најдубље их поучава зато су де- ца велики благослов божији, радост, утеха, за- датак и одговорност за сваки хришћански брак нису деца искључиви биолошки, дру- штвени или морални циљ брака, као што се че- сто погрешно тумачи, већ су његова богом да- рована пунота и лепота, печат брачне љубави која се излива кроз очинство и материнство тема броја - хришћански брак и породица као света тајна 24 васкрс 2/2008 данас влада парола да живимо у времену општег напретка човечанства наука и либерални дух су ти којима је поверен величанствени задатак да дају одговор на сва питања која човек поставља са- времена мудрост човечанства свела се на осећај да наука „само што није одговорила“ на сва наша питања са друге стране, свеопшти либерализам по- ставио је нове мере људске слободе наука и либе- рални дух, тако треба да задају одлучан ударац доса- дашњем „празноверју и конзервативизму“ либерални став: „ја мислим да било ко, ко је про- тив било којег начина живота, једноставно много греши“, постаје политика креатора светске истори- је наизглед мисао која прокламује људску слободу, у себи не крије само губитак људске слободе, већ овај став не води никаквом напретку људске ми- сли ка истини напротив, он је води назад у софи- стичке заблуде то да је „човек мера свих ствари“ поново се супротставља општем мерилу, добру као универзалном и независном од било чијег мишљења једна од тих величанствених добара и мера вредности јесте и породица хришћанско, здраво схватање породице и односа у њој јесте темељ здравог и просперитетног друштва да је породица заправо човек у свој својој пуно- ћи, сведоче нам речи из светога писма: „и створи бог човјека по обличју својему, по обличју божије- му створи га; мушко и женско створи их“ (пост 1, 27) брак и породица, заједница мушкарца и жене, није само пуноћа људског постојања већ и икона бога творца свети оци цркве уче нас да је тајан- ствено и неизрециво битије бога управо заједни- ца трију лица божанства: оца и сина и светога духа то нису три бога, већ један и једини бог та- ко исто и заједница мушкарца и жене треба да бу- де једно биће уз очување две личности: „зато ће оставити човјек оца својега и матер своју, и при- лијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело“ (пост 2, 24) као божији промисао људског посто- јања, породица је са собом понела и величанстве- ну божију заповест: „ра|ајте се и множите се, и на- пуните земљу, и владајте њом“ (пост 1, 28) не треба бити много мудар па да се закључи да испуњење ове божије заповести заправо значи и кључ опстанка човечанства ову је заповест бог човеку усадио у ср- це, она је део здраве људске логике поуке апостола павла моралне поуке апостола павла чине темељ хри- шћанског морала и друштва његове поруке цр- кви у ефесу чине и препознатљив етос нашег срп- ског бића: „@ене, покоравајте се својим мужевима као господу мужеви, волите своје жене као што и христос заволе цркву јер који воли своју жену, са- александар милојков породица и дух православни мисионар 25 мога себе воли дјецо, слушајте своје родитеље у господу, јер је ово праведно и ви очеви, не раз- дражујте дјецу своју, него их подижите у васпитању и науци господњој“ божанствени апостол поро- дицу пореди са црквом и закључује: „тајна је ово велика“ (еф 5, 32) мере вредности које живе у колективној свести чине нас да будемо то што јесмо - људи као такве оне су општеважеће мере, мере нормалности ме- |утим, под мотом права на другачије мишљење и начин живота, нама се данас као нормални и једна- ко прихватљиви потурају стандарди које не само да су у супротности са нашом колективном свешћу и осећањима, већ их је осудио и сам бог и проклео као ненормалност питање слободе пропагирајући „право на слободу“ и „право на различитост“, дух либерализма одбацује хри- шћанске мере вредности у породичним односи- ма као „фундаменталне и конзервативне“ тај дух „нове слободе“ хришћан
Свеска: 300 | Хришћански брак и породица
...
...
Одреднице:
2
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
...страха, забри- нутости (анксиозности), срамоте, криви- це, сАМОСА?📌 жаљења, огорчености, беса и
љутње о тим унутрашњим збивањима
са духовником морамо бити отворени и
искрени пре свега и то без
...страха, забри- нутости (анксиозности), срамоте, криви- це, с
МЕТА инфо: Р:14134 К:160339 Д:89
| Свеска 319 |
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
... могу негативно да утичу на перцепцију света и међуљудских односа (тиме и односа са ду- ховником) јесу посебно: дуготрајна стања туге (поремећаји расположења, од којих је депресија најчешћа), дуготрајна болест, самоосуђивање, осуђивање појединих мисли, осећања и схватања, страха, забри- нутости (анксиозности), срамоте, криви- це, самосажаљења, огорчености, беса и љутње о тим унутрашњим збивањима са духовником морамо бити отворени и искрени пре свега и то без предубеђења о исходу духовног разговора то је онај део односа са духовником који увек зависи искључиво од нас тема броја анассечесто,међуверујућим људима,можечутикакојенеко отишаокодтогитогдуховни- ка,познатогилипрозорљивог,добио одњегаодговарајућедуховнепоукеи вратиосекућидуховнопрепорођен мождаједобиоинекуепитимију,а духовникгаје„прочитао“кадасуупи- тањуњеговигреси,иверникћесвакако опетотићикодњегауовојпојавимо- нашкогдуховништваимазаистапуно тогадоброг–монасисучестопрекаље- ниборципротивзлаусебиизнајуда упутеонекојиимсеобратезадуховну помоћмеђутим,постављасеједно битнопитање:штаћемосанадлежним парохијскимсвештеникомкојисеуце- ломовомсценаријунигденепомиње? наиме,надлежногсвештеникајецрква овластиладабудедуховниотацпове- ренојмупарохијињемусепарохијани обраћајуса„оче“,асвизнамоколикоје тешкаиодговорнаулогаоцауосновној ћелијидруштватјпородицизаразли- куодоцакојиначалствујеиодговоран јенадпородицомоднеколикочланова, свештеникујеповеренадуховнабри- ганаднајчешћенеколикохиљадаљуди парохијскисвештеникјенекакоувеку фокусујавностикадасуверујућиљудиу питањуинекакомусенајчешћеналазе некемане–или„возискупакола“,илије малогрубуопхођењусапарохијанима, илије„многонаплатио”некиобредитд иакоутиммногопоновљеними,рекло бисе,излизанимпричамаимаизвесне истине,зарнијепревасходнотодајетај свештениконајкоји,пресвега,служи светулитургију?измеђупроскомидије илитургијеоглашенихонсеобраћауз дизањерукусамомдухусветоме,духу истине,трећемлицусвететројице,оном противкогасе„хуланећеопростити“ зартачињеницанијевећсамапосебиза поштовањеизаристанебитребалода намбудеглавнасмерницауодносупрема свомпарохијскомсвештенику? умолитвамакојесепроизносекакона светојлитургијитакоинасвакодневним богослужењима,онсемолибогузаспа- непотцењујмопарохијског „попа“самозатоштогасвако- дневновиђамо,затоштосе шалимосањимпанамизгледа некакосувише„обичан“засва онанеобичнапитањакоја тиштемалтенесвакогчовека јереј горанживковић улогапарохијског свештеника каодуховника мај/јун201135 сењесвихонихкојиживеуповереномму месту,заонекојиулазеусветихрам,за изобиљеплодоваземаљскихитдзато,из поштовањапремасвемуштопредставља парохијскисвештеник(ибезобзирана свењеговеобјективнеманекојепроис- тичуизчињеницедајеионсамочовек), православниверницитребадасеобрате првоњемузасвеоноштоихтиштикада јевераупитањупарохијаниипоставља- јупитањасвомсвештенику,алинекакосу тонајчешћепитањаналикна„кадсески- дамртвачкибарјакилицрнина“,„колико чашавинатребапоставитинаславском столу“исл,алиовомприликоммислимо наоненајдубљеверскедилемеисумње збогкојихљудимахомодлазеума- настирепопомоћнепотцењујмо парохијског„попа“самозатошто гасвакодневновиђамо,затошто сешалимосањим,панамизгледа некакосувише„обичан“засваона необичнапитањакојатиштемалте- несвакогчовека–дужностсваког оцаједазнадаодговоринапитања свогдететаистотакојеисвеште- никдуховниотацкојиједужани оспособљендаодговоринанедоу- мицеипитањасвојихдуховнихче- да,пружиутехуинаравнодасепо- молибогузапомоћправиприступ својимпарохијанима,људскиито- пао,спреманинаопуштање,алиуз очувањесвештеничкогауторитетаје гарантдаћетајистипарохијанинда сматразасасвимнормалнустварда сезабилокојуврстунедоумицеили потребезаисповешћуобратибаш свомнадлежномпароху „жетвајеувекбилавелика,апо- сленикамало“,какокажегоспод исусхристос,изатоједужностнас пастирадасвојупосланичкуоба- везуобављамоодговорносадруге стране,верујућиљуди,алииони маловернитребадазаборавенасве рекла-казалапричеидапремасвом духовномоцу–надлежномпароху–увек имајудужнопоштовањеидамуиспове- дајусвеоноштосеналазиунајдубљим деловимањиховихдушачестоћесе веомапријатноизненадитиодговорима закојесунекадморалидапређуисто- тинекилометаранаравно,консулта- цијадуховникапоманастиримајевише негодобродошла,алиникаданетреба дазаборавимодајенашпарохпоста- вљенодбогапреконадлежногепископа занашегдуховногоцаидајебогсвака- коимаосвојеразлогезаштојебашњега поставиотугдејесте ауторјесвештеникприхраму преподобнематипараскевеулапову темаброја светијованиљичсергијев- парохкронштатски 363/2011 значај институције свакичовек имасвогоца потелу,онога комедугује својдола- закнасвет хришћанин, међутим, осимбиоло- шкогимаи духовногоца, оногакоји гаједуховно препородио, којигајеувеоу животухристу икојигаусмера- ванапутспасења природно,рођење насуводиуживот смештанасуљудску заједницу,анашепоновно рођењеухристу–рођење другеврсте–уводинасузајед- ницуцрквеидарујенаммогућ- духовноочинствоу светлуправославног предања преводсајелинског: михаелајагер свети апостол павле, духовни отац првих хришћана мај/јун 2011 37 ност да живимо христов живот у раној цркви, где су се верници – ве- ћина њих – крштавали у зрелим годи- нама, духовни отац је за једног хришћа- нина био онај црквени пастир који га је поучавао вери, који га је крстио и који га је затим водио кроз живот у христу данас, када се готово сви крштавамо у раном детињству, духовни отац једног хришћанина често није свештеник који га је крстио, већ онај који га је у једном тренутку његовог живота освестио у ве- ри и који га усмерава ка доследном хри- шћанском животу пример апостола павла нам пружа могућност да видимо тајну духовног очинства у читавој њеној духовној ле- поти павле је духовни отац хришћана коринта, као и многих других градова обраћајући се хришћанима коринта, он пише: „не пишем ово да вас посрамим, него вас поучавам као своју милу де- цу јер ако имате и хиљаде учитеља у христу, али немате много отаца јер вас у христу исусу ја родих јеван- ђељем“ (1кор 4, 1415) павле, дакле, за хришћане ко- ринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених његово апостолско срце пламтело је љубављу за своју духовну децу а та очинска љубав у христу предста- вљала је покретачку снагу његовог апостолског старања желео је да им преда не само јеванђеље, већ и своју душу (1сол 2, 8) с муком се борио да уобличи христа у њима (гал 4, 19) није престајао да поучава „сваког понаособ“ и „са сузама“, усмеравајући њихову духов- ну изградњу и учвршћивање у животу у христу (дап 20, 31, еф 4, 1216) ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима це- локупно православно духовно предање свети симеон нови богослов, један од његових најистинскијих носилаца, пише једном свом духовном чеду: „зачесмо се кроз поучавање, мучисмо се кроз покаја- ње, рађасмо се кроз много трпљење, сна- жне болове, патње и свакодневне сузе“ (επιστ 3, 13) како запажамо, духовно рађање се пореди са природним рађањем, а како прво тако и друго садржи три ста- дијума: зачеће, бременитост и рођење у бољем разумевању улоге духовног оца помажу нам и друге две слике које срећемо често у текстовима наших све- тих отаца прва је слика успињања уз једно непроходно високо брдо онај ко по први пут покушава да се попне, треба да прати један одређени пут, треба уз себе да као сапутника и водича има не- кога ко се поново пење и ко познаје пут управо то је улога духовног оца он је са- путник и водич на нашем духовном пу- товању, у нашем животу у христу друга слика је из области физичког вежбања тела, из области спорта они који се баве било којом врстом спорта имају потре- бу за искусним водичем, тренером, који их уводи у тајне спорта и усмерава их уз велико старање током трајања тренинга павле за хришћане коринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима целокупно православно духов- но предање тема броја 38 3/2011 слична овоме је и мисија духовног оца: будући сам познавалац искуством живо- та у христу, он уводи своју духовну децу у исти старчество многих савремених клирика многи наши клирици, од којих бројни свакако имају дарове и квалитете, веома рано стичу славу старца веома млади, још увек незрели као личности, неиску- сни као пастири, да и сами уопште ни- су суштински научени или потчињени другом искусном духовном оцу, сами се представљају – или вешто организују своју промоцију путем своје околине – као нови варсануфијевци, као харизма- тични момци-старци према речима на- шег господа, „проходе море и копно да би добили једнога следбеника“ (мт 23, 15), дакле како би сакупили своје стадо врше оптерећујући притисак на осећања човека, тобоже у име дужног „слепог“ послушања старцу развијају једну пато- лошку приврженост својој личности нажалост, одговорност за овакву поја- ву имају и наши епископи они еписко- пи који исхитрено рукополажу и олако поверавају духовно старање овим незре- лим клирицима веома су мудре белешке које је сачи- нио недавно упокојени, истински духов- но обликован старац пајсије у једном од својих писама, која су недавно угледала светлост дана, после његовог уснућа у господу осврће се на личност старца, ког је позван да изабере сваки искуше- ник међутим, помаже и нама, који смо у свету, приликом избора духовног оца: „нађи уколико можеш: а) да твој старац буде духовни човек, са врлинама, и више практичан него са- мо склон поучавању: добро је, ако је од малог на броду постао капетан, како на туђим плећима не би примењивао сво калуђерство које је научио читајући, или да од природе има велику љубав са ра- суђивањем, да не задаје бол својој деци и да не жели да их пошаље одмах у рај, на диоклецијанов начинтакође много помаже послушнику, ако је његов старац старији од њега макар осамнаест или двадесет година, јер ово изазива и једно природно поштовање код послушника б) старац да живи једноставним живо- том, без сувишних световних брига, и да никако не тежи својим користима, него да тежи користима душе послушника и уопште користима наше мајке цркве“ опасност од култа личности обавеза истинског и искусног духов- ног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности култ личности, било да му стреми свештеник, било да га испољава духовно чедо – а да се не спречава од стране првог – јесте болест и представља озбиљну духовну опасност за обе стране ми, духовни оци, не треба да истиче- мо своје личности, него надсуштаствену личност господа нашега не стављајмо своју фигуру између христа и свог ду- ховног чеда, са последицом да блокира- мо његов поглед ка спознаји личности господње, него стојмо по страни, скром- обавеза истинског и искусног духовног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности мај/јун201139 но,иуказујмонаоногакојијеизбави- тељсвихнас епископкалистосверпише:„уреал- ности,односниједвостран,неготро- стран,даклепоредстарцаиученика постојиитрећичлан,боггосподнам говориданетребадазовемонекога „оцем“,јеримамосамоједногоца,којије нанебесима(мт23,9)старацнијенека- кавнепогрешивисудијаиливишестепе- нисуд,већсаслужитељживогабога,није диктатор,већводичипријатељнапуто- вањујединиистински„духовниводич“, упуномсмислутеречи,јестедухсвети“ (видети:ηεντόςημώνβασιλεία,стр139) опасностодпрекомерне сентименталности везакојаспајадуховногоцасањего- вомдуховномдецомсличнајеодносу којипостојиуједнојбиолошкојпоро- дицикаоштобитребало,дакле,отац идецауједнојпородицидасуповеза- ниузајамномљубављу,истотакотреба дабудеиу„харизматичнојпородици“ једногдуховногоца,старцамеђутим, нетребаданампромакнетодајеова везаједнапресвегасвета,духовнаве- за,којојјепотребнодабудечистаод сентименталнихусхићењаидасесачу- ваодсвегаштопружамогућностдасе поткрадеемпатијаилиопаснослатко осећањељубавсесвакакочестоизра- жаваиспољашњимзнацима,атоисто важиизадуховневезепоредсвега овогапотребнојемногопажњеира- суђивањавезеухристубитребалода сеистичупосвојојскромностиијед- ноставности,адабисачувалеовесвоје карактеристикепотребноједуховно дистанцирање изводиизкњигесимеонапкуцаса, митрополитановесмирне, (издιμητροπόλεωςκαλαβρύτων& αιγιαλείας,αίγιον1995) темаброја митрополит новесмирне симеонкуцас 403/2011 врлочесто,однајразличитијих људи,чућетекакојеинтернет зло,какотоотуђујељуде,како сеониуопштевише„недруже“,ка- кобуквалнонасвакомћошкувреба порнографија,педофилија,дрогано, заборављасе(илисеуопштенезна) данаинтернетупостојиимноштво православних,црквенихсајтова,који нудепрегршттекстовасветихотаца, одговоресвештеникананајразличити- јапитањаверника,каоичињеницада интернетљудимакојиживенаразда- љинамаодхиљадаихиљадакиломета- раомогућуједабудуубрзомконтакту, даскоробесплатноводеразговоре звучногквалитетадалекобољегнего телефоном,каоидасепритоммеђу- собноивиде,узпомоћнетоликоску- пихкамерицано,безулажењаунеку даљуапологетикуинтернета,мислим даједовољноистаћидацркванеби ималасвојзваничнисајтдасматрада јеинтернетнештоштетнопосеби каоштосамвећпоменуо,постоје многисајтовинакојимасвештеници одговарајунапитањаверникамно- штвосвештеника(аимонахадоду- ше)пак„сурфујунетом“ислободно (усмислуданисупослужбивезани заодређенисајт),имајупрофилена фејсбукуикомуницирајусасвојом паствомидуховнимчадиматимпу- темнекометоможебитинецрквено –такаввидкомуникацијесдухов- никомтосвакакоможеипостати,јер безконкретногхрама,конкретног свештеникаиконкретнелитургије свакомуникацијанаинтернетунево- дидалеко–алитребасамодазаста- немоипогледамоштајесврхатакве комуникације,заштојесаговорници воде,имоглибисмозаправозаменити интернетстандардномпоштомието насумисионарскимписмимасветог владикениколајаилинекомисли дајетоштојевладиканиколајкому- ницираосверницимапутемписама погрешноилидругачијеодкомуника- цијепутеминтернета?јединаразлика јебрзинакојомсетакомуникација одвија најпознатијипримердуховника којисхватапотенцијалинтернетаи користигаунајвећојмогућојмерије архимандритгаврилоизманастира лепавина,којинафејсбукуимаскоро петхиљада„пријатеља“(штојемакси- малнибројкојитадруштвенамрежа дозвољава)икојисверницимакому- ницираипутемразнихпрограмаза четовање(chat,engћаскање)мана- стиримаисвојонлајн-радионакојем огаврилочитаакатистеимолитве, икојипреносиемисијенашихепар- миљан танић интернет, духовници и интернет духов ни ци хијских радио-станица о гаврило је између осталог издао и две збирке разговора које је с верницима водио на интернету, сматрајући да би они могли бити корисни и другим људима изнео бих и своје искуство – наиме, ја сам до свог духовника дошао (иако индиректно) управо путем интернета дуго сам трагао за неким ко ми духов- но одговара, и у разговору с једним пријатељем с једног од црквених ин- тернет-форума поменуо сам да ми је потребан неки добар духовник, и он ми препоручи свештеника чак нешто мало млађег од мене, али по њего- вим речима врло доброг духовника тај свештеник је данас мој духовник, отац, брат, пријатељ, сарадник, и имам срећу да не морам да комуници- рам с њим путем интернета а и ако комуницирамо тако, не разговарамо о „духовничким“ темама но, не треба бити категоричан и треба имати у виду да смо сви разли- чити људи, слободне воље, и да оно што једном човеку користи, не мора да користи и другом (него може и да штети), и обрнуто морамо да буде- мо свесни и да је све подложно злоу- потреби (неко нож користи да реже хлеб, неко да убија људе), и да ништа није лоше по себи као хришћани тре- ба свему да дамо еванђелски контекст и да се трудимо да све преобразимо сопственим примером треба међутим бити и свестан, као што сам већ иста- као, да интернет–духовништво може да служи само као помоћно средство, надоградња, а никако као главни из- вор духовног живота, који се налази само и искључиво у оквиру саме тајне цркве, у евхаристијском учешћу (при- чешћу) у телу христовом aутор је стални сарадник радија слово љубве тема броја интернет, духовници и интернет–духовници заборавља се да на интернету постоји и мноштво православ- них, црквених сајтова, који нуде прегршт текстова светих отаца, одговоре свештеника на најразличитија питања верника архимандрит гаврило вучковић, игуман манастира лепавина александар арсенин међусавреме- нимпрофе- сијамаистак- нутоместозаузимају информатичкеделатно- сти,којимајепрожета данашњацивилизаци- јакаквисуизазовии искушењасакојимасе сусрећеједанправо- славниинформатичар каосвојеврсни„творац виртуелног“икојаје улогадуховникаутом погледу? огроманјебројис- кушењачовекачијага професијаусловљавада проведевећидеовреме- наузрачунар:наметну- табрзина,растрзаност уследогромногприлива информација,потенци- јалназависностодначина комуникације,асоцијалност,потребаза сталнимприсуствомнамрежиитдза- истаједугачаксписакизазовакојитеже давладајувиртуелним„светом“иутом погледуулогадуховникаимасвојеместоу контекстурешавањапроблемаједнекон- кретнеличностиињеногпосламеђутим, одговоранинформатичаримадругеврсте многоозбиљнијихискушења,гдејепомоћ духовниканеопходнаиуширемконтек- сту,аречјеоетичкимискушењимакојаје некадатешкоипрепознати управљањеинформацијамаданаспред- стављауправљањетуђимслободама,ту- ђимтајнама,аубудућностићедобардео свакодневницеињенквалитетзависити одсистемаподатакакојимасеуправљау најразличитијимелектронскимуређајима нашвиртуелниидентитетпредстављаи тежидауправљанашимстварнимиден- титетом,азасавременогчовекајевеома важнокакавјењегов„алтерего“удиги- талнимсистемимаразнихуправа информатикасвојимлогичкимтехно- решењимаскупља,систематизујеидели информације,аутоматизујепоменуте процесеинаосновууграђенихпара- метарадоносиодлукеољудимакојису власницитихподатакасадавидимода једанинформатичарморабитиспреман идуховноприпремљендасеодговорно носисапитањимаетике,моралаимора улогадуховника уживотуједног информатичара мај/јун 2011 43 бити одговоран према другом бићу ка- да у виртуелни свет уграђује вештачку памет, јер тиме уграђује и намеће своје ставове и односе према другом бићу никада није сигуран у којој мери про- цес може бити злоупотребљен и иско- ришћен против човека и у којој мери уграђена одлука вештачке интелиген- ције може повредити човека када се сретне са њом опет, информатика (као наука), са својим логичким процесима у једној мери ради и насупрот етичким законима пример тога су централи- зације база података које су технички пожељне, али када се употребе у систе- мима личних информација могу бити погубне по слободу грађана често је потребно вагати и прибегавати технич- ки мање добрим решењима како би се сачувао богом дан положај човека у ин- форматичком добу да ли просечан ин- форматичар без или са мало животног искуства може да се носи са оваквим одлукама? да ли се његова памет злоу- потребљава захваљујући духовном не- знању од стране „већих и одлучнијих“ и њега самог? када је човек дорастао одлукама које могу променити животе читавих породица? на основу претходног видимо да уло- га духовника у животу информатичара има једну ширу перспективу особа која свакодневно гради виртуелне системе и доноси стратешке одлуке на тим посло- вима мора бити „духовно жива“, не сме идеализовати технологију, мора испред себе увек имати слику човека са породи- цом на чији ће квалитет живота утицати процеси које уграђује у електронски си- стем у том погледу ће улога духовника често бити незаменљива када је реч о етичким аспектима одређених техноло- шких решења аутор је информатички стручњак и председник покрета за електронску приватност србије управљање информацијама данас представља управљање туђим слободама, туђим тајна- ма, а у будућности ће добар део свакодневнице и њен ква- литет зависити од система података којима се управља у најразличитијим електронским уређајима тема броја 443/2011 уједномградуубосни,почетком двадесетогвекауистушколусу ишладвађаканисубиливрсни- циделилесуихчетиригодинеине самотостаријиученикјебиоизимућне муслиманскекуће,докјемлађи,право- славац,биосирочедошаојесасевера, уградишколскеданејепроводиоу десеточланојпородицисвогсирома- шногстрицапитањеједалисууопште изналиједанзадругог,аливажноједа миданасзнамозањихизнамојошда обојицанисуималисклоностикаве- ронауционогстаријег,муслиманског дечака,хоџајеједномкрвничкиистукао прутом,докјеонајмлађиизправославне катихезеимаоједвапрелазнуоценуали сеобојицасећајудаимјесамоггосподаи његовзначајзачовечанствоутомперио- дунајбољеумеодапреставикатихетаиз трећеконфесије,римокатоличке,изве- снидрдрагодкојијеузтобиоипрофе- сорсрпскохрватскогјезикастаријиђак тоовакоописује: „муслиманскивероучитељјебиооне- моћаоодосећањаизгубљеностиидавио јеђакесувимподацима,гњечећиријечи иваљајућиихмртвепоустимаученици сугубилинесмовољузастицањесазна- њанегочакивољузаживотомкадсу слушалињеговапредавања“писацтих редовадодајеидасутогхоџунаместо вероучитељапоставилинајвећинепри- јатељиислама–небинашлибољегкан- дидатаниправославнивероучитељније биопоштеђенописа:„свакомсеобраћао сподсмехомибиојенемилосрданупро- гонуђака,анарочитоправославних“ тајбившиученикнакрајузакључуједа суправославнииисламскивероучитељ упорнорадилипротиврелигије„моби- лишућисвевишеатеиста“ акакавјебиокатоличкикатихетаи професорјезика?евосведочења: срећко гујаничић једнапричаза размишљање мај/јун201145 темаброја „тајчовекјебиомлад,лепиуглађен“и „знаојетајнувладањадечијимдушама, јерјеуспеодаодпрекотридесетђавола створиаконебашхоранђелчића,аоно скупинупристојнихђакаслушалисмо причеогријехуикривици,ољубавико- јаспасава,обогукојисвепраштаакосе искренопокајемо,осавјестииморалној одговорностикојесуувекживеуљуд- скомсрцу“ тајпрофесорније,какођактврди,ни упраксиоступаоодоногштоговории кажекакогасенајчешћесећадокстоји предученицима„увијекнасмијешен,са блиставочистимсвештеничкимколи- ромисподцрногсакоа,никадтужанни мрзовољан,никаднервозан,нестрпљив, увијектурадинас“ захваљујућитомчовеку,разредном старешини,професорујезикаиримо- католичкеверонауке,старијиучениксе упознаоисахристом,собзиромдау својојмуслиманскојпородицизатоније имаоприлику „откакомиједрдрагодуказаонање- гову(христову–примаут)љепоту,све доданас–мадаодавноатеиста–нисам откриоништаљепшеисадржајније:чове- какојисвојомпатњомискупљујегријехе других–тојеграндиознаморалнаипо- етскасликанајвећегхуманитета,иостала јенеокрњенабезобзиранасведевијације хришћанства“ сличносећањенакатоличкогкатихету имаимлађиученик,комесуприроднена- укеишлемногобољеоддруштвенихтај ђаккажеданиконијеумео„такоубедљи- водаприближиученицимахристовлик каотај(римокатолички)вероучитељ“ питањезаштојебаштајпрофесорта- којакоутицаонађакедругихконфесија објашњењећеопетдатионајстаријиђак: „видјелисмокаковеликаразликапосто- јиизмеђукатоличкогкатихетеинаших панорама околине тузле 46 3/2011 вјероучитеља а онда авај, и између вјера: његова је из- гледала племе- нита, рафино- вана, свјетска, а наша је била балканска, примитивна, кисела и неза- нимљива јер су се религије најдиректније упоређивале према вјероу- читељима“ доктор дра- го д је своју ширину показао и кад су тог старијег ђака хтели да избаце из школе по- што је у свом писменом задатку из језика (тема – „о слободној вољи“) следио ламар- кову теорију еволуције, па је онако „млад и искључив“ доказивао да је теистичка идеја о свету примитивна и ненаучна кад се расправљало о писменом задатку на седни- ци наставничког већа „муслимански веро- учитељ је упорно захтевао да ђак буде из- бачен из школе, православни је презриво ћутао, а остали наставници су пристали на предложену казну – „да се не замере хоџи збогједне усијане ђачке главе“ тада се ме- ђутим целом колективу супроставио про- фесор драго д и поколебао их у одлуци: „мислим да је казна престрога и да не- ће постићи жељену сврху дечак је млад, темпераментан, искрен, поштен не кри- је оно што мисли зар да кажњавамо за искреност? зар да од ђака стварамо дво- личњаке, који ће једно мислити, а друго говорити? казном бисмо постигли су- протан циљ, јер бисмо га заувијек учвр- стили у мисли због које би страдао: остао би и у својим и у туђим очима мученик погођен преоштром казном а, ако нам је стало да у тој младој души не остане трага разорних идеја које је нашао у књи- гама, дајмо му прилику да их заборави: опростимо му и објаснимо му у чему је погријешио!“ и ђак није избачен касније је завршио школу, факултет и постао један од најве- ћих српских писаца његово име је меша селимовић онај други, млађи ученик, блаженопочивши патријарх српски г павле (стојчевић) (1914-2009) „и ђак није избачен касније је завршио школу, факултет и постао један од највећих српских писаца његово име је меша селимовић онај други, млађи ученик, коме православна веронаука није ишла у школи и коме је христа такође на неки начин приближио др драго д звао се гојко стојчевић, познатији касније као патријарх павле“ мај/јун 2011 47 меша селимовић (1910–1982) комеправославнаверонауканијеишла ушколиикомејехристатакођенанеки начинприближиодрдрагодзваосе гојкостојчевић,познатијикаснијекао патријархпавле аштајебилосакатоличкимкатихе- том?патријархпавлегајепоменуодакле самоутојједнојреченицикојујеаутор овогатекстапрочитаоуједномњеговом списуињенпрвидеовећнавео(посећа- њудодуше)да„никонијеумеотакоубе- дљиводаприближиученицимахристов ликкаотај(римокатолички)вероучитељ, али,какојеобјасниоудругомделурече- нице(наводимоопетпосећању)–„даје великатајнаживотакакојетајчовекмо- гаозавремедругогсветскогратадабуде управникусташкоглогораутузли“ мешаселимовићуописимаидешире усвојојизвареднојкњизисјећањакаже следеће:„а1941,кадсуусташеорганизо- валендх,измеђумногихшоковадожи- виосамједанможданајнеочекиванији: човјеккојимијеостаоунајљепшојуспо- мени,когасмозапамтиликаопаметноги праведногчовјека,постаојеусташкило- горникутузли,и подњеговомупра- вомјеизвршено депортовањесрба ијеврејауконцен- трационелогоре међуосталим његовимжртвама биојеиданило салом,професор математике,диван човјекириједак стручњак;дрдра- годјенасвог бившегколегупо- слаомладеусташе, бившесаломове ђаке,којисугаму- чилиукућиина улици“ драгадсу,какоселимовићдаље наводи,стрељалипартизани„једног тмурногоктобарскогјутра,кадсуосло- бодилитузлу1944године“освом професорувеликиписацнакрајуза- кључује:„веомамногосаммислиоодр драгуд,ипреживеоцијелускалурас- положења,одбијесау1941дочуђењаи неразумијевањаутокурата,инапокон дожаљењаштосунекалијепасјећања самомасказаружнусуштинукојаћесе једномоткрити“ причаодрагудјеуствариприча очовекукојијетајнухристовелепоте умеодаусадиусрцадвојицељудиод којихјеједанипакпостаокомунистаи атеиста,јавнодекларисанисрбинипо укусубројнихчиталацаикритичара писацнајбољегроманананашемјезику –дервишисмрт,адруги–патријархи једаноднајвећихдуховниканашегнаро- дадрагодје,међутим,накрајупостао злочинацитонеобични,већоднајгоре врстепоукеизовеприче,парадоксалне итрагичне,јесубројненавамаједаих откријете тема броја 48 3/2011 мада недостају емпиријска и методолошки разрађена истраживања религиозно-психолошких типова верника наше цркве, могу се, као „радна хипотеза“, издвојити неки типични облици испољавања њихових верских убеђења, њиховог религиозног сензибилитета и њиховог односа према црквеном животу у целини као конкретне показатеље за нашу типологију наводимо: учесталост долажења у цркву (мисли се пре свега на литургију, али и на остале службе), доминантне ставове верника о најважнијим садржајима црквеног живота (причешће, пост, молитва, исповест), колико је начин њиховог живота (породични и лични) прожет хришћанским етосом и, на крају, њихове животне приоритете први тип верника први тип верника, убедљиво највећи по броју (по грубој процени око 80% свих верника припада овом типу), чини ону групацију за коју је карактеристичнo да веру доживљава и исповеда на традиционално-формалистички начин треба нагласити да се овде не ради о верницима који чувају традицију већ о онима који традиционалне садржаје наше вере испољавају на површан и формализован начин то су, рецимо, мушкарци, чешће него жене, који у свом животу три пута уђу у цркву: када се крсте, на венчању и на опелу они славе славу, са освећењем колача или без тога, са иконом светитеља или без ње, са упаљеним кандилом или без њега, мрсно или посно – свеједно је важно је само да се каже да је он(а) славио(ла) славу знају да се недељом служи литургија, али не могу да пронађу ниједан разлог због чега би били на недељној служби, већ су врло инвентивни у проналажењу разлога због којих не би требало да буду на литургији посте само на велики петак, и то једући рибу њихова верска убеђења су неодређена, конфузна и недефинисана на пример, само мањи број верника из ове групе заиста верује у васкрсење, у постојање душе и у њен загробни живот, у рај и пакао они не могу да верују у оно што нису видели, односно у најбољем случају могу само декларативно или пробабилистички да изразе своје веровање („може да буде“, „можда има нешто“) из тога произлази њихов однос према другим четири типа верника у нашој црквеној реалности могу се, као „радна хипотеза“, издвојити неки типични облици испољавања њихових верских убеђења, њиховог религиозног сензибилитета и њиховог односа према црквеном животу виктор вицановић црквени живот мај/јун 2011 49 важним садржајима црквеног живота: не посте, не моле се богу, не исповедају се, не причешћују се, или, ако све то чине, онда је то спорадично, минимално или, рекло би се, реда ради једноставно речено, они немају веру у своје спасење и зато нису спремни да било шта значајно учине на путу свог спасења животна филозофија верника ове групе је доминантно материјалистичка, хедонистичка и утилитаристичка све што чине превасходно је усмерено ка стварима овога света: материјално благостање, уживање у животу, потреба за друштвеним признањима и славом у тим релацијама креће се њихов живот други тип верника другу групу верника назвали бисмо „лагодни православци“ за разлику од претходне групе, код њих је вера јача и одређенија, али им недостаје подвиг, озбиљност и одговорност они верују у спасење, али са крајњим нагласком на христа који спашава уз запостављање личног подвига и труда како би се спасење задобило они ће постити онако како се осећају у датом моменту а не онако како је црква прописала доћи ће пред крај литургије и причестиће се без припреме јер, верују они, важно је само бити у заједници са христом дуги постови и црквене службе за њих су реликт неких давних времена, нису у духу савременог начина живота то проглашавају упливом монашких правила која су непримерена за хришћане који живе у свету овај тип верника тежи да релативизује најбитније одреднице верског живота: молитву, пост, богослужења, исповест њихов принцип је: боље прилагодити цркву верницима слике: литургија народ у цркви 50 3/2011 него да се верници труде да себе прилагоде захтевима цркве као такви постају склони многим неправославним учењима заправо, ради се о особама које су одрасле и васпитавале се у удобности, комфору, разоноди и разбибриги њихов животни мото је „лако ћемо“ и „опуштено“ своју веру у христа покушавају да усагласе са таквим својим карактером резултат је: вера без труда и подвига трећи тип верника трећи, „зилотски“ тип верника можда је најмањи по броју али је специфичан по великој ревности за веру која често није ни „по разуму“ ни „по христу“ због, по њиховом мишљењу, учињених неправилности у раду свештеника или епископа, они доводе у питање праксу и поредак цркве на пример, ако крштење није било погружавањем у воду него обливањем водом, онда, по њима, особа није ни крштена тако да, сматрају они, милиони хришћана заправо нису ни крштени „зилоти“ свесно или несвесно долазе у ситуацију да „просипајући прљаву воду избаце и дете“ њихова критика свега постојећег у цркви, а у име ревности и правоверности, не само што њих удаљава или изопштава од цркве већ их доводи у помрачено душевно стање испуњено немиром, незадовљством, сумњичењем или паранојом психолошка анализа многих верника из ове групе показала би да је њихов примарни мотив потреба за оспоравањем, сумњичењем и негирањем, док је ревност за веру само параван који треба да сакрије њихове праве намере четврти тип верника и на крају, четврта група верника обухвата православне хришћане који се чврсто држе древног и устаљеног учења и поретка цркве они верују да се благодат духа светога налази у свим правилима поста, молитве, богослужења и догматског учења које је црква установила, а да свако одступање од тога значи губљење благодати обожења они ревнују предањски, не скрећући ни лево ни десно подвизавају се у оквиру својих могућности труде се на путу свог спасења како би се ослободили грехова и грешних склоности, превазишли страсти и личне слабости свој живот схватају крајње озбиљно, као припрему за будући живот у христу они једноставно не могу без литургије, молитве, богословске литературе и богомислија у житијама светих налазе надахнуће и путоказ за сопствени хришћански пут највреднији међу њима не могу без исусове молитве она је за њих духовна и душевна заједница са христом другим речима, њихова вера је заснована на личном односу са христом кроз преображај сопствене личности у „меру раста висине христове“, личним подвигом и светим тајнама за ову врсту верника христос је врховна вредност, алфа и омега, најважнији циљ коме би требало стремити у животу све остало мора бити усаглашено са христом, његовим учењем и његовим заповестима друштвени, породични и лични живот ових верника увек је у складу са христовом науком највећи проблем ове групе верника, које би слободно могли назвати „прави православци“, јесте у томе што су стално у искушењима јер иду исправним путем ка христу они који поклекну пред искушењима лако могу да склизну или у групу „лагодних“ или у следећу групу „зилота“ изнета запажања и закључци јесу „емпиријске импресије“ и требало би да буду пре свега подстрек за даља истраживања и промишљања на тему: какви смо као верници? црквени живот дневник 16 12 2010 данјекренуосветомлитурги- јомукојојсмосепричестили светимтајнамахристовимпри- милисмоусебетелоикрвхри- стовуодкојихнашателаидухови постајуњеговимиуподобљавају сењему,творцусвакогадобратако итребаиморабитинисамјаство- рендачинимзлоинаслађујемсемржњом створенсамзадобрествари,датворимвољу оногакојимејествориоаонјељубавитако ћељубавиистинапостатиибитизаувеки мојавоља,увекизноваинтересантнаинедоку- чивакадбихувековакоразмишљаоиделао билобисвеуредуалинијеувектаконегде послеподнемејесавиластараименидобро познатапријатељица„малодушност“иузела меподсвојесведопредвечерњумолитвутај прелазодкрасотевечности,лепотеистинеи љубавидопотпуногбесмислаиништавилами никаданијебиојасантосекодмененеочеки- ванопојавииупринципунајбољиинајпро- дуктивнијисамутренуцимакаданисамни земља живих земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице понесен превеликом еуфоријом ни скрхан безнађем и црнилом сопственог постојања златну средину и ту благодат је јако тешко одржати ако се погордим или ми мисли постану рђаве оде благодат, а са њом и ја одох у неку од те две крајности мислим и доста сам и убеђен некако у то да је малоду- шност најтежа болест за једног хришћанина који је при том и бивши наркоман то је баш борба са самим собом и њој се мора објавити рат мисао дана: рај „и бог ће отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више ни жалости, ни јаука, ни бола неће бити више“ отк 21, 14 2012 2010 никад у животу нисам волео понедељак то је тако данас је као и сваког другог поне- дељка, био смор хладно је и све је залеђено, зима се захуктава ништа се посебно није данас дешавало: радионица, ручак па опет радно време, час појања, молитва, подела па вечера само се молим да ми бог да снаге, да изгурам овај пост и да све буде у реду не мења се човек лако посебно неко као ја, ко има толико година живота, а од тога више од пола странпутице и погрешних манира и навика накупило се ту и пуно гнева, непри- хваћености и свакакве друге прљавштине, што је све скупа довело до промене каракте- ра и научених система понашања то клупко је кренуло да се одмотава у сваком од нас и није згодно никад се нисам познавао, и сад кад погледам из ове перспективе, не свиђа ми се оно што видим, али добро најбитније је остати у заједници, остати у христу, остати чист и имати визију,док сам у заједници, ви- зију за будућност, светлу и насмејану, визију која радује и која даје снагу и вољу за даљи живот и борбу која није лака мисао дана: спасење „тражите господа док се може наћи, при- зивајте га докле је близу“ *** нисам се довољно наспавао, као и остала браћа, па смо на јутарњој песмици лењо пе- вушили божићну песмицу доручак, кафа, па радно време и враћам се свом дуборезу радим и размишљам дуборежем и мисли ми лутају циљ је бити оно што јеси, али проблем је у томе, што треба открити шта је то, што јесам то откривање није једно- ставно развијам визију, своју визију неки нови план за будућност што ће ме испунити и дати смисао овоземаљском животу не- ма назад, колико год било тешко и која год невоља да ме снађе, не смем одступити од плана, од своје визије бог никад неће до- пустити веће искушење него што могу да поднесем, а у ствари слабо могу да подне- сем, а очекујем много очекујем награду од господа или сажаљење или помоћ, стално, а не могу да поднесем ни мрвицу ни делић за узврат нисам фер морам се више труди- ти, али тело је слабо увек имам изговор и оправдање док сам био млађи, лако је било живети нисам био одговоран низашта, а ништа нисам ни знао сада кад сам упознао истину, ништа више није као пре то сазна- ње које имам само по себи намеће одговор- ност и труд немам више права на грешку, биће ми опроштено, али је питање да ли ћу сам себи опростити ујутру је литургија и то је увек радосна вест, још једно причешће, још један корак ка вечности пбсн мисао дана: рај „али сада желе бољу, то јест небеску отаџ- бину зато се бог не стиди њих да се назива бог њихов, јер им је припремио град“ јевр земља живих ј ошјеаристотелрекао дајеоношторазлику- јебиљкеиживотиње могућностсензацијаали самасензитивностсензор- ногсистемајетаквадаби човек,паидругеживо- тиње,биопреплављеносетимаданема способностдафилтриравећинуствари којадолазиизспољашњости постоједваначинанакојиседогађаји изспољашњегсветамогуфилтрирати првиначинјеутврђенбиолошки,ивезан језасензорнисистемкодчовеканапри- мер,чулослухачовекуомогућавадачује звукечијајефреквенцијаизмеђу20-20000 hzовојеуграђенфилтерванкогачовек неможедачуједругиначинфилтрирања јестеактивнофилтрирање–селективна пажњабезтепажње,билобинемогуће адаптиратисенасрединуибитисвестан нечегаконкретногуњој наиме,човекјеутренуцимапотпуно усмеренепажњенаодређениобјекат,од свихспољашњихсензацијадиректносве- стансамоонихкојесумупотребнеза извршењеактакадачовекусобипрепу- нојљудиводиразговорсадругомособом, иакоупозадиничујежамор,свупажњу усмераванаразговор,аненажамор осталесензацијесуфилтриранеили, особакојојсеиздваразличитаизвора пуштајудверазличитемелодије,своју пажњуможедаусмеринаједнуодњих,а другу,увећојилимањојмери,занемари безособинечовекадаигнорише,фил- трираизмеђумноштвасензацијаида пажњуусмеринаодређенуствар,слобода вољебибиланемогућајерсједнестране, човековасвестбилабипреплављенаколи- чиномсензацијаионнебиуопштемогао дасеснађеусветуокосебе,пасамимтим песничкистанујечовек пажња малиша пушоња несамодамисло- бодноодлучујемона штаобраћамопажњу, већми,захваљујући пажњи,постајемо сличниономенашта јеобраћамо христос и апостоли, фреска из кападокије, 12 век самопомињањеречиверонаукакод једногбројађака,аиодраслих,ствара осећајнечегаштоимнијебашнешто блиско,штопомалопоробљује,огранича- ва,спутаваслободу,нештоштојепре- вазиђеноизастарело,нештоштосењих претеранонетичерезонујуовако:сад немамвременадасеудубљујемутествари иданештодетаљнијеиспитујемдовољно је,сматрајуони,дасепонекадодеуцркву каднамјетешко,каднамјепотребнапо- моћбожијаприостварењунекихличних жеља,дасеупалисвећа,традиционално прославикрснаславаималитунечега битнијегипретежнијег?кадбисмобили искренијиипоставилисебинекафунда- менталнапитања:одаклејауовомсветуи кудасамнаумио,кудатоликожуримдане могудазастанемнинатренутакдаразми- слимосмислусвогземаљскогпостојања; ималивечногживотаиштадачинимда газадобијем? евоједногпримерагдесевидиколико површнопознајемосвојуверуакобинам некоусвомтестаменту,заоставштини, оставионекаматеријалнаблага,миби- смоистогаданапопријемупрочиталида видимоштанаслеђујемосдругестране, свисучулизакњигестарииновизавет, односно,наенглескомнаписанотојеthe oldandthenewtestamentмногићеовај значај веронауке ненад вујић нидадоносиодлукеасдругестране, човекнебимогаодазадржиумеморији одређенеобјектеокојимаможедаима свестидарасуђуједакле,пажњајеcondi- tiosinequanonзапостојањеслободе воље алиијошнештонесамодамислобод- ноодлучујемонаштаобраћамопажњу, већми,захваљујућипажњи,постајемо сличниономенаштајеобраћамона пример,уједномодмногихимногих истраживањаизвршенихуамерициука- заноједамушкарцииженекојису животнипартнери,односносвојупажњу имајуусмеренуједнокадругом,међусоб- ноличеидаштодужеживезаједнотоје приметнијањиховапсихофизичкаслич- ностчинимиседабисеиздраворазум- скимоглодоћидоовогзакључка,чакида нијеизвршеноовоистраживање дакле,јапостајемсличанономеушта гледам,јапостајемсличанономенашта самусмериосвојпогледтогајеапостол павлебиоитекакосвестанонкаже:„ми паксвикојиоткривенимлицемгледамо славугосподњу,преображавамосеуоно истообличје,изславеуславу“(2кор3, 18)односно,кадагледамославугоспод- њу,аславагосподњајесамон,јернема ништаславнијеодњегасамог,мипоста- јемосличниономеуштагледамо,ато јестесамгосподкаоштомужличина женуиженанамужа,такочовеккојигле- дабогаличинањегаапоштобогјесте живот,слобода,добротатакоиљуди којигледајуњегапостајуживи,слобод- ни,добри дакле,пажњајесвојствочовекакојему омогућаваслободувоље,својствокојему омогућаваживот,алијеисвојствокојему омогућавадапостанеононаштаусмерава пажњу,својствокојегаможеодвестиу живот,самоакојеправилноусмери свимипостајемооноуштагледамоа нанамаједаодлучимонаштаиукога ћемогледати пе снич ки ста ну је чо век катихеза „тестамент“ држати на својој полици у кућној библиотеци, али неће наћи време на да га прочитају и сазнају шта нам сами бог кроз перо богонадахнутих писаца би блијских списа оставља у наслеђе дарује нам ни мање ни више него описан пут до рајских насеља, пут који води увечни жи вот и радост неисказану и неописиву, где нема ни бриге ни бола ни уздисаја позна ње таквога пута изискује од нас подвиг и одрицање од неких овоземаљских ствари чији смо постали робови у жељи да госпо даримо и уживамо неопходност, вредност и корисност по хађања веронауке, било у школама или у парохијским домовима, посведочиће ро дитељи и ближњи оне деце која су утеме љена у православној вери и која почињу да примењују у своме животу христове речи: „све, дакле, што хоћете да чине ва ма људи, тако чините и ви њима: јер то су закон и пророци“ (мт 7, 12) ове речи су јако прихватљиве када их гледамо јед нострано и једносмерно – лепо звучи да нам други угађају и излазе у сусрет – а да ли смо ми спремни да узвратимо истом мером, љубављу и жртвом? од испуњава ња речи нашег спаситеља, корист, радост и благостање би осетили сви: породица, школа, држава запитајмо се да ли то же лимо и да ли је наше деловање у складу са нашим жељама у србији постоји велики број људи који оспоравазначај веронауке, а заговорници су тзв европских интеграција и присту па србије великој „европској породици“ можда ће се изненадити када прочитају да је„веронаука“, као школски предмет, у већини тих земаља интегрисана у обра зовни систем наравно,и „грађанско вас питање“ даје свој допринос у образовању ђака, али је веронаука комплетнија и не би требало да има алтернативу ни у једном другом предмету добар је пример аустри је, где влада плаћа 75 православних срп скихвероучитеља који предају у својим школама православни катихизис свесни су чињенице да добро васпитана деца (а веронаука има управо ту мисију), будући носиоци друштва, неће постати државни и друштвени непријатељи, и да је улага ње у њих добра инвестиција у будућност сопствене државе један разбојник, убица, преступник закона, данас много кошта пореске обвезнике – ангажују се полиција, лекари, судски органи итд требало би да смо свесни чињенице да су се малолет на деликвенција и преступиу републици српској, након што је пре око две деценије веронаука уведена у школе као обавезан предмет, смањили за око 50% за тим по зитивним искуствомтребало би и ми да кренемо много је једноставније и безбол није децу увести у праву веру, објаснити им шта доносе добра а шта рђава дела: св пророк јездра, сакупљач и кодификатор библијских текстова, илустрација из латинског кодекса амијатинуса (codex amiatinus) 56 3/2011 „или усадите добро дрво, и род његов биће добар, или усадите рђаво дрво, и род његов биће рђав; јер се по роду дрво познаје“ (мт 12, 2) дете које позна да му је живот да- рован од бога кроз његове родитеље, биће верно и послушно, јер зна да му они желе сваку радост и добро „и по- знаћете истину, и истина ће вас осло- бодити“ (јн 8, 32) наш животодавац је спреман да нас уведе у свет истине, вечности и царства непролазног исус христос нам каже: „више вас не нази- вам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао пријатељима, јер све што чух од оца својега, објавих вам“ (јн 15, 15) ме- ђутим, за то путешествије потребан је наш пристанак и наша слободна воља, наш први корак; потребно је наше одрицање од света површности, таме, неправде десет божијих за- повести велики број људи схвата као нека ограничења која нас спутавају да проживимо овај наш живот баш она- ко како смо ми то сами замислили свети апостол павле каже: „све ми је дозвољено, али није све на корист“ (1кор 6, 12) ево једног сликовитог примера из свакодневног живота: на нашим путевима постоје саобраћај- ни знаци који нас, док возимо аутомобил, ограничавају у брзини, обавештавају о разним опасностима којима идемо у су- срет и пружају нам разне друге битне ин- формације сви ти знакови поред пута су постављени како бисмо безбедно стигли на жељено одредиште на сличан начин, и бог је дао „заповести“, које у ствари представљају путоказе, смернице и зна- кове који нас воде у загрљај њему, нашем вечном творцу, у царство божије, где нема уздисања, бриге ни бола, где влада вечна и непролазна радост примери „практичне веронауке“ су ве- ома подстицајни за свако друштво сети- мо се само блаженопочившег патријарха павла, за кога су још за живота готово сви говорили да је „живи светац“ он је био човек од крви и меса као што смо и ми, али је уложио огроман напор и труд да би се приближио богу и то није остало непримећено од његових савременика и показао је да се венци славе, који су свима јако примамљиви, стичу мукотрпно, уз ве- лике подвиге, одрицања и жртве, и налазе се на уском и тесном путу којим се мало- бројни упућују аутор је вероучитељ у четрнаестој београдској гимназији катихеза свети апостол павле, темпера на дасци, рад св андреја рубљова мај/јун 2011 57 – што си навалила толико да идеш у цркву? не излазиш из ње! – морам гони ме велики страх много сам грешна – ма, хајде, као да си убила човека?! – па, богами, скоро да јесам била сам велики комуниста и тим отровом затровала сам многе невине душе – о, као да је то нешто страшно?! ниси их присиљавала ко верује верује, ко не верује и не мора! – нисам их присиљавала, али их је ђаво присиљавао, јер је мени помагао да будем убедљива – па, добро ми нисмо били баш толики комунисти, јер смо увек славили славу – е, видиш ли сада зашто ја морам стално ићи у цркву да сам ја славила славу и бар толико веровала у бога као ви, мене црква не би видела, осим кад треба освештати славски колач или понекад запалити свеће – па, шта хоћеш?! ми смо увек ишли у цркву и кад нико није ишао, а сад од вас таквих за нас нема места у њој! – стани, сестро моја, да ти кажем „хвала“, јер ево, ти ми поможе да схватим оно чему сам се некад чудила: да бог воли вруће и жестоке, а не хладне и слабе, а да ће млаке испљунути бог воли жестоке, макар да му се и противе, јер кад се преобрате и приђу му, верни су му истом таквом жестином осуђивање како ћемо знати да у души имамо благодат духа светога? по томе ако смо у стању да ухватимо и препознамо помисли, које нам стално падају на памет, боље речено – „соле памет“; ако смо у стању да их расудимо и упутимо тамо где им је место – ван помисли су увек негативне, осуђујуће, а не расуђујуће чим ухватимо себе да неког осуђујемо, а да тај неко нисам ја, знак је да је то зла помисао, која није наша него од ђавола убачена, дужни смо богу – да је избацимо ако непрестано само осуђујемо друге, знак је да немамо благодати божије, јер да је имамо, имали бисмо и страх од бога, јер осуђујемо његова створења тиме наносимо штету својој души, а богу жалост ако увек осуђујемо само себе, имамо благодат која нам открива истину и та истина у нашем срцу изазива сажаљење према ономе који греши, а не осуђивање када презиремо свако угађање према себи, а волимо да угађамо другима, и то је знак да имамо благодат духа светога ми – завршисмо посао – ко ми? ти то себи персираш? али, са врућ и жесток када презиремо свако угађање према себи, а волимо да угађамо другима, и то је знак да имамо благодат духа светога радмила грујић размишљања у тишини рад ми ла гру јић 58 3/2011 другима си на „ти“ – да на „ти“ сам са ближњима, али и са богом и са собом сам на „ти“, јер избегавам да свој его стављам у први план тако и сада само истичем своје помоћнике, јер човек ни у једном послу никад није сам нити потпуно свој (рим 14, 7) – па, где су ти помоћници? – невидљиви су, а какви су то показује дело, које његов конац краси ако је дело добро, онда си изабрао добре помоћнике: светог духа и господа христа или некога од светих божијих угодника, ако ли дело није добро, онда си изабрао зле посленике – ђавола и његове демоне мудри грци реч понос указује на духовно стање које произилази из гордости на црквенословенском језику: понос, поношеније – значи: „срамота“ несумњиво је да потиче од грчке речи πονος, ου, ο, – значи: „бол, муку, рад“ зар кроз све то не пролази поносит човек? а највише кроз бол који изазива срамота запажамо како ова реч снажно изражава психологију тог стања, што је иманентно грчким речима реч анти је грчка: αντι – значи: „уместо“, „у замену за“, али и „против“, „наспрам“ ако је применимо на лажног месију – антихриста, видећемо како та реч анти са свих страна осветљава лажног месију: он је истовремено и противник христов и његов „заменик“ (уместо христа) реч символ (симбол) је грчка: συμβολον, το, што значи: знак, појам – апстрактан, натчулан, натприродан, духован; нешто што се не може сликовито представити; нешто што се може ставити и на једну и на другу страну и што, истовремено, садржи – лажно и истинито размишљања у тишини мај/јун 2011 59 богородица је архетип сваке људске душе која је створена да вечно рађа бога у себи „ево слушкиње господње, нека ми буде по речи твојој“ – речи су богородице, велике и вечне мајке света, којима је одговорила на божји призив то би уједно требало да буде одговор сваке људске душе, а тим пре жене, као основно начело њене природе судбина света била је у рукама две жене: прамајке еве и свете дјеве кроз прву је у свет ушао грех, смрт и ђаво, а кроз другу врлина, живот и богочовек кроз прву туга и пропадљивост, кроз другу радост и обожење достојанство жене најбоље се открива кроз чињеницу да обична жена марија постаје богородица најсавршеније што је човечанство могло да понуди делу спасења била је једна жена, као најузвишеније створење које је свет упознао без ње је васцела божја творевина била долина самоће и туге за човека жена, било да је девица, мајка, монахиња, удовица, покајана грешница носилац је хришћанске културе и морала и тиме спасава свет, првенствено дајући своју душу кроз саможртвену љубав, смерност и кротост у роману нечисте силе, кроз уста старице, достојевски пророкује о великој мајци, великој влажној земљи, земљи хранитељки, слици мајчинских груди, космичкој слици божића своје убеђење да су жене најбољи проводник божанствене благодати, пошто су по природи слабе и незаштићене, али зато препуне не своје него више силе, достојевски је најбоље исказао описујући лик дарје шатове, чије име значи „ силина побеђујућа“, у књизи нечисте силе беседећи са женама христос је открио жена обучена у сунце лела мирковић жена у цркви пресвета богородица, детаљ са византијског мозаика из 12 века, црква свете софије у константинопољу 60 3/2011 како искрена може бити вера жене, и пламена њена љубав, и јака преданост свему светом и узвишеном потврда томе су мироносице које су остале поред крста онда када се сви разбежаше свете жене мироносице прве су чуле, а преко њих и све жене хришћанке, прву и најрадоснију реч коју је богочовек изговорио после свог васкрсења, поздравивши их најлепшом речју: „радујте се!“ прву реч упутио је жени, јер кроз жену долазе деца, радост и спасење када се јавио својим ученицима, поздравио их је са: „ мир вам!“ и „ не бојте се!“, а жене је поздравио са „ радујте се!“ јасно је да је оваквим поздравом жени дао до данас највећи дар и признање, ослобађајући је и подижући до равноапостолног значаја и трона жене у цркви кроз историју цркве срећемо се са ликовима многих жена које су имале различите харизме име једне од жена у првој хришћанској заједници, прискиле, сусрећемо у неколико посланица апостола павла и у делима апостолским, из којих се види да му је била блиска сарадница еводија и синтихија сарађују са апостолом павлом у оснивању и организовању цркве у филипима у лаодикији је позната нимфа, а тавита је надалеко позната по својој социјално–филантропској активности лидија, продавачица пурпурних плаштова и порфире, помаже у оснивању прве заједнице хришћана у грчкој фива (чиста, она која зрачи) је била ђакониса цркве у кенхреји и особа од великог павловог поверења колики је њен значај сведочи и чињеница да је апостол помиње на првом месту у дугом низу поздрава који сачињавају последњу главу посланице римљанима свету девицу и прву мученицу за христа, свету теклу, црква је овенчала светитељским ореолом и звањем равноапостолне св нина ширила је светлост христовог учења у грузији доказ бескрајних могућности божје љубави и човековог подвига свакако је преподобна марија египћанка животи светих царица: јелене, мајке светог цара константина, пулхерије, сестре византијског цара теодосија млађег и теодоре, жене цара теофила иконоборца, кроз историју цркве срећемо се са ликовима многих жена које су имале различите харизме богородица и мироносице, детаљ са фреске распећа христовог из богородичине цркве манастира студенице, 1208/9 година св ап павле, акила и прискила – савремена икона жена у цркви сведоче да хришћанство није само религија понижених и увређених ове три свете жене оставиле су светле трагове у животу православног византијског царства као неугасива кандила светле ликови жена и из наше историје: милица, потоња монахиња евгенија, ангелина, анастасија, јефимија, јелена анжујска и безброј знаних и незнаних мученица, а као једна од најпоштованијих, после пресвете богородице, свакако је преподобна мати параскева – петка све су оне нашле своје место у празничном календару где је част и похвала жена? свако време има своје бреме наше време је време глобализације, егоизма, отуђености, безнађа, лажних речи и вредности, хаотичних ситуација нажалост, а и на срамоту, то је и време у коме се мушкарци све више понашају као жене, а жене као мушкарци жене раде мушке послове и такмиче се са њима у њиховом суровом и сујетном свету, губећи притом последње атрибуте женствености, а добијајући нове обавезе жена као да не схвата колико је њена улога важна, и да њена делатност треба да је у складу са њеним суштинским врлинама ако већ морају да се такмиче, нека то буде у љубави или у служењу! не смемо да заборавимо да христос самога себе назива слугом који је дошао да „служи, а не да му служе“ жена треба да ради на свом образовању, стицању вере и умножавању својих талената свети јован златоусти каже: „где је част и похвала жена? није у злату њихових оковратника, него у трудовима њиховим у име господње“ жена мора показати више самопоштовања и схватити да представља животни импулс света тада више неће личити на бледи месец, већ ће поново заблистати по угледу на „ жену обучену у сунце“ (откр 12, 1) света текла равноапостолна, фреска из манастира грачанице богородица са христом, окружена анђелима; поред богоридице се налазе св георгије и св теодор – енкаустична икона из 6 века, манастир свете катарине на синају из манастира, а 1779 г их купио гаври- ло мартиновић, трговац из земуна, од једног турчина – арнаута, и при својој смрти оставио храму св николаја храм поседује и знатан број богослу- жбених предмета, књига, еснафских барја- ка (чак и рибарских), предмете примењене и занатске уметности и други инвентар од значаја за прошлост земуна око њега је више надгробних споменика са црквено- словенским (1771 г), српским (1872 г) и грчким (1772 г) натписима у звонику су три звона која су изливена 1924 г у чуве- ној радионици и звоноливници павла ђ пантелића током времена храм је више пута об- нављан санациони радови су вршени и током последњих десетак година нажа- лост, током 2008 и 2009 г уочена су зна- чајна оштећења – пукотине на зидовима и сводовима храма пукотине су таквог карактера да је постојала опасност од ис- падања опека из сводова, па је због тога, у унутрашњости храма, подигнута скела са платформом, како не би били угрожени верници и служитељи храма пошто се ширење пукотина уочавало скоро свакодневно, управа храма је, уз консултације са стручњацима са грађевин- ског факултета у београду, крајем 2009 г поставила репере за геодетско осматрање слегања одмах затим је ангажован ин- ститут имк са грађевинског факултета да изврши истраживачке радове и изра- ди елаборат о стању објекта и узроцима пропадања са предлогом санације после истраживачких радова, закључено је да је до слегања објекта дошло због провлажи- вања лесног тла у темељној зони објекта раседању зидова, а самим тим и слегању сводова, допринело је и стање кровне кон- струкције у којој су попустиле везе и има много оштећене и труле грађе закључено је да се мора хитно приступити обимној конструктивној санацији и дати су пред- лози како се то може урадити тим профе- сора грађевинског факултета – института за материјале и конструкције израдио је и главни пројекат санације храма и поред свих недаћа, живот цркве је веома активан, како у погледу редовних богослужења, тако и када је реч о другим активностима као што су редовне хорске пробе за одрасле, веронаука и играоница за децу, иконографска секција „византиј- ска икона“ по старој средњовековној ре- цептури овај храм је и парохијски храм земунске општине и један од организато- ра крстовданске и богојављенске литије кроз земунске улице, у којој учествују све земунске школе и велики број верника можда би и најумесније било ово наше кратко излагање за православни мисионар и завршити речима из беседе његове све- тости патријарха српског иринеја изгово- рене у храму св оца николаја на крстов- дан 2010 године: „мислим да је жеља свих нас да овај древни храм у коме се данас налазимо ускоро заблиста лепотом коју је некад имао, па да буде и лепши него што је не- када био, да се обнови и да у њему обно- вљеном славимо господа свога а када обнављамо храм, онда сигурно обнављамо и себе, своју духовност, оно што је вредно и непролазно у нама“ управа храма св николаја у земуну током времена храм је више пута обнављан нажалост, током 2008 и 2009 г уочена су значајна оштећења – пукотине на зидовима и сводовима храма 64 3/2011 зар ниси ти тада тако често говорио: „хоћу да вас учиним слободнима“ но, ето ти, сада си видео те „слободне“ људе да, та нас је ствар скупо стала, али смо ми најзад довршили то дело, у твоје име петнаест векова мучили смо се с том слободом, али сад је то довршено, и довршено чврсто знај да су сад, и баш сад, ти људи више него икада уверени да су потпуно слободни, а међутим, сами они донели су нам своју слободу и покорно је положили пред наше ноге најмучније тајне њихове савести, све, све ће то пред нас износити, а ми ћемо о свему одлучити, и они ће поверовати нашој одлуци са радошћу, јер ће их она избавити велике бриге и страшних садашњих мука личног и слободног одлучивања све што имам да кажем о „проблему“ којим се бавимо у овом броју садржано је већ у горњем наводу из поеме о великом инквизитору за оне који не знају, у питању су речи прекора које је велики инквизитор упутио самоме господу који се јавио људима у севиљи, негде у xv-xvi веку, и, попут јеретика, завршио у тамници наведене речи су изобличење његове „јереси“ а одговор који је господ дао је ћутање, баш као и када га је пилат питао „шта је истина?“ е сада, да ли је могуће да је велики инквизитор прототип данашњих духовника? није, наравно, свих, али се усуђујем да кажем како јесте већег дела оних који себе сматрају духовницима зашто? зато што између онога што данас тако често јесте духовништво и онога што би требало да буде постоји битна разлика која иде управо дуж линије која се зове слобода или дух свети, свеједно слобода, наиме, спада искључиво у његов домен па како би то онда требало да буде? то не знам, али ево пар предлога за размишљање најпре, духовник није онај на чијој визит-карти пише „духовник“ даље, духовник није монах што тражи смирење у смиравању других духовник није онај што све зна, свему поучава и све изобличава духовник није онај што чува и брани истину, већ онај кога истина чува и брани духовник није онај што се, уз извештачен осмех блаженства или строги поглед прекора, преко јутјуба или којечега обраћа свима, углавном никоме не говорећи ништа, премда веома сугестивно духовник није онај што подстиче да из најдубље дубине сопствене таме ископаш још мало мрака, већ онај што и сумрак разгони вером у крст којим нам је све опроштено духовник те не плаши паклом, већ те „плаши“ љубављу коју ниједан грех не може да одагна и тако даље
... могу негативно да утичу на перцепцију света и међуљудских односа (тиме и односа са ду- ховником) јесу посебно: дуготрајна стања туге (поремећаји расположења, од којих је депресија најчешћа), дуготрајна болест, самоосуђивање, осуђивање појединих мисли, осећања и схватања, страха, забри- нутости (анксиозности), срамоте, криви- це, самосажаљења, огорчености, беса и љутње о тим унутрашњим збивањима са духовником морамо бити отворени и искрени пре свега и то без предубеђења о исходу духовног разговора то је онај део односа са духовником који увек зависи искључиво од нас тема броја анассечесто,међуверујућим људима,можечутикакојенеко отишаокодтогитогдуховни- ка,познатогилипрозорљивог,добио одњегаодговарајућедуховнепоукеи вратиосекућидуховнопрепорођен мождаједобиоинекуепитимију,а духовникгаје„прочитао“кадасуупи- тањуњеговигреси,иверникћесвакако опетотићикодњегауовојпојавимо- нашкогдуховништваимазаистапуно тогадоброг–монасисучестопрекаље- ниборципротивзлаусебиизнајуда упутеонекојиимсеобратезадуховну помоћмеђутим,постављасеједно битнопитање:штаћемосанадлежним парохијскимсвештеникомкојисеуце- ломовомсценаријунигденепомиње? наиме,надлежногсвештеникајецрква овластиладабудедуховниотацпове- ренојмупарохијињемусепарохијани обраћајуса„оче“,асвизнамоколикоје тешкаиодговорнаулогаоцауосновној ћелијидруштватјпородицизаразли- куодоцакојиначалствујеиодговоран јенадпородицомоднеколикочланова, свештеникујеповеренадуховнабри- ганаднајчешћенеколикохиљадаљуди парохијскисвештеникјенекакоувеку фокусујавностикадасуверујућиљудиу питањуинекакомусенајчешћеналазе некемане–или„возискупакола“,илије малогрубуопхођењусапарохијанима, илије„многонаплатио”некиобредитд иакоутиммногопоновљеними,рекло бисе,излизанимпричамаимаизвесне истине,зарнијепревасходнотодајетај свештениконајкоји,пресвега,служи светулитургију?измеђупроскомидије илитургијеоглашенихонсеобраћауз дизањерукусамомдухусветоме,духу истине,трећемлицусвететројице,оном противкогасе„хуланећеопростити“ зартачињеницанијевећсамапосебиза поштовањеизаристанебитребалода намбудеглавнасмерницауодносупрема свомпарохијскомсвештенику? умолитвамакојесепроизносекакона светојлитургијитакоинасвакодневним богослужењима,онсемолибогузаспа- непотцењујмопарохијског „попа“самозатоштогасвако- дневновиђамо,затоштосе шалимосањимпанамизгледа некакосувише„обичан“засва онанеобичнапитањакоја тиштемалтенесвакогчовека јереј горанживковић улогапарохијског свештеника каодуховника мај/јун201135 сењесвихонихкојиживеуповереномму месту,заонекојиулазеусветихрам,за изобиљеплодоваземаљскихитдзато,из поштовањапремасвемуштопредставља парохијскисвештеник(ибезобзирана свењеговеобјективнеманекојепроис- тичуизчињеницедајеионсамочовек), православниверницитребадасеобрате првоњемузасвеоноштоихтиштикада јевераупитањупарохијаниипоставља- јупитањасвомсвештенику,алинекакосу тонајчешћепитањаналикна„кадсески- дамртвачкибарјакилицрнина“,„колико чашавинатребапоставитинаславском столу“исл,алиовомприликоммислимо наоненајдубљеверскедилемеисумње збогкојихљудимахомодлазеума- настирепопомоћнепотцењујмо парохијског„попа“самозатошто гасвакодневновиђамо,затошто сешалимосањим,панамизгледа некакосувише„обичан“засваона необичнапитањакојатиштемалте- несвакогчовека–дужностсваког оцаједазнадаодговоринапитања свогдететаистотакојеисвеште- никдуховниотацкојиједужани оспособљендаодговоринанедоу- мицеипитањасвојихдуховнихче- да,пружиутехуинаравнодасепо- молибогузапомоћправиприступ својимпарохијанима,људскиито- пао,спреманинаопуштање,алиуз очувањесвештеничкогауторитетаје гарантдаћетајистипарохијанинда сматразасасвимнормалнустварда сезабилокојуврстунедоумицеили потребезаисповешћуобратибаш свомнадлежномпароху „жетвајеувекбилавелика,апо- сленикамало“,какокажегоспод исусхристос,изатоједужностнас пастирадасвојупосланичкуоба- везуобављамоодговорносадруге стране,верујућиљуди,алииони маловернитребадазаборавенасве рекла-казалапричеидапремасвом духовномоцу–надлежномпароху–увек имајудужнопоштовањеидамуиспове- дајусвеоноштосеналазиунајдубљим деловимањиховихдушачестоћесе веомапријатноизненадитиодговорима закојесунекадморалидапређуисто- тинекилометаранаравно,консулта- цијадуховникапоманастиримајевише негодобродошла,алиникаданетреба дазаборавимодајенашпарохпоста- вљенодбогапреконадлежногепископа занашегдуховногоцаидајебогсвака- коимаосвојеразлогезаштојебашњега поставиотугдејесте ауторјесвештеникприхраму преподобнематипараскевеулапову темаброја светијованиљичсергијев- парохкронштатски 363/2011 значај институције свакичовек имасвогоца потелу,онога комедугује својдола- закнасвет хришћанин, међутим, осимбиоло- шкогимаи духовногоца, оногакоји гаједуховно препородио, којигајеувеоу животухристу икојигаусмера- ванапутспасења природно,рођење насуводиуживот смештанасуљудску заједницу,анашепоновно рођењеухристу–рођење другеврсте–уводинасузајед- ницуцрквеидарујенаммогућ- духовноочинствоу светлуправославног предања преводсајелинског: михаелајагер свети апостол павле, духовни отац првих хришћана мај/јун 2011 37 ност да живимо христов живот у раној цркви, где су се верници – ве- ћина њих – крштавали у зрелим годи- нама, духовни отац је за једног хришћа- нина био онај црквени пастир који га је поучавао вери, који га је крстио и који га је затим водио кроз живот у христу данас, када се готово сви крштавамо у раном детињству, духовни отац једног хришћанина често није свештеник који га је крстио, већ онај који га је у једном тренутку његовог живота освестио у ве- ри и који га усмерава ка доследном хри- шћанском животу пример апостола павла нам пружа могућност да видимо тајну духовног очинства у читавој њеној духовној ле- поти павле је духовни отац хришћана коринта, као и многих других градова обраћајући се хришћанима коринта, он пише: „не пишем ово да вас посрамим, него вас поучавам као своју милу де- цу јер ако имате и хиљаде учитеља у христу, али немате много отаца јер вас у христу исусу ја родих јеван- ђељем“ (1кор 4, 1415) павле, дакле, за хришћане ко- ринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених његово апостолско срце пламтело је љубављу за своју духовну децу а та очинска љубав у христу предста- вљала је покретачку снагу његовог апостолског старања желео је да им преда не само јеванђеље, већ и своју душу (1сол 2, 8) с муком се борио да уобличи христа у њима (гал 4, 19) није престајао да поучава „сваког понаособ“ и „са сузама“, усмеравајући њихову духов- ну изградњу и учвршћивање у животу у христу (дап 20, 31, еф 4, 1216) ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима це- локупно православно духовно предање свети симеон нови богослов, један од његових најистинскијих носилаца, пише једном свом духовном чеду: „зачесмо се кроз поучавање, мучисмо се кроз покаја- ње, рађасмо се кроз много трпљење, сна- жне болове, патње и свакодневне сузе“ (επιστ 3, 13) како запажамо, духовно рађање се пореди са природним рађањем, а како прво тако и друго садржи три ста- дијума: зачеће, бременитост и рођење у бољем разумевању улоге духовног оца помажу нам и друге две слике које срећемо често у текстовима наших све- тих отаца прва је слика успињања уз једно непроходно високо брдо онај ко по први пут покушава да се попне, треба да прати један одређени пут, треба уз себе да као сапутника и водича има не- кога ко се поново пење и ко познаје пут управо то је улога духовног оца он је са- путник и водич на нашем духовном пу- товању, у нашем животу у христу друга слика је из области физичког вежбања тела, из области спорта они који се баве било којом врстом спорта имају потре- бу за искусним водичем, тренером, који их уводи у тајне спорта и усмерава их уз велико старање током трајања тренинга павле за хришћане коринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима целокупно православно духов- но предање тема броја 38 3/2011 слична овоме је и мисија духовног оца: будући сам познавалац искуством живо- та у христу, он уводи своју духовну децу у исти старчество многих савремених клирика многи наши клирици, од којих бројни свакако имају дарове и квалитете, веома рано стичу славу старца веома млади, још увек незрели као личности, неиску- сни као пастири, да и сами уопште ни- су суштински научени или потчињени другом искусном духовном оцу, сами се представљају – или вешто организују своју промоцију путем своје околине – као нови варсануфијевци, као харизма- тични момци-старци према речима на- шег господа, „проходе море и копно да би добили једнога следбеника“ (мт 23, 15), дакле како би сакупили своје стадо врше оптерећујући притисак на осећања човека, тобоже у име дужног „слепог“ послушања старцу развијају једну пато- лошку приврженост својој личности нажалост, одговорност за овакву поја- ву имају и наши епископи они еписко- пи који исхитрено рукополажу и олако поверавају духовно старање овим незре- лим клирицима веома су мудре белешке које је сачи- нио недавно упокојени, истински духов- но обликован старац пајсије у једном од својих писама, која су недавно угледала светлост дана, после његовог уснућа у господу осврће се на личност старца, ког је позван да изабере сваки искуше- ник међутим, помаже и нама, који смо у свету, приликом избора духовног оца: „нађи уколико можеш: а) да твој старац буде духовни човек, са врлинама, и више практичан него са- мо склон поучавању: добро је, ако је од малог на броду постао капетан, како на туђим плећима не би примењивао сво калуђерство које је научио читајући, или да од природе има велику љубав са ра- суђивањем, да не задаје бол својој деци и да не жели да их пошаље одмах у рај, на диоклецијанов начинтакође много помаже послушнику, ако је његов старац старији од њега макар осамнаест или двадесет година, јер ово изазива и једно природно поштовање код послушника б) старац да живи једноставним живо- том, без сувишних световних брига, и да никако не тежи својим користима, него да тежи користима душе послушника и уопште користима наше мајке цркве“ опасност од култа личности обавеза истинског и искусног духов- ног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности култ личности, било да му стреми свештеник, било да га испољава духовно чедо – а да се не спречава од стране првог – јесте болест и представља озбиљну духовну опасност за обе стране ми, духовни оци, не треба да истиче- мо своје личности, него надсуштаствену личност господа нашега не стављајмо своју фигуру између христа и свог ду- ховног чеда, са последицом да блокира- мо његов поглед ка спознаји личности господње, него стојмо по страни, скром- обавеза истинског и искусног духовног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности мај/јун201139 но,иуказујмонаоногакојијеизбави- тељсвихнас епископкалистосверпише:„уреал- ности,односниједвостран,неготро- стран,даклепоредстарцаиученика постојиитрећичлан,боггосподнам говориданетребадазовемонекога „оцем“,јеримамосамоједногоца,којије нанебесима(мт23,9)старацнијенека- кавнепогрешивисудијаиливишестепе- нисуд,већсаслужитељживогабога,није диктатор,већводичипријатељнапуто- вањујединиистински„духовниводич“, упуномсмислутеречи,јестедухсвети“ (видети:ηεντόςημώνβασιλεία,стр139) опасностодпрекомерне сентименталности везакојаспајадуховногоцасањего- вомдуховномдецомсличнајеодносу којипостојиуједнојбиолошкојпоро- дицикаоштобитребало,дакле,отац идецауједнојпородицидасуповеза- ниузајамномљубављу,истотакотреба дабудеиу„харизматичнојпородици“ једногдуховногоца,старцамеђутим, нетребаданампромакнетодајеова везаједнапресвегасвета,духовнаве- за,којојјепотребнодабудечистаод сентименталнихусхићењаидасесачу- ваодсвегаштопружамогућностдасе поткрадеемпатијаилиопаснослатко осећањељубавсесвакакочестоизра- жаваиспољашњимзнацима,атоисто важиизадуховневезепоредсвега овогапотребнојемногопажњеира- суђивањавезеухристубитребалода сеистичупосвојојскромностиијед- ноставности,адабисачувалеовесвоје карактеристикепотребноједуховно дистанцирање изводиизкњигесимеонапкуцаса, митрополитановесмирне, (издιμητροπόλεωςκαλαβρύτων& αιγιαλείας,αίγιον1995) темаброја митрополит новесмирне симеонкуцас 403/2011 врлочесто,однајразличитијих људи,чућетекакојеинтернет зло,какотоотуђујељуде,како сеониуопштевише„недруже“,ка- кобуквалнонасвакомћошкувреба порнографија,педофилија,дрогано, заборављасе(илисеуопштенезна) данаинтернетупостојиимноштво православних,црквенихсајтова,који нудепрегршттекстовасветихотаца, одговоресвештеникананајразличити- јапитањаверника,каоичињеницада интернетљудимакојиживенаразда- љинамаодхиљадаихиљадакиломета- раомогућуједабудуубрзомконтакту, даскоробесплатноводеразговоре звучногквалитетадалекобољегнего телефоном,каоидасепритоммеђу- собноивиде,узпомоћнетоликоску- пихкамерицано,безулажењаунеку даљуапологетикуинтернета,мислим даједовољноистаћидацркванеби ималасвојзваничнисајтдасматрада јеинтернетнештоштетнопосеби каоштосамвећпоменуо,постоје многисајтовинакојимасвештеници одговарајунапитањаверникамно- штвосвештеника(аимонахадоду- ше)пак„сурфујунетом“ислободно (усмислуданисупослужбивезани заодређенисајт),имајупрофилена фејсбукуикомуницирајусасвојом паствомидуховнимчадиматимпу- темнекометоможебитинецрквено –такаввидкомуникацијесдухов- никомтосвакакоможеипостати,јер безконкретногхрама,конкретног свештеникаиконкретнелитургије свакомуникацијанаинтернетунево- дидалеко–алитребасамодазаста- немоипогледамоштајесврхатакве комуникације,заштојесаговорници воде,имоглибисмозаправозаменити интернетстандардномпоштомието насумисионарскимписмимасветог владикениколајаилинекомисли дајетоштојевладиканиколајкому- ницираосверницимапутемписама погрешноилидругачијеодкомуника- цијепутеминтернета?јединаразлика јебрзинакојомсетакомуникација одвија најпознатијипримердуховника којисхватапотенцијалинтернетаи користигаунајвећојмогућојмерије архимандритгаврилоизманастира лепавина,којинафејсбукуимаскоро петхиљада„пријатеља“(штојемакси- малнибројкојитадруштвенамрежа дозвољава)икојисверницимакому- ницираипутемразнихпрограмаза четовање(chat,engћаскање)мана- стиримаисвојонлајн-радионакојем огаврилочитаакатистеимолитве, икојипреносиемисијенашихепар- миљан танић интернет, духовници и интернет духов ни ци хијских радио-станица о гаврило је између осталог издао и две збирке разговора које је с верницима водио на интернету, сматрајући да би они могли бити корисни и другим људима изнео бих и своје искуство – наиме, ја сам до свог духовника дошао (иако индиректно) управо путем интернета дуго сам трагао за неким ко ми духов- но одговара, и у разговору с једним пријатељем с једног од црквених ин- тернет-форума поменуо сам да ми је потребан неки добар духовник, и он ми препоручи свештеника чак нешто мало млађег од мене, али по њего- вим речима врло доброг духовника тај свештеник је данас мој духовник, отац, брат, пријатељ, сарадник, и имам срећу да не морам да комуници- рам с њим путем интернета а и ако комуницирамо тако, не разговарамо о „духовничким“ темама но, не треба бити категоричан и треба имати у виду да смо сви разли- чити људи, слободне воље, и да оно што једном човеку користи, не мора да користи и другом (него може и да штети), и обрнуто морамо да буде- мо свесни и да је све подложно злоу- потреби (неко нож користи да реже хлеб, неко да убија људе), и да ништа није лоше по себи као хришћани тре- ба свему да дамо еванђелски контекст и да се трудимо да све преобразимо сопственим примером треба међутим бити и свестан, као што сам већ иста- као, да интернет–духовништво може да служи само као помоћно средство, надоградња, а никако као главни из- вор духовног живота, који се налази само и искључиво у оквиру саме тајне цркве, у евхаристијском учешћу (при- чешћу) у телу христовом aутор је стални сарадник радија слово љубве тема броја интернет, духовници и интернет–духовници заборавља се да на интернету постоји и мноштво православ- них, црквених сајтова, који нуде прегршт текстова светих отаца, одговоре свештеника на најразличитија питања верника архимандрит гаврило вучковић, игуман манастира лепавина александар арсенин међусавреме- нимпрофе- сијамаистак- нутоместозаузимају информатичкеделатно- сти,којимајепрожета данашњацивилизаци- јакаквисуизазовии искушењасакојимасе сусрећеједанправо- славниинформатичар каосвојеврсни„творац виртуелног“икојаје улогадуховникаутом погледу? огроманјебројис- кушењачовекачијага професијаусловљавада проведевећидеовреме- наузрачунар:наметну- табрзина,растрзаност уследогромногприлива информација,потенци- јалназависностодначина комуникације,асоцијалност,потребаза сталнимприсуствомнамрежиитдза- истаједугачаксписакизазовакојитеже давладајувиртуелним„светом“иутом погледуулогадуховникаимасвојеместоу контекстурешавањапроблемаједнекон- кретнеличностиињеногпосламеђутим, одговоранинформатичаримадругеврсте многоозбиљнијихискушења,гдејепомоћ духовниканеопходнаиуширемконтек- сту,аречјеоетичкимискушењимакојаје некадатешкоипрепознати управљањеинформацијамаданаспред- стављауправљањетуђимслободама,ту- ђимтајнама,аубудућностићедобардео свакодневницеињенквалитетзависити одсистемаподатакакојимасеуправљау најразличитијимелектронскимуређајима нашвиртуелниидентитетпредстављаи тежидауправљанашимстварнимиден- титетом,азасавременогчовекајевеома важнокакавјењегов„алтерего“удиги- талнимсистемимаразнихуправа информатикасвојимлогичкимтехно- решењимаскупља,систематизујеидели информације,аутоматизујепоменуте процесеинаосновууграђенихпара- метарадоносиодлукеољудимакојису власницитихподатакасадавидимода једанинформатичарморабитиспреман идуховноприпремљендасеодговорно носисапитањимаетике,моралаимора улогадуховника уживотуједног информатичара мај/јун 2011 43 бити одговоран према другом бићу ка- да у виртуелни свет уграђује вештачку памет, јер тиме уграђује и намеће своје ставове и односе према другом бићу никада није сигуран у којој мери про- цес може бити злоупотребљен и иско- ришћен против човека и у којој мери уграђена одлука вештачке интелиген- ције може повредити човека када се сретне са њом опет, информатика (као наука), са својим логичким процесима у једној мери ради и насупрот етичким законима пример тога су централи- зације база података које су технички пожељне, али када се употребе у систе- мима личних информација могу бити погубне по слободу грађана често је потребно вагати и прибегавати технич- ки мање добрим решењима како би се сачувао богом дан положај човека у ин- форматичком добу да ли просечан ин- форматичар без или са мало животног искуства може да се носи са оваквим одлукама? да ли се његова памет злоу- потребљава захваљујући духовном не- знању од стране „већих и одлучнијих“ и њега самог? када је човек дорастао одлукама које могу променити животе читавих породица? на основу претходног видимо да уло- га духовника у животу информатичара има једну ширу перспективу особа која свакодневно гради виртуелне системе и доноси стратешке одлуке на тим посло- вима мора бити „духовно жива“, не сме идеализовати технологију, мора испред себе увек имати слику човека са породи- цом на чији ће квалитет живота утицати процеси које уграђује у електронски си- стем у том погледу ће улога духовника често бити незаменљива када је реч о етичким аспектима одређених техноло- шких решења аутор је информатички стручњак и председник покрета за електронску приватност србије управљање информацијама данас представља управљање туђим слободама, туђим тајна- ма, а у будућности ће добар део свакодневнице и њен ква- литет зависити од система података којима се управља у најразличитијим електронским уређајима тема броја 443/2011 уједномградуубосни,почетком двадесетогвекауистушколусу ишладвађаканисубиливрсни- циделилесуихчетиригодинеине самотостаријиученикјебиоизимућне муслиманскекуће,докјемлађи,право- славац,биосирочедошаојесасевера, уградишколскеданејепроводиоу десеточланојпородицисвогсирома- шногстрицапитањеједалисууопште изналиједанзадругог,аливажноједа миданасзнамозањихизнамојошда обојицанисуималисклоностикаве- ронауционогстаријег,муслиманског дечака,хоџајеједномкрвничкиистукао прутом,докјеонајмлађиизправославне катихезеимаоједвапрелазнуоценуали сеобојицасећајудаимјесамоггосподаи његовзначајзачовечанствоутомперио- дунајбољеумеодапреставикатихетаиз трећеконфесије,римокатоличке,изве- снидрдрагодкојијеузтобиоипрофе- сорсрпскохрватскогјезикастаријиђак тоовакоописује: „муслиманскивероучитељјебиооне- моћаоодосећањаизгубљеностиидавио јеђакесувимподацима,гњечећиријечи иваљајућиихмртвепоустимаученици сугубилинесмовољузастицањесазна- њанегочакивољузаживотомкадсу слушалињеговапредавања“писацтих редовадодајеидасутогхоџунаместо вероучитељапоставилинајвећинепри- јатељиислама–небинашлибољегкан- дидатаниправославнивероучитељније биопоштеђенописа:„свакомсеобраћао сподсмехомибиојенемилосрданупро- гонуђака,анарочитоправославних“ тајбившиученикнакрајузакључуједа суправославнииисламскивероучитељ упорнорадилипротиврелигије„моби- лишућисвевишеатеиста“ акакавјебиокатоличкикатихетаи професорјезика?евосведочења: срећко гујаничић једнапричаза размишљање мај/јун201145 темаброја „тајчовекјебиомлад,лепиуглађен“и „знаојетајнувладањадечијимдушама, јерјеуспеодаодпрекотридесетђавола створиаконебашхоранђелчића,аоно скупинупристојнихђакаслушалисмо причеогријехуикривици,ољубавико- јаспасава,обогукојисвепраштаакосе искренопокајемо,осавјестииморалној одговорностикојесуувекживеуљуд- скомсрцу“ тајпрофесорније,какођактврди,ни упраксиоступаоодоногштоговории кажекакогасенајчешћесећадокстоји предученицима„увијекнасмијешен,са блиставочистимсвештеничкимколи- ромисподцрногсакоа,никадтужанни мрзовољан,никаднервозан,нестрпљив, увијектурадинас“ захваљујућитомчовеку,разредном старешини,професорујезикаиримо- католичкеверонауке,старијиучениксе упознаоисахристом,собзиромдау својојмуслиманскојпородицизатоније имаоприлику „откакомиједрдрагодуказаонање- гову(христову–примаут)љепоту,све доданас–мадаодавноатеиста–нисам откриоништаљепшеисадржајније:чове- какојисвојомпатњомискупљујегријехе других–тојеграндиознаморалнаипо- етскасликанајвећегхуманитета,иостала јенеокрњенабезобзиранасведевијације хришћанства“ сличносећањенакатоличкогкатихету имаимлађиученик,комесуприроднена- укеишлемногобољеоддруштвенихтај ђаккажеданиконијеумео„такоубедљи- водаприближиученицимахристовлик каотај(римокатолички)вероучитељ“ питањезаштојебаштајпрофесорта- којакоутицаонађакедругихконфесија објашњењећеопетдатионајстаријиђак: „видјелисмокаковеликаразликапосто- јиизмеђукатоличкогкатихетеинаших панорама околине тузле 46 3/2011 вјероучитеља а онда авај, и између вјера: његова је из- гледала племе- нита, рафино- вана, свјетска, а наша је била балканска, примитивна, кисела и неза- нимљива јер су се религије најдиректније упоређивале према вјероу- читељима“ доктор дра- го д је своју ширину показао и кад су тог старијег ђака хтели да избаце из школе по- што је у свом писменом задатку из језика (тема – „о слободној вољи“) следио ламар- кову теорију еволуције, па је онако „млад и искључив“ доказивао да је теистичка идеја о свету примитивна и ненаучна кад се расправљало о писменом задатку на седни- ци наставничког већа „муслимански веро- учитељ је упорно захтевао да ђак буде из- бачен из школе, православни је презриво ћутао, а остали наставници су пристали на предложену казну – „да се не замере хоџи збогједне усијане ђачке главе“ тада се ме- ђутим целом колективу супроставио про- фесор драго д и поколебао их у одлуци: „мислим да је казна престрога и да не- ће постићи жељену сврху дечак је млад, темпераментан, искрен, поштен не кри- је оно што мисли зар да кажњавамо за искреност? зар да од ђака стварамо дво- личњаке, који ће једно мислити, а друго говорити? казном бисмо постигли су- протан циљ, јер бисмо га заувијек учвр- стили у мисли због које би страдао: остао би и у својим и у туђим очима мученик погођен преоштром казном а, ако нам је стало да у тој младој души не остане трага разорних идеја које је нашао у књи- гама, дајмо му прилику да их заборави: опростимо му и објаснимо му у чему је погријешио!“ и ђак није избачен касније је завршио школу, факултет и постао један од најве- ћих српских писаца његово име је меша селимовић онај други, млађи ученик, блаженопочивши патријарх српски г павле (стојчевић) (1914-2009) „и ђак није избачен касније је завршио школу, факултет и постао један од највећих српских писаца његово име је меша селимовић онај други, млађи ученик, коме православна веронаука није ишла у школи и коме је христа такође на неки начин приближио др драго д звао се гојко стојчевић, познатији касније као патријарх павле“ мај/јун 2011 47 меша селимовић (1910–1982) комеправославнаверонауканијеишла ушколиикомејехристатакођенанеки начинприближиодрдрагодзваосе гојкостојчевић,познатијикаснијекао патријархпавле аштајебилосакатоличкимкатихе- том?патријархпавлегајепоменуодакле самоутојједнојреченицикојујеаутор овогатекстапрочитаоуједномњеговом списуињенпрвидеовећнавео(посећа- њудодуше)да„никонијеумеотакоубе- дљиводаприближиученицимахристов ликкаотај(римокатолички)вероучитељ, али,какојеобјасниоудругомделурече- нице(наводимоопетпосећању)–„даје великатајнаживотакакојетајчовекмо- гаозавремедругогсветскогратадабуде управникусташкоглогораутузли“ мешаселимовићуописимаидешире усвојојизвареднојкњизисјећањакаже следеће:„а1941,кадсуусташеорганизо- валендх,измеђумногихшоковадожи- виосамједанможданајнеочекиванији: човјеккојимијеостаоунајљепшојуспо- мени,когасмозапамтиликаопаметноги праведногчовјека,постаојеусташкило- горникутузли,и подњеговомупра- вомјеизвршено депортовањесрба ијеврејауконцен- трационелогоре међуосталим његовимжртвама биојеиданило салом,професор математике,диван човјекириједак стручњак;дрдра- годјенасвог бившегколегупо- слаомладеусташе, бившесаломове ђаке,којисугаму- чилиукућиина улици“ драгадсу,какоселимовићдаље наводи,стрељалипартизани„једног тмурногоктобарскогјутра,кадсуосло- бодилитузлу1944године“освом професорувеликиписацнакрајуза- кључује:„веомамногосаммислиоодр драгуд,ипреживеоцијелускалурас- положења,одбијесау1941дочуђењаи неразумијевањаутокурата,инапокон дожаљењаштосунекалијепасјећања самомасказаружнусуштинукојаћесе једномоткрити“ причаодрагудјеуствариприча очовекукојијетајнухристовелепоте умеодаусадиусрцадвојицељудиод којихјеједанипакпостаокомунистаи атеиста,јавнодекларисанисрбинипо укусубројнихчиталацаикритичара писацнајбољегроманананашемјезику –дервишисмрт,адруги–патријархи једаноднајвећихдуховниканашегнаро- дадрагодје,међутим,накрајупостао злочинацитонеобични,већоднајгоре врстепоукеизовеприче,парадоксалне итрагичне,јесубројненавамаједаих откријете тема броја 48 3/2011 мада недостају емпиријска и методолошки разрађена истраживања религиозно-психолошких типова верника наше цркве, могу се, као „радна хипотеза“, издвојити неки типични облици испољавања њихових верских убеђења, њиховог религиозног сензибилитета и њиховог односа према црквеном животу у целини као конкретне показатеље за нашу типологију наводимо: учесталост долажења у цркву (мисли се пре свега на литургију, али и на остале службе), доминантне ставове верника о најважнијим садржајима црквеног живота (причешће, пост, молитва, исповест), колико је начин њиховог живота (породични и лични) прожет хришћанским етосом и, на крају, њихове животне приоритете први тип верника први тип верника, убедљиво највећи по броју (по грубој процени око 80% свих верника припада овом типу), чини ону групацију за коју је карактеристичнo да веру доживљава и исповеда на традиционално-формалистички начин треба нагласити да се овде не ради о верницима који чувају традицију већ о онима који традиционалне садржаје наше вере испољавају на површан и формализован начин то су, рецимо, мушкарци, чешће него жене, који у свом животу три пута уђу у цркву: када се крсте, на венчању и на опелу они славе славу, са освећењем колача или без тога, са иконом светитеља или без ње, са упаљеним кандилом или без њега, мрсно или посно – свеједно је важно је само да се каже да је он(а) славио(ла) славу знају да се недељом служи литургија, али не могу да пронађу ниједан разлог због чега би били на недељној служби, већ су врло инвентивни у проналажењу разлога због којих не би требало да буду на литургији посте само на велики петак, и то једући рибу њихова верска убеђења су неодређена, конфузна и недефинисана на пример, само мањи број верника из ове групе заиста верује у васкрсење, у постојање душе и у њен загробни живот, у рај и пакао они не могу да верују у оно што нису видели, односно у најбољем случају могу само декларативно или пробабилистички да изразе своје веровање („може да буде“, „можда има нешто“) из тога произлази њихов однос према другим четири типа верника у нашој црквеној реалности могу се, као „радна хипотеза“, издвојити неки типични облици испољавања њихових верских убеђења, њиховог религиозног сензибилитета и њиховог односа према црквеном животу виктор вицановић црквени живот мај/јун 2011 49 важним садржајима црквеног живота: не посте, не моле се богу, не исповедају се, не причешћују се, или, ако све то чине, онда је то спорадично, минимално или, рекло би се, реда ради једноставно речено, они немају веру у своје спасење и зато нису спремни да било шта значајно учине на путу свог спасења животна филозофија верника ове групе је доминантно материјалистичка, хедонистичка и утилитаристичка све што чине превасходно је усмерено ка стварима овога света: материјално благостање, уживање у животу, потреба за друштвеним признањима и славом у тим релацијама креће се њихов живот други тип верника другу групу верника назвали бисмо „лагодни православци“ за разлику од претходне групе, код њих је вера јача и одређенија, али им недостаје подвиг, озбиљност и одговорност они верују у спасење, али са крајњим нагласком на христа који спашава уз запостављање личног подвига и труда како би се спасење задобило они ће постити онако како се осећају у датом моменту а не онако како је црква прописала доћи ће пред крај литургије и причестиће се без припреме јер, верују они, важно је само бити у заједници са христом дуги постови и црквене службе за њих су реликт неких давних времена, нису у духу савременог начина живота то проглашавају упливом монашких правила која су непримерена за хришћане који живе у свету овај тип верника тежи да релативизује најбитније одреднице верског живота: молитву, пост, богослужења, исповест њихов принцип је: боље прилагодити цркву верницима слике: литургија народ у цркви 50 3/2011 него да се верници труде да себе прилагоде захтевима цркве као такви постају склони многим неправославним учењима заправо, ради се о особама које су одрасле и васпитавале се у удобности, комфору, разоноди и разбибриги њихов животни мото је „лако ћемо“ и „опуштено“ своју веру у христа покушавају да усагласе са таквим својим карактером резултат је: вера без труда и подвига трећи тип верника трећи, „зилотски“ тип верника можда је најмањи по броју али је специфичан по великој ревности за веру која често није ни „по разуму“ ни „по христу“ због, по њиховом мишљењу, учињених неправилности у раду свештеника или епископа, они доводе у питање праксу и поредак цркве на пример, ако крштење није било погружавањем у воду него обливањем водом, онда, по њима, особа није ни крштена тако да, сматрају они, милиони хришћана заправо нису ни крштени „зилоти“ свесно или несвесно долазе у ситуацију да „просипајући прљаву воду избаце и дете“ њихова критика свега постојећег у цркви, а у име ревности и правоверности, не само што њих удаљава или изопштава од цркве већ их доводи у помрачено душевно стање испуњено немиром, незадовљством, сумњичењем или паранојом психолошка анализа многих верника из ове групе показала би да је њихов примарни мотив потреба за оспоравањем, сумњичењем и негирањем, док је ревност за веру само параван који треба да сакрије њихове праве намере четврти тип верника и на крају, четврта група верника обухвата православне хришћане који се чврсто држе древног и устаљеног учења и поретка цркве они верују да се благодат духа светога налази у свим правилима поста, молитве, богослужења и догматског учења које је црква установила, а да свако одступање од тога значи губљење благодати обожења они ревнују предањски, не скрећући ни лево ни десно подвизавају се у оквиру својих могућности труде се на путу свог спасења како би се ослободили грехова и грешних склоности, превазишли страсти и личне слабости свој живот схватају крајње озбиљно, као припрему за будући живот у христу они једноставно не могу без литургије, молитве, богословске литературе и богомислија у житијама светих налазе надахнуће и путоказ за сопствени хришћански пут највреднији међу њима не могу без исусове молитве она је за њих духовна и душевна заједница са христом другим речима, њихова вера је заснована на личном односу са христом кроз преображај сопствене личности у „меру раста висине христове“, личним подвигом и светим тајнама за ову врсту верника христос је врховна вредност, алфа и омега, најважнији циљ коме би требало стремити у животу све остало мора бити усаглашено са христом, његовим учењем и његовим заповестима друштвени, породични и лични живот ових верника увек је у складу са христовом науком највећи проблем ове групе верника, које би слободно могли назвати „прави православци“, јесте у томе што су стално у искушењима јер иду исправним путем ка христу они који поклекну пред искушењима лако могу да склизну или у групу „лагодних“ или у следећу групу „зилота“ изнета запажања и закључци јесу „емпиријске импресије“ и требало би да буду пре свега подстрек за даља истраживања и промишљања на тему: какви смо као верници? црквени живот дневник 16 12 2010 данјекренуосветомлитурги- јомукојојсмосепричестили светимтајнамахристовимпри- милисмоусебетелоикрвхри- стовуодкојихнашателаидухови постајуњеговимиуподобљавају сењему,творцусвакогадобратако итребаиморабитинисамјаство- рендачинимзлоинаслађујемсемржњом створенсамзадобрествари,датворимвољу оногакојимејествориоаонјељубавитако ћељубавиистинапостатиибитизаувеки мојавоља,увекизноваинтересантнаинедоку- чивакадбихувековакоразмишљаоиделао билобисвеуредуалинијеувектаконегде послеподнемејесавиластараименидобро познатапријатељица„малодушност“иузела меподсвојесведопредвечерњумолитвутај прелазодкрасотевечности,лепотеистинеи љубавидопотпуногбесмислаиништавилами никаданијебиојасантосекодмененеочеки- ванопојавииупринципунајбољиинајпро- дуктивнијисамутренуцимакаданисамни земља живих земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице понесен превеликом еуфоријом ни скрхан безнађем и црнилом сопственог постојања златну средину и ту благодат је јако тешко одржати ако се погордим или ми мисли постану рђаве оде благодат, а са њом и ја одох у неку од те две крајности мислим и доста сам и убеђен некако у то да је малоду- шност најтежа болест за једног хришћанина који је при том и бивши наркоман то је баш борба са самим собом и њој се мора објавити рат мисао дана: рај „и бог ће отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више ни жалости, ни јаука, ни бола неће бити више“ отк 21, 14 2012 2010 никад у животу нисам волео понедељак то је тако данас је као и сваког другог поне- дељка, био смор хладно је и све је залеђено, зима се захуктава ништа се посебно није данас дешавало: радионица, ручак па опет радно време, час појања, молитва, подела па вечера само се молим да ми бог да снаге, да изгурам овај пост и да све буде у реду не мења се човек лако посебно неко као ја, ко има толико година живота, а од тога више од пола странпутице и погрешних манира и навика накупило се ту и пуно гнева, непри- хваћености и свакакве друге прљавштине, што је све скупа довело до промене каракте- ра и научених система понашања то клупко је кренуло да се одмотава у сваком од нас и није згодно никад се нисам познавао, и сад кад погледам из ове перспективе, не свиђа ми се оно што видим, али добро најбитније је остати у заједници, остати у христу, остати чист и имати визију,док сам у заједници, ви- зију за будућност, светлу и насмејану, визију која радује и која даје снагу и вољу за даљи живот и борбу која није лака мисао дана: спасење „тражите господа док се може наћи, при- зивајте га докле је близу“ *** нисам се довољно наспавао, као и остала браћа, па смо на јутарњој песмици лењо пе- вушили божићну песмицу доручак, кафа, па радно време и враћам се свом дуборезу радим и размишљам дуборежем и мисли ми лутају циљ је бити оно што јеси, али проблем је у томе, што треба открити шта је то, што јесам то откривање није једно- ставно развијам визију, своју визију неки нови план за будућност што ће ме испунити и дати смисао овоземаљском животу не- ма назад, колико год било тешко и која год невоља да ме снађе, не смем одступити од плана, од своје визије бог никад неће до- пустити веће искушење него што могу да поднесем, а у ствари слабо могу да подне- сем, а очекујем много очекујем награду од господа или сажаљење или помоћ, стално, а не могу да поднесем ни мрвицу ни делић за узврат нисам фер морам се више труди- ти, али тело је слабо увек имам изговор и оправдање док сам био млађи, лако је било живети нисам био одговоран низашта, а ништа нисам ни знао сада кад сам упознао истину, ништа више није као пре то сазна- ње које имам само по себи намеће одговор- ност и труд немам више права на грешку, биће ми опроштено, али је питање да ли ћу сам себи опростити ујутру је литургија и то је увек радосна вест, још једно причешће, још један корак ка вечности пбсн мисао дана: рај „али сада желе бољу, то јест небеску отаџ- бину зато се бог не стиди њих да се назива бог њихов, јер им је припремио град“ јевр земља живих ј ошјеаристотелрекао дајеоношторазлику- јебиљкеиживотиње могућностсензацијаали самасензитивностсензор- ногсистемајетаквадаби човек,паидругеживо- тиње,биопреплављеносетимаданема способностдафилтриравећинуствари којадолазиизспољашњости постоједваначинанакојиседогађаји изспољашњегсветамогуфилтрирати првиначинјеутврђенбиолошки,ивезан језасензорнисистемкодчовеканапри- мер,чулослухачовекуомогућавадачује звукечијајефреквенцијаизмеђу20-20000 hzовојеуграђенфилтерванкогачовек неможедачуједругиначинфилтрирања јестеактивнофилтрирање–селективна пажњабезтепажње,билобинемогуће адаптиратисенасрединуибитисвестан нечегаконкретногуњој наиме,човекјеутренуцимапотпуно усмеренепажњенаодређениобјекат,од свихспољашњихсензацијадиректносве- стансамоонихкојесумупотребнеза извршењеактакадачовекусобипрепу- нојљудиводиразговорсадругомособом, иакоупозадиничујежамор,свупажњу усмераванаразговор,аненажамор осталесензацијесуфилтриранеили, особакојојсеиздваразличитаизвора пуштајудверазличитемелодије,своју пажњуможедаусмеринаједнуодњих,а другу,увећојилимањојмери,занемари безособинечовекадаигнорише,фил- трираизмеђумноштвасензацијаида пажњуусмеринаодређенуствар,слобода вољебибиланемогућајерсједнестране, човековасвестбилабипреплављенаколи- чиномсензацијаионнебиуопштемогао дасеснађеусветуокосебе,пасамимтим песничкистанујечовек пажња малиша пушоња несамодамисло- бодноодлучујемона штаобраћамопажњу, већми,захваљујући пажњи,постајемо сличниономенашта јеобраћамо христос и апостоли, фреска из кападокије, 12 век самопомињањеречиверонаукакод једногбројађака,аиодраслих,ствара осећајнечегаштоимнијебашнешто блиско,штопомалопоробљује,огранича- ва,спутаваслободу,нештоштојепре- вазиђеноизастарело,нештоштосењих претеранонетичерезонујуовако:сад немамвременадасеудубљујемутествари иданештодетаљнијеиспитујемдовољно је,сматрајуони,дасепонекадодеуцркву каднамјетешко,каднамјепотребнапо- моћбожијаприостварењунекихличних жеља,дасеупалисвећа,традиционално прославикрснаславаималитунечега битнијегипретежнијег?кадбисмобили искренијиипоставилисебинекафунда- менталнапитања:одаклејауовомсветуи кудасамнаумио,кудатоликожуримдане могудазастанемнинатренутакдаразми- слимосмислусвогземаљскогпостојања; ималивечногживотаиштадачинимда газадобијем? евоједногпримерагдесевидиколико површнопознајемосвојуверуакобинам некоусвомтестаменту,заоставштини, оставионекаматеријалнаблага,миби- смоистогаданапопријемупрочиталида видимоштанаслеђујемосдругестране, свисучулизакњигестарииновизавет, односно,наенглескомнаписанотојеthe oldandthenewtestamentмногићеовај значај веронауке ненад вујић нидадоносиодлукеасдругестране, човекнебимогаодазадржиумеморији одређенеобјектеокојимаможедаима свестидарасуђуједакле,пажњајеcondi- tiosinequanonзапостојањеслободе воље алиијошнештонесамодамислобод- ноодлучујемонаштаобраћамопажњу, већми,захваљујућипажњи,постајемо сличниономенаштајеобраћамона пример,уједномодмногихимногих истраживањаизвршенихуамерициука- заноједамушкарцииженекојису животнипартнери,односносвојупажњу имајуусмеренуједнокадругом,међусоб- ноличеидаштодужеживезаједнотоје приметнијањиховапсихофизичкаслич- ностчинимиседабисеиздраворазум- скимоглодоћидоовогзакључка,чакида нијеизвршеноовоистраживање дакле,јапостајемсличанономеушта гледам,јапостајемсличанономенашта самусмериосвојпогледтогајеапостол павлебиоитекакосвестанонкаже:„ми паксвикојиоткривенимлицемгледамо славугосподњу,преображавамосеуоно истообличје,изславеуславу“(2кор3, 18)односно,кадагледамославугоспод- њу,аславагосподњајесамон,јернема ништаславнијеодњегасамог,мипоста- јемосличниономеуштагледамо,ато јестесамгосподкаоштомужличина женуиженанамужа,такочовеккојигле- дабогаличинањегаапоштобогјесте живот,слобода,добротатакоиљуди којигледајуњегапостајуживи,слобод- ни,добри дакле,пажњајесвојствочовекакојему омогућаваслободувоље,својствокојему омогућаваживот,алијеисвојствокојему омогућавадапостанеононаштаусмерава пажњу,својствокојегаможеодвестиу живот,самоакојеправилноусмери свимипостајемооноуштагледамоа нанамаједаодлучимонаштаиукога ћемогледати пе снич ки ста ну је чо век катихеза „тестамент“ држати на својој полици у кућној библиотеци, али неће наћи време на да га прочитају и сазнају шта нам сами бог кроз перо богонадахнутих писаца би блијских списа оставља у наслеђе дарује нам ни мање ни више него описан пут до рајских насеља, пут који води увечни жи вот и радост неисказану и неописиву, где нема ни бриге ни бола ни уздисаја позна ње таквога пута изискује од нас подвиг и одрицање од неких овоземаљских ствари чији смо постали робови у жељи да госпо даримо и уживамо неопходност, вредност и корисност по хађања веронауке, било у школама или у парохијским домовима, посведочиће ро дитељи и ближњи оне деце која су утеме љена у православној вери и која почињу да примењују у своме животу христове речи: „све, дакле, што хоћете да чине ва ма људи, тако чините и ви њима: јер то су закон и пророци“ (мт 7, 12) ове речи су јако прихватљиве када их гледамо јед нострано и једносмерно – лепо звучи да нам други угађају и излазе у сусрет – а да ли смо ми спремни да узвратимо истом мером, љубављу и жртвом? од испуњава ња речи нашег спаситеља, корист, радост и благостање би осетили сви: породица, школа, држава запитајмо се да ли то же лимо и да ли је наше деловање у складу са нашим жељама у србији постоји велики број људи који оспоравазначај веронауке, а заговорници су тзв европских интеграција и присту па србије великој „европској породици“ можда ће се изненадити када прочитају да је„веронаука“, као школски предмет, у већини тих земаља интегрисана у обра зовни систем наравно,и „грађанско вас питање“ даје свој допринос у образовању ђака, али је веронаука комплетнија и не би требало да има алтернативу ни у једном другом предмету добар је пример аустри је, где влада плаћа 75 православних срп скихвероучитеља који предају у својим школама православни катихизис свесни су чињенице да добро васпитана деца (а веронаука има управо ту мисију), будући носиоци друштва, неће постати државни и друштвени непријатељи, и да је улага ње у њих добра инвестиција у будућност сопствене државе један разбојник, убица, преступник закона, данас много кошта пореске обвезнике – ангажују се полиција, лекари, судски органи итд требало би да смо свесни чињенице да су се малолет на деликвенција и преступиу републици српској, након што је пре око две деценије веронаука уведена у школе као обавезан предмет, смањили за око 50% за тим по зитивним искуствомтребало би и ми да кренемо много је једноставније и безбол није децу увести у праву веру, објаснити им шта доносе добра а шта рђава дела: св пророк јездра, сакупљач и кодификатор библијских текстова, илустрација из латинског кодекса амијатинуса (codex amiatinus) 56 3/2011 „или усадите добро дрво, и род његов биће добар, или усадите рђаво дрво, и род његов биће рђав; јер се по роду дрво познаје“ (мт 12, 2) дете које позна да му је живот да- рован од бога кроз његове родитеље, биће верно и послушно, јер зна да му они желе сваку радост и добро „и по- знаћете истину, и истина ће вас осло- бодити“ (јн 8, 32) наш животодавац је спреман да нас уведе у свет истине, вечности и царства непролазног исус христос нам каже: „више вас не нази- вам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао пријатељима, јер све што чух од оца својега, објавих вам“ (јн 15, 15) ме- ђутим, за то путешествије потребан је наш пристанак и наша слободна воља, наш први корак; потребно је наше одрицање од света површности, таме, неправде десет божијих за- повести велики број људи схвата као нека ограничења која нас спутавају да проживимо овај наш живот баш она- ко како смо ми то сами замислили свети апостол павле каже: „све ми је дозвољено, али није све на корист“ (1кор 6, 12) ево једног сликовитог примера из свакодневног живота: на нашим путевима постоје саобраћај- ни знаци који нас, док возимо аутомобил, ограничавају у брзини, обавештавају о разним опасностима којима идемо у су- срет и пружају нам разне друге битне ин- формације сви ти знакови поред пута су постављени како бисмо безбедно стигли на жељено одредиште на сличан начин, и бог је дао „заповести“, које у ствари представљају путоказе, смернице и зна- кове који нас воде у загрљај њему, нашем вечном творцу, у царство божије, где нема уздисања, бриге ни бола, где влада вечна и непролазна радост примери „практичне веронауке“ су ве- ома подстицајни за свако друштво сети- мо се само блаженопочившег патријарха павла, за кога су још за живота готово сви говорили да је „живи светац“ он је био човек од крви и меса као што смо и ми, али је уложио огроман напор и труд да би се приближио богу и то није остало непримећено од његових савременика и показао је да се венци славе, који су свима јако примамљиви, стичу мукотрпно, уз ве- лике подвиге, одрицања и жртве, и налазе се на уском и тесном путу којим се мало- бројни упућују аутор је вероучитељ у четрнаестој београдској гимназији катихеза свети апостол павле, темпера на дасци, рад св андреја рубљова мај/јун 2011 57 – што си навалила толико да идеш у цркву? не излазиш из ње! – морам гони ме велики страх много сам грешна – ма, хајде, као да си убила човека?! – па, богами, скоро да јесам била сам велики комуниста и тим отровом затровала сам многе невине душе – о, као да је то нешто страшно?! ниси их присиљавала ко верује верује, ко не верује и не мора! – нисам их присиљавала, али их је ђаво присиљавао, јер је мени помагао да будем убедљива – па, добро ми нисмо били баш толики комунисти, јер смо увек славили славу – е, видиш ли сада зашто ја морам стално ићи у цркву да сам ја славила славу и бар толико веровала у бога као ви, мене црква не би видела, осим кад треба освештати славски колач или понекад запалити свеће – па, шта хоћеш?! ми смо увек ишли у цркву и кад нико није ишао, а сад од вас таквих за нас нема места у њој! – стани, сестро моја, да ти кажем „хвала“, јер ево, ти ми поможе да схватим оно чему сам се некад чудила: да бог воли вруће и жестоке, а не хладне и слабе, а да ће млаке испљунути бог воли жестоке, макар да му се и противе, јер кад се преобрате и приђу му, верни су му истом таквом жестином осуђивање како ћемо знати да у души имамо благодат духа светога? по томе ако смо у стању да ухватимо и препознамо помисли, које нам стално падају на памет, боље речено – „соле памет“; ако смо у стању да их расудимо и упутимо тамо где им је место – ван помисли су увек негативне, осуђујуће, а не расуђујуће чим ухватимо себе да неког осуђујемо, а да тај неко нисам ја, знак је да је то зла помисао, која није наша него од ђавола убачена, дужни смо богу – да је избацимо ако непрестано само осуђујемо друге, знак је да немамо благодати божије, јер да је имамо, имали бисмо и страх од бога, јер осуђујемо његова створења тиме наносимо штету својој души, а богу жалост ако увек осуђујемо само себе, имамо благодат која нам открива истину и та истина у нашем срцу изазива сажаљење према ономе који греши, а не осуђивање када презиремо свако угађање према себи, а волимо да угађамо другима, и то је знак да имамо благодат духа светога ми – завршисмо посао – ко ми? ти то себи персираш? али, са врућ и жесток када презиремо свако угађање према себи, а волимо да угађамо другима, и то је знак да имамо благодат духа светога радмила грујић размишљања у тишини рад ми ла гру јић 58 3/2011 другима си на „ти“ – да на „ти“ сам са ближњима, али и са богом и са собом сам на „ти“, јер избегавам да свој его стављам у први план тако и сада само истичем своје помоћнике, јер човек ни у једном послу никад није сам нити потпуно свој (рим 14, 7) – па, где су ти помоћници? – невидљиви су, а какви су то показује дело, које његов конац краси ако је дело добро, онда си изабрао добре помоћнике: светог духа и господа христа или некога од светих божијих угодника, ако ли дело није добро, онда си изабрао зле посленике – ђавола и његове демоне мудри грци реч понос указује на духовно стање које произилази из гордости на црквенословенском језику: понос, поношеније – значи: „срамота“ несумњиво је да потиче од грчке речи πονος, ου, ο, – значи: „бол, муку, рад“ зар кроз све то не пролази поносит човек? а највише кроз бол који изазива срамота запажамо како ова реч снажно изражава психологију тог стања, што је иманентно грчким речима реч анти је грчка: αντι – значи: „уместо“, „у замену за“, али и „против“, „наспрам“ ако је применимо на лажног месију – антихриста, видећемо како та реч анти са свих страна осветљава лажног месију: он је истовремено и противник христов и његов „заменик“ (уместо христа) реч символ (симбол) је грчка: συμβολον, το, што значи: знак, појам – апстрактан, натчулан, натприродан, духован; нешто што се не може сликовито представити; нешто што се може ставити и на једну и на другу страну и што, истовремено, садржи – лажно и истинито размишљања у тишини мај/јун 2011 59 богородица је архетип сваке људске душе која је створена да вечно рађа бога у себи „ево слушкиње господње, нека ми буде по речи твојој“ – речи су богородице, велике и вечне мајке света, којима је одговорила на божји призив то би уједно требало да буде одговор сваке људске душе, а тим пре жене, као основно начело њене природе судбина света била је у рукама две жене: прамајке еве и свете дјеве кроз прву је у свет ушао грех, смрт и ђаво, а кроз другу врлина, живот и богочовек кроз прву туга и пропадљивост, кроз другу радост и обожење достојанство жене најбоље се открива кроз чињеницу да обична жена марија постаје богородица најсавршеније што је човечанство могло да понуди делу спасења била је једна жена, као најузвишеније створење које је свет упознао без ње је васцела божја творевина била долина самоће и туге за човека жена, било да је девица, мајка, монахиња, удовица, покајана грешница носилац је хришћанске културе и морала и тиме спасава свет, првенствено дајући своју душу кроз саможртвену љубав, смерност и кротост у роману нечисте силе, кроз уста старице, достојевски пророкује о великој мајци, великој влажној земљи, земљи хранитељки, слици мајчинских груди, космичкој слици божића своје убеђење да су жене најбољи проводник божанствене благодати, пошто су по природи слабе и незаштићене, али зато препуне не своје него више силе, достојевски је најбоље исказао описујући лик дарје шатове, чије име значи „ силина побеђујућа“, у књизи нечисте силе беседећи са женама христос је открио жена обучена у сунце лела мирковић жена у цркви пресвета богородица, детаљ са византијског мозаика из 12 века, црква свете софије у константинопољу 60 3/2011 како искрена може бити вера жене, и пламена њена љубав, и јака преданост свему светом и узвишеном потврда томе су мироносице које су остале поред крста онда када се сви разбежаше свете жене мироносице прве су чуле, а преко њих и све жене хришћанке, прву и најрадоснију реч коју је богочовек изговорио после свог васкрсења, поздравивши их најлепшом речју: „радујте се!“ прву реч упутио је жени, јер кроз жену долазе деца, радост и спасење када се јавио својим ученицима, поздравио их је са: „ мир вам!“ и „ не бојте се!“, а жене је поздравио са „ радујте се!“ јасно је да је оваквим поздравом жени дао до данас највећи дар и признање, ослобађајући је и подижући до равноапостолног значаја и трона жене у цркви кроз историју цркве срећемо се са ликовима многих жена које су имале различите харизме име једне од жена у првој хришћанској заједници, прискиле, сусрећемо у неколико посланица апостола павла и у делима апостолским, из којих се види да му је била блиска сарадница еводија и синтихија сарађују са апостолом павлом у оснивању и организовању цркве у филипима у лаодикији је позната нимфа, а тавита је надалеко позната по својој социјално–филантропској активности лидија, продавачица пурпурних плаштова и порфире, помаже у оснивању прве заједнице хришћана у грчкој фива (чиста, она која зрачи) је била ђакониса цркве у кенхреји и особа од великог павловог поверења колики је њен значај сведочи и чињеница да је апостол помиње на првом месту у дугом низу поздрава који сачињавају последњу главу посланице римљанима свету девицу и прву мученицу за христа, свету теклу, црква је овенчала светитељским ореолом и звањем равноапостолне св нина ширила је светлост христовог учења у грузији доказ бескрајних могућности божје љубави и човековог подвига свакако је преподобна марија египћанка животи светих царица: јелене, мајке светог цара константина, пулхерије, сестре византијског цара теодосија млађег и теодоре, жене цара теофила иконоборца, кроз историју цркве срећемо се са ликовима многих жена које су имале различите харизме богородица и мироносице, детаљ са фреске распећа христовог из богородичине цркве манастира студенице, 1208/9 година св ап павле, акила и прискила – савремена икона жена у цркви сведоче да хришћанство није само религија понижених и увређених ове три свете жене оставиле су светле трагове у животу православног византијског царства као неугасива кандила светле ликови жена и из наше историје: милица, потоња монахиња евгенија, ангелина, анастасија, јефимија, јелена анжујска и безброј знаних и незнаних мученица, а као једна од најпоштованијих, после пресвете богородице, свакако је преподобна мати параскева – петка све су оне нашле своје место у празничном календару где је част и похвала жена? свако време има своје бреме наше време је време глобализације, егоизма, отуђености, безнађа, лажних речи и вредности, хаотичних ситуација нажалост, а и на срамоту, то је и време у коме се мушкарци све више понашају као жене, а жене као мушкарци жене раде мушке послове и такмиче се са њима у њиховом суровом и сујетном свету, губећи притом последње атрибуте женствености, а добијајући нове обавезе жена као да не схвата колико је њена улога важна, и да њена делатност треба да је у складу са њеним суштинским врлинама ако већ морају да се такмиче, нека то буде у љубави или у служењу! не смемо да заборавимо да христос самога себе назива слугом који је дошао да „служи, а не да му служе“ жена треба да ради на свом образовању, стицању вере и умножавању својих талената свети јован златоусти каже: „где је част и похвала жена? није у злату њихових оковратника, него у трудовима њиховим у име господње“ жена мора показати више самопоштовања и схватити да представља животни импулс света тада више неће личити на бледи месец, већ ће поново заблистати по угледу на „ жену обучену у сунце“ (откр 12, 1) света текла равноапостолна, фреска из манастира грачанице богородица са христом, окружена анђелима; поред богоридице се налазе св георгије и св теодор – енкаустична икона из 6 века, манастир свете катарине на синају из манастира, а 1779 г их купио гаври- ло мартиновић, трговац из земуна, од једног турчина – арнаута, и при својој смрти оставио храму св николаја храм поседује и знатан број богослу- жбених предмета, књига, еснафских барја- ка (чак и рибарских), предмете примењене и занатске уметности и други инвентар од значаја за прошлост земуна око њега је више надгробних споменика са црквено- словенским (1771 г), српским (1872 г) и грчким (1772 г) натписима у звонику су три звона која су изливена 1924 г у чуве- ној радионици и звоноливници павла ђ пантелића током времена храм је више пута об- нављан санациони радови су вршени и током последњих десетак година нажа- лост, током 2008 и 2009 г уочена су зна- чајна оштећења – пукотине на зидовима и сводовима храма пукотине су таквог карактера да је постојала опасност од ис- падања опека из сводова, па је због тога, у унутрашњости храма, подигнута скела са платформом, како не би били угрожени верници и служитељи храма пошто се ширење пукотина уочавало скоро свакодневно, управа храма је, уз консултације са стручњацима са грађевин- ског факултета у београду, крајем 2009 г поставила репере за геодетско осматрање слегања одмах затим је ангажован ин- ститут имк са грађевинског факултета да изврши истраживачке радове и изра- ди елаборат о стању објекта и узроцима пропадања са предлогом санације после истраживачких радова, закључено је да је до слегања објекта дошло због провлажи- вања лесног тла у темељној зони објекта раседању зидова, а самим тим и слегању сводова, допринело је и стање кровне кон- струкције у којој су попустиле везе и има много оштећене и труле грађе закључено је да се мора хитно приступити обимној конструктивној санацији и дати су пред- лози како се то може урадити тим профе- сора грађевинског факултета – института за материјале и конструкције израдио је и главни пројекат санације храма и поред свих недаћа, живот цркве је веома активан, како у погледу редовних богослужења, тако и када је реч о другим активностима као што су редовне хорске пробе за одрасле, веронаука и играоница за децу, иконографска секција „византиј- ска икона“ по старој средњовековној ре- цептури овај храм је и парохијски храм земунске општине и један од организато- ра крстовданске и богојављенске литије кроз земунске улице, у којој учествују све земунске школе и велики број верника можда би и најумесније било ово наше кратко излагање за православни мисионар и завршити речима из беседе његове све- тости патријарха српског иринеја изгово- рене у храму св оца николаја на крстов- дан 2010 године: „мислим да је жеља свих нас да овај древни храм у коме се данас налазимо ускоро заблиста лепотом коју је некад имао, па да буде и лепши него што је не- када био, да се обнови и да у њему обно- вљеном славимо господа свога а када обнављамо храм, онда сигурно обнављамо и себе, своју духовност, оно што је вредно и непролазно у нама“ управа храма св николаја у земуну током времена храм је више пута обнављан нажалост, током 2008 и 2009 г уочена су значајна оштећења – пукотине на зидовима и сводовима храма 64 3/2011 зар ниси ти тада тако често говорио: „хоћу да вас учиним слободнима“ но, ето ти, сада си видео те „слободне“ људе да, та нас је ствар скупо стала, али смо ми најзад довршили то дело, у твоје име петнаест векова мучили смо се с том слободом, али сад је то довршено, и довршено чврсто знај да су сад, и баш сад, ти људи више него икада уверени да су потпуно слободни, а међутим, сами они донели су нам своју слободу и покорно је положили пред наше ноге најмучније тајне њихове савести, све, све ће то пред нас износити, а ми ћемо о свему одлучити, и они ће поверовати нашој одлуци са радошћу, јер ће их она избавити велике бриге и страшних садашњих мука личног и слободног одлучивања све што имам да кажем о „проблему“ којим се бавимо у овом броју садржано је већ у горњем наводу из поеме о великом инквизитору за оне који не знају, у питању су речи прекора које је велики инквизитор упутио самоме господу који се јавио људима у севиљи, негде у xv-xvi веку, и, попут јеретика, завршио у тамници наведене речи су изобличење његове „јереси“ а одговор који је господ дао је ћутање, баш као и када га је пилат питао „шта је истина?“ е сада, да ли је могуће да је велики инквизитор прототип данашњих духовника? није, наравно, свих, али се усуђујем да кажем како јесте већег дела оних који себе сматрају духовницима зашто? зато што између онога што данас тако често јесте духовништво и онога што би требало да буде постоји битна разлика која иде управо дуж линије која се зове слобода или дух свети, свеједно слобода, наиме, спада искључиво у његов домен па како би то онда требало да буде? то не знам, али ево пар предлога за размишљање најпре, духовник није онај на чијој визит-карти пише „духовник“ даље, духовник није монах што тражи смирење у смиравању других духовник није онај што све зна, свему поучава и све изобличава духовник није онај што чува и брани истину, већ онај кога истина чува и брани духовник није онај што се, уз извештачен осмех блаженства или строги поглед прекора, преко јутјуба или којечега обраћа свима, углавном никоме не говорећи ништа, премда веома сугестивно духовник није онај што подстиче да из најдубље дубине сопствене таме ископаш још мало мрака, већ онај што и сумрак разгони вером у крст којим нам је све опроштено духовник те не плаши паклом, већ те „плаши“ љубављу коју ниједан грех не може да одагна и тако даље
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
... Фотографија на насловној страни корице: Αрхимандрит Василије Гондикакис, игуман Манастира Ивирона фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани Епископ нишки Јован Пурић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Архимандрит Методије Марковић, игуман Манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Светог Николаја у Земуну фото: ђакон Драган С Танасијевић Мај / јун 2011 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR Реч уредника Харизма духовног руковођења 2 Отачник Путеви Љубави од Оптине ка Миљкову 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 10 Хришћанство и антички свет Божанствена хармонија друштвеног живота код пчела 15 Света Земља Арапски период у историји Свете Земље 18 Покрет ка Истини – за једну онтолошку етику (II) 20 Тема броја Три нивоа духовног руковођења 25 Духовно руковођење 27 Увек искрено, посебно кад је најтеже 30 Улога парохијског свештеника као духовника 34 Духовно очинство у светлу православног предања 36 Интернет, духовници и интернет–духовници 40 Улога духовника у животу једног информатичара 42 Једна прича за размишљање 44 Црквени живот Четири типа верника у нашој црквеној реалности 48 Земља живих Дневник 51 Песнички станује човек Пажња 53 Катихеза Значај веронауке 54 Размишљања у тишини Врућ и жесток 57 Жена у Цркви Жена обучена у Сунце 59 Храмови Обнова Храма Св Николаја у Земуну 62 Из другачијег угла Ко од људи зна шта је у човеку? 64 Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем (1Кор 4, 15) Од избора духовника зависи много тога у животу једног хришћанина, посебно у погледу подвижничке праксе и доживљаја Цркве Шта уоп- ште подразумевамо када кажемо реч „духовник“ односно „духовни отац“? Иако тајне Цркве тешко можемо строго дефинисати – будући да то подразумева постављање ограничења, а светотајин- ски живот је управо суштинско нади- лажење ограничености – ипак је могуће исцртати кључне контуре У том сми- слу, главна карактеристика духовника је харизма духовног руковођења, која је благодатни дар Духа Светога Узевши претходно речено у обзир, поставља се питање да ли је сваки свеште- нослужитељ у исто време и духовник? Несумњиво је да свештеник (независно од свог начина живота) има благодат да савршава Свете Тајне Цркве: то је харизма која му је дата самим чином рукоположе- ња Ипак, не може се рећи да је сваки све- штенослужитељ и духовник, с обзиром да та улога захтева искуство духовног лече- ња – и то прво себе самога, кроз дугого- дишњи подвиг очишћења од страсти То је посебно важно код младих свештено- служитеља, где по природи ствари није било довољно времена за стицање духов- ног опита: мада се искуство у духовном животу мери степеном богопознања, а не годинама живота, ипак је најсигурније да 2 3/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
... Фотографија на насловној страни корице: Αрхимандрит Василије Гондикакис, игуман Манастира Ивирона фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани Епископ нишки Јован Пурић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Архимандрит Методије Марковић, игуман Манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Светог Николаја у Земуну фото: ђакон Драган С Танасијевић Мај / јун 2011 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR Реч уредника Харизма духовног руковођења 2 Отачник Путеви Љубави од Оптине ка Миљкову 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 10 Хришћанство и антички свет Божанствена хармонија друштвеног живота код пчела 15 Света Земља Арапски период у историји Свете Земље 18 Покрет ка Истини – за једну онтолошку етику (II) 20 Тема броја Три нивоа духовног руковођења 25 Духовно руковођење 27 Увек искрено, посебно кад је најтеже 30 Улога парохијског свештеника као духовника 34 Духовно очинство у светлу православног предања 36 Интернет, духовници и интернет–духовници 40 Улога духовника у животу једног информатичара 42 Једна прича за размишљање 44 Црквени живот Четири типа верника у нашој црквеној реалности 48 Земља живих Дневник 51 Песнички станује човек Пажња 53 Катихеза Значај веронауке 54 Размишљања у тишини Врућ и жесток 57 Жена у Цркви Жена обучена у Сунце 59 Храмови Обнова Храма Св Николаја у Земуну 62 Из другачијег угла Ко од људи зна шта је у човеку? 64 Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем (1Кор 4, 15) Од избора духовника зависи много тога у животу једног хришћанина, посебно у погледу подвижничке праксе и доживљаја Цркве Шта уоп- ште подразумевамо када кажемо реч „духовник“ односно „духовни отац“? Иако тајне Цркве тешко можемо строго дефинисати – будући да то подразумева постављање ограничења, а светотајин- ски живот је управо суштинско нади- лажење ограничености – ипак је могуће исцртати кључне контуре У том сми- слу, главна карактеристика духовника је харизма духовног руковођења, која је благодатни дар Духа Светога Узевши претходно речено у обзир, поставља се питање да ли је сваки свеште- нослужитељ у исто време и духовник? Несумњиво је да свештеник (независно од свог начина живота) има благодат да савршава Свете Тајне Цркве: то је харизма која му је дата самим чином рукоположе- ња Ипак, не може се рећи да је сваки све- штенослужитељ и духовник, с обзиром да та улога захтева искуство духовног лече- ња – и то прво себе самога, кроз дугого- дишњи подвиг очишћења од страсти То је посебно важно код младих свештено- служитеља, где по природи ствари није било довољно времена за стицање духов- ног опита: мада се искуство у духовном животу мери степеном богопознања, а не годинама живота, ипак је најсигурније да 2 3/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
Одреднице:
3
Свеска: 335 | Савремени светогорски старци
...очајањем које свесно или несвесно човека остављају у стању сАМОСА?📌 жаљења и лицемерја
према сопственом животу, пут подвига који
златоусти предлаже је отрежњење
презвитер
александар р јевтић
...очајањем које свесно или несвесно човека остављају у стању с
МЕТА инфо: Р:21359 К:166352 Д:92
| Свеска 335 |
Свеска: 335 | Савремени светогорски старци
... отрежњење овде се злато- 1 свети јован златоуст, „поуке подвижнику стагирију, којега је обузео демон“, у: слава господу за све, образ светачки, београд 2010, 109 свети јован златоуст о савременом проблему депресивности за разлику од многих психолошких метода борбе са очајањем које свесно или несвесно човека остављају у стању самосажаљења и лицемерја према сопственом животу, пут подвига који златоусти предлаже је отрежњење презвитер александар р јевтић 6 1/2014 светачник усти позива на прву саборну посланицу светог апостола петра у којој пише: „бу- дите трезвени и бдите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере њему се противите утврђени вером“ (1пт 5, 8–9а) упоредо са темом обузетости стагирија демоном, свети јован златоусти износи важност опреза када је у питању очајање упечатљива је његова мисао: „не изазива демон очајање, него управо очајање снажи демона и намеће рђаве мисли“ 2 овим се не омаловажава дејство демона, већ се поставља питање човековог односа према стању у коме се налази упркос тешком стању, човеку остаје могућност да слободно усмери правац свог живота то не значи да ће демон аутоматски бити побеђен, али се са окретањем страдалника ка богу обеснажује демонска сила и отвара могућност да човек „не буде савладан од превелике жалости“ (2кор 2, 7) стање обузетости демоном, ђавоима- ност, описано је на више места у јеванђељу иако није велики број људи који показују знаке акутне ђавоиманости, предањско богословље бележи стално стање човекове борбе са искушењима која долазе од стра- не демона стога се очајање не може изу- зети из ширег подручја овог разматрања значајнo je усмерeње наведене про- блематике код светог јована златоустог она није демоноцентрична, већ христо- центрична стална психолошка замка да се страда од претпостављених могућ- ности страдања, означена је као „малодушност“ 3 од его- центричности и опседнутости собом, по- требно је окренути се ка подвигу који чак и лингвистички указује на надилажење ограничења сопственог „ја“ (my self) тако, уместо препуштања очајању, човек бира трпљење чак и у ситуацији када код себе 2 исто, 133 3 исто, 136 св јован злаоуси, фреска, манасир суеница усти позива на прву саборну посланицу светог апостола петра у којој пише: „бу- дите трезвени и бдите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере њему се противите утврђени упоредо са темом обузетости стагирија демоном, свети јован златоусти износи важност опреза када је у питању очајање упечатљива је његова мисао: „не изазива демон очајање, него управо очајање снажи 2 овим се не омаловажава дејство демона, већ се поставља питање човековог односа према стању у коме се налази упркос тешком стању, човеку остаје могућност да слободно усмери правац свог живота то не значи да ће демон аутоматски бити побеђен, али се са окретањем страдалника ка богу обеснажује демонска сила и отвара могућност да човек „не буде савладан од стање обузетости демоном, ђавоима- ност, описано је на више места у јеванђељу иако није велики број људи који показују знаке акутне ђавоиманости, предањско богословље бележи стално стање човекове борбе са искушењима која долазе од стра- не демона стога се очајање не може изу- зети из ширег подручја овог разматрања значајнo je усмерeње наведене про- блематике код светог јована златоустог она није демоноцентрична, већ христо- центрична стална психолошка замка да се страда од претпостављених могућ- означена је као „малодушност“3 од его- центричности и опседнутости собом, по- требно је окренути се ка подвигу који чак и лингвистички указује на надилажење my self) тако, уместо препуштања очајању, човек бира трпљење чак и у ситуацији када код себе св јован злаоуси, фреска, манасир суеница 7 уочи немоћ и неспособност да чини добро ближњима, остаје отворен пут пасивно- сти за зло парадоксално, али истинито, истог тренутка човек већ чини добро ма како оно било слабог интезитета, ипак се поставља темељ да се од неповређивање себе и других крене ка врлинском животу задивљује чињеница да златоусти не придаје велику пажњу снази ђавоимано- сти и очајања, већ наставља да саветује у правцу подвига за разлику од многих психолошких метода борбе са очајањем које свесно или несвесно човека остављају у стању самосажаљења и лицемерја пре- ма сопственом животу, пут подвига који златоусти предлаже је отрежњење њего- ва мисао да: „време за очајање није оно у којем нам се зло наноси, него оно у којем зло чинимо“,4 довољно говори о разлици терапевтике исцељења од импровиза- ције разних модерних метода покушаја залечења страдалног човека, па макар и грехом ако у светлу наведене реченице светог јована златоустог анализирамо данашњу ситуацију, уочићемо да је врло мали проценат оних који очајавају због тога што наносе другима зло са друге стране, препуне су клинике и исповедао- нице оних који се жале да им се зло наноси христос се оваплотио и страдао и вас- крсао и тиме нам је својом безграничном љубављу отворио врата наде и оповргао све тезе о оправданости очајања уместо опседнутости било чиме што нас затвара у круг пропадљивог времена, свети јо- ван златоусти је напојен вером васкрсења правац антропологије усмерио од депре- сивности ка будућем веку христовог до- ласка есхатологија као утеха већ наступа кроз свету литургију као смисао сваког подвига сасвим отрежњујуће и оптими- стично звуче светитељеве речи: „требало би помишљати и на то да је време награда и венаца будући век, а да је сада време за борбу и труд“5 аутор је свештеник при храму рођења пресвете богородице у шљивовици (чајетина) 4 исто, 176 5 исто, 137 „очајање по богу“ у времену неопатристичке синтезе богословља, покушаја да се савреме- ном човеку помогне кроз утемељење у изворном предању цркве, приметно место заузима осветљавање проблема депресивности митрополит јеротеј (влахос), један од представника неопа- тристичког богословља, пише: „многи светитељи говоре о очајању по богу човек треба да престане да верује у идола сопственог „ја“, јер он је извор великих поремећаја али, упоредо са тим „великим уводом у очајање“, треба однеговати наду по богу, то јест тре- ба да верујем у сопствено бедно стање и бескорисност, али упоредо са тим треба да верујем у велику љубав, чове- кољубље и милост божију“ 8 1/2014 мирооли јероеј влахос светачник божанска реч јеванђеља, која долази са амвона цркве, садржи различита семена истине и богопознања нека изучавање божанске речи буде наслада и храна нашега живота ја, децо, сваке вечери читам јеванђеље да би се господ уселио у мене са је- ванђељем долази до прожимања између распетог јагњета и наше душе ми, људи, ми смо сви позвани да будемо свети да постанемо благопријатни мирис хри- стов наш циљ је да одговоримо на позив божији и да постанемо светлост да др- жањем јеванђеља постанемо реч божија дакле, неко унутар цркве пригра- би божанску реч и одлази у пустиње да остварује јеванђеље, док други узима је- ванђеље и одлази у африку, у азију итд да просвећује људе као свештеноапостол други опет узима божанско семе и об- рађује га у заједници као епископ, или као свештеник, или као глава породице и сеје реч божију међутим, свако од нас је при- мио јеванђеље са свете трпезе и дошао у манастир да би славио бога испуњавајући његове заповести сваки манастир је један прелаз, једна лађа, која ће да нас пребаци на небеску обалу управо ово путовање ме данас заокупља препреку смрти треба да раз- бијемо жудњом за вечним животом раз- мишљао сам, дакле, како бисмо поруку смрти могли да доживљавамо више као радосну вест недавно смо помињали нека божанска откривења која је имао митрополит е у својим последњим тре- нуцима и душа наша се обрадовала заиста, знамо да човек који љуби бога добија таква откривења у последњим тре- нуцима свога живота већ у овом животу, господ му показује каква га задовољства чекају на слављу прворођених, тамо где царује светлост, тамо где је нестворена светлост светлија од снега живот на небу је најслађа, најсветлија светлост чезнем за тим најсветлијим, као снег белим животом царства божијег зато не постоји радоснији догађај од овог прелаза на супротну обалу ако оволико чезнемо за боравком на некој плажи, на пример на крфу, или на св дионисију, где бисмо гледали земаљске лепоте, у којима смо већ уживали, замислите ко- лико би требало да чезнемо за преласком у други живот, у вечну светлост у мана- стиру се врши ова припрема за прелазак на небеску обалу царства божијег и ако се већ од сада упознамо са добрима горњег света, имаћемо један добар збор пријатеља светитеља, који ће нас пратити у време нашег одласка са коликом благодарношћу треба да ишчекујемо смрт! да јој се не супрот- стављамо као ножу који ће да нас одсе- че од живота, већ да гледамо на њу као на светлосна врата која ће нас увести у вечност ово је моја данашња мисао већ смо више пута рекли да смрт треба беседа о дамаскина катракулиса (†2001) жудња за вечношћу „да, доћи ћу брзо амин; да, дођи, господе исусе“ (откр 22, 12; 20) превод са грчког: никола јоцић јануар/фебруар 2014 9 беседе учинити радосном да јој не пркосимо страхом једном за свагда се христос разапе и васкрсе уништивши снагу смр- ти, разоривши кључеве ада двери се отворише, и од сада слободно свако, ве- рујући, може да уђе у вечно блаженство међутим, шта је то због чега ћемо да за- желимо смрт? пламен освежавајуће љу- бави према богу распаљује жеђ вечног живота „заволите бога и наћи ћете бла- годат вечну и одмор са свима светима“, каже химнограф (служба св антонију, слава на литији) ако наше срце гори од божанске љу- бави, господ ће одговорити одмах на ту љубав коју ћемо му принети и обрадоваће нас вечним зрењем његовог божанског лика рећи ћете ми: „добро, сада рас- прављамо о овој теми али чим доспемо у час смрти, одмах нас обузима неки страх“ заиста, животно искуство тако говори међутим, онај који верује не суочава се са том бојазни и размишљао сам данас како да осете ови верници, велики борци, које господ обавештава – или он сам или кроз богородицу, или кроз његове свете – „убрзо ћу те узети“ замислите шта ће осетити ти људи у својој души! каква ра- дост ће испунити њихово постојање када се буду спремали да пређу у вечност! бог не пружа овај велики дар само одабра- нима, већ свима онима који тај дар желе говорио сам данас сам себи: „питам се да ли је тешко да и нас благодат божија удо- стоји како би стигли у овај радосни тре- нутак и да чујемо радосну вест?“ кажемо да смо заволели бога шта је љубав божија? весеље и радост! како је дакле могуће да онда када стигне смрт, да нас тада обузме несрећа и мрак, када је љубав божија, светлост, и вечност, и не- изрециви мир нисмо још увек у себи до- бро обрадили питање смрти и још нисмо стигли у то стање да имамо пуно сазнање бесмртног живота и искуство вечности у то верујемо, то сви знамо, али то не очекујемо као радосни догађај, иако смо ми управо због тога побегли од света, да бисмо достигли тај радосни тренутак одласка из садашњег века у будућност, према вечности заволесте бога! како љубимо бога? само речима? да ли је могуће да неки чо- век каже: „волим бога“, а да његова дела буду супротна, противна божанском за- кону? да ли је могуће да тај човек не прак- тикује јеванђеље? шта значи када каже- мо да смо узели јеванђеље у наше руке и да смо обећали да ћемо га реализовати? значи да ћемо живети у сагласности са заповестима христовим, да ћемо држати јеванђеље и да ћемо га поново положи- ти на свету трпезу православне цркве, исповедајући да смо остали „верни до смрти“, говорећи: трку заврших, веру одр- жах сад ме чека венац правде, који ће ми у онај дан дати господ, праведни судија (2тим 4, 7–8) нека се удостоји наша душа да каже ове речи богу и љубави божијој шта год ми чинили, колико год по- кушавали и трудили се, уколико се не оријентишемо према вечном животу и невечерњем царству, мислим да у себи нећемо имати откривење спасења када држим заповести, моја савест је спокој- на пред богом али, да бисмо успешно достигли савршени спокој, неопходно је старати се о очекивању нашег одласка и неговати жеђ тог истог тренутка смрти да ли сте приметили? чим чујемо реч „смрт“, хвата нас страх међутим, сви треба да имамо жеђ за смрћу, поготово монаси, али и сваки хришћанин сви тре- ба да жеднимо за тим часом нашег пре- ласка у небеске шаторе сви светитељи цркве наше су имали ову жеђ, имају је и данашњи свети, а особито светогорци али, и они верујући у свету, и трудбени- ци јеванђеља, и свештеноапостоли овом жеђу за смрћу остварују божанску реч и чине дела вере, померају чак и планине дакле, и ми кроз веру треба да премести- мо нашу душу и да је преселимо из ада у царство божије 10 1/2014 беседе замолимо господа да нам отвори свет- лосне хоризонте вере и љубави према њему вера није проста ствар, није ни човек који је икона божија човек има не- ограничене димензије пошто је створен „по икони божијој“, човек је усмерен ка бескрају, према горњем јерусалиму када кажем „усмеравам се ка бескрају“ значи да мислим на бесконачног бога и на мој прелазак у вечност али како ћу заволети бога? како ћу от- ворити моју душу за њега и како ћу ста- вити све моје постојање у љубав његову? постоје многи начини љубави божије онда када је човек намерен да се жртвује за бога, тад он не чини сагрешења зар није тако, децо? пази на свој говор, пази на своје мисли и на своје расположење љубављу божијом одмах се отварају хо- ризонти душе и човек постаје широм от- ворен његово постојање се одмах шири јер тежи бескрајном богу и вечном живо- ту заволели смо тог бесконачног бога и почели смо да га срећемо зато нас успо- којава тишина и пустиња не одмара нас свет и оно што је од света, већ само тиши- на и пустиња и желимо да у нашој души завлада мир божији и љубав божија када кажем „волим бога“, тада се моје срце одмах уоквирује благословом бог – као што смо размотрили више пута – је- сте „љубоморко“ за сваку душу жели је целу за себе жели да је прослави, жели да је испуни благодаћу његовом бог нема потребу за нашом љубављу али зато што исти он има бесконачну и непојмљиву љубав, зато он жели нашу целокупну душу близу себе ако се усуђујемо да кажемо како смо заволели бога, разумете ли каква је љубав божија према нама! зато наша мисао треба целог дана да буде прикована за бога да не чинимо ништа ни за длаку ван његове љу- бави да не управљамо пре- већ у овом животу, господ му показује каква га задовољства чекају на слављу прворођених, тамо где царује светлост, тамо где је нестворена светлост светлија од снега сарац дамаскин каракулис јануар/фебруар 2014 11 ма свету никакав поглед, ни лево ни дес- но да нас привлачи само лице господње нека наш поглед буде н
... отрежњење овде се злато- 1 свети јован златоуст, „поуке подвижнику стагирију, којега је обузео демон“, у: слава господу за све, образ светачки, београд 2010, 109 свети јован златоуст о савременом проблему депресивности за разлику од многих психолошких метода борбе са очајањем које свесно или несвесно човека остављају у стању самосажаљења и лицемерја према сопственом животу, пут подвига који златоусти предлаже је отрежњење презвитер александар р јевтић 6 1/2014 светачник усти позива на прву саборну посланицу светог апостола петра у којој пише: „бу- дите трезвени и бдите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере њему се противите утврђени вером“ (1пт 5, 8–9а) упоредо са темом обузетости стагирија демоном, свети јован златоусти износи важност опреза када је у питању очајање упечатљива је његова мисао: „не изазива демон очајање, него управо очајање снажи демона и намеће рђаве мисли“ 2 овим се не омаловажава дејство демона, већ се поставља питање човековог односа према стању у коме се налази упркос тешком стању, човеку остаје могућност да слободно усмери правац свог живота то не значи да ће демон аутоматски бити побеђен, али се са окретањем страдалника ка богу обеснажује демонска сила и отвара могућност да човек „не буде савладан од превелике жалости“ (2кор 2, 7) стање обузетости демоном, ђавоима- ност, описано је на више места у јеванђељу иако није велики број људи који показују знаке акутне ђавоиманости, предањско богословље бележи стално стање човекове борбе са искушењима која долазе од стра- не демона стога се очајање не може изу- зети из ширег подручја овог разматрања значајнo je усмерeње наведене про- блематике код светог јована златоустог она није демоноцентрична, већ христо- центрична стална психолошка замка да се страда од претпостављених могућ- ности страдања, означена је као „малодушност“ 3 од его- центричности и опседнутости собом, по- требно је окренути се ка подвигу који чак и лингвистички указује на надилажење ограничења сопственог „ја“ (my self) тако, уместо препуштања очајању, човек бира трпљење чак и у ситуацији када код себе 2 исто, 133 3 исто, 136 св јован злаоуси, фреска, манасир суеница усти позива на прву саборну посланицу светог апостола петра у којој пише: „бу- дите трезвени и бдите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере њему се противите утврђени упоредо са темом обузетости стагирија демоном, свети јован златоусти износи важност опреза када је у питању очајање упечатљива је његова мисао: „не изазива демон очајање, него управо очајање снажи 2 овим се не омаловажава дејство демона, већ се поставља питање човековог односа према стању у коме се налази упркос тешком стању, човеку остаје могућност да слободно усмери правац свог живота то не значи да ће демон аутоматски бити побеђен, али се са окретањем страдалника ка богу обеснажује демонска сила и отвара могућност да човек „не буде савладан од стање обузетости демоном, ђавоима- ност, описано је на више места у јеванђељу иако није велики број људи који показују знаке акутне ђавоиманости, предањско богословље бележи стално стање човекове борбе са искушењима која долазе од стра- не демона стога се очајање не може изу- зети из ширег подручја овог разматрања значајнo je усмерeње наведене про- блематике код светог јована златоустог она није демоноцентрична, већ христо- центрична стална психолошка замка да се страда од претпостављених могућ- означена је као „малодушност“3 од его- центричности и опседнутости собом, по- требно је окренути се ка подвигу који чак и лингвистички указује на надилажење my self) тако, уместо препуштања очајању, човек бира трпљење чак и у ситуацији када код себе св јован злаоуси, фреска, манасир суеница 7 уочи немоћ и неспособност да чини добро ближњима, остаје отворен пут пасивно- сти за зло парадоксално, али истинито, истог тренутка човек већ чини добро ма како оно било слабог интезитета, ипак се поставља темељ да се од неповређивање себе и других крене ка врлинском животу задивљује чињеница да златоусти не придаје велику пажњу снази ђавоимано- сти и очајања, већ наставља да саветује у правцу подвига за разлику од многих психолошких метода борбе са очајањем које свесно или несвесно човека остављају у стању самосажаљења и лицемерја пре- ма сопственом животу, пут подвига који златоусти предлаже је отрежњење њего- ва мисао да: „време за очајање није оно у којем нам се зло наноси, него оно у којем зло чинимо“,4 довољно говори о разлици терапевтике исцељења од импровиза- ције разних модерних метода покушаја залечења страдалног човека, па макар и грехом ако у светлу наведене реченице светог јована златоустог анализирамо данашњу ситуацију, уочићемо да је врло мали проценат оних који очајавају због тога што наносе другима зло са друге стране, препуне су клинике и исповедао- нице оних који се жале да им се зло наноси христос се оваплотио и страдао и вас- крсао и тиме нам је својом безграничном љубављу отворио врата наде и оповргао све тезе о оправданости очајања уместо опседнутости било чиме што нас затвара у круг пропадљивог времена, свети јо- ван златоусти је напојен вером васкрсења правац антропологије усмерио од депре- сивности ка будућем веку христовог до- ласка есхатологија као утеха већ наступа кроз свету литургију као смисао сваког подвига сасвим отрежњујуће и оптими- стично звуче светитељеве речи: „требало би помишљати и на то да је време награда и венаца будући век, а да је сада време за борбу и труд“5 аутор је свештеник при храму рођења пресвете богородице у шљивовици (чајетина) 4 исто, 176 5 исто, 137 „очајање по богу“ у времену неопатристичке синтезе богословља, покушаја да се савреме- ном човеку помогне кроз утемељење у изворном предању цркве, приметно место заузима осветљавање проблема депресивности митрополит јеротеј (влахос), један од представника неопа- тристичког богословља, пише: „многи светитељи говоре о очајању по богу човек треба да престане да верује у идола сопственог „ја“, јер он је извор великих поремећаја али, упоредо са тим „великим уводом у очајање“, треба однеговати наду по богу, то јест тре- ба да верујем у сопствено бедно стање и бескорисност, али упоредо са тим треба да верујем у велику љубав, чове- кољубље и милост божију“ 8 1/2014 мирооли јероеј влахос светачник божанска реч јеванђеља, која долази са амвона цркве, садржи различита семена истине и богопознања нека изучавање божанске речи буде наслада и храна нашега живота ја, децо, сваке вечери читам јеванђеље да би се господ уселио у мене са је- ванђељем долази до прожимања између распетог јагњета и наше душе ми, људи, ми смо сви позвани да будемо свети да постанемо благопријатни мирис хри- стов наш циљ је да одговоримо на позив божији и да постанемо светлост да др- жањем јеванђеља постанемо реч божија дакле, неко унутар цркве пригра- би божанску реч и одлази у пустиње да остварује јеванђеље, док други узима је- ванђеље и одлази у африку, у азију итд да просвећује људе као свештеноапостол други опет узима божанско семе и об- рађује га у заједници као епископ, или као свештеник, или као глава породице и сеје реч божију међутим, свако од нас је при- мио јеванђеље са свете трпезе и дошао у манастир да би славио бога испуњавајући његове заповести сваки манастир је један прелаз, једна лађа, која ће да нас пребаци на небеску обалу управо ово путовање ме данас заокупља препреку смрти треба да раз- бијемо жудњом за вечним животом раз- мишљао сам, дакле, како бисмо поруку смрти могли да доживљавамо више као радосну вест недавно смо помињали нека божанска откривења која је имао митрополит е у својим последњим тре- нуцима и душа наша се обрадовала заиста, знамо да човек који љуби бога добија таква откривења у последњим тре- нуцима свога живота већ у овом животу, господ му показује каква га задовољства чекају на слављу прворођених, тамо где царује светлост, тамо где је нестворена светлост светлија од снега живот на небу је најслађа, најсветлија светлост чезнем за тим најсветлијим, као снег белим животом царства божијег зато не постоји радоснији догађај од овог прелаза на супротну обалу ако оволико чезнемо за боравком на некој плажи, на пример на крфу, или на св дионисију, где бисмо гледали земаљске лепоте, у којима смо већ уживали, замислите ко- лико би требало да чезнемо за преласком у други живот, у вечну светлост у мана- стиру се врши ова припрема за прелазак на небеску обалу царства божијег и ако се већ од сада упознамо са добрима горњег света, имаћемо један добар збор пријатеља светитеља, који ће нас пратити у време нашег одласка са коликом благодарношћу треба да ишчекујемо смрт! да јој се не супрот- стављамо као ножу који ће да нас одсе- че од живота, већ да гледамо на њу као на светлосна врата која ће нас увести у вечност ово је моја данашња мисао већ смо више пута рекли да смрт треба беседа о дамаскина катракулиса (†2001) жудња за вечношћу „да, доћи ћу брзо амин; да, дођи, господе исусе“ (откр 22, 12; 20) превод са грчког: никола јоцић јануар/фебруар 2014 9 беседе учинити радосном да јој не пркосимо страхом једном за свагда се христос разапе и васкрсе уништивши снагу смр- ти, разоривши кључеве ада двери се отворише, и од сада слободно свако, ве- рујући, може да уђе у вечно блаженство међутим, шта је то због чега ћемо да за- желимо смрт? пламен освежавајуће љу- бави према богу распаљује жеђ вечног живота „заволите бога и наћи ћете бла- годат вечну и одмор са свима светима“, каже химнограф (служба св антонију, слава на литији) ако наше срце гори од божанске љу- бави, господ ће одговорити одмах на ту љубав коју ћемо му принети и обрадоваће нас вечним зрењем његовог божанског лика рећи ћете ми: „добро, сада рас- прављамо о овој теми али чим доспемо у час смрти, одмах нас обузима неки страх“ заиста, животно искуство тако говори међутим, онај који верује не суочава се са том бојазни и размишљао сам данас како да осете ови верници, велики борци, које господ обавештава – или он сам или кроз богородицу, или кроз његове свете – „убрзо ћу те узети“ замислите шта ће осетити ти људи у својој души! каква ра- дост ће испунити њихово постојање када се буду спремали да пређу у вечност! бог не пружа овај велики дар само одабра- нима, већ свима онима који тај дар желе говорио сам данас сам себи: „питам се да ли је тешко да и нас благодат божија удо- стоји како би стигли у овај радосни тре- нутак и да чујемо радосну вест?“ кажемо да смо заволели бога шта је љубав божија? весеље и радост! како је дакле могуће да онда када стигне смрт, да нас тада обузме несрећа и мрак, када је љубав божија, светлост, и вечност, и не- изрециви мир нисмо још увек у себи до- бро обрадили питање смрти и још нисмо стигли у то стање да имамо пуно сазнање бесмртног живота и искуство вечности у то верујемо, то сви знамо, али то не очекујемо као радосни догађај, иако смо ми управо због тога побегли од света, да бисмо достигли тај радосни тренутак одласка из садашњег века у будућност, према вечности заволесте бога! како љубимо бога? само речима? да ли је могуће да неки чо- век каже: „волим бога“, а да његова дела буду супротна, противна божанском за- кону? да ли је могуће да тај човек не прак- тикује јеванђеље? шта значи када каже- мо да смо узели јеванђеље у наше руке и да смо обећали да ћемо га реализовати? значи да ћемо живети у сагласности са заповестима христовим, да ћемо држати јеванђеље и да ћемо га поново положи- ти на свету трпезу православне цркве, исповедајући да смо остали „верни до смрти“, говорећи: трку заврших, веру одр- жах сад ме чека венац правде, који ће ми у онај дан дати господ, праведни судија (2тим 4, 7–8) нека се удостоји наша душа да каже ове речи богу и љубави божијој шта год ми чинили, колико год по- кушавали и трудили се, уколико се не оријентишемо према вечном животу и невечерњем царству, мислим да у себи нећемо имати откривење спасења када држим заповести, моја савест је спокој- на пред богом али, да бисмо успешно достигли савршени спокој, неопходно је старати се о очекивању нашег одласка и неговати жеђ тог истог тренутка смрти да ли сте приметили? чим чујемо реч „смрт“, хвата нас страх међутим, сви треба да имамо жеђ за смрћу, поготово монаси, али и сваки хришћанин сви тре- ба да жеднимо за тим часом нашег пре- ласка у небеске шаторе сви светитељи цркве наше су имали ову жеђ, имају је и данашњи свети, а особито светогорци али, и они верујући у свету, и трудбени- ци јеванђеља, и свештеноапостоли овом жеђу за смрћу остварују божанску реч и чине дела вере, померају чак и планине дакле, и ми кроз веру треба да премести- мо нашу душу и да је преселимо из ада у царство божије 10 1/2014 беседе замолимо господа да нам отвори свет- лосне хоризонте вере и љубави према њему вера није проста ствар, није ни човек који је икона божија човек има не- ограничене димензије пошто је створен „по икони божијој“, човек је усмерен ка бескрају, према горњем јерусалиму када кажем „усмеравам се ка бескрају“ значи да мислим на бесконачног бога и на мој прелазак у вечност али како ћу заволети бога? како ћу от- ворити моју душу за њега и како ћу ста- вити све моје постојање у љубав његову? постоје многи начини љубави божије онда када је човек намерен да се жртвује за бога, тад он не чини сагрешења зар није тако, децо? пази на свој говор, пази на своје мисли и на своје расположење љубављу божијом одмах се отварају хо- ризонти душе и човек постаје широм от- ворен његово постојање се одмах шири јер тежи бескрајном богу и вечном живо- ту заволели смо тог бесконачног бога и почели смо да га срећемо зато нас успо- којава тишина и пустиња не одмара нас свет и оно што је од света, већ само тиши- на и пустиња и желимо да у нашој души завлада мир божији и љубав божија када кажем „волим бога“, тада се моје срце одмах уоквирује благословом бог – као што смо размотрили више пута – је- сте „љубоморко“ за сваку душу жели је целу за себе жели да је прослави, жели да је испуни благодаћу његовом бог нема потребу за нашом љубављу али зато што исти он има бесконачну и непојмљиву љубав, зато он жели нашу целокупну душу близу себе ако се усуђујемо да кажемо како смо заволели бога, разумете ли каква је љубав божија према нама! зато наша мисао треба целог дана да буде прикована за бога да не чинимо ништа ни за длаку ван његове љу- бави да не управљамо пре- већ у овом животу, господ му показује каква га задовољства чекају на слављу прворођених, тамо где царује светлост, тамо где је нестворена светлост светлија од снега сарац дамаскин каракулис јануар/фебруар 2014 11 ма свету никакав поглед, ни лево ни дес- но да нас привлачи само лице господње нека наш поглед буде н
Свеска: 335 | Савремени светогорски старци
... Фотографија на насловној страни корице: „А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа“ (Гал 6, 14) Фотографија на другој страни корице: Епископ ваљевски Милутин (Кнежевић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, уклесан на светогорском камену (рад о Воје Билбије) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Пирг при уласку на Св Гору (Уранополис) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 335, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2014 Реч уредника Значај светогорског стараштва за мисију Цркве 2 Ученици веронауке пишу Свети Сава некада, сада и у векове векова 4 Светачник Свети Јован Златоуст о савременом проблему депресивности 6 Беседе Беседа о Дамаскина Катракулиса (†2001) Жудња за вечношћу 9 Хришћанска етика Три асоцијације на „Будимо људи“ 14 Догматске теме Ученост и јеванђелска простота 17 На гласу светости Луди Јован - јуродивац савремене Атине 23 Тема броја „Ренесанса“ 27 Света Гора – академија смиреноумља 31 „Апостолском ревношћу живећи“ 34 Старац Јефрем Катунакијски 36 Српски епископи о Светогорцима 39 Светли ликови историје СПЦ Светогорски старац Исаија Серски 44 Савремени светачник Свети Јован Јаков Хозевитски 47 Многодетне хришћанске породице Породица Адамовић 49 „Идите и научите све народе“ Православна мисија у Индији 57 Трагом Христовим Трагом Христовим 61 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2014 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Савремени светогорски старци цена 90 динара јануар/фебруар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може
... Фотографија на насловној страни корице: „А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа“ (Гал 6, 14) Фотографија на другој страни корице: Епископ ваљевски Милутин (Кнежевић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, уклесан на светогорском камену (рад о Воје Билбије) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Пирг при уласку на Св Гору (Уранополис) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 335, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2014 Реч уредника Значај светогорског стараштва за мисију Цркве 2 Ученици веронауке пишу Свети Сава некада, сада и у векове векова 4 Светачник Свети Јован Златоуст о савременом проблему депресивности 6 Беседе Беседа о Дамаскина Катракулиса (†2001) Жудња за вечношћу 9 Хришћанска етика Три асоцијације на „Будимо људи“ 14 Догматске теме Ученост и јеванђелска простота 17 На гласу светости Луди Јован - јуродивац савремене Атине 23 Тема броја „Ренесанса“ 27 Света Гора – академија смиреноумља 31 „Апостолском ревношћу живећи“ 34 Старац Јефрем Катунакијски 36 Српски епископи о Светогорцима 39 Светли ликови историје СПЦ Светогорски старац Исаија Серски 44 Савремени светачник Свети Јован Јаков Хозевитски 47 Многодетне хришћанске породице Породица Адамовић 49 „Идите и научите све народе“ Православна мисија у Индији 57 Трагом Христовим Трагом Христовим 61 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2014 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Савремени светогорски старци цена 90 динара јануар/фебруар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може
Одреднице:
1. 26855 / ...очајањем које свесно или несвесно човека остављају у стању с АМОСА? жаљења и лицемерја пре- ма сопственом животу, пут подвига који златоусти предлаже је отрежњење њего- ва мисао да: „...
1. 26855 / ...очајањем које свесно или несвесно човека остављају у стању с АМОСА? жаљења и лицемерја пре- ма сопственом животу, пут подвига који златоусти предлаже је отрежњење њего- ва мисао да: „...
4
Свеска: 338 | Света Тајна покајања и исповести
...само акт који је последица некак- ве интроспекције (сАМОСА?📌 гледавања)
то смо већ нагласили оно је сусрет са
богом живим и истинитим и најпре
је за нас несхватљив јер је у питању
деловање
...само акт који је последица некак- ве интроспекције (с
МЕТА инфо: Р:20897 К:160564 Д:89
| Свеска 338 |
Свеска: 338 | Света Тајна покајања и исповести
... овде, у иконичном поретку цркве, на месту другог стоји онај који литур- гише – епископ тј свештеник у овом преокрету је садржана тајна покајања јер покајање јесте овај преокрет, овај обрт као лични доживљај и опит ове стварности преумљење преокрет, преумљење (μετἀνοια) није само акт који је последица некак- ве интроспекције (самосагледавања) то смо већ нагласили оно је сусрет са богом живим и истинитим и најпре је за нас несхватљив јер је у питању деловање благодати божије због тога покајање има светотајински карак- тер света тајна покајања и исповести зато није само формално (па макар било и плод анализе сопствених по- ступака) признање својих грехова, него је у дубокој вези са светом тај- ном које нас уводи у нову стварност – са крштењем наиме, у првим вековима хришћан- ства био је устаљен обичај, чак преов- лађујући, да се одрасли крштавају, тј да хришћани не крштавају децу док не порасту и сами као одрасли људи то не учине то је био случај и са све- титељима попут григорија богослова, василија великог, григорија ниског то све што је крштење суштински (онтолошки) преображај живота и плод сусрета са богом тај сусрет мора бити израз властите воље и живота који се утемељује на постојању као из- разу слободе и љубави уместо да свој живот, себе, поистовећујемо са сти- хијама света, са нагонима и базичним потребама биолошког постојања, ми га утемељујемо на заједници слободе и љубави са богом као другим, као вољеним, као жељеним и као жуђе- ним, али и са другима који су у тој заједници на концу, „облачимо се у тема броја јул/август 2014 25 христа“ тј окушамо живот какав он треба да буде и какав ће бити у цар- ству божијем већ овде и сада радост но, ако је крштење светотајинско улажење у коначну истину постојања, онда је покајање препознавање да ту истину не можемо живети сами и на- лази се у самој сржи крштења отпа- дање од те истине је нешто чему је још склона наша природа св григорије богослов у беседи на просветљење (богојављење) каже: „знам још и за пето крштење: оно у сузама (покајања), које је напорније“ па на то додаје: „ја признајем да сам човек, живо биће, променљиве и пропадљиве приро- де, и радо прихватам то (крштење) и клањам се дародавцу“ због тога са крштењем наш живот је неодвојив од покајања као личног проживљавања тајне овога света која се креће од кр- ста до васкрсења непрекидно суоча- вање са својим слабостима, пред ли- цем христовим, тј у исповести пред свештеником који христа иконизује, осликава као што је господ и рекао св јерониму у витлејему на питање шта да му принесе као благодарност за неисказиву милост: „своје грехо- ве“, рекао му је господ грехове не као моралне или законске преступе, него као промашаје самог смисла живота овде бивају јасне речи старца соф- ронија: „што је дубље наше покајање, тиме се пред нама откривају дубине нашег бића, раније сакриване од нас самих“ тако, од препознавања таме у нама која рађа тугу ходимо ка том прекрасном обрту, до сазнања да је грех, какав год и колики год био, кап у мору љубави божије то нас испуњава радошћу, а радост слободом коју нам је христос даровао и коју нам нико не може одузети аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду 26 4/2014 покајање – најлепша поезија спасења припадност господу чува се ликом божијим у нама – покајањем, стидом, односом према ближњем, делатном љубављу најтврђи бедем непрегазивости сваког верујућег човека јесте покајање, док не кајати се води човека у душевно исклизнуће и одба- цивање онога што бог од њега очекује бог као апсолутни динамизам добра у свако време очекује покајање греш- ника он брине о човеку, бди над њим јер права љубав само тако и може покајање – оживљујућа сила јеванђељска прича о блудном сину говори о љубави и покајању, о смислу јеванђеља говори о томе да је грех, тај пусти уљез, узрок смрти јер блуд– ни син беше мртав и оживе, а да је по- кајање сила оживљујућа „покајање је свесност својих грехова, свога пада, а грехе скида милост божија“, беседи свети симеон нови богослов хри- сту се прилази покајничком вером јер и христос своју проповед спасења започиње речима: покајте се и веруј- те у јеванђеље пре господа, сетимо се, истим речима то чини свети јован крститељ у јерусалимској пустињи бог као једина апсолутна светлост даје могућност да кроз исповест и по- кајање његова икона – човек, такође засветли ко то човека подстиче на покајање, ко га подстиче да похрли на исповест са радошћу? то су љубав божија и анђели стида и савести који подстичу осећања личног, духовног осиромашења и беде тројични бог најузвишеније пије- дестале небеске красоте чува упра- во за покајнике сетимо се апосто- ла петра, коме очи до краја живота бејаху крваво црвене од плача, јер издаде господа (како тврди црквени писац свети нифонт); или апосто- ла павла, који се стално сећао да је био гонитељ цркве; или покајаног разбојника на велики петак, који ис- поведи веру у царство пре васкрсења христовог; или свете марије маг- далине и марије египатске; светог јакова постника и многих светих који се оденуше светом тајном по- кајања као лекар неба свети јован златоуст нас стога поучава: „греси су ране и болест, а покајање је лек и оздрављење душе“ хаџи драган б поповић тема броја јул/август 2014 27 подвиг покајања припадност господу, вечној прав- ди и истини, чува се ликом бо- жијим у нама – покајањем, стидом, праштањем (не заборавимо шта су последње речи христове на крсту – опрости им оче ), односом према ближњем, делатном љубављу, али и ненадимањем горчинама светских сокова гордости и бесплодних знања која су неупотребљива за спасење христос је бог оних који се кају и спа- ситељ оних који греше, а греси свих грешника мањи су од делића капи милости и љубави христове „сви људи до христа беху мртви у греси- ма својим; и царова смрт од адама до христа“ (еф 2, 1; рм 5, 14), истиче не- ботајни павле, док апо- стол петар у величан- ственој беседи на свету педесетницу поручује: „покајте се, и да се сваки од вас крсти у име ису- са христа за отпуштење грехова“ (дап 2, 38) грех одваја од бога, а у страсти човек тоне постепено, као у живо блато када човек за- падне у искушење, где је грех тако близу са ра- ширеном, шареном и ле- пљивом лепезом избора, човек том избору тре- ба снажно да се одупре молитвом да га господ спаси од привлачне сна- ге искушења од чове- ка, од слободе његове, почиње иницијатива ка покајању, а у том, спа- соносном делу покајања учествује и бог и човек; човек се каје, а бог то по- кајање жели и памти пут ка спасењу постоје људи који својим животом остварују дубоку ноћ греха ипак, ни они не бивају остављени од господа, већ будући стално призивани могу достићи, покајањем и исповешћу, велику светост – пример је свети мојсеј мурин у црк- ви, невести христовој, спасење се задо- бија ако човек приђе покајањем и вером у светој тајни крштења, а „после свога кр- штења, ми и даље грешимо и то сваки дан, зато је господ дао исповест и покајање као ново крштење“, како нам то дивно беседи свети јован лествичник аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије 28 4/2014 даром светога духа покајањем настаје ново човечанство настаје нови ,,род достојан покајања“ – хришћански род на тему броја разговарамо са јеро- монахом иларионом ђурицом, духовником при цркви св три- фуна на топчидерском гробљу у београ- ду код оца илариона годинама велики број младих људи долази на исповест и духовни разговор, а међу њима при- мећујемо и неке познате јавне лично- сти његова непосредност, отвореност и вишедеценијског искуство су особине због којих смо га и ми изабрали за раз- говор на тему појакања и исповести zу светом писму новога завета видимо да су људи који су долазили на јордан да их јован крсти исповедали своје грехе међу њима је било оних које је јован оштро прекорио, захтевајући да принесу род достојан покајања који је то род достојан покајања и шта би по вама било истинско покајање и како га достићи? –„помирити се с богом“ (2кор 5, 18–21) суштина је покајања и исповести ис- тинско покајање почетак је спасења које се налази у познању својих грехова и за њих принесено покајање грех је паклени задах труљења, смрад распадања коме робујемо одрећи се тог злог пута, злог друштва, злих нави- ка, греха, а опет и опет пригрлити зау- век покајање исповест није насиље над савешћу, него ослобођење савести од тираније грехова над душом, али и над телом право покајање је звекет око- ва грехова који падају са душе и тела добром исповешћу потом се прелази на темељно убељивање своје греховне сенке, своје таме, свог зла на крају нас свети дух води у дубину душе-тела, те нас ослобађа окова наших преступа то ослобођење не бива без свештеника „даћу вам ново срце, нов дух удахнућу у вас“ (јез 36, 26), стоји у светом писму даром светога духа покајањем настаје ново човечанство настаје нови ,,род достојан покајања“ – хришћански род zкао свештенослужитељ имали сте доста праксе исповедања верника, можете ли нам рећи да ли постоји неко правило како треба приступати овој светој тајни и како се правилно исповедати? – ако бога нисте срели у човеку који се пред, односно, кроз свештеника ис- поведа богу живом, тешко да ћете га ма где наћи љубав је ухо и вид и нос свештеников разговор водио ненад јовановић потребно нам је свенародно покајање тема броја јул/август 2014 29 ми смо свештеници из генерације от- падничке и наш брат покајник је отпад- ник од вере који је много грешио грех му је постао начин живота односно, изгубили смо сваки смисао за осећање греха, за покајање окаменили смо у својим пороцима на начин навике на грех, на порок, пропада цела наша огре- ховљена заједница види се то и по томе што немамо бројно монаштво види се то и у мржњи која често постоји према монасима мржња на монахе је увек мржња на христа за правилно приступање светој тајни исповести, потребна нам је честа лична исповест са покајањем, што нашој по- месној цркви још увек много недостаје у пракси после одласка са овога света преподоб- ног оца јустина н о в о г, ј о в а н а шангајског и николаја ж и ч к о г, те оца т а д е ј а витов- ничког, о с е т и о се вели- ки губи- так они су били ж и в и примери у сваком погледу, па и у по- кајању ко је спасио душу свога брата и своје сестре, спасио је и себе zкоја су по вама најтежа искушења са којима се сусреће верник при исповести и како их превазићи? – најтеже искушење при исповедању долази од сурогата исповести, нарочито психоанализе типа фројда, јунга, адле- ра, индивидуалне психологије и сексу- алних проблема, те и оптерећеношћу похотом тела и очију виктор франкл, мада је живео као јеврејин, је за препо- руку јер пише као хришћанин и успо- ставио је терапију смислом, логосом, логотерапију свештеник пацијенту (покајнику), није занимљив, већ лекар, где је покајник – пацијент верник је за- веден психологијом која га анали- зира, дакле мрзи, пре или касније као што су те бесомучне анализе некорисне, некорисна је и испо- вест без покајања zкако у данашње време треба гледати на црквене каноне који одлучују од светог причешћа, шта је по вама циљ епитимије и како је верник треба прихватити? – савремени верник је млакоња који не може да поднесе мужествене захтеве наше вере са друге стране, ако настојимо на строгим правилима из iv века, испразнићемо свету цркву од верника исповедник мора да се редовно моли за оне које испо- веда: циљ епитимије је да нас поправи и исцели, а не да буде казна о иларион ђурица 30 4/2014 zкоји би по вама био правилан однос између свете тајне причешћа и исповести, да ли је потребно исповедити се непосредно пред причешће или је исповест невезана за ову свету тајну? – света тајна причешћа и света тајна покајања нису нужно повезане при- чешћујемо се увек по благослову духов- ника, а исповедамо када нам је потреб- но, када имамо шта за исповест zзбог чега многи људи не могу или не желе да приступе светој тајни исповести? – исповедају се изразито побожни људи, али и тешки злочинци ко није искрени верник и уз највеће злочине које је починио не иде на исповест, јер му недостаје догматски и психо- лошки темељ за приступање испове- даоници већина „млаких“ верника каже како „не зна шта би исповеди- ла“ ,,нема греха“ ја такве обично упитам: зашто си дошао/ла код мене грешника? а модеран човек често из- миче исповести и ради питања сек- суалности која је у свакој исповести најосетљивија тема zможете ли нам навести неки пример добре исповести? – свети августин хипонски: „хоћу да се подсетим на прошле своје срамоте и путене покварености душе своје, не зато што би их љубио, него да возљу- бим тебе, боже мој из љубави према твојој љубави, чиним то, дозивајући у сећање своје преопаке путеве у горчи- ни меморије, да ми ти постанеш сладак, сласти непреварљива, сласти блажена и сигурна, ти који си раздеране делове мога бића кад сам се од тебе једино- га окренуо и ишчезао у хиљаде праз- новстава наслађивао сам се некада у младости да се наситим пакла осмелих се и подивљах у превртљивим и мрач- ним похотама; нестаде моје лепоте и постадох трулеж у очима твојим, док сам се свиђао себи и желео да се свидим очима људским“ zза крај нашег разговора, реците нам шта је по вама потребно да бисмо се као народ поправили и постали бољи људи? – потребно нам је свенародно по- кајање, које не укључује само народ, већ и нас свештенослужитеље исповест није насиље над савешћу, него ослобођење савести од тираније грехова над душом, али и над телом тема броја јул/август 2014 31 примивши опроштај грехова, одмах их изгонимо не само из живота и дела – већ и из помисли и сећања наших 1 велика власт свештеника у светој тајни исповести свештеницима је дата чудесна (необична, изванредна) власт! „они“, каже св златоуст, „обитавају још на земљи, а допуштено им је да управљају небеским; добили су такву власт, какву бог није дао ни анђелима, ни арханђе- лима, јер није анђелима речено: оно што свежете на земљи, биће свезано на небесима; и оно што разрешите на земљи биће разрешено на небесима иако они који управљају на земљи не- мају само власт да везују тела, већ се ова власт односи и на саму душу и узлази до неба, јер оно што свештеници одређују доле, то бог потврђује горе, и господар се саглашава са мишљењем својих слу- гу“ (о свештенству, iii, 45) 2 у исповести ми треба да увидимо бескрајну благост небеског цара према својим сагрешившим поданицима многи погрешно гледају на исповест као на тешко бреме, а неки је потпу- но избегавају у овој светој тајни ми треба у ствари да видимо бесконачну благост небеског цара према својим сагрешившим поданицима величи- ну ове благости (доброте) ми можемо представити себи кроз следећи пример: замислимо да је човек из низине и си- ромаштва позван на двор моћног вла- дара, и обасипан његовим безбројним доброчинствима и милостима, и за све то узврати своме господару безобзир- ном незахвалношћу, дрзнувши се да му нанесе најгрубљу увреду разгневљени цар је осудио скривив- шег на смртну казну пресуда већ тре- ба да се изврши и преступник очекује своју смрт но, одједном му се јавља посланик од цара и обећава му опро- штај у име владара, ако он испуни само један услов, управо ако призна свој преступ једном од послатих ми- нистара царских, кога још уз то може изабрати сам себи овог министра цар, поврх тога обавезује да никоме не открива поверену му тајну зар овај услов може бити тежак за преступни- ка? замислимо при томе да милосрдни цар за испуњавање такве исповести, поново обећава да прими преступ- ника у своју милост и поврати му сва пређашња достојанства и почасти шта може бити веће од ове царске ми- лости? само је милост цара небескога виша од ње, и то бесконачно виша јер, учинивши грех ми заслужујемо смрт, не саму привремену, него и вечну, а да би се избавили од бесконачних казни, бескрајна благост нам указује на не превод са руског: небојша ћосовић о исповести 32 4/2014 мање лако средство за нас то сред- ство је усрдна исповест пред служи- тељем цркве, која нас опет уводи међу чеда божија 3 треба да се исповедамо тако, као да се исповедамо последњи пут у животу жртва богу је дух скрушен: срце скру- шено и смирено, бог неће одбацити i ево, опет је дан покајања и ис- повести! још једном развијмо пред свезнајућим мрачни свитак наших дела; још једном чујмо од њега праштање за све што смо учинили и вратићемо се оправдани у свој дом! тако је неис- црпно милосрђе господа нашег према нама! његова правда би могла саврше- но одбацити наше садашње покајање: могла би нам рећи да иако ми толико пута приносимо покајање и толико пута примајући опет опроштај, ипак је не престајемо вређати нашим греси- ма, те јој и не приличи више да узалуд милује своје преступне и лукаве слу- ге, већ да крене против њих судом и казном но, ипак се тако не поступа са нама: пред престолом ове правде и сада ми налазимо исту ону милост, исту љубав и свепраштање осећаш ли ти то душо грешна? осећаш ли да си одавно стоструко достојна ада, а теби се опет отворају рај и царство? чувај се да ова милост не би била показана над тобом по- следњи пут! ii да, братијо моја, на земљи нема никога, ко би нам могао са извес- ношћу рећи, да ова исповест није и последња за нас ово би могао учи- нити једино онај, у чијој су десници кључеви ада и смрти (откр 1, 18), и у коме сви ми живимо, крећемо се и је- смо но, он сам да би нас оградио од безбрижности, благоизволео је да нас обавести јеванђељем својим, да како дан и час његовог доласка нама, тако и нашег одласка њему, треба да оста- ну тајна за нас после овога, сваки коме је драго спа- сење душе своје, приносећи сада испо- вест, дужан је да је произнесе тако као да се исповеда последњи пут у животу а како бисмо се ми исповедали, да смо на самртном одру? исповедали бисмо се са најдубљом скрушеношћу духа и потпуном одвратношћу према греху, који би тада изгубио сваку при- влачност за нас; исповедали бисмо се свецело, ништа не скривајући, јер шта би тајили пред смрћу? – исповедали бисмо се са чврстом одлучношћу да не скрећемо више на страну лажи и без- акоња, јер тада би се свом снагом от- крила пред нама неопходност чистог и светог живота за човека онда поступимо тако сада, као што бисмо поступили на самртном одру раскријмо пред свевидећим сву душу и срце, све тајне страсти и гре- ховне жеље нека милосрђе божије угледа све ране и сву трулеж нашег унутрашњег човека; оно ће их виде- ти само ради тога да би их што трај- није исцелило примивши опроштај грехова, одмах их изгонимо не само из живота и дела, – већ и из помис- господ није дао власт опраштања грехова анђелима, већ људима подобнострасним нама, којима су познате све слабости људске природе тема броја јул/август 2014 33 ли и сећања наших: нека они остану уделом непријатеља нашег, који нас је и покренуо на грех и радовао се што смо преступали заповести господње давши обећање пред јеванђељем и кр- стом, да ћемо водити живот чист и до- бар, понављаћемо себи ово обећање и јутром и вечери, у тренуцима радости и жалости, у храму божијем и кући, седећи за трпезом и одмарајући се у постељи, да дело спасења нашег ни- када не би напуштало сећање наше и постало главним делом нашег живота (види проповеди архиепископа хер- сонског инокентија, том 2) iii а ради утврђивања себе у овом неопходном подвигу, ради ограђи- вања себе од нових животних саблаз- ни, од нових напада страсти, понеси- мо са собом са светог аналоја, сећање на смрт, као поуку за живот – јер није тек онако (за бадава – прим прев) рекао премудри: сећај се кончине твоје, и никада нећеш сагрешити (сир 7, 39)! 4 каква треба да буде наша исповест? казуј најприје безакоња твоја, да се оправдаш (ис 43, 26) сада пођимо на исповест код служи- теља цркве ако савршимо исповест нашу како треба, – добићемо опроштај грехова, добићемо оправдање зато је нужно да знамо какву треба да принесе- мо исповест а) наша исповест треба да буде пот– пуна и савршена, то јест да ништа не скрива – од срамних дела до безумне речи, од нечисте помисли до преступне жеље раскријмо пред богом и служитељем његовим сву душу и срце, све тајне страсти и греховне жеље срцевидац је видео сва безакоња наша још онда када су се зачињала у тајним помислима срца нашег свезнајући је био са нама и онда када смо се сакрили од погледа људских и сматрајући себе неприметним, нераз- умно мислили и чинили бестидности мислимо ли да ћемо пред њим сакри- ти наше грехе? сада он стрпљиво оче- фото: wwwvpdsru 34 4/2014 кује, да се ми одвратимо од нечистоте своје; исповедимо пред њим безакоња своја, откријемо и обнажимо ране са- вести своје; но доћи ће дан суда, када ће он сам открити сва срамна дела наша пред читавом скупином (сабором) анђе- ла и људи б) исповест наша треба да буде искре- на и усрдна, не скривајући побуде на без- акоње, које се таје у развраћеном срцу, на љубав према греху, на услађивање срца греховним жељама и осећањима; – не тражећи лажна извињења за своје грехове, а тим више, – не окривљујућа друге, уместо себе ми овде долазимо да лечимо своје ране, а не да их скри- вамо од лекара, – то јест да исповеда- мо своје грехе, а не да осуђујемо друге, да се не бисмо у противном подвргли двострукој и неопростивој осуди суд божији се тиме и разликује од људских судова, што се на њему оправдава онај који више окривљује себе, – очишћује се онај, ко искрено открива своју нечисто- ту и пред ким треба да се извињавамо? да ли пред служитељем олтара? но, он је само сведок наше исповести, и сам је од грешника, који траже оправдање и спасење у једном господу и спаситељу управо ради тога и господ није дао власт опраштања грехова анђелима светим и бестрасним, већ људима подобнострас- ним нама, којима су познате све слабо- сти људске природе, да би они могли састрадавати са нама и надзирати тешку болест душе наше што искреније отво- риш своје срце пред духовним оцем, што усрдније исповедиш свој живот пред њим, тиме ћеш га више подстаћи да са- осећа са тобом и олакша тешку невољу твоје душе, те и умири оно што притиска твоју савест и на крају он (свештеник) ће искреније уздахнути за тебе ка богу: господе, не скрени срце моје у речи лукаве, да смишљам извињење за грехе! в) наша исповест треба да буде сузна, скрушена и смирена дух скрушен је једино угодна жртва богу; срце скрушено и смирено, бог неће одбацити зауставимо се као по- кајани цариник, код црквеног прага и ударајући се у прса своја, завапимо: боже, милостив буди мени грешноме! ах, када бисмо ми могли увидети ону судбину која очекује грешника после гроба; када бисмо ми могли осетити та неизрецива за језик људски, мучења која трпе зле душе, које нису принеле искрено покајање, онда бисмо схва- тили сву снагу речи господњих: бла- жени који плачу сада, јер ће се утеши- ти; тешко вама који се смијете сада, јер ћете заплакати и заридати ми бисмо, тада заплакали плачем неутеш- ним, као што су плакали они, којима је било откривено стање душе, разлуче- не од тела г) наше покајање треба да буде чвр- сто и непромењиво каква је корист од исповедања гре- хова, без намере да се они оставе за- увек? – то јест устајати, да би се пало још дубље? – будити се само ради тога да би се опет погрузили у најтежи и не- пробудни сан? обраћати се богу да би се тако рећи украло праштање и опет га издавати, предајући се његовом не- пријатељу? не значи ли ово – искуша- вати дуготрпљење божије, исмевати свете тајне, газити крв завета хри- стовог, поново распињати господа? не, љубљени, добивши опроштај грехова својих, одмах их изгонимо, не само из живота и делатности којом се бави- мо, него и из самих помисли и сећања својих нека би непрестано биле на нашем уму и језику речи јосифа цело- мудреног: како бих опет могао да гово- рим зло и грешим пред богом? (из књиге епископа тобољског јустина света че- трдесетница, изд 1893 г) из књиге протојереја григорија ђаченка накануне исповеди (изд 1897 г у москви) тема броја јул/август 2014 35 покајање цара стефана душана душан се јавно исповедио, као крунисани српски цар, у свечаној повељи којом проглашава законик велики успеси могу да понесу учеснике и да зато настану нес- поразуми неразумевање даље покреће нежељене догађаје, због којих ће неки људи касније пројавити своје дубоко и искрено покајање тако је у бици на велбужду српска војска однела велику победу, а бугарски цар михаило шишман погинуо (1330) у току боја посебно се истакао пре- столонаследник душан после овог успеха, ратоборна властела је хтела да крене у даља освајања, али је краљ стефан дечански хтео да избегне ново проливање крви закључио је мир са побеђеном бугарском, што је подста- кло немирну властелу да размишља о промени власти односи између оца и сина почели су да се кваре дечански је послао сина у зету, што је душан схва- тио као удаљавање од престола и пре- теће лишавање власти на први знак синовљеве побуне, краљ је са војском дошао под скадар и ушао у синовље- ве дворе дошло је до помирења из- међу родитеља и сина када је ускоро краљ, из најбоље намере, позвао сина да дође и објасни неке поступке, све се променило душан и његови след- беници прибојавати су се да се стари краљ изненада предомислио из стра- ха од казне, организован је преврат, а краљ је изненађен и ухваћен у тврђави петрич раздвојен од жене и деце, де- чански је заточен у тврђаву звечан, где је умро, под неразјашњеним околно- стима (11 новембар 1331) тело све- тог краља је пренето у његову задуж- бину, манастир дечане (1332) јавна исповест у годинама које су уследиле по дола- ску на власт, душан се у повељама за- хваљивао богу и божјим угодницима на помоћи у тешким тренуцима свог живота правдао се да је био примо- ран на побуну и да му је претило про- гонство сматрао је да су оца против њега окренули лоши људи и рђави са- ветници, подстакнути непријатељем сваког добра инсистирао је да су преврат и промена власти били не- минован след догађаја а онда се све променило у повељи за манастир св петра и павла на лиму (око 1343), син је указао поштовање почившем оцу нема више речи осуде, већ се по- миње „нова благодат“ која се догодила др ђорђе вуковић 36 4/2014 над очевим моштима, благодат коју је и сам душан увидео тако се преко- ревање претворило у слављење новог угодника божјег та промена се памти- ла и приповедала душан се још једном јавно испове- дио, сада као крунисани српски цар у свечаној повељи којом проглашава законик (1349), цар душан је казао како је лепо и благочестиво живео са оцем (нежно сећање на блискост са родитељем овде се први пут појављује у једном званичном документу) про- тив њих двојице устали су неприја- тељи које су их напали душан подвла- чи да су се заједно молили за победу и да су заједно постигли успех против непријатеља, а да је он (душан) само припремио војску за борбу на велбу- жду ни после победе, мира није било зажалио је што су неки раздражили оца против њега уместо осуде или правдања, цар је сада туговао за оцем и жалио због сукоба са њим оптерећена савест још је константин михаиловић из островице, чуо за душаново по- кајање о томе је писао у свом знаме- нитом делу турска хроника или јани- чарове успомене (око 1500) побуна против оца оптерећивала је савест младог владара душан је покушао да разреши ово мучно стање и потра- жио је духовне утехе он се обратио св јоаникију ii, тадашњем архиепи- скопу који је миропомазан за првог српског патријарха, затим митропо- литима српске цркве и светогорским монасима, вероватно хиландарцима у константиновом тексту говори се о калуђерима свете горе „реда светог василија“, што је уступак западном читаоцу, који је навикао да монаси припадају неком реду (нпр монаси св бенедикта или бенедиктинци итд) константиново дело је на првом месту било намењено пољском краљу и њего- вом двору, па је писац користио књи- жевне изразе блиске савременицима, а које нису много одступале од ствар- них догађаја писац је вероватно мис- лио на пирг св василија (данас по- знатији као хрусијски пирг) који се налази у манастиру хиландару са хи- ландарским игуманима душан је био изразито близак игуману арсенију је дао да састави и напише једну повељу хиландару, изгледа у част рођења пре- столонаследника св уроша v (1337) остарелог арсенија потражио је први српски цар кад је дошао у свету гору и затражио да му буде духовник изви- нивши се моћном владару због старо- сти, арсеније је одредио свог ученика исаију серског да буде царев духов- ник, што је душан прихватио дру- ги хиландарски игуман, св сава iv изабран је, за душановог живота, за новог српског патријарха, после упо- којења св јоаникија ii цар на коленима владар је затражио да се за њега по- моле и да га посаветују шта би требало да учини од свих је добио исти одго- вор: „не можемо ти други савет дати, већ да се вратиш господу богу“ још су му саветовали да принесе искрене плодове покајања за своје грехе то ће бити захвалније богу и корисније његовој души, него било шта друго да учини „јер господ бог је милостив према онима који га искрено љубе и призивају“ чувши од духовника са- вет, душан је решио да их послуша отишао је у дечане на очев гроб вла- дар је пошао са пратњом у дечане, а кад је дошао до манастира на триста стопа, тада се десило велико чудо ду- шан је пао на колена и тако ишао до очева гроба ту, крај моштију запла- тема броја 36 4/2014 јул/август 2014 37 над очевим моштима, благодат коју је и сам душан увидео тако се преко- ревање претворило у слављење новог угодника божјег та промена се памти- ла и приповедала душан се још једном јавно испове- дио, сада као крунисани српски цар у свечаној повељи којом проглашава законик (1349), цар душан је казао како је лепо и благочестиво живео са оцем (нежно сећање на блискост са родитељем овде се први пут појављује у једном званичном документу) про- тив њих двојице устали су неприја- тељи које су их напали душан подвла- чи да су се заједно молили за победу и да су заједно постигли успех против непријатеља, а да је он (душан) само припремио војску за борбу на велбу- жду ни после победе, мира није било зажалио је што су неки раздражили оца против њега уместо осуде или правдања, цар је сада туговао за оцем и жалио због сукоба са њим оптерећена савест још је константин михаиловић из островице, чуо за душаново по- кајање о томе је писао у свом знаме- нитом делу турска хроника или јани- чарове успомене (око 1500) побуна против оца оптерећивала је савест младог владара душан је покушао да разреши ово мучно стање и потра- жио је духовне утехе он се обратио св јоаникију ii, тадашњем архиепи- скопу који је миропомазан за првог српског патријарха, затим митропо- литима српске цркве и светогорским монасима, вероватно хиландарцима у константиновом тексту говори се о калуђерима свете горе „реда светог василија“, што је уступак западном читаоцу, који је навикао да монаси припадају неком реду (нпр монаси св бенедикта или бенедиктинци итд) константиново дело је на првом месту било намењено пољском краљу и њего- вом двору, па је писац користио књи- жевне изразе блиске савременицима, а које нису много одступале од ствар- них догађаја писац је вероватно мис- лио на пирг св василија (данас по- знатији као хрусијски пирг) који се налази у манастиру хиландару са хи- ландарским игуманима душан је био изразито близак игуману арсенију је дао да састави и напише једну повељу хиландару, изгледа у част рођења пре- столонаследника св уроша v (1337) остарелог арсенија потражио је први српски цар кад је дошао у свету гору и затражио да му буде духовник изви- нивши се моћном владару због старо- сти, арсеније је одредио свог ученика исаију серског да буде царев духов- ник, што је душан прихватио дру- ги хиландарски игуман, св сава iv изабран је, за душановог живота, за новог српског патријарха, после упо- којења св јоаникија ii цар на коленима владар је затражио да се за њега по- моле и да га посаветују шта би требало да учини од свих је добио исти одго- вор: „не можемо ти други савет дати, већ да се вратиш господу богу“ још су му саветовали да принесе искрене плодове покајања за своје грехе то ће бити захвалније богу и корисније његовој души, него било шта друго да учини „јер господ бог је милостив према онима који га искрено љубе и призивају“ чувши од духовника са- вет, душан је решио да их послуша отишао је у дечане на очев гроб вла- дар је пошао са пратњом у дечане, а кад је дошао до манастира на триста стопа, тада се десило велико чудо ду- шан је пао на колена и тако ишао до очева гроба ту, крај моштију запла- као је и завапио: „опрости ми, мили мој господару и оче“ горко је плакао и искрено се кајао, као син који се издалека, из туђе земље, вратио оцу када се душан онесвестио, племићи су подигли га и извели напоље видев- ши владар у таквом стање, властела се уплашила подигли су га и извели на- поље „и не дадоше му више да долази тамо“ (константин јаничар) али, ду- шан се није предавао наредио је да се направи крст крај пута, на месту ода- кле је кренуо на коленима до моштију после покајања, казивао је констан- тин у свом делу, душан је саградио тридесет манастира, великих и ма- лих „и увек је живео у великој по- божности, делећи милостињу“ крста покајања у дечанима више нема, али се зна да је да је константин јаничар поуздан што се тиче помена споменика он први од старих српских писаца помиње мраморни стуб на косову пољу, постављен на месту хватања св кнеза лазара, као и постојање муратовог турбета познат је и душа- нов обичај да подиже крстове како би обележио неки значајан догађај у свом животу цар је подигао: је- дан крст у хиландару, на путу од пристаништа до мана- стира, и још један крст на врху атоса, на који је из- лазио јашући на коњу тако се може веровати да је овај душанов крст постајао на- домак дечана као видљив знак ис- креног покајања к о н с т а н т и н јаничар је напи- сао своје дело у жељи да упозна тадашњи свет са оним што се десило у српској царевини после штампања, у време св патријарха макарија соко- ловића, константиново дело је поста- ло познато на поучним примерима из овог дела генерације су могле да се уче како се исправљају грешке у животу и какву благодат са собом носи право покајање цар стефан урош iv душан, фреска настала половином 14 века (манастир лесново, македонија) 38 4/2014 питање из наслова текста преноси- мо из пригодног текста свеште- ника матеје матејића, својевре- мено написаног уочи почетка божићног поста када смо ово питање прочитали неким нашим пријатељима који живе хришћанским животом, њихова реак- ција је изгледала отприлике овако: „аух ово питање погађа у центар“, уз стег- нути осмех који је требало да покрије зебњу и нелагодност заиста, прва ре- акција на овако постављено питање из- азива нелагодност од могуће „огољено- сти“ и скидања маске са праве природе наше личности питање из наслова повлачи за собом и друга питања: може ли човек имати реалну и тачну слику о себи? шта зна- чи знати о себи „какав сам стварно“? да ли то „стварно“ подразумева тамну и (још увек) огреховљену страну наше личности? да ли се оно односи на потис- нуте, најчешће морално неприхватљиве жеље и мотиве или се односи на карак- терне особине, пре свега оне лоше? хајде да размотримо шта могу да значе одго- вори „да“ и „не“, јер се оба одговора могу тумачити и у позитивном и у негатив- ном контексту свест о паду ако кажемо – „да, застидео бих се“, у позитивном контексту то може значи- ти да смо свесни палoсти своје приро- де и својих слабости и страсних скло- ности то би значило да имамо реалан увид у тамну страну своје личности, да имамо развијену самосвест и само- критичност а то због чега се стиди- мо заправо је последица пале људске природе јер „нема човека да живи, а да не греши“ и „ако речемо да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама“ (1јн 1, 8) било би то покајничко – „стидим се“, али као резултат борбе против греха, са којим се стално бо- римо, али никако да се изборимо до краја највећи светитељи су себе сма- трали, искрено и истински, за највеће грешнике зашто? зато што су изобил- ном силом духа светог откривали и упознавали дубину огреховљености природе, да би то стање трудом и под- вигом, уз божију помоћ, мењали да ли бих се застидео да други знају какав сам стварно? може ли човек имати реалну и тачну слику о себи? шта значи знати о себи „какав сам стварно“? виктор вицановић тема броја јул/август 2014 39 лице као маска исти одговор у негативном контексту може имати следећи смисао: да, засти- део бих се, зато што свесно или несвесно прикривам своју грешност од других и од себе: дволичан сам, лицемер, „окре- чени гроб“ моја личност је само маска (persona = маска) иза које се крије моја тамна страна у крајњој консеквенци то може да значи да човек не само да при- крива своју грешност, већ и да ништа зна- чајно не чини да би је изменио, контро- лисао и обуздао такав човек заиста има прави разлог због чега би се постидео суд човеков и суд божији ако, пак, кажемо – „не, не бих се засти- део“, у позитивном контексту то може значити да нам је мирна савест или да бар немамо великих грехова због којих би се (много) стидели али одсуство већих грехова не мора значити да је до- стигнут пуни спокој „јер ја не осећам ништа на својој савести, али зато нисам оправдан; а онај који ме суди јесте го- спод“(1 кор 4,4) поука је јасна: из зе- маљске и људске перспективе греси могу изгледати много мањи него из духовне и небеске када кажемо: „не, не бих се застидео“ ово треба имати на уму једно је суд човеков, а друго је суд божији из житија светих сазнајемо о подвижници- ма и врлинским људима који су били уз- нети на небо да би доживели непосред- но искуство раја и пакла, а затим су били враћени у земаљски живот како би у страху божијем, молчанију и још дубљем покајању провели његов остатак то је порука да и највећи праведници када из- ађу на небески суд могу доживети стид и срам због ситних, неискајаних или неис- повеђених грехова умртвљеност грехом с друге стране, одговор – „не, не бих се застидео“ у негативном контексту зна- чио би одсуство самокритичности, од- носно да човек нема реалну и објективну слику о себи у крајњој линији то може бити особа психопатског типа (особа са дубоким карактерним поремећајем) или лицемерни лажљивац спаљене савести (1тим 4, 2) разлика између овог типа одговора и „да“ у негативном контек- сту је у томе што овде изостаје истинска или било каква свест о својој грешности (морална отупелост), док код „да“ у не- гативном контексту она постоји, али се вешто и лицемерно прикрива од других грех и покајање ако брижљивије пратите и анализи- рате ток ваших мисли, док покушавате да дате одговор на питање постављено у наслову, можда ћете приметити да се на одређени начин и у одређеном степену у вама појављују сва четири типа одговора истовремено смо и искрени покајници, али и (стрепимо да) понешто кријемо; истовремено имамо мирну савест, али је понекад ућуткујемо или игноришемо да нас не би стално оптерећивала вред- ност питања из наслова текста је управо у томе што нас подстиче на искренија и дубља лична преиспитивања аутор је психолог у деветој београдској гимназији на више места у чувеном збор- нику житија краљева и архие- пископа српских, свети српски архиепископ јаков прославља се због својих богоугодних дела преподобни је био „управљач сваког законског пре- дања“, који се угледао на своје непосред- не претходнике, од којих данас као свете прослављамо: саву i, арсенија, саву ii и јевстатија i свети јаков (1286–1292) се трудио на очувању црквених устава и давању личног примера, сећајући се страшног судије који ће доћи и дати свима по заслугама светитељ је био кти- тор више храмова, по речима даниловог настављача, „у области државе велике архиепископије“, изграђених у мирним временима, пре шишмановог напада његова ктиторска активност је била ве- зана за жичку област и, вероватно, жичке метохе од обимног ктиторског рада, да- нас је првенствено познат његов труд око изградње испоснице у котрулици, како је то забележио свети данило пећки белешке преписивача на маргинама рукописа говоре да се архиепископ ја- ков старао да манастире снабде драго- ценим рукописима тако је писар драго- ман, по жељи јакова, преписао поучење јеванђељско од константина презвите- ра (ix век) за манастир студеницу по- менути константин био је, колико се зна, савременик светих петочислени- ка (климента, наума, саве, анђелара и горазда), писац прве словенске кратке историјске хронике (историкија) и ори- гиналних стихова, које је један словен први написао ћирилицом и сав тај труд био је „да божији плод узрасте више“ (по речима самог константина) слич- но презвитеру, и јаков је био неуморни трудбеник на њиви господњој, бринући се о очувању вере (ср јуд 1, 3) потреб- но је истаћи јаковљеву бригу за монахе и развој монашке духовности једном при- ликом у србију су дошла два монаха „од грчких (византијских) страна“, позната по свом подвигу они су примљени код јакова, којем су се обратили са молбом: „молимо твоју светињу да даш нама јед- но место за засебно пребивање, као што раније навикосмо јер не можемо живе- ти у збору са братијом“ јаков је уважио њихову жељу за отшелничким начином живота и за место њиховог подвига ода- брао котрулицу, пештеру у камену, близу реке бистрице и пећког манастира све- тих апостола по заповести архипасти- ра, пећина је зазидана и припремљена труд светог српског архиепископа јакова преподобни је био „управљач сваког законског предања“, који се угледао на своје непосредне претходнике др ђорђе вуковић 40 4/2014 светли ликови историје спц за обитавање монаха, а јаков је одредио да се монаси хране у пећком манасти- ру „и у време свакога празника сила- зили су у збор братије, и ту су они жи- вели много година у великом подвигу“ (свети данило пећки) вредни архиепископ се бринуо и о светим моштима када је у жичи дошло до исцељења болесног човека на гробу светог јевстатија i, о свему су обавеш- тени архиепископ јаков и сабор након јављања анђела у сну еклисијарху мана- стира жиче, обавештен је и краљ милу- тин краљ се одмах посаветовао о овом чуду са архиепископом јаковом и одлу- чено је да се отвори гроб нађене су це- локупне мошти, које су свечано пренете у кивот (између 1288–1290) тада је све- титељ званично канонизован ускоро је избио рат, чији је неповољни ток угро- зио и манастир жичу, тадашње архиепи- скопско седиште тада је јаков одлучио да пренесе свете мошти јевстатија i у пећки манастир тај чин преноса светих моштију, сматрају неки историчари, оз- начава годину коначног пресељења ар- хиепископске столице у пећ (око 1291) мошти су свечано положене у пећки манастир, где леже и до овога дана, чу- вајући манастир и „сијајући као много- светли свећњак свима и на векове не ћутећи славе оца који нема почетка“ јул/август 2014 41 архиепископ данило са моделом цркве пресвете богородице и својим заштитником св пророком данилом, фреска из пећке патријаршије напредовање трупа видинског кне- за шишмана убрзо је угрозило и пећки манастир непријатељска војска је про- дрла у жупу хвосно до места ждрело, код руговске клисуре и покушала да заузме пећ „те ноћи, када су (војници) стајали близу тог места званог ждрело, молитвама светих угодника симеона и саве и архијереја христова арсенија, који ту лежи у дому апостола, јави им бог велико знамење страха“, тако „да су видели велики огњени стуб где сила- зи са неба, од кога су излазиле пламене луче и са јарошћу паљаху њихова лица, и огњени људи са оружјем у рукама и са великом жестином гоњаху их, секући њихове пукове и тако видевши овај њи- хов зломислени вођ (шишман) овакво знамење, поче бежати, гоњен гневом господњим, са мало војске у своју државу “ (свети данило пећки) свети архиепископ јаков се помиње и у знаменитом пљеваљском требнику (око 1290) у требнику се желе „многаја љета“ архиепископу јакову, краљу ми- лутину и најближим члановима краљеве породице поред тога, жели се „вечнаја памјат“ претходним владарима, међу којима се помиње монах јован, тј бив- ши краљ стефан радослав, са супругом аном и децом не тако давни пример помирења два брата (радослава и вла- дислава), требало је да подсети браћу – драгутина, који је одступио од престола и милутина, који је примио власт од брата драгутина, да чувају непомуће- не братске односе и да заједничким снагама уређују стање у држави на до- бробит народа у требнику се још жели „многаја љета“ архијерејима српске цркве (из зетске, рашке, хвостанске, будимљанске, хумске, призренске, то- пличке, ибарске, липљанске, дабарске и моравичке епископије) и „вечнаја памјат“ његовим претходницима како се помињу скоро сви епископи, овим требником се наглашавају слога и једин- ство српске цркве, под руководством јакова, у љубави према христу после много труда на њиви господњој, архиепископ јаков се упокојио 1292 го- дине, на дан када српска црква празнује његов свети спомен (3/16 фебруара) белешке преписивача на маргинама рукописа говоре да се архиепископ јаков старао да манастире снабде драгоценим рукописима 42 4/2014 светли ликови историје спц пећка патријаршија у овом броју православног мисионара у рубрици „многодетне хришћан- ске породице“ говоримо о поро- дици вућић она (за сада) има четворо деце, што би у данашње време (када се у српским породицама у просеку рађа је- два двоје деце) могло да се посматра као почетни ниво многодетства када би сви срби радили на томе да, колико до њих стоји, имају бар четворо деце, онда би наша земља била на добром путу да ре- ши проблем беле куге а како нам вући- ћи кажу, моле се богу да добију још бла- гословених дарова-принова радоња вућић (37), родом никшића- нин, старији водник, у униформи војске србије служи свом народу 18 година, али пре свега служи богу као храбри христов војник, додуше са нешто мањим стажом, али са истом ревношћу завршио је сред- њу машинску школу у никшићу и војну школу у београду за артиљеријско-ра- кетне јединице противваздушне одбра- не са супругом драганом (38), која је завршила средњу хемијску, а потиче из старе жарковачке породице ђорђевић, има, како сам каже, четири божија дара: божидара (9), филипа (7) и близанце со- фију и симеона (5) у браку су 14 година живе у београдском насељу жарково помаже бог, вућићи! примате ли ми- сионар у госте? – како да не? добро дошли! таквим чу- веним гостима би се свако обрадовао! чули смо за домаћина да је војник и ап- солвент на студијама богословских нау- ка шта је утицало да крене тим путем? како се слажу војска и богословија? радоња: – сада се слажу божији про- мисао али, раније је било незамисливо био сам други разред машинске шко- ле кад сам чуо од једног другара за по- јам „крсна слава“ питао сам свога оца и рекао ми је да је имамо – св ђорђе, и послао ме да о томе питам бабу, његову мајку баба је једина постила, ишла по- времено у цркву, причешћивала се она ме је научила да се крстим отац је једино имао обичај прије сваког посла да каже: „помози, боже, мени нејакоме!“ а мајка ми је из партизанске породице на нама се обистинила народна мудрост: без не- воље нема богомоље у ствари, све је то божији промисао, који приводи човјека покајању и усмјерава ка спасењу прва велика невоља, бомбардовање београда и цијеле србије 1999, промијенила је на- ше животе: доживио сам велику љубав, породица вућић први порођај за нас је био прва велика радост јер смо прво дијете добили тек у петој години брака радмила грујић јул/август 2014 43 многодетне хришћанске породице а мајка је прва пошла божијим путем и крстила се у никшићу запалио сам сво- ју прву свијећу у цркви посвећеној на- шем крсном заштитнику, св георгију, на бановом брду; први пут сам отишао на острог, са драганом, и то некрштен – а рођен сам надомак њега то је допринело да се у својој 23 години крстим са браћом у никшићу, уочи св василија у јуну те исте године вјенчао сам се са драганом у жарковачкој цркви вазнесења господ- њег моја сестра се крстила 2001 године као благослов и вјенчани поклон, моја мајка донијела нам је икону пресвете бо- городице тројеручице и икону св васи- лија острошког како сам стигао до богословског фа- култета? трагао сам и читао свашта, па су ми дошле у руке и неке књиге о масо- нима ту спомињу даново кољено, па от- кривење јованово причао сам о томе са колегом, а он ме пита: „јеси ли читао но- ви завет?“ кажем: „нијесам“ а он: „јеси ли ти србин“? кажем: „јесам“ „не, ни- си србин није србин ако није прочитао нови завет“ и да ми га да прочитам то је за мене било откривење божије дожи- вљавао сам га као да се тиче мене лич- но први пост који сам цио постио био је васкршњи 2003 године, али исповијест је за мене била нешто страшно исповје- дио сам се код оца бранка митровића и он ми је много помогао савјетом да про- читам житије св серафима саровског ускоро смо се исповиједали у манастиру сланци, код блаженопочившег о ава- кума придобио нас је осмијехом и улио нам повјерење од тада нам је он постао духовник почео сам да размишљам и о упису на богословски факултет питао сам га за савјет, није ми дао јасан одго- вор, али је зато наш прота милорад си- мић кад нам је светио водицу (увијек се некако подеси да нисам тада присутан) три пута заредом остављао поруку за мене да упишем факултет опет одем о авакуму и то му кажем, а он ме погледа некако озарено и рече: „нека бог благо- слови, па ћемо заједно студирати!“ та- ко сам се уписао 2006 на православни богословски факултет и кад год сам на студијама био у неком шкрипцу, уви- јек бих се сјетио његовог лица као да ми говори: „само настави даље“ и стигао сам до апсолвента драгана: – радоња је први пришао цркви, некако одједан- пут иначе, ја сам крштена са 40 дана у жаркову у мени је нека вера увек била присутна, јер сам одлазила у цркву, али све је то било нејасно док нас све радоња није покренуо да ли би радоња желео да буде све- штеник? питали смо за вас вашег паро- хијског свештеника, проту милорада симића, из цркве светог вазнесења го- сподњег, и ево шта нам је рекао: „то су млади и честити људи, увек су присутни на литургији и на бденију радоња студи- ра на богословском факултету, а ради у војсци нека се потруди и заврши га, а ја ћу му дати препоруку да га рукоположе многодетство је нешто најлепше што ми је господ подарио не може се описати кад су сви на окупу, то је испуњење моје душе нема лоших страна, и када наиђу брзо нестану, само кад погледаш на своју децу, кажеш: слава ти и хвала, боже, на деци овој! и све муке нестају 44 4/2014 многодетне хришћанске породице за свештеника у војсци, јер сматрам да је достојан да служи божијем олтару, али и да остане у војсци јер и за једно и за друго је потребна храброст, а он је има“ – то нам је драго чути да, молитве оца милорада су ме и уписале на бого- словски факултет прошлог августа је заживјела свештеничка служба у војсци, за сада има осам свештеника, а потреба је велика ето, волио бих, ако бог да, и ако буде воља божија али, потребан је и велики труд да ли потичете из многодетних породица? – ја сам најстарији од четворо дјеце мојих родитеља – три сина и кћер сви живе у никшићу деда по оцу имао је де- веторо дјеце, а двоје је умрло као дјеца, а од ове двојице један се звао божидар, па ми је драго што то име носи наш син драгана има само сестру отац јој је из жаркова, а мајка са космаја драганин прадеда и прабаба, по оцу, народили су 21, али се одржало само 9-оро дјеце где сте се упознали? драгана: – упознали смо се код моје тетке верице али, то ће вам раша боље испричати радоња: – како смо се упо- знали, опет божији промисао?! ја сам са два другара 1998 нашао стан код ње- не тетке, овдје у комшилуку допао сам се њеној тетки и она ми је рекла да ће ме упознати са једном добром дјевојком то ме је страшно увриједило она да ми на- ђе дјевојку као да сам ја неспособан?! и одмах сам јој рекао: „нећу“ годину дана сам избјегавао сваки разговор о томе, он- да сам нашао стан у студентском дому, и скоро пред селидбу, сврати драгана код тетке, а тетка ме зовне: „драшко, дођи“! к’о да ме је простријелила е, знао сам за- што тако смо се упознали мени је само јул/август 2014 45 селидба била у глави, и задње вече кад сам дошао по ствари и да се поздравим са тетком, драгана позове тетку телефо- ном, а ја подигнем слушалицу и, ето, готово за пар дана је почело бомбардо- вање стално смо се зивкали и бринули једно о другом бомбардовање – невоља која нас је зближила ко је одабрао имена за децу? – кад се божидар родио, однио сам оцу авакуму неколико имена да он иза- бере, а он је рекао: „само родитељи да- ју имена како се ви сложите, нека је благословено!“ да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? драгана: – прва два порођаја су била болна, али и брза и радост је одмах сме- нила муку трећи је био нешто посебно брз, безболан, нешто чега се увек баш радосно сећам, а још су били близанци, тешки по 3,7 кг страх је просто нешто саставно, нешто са чиме долазиш на по- рођај, а потом немаш времена за страх радоња: – њен први порођај за нас је био прва велика радост, јер смо прво дијете добили тек у петој години брака оно што тада нијесмо знали то је да су дјеца буквално дар божији, да бог о томе про- мишља, а не резултат наших напора нај- теже нам је падало што је драгана имала спонтани побачај и није могла да изнесе трудноћу, па се прије рођења божидара наш живот одвијао у знаку великог пет- ка, а кад се он родио радост је била нео- писива, али и захвалност богу и прије филипа имала је још један спонтани, а прошле године је имала, чини ми се нај- тежи, потпуно је била малаксала морам посебно рећи нешто о њеном благосло- веном стању њено лице! била је у поод- маклој трудноћи са божидаром кад нам је у посјету дошао њен брат од стрица, иначе сниматељ замолио сам га да нас 46 4/2014 многодетне хришћанске породице заједно слика испод трешње, да запам- тим то њено лице то је благодат материн- ства, која је мени била видљива, а трајала је више мјесеци и после порођаја, а такође и са осталом дјецом једна побожна бака ми је рекла: „пре него што ће жена да за- трудни, 40 дана анђео господњи пребива са њом
... овде, у иконичном поретку цркве, на месту другог стоји онај који литур- гише – епископ тј свештеник у овом преокрету је садржана тајна покајања јер покајање јесте овај преокрет, овај обрт као лични доживљај и опит ове стварности преумљење преокрет, преумљење (μετἀνοια) није само акт који је последица некак- ве интроспекције (самосагледавања) то смо већ нагласили оно је сусрет са богом живим и истинитим и најпре је за нас несхватљив јер је у питању деловање благодати божије због тога покајање има светотајински карак- тер света тајна покајања и исповести зато није само формално (па макар било и плод анализе сопствених по- ступака) признање својих грехова, него је у дубокој вези са светом тај- ном које нас уводи у нову стварност – са крштењем наиме, у првим вековима хришћан- ства био је устаљен обичај, чак преов- лађујући, да се одрасли крштавају, тј да хришћани не крштавају децу док не порасту и сами као одрасли људи то не учине то је био случај и са све- титељима попут григорија богослова, василија великог, григорија ниског то све што је крштење суштински (онтолошки) преображај живота и плод сусрета са богом тај сусрет мора бити израз властите воље и живота који се утемељује на постојању као из- разу слободе и љубави уместо да свој живот, себе, поистовећујемо са сти- хијама света, са нагонима и базичним потребама биолошког постојања, ми га утемељујемо на заједници слободе и љубави са богом као другим, као вољеним, као жељеним и као жуђе- ним, али и са другима који су у тој заједници на концу, „облачимо се у тема броја јул/август 2014 25 христа“ тј окушамо живот какав он треба да буде и какав ће бити у цар- ству божијем већ овде и сада радост но, ако је крштење светотајинско улажење у коначну истину постојања, онда је покајање препознавање да ту истину не можемо живети сами и на- лази се у самој сржи крштења отпа- дање од те истине је нешто чему је још склона наша природа св григорије богослов у беседи на просветљење (богојављење) каже: „знам још и за пето крштење: оно у сузама (покајања), које је напорније“ па на то додаје: „ја признајем да сам човек, живо биће, променљиве и пропадљиве приро- де, и радо прихватам то (крштење) и клањам се дародавцу“ због тога са крштењем наш живот је неодвојив од покајања као личног проживљавања тајне овога света која се креће од кр- ста до васкрсења непрекидно суоча- вање са својим слабостима, пред ли- цем христовим, тј у исповести пред свештеником који христа иконизује, осликава као што је господ и рекао св јерониму у витлејему на питање шта да му принесе као благодарност за неисказиву милост: „своје грехо- ве“, рекао му је господ грехове не као моралне или законске преступе, него као промашаје самог смисла живота овде бивају јасне речи старца соф- ронија: „што је дубље наше покајање, тиме се пред нама откривају дубине нашег бића, раније сакриване од нас самих“ тако, од препознавања таме у нама која рађа тугу ходимо ка том прекрасном обрту, до сазнања да је грех, какав год и колики год био, кап у мору љубави божије то нас испуњава радошћу, а радост слободом коју нам је христос даровао и коју нам нико не може одузети аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду 26 4/2014 покајање – најлепша поезија спасења припадност господу чува се ликом божијим у нама – покајањем, стидом, односом према ближњем, делатном љубављу најтврђи бедем непрегазивости сваког верујућег човека јесте покајање, док не кајати се води човека у душевно исклизнуће и одба- цивање онога што бог од њега очекује бог као апсолутни динамизам добра у свако време очекује покајање греш- ника он брине о човеку, бди над њим јер права љубав само тако и може покајање – оживљујућа сила јеванђељска прича о блудном сину говори о љубави и покајању, о смислу јеванђеља говори о томе да је грех, тај пусти уљез, узрок смрти јер блуд– ни син беше мртав и оживе, а да је по- кајање сила оживљујућа „покајање је свесност својих грехова, свога пада, а грехе скида милост божија“, беседи свети симеон нови богослов хри- сту се прилази покајничком вером јер и христос своју проповед спасења започиње речима: покајте се и веруј- те у јеванђеље пре господа, сетимо се, истим речима то чини свети јован крститељ у јерусалимској пустињи бог као једина апсолутна светлост даје могућност да кроз исповест и по- кајање његова икона – човек, такође засветли ко то човека подстиче на покајање, ко га подстиче да похрли на исповест са радошћу? то су љубав божија и анђели стида и савести који подстичу осећања личног, духовног осиромашења и беде тројични бог најузвишеније пије- дестале небеске красоте чува упра- во за покајнике сетимо се апосто- ла петра, коме очи до краја живота бејаху крваво црвене од плача, јер издаде господа (како тврди црквени писац свети нифонт); или апосто- ла павла, који се стално сећао да је био гонитељ цркве; или покајаног разбојника на велики петак, који ис- поведи веру у царство пре васкрсења христовог; или свете марије маг- далине и марије египатске; светог јакова постника и многих светих који се оденуше светом тајном по- кајања као лекар неба свети јован златоуст нас стога поучава: „греси су ране и болест, а покајање је лек и оздрављење душе“ хаџи драган б поповић тема броја јул/август 2014 27 подвиг покајања припадност господу, вечној прав- ди и истини, чува се ликом бо- жијим у нама – покајањем, стидом, праштањем (не заборавимо шта су последње речи христове на крсту – опрости им оче ), односом према ближњем, делатном љубављу, али и ненадимањем горчинама светских сокова гордости и бесплодних знања која су неупотребљива за спасење христос је бог оних који се кају и спа- ситељ оних који греше, а греси свих грешника мањи су од делића капи милости и љубави христове „сви људи до христа беху мртви у греси- ма својим; и царова смрт од адама до христа“ (еф 2, 1; рм 5, 14), истиче не- ботајни павле, док апо- стол петар у величан- ственој беседи на свету педесетницу поручује: „покајте се, и да се сваки од вас крсти у име ису- са христа за отпуштење грехова“ (дап 2, 38) грех одваја од бога, а у страсти човек тоне постепено, као у живо блато када човек за- падне у искушење, где је грех тако близу са ра- ширеном, шареном и ле- пљивом лепезом избора, човек том избору тре- ба снажно да се одупре молитвом да га господ спаси од привлачне сна- ге искушења од чове- ка, од слободе његове, почиње иницијатива ка покајању, а у том, спа- соносном делу покајања учествује и бог и човек; човек се каје, а бог то по- кајање жели и памти пут ка спасењу постоје људи који својим животом остварују дубоку ноћ греха ипак, ни они не бивају остављени од господа, већ будући стално призивани могу достићи, покајањем и исповешћу, велику светост – пример је свети мојсеј мурин у црк- ви, невести христовој, спасење се задо- бија ако човек приђе покајањем и вером у светој тајни крштења, а „после свога кр- штења, ми и даље грешимо и то сваки дан, зато је господ дао исповест и покајање као ново крштење“, како нам то дивно беседи свети јован лествичник аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије 28 4/2014 даром светога духа покајањем настаје ново човечанство настаје нови ,,род достојан покајања“ – хришћански род на тему броја разговарамо са јеро- монахом иларионом ђурицом, духовником при цркви св три- фуна на топчидерском гробљу у београ- ду код оца илариона годинама велики број младих људи долази на исповест и духовни разговор, а међу њима при- мећујемо и неке познате јавне лично- сти његова непосредност, отвореност и вишедеценијског искуство су особине због којих смо га и ми изабрали за раз- говор на тему појакања и исповести zу светом писму новога завета видимо да су људи који су долазили на јордан да их јован крсти исповедали своје грехе међу њима је било оних које је јован оштро прекорио, захтевајући да принесу род достојан покајања који је то род достојан покајања и шта би по вама било истинско покајање и како га достићи? –„помирити се с богом“ (2кор 5, 18–21) суштина је покајања и исповести ис- тинско покајање почетак је спасења које се налази у познању својих грехова и за њих принесено покајање грех је паклени задах труљења, смрад распадања коме робујемо одрећи се тог злог пута, злог друштва, злих нави- ка, греха, а опет и опет пригрлити зау- век покајање исповест није насиље над савешћу, него ослобођење савести од тираније грехова над душом, али и над телом право покајање је звекет око- ва грехова који падају са душе и тела добром исповешћу потом се прелази на темељно убељивање своје греховне сенке, своје таме, свог зла на крају нас свети дух води у дубину душе-тела, те нас ослобађа окова наших преступа то ослобођење не бива без свештеника „даћу вам ново срце, нов дух удахнућу у вас“ (јез 36, 26), стоји у светом писму даром светога духа покајањем настаје ново човечанство настаје нови ,,род достојан покајања“ – хришћански род zкао свештенослужитељ имали сте доста праксе исповедања верника, можете ли нам рећи да ли постоји неко правило како треба приступати овој светој тајни и како се правилно исповедати? – ако бога нисте срели у човеку који се пред, односно, кроз свештеника ис- поведа богу живом, тешко да ћете га ма где наћи љубав је ухо и вид и нос свештеников разговор водио ненад јовановић потребно нам је свенародно покајање тема броја јул/август 2014 29 ми смо свештеници из генерације от- падничке и наш брат покајник је отпад- ник од вере који је много грешио грех му је постао начин живота односно, изгубили смо сваки смисао за осећање греха, за покајање окаменили смо у својим пороцима на начин навике на грех, на порок, пропада цела наша огре- ховљена заједница види се то и по томе што немамо бројно монаштво види се то и у мржњи која често постоји према монасима мржња на монахе је увек мржња на христа за правилно приступање светој тајни исповести, потребна нам је честа лична исповест са покајањем, што нашој по- месној цркви још увек много недостаје у пракси после одласка са овога света преподоб- ног оца јустина н о в о г, ј о в а н а шангајског и николаја ж и ч к о г, те оца т а д е ј а витов- ничког, о с е т и о се вели- ки губи- так они су били ж и в и примери у сваком погледу, па и у по- кајању ко је спасио душу свога брата и своје сестре, спасио је и себе zкоја су по вама најтежа искушења са којима се сусреће верник при исповести и како их превазићи? – најтеже искушење при исповедању долази од сурогата исповести, нарочито психоанализе типа фројда, јунга, адле- ра, индивидуалне психологије и сексу- алних проблема, те и оптерећеношћу похотом тела и очију виктор франкл, мада је живео као јеврејин, је за препо- руку јер пише као хришћанин и успо- ставио је терапију смислом, логосом, логотерапију свештеник пацијенту (покајнику), није занимљив, већ лекар, где је покајник – пацијент верник је за- веден психологијом која га анали- зира, дакле мрзи, пре или касније као што су те бесомучне анализе некорисне, некорисна је и испо- вест без покајања zкако у данашње време треба гледати на црквене каноне који одлучују од светог причешћа, шта је по вама циљ епитимије и како је верник треба прихватити? – савремени верник је млакоња који не може да поднесе мужествене захтеве наше вере са друге стране, ако настојимо на строгим правилима из iv века, испразнићемо свету цркву од верника исповедник мора да се редовно моли за оне које испо- веда: циљ епитимије је да нас поправи и исцели, а не да буде казна о иларион ђурица 30 4/2014 zкоји би по вама био правилан однос између свете тајне причешћа и исповести, да ли је потребно исповедити се непосредно пред причешће или је исповест невезана за ову свету тајну? – света тајна причешћа и света тајна покајања нису нужно повезане при- чешћујемо се увек по благослову духов- ника, а исповедамо када нам је потреб- но, када имамо шта за исповест zзбог чега многи људи не могу или не желе да приступе светој тајни исповести? – исповедају се изразито побожни људи, али и тешки злочинци ко није искрени верник и уз највеће злочине које је починио не иде на исповест, јер му недостаје догматски и психо- лошки темељ за приступање испове- даоници већина „млаких“ верника каже како „не зна шта би исповеди- ла“ ,,нема греха“ ја такве обично упитам: зашто си дошао/ла код мене грешника? а модеран човек често из- миче исповести и ради питања сек- суалности која је у свакој исповести најосетљивија тема zможете ли нам навести неки пример добре исповести? – свети августин хипонски: „хоћу да се подсетим на прошле своје срамоте и путене покварености душе своје, не зато што би их љубио, него да возљу- бим тебе, боже мој из љубави према твојој љубави, чиним то, дозивајући у сећање своје преопаке путеве у горчи- ни меморије, да ми ти постанеш сладак, сласти непреварљива, сласти блажена и сигурна, ти који си раздеране делове мога бића кад сам се од тебе једино- га окренуо и ишчезао у хиљаде праз- новстава наслађивао сам се некада у младости да се наситим пакла осмелих се и подивљах у превртљивим и мрач- ним похотама; нестаде моје лепоте и постадох трулеж у очима твојим, док сам се свиђао себи и желео да се свидим очима људским“ zза крај нашег разговора, реците нам шта је по вама потребно да бисмо се као народ поправили и постали бољи људи? – потребно нам је свенародно по- кајање, које не укључује само народ, већ и нас свештенослужитеље исповест није насиље над савешћу, него ослобођење савести од тираније грехова над душом, али и над телом тема броја јул/август 2014 31 примивши опроштај грехова, одмах их изгонимо не само из живота и дела – већ и из помисли и сећања наших 1 велика власт свештеника у светој тајни исповести свештеницима је дата чудесна (необична, изванредна) власт! „они“, каже св златоуст, „обитавају још на земљи, а допуштено им је да управљају небеским; добили су такву власт, какву бог није дао ни анђелима, ни арханђе- лима, јер није анђелима речено: оно што свежете на земљи, биће свезано на небесима; и оно што разрешите на земљи биће разрешено на небесима иако они који управљају на земљи не- мају само власт да везују тела, већ се ова власт односи и на саму душу и узлази до неба, јер оно што свештеници одређују доле, то бог потврђује горе, и господар се саглашава са мишљењем својих слу- гу“ (о свештенству, iii, 45) 2 у исповести ми треба да увидимо бескрајну благост небеског цара према својим сагрешившим поданицима многи погрешно гледају на исповест као на тешко бреме, а неки је потпу- но избегавају у овој светој тајни ми треба у ствари да видимо бесконачну благост небеског цара према својим сагрешившим поданицима величи- ну ове благости (доброте) ми можемо представити себи кроз следећи пример: замислимо да је човек из низине и си- ромаштва позван на двор моћног вла- дара, и обасипан његовим безбројним доброчинствима и милостима, и за све то узврати своме господару безобзир- ном незахвалношћу, дрзнувши се да му нанесе најгрубљу увреду разгневљени цар је осудио скривив- шег на смртну казну пресуда већ тре- ба да се изврши и преступник очекује своју смрт но, одједном му се јавља посланик од цара и обећава му опро- штај у име владара, ако он испуни само један услов, управо ако призна свој преступ једном од послатих ми- нистара царских, кога још уз то може изабрати сам себи овог министра цар, поврх тога обавезује да никоме не открива поверену му тајну зар овај услов може бити тежак за преступни- ка? замислимо при томе да милосрдни цар за испуњавање такве исповести, поново обећава да прими преступ- ника у своју милост и поврати му сва пређашња достојанства и почасти шта може бити веће од ове царске ми- лости? само је милост цара небескога виша од ње, и то бесконачно виша јер, учинивши грех ми заслужујемо смрт, не саму привремену, него и вечну, а да би се избавили од бесконачних казни, бескрајна благост нам указује на не превод са руског: небојша ћосовић о исповести 32 4/2014 мање лако средство за нас то сред- ство је усрдна исповест пред служи- тељем цркве, која нас опет уводи међу чеда божија 3 треба да се исповедамо тако, као да се исповедамо последњи пут у животу жртва богу је дух скрушен: срце скру- шено и смирено, бог неће одбацити i ево, опет је дан покајања и ис- повести! још једном развијмо пред свезнајућим мрачни свитак наших дела; још једном чујмо од њега праштање за све што смо учинили и вратићемо се оправдани у свој дом! тако је неис- црпно милосрђе господа нашег према нама! његова правда би могла саврше- но одбацити наше садашње покајање: могла би нам рећи да иако ми толико пута приносимо покајање и толико пута примајући опет опроштај, ипак је не престајемо вређати нашим греси- ма, те јој и не приличи више да узалуд милује своје преступне и лукаве слу- ге, већ да крене против њих судом и казном но, ипак се тако не поступа са нама: пред престолом ове правде и сада ми налазимо исту ону милост, исту љубав и свепраштање осећаш ли ти то душо грешна? осећаш ли да си одавно стоструко достојна ада, а теби се опет отворају рај и царство? чувај се да ова милост не би била показана над тобом по- следњи пут! ii да, братијо моја, на земљи нема никога, ко би нам могао са извес- ношћу рећи, да ова исповест није и последња за нас ово би могао учи- нити једино онај, у чијој су десници кључеви ада и смрти (откр 1, 18), и у коме сви ми живимо, крећемо се и је- смо но, он сам да би нас оградио од безбрижности, благоизволео је да нас обавести јеванђељем својим, да како дан и час његовог доласка нама, тако и нашег одласка њему, треба да оста- ну тајна за нас после овога, сваки коме је драго спа- сење душе своје, приносећи сада испо- вест, дужан је да је произнесе тако као да се исповеда последњи пут у животу а како бисмо се ми исповедали, да смо на самртном одру? исповедали бисмо се са најдубљом скрушеношћу духа и потпуном одвратношћу према греху, који би тада изгубио сваку при- влачност за нас; исповедали бисмо се свецело, ништа не скривајући, јер шта би тајили пред смрћу? – исповедали бисмо се са чврстом одлучношћу да не скрећемо више на страну лажи и без- акоња, јер тада би се свом снагом от- крила пред нама неопходност чистог и светог живота за човека онда поступимо тако сада, као што бисмо поступили на самртном одру раскријмо пред свевидећим сву душу и срце, све тајне страсти и гре- ховне жеље нека милосрђе божије угледа све ране и сву трулеж нашег унутрашњег човека; оно ће их виде- ти само ради тога да би их што трај- није исцелило примивши опроштај грехова, одмах их изгонимо не само из живота и дела, – већ и из помис- господ није дао власт опраштања грехова анђелима, већ људима подобнострасним нама, којима су познате све слабости људске природе тема броја јул/август 2014 33 ли и сећања наших: нека они остану уделом непријатеља нашег, који нас је и покренуо на грех и радовао се што смо преступали заповести господње давши обећање пред јеванђељем и кр- стом, да ћемо водити живот чист и до- бар, понављаћемо себи ово обећање и јутром и вечери, у тренуцима радости и жалости, у храму божијем и кући, седећи за трпезом и одмарајући се у постељи, да дело спасења нашег ни- када не би напуштало сећање наше и постало главним делом нашег живота (види проповеди архиепископа хер- сонског инокентија, том 2) iii а ради утврђивања себе у овом неопходном подвигу, ради ограђи- вања себе од нових животних саблаз- ни, од нових напада страсти, понеси- мо са собом са светог аналоја, сећање на смрт, као поуку за живот – јер није тек онако (за бадава – прим прев) рекао премудри: сећај се кончине твоје, и никада нећеш сагрешити (сир 7, 39)! 4 каква треба да буде наша исповест? казуј најприје безакоња твоја, да се оправдаш (ис 43, 26) сада пођимо на исповест код служи- теља цркве ако савршимо исповест нашу како треба, – добићемо опроштај грехова, добићемо оправдање зато је нужно да знамо какву треба да принесе- мо исповест а) наша исповест треба да буде пот– пуна и савршена, то јест да ништа не скрива – од срамних дела до безумне речи, од нечисте помисли до преступне жеље раскријмо пред богом и служитељем његовим сву душу и срце, све тајне страсти и греховне жеље срцевидац је видео сва безакоња наша још онда када су се зачињала у тајним помислима срца нашег свезнајући је био са нама и онда када смо се сакрили од погледа људских и сматрајући себе неприметним, нераз- умно мислили и чинили бестидности мислимо ли да ћемо пред њим сакри- ти наше грехе? сада он стрпљиво оче- фото: wwwvpdsru 34 4/2014 кује, да се ми одвратимо од нечистоте своје; исповедимо пред њим безакоња своја, откријемо и обнажимо ране са- вести своје; но доћи ће дан суда, када ће он сам открити сва срамна дела наша пред читавом скупином (сабором) анђе- ла и људи б) исповест наша треба да буде искре- на и усрдна, не скривајући побуде на без- акоње, које се таје у развраћеном срцу, на љубав према греху, на услађивање срца греховним жељама и осећањима; – не тражећи лажна извињења за своје грехове, а тим више, – не окривљујућа друге, уместо себе ми овде долазимо да лечимо своје ране, а не да их скри- вамо од лекара, – то јест да исповеда- мо своје грехе, а не да осуђујемо друге, да се не бисмо у противном подвргли двострукој и неопростивој осуди суд божији се тиме и разликује од људских судова, што се на њему оправдава онај који више окривљује себе, – очишћује се онај, ко искрено открива своју нечисто- ту и пред ким треба да се извињавамо? да ли пред служитељем олтара? но, он је само сведок наше исповести, и сам је од грешника, који траже оправдање и спасење у једном господу и спаситељу управо ради тога и господ није дао власт опраштања грехова анђелима светим и бестрасним, већ људима подобнострас- ним нама, којима су познате све слабо- сти људске природе, да би они могли састрадавати са нама и надзирати тешку болест душе наше што искреније отво- риш своје срце пред духовним оцем, што усрдније исповедиш свој живот пред њим, тиме ћеш га више подстаћи да са- осећа са тобом и олакша тешку невољу твоје душе, те и умири оно што притиска твоју савест и на крају он (свештеник) ће искреније уздахнути за тебе ка богу: господе, не скрени срце моје у речи лукаве, да смишљам извињење за грехе! в) наша исповест треба да буде сузна, скрушена и смирена дух скрушен је једино угодна жртва богу; срце скрушено и смирено, бог неће одбацити зауставимо се као по- кајани цариник, код црквеног прага и ударајући се у прса своја, завапимо: боже, милостив буди мени грешноме! ах, када бисмо ми могли увидети ону судбину која очекује грешника после гроба; када бисмо ми могли осетити та неизрецива за језик људски, мучења која трпе зле душе, које нису принеле искрено покајање, онда бисмо схва- тили сву снагу речи господњих: бла- жени који плачу сада, јер ће се утеши- ти; тешко вама који се смијете сада, јер ћете заплакати и заридати ми бисмо, тада заплакали плачем неутеш- ним, као што су плакали они, којима је било откривено стање душе, разлуче- не од тела г) наше покајање треба да буде чвр- сто и непромењиво каква је корист од исповедања гре- хова, без намере да се они оставе за- увек? – то јест устајати, да би се пало још дубље? – будити се само ради тога да би се опет погрузили у најтежи и не- пробудни сан? обраћати се богу да би се тако рећи украло праштање и опет га издавати, предајући се његовом не- пријатељу? не значи ли ово – искуша- вати дуготрпљење божије, исмевати свете тајне, газити крв завета хри- стовог, поново распињати господа? не, љубљени, добивши опроштај грехова својих, одмах их изгонимо, не само из живота и делатности којом се бави- мо, него и из самих помисли и сећања својих нека би непрестано биле на нашем уму и језику речи јосифа цело- мудреног: како бих опет могао да гово- рим зло и грешим пред богом? (из књиге епископа тобољског јустина света че- трдесетница, изд 1893 г) из књиге протојереја григорија ђаченка накануне исповеди (изд 1897 г у москви) тема броја јул/август 2014 35 покајање цара стефана душана душан се јавно исповедио, као крунисани српски цар, у свечаној повељи којом проглашава законик велики успеси могу да понесу учеснике и да зато настану нес- поразуми неразумевање даље покреће нежељене догађаје, због којих ће неки људи касније пројавити своје дубоко и искрено покајање тако је у бици на велбужду српска војска однела велику победу, а бугарски цар михаило шишман погинуо (1330) у току боја посебно се истакао пре- столонаследник душан после овог успеха, ратоборна властела је хтела да крене у даља освајања, али је краљ стефан дечански хтео да избегне ново проливање крви закључио је мир са побеђеном бугарском, што је подста- кло немирну властелу да размишља о промени власти односи између оца и сина почели су да се кваре дечански је послао сина у зету, што је душан схва- тио као удаљавање од престола и пре- теће лишавање власти на први знак синовљеве побуне, краљ је са војском дошао под скадар и ушао у синовље- ве дворе дошло је до помирења из- међу родитеља и сина када је ускоро краљ, из најбоље намере, позвао сина да дође и објасни неке поступке, све се променило душан и његови след- беници прибојавати су се да се стари краљ изненада предомислио из стра- ха од казне, организован је преврат, а краљ је изненађен и ухваћен у тврђави петрич раздвојен од жене и деце, де- чански је заточен у тврђаву звечан, где је умро, под неразјашњеним околно- стима (11 новембар 1331) тело све- тог краља је пренето у његову задуж- бину, манастир дечане (1332) јавна исповест у годинама које су уследиле по дола- ску на власт, душан се у повељама за- хваљивао богу и божјим угодницима на помоћи у тешким тренуцима свог живота правдао се да је био примо- ран на побуну и да му је претило про- гонство сматрао је да су оца против њега окренули лоши људи и рђави са- ветници, подстакнути непријатељем сваког добра инсистирао је да су преврат и промена власти били не- минован след догађаја а онда се све променило у повељи за манастир св петра и павла на лиму (око 1343), син је указао поштовање почившем оцу нема више речи осуде, већ се по- миње „нова благодат“ која се догодила др ђорђе вуковић 36 4/2014 над очевим моштима, благодат коју је и сам душан увидео тако се преко- ревање претворило у слављење новог угодника божјег та промена се памти- ла и приповедала душан се још једном јавно испове- дио, сада као крунисани српски цар у свечаној повељи којом проглашава законик (1349), цар душан је казао како је лепо и благочестиво живео са оцем (нежно сећање на блискост са родитељем овде се први пут појављује у једном званичном документу) про- тив њих двојице устали су неприја- тељи које су их напали душан подвла- чи да су се заједно молили за победу и да су заједно постигли успех против непријатеља, а да је он (душан) само припремио војску за борбу на велбу- жду ни после победе, мира није било зажалио је што су неки раздражили оца против њега уместо осуде или правдања, цар је сада туговао за оцем и жалио због сукоба са њим оптерећена савест још је константин михаиловић из островице, чуо за душаново по- кајање о томе је писао у свом знаме- нитом делу турска хроника или јани- чарове успомене (око 1500) побуна против оца оптерећивала је савест младог владара душан је покушао да разреши ово мучно стање и потра- жио је духовне утехе он се обратио св јоаникију ii, тадашњем архиепи- скопу који је миропомазан за првог српског патријарха, затим митропо- литима српске цркве и светогорским монасима, вероватно хиландарцима у константиновом тексту говори се о калуђерима свете горе „реда светог василија“, што је уступак западном читаоцу, који је навикао да монаси припадају неком реду (нпр монаси св бенедикта или бенедиктинци итд) константиново дело је на првом месту било намењено пољском краљу и њего- вом двору, па је писац користио књи- жевне изразе блиске савременицима, а које нису много одступале од ствар- них догађаја писац је вероватно мис- лио на пирг св василија (данас по- знатији као хрусијски пирг) који се налази у манастиру хиландару са хи- ландарским игуманима душан је био изразито близак игуману арсенију је дао да састави и напише једну повељу хиландару, изгледа у част рођења пре- столонаследника св уроша v (1337) остарелог арсенија потражио је први српски цар кад је дошао у свету гору и затражио да му буде духовник изви- нивши се моћном владару због старо- сти, арсеније је одредио свог ученика исаију серског да буде царев духов- ник, што је душан прихватио дру- ги хиландарски игуман, св сава iv изабран је, за душановог живота, за новог српског патријарха, после упо- којења св јоаникија ii цар на коленима владар је затражио да се за њега по- моле и да га посаветују шта би требало да учини од свих је добио исти одго- вор: „не можемо ти други савет дати, већ да се вратиш господу богу“ још су му саветовали да принесе искрене плодове покајања за своје грехе то ће бити захвалније богу и корисније његовој души, него било шта друго да учини „јер господ бог је милостив према онима који га искрено љубе и призивају“ чувши од духовника са- вет, душан је решио да их послуша отишао је у дечане на очев гроб вла- дар је пошао са пратњом у дечане, а кад је дошао до манастира на триста стопа, тада се десило велико чудо ду- шан је пао на колена и тако ишао до очева гроба ту, крај моштију запла- тема броја 36 4/2014 јул/август 2014 37 над очевим моштима, благодат коју је и сам душан увидео тако се преко- ревање претворило у слављење новог угодника божјег та промена се памти- ла и приповедала душан се још једном јавно испове- дио, сада као крунисани српски цар у свечаној повељи којом проглашава законик (1349), цар душан је казао како је лепо и благочестиво живео са оцем (нежно сећање на блискост са родитељем овде се први пут појављује у једном званичном документу) про- тив њих двојице устали су неприја- тељи које су их напали душан подвла- чи да су се заједно молили за победу и да су заједно постигли успех против непријатеља, а да је он (душан) само припремио војску за борбу на велбу- жду ни после победе, мира није било зажалио је што су неки раздражили оца против њега уместо осуде или правдања, цар је сада туговао за оцем и жалио због сукоба са њим оптерећена савест још је константин михаиловић из островице, чуо за душаново по- кајање о томе је писао у свом знаме- нитом делу турска хроника или јани- чарове успомене (око 1500) побуна против оца оптерећивала је савест младог владара душан је покушао да разреши ово мучно стање и потра- жио је духовне утехе он се обратио св јоаникију ii, тадашњем архиепи- скопу који је миропомазан за првог српског патријарха, затим митропо- литима српске цркве и светогорским монасима, вероватно хиландарцима у константиновом тексту говори се о калуђерима свете горе „реда светог василија“, што је уступак западном читаоцу, који је навикао да монаси припадају неком реду (нпр монаси св бенедикта или бенедиктинци итд) константиново дело је на првом месту било намењено пољском краљу и њего- вом двору, па је писац користио књи- жевне изразе блиске савременицима, а које нису много одступале од ствар- них догађаја писац је вероватно мис- лио на пирг св василија (данас по- знатији као хрусијски пирг) који се налази у манастиру хиландару са хи- ландарским игуманима душан је био изразито близак игуману арсенију је дао да састави и напише једну повељу хиландару, изгледа у част рођења пре- столонаследника св уроша v (1337) остарелог арсенија потражио је први српски цар кад је дошао у свету гору и затражио да му буде духовник изви- нивши се моћном владару због старо- сти, арсеније је одредио свог ученика исаију серског да буде царев духов- ник, што је душан прихватио дру- ги хиландарски игуман, св сава iv изабран је, за душановог живота, за новог српског патријарха, после упо- којења св јоаникија ii цар на коленима владар је затражио да се за њега по- моле и да га посаветују шта би требало да учини од свих је добио исти одго- вор: „не можемо ти други савет дати, већ да се вратиш господу богу“ још су му саветовали да принесе искрене плодове покајања за своје грехе то ће бити захвалније богу и корисније његовој души, него било шта друго да учини „јер господ бог је милостив према онима који га искрено љубе и призивају“ чувши од духовника са- вет, душан је решио да их послуша отишао је у дечане на очев гроб вла- дар је пошао са пратњом у дечане, а кад је дошао до манастира на триста стопа, тада се десило велико чудо ду- шан је пао на колена и тако ишао до очева гроба ту, крај моштију запла- као је и завапио: „опрости ми, мили мој господару и оче“ горко је плакао и искрено се кајао, као син који се издалека, из туђе земље, вратио оцу када се душан онесвестио, племићи су подигли га и извели напоље видев- ши владар у таквом стање, властела се уплашила подигли су га и извели на- поље „и не дадоше му више да долази тамо“ (константин јаничар) али, ду- шан се није предавао наредио је да се направи крст крај пута, на месту ода- кле је кренуо на коленима до моштију после покајања, казивао је констан- тин у свом делу, душан је саградио тридесет манастира, великих и ма- лих „и увек је живео у великој по- божности, делећи милостињу“ крста покајања у дечанима више нема, али се зна да је да је константин јаничар поуздан што се тиче помена споменика он први од старих српских писаца помиње мраморни стуб на косову пољу, постављен на месту хватања св кнеза лазара, као и постојање муратовог турбета познат је и душа- нов обичај да подиже крстове како би обележио неки значајан догађај у свом животу цар је подигао: је- дан крст у хиландару, на путу од пристаништа до мана- стира, и још један крст на врху атоса, на који је из- лазио јашући на коњу тако се може веровати да је овај душанов крст постајао на- домак дечана као видљив знак ис- креног покајања к о н с т а н т и н јаничар је напи- сао своје дело у жељи да упозна тадашњи свет са оним што се десило у српској царевини после штампања, у време св патријарха макарија соко- ловића, константиново дело је поста- ло познато на поучним примерима из овог дела генерације су могле да се уче како се исправљају грешке у животу и какву благодат са собом носи право покајање цар стефан урош iv душан, фреска настала половином 14 века (манастир лесново, македонија) 38 4/2014 питање из наслова текста преноси- мо из пригодног текста свеште- ника матеје матејића, својевре- мено написаног уочи почетка божићног поста када смо ово питање прочитали неким нашим пријатељима који живе хришћанским животом, њихова реак- ција је изгледала отприлике овако: „аух ово питање погађа у центар“, уз стег- нути осмех који је требало да покрије зебњу и нелагодност заиста, прва ре- акција на овако постављено питање из- азива нелагодност од могуће „огољено- сти“ и скидања маске са праве природе наше личности питање из наслова повлачи за собом и друга питања: може ли човек имати реалну и тачну слику о себи? шта зна- чи знати о себи „какав сам стварно“? да ли то „стварно“ подразумева тамну и (још увек) огреховљену страну наше личности? да ли се оно односи на потис- нуте, најчешће морално неприхватљиве жеље и мотиве или се односи на карак- терне особине, пре свега оне лоше? хајде да размотримо шта могу да значе одго- вори „да“ и „не“, јер се оба одговора могу тумачити и у позитивном и у негатив- ном контексту свест о паду ако кажемо – „да, застидео бих се“, у позитивном контексту то може значи- ти да смо свесни палoсти своје приро- де и својих слабости и страсних скло- ности то би значило да имамо реалан увид у тамну страну своје личности, да имамо развијену самосвест и само- критичност а то због чега се стиди- мо заправо је последица пале људске природе јер „нема човека да живи, а да не греши“ и „ако речемо да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама“ (1јн 1, 8) било би то покајничко – „стидим се“, али као резултат борбе против греха, са којим се стално бо- римо, али никако да се изборимо до краја највећи светитељи су себе сма- трали, искрено и истински, за највеће грешнике зашто? зато што су изобил- ном силом духа светог откривали и упознавали дубину огреховљености природе, да би то стање трудом и под- вигом, уз божију помоћ, мењали да ли бих се застидео да други знају какав сам стварно? може ли човек имати реалну и тачну слику о себи? шта значи знати о себи „какав сам стварно“? виктор вицановић тема броја јул/август 2014 39 лице као маска исти одговор у негативном контексту може имати следећи смисао: да, засти- део бих се, зато што свесно или несвесно прикривам своју грешност од других и од себе: дволичан сам, лицемер, „окре- чени гроб“ моја личност је само маска (persona = маска) иза које се крије моја тамна страна у крајњој консеквенци то може да значи да човек не само да при- крива своју грешност, већ и да ништа зна- чајно не чини да би је изменио, контро- лисао и обуздао такав човек заиста има прави разлог због чега би се постидео суд човеков и суд божији ако, пак, кажемо – „не, не бих се засти- део“, у позитивном контексту то може значити да нам је мирна савест или да бар немамо великих грехова због којих би се (много) стидели али одсуство већих грехова не мора значити да је до- стигнут пуни спокој „јер ја не осећам ништа на својој савести, али зато нисам оправдан; а онај који ме суди јесте го- спод“(1 кор 4,4) поука је јасна: из зе- маљске и људске перспективе греси могу изгледати много мањи него из духовне и небеске када кажемо: „не, не бих се застидео“ ово треба имати на уму једно је суд човеков, а друго је суд божији из житија светих сазнајемо о подвижници- ма и врлинским људима који су били уз- нети на небо да би доживели непосред- но искуство раја и пакла, а затим су били враћени у земаљски живот како би у страху божијем, молчанију и још дубљем покајању провели његов остатак то је порука да и највећи праведници када из- ађу на небески суд могу доживети стид и срам због ситних, неискајаних или неис- повеђених грехова умртвљеност грехом с друге стране, одговор – „не, не бих се застидео“ у негативном контексту зна- чио би одсуство самокритичности, од- носно да човек нема реалну и објективну слику о себи у крајњој линији то може бити особа психопатског типа (особа са дубоким карактерним поремећајем) или лицемерни лажљивац спаљене савести (1тим 4, 2) разлика између овог типа одговора и „да“ у негативном контек- сту је у томе што овде изостаје истинска или било каква свест о својој грешности (морална отупелост), док код „да“ у не- гативном контексту она постоји, али се вешто и лицемерно прикрива од других грех и покајање ако брижљивије пратите и анализи- рате ток ваших мисли, док покушавате да дате одговор на питање постављено у наслову, можда ћете приметити да се на одређени начин и у одређеном степену у вама појављују сва четири типа одговора истовремено смо и искрени покајници, али и (стрепимо да) понешто кријемо; истовремено имамо мирну савест, али је понекад ућуткујемо или игноришемо да нас не би стално оптерећивала вред- ност питања из наслова текста је управо у томе што нас подстиче на искренија и дубља лична преиспитивања аутор је психолог у деветој београдској гимназији на више места у чувеном збор- нику житија краљева и архие- пископа српских, свети српски архиепископ јаков прославља се због својих богоугодних дела преподобни је био „управљач сваког законског пре- дања“, који се угледао на своје непосред- не претходнике, од којих данас као свете прослављамо: саву i, арсенија, саву ii и јевстатија i свети јаков (1286–1292) се трудио на очувању црквених устава и давању личног примера, сећајући се страшног судије који ће доћи и дати свима по заслугама светитељ је био кти- тор више храмова, по речима даниловог настављача, „у области државе велике архиепископије“, изграђених у мирним временима, пре шишмановог напада његова ктиторска активност је била ве- зана за жичку област и, вероватно, жичке метохе од обимног ктиторског рада, да- нас је првенствено познат његов труд око изградње испоснице у котрулици, како је то забележио свети данило пећки белешке преписивача на маргинама рукописа говоре да се архиепископ ја- ков старао да манастире снабде драго- ценим рукописима тако је писар драго- ман, по жељи јакова, преписао поучење јеванђељско од константина презвите- ра (ix век) за манастир студеницу по- менути константин био је, колико се зна, савременик светих петочислени- ка (климента, наума, саве, анђелара и горазда), писац прве словенске кратке историјске хронике (историкија) и ори- гиналних стихова, које је један словен први написао ћирилицом и сав тај труд био је „да божији плод узрасте више“ (по речима самог константина) слич- но презвитеру, и јаков је био неуморни трудбеник на њиви господњој, бринући се о очувању вере (ср јуд 1, 3) потреб- но је истаћи јаковљеву бригу за монахе и развој монашке духовности једном при- ликом у србију су дошла два монаха „од грчких (византијских) страна“, позната по свом подвигу они су примљени код јакова, којем су се обратили са молбом: „молимо твоју светињу да даш нама јед- но место за засебно пребивање, као што раније навикосмо јер не можемо живе- ти у збору са братијом“ јаков је уважио њихову жељу за отшелничким начином живота и за место њиховог подвига ода- брао котрулицу, пештеру у камену, близу реке бистрице и пећког манастира све- тих апостола по заповести архипасти- ра, пећина је зазидана и припремљена труд светог српског архиепископа јакова преподобни је био „управљач сваког законског предања“, који се угледао на своје непосредне претходнике др ђорђе вуковић 40 4/2014 светли ликови историје спц за обитавање монаха, а јаков је одредио да се монаси хране у пећком манасти- ру „и у време свакога празника сила- зили су у збор братије, и ту су они жи- вели много година у великом подвигу“ (свети данило пећки) вредни архиепископ се бринуо и о светим моштима када је у жичи дошло до исцељења болесног човека на гробу светог јевстатија i, о свему су обавеш- тени архиепископ јаков и сабор након јављања анђела у сну еклисијарху мана- стира жиче, обавештен је и краљ милу- тин краљ се одмах посаветовао о овом чуду са архиепископом јаковом и одлу- чено је да се отвори гроб нађене су це- локупне мошти, које су свечано пренете у кивот (између 1288–1290) тада је све- титељ званично канонизован ускоро је избио рат, чији је неповољни ток угро- зио и манастир жичу, тадашње архиепи- скопско седиште тада је јаков одлучио да пренесе свете мошти јевстатија i у пећки манастир тај чин преноса светих моштију, сматрају неки историчари, оз- начава годину коначног пресељења ар- хиепископске столице у пећ (око 1291) мошти су свечано положене у пећки манастир, где леже и до овога дана, чу- вајући манастир и „сијајући као много- светли свећњак свима и на векове не ћутећи славе оца који нема почетка“ јул/август 2014 41 архиепископ данило са моделом цркве пресвете богородице и својим заштитником св пророком данилом, фреска из пећке патријаршије напредовање трупа видинског кне- за шишмана убрзо је угрозило и пећки манастир непријатељска војска је про- дрла у жупу хвосно до места ждрело, код руговске клисуре и покушала да заузме пећ „те ноћи, када су (војници) стајали близу тог места званог ждрело, молитвама светих угодника симеона и саве и архијереја христова арсенија, који ту лежи у дому апостола, јави им бог велико знамење страха“, тако „да су видели велики огњени стуб где сила- зи са неба, од кога су излазиле пламене луче и са јарошћу паљаху њихова лица, и огњени људи са оружјем у рукама и са великом жестином гоњаху их, секући њихове пукове и тако видевши овај њи- хов зломислени вођ (шишман) овакво знамење, поче бежати, гоњен гневом господњим, са мало војске у своју државу “ (свети данило пећки) свети архиепископ јаков се помиње и у знаменитом пљеваљском требнику (око 1290) у требнику се желе „многаја љета“ архиепископу јакову, краљу ми- лутину и најближим члановима краљеве породице поред тога, жели се „вечнаја памјат“ претходним владарима, међу којима се помиње монах јован, тј бив- ши краљ стефан радослав, са супругом аном и децом не тако давни пример помирења два брата (радослава и вла- дислава), требало је да подсети браћу – драгутина, који је одступио од престола и милутина, који је примио власт од брата драгутина, да чувају непомуће- не братске односе и да заједничким снагама уређују стање у држави на до- бробит народа у требнику се још жели „многаја љета“ архијерејима српске цркве (из зетске, рашке, хвостанске, будимљанске, хумске, призренске, то- пличке, ибарске, липљанске, дабарске и моравичке епископије) и „вечнаја памјат“ његовим претходницима како се помињу скоро сви епископи, овим требником се наглашавају слога и једин- ство српске цркве, под руководством јакова, у љубави према христу после много труда на њиви господњој, архиепископ јаков се упокојио 1292 го- дине, на дан када српска црква празнује његов свети спомен (3/16 фебруара) белешке преписивача на маргинама рукописа говоре да се архиепископ јаков старао да манастире снабде драгоценим рукописима 42 4/2014 светли ликови историје спц пећка патријаршија у овом броју православног мисионара у рубрици „многодетне хришћан- ске породице“ говоримо о поро- дици вућић она (за сада) има четворо деце, што би у данашње време (када се у српским породицама у просеку рађа је- два двоје деце) могло да се посматра као почетни ниво многодетства када би сви срби радили на томе да, колико до њих стоји, имају бар четворо деце, онда би наша земља била на добром путу да ре- ши проблем беле куге а како нам вући- ћи кажу, моле се богу да добију још бла- гословених дарова-принова радоња вућић (37), родом никшића- нин, старији водник, у униформи војске србије служи свом народу 18 година, али пре свега служи богу као храбри христов војник, додуше са нешто мањим стажом, али са истом ревношћу завршио је сред- њу машинску школу у никшићу и војну школу у београду за артиљеријско-ра- кетне јединице противваздушне одбра- не са супругом драганом (38), која је завршила средњу хемијску, а потиче из старе жарковачке породице ђорђевић, има, како сам каже, четири божија дара: божидара (9), филипа (7) и близанце со- фију и симеона (5) у браку су 14 година живе у београдском насељу жарково помаже бог, вућићи! примате ли ми- сионар у госте? – како да не? добро дошли! таквим чу- веним гостима би се свако обрадовао! чули смо за домаћина да је војник и ап- солвент на студијама богословских нау- ка шта је утицало да крене тим путем? како се слажу војска и богословија? радоња: – сада се слажу божији про- мисао али, раније је било незамисливо био сам други разред машинске шко- ле кад сам чуо од једног другара за по- јам „крсна слава“ питао сам свога оца и рекао ми је да је имамо – св ђорђе, и послао ме да о томе питам бабу, његову мајку баба је једина постила, ишла по- времено у цркву, причешћивала се она ме је научила да се крстим отац је једино имао обичај прије сваког посла да каже: „помози, боже, мени нејакоме!“ а мајка ми је из партизанске породице на нама се обистинила народна мудрост: без не- воље нема богомоље у ствари, све је то божији промисао, који приводи човјека покајању и усмјерава ка спасењу прва велика невоља, бомбардовање београда и цијеле србије 1999, промијенила је на- ше животе: доживио сам велику љубав, породица вућић први порођај за нас је био прва велика радост јер смо прво дијете добили тек у петој години брака радмила грујић јул/август 2014 43 многодетне хришћанске породице а мајка је прва пошла божијим путем и крстила се у никшићу запалио сам сво- ју прву свијећу у цркви посвећеној на- шем крсном заштитнику, св георгију, на бановом брду; први пут сам отишао на острог, са драганом, и то некрштен – а рођен сам надомак њега то је допринело да се у својој 23 години крстим са браћом у никшићу, уочи св василија у јуну те исте године вјенчао сам се са драганом у жарковачкој цркви вазнесења господ- њег моја сестра се крстила 2001 године као благослов и вјенчани поклон, моја мајка донијела нам је икону пресвете бо- городице тројеручице и икону св васи- лија острошког како сам стигао до богословског фа- култета? трагао сам и читао свашта, па су ми дошле у руке и неке књиге о масо- нима ту спомињу даново кољено, па от- кривење јованово причао сам о томе са колегом, а он ме пита: „јеси ли читао но- ви завет?“ кажем: „нијесам“ а он: „јеси ли ти србин“? кажем: „јесам“ „не, ни- си србин није србин ако није прочитао нови завет“ и да ми га да прочитам то је за мене било откривење божије дожи- вљавао сам га као да се тиче мене лич- но први пост који сам цио постио био је васкршњи 2003 године, али исповијест је за мене била нешто страшно исповје- дио сам се код оца бранка митровића и он ми је много помогао савјетом да про- читам житије св серафима саровског ускоро смо се исповиједали у манастиру сланци, код блаженопочившег о ава- кума придобио нас је осмијехом и улио нам повјерење од тада нам је он постао духовник почео сам да размишљам и о упису на богословски факултет питао сам га за савјет, није ми дао јасан одго- вор, али је зато наш прота милорад си- мић кад нам је светио водицу (увијек се некако подеси да нисам тада присутан) три пута заредом остављао поруку за мене да упишем факултет опет одем о авакуму и то му кажем, а он ме погледа некако озарено и рече: „нека бог благо- слови, па ћемо заједно студирати!“ та- ко сам се уписао 2006 на православни богословски факултет и кад год сам на студијама био у неком шкрипцу, уви- јек бих се сјетио његовог лица као да ми говори: „само настави даље“ и стигао сам до апсолвента драгана: – радоња је први пришао цркви, некако одједан- пут иначе, ја сам крштена са 40 дана у жаркову у мени је нека вера увек била присутна, јер сам одлазила у цркву, али све је то било нејасно док нас све радоња није покренуо да ли би радоња желео да буде све- штеник? питали смо за вас вашег паро- хијског свештеника, проту милорада симића, из цркве светог вазнесења го- сподњег, и ево шта нам је рекао: „то су млади и честити људи, увек су присутни на литургији и на бденију радоња студи- ра на богословском факултету, а ради у војсци нека се потруди и заврши га, а ја ћу му дати препоруку да га рукоположе многодетство је нешто најлепше што ми је господ подарио не може се описати кад су сви на окупу, то је испуњење моје душе нема лоших страна, и када наиђу брзо нестану, само кад погледаш на своју децу, кажеш: слава ти и хвала, боже, на деци овој! и све муке нестају 44 4/2014 многодетне хришћанске породице за свештеника у војсци, јер сматрам да је достојан да служи божијем олтару, али и да остане у војсци јер и за једно и за друго је потребна храброст, а он је има“ – то нам је драго чути да, молитве оца милорада су ме и уписале на бого- словски факултет прошлог августа је заживјела свештеничка служба у војсци, за сада има осам свештеника, а потреба је велика ето, волио бих, ако бог да, и ако буде воља божија али, потребан је и велики труд да ли потичете из многодетних породица? – ја сам најстарији од четворо дјеце мојих родитеља – три сина и кћер сви живе у никшићу деда по оцу имао је де- веторо дјеце, а двоје је умрло као дјеца, а од ове двојице један се звао божидар, па ми је драго што то име носи наш син драгана има само сестру отац јој је из жаркова, а мајка са космаја драганин прадеда и прабаба, по оцу, народили су 21, али се одржало само 9-оро дјеце где сте се упознали? драгана: – упознали смо се код моје тетке верице али, то ће вам раша боље испричати радоња: – како смо се упо- знали, опет божији промисао?! ја сам са два другара 1998 нашао стан код ње- не тетке, овдје у комшилуку допао сам се њеној тетки и она ми је рекла да ће ме упознати са једном добром дјевојком то ме је страшно увриједило она да ми на- ђе дјевојку као да сам ја неспособан?! и одмах сам јој рекао: „нећу“ годину дана сам избјегавао сваки разговор о томе, он- да сам нашао стан у студентском дому, и скоро пред селидбу, сврати драгана код тетке, а тетка ме зовне: „драшко, дођи“! к’о да ме је простријелила е, знао сам за- што тако смо се упознали мени је само јул/август 2014 45 селидба била у глави, и задње вече кад сам дошао по ствари и да се поздравим са тетком, драгана позове тетку телефо- ном, а ја подигнем слушалицу и, ето, готово за пар дана је почело бомбардо- вање стално смо се зивкали и бринули једно о другом бомбардовање – невоља која нас је зближила ко је одабрао имена за децу? – кад се божидар родио, однио сам оцу авакуму неколико имена да он иза- бере, а он је рекао: „само родитељи да- ју имена како се ви сложите, нека је благословено!“ да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? драгана: – прва два порођаја су била болна, али и брза и радост је одмах сме- нила муку трећи је био нешто посебно брз, безболан, нешто чега се увек баш радосно сећам, а још су били близанци, тешки по 3,7 кг страх је просто нешто саставно, нешто са чиме долазиш на по- рођај, а потом немаш времена за страх радоња: – њен први порођај за нас је био прва велика радост, јер смо прво дијете добили тек у петој години брака оно што тада нијесмо знали то је да су дјеца буквално дар божији, да бог о томе про- мишља, а не резултат наших напора нај- теже нам је падало што је драгана имала спонтани побачај и није могла да изнесе трудноћу, па се прије рођења божидара наш живот одвијао у знаку великог пет- ка, а кад се он родио радост је била нео- писива, али и захвалност богу и прије филипа имала је још један спонтани, а прошле године је имала, чини ми се нај- тежи, потпуно је била малаксала морам посебно рећи нешто о њеном благосло- веном стању њено лице! била је у поод- маклој трудноћи са божидаром кад нам је у посјету дошао њен брат од стрица, иначе сниматељ замолио сам га да нас 46 4/2014 многодетне хришћанске породице заједно слика испод трешње, да запам- тим то њено лице то је благодат материн- ства, која је мени била видљива, а трајала је више мјесеци и после порођаја, а такође и са осталом дјецом једна побожна бака ми је рекла: „пре него што ће жена да за- трудни, 40 дана анђео господњи пребива са њом
Свеска: 338 | Света Тајна покајања и исповести
... Фотографија на насловној страни корице: Покајање – друго крштење фото: Сергеј Власов Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г Јефрем Фотографија на трећој страни корице: Пресвета Богородице, спаси нас фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Хиландарски метох Каково, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 338, ЈУЛ / АВГУСТ 2014 Рeч уредника Тајна преумљења 2 Светачник Архиепископ Јован Шаховској Преподобни Серафим 4 Старечник Старац Илија Ноздрин Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Ирина 8 Реч пастира Богословска оправданост народне пословице „Испеци па реци“ 12 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 123 псалам 14 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Теофан Затворник О свагдашњем благодарењу Богу за све 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је Епикур био атеиста? 19 Teма броја Прекрасан обрт 23 Покајање – најлепша поезија спасења 26 Потребно нам је свенародно покајање 28 О исповести 31 Покајање цара Стефана Душана 35 Да ли бих се застидео да други знају какав сам стварно? 38 Светли ликови историје СПЦ Труд Светог српског Архиепископа Јакова 40 Многодетне хришћанске породице Породица Вућић 43 Сећања Прича о леди Пеџет 51 Святая Русь Тројице Сергијева Лавра 56 Занимљивости библијске археологије Библијски оптимализам: пут између крајности 59 Сведочанства Друга шанса за покајање 62 Поезија Песме читалаца Мисионара 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна покајања и исповести јул/август 2014 1 фото: ђакон Драган С Танасијевић УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
... Фотографија на насловној страни корице: Покајање – друго крштење фото: Сергеј Власов Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г Јефрем Фотографија на трећој страни корице: Пресвета Богородице, спаси нас фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Хиландарски метох Каково, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 338, ЈУЛ / АВГУСТ 2014 Рeч уредника Тајна преумљења 2 Светачник Архиепископ Јован Шаховској Преподобни Серафим 4 Старечник Старац Илија Ноздрин Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Ирина 8 Реч пастира Богословска оправданост народне пословице „Испеци па реци“ 12 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 123 псалам 14 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Теофан Затворник О свагдашњем благодарењу Богу за све 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је Епикур био атеиста? 19 Teма броја Прекрасан обрт 23 Покајање – најлепша поезија спасења 26 Потребно нам је свенародно покајање 28 О исповести 31 Покајање цара Стефана Душана 35 Да ли бих се застидео да други знају какав сам стварно? 38 Светли ликови историје СПЦ Труд Светог српског Архиепископа Јакова 40 Многодетне хришћанске породице Породица Вућић 43 Сећања Прича о леди Пеџет 51 Святая Русь Тројице Сергијева Лавра 56 Занимљивости библијске археологије Библијски оптимализам: пут између крајности 59 Сведочанства Друга шанса за покајање 62 Поезија Песме читалаца Мисионара 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна покајања и исповести јул/август 2014 1 фото: ђакон Драган С Танасијевић УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
Одреднице:
5
Свеска: 345 | Црква у болничким установама
...ка апсолуту сва виђења која се могу постићи на овом путу, јесу сАМОСА?📌 гледавања,
а не богосагледавања
у свему томе ми за себе
откривамо лепоту која је
још увек само тварна, а
никако и пра-биће
и у свему томе,
...ка апсолуту сва виђења која се могу постићи на овом путу, јесу с
МЕТА инфо: Р:18776 К:144882 Д:80
| Свеска 345 |
Свеска: 345 | Црква у болничким установама
... психичким резултатима сличних експеримената и, старац софроније о јоги „рећи ћу из свог сопственог искуства да истинитог, живог бога, то јест онога који је ό όντως ών, у свему томе нема све је то природни гениј људског духа у његовим сублимираним покретима ка апсолуту сва виђења која се могу постићи на овом путу, јесу самосагледавања, а не богосагледавања у свему томе ми за себе откривамо лепоту која је још увек само тварна, а никако и пра-биће и у свему томе, за човека, нема спасења“ (из књиге „о молитви“) септембар / октобар 2015 9 што је још горе, да му постане сасвим стран осећај живог бога, личног апсо- лута“ (о молитви) када се данас истичу предности јо- ге обично се наглашава њена важност за здравље православље нема ништа против бриге о здрављу, чак препоручу- је спорт и бављење физичким вежбама поред бриге о телу, не потцењујемо ни бригу о уму и срцу све је то благосло- вено, али не и спасоносно уколико се не допуни активним животом у цркви тек тада се долази до пуноће човековог до- стојанства такав човек је добар домаћин целокупне творевине, јер је сагледава као од бога створену еколошка свест православља је без конкуренције, јер за аргумент има бога молитва се препору- чује уместо јоге не због затуцаног кон- зервативизма, већ због љубави према чо- веку бог који је постао богочовек исус христос је дошао у свет не да бисмо били неки happy јогини, већ удеоничари тела и крви христове и молитвеници за спа- сење себе и целог света аутор је свештеник при храму светог саве у краљеву његово мишљење је од посебне важности због чињенице да је пре утврђивања у православном предању једно време практиковао јогу и разне медитативне технике источњачких религија 10 5/2015 светачник савремени атеистички активисти енергично инсистирају на де- финицији атеизма – по којој је атеизам само неверовање у постојање бога ништа мање и ништа више од тога али, шта онда ту има даље да се говори? шта писати и говорити о ста- ву „не верујем да бог постоји“? а мно- ги атеисти говоре и пишу, желећи да промовишу атеизам, неверовање у бо- га ричард докинс, у уводу своје књиге обмана богом (the god delusion) ка- же: ако ова књига буде функционисала као што очекујем, религиозни чита- оци који је отворе постаће атеисти када је затворе (if this book works as i intend, religious readers who open it will be atheists when they put it down) чему борба за став „не верујем да бог посто- ји“? лично, не верујем да постоји „ле- тећи чајник око јупитера”, али не ви- натурализам философија савременог атеизма (i) оно у шта највише атеиста верује јесте да постоји само једна врста стварности у универзуму и да је она физичка, да из те стварности проистичу мишљење, лепота, емоције, моралне вредности – укратко, потпуна лепеза појава које људском животу дају вредност џулијан багини (julian baggini) александар милојков септембар / октобар 2015 11 у дијалогу са атеизмом дим шта бих о томе могао да говорим или пишем? да мисионарим? зашто? свакако, активизам постоји онда када су питања која се промовишу ег- зистенцијална, када утичу на форми- рање човека као бића и на климу од- носа међу људима питање постојања/ непостојања бога је, за човека, једно дубоко егзистенцијално питање за- то, атеизам и теизам – став или вера да бог не постоји или да бог постоји – нужно за собом вуче одређене по- гледе на наш свет живота и управо те егзистенцијалне последице су мотив сваког верског или атеистичког акти- визма и мисионарења као такве, оне нису део појма и дефиниције теизма или атеизма, али су свакако у нужној вези са тим појмовима због тога је са- свим легитимно тврдити да атеизам представља или да за собом повлачи одређену философију или одређени поглед на свет, баш као што то чини и теизам зато ставови „верујем да бог постоји“ и „не верујем да бог посто- ји“, за разлику од „летећег чајника око јупитера“, мотивишу и захтевају ак- тивистичо ангажовање, говор и писа- ње атеизам и теизам, зато, нису само пуки теоретски ставови о божанској егзистенцији они су почетак и утеме- љење даљег погледа на свет и живот натурализам је преовлађујућа фи- лософија код већине атеиста његову основу представља један изразити ре- дукционизам – свођење свега посто- јећег на природу и материјалност за натурализам то је једна и једина ствар- ност, објашњива физичким и хемиј- ским законитостима тако ће, ричард докинс, у свом поменутом делу рећи: „људске мисли и емоције појављују се из јако комплексних интерконекција физичких ентитета унутар мозга ате- иста у смислу философског натурали- зма је неко ко верује да не постоји ни- шта изван природног, физичког света, не постоји натприродна стваралачка интелигенција која вреба изван опи- тљивог универзума, не постоји душа која надживљује тело и не постоје чуда – осим у смислу природних појава које још нисмо разумели ако постоји не- што што се појављује изван природног света као оног који је тренутно непот- пуно схваћен, ми се надамо да ћемо га коначно разумети и да ћемо га обухва- тити унутар природног“ анализирај- мо наведене натуралистичке ставове професора докинса “људске мисли и емоције појављују се из јако комплексних интеракција физичких ентитета унутар мозга” ово је, наравно, тачно иза свих животних енергија човека стоје ком- плексни физички и хемијски проце- си, унутар његовог тела али, да ли то значи да се, у онтолошком смислу, све своди на биохемију? ако је натурали- зам у праву, постоји само биохемија, а оно што се из ње појављује – људске мисли и емоције, нису ништа друго не- го наша субјективна перцепција која би се могла назвати и илузијом и оне јесу само субјективна илузија уколи- ко приступ стварности редукујемо на фундаменталне науке – физику и хе- мију међутим, питање које се поста- вља – да ли треба стварност свести на физичке и хемијске законитости и ин- теракције? не улазимо ли тако у једну апсурдну ситуацију? јер, ако је ствар- ност искључиво сводљива на физич- ко-хемијске интеракције, онда је у ње- ној основи нужност ако је тако, како је онда могуће искуство мисли и иску- ство слободе? биће што бити мора че- му онда и труд професора докинса да религиозни читаоци постану атеисти, ако је стварност искључиво физичко- хемијски објашњива? онда је и наше мишљење, као верника или атеиста, 12 5/2015 у дијалогу са атеизмом детерминисано нужношћу – физич- ко-хемијским интеракцијама у нашем мозгу слобода, свесност, рационал- ност све је то онда само илузија и било каква промена мишљења је немогућа, ван одређења које нужно диктира- ју физичко-хемијски процеси у нама дакле, став „верујем да бог постоји“ или „не верујем да бог постоји“ јесте у основи производ комплексних фи- зичких и хемијских интерконекција у нашем мозгу следи – тај став је, такав какав јесте, – нужан представља про- дукт нужне физичко-хемијске датости нашег сопства тако, атеистички активизам са сво- јом натуралистичком философијом ускаче сам себи у стомак са једне стра- не редукује стварност, у онтолошком равни, на физичко-хемијске процесе, који су сами по себи детерминисани и нужни са друге стране пак наступа као да се стварност ипак не исцрпљу- је у „натурализму“, те да је она слоје- вита и да извесни онтолошки статус имају феномени попут мишљења, ра- ционалности и слободе и у томе је управо највећа слабост натуралистич- ке философије уколико је доследна и конзистентна, натуралистичка фи- лософија остаје нема и слепа да обја- сни саму природу, по којој носи име редукционизам на хемијско-физичку стварност не може да говори о појмо- вима какви су мишљење, рационал- ност, слобода, љубав, лепота, јер су ти појмови изван таквог редукованог ви- докруга ни хемија ни физика не зна- ју и не могу знати за лепо или слобод- но такви и слични појмови напросто трансцендирају хемију и физику као науке ипак, ти појмови су ту ми их опитујемо као природне, као неизо- ставни део наше стварности и сами заступници натурализма, попут ри- чарда докинса, својом неконзистент- ношћу у заступању истог, сведоче да је стварност ипак слојевита да љубав, слобода и читава „лепеза појава која људском животу даје вредност“ нису само илузорни феномени, већ да има- ју извесни онтолошки статус који се не може редуковати само на физичко- хемијске „интерконекције физичких ентитета“ свакако да те појаве имају своју биохемијску и физичку димен- зију, али се не могу свести само на њу да бисмо ту слојевиту стварност уочи- ли, нужно је да изађемо из редукци- онизма који заступа натурализам у супротном, љубав, слобода и „лепеза појава која људском животу даје вред- ност“ не постоје у том случају сваки пут када „волимо“, једино исправно би било рећи – имам повишен ниво до- памина и норепинефрина у мозгу то је једино доказиво, дакле, то је једи- но стварно ипак, са овим се ни про- фесор докинс не би сложио биће да је стварност нашег универзума ипак слојевита да су физичко-хемијске ин- терконекције физичких ентитета један и веома важан слој те стварности, али никако једини (наставак у следећем броју) аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији највећа слабост натуралистичке философије је у томе што остаје нема и слепа да објасни саму природу по којој носи име септембар / октобар 2015 13 14 3/2015 тема броја: црква у болничким установама христос сведржитељ, детаљ са композиције вазнесења (средњовековни мозаик из базилике светог марка у венецији) (извор: crestinortodoxro) када читамо света јеванђеља, било она која називамо синоптичким (матеј, марко, лука) или јеван- ђеље по јовану, увиђамо извесну тен- зију код христових савременика, а вр- ло често и код следбеника по питању тога ко је тај исус? једни се диве њего- вој науци, чудима која чини док дру- ги или оспоравају или у најмању руку бивају сумњичави христовим прати- оцима и слушаоцима као да „стално“ недостаје реч, гест, дело да би били апсолутно сигурни у идентитет „нео- бичног човека“ из назарета: и јудејци га опколише и говораху му: докле ћеш мучити душе наше? ако си ти хри- стос, кажи нам отворено (јн 10, 24) и господ им никада то не даје директ- но, него на начин да од њих (па и нас данас) тражи напор, труд, подвиг да схватимо да им је он то већ саопштио епизода у којој налазимо пример та- квог христовог одговора је када св јован крститељ, слушајући у тамни- ци шта говори народ о исусу, поша- ље двојицу својих ученика да испитају исуса: а јован, чувши у тамници дје- ла христова, посла двојицу од ученика својих и рече му: јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо? а исус одговарајући рече им: идите и јавите јовану ово што чујете и видите: сли- јепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и си- ромашнима се проповиједа јеванђеље (мт 11, 2–5) христов одговор није ди- ректан али он погађа ону нит која у себи носи испуњење пророчких списа старог завета наиме, христос се по- зива на пророка исаију гл 35, 5 и гл 61, 1: тада ће се отворити очи слепи- ма, и уши глувима отвориће се тада ће хроми скакати као јелен, и језик немог певаће и дух је господа бога на мени, јер ме господ помаза да јављам добре гласове кроткима, посла ме да завијем рањене у срцу, да огласим заробљенима слободу и сужњима да ће им се отво- рити тамница разлог зашто то го- спод чини јесте двојак најпре, о њему говоре пророци, и он наглашава да је дошао да испуни њихове речи потом, у овим речима пророка исаије на које алудира христос видимо да ослобође- ње од болести, често поремећаја који су присутни од рођења (глувонемост, слепило, хромост, инвалидитет) нису само телесне и медицинске категорије оне су на првом месту израз човеко- ве поробљености грехом, злом и смр- ћу и то не само човека као појединца не бој се, чедо, опраштају ти се гријеси твоји (мт 9, 2) владимир пекић лекар душа и тела наших тема броја јул / август 2015 15 него уопште људског рода који на се- би носи последице првородног греха и тога да је то одступање од бога учи- нило да и да су све мисли срца њиховог свагда само зле (уп пост 6, 5) оне су, уопштено говорећи, стање у коме се налази природа свега што је створено зато, следујући библијском и свето- отачком мишљењу, можемо навести да је основ свих патњи и болести код човека, па и целокупног живог све- та на земљи, грех који је адам својом непослушношћу увео у творевину та- ко ћемо врло често наћи схватање да је нечија болест последица греха било његовог било његових предака (види јн 9, 2) и то, колико год данас звучало назадно и неприхватљиво, ипак сто- ји многе телесне болести, како тврди наш академик владета јеротић, свој корен имају у људској души и душев- ним поремећајима ти поремећаји не морају бити психијатријски, него су врло често облици неурозе као своје- врсног неприхватања и отпора према стварности другим речима, нашег одбијања да прихватимо околности живота и окружења у коме живимо опет, узрок тог стања, по светоотач- кој мисли, јесте сујета, надменост или себељубље као страст из које све оста- ле произилазе у догађају исцељења одузетог у јеванђељу по матеју хри- стос каже том одузетом, видевши веру његових пријатеља који су га донели на носилима не би ли га исцелио: не бој се, чедо, опраштају ти се гријеси твоји (мт 9, 2; види све мт 9, 1–8) у овом догађају видимо да је несравњи- во важније исцељење, оздрављење од греха него од телесне болести телесна болест је овде само видиљиви знак чо- векове немоћи да се покрене ка богу поред тога, у светом писму видеће- мо и да бог допушта болести код чове- ка да би потврдио његову веру, или да би га још већма прославио као у књи- зи о јову трећи пак разлог јесте да се покаже слава божија и да од тога цео свет има користи (види 4 мојс 21, 5–9; јн 3, 14; јн 9, 3) међутим, бог свет није створио да би он био и остао позорница патње колико год она била присутна кроз целу историју, него да тај свет поста- не царство божије, да се нераскиди- во и несливено сједини у животу са својим творцем баш због тога, и због страдања и патње коју доноси грех, пророци говоре да ће доћи месија који ће нас ослободити од тога и из- вести из ропства на слободу, из смрти у живот, са земље на небо син божи- ји постаје човек, узима на себе људску природу, изједначује се са нама у све- му осим у греху или, како каже апо- стол павле: него је себе понизио узев- ши обличје слуге, постао истовјетан људима, и изгледом се нађе као човјек; унизио је себе и био послушан до смр- ти, и то до смрти на крсту (фил 2, 7–8) бог то чини јер много више него што ми то можемо појмити по- знаје и зна наше слабости и немоћи уз то, бог зна и то да сами од себе не можемо бити исцељени, ослобођени зато он презрен беше и одбачен изме- ђу људи, болник и вичан болестима, и као један од кога свак заклања лице, презрен да га низашта не узимасмо а многе телесне болести, како тврди наш академик владета јеротић, свој корен имају у људској души и душевним поремећајима 16 4/2015 он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да га бог бије и мучи али он би рањен за наше преступе, избијен за наша бе- закоња; кар беше на њему нашег мира ради, и раном његовом ми се исцели- смо (ис 53, 3–5) оваплоћење (очо- вечење, отеловљење) сина божијега, дакле, јесте снисхођење, изједнача- вање са нашом ништавношћу, нашом заслепљеношћу, мртвилом и грехом и како смо горе навели апостола па- вла, он то постаје не формално или протоколарно, него најстварније и најопопипљивије а као врхунац те наше људске немоћи и болести и пат- ње јесте његово добровољно и спасо- носно страдање на крсту којим нас искупљује и где се свака наша бол, сваки наш уздах, грех, зло уграђује у његов крст и са христом на њему све то постаје као капљица у непреглед- ном океану љубави божије ми као хришћани, као они који но- симо име христово, имајући све ово у виду дужни смо да опонашамо христа тако што ћемо онима који су болесни, који пате и страдају пружити ослонац и помоћ јер, прво, питање је у колико смо бољој ситуацији од њих, а друго, јер је то христос урадио за нас и по- стао нама и бива то за нас сваки пут када му се молимо немојмо лагати себе христу се обраћамо већма јер се осећамо ускраћеним за нешто и зато што нам треба, нарочито кад у нечему оскудевамо о болестима да не гово- римо сетимо се приче о милостивом самарјанину (лк 10, 25–37); он веро- ватно свестан свог верског и социјал- ног статуса у јеврејском друштву тога доба можда баш због тога помаже оном христос исцељује слепога, средњовековна фреска (извор: diakonimagr) тема броја јул / август 2015 17 невољнику кога су полумртвог оста- вили разбојници тако и ми, треба да будемо свесни својих немоћи и да јед- ни другима стално пружамо помоћ, нарочито у тренуцима болести и пат- ње са друге стране, у алегоријском тумачењу, тај самарјанин јесте хри- стос, непрепознат и осуђен од својих савременика, који болесника (читај свакога од нас) носи у гостионицу, по- вија ране и оставља гостионичару на старање док опет не дође гостионица овде представља цркву, а гостиони- чар епископа/свештеника или, шире, сваког хришћанина због тога и јесте природно и неопходно да при болни- цама буду капеле и свештеници који ће се у пуном смислу те речи старати за болеснике, најпре молећи се богу за њих, а онда и служећи им можда и више него да је у питању свакодневна служба јер стање болесника, нарочи- то оних терминално болесних, је не- предвидиво и брига о њима је хитна свако од њих можда већ истог дана може умрети не заборавимо, у при- чи о самарјанину, он оставља гостио- ничару два динара који представљају лик и подобије божије који је овај ду- жан да сачува код овога и да их обно- ви исто тако, не заборавимо да ће се самарјанин/христос вратити и да ће тражити да „наплати наше услуге“ аутор је предавач у дванаестој београдској гимназији митополит сурошки антоније блум (1914–2013) (извор: patriarchiaru) не заборавимо да ће се самарјанин/христос вратити и да ће тражити да „наплати наше услуге“ 18 4/2015 седите, узмите болесника за руку и кажите му мирно: радујем се што сам с тобом и заћутите, будите с њим, не подижите међу вама читав низ безначајних речи и површних емоција болест је једна од најозбиљнијих кри- за, јер она ставља човека пред читав низ ствари о којима здрав већим де- лом не размишља као прво, болест му јасно говори о томе да је он смртан ја овде не говорим о пролазној прехлади, него о томе да када се човек разболи не- што озбиљније онда се, оправдано или не, подкрада мисао: значи, ја над собом немам власт, ја не могу да спречим болест да загосподари надамном; дакле, ја не мо- гу, уколико ме она савлада до краја, избе- ћи смрт? ово је прво питање, које можда 1 ове речи владике антонија су упућене у првом реду свештеницима, али, како се нама чини, тичу се и свих оних, који долазе у болницу – прим рус издавача не мора бити овако оштро формулисано, али нешто слично се пробија у човекову свест иницијатива би у неком погледу тре- бало да долази од болесника, а не од тебе ти мораш само да будеш удубљено-ћу- тљив и отворен, да би болесник могао у сваком тренутку разговарати са тобом важније од свега и више од свега помаже (а томе је тешко научити се) способност да се седне и борави ту, у
... психичким резултатима сличних експеримената и, старац софроније о јоги „рећи ћу из свог сопственог искуства да истинитог, живог бога, то јест онога који је ό όντως ών, у свему томе нема све је то природни гениј људског духа у његовим сублимираним покретима ка апсолуту сва виђења која се могу постићи на овом путу, јесу самосагледавања, а не богосагледавања у свему томе ми за себе откривамо лепоту која је још увек само тварна, а никако и пра-биће и у свему томе, за човека, нема спасења“ (из књиге „о молитви“) септембар / октобар 2015 9 што је још горе, да му постане сасвим стран осећај живог бога, личног апсо- лута“ (о молитви) када се данас истичу предности јо- ге обично се наглашава њена важност за здравље православље нема ништа против бриге о здрављу, чак препоручу- је спорт и бављење физичким вежбама поред бриге о телу, не потцењујемо ни бригу о уму и срцу све је то благосло- вено, али не и спасоносно уколико се не допуни активним животом у цркви тек тада се долази до пуноће човековог до- стојанства такав човек је добар домаћин целокупне творевине, јер је сагледава као од бога створену еколошка свест православља је без конкуренције, јер за аргумент има бога молитва се препору- чује уместо јоге не због затуцаног кон- зервативизма, већ због љубави према чо- веку бог који је постао богочовек исус христос је дошао у свет не да бисмо били неки happy јогини, већ удеоничари тела и крви христове и молитвеници за спа- сење себе и целог света аутор је свештеник при храму светог саве у краљеву његово мишљење је од посебне важности због чињенице да је пре утврђивања у православном предању једно време практиковао јогу и разне медитативне технике источњачких религија 10 5/2015 светачник савремени атеистички активисти енергично инсистирају на де- финицији атеизма – по којој је атеизам само неверовање у постојање бога ништа мање и ништа више од тога али, шта онда ту има даље да се говори? шта писати и говорити о ста- ву „не верујем да бог постоји“? а мно- ги атеисти говоре и пишу, желећи да промовишу атеизам, неверовање у бо- га ричард докинс, у уводу своје књиге обмана богом (the god delusion) ка- же: ако ова књига буде функционисала као што очекујем, религиозни чита- оци који је отворе постаће атеисти када је затворе (if this book works as i intend, religious readers who open it will be atheists when they put it down) чему борба за став „не верујем да бог посто- ји“? лично, не верујем да постоји „ле- тећи чајник око јупитера”, али не ви- натурализам философија савременог атеизма (i) оно у шта највише атеиста верује јесте да постоји само једна врста стварности у универзуму и да је она физичка, да из те стварности проистичу мишљење, лепота, емоције, моралне вредности – укратко, потпуна лепеза појава које људском животу дају вредност џулијан багини (julian baggini) александар милојков септембар / октобар 2015 11 у дијалогу са атеизмом дим шта бих о томе могао да говорим или пишем? да мисионарим? зашто? свакако, активизам постоји онда када су питања која се промовишу ег- зистенцијална, када утичу на форми- рање човека као бића и на климу од- носа међу људима питање постојања/ непостојања бога је, за човека, једно дубоко егзистенцијално питање за- то, атеизам и теизам – став или вера да бог не постоји или да бог постоји – нужно за собом вуче одређене по- гледе на наш свет живота и управо те егзистенцијалне последице су мотив сваког верског или атеистичког акти- визма и мисионарења као такве, оне нису део појма и дефиниције теизма или атеизма, али су свакако у нужној вези са тим појмовима због тога је са- свим легитимно тврдити да атеизам представља или да за собом повлачи одређену философију или одређени поглед на свет, баш као што то чини и теизам зато ставови „верујем да бог постоји“ и „не верујем да бог посто- ји“, за разлику од „летећег чајника око јупитера“, мотивишу и захтевају ак- тивистичо ангажовање, говор и писа- ње атеизам и теизам, зато, нису само пуки теоретски ставови о божанској егзистенцији они су почетак и утеме- љење даљег погледа на свет и живот натурализам је преовлађујућа фи- лософија код већине атеиста његову основу представља један изразити ре- дукционизам – свођење свега посто- јећег на природу и материјалност за натурализам то је једна и једина ствар- ност, објашњива физичким и хемиј- ским законитостима тако ће, ричард докинс, у свом поменутом делу рећи: „људске мисли и емоције појављују се из јако комплексних интерконекција физичких ентитета унутар мозга ате- иста у смислу философског натурали- зма је неко ко верује да не постоји ни- шта изван природног, физичког света, не постоји натприродна стваралачка интелигенција која вреба изван опи- тљивог универзума, не постоји душа која надживљује тело и не постоје чуда – осим у смислу природних појава које још нисмо разумели ако постоји не- што што се појављује изван природног света као оног који је тренутно непот- пуно схваћен, ми се надамо да ћемо га коначно разумети и да ћемо га обухва- тити унутар природног“ анализирај- мо наведене натуралистичке ставове професора докинса “људске мисли и емоције појављују се из јако комплексних интеракција физичких ентитета унутар мозга” ово је, наравно, тачно иза свих животних енергија човека стоје ком- плексни физички и хемијски проце- си, унутар његовог тела али, да ли то значи да се, у онтолошком смислу, све своди на биохемију? ако је натурали- зам у праву, постоји само биохемија, а оно што се из ње појављује – људске мисли и емоције, нису ништа друго не- го наша субјективна перцепција која би се могла назвати и илузијом и оне јесу само субјективна илузија уколи- ко приступ стварности редукујемо на фундаменталне науке – физику и хе- мију међутим, питање које се поста- вља – да ли треба стварност свести на физичке и хемијске законитости и ин- теракције? не улазимо ли тако у једну апсурдну ситуацију? јер, ако је ствар- ност искључиво сводљива на физич- ко-хемијске интеракције, онда је у ње- ној основи нужност ако је тако, како је онда могуће искуство мисли и иску- ство слободе? биће што бити мора че- му онда и труд професора докинса да религиозни читаоци постану атеисти, ако је стварност искључиво физичко- хемијски објашњива? онда је и наше мишљење, као верника или атеиста, 12 5/2015 у дијалогу са атеизмом детерминисано нужношћу – физич- ко-хемијским интеракцијама у нашем мозгу слобода, свесност, рационал- ност све је то онда само илузија и било каква промена мишљења је немогућа, ван одређења које нужно диктира- ју физичко-хемијски процеси у нама дакле, став „верујем да бог постоји“ или „не верујем да бог постоји“ јесте у основи производ комплексних фи- зичких и хемијских интерконекција у нашем мозгу следи – тај став је, такав какав јесте, – нужан представља про- дукт нужне физичко-хемијске датости нашег сопства тако, атеистички активизам са сво- јом натуралистичком философијом ускаче сам себи у стомак са једне стра- не редукује стварност, у онтолошком равни, на физичко-хемијске процесе, који су сами по себи детерминисани и нужни са друге стране пак наступа као да се стварност ипак не исцрпљу- је у „натурализму“, те да је она слоје- вита и да извесни онтолошки статус имају феномени попут мишљења, ра- ционалности и слободе и у томе је управо највећа слабост натуралистич- ке философије уколико је доследна и конзистентна, натуралистичка фи- лософија остаје нема и слепа да обја- сни саму природу, по којој носи име редукционизам на хемијско-физичку стварност не може да говори о појмо- вима какви су мишљење, рационал- ност, слобода, љубав, лепота, јер су ти појмови изван таквог редукованог ви- докруга ни хемија ни физика не зна- ју и не могу знати за лепо или слобод- но такви и слични појмови напросто трансцендирају хемију и физику као науке ипак, ти појмови су ту ми их опитујемо као природне, као неизо- ставни део наше стварности и сами заступници натурализма, попут ри- чарда докинса, својом неконзистент- ношћу у заступању истог, сведоче да је стварност ипак слојевита да љубав, слобода и читава „лепеза појава која људском животу даје вредност“ нису само илузорни феномени, већ да има- ју извесни онтолошки статус који се не може редуковати само на физичко- хемијске „интерконекције физичких ентитета“ свакако да те појаве имају своју биохемијску и физичку димен- зију, али се не могу свести само на њу да бисмо ту слојевиту стварност уочи- ли, нужно је да изађемо из редукци- онизма који заступа натурализам у супротном, љубав, слобода и „лепеза појава која људском животу даје вред- ност“ не постоје у том случају сваки пут када „волимо“, једино исправно би било рећи – имам повишен ниво до- памина и норепинефрина у мозгу то је једино доказиво, дакле, то је једи- но стварно ипак, са овим се ни про- фесор докинс не би сложио биће да је стварност нашег универзума ипак слојевита да су физичко-хемијске ин- терконекције физичких ентитета један и веома важан слој те стварности, али никако једини (наставак у следећем броју) аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији највећа слабост натуралистичке философије је у томе што остаје нема и слепа да објасни саму природу по којој носи име септембар / октобар 2015 13 14 3/2015 тема броја: црква у болничким установама христос сведржитељ, детаљ са композиције вазнесења (средњовековни мозаик из базилике светог марка у венецији) (извор: crestinortodoxro) када читамо света јеванђеља, било она која називамо синоптичким (матеј, марко, лука) или јеван- ђеље по јовану, увиђамо извесну тен- зију код христових савременика, а вр- ло често и код следбеника по питању тога ко је тај исус? једни се диве њего- вој науци, чудима која чини док дру- ги или оспоравају или у најмању руку бивају сумњичави христовим прати- оцима и слушаоцима као да „стално“ недостаје реч, гест, дело да би били апсолутно сигурни у идентитет „нео- бичног човека“ из назарета: и јудејци га опколише и говораху му: докле ћеш мучити душе наше? ако си ти хри- стос, кажи нам отворено (јн 10, 24) и господ им никада то не даје директ- но, него на начин да од њих (па и нас данас) тражи напор, труд, подвиг да схватимо да им је он то већ саопштио епизода у којој налазимо пример та- квог христовог одговора је када св јован крститељ, слушајући у тамни- ци шта говори народ о исусу, поша- ље двојицу својих ученика да испитају исуса: а јован, чувши у тамници дје- ла христова, посла двојицу од ученика својих и рече му: јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо? а исус одговарајући рече им: идите и јавите јовану ово што чујете и видите: сли- јепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и си- ромашнима се проповиједа јеванђеље (мт 11, 2–5) христов одговор није ди- ректан али он погађа ону нит која у себи носи испуњење пророчких списа старог завета наиме, христос се по- зива на пророка исаију гл 35, 5 и гл 61, 1: тада ће се отворити очи слепи- ма, и уши глувима отвориће се тада ће хроми скакати као јелен, и језик немог певаће и дух је господа бога на мени, јер ме господ помаза да јављам добре гласове кроткима, посла ме да завијем рањене у срцу, да огласим заробљенима слободу и сужњима да ће им се отво- рити тамница разлог зашто то го- спод чини јесте двојак најпре, о њему говоре пророци, и он наглашава да је дошао да испуни њихове речи потом, у овим речима пророка исаије на које алудира христос видимо да ослобође- ње од болести, често поремећаја који су присутни од рођења (глувонемост, слепило, хромост, инвалидитет) нису само телесне и медицинске категорије оне су на првом месту израз човеко- ве поробљености грехом, злом и смр- ћу и то не само човека као појединца не бој се, чедо, опраштају ти се гријеси твоји (мт 9, 2) владимир пекић лекар душа и тела наших тема броја јул / август 2015 15 него уопште људског рода који на се- би носи последице првородног греха и тога да је то одступање од бога учи- нило да и да су све мисли срца њиховог свагда само зле (уп пост 6, 5) оне су, уопштено говорећи, стање у коме се налази природа свега што је створено зато, следујући библијском и свето- отачком мишљењу, можемо навести да је основ свих патњи и болести код човека, па и целокупног живог све- та на земљи, грех који је адам својом непослушношћу увео у творевину та- ко ћемо врло често наћи схватање да је нечија болест последица греха било његовог било његових предака (види јн 9, 2) и то, колико год данас звучало назадно и неприхватљиво, ипак сто- ји многе телесне болести, како тврди наш академик владета јеротић, свој корен имају у људској души и душев- ним поремећајима ти поремећаји не морају бити психијатријски, него су врло често облици неурозе као своје- врсног неприхватања и отпора према стварности другим речима, нашег одбијања да прихватимо околности живота и окружења у коме живимо опет, узрок тог стања, по светоотач- кој мисли, јесте сујета, надменост или себељубље као страст из које све оста- ле произилазе у догађају исцељења одузетог у јеванђељу по матеју хри- стос каже том одузетом, видевши веру његових пријатеља који су га донели на носилима не би ли га исцелио: не бој се, чедо, опраштају ти се гријеси твоји (мт 9, 2; види све мт 9, 1–8) у овом догађају видимо да је несравњи- во важније исцељење, оздрављење од греха него од телесне болести телесна болест је овде само видиљиви знак чо- векове немоћи да се покрене ка богу поред тога, у светом писму видеће- мо и да бог допушта болести код чове- ка да би потврдио његову веру, или да би га још већма прославио као у књи- зи о јову трећи пак разлог јесте да се покаже слава божија и да од тога цео свет има користи (види 4 мојс 21, 5–9; јн 3, 14; јн 9, 3) међутим, бог свет није створио да би он био и остао позорница патње колико год она била присутна кроз целу историју, него да тај свет поста- не царство божије, да се нераскиди- во и несливено сједини у животу са својим творцем баш због тога, и због страдања и патње коју доноси грех, пророци говоре да ће доћи месија који ће нас ослободити од тога и из- вести из ропства на слободу, из смрти у живот, са земље на небо син божи- ји постаје човек, узима на себе људску природу, изједначује се са нама у све- му осим у греху или, како каже апо- стол павле: него је себе понизио узев- ши обличје слуге, постао истовјетан људима, и изгледом се нађе као човјек; унизио је себе и био послушан до смр- ти, и то до смрти на крсту (фил 2, 7–8) бог то чини јер много више него што ми то можемо појмити по- знаје и зна наше слабости и немоћи уз то, бог зна и то да сами од себе не можемо бити исцељени, ослобођени зато он презрен беше и одбачен изме- ђу људи, болник и вичан болестима, и као један од кога свак заклања лице, презрен да га низашта не узимасмо а многе телесне болести, како тврди наш академик владета јеротић, свој корен имају у људској души и душевним поремећајима 16 4/2015 он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да га бог бије и мучи али он би рањен за наше преступе, избијен за наша бе- закоња; кар беше на њему нашег мира ради, и раном његовом ми се исцели- смо (ис 53, 3–5) оваплоћење (очо- вечење, отеловљење) сина божијега, дакле, јесте снисхођење, изједнача- вање са нашом ништавношћу, нашом заслепљеношћу, мртвилом и грехом и како смо горе навели апостола па- вла, он то постаје не формално или протоколарно, него најстварније и најопопипљивије а као врхунац те наше људске немоћи и болести и пат- ње јесте његово добровољно и спасо- носно страдање на крсту којим нас искупљује и где се свака наша бол, сваки наш уздах, грех, зло уграђује у његов крст и са христом на њему све то постаје као капљица у непреглед- ном океану љубави божије ми као хришћани, као они који но- симо име христово, имајући све ово у виду дужни смо да опонашамо христа тако што ћемо онима који су болесни, који пате и страдају пружити ослонац и помоћ јер, прво, питање је у колико смо бољој ситуацији од њих, а друго, јер је то христос урадио за нас и по- стао нама и бива то за нас сваки пут када му се молимо немојмо лагати себе христу се обраћамо већма јер се осећамо ускраћеним за нешто и зато што нам треба, нарочито кад у нечему оскудевамо о болестима да не гово- римо сетимо се приче о милостивом самарјанину (лк 10, 25–37); он веро- ватно свестан свог верског и социјал- ног статуса у јеврејском друштву тога доба можда баш због тога помаже оном христос исцељује слепога, средњовековна фреска (извор: diakonimagr) тема броја јул / август 2015 17 невољнику кога су полумртвог оста- вили разбојници тако и ми, треба да будемо свесни својих немоћи и да јед- ни другима стално пружамо помоћ, нарочито у тренуцима болести и пат- ње са друге стране, у алегоријском тумачењу, тај самарјанин јесте хри- стос, непрепознат и осуђен од својих савременика, који болесника (читај свакога од нас) носи у гостионицу, по- вија ране и оставља гостионичару на старање док опет не дође гостионица овде представља цркву, а гостиони- чар епископа/свештеника или, шире, сваког хришћанина због тога и јесте природно и неопходно да при болни- цама буду капеле и свештеници који ће се у пуном смислу те речи старати за болеснике, најпре молећи се богу за њих, а онда и служећи им можда и више него да је у питању свакодневна служба јер стање болесника, нарочи- то оних терминално болесних, је не- предвидиво и брига о њима је хитна свако од њих можда већ истог дана може умрети не заборавимо, у при- чи о самарјанину, он оставља гостио- ничару два динара који представљају лик и подобије божије који је овај ду- жан да сачува код овога и да их обно- ви исто тако, не заборавимо да ће се самарјанин/христос вратити и да ће тражити да „наплати наше услуге“ аутор је предавач у дванаестој београдској гимназији митополит сурошки антоније блум (1914–2013) (извор: patriarchiaru) не заборавимо да ће се самарјанин/христос вратити и да ће тражити да „наплати наше услуге“ 18 4/2015 седите, узмите болесника за руку и кажите му мирно: радујем се што сам с тобом и заћутите, будите с њим, не подижите међу вама читав низ безначајних речи и површних емоција болест је једна од најозбиљнијих кри- за, јер она ставља човека пред читав низ ствари о којима здрав већим де- лом не размишља као прво, болест му јасно говори о томе да је он смртан ја овде не говорим о пролазној прехлади, него о томе да када се човек разболи не- што озбиљније онда се, оправдано или не, подкрада мисао: значи, ја над собом немам власт, ја не могу да спречим болест да загосподари надамном; дакле, ја не мо- гу, уколико ме она савлада до краја, избе- ћи смрт? ово је прво питање, које можда 1 ове речи владике антонија су упућене у првом реду свештеницима, али, како се нама чини, тичу се и свих оних, који долазе у болницу – прим рус издавача не мора бити овако оштро формулисано, али нешто слично се пробија у човекову свест иницијатива би у неком погледу тре- бало да долази од болесника, а не од тебе ти мораш само да будеш удубљено-ћу- тљив и отворен, да би болесник могао у сваком тренутку разговарати са тобом важније од свега и више од свега помаже (а томе је тешко научити се) способност да се седне и борави ту, у
Свеска: 345 | Црква у болничким установама
... Фотографија на насловној страни корице: Његова Светост Патријарх српски Г Иринеj у Гинеколошко-акушерскоj клиници „Народни фронт“ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Литургија у параклису Св Луке Симферопољског на ВМА фото: спцсрб Фотографија на трећој страни корице: Десна певница Цркве Св Архангела Гаврила, манастир Туман фото: Маријана Петровић Фотографија на полеђини корице: Црква Ваведења при манастиру Подмаине фото: архива манастира Подмаине СВЕСКА 345, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2015 Рeч уредника Брига Цркве о болеснима 2 Старечник Чудесно појављивање Светог Спиридона (Из усменог старечника Свете Горе) 4 Материк Света мученица Харитина 6 Светачник Личносни карактер молитве и безличност јоге 8 У дијалогу са атеизмом Натурализам философија савременог атеизма (I) 11 Teма броја Лекар душа и тела наших 15 Пастир код постеље болесника – Умејте да ћутите 19 Лекари лече, а Бог исцељује 21 Свештеничка служба у болничким установама 23 Прво Јелеосвећење при болничкој цркви КЦ Србије 25 Прве српске средњовековне болнице у манастирском окриљу 28 Болница манастира Дечани у опису Григорија Цамблака 31 Како победити раздражљивост 34 Вишедетне хришћанске породице Majкa песникиња 38 Светиње Свете Земље Света Земља: историја и значај 44 Светиње Свете Горе Света Гора: историја и значај 47 Идите и научите све народе Избор људи за дежурство у храму 50 Е-мисија Прва међународна конференција Дигитални медији и православна пастирска брига 54 Излагање оца Гаврила 56 Закључци донети на конференцији 58 Представљамо вам Манастир Подмаине 59 Сведочанства Исцељење у манастиру Светог Пантелејмона у Лепчинцу 61 Поезија Песме читалаца Православног мисионара 63 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Црква у болничким установама септембар / октобар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за
... Фотографија на насловној страни корице: Његова Светост Патријарх српски Г Иринеj у Гинеколошко-акушерскоj клиници „Народни фронт“ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Литургија у параклису Св Луке Симферопољског на ВМА фото: спцсрб Фотографија на трећој страни корице: Десна певница Цркве Св Архангела Гаврила, манастир Туман фото: Маријана Петровић Фотографија на полеђини корице: Црква Ваведења при манастиру Подмаине фото: архива манастира Подмаине СВЕСКА 345, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2015 Рeч уредника Брига Цркве о болеснима 2 Старечник Чудесно појављивање Светог Спиридона (Из усменог старечника Свете Горе) 4 Материк Света мученица Харитина 6 Светачник Личносни карактер молитве и безличност јоге 8 У дијалогу са атеизмом Натурализам философија савременог атеизма (I) 11 Teма броја Лекар душа и тела наших 15 Пастир код постеље болесника – Умејте да ћутите 19 Лекари лече, а Бог исцељује 21 Свештеничка служба у болничким установама 23 Прво Јелеосвећење при болничкој цркви КЦ Србије 25 Прве српске средњовековне болнице у манастирском окриљу 28 Болница манастира Дечани у опису Григорија Цамблака 31 Како победити раздражљивост 34 Вишедетне хришћанске породице Majкa песникиња 38 Светиње Свете Земље Света Земља: историја и значај 44 Светиње Свете Горе Света Гора: историја и значај 47 Идите и научите све народе Избор људи за дежурство у храму 50 Е-мисија Прва међународна конференција Дигитални медији и православна пастирска брига 54 Излагање оца Гаврила 56 Закључци донети на конференцији 58 Представљамо вам Манастир Подмаине 59 Сведочанства Исцељење у манастиру Светог Пантелејмона у Лепчинцу 61 Поезија Песме читалаца Православног мисионара 63 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Црква у болничким установама септембар / октобар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за
Одреднице:
1. 34639 / ...богородице фанеромени у вуљи- агменију служио је митрополит кис АМОСА и селиноса г амфилохије као представник патријарха васељенског вартоломеја, а зајед- но са њим су били и архиеп...
2. 210345 / ...конференцији у атини: архимандрит гаврило и митрополит кис АМОСА и селиноса г амфилохије (извор: zapisi-reportazecom) септембар / октобар 2015 55 излагање оца гаврила компјутерској технологији...
1. 34639 / ...богородице фанеромени у вуљи- агменију служио је митрополит кис АМОСА и селиноса г амфилохије као представник патријарха васељенског вартоломеја, а зајед- но са њим су били и архиеп...
2. 210345 / ...конференцији у атини: архимандрит гаврило и митрополит кис АМОСА и селиноса г амфилохије (извор: zapisi-reportazecom) септембар / октобар 2015 55 излагање оца гаврила компјутерској технологији...
6
Свеска: 349 | Светлост Христова просвећује све
...када прилази свети дар, морамо усправно стајати, са сАМОСА?📌 зива-
њем, самоконтролом, молитвом
n свака душа, уз стални труд, искре-
ну жељу и дар божији, напредује и
доспева у врлину и с
...када прилази свети дар, морамо усправно стајати, са с
МЕТА инфо: Р:21293 К:163166 Д:90
| Свеска 349 |
Свеска: 349 | Светлост Христова просвећује све
... и засебним очинским саветима хиљаде људи долазило је на овај „свети брег“ да би примило духовно укрепљење одабрани цитати и савети n највећа моћ на земаљској кугли јесте дар божији (благодат божија – прим ред) n морамо бити незасити светим да- ром не смемо се задовољити n када прилази свети дар, морамо усправно стајати, са самосазива- њем, самоконтролом, молитвом n свака душа, уз стални труд, искре- ну жељу и дар божији, напредује и доспева у врлину и светост n онај који се бори против греха, исписује најлепше стране у божијој књизи, јер се све тамо пише n они који су отишли са врлином, доживели су велики дочек на небу n када приметимо и кажемо, са радо- шћу: „аха, он је стални службеник у државној служби“ шта је то у од- носу на вечност? да ли смо ми тамо обезбедили неко стално место? n морамо додавати, стално, по један део на мост светости, јер нас он во- ди ка небу n лукави (ђаво) шапуће неверу чак ни једно слово неће се испустити од свега што је рекао господ n постоји пакао и рај наравно, ми „вер- ници“ бићемо најстрожије осуђени n службе су духовне радионице из књиге: σύντομο βιογραφικό και πατρικές νουθεσίες του πολυχαρισματούχου γέροντος ευσεβίου γιαννακάκη (1910–1995), εκδοσεισ «ορθοδοξοσ κυψελη», θεσσαλονίκη 2009 мај / јун 2016 15 у славној скупини новомученика по- себно место заузимају жене ново- мученице, које су стајале раме уз раме са мушкарцима у вери, јунаштву и смелости једна од најхрабријих новому- ченица је и света новомученица арги- ра рођена је у бурси, у витинији у ма- лој азији, 1688 године њени родитељи, георгије и сузана, били су побожни и трудили су се да и своју кћер поуче по- божности и дубокој вери у бога мала аргира је од раног детињства изража- вала неуобичајене врлине и била је при- мер свој деци у околини одрастала је у васпитању и науци господњој, а бог ју је даровао и чудесном телесном лепотом сви су је волели и поштовали сви осим нечастивога, који до смрт мрзи вер- нике и праведне људе усадио је љубавну страст у једног угледног муслимана тог града, који ју је опседао неморалним по- нудама тражио је да је ожени, пошто најпре прими исламску веру млада хри- шћанка је с упорношћу и стрпљењем од- бијала понуде инославнога уверавала га је да је незамисливо да изда своју веру у христа и да прими другу веру када је напунила седамнаест година, родитељи су је удали за једног правед- ног младића, хришћанина ово је раз- беснело турчина и разбуктало демонску страст према њој ђаво га није пуштао да се смири одвео га је у потпуну крај- ност у тим пределима постојао је обичај код тек венчаних младенаца, неколико дана након свете тајне, да невеста обу- че своју свадбену хаљину и заједно оду у цркву да се помоле богородици, да учвр- сти њихов брак турчин је добио прилику коју је чекао са неколико својих пријатеља похрлио је у храм вређајући и псујући зграбили превод са јелинског: михаела јагер од старца његов љупки и преподобни лик преносио је благодат у његовој близини душе су се смиривале и примале светоду- ховну радост, док је његово гостоприм- ство било отмено и чувено старац је имао све божанске врлине његова душа је садржала анђеоску чисто- ту био је безазлен, простодушан, једноста- ван света литургија била је његов живот, док му је помињање имена у молитви било омиљено занимање сам је живео у покаја- њу па је из тог разлога имао обдареност да води душе ка тајни духовног живота као духовник гледао је на христа као на центар живота своја духовна чада је увек везивао за христа, а не за своју лич- ност из тог разлога се духовни рад на- ставља и након његове блажене кончине 1995 године господње последњу свету литургију служио је четрдесет дана пре упокојења, 8 маја, на празник заштитни- ка манастира светог јована богослова суочио се са опаком болешћу, раком, чудесним стрпљењем и захвалношћу бо- гу у језивим боловима, непрекидно је славио и величао бога говорећи: „слава ти, боже, слава ти, боже, благодарим ти, господе! помилуј ме, господе и, опрости ми! слуга сам твој“ зрачио је својим ликом све до последњег тренутка овозе- маљског живота очински је благосиљао, саветовао и опраштао, тражећи увек први опроштај такође, говорио је отворено и без страха о смрти овим речима: „смрт је једини пут, пут чудесан, недостижан!“ у понедељак, 19 јуна старац је узди- сао са потешкоћама изненада, подигао је живахно главу док му је лице блиста- ло „одлазим ливаде, ливаде! све сија, све блиста, све сија! радујем се, пресрећан сам, радујем се!“, изговорио је и душа му се узнела у небеска станишта његов гроб, понос манастира, предста- вља извор благодати и исцељења колико његовој духовној деци, толико и свима осталима који се моле тражећи његово за- ступништво пред господом 16 3/2016 старечник материк су младу и одвели је пред турског суди- ју у бурси, оптуживши је да је тобоже дала реч да ће променити веру и поста- ти муслиманка овде треба указати на то да је клевета о наводном обећању о преласку у ислам била уобичајена поја- ва у мрачним годинама робовања када би турчин омрзнуо неког хри- шћанина, оптужио би га пред властима да му је обећао да ће поста- ти муслиман то би се завршило тако што би хришћа- нин или проме- нио веру или био убијен! ово је предвиђао ше- ријат, исламски закон на овај демонски начин у ислам је прео- браћено на хи- љаде хришћана неустрашива и поносита ар- гира се бранила пред судијом, уверавајући га да јој ни у ком случају тако нешто није пало на па- мет оптужила је турчина за клевету међутим, није било лако истерати прав- ду у оним годинама сведочење поко- рених хришћана турске власти су зане- маривале тако и турски судија у бурси није поверовао аргири и зато ју је послао да јој се суди у константинопољу и пред вишим суди- јом млада хришћан- ка аргира стајала је храбро и увера- вала га да „никада тако нешто нисам ни помислила ни- ти изговорила, да се одричем своје вере ја сам хришћанка и као хришћанка же- лим да умрем!“ оп- тужила је за клевете турчина, који је био присутан и није од- устајао од изрицања лажи! света аргира – славна новомученица христова била је затворена седамнаест дугих година издржала је све за љубав христову страшна тамница јој се чинила као рај мај / јун 2016 17 виши судија јој није поверовао и из- дао је наредбу да је немилосрдно изби- чују и да је затворе у страшни и влажни затвор у округу хаскои данима су је ис- питивали и покушавали да је убеде да промени веру и да се уда за турчи- на, да не би увенула у затво- ру аргира је радије би- рала ово друго узалуд су њени родитељи и муж покушавали да је ослободе и код султана су ишли али тур- ци су, нажалост, били неумољи- ви услови у за- твору су били застрашујући са њом су биле затво- рене многе турки- ње, осуђене за тешке прекршаје њих је неча- стиви доводио у искушење да малтретирају, псују, да се ругају и ударају аргиру она је подносила му- чења и понижења дуготрпељиво веро- вала је да трпи невоље зарад христа и то јој је давало храброст и снагу бескрајне сате је проводила у молитви и славосло- вила је бога за част коју јој је указао, да страда за истинску веру била је затворена седамнаест дугих го- дина издржала је све за љубав христо- ву страшна тамница јој се чинила као рај, где је обилато живела у неизрецивој благодати божијој један богати и побо- жни трговац, хришћанин по имену ма- нолис киурцибасис, одлучио је да при- ложи новац за њено ослобођење када је за то чула изричито је одбила његову по- нуду више је желела да остане у затвору, који је називала „царском палатом цара христа“! неколико дана после тога 5 априла 1721 године, предала је светитељка душу своју женику христу, ког је толико љу- била и за којим је жудела пре него што је издахнула тајно је примила свето при- чешће, скривено у грожђу, које јој је до- нео један часни старац хришћани кон- стантинопоља су узели њене свете мошти и сахранили у двори- шту храма свете пара- скеве у хаскоиу чети- ри године касније, 30 априла 1725 г њене мошти су обретене нетру- лежне и мири- сне верници су их ставили у ве- лелепни кивот и поставили у храм свете па- раскеве, са благо- словом тадашњег патријарха пајси- ја, и одређено је да се прославља 30 априла (13 маја), на дан обретења њених моштију нажалост, током драматичних догађаја 1955 године тур- ци су запалили кивот и уништили свете мошти, осим једног малог дела света новомученица аргира сматра се, с правом, заштитницом брака, оном која учвршћује побожне и праведне су- пружнике ламброс сконцос извор: aktinesblogspotcom пре него што је издахнула тајно је примила свето причешће, скривено у грожђу, које јој је донео један часни старац 18 3/2016 материк ми не знамо ни из кога је времена овај превод, односно оваква пре- водна разлика једнога израза од онога у изворнику и ранијим преводима биће, јер је то најмоћније, пошто нема- мо протографа па да упоредимо – да је то и из времена припрема, можда најне- посреднијих, за великоморавску мисију у коју се пошло 863 године јеванђеља, као најнепосредније записано излагање христова учења, чине најужи круг нај- потребнијих библијских књига прево- де свих потребних књига, особито би- блијских којих је највише, вршио је већи број/круг сарадника, сапреводилаца; па кад су наишли на контекст овога израза (искони) који је преводни еквивалент падешке синтагме у искони, и умно видје- ли његову разлику – површинску, и још више дубинску, од осталих мјеста исте функције, умно су примијетили његову значењску разлику зато у старословен- скоме и касније у црквенословенском, имамо друкчији израз, који резултира из дубљега проницања у смисао текста, правилнијега поимања/схватања, одно- сно изражавања појмљенога садржаја, па – то је јасно – цркв (в начаље) (1 м 1, 1) није исто што и искони (цркв) (јн 1,1) ово друго претходи првоме: прво је почетно, а друго – претпочетно, јер по- тиче од предвремена кад слово (ријеч, logos) би (бјеше) у бога, без које ријечи ништа није постало што је постало, а он- да тек да кроз њу бог створи све што ће да постоји (види смисао јн 1, 1–3) дакле, више је него јасно да исконы претходи началу, јер је оно почетно – почиње, а исконы је беспочетно, јер је већ био у почетку у бога, као и ријеч која је била бог и кроз коју је све постало ова језичка разлика није разлика само у формулацији а разлика је само на по- четку јеванђеља по јовану (1, 1–3), јер ње- гова прва три стиха изражавају садржај који претходи и времену и стварању: ри- јеч божја бјеше, била је већ, а није тек та- да настала и исказана, односно испољен њен смисао зато њено јављање претходи стварању, јер није речено без разлога и само да се каже да она у почетку бјеше у бога и да бог бјеше ријеч и да је све што је постало – кроз њу постало и да живот бјеше у њој (јн 1, 1–4), него да је све то – не од вјечности беспочетне, него је по- стало прије твари у ријечи која бјеше у бога прије времена; она је све створила и без ње ништа није постало што је поста- ло и даље постоји (јн 1, 3) личност која је од бога оца, преко његове ријечи–сина, дата човјеку, чини човјека прихватиоцем натприроднога божјег дара протојереј-ставрофор др димитрије калезић тајна човјекове личности – његошев прилог хришћанској персонологији – (3 део) мај / јун 2016 19 хришћанска књижевност о овоме овако говори јеванђеље по јо- вану, сам његов почетак који је превре- мен, исконски: све је постало у ријечи која бјеше у бога, а остварено је, опред- мећено у шестодневу у литератури је ово мјесто овако појмио и обрадио руски аутор иван алексијевич иљин у књизи шесть дней творения, умса press, париж, 1930 и 1991, гдје јасно разликује дело творения у вјечности од дела укра- шения у времену – у твари; стварање је у предвремену (у смислу јн 1,1–3), а укра- шавање је у шестодневу, односно у њего- вом поретку и садржају без скретања пажње на старословенски и црквенословенски исконъ и његову предлошку одредбу искони, никако не би имали – а то немају ни други преводи, видјели смо класични грчки и латински – услове да правилно појмимо смисао ко- ји исказују ове разлике (ἀρχή, principium и исконъ, односно његова изведеница искони) у питању је беспочетни по- четак, јер је слово (ријеч) искони било у бога и кроз њу (ријеч) је постало све што постоји ријеч божја је беспочетна (она бјеше у бога), а ријеч божја кроз коју је све постало јесте син божји, друго лице св наднебеске вјечне тројице по моде- лу овога стварања је и наше планирање и стварање, али прије опредмећења и реа- лизације: прво замислимо до детаља све, па тек то материјализујемо, и то је тек предмет гледања и виђења, проучавања и упознавања то је тек реалност физичка кад ову финесу узмемо у обзир, ви- димо да је нико као стари словени није проникао и ушао у смисао пролога-по- четка јеванђеља по јовану (1, 1–3) и тај смисао адекватно изразио, јер та два по- четка – начало и исконъ – нијесу исти: начало/почетак је почетно, а искон је беспочетан као и ријеч, син божји, ко- ји дуну човјеку у нос дух животни; и по- ста човјек душа жива (i м 2,7), што зна- чи – личност (πρόσωπον, persona) ово указује на смисао да личност није биоло- шка појава, али и на неке њене атрибуте: да је, будући да је надбиолошка, нетварна и таква – бесмртна; да се не идентифи- кује у потпуности са биолошком поја- вом, званом човјек, него да се – нетварна и надматеријална – испољава у свијету преко својих облика изражавања: ми- шљења – логика, осјећања – психологија, оцртавања и описивања – графема, рије- чи – фонема израза – лексема, а у овоме свему учествује емпиријски дати човјек, на његош види да човјек посједује и лич- ност која се кроз ове облике изражава и каже да је он мали и неизвјестан, али се горди и уздиже што са њом (личношћу) има својство, заједничку особину, од- носно с њом комуницира и сједињује се преко њених изражаја (гласа, слике, по- руке, поуке), и све је ово опредмећење и испољавање поруке и поуке нетварно- га бога, тиме, улази у свијет реалне сва- кодневице и уноси у њега надтварне по- руке, поуке, савјете личност као такву нити констатује нити до ње сеже експе- римент и мјерење и њихови резултати, него само до њених изражаја и твари без овога оригиналног израза старих слове- на који се показао дубоко проницљив, ми не бисмо ни могли доћи у оно лично што је човјеку трансцендентно и недо- сежно, али су човјеку досежни садржаји које оно шаље, и то је његошу то свој- ство – заједничка својина, особина – коју човјек има заједно са богом дакле, лич- ност која је од бога оца, преко његове ријечи–сина, дата човјеку, чини човјека прихватиоцем натприроднога божјег да- ра, а то је то својство које он, једино лич- личност је највећа тајна у створеној природи на то указују његошеви стихови 20 3/2016 хришћанска књижевност но биће на земљи, и твари уопште, има заједно са натприродним богом лич- ност и ум човјека с бесмртијем равни (ст лм, посв, 90) дакле, личност је највећа тајна у створеној природи на то указују његошеви стихови: „о насљедство идејално, ти нам гајиш бесмртије, те са небом душе људске има своје сношеније (парис или хеле- на или ноћ скупља вијека, 17–18) што значи – саоднос, узајамни однос: односи се једно према другоме, и обрат- но – као дијалог: друго према првоме са (од, из) тога израза личности човјек као стваралац систематизује и разврстава са- држај, почев од појмова, односно ријечи: промјењиве – непромјењиве; промјена падешка – промјена лична, одређени – неодређени вид придјева које системат- ски разврстава и то отвара услове ис- траживања и систематизације њихових резултата да човјек није добио од над- тварнога бога његову надтварну – умну и духовну слику, личност – не би он могао ни да помисли ни да смишљено и истра- жено систематише ту се, кроз тај ред и смисао, испољава и преставља истражи- вачко-проналазачки дар и способност човјекова, а то је испољавање духовне нематеријалне личности у свијету твари и у амбијенту истраживања која се ина- че с њом (твари) не идентификује нити се у њу упушта, али транзицијом силази и кроз њу даје своје резултате дјеловања ту се лични човјек представља као надтвар- но биће, али које дјелује у твари и даје ре- зултате, јер такав рад је систематика, а не стихија; то дејствује одозго, из предтвар- не беспочетне даљине – у свакоме случају изван домета човјекова природног досе- га човјекова личност је слика божја коју је сам бог даровао човјеку и означио га као своју изабрану твар човјек прихвата отварање личности и – то је то својство које човјек има заједно са богом њиме се човјек идентификује и приказује као боголик, што није случај ни са једним мај / јун 2016 21 бићем у створеној природи зато је чо- вјек субјект и има боголику личну душу и психологију, а друга жива бића – само рефлексологију; а то двоје није исто, ни приближно; ту је у питању досег из ши- рина наднебесја у подручју твари и живо- та у њој, а код других живих бића – само ниско приземље и гнусно подземље дакле, приступ ријечи старих словена исконъ и њено откључавање и отва- рање предвременога смисла и садржаја, отворио је приступ смислу и сазнању каквоме се нијесу винули остали наро- ди, а што су словенски народи касни- је – да ли изгубили, да ли занемарили, па овај израз не налазимо у новијима словенским језицима иако они изра- стају из старословенскога лингвоосно- ва овај израз представља прозор који нам је отворио ретроперспективу – ум- ни поглед у предвремену и предтварну вјечност, а то је садржај пролога јеван- ђеља по јовану који, види се открива и отвара предвријеме које је старије од библијскога почетка (i м 1,1), јер је са- држај предреченога претпочетан, извје- чан значи, искон и његово беспочетно безграничје претходи почетку; искон је беспочетан, а почетак – почетан дакле, по моделу слике и надтварнога и вјечног бога – невидљивога и неопипљивог, ко- ји се, преко своје твари, показује, па нам је и с те стране јасно да је (и колико – безмјерно) старији пролог (исконы) од почетка (начало) значи, словени – они стари – су одиста били словени – умни, разборити, сазнај- ни јер им је то даровано прије но што је објективно предложено значи, човјеку је, у његовој слици божјој – личности, им- плицира слух да чује, ум да схвати, језик да проговори, способност да уради и то ми схватамо и проучавамо, али то није са- мо личност, него њени изражаји и облици који резултирају; она је слика надтварно- га бога у тварноме човјеку па проучавамо – не њу, него њена дејства и дјела, резулта- те, али је она тајна – изнад досега и доме- та нашега схватања, сазнавања, проучава- ња е, то је то својство које – по његошу – човјек има заједно са богом дакле, дешифровање искона омогућило нам је и отворило увид у бездане дубине и бесконачне садржајне/идејне предпо- четне и недосежне димензије (= висине и дубине), а то је оно што је заједничко бо- гу творцу и човјеку – твари, али личној, и то представља и значи то заједничко свој- ство у коме су идентични оригинал и његова слика; и слика се не протеже, него само пројектује, па њене пројектне резул- тате примјећујемо и пратимо, проучава- мо и упоређујемо који, види се, нијесу примарни, него тек терцијални, квартал- ни или су неки даљи садржај персоно- логије а тај примарни садржај је оно за шта је речено да поста човјек душа жива жива су и друга бића, али биолошки, а човјек – и персонолошки; а то двоје није исто – слика оригинала и њене пројек- ције у тварнима и временским подлога- ма и оквирима оно сржно у психологији је, види се, недосежно, јер је надтварно; а оно на основу чега изводимо основе пер- сонологије је секундарно – психолошко, етичко, педагошко па је то наша научна персонологија која је одраз оригиналне слике божје у човјеку, али то је тварно и опредмећено, а не извор и покретач њене радијације и зрачења дешифровање искона омогућило нам је и отворило увид у бездане дубине и бесконачне садржајне/ идејне предпочетне и недосежне димензије 22 3/2016 хришћанска књижевност антропички принцип, односно „фина подешеност космоса“, ви- дели смо, води до три интелек- туално легитимне хипотезе о узроку те „подешености“ та „подешеност“ омо- гућава постојање форме материје ка- кву познајемо, као космос, укључујући и живи свет и нашу, људску врсту оно што је интересантно јесте да је та „по- дешеност“ излази из очекиване, „слу- чајне“ вредности зато и изгледа као да је „подешена“ подсетимо се, цитирали смо светог григорија богослова који је још у четвртом веку говорио да посто- јање, уређеност и одржање свега посто- јећег не могу бити акт случаја антро- пички принцип и „фина подешеност космоса“ иду управо у том правцу раз- мишљања једна од хипотеза o узроку „подеше- ности“ космичких параметара јесте хи- потеза мултиверзума у њој се тврди да постоји мноштво универзума, са разли- читим параметрима подешености и са различитим законитостима овај наш има „комбинацију“ која омогућава баш овакву форму организације материје и живота у овој хипотези творац или агент дизајна је непотребан, јер мно- штвеност „комбинација“ подешености брише потребу за узроком постојања само једне, „добитне комбинације“ од- носно, хипотеза мултиверзума уклања идеју дизајна космоса јер, говорити о дизајну има смисла само када од мно- штва могућих „недобитних комбинаци- ја“ имамо постојање само једне, „добит- не комбинације“ космоса хипотеза мултиверзума чини атеи- зам интелектуално легитимним ставом међутим, она показује и да атеистички став није на тако чврстим основама ка- ко то многи данашњи атеистички ак- тивисти мисле прво, хипотеза мулти- верзума није доказива никада нећемо моћи да докажемо постојање мултивер- зума и друго, хипотеза мултиверзума није једино могућа хипотеза и друге две хипотезе, теистичког и натурали- стичког дизајна, су у најмању руке јед- нако интелектуално и експланаторно оправдане као и хипотеза мултиверзу- ма дакле, атеизам као став нема ника- квих основа за супериорност, искљу- чивост и ексклузивност, мада многи атеисти управо тако наступају хипотезе теистичког и натуралистич- ког дизајна говоре о узроку „фине поде- шености“ космоса за теистички дизајн тај узрок је бог, творац али, да поно- вимо, бог творац у неком најопштијем смислу дакле, хипотеза теистичког ди- зајна не потврђује постојање конкрет- александар милојков вера и терет доказивања (ii) управо загрљај разума и слободе, знања и вере, нас опредељује као вернике, атеисте и агностике мај / јун 2016 23 у дијалогу са атеизмом ног бога творца, којег исповеда нека од религија, укључујући и хришћанство зато, ми хришћа- ни не би требало да овде упадамо у замку да смо доказали божи- ју егзистенцију, у смислу да смо бога откривења, свету тројицу, доказали кроз антропички прин- цип не, никако врло брзо би- смо били раскринкани као инте- лектуално непоштени, јер бисмо методолошки неоправдано пре- скочили експланаторни процеп између бога творца до којег смо легитимним промишљањем сти- гли и свете тројице као откри- веног бога у којег верујемо ми- слећи хришћани, поготово они који желе да се упусте у дискусије са неистомишљеницима по овом питању, морају развити осећај за границу између знања и вере, између разумног методолошког промишљања и вољног прихва- тања божанског откривења не смеју дозволити да се једно меша са другим јер, ако до мешања до- ђе, онда улазимо у једно срамно и опште квази – у квази науку и квази веру ту поготово посебно треба истаћи да хипотеза теистичког дизајна о којој говоримо, нема никакве везе са тзв креационизмом (који се супротста- вља научној теорији еволуције), који за- ступају поједине мање хришћанске кон- фесије, а који се, нажалост, увукао и код неких православних креационизам не само да је псеудо научна теорија већ је, са хришћанске тачке гледишта јерес тој важној теми ћемо се посветити у неком од наредних чланака у нашој рубрици не можемо, дакле, из хипотезе теи- стичког дизајна закључити, конкретно, о светој тројици из простог разлога зато што нам антропички принцип не пружа нити нам може пружити ника- ква сазнања о агенту дизајна, или о бо- гу творци – осим да нас упути на њего- во постојање зато и кажемо да је бог творац до којег нас доводи ова хипоте- за, бог у неком најопштијем појму по- новимо да је овакав закључак дубоко у духу и светоотачке природне теологије хипотеза натуралистичког дизајна постоји управо из разлога непостојања било каквих сазнања о агенту дизајна присталице ове хипотезе зато одбијају да тог агента назову богом, творцем они се опредељују за објашњење по ко- јем су одређени природни узроци дове- ли до „подешавања“ космолошких пара- метара међутим, ти природни узроци су такође непознати следствено томе, не постоје суштинске разлике између хипотезе теистичког и натуралистич- богородица са христом, византијска икона 24 3/2016 у дијалогу са атеизмом ког дизајна јер, обе хипотезе претпо- стављају непознату природу као узрок дизајна свакако, бог јесте непозната природа, непозната суштина поново, тај став је дубоко уткан и у хришћанско предање можда би једина разлика из- међу ове две хипотезе, поред термино- лошке, била и та да хипотеза теистич- ког дизајна говори да се ништа не зна о богу творцу, нити се може сазнати, док би хипотеза натуралистичког ди- зајна могла да садржи став да се за са- да непознати природни узроци (или узрок) дизајна ипак некада могу сазна- ти и објаснити у том смислу, хипоте- за натуралистичког дизајна могла би да буде потпора неком умереном атеизму односно, оном атеизму који је свестан свог агностицизма, који не тврди да зна да бога нема (говорили смо о докинсо- вој скали) тачније, хипотеза натурали- стичког дизајна била би потпора ономе што се данас, у вези питања божанске егзистенције, назива агностички став, став који одбија да се сврста било у теи- зам, било у атеизам шта нам, коначно, говори антропич- ки принцип? он нас не може поуздано одвести ни до једног од три става о бо- жијој егзистенцији – до вере, атеизма и агностицизма са друге стране, он нам показује да су сва три става легитимна и могућа то значи, ако идемо са инте- лектуалним поштењем, ни један од три става, а поготово вера и атеизам као међусобно супротни, не могу претендо- вати на супериорност, искључивост и ексклузивност то даље значи да разум- ни и образовани људи, интелектуалци, не би смели да падају у острашћеност када ступају у дискусије и божијој ег- зистенцији јер, та острашћеност стоји на убеђености ја сам у праву, а ти си у заблуди у тим дискусијама свима је ја- ко важно да увиде да не постоји ексклу- зивно право и искључива утемељеност једног од три става разум нас води до тачке са које увиђамо да смо, парадок- сално, осуђени да будемо слободни ан- тропички принцип на најбољи могући начин указује на додир разума и слобо- де такође, антропички принцип, про- мишљање о њему, помаже нам да осети- мо да постоји граница знања и вере, те да је јако важно прецизирати делатност нашег духа у те две сфере које се не ме- шају али се додирују управо тај загрљај разума и слободе, знања и вере, нас опредељује као вер- нике, атеисте и агностике антропички принцип показује да нам разум пору- чује да немајући право на искључивост става, право на комфорност доказа, не- мамо право ни на суд и осуду оног дру- гог и другачијег става разум нам гово- ри да нам се ваља смирити и међусобно уважавати оно што је једино доказано и неупитно из антропичког принципа јесте да је веома разумно поштовати слободу другог, слободу која се, једнако као и наша, ослања на разум – који нас води до три могућа става иако смо на- викнути да нам разум пружа комфор- ност, водећи нас све заједно до једног и јединственог закључка, овде је ипак слобода однела победу као да је неко желео да нас лиши те круте комфорно- сти и да нас учини слободнима мо- жда баш тај агент дизајна? наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији оно што је неупитно из антропичког принципа јесте да је веома разумно поштовати слободу другог мај / јун 2016 25 26 3/2015 тема броја: светлост христова просвећује све христос пере ноге апостолу петру, детаљ са иконе из 10 века, синај (извор: ruiconru) слава теби који си нам показао светлост с ваке недеље ујутро када се окупља- мо у цркви, разлог за то је празник који представља саму срж и основ хришћанске вере и у складу са њом он представља темељ на коме стоји сав свет, сав космос to je васкрсење хри- стово на јутарњем богослужењу, негде пред његов крај, пева се велико сла- вословље – песма која је састављена од стихова светог писма, понајвише пса- лама и песама које су записане у старом и новом завету ово велико славосло- вље се пева на васкршњем јутрењу и на велике празнике како богородичне тако и светитељске само славословље по- чиње речима: „слава теби који си нам показао светлост“ разлог за ову песму и прослављање онога који нам је пока- зао и обасјао нас светлошћу јесте радост и сјај васкрсења које прослављамо као што су то чиниле жене мироносице у ју- тро када су сусреле васкрслога господа, али исто тако и радост што су се свети- тељи као браћа и сестре, као једни од нас, прославили том светлошћу јер како каже апостол павле: „ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови а ви сте тијело христово, и удови понао- соб“ (1кор 12, 26–27) светлост коју нам показује бог није светлост која је последица некаквог чо- вековог труда и прегалаштва, није по- следица човековог знања и проучавања творевине, света и космоса у коме жи- ви она, на концу, није продукт знања, било оно практично, теоретско или на- учно, како нам се то данас често серви- ра – да је знање као такво светлост то схватање има свој корен у периоду који називамо просветитељство и везанo је за друштвене, социјалне, економске и филозофске (научне) промене које су се десиле у европи у 18 веку нарав- но, знање није мрак и свакако да је оно светлост у смислу да човека упознаје са светом који га окружује али то није та светлост коју нам бог показује природа те светлости није од овога света та светлост коју нам бог показу- је превазилази границе не само нашег искуства, него и нашег поимања, на- ших умних капацитета она превази- лази сам простор и време јер та све- тлост је сам бог он је, како нам свето писмо каже, светлост неприступна то владимир пекић васкрсење христово је купање света у неприступној и животодавној светлости и љубави божијој тема броја мај / јун 2016 27 28 3/2016 значи да је бог сав светлост, да он бли- ста и сија светлошћу неописивом, не- појамном која се не да објаснити сва- ка мисао или реч којом то покушамо у старту је осуђена на промашај он је светлост која превазилази било какву умну представу, која као муња на трен обасја лице или све око нас и нестане остављајући нас задивљене јачином и блиставошћу својом а и ово је само неодговарајућа метафора виђење (а то значи и знање) ове светлости јесте, у ствари, у томе да је не можемо опажати својим природним способностима, да им измиче св григорије ниски каже: „у томе је истинско виђење траженог; у виђењу невиђењем, јер сам тражени надилази свако виђење, одасвуда би- вајући опкољен непојавношћу као ка- квим примраком“ две ствари нам ов- де долазе до изражаја прва је да бога и његову суштину, његову природу не можемо познати, и то је оно што бо- гословље назива трансцендентношћу божијом а друга је да можемо уче- ствовати у ономе што је „око бога“ у његовим божанским енергијама, енер- гијама његове божанске природе које искуство отаца цркве поистовећује са светлошћу из тог разлога св григори- је ниски говори о примраку, а тај при- мрак се помиње још у старом завету када се мојсије пење на синајску гору и улази у облак и мрак у коме пребива бог (види изл 20, 21) божанска приро- да и њене енергије јесу тројичне, јер по- стоји кроз и у три божанске личности – оца и сина и светога духа и управо нам се те божанске личности објављују кроз те божанске енергије само дело стварања света јесте дело те божанске светлости, божанског деловања (енергије) на првим страницама библије нам се казује да бог стварајући свет, исти тај свет просветљује светлошћу а та све- тлост није пуко деловање божије него се у њој открива нико други до син божији кроз кога бог и ствара свет ако читамо опис стварања видимо да бог ствара све својом речју а та реч је син божији, го- спод наш исус христос јер свако дело- вање божије, како нам свети оци, говоре полази од оца кроз сина у духу свето- ме тако и стварање и све што бог дела у свету о томе да је реч којом бог (отац) ствара свет говори нам апостол јован на почетку свог јеванђеља: „у почетку бјеше логос (ријеч), и логос бјеше у бога, и ло- гос бјеше бог он бјеше у почетку у бога све кроз њега постаде, и без њега ништа не постаде што је постало у њему бјеше живот, и живот бјеше свјетлост људима“ (јн 1, 1–4) у тој светлости логоса свако од нас долази на свет и настаје другим речима, не постоји човек на овом свету који није у овај свет дошао, а да то није по вољи божијој и да није управо у све- тлости настао и рођен јер та светлост је једини и истинити живот овога света (види јн 1, 9–10) грех затамњује ту светлост адам и ева су својим преступом свет и чове- ка ограничили на тварну и привреме- ну светлост своје дивљење су пренели на творевину занемарујући творца и трагика нашег живота јесте у томе што се упињемо непрестано да у овом све- ту нађемо нешто чему ћемо се дивити на крају, човек лутајући од ствари до ствари долази до себе и све његово ди- вљење прераста у глорификацију себе и сопствених дела која још више раз- диру како човека тако и свет у коме живимо ипак, бог и творац нас није лишио своје светлости нити је желео сведоци да светлост христова може постати наша јесу светитељи цркве тема броја мај / јун 2016 29 и не знајући, ми једино у њој постоји- мо и она је основ живота тога ради и долази син божији, очовечује се, при- ма тело и душу од пресвете богороди- це, изједначава се са нама у свему осим у греху и рађа се као потпуни човек да би „народ који сједи у тами видје свјетлост велику, и онима који сједе у области и сјени смрти, свјетлост заси- ја“ (мт 4, 16) свету господ исус хри- стос својим доласком, својим учењем, својим делима сведочи светлост сам он каже: „ја сам свјетлост свијету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота“ (јн 8, 12) понајвише нам сведочи својим пре- славним и живоносним васкрсењем јер васкрсење христово је купање све- та у неприступној и животодавној све- тлости и љубави божијој тај догађај је раван другом стварању, пресаздавању (преобликовању) творевине у њему нам се открива целокупан смисао ства- рања света, лепоте и величанствености дела божијих, односно нас самих ако је свет нешто и живео од себе, боље ре- ћи животарио, када је на крсту усмр- тио христа, усмртио је живот и то соп- ствени заиста, голгота је место смрти овога света распињући господа свега, ми смо усмртили себе коначном смрћу и у томе је несхватљива љубав божи- ја, једнако несхватљива као и његова светлост – оне су неодвојиве – јер је ту смрт својим страдањем и васкрсењем преобратио у живот сада све што жи- ви, богу живи (види рим 6, 3–11) то на уму има црква када за време поста онима који се припремају за крштење (које се назива и просветљење) да та светлост васкрслог христа просвећује свет то чини из разлога што је древ 30 3/2016 на пракса цркве била да се крштење/ просветљење обавља на велику субо- ту да би онај ко се крштава заједно са христом у сили духа светога умро за овај свет и живот и васкрсао за цар- ство божије и вечност на жалост, ова пракса је готово па потпуно ишчезла из праксе цркве и о томе говоримо са- мо са носталгијом на сам празник васкрсења христо- вог, црква на почетку јутрења пева: „ходите, примите светлост од невечер- ње светлости и прославите христа који је васкрсао из мртвих“ док сви у цркви од епископа или све- штеника који излази на царске двери пале свеће да би храм ис- пунили светлошћу то је она светлост ко- ју смо поменули на почетку и коју нам бог показује, а која је он сам ови стихо- ви нас не позивају да ову светлост само де- тектујемо, да је при- метимо него да у њој учествујемо; да све- тлост божију прими- мо да постане наша и да и ми њом светли- мо сведоци да све- тлост христова може постати наша јесу светитељи цркве отуда и назив у словенском језику за светитеља (онај који светли, носи све- тлост) они су људи који су кроз векове па све до наших дана исти као и ми; ни по чему се не разликују од било ког чо- века али су људи који су ову светлост прихватили и који су још за живота по- стали њени учесници један од најдив- нијих сведока и носилаца те свет
... и засебним очинским саветима хиљаде људи долазило је на овај „свети брег“ да би примило духовно укрепљење одабрани цитати и савети n највећа моћ на земаљској кугли јесте дар божији (благодат божија – прим ред) n морамо бити незасити светим да- ром не смемо се задовољити n када прилази свети дар, морамо усправно стајати, са самосазива- њем, самоконтролом, молитвом n свака душа, уз стални труд, искре- ну жељу и дар божији, напредује и доспева у врлину и светост n онај који се бори против греха, исписује најлепше стране у божијој књизи, јер се све тамо пише n они који су отишли са врлином, доживели су велики дочек на небу n када приметимо и кажемо, са радо- шћу: „аха, он је стални службеник у државној служби“ шта је то у од- носу на вечност? да ли смо ми тамо обезбедили неко стално место? n морамо додавати, стално, по један део на мост светости, јер нас он во- ди ка небу n лукави (ђаво) шапуће неверу чак ни једно слово неће се испустити од свега што је рекао господ n постоји пакао и рај наравно, ми „вер- ници“ бићемо најстрожије осуђени n службе су духовне радионице из књиге: σύντομο βιογραφικό και πατρικές νουθεσίες του πολυχαρισματούχου γέροντος ευσεβίου γιαννακάκη (1910–1995), εκδοσεισ «ορθοδοξοσ κυψελη», θεσσαλονίκη 2009 мај / јун 2016 15 у славној скупини новомученика по- себно место заузимају жене ново- мученице, које су стајале раме уз раме са мушкарцима у вери, јунаштву и смелости једна од најхрабријих новому- ченица је и света новомученица арги- ра рођена је у бурси, у витинији у ма- лој азији, 1688 године њени родитељи, георгије и сузана, били су побожни и трудили су се да и своју кћер поуче по- божности и дубокој вери у бога мала аргира је од раног детињства изража- вала неуобичајене врлине и била је при- мер свој деци у околини одрастала је у васпитању и науци господњој, а бог ју је даровао и чудесном телесном лепотом сви су је волели и поштовали сви осим нечастивога, који до смрт мрзи вер- нике и праведне људе усадио је љубавну страст у једног угледног муслимана тог града, који ју је опседао неморалним по- нудама тражио је да је ожени, пошто најпре прими исламску веру млада хри- шћанка је с упорношћу и стрпљењем од- бијала понуде инославнога уверавала га је да је незамисливо да изда своју веру у христа и да прими другу веру када је напунила седамнаест година, родитељи су је удали за једног правед- ног младића, хришћанина ово је раз- беснело турчина и разбуктало демонску страст према њој ђаво га није пуштао да се смири одвео га је у потпуну крај- ност у тим пределима постојао је обичај код тек венчаних младенаца, неколико дана након свете тајне, да невеста обу- че своју свадбену хаљину и заједно оду у цркву да се помоле богородици, да учвр- сти њихов брак турчин је добио прилику коју је чекао са неколико својих пријатеља похрлио је у храм вређајући и псујући зграбили превод са јелинског: михаела јагер од старца његов љупки и преподобни лик преносио је благодат у његовој близини душе су се смиривале и примале светоду- ховну радост, док је његово гостоприм- ство било отмено и чувено старац је имао све божанске врлине његова душа је садржала анђеоску чисто- ту био је безазлен, простодушан, једноста- ван света литургија била је његов живот, док му је помињање имена у молитви било омиљено занимање сам је живео у покаја- њу па је из тог разлога имао обдареност да води душе ка тајни духовног живота као духовник гледао је на христа као на центар живота своја духовна чада је увек везивао за христа, а не за своју лич- ност из тог разлога се духовни рад на- ставља и након његове блажене кончине 1995 године господње последњу свету литургију служио је четрдесет дана пре упокојења, 8 маја, на празник заштитни- ка манастира светог јована богослова суочио се са опаком болешћу, раком, чудесним стрпљењем и захвалношћу бо- гу у језивим боловима, непрекидно је славио и величао бога говорећи: „слава ти, боже, слава ти, боже, благодарим ти, господе! помилуј ме, господе и, опрости ми! слуга сам твој“ зрачио је својим ликом све до последњег тренутка овозе- маљског живота очински је благосиљао, саветовао и опраштао, тражећи увек први опроштај такође, говорио је отворено и без страха о смрти овим речима: „смрт је једини пут, пут чудесан, недостижан!“ у понедељак, 19 јуна старац је узди- сао са потешкоћама изненада, подигао је живахно главу док му је лице блиста- ло „одлазим ливаде, ливаде! све сија, све блиста, све сија! радујем се, пресрећан сам, радујем се!“, изговорио је и душа му се узнела у небеска станишта његов гроб, понос манастира, предста- вља извор благодати и исцељења колико његовој духовној деци, толико и свима осталима који се моле тражећи његово за- ступништво пред господом 16 3/2016 старечник материк су младу и одвели је пред турског суди- ју у бурси, оптуживши је да је тобоже дала реч да ће променити веру и поста- ти муслиманка овде треба указати на то да је клевета о наводном обећању о преласку у ислам била уобичајена поја- ва у мрачним годинама робовања када би турчин омрзнуо неког хри- шћанина, оптужио би га пред властима да му је обећао да ће поста- ти муслиман то би се завршило тако што би хришћа- нин или проме- нио веру или био убијен! ово је предвиђао ше- ријат, исламски закон на овај демонски начин у ислам је прео- браћено на хи- љаде хришћана неустрашива и поносита ар- гира се бранила пред судијом, уверавајући га да јој ни у ком случају тако нешто није пало на па- мет оптужила је турчина за клевету међутим, није било лако истерати прав- ду у оним годинама сведочење поко- рених хришћана турске власти су зане- маривале тако и турски судија у бурси није поверовао аргири и зато ју је послао да јој се суди у константинопољу и пред вишим суди- јом млада хришћан- ка аргира стајала је храбро и увера- вала га да „никада тако нешто нисам ни помислила ни- ти изговорила, да се одричем своје вере ја сам хришћанка и као хришћанка же- лим да умрем!“ оп- тужила је за клевете турчина, који је био присутан и није од- устајао од изрицања лажи! света аргира – славна новомученица христова била је затворена седамнаест дугих година издржала је све за љубав христову страшна тамница јој се чинила као рај мај / јун 2016 17 виши судија јој није поверовао и из- дао је наредбу да је немилосрдно изби- чују и да је затворе у страшни и влажни затвор у округу хаскои данима су је ис- питивали и покушавали да је убеде да промени веру и да се уда за турчи- на, да не би увенула у затво- ру аргира је радије би- рала ово друго узалуд су њени родитељи и муж покушавали да је ослободе и код султана су ишли али тур- ци су, нажалост, били неумољи- ви услови у за- твору су били застрашујући са њом су биле затво- рене многе турки- ње, осуђене за тешке прекршаје њих је неча- стиви доводио у искушење да малтретирају, псују, да се ругају и ударају аргиру она је подносила му- чења и понижења дуготрпељиво веро- вала је да трпи невоље зарад христа и то јој је давало храброст и снагу бескрајне сате је проводила у молитви и славосло- вила је бога за част коју јој је указао, да страда за истинску веру била је затворена седамнаест дугих го- дина издржала је све за љубав христо- ву страшна тамница јој се чинила као рај, где је обилато живела у неизрецивој благодати божијој један богати и побо- жни трговац, хришћанин по имену ма- нолис киурцибасис, одлучио је да при- ложи новац за њено ослобођење када је за то чула изричито је одбила његову по- нуду више је желела да остане у затвору, који је називала „царском палатом цара христа“! неколико дана после тога 5 априла 1721 године, предала је светитељка душу своју женику христу, ког је толико љу- била и за којим је жудела пре него што је издахнула тајно је примила свето при- чешће, скривено у грожђу, које јој је до- нео један часни старац хришћани кон- стантинопоља су узели њене свете мошти и сахранили у двори- шту храма свете пара- скеве у хаскоиу чети- ри године касније, 30 априла 1725 г њене мошти су обретене нетру- лежне и мири- сне верници су их ставили у ве- лелепни кивот и поставили у храм свете па- раскеве, са благо- словом тадашњег патријарха пајси- ја, и одређено је да се прославља 30 априла (13 маја), на дан обретења њених моштију нажалост, током драматичних догађаја 1955 године тур- ци су запалили кивот и уништили свете мошти, осим једног малог дела света новомученица аргира сматра се, с правом, заштитницом брака, оном која учвршћује побожне и праведне су- пружнике ламброс сконцос извор: aktinesblogspotcom пре него што је издахнула тајно је примила свето причешће, скривено у грожђу, које јој је донео један часни старац 18 3/2016 материк ми не знамо ни из кога је времена овај превод, односно оваква пре- водна разлика једнога израза од онога у изворнику и ранијим преводима биће, јер је то најмоћније, пошто нема- мо протографа па да упоредимо – да је то и из времена припрема, можда најне- посреднијих, за великоморавску мисију у коју се пошло 863 године јеванђеља, као најнепосредније записано излагање христова учења, чине најужи круг нај- потребнијих библијских књига прево- де свих потребних књига, особито би- блијских којих је највише, вршио је већи број/круг сарадника, сапреводилаца; па кад су наишли на контекст овога израза (искони) који је преводни еквивалент падешке синтагме у искони, и умно видје- ли његову разлику – површинску, и још више дубинску, од осталих мјеста исте функције, умно су примијетили његову значењску разлику зато у старословен- скоме и касније у црквенословенском, имамо друкчији израз, који резултира из дубљега проницања у смисао текста, правилнијега поимања/схватања, одно- сно изражавања појмљенога садржаја, па – то је јасно – цркв (в начаље) (1 м 1, 1) није исто што и искони (цркв) (јн 1,1) ово друго претходи првоме: прво је почетно, а друго – претпочетно, јер по- тиче од предвремена кад слово (ријеч, logos) би (бјеше) у бога, без које ријечи ништа није постало што је постало, а он- да тек да кроз њу бог створи све што ће да постоји (види смисао јн 1, 1–3) дакле, више је него јасно да исконы претходи началу, јер је оно почетно – почиње, а исконы је беспочетно, јер је већ био у почетку у бога, као и ријеч која је била бог и кроз коју је све постало ова језичка разлика није разлика само у формулацији а разлика је само на по- четку јеванђеља по јовану (1, 1–3), јер ње- гова прва три стиха изражавају садржај који претходи и времену и стварању: ри- јеч божја бјеше, била је већ, а није тек та- да настала и исказана, односно испољен њен смисао зато њено јављање претходи стварању, јер није речено без разлога и само да се каже да она у почетку бјеше у бога и да бог бјеше ријеч и да је све што је постало – кроз њу постало и да живот бјеше у њој (јн 1, 1–4), него да је све то – не од вјечности беспочетне, него је по- стало прије твари у ријечи која бјеше у бога прије времена; она је све створила и без ње ништа није постало што је поста- ло и даље постоји (јн 1, 3) личност која је од бога оца, преко његове ријечи–сина, дата човјеку, чини човјека прихватиоцем натприроднога божјег дара протојереј-ставрофор др димитрије калезић тајна човјекове личности – његошев прилог хришћанској персонологији – (3 део) мај / јун 2016 19 хришћанска књижевност о овоме овако говори јеванђеље по јо- вану, сам његов почетак који је превре- мен, исконски: све је постало у ријечи која бјеше у бога, а остварено је, опред- мећено у шестодневу у литератури је ово мјесто овако појмио и обрадио руски аутор иван алексијевич иљин у књизи шесть дней творения, умса press, париж, 1930 и 1991, гдје јасно разликује дело творения у вјечности од дела укра- шения у времену – у твари; стварање је у предвремену (у смислу јн 1,1–3), а укра- шавање је у шестодневу, односно у њего- вом поретку и садржају без скретања пажње на старословенски и црквенословенски исконъ и његову предлошку одредбу искони, никако не би имали – а то немају ни други преводи, видјели смо класични грчки и латински – услове да правилно појмимо смисао ко- ји исказују ове разлике (ἀρχή, principium и исконъ, односно његова изведеница искони) у питању је беспочетни по- четак, јер је слово (ријеч) искони било у бога и кроз њу (ријеч) је постало све што постоји ријеч божја је беспочетна (она бјеше у бога), а ријеч божја кроз коју је све постало јесте син божји, друго лице св наднебеске вјечне тројице по моде- лу овога стварања је и наше планирање и стварање, али прије опредмећења и реа- лизације: прво замислимо до детаља све, па тек то материјализујемо, и то је тек предмет гледања и виђења, проучавања и упознавања то је тек реалност физичка кад ову финесу узмемо у обзир, ви- димо да је нико као стари словени није проникао и ушао у смисао пролога-по- четка јеванђеља по јовану (1, 1–3) и тај смисао адекватно изразио, јер та два по- четка – начало и исконъ – нијесу исти: начало/почетак је почетно, а искон је беспочетан као и ријеч, син божји, ко- ји дуну човјеку у нос дух животни; и по- ста човјек душа жива (i м 2,7), што зна- чи – личност (πρόσωπον, persona) ово указује на смисао да личност није биоло- шка појава, али и на неке њене атрибуте: да је, будући да је надбиолошка, нетварна и таква – бесмртна; да се не идентифи- кује у потпуности са биолошком поја- вом, званом човјек, него да се – нетварна и надматеријална – испољава у свијету преко својих облика изражавања: ми- шљења – логика, осјећања – психологија, оцртавања и описивања – графема, рије- чи – фонема израза – лексема, а у овоме свему учествује емпиријски дати човјек, на његош види да човјек посједује и лич- ност која се кроз ове облике изражава и каже да је он мали и неизвјестан, али се горди и уздиже што са њом (личношћу) има својство, заједничку особину, од- носно с њом комуницира и сједињује се преко њених изражаја (гласа, слике, по- руке, поуке), и све је ово опредмећење и испољавање поруке и поуке нетварно- га бога, тиме, улази у свијет реалне сва- кодневице и уноси у њега надтварне по- руке, поуке, савјете личност као такву нити констатује нити до ње сеже експе- римент и мјерење и њихови резултати, него само до њених изражаја и твари без овога оригиналног израза старих слове- на који се показао дубоко проницљив, ми не бисмо ни могли доћи у оно лично што је човјеку трансцендентно и недо- сежно, али су човјеку досежни садржаји које оно шаље, и то је његошу то свој- ство – заједничка својина, особина – коју човјек има заједно са богом дакле, лич- ност која је од бога оца, преко његове ријечи–сина, дата човјеку, чини човјека прихватиоцем натприроднога божјег да- ра, а то је то својство које он, једино лич- личност је највећа тајна у створеној природи на то указују његошеви стихови 20 3/2016 хришћанска књижевност но биће на земљи, и твари уопште, има заједно са натприродним богом лич- ност и ум човјека с бесмртијем равни (ст лм, посв, 90) дакле, личност је највећа тајна у створеној природи на то указују његошеви стихови: „о насљедство идејално, ти нам гајиш бесмртије, те са небом душе људске има своје сношеније (парис или хеле- на или ноћ скупља вијека, 17–18) што значи – саоднос, узајамни однос: односи се једно према другоме, и обрат- но – као дијалог: друго према првоме са (од, из) тога израза личности човјек као стваралац систематизује и разврстава са- држај, почев од појмова, односно ријечи: промјењиве – непромјењиве; промјена падешка – промјена лична, одређени – неодређени вид придјева које системат- ски разврстава и то отвара услове ис- траживања и систематизације њихових резултата да човјек није добио од над- тварнога бога његову надтварну – умну и духовну слику, личност – не би он могао ни да помисли ни да смишљено и истра- жено систематише ту се, кроз тај ред и смисао, испољава и преставља истражи- вачко-проналазачки дар и способност човјекова, а то је испољавање духовне нематеријалне личности у свијету твари и у амбијенту истраживања која се ина- че с њом (твари) не идентификује нити се у њу упушта, али транзицијом силази и кроз њу даје своје резултате дјеловања ту се лични човјек представља као надтвар- но биће, али које дјелује у твари и даје ре- зултате, јер такав рад је систематика, а не стихија; то дејствује одозго, из предтвар- не беспочетне даљине – у свакоме случају изван домета човјекова природног досе- га човјекова личност је слика божја коју је сам бог даровао човјеку и означио га као своју изабрану твар човјек прихвата отварање личности и – то је то својство које човјек има заједно са богом њиме се човјек идентификује и приказује као боголик, што није случај ни са једним мај / јун 2016 21 бићем у створеној природи зато је чо- вјек субјект и има боголику личну душу и психологију, а друга жива бића – само рефлексологију; а то двоје није исто, ни приближно; ту је у питању досег из ши- рина наднебесја у подручју твари и живо- та у њој, а код других живих бића – само ниско приземље и гнусно подземље дакле, приступ ријечи старих словена исконъ и њено откључавање и отва- рање предвременога смисла и садржаја, отворио је приступ смислу и сазнању каквоме се нијесу винули остали наро- ди, а што су словенски народи касни- је – да ли изгубили, да ли занемарили, па овај израз не налазимо у новијима словенским језицима иако они изра- стају из старословенскога лингвоосно- ва овај израз представља прозор који нам је отворио ретроперспективу – ум- ни поглед у предвремену и предтварну вјечност, а то је садржај пролога јеван- ђеља по јовану који, види се открива и отвара предвријеме које је старије од библијскога почетка (i м 1,1), јер је са- држај предреченога претпочетан, извје- чан значи, искон и његово беспочетно безграничје претходи почетку; искон је беспочетан, а почетак – почетан дакле, по моделу слике и надтварнога и вјечног бога – невидљивога и неопипљивог, ко- ји се, преко своје твари, показује, па нам је и с те стране јасно да је (и колико – безмјерно) старији пролог (исконы) од почетка (начало) значи, словени – они стари – су одиста били словени – умни, разборити, сазнај- ни јер им је то даровано прије но што је објективно предложено значи, човјеку је, у његовој слици божјој – личности, им- плицира слух да чује, ум да схвати, језик да проговори, способност да уради и то ми схватамо и проучавамо, али то није са- мо личност, него њени изражаји и облици који резултирају; она је слика надтварно- га бога у тварноме човјеку па проучавамо – не њу, него њена дејства и дјела, резулта- те, али је она тајна – изнад досега и доме- та нашега схватања, сазнавања, проучава- ња е, то је то својство које – по његошу – човјек има заједно са богом дакле, дешифровање искона омогућило нам је и отворило увид у бездане дубине и бесконачне садржајне/идејне предпо- четне и недосежне димензије (= висине и дубине), а то је оно што је заједничко бо- гу творцу и човјеку – твари, али личној, и то представља и значи то заједничко свој- ство у коме су идентични оригинал и његова слика; и слика се не протеже, него само пројектује, па њене пројектне резул- тате примјећујемо и пратимо, проучава- мо и упоређујемо који, види се, нијесу примарни, него тек терцијални, квартал- ни или су неки даљи садржај персоно- логије а тај примарни садржај је оно за шта је речено да поста човјек душа жива жива су и друга бића, али биолошки, а човјек – и персонолошки; а то двоје није исто – слика оригинала и њене пројек- ције у тварнима и временским подлога- ма и оквирима оно сржно у психологији је, види се, недосежно, јер је надтварно; а оно на основу чега изводимо основе пер- сонологије је секундарно – психолошко, етичко, педагошко па је то наша научна персонологија која је одраз оригиналне слике божје у човјеку, али то је тварно и опредмећено, а не извор и покретач њене радијације и зрачења дешифровање искона омогућило нам је и отворило увид у бездане дубине и бесконачне садржајне/ идејне предпочетне и недосежне димензије 22 3/2016 хришћанска књижевност антропички принцип, односно „фина подешеност космоса“, ви- дели смо, води до три интелек- туално легитимне хипотезе о узроку те „подешености“ та „подешеност“ омо- гућава постојање форме материје ка- кву познајемо, као космос, укључујући и живи свет и нашу, људску врсту оно што је интересантно јесте да је та „по- дешеност“ излази из очекиване, „слу- чајне“ вредности зато и изгледа као да је „подешена“ подсетимо се, цитирали смо светог григорија богослова који је још у четвртом веку говорио да посто- јање, уређеност и одржање свега посто- јећег не могу бити акт случаја антро- пички принцип и „фина подешеност космоса“ иду управо у том правцу раз- мишљања једна од хипотеза o узроку „подеше- ности“ космичких параметара јесте хи- потеза мултиверзума у њој се тврди да постоји мноштво универзума, са разли- читим параметрима подешености и са различитим законитостима овај наш има „комбинацију“ која омогућава баш овакву форму организације материје и живота у овој хипотези творац или агент дизајна је непотребан, јер мно- штвеност „комбинација“ подешености брише потребу за узроком постојања само једне, „добитне комбинације“ од- носно, хипотеза мултиверзума уклања идеју дизајна космоса јер, говорити о дизајну има смисла само када од мно- штва могућих „недобитних комбинаци- ја“ имамо постојање само једне, „добит- не комбинације“ космоса хипотеза мултиверзума чини атеи- зам интелектуално легитимним ставом међутим, она показује и да атеистички став није на тако чврстим основама ка- ко то многи данашњи атеистички ак- тивисти мисле прво, хипотеза мулти- верзума није доказива никада нећемо моћи да докажемо постојање мултивер- зума и друго, хипотеза мултиверзума није једино могућа хипотеза и друге две хипотезе, теистичког и натурали- стичког дизајна, су у најмању руке јед- нако интелектуално и експланаторно оправдане као и хипотеза мултиверзу- ма дакле, атеизам као став нема ника- квих основа за супериорност, искљу- чивост и ексклузивност, мада многи атеисти управо тако наступају хипотезе теистичког и натуралистич- ког дизајна говоре о узроку „фине поде- шености“ космоса за теистички дизајн тај узрок је бог, творац али, да поно- вимо, бог творац у неком најопштијем смислу дакле, хипотеза теистичког ди- зајна не потврђује постојање конкрет- александар милојков вера и терет доказивања (ii) управо загрљај разума и слободе, знања и вере, нас опредељује као вернике, атеисте и агностике мај / јун 2016 23 у дијалогу са атеизмом ног бога творца, којег исповеда нека од религија, укључујући и хришћанство зато, ми хришћа- ни не би требало да овде упадамо у замку да смо доказали божи- ју егзистенцију, у смислу да смо бога откривења, свету тројицу, доказали кроз антропички прин- цип не, никако врло брзо би- смо били раскринкани као инте- лектуално непоштени, јер бисмо методолошки неоправдано пре- скочили експланаторни процеп између бога творца до којег смо легитимним промишљањем сти- гли и свете тројице као откри- веног бога у којег верујемо ми- слећи хришћани, поготово они који желе да се упусте у дискусије са неистомишљеницима по овом питању, морају развити осећај за границу између знања и вере, између разумног методолошког промишљања и вољног прихва- тања божанског откривења не смеју дозволити да се једно меша са другим јер, ако до мешања до- ђе, онда улазимо у једно срамно и опште квази – у квази науку и квази веру ту поготово посебно треба истаћи да хипотеза теистичког дизајна о којој говоримо, нема никакве везе са тзв креационизмом (који се супротста- вља научној теорији еволуције), који за- ступају поједине мање хришћанске кон- фесије, а који се, нажалост, увукао и код неких православних креационизам не само да је псеудо научна теорија већ је, са хришћанске тачке гледишта јерес тој важној теми ћемо се посветити у неком од наредних чланака у нашој рубрици не можемо, дакле, из хипотезе теи- стичког дизајна закључити, конкретно, о светој тројици из простог разлога зато што нам антропички принцип не пружа нити нам може пружити ника- ква сазнања о агенту дизајна, или о бо- гу творци – осим да нас упути на њего- во постојање зато и кажемо да је бог творац до којег нас доводи ова хипоте- за, бог у неком најопштијем појму по- новимо да је овакав закључак дубоко у духу и светоотачке природне теологије хипотеза натуралистичког дизајна постоји управо из разлога непостојања било каквих сазнања о агенту дизајна присталице ове хипотезе зато одбијају да тог агента назову богом, творцем они се опредељују за објашњење по ко- јем су одређени природни узроци дове- ли до „подешавања“ космолошких пара- метара међутим, ти природни узроци су такође непознати следствено томе, не постоје суштинске разлике између хипотезе теистичког и натуралистич- богородица са христом, византијска икона 24 3/2016 у дијалогу са атеизмом ког дизајна јер, обе хипотезе претпо- стављају непознату природу као узрок дизајна свакако, бог јесте непозната природа, непозната суштина поново, тај став је дубоко уткан и у хришћанско предање можда би једина разлика из- међу ове две хипотезе, поред термино- лошке, била и та да хипотеза теистич- ког дизајна говори да се ништа не зна о богу творцу, нити се може сазнати, док би хипотеза натуралистичког ди- зајна могла да садржи став да се за са- да непознати природни узроци (или узрок) дизајна ипак некада могу сазна- ти и објаснити у том смислу, хипоте- за натуралистичког дизајна могла би да буде потпора неком умереном атеизму односно, оном атеизму који је свестан свог агностицизма, који не тврди да зна да бога нема (говорили смо о докинсо- вој скали) тачније, хипотеза натурали- стичког дизајна била би потпора ономе што се данас, у вези питања божанске егзистенције, назива агностички став, став који одбија да се сврста било у теи- зам, било у атеизам шта нам, коначно, говори антропич- ки принцип? он нас не може поуздано одвести ни до једног од три става о бо- жијој егзистенцији – до вере, атеизма и агностицизма са друге стране, он нам показује да су сва три става легитимна и могућа то значи, ако идемо са инте- лектуалним поштењем, ни један од три става, а поготово вера и атеизам као међусобно супротни, не могу претендо- вати на супериорност, искључивост и ексклузивност то даље значи да разум- ни и образовани људи, интелектуалци, не би смели да падају у острашћеност када ступају у дискусије и божијој ег- зистенцији јер, та острашћеност стоји на убеђености ја сам у праву, а ти си у заблуди у тим дискусијама свима је ја- ко важно да увиде да не постоји ексклу- зивно право и искључива утемељеност једног од три става разум нас води до тачке са које увиђамо да смо, парадок- сално, осуђени да будемо слободни ан- тропички принцип на најбољи могући начин указује на додир разума и слобо- де такође, антропички принцип, про- мишљање о њему, помаже нам да осети- мо да постоји граница знања и вере, те да је јако важно прецизирати делатност нашег духа у те две сфере које се не ме- шају али се додирују управо тај загрљај разума и слободе, знања и вере, нас опредељује као вер- нике, атеисте и агностике антропички принцип показује да нам разум пору- чује да немајући право на искључивост става, право на комфорност доказа, не- мамо право ни на суд и осуду оног дру- гог и другачијег става разум нам гово- ри да нам се ваља смирити и међусобно уважавати оно што је једино доказано и неупитно из антропичког принципа јесте да је веома разумно поштовати слободу другог, слободу која се, једнако као и наша, ослања на разум – који нас води до три могућа става иако смо на- викнути да нам разум пружа комфор- ност, водећи нас све заједно до једног и јединственог закључка, овде је ипак слобода однела победу као да је неко желео да нас лиши те круте комфорно- сти и да нас учини слободнима мо- жда баш тај агент дизајна? наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији оно што је неупитно из антропичког принципа јесте да је веома разумно поштовати слободу другог мај / јун 2016 25 26 3/2015 тема броја: светлост христова просвећује све христос пере ноге апостолу петру, детаљ са иконе из 10 века, синај (извор: ruiconru) слава теби који си нам показао светлост с ваке недеље ујутро када се окупља- мо у цркви, разлог за то је празник који представља саму срж и основ хришћанске вере и у складу са њом он представља темељ на коме стоји сав свет, сав космос to je васкрсење хри- стово на јутарњем богослужењу, негде пред његов крај, пева се велико сла- вословље – песма која је састављена од стихова светог писма, понајвише пса- лама и песама које су записане у старом и новом завету ово велико славосло- вље се пева на васкршњем јутрењу и на велике празнике како богородичне тако и светитељске само славословље по- чиње речима: „слава теби који си нам показао светлост“ разлог за ову песму и прослављање онога који нам је пока- зао и обасјао нас светлошћу јесте радост и сјај васкрсења које прослављамо као што су то чиниле жене мироносице у ју- тро када су сусреле васкрслога господа, али исто тако и радост што су се свети- тељи као браћа и сестре, као једни од нас, прославили том светлошћу јер како каже апостол павле: „ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови а ви сте тијело христово, и удови понао- соб“ (1кор 12, 26–27) светлост коју нам показује бог није светлост која је последица некаквог чо- вековог труда и прегалаштва, није по- следица човековог знања и проучавања творевине, света и космоса у коме жи- ви она, на концу, није продукт знања, било оно практично, теоретско или на- учно, како нам се то данас често серви- ра – да је знање као такво светлост то схватање има свој корен у периоду који називамо просветитељство и везанo је за друштвене, социјалне, економске и филозофске (научне) промене које су се десиле у европи у 18 веку нарав- но, знање није мрак и свакако да је оно светлост у смислу да човека упознаје са светом који га окружује али то није та светлост коју нам бог показује природа те светлости није од овога света та светлост коју нам бог показу- је превазилази границе не само нашег искуства, него и нашег поимања, на- ших умних капацитета она превази- лази сам простор и време јер та све- тлост је сам бог он је, како нам свето писмо каже, светлост неприступна то владимир пекић васкрсење христово је купање света у неприступној и животодавној светлости и љубави божијој тема броја мај / јун 2016 27 28 3/2016 значи да је бог сав светлост, да он бли- ста и сија светлошћу неописивом, не- појамном која се не да објаснити сва- ка мисао или реч којом то покушамо у старту је осуђена на промашај он је светлост која превазилази било какву умну представу, која као муња на трен обасја лице или све око нас и нестане остављајући нас задивљене јачином и блиставошћу својом а и ово је само неодговарајућа метафора виђење (а то значи и знање) ове светлости јесте, у ствари, у томе да је не можемо опажати својим природним способностима, да им измиче св григорије ниски каже: „у томе је истинско виђење траженог; у виђењу невиђењем, јер сам тражени надилази свако виђење, одасвуда би- вајући опкољен непојавношћу као ка- квим примраком“ две ствари нам ов- де долазе до изражаја прва је да бога и његову суштину, његову природу не можемо познати, и то је оно што бо- гословље назива трансцендентношћу божијом а друга је да можемо уче- ствовати у ономе што је „око бога“ у његовим божанским енергијама, енер- гијама његове божанске природе које искуство отаца цркве поистовећује са светлошћу из тог разлога св григори- је ниски говори о примраку, а тај при- мрак се помиње још у старом завету када се мојсије пење на синајску гору и улази у облак и мрак у коме пребива бог (види изл 20, 21) божанска приро- да и њене енергије јесу тројичне, јер по- стоји кроз и у три божанске личности – оца и сина и светога духа и управо нам се те божанске личности објављују кроз те божанске енергије само дело стварања света јесте дело те божанске светлости, божанског деловања (енергије) на првим страницама библије нам се казује да бог стварајући свет, исти тај свет просветљује светлошћу а та све- тлост није пуко деловање божије него се у њој открива нико други до син божији кроз кога бог и ствара свет ако читамо опис стварања видимо да бог ствара све својом речју а та реч је син божији, го- спод наш исус христос јер свако дело- вање божије, како нам свети оци, говоре полази од оца кроз сина у духу свето- ме тако и стварање и све што бог дела у свету о томе да је реч којом бог (отац) ствара свет говори нам апостол јован на почетку свог јеванђеља: „у почетку бјеше логос (ријеч), и логос бјеше у бога, и ло- гос бјеше бог он бјеше у почетку у бога све кроз њега постаде, и без њега ништа не постаде што је постало у њему бјеше живот, и живот бјеше свјетлост људима“ (јн 1, 1–4) у тој светлости логоса свако од нас долази на свет и настаје другим речима, не постоји човек на овом свету који није у овај свет дошао, а да то није по вољи божијој и да није управо у све- тлости настао и рођен јер та светлост је једини и истинити живот овога света (види јн 1, 9–10) грех затамњује ту светлост адам и ева су својим преступом свет и чове- ка ограничили на тварну и привреме- ну светлост своје дивљење су пренели на творевину занемарујући творца и трагика нашег живота јесте у томе што се упињемо непрестано да у овом све- ту нађемо нешто чему ћемо се дивити на крају, човек лутајући од ствари до ствари долази до себе и све његово ди- вљење прераста у глорификацију себе и сопствених дела која још више раз- диру како човека тако и свет у коме живимо ипак, бог и творац нас није лишио своје светлости нити је желео сведоци да светлост христова може постати наша јесу светитељи цркве тема броја мај / јун 2016 29 и не знајући, ми једино у њој постоји- мо и она је основ живота тога ради и долази син божији, очовечује се, при- ма тело и душу од пресвете богороди- це, изједначава се са нама у свему осим у греху и рађа се као потпуни човек да би „народ који сједи у тами видје свјетлост велику, и онима који сједе у области и сјени смрти, свјетлост заси- ја“ (мт 4, 16) свету господ исус хри- стос својим доласком, својим учењем, својим делима сведочи светлост сам он каже: „ја сам свјетлост свијету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота“ (јн 8, 12) понајвише нам сведочи својим пре- славним и живоносним васкрсењем јер васкрсење христово је купање све- та у неприступној и животодавној све- тлости и љубави божијој тај догађај је раван другом стварању, пресаздавању (преобликовању) творевине у њему нам се открива целокупан смисао ства- рања света, лепоте и величанствености дела божијих, односно нас самих ако је свет нешто и живео од себе, боље ре- ћи животарио, када је на крсту усмр- тио христа, усмртио је живот и то соп- ствени заиста, голгота је место смрти овога света распињући господа свега, ми смо усмртили себе коначном смрћу и у томе је несхватљива љубав божи- ја, једнако несхватљива као и његова светлост – оне су неодвојиве – јер је ту смрт својим страдањем и васкрсењем преобратио у живот сада све што жи- ви, богу живи (види рим 6, 3–11) то на уму има црква када за време поста онима који се припремају за крштење (које се назива и просветљење) да та светлост васкрслог христа просвећује свет то чини из разлога што је древ 30 3/2016 на пракса цркве била да се крштење/ просветљење обавља на велику субо- ту да би онај ко се крштава заједно са христом у сили духа светога умро за овај свет и живот и васкрсао за цар- ство божије и вечност на жалост, ова пракса је готово па потпуно ишчезла из праксе цркве и о томе говоримо са- мо са носталгијом на сам празник васкрсења христо- вог, црква на почетку јутрења пева: „ходите, примите светлост од невечер- ње светлости и прославите христа који је васкрсао из мртвих“ док сви у цркви од епископа или све- штеника који излази на царске двери пале свеће да би храм ис- пунили светлошћу то је она светлост ко- ју смо поменули на почетку и коју нам бог показује, а која је он сам ови стихо- ви нас не позивају да ову светлост само де- тектујемо, да је при- метимо него да у њој учествујемо; да све- тлост божију прими- мо да постане наша и да и ми њом светли- мо сведоци да све- тлост христова може постати наша јесу светитељи цркве отуда и назив у словенском језику за светитеља (онај који светли, носи све- тлост) они су људи који су кроз векове па све до наших дана исти као и ми; ни по чему се не разликују од било ког чо- века али су људи који су ову светлост прихватили и који су још за живота по- стали њени учесници један од најдив- нијих сведока и носилаца те свет
Свеска: 349 | Светлост Христова просвећује све
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ бихаћко-петровачки Г Атанасије служи Свету Литургију фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Запали у срцима човекољубиви Владико непролазну светлост Твога богопознања“ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Христос васкрсе, радост донесе! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 349, МАЈ / ЈУН 2016 Рeч уредника Светлост незалазна 2 Празници Цркве Пасха – прелаз из смрти у живот 4 Реч пастира Литургијско превладавње осећаја усамљености 6 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст О значењу Христових речи „Не дотичи ме се“ упућених Марији Магдалини 8 Старечник Старац Јевсевије Јанакакис 12 Материк Света Аргира, славна новомученица Христова 16 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности – Његошев прилог хришћанској персонологији – (3 део) 19 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања (II) 23 Тема броја Слава теби који си нам показао светлост 27 Св Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 31 Разговор са ђаконом Александром Јовановићем Да будемо синови Светлости 33 Љубав Божија – светлост за праведнике 36 Вишедетне хришћанске породице Цакићи из Котежа 38 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Манастир Ивирон 50 Из историје Српске Православне Цркве Сведочанства о духовним везама Синаја и српских земаља 53 Идите и научите све народе Свети Златоуст одговара на аргументе против мисије 56 Представљамо Вам Црква Свете Тројице у Сремчици 59 Мисионарски излог Последња заповест 61 Породични конфликти 63 стране МАЈ/ЈУН 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светлост Христова просвећује све мај / јун 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ бихаћко-петровачки Г Атанасије служи Свету Литургију фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Запали у срцима човекољубиви Владико непролазну светлост Твога богопознања“ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Христос васкрсе, радост донесе! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 349, МАЈ / ЈУН 2016 Рeч уредника Светлост незалазна 2 Празници Цркве Пасха – прелаз из смрти у живот 4 Реч пастира Литургијско превладавње осећаја усамљености 6 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст О значењу Христових речи „Не дотичи ме се“ упућених Марији Магдалини 8 Старечник Старац Јевсевије Јанакакис 12 Материк Света Аргира, славна новомученица Христова 16 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности – Његошев прилог хришћанској персонологији – (3 део) 19 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања (II) 23 Тема броја Слава теби који си нам показао светлост 27 Св Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 31 Разговор са ђаконом Александром Јовановићем Да будемо синови Светлости 33 Љубав Божија – светлост за праведнике 36 Вишедетне хришћанске породице Цакићи из Котежа 38 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Манастир Ивирон 50 Из историје Српске Православне Цркве Сведочанства о духовним везама Синаја и српских земаља 53 Идите и научите све народе Свети Златоуст одговара на аргументе против мисије 56 Представљамо Вам Црква Свете Тројице у Сремчици 59 Мисионарски излог Последња заповест 61 Породични конфликти 63 стране МАЈ/ЈУН 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светлост Христова просвећује све мај / јун 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
Одреднице:
7
Свеска: 350 | Православно име Пресвете Тројице
...само на овим догматима, што се и догодило са павлом сАМОСА?📌 тским1
1 павле самосатски, епископ антиохијски 260–268,
одлучен као јеретик од цркве на трећем сабору у ан-
тиохији јер је п
...само на овим догматима, што се и догодило са павлом с
МЕТА инфо: Р:23062 К:175332 Д:97
| Свеска 350 |
Свеска: 350 | Православно име Пресвете Тројице
... – мимоишавши, одмах нам саоп- штава о његовом вечном рођењу? ја ћу вам сада рећи који је разлог томе пошто су други јеванђелисти већином припо- ведали о људској природи сина божијег, онда је настала бојазан, да се због тога, неки од људи, који гмижу по земљи, не би зауставали само на овим догматима, што се и догодило са павлом самосатским1 1 павле самосатски, епископ антиохијски 260–268, одлучен као јеретик од цркве на трећем сабору у ан- тиохији јер је проповедао монархијанизам, то јест да у богу постоји само једна личност – прим прев материк јул / август 2016 9 дакле, уздижући људе склоне паду од та- квог гмизања по земљи и привлачећи их ка небу, јован оправдано започиње своју приповест свише, од битија предвечно- га док је матеј приступио приповести, почевши од ирода цара, лука – од ти- берија ћесара, марко – од крштења јо- вановог, јеванђелиста јован, оставивши све ово, узлази изнад сваког времена и века, и тамо устремљује ум својих слу- шалаца ка једном: у почетку бјеше, и не дозвољавајући уму да се игде заустави, не одређује му границу, као други јеван- ђелисти – помињући ирода, тиберија и јована но истовремено с тим достојно је дивљења и то, да као што јован, устре- мивши се ка узвишеној речи, није ипак оставио без пажње и оваплоћење, тако и они, приповедајући са посебном па- жњом о оваплоћењу, нису прећутали о предвечном постојању и ово је тако морало да буде јер је један дух покретао душе свих њих, и зато су они показали потпуно јединомислије у свом повество- вању а ти, љубљени, када слушаш: о ло- госу (ријечи), никада не трпи оне, који га називају тварју, исто као и оне који га сматрају простом речју има много речи божанских, којима делују и анђели, али ниједна од тих речи није самô божан- ство, већ само пророштво и божија за- повест тако обично назива писмо зако- не божије, наредбе и пророштва зато и говорећи о анђелима, оно додаје: служи- тељи његови, испуњавајући вољу његову (пс 102, 21) напротив, ова реч (о којој говори јеванђелиста јован) јесте ипо- стасно суштаство, које је бестрасно произашло од самог оца ово је управо, као што сам и раније рекао, јеванђели- ста представио самим називом речи за- то, као што израз: у почетку бјеше ри- јеч означава вечност, тако и израз: она бјеше у почетку код бога показује њену савечност са оцем а да ти, чувши: у по- четку бјеше ријеч, и признавши је веч- ном, не би помислио, међутим, да жи- вот оца претходи безбројним вековима животу сина, и сходно томе, да ти не би одређивао почетак јединородног, јеван- свети оци тумаче свето писмо свети јован златоуст из беседе на први стих јовановог јеванђеља св јован златоусти и св апостол павле, новија грчка икона (извор: поукеорг) 10 4 / 2016 ђелиста додаје: она је била у почетку код бога, то јест он је такође вечан, као и сам отац отац никада није био без речи, али је увек бог (реч) био код бога (оца), доиста у сопственој ипостаси но, како онда, рећи ћеш, јеванђелиста при- поведа, да је реч била у свијету, ако је она била стварно код бога? заиста, она је била и код бога, и у свету – никаквим местом се не ограничава како отац, тако и син ако је: велика моћ његова, и му- дрост његова нема граница (пс 146, 5), онда је јасно да суштаство његово нема никаквог временског почетка ти си чуо да: у почетку створи бог небо и земљу? шта ти мислиш о овом почетку? несум- њиво то, да су небо и земља произашли пре свих видљивих твари онда, када чу- јеш о јединородном, да је он у почетку био, подразумевај његово постојање пре свега замисливог и пре векова а ако не- ко каже: како је могуће да син не буде по времену после оца, јер произашавши од некога неизоставно мора бити после онога, од кога је произашао – одговори- ћемо, да су таква само људска расуђи- вања, и онај, ко буде постављао овакво питање, вероватно ће постављати још више неразумних питања но, ово не би требало допуштати чак ни до слуха код нас је сада реч о богу, а не о природи људској, подчињеној поретку и неопход- ности оваквих умовања уосталом, ради потпуног удовољавања слабијим људи- ма, одговорићемо и на ово реци ми: да ли сијање сунца происти- че из саме природе сунца или из нечег другог? сваки, који има очувана осећа- ња, неизоставно ће признати, да сијање потиче из саме природе сунца но, иако сијање долази од самог сунца, ипак ми не можемо никад рећи да оно постоји после сунчеве природе, јер се сунце ни- када не јавља без сијања дакле, ако је и у видљивим и материјалним телима та- ко, да оно што потиче од нечег другог, увек не постоји после тога, од чега по- тиче, онда због чега ти не верујеш у ово у расуђивањима о невидљивој и вечној природи? и овде је исто тако, само тако, као што је то прикладно вечној приро- ди зато је и павле назвао сина сијањем славе очеве (јевр 1, 3), представљајући овим и то, да се он рађа од оца, и то, да је син савечан оцу онда ми реци: сви векови и сваки период времена – нису ли настали кроз сина? и ово мора при- знати свако, ко још није изгубио разум дакле, нема никаквог временског расто- јања између оца и сина, а ако нема, он- да син не постоји после оца, него му је савечан изрази: пре и после означавају временске појмове без века или време- на нико не би могао ни замислити ове појмове а бог је изнад времена и веко- ва а ако ти будеш тврдио, без обзира на ово, да је син добио почетак, онда пази, да кроз такве умне закључке не дођеш до неопходности да и самог оца подведеш под неки почетак, под поче- так, иако првобитни, али опет почетак реци ми: приписујући сину неки по- четак или границу, и од овог почетка узлазећи још више, не говориш ли ти, да отац постоји пре сина? очигледно тако реци ми даље: колико пре отац постоји? укажеш ли овде велико или мало растојање, у сваком случају ћеш подвести оца под почетак очиглед- но, да назвавши ово растојање великим или малим, ти ћеш на тај начин мери- ти оно што је немогуће измерити, ако са ове и друге стране нема почетка дакле, за ово, колико од тебе зависи, ти дајеш почетак и оцу, и сходно томе, по вашем расуђивању, неће бити више беспоче- тан ни отац видиш ли, какву је исти- ну рекао спаситељ, и како реч његова свугде показује своју снагу? а која је то истина? ко не поштује сина, не пошту- је ни оца (јн 5, 23) извод из златоустовог тумачења јеванђеља по јовану свети оци тумаче свето писмо јул / август 2016 11 под злочином подразумијевамо свако дјеловање које се тиче зла: да ли му је зло циљ, да ли метод, да ли су у питању резултати, тек то је рад – организован или неорганизован – везан за зло, да ли по намјени, да ли ре- зултира из зла, али – зло јесте међутим, овако уопштено и широ- ко гледање неће донијети одређенијих и јаснијих резултата зато, феномену зла морамо прићи изворно – од стране његова починиоца, субјекта, а то је чо- вјек – лично биће високога назначења, које се својом вољом окренуло потпу- но супротно, па умјесто да дјелује кон- структивно и градилачки, оно дјелује деструктивно и разорно – разумије се, плански и циљно, а разара све што је пред њим, а није по његовоме плану, вољи, циљу у питању је стварање наопакога плана рада поткопавања и урнисања постоје- ћега плана и његовог остварења које је овдје предмет те деструкције и разара- ња зато, пренесено на план теизма, ово није атеизам – одсуство идеје о богу, или аморалност – одсуство идеје о мо- ралу, него – антитеизам и антиморал, плански и ангажовани подухвати, су- протне усмјерености – да ли намјерне или ненамјерне, али ефекат је тај – зло, протојереј-ставрофор др димитрије калезић хришћанска етика смисао злочина и његова психологија (1 део) зло није створено, него је настало злоупотребом воље адам даје имена животињама, живопис из манастира велики метеори (извор: pravoslavietocom) 12 4 / 2016 и ништа друго дакле, зло није створено, него је настало злоупотребом воље и рада који из ње проистиче i – злочин је дјело, дјеловање, зла после- дица и као такво, то је без своје психоло- гије у непосредноме смислу ријечи; ово из проста разлога што то није субјект – свје- сни и лични вршилац или дјелатељ радње као такве, него је то учинак одређенога субјекта или вршиоца, који се тиме зара- зио и све схвата и ради окренуто, наопако, уништавајуће, а не може да уништи – да врати у ништа, односно ни у шта као што формално познанство са јед- ним човјеком почињемо од његова имена, или упознавање са једним садржајем (по- јаве, догађаја, учења) од његова назива, тако ћемо поступити и у овом случају зло као такво, није вриједност, него ан- тивриједност; оно није нешто изворно, не- го накнадно; оно је паразит, јер нема свога бића и основа, него друго (га) напада, ру- ши, разара – дакле, зависно је, супротно и разорно, и увијек има свој објект ван се- бе његова психологија је типична психо- логија мржње а ријеч мржња је именица изведеница, настала типично фонетским путем од глагола мрзети, а истога је гла- совног поријекла и именица мраз, јер су им консонанти исти – мрз; од њих даље комбиновањем, добијамо изразе мраз, мр- знути, мрзети, мржња, омраза од којих сваки има своје посебно значење, блиско осталима а што је и каква психологија зла, биће нам јасно ако упоредимо двије лично- сти – једну која воли, којој су очи широко отворене и зраче благошћу, лице румено и пуно осмијеха, покрети руку благи и зао- бљени, реченице течне, музикалне, ријечи непосредне јер даје себе нештедимице во- љеноме, и њега прихвата и прима себи и другу која потпуно супротно изгледа: очи јој имају оштар поглед који пробада, ли- це је блиједо и грчевито, вилице стегнуте и зуби шкрипе, а покрети руку кратки и оштри, реченице кратке и, често, испре- кидане код оне прве је присутна ширина и обухват(ност), а код ове друге краткоћа, продор, искључивост душевни живот пр- ве испуњава и чини радост рајскога озаре- ња и озрачја, а друге паклени садржај; пр- ва већ живи животом раја, партиципира у њему, а друга је сва у грчу ината и пакле- не психологије подземља и њених контри (contra = супротно) и ината (инъ, иный – други, другачији) кад посматрамо оно што стоји објек- тивно пред нама, ми не можемо да појми- мо његово право значење док не завиримо у његову унутрашњост, у његове мотиве и полазишта, док не видимо путне правце и назремо крајње исходе – док, дакле, не видимо каква психологија кључа у њему и испод њега, и каква психологија дама- ра кроз њега, па из њенога потискивања и испољавања резултира реализација свега злога и манифестује се на површини: де- струкција, убиство, разарање, затирање из светога писма прихватамо и знамо да је бог љубав, и да онај ко у љубави стоји у богу стоји (1јн 4, 16), а љубав је ширина и дубина – али нематеријална, блискост и топлина – непосредна, садржина и разра- стање, стварање и ширина – богатство кад је сатана устао против бога, њему је последовало мноштво анђелских сила пошто је његов и њихов захтјев био мо- тивисан и прожет подјелом, цијепањем, зло нема свога бића, него је зло само стање у које је биће запало, па је као феномен оно типичан паразит и штета бићу које је запало у то стање хришћанска етика јул / август 2016 13 разарањем онда је то радња која се у грч- ком означавала глаголом διάβαλλω, а њен вршилац διάβολος такође је изведено дру- го име сатанино – διάβολος, ђаво, одно- сно заједничко име за све његове следбе- нике – ђаво, ђаволи њихова психологија је психологија мржње и искључивости, а њихово дејство је, неминовно, деструк- тивно и разарачко то је општи именитељ на ваги аксиологије – теорије вриједности: постоји вриједност као виша реалност – изворна и позитивна, и антивриједност као њен опозитум и негација, све више и више активна и снажна, пажљива и кон- центрисана, али у супротном смијеру – рушења реда и одбацивања вриједности ту је у питању пуна злоупотреба памети, снаге, пажње и резултати тога, зна се, зли су дакле, супротно изворној намјени бо- жијој а интелигенција коју посједују као дар од бога прије тога отпада од бога и супротстављена богу, окренута је сходно злочинчевој вољи и намјери тако, сата- на је најинтелигентније биће послије бо- га његови следбеници – ђаволи, такође; и они су вјерујући, јер вјерују у бога, али – дрхћу (јак 2, 19), а дрхћу јер немају љуба- ви, па нијесу ни празни од осјећања, него су испуњени мржњом и немају никаквих услова за љубав, чак ни за неку просјечну лагодност библијска ева је прихватила змији- ну понуду (1мојс, гл 3) – да се изједначи са богом у значењу, хтјела је да прекрати дуги пут усавршавања, и овај предлог је прихватила, не узимајући у обзир од кога долази понуда, односно предлог: свакако није од бога који изворно предлаже и на- мјењује перспективе, и позива у том прав- цу и на тај бесконачни пут, него од сатане који не нуди и не даје ништа ново и своје; он преиначава и разара већ дато и посто- јеће због тога и из тога се види – и потпу- но је јасно – да зло нема свога бића, него је зло само стање у које је биће запало, па је као феномен оно типичан паразит и ште- у зло је, поводећи се за сатаном и адамом, запало све створено, сва твар, осим анђелских војски које нијесу подлегле сатаниној понуди постање – стварање света по библијским данима, санкт петербург, 19 век (извор: википедија) 14 4 / 2016 та бићу које је запало у то стање, и оно га обухватило и прожело овдје је у то стање запала ева, мати будућега човјечанства за њом се поводи и адам, отац човјечан- ства, који је овим чином погријешио – не као индивидуална, него као саборна лич- ност, па је њиме и у њему гријех прожео сву људску природу и биће, све људске ин- дивидуе и нараштаје, и његова је инфек- ција затровала цио корпус будућега човје- чанства, и твар у цјелини зато сав свијет лежи у злу (1јн 5, 19) из тога контекста читан и схваћен библијски стих – јер гле у безакоњу се родих и у гријеху затрудње мати моја (ис 50, 5), потпуно је појмљив и јасан и не допушта никаква изузетка, па ту нема потребе ни за каквим комен- таром и разјашњењем у зло је, дакле, по- водећи се за сатаном и адамом, запало све створено, сва твар, осим безбројних анђелских војски које нијесу подлегле са- таниној понуди узимајући га у обзир и сматрајући га за основ и полазиште у објашњавању, ово објашњење је више постављање прет- ходног основа (θεμέλιον, fundamentum, ochobahïe) но што је то његово даље разјашњавање по њему, све што видимо пред очима – било добро, било зло – јесте сама апстракција, па ма како и колико би- ло видљиво и предметно, опипљиво – ако није психички утемељено; то је, у ствари, материјализован и конкретизован, су- протстављен психички став у односу на вриједност – дакле, испољена антиври- једност, инат, одбојност према вишем су- бјекту, у предњој и крајњој линији – према богу, у односу на бога човјек је испуњен мржњом и горчином, и то је сад његово стање у које је запао као боголико биће, намијењено вјечности; оно не уништава слику божију у њему, али је затамњује, де- формише, карикира наставак у следећем броју аутор је професор православног богословског факултета у пензији ако је јасно да вера и атеизам стоје на потпуно равноправним инте- лектуалним позицијама, те да је опредељење ка једној или другој опцији ствар искључиво људског духа и његове слободе, онда то мора имати и следеће консеквенце прво, на коме је терет доказивања? на ономе ко тврди да има бога или на ономе ко тврди да га нема? неки атеисти воле да кажу како је терет доказивања на ве- рујућим људима, на онима који тврде да бог постоји, а да се негатив (да бог не по- стоји) не доказује да ли је оваква тврдња исправнa зависи од самог става верника или атеисте односно, зависи на ком се подеоку докинсове скале налазе ако се ради о крајњим ставовима на супротним странама – знам да бог постоји и знам да бог не постоји, онда је терет доказивања на обојици – и на вернику и на атеисти међутим, анализирајући докинсову ска- лу, показали смо у ранијим текстовима да ти крајњи, радикални ставови, тзв „јаки верник“ и „јаки атеиста“, предста- вљају шарлатанство из тог шарлатан- ског става, који нажалост није редак ни код верника ни код атеиста, произилазе квази докази божијег постојања, ква- зи докази божијег непостојања и квази критике оног другачијег, супротног ста- ва ту се најчешће ради о ароганцији или, можда, чак и неспособности да се сазна линија додира знања и вере линија која те две сфере раздваја омогућава да се до- дирују, али и да се не мешају и не супрот- стављају међусобно због поменуте аро- ганције и неспособности често се, кроз квази-аналогије, ускаче из једне сфере у другу у сферу знања, односно у сферу онога што је испитљиво и емпиријски проверљиво, не треба ићи вером одно- александар милојков хришћанска етика у дијалогу са атеизмом јул / август 2016 15 сно, не треба се лишавати испитивања и проверавања са друге стране, оно што није могуће научно и емпиријски прове- рити и испитати, оно што припада сфери вере, нема смисла критиковати аналоги- јама из супротне сфере са атеистичке стране таквих шарла- танских примера је много заправо, то шарлатанство није више само атеизам већ и сцијентизам и натурализам – плит- ка философија није реткост да добри научници буду лоши философи „змај у мојој гаражи“, карла сегана (carl sa- gan), из његове књиге the demon haunted world (свет прогоњен демонима), јесте једна од тих атеистичких квази критика вере, на коју се атеистички активисти че- сто позивају наиме, желећи да направи аналогију тврдњи постојања бога, сеган ставља на тест тврдњу „постоји змај у мојој гаражи“ та тврдња треба да прође тест оповргавања, како би се испитала њена истинитост тако, отварање гараже и опажање да у њој нема змаја не може да оповргне тврдњу да је змај у гаражи, јер са друге стране се за змаја каже да је невидљив даље, присуство инфрацрве- них сензора ради потврде присуства то- плоте змајеве ватре поново не може да прође јер са друге стране стоји тврдња да је змајева ватра хладна такође, бојење невидљивог змаја спрејом, ради потврде његовог присуства је немогуће јер је са друге стране тврдња да је змај бестеле- сан, итд у чему је поента ове, назовимо је, ана- логије? немогуће је емпиријски потвр- дити присуство змаја, али немогуће је и оповргнути то присуство због тога што се са друге стране, која тврди да је змај у гаражи, представљају својства змаја која и није могуће потврдити (невидљивост, бестелесност) самим тим, оповргава- ње присуства змаја је немогуће сеган се пита, у чему је онда разлика између неви- дљивог и бестелесног змаја и змаја којег нема? ако се горња тврдња не може опо- вргнути, шта онда значи да змај постоји? сеган закључује да је једини разуман по- ступак у овом случају – одбацити посто- јање змаја ова сеганова аналогија би била са- вршено исправна у равни природног (физичког), емпиријског света сви се- ганови тестови и јесу физички – тело, простор, топлота али, ако се ова анало- гија односи на тврдњу бог постоји (а од- носи се), онда је она потпуно промаше- на представља само једну ограничену и кратковиду натуралистичку и сцијенти- стичку философију тачно је да се тврд- ња бог постоји не може нити потврдити нити оповргнути физичким тестовима и, уопште, било каквим научним експе- вера и терет доказивања (iii) на коме је терет доказивања? на ономе ко тврди да има бога или на ономе ко тврди да га нема? 16 4 / 2016 риментом међутим, то никако не значи да бог не постоји или да је најразумније одбацити његово постојање, већ да, ни бог ни његово постојање, нису и не мо- гу бити предмет научног испитивања то даље значи да, како је то још кант одлич- но образложио, метафизика није наука зато, не можемо физиком (науком) ис- питивати метафизику – овостраним ис- питивати онострано међутим, то што метафизика није наука не значи да ме- тафизика не постоји и да је ирелевантна сциентизам заиста има проблем да ово схвати насупрот сегану, рекли бисмо да је ов- де једини разуман закључак, по питању тврдње бог постоји, рећи не знам то не знам представља знање, као знање места где стаје наука и научно сазнање и на- ставља вера и теолошко и философско промишљање негирати метафизику са- мо зато што она не може да буде физика (наука), није ништа друго него философ- ско шарлатанство сеган је управо то и урадио они који би се са њим сложили могли би да нам приговоре да не посто- ји граница научног знања и да ће наука, кад тад, одговорити на сва наша питања сходно томе, оно не знам је привреме- ног карактера такође, могли би да нам приговоре да је бесмислено прихватати за постојеће било шта што није научно испитиво овакви приговори и јесу че- сти у комуникацији са појединим ате- истичким активистима међутим, сви- дело се то њима или не, овакви ставови не представљају ништа више него нечију замисао, нечију философију (по нашем мишљењу прилично плитку), па и нечију веру (по нашем мишљењу прилично на- ивну) односно, такав став и такав при- говор немају право да буду третирани као неупитни и „објективно“ истинити овде коначно долазимо и до пита- ња да ли је и атеизам вера? ако је став бог не постоји једнако, чак и више не- доказив као од става бог постоји, шта је то онда него став вере? и ово је не- упитно када је у питању онај „јаки атеизам“ на докинсовој скали – „јаки атеиста“ није ништа друго него човек који је уверен да бог не постоји међу- тим, атеизам није само „јаки атеизам“ и због тога је докинсова скала, коју смо анализирали, интересантна реално, добар део атеиста не припада „јаком атеизму“ зато ће они, заступајући аг- ностичку позицију (неће рећи да знају да бог не постоји), рећи да је атеизам одсуство вере да бог постоји, а не вера да бог не постоји међутим, да ли има суштинске разлике између одсуства вере да бог постоји и вере да бог не по- стоји? у егзистенцијалном смислу, не у „оба случаја“ поглед на свет се креи- ра са претпоставком (вером) да бог не постоји мишљења смо да између ова два става нема разли
... – мимоишавши, одмах нам саоп- штава о његовом вечном рођењу? ја ћу вам сада рећи који је разлог томе пошто су други јеванђелисти већином припо- ведали о људској природи сина божијег, онда је настала бојазан, да се због тога, неки од људи, који гмижу по земљи, не би зауставали само на овим догматима, што се и догодило са павлом самосатским1 1 павле самосатски, епископ антиохијски 260–268, одлучен као јеретик од цркве на трећем сабору у ан- тиохији јер је проповедао монархијанизам, то јест да у богу постоји само једна личност – прим прев материк јул / август 2016 9 дакле, уздижући људе склоне паду од та- квог гмизања по земљи и привлачећи их ка небу, јован оправдано започиње своју приповест свише, од битија предвечно- га док је матеј приступио приповести, почевши од ирода цара, лука – од ти- берија ћесара, марко – од крштења јо- вановог, јеванђелиста јован, оставивши све ово, узлази изнад сваког времена и века, и тамо устремљује ум својих слу- шалаца ка једном: у почетку бјеше, и не дозвољавајући уму да се игде заустави, не одређује му границу, као други јеван- ђелисти – помињући ирода, тиберија и јована но истовремено с тим достојно је дивљења и то, да као што јован, устре- мивши се ка узвишеној речи, није ипак оставио без пажње и оваплоћење, тако и они, приповедајући са посебном па- жњом о оваплоћењу, нису прећутали о предвечном постојању и ово је тако морало да буде јер је један дух покретао душе свих њих, и зато су они показали потпуно јединомислије у свом повество- вању а ти, љубљени, када слушаш: о ло- госу (ријечи), никада не трпи оне, који га називају тварју, исто као и оне који га сматрају простом речју има много речи божанских, којима делују и анђели, али ниједна од тих речи није самô божан- ство, већ само пророштво и божија за- повест тако обично назива писмо зако- не божије, наредбе и пророштва зато и говорећи о анђелима, оно додаје: служи- тељи његови, испуњавајући вољу његову (пс 102, 21) напротив, ова реч (о којој говори јеванђелиста јован) јесте ипо- стасно суштаство, које је бестрасно произашло од самог оца ово је управо, као што сам и раније рекао, јеванђели- ста представио самим називом речи за- то, као што израз: у почетку бјеше ри- јеч означава вечност, тако и израз: она бјеше у почетку код бога показује њену савечност са оцем а да ти, чувши: у по- четку бјеше ријеч, и признавши је веч- ном, не би помислио, међутим, да жи- вот оца претходи безбројним вековима животу сина, и сходно томе, да ти не би одређивао почетак јединородног, јеван- свети оци тумаче свето писмо свети јован златоуст из беседе на први стих јовановог јеванђеља св јован златоусти и св апостол павле, новија грчка икона (извор: поукеорг) 10 4 / 2016 ђелиста додаје: она је била у почетку код бога, то јест он је такође вечан, као и сам отац отац никада није био без речи, али је увек бог (реч) био код бога (оца), доиста у сопственој ипостаси но, како онда, рећи ћеш, јеванђелиста при- поведа, да је реч била у свијету, ако је она била стварно код бога? заиста, она је била и код бога, и у свету – никаквим местом се не ограничава како отац, тако и син ако је: велика моћ његова, и му- дрост његова нема граница (пс 146, 5), онда је јасно да суштаство његово нема никаквог временског почетка ти си чуо да: у почетку створи бог небо и земљу? шта ти мислиш о овом почетку? несум- њиво то, да су небо и земља произашли пре свих видљивих твари онда, када чу- јеш о јединородном, да је он у почетку био, подразумевај његово постојање пре свега замисливог и пре векова а ако не- ко каже: како је могуће да син не буде по времену после оца, јер произашавши од некога неизоставно мора бити после онога, од кога је произашао – одговори- ћемо, да су таква само људска расуђи- вања, и онај, ко буде постављао овакво питање, вероватно ће постављати још више неразумних питања но, ово не би требало допуштати чак ни до слуха код нас је сада реч о богу, а не о природи људској, подчињеној поретку и неопход- ности оваквих умовања уосталом, ради потпуног удовољавања слабијим људи- ма, одговорићемо и на ово реци ми: да ли сијање сунца происти- че из саме природе сунца или из нечег другог? сваки, који има очувана осећа- ња, неизоставно ће признати, да сијање потиче из саме природе сунца но, иако сијање долази од самог сунца, ипак ми не можемо никад рећи да оно постоји после сунчеве природе, јер се сунце ни- када не јавља без сијања дакле, ако је и у видљивим и материјалним телима та- ко, да оно што потиче од нечег другог, увек не постоји после тога, од чега по- тиче, онда због чега ти не верујеш у ово у расуђивањима о невидљивој и вечној природи? и овде је исто тако, само тако, као што је то прикладно вечној приро- ди зато је и павле назвао сина сијањем славе очеве (јевр 1, 3), представљајући овим и то, да се он рађа од оца, и то, да је син савечан оцу онда ми реци: сви векови и сваки период времена – нису ли настали кроз сина? и ово мора при- знати свако, ко још није изгубио разум дакле, нема никаквог временског расто- јања између оца и сина, а ако нема, он- да син не постоји после оца, него му је савечан изрази: пре и после означавају временске појмове без века или време- на нико не би могао ни замислити ове појмове а бог је изнад времена и веко- ва а ако ти будеш тврдио, без обзира на ово, да је син добио почетак, онда пази, да кроз такве умне закључке не дођеш до неопходности да и самог оца подведеш под неки почетак, под поче- так, иако првобитни, али опет почетак реци ми: приписујући сину неки по- четак или границу, и од овог почетка узлазећи још више, не говориш ли ти, да отац постоји пре сина? очигледно тако реци ми даље: колико пре отац постоји? укажеш ли овде велико или мало растојање, у сваком случају ћеш подвести оца под почетак очиглед- но, да назвавши ово растојање великим или малим, ти ћеш на тај начин мери- ти оно што је немогуће измерити, ако са ове и друге стране нема почетка дакле, за ово, колико од тебе зависи, ти дајеш почетак и оцу, и сходно томе, по вашем расуђивању, неће бити више беспоче- тан ни отац видиш ли, какву је исти- ну рекао спаситељ, и како реч његова свугде показује своју снагу? а која је то истина? ко не поштује сина, не пошту- је ни оца (јн 5, 23) извод из златоустовог тумачења јеванђеља по јовану свети оци тумаче свето писмо јул / август 2016 11 под злочином подразумијевамо свако дјеловање које се тиче зла: да ли му је зло циљ, да ли метод, да ли су у питању резултати, тек то је рад – организован или неорганизован – везан за зло, да ли по намјени, да ли ре- зултира из зла, али – зло јесте међутим, овако уопштено и широ- ко гледање неће донијети одређенијих и јаснијих резултата зато, феномену зла морамо прићи изворно – од стране његова починиоца, субјекта, а то је чо- вјек – лично биће високога назначења, које се својом вољом окренуло потпу- но супротно, па умјесто да дјелује кон- структивно и градилачки, оно дјелује деструктивно и разорно – разумије се, плански и циљно, а разара све што је пред њим, а није по његовоме плану, вољи, циљу у питању је стварање наопакога плана рада поткопавања и урнисања постоје- ћега плана и његовог остварења које је овдје предмет те деструкције и разара- ња зато, пренесено на план теизма, ово није атеизам – одсуство идеје о богу, или аморалност – одсуство идеје о мо- ралу, него – антитеизам и антиморал, плански и ангажовани подухвати, су- протне усмјерености – да ли намјерне или ненамјерне, али ефекат је тај – зло, протојереј-ставрофор др димитрије калезић хришћанска етика смисао злочина и његова психологија (1 део) зло није створено, него је настало злоупотребом воље адам даје имена животињама, живопис из манастира велики метеори (извор: pravoslavietocom) 12 4 / 2016 и ништа друго дакле, зло није створено, него је настало злоупотребом воље и рада који из ње проистиче i – злочин је дјело, дјеловање, зла после- дица и као такво, то је без своје психоло- гије у непосредноме смислу ријечи; ово из проста разлога што то није субјект – свје- сни и лични вршилац или дјелатељ радње као такве, него је то учинак одређенога субјекта или вршиоца, који се тиме зара- зио и све схвата и ради окренуто, наопако, уништавајуће, а не може да уништи – да врати у ништа, односно ни у шта као што формално познанство са јед- ним човјеком почињемо од његова имена, или упознавање са једним садржајем (по- јаве, догађаја, учења) од његова назива, тако ћемо поступити и у овом случају зло као такво, није вриједност, него ан- тивриједност; оно није нешто изворно, не- го накнадно; оно је паразит, јер нема свога бића и основа, него друго (га) напада, ру- ши, разара – дакле, зависно је, супротно и разорно, и увијек има свој објект ван се- бе његова психологија је типична психо- логија мржње а ријеч мржња је именица изведеница, настала типично фонетским путем од глагола мрзети, а истога је гла- совног поријекла и именица мраз, јер су им консонанти исти – мрз; од њих даље комбиновањем, добијамо изразе мраз, мр- знути, мрзети, мржња, омраза од којих сваки има своје посебно значење, блиско осталима а што је и каква психологија зла, биће нам јасно ако упоредимо двије лично- сти – једну која воли, којој су очи широко отворене и зраче благошћу, лице румено и пуно осмијеха, покрети руку благи и зао- бљени, реченице течне, музикалне, ријечи непосредне јер даје себе нештедимице во- љеноме, и њега прихвата и прима себи и другу која потпуно супротно изгледа: очи јој имају оштар поглед који пробада, ли- це је блиједо и грчевито, вилице стегнуте и зуби шкрипе, а покрети руку кратки и оштри, реченице кратке и, често, испре- кидане код оне прве је присутна ширина и обухват(ност), а код ове друге краткоћа, продор, искључивост душевни живот пр- ве испуњава и чини радост рајскога озаре- ња и озрачја, а друге паклени садржај; пр- ва већ живи животом раја, партиципира у њему, а друга је сва у грчу ината и пакле- не психологије подземља и њених контри (contra = супротно) и ината (инъ, иный – други, другачији) кад посматрамо оно што стоји објек- тивно пред нама, ми не можемо да појми- мо његово право значење док не завиримо у његову унутрашњост, у његове мотиве и полазишта, док не видимо путне правце и назремо крајње исходе – док, дакле, не видимо каква психологија кључа у њему и испод њега, и каква психологија дама- ра кроз њега, па из њенога потискивања и испољавања резултира реализација свега злога и манифестује се на површини: де- струкција, убиство, разарање, затирање из светога писма прихватамо и знамо да је бог љубав, и да онај ко у љубави стоји у богу стоји (1јн 4, 16), а љубав је ширина и дубина – али нематеријална, блискост и топлина – непосредна, садржина и разра- стање, стварање и ширина – богатство кад је сатана устао против бога, њему је последовало мноштво анђелских сила пошто је његов и њихов захтјев био мо- тивисан и прожет подјелом, цијепањем, зло нема свога бића, него је зло само стање у које је биће запало, па је као феномен оно типичан паразит и штета бићу које је запало у то стање хришћанска етика јул / август 2016 13 разарањем онда је то радња која се у грч- ком означавала глаголом διάβαλλω, а њен вршилац διάβολος такође је изведено дру- го име сатанино – διάβολος, ђаво, одно- сно заједничко име за све његове следбе- нике – ђаво, ђаволи њихова психологија је психологија мржње и искључивости, а њихово дејство је, неминовно, деструк- тивно и разарачко то је општи именитељ на ваги аксиологије – теорије вриједности: постоји вриједност као виша реалност – изворна и позитивна, и антивриједност као њен опозитум и негација, све више и више активна и снажна, пажљива и кон- центрисана, али у супротном смијеру – рушења реда и одбацивања вриједности ту је у питању пуна злоупотреба памети, снаге, пажње и резултати тога, зна се, зли су дакле, супротно изворној намјени бо- жијој а интелигенција коју посједују као дар од бога прије тога отпада од бога и супротстављена богу, окренута је сходно злочинчевој вољи и намјери тако, сата- на је најинтелигентније биће послије бо- га његови следбеници – ђаволи, такође; и они су вјерујући, јер вјерују у бога, али – дрхћу (јак 2, 19), а дрхћу јер немају љуба- ви, па нијесу ни празни од осјећања, него су испуњени мржњом и немају никаквих услова за љубав, чак ни за неку просјечну лагодност библијска ева је прихватила змији- ну понуду (1мојс, гл 3) – да се изједначи са богом у значењу, хтјела је да прекрати дуги пут усавршавања, и овај предлог је прихватила, не узимајући у обзир од кога долази понуда, односно предлог: свакако није од бога који изворно предлаже и на- мјењује перспективе, и позива у том прав- цу и на тај бесконачни пут, него од сатане који не нуди и не даје ништа ново и своје; он преиначава и разара већ дато и посто- јеће због тога и из тога се види – и потпу- но је јасно – да зло нема свога бића, него је зло само стање у које је биће запало, па је као феномен оно типичан паразит и ште- у зло је, поводећи се за сатаном и адамом, запало све створено, сва твар, осим анђелских војски које нијесу подлегле сатаниној понуди постање – стварање света по библијским данима, санкт петербург, 19 век (извор: википедија) 14 4 / 2016 та бићу које је запало у то стање, и оно га обухватило и прожело овдје је у то стање запала ева, мати будућега човјечанства за њом се поводи и адам, отац човјечан- ства, који је овим чином погријешио – не као индивидуална, него као саборна лич- ност, па је њиме и у њему гријех прожео сву људску природу и биће, све људске ин- дивидуе и нараштаје, и његова је инфек- ција затровала цио корпус будућега човје- чанства, и твар у цјелини зато сав свијет лежи у злу (1јн 5, 19) из тога контекста читан и схваћен библијски стих – јер гле у безакоњу се родих и у гријеху затрудње мати моја (ис 50, 5), потпуно је појмљив и јасан и не допушта никаква изузетка, па ту нема потребе ни за каквим комен- таром и разјашњењем у зло је, дакле, по- водећи се за сатаном и адамом, запало све створено, сва твар, осим безбројних анђелских војски које нијесу подлегле са- таниној понуди узимајући га у обзир и сматрајући га за основ и полазиште у објашњавању, ово објашњење је више постављање прет- ходног основа (θεμέλιον, fundamentum, ochobahïe) но што је то његово даље разјашњавање по њему, све што видимо пред очима – било добро, било зло – јесте сама апстракција, па ма како и колико би- ло видљиво и предметно, опипљиво – ако није психички утемељено; то је, у ствари, материјализован и конкретизован, су- протстављен психички став у односу на вриједност – дакле, испољена антиври- једност, инат, одбојност према вишем су- бјекту, у предњој и крајњој линији – према богу, у односу на бога човјек је испуњен мржњом и горчином, и то је сад његово стање у које је запао као боголико биће, намијењено вјечности; оно не уништава слику божију у њему, али је затамњује, де- формише, карикира наставак у следећем броју аутор је професор православног богословског факултета у пензији ако је јасно да вера и атеизам стоје на потпуно равноправним инте- лектуалним позицијама, те да је опредељење ка једној или другој опцији ствар искључиво људског духа и његове слободе, онда то мора имати и следеће консеквенце прво, на коме је терет доказивања? на ономе ко тврди да има бога или на ономе ко тврди да га нема? неки атеисти воле да кажу како је терет доказивања на ве- рујућим људима, на онима који тврде да бог постоји, а да се негатив (да бог не по- стоји) не доказује да ли је оваква тврдња исправнa зависи од самог става верника или атеисте односно, зависи на ком се подеоку докинсове скале налазе ако се ради о крајњим ставовима на супротним странама – знам да бог постоји и знам да бог не постоји, онда је терет доказивања на обојици – и на вернику и на атеисти међутим, анализирајући докинсову ска- лу, показали смо у ранијим текстовима да ти крајњи, радикални ставови, тзв „јаки верник“ и „јаки атеиста“, предста- вљају шарлатанство из тог шарлатан- ског става, који нажалост није редак ни код верника ни код атеиста, произилазе квази докази божијег постојања, ква- зи докази божијег непостојања и квази критике оног другачијег, супротног ста- ва ту се најчешће ради о ароганцији или, можда, чак и неспособности да се сазна линија додира знања и вере линија која те две сфере раздваја омогућава да се до- дирују, али и да се не мешају и не супрот- стављају међусобно због поменуте аро- ганције и неспособности често се, кроз квази-аналогије, ускаче из једне сфере у другу у сферу знања, односно у сферу онога што је испитљиво и емпиријски проверљиво, не треба ићи вером одно- александар милојков хришћанска етика у дијалогу са атеизмом јул / август 2016 15 сно, не треба се лишавати испитивања и проверавања са друге стране, оно што није могуће научно и емпиријски прове- рити и испитати, оно што припада сфери вере, нема смисла критиковати аналоги- јама из супротне сфере са атеистичке стране таквих шарла- танских примера је много заправо, то шарлатанство није више само атеизам већ и сцијентизам и натурализам – плит- ка философија није реткост да добри научници буду лоши философи „змај у мојој гаражи“, карла сегана (carl sa- gan), из његове књиге the demon haunted world (свет прогоњен демонима), јесте једна од тих атеистичких квази критика вере, на коју се атеистички активисти че- сто позивају наиме, желећи да направи аналогију тврдњи постојања бога, сеган ставља на тест тврдњу „постоји змај у мојој гаражи“ та тврдња треба да прође тест оповргавања, како би се испитала њена истинитост тако, отварање гараже и опажање да у њој нема змаја не може да оповргне тврдњу да је змај у гаражи, јер са друге стране се за змаја каже да је невидљив даље, присуство инфрацрве- них сензора ради потврде присуства то- плоте змајеве ватре поново не може да прође јер са друге стране стоји тврдња да је змајева ватра хладна такође, бојење невидљивог змаја спрејом, ради потврде његовог присуства је немогуће јер је са друге стране тврдња да је змај бестеле- сан, итд у чему је поента ове, назовимо је, ана- логије? немогуће је емпиријски потвр- дити присуство змаја, али немогуће је и оповргнути то присуство због тога што се са друге стране, која тврди да је змај у гаражи, представљају својства змаја која и није могуће потврдити (невидљивост, бестелесност) самим тим, оповргава- ње присуства змаја је немогуће сеган се пита, у чему је онда разлика између неви- дљивог и бестелесног змаја и змаја којег нема? ако се горња тврдња не може опо- вргнути, шта онда значи да змај постоји? сеган закључује да је једини разуман по- ступак у овом случају – одбацити посто- јање змаја ова сеганова аналогија би била са- вршено исправна у равни природног (физичког), емпиријског света сви се- ганови тестови и јесу физички – тело, простор, топлота али, ако се ова анало- гија односи на тврдњу бог постоји (а од- носи се), онда је она потпуно промаше- на представља само једну ограничену и кратковиду натуралистичку и сцијенти- стичку философију тачно је да се тврд- ња бог постоји не може нити потврдити нити оповргнути физичким тестовима и, уопште, било каквим научним експе- вера и терет доказивања (iii) на коме је терет доказивања? на ономе ко тврди да има бога или на ономе ко тврди да га нема? 16 4 / 2016 риментом међутим, то никако не значи да бог не постоји или да је најразумније одбацити његово постојање, већ да, ни бог ни његово постојање, нису и не мо- гу бити предмет научног испитивања то даље значи да, како је то још кант одлич- но образложио, метафизика није наука зато, не можемо физиком (науком) ис- питивати метафизику – овостраним ис- питивати онострано међутим, то што метафизика није наука не значи да ме- тафизика не постоји и да је ирелевантна сциентизам заиста има проблем да ово схвати насупрот сегану, рекли бисмо да је ов- де једини разуман закључак, по питању тврдње бог постоји, рећи не знам то не знам представља знање, као знање места где стаје наука и научно сазнање и на- ставља вера и теолошко и философско промишљање негирати метафизику са- мо зато што она не може да буде физика (наука), није ништа друго него философ- ско шарлатанство сеган је управо то и урадио они који би се са њим сложили могли би да нам приговоре да не посто- ји граница научног знања и да ће наука, кад тад, одговорити на сва наша питања сходно томе, оно не знам је привреме- ног карактера такође, могли би да нам приговоре да је бесмислено прихватати за постојеће било шта што није научно испитиво овакви приговори и јесу че- сти у комуникацији са појединим ате- истичким активистима међутим, сви- дело се то њима или не, овакви ставови не представљају ништа више него нечију замисао, нечију философију (по нашем мишљењу прилично плитку), па и нечију веру (по нашем мишљењу прилично на- ивну) односно, такав став и такав при- говор немају право да буду третирани као неупитни и „објективно“ истинити овде коначно долазимо и до пита- ња да ли је и атеизам вера? ако је став бог не постоји једнако, чак и више не- доказив као од става бог постоји, шта је то онда него став вере? и ово је не- упитно када је у питању онај „јаки атеизам“ на докинсовој скали – „јаки атеиста“ није ништа друго него човек који је уверен да бог не постоји међу- тим, атеизам није само „јаки атеизам“ и због тога је докинсова скала, коју смо анализирали, интересантна реално, добар део атеиста не припада „јаком атеизму“ зато ће они, заступајући аг- ностичку позицију (неће рећи да знају да бог не постоји), рећи да је атеизам одсуство вере да бог постоји, а не вера да бог не постоји међутим, да ли има суштинске разлике између одсуства вере да бог постоји и вере да бог не по- стоји? у егзистенцијалном смислу, не у „оба случаја“ поглед на свет се креи- ра са претпоставком (вером) да бог не постоји мишљења смо да између ова два става нема разли
Свеска: 350 | Православно име Пресвете Тројице
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Логос (Реч), и Свети Дух; и ова Тројица су једно“ (1Јн 5, 7) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ сремски Г Василије Фото: Црквена општина Шид (hramsvetognikolajasidrs) Фотографија на трећој страни корице: „Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте“ (Гал 3, 27) Фото: Митрополија црногорско-приморска (mitropolijacom) Фотографија на полеђини корице: Црква Свете Тројице у Гроцкој Фото: Информативна служба СПЦ (спцсрб) СВЕСКА 350, ЈУЛ / АВГУСТ 2016 Рeч уредника Име изнад сваког имена 3 Реч пастира Безумни богаташ као савремени друштвени и пастирски изазов 4 Материк Света мученица Недеља 7 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Из беседе на први стих Јовановог Јеванђеља 9 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 11 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања (III) 15 Тема броја „Славу коју си ми дао, ја дајем њима“ 19 Преславно Име које нам је откривено свише 22 Протојереј Александар Шаргунов Неизрецива тајна Пресвете Тројице 24 О имену Божијем у руском богословљу 26 Осењивање Крсним знаком и благосиљање у богослужењу 28 Вишедетне хришћанске породице Породица Дујковић 32 Светиње Свете Земље Храм Рођења Христовог 39 Светиње Свете Горе Манастир Хиландар 41 Идите и научите све народе Архиепископ белгородски Јован О мисионарској одговорности мирјана 45 Из историје Српске Православне Цркве Повест о Светом Јовану Владимиру и Косари 48 Догађај Величанствен дочек Мајке Ангелине у Угриновцима 50 Света мајка Ангелина као пример жртве и љубави 51 Мисионарско писмо Како је компанија Ласта добила крсну славу 54 Представљамо Вам Црква Светог Трифуна 57 Сведочанства Свети Нектарије Егински – исцелитељ од рака 59 Мисионарски излог Охридски пролог на немачком језику 61 Поезија Пресвета Тројица 63 Свети цар Лазар (Видовдан) 63 Бити онај што небо разуме 63 Тројица се трипут јави 64 Небеске двери 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Преславно име Пресвете Тројице јул / август 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Логос (Реч), и Свети Дух; и ова Тројица су једно“ (1Јн 5, 7) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ сремски Г Василије Фото: Црквена општина Шид (hramsvetognikolajasidrs) Фотографија на трећој страни корице: „Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте“ (Гал 3, 27) Фото: Митрополија црногорско-приморска (mitropolijacom) Фотографија на полеђини корице: Црква Свете Тројице у Гроцкој Фото: Информативна служба СПЦ (спцсрб) СВЕСКА 350, ЈУЛ / АВГУСТ 2016 Рeч уредника Име изнад сваког имена 3 Реч пастира Безумни богаташ као савремени друштвени и пастирски изазов 4 Материк Света мученица Недеља 7 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Из беседе на први стих Јовановог Јеванђеља 9 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 11 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања (III) 15 Тема броја „Славу коју си ми дао, ја дајем њима“ 19 Преславно Име које нам је откривено свише 22 Протојереј Александар Шаргунов Неизрецива тајна Пресвете Тројице 24 О имену Божијем у руском богословљу 26 Осењивање Крсним знаком и благосиљање у богослужењу 28 Вишедетне хришћанске породице Породица Дујковић 32 Светиње Свете Земље Храм Рођења Христовог 39 Светиње Свете Горе Манастир Хиландар 41 Идите и научите све народе Архиепископ белгородски Јован О мисионарској одговорности мирјана 45 Из историје Српске Православне Цркве Повест о Светом Јовану Владимиру и Косари 48 Догађај Величанствен дочек Мајке Ангелине у Угриновцима 50 Света мајка Ангелина као пример жртве и љубави 51 Мисионарско писмо Како је компанија Ласта добила крсну славу 54 Представљамо Вам Црква Светог Трифуна 57 Сведочанства Свети Нектарије Егински – исцелитељ од рака 59 Мисионарски излог Охридски пролог на немачком језику 61 Поезија Пресвета Тројица 63 Свети цар Лазар (Видовдан) 63 Бити онај што небо разуме 63 Тројица се трипут јави 64 Небеске двери 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Преславно име Пресвете Тројице јул / август 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
Одреднице:
8
Свеска: 353 | Да буде воља Божија
...промисли тешко се носи, поготово на почетку када се превазиђе сАМОСА?📌 жаљење,
смири гордост и препусти се господу, буде лакше
40 1 / 2017
ти да нам је много већи проблем што смо на
седмом спрату него што је стан м
...промисли тешко се носи, поготово на почетку када се превазиђе с
МЕТА инфо: Р:23860 К:179182 Д:99
| Свеска 353 |
Свеска: 353 | Да буде воља Божија
... да буде љубав, а у љубави нема строгих правила наравно, договор кућу гради“ у коликом стану живите? да ли сте се сели- ли више пута? „сада живимо у стану од 44 квадрата, а се- лили смо се свега три пута и морам призна- вишедетне хришћанске породице у болести има божије промисли тешко се носи, поготово на почетку када се превазиђе самосажаљење, смири гордост и препусти се господу, буде лакше 40 1 / 2017 ти да нам је много већи проблем што смо на седмом спрату него што је стан мали деци је потребно двориште моји родитељи живе на селу и доста нам помажу са храном све- крва је на новом београду и причува ана- стасију, када ја имам неке обавезе у граду примамо туђу негу и помоћ, од недавно и дечији додатак, рекреативне плаћамо у по- ла цене, вртић не плаћамо сваки динар зна- мо на шта дамо деца не оскудевају ни у че- му гардеробу и обућу добијамо деца имају доста активности и то кошта некако `кнап` прођемо месец“ имате много икона и уметничких слика је ли то љубав према иконама и уметности? „да, међу њима су и оне које је урадио наш син матеја, коме је пета година како иде на иконопис, а сада иду и јустин и ефимија“ заиста, матеја и јустин су прави мајстори иконописа! задивљени смо њиховим радо- вима какви су ђаци? чиме се још баве? ко- лико користе компјутер? „добри су ђаци и воле веронауку матеја иде у седми разред и у нижу музичку шко- лу, свира виолину, пета је година и веома је талентован, уметничка душа јустин иде у трећи разред, тек је уписао нижу музичку школу, свира виолончело обојица помажу свештенику у парохијској цркви ефимија је први разред, иде на балет од пете године сви тренирају пливање, и мали николај де- ца немају дозволу да раде на рачунару, а и не траже мобилне телефоне су добили ма- теја и јустин од ујака, али им не дамо да их носе у школу проблем су нам цртани фил- мови, сви воле да их гледају, а ја покушавам да им то дозирам за васпитање деце рецеп- та нема мени је много помогла књига св јована златоустог о васпитању деце читали смо доста дивних књига, као што су болест – божија посета и о оптимизму св влади- ке николаја, које појасне многе ствари није лако живети са сталном стрепњом и болом, због болести детета свако дете тражи дру- гачији приступ и начин опхођења, али за све треба пуно љубави доследност је јако бит- на, као и много разумевања код деце је све важно: послушност и да вредно раде ако нису вредни, џаба све, а пре свега треба да буду људи, да притекну у помоћ у невољи, то је светост искушења има доста треба се молити богу и богомајци да помогну попу- штања, наравно, има и мора да буде“ каква су била благословена стања и порођаји? „први и други порођај су ми били тешки и поред тога, много сам се радовала сва- кој трудноћи пород је предиван дар од го- спода осећај мучења мислим да долази од наше себичности како су наши преци жи- вели?! дивно је имати доста деце, дивно је упознавати себе и мужа кроз свако ново де- те ја верујем да случајност не постоји, тако и број деце у породици ко верује у случај- ност тај негира постојање бога ако се пре- пустимо господу нема бриге, нема потребе да размишљамо о броју деце, господ ће то уредити“ да ли су о вама писале неке новине? „гостовали смо на радио светигори пре 6–7 година, била сам пријатно изненађена када сам пре пар недеља у болници упо- знала жену која је слушала емисију у којој вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2017 41 смо гостовали и препознала ме после то- лико година били смо два пута у дневним новинама“ може ли човек нормално функционисати у вишедетној породици? жељко: „то другима делује хаотично, али мора да постоји организација као морна- рички старешина, ја сам више оријентисан на воду и зато децу водим на пливање че- творо деце водим на базен, а само никола- ја пресвлачим и сушим му косу, док остали све сами раде дисциплина је најважнија и у кући и ван куће то сам видео у манастиру – власт старешинства, а игуман свој аутори- тет никад неће злоупотребити кад изађемо напоље, ми смо систем, једно друго поштује и брани, деца нису јединке и сами осећају да су тим тако раније сазревају и осамо- стаљују се, промишљају, пробијају се кроз живот, а кад се једно пробије пробили су се сви волим мото маршала кутузова: „најјача два ратника на свету су стрпљење и време“ и светог александра невског, не само као мудрог војсковођу него и бранитеља право- славља, који противницима даје карту где је нева приступачна да би знао где ће се они искрцати, ту их сачека и порази, а водио је битку против најискуснијих ратника европе у то доба, швеђана и тевтонских крсташа али, ту мудрост је задобио од бога јер је био дубоко верујући човек он је симбол отпора западу“ и за крај нашег разговора, оно чиме смо га и почели: анастасијина и ваша борба „анастасијино име је и у нашим и у руским светињама, где год сам био, наш војни све- штеник и многи се моле за њу војник сам и борим се за свачији живот, а како не бих за живот свог детета? кад је наша јединица, 2014 ишла у обреновац да спасава људе од поплаве, нисам имао страх од оне воде јер је мој задатак да штитим живот тако се борим и за њен живот тешко је гледати патњу свог детета, али толику љубав не бих могао осети- ти колику имам према њој, јер је тако немоћ- на као отац, тешко прихватам раздвајање“ анита: „у болести има божије промисли тешко се носи, поготово на почетку када се превазиђе самосажаљење, смири гордост и препусти се господу, буде лакше свесни смо да је анастасија у тешком стању, а ја молим господа само да буде жива о смрти је тешко размишљати постојале су ситуације када су доктори прогнозирали смрт у наредних 24 сата, слава богу, није се десило два пута је реанимирана, други пут је било веома ри- зично, потом и њено стање осетно лошије болесна деца су више везана за родитеље, тешко је то речима описати, то се живи сва- ки члан породице то другачије проживљава, али сви за њу страхујемо за свако погорша- ње њеног стања идем у болницу тешко је раздвајање са осталом децом, поготово са маријом коју још увек дојим анастасија је мученица и анђео и кад на то помислим, за- плачем али, нека буде воља божија“ опраштамо се са срдачном породицом стреларац, испраћају нас и деца опрашта- мо се и са анастасијом, а уместо њеног по- здрава одговара нам апарат који све време откуцава, док са његове табле сјаје два цр- вена броја, још увек иста, 98 и 118 вишедетне хришћанске породице 42 1 / 2017 заједница „земља живих“ је ткиво које је у сталном покрету, еволуцији тако да, дневници и сведочења, који ће бити изнети пред вас, представљају собом једну непо- новљиву реалност заправо, то јесте лично сведочење заједнице, онакве каква је она тада била и каква и даље јесте у тим очима, којима ћете и ви завирити унутар ње земља живих писмо бивше штићенице из затвора помаже бог сестрице моје! ево да вам се јавим и кажем како се ја осе- ћам овдје претпостављам да очекујте да ћу да вам се жалим, али нећу јер нема разлога за то затвор као затвор, али и вама је познато да чо- век може и у затвору бити слободан тај човек сам управо ја наиме некада сам била „слобод- на“, а робовала сам разним страстима, греси- ма, а понајвише хероину сада сам у затвору, а уз помоћ заједнице сам се ослободила од ра- зних порока, страсти и комплекса тако да сам овде поприлично слободна моја казна није дуга, срамота ме је да се жалим кад видим раз- не ситуације око себе да морам дуже да бу- дем овде наравно да би ми било тешко овде има свега, сматрам да ми је и ово једна школа као и заједница учим, човек учи док је жив па тако и ја колико ми то мој ум дозвољава овоземаљски живот и јесте само за учење и спознавање сопствене при- роде и више силе, а испит је тек на страшно- ме суду где постоје само две оцене и обе су пролазне што значи да ћемо сви проћи, ал’ је питање кроз која врата, врата раја или врата пакла боравак овде могу назвати не- ким тестом, где тестирам себе шта сам прет- ходно научила верујте ово вам из срца пи- шем, свака моја победа у заједници овде ми много значи свако моје остајање у тишини овде ми помаже да избегнем сваки кон- фликт, свако моје понижење овде се одра- жава на моју скромност, све ситне победице овде ми помажу за много крупније ствари свој душевни мир сам оградила исусовом молитвом тако да ме мало шта може узне- мирити почевши од оговарања па до сплеткарења итд, итд нас и у заједници има свакаквих па тако и овде само приме- ћујем једну „малу“ разлику, ми смо у заједници пре или касније схватали који je наш смисао би- земља живих земља живих јануар / фебруар 2017 43 тисања и шта је циљ, овде мало ко има прави циљ, а о смислу и вредностима живота да не причам јако сам задовољна, а пре свега за- хвална богу и заједници за своје понашање и само да знате да и други примећују да је моје понашање умерено, а то све не би било тако да ни ви нисте на „ревизиону“ дале ми обаве- зу: кад сам била умерена шта да вам кажем, можете бити поносне на мене што вас у ле- пом светлу представљам и у овим екстрем- ним животним околностима ето толико о мојој скромности, изгледа да сам и даље гор- да, а што је најважније научила сам да пре- познајем своје мане и да свакодневно радим на њима наравно да ми свето јеванђеље помаже у свему и често га читам одлазим сваке неде- ље у цркву и причешћујем се, свештеник је диван питате се сигурно да ли пушим, жао ми је, али одговор је да на почетку васкр- шњег поста тј последњи дан мрса сетила сам се вас и замишљала како устајете и изјашња- вате се о свом одрицању и наравно сетих се нашег васпитача како стоји испред огласне табле и коментарише како се нико није одрекао кафе то вече сам и ја рекла својим цимеркама, да нећу пушити прву неде- љу поста да је то моје одрицање и није ми било те- шко причала сам им о молитвеној тишини па чак једно време петком нисам укључивала телевизор баш ме занима да ли сте ви имале искушења за велики петак ја, као и обично, јесам тај дан ме је водница тј стража изнервирала по први пут, а ја се сјетих да сам у тишини па са онаквим својим погледом који ви добро по- знајете погледам је и муцавим гласом кажем: озбиљно бих вам сада рекла свашта, ал’ нећу, данас је велики петак она се погубила, а ја ни сама не знам шта бих јој рекла, то је оста- ло на њој, да размишља „шта је писац хтео да каже“ наш свештеник овде ми је донео канап за бројаницу, али ми нису дали да га унесем у собу, боје се да ћу да се обесим (свашта) дају ми помало кад исплетем једну, поклоним је неком, онда добијем канап за другу забора- вих да вам кажем врло важан детаљ: од кад сам изашла из заједнице нисам се искрено од срца насмејала заједница је стварно посеб- на и оставила је један велики печат на мом срцу, а то је печат среће и радости будите добре и упијајте сву могућу љубав која се ту свакодневно емитује љубав побеђује све и отвара сва врата па чак и ова овдје са решет- кама пуно вас волим и поздрављам поздравите пуно: оца бранка и све очеве, оца милана из бечеја, оца бошка о милана молског деду миладина и његову ружу, де- ду перу мога (направите му кафу кад год до- ђе, молим вас) и све који ме познају и не по- знају и све братство и сестринство наше пуно вас љуби ваша сестра у христу сања земља живих 44 1 / 2017 непосредно након рођења господа исуса христa, анђео господњи јавио се пасти- рима који су напасали овце на око 2 км источ- но од витлејема захваљујући том догађају који је прва вест о рођењу сина богомладен- ца, поље код витлејема, које се назива поље пастира убрзо постаје место ходочашћа управо ово место царица јелена, мајка цара константина великог, препознаје као веома значајно за хришћански свет пећину у којој су се пастири склањали од јаког сунца и кише и за коју се верује да се у њој показао анђео господњи пастирима, она преуређује у мали храм-параклис, са мермерним иконостасом, мозаичним иконама и подним мозаицима и храм посвећује пресветој богородици, јоси- фу и тројици пастира у западном делу овог малог храма и данас се налазе гробови троји- це пастира којима се обратио анђео господ- њи и који су први пронели вест о исусовом рођењу важно је напоменути да је, од мно- гобројних храмова које је подигла царица јелена, једино овај храм до данашњих дана остао у свом изворном облику, без рушења, дограђивања и сл убрзо поље пастира заокупља пажњу вели- ких група хришћана из целог византијског цар- ства тако да је у 5 веку изнад пећине изграђен величанствен храм посвећен пресветој бого- родици, украшен богатим подним мозаицима цркву пресвете богородице пљачкају арапи, затим је цар јустинијан обнавља, па је 614 го- дине персијанци руше, да би поново била обно- вљена у време арапске владавине палестином 639–1099 године крсташи је руше 1099 године светиње свете земље поље пастира заокупља пажњу хришћана из целог византијског царства тако да је у 5 веку изнад пећине изграђен величанствен храм поље пастира и назарет јелена јонић горњи храм пресвете богородице, пастирско поље (извор: rusdmru) храм-пећина пресвете богородице, јосифа и тројице пастира, пастирско поље (извор: rusdmru) нови храм у пастирском пољу (извор: rusdmru) јануар / фебруар 2017 45 за разлику од горњег храма, пећински пара- клис остаје у већој мери очуван у периоду од 14 до 20 века, пећински храм опслужује мали број монаха и све време бива обавезно место ходочашћа, док је горњи, већи храм, у рушеви- нама године 1971, на иницијативу јерусалим- ске патријаршије, започињу археолошки ра- дови и конзервација на горњем храму, цркви пресвете богородице, а 1978 године започиње градња новог храма у непосредној близини ове цркве, по иницијативи и под надзором игумана лавре светог саве освећеног о серафима но- ви, трећи храм бива освећен 1989 године назарет јосиф је био дрводеља, родом из витлејема, али је због потреба за послом отворио дрводе- љачку радионицу у назарету марији од бога би послан анђео гаврило који јој доноси вест да је благодатна и благословена од господа, да ће родити сина и наденуће му име исус и „назваће се син божији“ (лк 1, 26–36) недуго затим римљани спроводе попис становништва светиње свете земље нови храм (извор: palomnicorg) гробница тројице пастира, пастирско поље (извор: palomnicorg) храм-синагога, назарет (извор: nazareth-encustodiaorg) мапа свете земље (извор: materinstvoru) 46 1 / 2017 и свако се морао уписати у месту свог рођења, због чега су јосиф и марија кренули из назаре- та у витлејем на том путу пресвета богороди- ца рађа исуса у пећини данас је ту црква ису- совог рођења света породица потом одлази у египат у изгнанство, бежећи од мача римског цара ирода након пар година света породица се враћа у назарет у којем исус живи наредних 30 година све до одласка јовану крститељу који га крштава у реци јордан (мк 1,9) након крштења и надвладавања ђаволских кушања, исус се враћа у свој назарет галилејски где у синагоги чита свете књиге и исцељује неколи- цину болесних, но невера његових суграђана га протерује одатле и он одлази у капернаум (лк 4, 13–32; мт 13, 54–58; мк 6, 1–6) храм на рушевинама старе синагоге у којој је исус суботом читао тору изградили су крсташи у 11 веку и зато се данас овај хришћански храм назива синагога током османског царства, храм-синагога трпи мање похаре, да би га у 19 веку обновили римокатолици у чијем је поседу храм благовештења је подигнут на марији- ном извору, месту на којем је дјева марија за- хватала воду и када јој се по једном предању јавио анђео господњи рекавши да ће родити исуса сина божијег овај храм су првобитно изградили византијски цареви у 6 или 7 ве- ку храм је први пут споменуо игуман данило (1106–1108 год) у 14 веку храм бива у вео- ма лошем стању, када га накратко преузимају фрањевци, да би га већ у 15 веку јерусалимска патријаршија поново одржавала године 1741, од султана дахира ал-омера јерусалимска па- тријаршија коначно добија пуно власништво над својим старим храмом благовештења и креће са његовом обновом године 1750 до- грађује се капела на јужној страни храма, 1767 године се израђује нов дрвени иконостас, а храм се фрескопише данас, храм благовештења у назарету представља незаобилазно место ходочашћа свих хришћана који се нађу у галилеји храм има прелеп дрвени иконостас са минијатур- ним резбаријама, као и богат фрескопис на северној страни наоса се налази мали про- лаз са 7 степеника који воде до мале капеле маријиног извора – једнобродне грађевине покривене сводом и слепим аркадама укра- шене обојеним мермером и керамиком из 1750 године аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo светиње свете земље храм благовештења или архангела гаврила, назарет (извор: materinstvoru) назарет, храм старе архиепископије (извор: svetazemljainfo) храм благовештења, назарет (извор: wikimediaorg) јануар / фебруар 2017 47 манастир преподобног дионисија, по- знат и као манастир диосинијат, на пе- том je месту светогорске хијерархије осно- вао га је преподобни дионисије средином 14 века дионисије је на атон дошао из кор- че, и на атону је најпре живео као пустињак са ученицима, у брдима антиатоса, у области данас званој палеос продромос, али се по- сле једне визије спустио на морску обалу и уз посредовање свога брата теодосија, у то време трапезунтског митрополита, почео да гради манастир средства за изградњу добио је од цара алексија комнина iii који- ма је изградио зидине и одбрамбену кулу, а за ризницу манастира дионисијата може се рећи да поседује значајне реликвије, с обзиром на велике пљачке и пожаре које је доживљавао кроз своју историју манастир св дионисија немања јонић светиње свете горе икона светог јована крститеља манастир светог дионисија (извор: mountathostodaywordpresscom) 48 1 / 2017 потом и храм на окомитој стени изнад мора, на југозападној обали атонског полуострва и назвао га неа петра (нова стена), а касније манастир великих комнина наредних два- десет година манастир је добијао од цара атанасија iii комнина, владара трапезунта, по 1000 комнинских сребрњака годишње већ крајем 14 века манастир бива опљачкан од разбојника и том приликом су сви монаси одведени у ропство, а преподобни диони- сије је успео да их откупи након преподоб- ног дионисија, на че- ло манастира долази преподобни домитије који сакупља додатна новчана средства од византијских деспота, проширује и додатно утврђује одбрамбе- не зидине манастира године 1394, у анто- нијевом типику мана- стир преподобног ди- онисија се налази на 19 месту у хијерархи- ји, да би се 1574 годи- не попео на пето ме- сто које и данас држи дионисијат је кроз своју богату историју имао више духовних и материјалних успона и падова највећи материјални успон дожи- вљава током 16 века када га помажу војвода јован неагоје, муж милице-деспине бранко- вић, молдавски владар петар iv рареш, чија је друга жена јелена бранковић, такође кћи деспота јована, александар лапушнеану и његова жена роксанда, затим стефан канта- кузин, никола маврокордат и александар маврокордат, добротвори из сера и са хал- кидике, митрополити макарије из хераклеје и јеремија из београда, као и аустријски ам- басадор у цариграду захваљујући њиховој помоћи, манастир дионисијат је напредовао у светогорској хијерархији од оснивања манастира па до 1537 године у централном делу манастирске порте нала- зио се католикон, мања тробродна базилика, која је 1537 године у великој мери срушена, док су темељи проширени до површине коју и данас заузима током 1550 год фрескомај- стор зорзес са крита фрескопише целокупну унутрашњост католикона, а поред прича из новог завета истичу се у десном броду като- ликона портрети манастирског ктитора пе- тру рареша са децом, у природној величини у почетку је ту био мермерни иконостас који је замењен дрвеним у 19 веку иконе христа и мај- ке божије су са прет- ходног иконостаса пет икона великог деизиса рад су слика- ра еуфросина из 1542 године дионисијатски ка- толикон је особен по томе што су на источ- ној страни средишње апсиде дограђена два, изнутра кружна, а споља осмоугаона простора, наткриве- на куполама у једном се свештенослужитељ припрема за литурги- ју, а у другом је сме- штена ризница од оснивања па до 17 века манастир је општежитељни и управља се типиком светог атанасија због утицаја османске политике и прав- них репресија наредна три века манастир се управља по идиоритмији, да би се 1805 године манастирско братство вратило оп- штежитељном правилу одлуком патријарха калиника од када почиње да влада строг подвижнички живот монаси дионисија- та сматрају се једним од највреднијих на ионако оскудној манастирској економији, борећи се против стена и камења и стално довлачећи земљу за мале баште које су ра- суте око манастира током 18 и 19 века манастир проширује своје зидине и настаје осам нових паракли- светиње свете горе богородица акатистна – похвална јануар / фебруар 2017 49 са данас манастир има укупно четрнаест параклиса и то, осам унутар, и шест ван ма- настирских зидина најзначајнији параклис је онај посвећен пресветој богородици, на- стао средином 14 века у њему се чува вео- ма стара икона пресвете богородице рађена у воску, позната као акатистна по предању, управо њу је носио патријарх сергије 626 године у литији око цариграда за време ава- рске опсаде манастир дионисијат поседује и чудотворну икону светог јована претече, која је остала неоштећена у великом пожару, а данас се налази у католикону за ризницу манастира дионисијата мо- же се рећи да поседује значајне реликвије, упркос великим пљачкама и пожарима које је доживљавао кроз своју историју од зна- чајнијих реликвија ту су крст јелене палео- лог, представа распећа у рељефу на патени од слоноваче (х век), плаштаница из хvi ве- ка, ланци са окова апостола павла, богато повезана јеванђеља, хрисовуља алексија iii издата поводом оснивања манастира дугач- ка је 2,98 метара и украшена изузетно успе- лом минијатуром која приказује цара са су- пругом теодором и светог јована крститеља између њих манастирска библиотека има 804 рукописна кодекса (125 на пергаменту, три су палимпсести) и 27 свитака и око 5000 штампаних књига, међу којима и неколико инкунабула истраживачи који су имали уви- да у рукописне кодексе кажу да је шездесет рукописних књига украшено минијатурама, а посебно се издваја кодекс бр 587 реч је о јеванђељу из xi века са 74 одлично очуване минијатуре током 19 века манастир дионисијат у ка- реји обнавља поједине келије, а неке от- купљује, тако да их је данас укупно седам у непосредној околини манастира налази се неколико мањих монашких станишта ко- је настањују дионисијатски келиоти данас братство дионисијата броји око 50 монаха манастир се од 1988 године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на листи светске баштине организа- ције уједињених нација за образовање, на- уку и културу (унеско), у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином планине атос аутор је уредник сајта hilandarinfo светиње свете горе дионисијатски католикон је особен по томе што су на источној страни средишње апсиде дограђена два, изнутра кружна, а споља осмоугаона простора манастир светог дионисија (извор: panoramiocom) 50 1 / 2017 десет питања за православног мисионара десет питања за православног мисионара у овом броју одговара: отац душан михајловић, свештеник у чилеу 1шта вас је лично мотивисало да се ба- вите мисионарењем? основни разлог за такво одлуку је био бла- гослов мог надлежног архијереја, митрополи- та амфилохија а оно због чега се он решио да ми предложи служење у буенос-аиреској и централно-јужноамеричкој епархији је ве- роватно чињеница да сам већи део живота провео ван граница србије, као и то што сам постао свештеник у већ зрелом добу знање језика, дипломе световног и богословског фа- култета, као и солидно животно искуство били су добра основа за овакво опредељење 2 које су по вашем мишљењу најважније особине православног мисионара? пре свега – искрена вера, ревност у моли- тви и одлично познавање и поштовање догма- та наше православне цркве затим, осећање такта и мере, способност да се, уз уважавање личности и културних особености локалне заједнице, пронађе прави прилаз њеним чла- новима које треба да упозна са новим верои- споведањем такође, чврстина карактера, ис- трајност, незлобивост 3о чему треба посебно водити рачуна када је реч о мисији цркве? с једне стране, спремност да се иде на кон- такт са неправославним окружењем, уважа- вање њихове традиције и културе, познавање њиховог језика, а с друге, бескомпромисно придржавање догмата и канона православ- не цркве, прецизно објашњавање да без православног крштења и светих тајни наше цркве – нема спасења нити живота у царству небеском 4по чему се разликује успешна од неуспешне мисије? осим претходно наведеног, за успех мисије потребан је лични пример подвижничког жи- вота у православљу, велики труд и стрпљење у мисији ништа не иде праволинијски, перио- ди успона и падова се циклично смењују, и то је један од највећих изазова за мисионара 5 који бисте мисионарски пројекат православне цркве данас посебно издвојили? као пример најуспешније мисије, навео бих труд грчких православних мисионара у африци затим, чини се да мисија руске пра- вославне цркве на далеком истоку, у вијетна- му, тајланду и филипинима такође даје добре резултате 6где је по вашем мишљењу простор за унапређење мисије у 21 веку? простор треба тражити пре свега у много пажљивијој припреми будућих мисионара, као и у бољој организацији и већој финансиј- ској подршци мисија у иностранству такође, потребно је прецизно дефинисање разлике између катехизације представника дијаспо- ра који воде порекло из православних зема- ља, од мисионарења међу неправославним, локалним становништвом за мисионарење јануар / фебруар 2017 51 десет питања за православног миси онара је потребна лична одлука свештеника да се жртвује тиме што ће остати у мисији можда и до краја живота, а такође много комплекснија припрема и већа материјална подршка 7 које су ваше препоруке за унутрашњу, а које за спољашњу мисију? у оба случаја принцип рада је сличан и основне препоруке сам навео у претходним одговорима разлика је само у томе, да за уну- трашњу мисију, коју бих ја пре назвао катехи- зацијом, није потребно знање туђег језика, као ни познавање туђе, неправославне култу- ре и традиције 8 наведите лично искуство успеха и неуспеха у неком мисионарском пројекту лично искуство, не само моје већ и већине нас који мисионаримо у латинској америци, је да је ово можда и најкомпликованија те- риторија на свету за мисионарски рад наши успеси се мере појединачним преласцима у православље, у односу на африку где је број преведених у православље већ око седам ми- лиона, ми смо тек почетници једини изузетак је масовни прелазак у православље локалне заједнице у гватемали разлог томе је што се ми налазимо на тери- торији која је све донедавно била под апсолут- ном доминацијом римокатоличке конфесије овдашњи верујући римокатолици и проте- станти немају знања о историји цркве, не по- знају наше догматске разлике, а и када чују за њих, оне им не изгледају превише озбиљне да би се због њих покрштавали њихови свеште- ници и пастори придржавају се екуменистич- ке теорије грана, тако да они врло радо иду на контакт са нама, многи немају чак ништа против причешћивања у нашим храмовима, што је за наше појмове апсолутно неприхва- тљиво осим тога, латиноамериканци у прин- ципу немају склоност ка истрајном подвигу и дисциплини коју захтева наша вера, и многи већ после првих искушења престају редовно да посећују богослужења, а неки и сасвим на- пуштају цркву ова два фактора – римокато- личко наслеђе и латиноамерички менталитет, као и утицај савременог, прозападног начина живота, у многоме отежава рад православних мисионара 9 коју личност из историје цркве бисте издвојили у погледу мисије и зашто? у историји цркве било је много успешних мисионара и светитеља мени лично је најбли- жи свети николај јапански његов животни пут, проповеди и препоруке које нам је оставио, представљају непроцењиви извор практичних савета и надахнућа за сваког мисионара 10 ког савременика бисте издвојили када је реч о мисији цркве? пре свега покојног оца данила сисојева, као и његовог наследника, свештеника геор- гија максимова, са којим сам имао част и да се лично упознам 52 1 / 2017 анализирајући проблеме са којима се сусрећу савремени православни хри- шћани, апологете, али не обавезно само они, схватио сам да постоји неколико та- квих проблема о којима се код нас раније није говорило, о којима се сада не говори, а о којима бих желео да говорим као прво, желео бих да заједно са вама размотрим проблем како да се човек ори- јентише у информацији коју добија, јер у наше време постоји преизобиље информа- ција, ми живимо у ситуацији преизобиља информација и човек се изгуби савремени човек се често показује неспособним, чак и онај који има савремено, добро образова- ње и припрему, да се оријентише у тој ин- формацији, одвоји лажну од истините ин- формације, итд сама по себи савремена средина је по- себно плодна за појаву најразличитијих из- мишљотина чак често и невољно од стране неког човека неко је можда рекао нешто, можда и посебно се не удубљујући, неко је то негде преузео, поделио, реч је затим кренула да путује, затим је неко на основу те фразе написао текст, па други, трећи он- да се то сматра као нешто доказано, нешто познато и општеприхваћено, итд измишљотина на најразличитије теме, најразличитије поводе има јако много у нашој информационој средини просто је све преиспуњено различитим измишљоти- нама и ми им, у мањој или већој мери, на овај или онај начин, такође верујемо по- што је информација јако много, а јако мало времена код човека, сваки пут по сваком питању трагати до суштине и гледати ода- кле је све то потекло, физички просто није могуће међутим, жалосно је то што се људи по- себно и не труде, немају навике да размо- тре, дођу до суштине, првог извора ове или оне информације која је пуштена у јавност код нас постоји јако много изазова са ко- јима се сусреће православни хришћанин тих изазова заиста има јако много, сваки пут се појављују неки нови или се стари враћају, изазови са стране нехришћанских погледа на свет, од стране јереси, неки унутрашњи изазови, расколнички, атеистички, много, много, много различитих изазова на које је православном хришћанину потребно да на један или други начин пружи одговор често и питају за одговор, могу да пита- ју и колеге са посла, другови, познаници о томе нам могу поставити питање или се мо- жемо сусрести са чињеницом да на интер- нету, где се налазимо постављају то питање о томе и потребно је то коментарисати и не само са питањем, већ директном тврд- њом: „православни су такви“, „правосла- вље верује у то и то“, или још нешто слично, „научници су доказали то и то“ најразли- читије ствари те врсте идите и научите све народе (фрагменти из уводног предавања у школи православног мисионара при синоду рпц) свештеник георгије максимов: принципи интернет апологетике са руског превео: станоје станковић јануар / фебруар 2017 53 православни хришћани су наравно ду- жни да на те изазове одговоре наравно не на све, јер тих изазова има јако много међутим, у крајњој мери, на неке изазове треба одговорити, не можемо отићи и не одговорити ни на један од њих ја рецимо имам своју страницу на мре- жи вконтакте, фејсбуку и прилично често ми се обраћају људи, православни људи који рецимо говоре: „поставили су ми то и то питање“ или „почео сам да дискуту- јем са тим и тим и они су ми рекли то и то како да одговорим, не знам како на то да одреагујем, како треба да одговорим?“ таквих ствари се скупило прилично, и зато сам данас желео да укажем на неке принципе за које ми се чини да би их било корисно знати на плану апологетике, го- ворићемо о интернет апологетици, разго- вору на интернету у принципу ова правила могу да помог- ну и у живом разговору, са неким изменама наравно прво на шта бих желео да укажем је оно што, ако неко тамо нешто нама говори, ни- је потребно одмах се хватати за главу и ми- слити: „ох, шта да се ради, не знам како да одговорим?“ потребно је од човека тражи- ти или чак и захтевати образложење онога што говори на жалост, то не зна јако много људи и стално ми пишу на мрежу вконтак- те: „ето, написао је то, шта да одговорим на то?“ ја им говорим: „пре него што одгово- рите, треба да их питате – ко је то написао? на основу чега тако нешто тврде?“ потребно је запамтити ово правило ло- гике, да је бреме доказивања на страни ко- ја нешто тврди друга ствар, када нам наведу образло- жење важно је да се провере извори ов- де такође треба рећи да су, на жалост, људи јако лењи сада можда су преоптерећени, мало је времена, или нешто слично, међу- тим, јако ретко да неко проверава цитате, јако ретко да неко проверава изворе, зато се може наићи на текстове у којима се не- што тврди, дају се и неки извори, тако да текст изгледа као озбиљан текст у којима се наводе извори, наводе се указивања на историјске изворе, наводе се неке моно- графије, на крају текста се налази њихов списак изгледа као солидан текст али, ако идите и на учите све народе наш задатак, када ступамо у полемику је да адекватно и правилно посведочимо истину 54 1 / 2017 прођете све те цитате, можете открити да се тамо ништа о томе не говори, да су цита- ти просто тек тако стављени са рачуницом да то нико неће проверити и често нико и не проверава и ту треба да се потрудимо ако нам се поставио неки изазов, изазов у коме човек који нешто тврди, наводи неко образложе- ње, цитат, позивање на извор, треба то про- верити увек треба то проверити то може да се учини заморним, да одузима много времена, али се скоро увек исплати чим почнемо да проверавамо оно на шта се позивају наши опоненти, нас јако често че- кају, да тако кажем, „поклони“ у смислу да сам текст често не говори оно што уз помоћ њега покушавају да тврде и није обавезно да човек потпуно лаже, мада се дешава и то, позивају се на текстове који уопште не говоре о томе што покушавају да тврде, де- шава се и то међутим, чешће се догађа да су извучене речи из контекста, зато треба да гледамо контекст о чему се уопште пи- ше тамо хтео бих да говорим још и о нечем дру- гом о ономе што се тиче вођења дискусије на интернету упало ми је у очи да се на жа- лост, често православни људи са, да кажем тако, добрим циљем, циљем да заштите истину, труде да ступају у полемику са они- ма који хуле на цркву или нешто слично они почињу, назваћу ствари својим име- ном, почињу да непристојно разговарају, непристојно је можда јака реч, али неуздр- жано, сувише емоционално све то одбија читаоца, све то одмах лишава убедљивости све што тај човек говори ако водимо разговор са рецимо неве- рујућим човеком, са човеком из секте или још неким другим, ако осећамо да унутар нас све кипи и ми не можемо да се носимо са тим, боље је прекинути разговор него га настављати у таквом стању ниједна реч изговорена по страсти није угодна богу и неће принети добри плод понекада бива тешко, заиста тешко да се човек савлада заиста, опонент или чак не сам човек, већ демон кроз њега провоцира, може рећи и неке богохулне речи, можда чак и он сам то не схвата, а можда схвата и намерно гово- ри, а православни човек може све то тешко да прихвати, заиста се развије гнев међу- тим, о гневу, о страсти ми не треба да гово- римо нити треба да пишемо и још једном сам желео да говорим о то- ме да ако пишемо о нечему, јако је важно да схватимо шта радимо и због чега радимо када људи почињу да споре по интернету исто важи, многи почињу превише да одла- зе у то, исувише времена, снаге и нерава да троше зато су неки и говорили: „седео сам тамо до пола ноћи, а осећам само душевну опустошеност од таквих спорова, шта ми је све то требало?“ у таквом облику заиста ни- је потребно али, човек често себи поставља непра- вилне циљеве ако води неку полемику на интернету о чему смо почели да го- воримо он ставља циљ испред себе да промени убеђење код свог опонента то је неправилан циљ, прилично горди циљ само господ може да промени убеђење по посебном благодатном стицају околно- сти наш задатак, када ступамо у полемику је да адекватно и правилно посведочимо истину то је наш задатак да ли ће је човек примити или не, већ представља његову одговорност то већ није наша одговор- ност, наша одговорност је да на адекватан начин посведочимо ту истину зато улази- ти у нека исувише дуга и исувише подроб- на, детаљна, многословна разматрања и спорове, по мом мишљењу, није коректно, то јест, није ефикасно идите и на учите све народе потребно је запамтити правило логике да је бреме доказивања на страни која нешто тврди јануар / фебруар 2017 55 крајем лета 2016 године, на пра- зник свечесног успења мајке божије, српски медији су извешта- вали о антитерористичкој вежби дрина 2016 коју су заједно извеле спе- цијалне полиције републике србије и ре- публике српске на овој вежби специјалци су показали своје знање и умеће на опште одушевљење српског народа са обе стране дрине за ову вежбу припреме су трајале недеља- ма и месецима како би све било како треба но поред тога, ови јунаци су се потрудили мало више и на другачији начин наиме, не- колико дана пре саме акције обратили су се епископу шабачком г лаврентију са молбом да благослови служење свете литургије у храму етно села сунчана река да би се сви они тог јутра пре саме акци- је причестили светим тајнама хри- стовим, будући да је тог дан био и празник успења пресвете богомајке и завршетак успенског поста у сами освит празника, слично витезовима светог кнеза лазара, ови савремени витезо- ви су се причестили и учествовали у светој литургији треба поменути да је све то било искључиво на њихову иницијативу и жељу, и да су оно мало слободног времена за од- мор „жртвовали“ за овај чин и тиме су поста- ли најбогатији људи јер богат је само онај ко има бога у себи после причешћа, како је сведочио блаженопочивши епископ данило будимски слично витезовима светог кнеза лазара, ови савремени витезови су се причестили и учествовали у светој литургији савремени витезови пред светом чашом бранислав керечки мисионарско писмо 56 1 / 2017 одељење чукарица, градског центра за социјални рад у београду, смештено је у насељу жарково окружено стамбеним објектима, ушушкано и удаљено од оп- штинских институција, омогућава одређе- ни ниво приватности корисницима њего- вих услуга, уз онај законом прописан четрдесет и пет запослених распоређених у службу за заштиту деце и омладине, службу за за- штиту одраслих и старих и службу за правне послове, функционише у објекту на четири нивоа рад се одвија у око 50 канцеларија, а две просторије у поткровљу су намењене виђењу деце и родитеља у контролисаним условима једно, од неко- лико највећих одељења, по броју корисника и услуга, задужује по стручном рад- нику у просеку преко 300 породичних досијеа са мноштвом разли- читих и увек хитних услуга које проистичу из сваког од њих, са високим нивоом аку- мулираног стреса извршилаца због преко- мерног оптерећења истраживања инсти- тута за педагошка истраживања (жегарац/ половина), објављена у периоду пре за- почетих реформи социјалне заштите већ су указивала да је чак 72% запослених у оваквим установама, у високом ризику од изгарања, три нивоа изнад иностра- них испитаника суочени са системским дефицитом, недостатком довољног броја извршилаца и материјалних средстава за примену прописа, запосле- ни често осећају да по коли- чини предмета газе као по минском пољу, те сваки час очекују да ће експлодирати потенцијално узаврела по- родична атмосфера у некој од бројних породица сто- га се често изговара: „нека нам је бог у помоћ, и нама и нашим корисницима“ рад у центру за социјални рад, те- жак, али хуман, место је где можете зарадити „пасош“ за спасење, али се исто та- ко више пута у току дана, из разних разлога, огрешити о кориснике суочени са ра- зноврсним животним проблемима у чије решавање улазе, неки запослени се осна- жују узајамно, док други траже снагу у ве- ри и оближњој цркви вазнесења господ- њег у жаркову после 24 године од оснивања, иници- јативом руководиоца одељења, марине вукосављевић, одлучено је да се освешта мисионарско писмо милостивост његова беше као огромна богата река која непрестано тече и напаја све жедне слава светог јована милостивог (центар за социјални рад, чукарица) лела марковић свети јован милостиви, новија икона јануар / фебруар 2017 57 зграда одељења и започне са обележава- њем славе, како би и одељење чукарица имало крсну славу, заштитника свеца, а славско окупљање запослених постало тренутак подсећања на праве вредности, божију реч и промишљање о задатку ко- ји им је поверен на овом радном месту уз помоћ охридског пролога, једногласно је предложено, а уз благослов стареши- не цркве вазнесења господњег, оца бран- ка митровића и договорено да, празник светог јована милостивог постане слава овог одељења и да бог помогне да дела овог свеца буду узор у животу и раду свих запослених свети јован милостиви је рођен на ки- пру у кнежевској породици и од детињ- ства је васпитаван као хришћанин имао је породицу, али су му рано умрли и же- на и деца и он је остао сам чувен је због милосрђа и благочешћа изабран је за патријарха александријског у време ца- ра ираклија, управљао је црквом десет година као истински пастир, чувао је од незнабожаца и јеретика његово милоср- ђе и доброта били су главна одлика њего- ве личности, па је мислио да бог не може послушати њега, ако он не послуша и не помогне убогима и невољницима а, када је патријаршијски престо александријски остао без пастира, цар ираклије га је од- ликовао патријаршијским чином иако јо- ван то није желео, примио је посвећење и најпре се постарао да паству своју очи- сти од јереси, а онда се посветио делима милосрђа ниједан сиромах није одлазио од њега празних руку и ожалошћен, сви- ма невољнима давао је милостињу, тужне тешио речима и делом, заробљене отку- пљивао, болеснике и путнике збрињавао милостивост његова беше као огромна богата река која непрестано тече и напа- ја све жедне на путу ка кипру се разболео и у свом родном месту аматунту на кипру преми- нуо 620 године блажени патријарх јован је сахрањен у свом родном граду аматун- ту, у цркви светог тихона чудотворца из- међу тела двојице епископа која су тамо израније почивали али када су хтели да поред њих положе светога јована, њихова тела су се као жива размакла и начинила између себе место телу светога јована to чудо су сви присутни видели својим очима и задивљени прослављали бога потом су његове мошти пренете најпре у цариград, миси онарско писмо слава 2015 (фото: ивана рупић) 58 1 / 2017 потом у будимпешту и најзад у братиславу како за живота, тако се чудо десило једној жени на његовом гробу, бележи житије године 2015, 25 новембра, велика сала одељења чукарица била је место на коме су се окупили запослени, на челу са гене- ралним директором владимиром илићем, са свештеницима цркве вазнесења господ- њег у жаркову, о оливером суботићем, о небојшом милићевићем и тадашњим ђа- коном александром јовановићем, пред- вођени старешином храма о бранком ми- тровићем освештана је зграда одељења, а сечењем славског колача обележена слава светог јована милостивог на крају је отац александар јовановић присутне дирнуо надахнутом беседом, објашњавајући сми- сао освештавања зграде и обележавања крсне славе посебно је указао на значај улоге и важност задатка који сваки поје- динац има у својој породици, али и на рад- ном месту, посебно овако одговорном и овог, 25 новембра 2016, обележили смо славу светог јована милостивог славски ко- лач 2015, је умесила и украсила лела марко- вић, а 2016, невена николић у међусобним контактима цркве вазнесења господњег у жаркову и одељења чукарица, улаже се труд да се помогне породици да превази- ђе проблеме и слабости, да се појединцима пружи материјална и саветодавна помоћ одељењу чукарица стижу апели за помоћ угроженим породицама од свештеника жар- ковачке цркве, али и активних парохијана, те се ови захтеви одмах узимају у рад угроже- ни корисници који не могу да остваре право на оброк у народној кухињи центра због не- ких законских лимита, упућују се на исхрану у црквено-народну кухињу цркве вазнесења господњег у раду са корисницима, којима је често потребно много више него што систем омогућава, запосленима у центру некад остаје једино лепа реч и разумевање када у раду примете да је породици за решење проблема потребно оно што црква нуди, ве- рујући стручни радници не пропусте прили- ку да упуте на незаменљив ослонац у цркви славећи дивну славу светог јована ми- лостивог заједно са братством жарковач- ког храма, остајемо у молитви свецу да нас заштити од сваког зла и отвори нам духовне очи у раду са корисницима, да се у труду и послушању често присетимо ње- гових речи: „а како ће сад бог мене саслу- шати, ако ја њих не саслушам?“ аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду миси онарско писмо рад у центру за социјални рад је тежак, али хуман и ме сто је где можете зарадити „пасош“ за спасење јануар / фебруар 2017 59 било је то у време када је дубровник при- знавао врховну власт млечана и када су градски кнежеви долазили из венеције, гра- да на лагумима за кнеза је једном приликом (1215), постављен јован, чији је отац ренијер дандоло био адмирал дуждеве флоте по та- дашњим обичајима, нови кнез је морао да обнови све уговоре који је дубровник имао са суседима кнез је успео да постигне спора- зум и са светим стефаном првовенчаним, не- мањиним сином и великим жупаном србије (око 1216) по промислу божијем, указала се велика прилика за јована и његову породицу пошто је стефан планирао да се поново оже- ни, за невесту је предложена ана дандоло, јо- ванова сестра и унука бившег дужда енрика дандола стефан је прихватио такву понуду неколико година касније, српски владар је за сина радослава испросио грчку принцезу из рода дука (око 1220) тако је свети стефан, по милости божијој, повезао свој двор и са исто- ком и са западом отприлике у то време, свети стефан је завр- шио писање житија свог оца стефана нема- ње, у монаштву названог симеон (око 1215) у поменутом житију он је истакао лик идеалне супруге: „часна жена у дому мужа својега више вреди од бисера и драгог камења“ (уп прич 31, 10) и одмах дао тумачење: „земаљски ми- сле о бисеру и камењу трошни су камен и би- сери, а пророк мисли на онога који је пун до- брих дела, као бисера и драгог камења на то се и она (света ана) угледала, творећи угодна дела пред господом у дому мужа својега“ та- ко је стефан похвалио своју мајку св ану иста таква очекивања, првовенчани је имао и од своје супруге ане дандоло век и по касније од ових догађаја, млетачки историчар и дужд андрија дандоло саопштио је неке податке у својој хроници по њему, ана се удала у дванаестој години владавине дужда петра зијанија (1205–1229), односно у току 1217 године уследиле су дипломатске активности и након неког времена, проглаше- ње србије за краљевину андрија дандоло за- писао је да су супружници заједно крунисани осим тога, нема других појединости о њеном учешћу у политици и државним пословима ана се, изгледа, посветила породичном жи- воту и одгајању деце она и стефан су имали најмање два сина, уроша и предислава, који се у српској цркви прослављају као свети- тељи велики значај има чињеница да су оба њена сина пошла монашким путем, најпре предислав, а за њим и урош за светог краља уроша, његов биограф, све- ти архиепископ данило пећки каже да је био: „пун милости и божанске благодети, васпитан у доброј вери и разуму својих родитеља и научен божанственом закону; био је ревнитељ отача- ским законима и предањима“ биограф је нагла- сио да је све добре особине, урош стекао у свом о краљици ани сазнајемо на основу истраживања старих српских поменика српска краљица и монахиња – ана дандоло немањић др ђорђе вуковић из историје српске православне цркве 60 1 / 2017 детињству и да се у томе угледао на родитеље као узоре у његовом васпитању учествовала су оба родитеља и стефан и ана они су били сагласни како треба васпитати дете и у томе су се слагали после своје полубраће, радослава и владислава, урош је постао краљ после зба- цивања са престола, повукао се у манастир као монах симон предислав се, за разлику од брата, још као пунолетан младић, одрекао светских ствари, отишао у манастир и понео име по угледу на стрица, св саву, првог српског архиепископа његово кратко житије и једну песму дао је све- ти владика николај у охридском прологу (под осмим фебруаром) већ у првом стиху истакну- то је лично опредељење младића – „предислав се загледао“, што је у њему пробудило одређе- но расположење – „млад предислав заплакао“, али и мајчину забринутост – „краљица га мајка пита | куд му поглед тако скита?“ на мајчино питање: „у шта гледаш предиславе?“ младић спремно одговара: „у лик стрица, светог саве“ и кад је отац понудио да му изабере невесту, предислав је остао веран свом опредељењу за монашки позив он је једно време био игуман хиландара, затим епископ хумски и, после упо- којења св арсенија сремца, архиепископ срп- ски (1263–1271) о краљици ани сазнајемо на основу истра- живања старих српских поменика у време све- тог архиепископа јакова (1286–1292), чинио се помен: симеону (немањи) и анастасији (ани), затим краљу стефану првовенчаном и ани, бла- гочестивој краљици, а потом и наредним срп- ским краљевима и краљицама, архиепископу арсенију и епископима појединачно по епи- скопијама ана је титулисана као благочестива краљица, што је термин који се у средњевеков- ној србији искључиво користио за православне супруге владара у једном дечанском поменику који је објавио још стојан новаковић (1875), српска краљица се помиње као монахиња ана: „помени, господе благочестивога и првога краља стефана – монаха симона и монахињу ану“ новаковићево откриће је прошло дис- кретно у стручној јавности увек опрезни исто- ричари хтели су да ову вест потврди још један историјски извор интересовање је поново оживело после објављивања најстаријег по- меника манастира бигорског (1992) и тамо се најпре даје помен симеону немањи и анаста- сији, а затим „благочестивогом и првом краљу стефану, (тј) монаху симону и монахињи ани“ откриће је подстакло интересовање за забора- вљену краљицу, па су се појавили нови радови: д поповић, б тодић и д војводић у заједничкој монографији дечанска пустиња (2011), и ивана коматина, у чланку „ана дандоло – прва српска краљица“, у зборнику матице српске за истори- ју, бр 89 (2014) очигледно је ана, принцеза из светски по- знате куће дандоло, прихватила православље можда је била и ктитор неке цркве, нпр у двор- ском комплексу, можда и неког данас забора- вљеног манастира прва крунисана краљица у лози немањића у једном тренутку се замо- нашила, вероватно после смрти свог супруга, светог стефана првовенчаног (1227) имала је бројне примере монашења из куће немањића пред собом свекра и свекрву није запамтила, али је о њима слушала и читала у житију ту су били свети сава, бивши краљ радослав (монах јован), њен супруг стефан (монах симон) и син предислав (монах сава други) пример таквих подвижника сигурно је, по вољи божијој, под- стакао краљицу ану на постриг и даљи подвиг на монашком путу лик прве српске краљице ане, како говоре људи, чувају једна сопоћанска фреска и једна слика у далеком понте касалу, близу падове из историје српске православне цркве прва крунисана краљица у лози немањића у једном тренутку се замонашила, вероватно после смрти свог супруга, светог стефана првовенчаног јануар / фебруар 2017 61 црква, односно благодат божија, добије- на кроз свете тајне и свете врлине (отац јустин), јесте неопходан услов истинског васпитања, које је припрема за живот дру- гим речима, једино благодат божија омогу- ћава да стекнемо радост живота, која свему у животу даје смисао ова књига је драгоцен путоказ онима који су по божијем промислу одговорни за васпитање деце, као родитељи или просветни радници занимљиви текстови у књи- зи плод су искустава право- славних хришћана из разли- читих друштвених миљеа у поглављу полагање темеља за тинејџерске године (стр 9–17), ана марија гидус- мекера закључује: „попут баштована који пажљиво припрема подлогу пре него што почне да са- ди, родитељи морају да припреме своју децу како да се односе пре- ма тинејџерским годи- нама ослањајући се на цркву као на мудрог крмароша, можемо учинити много тога, та- ко да изазове тинејџерских година сведемо на минимум и да васпитамо децу која ће по- штовати и волети своју веру“ из интервјуа са оцем артемијем владими- ровим (стр 18–49) свештеником храма свих светих у москви, сазнајемо како се опходи- ти према деци у најбурнијем периоду жи- вота – пубертету много корисног можемо сазнати из овог интервјуа, што илуструје од- ломак у коме добијамо одговор на следеће питање: „шта је суштина тинејџерске кризе? шта се дешава у адолесценцији с душевне и духовне стране? очигледно, за много тога су заслужне телесне промене? – наша душа је везана за тело и стога ова два дела наше људске природе утичу један на другог ис- кусан родитељ и учитељ не може да зане- мари карактеристике адолесценције у овом периоду тинејџери су подложни неодлучности, сумњи почињу да расу- ђују, да критикују, да буду пристрасни према најва- жнијим моралним аксиоми- ма живота спремни су да посумњају у све објављују да је за њих најважнија ствар рационални ум, а прихвата- ју најбесмисленија мишљења, која предлажу мас-медији и популарна култура мораш отоплити њихова срца својом мудром љубављу, али не нару- шавајући им слободу“ јеромонах серафим (роуз), чла- нак сазревање душе дух, душа и тело (стр 50–55) завршава речима: „треба водити рачуна о делима из књижевности и уметности, не искључујући ни савремену филмску уметност, која могу бити корисна у формирању душе младог човека, по основ- ним људским начелима и осећањима“ у тексту изградимо православни дом (стр 69–80) ауторка в њусма даје низ корисних зборник текстова о духовном животу младих, превела и приредила милена тејлор, манастир светог архангела михаила превлака, 2012, 120 страна младима је потребна црква милош з јелић мисионарски излог 62 1 / 2017 године 1836, на границама аустријског царства, у селу јамени, рођен је дамјан јеврић за већину читалаца ових редова ово име неће бити једно од звучних имена из наше историје међутим, својим животом и делом дамјан јеврић је заслужио спомен међу православним србима на овим про- сторима кратким освртом на његов живот, доћи ћемо и до одговора на питање које се рађа код читаоца, наиме, како је дамјан је- врић заслужио тај спомен дамјан је био син угледног свештеника јаменског јована јеврића, изасланика на мајској скупштини у сремским карловцима 1848 године после завршене основне шко- ле у родном месту, дамјан одлази у сремску митровицу где похађа немачку школу, (ту се спријатељио са ђуром хорватовићем, ка- сније генералом српске војске, министром војним и опуномоћеним министром краље- вине србије на руском двору) после матуре у винковцима, студира правне науке у бечу на очев захтев, дамјан напушта студије у бечу и уписује карло- вачку богословију коју је завршио „перви с превосходством“ био је ожењен бојаном николајевић, си- новицом епископа лукијана после година проведених на школовању враћа се у род- но место дванаест година је био капелан код оца, чије место пароха наслеђује по његовом упокојењу епископ никанор гру- јичић га је рукоположио и поставио за па- роха јаменског ову службу отац дамјан ће вршити часно до своје смрти 1900 године његова црквена делатност није била огра- ничена само на јамену борио се за очување православља и утврђивање богослужбеног живота у околним селима где су православ- ни били мањина тако је 1898 године из- дејствовао самосталну парохију за рајево село, у коју су ушли и врбања, сољани, дре- новци, рачиновци, гуња, ђурићи и подгајци строшинци су припали јаменској парохији (сва поменута села су у данашњој хрват- ској; и данас у рајевом селу постоји право- славна црква посвећена великомученику прокопију) сећање савета и између осталог, каже: „распоред дневних обавеза ми оставља мало вре- мена за тиху вечеру, за опуштен разговор са суседима, за вече са децом или бар за топао загрљај и молитву пре него што оду на спавање муж ми је једном рекао да у свету из кога је бог избрисан, постоји много белог мучеништва, будући да пра- вославни родитељи са својом децом теже да очувају чистоту своје вере када дово- димо децу у цркву, цркву носимо у свој дом не заборавимо да их после службе частимо укусним доручком док сам у априлу седела на свадби на столици неве- стине мајке, са сигурношћу сам знала да се сав наш труд исплатио! нека се нико од православних родитеља никад не умори у добрим делима, него нека има на уму да ћемо пожњети оно што смо посејали по вољи божијој и у славу његову“ вредно пажње је и поглавље осврт на тинејџерске године искрене приче мла- дих московљана о тинејџерским годинама (стр 81–100) ту двадесетогодишњи серги- је, поред осталог каже: „желео бих да ка- жем другим младим људима: ако видимо да је све око нас плитко, празно, ако што пре нађемо оно што је истинито, дубоко и стварно, то боље ако си искрен тражећи животни смисао, одговор ће ти доћи бог се стара о сваком људском срцу питате шта је било препрека за мене у духовном животу током тинејџерских го- дина? углавном ми је недостајао неко коме је било стало до мене у цркви кроз жи- вотна искуства и после много искушења иза себе, одрастао човек може да одагна стидљивост, али тинејџер се још увек боји многих ствари ако се према њему поступа с љубављу и бригом, он ће остати у цркви“ у последњем поглављу молитве за децу је дато неколико молитава иако невеликог обима, књига је веома корисна аутор је вероучитељ у економској школи у чачку миси онарски излог јануар / фебруар 2017 63 сећање поред бриге за очување право- славне вере и црквеног живота у повереном му народу, љубав пре- ма ближњима отац дамјан пројављује и то- ком босанско-херцеговачког устанка (1875– 1878) када је организовао пријем избеглица из босне током шест месеци издржавао је њих десеторо о сопственом трошку био је члан епархијске скупштине, потом члан ар- хидијецезалне конзисторије, свештенички посланик митровачког и земунског среза и члан скупштине сремске жупаније патри- јарх прокопије ивачковић одликовао је оца дамјана црвеним појасом (1876), а патри- јарх георгије чином часног проте и прото- јереја (1899) поред црквено-народне делат- ности оставио је траг и на спи- сатељском пољу преводио је текстове са немачког, руског и француског језика који су штампани у неколико ча- сописа (јавор, стражило- во, бранково коло) у свом преводилачком раду исти- че се преводом дела „аталa“ франсoa рене де шатробијана (françois-rené de chateaubri- and) превео је и дело „српски цар стеван душан и балканско полуострво“ емила де борхрава (émile de borchgrave), и друга дела наша жеља је да овим кратким освртом, на живот и дело пожр- твованог оца дамјана у години у којој се навршава 180 година од његовог рођења, сачувамо његов спомен од забо- рава и да га истакнемо као пример досто- јан слеђења био је члан епархијске скупштине, потом члан архидијецезалне конзисторије, свештенички посланик митровачког и земунског среза и члан скупштине сремске жупаније спомен оцу дамјану јеврићу борис секулић дамјан јеврић (извор: wikimediaorg) гроб оца дамјана у јамени 64 1 / 2017 вест о смрти драге особе, колеге, прија- теља делује нестварна радили смо оно што смо највише волели и што смо изабрали као свој позив, држали смо часове када нас је вест о одласку наше јасмине прекинула и када смо занемели у исто време од бола и неверице на петом часу кренула си ка господу напустивши нас без поздрава говор о драгом бићу ко- је одлази: претежак задатак узети перо и написати последњи опро- штај још тежи тешко ми је да је спомињем у перфекту јер ми вест о њеном одласку још делује као невероватна очекујем њен осмех, загрљај, шалу очекујемо те онакву какву те знамо читав твој живот радосну, насмејану и пуну живота узалуд намрштено, сурово лице смрти још једном је, не пружајући ни трачак утехе, показало свој језиви изглед но, људи који зраче врлином и вером, како си зрачи- ла ти, не умиру они само на тих начин крену на позив творца ка њему онда када је он то затражио од њих занемеле су хиљаде душа пред вешћу да је један од најбољих учитеља врчина и шире, позван у рајске обитељи за- стајали су људи покошени неверицом, бивши ученици покошени болом, садашња генера- ција твојих ученика скамењена, са сузама у очима, родитељи, сећањима на твоју преду- сретљивост, бригу о деци и труд који си сва- кодневно улагала у свако дете појединачно учитељ који се радовао сваком детету, сваком новом дану јер је имао прилику да промени свет у коме живи борећи се за боље и боље генерације уграђујући себе у свако дете по- јединачно ни са колегама није било ништа другачије: осмехом је лечила наше душе, не- себично помагала свима и уносила радост у сваки нови дан који нам је заједно дарован и баш тамо где је највише даровала себе, баш ту у учионици, школи у којој је научила да пише и коју је завршила и запо- чела да у њој ради и гради своје лествице врлина ка богу служећи ближњима, узе је господ убравши најбољи цвет за себе и одневши га на небо остављајући нама пример хришћанске врлине, побожности, части, професионалности оста нам домаћи задатак да те вером у васкрсење христово памтимо, да твој пример следимо и љубављу захваљујемо за сваки дан који смо провели са тобом одлазак који је дошао сведочи о љубави коју смо сви ми, и деца, и родитељи, и колеге, имали према теби али, и о данима пред нама у којима морамо да вером преболимо бол и покажемо да смо достојни назвати се учитељима, просветним радницима, баш онако како си то звање са не- изрецивим успехом носила ти вечан ти спомен! моли се господу да и нас помене о великом дану другог доласка свога! амин врчин, децембра 2016 г иван д коста
... да буде љубав, а у љубави нема строгих правила наравно, договор кућу гради“ у коликом стану живите? да ли сте се сели- ли више пута? „сада живимо у стану од 44 квадрата, а се- лили смо се свега три пута и морам призна- вишедетне хришћанске породице у болести има божије промисли тешко се носи, поготово на почетку када се превазиђе самосажаљење, смири гордост и препусти се господу, буде лакше 40 1 / 2017 ти да нам је много већи проблем што смо на седмом спрату него што је стан мали деци је потребно двориште моји родитељи живе на селу и доста нам помажу са храном све- крва је на новом београду и причува ана- стасију, када ја имам неке обавезе у граду примамо туђу негу и помоћ, од недавно и дечији додатак, рекреативне плаћамо у по- ла цене, вртић не плаћамо сваки динар зна- мо на шта дамо деца не оскудевају ни у че- му гардеробу и обућу добијамо деца имају доста активности и то кошта некако `кнап` прођемо месец“ имате много икона и уметничких слика је ли то љубав према иконама и уметности? „да, међу њима су и оне које је урадио наш син матеја, коме је пета година како иде на иконопис, а сада иду и јустин и ефимија“ заиста, матеја и јустин су прави мајстори иконописа! задивљени смо њиховим радо- вима какви су ђаци? чиме се још баве? ко- лико користе компјутер? „добри су ђаци и воле веронауку матеја иде у седми разред и у нижу музичку шко- лу, свира виолину, пета је година и веома је талентован, уметничка душа јустин иде у трећи разред, тек је уписао нижу музичку школу, свира виолончело обојица помажу свештенику у парохијској цркви ефимија је први разред, иде на балет од пете године сви тренирају пливање, и мали николај де- ца немају дозволу да раде на рачунару, а и не траже мобилне телефоне су добили ма- теја и јустин од ујака, али им не дамо да их носе у школу проблем су нам цртани фил- мови, сви воле да их гледају, а ја покушавам да им то дозирам за васпитање деце рецеп- та нема мени је много помогла књига св јована златоустог о васпитању деце читали смо доста дивних књига, као што су болест – божија посета и о оптимизму св влади- ке николаја, које појасне многе ствари није лако живети са сталном стрепњом и болом, због болести детета свако дете тражи дру- гачији приступ и начин опхођења, али за све треба пуно љубави доследност је јако бит- на, као и много разумевања код деце је све важно: послушност и да вредно раде ако нису вредни, џаба све, а пре свега треба да буду људи, да притекну у помоћ у невољи, то је светост искушења има доста треба се молити богу и богомајци да помогну попу- штања, наравно, има и мора да буде“ каква су била благословена стања и порођаји? „први и други порођај су ми били тешки и поред тога, много сам се радовала сва- кој трудноћи пород је предиван дар од го- спода осећај мучења мислим да долази од наше себичности како су наши преци жи- вели?! дивно је имати доста деце, дивно је упознавати себе и мужа кроз свако ново де- те ја верујем да случајност не постоји, тако и број деце у породици ко верује у случај- ност тај негира постојање бога ако се пре- пустимо господу нема бриге, нема потребе да размишљамо о броју деце, господ ће то уредити“ да ли су о вама писале неке новине? „гостовали смо на радио светигори пре 6–7 година, била сам пријатно изненађена када сам пре пар недеља у болници упо- знала жену која је слушала емисију у којој вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2017 41 смо гостовали и препознала ме после то- лико година били смо два пута у дневним новинама“ може ли човек нормално функционисати у вишедетној породици? жељко: „то другима делује хаотично, али мора да постоји организација као морна- рички старешина, ја сам више оријентисан на воду и зато децу водим на пливање че- творо деце водим на базен, а само никола- ја пресвлачим и сушим му косу, док остали све сами раде дисциплина је најважнија и у кући и ван куће то сам видео у манастиру – власт старешинства, а игуман свој аутори- тет никад неће злоупотребити кад изађемо напоље, ми смо систем, једно друго поштује и брани, деца нису јединке и сами осећају да су тим тако раније сазревају и осамо- стаљују се, промишљају, пробијају се кроз живот, а кад се једно пробије пробили су се сви волим мото маршала кутузова: „најјача два ратника на свету су стрпљење и време“ и светог александра невског, не само као мудрог војсковођу него и бранитеља право- славља, који противницима даје карту где је нева приступачна да би знао где ће се они искрцати, ту их сачека и порази, а водио је битку против најискуснијих ратника европе у то доба, швеђана и тевтонских крсташа али, ту мудрост је задобио од бога јер је био дубоко верујући човек он је симбол отпора западу“ и за крај нашег разговора, оно чиме смо га и почели: анастасијина и ваша борба „анастасијино име је и у нашим и у руским светињама, где год сам био, наш војни све- штеник и многи се моле за њу војник сам и борим се за свачији живот, а како не бих за живот свог детета? кад је наша јединица, 2014 ишла у обреновац да спасава људе од поплаве, нисам имао страх од оне воде јер је мој задатак да штитим живот тако се борим и за њен живот тешко је гледати патњу свог детета, али толику љубав не бих могао осети- ти колику имам према њој, јер је тако немоћ- на као отац, тешко прихватам раздвајање“ анита: „у болести има божије промисли тешко се носи, поготово на почетку када се превазиђе самосажаљење, смири гордост и препусти се господу, буде лакше свесни смо да је анастасија у тешком стању, а ја молим господа само да буде жива о смрти је тешко размишљати постојале су ситуације када су доктори прогнозирали смрт у наредних 24 сата, слава богу, није се десило два пута је реанимирана, други пут је било веома ри- зично, потом и њено стање осетно лошије болесна деца су више везана за родитеље, тешко је то речима описати, то се живи сва- ки члан породице то другачије проживљава, али сви за њу страхујемо за свако погорша- ње њеног стања идем у болницу тешко је раздвајање са осталом децом, поготово са маријом коју још увек дојим анастасија је мученица и анђео и кад на то помислим, за- плачем али, нека буде воља божија“ опраштамо се са срдачном породицом стреларац, испраћају нас и деца опрашта- мо се и са анастасијом, а уместо њеног по- здрава одговара нам апарат који све време откуцава, док са његове табле сјаје два цр- вена броја, још увек иста, 98 и 118 вишедетне хришћанске породице 42 1 / 2017 заједница „земља живих“ је ткиво које је у сталном покрету, еволуцији тако да, дневници и сведочења, који ће бити изнети пред вас, представљају собом једну непо- новљиву реалност заправо, то јесте лично сведочење заједнице, онакве каква је она тада била и каква и даље јесте у тим очима, којима ћете и ви завирити унутар ње земља живих писмо бивше штићенице из затвора помаже бог сестрице моје! ево да вам се јавим и кажем како се ја осе- ћам овдје претпостављам да очекујте да ћу да вам се жалим, али нећу јер нема разлога за то затвор као затвор, али и вама је познато да чо- век може и у затвору бити слободан тај човек сам управо ја наиме некада сам била „слобод- на“, а робовала сам разним страстима, греси- ма, а понајвише хероину сада сам у затвору, а уз помоћ заједнице сам се ослободила од ра- зних порока, страсти и комплекса тако да сам овде поприлично слободна моја казна није дуга, срамота ме је да се жалим кад видим раз- не ситуације око себе да морам дуже да бу- дем овде наравно да би ми било тешко овде има свега, сматрам да ми је и ово једна школа као и заједница учим, човек учи док је жив па тако и ја колико ми то мој ум дозвољава овоземаљски живот и јесте само за учење и спознавање сопствене при- роде и више силе, а испит је тек на страшно- ме суду где постоје само две оцене и обе су пролазне што значи да ћемо сви проћи, ал’ је питање кроз која врата, врата раја или врата пакла боравак овде могу назвати не- ким тестом, где тестирам себе шта сам прет- ходно научила верујте ово вам из срца пи- шем, свака моја победа у заједници овде ми много значи свако моје остајање у тишини овде ми помаже да избегнем сваки кон- фликт, свако моје понижење овде се одра- жава на моју скромност, све ситне победице овде ми помажу за много крупније ствари свој душевни мир сам оградила исусовом молитвом тако да ме мало шта може узне- мирити почевши од оговарања па до сплеткарења итд, итд нас и у заједници има свакаквих па тако и овде само приме- ћујем једну „малу“ разлику, ми смо у заједници пре или касније схватали који je наш смисао би- земља живих земља живих јануар / фебруар 2017 43 тисања и шта је циљ, овде мало ко има прави циљ, а о смислу и вредностима живота да не причам јако сам задовољна, а пре свега за- хвална богу и заједници за своје понашање и само да знате да и други примећују да је моје понашање умерено, а то све не би било тако да ни ви нисте на „ревизиону“ дале ми обаве- зу: кад сам била умерена шта да вам кажем, можете бити поносне на мене што вас у ле- пом светлу представљам и у овим екстрем- ним животним околностима ето толико о мојој скромности, изгледа да сам и даље гор- да, а што је најважније научила сам да пре- познајем своје мане и да свакодневно радим на њима наравно да ми свето јеванђеље помаже у свему и често га читам одлазим сваке неде- ље у цркву и причешћујем се, свештеник је диван питате се сигурно да ли пушим, жао ми је, али одговор је да на почетку васкр- шњег поста тј последњи дан мрса сетила сам се вас и замишљала како устајете и изјашња- вате се о свом одрицању и наравно сетих се нашег васпитача како стоји испред огласне табле и коментарише како се нико није одрекао кафе то вече сам и ја рекла својим цимеркама, да нећу пушити прву неде- љу поста да је то моје одрицање и није ми било те- шко причала сам им о молитвеној тишини па чак једно време петком нисам укључивала телевизор баш ме занима да ли сте ви имале искушења за велики петак ја, као и обично, јесам тај дан ме је водница тј стража изнервирала по први пут, а ја се сјетих да сам у тишини па са онаквим својим погледом који ви добро по- знајете погледам је и муцавим гласом кажем: озбиљно бих вам сада рекла свашта, ал’ нећу, данас је велики петак она се погубила, а ја ни сама не знам шта бих јој рекла, то је оста- ло на њој, да размишља „шта је писац хтео да каже“ наш свештеник овде ми је донео канап за бројаницу, али ми нису дали да га унесем у собу, боје се да ћу да се обесим (свашта) дају ми помало кад исплетем једну, поклоним је неком, онда добијем канап за другу забора- вих да вам кажем врло важан детаљ: од кад сам изашла из заједнице нисам се искрено од срца насмејала заједница је стварно посеб- на и оставила је један велики печат на мом срцу, а то је печат среће и радости будите добре и упијајте сву могућу љубав која се ту свакодневно емитује љубав побеђује све и отвара сва врата па чак и ова овдје са решет- кама пуно вас волим и поздрављам поздравите пуно: оца бранка и све очеве, оца милана из бечеја, оца бошка о милана молског деду миладина и његову ружу, де- ду перу мога (направите му кафу кад год до- ђе, молим вас) и све који ме познају и не по- знају и све братство и сестринство наше пуно вас љуби ваша сестра у христу сања земља живих 44 1 / 2017 непосредно након рођења господа исуса христa, анђео господњи јавио се пасти- рима који су напасали овце на око 2 км источ- но од витлејема захваљујући том догађају који је прва вест о рођењу сина богомладен- ца, поље код витлејема, које се назива поље пастира убрзо постаје место ходочашћа управо ово место царица јелена, мајка цара константина великог, препознаје као веома значајно за хришћански свет пећину у којој су се пастири склањали од јаког сунца и кише и за коју се верује да се у њој показао анђео господњи пастирима, она преуређује у мали храм-параклис, са мермерним иконостасом, мозаичним иконама и подним мозаицима и храм посвећује пресветој богородици, јоси- фу и тројици пастира у западном делу овог малог храма и данас се налазе гробови троји- це пастира којима се обратио анђео господ- њи и који су први пронели вест о исусовом рођењу важно је напоменути да је, од мно- гобројних храмова које је подигла царица јелена, једино овај храм до данашњих дана остао у свом изворном облику, без рушења, дограђивања и сл убрзо поље пастира заокупља пажњу вели- ких група хришћана из целог византијског цар- ства тако да је у 5 веку изнад пећине изграђен величанствен храм посвећен пресветој бого- родици, украшен богатим подним мозаицима цркву пресвете богородице пљачкају арапи, затим је цар јустинијан обнавља, па је 614 го- дине персијанци руше, да би поново била обно- вљена у време арапске владавине палестином 639–1099 године крсташи је руше 1099 године светиње свете земље поље пастира заокупља пажњу хришћана из целог византијског царства тако да је у 5 веку изнад пећине изграђен величанствен храм поље пастира и назарет јелена јонић горњи храм пресвете богородице, пастирско поље (извор: rusdmru) храм-пећина пресвете богородице, јосифа и тројице пастира, пастирско поље (извор: rusdmru) нови храм у пастирском пољу (извор: rusdmru) јануар / фебруар 2017 45 за разлику од горњег храма, пећински пара- клис остаје у већој мери очуван у периоду од 14 до 20 века, пећински храм опслужује мали број монаха и све време бива обавезно место ходочашћа, док је горњи, већи храм, у рушеви- нама године 1971, на иницијативу јерусалим- ске патријаршије, започињу археолошки ра- дови и конзервација на горњем храму, цркви пресвете богородице, а 1978 године започиње градња новог храма у непосредној близини ове цркве, по иницијативи и под надзором игумана лавре светог саве освећеног о серафима но- ви, трећи храм бива освећен 1989 године назарет јосиф је био дрводеља, родом из витлејема, али је због потреба за послом отворио дрводе- љачку радионицу у назарету марији од бога би послан анђео гаврило који јој доноси вест да је благодатна и благословена од господа, да ће родити сина и наденуће му име исус и „назваће се син божији“ (лк 1, 26–36) недуго затим римљани спроводе попис становништва светиње свете земље нови храм (извор: palomnicorg) гробница тројице пастира, пастирско поље (извор: palomnicorg) храм-синагога, назарет (извор: nazareth-encustodiaorg) мапа свете земље (извор: materinstvoru) 46 1 / 2017 и свако се морао уписати у месту свог рођења, због чега су јосиф и марија кренули из назаре- та у витлејем на том путу пресвета богороди- ца рађа исуса у пећини данас је ту црква ису- совог рођења света породица потом одлази у египат у изгнанство, бежећи од мача римског цара ирода након пар година света породица се враћа у назарет у којем исус живи наредних 30 година све до одласка јовану крститељу који га крштава у реци јордан (мк 1,9) након крштења и надвладавања ђаволских кушања, исус се враћа у свој назарет галилејски где у синагоги чита свете књиге и исцељује неколи- цину болесних, но невера његових суграђана га протерује одатле и он одлази у капернаум (лк 4, 13–32; мт 13, 54–58; мк 6, 1–6) храм на рушевинама старе синагоге у којој је исус суботом читао тору изградили су крсташи у 11 веку и зато се данас овај хришћански храм назива синагога током османског царства, храм-синагога трпи мање похаре, да би га у 19 веку обновили римокатолици у чијем је поседу храм благовештења је подигнут на марији- ном извору, месту на којем је дјева марија за- хватала воду и када јој се по једном предању јавио анђео господњи рекавши да ће родити исуса сина божијег овај храм су првобитно изградили византијски цареви у 6 или 7 ве- ку храм је први пут споменуо игуман данило (1106–1108 год) у 14 веку храм бива у вео- ма лошем стању, када га накратко преузимају фрањевци, да би га већ у 15 веку јерусалимска патријаршија поново одржавала године 1741, од султана дахира ал-омера јерусалимска па- тријаршија коначно добија пуно власништво над својим старим храмом благовештења и креће са његовом обновом године 1750 до- грађује се капела на јужној страни храма, 1767 године се израђује нов дрвени иконостас, а храм се фрескопише данас, храм благовештења у назарету представља незаобилазно место ходочашћа свих хришћана који се нађу у галилеји храм има прелеп дрвени иконостас са минијатур- ним резбаријама, као и богат фрескопис на северној страни наоса се налази мали про- лаз са 7 степеника који воде до мале капеле маријиног извора – једнобродне грађевине покривене сводом и слепим аркадама укра- шене обојеним мермером и керамиком из 1750 године аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo светиње свете земље храм благовештења или архангела гаврила, назарет (извор: materinstvoru) назарет, храм старе архиепископије (извор: svetazemljainfo) храм благовештења, назарет (извор: wikimediaorg) јануар / фебруар 2017 47 манастир преподобног дионисија, по- знат и као манастир диосинијат, на пе- том je месту светогорске хијерархије осно- вао га је преподобни дионисије средином 14 века дионисије је на атон дошао из кор- че, и на атону је најпре живео као пустињак са ученицима, у брдима антиатоса, у области данас званој палеос продромос, али се по- сле једне визије спустио на морску обалу и уз посредовање свога брата теодосија, у то време трапезунтског митрополита, почео да гради манастир средства за изградњу добио је од цара алексија комнина iii који- ма је изградио зидине и одбрамбену кулу, а за ризницу манастира дионисијата може се рећи да поседује значајне реликвије, с обзиром на велике пљачке и пожаре које је доживљавао кроз своју историју манастир св дионисија немања јонић светиње свете горе икона светог јована крститеља манастир светог дионисија (извор: mountathostodaywordpresscom) 48 1 / 2017 потом и храм на окомитој стени изнад мора, на југозападној обали атонског полуострва и назвао га неа петра (нова стена), а касније манастир великих комнина наредних два- десет година манастир је добијао од цара атанасија iii комнина, владара трапезунта, по 1000 комнинских сребрњака годишње већ крајем 14 века манастир бива опљачкан од разбојника и том приликом су сви монаси одведени у ропство, а преподобни диони- сије је успео да их откупи након преподоб- ног дионисија, на че- ло манастира долази преподобни домитије који сакупља додатна новчана средства од византијских деспота, проширује и додатно утврђује одбрамбе- не зидине манастира године 1394, у анто- нијевом типику мана- стир преподобног ди- онисија се налази на 19 месту у хијерархи- ји, да би се 1574 годи- не попео на пето ме- сто које и данас држи дионисијат је кроз своју богату историју имао више духовних и материјалних успона и падова највећи материјални успон дожи- вљава током 16 века када га помажу војвода јован неагоје, муж милице-деспине бранко- вић, молдавски владар петар iv рареш, чија је друга жена јелена бранковић, такође кћи деспота јована, александар лапушнеану и његова жена роксанда, затим стефан канта- кузин, никола маврокордат и александар маврокордат, добротвори из сера и са хал- кидике, митрополити макарије из хераклеје и јеремија из београда, као и аустријски ам- басадор у цариграду захваљујући њиховој помоћи, манастир дионисијат је напредовао у светогорској хијерархији од оснивања манастира па до 1537 године у централном делу манастирске порте нала- зио се католикон, мања тробродна базилика, која је 1537 године у великој мери срушена, док су темељи проширени до површине коју и данас заузима током 1550 год фрескомај- стор зорзес са крита фрескопише целокупну унутрашњост католикона, а поред прича из новог завета истичу се у десном броду като- ликона портрети манастирског ктитора пе- тру рареша са децом, у природној величини у почетку је ту био мермерни иконостас који је замењен дрвеним у 19 веку иконе христа и мај- ке божије су са прет- ходног иконостаса пет икона великог деизиса рад су слика- ра еуфросина из 1542 године дионисијатски ка- толикон је особен по томе што су на источ- ној страни средишње апсиде дограђена два, изнутра кружна, а споља осмоугаона простора, наткриве- на куполама у једном се свештенослужитељ припрема за литурги- ју, а у другом је сме- штена ризница од оснивања па до 17 века манастир је општежитељни и управља се типиком светог атанасија због утицаја османске политике и прав- них репресија наредна три века манастир се управља по идиоритмији, да би се 1805 године манастирско братство вратило оп- штежитељном правилу одлуком патријарха калиника од када почиње да влада строг подвижнички живот монаси дионисија- та сматрају се једним од највреднијих на ионако оскудној манастирској економији, борећи се против стена и камења и стално довлачећи земљу за мале баште које су ра- суте око манастира током 18 и 19 века манастир проширује своје зидине и настаје осам нових паракли- светиње свете горе богородица акатистна – похвална јануар / фебруар 2017 49 са данас манастир има укупно четрнаест параклиса и то, осам унутар, и шест ван ма- настирских зидина најзначајнији параклис је онај посвећен пресветој богородици, на- стао средином 14 века у њему се чува вео- ма стара икона пресвете богородице рађена у воску, позната као акатистна по предању, управо њу је носио патријарх сергије 626 године у литији око цариграда за време ава- рске опсаде манастир дионисијат поседује и чудотворну икону светог јована претече, која је остала неоштећена у великом пожару, а данас се налази у католикону за ризницу манастира дионисијата мо- же се рећи да поседује значајне реликвије, упркос великим пљачкама и пожарима које је доживљавао кроз своју историју од зна- чајнијих реликвија ту су крст јелене палео- лог, представа распећа у рељефу на патени од слоноваче (х век), плаштаница из хvi ве- ка, ланци са окова апостола павла, богато повезана јеванђеља, хрисовуља алексија iii издата поводом оснивања манастира дугач- ка је 2,98 метара и украшена изузетно успе- лом минијатуром која приказује цара са су- пругом теодором и светог јована крститеља између њих манастирска библиотека има 804 рукописна кодекса (125 на пергаменту, три су палимпсести) и 27 свитака и око 5000 штампаних књига, међу којима и неколико инкунабула истраживачи који су имали уви- да у рукописне кодексе кажу да је шездесет рукописних књига украшено минијатурама, а посебно се издваја кодекс бр 587 реч је о јеванђељу из xi века са 74 одлично очуване минијатуре током 19 века манастир дионисијат у ка- реји обнавља поједине келије, а неке от- купљује, тако да их је данас укупно седам у непосредној околини манастира налази се неколико мањих монашких станишта ко- је настањују дионисијатски келиоти данас братство дионисијата броји око 50 монаха манастир се од 1988 године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на листи светске баштине организа- ције уједињених нација за образовање, на- уку и културу (унеско), у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином планине атос аутор је уредник сајта hilandarinfo светиње свете горе дионисијатски католикон је особен по томе што су на источној страни средишње апсиде дограђена два, изнутра кружна, а споља осмоугаона простора манастир светог дионисија (извор: panoramiocom) 50 1 / 2017 десет питања за православног мисионара десет питања за православног мисионара у овом броју одговара: отац душан михајловић, свештеник у чилеу 1шта вас је лично мотивисало да се ба- вите мисионарењем? основни разлог за такво одлуку је био бла- гослов мог надлежног архијереја, митрополи- та амфилохија а оно због чега се он решио да ми предложи служење у буенос-аиреској и централно-јужноамеричкој епархији је ве- роватно чињеница да сам већи део живота провео ван граница србије, као и то што сам постао свештеник у већ зрелом добу знање језика, дипломе световног и богословског фа- култета, као и солидно животно искуство били су добра основа за овакво опредељење 2 које су по вашем мишљењу најважније особине православног мисионара? пре свега – искрена вера, ревност у моли- тви и одлично познавање и поштовање догма- та наше православне цркве затим, осећање такта и мере, способност да се, уз уважавање личности и културних особености локалне заједнице, пронађе прави прилаз њеним чла- новима које треба да упозна са новим верои- споведањем такође, чврстина карактера, ис- трајност, незлобивост 3о чему треба посебно водити рачуна када је реч о мисији цркве? с једне стране, спремност да се иде на кон- такт са неправославним окружењем, уважа- вање њихове традиције и културе, познавање њиховог језика, а с друге, бескомпромисно придржавање догмата и канона православ- не цркве, прецизно објашњавање да без православног крштења и светих тајни наше цркве – нема спасења нити живота у царству небеском 4по чему се разликује успешна од неуспешне мисије? осим претходно наведеног, за успех мисије потребан је лични пример подвижничког жи- вота у православљу, велики труд и стрпљење у мисији ништа не иде праволинијски, перио- ди успона и падова се циклично смењују, и то је један од највећих изазова за мисионара 5 који бисте мисионарски пројекат православне цркве данас посебно издвојили? као пример најуспешније мисије, навео бих труд грчких православних мисионара у африци затим, чини се да мисија руске пра- вославне цркве на далеком истоку, у вијетна- му, тајланду и филипинима такође даје добре резултате 6где је по вашем мишљењу простор за унапређење мисије у 21 веку? простор треба тражити пре свега у много пажљивијој припреми будућих мисионара, као и у бољој организацији и већој финансиј- ској подршци мисија у иностранству такође, потребно је прецизно дефинисање разлике између катехизације представника дијаспо- ра који воде порекло из православних зема- ља, од мисионарења међу неправославним, локалним становништвом за мисионарење јануар / фебруар 2017 51 десет питања за православног миси онара је потребна лична одлука свештеника да се жртвује тиме што ће остати у мисији можда и до краја живота, а такође много комплекснија припрема и већа материјална подршка 7 које су ваше препоруке за унутрашњу, а које за спољашњу мисију? у оба случаја принцип рада је сличан и основне препоруке сам навео у претходним одговорима разлика је само у томе, да за уну- трашњу мисију, коју бих ја пре назвао катехи- зацијом, није потребно знање туђег језика, као ни познавање туђе, неправославне култу- ре и традиције 8 наведите лично искуство успеха и неуспеха у неком мисионарском пројекту лично искуство, не само моје већ и већине нас који мисионаримо у латинској америци, је да је ово можда и најкомпликованија те- риторија на свету за мисионарски рад наши успеси се мере појединачним преласцима у православље, у односу на африку где је број преведених у православље већ око седам ми- лиона, ми смо тек почетници једини изузетак је масовни прелазак у православље локалне заједнице у гватемали разлог томе је што се ми налазимо на тери- торији која је све донедавно била под апсолут- ном доминацијом римокатоличке конфесије овдашњи верујући римокатолици и проте- станти немају знања о историји цркве, не по- знају наше догматске разлике, а и када чују за њих, оне им не изгледају превише озбиљне да би се због њих покрштавали њихови свеште- ници и пастори придржавају се екуменистич- ке теорије грана, тако да они врло радо иду на контакт са нама, многи немају чак ништа против причешћивања у нашим храмовима, што је за наше појмове апсолутно неприхва- тљиво осим тога, латиноамериканци у прин- ципу немају склоност ка истрајном подвигу и дисциплини коју захтева наша вера, и многи већ после првих искушења престају редовно да посећују богослужења, а неки и сасвим на- пуштају цркву ова два фактора – римокато- личко наслеђе и латиноамерички менталитет, као и утицај савременог, прозападног начина живота, у многоме отежава рад православних мисионара 9 коју личност из историје цркве бисте издвојили у погледу мисије и зашто? у историји цркве било је много успешних мисионара и светитеља мени лично је најбли- жи свети николај јапански његов животни пут, проповеди и препоруке које нам је оставио, представљају непроцењиви извор практичних савета и надахнућа за сваког мисионара 10 ког савременика бисте издвојили када је реч о мисији цркве? пре свега покојног оца данила сисојева, као и његовог наследника, свештеника геор- гија максимова, са којим сам имао част и да се лично упознам 52 1 / 2017 анализирајући проблеме са којима се сусрећу савремени православни хри- шћани, апологете, али не обавезно само они, схватио сам да постоји неколико та- квих проблема о којима се код нас раније није говорило, о којима се сада не говори, а о којима бих желео да говорим као прво, желео бих да заједно са вама размотрим проблем како да се човек ори- јентише у информацији коју добија, јер у наше време постоји преизобиље информа- ција, ми живимо у ситуацији преизобиља информација и човек се изгуби савремени човек се често показује неспособним, чак и онај који има савремено, добро образова- ње и припрему, да се оријентише у тој ин- формацији, одвоји лажну од истините ин- формације, итд сама по себи савремена средина је по- себно плодна за појаву најразличитијих из- мишљотина чак често и невољно од стране неког човека неко је можда рекао нешто, можда и посебно се не удубљујући, неко је то негде преузео, поделио, реч је затим кренула да путује, затим је неко на основу те фразе написао текст, па други, трећи он- да се то сматра као нешто доказано, нешто познато и општеприхваћено, итд измишљотина на најразличитије теме, најразличитије поводе има јако много у нашој информационој средини просто је све преиспуњено различитим измишљоти- нама и ми им, у мањој или већој мери, на овај или онај начин, такође верујемо по- што је информација јако много, а јако мало времена код човека, сваки пут по сваком питању трагати до суштине и гледати ода- кле је све то потекло, физички просто није могуће међутим, жалосно је то што се људи по- себно и не труде, немају навике да размо- тре, дођу до суштине, првог извора ове или оне информације која је пуштена у јавност код нас постоји јако много изазова са ко- јима се сусреће православни хришћанин тих изазова заиста има јако много, сваки пут се појављују неки нови или се стари враћају, изазови са стране нехришћанских погледа на свет, од стране јереси, неки унутрашњи изазови, расколнички, атеистички, много, много, много различитих изазова на које је православном хришћанину потребно да на један или други начин пружи одговор често и питају за одговор, могу да пита- ју и колеге са посла, другови, познаници о томе нам могу поставити питање или се мо- жемо сусрести са чињеницом да на интер- нету, где се налазимо постављају то питање о томе и потребно је то коментарисати и не само са питањем, већ директном тврд- њом: „православни су такви“, „правосла- вље верује у то и то“, или још нешто слично, „научници су доказали то и то“ најразли- читије ствари те врсте идите и научите све народе (фрагменти из уводног предавања у школи православног мисионара при синоду рпц) свештеник георгије максимов: принципи интернет апологетике са руског превео: станоје станковић јануар / фебруар 2017 53 православни хришћани су наравно ду- жни да на те изазове одговоре наравно не на све, јер тих изазова има јако много међутим, у крајњој мери, на неке изазове треба одговорити, не можемо отићи и не одговорити ни на један од њих ја рецимо имам своју страницу на мре- жи вконтакте, фејсбуку и прилично често ми се обраћају људи, православни људи који рецимо говоре: „поставили су ми то и то питање“ или „почео сам да дискуту- јем са тим и тим и они су ми рекли то и то како да одговорим, не знам како на то да одреагујем, како треба да одговорим?“ таквих ствари се скупило прилично, и зато сам данас желео да укажем на неке принципе за које ми се чини да би их било корисно знати на плану апологетике, го- ворићемо о интернет апологетици, разго- вору на интернету у принципу ова правила могу да помог- ну и у живом разговору, са неким изменама наравно прво на шта бих желео да укажем је оно што, ако неко тамо нешто нама говори, ни- је потребно одмах се хватати за главу и ми- слити: „ох, шта да се ради, не знам како да одговорим?“ потребно је од човека тражи- ти или чак и захтевати образложење онога што говори на жалост, то не зна јако много људи и стално ми пишу на мрежу вконтак- те: „ето, написао је то, шта да одговорим на то?“ ја им говорим: „пре него што одгово- рите, треба да их питате – ко је то написао? на основу чега тако нешто тврде?“ потребно је запамтити ово правило ло- гике, да је бреме доказивања на страни ко- ја нешто тврди друга ствар, када нам наведу образло- жење важно је да се провере извори ов- де такође треба рећи да су, на жалост, људи јако лењи сада можда су преоптерећени, мало је времена, или нешто слично, међу- тим, јако ретко да неко проверава цитате, јако ретко да неко проверава изворе, зато се може наићи на текстове у којима се не- што тврди, дају се и неки извори, тако да текст изгледа као озбиљан текст у којима се наводе извори, наводе се указивања на историјске изворе, наводе се неке моно- графије, на крају текста се налази њихов списак изгледа као солидан текст али, ако идите и на учите све народе наш задатак, када ступамо у полемику је да адекватно и правилно посведочимо истину 54 1 / 2017 прођете све те цитате, можете открити да се тамо ништа о томе не говори, да су цита- ти просто тек тако стављени са рачуницом да то нико неће проверити и често нико и не проверава и ту треба да се потрудимо ако нам се поставио неки изазов, изазов у коме човек који нешто тврди, наводи неко образложе- ње, цитат, позивање на извор, треба то про- верити увек треба то проверити то може да се учини заморним, да одузима много времена, али се скоро увек исплати чим почнемо да проверавамо оно на шта се позивају наши опоненти, нас јако често че- кају, да тако кажем, „поклони“ у смислу да сам текст често не говори оно што уз помоћ њега покушавају да тврде и није обавезно да човек потпуно лаже, мада се дешава и то, позивају се на текстове који уопште не говоре о томе што покушавају да тврде, де- шава се и то међутим, чешће се догађа да су извучене речи из контекста, зато треба да гледамо контекст о чему се уопште пи- ше тамо хтео бих да говорим још и о нечем дру- гом о ономе што се тиче вођења дискусије на интернету упало ми је у очи да се на жа- лост, често православни људи са, да кажем тако, добрим циљем, циљем да заштите истину, труде да ступају у полемику са они- ма који хуле на цркву или нешто слично они почињу, назваћу ствари својим име- ном, почињу да непристојно разговарају, непристојно је можда јака реч, али неуздр- жано, сувише емоционално све то одбија читаоца, све то одмах лишава убедљивости све што тај човек говори ако водимо разговор са рецимо неве- рујућим човеком, са човеком из секте или још неким другим, ако осећамо да унутар нас све кипи и ми не можемо да се носимо са тим, боље је прекинути разговор него га настављати у таквом стању ниједна реч изговорена по страсти није угодна богу и неће принети добри плод понекада бива тешко, заиста тешко да се човек савлада заиста, опонент или чак не сам човек, већ демон кроз њега провоцира, може рећи и неке богохулне речи, можда чак и он сам то не схвата, а можда схвата и намерно гово- ри, а православни човек може све то тешко да прихвати, заиста се развије гнев међу- тим, о гневу, о страсти ми не треба да гово- римо нити треба да пишемо и још једном сам желео да говорим о то- ме да ако пишемо о нечему, јако је важно да схватимо шта радимо и због чега радимо када људи почињу да споре по интернету исто важи, многи почињу превише да одла- зе у то, исувише времена, снаге и нерава да троше зато су неки и говорили: „седео сам тамо до пола ноћи, а осећам само душевну опустошеност од таквих спорова, шта ми је све то требало?“ у таквом облику заиста ни- је потребно али, човек често себи поставља непра- вилне циљеве ако води неку полемику на интернету о чему смо почели да го- воримо он ставља циљ испред себе да промени убеђење код свог опонента то је неправилан циљ, прилично горди циљ само господ може да промени убеђење по посебном благодатном стицају околно- сти наш задатак, када ступамо у полемику је да адекватно и правилно посведочимо истину то је наш задатак да ли ће је човек примити или не, већ представља његову одговорност то већ није наша одговор- ност, наша одговорност је да на адекватан начин посведочимо ту истину зато улази- ти у нека исувише дуга и исувише подроб- на, детаљна, многословна разматрања и спорове, по мом мишљењу, није коректно, то јест, није ефикасно идите и на учите све народе потребно је запамтити правило логике да је бреме доказивања на страни која нешто тврди јануар / фебруар 2017 55 крајем лета 2016 године, на пра- зник свечесног успења мајке божије, српски медији су извешта- вали о антитерористичкој вежби дрина 2016 коју су заједно извеле спе- цијалне полиције републике србије и ре- публике српске на овој вежби специјалци су показали своје знање и умеће на опште одушевљење српског народа са обе стране дрине за ову вежбу припреме су трајале недеља- ма и месецима како би све било како треба но поред тога, ови јунаци су се потрудили мало више и на другачији начин наиме, не- колико дана пре саме акције обратили су се епископу шабачком г лаврентију са молбом да благослови служење свете литургије у храму етно села сунчана река да би се сви они тог јутра пре саме акци- је причестили светим тајнама хри- стовим, будући да је тог дан био и празник успења пресвете богомајке и завршетак успенског поста у сами освит празника, слично витезовима светог кнеза лазара, ови савремени витезо- ви су се причестили и учествовали у светој литургији треба поменути да је све то било искључиво на њихову иницијативу и жељу, и да су оно мало слободног времена за од- мор „жртвовали“ за овај чин и тиме су поста- ли најбогатији људи јер богат је само онај ко има бога у себи после причешћа, како је сведочио блаженопочивши епископ данило будимски слично витезовима светог кнеза лазара, ови савремени витезови су се причестили и учествовали у светој литургији савремени витезови пред светом чашом бранислав керечки мисионарско писмо 56 1 / 2017 одељење чукарица, градског центра за социјални рад у београду, смештено је у насељу жарково окружено стамбеним објектима, ушушкано и удаљено од оп- штинских институција, омогућава одређе- ни ниво приватности корисницима њего- вих услуга, уз онај законом прописан четрдесет и пет запослених распоређених у службу за заштиту деце и омладине, службу за за- штиту одраслих и старих и службу за правне послове, функционише у објекту на четири нивоа рад се одвија у око 50 канцеларија, а две просторије у поткровљу су намењене виђењу деце и родитеља у контролисаним условима једно, од неко- лико највећих одељења, по броју корисника и услуга, задужује по стручном рад- нику у просеку преко 300 породичних досијеа са мноштвом разли- читих и увек хитних услуга које проистичу из сваког од њих, са високим нивоом аку- мулираног стреса извршилаца због преко- мерног оптерећења истраживања инсти- тута за педагошка истраживања (жегарац/ половина), објављена у периоду пре за- почетих реформи социјалне заштите већ су указивала да је чак 72% запослених у оваквим установама, у високом ризику од изгарања, три нивоа изнад иностра- них испитаника суочени са системским дефицитом, недостатком довољног броја извршилаца и материјалних средстава за примену прописа, запосле- ни често осећају да по коли- чини предмета газе као по минском пољу, те сваки час очекују да ће експлодирати потенцијално узаврела по- родична атмосфера у некој од бројних породица сто- га се често изговара: „нека нам је бог у помоћ, и нама и нашим корисницима“ рад у центру за социјални рад, те- жак, али хуман, место је где можете зарадити „пасош“ за спасење, али се исто та- ко више пута у току дана, из разних разлога, огрешити о кориснике суочени са ра- зноврсним животним проблемима у чије решавање улазе, неки запослени се осна- жују узајамно, док други траже снагу у ве- ри и оближњој цркви вазнесења господ- њег у жаркову после 24 године од оснивања, иници- јативом руководиоца одељења, марине вукосављевић, одлучено је да се освешта мисионарско писмо милостивост његова беше као огромна богата река која непрестано тече и напаја све жедне слава светог јована милостивог (центар за социјални рад, чукарица) лела марковић свети јован милостиви, новија икона јануар / фебруар 2017 57 зграда одељења и започне са обележава- њем славе, како би и одељење чукарица имало крсну славу, заштитника свеца, а славско окупљање запослених постало тренутак подсећања на праве вредности, божију реч и промишљање о задатку ко- ји им је поверен на овом радном месту уз помоћ охридског пролога, једногласно је предложено, а уз благослов стареши- не цркве вазнесења господњег, оца бран- ка митровића и договорено да, празник светог јована милостивог постане слава овог одељења и да бог помогне да дела овог свеца буду узор у животу и раду свих запослених свети јован милостиви је рођен на ки- пру у кнежевској породици и од детињ- ства је васпитаван као хришћанин имао је породицу, али су му рано умрли и же- на и деца и он је остао сам чувен је због милосрђа и благочешћа изабран је за патријарха александријског у време ца- ра ираклија, управљао је црквом десет година као истински пастир, чувао је од незнабожаца и јеретика његово милоср- ђе и доброта били су главна одлика њего- ве личности, па је мислио да бог не може послушати њега, ако он не послуша и не помогне убогима и невољницима а, када је патријаршијски престо александријски остао без пастира, цар ираклије га је од- ликовао патријаршијским чином иако јо- ван то није желео, примио је посвећење и најпре се постарао да паству своју очи- сти од јереси, а онда се посветио делима милосрђа ниједан сиромах није одлазио од њега празних руку и ожалошћен, сви- ма невољнима давао је милостињу, тужне тешио речима и делом, заробљене отку- пљивао, болеснике и путнике збрињавао милостивост његова беше као огромна богата река која непрестано тече и напа- ја све жедне на путу ка кипру се разболео и у свом родном месту аматунту на кипру преми- нуо 620 године блажени патријарх јован је сахрањен у свом родном граду аматун- ту, у цркви светог тихона чудотворца из- међу тела двојице епископа која су тамо израније почивали али када су хтели да поред њих положе светога јована, њихова тела су се као жива размакла и начинила између себе место телу светога јована to чудо су сви присутни видели својим очима и задивљени прослављали бога потом су његове мошти пренете најпре у цариград, миси онарско писмо слава 2015 (фото: ивана рупић) 58 1 / 2017 потом у будимпешту и најзад у братиславу како за живота, тако се чудо десило једној жени на његовом гробу, бележи житије године 2015, 25 новембра, велика сала одељења чукарица била је место на коме су се окупили запослени, на челу са гене- ралним директором владимиром илићем, са свештеницима цркве вазнесења господ- њег у жаркову, о оливером суботићем, о небојшом милићевићем и тадашњим ђа- коном александром јовановићем, пред- вођени старешином храма о бранком ми- тровићем освештана је зграда одељења, а сечењем славског колача обележена слава светог јована милостивог на крају је отац александар јовановић присутне дирнуо надахнутом беседом, објашњавајући сми- сао освештавања зграде и обележавања крсне славе посебно је указао на значај улоге и важност задатка који сваки поје- динац има у својој породици, али и на рад- ном месту, посебно овако одговорном и овог, 25 новембра 2016, обележили смо славу светог јована милостивог славски ко- лач 2015, је умесила и украсила лела марко- вић, а 2016, невена николић у међусобним контактима цркве вазнесења господњег у жаркову и одељења чукарица, улаже се труд да се помогне породици да превази- ђе проблеме и слабости, да се појединцима пружи материјална и саветодавна помоћ одељењу чукарица стижу апели за помоћ угроженим породицама од свештеника жар- ковачке цркве, али и активних парохијана, те се ови захтеви одмах узимају у рад угроже- ни корисници који не могу да остваре право на оброк у народној кухињи центра због не- ких законских лимита, упућују се на исхрану у црквено-народну кухињу цркве вазнесења господњег у раду са корисницима, којима је често потребно много више него што систем омогућава, запосленима у центру некад остаје једино лепа реч и разумевање када у раду примете да је породици за решење проблема потребно оно што црква нуди, ве- рујући стручни радници не пропусте прили- ку да упуте на незаменљив ослонац у цркви славећи дивну славу светог јована ми- лостивог заједно са братством жарковач- ког храма, остајемо у молитви свецу да нас заштити од сваког зла и отвори нам духовне очи у раду са корисницима, да се у труду и послушању често присетимо ње- гових речи: „а како ће сад бог мене саслу- шати, ако ја њих не саслушам?“ аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду миси онарско писмо рад у центру за социјални рад је тежак, али хуман и ме сто је где можете зарадити „пасош“ за спасење јануар / фебруар 2017 59 било је то у време када је дубровник при- знавао врховну власт млечана и када су градски кнежеви долазили из венеције, гра- да на лагумима за кнеза је једном приликом (1215), постављен јован, чији је отац ренијер дандоло био адмирал дуждеве флоте по та- дашњим обичајима, нови кнез је морао да обнови све уговоре који је дубровник имао са суседима кнез је успео да постигне спора- зум и са светим стефаном првовенчаним, не- мањиним сином и великим жупаном србије (око 1216) по промислу божијем, указала се велика прилика за јована и његову породицу пошто је стефан планирао да се поново оже- ни, за невесту је предложена ана дандоло, јо- ванова сестра и унука бившег дужда енрика дандола стефан је прихватио такву понуду неколико година касније, српски владар је за сина радослава испросио грчку принцезу из рода дука (око 1220) тако је свети стефан, по милости божијој, повезао свој двор и са исто- ком и са западом отприлике у то време, свети стефан је завр- шио писање житија свог оца стефана нема- ње, у монаштву названог симеон (око 1215) у поменутом житију он је истакао лик идеалне супруге: „часна жена у дому мужа својега више вреди од бисера и драгог камења“ (уп прич 31, 10) и одмах дао тумачење: „земаљски ми- сле о бисеру и камењу трошни су камен и би- сери, а пророк мисли на онога који је пун до- брих дела, као бисера и драгог камења на то се и она (света ана) угледала, творећи угодна дела пред господом у дому мужа својега“ та- ко је стефан похвалио своју мајку св ану иста таква очекивања, првовенчани је имао и од своје супруге ане дандоло век и по касније од ових догађаја, млетачки историчар и дужд андрија дандоло саопштио је неке податке у својој хроници по њему, ана се удала у дванаестој години владавине дужда петра зијанија (1205–1229), односно у току 1217 године уследиле су дипломатске активности и након неког времена, проглаше- ње србије за краљевину андрија дандоло за- писао је да су супружници заједно крунисани осим тога, нема других појединости о њеном учешћу у политици и државним пословима ана се, изгледа, посветила породичном жи- воту и одгајању деце она и стефан су имали најмање два сина, уроша и предислава, који се у српској цркви прослављају као свети- тељи велики значај има чињеница да су оба њена сина пошла монашким путем, најпре предислав, а за њим и урош за светог краља уроша, његов биограф, све- ти архиепископ данило пећки каже да је био: „пун милости и божанске благодети, васпитан у доброј вери и разуму својих родитеља и научен божанственом закону; био је ревнитељ отача- ским законима и предањима“ биограф је нагла- сио да је све добре особине, урош стекао у свом о краљици ани сазнајемо на основу истраживања старих српских поменика српска краљица и монахиња – ана дандоло немањић др ђорђе вуковић из историје српске православне цркве 60 1 / 2017 детињству и да се у томе угледао на родитеље као узоре у његовом васпитању учествовала су оба родитеља и стефан и ана они су били сагласни како треба васпитати дете и у томе су се слагали после своје полубраће, радослава и владислава, урош је постао краљ после зба- цивања са престола, повукао се у манастир као монах симон предислав се, за разлику од брата, још као пунолетан младић, одрекао светских ствари, отишао у манастир и понео име по угледу на стрица, св саву, првог српског архиепископа његово кратко житије и једну песму дао је све- ти владика николај у охридском прологу (под осмим фебруаром) већ у првом стиху истакну- то је лично опредељење младића – „предислав се загледао“, што је у њему пробудило одређе- но расположење – „млад предислав заплакао“, али и мајчину забринутост – „краљица га мајка пита | куд му поглед тако скита?“ на мајчино питање: „у шта гледаш предиславе?“ младић спремно одговара: „у лик стрица, светог саве“ и кад је отац понудио да му изабере невесту, предислав је остао веран свом опредељењу за монашки позив он је једно време био игуман хиландара, затим епископ хумски и, после упо- којења св арсенија сремца, архиепископ срп- ски (1263–1271) о краљици ани сазнајемо на основу истра- живања старих српских поменика у време све- тог архиепископа јакова (1286–1292), чинио се помен: симеону (немањи) и анастасији (ани), затим краљу стефану првовенчаном и ани, бла- гочестивој краљици, а потом и наредним срп- ским краљевима и краљицама, архиепископу арсенију и епископима појединачно по епи- скопијама ана је титулисана као благочестива краљица, што је термин који се у средњевеков- ној србији искључиво користио за православне супруге владара у једном дечанском поменику који је објавио још стојан новаковић (1875), српска краљица се помиње као монахиња ана: „помени, господе благочестивога и првога краља стефана – монаха симона и монахињу ану“ новаковићево откриће је прошло дис- кретно у стручној јавности увек опрезни исто- ричари хтели су да ову вест потврди још један историјски извор интересовање је поново оживело после објављивања најстаријег по- меника манастира бигорског (1992) и тамо се најпре даје помен симеону немањи и анаста- сији, а затим „благочестивогом и првом краљу стефану, (тј) монаху симону и монахињи ани“ откриће је подстакло интересовање за забора- вљену краљицу, па су се појавили нови радови: д поповић, б тодић и д војводић у заједничкој монографији дечанска пустиња (2011), и ивана коматина, у чланку „ана дандоло – прва српска краљица“, у зборнику матице српске за истори- ју, бр 89 (2014) очигледно је ана, принцеза из светски по- знате куће дандоло, прихватила православље можда је била и ктитор неке цркве, нпр у двор- ском комплексу, можда и неког данас забора- вљеног манастира прва крунисана краљица у лози немањића у једном тренутку се замо- нашила, вероватно после смрти свог супруга, светог стефана првовенчаног (1227) имала је бројне примере монашења из куће немањића пред собом свекра и свекрву није запамтила, али је о њима слушала и читала у житију ту су били свети сава, бивши краљ радослав (монах јован), њен супруг стефан (монах симон) и син предислав (монах сава други) пример таквих подвижника сигурно је, по вољи божијој, под- стакао краљицу ану на постриг и даљи подвиг на монашком путу лик прве српске краљице ане, како говоре људи, чувају једна сопоћанска фреска и једна слика у далеком понте касалу, близу падове из историје српске православне цркве прва крунисана краљица у лози немањића у једном тренутку се замонашила, вероватно после смрти свог супруга, светог стефана првовенчаног јануар / фебруар 2017 61 црква, односно благодат божија, добије- на кроз свете тајне и свете врлине (отац јустин), јесте неопходан услов истинског васпитања, које је припрема за живот дру- гим речима, једино благодат божија омогу- ћава да стекнемо радост живота, која свему у животу даје смисао ова књига је драгоцен путоказ онима који су по божијем промислу одговорни за васпитање деце, као родитељи или просветни радници занимљиви текстови у књи- зи плод су искустава право- славних хришћана из разли- читих друштвених миљеа у поглављу полагање темеља за тинејџерске године (стр 9–17), ана марија гидус- мекера закључује: „попут баштована који пажљиво припрема подлогу пре него што почне да са- ди, родитељи морају да припреме своју децу како да се односе пре- ма тинејџерским годи- нама ослањајући се на цркву као на мудрог крмароша, можемо учинити много тога, та- ко да изазове тинејџерских година сведемо на минимум и да васпитамо децу која ће по- штовати и волети своју веру“ из интервјуа са оцем артемијем владими- ровим (стр 18–49) свештеником храма свих светих у москви, сазнајемо како се опходи- ти према деци у најбурнијем периоду жи- вота – пубертету много корисног можемо сазнати из овог интервјуа, што илуструје од- ломак у коме добијамо одговор на следеће питање: „шта је суштина тинејџерске кризе? шта се дешава у адолесценцији с душевне и духовне стране? очигледно, за много тога су заслужне телесне промене? – наша душа је везана за тело и стога ова два дела наше људске природе утичу један на другог ис- кусан родитељ и учитељ не може да зане- мари карактеристике адолесценције у овом периоду тинејџери су подложни неодлучности, сумњи почињу да расу- ђују, да критикују, да буду пристрасни према најва- жнијим моралним аксиоми- ма живота спремни су да посумњају у све објављују да је за њих најважнија ствар рационални ум, а прихвата- ју најбесмисленија мишљења, која предлажу мас-медији и популарна култура мораш отоплити њихова срца својом мудром љубављу, али не нару- шавајући им слободу“ јеромонах серафим (роуз), чла- нак сазревање душе дух, душа и тело (стр 50–55) завршава речима: „треба водити рачуна о делима из књижевности и уметности, не искључујући ни савремену филмску уметност, која могу бити корисна у формирању душе младог човека, по основ- ним људским начелима и осећањима“ у тексту изградимо православни дом (стр 69–80) ауторка в њусма даје низ корисних зборник текстова о духовном животу младих, превела и приредила милена тејлор, манастир светог архангела михаила превлака, 2012, 120 страна младима је потребна црква милош з јелић мисионарски излог 62 1 / 2017 године 1836, на границама аустријског царства, у селу јамени, рођен је дамјан јеврић за већину читалаца ових редова ово име неће бити једно од звучних имена из наше историје међутим, својим животом и делом дамјан јеврић је заслужио спомен међу православним србима на овим про- сторима кратким освртом на његов живот, доћи ћемо и до одговора на питање које се рађа код читаоца, наиме, како је дамјан је- врић заслужио тај спомен дамјан је био син угледног свештеника јаменског јована јеврића, изасланика на мајској скупштини у сремским карловцима 1848 године после завршене основне шко- ле у родном месту, дамјан одлази у сремску митровицу где похађа немачку школу, (ту се спријатељио са ђуром хорватовићем, ка- сније генералом српске војске, министром војним и опуномоћеним министром краље- вине србије на руском двору) после матуре у винковцима, студира правне науке у бечу на очев захтев, дамјан напушта студије у бечу и уписује карло- вачку богословију коју је завршио „перви с превосходством“ био је ожењен бојаном николајевић, си- новицом епископа лукијана после година проведених на школовању враћа се у род- но место дванаест година је био капелан код оца, чије место пароха наслеђује по његовом упокојењу епископ никанор гру- јичић га је рукоположио и поставио за па- роха јаменског ову службу отац дамјан ће вршити часно до своје смрти 1900 године његова црквена делатност није била огра- ничена само на јамену борио се за очување православља и утврђивање богослужбеног живота у околним селима где су православ- ни били мањина тако је 1898 године из- дејствовао самосталну парохију за рајево село, у коју су ушли и врбања, сољани, дре- новци, рачиновци, гуња, ђурићи и подгајци строшинци су припали јаменској парохији (сва поменута села су у данашњој хрват- ској; и данас у рајевом селу постоји право- славна црква посвећена великомученику прокопију) сећање савета и између осталог, каже: „распоред дневних обавеза ми оставља мало вре- мена за тиху вечеру, за опуштен разговор са суседима, за вече са децом или бар за топао загрљај и молитву пре него што оду на спавање муж ми је једном рекао да у свету из кога је бог избрисан, постоји много белог мучеништва, будући да пра- вославни родитељи са својом децом теже да очувају чистоту своје вере када дово- димо децу у цркву, цркву носимо у свој дом не заборавимо да их после службе частимо укусним доручком док сам у априлу седела на свадби на столици неве- стине мајке, са сигурношћу сам знала да се сав наш труд исплатио! нека се нико од православних родитеља никад не умори у добрим делима, него нека има на уму да ћемо пожњети оно што смо посејали по вољи божијој и у славу његову“ вредно пажње је и поглавље осврт на тинејџерске године искрене приче мла- дих московљана о тинејџерским годинама (стр 81–100) ту двадесетогодишњи серги- је, поред осталог каже: „желео бих да ка- жем другим младим људима: ако видимо да је све око нас плитко, празно, ако што пре нађемо оно што је истинито, дубоко и стварно, то боље ако си искрен тражећи животни смисао, одговор ће ти доћи бог се стара о сваком људском срцу питате шта је било препрека за мене у духовном животу током тинејџерских го- дина? углавном ми је недостајао неко коме је било стало до мене у цркви кроз жи- вотна искуства и после много искушења иза себе, одрастао човек може да одагна стидљивост, али тинејџер се још увек боји многих ствари ако се према њему поступа с љубављу и бригом, он ће остати у цркви“ у последњем поглављу молитве за децу је дато неколико молитава иако невеликог обима, књига је веома корисна аутор је вероучитељ у економској школи у чачку миси онарски излог јануар / фебруар 2017 63 сећање поред бриге за очување право- славне вере и црквеног живота у повереном му народу, љубав пре- ма ближњима отац дамјан пројављује и то- ком босанско-херцеговачког устанка (1875– 1878) када је организовао пријем избеглица из босне током шест месеци издржавао је њих десеторо о сопственом трошку био је члан епархијске скупштине, потом члан ар- хидијецезалне конзисторије, свештенички посланик митровачког и земунског среза и члан скупштине сремске жупаније патри- јарх прокопије ивачковић одликовао је оца дамјана црвеним појасом (1876), а патри- јарх георгије чином часног проте и прото- јереја (1899) поред црквено-народне делат- ности оставио је траг и на спи- сатељском пољу преводио је текстове са немачког, руског и француског језика који су штампани у неколико ча- сописа (јавор, стражило- во, бранково коло) у свом преводилачком раду исти- че се преводом дела „аталa“ франсoa рене де шатробијана (françois-rené de chateaubri- and) превео је и дело „српски цар стеван душан и балканско полуострво“ емила де борхрава (émile de borchgrave), и друга дела наша жеља је да овим кратким освртом, на живот и дело пожр- твованог оца дамјана у години у којој се навршава 180 година од његовог рођења, сачувамо његов спомен од забо- рава и да га истакнемо као пример досто- јан слеђења био је члан епархијске скупштине, потом члан архидијецезалне конзисторије, свештенички посланик митровачког и земунског среза и члан скупштине сремске жупаније спомен оцу дамјану јеврићу борис секулић дамјан јеврић (извор: wikimediaorg) гроб оца дамјана у јамени 64 1 / 2017 вест о смрти драге особе, колеге, прија- теља делује нестварна радили смо оно што смо највише волели и што смо изабрали као свој позив, држали смо часове када нас је вест о одласку наше јасмине прекинула и када смо занемели у исто време од бола и неверице на петом часу кренула си ка господу напустивши нас без поздрава говор о драгом бићу ко- је одлази: претежак задатак узети перо и написати последњи опро- штај још тежи тешко ми је да је спомињем у перфекту јер ми вест о њеном одласку још делује као невероватна очекујем њен осмех, загрљај, шалу очекујемо те онакву какву те знамо читав твој живот радосну, насмејану и пуну живота узалуд намрштено, сурово лице смрти још једном је, не пружајући ни трачак утехе, показало свој језиви изглед но, људи који зраче врлином и вером, како си зрачи- ла ти, не умиру они само на тих начин крену на позив творца ка њему онда када је он то затражио од њих занемеле су хиљаде душа пред вешћу да је један од најбољих учитеља врчина и шире, позван у рајске обитељи за- стајали су људи покошени неверицом, бивши ученици покошени болом, садашња генера- ција твојих ученика скамењена, са сузама у очима, родитељи, сећањима на твоју преду- сретљивост, бригу о деци и труд који си сва- кодневно улагала у свако дете појединачно учитељ који се радовао сваком детету, сваком новом дану јер је имао прилику да промени свет у коме живи борећи се за боље и боље генерације уграђујући себе у свако дете по- јединачно ни са колегама није било ништа другачије: осмехом је лечила наше душе, не- себично помагала свима и уносила радост у сваки нови дан који нам је заједно дарован и баш тамо где је највише даровала себе, баш ту у учионици, школи у којој је научила да пише и коју је завршила и запо- чела да у њој ради и гради своје лествице врлина ка богу служећи ближњима, узе је господ убравши најбољи цвет за себе и одневши га на небо остављајући нама пример хришћанске врлине, побожности, части, професионалности оста нам домаћи задатак да те вером у васкрсење христово памтимо, да твој пример следимо и љубављу захваљујемо за сваки дан који смо провели са тобом одлазак који је дошао сведочи о љубави коју смо сви ми, и деца, и родитељи, и колеге, имали према теби али, и о данима пред нама у којима морамо да вером преболимо бол и покажемо да смо достојни назвати се учитељима, просветним радницима, баш онако како си то звање са не- изрецивим успехом носила ти вечан ти спомен! моли се господу да и нас помене о великом дану другог доласка свога! амин врчин, децембра 2016 г иван д коста
Свеска: 353 | Да буде воља Божија
... Фотографија на насловној страни корице: „Благословите Господа служитељи Његови, творећи вољу Његову“ (Пс 102, 21) фото: pexelscom Фотографија на другој страни корице: Блаженоупокојени Епископ јегарски Јероним (1969–2016) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија – Придворна капела Св Симеона Мироточивог фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 353, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2017 Реч уредника Наука творења воље Божије 3 Реч пастира Пут ка вољи Божијој 4 Духовна трагања Има ли смисла трагати за смислом 5 Хришћанска етика Архиепископ Јован (Шаховској) Мисао о самоубиству – срушени крст 8 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера III 11 ТЕМА БРОЈА Небо и земља 15 Старац Јосиф Ватопедски: Тада воља Божија постаје прекривена као сунце од облака! 18 Богородица као пример мајчинства, духовног рађања и себеодрицања 20 Како да сазнамо вољу Божију о себи22 Примери воље, промисла и допуштења Божијег 23 Воља Божија се најопитније прихвата у Светом Богослужењу 25 Хришћански брак и породица Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (2 део) 28 Вишедетне хришћанске породице Српска мајка 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Стреларац 35 Земља живих Земља живих 42 Светиње Свете Земље Поље пастира и Назарет 44 Светиње Свете Горе Манастир Св Дионисија 47 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 50 Идите и научите све народе Свештеник Георгије Максимов: Принципи интернет апологетике 52 Мисионарско писмо Савремени витезови пред Светом Чашом 55 Мисионарско писмо Слава СветогЈована Милостивог 56 Из историје Српске Православне Цркве Српска краљица и монахиња – Ана Дандоло Немањић59 Мисионарски излог Младима је потребна Црква 61 Сећање Спомен оцу Дамјану Јеврићу 62 Јасмина Крантић 64 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Да буде воља Божија јануар / фебруар 2017 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пре
... Фотографија на насловној страни корице: „Благословите Господа служитељи Његови, творећи вољу Његову“ (Пс 102, 21) фото: pexelscom Фотографија на другој страни корице: Блаженоупокојени Епископ јегарски Јероним (1969–2016) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија – Придворна капела Св Симеона Мироточивог фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 353, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2017 Реч уредника Наука творења воље Божије 3 Реч пастира Пут ка вољи Божијој 4 Духовна трагања Има ли смисла трагати за смислом 5 Хришћанска етика Архиепископ Јован (Шаховској) Мисао о самоубиству – срушени крст 8 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера III 11 ТЕМА БРОЈА Небо и земља 15 Старац Јосиф Ватопедски: Тада воља Божија постаје прекривена као сунце од облака! 18 Богородица као пример мајчинства, духовног рађања и себеодрицања 20 Како да сазнамо вољу Божију о себи22 Примери воље, промисла и допуштења Божијег 23 Воља Божија се најопитније прихвата у Светом Богослужењу 25 Хришћански брак и породица Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (2 део) 28 Вишедетне хришћанске породице Српска мајка 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Стреларац 35 Земља живих Земља живих 42 Светиње Свете Земље Поље пастира и Назарет 44 Светиње Свете Горе Манастир Св Дионисија 47 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 50 Идите и научите све народе Свештеник Георгије Максимов: Принципи интернет апологетике 52 Мисионарско писмо Савремени витезови пред Светом Чашом 55 Мисионарско писмо Слава СветогЈована Милостивог 56 Из историје Српске Православне Цркве Српска краљица и монахиња – Ана Дандоло Немањић59 Мисионарски излог Младима је потребна Црква 61 Сећање Спомен оцу Дамјану Јеврићу 62 Јасмина Крантић 64 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Да буде воља Божија јануар / фебруар 2017 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пре
Одреднице:
1. 185822 / ...промисли тешко се носи, поготово на почетку када се превазиђе с АМОСА? жаљење, смири гордост и препусти се господу, буде лакше свесни смо да је анастасија у тешком стању, а ја молим госпо...
1. 185822 / ...промисли тешко се носи, поготово на почетку када се превазиђе с АМОСА? жаљење, смири гордост и препусти се господу, буде лакше свесни смо да је анастасија у тешком стању, а ја молим госпо...
9
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
...од стране вавилонског цара наву- кодоносора (јер 21), или пророкаАМОСА 📌 који
је овако говорио: „овако вели господ: за три
зла и за четири што учини јуда, нећу му опро-
стити, јер презреше закон го
...од стране вавилонског цара наву- кодоносора (јер 21), или пророка
МЕТА инфо: Р:27919 К:213665 Д:118
| Свеска 357 |
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
... или представника тих богова на земљи ако погледамо старозаветну историју, увиде- ћемо да су многи пророци, па и сами текстови старог завета, инсистирали на неприхватању обичаја тих великих народа сетимо се прет- њи и опомена пророка јеремије о разорењу јерусалима од стране вавилонског цара наву- кодоносора (јер 21), или пророка амоса који је овако говорио: „овако вели господ: за три зла и за четири што учини јуда, нећу му опро- стити, јер презреше закон господњи и уредаба његовијех не држаше, и преварише се лажима својим, за којима ходише оци њихови него ћу пустити огањ у јуду, те ће прождријети дворе јерусалимске овако вели господ: за три зла и за четири што учини израиљ, нећу му опро- стити, јер продаваше праведника за новце и убогога за једне опанке“ (ам 2, 4–6) са друге стране, на израиљце су утицали и народи ко- ји су насељавали ханан пре него што су они ту област населили после изласка библијске епизоде о пророку илији јасно говоре о „коке- тирању“ израиљаца са другим боговима (ви- ди 1цар 17, 18 гл) дакле, сама старозаветна вера није била у потпуности чиста и лишена утицаја култура које су окруживале израиљце и које су, често, цивилизацијски биле испред њих чак од доба патријараха су присутни ти утицаји разних племена и народа са којима су се сусретали (жртвовање исаака, јосифо- ва и фараонова сновиђења) но, стари завет нам говори и то како се та вера кристалисала, како се формирала на основу декалога (десет божијих заповести) и како је у сваком историј- ском периоду било неопходно да се та вера утврђује и обнавља у складу са новом ситуа- цијом у којој су се израиљци налазили уколико покушамо да направимо некакву паралелу са данашњим светом у којем живи- мо, уз све ограде, јасно ће се видети да пра- вославље (ὀρθοδοξία – право мишљење или слављење) није већинска вера чак ни међу хришћанским конфесијама, а тек није у по- ређењу са другим религијама света сам про- блем који се овде јавља јесте да поред право- славља постоје римокатоличко хришћанство и протестантско хришћанство (са огромним бројем групација у себи) ако бисмо отишли на амерички континент, ту бисмо видели сву могућу лепезу разнородних уверења које че- сто, истини за вољу, немају готово ништа слич- но са хришћанством осим назива – ипак, оне себе називају тако поред тога, имамо и две велике монотеистичке религије које се ите- како наслањају на библијску традицију – ју- даизам и ислам са њима делимо библијску историју; они као и ми сматрају авраама за зачетника своје вере, прослављају или обеле- жавају библијске догађаје као и ми, позивају се на њих и тумаче их на свој начин такође, „и заиста велика је тајна побожности: бог се јави у тијелу, оправда се у духу, показа се анђелима, проповједи се незнабошцима, вјерова се у свијету, ваз- несе се у слави“ (1тим 3, 16) велика тајна побожности владимир пекић тема броја октобар / септембар 2017 19 тема броја доста моралних норми делимо са њима уз ове монотеистичке религије, имамо и велике политеистичке религије далеког истока, као и један, до религије уздигнут филозофски пра- вац – будизам како савременом човеку данас објаснити оволико мноштво религија и како се, ако при- падамо православној традицији, односити према овоме? свака од ових религија је данас доступна човеку не само у погледу инфор- мисања о њеном учењу или њеним светим књигама – оне су нам доступне не само у књи- жарама већ и на интернету – него и у погледу могућности да савремен човек упражњава те религије духовне праксе тих религија имају додирних тачака са православљем, нарочи- то у аскетизму подвижништво будизма или разноразних праваца у оквиру хиндуизма, као што је јога, човеку препоручује уздржа- ње, својеврсни пост, медитацију, одрицање од варљивости света и његових задовољста- ва опет, као циљ те праксе проповедају ста- ње блаженства или нирване, некаквог спокоја којим човек треба да буде прожет током свог живота као и након њега не може се негирати сличност са подвижничком праксом у право- слављу, са постом, молитвом, борбом против страсти, одрицању од света итд један од пу- тева у том смислу нас може повести ка рела- тивизацији религије, нарочито своје религија за нас у том случају може постати друштвена активност која је пожељна и која човеку даје некакав мир који услед брзине данашњег жи- вота стално измиче практично, она би била средство којим постижемо некакав душевни мир те, стога, није битно коју ћемо „практико- вати“ или их мешати други пут којим можемо поћи јесте пут фундаментализма у којем ћемо негирати апсолутно све што се тиче других уверења или религија којима не припадамо овај пут је осуђен на самоизолацију, на потпу- но отуђење од света и стварности у којој жи- вимо и један и други пут у себи носе оно на шта нас наша православна традиција непре- кидно упозорава, а то је самољубље и њему саприпадна самодовољност често ће и једни- ма и другима људи који не мисле као они бити неприхватљиви у првој посланици тимотеју, која се припи- сује апостолу павлу, пише: „и заиста велика је тајна побожности: бог се јави у тијелу, оправда се у духу, показа се анђелима, проповједи се незнабошцима, вјерова се у свијету, вазнесе се у слави“ (1тим 3, 16) сматра се да је ово је- дан од првих хришћанских „символа вере“ на овој реченици, кроз историју хришћанства, свети оци и учитељи цркве надограђивали су своја учења и догмате вере овај језгровит ранохришћански догмат нам говори о томе да срж хришћанске вере и њених догмата је- сте јеванђеље, радосна и увек нова вест о сину божијем који је постао човек, који је на себе узео крст и понео сва безакоња наша да би нас својом љубављу обгрлио и собом све испунио и преславним васкрсењем даровао нам живот вечни и пребивање у слави њего- вој која је слава тројичнога бога, оца и сина и светога духа ово јесте тајна, не зато што је могу сазнати само одабрани, већ зато што у себи крије оно неухватљиво: лични и не- посредни однос са живим богом ова тајна побожности нам открива да је бог неповрат- но уплетен у људску историју и живот и да то чини да би свему томе, човеку и његовом по- стојању, дао смисао за којим човек вапи а он лежи у чињеници да је човек позван да своје постојање утемељи на љубави коју нам је го- спод показао кроз своје постајање човеком и своје страдање из тог разлога, хришћан- ство (православље) кроз свој богослужбени и подвижнички живот (а под подвижништвом овде не сматрамо само монашки начин живо- та) позива човека да преосмисли своју сва- кодневницу, да преосмисли свет и време у којем живи не негирајући ни свет ни време с тим у вези, не би требало да је за нас алар- мантна сличност аскетске праксе коју налази- мо у православљу са другим религијама то је ствар опште људског познавања граница и способности људског тела, његових потре- ба и повезаности са људском психом но циљ човековог живота није достизање некаквог, у најмању руку, површног душевног мира или хармоније сам господ и његови апостоли го- воре супротно: „не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да до- 20 5 / 2017 несем мир него мач“ (мт 10, 34) „јер знам да добро не живи у мени, то јест, у тијелу мојему; јер хтјети имам у себи, али учинити добро не налазим јер добро, што хоћу, не чиним, него зло, што нећу, оно чиним а кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него гријех који живи у мени“ (рим 7, 18–20) „ако сте, дакле, васкр- сли са христом, тражите оно што је горе гдје христос сједи с десне стране бога мислите о ономе што је горе, а не што је на земљи јер умријесте и ваш је живот сакривен са христом у богу а када се јави христос, живот наш, он- да ћете се и ви с њиме јавити у слави“ (кол 3, 1–4) управо на овој ствари, именујући је као и апостол павле, велика тајна побожности, су свети оци и учитељи цркве заснивали догма- те вере на христу као оном камену на коме се зида не само црква, него свако од нас заједно са богом градећи себе по обрасцу живота све- те тројице, живота заснованог на узајамној и прожимајућој љубави која себе несебично да- рује другоме и прима љубав другога но, основа овог отачког учења није спеку- лативна она је дубоко и искључиво живот- на, егзистенцијална другим речима, она је заснована на сведочењу на сведочењу које се показује најпре делом, живљењем, а он- да и речју као православни хришћани смо дужни да живот који нам је кроз христа да- рован и који представља пуноћу истине чо- века и света, показујемо на сваком кораку, почевши од храма у којем се сабирамо на трпези господњој и безмало самим богом наслађујемо, па до тога да показујемо љубав, милосрђе, сапатњу према ближњима, пре- ма онима са којима радимо, сусрећемо се, ако треба, и подносећи неправду да би име христово сведочили затим, смо дужни и да наша реч буде јасна речи јеванђеља су, ка- ко то црква кроз своје текстове наглашава, једноставне, разумљиве, „рибарске“ тако и ми треба да, не бежећи од језика савреме- ног света у коме живимо истину вере, њене догмате и искуство тим речима обзнањујемо данашњем човеку данас нам тога, можда по- највише, недостаје на моменте као да клац- камо између аутистичности и самодовољно- сти или понављамо једне те исте флоскуле и дефиниције, заклањајући се иза „свештено- сти традиције“, које никоме или мало коме да су разумљиве наш језик је обремењен про- шлошћу и страхом од новог и савременог са друге стране, немамо порив, осим на уснама, да савременом човеку сведочимо и обја- вљујемо истину она је за нас саморазумљи- ва ако је други не разуме, то није наш већ његов проблем можда нам о овом стању и опасности која нас вреба само писмо сведо- тема броја као хришћани не треба да гајимо одбојност или мржњу према људима који исповедају друге религије али исто тако, да се не погордимо што ми христос и самарјанка, ранохришћанско сликарство истину знамо, а они не из катакомби, 4 век (извор: википедија) октобар / септембар 2017 21 тема броја чи и говори ка чему води: „онда им заповје- дише да изиђу напоље из синедриона, па се савјетоваху међу собом, говорећ шта ћемо чинити овим људима? јер знаменито чудо што се догоди кроз њих очигледно је свима који живе у јерусалиму, и не можемо поре- ћи али да се не би даље ширило по народу, да им строго запријетимо да никоме од људи више не говоре о имену овоме и дозвавши их заповједише им да ништа не говоре нити уче о имену исусову“ (дап 4, 15–18, види и 5, 21–42) као хришћани, стога, не треба да гајимо одбојност или мржњу према људима који исповедају друге религије нити да се пово- димо томе да бројност и разноликост рели- гија релативизују истину која нам је откри- вена од бога у њима пре да гледамо људе који, самим тим што имају жељу за религи- озношћу, имају и својеврстан призив и те- жњу ка богу па и саме те религије нису ни- шта друго него човеков покушај да досегне бога али исто тако, да се не погордимо што ми истину знамо, а они не него да на уму увек имамо христов разговор са самарјан- ком (јн 4) или причу о блудном сину (лк 15) и са смирењем благодаримо богу што нас је по неисказаној својој милости увео у зајед- ницу са њим, која је црква бога живога ду- боко свесни дара божијег и наше немоћи да ишта вредно узвратимо јер је природа наша колебљива, а воља слаба и поводљива, тре- ба да најпре од бога иштемо да будемо ви- деоци његове надсуштаствене светлости и славе, а онда да следујемо апостолу јовану који каже: што бјеше од почетка, што смо чули, што смо видјели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше, о логосу (ријечи) живота; и живот се јави, и видјели смо, и свједочимо, и објављујемо вам живот вјечни, који бјеше у оца и јави се нама; што смо видјели и чули објављујемо вама да и ви с нама имате заједницу, а наша заједница је са оцем и са сином његовим исусом хри- стом (1јн 1, 1–3) аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији хришћанство као вера истине и про- мисла у исто време је и заједница об- лагодаћена присуством живога бога та заједница окупљена је саборовањем око свете чаше, путира, односно тела и крви христове која спаја чланове цркве са го- сподом христом и са свима који су се ика- да причестили на пијаци богова, како је говорио ава ју- стин поповић, сведочанство о истинитости бога требало је верификовати победом над смрћу и оснивањем цркве многи су кроз историју рода људског покушавали да то постигну, али је у томе успео само богочо- век христос он ће на тајној вечери вели- ког четвртка основати светом литургијом цркву коју ће посведочити послани од оца дух свети на дан свете педесетнице у ста- ром завету педесетог дана од изласка из еги- патског ропства био је рођендан јеврејског законодавства, када је мојсеј на гори хорив примио таблице закона – десет божијих за- повести, а на дан свете педесетнице у но- вом завету бива рођендан цркве христове од дана свете педесетнице дух свети живи у цркви, сведочећи о њеној светости, и црква живи духом светим син божији ће зацарити и над смрћу најгорим човековим непријате- љем, и својом смрћу смрт уништити и они- ма у гробовима живот даровати хришћанство је вера, а не религија зато што је оснивач хришћанства управо богочо- век исус христос оснивачи религија су људи који су својим поимањима бога привлачили друге себи у заједницу, а не богу, злоупотре- бљавајући људску потребу за богом човекова душа, са своје три душевне си- ле – умном, страсном и вољном, од мајчи- не утробе тежи за богом, као истинити хо- мо религиозус у том трагању, жеђи за богом најчешће се долази до мутних извора ин- фициране духовне воде тамо где изостане мисионарски рад правоверујућих многи бо- готражитељи долазе управо до таквих заму- ћених појила вере на то упућује и апостол петар у својим посланицама говорећи да ће се појавити многи вукови у овчијим кожама не би ли преварили на путу спасења чак и ве- тема броја 22 5 / 2017 тема броја рујуће „сви смо криви за све“, кличе досто- јевски, па тако и за оне који су бога тражили, али га због нашег неискуства и незаинтере- сованости не нађоше стога је мисионарење озбиљна дисциплина цркве спасове, којој треба приступати одговорно и са благосло- вом, сведочећи веру сопственим животом и личним примерима у пракси су чести примери да људи рође- ни у различитим религијама због духовне ис- пражњености и незадовољства траже спо- кој и наручје божије у том трагању долазе до бистре воде православне, да би утолили своју жеђ за господом добар пример је све- ти серафим роуз који се родио у америци и упознао све светске религије, да би на крају постао не само православан него и чувени писац мисионарских и апологетских дела ко- ја се тичу православног хришћанства о хришћанству, јудаизму и свим осталим религијама чини се најсликовитије се изра- зио блажене успомене епископ данило кр- стић на свом предавању појашњавајући да неће сви обитавати у близини бога: господ ће судити свету на три начина припадницима свих религија судиће се на основу савести ср- ца, коју сви људи добијају рођењем припад- ницима јудаизма судиће апостоли и то по десет божијих заповести док ће се хришћа- нима судити на најсавршенији начин њима ће се судити по мери блаженстава, тој рај- ској лествици узрастања ка господу не могу они који су на земљи били толико удаљени од лица божијег очекивати на небу његову непо- средну близину и то још заувек све до сада речено допуњава неботајни павле у својим посланицама – не добија награду свако ко се такмичи (верује), већ само онај ко се такми- чи по правилу аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије на пијаци богова, како је говорио ава јустин поповић, сведочанство о истинито- сти бога требало је верификовати победом над смрћу и оснивањем цркве вера истине и светске религије хаџи драган б поповић свети јустин ћелијски (1894–1979) октобар / септембар 2017 23 професоре, с обзиром на ваш вишегодишњи, предани рад у богословији светог саве у београду, кажите нам како ви видите улогу богословије као институције расадника божије речи и улогу васпитаника у њима, на мисионарском пољу хришћанства у савременом свету? – данас савремени свет и човек у њему има- ју велику потребу за смислом улога верских образовних институција је велика она захтева одређену дисциплину урбанитета вере вера мора да буде учена вера, не у смислу интелек- туализма или интелектуалне гимнастике ума људског, него у живом трагању за непатво- реном вером у бога живог и истинитог бога авраама, исаака и јакова, не бога философа и научника, како то рече блез паскал наравно да нисмо неки мрачни антисцијентисти јер и теологија је наука у савременом друштву по- стоји велика потреба за проналажењем сми- сла; то се у свету осећа, тако се и живи човек ће увек желети да зна, барем приближно, који је смисао његовог живота, његовог рада, ње- гове смрти сваки покушај да се планира бу- дућност у светлу нових међународних односа, коју обележава све већа међузависност и сло- женост, уз све мање реда и мира, показује се као тежак задатак живот и смрт људи су, ре- кло би се, поверени једино научном и техно- лошком прогресу, а овај је исувише брз да му људска способност постави циљ и увиди цену, за коју би могла да га прати кад је почела не- сагледива индустријска и технолошка револу- ција, велики литвански песник адам мицкеје- вич је рекао: „када се безбожник наукама бави, чувај се, јер то разбојник оружије набавља“ многе појаве, међутим, указују да растуће не- задовољство у развијеним срединама руши илузију о томе да је могуће створити социјал- ни мравињак евдемоније (среће) ми право- славни хришћани морамо да, по о јовану ма- јендорфу, научимо да живимо у несавршеном свету међутим, свесни смо чињенице о тежњи људи за цивилизацијом свеопште правде и све јаснијој свести о неповредивости и универзал- ној природи људских права, све јачој жељи за праведнијим и хуманијим односима високоо- бразовне, богословске институције су заиста расадници речи божије оне су, у односу на питање о циљу људске стазе на земљи, сведо- ци христовог јеванђеља васпитаници и про- фесори сведоче христа „распетог и васкрслог“ и самим тим сведоче достојанство људске лич- ности, издвајајући је из промењивих токова, тиме гарантујући човекову слободу, као нијед- ним људским законом помоћи сваком људ- ском бићу да у богочовеку открије најдубљи смисао свог постојања, наш је категорички тема броја су једини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном разговор са гораном раденковићем, професором богословије „свети сава“ у београду распеће и васкрсење разговор водио: божидар васиљевић 24 5 / 2017 тема броја императив црквене институције се руководе тиме да само бог, коме служимо, може да от- крије најдубљу чежњу људског срца и глад коју земаљски хлеб никад неће утолити није глад стомака једина глад људског бића „не живи човек само о хлебу, већ од сваке речи која из- лази из уста божијих“ (мт 4, 4) предао сам се овом раду по благослову светог архијерејског синода и његове светости патријарха српског г иринеја и блаженопочивших патријараха павла и германа, увек имајући њихов светао пример испред себе сходно вашој широкој професорској делатности на катедри философије, старог завета и других богословских предмета, како ви видите питање доприноса београдске богословије и њених професора активном и здравом хришћанском и међурелигијском дијалогу до данас? – бог ме је посебно обдарио овим предмети- ма које сам годинама предавао, мада сам био на групи за синтетичку теологију трудимо се да васпитанике поставимо на темеље универ- залног хришћанског предања изазови за нас су заиста снажни имали смо до сада личности попут владике николаја и др лазара милина, углавном велике људе, као што је то случај и са њиховим великим делима црквених моно- графија трудимо се да ученике упознамо и са афричким религиозним феноменима осим др лазара милина нисмо говорили о новим „религијским покретима“, познатим под баш непримереним називом „секте“ свет нових ре- лигијских покрета у себи је веома различит на нивоу спонтаног предкритичког говора, види- мо да се тај веома разнолики, динамичан и жив сегмент савременог религијског плурализма, сав ставља у исти кош и априори одбацује, ма- да нам је потребно да разликујемо покрет од покрета и добро проучимо доктрину неоре- лигијских група чиним колико могу да ставим нагласак на псеудорелигиозне покрете, као и оне који разарају психофизички интегритет појединца они својим фанатизмом, насилно- шћу, некомуникативношћу и искључивошћу настоје да расточе вредносне и психолошке претпоставке, толерантног и хармоничног друштвеног живота такве појаве треба рас- кринкати и одбацити међутим, онима којима је наука и пракса на нивоу прихватљивих ду- ховних вредности, као што су: љубав, солидар- ност, дијалогичност, медитативност, аскеза требало би, ипак, приступати дијалошки свети сава је први просветитељ и учитељ српски ова образовна институција наше цркве, као најстарија школа у београду, носи његово име када са вама разговарамо, пред собом имамо личност угледне и светле васпитне и катихетске делатности у цркви светосавској на основу толиког искуства и знања, можете ли нам рећи колико данас светли пример савине делатности може да нам користи у међуљудским односима? – свети сава нас је, као нико други, увео у орбиту духовне, медитеранске, православне културе оставио је најснажнији печат на срп- ски народ, створивши аутокефалну помесну цркву која ће кроз историју да сачува српски род у више империја још више од тога, ство- риће нам полет и златан период стваралаштва и духовности који живи до дана данашњег и струји кроз литургијски континуитет српске православне цркве образовање светог са- ве је било изванредно, фрапантно погледајте само беседу о правој вери, изговореној 1221 године у жичи она је синтеза свих седам ва- сељенских сабора, овога пута на нов и креати- ван начин, без оне миметичке поробљености којој често прибегавамо о његовој креативној компилацији номоканона, кога су буквалисти рогобатно назвали законоправило, најбоље је писао академик др димитрије богдановић, професор богословије светог саве треба ви- дети његово вешто избегавање византијских правних извора, у којима има цезаропапизма и папоцезаризма и окретање јустинијановим правним основама наша богословија је заи- ста једна од најстаријих школа београда, коју је основао доситеј обрадовић пре пропасти првог српског устанка у њој можемо да сагле- дамо новију српску историју у новије време је о њој најбоље писао о игњатије марковић, наш учени историчар делатност светог саве октобар / септембар 2017 25 је пример креативног, а не епигонског присту- па друштву и изазовима времена он је оста- вио неизбрисив траг и његово завештање припада српском народу слике његове, које је народ чувао, сувише су бројне и разноврсне да би могле стати у ове кратке речи интервјуа он је свакако најомиљенији светитељ свог на- рода, који га дубоко поштује као свог сталног заштитника, у дому и ван њега он је познати лик са фреске или иконе у свакој цркви и шко- ли у србији, од највеће до најзабаченије ићи савиним стопама, ка савином извору, значи имати једну духовну виталност коју је овај нај- већи србин имао он је онај који је имао снагу да измири браћу, да коначно уједини српски народ и спречи сепаратну гентилу племства његов космополитизам је изузетан није га узалуд димитрије оболенски сврстао у шест најзначајнијих византијских портрета његова отвореност и духовна еластичност је conditio sine qua non нашег односа са народима око нас и наравно наше унутарње, међуљудске кому- никације не заборавимо, његово просвети- тељство није само светлост и просвећеност рација, него она дубља: „истинита светлост која просвећује и освећује сваког човека који долази на свет“ (јн 1, 9) хришћанство данас пролази кроз тешка искушења јавност располаже податком да сваког минута у свету страда један хришћанин имајући у виду свештену историју двомиленијумског постојања цркве христове, таква појава није без преседана као професор философије и теологије, какав је ваш став по том питању? „христос је у агонији до краја света и века, стоји као усамљена хрид“, једна паскалова мисао узана је стаза којом хришћани иду че- слав милош је рекао у једном стиху: „историја цркве 2000 година целог живота сам разми- шљао како је то заиста било“ хтео је да нагласи оно што је муњевито дао за контемплацију о георгије флоровски који је рекао: „историја је мистерија“ трагично је да страдају људи, међу- тим, статистике нас не уводе у праву пробле- матику човечанство страда јер је крст уписан у само стварање распеће и васкрсење су је- дини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном с правом је мој покојни пријатељ жарко видовић говорио, да преко античке трагедије долазимо до евхари- стије и литургије свештених парохија наш нај- већи бард је заувек рекао: „крст носити нама је суђено, васкрсења не бива без смрти!“ не видим ништа мудрије од ових његошевих ре- чи сигуран сам да је једна и јединствена исто- рија, иако нам је бог дао плурализам религија штета што немамо осим дарка танасковића данас, људе који се озбиљно баве историјом религија мислим да мирче елијаде, фрејзер и друга велика имена компаративне религи- је и историје религија, потпуно одсуствују из наше духовне орбите зашто је, рецимо, за- немарена апологетика? ханс кинг је заиста апологетичар par excellence али ви наводите праву апологију вере, а то је сведочење крвљу на основу двомиленијумског искуства цркве христове, распетог богочовека, дубоко веру- јем да је историјски процес један истински ход ка богу оцу и његовом јединородном сину желим да будем и религијски коректан и као што сам рекао велики број светских религија садрже своју дубоку теологију и антропологи- ју библијско поимање света као историје, као стварне, а не привидне трагедије слободног избора, остаће до краја света и века данас смо у капитализму изложени најгорем могућем ма- теријализму размишљам философски, да се из материјалистичке филозофије може извести закључак да је лична смрт трансензус ка не- бићу, а светски процес перпетум мобиле или вечно кретање у круг из религијске филосо- фије се мора извести закључак сасвим друга- чијег садржаја и при том у складу са природом дате религије уопште гледано, есхатологија је живи нерв религијских учења и са те стране њихово компаративно историјско проучава- ње је и најзанимљивије док у хилијазму чо- вечанство види испред себе историјски циљ, дотле у есхатологији оно налази изван себе, и изван граница овог света и његове исто- рије натприродни циљ свет сазрева да буде преображен стваралачком силом божијом то натприродно чудесно мешање у представама човечанства, које свим снагама твори историју тема броја 26 5 / 2017 тема броја осећајући да чврсто стоји на овој земљи, не- избежно добија карактер светске катастрофе овај трансензус света из једног еона у други, који се не може изразити на језику земаљских појмова, може бити представљен, очигледно, само помоћу симболичких слика падања ме- сеца, сунца, звезда итд овакав преображај света се одвија кроз духовни процес борби су- протних сила светски, а у њему и историјски процес који води разрешењу светске трагеди- је и који тиме утврђује њен циљ и смисао, за човека остаје потпуно трансцендентан и у том смислу од њега независан човек има могућ- ност да самоубиством убрза своју личну смрт, али да отклони њен неминовни долазак њему није дато у односу на светску смрт, не зна ни дан, ни час, јер је она у потпуности дело воље и свемоћи небеског оца пред лицем вечности бледе и нестају или се радикално подвргава- ју превредновању све историјске вредности у андреју болконском, који има пуну свест о историјској важности догађаја који се збивају и који је учесник у аустерлицкој бици, и код истог тог андреја који лежи на аустерлицком пољу, загледан у небо по коме плове облаци, снажно је изражена смена ова два осећања света, која се готово искључују и узајамно не- гирају трансцендентно као реалност ми са- да доживљавамо само у дубини свог духа у општењу са црквом, тим живим организмом трансцендентног и на основу тог живог иску- ства ми настојимо да религиозно осмислимо и осетимо живот, да одгонетнемо ноумен исто- рије, али он је мало доступан том нашем инту- итивном откривању, он остаје затворен за нас, јер ми живимо ослањајући се на историјску феноменологију, емпирију можда ми не можемо, а да не кажемо да се налазимо у оковима првобитне акумулације капитала данас је то велики изазов хришћан- ству оно што је остало трајно, као рецидив капиталистичке логике, то је оно што је 1771 године медисон упозоравао да је рани капи- тализам у успону супституисао мотиве при- ватних интереса уместо друштвених обавеза адам смит и други оснивачи класичног ли- берализма су били предкапиталисти, духом анти-капиталисти очекивали су да ће упра- вљачи бити „просвећени државници и добро- намерни философи“, чија ће мудрост најбоље познавати истинске интересе њихове земље као код соломона који је тражио од бога ср- це разумно да може да распозна добро и зло али, биле су то само идеалистичке пројекције ових класика политичке философије ако ме питате као човека који предаје философију у богословији светог саве, не могу ништа друго него да кажем до оно што је рекао један од нај- већих философа двадесетог века џон дјуи он је наглашавао да хришћанство и демократија имају мало удела када велики бизнис влада животом земље и контролише „средства про- изводње“, трговину, публицитет, транспорт и комуникације, посебно ојачан контролом над штампом, над агентима штампе и осталим средствима јавног информисања, публици- тета и пропаганде у међувремену је заиста анти-хришћански осмишљено много теори- ја које оправдавају те „колективне легалне ентитете“, како их понекад називају правни историчари један од класичних момената који данас прикривају носиоци неолиберал- не доктрине, јесу дефиниције дејвида рикар- да и томаса малкуса и других великих фигура класичне економије прокламовали су „да је нова наука доказала, са сигурношћу њутно- октобар / септембар 2017 27 вих закона, да сиротињи само наносимо ште- ту када покушавамо да јој помогнемо, и да је најбољи дар напаћеним масама ако их осло- бодимо илузије да имају право да живе“ толи- ко, ако ме питате о мојим дилемама политич- ке философије и социологије која данас, као никад до сада, потреса цркву божију верујте ми да је познати уметник вилијам морис пре- неразио угледно јавно мњење на оксфорду, својом нечувеном изјавом да је социјалиста он је увиђао да је „прихваћено мишљење да такмичарски дух или задњег ђаво носи, по- следњи систем у економији који ће свет виде- ти“ да је њиме достигнуто само савршенство, што значи и да је њиме достигнута коначност али ако је историја заиста на крају, наставио је он, онда ће „цивилизација изумрети“ то је одбијао да поверује, упркос убеђеним про- кламацијама оних економиста који су себе прогласили најученијим међу људима ми- слим да светске религије трпе притисак овог неолибералног глобализма, можда нисам управу, али завршио бих мишљу цара давида: „ни са истока, ни са запада не долази узвише- ње, него је бог судија“ секуларизам је данас највећи непријатељ религија, оно што мирче илијаде назива свето и профано остаје нам вечита заповест бога мојсију: „устани, изуј се и стани бос на ту земљу, јер та је земља света“ „босоноги религијом допиремо тамо где се не допире ни крилима“, како је за светог саву рекао песник љубомир симовић посебан акценат на прошлогодишњем светом и великом сабору на криту, био је управо апел на мир, који никада пре није овако био пољуљан и угрожен данас постоји око 70 активних ратова у свету сусрет папе франциска и патријарха руског кирила у хавани, дао је и посебан позив на прекид убијања хришћана на далеком истоку какав приступ савремено хришћанство треба да има када је у питању однос са другим светским религијама; у чему се огледа миротворна улога хришћана? живимо у једном антагонистичком свету и с правом је велики сабор на криту упутио апел за мир не бих много додавао, јер највише је рекао епископ бачки др иринеј буловић у свом интервјуу емитованом на васкрс ове године, који је емитовао јавни сервис срби- је и тв храм унапређивање мира у свету је саставни део мисије којом црква наставља христово искупитељско дело на земљи у том духу је и сусрет папе фрање и патри- јарха руског кирила у хавани и њихов апел да се прекине убијање хришћана на дале- ком истоку миротворна улога хришћана се огледа у унапређењу истинског мира, који је израз истинске вере у љубав бога према сваком људском бићу из ослобађајуће ве- ре у божију љубав, настаје једна нова визија света и нов начин приближавања другима било да је тај други једна једина личност или читав народ то је вера која мења и обнавља живот, инспирисана миром који је господ исус христос оставио својим ученицима: „мир свој остављам вам“ (јн 14, 27) мир ко- ји надилази свет покренута таквом вером, црква се труди да унапреди јединство хри- шћана и плодну сарадњу са верницима дру- гих религија верске разлике не могу и не треба да представљају узрок конфликта за- једничко трагање верника за миром је пре свега јак фактор јединства међу народима религије су, хтели ми то или не, неизбри- сив траг божијег промишљања о свету и чо- веку, а људска историја и њена религијска култура и израз, братско путовање за вре- ме којим пратимо једни друге на путу пре- ма трансцедентном циљу то нам је бог као моћ трансцеденције задао поред есенције хришћанског сведочења, који налази свој најдубљи вид у литургијској заједници, као причешћивању и партиципацији у телу хри- стовом и нашег ангажмана у остварењу дру- штвеног развоја и друштвене правде, потре- бан је искрен и стрпљив дијалог са другим, да би се упознало богатство које је бог по- делио народима у својој раскоши проми- сла дубоко смо уверени да у православном мисионару и његовој мисији дијалог није мотивисан тактиком и партикуларним инте- ресом, већ да има мотивацију и потребу као своје властито достојанство тема броја 28 5 / 2017 принцип братства религија нема истине у себи да је он био истинит, савле не би постао апостол павле, он би се само научио да уважава веру хришћана; манихејац августин не би постао, услед вејања духа божи- јег, апологет и учитељ цркве; апо- стол пeтар не би обратио верски толерантног капетана корнилија (и хиљаде других незнабожаца и јудејаца) христу павле је постав- ши апостол био стално „у мукама рођења“, приводећи римљане, је- лине, јудејце истинској вери, стра- дајући за њих, „докле се христос не уобличи у њима“ (гал 4, 19) ако би теозофски принцип „братства ре- лигија“ одговарао истини, христос господ не би послао своје апосто- ле да обраћају народе истинској вери и крштавају их ширина, чистота и дубина правде господа исуса христа се показала управо у томе, што он није трпео лажне људске вере – он је до- шао на земљу, да спасе људе од погубних вера и лажних нада љубав христова није изабрала пут привидне трпељивости према лажној му- дрости и лажном прорицању људи у речи и ду- ху господ је огњено расекао свет и изобличио људски род „за грех, за правду и за суд“ овим је он ослободио људе од њихових нетачних вера и нада он је дао људима једину истину, и сам постао путем ове истине и њеним животом да је основатељка „теозофског друштва“ бла- вацка разумела реч христову: „нисам дошао да донесем мир, него мач“ и при- хватила зов јеванђељски: „иди- те и проповедајте сваком ство- рењу“, – не би се родили њени принципи узалуд нас уверавају, да ови принципи не противрече хришћанској истини, – они су су- протни јеванђељу и удаљују љу- де од спасења „братство религи- ја“ је и непотребно и немогуће ради чега би пшеница улазила у братство са плевом? ради чега би се светлост братимила са тамом? истина – са лажју? људском роду је указан од бога једини пут брат- ства: братство у христу, царство божије, васељенска црква христова, а не сме- ша различитих вера и супротних убеђења блавацка је искористила за своје идеје уо- бичајену (психолошки потпуно разумљиву) те- жњу људи ка „братству“ и њиховим одбијањем од сваког фанатизма и фарисејства но, проја- вљивање апостолске ватрености, свете про- рочке ревности и бриге за спасење људских душа у христу, не може се поистовећивати са „фанатизмом“ тема броја ради чега би пшеница улазила у братство са плевом? ради чега би се светлост братимила са тамом? архиепископ јован шаховској: је ли могуће „братство религија“? превод са руског језика: небојша ћосовић св ап петар, икона из ман св катарине на синају, 7 век октобар / септембар 2017 29 у своме чланку о блавацкој, владимир соло- вјев је са дубоким схватањем ствари, рекао да је њена проповед признак агресивног (офанзив- ног) покрета будизма блавацка зове на братство људе и народе без живог бога, без христа – сина божијег без госпо- да исуса христа „теозофско друштво“ проповеда „братство“ међу свим религијама циљеви дру- штва се изражавају у следећим параграфима уста- ва: основати језгро међународног братства без разлика у раси, вери, полу, касти итд после овог текста иде и појашњење: „чланови друштва за- државају пуну слободу религиозних убеђења и, ступајући у друштво, заклињу се на трпељивост у односу на свако друкчије убеђење и веровање њихова повезаност се не заснива на заједничким веровањима, већ у заједничкој тежњи ка истини“ „нема религије више од истине“ – то је парола „теозофског друштва“ тешко је смислити изреку више лишену смисла та, „вера“, то је метафизич- ки појам, а „пол“ и „каста“ су физички појмови не може бити ни „лажне расе“, ни „грешног пола“, јер су појмови истине и лажи, праведности и грехов- ности примењиви само на област духа господ нам није заповедио да љубимо неодре- ђену истину, већ потпуно јасну – њега самог, го- спода исуса христа, у тројичном сијању божан- ства, у зрацима јеванђељског духа, јеванђељске правде „братство вера“ је бесмислица могуће је братство једне високе људскости, једне високе вере, једног чистог духа литургија ово и откри- ва: „возљубимо један дугога, да с једномислијем исповедимо“! најопаснија лаж вештачки хоће да себе пред- стави за истину лаж је зато и лаж, што предста- вља себе за истину, иако то није зли дух се може јављати људима и у облику светлог анђела нео- сећање духовног зла је признак нетачног схвата- ња добра зло није у материјалној природи, као што учи будизам физичка природа није зло (зло је сматрати је злом!); зло је нељубав према богу и човеку, непослушање вољи божијој зло је лажна усмереност наше људске воље и христос је до- шао у свет, да би раскинуо паучину свих људских фантасмагорија, – разрушио дела ђавола и обно- вио хармонију твари из писма верујућима тема броја краљевина југославија је после бољше- вичке револуције у русији била уточиште многим руским избеглицама припадници беле гарде и многи други православни руси нашли су се у југославији њихов допринос науци, уметности и теологији је од изузетне важности међу избеглицама су се нашли и припадници народа калмика они су се 1920 године из калмикије, посебне администра- тивне области у русији, почели досељавати у београд калмици, иначе подељени на пра- вославне и будисте, су потражили неко боље место за живот југославија са свим својим противречностима, била је место добродо- шлице за све нације, вере, струке, идеоло- гије и слично тако су и калмици убрзо за- почели са градњом будистичког храма био је то један од првих будистичких храмова у европи церемонија освећења по будистич- ком обреду извршена је крајем 1929 године после другог светског рата калмици одла- зе у немачку и сад храм који је делимич- но оштећен у борбама око београда, убрзо бива коришћен као простор за разне актив- ности новоуспостављених комунистичких власти тиме се историјат институционалног будистичког вероисповедања на територи- ји србије прекида све до 28 августа 2017 године на дан када су православни срби просла- вљали велику госпојину, празник мајке бога који је ради нашег спасења постао човек, у чортановцима (општина инђија), усред мана- стирима освештане, светој гори сличне фру- шке горе, отворен је будистички храм вероватно би ова вест по многима требала бити игнорисана од стране православних као већинског становништва у земљи србији на- равно, слобода вероисповедања је од светог цара константина до данас вредност чијим се порицањем не слути добру посебно на прео- сетљивим просторима заталасаног балкана у једном од акростихова песникиње касије, византијске монахиње из деветог века, стоји записано: не волим ћутање када је време гово- ру то се подудара и са поуком аскетског пре- дања која гласи: није грех само учињено зло, већ и неучињено добро одатле и подстицај да тема броја 30 5 / 2017 тема броја се нешто каже и да се бар означи смер добра православље није религија насиља пошту- је слободу других ипак, има, или би требало да има свој став зато да критику упутимо себи самима номинална изјашњавања припадности пра- вослављу представљају посебан изазов при- сетимо се сцене из ћопићевог романа „глу- ви барут“, где поп новак од револуционара шпанца захтева да му не дира у народ и цркве- но звоно шпанац му одговара да му оставља звоно, а народ је њему потребан нажалост, видели смо у педесетак година послератне ко- мунистичке историје српског народа колико је невоља донело поседовање звона без актив- ног учешћа народа у црквеном животу да ли су данас у цркви и звоно и народ? звона слава богу има сваки храм, а нигде ни- је без народа међутим, увек остаје отворено питање на кога се односи појам црквени народ ако се сложимо да су то православни хришћа- ни, онда ћемо видети да и данас неке друге во- ђе воде народ друштвени контекст успева да многе ствари ублажи или учини неприметним, али то не значи да је све на свом месту где су ту савремени „српски“ будисти? они нису само у чортановцима, они су и та- мо где се прича и промовише о вежбама меди- тације, јоге, разних источњачких култова који нам се покушавају представити религијски не- утралнима, а самим тим и општеприхватљи- вима па и за сам будизам, може се често чути да није религија већ философско становиште свеопшта развратност која се изборила за по- жељан модел живљења савременог човека тражи ослобођење од себе саме празнина ко- ја му се нуди као смисао увек остаје празнина ризнице православног предања чекају да их отворимо за намученог човека данашњице древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студен- це испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) будистичко друштво „средњи пут“ није исти онај пут о коме у јеванђељу стоје господње ре- чи: „ја сам пут и истина и живот; нико не долази оцу осим кроз мене“ (јн 14, 6) древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише ме- не, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) о понуђеној празнини презвитер александар р јевтић „теодуле, не дувај више и не мучи се твоја дрва баш сасвим се уплеснивише гомилање триплета није помогло да се ва- тра разгори гомилање знања, по човеку и од човека, никад није дало ни топлоте ни светлости роду људском озебосмо обојица није узалуд српски народ, иако близак рођак индијаца, назвао индију „земљом проклетом“ устанимо са ове прастаре прашине индијске и бежимо вратићемо се опет у њу, када тома зидар, апостол и први просветитељ индије, буде то измо- лио од господа исуса христа и када до- маћин, бог љубави, који није заборавио индију, буде одредио и заповедио“ (свети николај жички, теодул) октобар / септембар 2017 31 у београдском насељу жарково, у храму ваз- несења господњег, упознали смо породицу са четворо деце, о којој њихов парохијски све- штеник протојереј-ставрофор милан виленица каже: „скромни су и веома ревносни, редов- ни на богослужењима и утемељени на правим хришћанским вредностима“ то су небојша (43) и данка (32) мишевић и њихово четворо деце: марија (12), павле (11), јован (8) и димитрије (21 месец) у њиховом изнајмљеном скромном стану иконе, урађене данкином руком, заузимају централно место ево шта сами кажу о себи не- бојша: доселили смо се из нове вароши 2014, одакле су ми родитељи, миломир и војимирка, и имам старију сестру славицу очеви родите- љи су били вишедетни, имали су шесторо деце осим димитрија, сва су нам деца рођена док смо живели у новој вароши, а давали смо им имена по светима марија је рођена уочи благо- вести, павле на павловдан, јован на педесетни- цу, а име је добио по светитељима тог имена, али и по мом деди јовану, док је димитрије добио име по заштитнику наше породице (митровдан нам је крсна слава) настојимо да купимо плац и започнемо изградњу породичне куће, но због цене плацева још увек живимо као подстанари ипак, не губимо наду и стрпљиво чекамо својих пет минута што се радне биографије тиче, у новој вароши сам рођен и ту сам завршио природно-матема- тичку школу, смер математичко-програмерски сарадник потом сам уписао машински факул- тет у београду и зауставио се на трећој години, у време студентских демонстрација 1996 године веома ми је жао што тај посао нисам привео до краја годинама се бавим пословима који имају везе са информационим технологијама, при че- му сам програмирањем почео да се бавим још почетком 90–их у међувремену сам радио мно- ге послове: поред програмирања, радио сам и графички дизајн, одржавање хардвера, адми- нистрацију рачунарских мрежа једно време сам се опробао и као тон мајстор и водитељ на регионалној радио станици „златар“ у новој ва- роши (први гост ми је био тадашњи декан пра- вославног богословског факултета у београду, блажене успомене, протојереј–ставрофор радо- ван биговић) обављао сам један краћи период и послове трговине, маркетинга и томе слич- вишедетне хришћанске породице „мајка је биће најсличније богу“, каже св владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу породица мишевић радмила грујић 32 5/ 2017 но био сам оснивач и тренер тениског клуба „златар“ у којем сам тренирао више од стотину нововарошке деце, међу којима је било и так- мичара пресељењем у београд, на препоруку главног уредника вашег часописа (са којим сам друговао и као средњошколац и током студија) придружујем се раду иницијативног одбора за покретање телевизије „храм“ архиепископије београдско-карловачке у којој сам на послови- ма техничког организатора радио око 6 месеци после тога почињем са хонорарним радом у верском добротворном старатељству (вдс), где сам данас запослен на пословима из области информационо-комуникационих технологија данка: потичем из фамилије пурић отац мо- мир и мајка стака су родом из села радијевићи из околине нове вароши, а старином су из црне горе пример вишедетства имам од баке с мами- не стране, која је родила шесторо деце, али и од прабаке с татине стране, која је родила 15-оро деце завршила сам гимназију, друштвено-је- зички смер имам старијег брата бранка и мла- ђу сестру јовану, која завршава високу школу –академију за уметности и консервацију спц, и бави се дуборезом од малих ногу волим црта- ње сликам иконе, а сестра ми за њих израђује прелепе рамове какав је био пут до праве вере? је ли било све- штеника у вашој породици или је било чудесних догађаја? небојша: крштен сам као беба и од малих ногу сам научен да идем у цркву и да се насла- ђујем светим тајнама моја баба тодора, очева мајка, велики молитвеник, није могла без цркве потиче из врло побожне породице росић, која је у сродству са блаженопочившим патријар- хом варнавом (росићем) запамтио сам бабине речи: „немој никад да псујеш бога, бог све чује и све види!“ кад год сам био у неком проблему, та реченица ме је враћала богу у десетој години прихватио сам први седмодневни пост, јер су ми мама и баба рекле да је то нешто врло важно то причешће сам заувек запамтио, јер ме је испу- нила велика радост и ја сам се питао шта је то би- ло са мном узрастајући покушавао сам да нађем одговоре читајући свето писмо и духовну лите- ратуру, као и у разговорима са свештеницима и људима из цркве и тако се пламен вере разбук- тавао себе сам увек сматрао, и сада сматрам, најсрећнијим човеком на свету јер сам одавно схватио да у богу имам све све ми је дао и вео- ма мало тражи од мене што се чуда тиче, она су у животу наше породице свакодневна чудо је то што смо живи, чудо је начин на који нас бог воли, начин на који голица наша срца и како се раду- јемо, он у нама и ми у њему знам да се искрено помолим и знам да се свештеници искрено моле за свој народ, и никад не сумњам у њихове мо- литве веома ценим свештенике и знам колики значај имају у мом животу они су на богослуже- њу наша директна спона са богом многи пра- вославни срби, који још нису постали црквени некако све вагају и са богом „тврде пазар“ али, верујем да ће и њима доћи тренутак кад ће им се бог спустити у срца никад се не зна, могу они „први“ постати „последњи“ а „последњи“ бити „први“ данка: и ја сам крштена као беба у но- вој вароши код мене се вера рађала у сусрету са вером мојих предака, спонтано у сусрету са дубоком и искреном вером и страхопошто- вањем према богу мог покојног деде петра, са мистичношћу мојих бака, са незлобивошћу мог оца, са трпељивошћу и милосрдним срцем мо- је мајке, са трудом у доброти мог старијег брата, са ликом светог саве, са иконом крсне славе, са божићним и васкршњим празницима вера је у мојој породици негована као драгоцено на- слеђе које се преноси као пламен са свеће на свећу, са колена на колено сви су ми сведочили бога, сви су пројављивали страх божији и изно- сили ми као главну поуку из породичне ризни- це мудрости да је најважније имати чисту савест пред богом моје осмо колено уназад био је о василије пурић, који је служио у селу радијеви- ћи, у време турске владавине сеоска црква брв- нара, посвећена покрову пресвете богородице, је била породична кућа о василија о његовој светости и дан данас се приповеда у селу вео- ма волим ову црквицу која одолева времену већ више од 200 година у њој се налази прва икона мојом руком сликана то је икона светог васили- ја острошког посебан утисак је на мене оставио манастир острог као дете сам ишла редовно са породицом на летовање у црну гору, а у поврат- ку смо посећивали манастир и целивали мошти вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 33 светог василија прву молитву ме научила бака од раног детињства сам ишла са родитељима на причешће за празнике вера се продубљивала касније у сусрету са искушењима, кроз духовну борбу као школарац сам такође ишла на веро- науку при цркви свете тројице, а предавао ју је тада о деливоје рајак и његова драга попадија јованка учили смо основе вере, певали духовне песме, ишли на поклоничка путовања било је прелепо и заувек упамћено где и како сте се упознали вас двоје? небојша: црквено венчање нашег пријатеља, оца оливера суботића, у новој вароши за мене је било судбоносно: тада сам први пут видео де- војку са којом сам одмах пожелео да се оженим како сам је угледао полугласно сам изговорио: „господе, да ли је могуће да ће ово дете да ми буде жена?“ наредних недељу дана у мени су се догађали прави тектонски покрети, толико је би- ло видљиво како ми се срце помера нисам знао за себе како сам тада помагао родитељима у тр- говинској радњи, правио сам страшне грешке и нисам могао да се сетим где који артикал стоји данка ми је била стално у мислима и у срцу тек следеће године, 21 марта 2004, уочи младена- ца, лично сам се упознао са њом и наредних се- дам дана смо се стално виђали и о свему разго- варали; још смо отишли заједно и код оца јоила у манастир ћириловац да се исповедимо после исповести, кажем оцу да сам донео мали прилог за манастир, а он ме погледа и рече: „помисли једну жељу!“ и ја, наравно, помислим – да узмем данку он је узео свећу и однео је пред икону светих ћирила и методија да се пред њом по- моли, кад је ту нешто пукло као нека експлозија пришао сам оцу да ставим свој новчани прилог, али ми отац јоил не даде него, поче он мени да „утрпава“ новац у џепове, и каже: „теби ће ово сада требати“! то је право чудо! кад смо отишли и кад сам пребројао, било је сасвим довољно да покрије трошкове наше свадбе и венчања у цр- кви свете тројице у новој вароши примате ли помоћ од државе? има ли још не- ке помоћи? примамо дечији додатак за сву децу сама чињеница да радим у вдс-у довољно говори о томе како и колико нам црква помаже имамо пријатеље који су увек ту када је тешко роди- тељско старање не престаје шта доприноси љубави и породичној срећи? да ли се супружници у хришћанском браку обо- жују и на који начин? деца су божији дар родитељима који треба да се брину о њиховом спасењу старајући се о деци и о себи и стављајући себе у службу њима дајете максимални допринос породичној срећи на супружнике треба гледати као на једно ду- ховно биће са својим земаљским улогама и ду- жностима подређеним усавршавању тог духов- ног бића хришћански брак је света тајна, нови степеник у духовном развоју сигурно средство за обожење у браку је имати слуха за свог су- пружника светотајински живот у оквирима на- ше цркве „зачињен“ слогом, љубављу, постом и молитвом освећује сведанка: у народу се каже „договор кућу гради“ кроз разговор у смирењу постиже се једномислије, тј слога не треба оче- кивати да друга страна чита наше мисли да ли ви себе сматрате правом хришћанском вишедетне хришћанске породице 34 5/ 2017 породицом? шта је најважније у хришћанском животу? небојша: милошћу божијом смо рођени у овом дивном народу и спадамо у хришћанске породице имати љубави
... или представника тих богова на земљи ако погледамо старозаветну историју, увиде- ћемо да су многи пророци, па и сами текстови старог завета, инсистирали на неприхватању обичаја тих великих народа сетимо се прет- њи и опомена пророка јеремије о разорењу јерусалима од стране вавилонског цара наву- кодоносора (јер 21), или пророка амоса који је овако говорио: „овако вели господ: за три зла и за четири што учини јуда, нећу му опро- стити, јер презреше закон господњи и уредаба његовијех не држаше, и преварише се лажима својим, за којима ходише оци њихови него ћу пустити огањ у јуду, те ће прождријети дворе јерусалимске овако вели господ: за три зла и за четири што учини израиљ, нећу му опро- стити, јер продаваше праведника за новце и убогога за једне опанке“ (ам 2, 4–6) са друге стране, на израиљце су утицали и народи ко- ји су насељавали ханан пре него што су они ту област населили после изласка библијске епизоде о пророку илији јасно говоре о „коке- тирању“ израиљаца са другим боговима (ви- ди 1цар 17, 18 гл) дакле, сама старозаветна вера није била у потпуности чиста и лишена утицаја култура које су окруживале израиљце и које су, често, цивилизацијски биле испред њих чак од доба патријараха су присутни ти утицаји разних племена и народа са којима су се сусретали (жртвовање исаака, јосифо- ва и фараонова сновиђења) но, стари завет нам говори и то како се та вера кристалисала, како се формирала на основу декалога (десет божијих заповести) и како је у сваком историј- ском периоду било неопходно да се та вера утврђује и обнавља у складу са новом ситуа- цијом у којој су се израиљци налазили уколико покушамо да направимо некакву паралелу са данашњим светом у којем живи- мо, уз све ограде, јасно ће се видети да пра- вославље (ὀρθοδοξία – право мишљење или слављење) није већинска вера чак ни међу хришћанским конфесијама, а тек није у по- ређењу са другим религијама света сам про- блем који се овде јавља јесте да поред право- славља постоје римокатоличко хришћанство и протестантско хришћанство (са огромним бројем групација у себи) ако бисмо отишли на амерички континент, ту бисмо видели сву могућу лепезу разнородних уверења које че- сто, истини за вољу, немају готово ништа слич- но са хришћанством осим назива – ипак, оне себе називају тако поред тога, имамо и две велике монотеистичке религије које се ите- како наслањају на библијску традицију – ју- даизам и ислам са њима делимо библијску историју; они као и ми сматрају авраама за зачетника своје вере, прослављају или обеле- жавају библијске догађаје као и ми, позивају се на њих и тумаче их на свој начин такође, „и заиста велика је тајна побожности: бог се јави у тијелу, оправда се у духу, показа се анђелима, проповједи се незнабошцима, вјерова се у свијету, ваз- несе се у слави“ (1тим 3, 16) велика тајна побожности владимир пекић тема броја октобар / септембар 2017 19 тема броја доста моралних норми делимо са њима уз ове монотеистичке религије, имамо и велике политеистичке религије далеког истока, као и један, до религије уздигнут филозофски пра- вац – будизам како савременом човеку данас објаснити оволико мноштво религија и како се, ако при- падамо православној традицији, односити према овоме? свака од ових религија је данас доступна човеку не само у погледу инфор- мисања о њеном учењу или њеним светим књигама – оне су нам доступне не само у књи- жарама већ и на интернету – него и у погледу могућности да савремен човек упражњава те религије духовне праксе тих религија имају додирних тачака са православљем, нарочи- то у аскетизму подвижништво будизма или разноразних праваца у оквиру хиндуизма, као што је јога, човеку препоручује уздржа- ње, својеврсни пост, медитацију, одрицање од варљивости света и његових задовољста- ва опет, као циљ те праксе проповедају ста- ње блаженства или нирване, некаквог спокоја којим човек треба да буде прожет током свог живота као и након њега не може се негирати сличност са подвижничком праксом у право- слављу, са постом, молитвом, борбом против страсти, одрицању од света итд један од пу- тева у том смислу нас може повести ка рела- тивизацији религије, нарочито своје религија за нас у том случају може постати друштвена активност која је пожељна и која човеку даје некакав мир који услед брзине данашњег жи- вота стално измиче практично, она би била средство којим постижемо некакав душевни мир те, стога, није битно коју ћемо „практико- вати“ или их мешати други пут којим можемо поћи јесте пут фундаментализма у којем ћемо негирати апсолутно све што се тиче других уверења или религија којима не припадамо овај пут је осуђен на самоизолацију, на потпу- но отуђење од света и стварности у којој жи- вимо и један и други пут у себи носе оно на шта нас наша православна традиција непре- кидно упозорава, а то је самољубље и њему саприпадна самодовољност често ће и једни- ма и другима људи који не мисле као они бити неприхватљиви у првој посланици тимотеју, која се припи- сује апостолу павлу, пише: „и заиста велика је тајна побожности: бог се јави у тијелу, оправда се у духу, показа се анђелима, проповједи се незнабошцима, вјерова се у свијету, вазнесе се у слави“ (1тим 3, 16) сматра се да је ово је- дан од првих хришћанских „символа вере“ на овој реченици, кроз историју хришћанства, свети оци и учитељи цркве надограђивали су своја учења и догмате вере овај језгровит ранохришћански догмат нам говори о томе да срж хришћанске вере и њених догмата је- сте јеванђеље, радосна и увек нова вест о сину божијем који је постао човек, који је на себе узео крст и понео сва безакоња наша да би нас својом љубављу обгрлио и собом све испунио и преславним васкрсењем даровао нам живот вечни и пребивање у слави њего- вој која је слава тројичнога бога, оца и сина и светога духа ово јесте тајна, не зато што је могу сазнати само одабрани, већ зато што у себи крије оно неухватљиво: лични и не- посредни однос са живим богом ова тајна побожности нам открива да је бог неповрат- но уплетен у људску историју и живот и да то чини да би свему томе, човеку и његовом по- стојању, дао смисао за којим човек вапи а он лежи у чињеници да је човек позван да своје постојање утемељи на љубави коју нам је го- спод показао кроз своје постајање човеком и своје страдање из тог разлога, хришћан- ство (православље) кроз свој богослужбени и подвижнички живот (а под подвижништвом овде не сматрамо само монашки начин живо- та) позива човека да преосмисли своју сва- кодневницу, да преосмисли свет и време у којем живи не негирајући ни свет ни време с тим у вези, не би требало да је за нас алар- мантна сличност аскетске праксе коју налази- мо у православљу са другим религијама то је ствар опште људског познавања граница и способности људског тела, његових потре- ба и повезаности са људском психом но циљ човековог живота није достизање некаквог, у најмању руку, површног душевног мира или хармоније сам господ и његови апостоли го- воре супротно: „не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да до- 20 5 / 2017 несем мир него мач“ (мт 10, 34) „јер знам да добро не живи у мени, то јест, у тијелу мојему; јер хтјети имам у себи, али учинити добро не налазим јер добро, што хоћу, не чиним, него зло, што нећу, оно чиним а кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него гријех који живи у мени“ (рим 7, 18–20) „ако сте, дакле, васкр- сли са христом, тражите оно што је горе гдје христос сједи с десне стране бога мислите о ономе што је горе, а не што је на земљи јер умријесте и ваш је живот сакривен са христом у богу а када се јави христос, живот наш, он- да ћете се и ви с њиме јавити у слави“ (кол 3, 1–4) управо на овој ствари, именујући је као и апостол павле, велика тајна побожности, су свети оци и учитељи цркве заснивали догма- те вере на христу као оном камену на коме се зида не само црква, него свако од нас заједно са богом градећи себе по обрасцу живота све- те тројице, живота заснованог на узајамној и прожимајућој љубави која себе несебично да- рује другоме и прима љубав другога но, основа овог отачког учења није спеку- лативна она је дубоко и искључиво живот- на, егзистенцијална другим речима, она је заснована на сведочењу на сведочењу које се показује најпре делом, живљењем, а он- да и речју као православни хришћани смо дужни да живот који нам је кроз христа да- рован и који представља пуноћу истине чо- века и света, показујемо на сваком кораку, почевши од храма у којем се сабирамо на трпези господњој и безмало самим богом наслађујемо, па до тога да показујемо љубав, милосрђе, сапатњу према ближњима, пре- ма онима са којима радимо, сусрећемо се, ако треба, и подносећи неправду да би име христово сведочили затим, смо дужни и да наша реч буде јасна речи јеванђеља су, ка- ко то црква кроз своје текстове наглашава, једноставне, разумљиве, „рибарске“ тако и ми треба да, не бежећи од језика савреме- ног света у коме живимо истину вере, њене догмате и искуство тим речима обзнањујемо данашњем човеку данас нам тога, можда по- највише, недостаје на моменте као да клац- камо између аутистичности и самодовољно- сти или понављамо једне те исте флоскуле и дефиниције, заклањајући се иза „свештено- сти традиције“, које никоме или мало коме да су разумљиве наш језик је обремењен про- шлошћу и страхом од новог и савременог са друге стране, немамо порив, осим на уснама, да савременом човеку сведочимо и обја- вљујемо истину она је за нас саморазумљи- ва ако је други не разуме, то није наш већ његов проблем можда нам о овом стању и опасности која нас вреба само писмо сведо- тема броја као хришћани не треба да гајимо одбојност или мржњу према људима који исповедају друге религије али исто тако, да се не погордимо што ми христос и самарјанка, ранохришћанско сликарство истину знамо, а они не из катакомби, 4 век (извор: википедија) октобар / септембар 2017 21 тема броја чи и говори ка чему води: „онда им заповје- дише да изиђу напоље из синедриона, па се савјетоваху међу собом, говорећ шта ћемо чинити овим људима? јер знаменито чудо што се догоди кроз њих очигледно је свима који живе у јерусалиму, и не можемо поре- ћи али да се не би даље ширило по народу, да им строго запријетимо да никоме од људи више не говоре о имену овоме и дозвавши их заповједише им да ништа не говоре нити уче о имену исусову“ (дап 4, 15–18, види и 5, 21–42) као хришћани, стога, не треба да гајимо одбојност или мржњу према људима који исповедају друге религије нити да се пово- димо томе да бројност и разноликост рели- гија релативизују истину која нам је откри- вена од бога у њима пре да гледамо људе који, самим тим што имају жељу за религи- озношћу, имају и својеврстан призив и те- жњу ка богу па и саме те религије нису ни- шта друго него човеков покушај да досегне бога али исто тако, да се не погордимо што ми истину знамо, а они не него да на уму увек имамо христов разговор са самарјан- ком (јн 4) или причу о блудном сину (лк 15) и са смирењем благодаримо богу што нас је по неисказаној својој милости увео у зајед- ницу са њим, која је црква бога живога ду- боко свесни дара божијег и наше немоћи да ишта вредно узвратимо јер је природа наша колебљива, а воља слаба и поводљива, тре- ба да најпре од бога иштемо да будемо ви- деоци његове надсуштаствене светлости и славе, а онда да следујемо апостолу јовану који каже: што бјеше од почетка, што смо чули, што смо видјели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше, о логосу (ријечи) живота; и живот се јави, и видјели смо, и свједочимо, и објављујемо вам живот вјечни, који бјеше у оца и јави се нама; што смо видјели и чули објављујемо вама да и ви с нама имате заједницу, а наша заједница је са оцем и са сином његовим исусом хри- стом (1јн 1, 1–3) аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији хришћанство као вера истине и про- мисла у исто време је и заједница об- лагодаћена присуством живога бога та заједница окупљена је саборовањем око свете чаше, путира, односно тела и крви христове која спаја чланове цркве са го- сподом христом и са свима који су се ика- да причестили на пијаци богова, како је говорио ава ју- стин поповић, сведочанство о истинитости бога требало је верификовати победом над смрћу и оснивањем цркве многи су кроз историју рода људског покушавали да то постигну, али је у томе успео само богочо- век христос он ће на тајној вечери вели- ког четвртка основати светом литургијом цркву коју ће посведочити послани од оца дух свети на дан свете педесетнице у ста- ром завету педесетог дана од изласка из еги- патског ропства био је рођендан јеврејског законодавства, када је мојсеј на гори хорив примио таблице закона – десет божијих за- повести, а на дан свете педесетнице у но- вом завету бива рођендан цркве христове од дана свете педесетнице дух свети живи у цркви, сведочећи о њеној светости, и црква живи духом светим син божији ће зацарити и над смрћу најгорим човековим непријате- љем, и својом смрћу смрт уништити и они- ма у гробовима живот даровати хришћанство је вера, а не религија зато што је оснивач хришћанства управо богочо- век исус христос оснивачи религија су људи који су својим поимањима бога привлачили друге себи у заједницу, а не богу, злоупотре- бљавајући људску потребу за богом човекова душа, са своје три душевне си- ле – умном, страсном и вољном, од мајчи- не утробе тежи за богом, као истинити хо- мо религиозус у том трагању, жеђи за богом најчешће се долази до мутних извора ин- фициране духовне воде тамо где изостане мисионарски рад правоверујућих многи бо- готражитељи долазе управо до таквих заму- ћених појила вере на то упућује и апостол петар у својим посланицама говорећи да ће се појавити многи вукови у овчијим кожама не би ли преварили на путу спасења чак и ве- тема броја 22 5 / 2017 тема броја рујуће „сви смо криви за све“, кличе досто- јевски, па тако и за оне који су бога тражили, али га због нашег неискуства и незаинтере- сованости не нађоше стога је мисионарење озбиљна дисциплина цркве спасове, којој треба приступати одговорно и са благосло- вом, сведочећи веру сопственим животом и личним примерима у пракси су чести примери да људи рође- ни у различитим религијама због духовне ис- пражњености и незадовољства траже спо- кој и наручје божије у том трагању долазе до бистре воде православне, да би утолили своју жеђ за господом добар пример је све- ти серафим роуз који се родио у америци и упознао све светске религије, да би на крају постао не само православан него и чувени писац мисионарских и апологетских дела ко- ја се тичу православног хришћанства о хришћанству, јудаизму и свим осталим религијама чини се најсликовитије се изра- зио блажене успомене епископ данило кр- стић на свом предавању појашњавајући да неће сви обитавати у близини бога: господ ће судити свету на три начина припадницима свих религија судиће се на основу савести ср- ца, коју сви људи добијају рођењем припад- ницима јудаизма судиће апостоли и то по десет божијих заповести док ће се хришћа- нима судити на најсавршенији начин њима ће се судити по мери блаженстава, тој рај- ској лествици узрастања ка господу не могу они који су на земљи били толико удаљени од лица божијег очекивати на небу његову непо- средну близину и то још заувек све до сада речено допуњава неботајни павле у својим посланицама – не добија награду свако ко се такмичи (верује), већ само онај ко се такми- чи по правилу аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије на пијаци богова, како је говорио ава јустин поповић, сведочанство о истинито- сти бога требало је верификовати победом над смрћу и оснивањем цркве вера истине и светске религије хаџи драган б поповић свети јустин ћелијски (1894–1979) октобар / септембар 2017 23 професоре, с обзиром на ваш вишегодишњи, предани рад у богословији светог саве у београду, кажите нам како ви видите улогу богословије као институције расадника божије речи и улогу васпитаника у њима, на мисионарском пољу хришћанства у савременом свету? – данас савремени свет и човек у њему има- ју велику потребу за смислом улога верских образовних институција је велика она захтева одређену дисциплину урбанитета вере вера мора да буде учена вера, не у смислу интелек- туализма или интелектуалне гимнастике ума људског, него у живом трагању за непатво- реном вером у бога живог и истинитог бога авраама, исаака и јакова, не бога философа и научника, како то рече блез паскал наравно да нисмо неки мрачни антисцијентисти јер и теологија је наука у савременом друштву по- стоји велика потреба за проналажењем сми- сла; то се у свету осећа, тако се и живи човек ће увек желети да зна, барем приближно, који је смисао његовог живота, његовог рада, ње- гове смрти сваки покушај да се планира бу- дућност у светлу нових међународних односа, коју обележава све већа међузависност и сло- женост, уз све мање реда и мира, показује се као тежак задатак живот и смрт људи су, ре- кло би се, поверени једино научном и техно- лошком прогресу, а овај је исувише брз да му људска способност постави циљ и увиди цену, за коју би могла да га прати кад је почела не- сагледива индустријска и технолошка револу- ција, велики литвански песник адам мицкеје- вич је рекао: „када се безбожник наукама бави, чувај се, јер то разбојник оружије набавља“ многе појаве, међутим, указују да растуће не- задовољство у развијеним срединама руши илузију о томе да је могуће створити социјал- ни мравињак евдемоније (среће) ми право- славни хришћани морамо да, по о јовану ма- јендорфу, научимо да живимо у несавршеном свету међутим, свесни смо чињенице о тежњи људи за цивилизацијом свеопште правде и све јаснијој свести о неповредивости и универзал- ној природи људских права, све јачој жељи за праведнијим и хуманијим односима високоо- бразовне, богословске институције су заиста расадници речи божије оне су, у односу на питање о циљу људске стазе на земљи, сведо- ци христовог јеванђеља васпитаници и про- фесори сведоче христа „распетог и васкрслог“ и самим тим сведоче достојанство људске лич- ности, издвајајући је из промењивих токова, тиме гарантујући човекову слободу, као нијед- ним људским законом помоћи сваком људ- ском бићу да у богочовеку открије најдубљи смисао свог постојања, наш је категорички тема броја су једини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном разговор са гораном раденковићем, професором богословије „свети сава“ у београду распеће и васкрсење разговор водио: божидар васиљевић 24 5 / 2017 тема броја императив црквене институције се руководе тиме да само бог, коме служимо, може да от- крије најдубљу чежњу људског срца и глад коју земаљски хлеб никад неће утолити није глад стомака једина глад људског бића „не живи човек само о хлебу, већ од сваке речи која из- лази из уста божијих“ (мт 4, 4) предао сам се овом раду по благослову светог архијерејског синода и његове светости патријарха српског г иринеја и блаженопочивших патријараха павла и германа, увек имајући њихов светао пример испред себе сходно вашој широкој професорској делатности на катедри философије, старог завета и других богословских предмета, како ви видите питање доприноса београдске богословије и њених професора активном и здравом хришћанском и међурелигијском дијалогу до данас? – бог ме је посебно обдарио овим предмети- ма које сам годинама предавао, мада сам био на групи за синтетичку теологију трудимо се да васпитанике поставимо на темеље универ- залног хришћанског предања изазови за нас су заиста снажни имали смо до сада личности попут владике николаја и др лазара милина, углавном велике људе, као што је то случај и са њиховим великим делима црквених моно- графија трудимо се да ученике упознамо и са афричким религиозним феноменима осим др лазара милина нисмо говорили о новим „религијским покретима“, познатим под баш непримереним називом „секте“ свет нових ре- лигијских покрета у себи је веома различит на нивоу спонтаног предкритичког говора, види- мо да се тај веома разнолики, динамичан и жив сегмент савременог религијског плурализма, сав ставља у исти кош и априори одбацује, ма- да нам је потребно да разликујемо покрет од покрета и добро проучимо доктрину неоре- лигијских група чиним колико могу да ставим нагласак на псеудорелигиозне покрете, као и оне који разарају психофизички интегритет појединца они својим фанатизмом, насилно- шћу, некомуникативношћу и искључивошћу настоје да расточе вредносне и психолошке претпоставке, толерантног и хармоничног друштвеног живота такве појаве треба рас- кринкати и одбацити међутим, онима којима је наука и пракса на нивоу прихватљивих ду- ховних вредности, као што су: љубав, солидар- ност, дијалогичност, медитативност, аскеза требало би, ипак, приступати дијалошки свети сава је први просветитељ и учитељ српски ова образовна институција наше цркве, као најстарија школа у београду, носи његово име када са вама разговарамо, пред собом имамо личност угледне и светле васпитне и катихетске делатности у цркви светосавској на основу толиког искуства и знања, можете ли нам рећи колико данас светли пример савине делатности може да нам користи у међуљудским односима? – свети сава нас је, као нико други, увео у орбиту духовне, медитеранске, православне културе оставио је најснажнији печат на срп- ски народ, створивши аутокефалну помесну цркву која ће кроз историју да сачува српски род у више империја још више од тога, ство- риће нам полет и златан период стваралаштва и духовности који живи до дана данашњег и струји кроз литургијски континуитет српске православне цркве образовање светог са- ве је било изванредно, фрапантно погледајте само беседу о правој вери, изговореној 1221 године у жичи она је синтеза свих седам ва- сељенских сабора, овога пута на нов и креати- ван начин, без оне миметичке поробљености којој често прибегавамо о његовој креативној компилацији номоканона, кога су буквалисти рогобатно назвали законоправило, најбоље је писао академик др димитрије богдановић, професор богословије светог саве треба ви- дети његово вешто избегавање византијских правних извора, у којима има цезаропапизма и папоцезаризма и окретање јустинијановим правним основама наша богословија је заи- ста једна од најстаријих школа београда, коју је основао доситеј обрадовић пре пропасти првог српског устанка у њој можемо да сагле- дамо новију српску историју у новије време је о њој најбоље писао о игњатије марковић, наш учени историчар делатност светог саве октобар / септембар 2017 25 је пример креативног, а не епигонског присту- па друштву и изазовима времена он је оста- вио неизбрисив траг и његово завештање припада српском народу слике његове, које је народ чувао, сувише су бројне и разноврсне да би могле стати у ове кратке речи интервјуа он је свакако најомиљенији светитељ свог на- рода, који га дубоко поштује као свог сталног заштитника, у дому и ван њега он је познати лик са фреске или иконе у свакој цркви и шко- ли у србији, од највеће до најзабаченије ићи савиним стопама, ка савином извору, значи имати једну духовну виталност коју је овај нај- већи србин имао он је онај који је имао снагу да измири браћу, да коначно уједини српски народ и спречи сепаратну гентилу племства његов космополитизам је изузетан није га узалуд димитрије оболенски сврстао у шест најзначајнијих византијских портрета његова отвореност и духовна еластичност је conditio sine qua non нашег односа са народима око нас и наравно наше унутарње, међуљудске кому- никације не заборавимо, његово просвети- тељство није само светлост и просвећеност рација, него она дубља: „истинита светлост која просвећује и освећује сваког човека који долази на свет“ (јн 1, 9) хришћанство данас пролази кроз тешка искушења јавност располаже податком да сваког минута у свету страда један хришћанин имајући у виду свештену историју двомиленијумског постојања цркве христове, таква појава није без преседана као професор философије и теологије, какав је ваш став по том питању? „христос је у агонији до краја света и века, стоји као усамљена хрид“, једна паскалова мисао узана је стаза којом хришћани иду че- слав милош је рекао у једном стиху: „историја цркве 2000 година целог живота сам разми- шљао како је то заиста било“ хтео је да нагласи оно што је муњевито дао за контемплацију о георгије флоровски који је рекао: „историја је мистерија“ трагично је да страдају људи, међу- тим, статистике нас не уводе у праву пробле- матику човечанство страда јер је крст уписан у само стварање распеће и васкрсење су је- дини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном с правом је мој покојни пријатељ жарко видовић говорио, да преко античке трагедије долазимо до евхари- стије и литургије свештених парохија наш нај- већи бард је заувек рекао: „крст носити нама је суђено, васкрсења не бива без смрти!“ не видим ништа мудрије од ових његошевих ре- чи сигуран сам да је једна и јединствена исто- рија, иако нам је бог дао плурализам религија штета што немамо осим дарка танасковића данас, људе који се озбиљно баве историјом религија мислим да мирче елијаде, фрејзер и друга велика имена компаративне религи- је и историје религија, потпуно одсуствују из наше духовне орбите зашто је, рецимо, за- немарена апологетика? ханс кинг је заиста апологетичар par excellence али ви наводите праву апологију вере, а то је сведочење крвљу на основу двомиленијумског искуства цркве христове, распетог богочовека, дубоко веру- јем да је историјски процес један истински ход ка богу оцу и његовом јединородном сину желим да будем и религијски коректан и као што сам рекао велики број светских религија садрже своју дубоку теологију и антропологи- ју библијско поимање света као историје, као стварне, а не привидне трагедије слободног избора, остаће до краја света и века данас смо у капитализму изложени најгорем могућем ма- теријализму размишљам философски, да се из материјалистичке филозофије може извести закључак да је лична смрт трансензус ка не- бићу, а светски процес перпетум мобиле или вечно кретање у круг из религијске филосо- фије се мора извести закључак сасвим друга- чијег садржаја и при том у складу са природом дате религије уопште гледано, есхатологија је живи нерв религијских учења и са те стране њихово компаративно историјско проучава- ње је и најзанимљивије док у хилијазму чо- вечанство види испред себе историјски циљ, дотле у есхатологији оно налази изван себе, и изван граница овог света и његове исто- рије натприродни циљ свет сазрева да буде преображен стваралачком силом божијом то натприродно чудесно мешање у представама човечанства, које свим снагама твори историју тема броја 26 5 / 2017 тема броја осећајући да чврсто стоји на овој земљи, не- избежно добија карактер светске катастрофе овај трансензус света из једног еона у други, који се не може изразити на језику земаљских појмова, може бити представљен, очигледно, само помоћу симболичких слика падања ме- сеца, сунца, звезда итд овакав преображај света се одвија кроз духовни процес борби су- протних сила светски, а у њему и историјски процес који води разрешењу светске трагеди- је и који тиме утврђује њен циљ и смисао, за човека остаје потпуно трансцендентан и у том смислу од њега независан човек има могућ- ност да самоубиством убрза своју личну смрт, али да отклони њен неминовни долазак њему није дато у односу на светску смрт, не зна ни дан, ни час, јер је она у потпуности дело воље и свемоћи небеског оца пред лицем вечности бледе и нестају или се радикално подвргава- ју превредновању све историјске вредности у андреју болконском, који има пуну свест о историјској важности догађаја који се збивају и који је учесник у аустерлицкој бици, и код истог тог андреја који лежи на аустерлицком пољу, загледан у небо по коме плове облаци, снажно је изражена смена ова два осећања света, која се готово искључују и узајамно не- гирају трансцендентно као реалност ми са- да доживљавамо само у дубини свог духа у општењу са црквом, тим живим организмом трансцендентног и на основу тог живог иску- ства ми настојимо да религиозно осмислимо и осетимо живот, да одгонетнемо ноумен исто- рије, али он је мало доступан том нашем инту- итивном откривању, он остаје затворен за нас, јер ми живимо ослањајући се на историјску феноменологију, емпирију можда ми не можемо, а да не кажемо да се налазимо у оковима првобитне акумулације капитала данас је то велики изазов хришћан- ству оно што је остало трајно, као рецидив капиталистичке логике, то је оно што је 1771 године медисон упозоравао да је рани капи- тализам у успону супституисао мотиве при- ватних интереса уместо друштвених обавеза адам смит и други оснивачи класичног ли- берализма су били предкапиталисти, духом анти-капиталисти очекивали су да ће упра- вљачи бити „просвећени државници и добро- намерни философи“, чија ће мудрост најбоље познавати истинске интересе њихове земље као код соломона који је тражио од бога ср- це разумно да може да распозна добро и зло али, биле су то само идеалистичке пројекције ових класика политичке философије ако ме питате као човека који предаје философију у богословији светог саве, не могу ништа друго него да кажем до оно што је рекао један од нај- већих философа двадесетог века џон дјуи он је наглашавао да хришћанство и демократија имају мало удела када велики бизнис влада животом земље и контролише „средства про- изводње“, трговину, публицитет, транспорт и комуникације, посебно ојачан контролом над штампом, над агентима штампе и осталим средствима јавног информисања, публици- тета и пропаганде у међувремену је заиста анти-хришћански осмишљено много теори- ја које оправдавају те „колективне легалне ентитете“, како их понекад називају правни историчари један од класичних момената који данас прикривају носиоци неолиберал- не доктрине, јесу дефиниције дејвида рикар- да и томаса малкуса и других великих фигура класичне економије прокламовали су „да је нова наука доказала, са сигурношћу њутно- октобар / септембар 2017 27 вих закона, да сиротињи само наносимо ште- ту када покушавамо да јој помогнемо, и да је најбољи дар напаћеним масама ако их осло- бодимо илузије да имају право да живе“ толи- ко, ако ме питате о мојим дилемама политич- ке философије и социологије која данас, као никад до сада, потреса цркву божију верујте ми да је познати уметник вилијам морис пре- неразио угледно јавно мњење на оксфорду, својом нечувеном изјавом да је социјалиста он је увиђао да је „прихваћено мишљење да такмичарски дух или задњег ђаво носи, по- следњи систем у економији који ће свет виде- ти“ да је њиме достигнуто само савршенство, што значи и да је њиме достигнута коначност али ако је историја заиста на крају, наставио је он, онда ће „цивилизација изумрети“ то је одбијао да поверује, упркос убеђеним про- кламацијама оних економиста који су себе прогласили најученијим међу људима ми- слим да светске религије трпе притисак овог неолибералног глобализма, можда нисам управу, али завршио бих мишљу цара давида: „ни са истока, ни са запада не долази узвише- ње, него је бог судија“ секуларизам је данас највећи непријатељ религија, оно што мирче илијаде назива свето и профано остаје нам вечита заповест бога мојсију: „устани, изуј се и стани бос на ту земљу, јер та је земља света“ „босоноги религијом допиремо тамо где се не допире ни крилима“, како је за светог саву рекао песник љубомир симовић посебан акценат на прошлогодишњем светом и великом сабору на криту, био је управо апел на мир, који никада пре није овако био пољуљан и угрожен данас постоји око 70 активних ратова у свету сусрет папе франциска и патријарха руског кирила у хавани, дао је и посебан позив на прекид убијања хришћана на далеком истоку какав приступ савремено хришћанство треба да има када је у питању однос са другим светским религијама; у чему се огледа миротворна улога хришћана? живимо у једном антагонистичком свету и с правом је велики сабор на криту упутио апел за мир не бих много додавао, јер највише је рекао епископ бачки др иринеј буловић у свом интервјуу емитованом на васкрс ове године, који је емитовао јавни сервис срби- је и тв храм унапређивање мира у свету је саставни део мисије којом црква наставља христово искупитељско дело на земљи у том духу је и сусрет папе фрање и патри- јарха руског кирила у хавани и њихов апел да се прекине убијање хришћана на дале- ком истоку миротворна улога хришћана се огледа у унапређењу истинског мира, који је израз истинске вере у љубав бога према сваком људском бићу из ослобађајуће ве- ре у божију љубав, настаје једна нова визија света и нов начин приближавања другима било да је тај други једна једина личност или читав народ то је вера која мења и обнавља живот, инспирисана миром који је господ исус христос оставио својим ученицима: „мир свој остављам вам“ (јн 14, 27) мир ко- ји надилази свет покренута таквом вером, црква се труди да унапреди јединство хри- шћана и плодну сарадњу са верницима дру- гих религија верске разлике не могу и не треба да представљају узрок конфликта за- једничко трагање верника за миром је пре свега јак фактор јединства међу народима религије су, хтели ми то или не, неизбри- сив траг божијег промишљања о свету и чо- веку, а људска историја и њена религијска култура и израз, братско путовање за вре- ме којим пратимо једни друге на путу пре- ма трансцедентном циљу то нам је бог као моћ трансцеденције задао поред есенције хришћанског сведочења, који налази свој најдубљи вид у литургијској заједници, као причешћивању и партиципацији у телу хри- стовом и нашег ангажмана у остварењу дру- штвеног развоја и друштвене правде, потре- бан је искрен и стрпљив дијалог са другим, да би се упознало богатство које је бог по- делио народима у својој раскоши проми- сла дубоко смо уверени да у православном мисионару и његовој мисији дијалог није мотивисан тактиком и партикуларним инте- ресом, већ да има мотивацију и потребу као своје властито достојанство тема броја 28 5 / 2017 принцип братства религија нема истине у себи да је он био истинит, савле не би постао апостол павле, он би се само научио да уважава веру хришћана; манихејац августин не би постао, услед вејања духа божи- јег, апологет и учитељ цркве; апо- стол пeтар не би обратио верски толерантног капетана корнилија (и хиљаде других незнабожаца и јудејаца) христу павле је постав- ши апостол био стално „у мукама рођења“, приводећи римљане, је- лине, јудејце истинској вери, стра- дајући за њих, „докле се христос не уобличи у њима“ (гал 4, 19) ако би теозофски принцип „братства ре- лигија“ одговарао истини, христос господ не би послао своје апосто- ле да обраћају народе истинској вери и крштавају их ширина, чистота и дубина правде господа исуса христа се показала управо у томе, што он није трпео лажне људске вере – он је до- шао на земљу, да спасе људе од погубних вера и лажних нада љубав христова није изабрала пут привидне трпељивости према лажној му- дрости и лажном прорицању људи у речи и ду- ху господ је огњено расекао свет и изобличио људски род „за грех, за правду и за суд“ овим је он ослободио људе од њихових нетачних вера и нада он је дао људима једину истину, и сам постао путем ове истине и њеним животом да је основатељка „теозофског друштва“ бла- вацка разумела реч христову: „нисам дошао да донесем мир, него мач“ и при- хватила зов јеванђељски: „иди- те и проповедајте сваком ство- рењу“, – не би се родили њени принципи узалуд нас уверавају, да ови принципи не противрече хришћанској истини, – они су су- протни јеванђељу и удаљују љу- де од спасења „братство религи- ја“ је и непотребно и немогуће ради чега би пшеница улазила у братство са плевом? ради чега би се светлост братимила са тамом? истина – са лажју? људском роду је указан од бога једини пут брат- ства: братство у христу, царство божије, васељенска црква христова, а не сме- ша различитих вера и супротних убеђења блавацка је искористила за своје идеје уо- бичајену (психолошки потпуно разумљиву) те- жњу људи ка „братству“ и њиховим одбијањем од сваког фанатизма и фарисејства но, проја- вљивање апостолске ватрености, свете про- рочке ревности и бриге за спасење људских душа у христу, не може се поистовећивати са „фанатизмом“ тема броја ради чега би пшеница улазила у братство са плевом? ради чега би се светлост братимила са тамом? архиепископ јован шаховској: је ли могуће „братство религија“? превод са руског језика: небојша ћосовић св ап петар, икона из ман св катарине на синају, 7 век октобар / септембар 2017 29 у своме чланку о блавацкој, владимир соло- вјев је са дубоким схватањем ствари, рекао да је њена проповед признак агресивног (офанзив- ног) покрета будизма блавацка зове на братство људе и народе без живог бога, без христа – сина божијег без госпо- да исуса христа „теозофско друштво“ проповеда „братство“ међу свим религијама циљеви дру- штва се изражавају у следећим параграфима уста- ва: основати језгро међународног братства без разлика у раси, вери, полу, касти итд после овог текста иде и појашњење: „чланови друштва за- државају пуну слободу религиозних убеђења и, ступајући у друштво, заклињу се на трпељивост у односу на свако друкчије убеђење и веровање њихова повезаност се не заснива на заједничким веровањима, већ у заједничкој тежњи ка истини“ „нема религије више од истине“ – то је парола „теозофског друштва“ тешко је смислити изреку више лишену смисла та, „вера“, то је метафизич- ки појам, а „пол“ и „каста“ су физички појмови не може бити ни „лажне расе“, ни „грешног пола“, јер су појмови истине и лажи, праведности и грехов- ности примењиви само на област духа господ нам није заповедио да љубимо неодре- ђену истину, већ потпуно јасну – њега самог, го- спода исуса христа, у тројичном сијању божан- ства, у зрацима јеванђељског духа, јеванђељске правде „братство вера“ је бесмислица могуће је братство једне високе људскости, једне високе вере, једног чистог духа литургија ово и откри- ва: „возљубимо један дугога, да с једномислијем исповедимо“! најопаснија лаж вештачки хоће да себе пред- стави за истину лаж је зато и лаж, што предста- вља себе за истину, иако то није зли дух се може јављати људима и у облику светлог анђела нео- сећање духовног зла је признак нетачног схвата- ња добра зло није у материјалној природи, као што учи будизам физичка природа није зло (зло је сматрати је злом!); зло је нељубав према богу и човеку, непослушање вољи божијој зло је лажна усмереност наше људске воље и христос је до- шао у свет, да би раскинуо паучину свих људских фантасмагорија, – разрушио дела ђавола и обно- вио хармонију твари из писма верујућима тема броја краљевина југославија је после бољше- вичке револуције у русији била уточиште многим руским избеглицама припадници беле гарде и многи други православни руси нашли су се у југославији њихов допринос науци, уметности и теологији је од изузетне важности међу избеглицама су се нашли и припадници народа калмика они су се 1920 године из калмикије, посебне администра- тивне области у русији, почели досељавати у београд калмици, иначе подељени на пра- вославне и будисте, су потражили неко боље место за живот југославија са свим својим противречностима, била је место добродо- шлице за све нације, вере, струке, идеоло- гије и слично тако су и калмици убрзо за- почели са градњом будистичког храма био је то један од првих будистичких храмова у европи церемонија освећења по будистич- ком обреду извршена је крајем 1929 године после другог светског рата калмици одла- зе у немачку и сад храм који је делимич- но оштећен у борбама око београда, убрзо бива коришћен као простор за разне актив- ности новоуспостављених комунистичких власти тиме се историјат институционалног будистичког вероисповедања на територи- ји србије прекида све до 28 августа 2017 године на дан када су православни срби просла- вљали велику госпојину, празник мајке бога који је ради нашег спасења постао човек, у чортановцима (општина инђија), усред мана- стирима освештане, светој гори сличне фру- шке горе, отворен је будистички храм вероватно би ова вест по многима требала бити игнорисана од стране православних као већинског становништва у земљи србији на- равно, слобода вероисповедања је од светог цара константина до данас вредност чијим се порицањем не слути добру посебно на прео- сетљивим просторима заталасаног балкана у једном од акростихова песникиње касије, византијске монахиње из деветог века, стоји записано: не волим ћутање када је време гово- ру то се подудара и са поуком аскетског пре- дања која гласи: није грех само учињено зло, већ и неучињено добро одатле и подстицај да тема броја 30 5 / 2017 тема броја се нешто каже и да се бар означи смер добра православље није религија насиља пошту- је слободу других ипак, има, или би требало да има свој став зато да критику упутимо себи самима номинална изјашњавања припадности пра- вослављу представљају посебан изазов при- сетимо се сцене из ћопићевог романа „глу- ви барут“, где поп новак од револуционара шпанца захтева да му не дира у народ и цркве- но звоно шпанац му одговара да му оставља звоно, а народ је њему потребан нажалост, видели смо у педесетак година послератне ко- мунистичке историје српског народа колико је невоља донело поседовање звона без актив- ног учешћа народа у црквеном животу да ли су данас у цркви и звоно и народ? звона слава богу има сваки храм, а нигде ни- је без народа међутим, увек остаје отворено питање на кога се односи појам црквени народ ако се сложимо да су то православни хришћа- ни, онда ћемо видети да и данас неке друге во- ђе воде народ друштвени контекст успева да многе ствари ублажи или учини неприметним, али то не значи да је све на свом месту где су ту савремени „српски“ будисти? они нису само у чортановцима, они су и та- мо где се прича и промовише о вежбама меди- тације, јоге, разних источњачких култова који нам се покушавају представити религијски не- утралнима, а самим тим и општеприхватљи- вима па и за сам будизам, може се често чути да није религија већ философско становиште свеопшта развратност која се изборила за по- жељан модел живљења савременог човека тражи ослобођење од себе саме празнина ко- ја му се нуди као смисао увек остаје празнина ризнице православног предања чекају да их отворимо за намученог човека данашњице древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студен- це испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) будистичко друштво „средњи пут“ није исти онај пут о коме у јеванђељу стоје господње ре- чи: „ја сам пут и истина и живот; нико не долази оцу осим кроз мене“ (јн 14, 6) древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише ме- не, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) о понуђеној празнини презвитер александар р јевтић „теодуле, не дувај више и не мучи се твоја дрва баш сасвим се уплеснивише гомилање триплета није помогло да се ва- тра разгори гомилање знања, по човеку и од човека, никад није дало ни топлоте ни светлости роду људском озебосмо обојица није узалуд српски народ, иако близак рођак индијаца, назвао индију „земљом проклетом“ устанимо са ове прастаре прашине индијске и бежимо вратићемо се опет у њу, када тома зидар, апостол и први просветитељ индије, буде то измо- лио од господа исуса христа и када до- маћин, бог љубави, који није заборавио индију, буде одредио и заповедио“ (свети николај жички, теодул) октобар / септембар 2017 31 у београдском насељу жарково, у храму ваз- несења господњег, упознали смо породицу са четворо деце, о којој њихов парохијски све- штеник протојереј-ставрофор милан виленица каже: „скромни су и веома ревносни, редов- ни на богослужењима и утемељени на правим хришћанским вредностима“ то су небојша (43) и данка (32) мишевић и њихово четворо деце: марија (12), павле (11), јован (8) и димитрије (21 месец) у њиховом изнајмљеном скромном стану иконе, урађене данкином руком, заузимају централно место ево шта сами кажу о себи не- бојша: доселили смо се из нове вароши 2014, одакле су ми родитељи, миломир и војимирка, и имам старију сестру славицу очеви родите- љи су били вишедетни, имали су шесторо деце осим димитрија, сва су нам деца рођена док смо живели у новој вароши, а давали смо им имена по светима марија је рођена уочи благо- вести, павле на павловдан, јован на педесетни- цу, а име је добио по светитељима тог имена, али и по мом деди јовану, док је димитрије добио име по заштитнику наше породице (митровдан нам је крсна слава) настојимо да купимо плац и започнемо изградњу породичне куће, но због цене плацева још увек живимо као подстанари ипак, не губимо наду и стрпљиво чекамо својих пет минута што се радне биографије тиче, у новој вароши сам рођен и ту сам завршио природно-матема- тичку школу, смер математичко-програмерски сарадник потом сам уписао машински факул- тет у београду и зауставио се на трећој години, у време студентских демонстрација 1996 године веома ми је жао што тај посао нисам привео до краја годинама се бавим пословима који имају везе са информационим технологијама, при че- му сам програмирањем почео да се бавим још почетком 90–их у међувремену сам радио мно- ге послове: поред програмирања, радио сам и графички дизајн, одржавање хардвера, адми- нистрацију рачунарских мрежа једно време сам се опробао и као тон мајстор и водитељ на регионалној радио станици „златар“ у новој ва- роши (први гост ми је био тадашњи декан пра- вославног богословског факултета у београду, блажене успомене, протојереј–ставрофор радо- ван биговић) обављао сам један краћи период и послове трговине, маркетинга и томе слич- вишедетне хришћанске породице „мајка је биће најсличније богу“, каже св владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу породица мишевић радмила грујић 32 5/ 2017 но био сам оснивач и тренер тениског клуба „златар“ у којем сам тренирао више од стотину нововарошке деце, међу којима је било и так- мичара пресељењем у београд, на препоруку главног уредника вашег часописа (са којим сам друговао и као средњошколац и током студија) придружујем се раду иницијативног одбора за покретање телевизије „храм“ архиепископије београдско-карловачке у којој сам на послови- ма техничког организатора радио око 6 месеци после тога почињем са хонорарним радом у верском добротворном старатељству (вдс), где сам данас запослен на пословима из области информационо-комуникационих технологија данка: потичем из фамилије пурић отац мо- мир и мајка стака су родом из села радијевићи из околине нове вароши, а старином су из црне горе пример вишедетства имам од баке с мами- не стране, која је родила шесторо деце, али и од прабаке с татине стране, која је родила 15-оро деце завршила сам гимназију, друштвено-је- зички смер имам старијег брата бранка и мла- ђу сестру јовану, која завршава високу школу –академију за уметности и консервацију спц, и бави се дуборезом од малих ногу волим црта- ње сликам иконе, а сестра ми за њих израђује прелепе рамове какав је био пут до праве вере? је ли било све- штеника у вашој породици или је било чудесних догађаја? небојша: крштен сам као беба и од малих ногу сам научен да идем у цркву и да се насла- ђујем светим тајнама моја баба тодора, очева мајка, велики молитвеник, није могла без цркве потиче из врло побожне породице росић, која је у сродству са блаженопочившим патријар- хом варнавом (росићем) запамтио сам бабине речи: „немој никад да псујеш бога, бог све чује и све види!“ кад год сам био у неком проблему, та реченица ме је враћала богу у десетој години прихватио сам први седмодневни пост, јер су ми мама и баба рекле да је то нешто врло важно то причешће сам заувек запамтио, јер ме је испу- нила велика радост и ја сам се питао шта је то би- ло са мном узрастајући покушавао сам да нађем одговоре читајући свето писмо и духовну лите- ратуру, као и у разговорима са свештеницима и људима из цркве и тако се пламен вере разбук- тавао себе сам увек сматрао, и сада сматрам, најсрећнијим човеком на свету јер сам одавно схватио да у богу имам све све ми је дао и вео- ма мало тражи од мене што се чуда тиче, она су у животу наше породице свакодневна чудо је то што смо живи, чудо је начин на који нас бог воли, начин на који голица наша срца и како се раду- јемо, он у нама и ми у њему знам да се искрено помолим и знам да се свештеници искрено моле за свој народ, и никад не сумњам у њихове мо- литве веома ценим свештенике и знам колики значај имају у мом животу они су на богослуже- њу наша директна спона са богом многи пра- вославни срби, који још нису постали црквени некако све вагају и са богом „тврде пазар“ али, верујем да ће и њима доћи тренутак кад ће им се бог спустити у срца никад се не зна, могу они „први“ постати „последњи“ а „последњи“ бити „први“ данка: и ја сам крштена као беба у но- вој вароши код мене се вера рађала у сусрету са вером мојих предака, спонтано у сусрету са дубоком и искреном вером и страхопошто- вањем према богу мог покојног деде петра, са мистичношћу мојих бака, са незлобивошћу мог оца, са трпељивошћу и милосрдним срцем мо- је мајке, са трудом у доброти мог старијег брата, са ликом светог саве, са иконом крсне славе, са божићним и васкршњим празницима вера је у мојој породици негована као драгоцено на- слеђе које се преноси као пламен са свеће на свећу, са колена на колено сви су ми сведочили бога, сви су пројављивали страх божији и изно- сили ми као главну поуку из породичне ризни- це мудрости да је најважније имати чисту савест пред богом моје осмо колено уназад био је о василије пурић, који је служио у селу радијеви- ћи, у време турске владавине сеоска црква брв- нара, посвећена покрову пресвете богородице, је била породична кућа о василија о његовој светости и дан данас се приповеда у селу вео- ма волим ову црквицу која одолева времену већ више од 200 година у њој се налази прва икона мојом руком сликана то је икона светог васили- ја острошког посебан утисак је на мене оставио манастир острог као дете сам ишла редовно са породицом на летовање у црну гору, а у поврат- ку смо посећивали манастир и целивали мошти вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 33 светог василија прву молитву ме научила бака од раног детињства сам ишла са родитељима на причешће за празнике вера се продубљивала касније у сусрету са искушењима, кроз духовну борбу као школарац сам такође ишла на веро- науку при цркви свете тројице, а предавао ју је тада о деливоје рајак и његова драга попадија јованка учили смо основе вере, певали духовне песме, ишли на поклоничка путовања било је прелепо и заувек упамћено где и како сте се упознали вас двоје? небојша: црквено венчање нашег пријатеља, оца оливера суботића, у новој вароши за мене је било судбоносно: тада сам први пут видео де- војку са којом сам одмах пожелео да се оженим како сам је угледао полугласно сам изговорио: „господе, да ли је могуће да ће ово дете да ми буде жена?“ наредних недељу дана у мени су се догађали прави тектонски покрети, толико је би- ло видљиво како ми се срце помера нисам знао за себе како сам тада помагао родитељима у тр- говинској радњи, правио сам страшне грешке и нисам могао да се сетим где који артикал стоји данка ми је била стално у мислима и у срцу тек следеће године, 21 марта 2004, уочи младена- ца, лично сам се упознао са њом и наредних се- дам дана смо се стално виђали и о свему разго- варали; још смо отишли заједно и код оца јоила у манастир ћириловац да се исповедимо после исповести, кажем оцу да сам донео мали прилог за манастир, а он ме погледа и рече: „помисли једну жељу!“ и ја, наравно, помислим – да узмем данку он је узео свећу и однео је пред икону светих ћирила и методија да се пред њом по- моли, кад је ту нешто пукло као нека експлозија пришао сам оцу да ставим свој новчани прилог, али ми отац јоил не даде него, поче он мени да „утрпава“ новац у џепове, и каже: „теби ће ово сада требати“! то је право чудо! кад смо отишли и кад сам пребројао, било је сасвим довољно да покрије трошкове наше свадбе и венчања у цр- кви свете тројице у новој вароши примате ли помоћ од државе? има ли још не- ке помоћи? примамо дечији додатак за сву децу сама чињеница да радим у вдс-у довољно говори о томе како и колико нам црква помаже имамо пријатеље који су увек ту када је тешко роди- тељско старање не престаје шта доприноси љубави и породичној срећи? да ли се супружници у хришћанском браку обо- жују и на који начин? деца су божији дар родитељима који треба да се брину о њиховом спасењу старајући се о деци и о себи и стављајући себе у службу њима дајете максимални допринос породичној срећи на супружнике треба гледати као на једно ду- ховно биће са својим земаљским улогама и ду- жностима подређеним усавршавању тог духов- ног бића хришћански брак је света тајна, нови степеник у духовном развоју сигурно средство за обожење у браку је имати слуха за свог су- пружника светотајински живот у оквирима на- ше цркве „зачињен“ слогом, љубављу, постом и молитвом освећује сведанка: у народу се каже „договор кућу гради“ кроз разговор у смирењу постиже се једномислије, тј слога не треба оче- кивати да друга страна чита наше мисли да ли ви себе сматрате правом хришћанском вишедетне хришћанске породице 34 5/ 2017 породицом? шта је најважније у хришћанском животу? небојша: милошћу божијом смо рођени у овом дивном народу и спадамо у хришћанске породице имати љубави
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Китруса Г Георгије на служби у Ватопеду извор: wwwpemptousiagr Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Г Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из манастира Милешева фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Свете Великомученице Марине у Неи Порију фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 357, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Сведочење хришћанске вере 3 Пастир добри Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом тимочким Господином Иларионом Темељ мисије Цркве је проповед Благе Вести Јеванђеља Христовог! 4 Пастир добри Последњи дани Мати Божије 10 Светли ликови историје СПЦ Слово о Старцу Симеону Добрићевском 11 У дијалогу са атеизмом Научна теорија и идеологија 14 Какве су ти мисли, такав ти је живот Молитвени уздах Старцу срцезналцу 17 ТЕМА БРОЈА Велика тајна побожности 19 Вера Истине и светске религије 22 Разговор са Гораном Раденковићем, професором Богословије „Свети Сава“ у Београду Распеће и Васкрсење 24 Архиепископ Јован Шаховској: Је ли могуће „братство религија“? 29 О понуђеној празнини 30 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишевић 32 Светиње Свете Земље Маслинска гора и Гетсимански врт 40 Светиње Свете Горе Манастир Дохијар 42 Хришћански брак и породица Протојереј Артемијe Владимиров 5 правила за дете у храму 44 Путопис Мисионарска разгледница из Неи Порија 46 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 51 Из историје Српске Православне Цркве Филип Вишњић и српски духовници 53 Српска традиција и обичаји Обичаји пред свадбу у старини 55 Духовне поуке у причама Богородица се на нашој страни поклонила 57 Путописи Задужбина захвалности за исцељење Манастир Гориоч 59 Сведочанства Живот је лепши него икада 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе 64 стране септембар / октобар 2017 1 СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и светске религије УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Китруса Г Георгије на служби у Ватопеду извор: wwwpemptousiagr Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Г Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из манастира Милешева фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Свете Великомученице Марине у Неи Порију фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 357, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Сведочење хришћанске вере 3 Пастир добри Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом тимочким Господином Иларионом Темељ мисије Цркве је проповед Благе Вести Јеванђеља Христовог! 4 Пастир добри Последњи дани Мати Божије 10 Светли ликови историје СПЦ Слово о Старцу Симеону Добрићевском 11 У дијалогу са атеизмом Научна теорија и идеологија 14 Какве су ти мисли, такав ти је живот Молитвени уздах Старцу срцезналцу 17 ТЕМА БРОЈА Велика тајна побожности 19 Вера Истине и светске религије 22 Разговор са Гораном Раденковићем, професором Богословије „Свети Сава“ у Београду Распеће и Васкрсење 24 Архиепископ Јован Шаховској: Је ли могуће „братство религија“? 29 О понуђеној празнини 30 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишевић 32 Светиње Свете Земље Маслинска гора и Гетсимански врт 40 Светиње Свете Горе Манастир Дохијар 42 Хришћански брак и породица Протојереј Артемијe Владимиров 5 правила за дете у храму 44 Путопис Мисионарска разгледница из Неи Порија 46 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 51 Из историје Српске Православне Цркве Филип Вишњић и српски духовници 53 Српска традиција и обичаји Обичаји пред свадбу у старини 55 Духовне поуке у причама Богородица се на нашој страни поклонила 57 Путописи Задужбина захвалности за исцељење Манастир Гориоч 59 Сведочанства Живот је лепши него икада 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе 64 стране септембар / октобар 2017 1 СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и светске религије УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
Одреднице:
10
Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
...славног и добропобедног мученика вита, светог славног пророкаАМОСА,📌 , као и свете отачаствене патријархе српске: јефрема и спиридона житијâ
и подвизи ових угодникâ божијих свакако
су различита,
...славног и добропобедног мученика вита, светог славног пророка
МЕТА инфо: Р:23811 К:182069 Д:101
| Свеска 363 |
Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
... 25 у 15/28 дан месеца јуна, поред светог славног великомученика кнеза лазара и светих славних и добропобедних мученика и новомученика пострадалих од косова поља до данас, савршавамо молитвени спомен на више знаменитих угодника божијих, међу којима треба споменути светог славног и добропобедног мученика вита, светог славног пророка амоса, као и свете отачаствене патријархе српске: јефрема и спиридона житијâ и подвизи ових угодникâ божијих свакако су различита, и време њиховог овоземаљског живљења и делања је различито, али је циљ њиховог богоугодног живота и служења господу био исти онај који је дивно изрекао свети благоверни великомученик лазар, рекавши: земаљско је за малена царство, а небеско увек и до века ове речи требале би да буду и идеал нашег хришћанског живота, јер су проистекле не само из уста благоверног кнеза лазара, већ из његовог дубоког литургијског опита и светог живота који постаде образац и пример нашег живљења у историји ослањајући се на ове дивне и благословене речи светог благоверног кнеза лазара, умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски атанасије (јевтић) указује на њихово дубоко литургијско утемељење: света и божанствена литургија јесте најизразитији догађај – тајна која земаљско пролазно царство везује за непролазно царство тема броја у химнографији овог празничног дана величамо светог благоверног кнеза лазара као угодника божијег који је, иако овоземаљски владар, више заволео лепоту славе божије и вечни живот у заједници са њим радуј се, свети великомучениче кнеже лазаре! бранислав илић свети кнез лазар (извор: pravoslavieru) 26 5 / 2018 небеско она и јесте наше најконкретније опредељење за царство божије и живот вечни у њему ваистину је свети великомученик лазар својим животом и својом мученичком крвљу посведочио вредност, истинитост и благословени значај ових речи својом христоподобном мученичком кончином показавши да смо позвани и призвани да своје хришћанско опредељење за вечни живот делатно актуелизујемо васцелим својим животом, саображавајући наш живот са светом евхаристијом која је најсавршенији и једини истински предукус царства небеског у химнографији овог празничног дана величамо светог благоверног кнеза лазара као угодника божијег који је, иако овоземаљски владар, више заволео лепоту славе божије и вечни живот у заједници са њим централни моменат скоро свих богослужбених песама које величају господа и дивног међу угодницима његовим, светог великомученика лазара, јесте радост царства небеског тако у једној од стихира на вечерњем појемо: о, надумног чуда, како да те назовем чудесни: праведником, јер заповести божије на земљи сачувао и одржао јеси; мучеником, јер неправедно глава твоја одсече се; пречасни лазаре, благоугодио јеси богу и ангелска насеља си стекао о, неизрецивог ти весеља лазаре, у које те усели христос господ као часног мученика! тема броја химнографија из службе светог великомученика лазара и светих славних и добропобедних мученика и новомученика косовских: заволео си лепоту славе божије, међу земнима си му угодио и добијени талант добрим делима си удвостручио њему си се одужио подвигом до крви и плату за страдања твоја као мученик си примио од христа бога: њега моли да спасе, нас који те песмама славимо, свети лазаре (тропар светом великомученику лазару) због верности богу и божијој правди, пострадасте телом, земља се растужи, ал’ спасосте душе, небо се весели, а преци се ваши распеваше небом, на капији раја сретоше вас с песмом: „имена су ваша у књизи вечности, улазите у рај, децо бесмртности“ ми на земљи, род ваш, кличемо вам у глас: мученици нови, молите се за нас! (тропар светим мученицима и новомученицима косовским) као изврсног изабраника побожности и непостидног мученика за истину, славно и по дугу хвали те стадо твоје, богомудри пошто имаш смелост код христа бога, нама који те славимо смирење испроси, да ти кличемо: радуј се, свети лазаре, свеславни! (кондак светом великомученику лазару) нека хвале бога, поља и ливаде и зелене горе, долине убаве, валовите реке и пећине мрачне, што невином крвљу поливене бише, светом крвљу мноштва српских мученика, вредних домаћина и храбрих војника, младића и деце и девица чедних нека хвале бога и немуште твари, господа што светом целим господари (кондак светим мученицима и новомученицима косовским) даровани ти таланат власти, богомудри, умножио јеси сугубом благодаћу као пастир добри словесног стада, за које си крв своју пролио, лазаре; стога си чуо: добри и верни слуго, уђи у радост господа свога! (стихира на господи возвах светом великомуленику лазару) ваша крв на земљи оста вапијући, а небо прими душе ваше милујући, громови су слаби бол ваш да објаве, а векови су кратки песмом да прославе о, младићи мили поднесте ударце, и прераном смрћу претекосте старце о, дечице златна скршени пупољци, о девојке красне, о витешки момци, именима вашим небо се позлати, а црква се на земљи вечно обогати! (слава на господи возвах светим мученицима и новомученицима косовским) септембар / октобар 2018 27 оче саво, да ли бисте нам могли рећи шта изворно значи синтагма „косовски завет“ и која је њена порука у савременом контексту? – о косовском завету се много говори и у данашњем времену веома често постоји склоност, посебно код млађих људи, да се он посматра као елемент националне и фолклорне митологије, као нешто што не произилази из аутентичног хришћанског предања наравно, сви добро знамо да није тако иако је историјски и културолошки „косовски завет“ везан за један давни период наше историје, он у себи садржи аутентично хришћанско опредељење за истину божију у односу на пролазне вредности овога света у мом омиљеном ранохришћанском тексту (посланици диогнету из 2 века, гл 5) за хришћане се између осталог каже: „бораве у телу, али не живе по телу… на земљи проводе дане, али им је живљење на небу“ ово дубоко еванђелско опредељење само је оваплоћено у историјском избору светог кнеза лазара и остало је упамћено у колективном сећању нашег народа да је „за малена земаљско царство, а небеско од сада и довека“ то је била и остала једна од најважнијих одлика православног идентитета нашег народа, да од овоземаљских вредности постоји оно што је више и вредније у овом опредељењу заправо нема никаквог етничког партикуларизма, јер како се каже у горепоменутој посланици диогнету: „свака туђина њима (хришћанима) је отаџбина, а свака отаџбина туђина“ другим речима, ми смо позвани да живимо као небоземна бића и не негирајући време и простор у коме живимо као етнос и као појединци, своје пуно остварење налазимо у литургијском контексту народа божијег (лаоса) и то као личности сједињене у христу зато је „косовски завет“ кључни део нашег духовног и, истовремено, историјско-културног кода који нас чини оним што јесмо и што нас је вековима сачувало колико је данас косовско-заветна етика нешто што срби препознају као своју вредност или део идентитета? – нажалост, живимо у времену галопирајуће секуларизације у којем се, не само над историјским сећањем, већ уопште над нашим хришћанским наслеђем и идентитетом, спроводи процес „демитологизације свести“ косово је за многе само парче територије, повест о косовској бици и светом кнезу тек само део народне поезије који нема никакве везе са нашим савременим животом штавише, косово је у наше дане тема броја косовски завет садржи аутентично хришћанско опредељење за истину божију у односу на пролазне вредности овога света разговор са архимандритом савом (јањићем), игуманом манастира високи дечани о косовском завету разговор водио: протојереј иван цветковић 28 5 / 2018 сведено на политички проблем који је добрица ћосић дефинисао као „канцер“ кога се србија и српски народ морају решити да би кренули ка будућности криза у којој се налазимо је истовремено и суд (јер грчка реч „крисис“ то и значи) управо време у коме живимо је време суда у коме се процењује колико данас срби косовски завет препознају као своју вредност и део идентитета, а колико као нешто анахроно, чега се коначно треба лишити или га препустити политичарима, који ваљда боље знају како га треба решити ово је озбиљан знак секуларизације хришћанске свести која је до сада била чврста у добром делу нашег народа, посебно у црквеним круговима, али данас и у нашим редовима бива доведена под знак питања ви сте један од сталних чланова мисионарског одељења спц од његовог оснивања можете ли нам рећи нешто о мисионарском раду манастира велики дечани? какав однос манастир има са обичним албанским народом? колика је утеха србима на косову присуство дечанских монаха? – од мог доласка у манастир високи дечани 1992, увек сам постављао питање на који начин мисија манастира високи дечани може да се прошири и међу албанским народом на косову и метохији морам да кажем да немамо тај проблем са православним албанцима из албаније који радо и често навраћају у манастир и доживљавају ову светињу као место евхаристијског сусрета и заједнице са нама и нашим бројним поклоницима из целог света проблем код косовских албанаца јесте пре свега чињеница да је реч о првенствено муслиманском становништву, иако је оно у прошлости имало, барем у одређеним случајевима и временима више поштовања према овом месту него данас кључни проблем јесте политизација нашег хришћанског предања која је посебно уследила након пада комунизма и стварањем разорног амалгама између безбожне идеологије и националне свести код срба тај квази национализам нанео је ненадокнадиву штету пре свега цркви, јер су новопечени „православци“ (бивши комунисти), усмерили савремени српски национализам у правцу који је затворио врата свима онима који су у православној српској традицији, иако припадајући другој вери, увек препознавали део своје прошлости и идентитета наравно, проблеми су почели и много раније, заправо од почетка 19 века стварањем нехришћанских националних идеологија (по угледу на оне западне) које су почеле да нагризају православну икуменску свест и деле и саме православне народе с друге стране албанци на ким су данас изгубили многе традиционалне вредности и све више их нагриза радикални ислам данас су, нажалост, наше светиње многим албанцима више символ опасности за њихов нови национални пан-албански идентитет заснован на крви и територији, него светиње у којима препознају део и своје историје из времена када су били православни хришћани без обзира на то ми сведочимо поруку коју свети краљ стефан већ вековима шири својим живим присуством и молитвом у дечанима, а то је да су дечани, као и све наше светиње, место у које смо позвани да као људи надрастемо пролазно и пронађемо свој дубљи идентитет и личност у христу ту мисију ширимо и према многим инославним гостима из целога света, који дубоко дирнути лепотом манастира и духовном енергијом која зрачи из сваког камена и фреске високих дечана, а поготово из светитељевог кивота, излазе духовно обогаћени, просвећени и освешћени новим духовним искуством каква је слика богослужбеног живота на косову и метохији, како у свештеним обитељима, тако и у парохијама? с којим су тешкоћама суочени свештенослужитељи када је богослужбени живот у питању? – богослужење је само духовно средиште живота наших манастира и парохија у нашем манастиру који је кружног облика црква је у срединиујутро почињемо са молитвом и свакодневном литургијом, а литургијски поретема броја септембар / октобар 2018 29 тема броја дак се концентричним круговима у току дана након службе шири кроз све просторе манастира, на трпезарију, гостопримницу, кухињу, радионице и даље на наша поља и пашњаке увече се све опет сабира на вечерњу молитву и повечерје у храму манастир пулсира евхаристијским ритмом и све бива у литургијском поретку као једна непрестана света литургија ситуација у парохијама је тежа због тога што су многе парохије ако не сасвим угашене, онда сведене на мањи број људи, а цркве су увек биле центар живота нашег народа ту се крштавало, венчавало, сахрањивало срби су у време османског ропства опстали у градским махалама и селима око својих храмова чврсто укотвљени у том литургијском поретку живота са данашњом секуларизацијом све се мења и ван манастира много је теже одржавати овај евхаристијски ритам свакодневно, осим на веће празнике, када се људи окупљају у већем броју манастири и даље остају најважнија места литургијског окупљања на косову и метохији и живи светионици светосавске хришћанске традиције од 2013, у оквиру теме „питајте о саву јањића“ на сајту poukeorg одговарали сте на питања чланова, давали објашњења, духовну подршку, тумачења у светоотачком духу имате велики број посетилаца и на фејсбук профилу и на твитеру колико је овакав начин комуникације и ваше ангажовање значајно за православне хришћане на косову и метохији? – наша вера је увек почивала на речи, јер сâм предвечни божански логос – реч божија обукао се у тело зато је проповед увек била кључни део хришћанског богослужења у литургији речи која претходи евхаристији као што су апостоли некада користили путеве и пошту једне глобалне и наднационалне римске империје ширећи благу вест христову, тако и ми данас користимо савремене медије и у сајбер-спејсу комуницирамо са људима на великој удаљености преносећи и делећи оне вредности за које верујемо да су од суштинског значаја за један аутентичан живот у христу нови медији, посебно друштвене мреже, свакако имају и својих ограничења и део су глобалног света са свим његовим позитивним и негативним странама, али истовремено омогућавају комуникацију која до сада није могла да се замисли то није замена за евхаристијску заједницу, већ може и треба да буде у служби евхаристије која не може да се преточи у виртуелни свет и подразумева живи сусрет и заједницу око чаше господњеипак, у ситуацији када живимо далеко једни од других, често у великим градовима или раштрканим парохијама комуникација преко друштвених мрежа може бити веома важан начин квалитетног пастирског рада и сигуран сам да ће у будућности још више бити коришћена, поред радија, телевизије и штампаних медија које је црква већ прихватила уосталом, зар штампа управо није настала у време гутенберга у намери да се реч божија прошири међу што већим бројем људи и врло брзо су прве штампарије никле и на нашим просторима сада живимо у време још важније технолошке револуције која се може искористити на врло користан начин у циљу учвршћивања наше евхаристијске заједнице и јединства цркве на који начин заинтересовани читаоци могу помоћи добротворни и мисионарски рад манастира високи дечани? – част ми је да објавим да смо на празник успења пресвете богородице коначно отворили нови интернет сајт манастира високи дечани: decaniorg који води наш монах нифонт дечанац иако је остало још да ставимо нове материјале, ова интернет презентација омогућава, не само упознавање са духовним и уметничким богатством манастира, већ и са нашим мисионарским и хуманитарним радом манастир дечани активно ради на помоћи нашем страдалном народу још од 1998, а активно сарађујемо са организацијама које су инспирисане нашим манастиром, посебно dečani monastery relief fund (дечански хуманитарни фонд, из сад), који води наш драги брат и пријатељ архим нектарије серфес (nectarios serfes), и са италијанском организацијом 30 5 / 2018 наших пријатеља amici di decani (пријатељи дечана), коју води дечански пострижник, монах (италијан са сицилије) о бенедикт скарфи (benedetto scarfi) имамо изузетно добру сарадњу са више српских хуманитарних организација, волонтера и бројних пријатеља који у координацији са нашим монахом исаијом активно помажу нашим повратницима и најугроженијим на сајту су постављене и информације како се могу помоћи наше активности и како се у њих може укључити пројекат дечанског сајта је отворен и стално ће се развијати додавањем нових материјала о историји нашег манастира, народа на косову и метохији, нашег богатог духовног, културног и историјског наслеђа и сви људи добре воље добро су дошли да нам помогну тема броја архимандрит сава рођен је као драгутин јањић у дубровнику 6 децембра 1965 године у требињу је завршио основну и средњу школу, а студије енглеског и немачког језика завршио је на филолошком факултету универзитета у београду, истовремено похађајући и предавања на православном богословском факултету у београду примио је крштење 1986, у храму св александра невског у београду за првог духовника је имао блаженопочившег архимандрита тадеја витовничког монашки постриг и ново монашко име по светом сави српском примио је на аранђеловдан 1991, у манастиру црна река обављао је послушање баштована, кувара и гостопримца марта месеца 1992, заједно са првим игуманом обновљеног дечанског братства јеромонахом теодосијем, садашњим епископом рашко-призренским, прешао је у манастир високи дечани где је примио јерођаконски чин у јуну 1992, а јеромонашки у јануару 1993, од када обавља и дужност заменика игумана помагао је у сведочењу истине о све тежој ситуацији на косову и метохији широм света, нарочито од 1996 до 1999године након оружаног сукоба на косову и метохији привремено је боравио у манастиру грачаница 1999–2000, као лични секретар и преводилац епископа рашко-призренског активно је учествовао у низу састанака и путовања ради сведочења истине о послератном страдању српског народа на ким у децембру 2000, вратио се поново у манастир дечани, где је наставио да обавља дужност заменика игумана до 2011, када је у чину архимандрита преузео дужност игумана манастира високи дечани, након избора игумана дечанског теодосија за епархијског архијереја у новембру 2010 године обављао је више послушања најдуже гостопримца и преводиоца духовних књига са грчког на српски језик о сава јањић на интернету мисионари од 1993, када поставља први манастирски сајт који је с временом прерастао у епархијски сајт kosovonet који је водио до 2005, и који садржи низ корисних информација о животу и страдању косовско-метохијских срба у тешким послератним годинама уредник је епархијског сајта eparhija-prizrencom поред редовних игуманских дужности и представљања епархије и манастира у контактима са међународним представницима, архимандрит сава активно помаже епископу теодосију, заједно са архијерејском замеником, такође дечанским сабратом, архимандритом иларионом лупуловићем и осталим његовим најближим сарадницима манастир дечани, чији је игуман, броји двадесет два сабрата која живе у манастиру, од чега укупно шест јеромонаха и четири искушеника септембар / октобар 2018 31 рођена је у селу избенице у општини варварин, данашњем расинском округу у пећкој патријаршији је од 1962 године, скоро цели свој век срце мати харитине бди над душама и животима монахиња у пећкој патријаршији брине о сваком камену, цвету, сваком делићу наше светиње у својој скромности, иако је више од пет деценија овде, каже да она није игуманија, већ намесница патријархова и настојатељица светиње помало уморним кораком, после вечерње службе, обилази древну порту, сагне се и купи отпале гранчице, поред степеница брине се да влада савршен ред и поредак, и то показује својим делом када све преконтролише, обиђе мајсторе, провери како ради млекара и да ли су радници из штале добро вечерали, тихо се повуче у своје одаје последња прва је на јутарњој служби и литургији, иако је у осмој деценији живота из даљине допире мирис липа порта је беспрекорнo уређена трава уредно покошена стари дуд, који је пре седам векова посадио архиепископ свети сава други, рачвајући се на четири стране – дрема иза цркве манастирске је гробље уредно овде се иста пажња посвећује и живима и онима који то нису на гробљу, осим монаха и монахиња, су и прве жртве албанског терора млади људи, девојке, искасапљени у пећи у пећкој патријаршији почивају први мученици наше ратне епопеје на косову и метохији 1999 године девојке, марица мирић и олга новаковић из белог поља код пећи, које су масакриране такође и славољуб радуновић, младић из пећи искасапљен у својој кући и у деловима, у џаку испоручен мајци јулки јулка скрхана, остатак живота је била у манастиру и сахрањена је поред сина на први поглед, утисак је да је мати харитина затворена, озбиљна, помало резервисана дакле, не баш пуно расположена за спољашњи свет знамо и зашто много тога су сестре пећке патријаршије поднеле у протеклих 20–ак година а сада су самеосим, што им свако јутро долазе, према утврђеном распореду и благослову владике теодосија, свештенослужитељи епархије рашко-призренске, који службују у оближњим црквама: отац ранђел денић, млади јереј никола станић и отац небојша секулић из истока самоћу им развејавају и срби-поклоници који нису заборавили своје светиње има и странаца, туриста из немачке, француске, чешке, велике британије, русије, италије, шпаније има и војника који су у међународним војним структурама дођу у униформама, гледају и оду у пећку патријаршију са својом породицом, по традицији, стигао је и свештеник из аустралије, петар божић служи у граду ђилонгу, код мелбурна, али сваке године долази у србију све купи за славу у пећкој патријаршији тако, тема броја над нашим косовом и метохијом је ореол земља је то господња и наша света земља, а цела метохија – метох хиландарски, земља благодатне молитве срби да се боре за своје светиње! разговор са мати харитином (пантић), игуманијом пећке патријаршије разговор водила: биљана живковић 32 5 / 2018 каже, понесе најтоплији благослов има мати харитина времена за сваког госта седи сада са нама у пријемној трпезарији гледа некуд замишљено говори о временима некада и сада, и о србима у тим временима велике су разлике у оном некадашњем комунистичком добу, и овом данашњем то се огледа, у првом реду, у односу према вери, духовности, начину живота, односу према породици, у скромности све оно негативно што се дешава у једном друштву и држави – гибања, немири, ратови – све се то преноси, пресликава на манастире, на црквени живот данашњи, савремени човек, живи вратоломно мало времена има за ближње, мало обзира према окружењу сада могу да иду у цркву, нема забрана, као у време комунизма, али ово време мрака им се испречило ви сте били у пећкој патријаршији у време комунистичког једноумља како сагледавате то време? – човек би најрадије да се не сећа неких времена и људи сећам се, бахатости и суровости људи, који су са поносом говорили како су комунисти, како им је тито императив у животу, изнад породице, изнад свега, о богу се није смело отворено причати упадали су у наше келије и претварали их у „своје собе“ људи са петокраком, или у црним мантилима вршљали су светињом, узимали, отимали собе монахињама бездушно су нас избацивали уселили су се у наш конак својим присуством у светињи уносили су страх и стрепњу скрнавили све чега су се дотакли ми смо, мада веома младе, само божијом милошћу добијале снагу да издржимо то тешко доба уносили су све и свашта у манастир, раскалашно се понашали, као да је светиња – хотел ходали су лети у шорцевима и атлет мајицама у порти возили бицикле, рекреирали се, кикотали у време божића, васкрса, наших слава, намерно су доносили партијске заставе и њима витлали по светињи жалили смо се тадашњем патријарху герману он се трудио да нам помогне, колико је то било у његовој моћи ипак, нашао се неки излаз, хвала богу патријарх је тада из призрена повукао протосинђела десимира влатковића, тадашњег професора призренске богословије овде је протосинђел влатковић, био „кустос“ патријаршије и служио је редовно литургију нашу највећу светињу су хтели да претворе у музеј, у нешто што је „давно умрло“ ипак, надмудрили смо их отац је овде, као „кустос“ редовно служио литургију, живео је у светињи, било нам је много лакше овде је примао посете био је лошег здравља, па смо му помагали у богослужењу све што смо могле тада нас је било 25 монахиња и све смо дисале једном душом није било лако нисмо имали довољно соба, понекад ни хране а ти комунисти, у највећем броју случајева, били су срби брзо су се они одрекли бога, лако су потказивали своје сународнике, навлачили невољу и освету комуниста на породице оних који су долазили у цркву шпијунирали су их и ноћу да ли су комунисти одузели земљу пећкој патријаршији? – све што су могли уграбити, они су уграбили: земљу, шуме, део манастира, а нама су оставили њиве које су биле удаљене од манастира 20 километара пешачиле смо и по 4–5 сати, имали смо два коњића и шпедитер штеделе смо животиње, нас нисмо земља је овде посна, сува, па смо по ноћи морале да заливамо радиле смо на нашим њивама, производиле кукуруз, пшеницу, поврће тако смо се прехрањивале наше најближе комшије шиптари су нас, када је било најтеже замењивали рекли би нам увече: „идите код наших жена, ми ћемо вам заливати башту“ биле смо им захвалне тако је било све до 1990, шиптари су радили у баштама, њивама срби нису желели да раде на манастирском имању у комунистичко време никоме није било лако човеку је било тешко, нечовеку лепо верујте, било нам је лакше понекад са албанцима они су ћутали и радили када уђу у светињу, показивали су поштовање а наши срби су псовали, свађали се међу собом поготово, у време када се градио велики конак ти радници, који су стигли по директиви београда из источне србије, псовали су и скрнавили светитеље, цркву, манастир ми смо се, због тога, плашиле за судбину конака изгорео је убрзо, пошто је био изграђен, 16 марта 1981године срби неимари нису светковали ни велики петак, ни васкрс ништа им није било свето били су у својој, тема броја септембар / октобар 2018 33 тема броја а не у туђој светињи, радили су и веселили се за велики петак, најтужнији дан шиптари нису тада радили, из страха од бога и данас, после све наше голготе, рата, уништавања, паљења светиња, када нас у граду сретну стари пећанци албанског порекла, кажу: „ми бисмо дошли и сада да помогнемо, али не смемо немојте нам замерити, морамо да чувамо децу, унучад ово су страшна времена“ дају стари пећанци тајно прилоге за светињу неки нас сретну, поздраве и кажу: „ми смо стари пећанци ово што је дошло, то нисмо ми“ разумели смо се било је међу њима честитих и добрих људи сећам се, када би долазили да раде, прво су питали и записивали наше празнике и на тај дан нису радили било је тако од 50–их до краја 80–их година а онда се све, што је било иоле добро – сурвало кажете да је било пуно искушења приликом изградње конака у пећкој патријаршији – када смо обнављали стари конак, желели смо да га срби граде за своје потомке, да осете колико је то вредно, да се тако уграде у светињу када је изгорео 1981 године, оправдано смо сумњали да су то урадили албанци има међу њима много оних који су желели да запале нашу светињу, можда су били плаћени за то све нам је изгорело, архива, документација, списи сећам се, тадашња фирма-извођач „обнова“, имала је уговор са спц да све изгради и да нам само дају кључ дође тако камион са грађевинским материјалом, или неком другом робом за наш нови конак, а они су уништавали или крали оно што припада светињи срце нас је болело радницима смо уступили наше поткровље да га користе за конак, а они су све што су нашли у поткровљу покрали, чак су и секиру украли, скинувши је са држача били су то срби из врања, лесковца, пирота и наше околине била је са њима, руководећи кадар, извесна марија ј јуца драги боже, та жена нам је учинила много зла! све је радила да нашкоди пећкој патријаршији без имало скрупула, као да је дошла са таквом директивом направила је велике дугове и велику штету пећкој патријаршији, а ни дана није одговарала пред законом тражили смо правду нико нас није удостојио одговора ви сте овде довољно дуго да можемо да кажемо да сте срасли са светињом монаштво које је данас на ким, много је више од чувара и молитвеника? шта за вас значи пећка патријаршија? – ми знамо историјску, духовну и моралну величину наше светиње непроцењива је! њена важност и улога у нашем трајању су немерљиви ако тога нису биле, у довољној мери, свесне прошле, нити данашње европеизоване генерације, биће свесне оне генерације које ће доћи колико је значајна, довољно казује чињеница да су овде на овом светом месту похрањени наши најзначајнији архијереји, патријарси седиште архиепископије и патријаршије, цркву светих апостола, подигао је архиепископ арсеније први уградио се и наш свети отац сава на једном месту толико духовне и људске величине, која је задужила цео род, нема нигде на свету ми то чувамо и чувале смо својим животима питам се понекад, ко кога штити пре бих рекла да наши свети оци, који овде почивају, штите нас и наша богородица пећка и данило други, арсеније први, и сава трећи, архиепископ никодим, макарије соколовић, патријарси: пајсије и јефрем дугачак је списак поједине фреске обновио је чувени српски сликар из хиландара, георгије митрофановић у црквама пећке патријаршије, која је маузолеј српских архиепископа и патријараха, сачувано је више мер34 5 / 2018 мерних кивота, од којих су неки знатне духовне и уметничке вредности још памте одбегли срби из пећи 16/17 фебруар 2004, када је на ким уништено на десетине наших светиња, када је горело све што је било православно? како сте успели да преживите те паклене дане? – кренула је хорда на нас 16 фебруара било је језиво чули смо претње, пуцње, ужас, ломљаву, жамор, псовке било је око три хиљаде албанских вандала и злочинаца, а нас 23 монахиње са нашом игуманијом февронијом и још три искушенице биле смо спремне да све изгинемо за наше светиње псовали су нам мајку српску, урлали, палили около море мржње ми смо тихо појале, богу смо се молиле и богородици пећкој не знамо колико смо дуго стајале у цркви и певале и нисмо осећале страх, само жарку жељу да сачувамо својим телима светињу да она остане италијанска војска је дошла да нас убеђује да је набоље да напустимо манастир рекли су нам јасно да они не могу да нам гарантују животе и да не смеју да користе оружје, такво је било наређење тог дана је одлука била преиначена припремили су камионе за нашу евакуацију рекле смо једногласно – не! све смо биле спремне да страдамо са нама је тада био владика јоаникије, који је по распореду, служио код нас хорда се све више приближавала и све гласније урлала када је требало да развале врата, италијански војници су их упозорили, да ће искористити сва средства и расположиву муницију, ако било шта покушају против пећке патријаршије и монаштва прво су зверски урлали, потом су се утишали, и после извесног времена, почели су да се разилазе хвала италијанским војницима они су једно време били изоловани, без хране и воде и ми смо, такође, више дана биле одсечене од света све смо делиле са њима они су нас помагали у лековима, било је старих и болесних монахиња даноноћно су нас чували никада нећемо заборавити доброту италијана као да је у једном моменту, када је на нас мржња насрнула, у свима њима планула христова љубав и неустрашивост оно што христос споји у љубави, вечно је и неуништиво увек ћемо им бити захвални молимо се за њих, њихове породице како сада живите? нема нашег народа, у пећи је свега четворо срба, а све их је мање и по селима – тужне смо, тешко нам је у души када дођу божић, васкрс, наша слава, нема срба најтеже нам је било за васкрс 1999 године, и онда када смо бадњак палиле само са италијанским војницима са италијанима смо славиле и сваки божић православни, и све празнике све док су они били овде у пећи скоро да више нема срба а оно што је стало, само четворо наших сународника, питање је када ће они тако усамљени и изоловани – отићи ако неко од протераних срба стигне у завичај, дође да би продао своја имања, куће, њиве најгоре је што они дедовину продају шиптарима, ми за то не дајемо благослов како да прихватимо са радошћу оне србе који су албанцима продали своја имања, а да при том нису морали има много таквих случајева многи су могли да остану све су продали па потом још добили од такозване шиптарске власти некакве пензије, а пред светом то „власт“ на ким представља као повратнике дођу неки срби да би обавили уносну трговину тако чине медвеђу услугу честитим србима са ким тешко нам је када то гледамо знам србе који су албанцима у бесцење продавали имања, 150 евра по ару, а нису хтели да продају својим сународницима касније су их сналазиле велике невоље тема броја отац дионисије наш отац дионисије био је пожртвован и далековид служио је код нас у комунистичким временима до дубоке старости деца су га много волела довољно је било да га виде и одмах би се окупила око њега као пчелице, где год да се појави деца су, потом, долазила у пећку патријаршију, крадом од родитеља безбожника, и молила га да их крсти крштавао их је са сузама такође, знао је ноћу из кревета да устане и да посећује болесне, да буде уз њих, молећи се господу одлазио је свима који су га звали нема данас таквих монаха септембар / октобар 2018 35 тема броја у пећкој патријаршији је свакодневна литургија иако живите у опасном окружењу, свештеници редовно долазе – у нашем манастиру непрекидно тече молитва, више од 30 година је свакодневна литургија чак и када су биле ратне околности, увек су наша црква и патријарх налазили начина да не останемо без свакодневног богослужења то много значи тако су нам долазили и живели са нама и богу се молили монаси из црне горе са благословом митрополита амфилохија радовића у току рата, и после рата, свештенство и монаштво црне горе служило је овде 10 година били су са нама, када смо преживљавали најтежа искушења затим су се организовали свештеници из београда, и увек је долазио и остајао неко од њих, по распореду који су они правили обично су остајали по недељу, две најчешће нам је долазио свештеник радивој панић пећка патријаршија му је била друга кућа потом је владика теодосије одредио свештенство које служи у околини, тако да нам свакога јутра углавном долазе јереји из оближњих села имамо блиске односе са манастиром високи дечани, када год нам нешто треба, дечанци дођу да нам помогну тренутно је 20 монахиња у светињи, и три искушенице са нама је увек једна медицинска сестра, а долазе нам и лекари из београда много је старих и болесних монахиња, треба их неговати, а мало оних који би да дођу и остану у нашој великој светињи били бисмо богу захвални да нам дође подмладак шта поручујете нашем народу? – моје срце их зове и наше монашке молитве их призивају да се врате на наше косово и метохију свима нам је тешко, али лакше ћемо све невоље пребродити, када смо заједно да се заједно изборимо за наше светиње и земљу отаца србима ће бити боље када се освесте, постану свесни да смо као народ ништа без корена, без свести о свом пореклу и завета светог саве над целим простором косова и метохија је ореол, то је света земља, а метох хиландарски – јесте цела метохија то је господња земља земља благодатне молитве, натопљена српском крвљу и жртвом према свом роду, прецима за то су гинули лазар, милош, мусићи зар да некрсту препустимо христов крст вековима освештаван српском крвљу због тога су ницале најлепше светиње којима се данас диви цео свет, попут високих дечана, грачанице, богородице љевишке због тога само овде цветају и миришу божури нема србима мира, ни спокоја, док се себи не вратимо, а онда ће нам господ помоћи и вратити све што нам туђин отима ако су неки са косова и метохије и издали себе, свој народ и своје претке, да се покају, да своју децу уче да знају ко су, ко су им преци а они који су продали имања, а нису имали разлога, нека им бог опрости интервју је вођен крајем 2017 године (први пут сада објављен) чудо крштења десило се то 1989 године свратила у светињу добростојећа породица из београда, која се враћала са летовања водили су двоје деце старији дечак се по уласку у цркву одвојио од родитеља, гледао фреске, кивоте, и кренуо до продавнице тражио је да му купе крст мајка му је рекла да он не може да носи крст, јер није крштен дечак је заплакао питао је мајку: „зашто ме ниси крстила“ она је била збуњена и потресена потом је почео да плаче и млађи син, постављајући јој исто питање одједном је ухватила обојицу дечака за руке и грубо их извела из цркве деца су и даље плакала пришла сам и питала је зашто не крсти децу објаснила сам јој да нама не треба никакав новац, да су потребне једино свеће за крштење дечаци су крштени у старој капели код времешног оца дионисија питао је монах младу жену и њеног мужа, да ли би се и они венчали у цркви пристали су када се све лепо завршило, млада жена нам је рекла да је она унука некадашњег свештеника из саборне цркве и да јој је заборав господа био камен на срцу сада ће моћи деди да погледа у очи 36 5 / 2018 ради чега постоји време? да нас уведе у вечност, одговара црква време је, дакле, овај и будући век наше садашње, историјско, праволинијско поимање времена последица је пада и губитка заједнице са богом као такво, оно је релативно и илузорно у стварности време је неодвојиво од бога и готово да не постоји разлика између овога и будућега века, већ је увек садашњост ову истину осећао је српски кнез лазар, који је изабрао бесмртнога христа и стао под његов крст, свестан да ће тиме показати правац српског крстоношења у векове свој тешки крст кнез лазар је изнео храбро на голготу српске средњевековне драме, а његова достојанствена погибија постала је завет и подстрек свима верујућима до данас пре одлучујуће, косовске битке, православна лазарева србија била је појам слободарске европе, због чега у србију долазе многи молитвеници, исихасти у потрази за христовим миром били су то преподобни оци: ромило раванички, андреј синаит, григорије горњачки (ћутљиви), герасим синаит, григорије синаит, зосим тумански и многи други како поменути, тако и свако од нас има могућност за избор свог пута избор је имао и најславнији српски кнез изабравши уски, трновити пут одбране части и отаџбине, са благословом господњим уочи битке, која бејаше на дан његове крсне славе светог пророка амоса (тога дана се прослављао и свети великомученик вит, па је отуда и назив празника видовдан), свети лазар прослави славу са својим војводама на дан славе, на литургији у цркви лазарици причести се он и сва војска његова потом, сједињени са христом, стигоше на косово поље где им се откри царство небеско, за које су се још раније одлучили, разумевши да је земаљско царство за малена, а небеско увек и довека светолазаревим избором косовски завет је најпоучнија страница књиге српске историје која је у историју овога народа преписана из псалтира: ако заборавим тебе јерусалиме нека ме заборави десница моја ако заборавим тебе косово, нека нестане народа мога, говори српски песник, надахнут горњим речима пророка давида тај завет је благослов и светог саве из светородне лозе симеонове који је имао визију да на сваку српску главу спусти своју свету руку и благосиља је лазарев завет је наша веза са јерусалимом, са христом и црквом његовом, са царством надвременим које је кнез лазар изабрао у име свих нас заувек одлазећи са овог благословеног пута, ма из ког разлога, одлазимо од христа и своје добре вечности до скоро су многе државе имале свога анђела чувара, беседио је блажене успомене епископ хризостом столић, јер је веза једне државе са својим небеским патронима најважнија за њен опстанак у свету, па тек онда по реду важности ређају се привреда, економитема броја првоизабрани народ божији имао је вишевековни поздрав – догодине у јерусалиму, са вером да ће то остварити српска је порука – догодине на газиместану, ако бог да! светолазаревски избор вероучитељ хаџи драган б поповић септембар / октобар 2018 37 ја, спољна и унутрашња политика мишљења смо да анђео господњи наше државности непоколебиво и неодступно чека наше свенародно покајање он не жели да одступи од нас због наших светих небеских заступника, али и наде у свесрпско покајање, као и неопходно јединство по свим важним националним питањима сећање на бој на газиместану, као један од најзначајнијих догађаја у историји српског народа, уврштено је у наш календар, не само због славе кнеза лазара и мученика вита, већ да се покаже колико је важно определење за царство небеско и када је неиздрживо тешко у земаљском царству одрицање од косовског завета, који свети кнез лазар запечати својом крвљу, било би државогубно у сваком погледу иза тог завета стоји сва небеска србија, као најсигурније упориште опстанка српског народа и његове државности првоизабрани народ божији имао је вишевековни поздрав догодине у јерусалиму, са вером да ће то остварити српска је порука: догодине на газиместану, ако бог да! аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја на дан славе, на литургији у цркви лазарици причести се он и сва војска његова потом, сједињени са христом стигоше на косово поље где им се откри царство небеско, за које су се још раније одлучили, разумевши да је земаљско царство за малена, а небеско увек и довека графит са зграде у репишкој улици у београду 38 5 / 2018 лични избор између земаљског и царства небеског остављен је људима од првородног греха и наставио се све време трајања људског рода на земљи, избором „последице“ – пада или спасења господ је своје заповести учинио доступним људском роду и људе одговорним у случају одступања од божије речи под пастирском палицом светог саве, избором православља, срби су направили најбитнији избор у својој историји сва каснија искушења била су наставак преиспитивања духовног стања, савести и свести, ума и разума народа, љубави, вере и наде једно од таквих преиспитивања јесте искушење које су османлије ставиле пред србе када су ступиле на праг средњевековне српске државе, са намером да пониште све што је, дуго, мукотрпно и у великој вери, стицано и грађено личним примером, свети кнез лазар је показао да нема дилему његово познање је потицало не само из положаја владара србије, већ из дубине вере и висине погледа, управљеног ка господу и поред терета одговорности коју је осећао и познања каква будућност чека српски народ, кнез лазар није имао дилему коме се царству приклонити и управо нам је тај, косовски завет, путоказ ка небеским дверима те су двери увек отворене током времена, косовски завет је много пута понављан и много пута у српској историји послушан – зато је била и славна јер господ дарује славу онима који слушају реч господњу цео стари завет сведочи о томе, преко ноја, аврама, мојсија, јакова, исуса навина, цара давида а нови завет потврђује проповедањем спасења косовски завет, у чијем су отиску стари и нови завет, водио је српски народ у праведном боју за очување хришћанске вере и своје отаџбитема броја косовски завет и очување наше свете земље од цепања, мисија су сваког православног хришћанина на овим просторима саборност у том труду су звона која се само удружена чују даље и јаче звоно које увек звони лела марковић газиместан (фото: лела марковић) септембар / октобар 2018 39 не косовски завет се чувао и преносио на нове генерације током турског ропства упркос вековима, упамтили су га ослободиоци знао га је песник-конзул милан ракић када је, 1912 године, са војском целивао земљу код приштине знали су га солунци, као и сви свети српски ратници који су из прекоморских земаља дошли да ослобађају своју отаџбину и у њеној земљи оставе своје кости неверничка власт после другог светског рата почела је да обезвређује и замењује косовски завет безбожничком идеологијом последице те политике осећамо и данас оне се огледају у духовној амнезији и неразумевању суштине косовског завета, који је завет са богом, златно уже којим су се наши преци, очуване вере, извукли из таме турског вилајета косовски завет је поново пред српским народом с том разликом што су до сада питање избора коме се приклонити царству нашем народу наметали други, a погрешним одлукама у последњим деценијама убрзали тадашњи носиоци власти овога пута се, од стране актуелне српске власти, народу намеће одрицање од видовданског завета штавише, народ се психолошки „прерађује“ константним излагањем представа свршеног чина и непостојања избора косовски завет се представља као превазиђена категорија, а у виду тзв компромисног решења народу нуди „економско благостање“ да би се „са кичме“ србије скинуо део косовскометохијског терета срамним цепањем наше свете земље у преводу: поклања се вера за вечеру о тој истој вери било је речи на вечери пред косовски бој међутим, кнезу лазару никада не би пало на памет да зарад пуне трпезе пусти освајача у метохију штавише, часном смрћу показао је да света земља може да се изгуби у боју, али никад поклањањем зато је био владар достојан престола, славе и поверења искушења се понављају, у мање-више различитом облику данас, дати веру за вечеру значи убризгати отров среброљубља у духовно ткиво рода, а отров раздора сипати у корен народа, корен који је густо уплетен у косовско-метохијску црницу господ је озбиљно упозорио србе када је дозволио да болест удари у тело – у територију, како би се народ призвао богу док није прекасно и како би народ спасавао своје духовно здравље које је битније тема броја богородица љевишка (фото: лела марковић) 40 5 / 2018 тема броја делује готово нестварно да неко, у име наше деце, наших родитеља, свих палих предака који нису одступили од косовског завета, свих солунаца и ослободилаца, у име жртава кошара, гораждевца, ђаковице, у име свих страдалих и отетих на косову и метохији, свих оболелих од осиромашеног уранијума, у име сваког срушеног камена светих арханђела, сваке сузе пред богородицом љевишком, сваке молитве пред моштима светог краља стефана дечанског, јоаникија девичког, пред кивотом светих патријараха у пећаршији, може да каже да нису вредели труд, патња ни жртве и да самоиницијативно исече свету земљу и метохију поклони окупатору? да својом вољом омогући да се наше светиње преименују у туђе културно благо и да се краде наша историја како би се попуњавале празне странице историје окупатора у преамбулу устава републике србије уграђен је косовски завет: „полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у србији, полазећи и од тога да је покрајина косово и метохија саставни део територије србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе србије и да из таквог положаја покрајине косово и метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе србије на косову и метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима, грађани србије доносе устав републике србије“ уставна је обавеза, дакле, по највишем правном акту државе, свих државних органа да заступају и штите државне интересе србије на косову и метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима зато је недопустиво да се најављеним променама устава ова обавезујућа преамбула мења или њена обавезност умањује косовски завет јесте колективни, али и појединачни завет ово је испит за сваког појединца, шта му је у срцу, на уснама и у делима, јер је лични избор између страдања и одрицања, избор за улаз на небеса или у пакао нико се од срба под капом небеском не може скрити пред овим ставом и одлуком, сада када се о њој говори и уколико се о њој буде одлучивало ни онај ко ћутњом показује незахвалност према прецима чијим је гробовима србија поплочана, за слободу у којој ужива, нити онај који је слеп и глув за косовски завет косовски завет и очување наше свете земље од цепања, мисија су сваког православног хришћанина на овим просторима саборност у том труду су звона која се само удружена чују даље и јаче божија помоћ је почетак и крај сваке приче, па и ове за ту помоћ потребно је да српски народ искрено и веома гласно завапи како би је господ услишио да ли је крст једини избор, да ли се молитва за свету косовско-метохијску земљу, народ, светиње и братство роји у мислима, чује на уснама и да ли косовски завет заиста одзвања у нашим срцима, то треба да се упита свако од нас аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду косовски завет се представља као превазиђена категорија, а у виду тзв компромисног решења народу нуди „економско благостање“ да би се „са кичме“ србије скинуо део косовско-метохијског терета срамним цепањем наше свете земље септембар / октобар 2018 41 на 50 метара североисточно од храма светог гроба и васкрсења господњег смештен је манастир светих архангела михаила и гаврила (светих архангела) овај, некада српски, а данас манастир јерусалимске патријаршије, значајан је по догађају који се збио још у давидово време место на коме је, према старозаветном догађају, у време цара давида, архангел михаило спустио мач и зауставио даљи помор израиљског народа, постало је светилиште за јевреје у 4 веку (претпоставља се на основу археолошких налаза), цар константин велики изградио је на том месту храм даље се претпоставља да су тај храм до темеља срушили персијанци у 7 веку, а да су потом на овом месту биле мале куће које су страдале у време крсташких ратова у 14 веку, један од највећих српских ктитора и задужбинара, краљ милутин на темељима константиновог храма, подиже манастир посвећен архангелима михаилу и гаврилу место на којем је архангел спустио мач у корице и зауставио страдање народа обележено је мермерним стубићем који се налази у наосу српски краљ милутин био је највећи српски задужбинар после светог саве српског у светој земљи, препознатљив по изградњи овог у народу познатог храма „српски арханђели у јерусалиму“ око овог храма, све до средине 17 века у јерусалиму градила се српска колонија убрзо су изграђени конаци са 40 келија, мала болница, трпезарија, као и два објекта за смештај ходочасника (сматра се да су били капацитета до 200 људи) све је ово изграђено по наредби краља милутина, а у знак захвалности за победу над турцима у малој азији, коју је заједно с византинцима, извојевала милутинова војска о том догађају писао је милутинов летописац, архиепископ данило он у свом летопису пише да је отмени и богобојажљиви краљ милутин своме тасту, византијском краљу андронику другом, у помоћ послао елитне ратнике коњанике који су, предвођени војводом новаком гребостеком, до ногу потукли турке било је то прво српско-турско одмеравање снага, катастрофално по турске ратнике архиепископ данило је записао да су „срби њихова тела секли као трску“ како се ово догодило 1313, сматра се да је исте, или наредне године изграђен овај манастир потоњи српски владари су манастир помагали новчано, слали свештенике и монахе он убрзо постаје центар српских ходочасника у светој земљи, у којем су увек имали места за преноћиште, литургије на српском језику, и у чијој болници су се лечили болесни и повређени словени света земља у 14 веку, један од највећих српских ктитора и задужбинара, краљ милутин, подиже манастир посвећен архангелима михаилу и гаврилу место на којем је архангел спустио мач у корице и зауставио страдање народа обележено је мермерним стубићем који се налази у наосу манастир светих архангела михаила и гаврила у јерусалиму јелена јонић 42 5/ 2018 да би манастир функционисао и очувао самосталност морао је да има велике приходе стешњен између кућа и других хришћанских храмова, манастир није има земљиште осим малог дворишта није имао ни метох у светој земљи, нити економију, па су зато поједини српски владари даровали овај манастир метосима и неким сталним новчаним прилозима тако је српски цар душан даровао манастир светих архангела већим делом прихода манастира светог николе на острву врањина у скадарском језеру са свим његовим метосима, а свечаном повељом, издатом 1350, манастир је добијао и 500 млетачких перпера годишње, које су дубровчани давали за уступање стона и пељешца све до 1501 године до тог времена у дубровник су редовно долазили јерусалимски српски монаси, који су шкртим и претерано педантним дубровчанима морали сваки пут да донесу пуномоћје српског владара и доказ да су заиста сабраћа српског манастира у јерусалиму од 1501, овај доходак је прешао на манастире хиландар и свети павле, на светој гори иако је већ током 15 века српска држава пропадала пред налетом турака, дубровачка република је поштовала завештање српских владара исплаћујући уговорени износ светогорцима све до 19 века света земља мисионарска активност братије манастира св архангела у јерусалиму, била је толико велика и значајна, да су у периоду између 15 и 17 века имали јак утицај на доношење скоро свих важних одлука јерусалимске патријаршије у то време http://holylandphotosnet септембар / октобар 2018 43 манастир св архангела у јерусалиму, у великој мери помагали су и српски ходочасници, руски цареви, влашке војводе мисионарска активност братије била је толико велика и значајна, да су у периоду између 15 и 17 века имали јак утицај на доношење скоро свих важних одлука јерусалимске патријаршије у то време године 1504, манастир бива архитектонски обновљен, изграђују се још два објекта, један за смештај ходочасника, а други за смештај свештенства и монаха у непосредној близини другог новоизграђеног објекта, никле су и куће стално насељених срба у јерусалиму тако да је у светој земљи, у то време, постојала права, мала, српска колонија средином 17 века упади бедуина у јерусалим су учестали страда јерусалимско становништво, а трговина полако замиренема више финансијске помоћи из удаљених српских земаља које су тада већ под османском влашћу, нема помоћи локалног српског и руског становништва, и зато манастир запада у велике дуговепреостало монаштво и свештенство гладује претпоставља се да је 1656 године манастир уступљен јерусалимској патријаршији, која је већ исте године дала свог игумана и више јеромонаха и наредних година га материјално помогла од тада се служба служила на грчком језику, преостали срби су се или вратили у србију, или асимиловали са грцима света земља око овог храма, све до средине 17 века у јерусалиму градила се српска колонија по наредби краља милутина изграђени су конаци са 40 келија, мала болница, трпезарија, као и два објекта за смештај ходочасника (сматра се да су били капацитета до 200 људи) http://holylandphotosnet 44 5/ 2018 и јерменима у јерусалиму, тако да се до краја 17 века губи сваки траг мале српске колоније у јерусалиму руски архимандрит порфирије успенски, вођа руске мисије у јерусалиму, средином 19 века борави у манастиру светих арханђела и пише да у њему има много икона, међу њима и српских у то време у манастиру су постојале: трпезарија, болница, ризница и „дивна библиотека“ са грчким, латинским и словенским рукописима и штампаним књигама неке од рукописних књига данас се налазе у библиотекама кијевске духовне академије, москве, санкт петербурга, ватикана, манастира свете катарине и јерусалимске патријаршије, где је недавно пронађен илуминирани рукописни поклоник „смерног гаврила тадића“ из 1662 године данко давидов у својој књизи запажа да после крсташких похода ниједна европска династија у средњем веку није имала тако чврсте везе са јерусалимом као владарски дом немањића па и касније, обласни господари српских земаља, лазаревићи, бранковићи, балшићи, црнојевићи, петровићи, обреновићи, црквени прелати и монаси, али и световни људи походили су, и даривали, светилишта јерусалима и у доба туркократије ишли су српски поклоници на свети гроб, следећи доментијанов запис о светом сави: „нећу дати сна очима својим, ни покоја коленима својим, док се не поклоним местима на којима су стајале пречисте стопе спаситеља мојега“ међу славним српским поклоницима, овај манастир, касније су походили и патријарх арсеније трећи чарнојевић (1683), београдски митрополит михаило (1883), патријарх герман (1959), патријарх павле (1994) отац григорије, родом из осечине код ваљева, сабрат грчког манастира светог ђорђа у јудејској пустињи, и данас, сваког савиндана, у некадашњој милутиновој задужбини, одслужи литургију на српском језику данас овим манастиром управља јерусалимска патријаршија, а као сећање на србе у манастиру десна капела је посвећена њима света земља манастир св архангела, јерусалим (извор: svetazemljainfo) http://holylandphotosnet септембар / октобар 2018 45 манастир ставроникита је основан 1541године и посвећен је светитељу николају чудотворцу овај манастир је смештен на северо-источној обали полуострва атос, на високој стени изнад самог мора, на средини пута од манастира ивирон ка манастиру пантократор од кареје је удаљен око један сат хода манастир је по светогорском предању добио име по двојици монаха ставри и никити, који су пре изградње манастира живели у малој келији у овом крају по другом светогорском предању, манастир је добио име по оснивачу манастира никифору ставроникити, команданту цара јована цимиског све до почетка 19 века овај манастир се, поред свог већ устаљеног назива, у народу звао и манастиром пресвете богородице, што се може наћи и у архивским документима међутим, постоји документ из 1012 године који наводи да је један од потписника истог био неки прота никифор ставроникитски, што упућује на постојање манастира ставрониките, а да ли је у питању управо овај данашњи, у смислу да је изграђен на темељима некадашњег, или се ради о неком манастиру ставроникита који је на неком другом месту, остаје и даље непознаница и задатак за будућа истраживања и овај манастир ставроникита током 12 и 13 века, као и већина других светогорских манастира, трпео је велике похаре од стране пирата и латина неки документи наводе да је био пуст и у рушевинама још за време власти латина (1204–1261 године) године 1287 ставроникита је уступљен кутлумушу, а затим манастиру филотеју, који га је касније, као станиште посвећено богородици, продао игуману григорију из геромериона у треспротији за четири хиљаде сребрњака света гора међу сачуваним кодексима у манастирској ризници истичу се бр 43, јеванђеље из xi века, које садржи минијатуре четворице јеванђелиста представљених као „антички филозофи“ и бр 46, познат као псалтир ставрониките из xii века, исписан златним словима и богато украшен манастир ставроникита немања јонић манастир ставроникита, икона светог николе стридиса (извор: http://kostas-assimiscom) 46 5/ 2018 игуман григорије је од васељенског патријарха јеремије i, свог земљака, добио благослов да оснује нови манастир, вероватно под истим именом и на темељима старог манастира, што је учинио у периоду од 1533–1541 године, чиме је овај манастир постао најмлађи од свих других сада постојећих манастира на светој гори две године по завршетку изградње новог манастира, ово здање је задесио велики пожар у коме је већи део манастира страдао, али је тада игуман григорије већ био упокојен, па је обавезу да обнови рушевину преузео лично патријарх јеремија i и постао његов суоснивач тако, из његова два документа „есеј“ и „тестамент“ се сазнаје да је, и поред свеопште раширености идиоритмије по светој гори, у то време, у манастиру ставроникита била киновија и да је манастир био добро организован међутим, током 16 и 17 века манастир захватају тешки финансијски проблеми, високи турски порези, монашко братство је било мало, тако да је манастир често био приморан да уступа своје мале метохе ван свете горе на коришћење за одређену накнаду, па чак и да их продаје манастир је нарочито био у тешким приликама након два пожара која су се збила у 18 веку и који су за последицу имала дуготрајну нефункционалност већине манастирских објеката све ове неприлике манастир не би преживео да није било добрих људи који су га финансијски подржавали, као што су архонт сервопулос (1612 године), јеромонах маркос (1614 године), жена томе клада куртеса (1630 године) и господар влашке александар гикас (1727–1740године) током свих ових година манастир је због опстанка монаха прешао у идиоритмију током рата за ослобођење од турака 1821 године, манастир ставроникита, као и остали светогорски манастири, је био на правим искушењима монаштво се скоро у потпуности угасило пошто су многи побегли из манастира у страху од турске одмазде, неки су отишли у рат да се боре против турака, а мањи број се населио у околним напуштеним келијама и скитовима ова ситуација је трајала десет година, након чега су турци напустили свету гору, а преживели монаси су се вратили у манастир потом су још три пожара (1864, 1874 и 1879) озбиљно оштетила манастир, након којих је био скоро пуст, па је опет био под патронатом свештене општине у кареји света гора манастир ставроникита (извор: http://wwwparaklisicom) септембар / октобар 2018 47 после последњег пожара манастир је почео да обнавља архимандрит ватопедског манастира о теофил манастир се по први пут добро финансијски консолидовао тек 1968 године када је васељенски патријарх антинагора дао благослов за помоћ исте године манастир је вратио општежиће (киновију), што је био први забележен случај на светој гори, у наше време манастир ставроникита је по величини најмањи светогорски манастир одликује се високим здањима и пиргом католикон манастира је посвећен светом николи и најмањи је католикон на светој гори, изграђен 1536 године, вероватно на темељима старијег католикона пресвете богородице реконструисан је 1628 године, а припрата је изграђена 1630 године католикон се разликује од других католикона на светој гори по томе што нема апсиду ни параклисе на бочним странама спољне припрате, управо због веома мале порте у којој је смештен иако мали, католикон баштини веома вредне фреске познатог фрескописца теофана ватаса са крита и његовог сина сиомеона, које су већим делом сачуване, али се данас не могу видети пошто су пресликане истим темама и мотивима знатно мање уметничке вредности у 19 веку дрвени иконостас потиче из 1743 године и спада међу најлепше на светој гори на њему је приказано 12 великих празника у зидинама манастира смештена су четири параклиса трпезарија се не налази преко пута католикона, већ је на првом спрату јужног крила пре 20 година, у току конзерваторских радова, откривена је већа површина зидова под фрескама за које се претпоставља да су дело теофана критског манастир поседује и 33 колибе, каливе, у пределу капсала, које су данас углавном ненастањене, као и 4 келије у кареји манастирска ризница чува честице крста господњег, икону светог николаја чудотворца стридиса, делиће моштију светог василија великог, светог јована златоустог, светог света гора манастир ставроникита (извор: wwwtrekearthcom) 48 5/ 2018 григорија богослова, првомученика стефана и других светитеља, древне црквене предмете и друге драгоцености библиотека чува и старе рукописне књиге, од којих су 53 на пергаменту, као и 4 свитка међу сачуваним кодексима, истичу се бр 43, јеванђеље из xi века, које садржи минијатуре четворице јеванђелиста представљених као „антички филозофи“ и бр 46, познат као псалтир ставрониките из xii века, исписан златним словима и богато украшен, чију је сличност са сопоћанским фрескама уочио светозар радојчић василије барски је 1744 године записао: „ја кажем како тако лепу књигу на читавом свом путовању не видех“ од литијских икона најпознатије су: светог николе у мозаику и деизис прва стоји десно од улаза у цркву предање каже да су ову икону рибари мрежом извукли из морских дубина, где је почивала пет стотина година, и предали је монасима на челу има посекотину за коју се мисли да је настала од, на том месту, припијене шкољке због чега се и зове „свети никола од шкољки“друга се налази на десном зиду спољне припрате, а необична је по томе што се на месту које на деизису обично заузима свети јован крститељ налази свети никола данас је манастир ставроникита обновљен, а његово киновијско братство броји око 50 монаха који су настањени у самом манастиру као и у његовим келијама и колибама у капсали и кареји манастир заузима петнаесто место у светогорској хијерархији манастира света гора католикон манастира је изграђен 1536 и посвећен је светом николи иако је најмањи католикон на светој гори баштини веома вредне фреске, које су већим делом сачуване, али се на жалост данас не могу видети, јер су пресликане истим темама и мотивима знатно мање уметничке вредности у 19 веку деизис (извор: pinimgcom) септембар / октобар 2018 49 окружени смо пушачима на сваком месту пушачиосећам се грозно, мученички све их сажаљевам, гледајући их како сâми себе муче, али и нас, непушаче, муче као да су дрогирани, а ми не можемо да им помогнемо јер нас је мало, они су огромна већина осећам се немоћно, скрећем поглед, али где год да се окренем – опет пушачии деца пуше! страшно! мучење и самомучење коме је теже? осећам се као ноје пре потопа, као лот пре спаљивања содома и гомора, али и као јов, или као св силуан атонски кад га је напустила благодат господња, на кога се ипак сажали дух свети и утеши га речима: „држи свој ум у аду и не очајавај!“ али, како да не очајавам кад све њих већ сада гледам како се муче у земаљском паклу, како су већ сада свезани, а какав их тек пакао чека?! а што је најгоре и обесхрабрујуће, они о томе и не размишљају, нити желе да се развежу, као да се то њих не тиче нажалост, међу њима су и многи данашњи хришћани шта тиме хоће да нам покажу и докажу? хоће да споје неспојиво – свето и несвето, врлину и грех немају довољно воље и снаге да се обрачунају са грехом, понављају га упорно па, и кад се кају, опет га понављају то је јасан знак да са њиховом вером нешто није у реду није довољна само добра намера, важнији је начин њеног остварења блажени августин хипонски нас упозорава да је „пут ка паклу поплочан добрим намерама“ које нису остварене на добар и богодоличан начин у једној духовној књизи (подвижници у свету, изд задужбина хиландара, 2015), прочитала сам како је господ помагао узгајивачима дувана и слао им кишу када су претиле суше, на молитве његових угодника то ме је саблазнило нека ми господ опрости што осуђујући ту погибељну страст осуђујем и те људе, а дотичем се и сâмог бога али, опет питам зашто? зашто им није спалио те грозне усеве од којих се прави отров за душу и тело? а онда су уследила и друга саблажњива питања: зашто бог, уопште, дозвољава да расте дуван, марихуана, кока (од које се прави кокаин), отровне печурке, коров? зашто ствара инсекте и друге штеточине да нападају храну којом се хранимо па смо приморани да их третирамо противотровним хемикалијама (али, опет отровним) и тако се и сами трујемо? зашто бог допушта да израсте и сазри генетски модификована храна (gmo), зашто допушта дете из епрувете или да се роди богаљ и болесно дете? зашто то бог одмах не спречи? па још и отровне животиње (змија, шкорпија и др) и крволочне животиње?! а знамо да су у едему (рајском врту) све биле добре и волеле адама и еву шта се са њима догодило? шта? отров адамовог греха прешао је на њих а шта је значила та забрањена воћка? значила је: забрањено ти је да знаш за зло, а дозвољена су ти сва добра раја али, ако ти желиш да, поред свег добра, упознаш и зло, онда ћеш и увидети њихову разлику, јер ти ја, твој бог и створитељ, не ускраћујем слободу ни у чему тако су адам и ева, својом слободмисли рвући се са саблазнима овога света, све сам разумела – све што је грешно повезано је са оним забрањеним дрветом „познања добра и зла“ и са прародитељском непослушношћу о једној саблазни радмила грујић 50 5/ 2018 ном вољом и непотребном и бескорисном радозналошћу, упознали зло у његовом најстрашнијем облику а ми, потомци адама, иако спасени од вечног зла христовом човекољубивом жртвом, и даље својом вољом идемо путем зла, а одбијамо христово добро зато се сваки адамов потомак рађа са његовим првогрехом, а очишћује се и трајно ослобађа само крштењем, али му је и даље богом дарована слобода да се сам определи да ли ће следовати христовом добру и христу, к
... 25 у 15/28 дан месеца јуна, поред светог славног великомученика кнеза лазара и светих славних и добропобедних мученика и новомученика пострадалих од косова поља до данас, савршавамо молитвени спомен на више знаменитих угодника божијих, међу којима треба споменути светог славног и добропобедног мученика вита, светог славног пророка амоса, као и свете отачаствене патријархе српске: јефрема и спиридона житијâ и подвизи ових угодникâ божијих свакако су различита, и време њиховог овоземаљског живљења и делања је различито, али је циљ њиховог богоугодног живота и служења господу био исти онај који је дивно изрекао свети благоверни великомученик лазар, рекавши: земаљско је за малена царство, а небеско увек и до века ове речи требале би да буду и идеал нашег хришћанског живота, јер су проистекле не само из уста благоверног кнеза лазара, већ из његовог дубоког литургијског опита и светог живота који постаде образац и пример нашег живљења у историји ослањајући се на ове дивне и благословене речи светог благоверног кнеза лазара, умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски атанасије (јевтић) указује на њихово дубоко литургијско утемељење: света и божанствена литургија јесте најизразитији догађај – тајна која земаљско пролазно царство везује за непролазно царство тема броја у химнографији овог празничног дана величамо светог благоверног кнеза лазара као угодника божијег који је, иако овоземаљски владар, више заволео лепоту славе божије и вечни живот у заједници са њим радуј се, свети великомучениче кнеже лазаре! бранислав илић свети кнез лазар (извор: pravoslavieru) 26 5 / 2018 небеско она и јесте наше најконкретније опредељење за царство божије и живот вечни у њему ваистину је свети великомученик лазар својим животом и својом мученичком крвљу посведочио вредност, истинитост и благословени значај ових речи својом христоподобном мученичком кончином показавши да смо позвани и призвани да своје хришћанско опредељење за вечни живот делатно актуелизујемо васцелим својим животом, саображавајући наш живот са светом евхаристијом која је најсавршенији и једини истински предукус царства небеског у химнографији овог празничног дана величамо светог благоверног кнеза лазара као угодника божијег који је, иако овоземаљски владар, више заволео лепоту славе божије и вечни живот у заједници са њим централни моменат скоро свих богослужбених песама које величају господа и дивног међу угодницима његовим, светог великомученика лазара, јесте радост царства небеског тако у једној од стихира на вечерњем појемо: о, надумног чуда, како да те назовем чудесни: праведником, јер заповести божије на земљи сачувао и одржао јеси; мучеником, јер неправедно глава твоја одсече се; пречасни лазаре, благоугодио јеси богу и ангелска насеља си стекао о, неизрецивог ти весеља лазаре, у које те усели христос господ као часног мученика! тема броја химнографија из службе светог великомученика лазара и светих славних и добропобедних мученика и новомученика косовских: заволео си лепоту славе божије, међу земнима си му угодио и добијени талант добрим делима си удвостручио њему си се одужио подвигом до крви и плату за страдања твоја као мученик си примио од христа бога: њега моли да спасе, нас који те песмама славимо, свети лазаре (тропар светом великомученику лазару) због верности богу и божијој правди, пострадасте телом, земља се растужи, ал’ спасосте душе, небо се весели, а преци се ваши распеваше небом, на капији раја сретоше вас с песмом: „имена су ваша у књизи вечности, улазите у рај, децо бесмртности“ ми на земљи, род ваш, кличемо вам у глас: мученици нови, молите се за нас! (тропар светим мученицима и новомученицима косовским) као изврсног изабраника побожности и непостидног мученика за истину, славно и по дугу хвали те стадо твоје, богомудри пошто имаш смелост код христа бога, нама који те славимо смирење испроси, да ти кличемо: радуј се, свети лазаре, свеславни! (кондак светом великомученику лазару) нека хвале бога, поља и ливаде и зелене горе, долине убаве, валовите реке и пећине мрачне, што невином крвљу поливене бише, светом крвљу мноштва српских мученика, вредних домаћина и храбрих војника, младића и деце и девица чедних нека хвале бога и немуште твари, господа што светом целим господари (кондак светим мученицима и новомученицима косовским) даровани ти таланат власти, богомудри, умножио јеси сугубом благодаћу као пастир добри словесног стада, за које си крв своју пролио, лазаре; стога си чуо: добри и верни слуго, уђи у радост господа свога! (стихира на господи возвах светом великомуленику лазару) ваша крв на земљи оста вапијући, а небо прими душе ваше милујући, громови су слаби бол ваш да објаве, а векови су кратки песмом да прославе о, младићи мили поднесте ударце, и прераном смрћу претекосте старце о, дечице златна скршени пупољци, о девојке красне, о витешки момци, именима вашим небо се позлати, а црква се на земљи вечно обогати! (слава на господи возвах светим мученицима и новомученицима косовским) септембар / октобар 2018 27 оче саво, да ли бисте нам могли рећи шта изворно значи синтагма „косовски завет“ и која је њена порука у савременом контексту? – о косовском завету се много говори и у данашњем времену веома често постоји склоност, посебно код млађих људи, да се он посматра као елемент националне и фолклорне митологије, као нешто што не произилази из аутентичног хришћанског предања наравно, сви добро знамо да није тако иако је историјски и културолошки „косовски завет“ везан за један давни период наше историје, он у себи садржи аутентично хришћанско опредељење за истину божију у односу на пролазне вредности овога света у мом омиљеном ранохришћанском тексту (посланици диогнету из 2 века, гл 5) за хришћане се између осталог каже: „бораве у телу, али не живе по телу… на земљи проводе дане, али им је живљење на небу“ ово дубоко еванђелско опредељење само је оваплоћено у историјском избору светог кнеза лазара и остало је упамћено у колективном сећању нашег народа да је „за малена земаљско царство, а небеско од сада и довека“ то је била и остала једна од најважнијих одлика православног идентитета нашег народа, да од овоземаљских вредности постоји оно што је више и вредније у овом опредељењу заправо нема никаквог етничког партикуларизма, јер како се каже у горепоменутој посланици диогнету: „свака туђина њима (хришћанима) је отаџбина, а свака отаџбина туђина“ другим речима, ми смо позвани да живимо као небоземна бића и не негирајући време и простор у коме живимо као етнос и као појединци, своје пуно остварење налазимо у литургијском контексту народа божијег (лаоса) и то као личности сједињене у христу зато је „косовски завет“ кључни део нашег духовног и, истовремено, историјско-културног кода који нас чини оним што јесмо и што нас је вековима сачувало колико је данас косовско-заветна етика нешто што срби препознају као своју вредност или део идентитета? – нажалост, живимо у времену галопирајуће секуларизације у којем се, не само над историјским сећањем, већ уопште над нашим хришћанским наслеђем и идентитетом, спроводи процес „демитологизације свести“ косово је за многе само парче територије, повест о косовској бици и светом кнезу тек само део народне поезије који нема никакве везе са нашим савременим животом штавише, косово је у наше дане тема броја косовски завет садржи аутентично хришћанско опредељење за истину божију у односу на пролазне вредности овога света разговор са архимандритом савом (јањићем), игуманом манастира високи дечани о косовском завету разговор водио: протојереј иван цветковић 28 5 / 2018 сведено на политички проблем који је добрица ћосић дефинисао као „канцер“ кога се србија и српски народ морају решити да би кренули ка будућности криза у којој се налазимо је истовремено и суд (јер грчка реч „крисис“ то и значи) управо време у коме живимо је време суда у коме се процењује колико данас срби косовски завет препознају као своју вредност и део идентитета, а колико као нешто анахроно, чега се коначно треба лишити или га препустити политичарима, који ваљда боље знају како га треба решити ово је озбиљан знак секуларизације хришћанске свести која је до сада била чврста у добром делу нашег народа, посебно у црквеним круговима, али данас и у нашим редовима бива доведена под знак питања ви сте један од сталних чланова мисионарског одељења спц од његовог оснивања можете ли нам рећи нешто о мисионарском раду манастира велики дечани? какав однос манастир има са обичним албанским народом? колика је утеха србима на косову присуство дечанских монаха? – од мог доласка у манастир високи дечани 1992, увек сам постављао питање на који начин мисија манастира високи дечани може да се прошири и међу албанским народом на косову и метохији морам да кажем да немамо тај проблем са православним албанцима из албаније који радо и често навраћају у манастир и доживљавају ову светињу као место евхаристијског сусрета и заједнице са нама и нашим бројним поклоницима из целог света проблем код косовских албанаца јесте пре свега чињеница да је реч о првенствено муслиманском становништву, иако је оно у прошлости имало, барем у одређеним случајевима и временима више поштовања према овом месту него данас кључни проблем јесте политизација нашег хришћанског предања која је посебно уследила након пада комунизма и стварањем разорног амалгама између безбожне идеологије и националне свести код срба тај квази национализам нанео је ненадокнадиву штету пре свега цркви, јер су новопечени „православци“ (бивши комунисти), усмерили савремени српски национализам у правцу који је затворио врата свима онима који су у православној српској традицији, иако припадајући другој вери, увек препознавали део своје прошлости и идентитета наравно, проблеми су почели и много раније, заправо од почетка 19 века стварањем нехришћанских националних идеологија (по угледу на оне западне) које су почеле да нагризају православну икуменску свест и деле и саме православне народе с друге стране албанци на ким су данас изгубили многе традиционалне вредности и све више их нагриза радикални ислам данас су, нажалост, наше светиње многим албанцима више символ опасности за њихов нови национални пан-албански идентитет заснован на крви и територији, него светиње у којима препознају део и своје историје из времена када су били православни хришћани без обзира на то ми сведочимо поруку коју свети краљ стефан већ вековима шири својим живим присуством и молитвом у дечанима, а то је да су дечани, као и све наше светиње, место у које смо позвани да као људи надрастемо пролазно и пронађемо свој дубљи идентитет и личност у христу ту мисију ширимо и према многим инославним гостима из целога света, који дубоко дирнути лепотом манастира и духовном енергијом која зрачи из сваког камена и фреске високих дечана, а поготово из светитељевог кивота, излазе духовно обогаћени, просвећени и освешћени новим духовним искуством каква је слика богослужбеног живота на косову и метохији, како у свештеним обитељима, тако и у парохијама? с којим су тешкоћама суочени свештенослужитељи када је богослужбени живот у питању? – богослужење је само духовно средиште живота наших манастира и парохија у нашем манастиру који је кружног облика црква је у срединиујутро почињемо са молитвом и свакодневном литургијом, а литургијски поретема броја септембар / октобар 2018 29 тема броја дак се концентричним круговима у току дана након службе шири кроз све просторе манастира, на трпезарију, гостопримницу, кухињу, радионице и даље на наша поља и пашњаке увече се све опет сабира на вечерњу молитву и повечерје у храму манастир пулсира евхаристијским ритмом и све бива у литургијском поретку као једна непрестана света литургија ситуација у парохијама је тежа због тога што су многе парохије ако не сасвим угашене, онда сведене на мањи број људи, а цркве су увек биле центар живота нашег народа ту се крштавало, венчавало, сахрањивало срби су у време османског ропства опстали у градским махалама и селима око својих храмова чврсто укотвљени у том литургијском поретку живота са данашњом секуларизацијом све се мења и ван манастира много је теже одржавати овај евхаристијски ритам свакодневно, осим на веће празнике, када се људи окупљају у већем броју манастири и даље остају најважнија места литургијског окупљања на косову и метохији и живи светионици светосавске хришћанске традиције од 2013, у оквиру теме „питајте о саву јањића“ на сајту poukeorg одговарали сте на питања чланова, давали објашњења, духовну подршку, тумачења у светоотачком духу имате велики број посетилаца и на фејсбук профилу и на твитеру колико је овакав начин комуникације и ваше ангажовање значајно за православне хришћане на косову и метохији? – наша вера је увек почивала на речи, јер сâм предвечни божански логос – реч божија обукао се у тело зато је проповед увек била кључни део хришћанског богослужења у литургији речи која претходи евхаристији као што су апостоли некада користили путеве и пошту једне глобалне и наднационалне римске империје ширећи благу вест христову, тако и ми данас користимо савремене медије и у сајбер-спејсу комуницирамо са људима на великој удаљености преносећи и делећи оне вредности за које верујемо да су од суштинског значаја за један аутентичан живот у христу нови медији, посебно друштвене мреже, свакако имају и својих ограничења и део су глобалног света са свим његовим позитивним и негативним странама, али истовремено омогућавају комуникацију која до сада није могла да се замисли то није замена за евхаристијску заједницу, већ може и треба да буде у служби евхаристије која не може да се преточи у виртуелни свет и подразумева живи сусрет и заједницу око чаше господњеипак, у ситуацији када живимо далеко једни од других, често у великим градовима или раштрканим парохијама комуникација преко друштвених мрежа може бити веома важан начин квалитетног пастирског рада и сигуран сам да ће у будућности још више бити коришћена, поред радија, телевизије и штампаних медија које је црква већ прихватила уосталом, зар штампа управо није настала у време гутенберга у намери да се реч божија прошири међу што већим бројем људи и врло брзо су прве штампарије никле и на нашим просторима сада живимо у време још важније технолошке револуције која се може искористити на врло користан начин у циљу учвршћивања наше евхаристијске заједнице и јединства цркве на који начин заинтересовани читаоци могу помоћи добротворни и мисионарски рад манастира високи дечани? – част ми је да објавим да смо на празник успења пресвете богородице коначно отворили нови интернет сајт манастира високи дечани: decaniorg који води наш монах нифонт дечанац иако је остало још да ставимо нове материјале, ова интернет презентација омогућава, не само упознавање са духовним и уметничким богатством манастира, већ и са нашим мисионарским и хуманитарним радом манастир дечани активно ради на помоћи нашем страдалном народу још од 1998, а активно сарађујемо са организацијама које су инспирисане нашим манастиром, посебно dečani monastery relief fund (дечански хуманитарни фонд, из сад), који води наш драги брат и пријатељ архим нектарије серфес (nectarios serfes), и са италијанском организацијом 30 5 / 2018 наших пријатеља amici di decani (пријатељи дечана), коју води дечански пострижник, монах (италијан са сицилије) о бенедикт скарфи (benedetto scarfi) имамо изузетно добру сарадњу са више српских хуманитарних организација, волонтера и бројних пријатеља који у координацији са нашим монахом исаијом активно помажу нашим повратницима и најугроженијим на сајту су постављене и информације како се могу помоћи наше активности и како се у њих може укључити пројекат дечанског сајта је отворен и стално ће се развијати додавањем нових материјала о историји нашег манастира, народа на косову и метохији, нашег богатог духовног, културног и историјског наслеђа и сви људи добре воље добро су дошли да нам помогну тема броја архимандрит сава рођен је као драгутин јањић у дубровнику 6 децембра 1965 године у требињу је завршио основну и средњу школу, а студије енглеског и немачког језика завршио је на филолошком факултету универзитета у београду, истовремено похађајући и предавања на православном богословском факултету у београду примио је крштење 1986, у храму св александра невског у београду за првог духовника је имао блаженопочившег архимандрита тадеја витовничког монашки постриг и ново монашко име по светом сави српском примио је на аранђеловдан 1991, у манастиру црна река обављао је послушање баштована, кувара и гостопримца марта месеца 1992, заједно са првим игуманом обновљеног дечанског братства јеромонахом теодосијем, садашњим епископом рашко-призренским, прешао је у манастир високи дечани где је примио јерођаконски чин у јуну 1992, а јеромонашки у јануару 1993, од када обавља и дужност заменика игумана помагао је у сведочењу истине о све тежој ситуацији на косову и метохији широм света, нарочито од 1996 до 1999године након оружаног сукоба на косову и метохији привремено је боравио у манастиру грачаница 1999–2000, као лични секретар и преводилац епископа рашко-призренског активно је учествовао у низу састанака и путовања ради сведочења истине о послератном страдању српског народа на ким у децембру 2000, вратио се поново у манастир дечани, где је наставио да обавља дужност заменика игумана до 2011, када је у чину архимандрита преузео дужност игумана манастира високи дечани, након избора игумана дечанског теодосија за епархијског архијереја у новембру 2010 године обављао је више послушања најдуже гостопримца и преводиоца духовних књига са грчког на српски језик о сава јањић на интернету мисионари од 1993, када поставља први манастирски сајт који је с временом прерастао у епархијски сајт kosovonet који је водио до 2005, и који садржи низ корисних информација о животу и страдању косовско-метохијских срба у тешким послератним годинама уредник је епархијског сајта eparhija-prizrencom поред редовних игуманских дужности и представљања епархије и манастира у контактима са међународним представницима, архимандрит сава активно помаже епископу теодосију, заједно са архијерејском замеником, такође дечанским сабратом, архимандритом иларионом лупуловићем и осталим његовим најближим сарадницима манастир дечани, чији је игуман, броји двадесет два сабрата која живе у манастиру, од чега укупно шест јеромонаха и четири искушеника септембар / октобар 2018 31 рођена је у селу избенице у општини варварин, данашњем расинском округу у пећкој патријаршији је од 1962 године, скоро цели свој век срце мати харитине бди над душама и животима монахиња у пећкој патријаршији брине о сваком камену, цвету, сваком делићу наше светиње у својој скромности, иако је више од пет деценија овде, каже да она није игуманија, већ намесница патријархова и настојатељица светиње помало уморним кораком, после вечерње службе, обилази древну порту, сагне се и купи отпале гранчице, поред степеница брине се да влада савршен ред и поредак, и то показује својим делом када све преконтролише, обиђе мајсторе, провери како ради млекара и да ли су радници из штале добро вечерали, тихо се повуче у своје одаје последња прва је на јутарњој служби и литургији, иако је у осмој деценији живота из даљине допире мирис липа порта је беспрекорнo уређена трава уредно покошена стари дуд, који је пре седам векова посадио архиепископ свети сава други, рачвајући се на четири стране – дрема иза цркве манастирске је гробље уредно овде се иста пажња посвећује и живима и онима који то нису на гробљу, осим монаха и монахиња, су и прве жртве албанског терора млади људи, девојке, искасапљени у пећи у пећкој патријаршији почивају први мученици наше ратне епопеје на косову и метохији 1999 године девојке, марица мирић и олга новаковић из белог поља код пећи, које су масакриране такође и славољуб радуновић, младић из пећи искасапљен у својој кући и у деловима, у џаку испоручен мајци јулки јулка скрхана, остатак живота је била у манастиру и сахрањена је поред сина на први поглед, утисак је да је мати харитина затворена, озбиљна, помало резервисана дакле, не баш пуно расположена за спољашњи свет знамо и зашто много тога су сестре пећке патријаршије поднеле у протеклих 20–ак година а сада су самеосим, што им свако јутро долазе, према утврђеном распореду и благослову владике теодосија, свештенослужитељи епархије рашко-призренске, који службују у оближњим црквама: отац ранђел денић, млади јереј никола станић и отац небојша секулић из истока самоћу им развејавају и срби-поклоници који нису заборавили своје светиње има и странаца, туриста из немачке, француске, чешке, велике британије, русије, италије, шпаније има и војника који су у међународним војним структурама дођу у униформама, гледају и оду у пећку патријаршију са својом породицом, по традицији, стигао је и свештеник из аустралије, петар божић служи у граду ђилонгу, код мелбурна, али сваке године долази у србију све купи за славу у пећкој патријаршији тако, тема броја над нашим косовом и метохијом је ореол земља је то господња и наша света земља, а цела метохија – метох хиландарски, земља благодатне молитве срби да се боре за своје светиње! разговор са мати харитином (пантић), игуманијом пећке патријаршије разговор водила: биљана живковић 32 5 / 2018 каже, понесе најтоплији благослов има мати харитина времена за сваког госта седи сада са нама у пријемној трпезарији гледа некуд замишљено говори о временима некада и сада, и о србима у тим временима велике су разлике у оном некадашњем комунистичком добу, и овом данашњем то се огледа, у првом реду, у односу према вери, духовности, начину живота, односу према породици, у скромности све оно негативно што се дешава у једном друштву и држави – гибања, немири, ратови – све се то преноси, пресликава на манастире, на црквени живот данашњи, савремени човек, живи вратоломно мало времена има за ближње, мало обзира према окружењу сада могу да иду у цркву, нема забрана, као у време комунизма, али ово време мрака им се испречило ви сте били у пећкој патријаршији у време комунистичког једноумља како сагледавате то време? – човек би најрадије да се не сећа неких времена и људи сећам се, бахатости и суровости људи, који су са поносом говорили како су комунисти, како им је тито императив у животу, изнад породице, изнад свега, о богу се није смело отворено причати упадали су у наше келије и претварали их у „своје собе“ људи са петокраком, или у црним мантилима вршљали су светињом, узимали, отимали собе монахињама бездушно су нас избацивали уселили су се у наш конак својим присуством у светињи уносили су страх и стрепњу скрнавили све чега су се дотакли ми смо, мада веома младе, само божијом милошћу добијале снагу да издржимо то тешко доба уносили су све и свашта у манастир, раскалашно се понашали, као да је светиња – хотел ходали су лети у шорцевима и атлет мајицама у порти возили бицикле, рекреирали се, кикотали у време божића, васкрса, наших слава, намерно су доносили партијске заставе и њима витлали по светињи жалили смо се тадашњем патријарху герману он се трудио да нам помогне, колико је то било у његовој моћи ипак, нашао се неки излаз, хвала богу патријарх је тада из призрена повукао протосинђела десимира влатковића, тадашњег професора призренске богословије овде је протосинђел влатковић, био „кустос“ патријаршије и служио је редовно литургију нашу највећу светињу су хтели да претворе у музеј, у нешто што је „давно умрло“ ипак, надмудрили смо их отац је овде, као „кустос“ редовно служио литургију, живео је у светињи, било нам је много лакше овде је примао посете био је лошег здравља, па смо му помагали у богослужењу све што смо могле тада нас је било 25 монахиња и све смо дисале једном душом није било лако нисмо имали довољно соба, понекад ни хране а ти комунисти, у највећем броју случајева, били су срби брзо су се они одрекли бога, лако су потказивали своје сународнике, навлачили невољу и освету комуниста на породице оних који су долазили у цркву шпијунирали су их и ноћу да ли су комунисти одузели земљу пећкој патријаршији? – све што су могли уграбити, они су уграбили: земљу, шуме, део манастира, а нама су оставили њиве које су биле удаљене од манастира 20 километара пешачиле смо и по 4–5 сати, имали смо два коњића и шпедитер штеделе смо животиње, нас нисмо земља је овде посна, сува, па смо по ноћи морале да заливамо радиле смо на нашим њивама, производиле кукуруз, пшеницу, поврће тако смо се прехрањивале наше најближе комшије шиптари су нас, када је било најтеже замењивали рекли би нам увече: „идите код наших жена, ми ћемо вам заливати башту“ биле смо им захвалне тако је било све до 1990, шиптари су радили у баштама, њивама срби нису желели да раде на манастирском имању у комунистичко време никоме није било лако човеку је било тешко, нечовеку лепо верујте, било нам је лакше понекад са албанцима они су ћутали и радили када уђу у светињу, показивали су поштовање а наши срби су псовали, свађали се међу собом поготово, у време када се градио велики конак ти радници, који су стигли по директиви београда из источне србије, псовали су и скрнавили светитеље, цркву, манастир ми смо се, због тога, плашиле за судбину конака изгорео је убрзо, пошто је био изграђен, 16 марта 1981године срби неимари нису светковали ни велики петак, ни васкрс ништа им није било свето били су у својој, тема броја септембар / октобар 2018 33 тема броја а не у туђој светињи, радили су и веселили се за велики петак, најтужнији дан шиптари нису тада радили, из страха од бога и данас, после све наше голготе, рата, уништавања, паљења светиња, када нас у граду сретну стари пећанци албанског порекла, кажу: „ми бисмо дошли и сада да помогнемо, али не смемо немојте нам замерити, морамо да чувамо децу, унучад ово су страшна времена“ дају стари пећанци тајно прилоге за светињу неки нас сретну, поздраве и кажу: „ми смо стари пећанци ово што је дошло, то нисмо ми“ разумели смо се било је међу њима честитих и добрих људи сећам се, када би долазили да раде, прво су питали и записивали наше празнике и на тај дан нису радили било је тако од 50–их до краја 80–их година а онда се све, што је било иоле добро – сурвало кажете да је било пуно искушења приликом изградње конака у пећкој патријаршији – када смо обнављали стари конак, желели смо да га срби граде за своје потомке, да осете колико је то вредно, да се тако уграде у светињу када је изгорео 1981 године, оправдано смо сумњали да су то урадили албанци има међу њима много оних који су желели да запале нашу светињу, можда су били плаћени за то све нам је изгорело, архива, документација, списи сећам се, тадашња фирма-извођач „обнова“, имала је уговор са спц да све изгради и да нам само дају кључ дође тако камион са грађевинским материјалом, или неком другом робом за наш нови конак, а они су уништавали или крали оно што припада светињи срце нас је болело радницима смо уступили наше поткровље да га користе за конак, а они су све што су нашли у поткровљу покрали, чак су и секиру украли, скинувши је са држача били су то срби из врања, лесковца, пирота и наше околине била је са њима, руководећи кадар, извесна марија ј јуца драги боже, та жена нам је учинила много зла! све је радила да нашкоди пећкој патријаршији без имало скрупула, као да је дошла са таквом директивом направила је велике дугове и велику штету пећкој патријаршији, а ни дана није одговарала пред законом тражили смо правду нико нас није удостојио одговора ви сте овде довољно дуго да можемо да кажемо да сте срасли са светињом монаштво које је данас на ким, много је више од чувара и молитвеника? шта за вас значи пећка патријаршија? – ми знамо историјску, духовну и моралну величину наше светиње непроцењива је! њена важност и улога у нашем трајању су немерљиви ако тога нису биле, у довољној мери, свесне прошле, нити данашње европеизоване генерације, биће свесне оне генерације које ће доћи колико је значајна, довољно казује чињеница да су овде на овом светом месту похрањени наши најзначајнији архијереји, патријарси седиште архиепископије и патријаршије, цркву светих апостола, подигао је архиепископ арсеније први уградио се и наш свети отац сава на једном месту толико духовне и људске величине, која је задужила цео род, нема нигде на свету ми то чувамо и чувале смо својим животима питам се понекад, ко кога штити пре бих рекла да наши свети оци, који овде почивају, штите нас и наша богородица пећка и данило други, арсеније први, и сава трећи, архиепископ никодим, макарије соколовић, патријарси: пајсије и јефрем дугачак је списак поједине фреске обновио је чувени српски сликар из хиландара, георгије митрофановић у црквама пећке патријаршије, која је маузолеј српских архиепископа и патријараха, сачувано је више мер34 5 / 2018 мерних кивота, од којих су неки знатне духовне и уметничке вредности још памте одбегли срби из пећи 16/17 фебруар 2004, када је на ким уништено на десетине наших светиња, када је горело све што је било православно? како сте успели да преживите те паклене дане? – кренула је хорда на нас 16 фебруара било је језиво чули смо претње, пуцње, ужас, ломљаву, жамор, псовке било је око три хиљаде албанских вандала и злочинаца, а нас 23 монахиње са нашом игуманијом февронијом и још три искушенице биле смо спремне да све изгинемо за наше светиње псовали су нам мајку српску, урлали, палили около море мржње ми смо тихо појале, богу смо се молиле и богородици пећкој не знамо колико смо дуго стајале у цркви и певале и нисмо осећале страх, само жарку жељу да сачувамо својим телима светињу да она остане италијанска војска је дошла да нас убеђује да је набоље да напустимо манастир рекли су нам јасно да они не могу да нам гарантују животе и да не смеју да користе оружје, такво је било наређење тог дана је одлука била преиначена припремили су камионе за нашу евакуацију рекле смо једногласно – не! све смо биле спремне да страдамо са нама је тада био владика јоаникије, који је по распореду, служио код нас хорда се све више приближавала и све гласније урлала када је требало да развале врата, италијански војници су их упозорили, да ће искористити сва средства и расположиву муницију, ако било шта покушају против пећке патријаршије и монаштва прво су зверски урлали, потом су се утишали, и после извесног времена, почели су да се разилазе хвала италијанским војницима они су једно време били изоловани, без хране и воде и ми смо, такође, више дана биле одсечене од света све смо делиле са њима они су нас помагали у лековима, било је старих и болесних монахиња даноноћно су нас чували никада нећемо заборавити доброту италијана као да је у једном моменту, када је на нас мржња насрнула, у свима њима планула христова љубав и неустрашивост оно што христос споји у љубави, вечно је и неуништиво увек ћемо им бити захвални молимо се за њих, њихове породице како сада живите? нема нашег народа, у пећи је свега четворо срба, а све их је мање и по селима – тужне смо, тешко нам је у души када дођу божић, васкрс, наша слава, нема срба најтеже нам је било за васкрс 1999 године, и онда када смо бадњак палиле само са италијанским војницима са италијанима смо славиле и сваки божић православни, и све празнике све док су они били овде у пећи скоро да више нема срба а оно што је стало, само четворо наших сународника, питање је када ће они тако усамљени и изоловани – отићи ако неко од протераних срба стигне у завичај, дође да би продао своја имања, куће, њиве најгоре је што они дедовину продају шиптарима, ми за то не дајемо благослов како да прихватимо са радошћу оне србе који су албанцима продали своја имања, а да при том нису морали има много таквих случајева многи су могли да остану све су продали па потом још добили од такозване шиптарске власти некакве пензије, а пред светом то „власт“ на ким представља као повратнике дођу неки срби да би обавили уносну трговину тако чине медвеђу услугу честитим србима са ким тешко нам је када то гледамо знам србе који су албанцима у бесцење продавали имања, 150 евра по ару, а нису хтели да продају својим сународницима касније су их сналазиле велике невоље тема броја отац дионисије наш отац дионисије био је пожртвован и далековид служио је код нас у комунистичким временима до дубоке старости деца су га много волела довољно је било да га виде и одмах би се окупила око њега као пчелице, где год да се појави деца су, потом, долазила у пећку патријаршију, крадом од родитеља безбожника, и молила га да их крсти крштавао их је са сузама такође, знао је ноћу из кревета да устане и да посећује болесне, да буде уз њих, молећи се господу одлазио је свима који су га звали нема данас таквих монаха септембар / октобар 2018 35 тема броја у пећкој патријаршији је свакодневна литургија иако живите у опасном окружењу, свештеници редовно долазе – у нашем манастиру непрекидно тече молитва, више од 30 година је свакодневна литургија чак и када су биле ратне околности, увек су наша црква и патријарх налазили начина да не останемо без свакодневног богослужења то много значи тако су нам долазили и живели са нама и богу се молили монаси из црне горе са благословом митрополита амфилохија радовића у току рата, и после рата, свештенство и монаштво црне горе служило је овде 10 година били су са нама, када смо преживљавали најтежа искушења затим су се организовали свештеници из београда, и увек је долазио и остајао неко од њих, по распореду који су они правили обично су остајали по недељу, две најчешће нам је долазио свештеник радивој панић пећка патријаршија му је била друга кућа потом је владика теодосије одредио свештенство које служи у околини, тако да нам свакога јутра углавном долазе јереји из оближњих села имамо блиске односе са манастиром високи дечани, када год нам нешто треба, дечанци дођу да нам помогну тренутно је 20 монахиња у светињи, и три искушенице са нама је увек једна медицинска сестра, а долазе нам и лекари из београда много је старих и болесних монахиња, треба их неговати, а мало оних који би да дођу и остану у нашој великој светињи били бисмо богу захвални да нам дође подмладак шта поручујете нашем народу? – моје срце их зове и наше монашке молитве их призивају да се врате на наше косово и метохију свима нам је тешко, али лакше ћемо све невоље пребродити, када смо заједно да се заједно изборимо за наше светиње и земљу отаца србима ће бити боље када се освесте, постану свесни да смо као народ ништа без корена, без свести о свом пореклу и завета светог саве над целим простором косова и метохија је ореол, то је света земља, а метох хиландарски – јесте цела метохија то је господња земља земља благодатне молитве, натопљена српском крвљу и жртвом према свом роду, прецима за то су гинули лазар, милош, мусићи зар да некрсту препустимо христов крст вековима освештаван српском крвљу због тога су ницале најлепше светиње којима се данас диви цео свет, попут високих дечана, грачанице, богородице љевишке због тога само овде цветају и миришу божури нема србима мира, ни спокоја, док се себи не вратимо, а онда ће нам господ помоћи и вратити све што нам туђин отима ако су неки са косова и метохије и издали себе, свој народ и своје претке, да се покају, да своју децу уче да знају ко су, ко су им преци а они који су продали имања, а нису имали разлога, нека им бог опрости интервју је вођен крајем 2017 године (први пут сада објављен) чудо крштења десило се то 1989 године свратила у светињу добростојећа породица из београда, која се враћала са летовања водили су двоје деце старији дечак се по уласку у цркву одвојио од родитеља, гледао фреске, кивоте, и кренуо до продавнице тражио је да му купе крст мајка му је рекла да он не може да носи крст, јер није крштен дечак је заплакао питао је мајку: „зашто ме ниси крстила“ она је била збуњена и потресена потом је почео да плаче и млађи син, постављајући јој исто питање одједном је ухватила обојицу дечака за руке и грубо их извела из цркве деца су и даље плакала пришла сам и питала је зашто не крсти децу објаснила сам јој да нама не треба никакав новац, да су потребне једино свеће за крштење дечаци су крштени у старој капели код времешног оца дионисија питао је монах младу жену и њеног мужа, да ли би се и они венчали у цркви пристали су када се све лепо завршило, млада жена нам је рекла да је она унука некадашњег свештеника из саборне цркве и да јој је заборав господа био камен на срцу сада ће моћи деди да погледа у очи 36 5 / 2018 ради чега постоји време? да нас уведе у вечност, одговара црква време је, дакле, овај и будући век наше садашње, историјско, праволинијско поимање времена последица је пада и губитка заједнице са богом као такво, оно је релативно и илузорно у стварности време је неодвојиво од бога и готово да не постоји разлика између овога и будућега века, већ је увек садашњост ову истину осећао је српски кнез лазар, који је изабрао бесмртнога христа и стао под његов крст, свестан да ће тиме показати правац српског крстоношења у векове свој тешки крст кнез лазар је изнео храбро на голготу српске средњевековне драме, а његова достојанствена погибија постала је завет и подстрек свима верујућима до данас пре одлучујуће, косовске битке, православна лазарева србија била је појам слободарске европе, због чега у србију долазе многи молитвеници, исихасти у потрази за христовим миром били су то преподобни оци: ромило раванички, андреј синаит, григорије горњачки (ћутљиви), герасим синаит, григорије синаит, зосим тумански и многи други како поменути, тако и свако од нас има могућност за избор свог пута избор је имао и најславнији српски кнез изабравши уски, трновити пут одбране части и отаџбине, са благословом господњим уочи битке, која бејаше на дан његове крсне славе светог пророка амоса (тога дана се прослављао и свети великомученик вит, па је отуда и назив празника видовдан), свети лазар прослави славу са својим војводама на дан славе, на литургији у цркви лазарици причести се он и сва војска његова потом, сједињени са христом, стигоше на косово поље где им се откри царство небеско, за које су се још раније одлучили, разумевши да је земаљско царство за малена, а небеско увек и довека светолазаревим избором косовски завет је најпоучнија страница књиге српске историје која је у историју овога народа преписана из псалтира: ако заборавим тебе јерусалиме нека ме заборави десница моја ако заборавим тебе косово, нека нестане народа мога, говори српски песник, надахнут горњим речима пророка давида тај завет је благослов и светог саве из светородне лозе симеонове који је имао визију да на сваку српску главу спусти своју свету руку и благосиља је лазарев завет је наша веза са јерусалимом, са христом и црквом његовом, са царством надвременим које је кнез лазар изабрао у име свих нас заувек одлазећи са овог благословеног пута, ма из ког разлога, одлазимо од христа и своје добре вечности до скоро су многе државе имале свога анђела чувара, беседио је блажене успомене епископ хризостом столић, јер је веза једне државе са својим небеским патронима најважнија за њен опстанак у свету, па тек онда по реду важности ређају се привреда, економитема броја првоизабрани народ божији имао је вишевековни поздрав – догодине у јерусалиму, са вером да ће то остварити српска је порука – догодине на газиместану, ако бог да! светолазаревски избор вероучитељ хаџи драган б поповић септембар / октобар 2018 37 ја, спољна и унутрашња политика мишљења смо да анђео господњи наше државности непоколебиво и неодступно чека наше свенародно покајање он не жели да одступи од нас због наших светих небеских заступника, али и наде у свесрпско покајање, као и неопходно јединство по свим важним националним питањима сећање на бој на газиместану, као један од најзначајнијих догађаја у историји српског народа, уврштено је у наш календар, не само због славе кнеза лазара и мученика вита, већ да се покаже колико је важно определење за царство небеско и када је неиздрживо тешко у земаљском царству одрицање од косовског завета, који свети кнез лазар запечати својом крвљу, било би државогубно у сваком погледу иза тог завета стоји сва небеска србија, као најсигурније упориште опстанка српског народа и његове државности првоизабрани народ божији имао је вишевековни поздрав догодине у јерусалиму, са вером да ће то остварити српска је порука: догодине на газиместану, ако бог да! аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја на дан славе, на литургији у цркви лазарици причести се он и сва војска његова потом, сједињени са христом стигоше на косово поље где им се откри царство небеско, за које су се још раније одлучили, разумевши да је земаљско царство за малена, а небеско увек и довека графит са зграде у репишкој улици у београду 38 5 / 2018 лични избор између земаљског и царства небеског остављен је људима од првородног греха и наставио се све време трајања људског рода на земљи, избором „последице“ – пада или спасења господ је своје заповести учинио доступним људском роду и људе одговорним у случају одступања од божије речи под пастирском палицом светог саве, избором православља, срби су направили најбитнији избор у својој историји сва каснија искушења била су наставак преиспитивања духовног стања, савести и свести, ума и разума народа, љубави, вере и наде једно од таквих преиспитивања јесте искушење које су османлије ставиле пред србе када су ступиле на праг средњевековне српске државе, са намером да пониште све што је, дуго, мукотрпно и у великој вери, стицано и грађено личним примером, свети кнез лазар је показао да нема дилему његово познање је потицало не само из положаја владара србије, већ из дубине вере и висине погледа, управљеног ка господу и поред терета одговорности коју је осећао и познања каква будућност чека српски народ, кнез лазар није имао дилему коме се царству приклонити и управо нам је тај, косовски завет, путоказ ка небеским дверима те су двери увек отворене током времена, косовски завет је много пута понављан и много пута у српској историји послушан – зато је била и славна јер господ дарује славу онима који слушају реч господњу цео стари завет сведочи о томе, преко ноја, аврама, мојсија, јакова, исуса навина, цара давида а нови завет потврђује проповедањем спасења косовски завет, у чијем су отиску стари и нови завет, водио је српски народ у праведном боју за очување хришћанске вере и своје отаџбитема броја косовски завет и очување наше свете земље од цепања, мисија су сваког православног хришћанина на овим просторима саборност у том труду су звона која се само удружена чују даље и јаче звоно које увек звони лела марковић газиместан (фото: лела марковић) септембар / октобар 2018 39 не косовски завет се чувао и преносио на нове генерације током турског ропства упркос вековима, упамтили су га ослободиоци знао га је песник-конзул милан ракић када је, 1912 године, са војском целивао земљу код приштине знали су га солунци, као и сви свети српски ратници који су из прекоморских земаља дошли да ослобађају своју отаџбину и у њеној земљи оставе своје кости неверничка власт после другог светског рата почела је да обезвређује и замењује косовски завет безбожничком идеологијом последице те политике осећамо и данас оне се огледају у духовној амнезији и неразумевању суштине косовског завета, који је завет са богом, златно уже којим су се наши преци, очуване вере, извукли из таме турског вилајета косовски завет је поново пред српским народом с том разликом што су до сада питање избора коме се приклонити царству нашем народу наметали други, a погрешним одлукама у последњим деценијама убрзали тадашњи носиоци власти овога пута се, од стране актуелне српске власти, народу намеће одрицање од видовданског завета штавише, народ се психолошки „прерађује“ константним излагањем представа свршеног чина и непостојања избора косовски завет се представља као превазиђена категорија, а у виду тзв компромисног решења народу нуди „економско благостање“ да би се „са кичме“ србије скинуо део косовскометохијског терета срамним цепањем наше свете земље у преводу: поклања се вера за вечеру о тој истој вери било је речи на вечери пред косовски бој међутим, кнезу лазару никада не би пало на памет да зарад пуне трпезе пусти освајача у метохију штавише, часном смрћу показао је да света земља може да се изгуби у боју, али никад поклањањем зато је био владар достојан престола, славе и поверења искушења се понављају, у мање-више различитом облику данас, дати веру за вечеру значи убризгати отров среброљубља у духовно ткиво рода, а отров раздора сипати у корен народа, корен који је густо уплетен у косовско-метохијску црницу господ је озбиљно упозорио србе када је дозволио да болест удари у тело – у територију, како би се народ призвао богу док није прекасно и како би народ спасавао своје духовно здравље које је битније тема броја богородица љевишка (фото: лела марковић) 40 5 / 2018 тема броја делује готово нестварно да неко, у име наше деце, наших родитеља, свих палих предака који нису одступили од косовског завета, свих солунаца и ослободилаца, у име жртава кошара, гораждевца, ђаковице, у име свих страдалих и отетих на косову и метохији, свих оболелих од осиромашеног уранијума, у име сваког срушеног камена светих арханђела, сваке сузе пред богородицом љевишком, сваке молитве пред моштима светог краља стефана дечанског, јоаникија девичког, пред кивотом светих патријараха у пећаршији, може да каже да нису вредели труд, патња ни жртве и да самоиницијативно исече свету земљу и метохију поклони окупатору? да својом вољом омогући да се наше светиње преименују у туђе културно благо и да се краде наша историја како би се попуњавале празне странице историје окупатора у преамбулу устава републике србије уграђен је косовски завет: „полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у србији, полазећи и од тога да је покрајина косово и метохија саставни део територије србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе србије и да из таквог положаја покрајине косово и метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе србије на косову и метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима, грађани србије доносе устав републике србије“ уставна је обавеза, дакле, по највишем правном акту државе, свих државних органа да заступају и штите државне интересе србије на косову и метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима зато је недопустиво да се најављеним променама устава ова обавезујућа преамбула мења или њена обавезност умањује косовски завет јесте колективни, али и појединачни завет ово је испит за сваког појединца, шта му је у срцу, на уснама и у делима, јер је лични избор између страдања и одрицања, избор за улаз на небеса или у пакао нико се од срба под капом небеском не може скрити пред овим ставом и одлуком, сада када се о њој говори и уколико се о њој буде одлучивало ни онај ко ћутњом показује незахвалност према прецима чијим је гробовима србија поплочана, за слободу у којој ужива, нити онај који је слеп и глув за косовски завет косовски завет и очување наше свете земље од цепања, мисија су сваког православног хришћанина на овим просторима саборност у том труду су звона која се само удружена чују даље и јаче божија помоћ је почетак и крај сваке приче, па и ове за ту помоћ потребно је да српски народ искрено и веома гласно завапи како би је господ услишио да ли је крст једини избор, да ли се молитва за свету косовско-метохијску земљу, народ, светиње и братство роји у мислима, чује на уснама и да ли косовски завет заиста одзвања у нашим срцима, то треба да се упита свако од нас аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду косовски завет се представља као превазиђена категорија, а у виду тзв компромисног решења народу нуди „економско благостање“ да би се „са кичме“ србије скинуо део косовско-метохијског терета срамним цепањем наше свете земље септембар / октобар 2018 41 на 50 метара североисточно од храма светог гроба и васкрсења господњег смештен је манастир светих архангела михаила и гаврила (светих архангела) овај, некада српски, а данас манастир јерусалимске патријаршије, значајан је по догађају који се збио још у давидово време место на коме је, према старозаветном догађају, у време цара давида, архангел михаило спустио мач и зауставио даљи помор израиљског народа, постало је светилиште за јевреје у 4 веку (претпоставља се на основу археолошких налаза), цар константин велики изградио је на том месту храм даље се претпоставља да су тај храм до темеља срушили персијанци у 7 веку, а да су потом на овом месту биле мале куће које су страдале у време крсташких ратова у 14 веку, један од највећих српских ктитора и задужбинара, краљ милутин на темељима константиновог храма, подиже манастир посвећен архангелима михаилу и гаврилу место на којем је архангел спустио мач у корице и зауставио страдање народа обележено је мермерним стубићем који се налази у наосу српски краљ милутин био је највећи српски задужбинар после светог саве српског у светој земљи, препознатљив по изградњи овог у народу познатог храма „српски арханђели у јерусалиму“ око овог храма, све до средине 17 века у јерусалиму градила се српска колонија убрзо су изграђени конаци са 40 келија, мала болница, трпезарија, као и два објекта за смештај ходочасника (сматра се да су били капацитета до 200 људи) све је ово изграђено по наредби краља милутина, а у знак захвалности за победу над турцима у малој азији, коју је заједно с византинцима, извојевала милутинова војска о том догађају писао је милутинов летописац, архиепископ данило он у свом летопису пише да је отмени и богобојажљиви краљ милутин своме тасту, византијском краљу андронику другом, у помоћ послао елитне ратнике коњанике који су, предвођени војводом новаком гребостеком, до ногу потукли турке било је то прво српско-турско одмеравање снага, катастрофално по турске ратнике архиепископ данило је записао да су „срби њихова тела секли као трску“ како се ово догодило 1313, сматра се да је исте, или наредне године изграђен овај манастир потоњи српски владари су манастир помагали новчано, слали свештенике и монахе он убрзо постаје центар српских ходочасника у светој земљи, у којем су увек имали места за преноћиште, литургије на српском језику, и у чијој болници су се лечили болесни и повређени словени света земља у 14 веку, један од највећих српских ктитора и задужбинара, краљ милутин, подиже манастир посвећен архангелима михаилу и гаврилу место на којем је архангел спустио мач у корице и зауставио страдање народа обележено је мермерним стубићем који се налази у наосу манастир светих архангела михаила и гаврила у јерусалиму јелена јонић 42 5/ 2018 да би манастир функционисао и очувао самосталност морао је да има велике приходе стешњен између кућа и других хришћанских храмова, манастир није има земљиште осим малог дворишта није имао ни метох у светој земљи, нити економију, па су зато поједини српски владари даровали овај манастир метосима и неким сталним новчаним прилозима тако је српски цар душан даровао манастир светих архангела већим делом прихода манастира светог николе на острву врањина у скадарском језеру са свим његовим метосима, а свечаном повељом, издатом 1350, манастир је добијао и 500 млетачких перпера годишње, које су дубровчани давали за уступање стона и пељешца све до 1501 године до тог времена у дубровник су редовно долазили јерусалимски српски монаси, који су шкртим и претерано педантним дубровчанима морали сваки пут да донесу пуномоћје српског владара и доказ да су заиста сабраћа српског манастира у јерусалиму од 1501, овај доходак је прешао на манастире хиландар и свети павле, на светој гори иако је већ током 15 века српска држава пропадала пред налетом турака, дубровачка република је поштовала завештање српских владара исплаћујући уговорени износ светогорцима све до 19 века света земља мисионарска активност братије манастира св архангела у јерусалиму, била је толико велика и значајна, да су у периоду између 15 и 17 века имали јак утицај на доношење скоро свих важних одлука јерусалимске патријаршије у то време http://holylandphotosnet септембар / октобар 2018 43 манастир св архангела у јерусалиму, у великој мери помагали су и српски ходочасници, руски цареви, влашке војводе мисионарска активност братије била је толико велика и значајна, да су у периоду између 15 и 17 века имали јак утицај на доношење скоро свих важних одлука јерусалимске патријаршије у то време године 1504, манастир бива архитектонски обновљен, изграђују се још два објекта, један за смештај ходочасника, а други за смештај свештенства и монаха у непосредној близини другог новоизграђеног објекта, никле су и куће стално насељених срба у јерусалиму тако да је у светој земљи, у то време, постојала права, мала, српска колонија средином 17 века упади бедуина у јерусалим су учестали страда јерусалимско становништво, а трговина полако замиренема више финансијске помоћи из удаљених српских земаља које су тада већ под османском влашћу, нема помоћи локалног српског и руског становништва, и зато манастир запада у велике дуговепреостало монаштво и свештенство гладује претпоставља се да је 1656 године манастир уступљен јерусалимској патријаршији, која је већ исте године дала свог игумана и више јеромонаха и наредних година га материјално помогла од тада се служба служила на грчком језику, преостали срби су се или вратили у србију, или асимиловали са грцима света земља око овог храма, све до средине 17 века у јерусалиму градила се српска колонија по наредби краља милутина изграђени су конаци са 40 келија, мала болница, трпезарија, као и два објекта за смештај ходочасника (сматра се да су били капацитета до 200 људи) http://holylandphotosnet 44 5/ 2018 и јерменима у јерусалиму, тако да се до краја 17 века губи сваки траг мале српске колоније у јерусалиму руски архимандрит порфирије успенски, вођа руске мисије у јерусалиму, средином 19 века борави у манастиру светих арханђела и пише да у њему има много икона, међу њима и српских у то време у манастиру су постојале: трпезарија, болница, ризница и „дивна библиотека“ са грчким, латинским и словенским рукописима и штампаним књигама неке од рукописних књига данас се налазе у библиотекама кијевске духовне академије, москве, санкт петербурга, ватикана, манастира свете катарине и јерусалимске патријаршије, где је недавно пронађен илуминирани рукописни поклоник „смерног гаврила тадића“ из 1662 године данко давидов у својој књизи запажа да после крсташких похода ниједна европска династија у средњем веку није имала тако чврсте везе са јерусалимом као владарски дом немањића па и касније, обласни господари српских земаља, лазаревићи, бранковићи, балшићи, црнојевићи, петровићи, обреновићи, црквени прелати и монаси, али и световни људи походили су, и даривали, светилишта јерусалима и у доба туркократије ишли су српски поклоници на свети гроб, следећи доментијанов запис о светом сави: „нећу дати сна очима својим, ни покоја коленима својим, док се не поклоним местима на којима су стајале пречисте стопе спаситеља мојега“ међу славним српским поклоницима, овај манастир, касније су походили и патријарх арсеније трећи чарнојевић (1683), београдски митрополит михаило (1883), патријарх герман (1959), патријарх павле (1994) отац григорије, родом из осечине код ваљева, сабрат грчког манастира светог ђорђа у јудејској пустињи, и данас, сваког савиндана, у некадашњој милутиновој задужбини, одслужи литургију на српском језику данас овим манастиром управља јерусалимска патријаршија, а као сећање на србе у манастиру десна капела је посвећена њима света земља манастир св архангела, јерусалим (извор: svetazemljainfo) http://holylandphotosnet септембар / октобар 2018 45 манастир ставроникита је основан 1541године и посвећен је светитељу николају чудотворцу овај манастир је смештен на северо-источној обали полуострва атос, на високој стени изнад самог мора, на средини пута од манастира ивирон ка манастиру пантократор од кареје је удаљен око један сат хода манастир је по светогорском предању добио име по двојици монаха ставри и никити, који су пре изградње манастира живели у малој келији у овом крају по другом светогорском предању, манастир је добио име по оснивачу манастира никифору ставроникити, команданту цара јована цимиског све до почетка 19 века овај манастир се, поред свог већ устаљеног назива, у народу звао и манастиром пресвете богородице, што се може наћи и у архивским документима међутим, постоји документ из 1012 године који наводи да је један од потписника истог био неки прота никифор ставроникитски, што упућује на постојање манастира ставрониките, а да ли је у питању управо овај данашњи, у смислу да је изграђен на темељима некадашњег, или се ради о неком манастиру ставроникита који је на неком другом месту, остаје и даље непознаница и задатак за будућа истраживања и овај манастир ставроникита током 12 и 13 века, као и већина других светогорских манастира, трпео је велике похаре од стране пирата и латина неки документи наводе да је био пуст и у рушевинама још за време власти латина (1204–1261 године) године 1287 ставроникита је уступљен кутлумушу, а затим манастиру филотеју, који га је касније, као станиште посвећено богородици, продао игуману григорију из геромериона у треспротији за четири хиљаде сребрњака света гора међу сачуваним кодексима у манастирској ризници истичу се бр 43, јеванђеље из xi века, које садржи минијатуре четворице јеванђелиста представљених као „антички филозофи“ и бр 46, познат као псалтир ставрониките из xii века, исписан златним словима и богато украшен манастир ставроникита немања јонић манастир ставроникита, икона светог николе стридиса (извор: http://kostas-assimiscom) 46 5/ 2018 игуман григорије је од васељенског патријарха јеремије i, свог земљака, добио благослов да оснује нови манастир, вероватно под истим именом и на темељима старог манастира, што је учинио у периоду од 1533–1541 године, чиме је овај манастир постао најмлађи од свих других сада постојећих манастира на светој гори две године по завршетку изградње новог манастира, ово здање је задесио велики пожар у коме је већи део манастира страдао, али је тада игуман григорије већ био упокојен, па је обавезу да обнови рушевину преузео лично патријарх јеремија i и постао његов суоснивач тако, из његова два документа „есеј“ и „тестамент“ се сазнаје да је, и поред свеопште раширености идиоритмије по светој гори, у то време, у манастиру ставроникита била киновија и да је манастир био добро организован међутим, током 16 и 17 века манастир захватају тешки финансијски проблеми, високи турски порези, монашко братство је било мало, тако да је манастир често био приморан да уступа своје мале метохе ван свете горе на коришћење за одређену накнаду, па чак и да их продаје манастир је нарочито био у тешким приликама након два пожара која су се збила у 18 веку и који су за последицу имала дуготрајну нефункционалност већине манастирских објеката све ове неприлике манастир не би преживео да није било добрих људи који су га финансијски подржавали, као што су архонт сервопулос (1612 године), јеромонах маркос (1614 године), жена томе клада куртеса (1630 године) и господар влашке александар гикас (1727–1740године) током свих ових година манастир је због опстанка монаха прешао у идиоритмију током рата за ослобођење од турака 1821 године, манастир ставроникита, као и остали светогорски манастири, је био на правим искушењима монаштво се скоро у потпуности угасило пошто су многи побегли из манастира у страху од турске одмазде, неки су отишли у рат да се боре против турака, а мањи број се населио у околним напуштеним келијама и скитовима ова ситуација је трајала десет година, након чега су турци напустили свету гору, а преживели монаси су се вратили у манастир потом су још три пожара (1864, 1874 и 1879) озбиљно оштетила манастир, након којих је био скоро пуст, па је опет био под патронатом свештене општине у кареји света гора манастир ставроникита (извор: http://wwwparaklisicom) септембар / октобар 2018 47 после последњег пожара манастир је почео да обнавља архимандрит ватопедског манастира о теофил манастир се по први пут добро финансијски консолидовао тек 1968 године када је васељенски патријарх антинагора дао благослов за помоћ исте године манастир је вратио општежиће (киновију), што је био први забележен случај на светој гори, у наше време манастир ставроникита је по величини најмањи светогорски манастир одликује се високим здањима и пиргом католикон манастира је посвећен светом николи и најмањи је католикон на светој гори, изграђен 1536 године, вероватно на темељима старијег католикона пресвете богородице реконструисан је 1628 године, а припрата је изграђена 1630 године католикон се разликује од других католикона на светој гори по томе што нема апсиду ни параклисе на бочним странама спољне припрате, управо због веома мале порте у којој је смештен иако мали, католикон баштини веома вредне фреске познатог фрескописца теофана ватаса са крита и његовог сина сиомеона, које су већим делом сачуване, али се данас не могу видети пошто су пресликане истим темама и мотивима знатно мање уметничке вредности у 19 веку дрвени иконостас потиче из 1743 године и спада међу најлепше на светој гори на њему је приказано 12 великих празника у зидинама манастира смештена су четири параклиса трпезарија се не налази преко пута католикона, већ је на првом спрату јужног крила пре 20 година, у току конзерваторских радова, откривена је већа површина зидова под фрескама за које се претпоставља да су дело теофана критског манастир поседује и 33 колибе, каливе, у пределу капсала, које су данас углавном ненастањене, као и 4 келије у кареји манастирска ризница чува честице крста господњег, икону светог николаја чудотворца стридиса, делиће моштију светог василија великог, светог јована златоустог, светог света гора манастир ставроникита (извор: wwwtrekearthcom) 48 5/ 2018 григорија богослова, првомученика стефана и других светитеља, древне црквене предмете и друге драгоцености библиотека чува и старе рукописне књиге, од којих су 53 на пергаменту, као и 4 свитка међу сачуваним кодексима, истичу се бр 43, јеванђеље из xi века, које садржи минијатуре четворице јеванђелиста представљених као „антички филозофи“ и бр 46, познат као псалтир ставрониките из xii века, исписан златним словима и богато украшен, чију је сличност са сопоћанским фрескама уочио светозар радојчић василије барски је 1744 године записао: „ја кажем како тако лепу књигу на читавом свом путовању не видех“ од литијских икона најпознатије су: светог николе у мозаику и деизис прва стоји десно од улаза у цркву предање каже да су ову икону рибари мрежом извукли из морских дубина, где је почивала пет стотина година, и предали је монасима на челу има посекотину за коју се мисли да је настала од, на том месту, припијене шкољке због чега се и зове „свети никола од шкољки“друга се налази на десном зиду спољне припрате, а необична је по томе што се на месту које на деизису обично заузима свети јован крститељ налази свети никола данас је манастир ставроникита обновљен, а његово киновијско братство броји око 50 монаха који су настањени у самом манастиру као и у његовим келијама и колибама у капсали и кареји манастир заузима петнаесто место у светогорској хијерархији манастира света гора католикон манастира је изграђен 1536 и посвећен је светом николи иако је најмањи католикон на светој гори баштини веома вредне фреске, које су већим делом сачуване, али се на жалост данас не могу видети, јер су пресликане истим темама и мотивима знатно мање уметничке вредности у 19 веку деизис (извор: pinimgcom) септембар / октобар 2018 49 окружени смо пушачима на сваком месту пушачиосећам се грозно, мученички све их сажаљевам, гледајући их како сâми себе муче, али и нас, непушаче, муче као да су дрогирани, а ми не можемо да им помогнемо јер нас је мало, они су огромна већина осећам се немоћно, скрећем поглед, али где год да се окренем – опет пушачии деца пуше! страшно! мучење и самомучење коме је теже? осећам се као ноје пре потопа, као лот пре спаљивања содома и гомора, али и као јов, или као св силуан атонски кад га је напустила благодат господња, на кога се ипак сажали дух свети и утеши га речима: „држи свој ум у аду и не очајавај!“ али, како да не очајавам кад све њих већ сада гледам како се муче у земаљском паклу, како су већ сада свезани, а какав их тек пакао чека?! а што је најгоре и обесхрабрујуће, они о томе и не размишљају, нити желе да се развежу, као да се то њих не тиче нажалост, међу њима су и многи данашњи хришћани шта тиме хоће да нам покажу и докажу? хоће да споје неспојиво – свето и несвето, врлину и грех немају довољно воље и снаге да се обрачунају са грехом, понављају га упорно па, и кад се кају, опет га понављају то је јасан знак да са њиховом вером нешто није у реду није довољна само добра намера, важнији је начин њеног остварења блажени августин хипонски нас упозорава да је „пут ка паклу поплочан добрим намерама“ које нису остварене на добар и богодоличан начин у једној духовној књизи (подвижници у свету, изд задужбина хиландара, 2015), прочитала сам како је господ помагао узгајивачима дувана и слао им кишу када су претиле суше, на молитве његових угодника то ме је саблазнило нека ми господ опрости што осуђујући ту погибељну страст осуђујем и те људе, а дотичем се и сâмог бога али, опет питам зашто? зашто им није спалио те грозне усеве од којих се прави отров за душу и тело? а онда су уследила и друга саблажњива питања: зашто бог, уопште, дозвољава да расте дуван, марихуана, кока (од које се прави кокаин), отровне печурке, коров? зашто ствара инсекте и друге штеточине да нападају храну којом се хранимо па смо приморани да их третирамо противотровним хемикалијама (али, опет отровним) и тако се и сами трујемо? зашто бог допушта да израсте и сазри генетски модификована храна (gmo), зашто допушта дете из епрувете или да се роди богаљ и болесно дете? зашто то бог одмах не спречи? па још и отровне животиње (змија, шкорпија и др) и крволочне животиње?! а знамо да су у едему (рајском врту) све биле добре и волеле адама и еву шта се са њима догодило? шта? отров адамовог греха прешао је на њих а шта је значила та забрањена воћка? значила је: забрањено ти је да знаш за зло, а дозвољена су ти сва добра раја али, ако ти желиш да, поред свег добра, упознаш и зло, онда ћеш и увидети њихову разлику, јер ти ја, твој бог и створитељ, не ускраћујем слободу ни у чему тако су адам и ева, својом слободмисли рвући се са саблазнима овога света, све сам разумела – све што је грешно повезано је са оним забрањеним дрветом „познања добра и зла“ и са прародитељском непослушношћу о једној саблазни радмила грујић 50 5/ 2018 ном вољом и непотребном и бескорисном радозналошћу, упознали зло у његовом најстрашнијем облику а ми, потомци адама, иако спасени од вечног зла христовом човекољубивом жртвом, и даље својом вољом идемо путем зла, а одбијамо христово добро зато се сваки адамов потомак рађа са његовим првогрехом, а очишћује се и трајно ослобађа само крштењем, али му је и даље богом дарована слобода да се сам определи да ли ће следовати христовом добру и христу, к
Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ диоклијски Методије фото: Сергеј Забијако извор: Митрополија црногорско-приморска Фотографија на другој страни корице: Свети исповедник Варнава, Епископ хвостански Извор: из истоимене књиге аутора протојереја-ставрофора Саве Б Јовића Фотографија на трећој страни корице: У олтару храма Пећке Патријаршије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: Драган С Танасијевић СВЕСКА 363, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2018 Реч уредника Печат Косовског завета у нашем времену 2 Реч пастира Косовска логика и економија 4 Материк Успење Пресвете Богородице – Прелазак у живот 6 Реч Архијереја Треба се саображавати са живом вером непрестаним сусретањем са Христом 8 Мисиологија Савремена мисија Цркве 13 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг (други део) 15 Хришћанство и психологија О негативним помислима 19 ТЕМА БРОЈА Косовски завет 23 Радуј се, Свети Великомучениче кнеже Лазаре! 26 Разговор са архимандритом Савом (Јањићем) О Косовском завету 28 Разговор са мати Харитином (Пантић) Срби да се боре за своје светиње! 32 Светолазаревски избор 37 Звоно које увек звони 39 Света Земља Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила у Јерусалиму 42 Света Гора Манастир Ставроникита 46 Мисли О једној саблазни 50 Сведочанства Како да променим свет? 52 Хришћанска књижевност Молитва у делима Милутина Бојића 54 Сећање Одлазак вредне пчеле српске академске кошнице 56 Поезија Стефану за вечни спомен 59 Мисионарски излог Хришћански извори – светоотачка штива за српске читаоце 60 Поезија за децу 64 стране септембар / октобар 2018 1 ˜°˛˝°˙ˆ ˇ Р/ОКТОБˇ ˘ 2018 цена 90 динара МИСИОНА˘ СКО ГЛАСИЛО ˜˘˛ СКЕ ˛˘ ˇ О˜ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ˝ ема броја: Косовски †аве“ и на‘ е време мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уп
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ диоклијски Методије фото: Сергеј Забијако извор: Митрополија црногорско-приморска Фотографија на другој страни корице: Свети исповедник Варнава, Епископ хвостански Извор: из истоимене књиге аутора протојереја-ставрофора Саве Б Јовића Фотографија на трећој страни корице: У олтару храма Пећке Патријаршије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: Драган С Танасијевић СВЕСКА 363, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2018 Реч уредника Печат Косовског завета у нашем времену 2 Реч пастира Косовска логика и економија 4 Материк Успење Пресвете Богородице – Прелазак у живот 6 Реч Архијереја Треба се саображавати са живом вером непрестаним сусретањем са Христом 8 Мисиологија Савремена мисија Цркве 13 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг (други део) 15 Хришћанство и психологија О негативним помислима 19 ТЕМА БРОЈА Косовски завет 23 Радуј се, Свети Великомучениче кнеже Лазаре! 26 Разговор са архимандритом Савом (Јањићем) О Косовском завету 28 Разговор са мати Харитином (Пантић) Срби да се боре за своје светиње! 32 Светолазаревски избор 37 Звоно које увек звони 39 Света Земља Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила у Јерусалиму 42 Света Гора Манастир Ставроникита 46 Мисли О једној саблазни 50 Сведочанства Како да променим свет? 52 Хришћанска књижевност Молитва у делима Милутина Бојића 54 Сећање Одлазак вредне пчеле српске академске кошнице 56 Поезија Стефану за вечни спомен 59 Мисионарски излог Хришћански извори – светоотачка штива за српске читаоце 60 Поезија за децу 64 стране септембар / октобар 2018 1 ˜°˛˝°˙ˆ ˇ Р/ОКТОБˇ ˘ 2018 цена 90 динара МИСИОНА˘ СКО ГЛАСИЛО ˜˘˛ СКЕ ˛˘ ˇ О˜ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ˝ ема броја: Косовски †аве“ и на‘ е време мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уп
Одреднице:
1. 121868 / ...битке, која бејаше на дан његове крсне славе светог пророка АМОСА (тога дана се прослављао и свети великомученик вит, па је отуда и назив празника видовдан), свети лазар прослави славу ...
1. 121868 / ...битке, која бејаше на дан његове крсне славе светог пророка АМОСА (тога дана се прослављао и свети великомученик вит, па је отуда и назив празника видовдан), свети лазар прослави славу ...
11
Свеска: 374 | Мисија и исихија
...говорили о „јед- ном дејству и једној вољи“ у христу (павле сАМОСА?📌 тски, теодор мопсуестијски и несто-
рије) сергије је то схватање изнео у писму
папи хонорију, који се брзо сагласио са сер-
гијем
...говорили о „јед- ном дејству и једној вољи“ у христу (павле с
МЕТА инфо: Р:23747 К:179660 Д:99
| Свеска 374 |
Свеска: 374 | Мисија и исихија
... да је у христу једна енергија/ дејство и једна воља, те је монофизитима, који су веровали да у христу постоји само „једна природа“, предложено сједињење на тој основи, што је названо у првој фази моно- енергизам, а у другој фази монотелитизам 3 неки су јеретици и раније говорили о „јед- ном дејству и једној вољи“ у христу (павле самосатски, теодор мопсуестијски и несто- рије) сергије је то схватање изнео у писму папи хонорију, који се брзо сагласио са сер- гијем и прихватио, поменувши у одговору „једну вољу“ и предложивши да се не поми- ње „ни једна“, ни „две воље“ у христу патри- јарх сергије је о томе обавестио ираклија и цар је издао едикт назван ектесис (децембар 638), којим намеће свима учење о „једној во- љи“ у христу и забрањује расправу о једној или две енергије!4 на тај начин је покренут богословски спор који је коначно разрешен шестим васељенским сабором император је изјавио да не сазива сабор због политичких циљева, већ једино ради 2 такав је био епископ теодор фарански, склон моно- физитизму (за кога неки мисле да је то теодор раит- ски (синајски), док новија истраживања показују да је овај био православни теолог) 3 атанасије јевтић, патрологија, београд, требиње, лос анђелес 2018, стр 39 4 ираклије је на самрти 641 приписао ектесис патријар- ху сергију види: атанасије јевтић, патрологија, стр 39 историја хришћанства делатност шестог васељенског сабора завршена је осамнаестим заседањем 16 септембра, на којем је у императоровом присуству било прочитано и са његове стране потписано изложење вере (орос) сабора, које су потписали и сви оци сабора шести васељенски сабор раде с булајић јул / август 2020 5 историја хришћанства разјашњења истине 5 главни заштитници мо- нотелитства били су макарије антиохијски и његов ученик монах стефан прво су се рим- ски изасланици обратили императору ука- зујући на немире који су изазвани у цркви од стране монотелитства, а којима су се не- успешно супротстављали римски епископи на почетку су читана акта трећег, четвртог и 5 василије васиљевич болотов, историја цркве у пе- риоду васељенских сабора, интерклима – графика, краљево 2006, стр 411 петог васељенског сабора тако је прочитан и томос папе лава великог на познати израз у томосу agit utraque forma макарије антио- хијски је приметио да у томосу нема израза „две енергије“, па су му оци сабора рекли да није тачно да лав велики говори о „једној енергији“ оци сабора су констатовали да је рукопис тог текста био фалсификован та расправа се завршила одлуком о свргавању макарија, али су представници државне вла- сти изразили жељу да се макарију да време у свом изложењу вере, оци су поновили никеоцари- градски символ вере и суштински део халкидонског изложења вере, допунивши његов текст на два места додацима из изложења вере петог васељенског са- бора и сами су изложили православно учење о две воље и два дејства у христу шести васељенски сабор, минијатура из средњовековне хронике константина манасије, бугарска (извор: https://pravoslavieru/) 6 4 / 2020 историја хришћанства за размишљање 6 али сабор није полагао наде у макаријево искрено обраћање, због чега је на његово место изабрао теофана после сабора, макарије је са својим учени- ком стефаном отишао у рим ради разјашње- ња са папом 7 надаље, оци сабора расправљали су о епископима који су били под сумњом да су монофизити, па дакле и монотелити то су били сергије цариградски, теодор фа- рански и патријарси цариградски: пир, павле и петар а њима је прибројан и па- па хонорије (на 13 заседању 26 марта 681 г) анатема против ових лица, укљу- чујући и хонорија, поновљена је и у завр- шној одлуци шестог сабора, а такође и на седмом васељенском сабору 8 делатност шестог васељенског сабора завршена је осамнаестим заседањем 16 септембра, на којем је у императоровом присуству било прочитано и са његове стране пот- писано изложење вере (орос) сабора, ко- је су потписали и сви оци сабора, била је донета анатема против осуђених јерети- ка, а императору је изговорена поздрав- на беседа у свом изложењу вере, оци су поновили никеоцариградски символ ве- ре и суштински део халкидонског изло- жења вере, допунивши његов текст на два места додацима из изложења вере петог васељенског сабора и сами су изложили православно учење о две воље и два деј- ства у христу следећим речима:9 и ми исто тако исповедамо, по учењу светих отаца, две природне воље или хтења у христу, и два природна дејства (= енергије), недељиво, неизменљиво, неразлучно, несливено; и две природ- не воље нису опречне – не би било тога! 6 атанасије јевтић, патрологија, стр 40–41 7 василије васиљевич болотов, историја цркве у пе- риоду васељенских сабора, стр 413 8 атанасије јевтић, патрологија, стр 41 9 василије васиљевич болотов, историја цркве у пе- риоду васељенских сабора, стр 416 – као што рекоше безбожни јеретици, него човечанска воља његова следује, не противи се, нити противстаје, већ се већма покорава његовој божанској и свемоћној вољи „јер је требало да се воља тела покреће и повињава божан- ској вољи“, сходно премудром атанаси- ју (великом) јер, као што се његово те- ло, назива и јесте тело бога логоса, тако и природна воља тела његовог, назива се и јесте својствена богу логосу, као што говори он сам „јер сиђох с неба, не да чиним вољу своју, него вољу оца који ме је послао“ (јн 6, 38), говорећи (= називајући) сопственом вољом вољу тела, пошто је и тело постало сопстве- но његово јер, на који начин све свето и пречисто одушевљено тело његово, обожено, није укинуто, него остајући у своје оросу и логосу, тако и човечанска воља његова, обожена, није укинута, него је већма спасена (= очувана), сход- но григорију богослову, који каже: „јер његово хтење, схватано (= замишљано) по спаситељу, није супротно њему, јер је свецело обожено 10 10 mansi, 11, 637bc; pg 36, 117 свети максим исповедник, новија грчка икона јул / август 2020 7 полихрона! једна жена угледног пле- мићког рода кападокије, чија је отаџ- бина у лоду, у палестини није била засле- пљена земаљским благом, нити је волела испразности пролазног света изабрала је скроман и честит породичан живот са му- жем геронтијем, војним официрем, који је испрва био идолопоклоник њихово дете, још као мало, полихрона је тајно крстила у једном манастиру у јерменији, и дала му име георгије, у време када је почео да ду- ва непријатељски ветар суровог прогони- теља диоклецијана своју хришћанску ве- ру је верна супруга неговала са тачношћу и разборитошћу са љубављу и кроткошћу уливала је свом многобожачком мужу мир христов и тако је и он убрзо постао хри- шћанин међутим, убрзо затим позва себи господ геронтија, остављајући у рукама верне супруге десетогодишњег георгија ожалошћена удова полихрона настави тада са још већом марљивошћу да натапа душу свог јединог детета небеским знањем хришћанске вере како су пролазиле годи- не, имала је само једну жељу за свога сина: да не уништи племенитост своје душе, да не изгуби своју веру, да не буде понесем струјом отпадништва њихове епохе гледа- ше полихрона свога сина и радоваше се и прослављаше бога, јер у пролеће његовог живота процветаху силне врлине беше мо- мак наочит, племенит, храбар, са мноштвом дарова на којима би му свако позавидео! све то учинило је да врло брзо буде при- мљен у службу диоклецијана, а затим зау- зме истакнуто место и буде одликован са осамнаест година георгије је задобио чин не само трибуна него и војводе (заповедни- ка) царске гарде са својим храбрим, али и скромним хришћанским држањем, привео је у хришћанску веру једанаест највиших војсковођа и саму царицу александру, су- пругу диоклецијана, заједно са троје ње- материк наша црква 6 маја, заједно са светим и славним великомучеником и победоносцем георгијем прославља и његову мајку, свету мученицу полихрону света полихрона, мати светог георгија превод са јелинског михаела панковић свети геронтије и полихрона, икона 8 4 / 2020 у дијалогу са атеизмом них слуга све ово је разбеснело суровог тиранина отпочела су испитивања и муче- ња, која су трајала више од две године све ово време крај георгија је била, и тајно му помагала мајка полихрона својим ватре- ним речима га је храбрила да не поклек- не, а својом смерношћу у служби богу га је подстицала и јачала у вери како у мрачној тамници тако и током мучења верна мати полихрона бринула се за свето причешће свога детета! међутим, њено делање није остало не- примећено виделе су је очи страшног про- гонитеља диоклецијана и упитале је: „ко је ова смела жена? шта хоће? која је њена улога?“ полихрона се предала и неустра- шиво одговорила на царева питања: „зовем се полихрона“, рекла му је, „и хришћанка сам, исто као и мој син георгије узалуд ми- слиш да га кажњаваш он је овенчан вели- ком славом цара нашега христа!“ ово кратко казивање било је довољно да буде заробљена и зверски мучена, верна полихрона а она постојана, храбра, одва- жна трпела је, подносила, молила се и ра- довала све до трена када је душа њена од- лепршала слободна господу исусу христу! пострадала је истога дана када и њен син пре него што је предао своју душу госпо- ду, георгије је дао наредбу свом верном слуги пасикрату да га сахрани са његовом мајком у лиду у палестини на том тлу по- чивали су заједно у миру мајка и син, све до епохе крсташких ратова, када су латини ископали њене свете мошти и преместили на запад сваки смерни ходочасник походећи спо- менике цркве у светородној кападоки- ји остаје задивљен пред светим списима страдања светог георгија и његове мати полихроне нека би заступништвом свете полихро- не, мајке данас биле подстицане не само да рађају децу, него да их и поново рађају у христу и „припремају“ да постану свети амин! извор: https://antexoumewordpresscom речима професора докинса, дарвинистич- ка логика, заснована на механизму при- родне селекције, функционише на следећи начин: „следећи логику дарвинизма, закључу- јемо како у хијерархији живота јединка ко- ја преживи и прође кроз филтер природне селекције, тежи да буде себична опстаће јединке које успешно преживе на рачун су- парника на свом нивоу хијерархије управо ту лежи значење себичности у контексту ове теорије“ јединке које преживе филтер природ- не селекције, односно оне које су најбоље прилагођене одређеним природним усло- вима у својој животној околини, имаће при- вилегију да пренесу даље своје гене кроз размножавање „себичност“ је овде мета- форичког значења, јер се односи на ген ко- ји „програмира“ јединку, а не на јединку или личност као такву, нити на одређену врсту живих бића „себичност“ се, дакле односи на ген – на информацију међутим, те ин- формације – гени, опстају тако што, по речи- ма професора докинса, „наводе организме да се понашају себично“ та „себичност“ се огледа у тежњи гена да опстану – преживе и умноже се размножавањем јединки (генет- ске копије) и заиста, живот у природи око нас овако функционише могли бисмо рећи да два најјача нагона управљају нашим жи- вотом – нагон за преживљавањем и нагон за репродукцијом (сексуални нагон) ова два нагона су видна како у нашем свесном, тако и у несвесном (вегетативном) нивоу нашег биолошког бића оно што докинс назива „себичним геном“ који нас програмира, ја бих као теолог назвао „старим адамом“, па- лом природом коју кроз биолошко рађање наслеђујемо првородни грех и његово на- слеђивање многи схватају у јуридичким ка- тегоријама такво схватање води у озбиљан јуридичко-логички проблем и питање – ка- ко можемо наследити
... да је у христу једна енергија/ дејство и једна воља, те је монофизитима, који су веровали да у христу постоји само „једна природа“, предложено сједињење на тој основи, што је названо у првој фази моно- енергизам, а у другој фази монотелитизам 3 неки су јеретици и раније говорили о „јед- ном дејству и једној вољи“ у христу (павле самосатски, теодор мопсуестијски и несто- рије) сергије је то схватање изнео у писму папи хонорију, који се брзо сагласио са сер- гијем и прихватио, поменувши у одговору „једну вољу“ и предложивши да се не поми- ње „ни једна“, ни „две воље“ у христу патри- јарх сергије је о томе обавестио ираклија и цар је издао едикт назван ектесис (децембар 638), којим намеће свима учење о „једној во- љи“ у христу и забрањује расправу о једној или две енергије!4 на тај начин је покренут богословски спор који је коначно разрешен шестим васељенским сабором император је изјавио да не сазива сабор због политичких циљева, већ једино ради 2 такав је био епископ теодор фарански, склон моно- физитизму (за кога неки мисле да је то теодор раит- ски (синајски), док новија истраживања показују да је овај био православни теолог) 3 атанасије јевтић, патрологија, београд, требиње, лос анђелес 2018, стр 39 4 ираклије је на самрти 641 приписао ектесис патријар- ху сергију види: атанасије јевтић, патрологија, стр 39 историја хришћанства делатност шестог васељенског сабора завршена је осамнаестим заседањем 16 септембра, на којем је у императоровом присуству било прочитано и са његове стране потписано изложење вере (орос) сабора, које су потписали и сви оци сабора шести васељенски сабор раде с булајић јул / август 2020 5 историја хришћанства разјашњења истине 5 главни заштитници мо- нотелитства били су макарије антиохијски и његов ученик монах стефан прво су се рим- ски изасланици обратили императору ука- зујући на немире који су изазвани у цркви од стране монотелитства, а којима су се не- успешно супротстављали римски епископи на почетку су читана акта трећег, четвртог и 5 василије васиљевич болотов, историја цркве у пе- риоду васељенских сабора, интерклима – графика, краљево 2006, стр 411 петог васељенског сабора тако је прочитан и томос папе лава великог на познати израз у томосу agit utraque forma макарије антио- хијски је приметио да у томосу нема израза „две енергије“, па су му оци сабора рекли да није тачно да лав велики говори о „једној енергији“ оци сабора су констатовали да је рукопис тог текста био фалсификован та расправа се завршила одлуком о свргавању макарија, али су представници државне вла- сти изразили жељу да се макарију да време у свом изложењу вере, оци су поновили никеоцари- градски символ вере и суштински део халкидонског изложења вере, допунивши његов текст на два места додацима из изложења вере петог васељенског са- бора и сами су изложили православно учење о две воље и два дејства у христу шести васељенски сабор, минијатура из средњовековне хронике константина манасије, бугарска (извор: https://pravoslavieru/) 6 4 / 2020 историја хришћанства за размишљање 6 али сабор није полагао наде у макаријево искрено обраћање, због чега је на његово место изабрао теофана после сабора, макарије је са својим учени- ком стефаном отишао у рим ради разјашње- ња са папом 7 надаље, оци сабора расправљали су о епископима који су били под сумњом да су монофизити, па дакле и монотелити то су били сергије цариградски, теодор фа- рански и патријарси цариградски: пир, павле и петар а њима је прибројан и па- па хонорије (на 13 заседању 26 марта 681 г) анатема против ових лица, укљу- чујући и хонорија, поновљена је и у завр- шној одлуци шестог сабора, а такође и на седмом васељенском сабору 8 делатност шестог васељенског сабора завршена је осамнаестим заседањем 16 септембра, на којем је у императоровом присуству било прочитано и са његове стране пот- писано изложење вере (орос) сабора, ко- је су потписали и сви оци сабора, била је донета анатема против осуђених јерети- ка, а императору је изговорена поздрав- на беседа у свом изложењу вере, оци су поновили никеоцариградски символ ве- ре и суштински део халкидонског изло- жења вере, допунивши његов текст на два места додацима из изложења вере петог васељенског сабора и сами су изложили православно учење о две воље и два деј- ства у христу следећим речима:9 и ми исто тако исповедамо, по учењу светих отаца, две природне воље или хтења у христу, и два природна дејства (= енергије), недељиво, неизменљиво, неразлучно, несливено; и две природ- не воље нису опречне – не би било тога! 6 атанасије јевтић, патрологија, стр 40–41 7 василије васиљевич болотов, историја цркве у пе- риоду васељенских сабора, стр 413 8 атанасије јевтић, патрологија, стр 41 9 василије васиљевич болотов, историја цркве у пе- риоду васељенских сабора, стр 416 – као што рекоше безбожни јеретици, него човечанска воља његова следује, не противи се, нити противстаје, већ се већма покорава његовој божанској и свемоћној вољи „јер је требало да се воља тела покреће и повињава божан- ској вољи“, сходно премудром атанаси- ју (великом) јер, као што се његово те- ло, назива и јесте тело бога логоса, тако и природна воља тела његовог, назива се и јесте својствена богу логосу, као што говори он сам „јер сиђох с неба, не да чиним вољу своју, него вољу оца који ме је послао“ (јн 6, 38), говорећи (= називајући) сопственом вољом вољу тела, пошто је и тело постало сопстве- но његово јер, на који начин све свето и пречисто одушевљено тело његово, обожено, није укинуто, него остајући у своје оросу и логосу, тако и човечанска воља његова, обожена, није укинута, него је већма спасена (= очувана), сход- но григорију богослову, који каже: „јер његово хтење, схватано (= замишљано) по спаситељу, није супротно њему, јер је свецело обожено 10 10 mansi, 11, 637bc; pg 36, 117 свети максим исповедник, новија грчка икона јул / август 2020 7 полихрона! једна жена угледног пле- мићког рода кападокије, чија је отаџ- бина у лоду, у палестини није била засле- пљена земаљским благом, нити је волела испразности пролазног света изабрала је скроман и честит породичан живот са му- жем геронтијем, војним официрем, који је испрва био идолопоклоник њихово дете, још као мало, полихрона је тајно крстила у једном манастиру у јерменији, и дала му име георгије, у време када је почео да ду- ва непријатељски ветар суровог прогони- теља диоклецијана своју хришћанску ве- ру је верна супруга неговала са тачношћу и разборитошћу са љубављу и кроткошћу уливала је свом многобожачком мужу мир христов и тако је и он убрзо постао хри- шћанин међутим, убрзо затим позва себи господ геронтија, остављајући у рукама верне супруге десетогодишњег георгија ожалошћена удова полихрона настави тада са још већом марљивошћу да натапа душу свог јединог детета небеским знањем хришћанске вере како су пролазиле годи- не, имала је само једну жељу за свога сина: да не уништи племенитост своје душе, да не изгуби своју веру, да не буде понесем струјом отпадништва њихове епохе гледа- ше полихрона свога сина и радоваше се и прослављаше бога, јер у пролеће његовог живота процветаху силне врлине беше мо- мак наочит, племенит, храбар, са мноштвом дарова на којима би му свако позавидео! све то учинило је да врло брзо буде при- мљен у службу диоклецијана, а затим зау- зме истакнуто место и буде одликован са осамнаест година георгије је задобио чин не само трибуна него и војводе (заповедни- ка) царске гарде са својим храбрим, али и скромним хришћанским држањем, привео је у хришћанску веру једанаест највиших војсковођа и саму царицу александру, су- пругу диоклецијана, заједно са троје ње- материк наша црква 6 маја, заједно са светим и славним великомучеником и победоносцем георгијем прославља и његову мајку, свету мученицу полихрону света полихрона, мати светог георгија превод са јелинског михаела панковић свети геронтије и полихрона, икона 8 4 / 2020 у дијалогу са атеизмом них слуга све ово је разбеснело суровог тиранина отпочела су испитивања и муче- ња, која су трајала више од две године све ово време крај георгија је била, и тајно му помагала мајка полихрона својим ватре- ним речима га је храбрила да не поклек- не, а својом смерношћу у служби богу га је подстицала и јачала у вери како у мрачној тамници тако и током мучења верна мати полихрона бринула се за свето причешће свога детета! међутим, њено делање није остало не- примећено виделе су је очи страшног про- гонитеља диоклецијана и упитале је: „ко је ова смела жена? шта хоће? која је њена улога?“ полихрона се предала и неустра- шиво одговорила на царева питања: „зовем се полихрона“, рекла му је, „и хришћанка сам, исто као и мој син георгије узалуд ми- слиш да га кажњаваш он је овенчан вели- ком славом цара нашега христа!“ ово кратко казивање било је довољно да буде заробљена и зверски мучена, верна полихрона а она постојана, храбра, одва- жна трпела је, подносила, молила се и ра- довала све до трена када је душа њена од- лепршала слободна господу исусу христу! пострадала је истога дана када и њен син пре него што је предао своју душу госпо- ду, георгије је дао наредбу свом верном слуги пасикрату да га сахрани са његовом мајком у лиду у палестини на том тлу по- чивали су заједно у миру мајка и син, све до епохе крсташких ратова, када су латини ископали њене свете мошти и преместили на запад сваки смерни ходочасник походећи спо- менике цркве у светородној кападоки- ји остаје задивљен пред светим списима страдања светог георгија и његове мати полихроне нека би заступништвом свете полихро- не, мајке данас биле подстицане не само да рађају децу, него да их и поново рађају у христу и „припремају“ да постану свети амин! извор: https://antexoumewordpresscom речима професора докинса, дарвинистич- ка логика, заснована на механизму при- родне селекције, функционише на следећи начин: „следећи логику дарвинизма, закључу- јемо како у хијерархији живота јединка ко- ја преживи и прође кроз филтер природне селекције, тежи да буде себична опстаће јединке које успешно преживе на рачун су- парника на свом нивоу хијерархије управо ту лежи значење себичности у контексту ове теорије“ јединке које преживе филтер природ- не селекције, односно оне које су најбоље прилагођене одређеним природним усло- вима у својој животној околини, имаће при- вилегију да пренесу даље своје гене кроз размножавање „себичност“ је овде мета- форичког значења, јер се односи на ген ко- ји „програмира“ јединку, а не на јединку или личност као такву, нити на одређену врсту живих бића „себичност“ се, дакле односи на ген – на информацију међутим, те ин- формације – гени, опстају тако што, по речи- ма професора докинса, „наводе организме да се понашају себично“ та „себичност“ се огледа у тежњи гена да опстану – преживе и умноже се размножавањем јединки (генет- ске копије) и заиста, живот у природи око нас овако функционише могли бисмо рећи да два најјача нагона управљају нашим жи- вотом – нагон за преживљавањем и нагон за репродукцијом (сексуални нагон) ова два нагона су видна како у нашем свесном, тако и у несвесном (вегетативном) нивоу нашег биолошког бића оно што докинс назива „себичним геном“ који нас програмира, ја бих као теолог назвао „старим адамом“, па- лом природом коју кроз биолошко рађање наслеђујемо првородни грех и његово на- слеђивање многи схватају у јуридичким ка- тегоријама такво схватање води у озбиљан јуридичко-логички проблем и питање – ка- ко можемо наследити
Свеска: 374 | Мисија и исихија
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са богослужења у манастиру Дечани Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Иринеј у Реснику Фото: Ђакон Драган С Танасијевић (позадина фотографије је обрађена) Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Светог Јована Владимира у Београду Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред Цркве Свете Тројице у Сремчици, о Духовима 2020 године Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 374, ЈУЛ / АВГУСТ 2020 Реч уредника Молитвено укрепљење мисионара 2 Историја хришћанства Шести Васељенски Сабор 4 Материк Света Полихрона, мати Светог Георгија 7 У дијалогу са атеизмом Алтруизам — несебично понашање „себичног гена“ 8 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (1 део) 12 ТЕМА БРОЈА Нека се светли светлост ваша пред људима 21 Срж и пракса мисије и исихије 24 Шта је исихија? 27 Разговор са Петком Луковић, катихетом Прве београдске гимназије Ако заиста волимо Бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега! 29 Мисија и исихија — богослужбени карактер црквене мисије 32 О сусрету цара Душана и Светог Григорија Паламе 34 Српска традиција и обичаји „Фенечки бисери“ 36 Парохијани Трагом вере кроз електротехнику 40 Парохијани Православна народна хришћанска заједница „Воздвиженије Часног Крста“ при храму Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву Љубав се љубављу враћа и умножава 42 Света Земља Манастир Свете горе, Синај 46 Света Гора Скит пророка Илије (Свето-илински скит) 49 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: једнорог 52 Савремено богословљe Плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање 57 Хришћанска књижевност Духовна лира Момчила Настасијевића 59 Поезија Препис необјављене песме познатог сликара 61 Песме читалаца Мисионара Уснуо је у Господу диван владика и човек који је Богу посветио земаљски век 63 Вратити Бога 64 стране јул / август 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Мисија и исихија мисионарспцсрб misionarspcrs ЈУЛ / АВГУСТ 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на б
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са богослужења у манастиру Дечани Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Иринеј у Реснику Фото: Ђакон Драган С Танасијевић (позадина фотографије је обрађена) Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Светог Јована Владимира у Београду Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред Цркве Свете Тројице у Сремчици, о Духовима 2020 године Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 374, ЈУЛ / АВГУСТ 2020 Реч уредника Молитвено укрепљење мисионара 2 Историја хришћанства Шести Васељенски Сабор 4 Материк Света Полихрона, мати Светог Георгија 7 У дијалогу са атеизмом Алтруизам — несебично понашање „себичног гена“ 8 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (1 део) 12 ТЕМА БРОЈА Нека се светли светлост ваша пред људима 21 Срж и пракса мисије и исихије 24 Шта је исихија? 27 Разговор са Петком Луковић, катихетом Прве београдске гимназије Ако заиста волимо Бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега! 29 Мисија и исихија — богослужбени карактер црквене мисије 32 О сусрету цара Душана и Светог Григорија Паламе 34 Српска традиција и обичаји „Фенечки бисери“ 36 Парохијани Трагом вере кроз електротехнику 40 Парохијани Православна народна хришћанска заједница „Воздвиженије Часног Крста“ при храму Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву Љубав се љубављу враћа и умножава 42 Света Земља Манастир Свете горе, Синај 46 Света Гора Скит пророка Илије (Свето-илински скит) 49 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: једнорог 52 Савремено богословљe Плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање 57 Хришћанска књижевност Духовна лира Момчила Настасијевића 59 Поезија Препис необјављене песме познатог сликара 61 Песме читалаца Мисионара Уснуо је у Господу диван владика и човек који је Богу посветио земаљски век 63 Вратити Бога 64 стране јул / август 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Мисија и исихија мисионарспцсрб misionarspcrs ЈУЛ / АВГУСТ 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на б
Одреднице:
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com