Претрага садржаја

Свеска: 304 | Еколошка криза
... бога и твари, постао је њен разоритељ; и уместо да је чува, све више је губи и уништава а на крају ће човек морати господу дати одговор на питање: „да ли си сачувао врт мој који сам ти поверио?“ човек - устројитељили разоритељ творевине божије? 28 l6/2008 када размишљам о овој теми на ум ми одмах падне одговор поглавице сиетл на писмо америчког председника абрахама линколна, који је 1854 године понудио да држава купи велики део индијанске земље, а заузврат индијанском народу је обећан резерват то писмо белом човеку и након више од 150 година очарава дирљивом лепотом израза, дубоким осећањем за природу, а такође не престаје опомињати човека на потребу очувања животне средине индијанском поглавици сијетл посвећен је и светски дан заштите околине – 5 јун, а њему у част на северозападној пацифичкој обали назван је и град сијетл баш ту, на пацифичкој обали, средином 19 века, почеле су да долазе мале скупине белаца, а поглавица сијетл дочекао их је са добродошлицом и са њима је живео у пријатељским односима уместо да се бори против њих, покушао је да прихвати њихов начин живота, те је од исусоваца научио основе католицизма поставши предан верник на писмо америчког председника, сијетл одговара: „како може да се купи небо и топлина земље? тако нешто сасвим нам је страно ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде па, како их можемо купити? сваки је делић ове земље свет мом народу свака блистава борова иглица, свако зрно песка на речном спруду, сваки прамен измаглице у тами шуме, свети су у мислима и у животу мог народа сокови у дрвећу прожети су сећањима на црвеног човека када мртви бледолики оду у шетњу међу звезде заборављају земљу која им је дала живот наши мртви никада не заборављају своју предивну земљу, јер она је мати црвеног човека део смо земље и она је део нас! мирисне траве су нам сестре јелен, пастув, велики орао – браћа су нам“ овакво размишљање некада је заокупљало човека, данашљи савремени човек нема такав резон савремени човек попримио је потрошачки карактер, руковођен је себичним мотивима, те тако жели да природу пороби зарад личног добра хришћанско разрешење овог проблема налази се у чињеници да су и природа и човек дело творца, и да у садејству и љубави треба да приносе своје залоге вечном животу ради оваквог размишљања татјана радић тема броја религија и екол огија на писмо америчког председника, сијетл одговара: „како може да се купи небо и топлина земље? тако нешто сасвим нам је страно ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде па, како их можемо купити? сваки је делић ове земље свет мом народу!” православни мисионар l 29 московски архијерејски сабор у својим основама социјалне концепције рпц наводи да „еколошки проблеми имају, у суштини, антрополошки карактер, будући да их је изазвао човек, а не природа“ а владика игњатије (мидић) додаје да је „човек створен са задатком да брине о одржању природе, о њеном постојању и да је сједини са богом и да на тај начин природа превазиђе своју смртност и да постане трајна, вечна“ дакле, човек није створен да би поседовао ствари, нити да влада њима спроводећи силу и моћ, већ треба да је у сталном дијалогу који је у славу бога творца човек је, према речима социолога вукашина павловића, само од бога овлашћени пастир који брине о целокупном божијем стаду ако као хришћани знамо ове појединости, како је могуће да ни ми немамо еколошку свест, како је могуће да и ми мислимо само на лично спасење, а не и на спасење целокупног човечанства? и како решити новонасталу еколошку кризу? преподобни максим исповедник говори да човек може целу земљу преобразити у рај тек онда када буде носио рај у самоме себи мир је позајмљен из природе, како каже поглавица сијетл: „бука ми вређа уши“, а ја додајем и цепа моје биће на пола историјски се показало да је човек кршећи природни ред, реметио и морални поредак у заједници, али и самоме себи то значи да смо престали водити рачуна о томе шта бисмо смели да урадимо, а шта никако није дозвољено, те бацамо опушке где стигнемо, уколико се враћамо из села после викенд-одмора ђубре ћемо бацити у оближњи јарак, не размишљајући шта су те распаднуте материје у стању да направе екологија је, према професору шушњићу, критичка наука која би могла да скрене пажњу са посебних интереса појединих група на универзалне вредности заједнице уместо љубави према природи, ступила је воља и надмоћ над њом ово даље води ка томе да је и љубав према природи, односно еколошка свест, део подвига савременог хришћанина татјана радић тема броја религија и екол огија свети прохор пчињски у 10 веку на нашим просторима имамо првог еколога, светог прохора пчињског легенда казује причу о испоснику прохору који је у другој половини 10 века водио свој испоснички живот у долини реке пчиње долина пчиње окружена је прелепим планинама козјак, старац и рујан, а тај крај и данас представља једну од најочуванијих еколошких оаза у европи византијски велможа ромен диоген је, ловећи са својом свитом по том крају, налетео на пустињакову припитомљену кошуту прохор је узео у заштиту своју кошуту и убедио диогена да одустане од даљег лова прорекавши му да ће, ако се врати кући, постати цар византије много година касније, када је стварно постао цар византије, диоген се сетио сусрета са старцем испосником и пошао са пратњом да му се захвали на пророчанству које се бистинило старац је, међутим, већ био умро, а његово нераспаднуто тело војници су пронашли у једној од пећина козјака у знак захвалности цар диоген подиже цркву светог прохора пчињског близу места где се и данас налази истоимени манастир за старца пустињака са правом можемо да кажемо да представља првог свеца еколога на нашим просторима, јер је узео у заштиту животиње на које се устремила рука ловца (из књиге религија и екологија вукашина павловића) 30 l6/2008 бележећи понајвише живот птица и њиховог окружења, односно биосфере царске баре, лудашког језера, обедске баре и других станишта на подручју србије, он је својим краткометражним, еколошко-документарним филмовима, приближио, на жалост, више страној него домаћој публици непоновљивост и нераскидивост наше утемељујуће везе са природом пророчанство „што задеси птице, задесиће и човека!“, којим је пре више од сто година поглавица индијанског народа сијетл покушао да освести „белог човека“, живорад милић је узео за наслов једног од његових првих филмова али и поновљено упозорење као да није било довољно – његов последњи филм „звона природе“, као део епилога доноси нам слике потпуне пропасти еко-резервата лудашког језера, захваљујући отпадним водама које у њега дотичу речицом киреш лудашко језеро, представљало је највећи природни резерват птица на тлу европе, заштићен међународном конвенцијом о заштити мочвара и птица мочварица (тзв рамсарска конвенција) на њему данас, нажалост, птица скоро да и нема снимити птицу у природном окружењу поред осталог, и та онеспокојавајућа чињеница чини филмове живорада милића, којих има преко двадесет, јединственим националним благом, али постоје и други разлози ради учешћа на страним фестивалима, ови филмови су сви снимани филмском, а не електронском техником, која је далеко јефтинија ово је захтевало вишеструка материјална одрицања како самог аутора, тако и оних који су на тим пројектима учествовали такође, снимање птица у природном окружењу била је и прилика да се покаже истинско умеће врхунског сниматеља, односно стрпљење пожртвованог редитеља и његових асистената то потврђују и бројне награде на фестивалима у земљи и иностранству упркос томе, последње остварење „звона природе“, које обједињује и уметничко и документарно у динамичном споју звука, слике и пратећег поетско- драмског текста, већ је пету годину доступно само у радној верзији, упркос званичном обећању средстава за његову финализацију али, не марећи за то, живорад милић већ припрема нови подухват три филма од поменутих филмова, као најзанимљивије, издвојили смо наредна три, која ће можда бити приказана у организацији православног мисионара 1) „годишња доба на језеру“, трајање: око 15 минута - награда grand prix, међународног фестивала еколошког филма mefest, златибор сниман на лудашком језеру, овај филм бележи специфично јединство флоре и фауне, звона природе у време највеће економске кризе и ратова, почев од 1990 године, живорад милић (86), филмски сниматељ у пензији, тада и међународно признати уметник, одлучио се да сликом и звуком од заборава спасе јединствене еколошке резервате на тлу наше земље, чије је уништење тада почело да узима маха, како због сиромаштва и небриге, тако и због људске обести александар загорац тема броја православни мисионар l 31 кога више нема 2) „отпор на острву галебова“, трајање: око 12 минута - две награде за камеру на фестивалу југословенског документарног и краткометражног филма у београду на једном од острва лудашког језера, некада се налазило преко 700 гнезда галебова филм приказује њихов животни циклус, почев од легања, па до првог лета „заплет“ настаје када велики белорепи орао покушава да нападне легла галебова на острву данас више нема језера која нестају 3) „језера која нестају“, трајање: око 15 мину- та - прва награда еколошког фонда ужице филм, сниман на обедској бари, царској бари и лудашком језеру, сведочи о бујном и разноврсном животу на ова три кључна еко- лошка локалитета, кога данас, такође, више нема не само својим уметничким изразом и ставом, већ и прихватањем да овакво под- сећање на природу, која нам је од бога дата да је – као „круна творевине“ (види: св григорије ниски, антропологија) – спасава- мо заједно са својим сарадницима и коауто- рима стави испред, данас за многе пресудног, материјалног интереса, живорад милић оставља пример не само уметника, већ и хришћанина по делу зато се надамо да ће његови радови убудуће постати, уз помоћ оних који су то дужни и вољни, далеко доступнији широј публици, како би поново оживела општа свест о нераскидивој вези човека и природе, чије бисмо недостатке – посебно у нашој средини - убрзо могли при- лично да платимо звона природе александар загорац тема броја 32 l6/2008 „јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови божији јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због онога који је покори, са надом да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце божије јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада“ (рим 8, 19-22) творевина тугује, вели апостол павле и не само творевина, него где год се окренемо, у сваком сегменту живота, свуда је прича о неком страдању и претећој катастрофи све је у дубокој рецесији, а творевина, односно човеков екосистем, није изузетак заиста, свет постаје тужно и несигурно место за живот оно што непрестано лебди над њим је претња смрти и нестанка но, било да су у питању проблем загађења, озонске рупе, мањак здраве хране или било шта од онога што подразумевамо под актуелном еколошком кризом, узрок проблема је увек и само: човек шта је то човек учинио, где је то погрешио па цела творевина „уздише и тугује до сада“? и човек је творевина, зар не? међутим, он је јединствена творевина, сличан али ипак сасвим различит од свега што је створено један немач- ки философ с прве половине xx века, макс шелер, показује ту особеност човека у односу на свет, односно на остала створена бића и природу он каже: „жива бића срастају са својом околином, па немају нити свој свет нити своју предметност: свет има њих; човек, међутим, има свет и стога човек је тај који свету може да каже „не!“ да, човек има свет, њему је дат свет, да својом вољом искаже (не) постојање тог света повежимо ову шелерову тврдњу са библијским извештајем о стварању света и човека и биће нам јасни одговори на многа питања, па и на питање узрока еколошке кризе у првој глави књиге постања налазимо да је човек последња творевина у процесу стварања њему је, како то тумачи свети јован златоусти, тако указана царска част читава творевина, која претходи стварању човека, је као каква народна свита и црвени тепих постављен да дочека цара могли бисмо даље да развијемо ову мисао и да закључимо да као што је та окупљена свита под влашћу цара, тако је и творевина под влашћу воље човекове то свеш теник творевине александар милојков тема броја православни мисионар l 33 говори и сам творац првим људима: „растите и множите се и напуните земљу и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи“ (пост 1, 28) међутим, да ли је човек ово „владајте“ употребио на исправан начин? јесу ли се, у вези творевине, поклопиле његова намера и намера творца? очито да нису бог је својом творачком вољом рекао да (постојање), док је човек својом вољом рекао не (непостојање) творевини својим творачким да бог је створио свет и његова је жеља да свет постоји, али да истински постоји, а то значи да вечно постоји јер, истина је само оно што је непроменљиво, стабилно, вечно оно што данас јесте, а сутра није, није истинито ту су чињеницу примећивали још древни грчки мудраци и философи међутим, творевина самим тим што је створена је и смртна, она нема моћ да „по себи“ постоји вечно да би, пак, вечно постојала она је потребовала сједињење са нествореним, са свеш теник творевине александар милојков тема броја 34 l6/2008 вечним дакле, творевина вапи за обожењем, зато и „жарким ишчекивањем очекује да се јаве синови божији“, како то апостол павле каже тај задатак да сједини створено и нестворено, те да тако омогући истинско (вечно) постојање свега створеног, имао је човек како је то човек требао да учини? итекако има смисла то што је човек створен на крају процеса стварања човек, као психосоматско биће, створен од „праха земаљског“ у који је бог удахнуо живот, управо у свом телу носи целокупну творевину као рационално и слободно биће он је позван на заједницу са богом, на истинско (вечно) постојање кроз ту своју заједницу он је требао да богу узнесе и читаву творевину, да је кроз себе сједини са богом, те да тако омогући да све вечно постоји човек, је дакле, свештеник творевине, адам је требао да постане христос то није могао да буде анђео, јер нема тело, то је могао да буде само човек јер у свом телу носи целокупну творевину, чије постојање пројављује кроз своју личност логика је проста: смртна личност – смртна и творевина јер, уместо да творевину окрене богу, човек ју је окренуо себи окренуо је створено створеноме, смртно смртноме отуда је човек ушао у борбу са творевином васцела творевина вапи за постојањем, отуда беспоштедна борба између човека и природе то је борба за опстанак, за живот све што човек чини, чини мислећи да ће тиме обезбедити постојање човечанства у тој својој борби не штеди никога, па ни природу продукт такве човекове одлуке јесте једна лаж постојања, привид постојања који се зове: човечанство јер, само безлично човечанство остаје да живи у оваквом односу ствари, док конкретни људи, конкретне личности умиру трагедија човека је што никада није успео да превазиђе једну платонистичку теорију истине постојања шта нам је чинити? нама, условно речено, више ништа, јер је добри бог преузео ствар у своје руке бог је постао човек онај који је једнак са оцем по својој божанској природи, постао је једнак и нама по својој човечанској природи истинити бог и истинити човек, син божији и син човечији, господ наш исус христос, учинио је оно што је адам пропустио да учини он је, примајући у своју божанску личност и људску природу, сјединио тварно и нетварно, смртно и бесмртно примивши истинско тело људско, он је кроз своју личност учинио да човек и сва творевина живи вечно зато само у њему и кроз њега човек и свет имају истину постојања он је онај који приноси и он је онај коме се приноси творевина, прави свештеник творевине и прави творац и цар творевине он је глава тог новог тела, те нове православни мисионар l 35 природе, која постоји кроз његову личност то тело је црква божија стога, истина постојања свега створеног јесте црква: свет је створен да постоји, дакле, свет је створен да постане црква то је начин да ишчезну све кризе са којима се човек и природа срећу, а међу њима она најважнија која је и узрок свих могућих криза и невоља: смрт бог је преузео иницијативу, али тиме није ускраћена и наша слободна одлука јер не уздише само творевина „него и ми који прве дарове духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући усиновљење, избављење тијела нашега“ (рим 8, 24) тело, цркву божију, не може чинити творевина сама по себи, она управо очекује нас да је у цркву уведемо својом слободном вољом, сједињујући се са главом – христом, творимо његово тело, цркву божију на тај начин се обожујемо, постајемо синови божији, управо они које творевина „жарко очекује да се јаве“ 36 l6/2008 - четврти део - ј ерусалим је доспео под турску управу када је султан селим i, 1517 године освојио сирију и египат његов син сулејман величанствени опа- сао је јерусалим зидинама (1539-1542) оне се, својим линијама и положајем, нису много проме- ниле у односу на античке зидине су штитиле становнике од напада, али су такође биле физич- ка објава историје са дубљим значењем после сулејманове смрти 1566 почела је упра- ва паша који су ратовали међу собом или с мес- ним гувернерима и принчевима јерусалим је у том периоду пропадао, становништво се смањи- вало читави делови града претварали су се у рушевине у четири века османлијске владавине (1517- 1917), историја хришћана у јерусалиму била је бесконачна свађа уз повремена насиља међу непријатељским сектама грчка и јерменска црква биле су каткада у повлашћеном положају код турака као “источне”, односно, индигене французи су традиционално подржавали латине, руси грке, а локални турски сатрапи систематски су изазивали политичке и финансијске размири- це међу хришћанима света места су продавана ономе ко би највише понудио краткотрајне про- мене углавном су изазиване под притиском евро- пских сила или подмићивањем османлијских званичника и судова јерусалим је постао много несигурнији него пре 200 или 300 година године 1815 света места су била предмет поли- тичке расправе између европских нација (свађа због њих је била један од узрока кримског рата 1854-6) нарочите привилегије дате су француској у погледу светих места у јерусалиму и витлејему спор око светих места је привукао пажњу свет- ске јавности и изгледало је као да се град пробу- дио после три века спавања од 1621 француска је имала свог конзула у јерусалиму, енглеска је поставила свог 1838 а њихов пример су следиле и друге светске силе у последње три деценије 19 века, град је почео да се шири изван зидина, према западним и јуж- ним брдима, али је пустиња и даље допирала до градских капија које су затваране у залазак сунца и петком у подне у тим новим насељима, куће су се налазиле унутар зидом окружених комлекса који су закључавани ноћу прва велика здања изван старог града била су руска јерусалим је у првој половини 19 века још увек био у средњем веку путеви нису били безбедни, капије су закључаване ноћу, турска управа је била произвољна и хировита отварање суецког кана- ла усмерило је растући прилив туриста у јерусалим, који је до тада привлачио само врло побожне, богате и ексцентричне године 1869 поплочан је пут између јафе и јерусалима, а 1892 отворена је железничка пруга ходочасници су још увек попут морепловаца брижљиво бележи- ли тачан час када су први пут издалека видели град и час када су га видели последњи пут на свом путу назад ка обали медитерана, где су их чекали данијела деспотовић света земља јерусалим – сведок векова православни мисионар l 37 - четврти део - брзи и комфорни бродови путовање у јерусалим постало је лакше и без- бедније него пре нови пароброди путовали су од напуља до порт саида за пет или шест дана, али се јерусалим још увек није ослободио варварских знакова близу милион европских ходочасника и турис- та посетило је јерусалим у току 19 века град је опчињавао своје посматраче вековима је јерусалим био, дословце, град саг- рађен од стене у било ком стилу, периоду, чист бели камен вађен у околини, мекан за сечење, али тврд кад се осуши, а изложен времену плавичасто сив, руменкаст или боје ћилибара, једини је грађевински материјал јерусалима од 1948 до 1967 године јерусалим је био подељен опкопима и бодљикавом жицом граница између источног дела јерусалима који су контро- лисали јорданци и западног јерусалима под кон- тролом израелаца, лутала је кроз испражњене куће и пусте улице у центру града остали су ожиљци рата на ничијој земљи то су биле године страха и носталгије упркос многим новим стамбеним четврти- ма, јерусалим је остајао мрачан град са обе стране линије раздвајања дању су снајперис- ти лежали и чекали иза врећа са песком на напуштеним крововима, а ноћу би пси са обе стране лајали у мраку, као да су замењивали своје господаре који су се одмарали од окршаја који ће наставити ујутро у тренутку када је избио арапско-израелски рат, јуна 1967, израелска страна јерусалима имала је око 200000 становника, а јорданска око 70000 међутим, израелска страна града нашла се под јорданском артиљеријском ват- ром израелске снаге су увече извеле контрана- пад и за 48 сати заузеле цео град и целу западну обалу до реке јордан први пут после две хиља- де година јевреји су контролисали читав исто- ријски град историја је затворила круг и у другом смислу данијела деспотовић света земља јерусалим – сведок векова 38 l6/2008 ђакон јован бабић православље и родољубље националностнакантару крснеславе доба је године када српске породице прослављају своје свеце заштитнике и када су српски домови испуњени драгим лицима, осмесима и радошћу у време када нам поставке живљења диктирају да се затварамо у високотехнолошку самоизолацију и када сами себе оправдамо да више немамо времена једни за друге јер тако брзо живимо да се ни себи не можемо посветити, а камоли другоме, крсна слава је једна од преосталих кочница у савременом отуђењу човека од човека данас готово да нема србина који не прославља своју кућну светковину славе је и верујући и неверујући и необразовани и образовани и урбани и рурални како је данас схваћена, у највећем броју случајева је постала показатељ не хришћанске везаности за светитеља а преко њега и самога бога већ једног, такорећи, главног указатеља припадништва српском народу сећам се себе у адолесцентском периоду како сам размишљао о крсној слави помисао на њу је у мени изазивао такав осећај националног поноса да бих дуго гледао у икону св оца николаја и говорио себи: „како је то сјајно, сла- вим славу, па ја сам прави србин!“ код људи које сам упознавао такође сам славом испити- вао „количину'' њиховог српства на моје питање да ли неко слави славу најчешће сам добијао одговор у стилу, ма шта је теби човече, па ја сам србин, наравно да славим славу! заиста, дубоко се укоренила та мисао да је светковање поро- дичног заштитника основно обележје нацио- налне припадности томе је свакако допринела и чињеница да је слављење славе особеност срба и српског православља а да бацимо један кра- так поглед на то како то срби 21 века про- слављају своје свеце хранитеље (=заштитнике) један просечан српски дом, неколико дана пре крсне славе покреће се машинерија припре- мања ђаконија којима ће бити послужени драги гости јурњава на све стране, несклад, нервоза баш онда када би породица требало да ојача, оснажи се окупљена око свога свеца заштитника, шта се дешава? е, па нема се времена ни за как- вог свеца он лепо виси на источном зиду и јасно показује да је то српска кућа, али ко ће сада у свим тим обавезама да размишља о њему? српска домаћица има још један „много“ озбиљан про- блем слава је посна, била је код својих колега са посла на неколико мрсних слава и настаје земљотрес у њеној глави како да се обрука и изнесе гостима рибу када је она била послужена разним печењима? то је заиста „велики“ про- блем! не иде да се српски домаћин тако „неувиђај- но“ понесе према својим гостима још чуше чла- нови ове породице да не би било лоше да се у данима пред своју славу молитвено оснаже и припреме како би се у светом причешћу на сам њен дан христом сјединили али, ко још има времена и за то поред толиких обавеза? и тако, у оваквој атмосфери српска породица, истрауми- рана, свађама раслабљена дочекује и тај велики дан али, авај, ево нових проблема! домаћица не може да оде у храм на своју славу јер мора да припрема чорбу или супу за славски ручак ако има ћерку, омладинку, која би по сваку цену желела да оде на св литургију, може бити опту- жена од своје мајке да се извлачи од обавеза и изговара одласком у храм гости дођу, почну приче, најчешће политичке природе настану нове расправе, раздори заврши се и тај велики дан једне српске породице сви су задовољни испоштовани су рођаци и пријатељи настављена да ли та наша трпеза испод иконе нашег светитеља треба да буде позориште у кући у којем се изводе комади према сценарију старословенског паганског наслеђа? колико смо ми уопште озбиљни у свему овоме ако онај кога прослављамо тога дана, нема ама баш никаквог места у нашем начину живота? православни мисионар l 39 ђакон јован бабић православље и родољубље националностнакантару крснеславе је традиција предака осветлан је образ добре српске породице а икона породичног заштит- ника и даље виси на источној страни дома, под- сећајући да је све оно што се тога дана у њему дешавало заправо нешто што је требало да пока- же снажно јединство најпре међу члановима породице, а потом и свих оних који дођоше у овај дом али, запитајмо се о каквом се овде јединству ради? да ли је то споља наметнуто замишљање да тога дана као српска породица треба да будемо радосни, сложни итд? да ли та наша трпеза испод иконе нашег светитеља треба да буде позориште у кући у којем се изводе комади према сценарију старословенског паганског наслеђа? колико смо ми уопште озбиљни у свему овоме ако онај кога прослављамо тога дана, нема ама баш никаквог места у нашем начину живота? узмимо озбиљно слава је хришћански православни догађај у којем се про- јављује јединство цркве на темељу односа нас живих, наших мртвих предака, нашег свеца заштитника и самога бога није неопходно да нам тога дана уста буду пуна прича о свецу заштитнику, богу, вери, али је итекако неопход- но да се ми сами одредимо тих дана према бли- жњима, према прецима, према свецу, према самом богу ова светковина је диван дар нашем народу као подсетник сваке године нашој савес - ти у каквом је стању наш однос према богу и људима дакле, слава је амбијент у којем наше биће истражује путеве поправљања порушених мостова између нас и наших драгих особа, нашег свеца заштитника и на крају и самога бога ако ову дивну светковину схватимо тако, и у светло- сти реченог испитамо и наша националана осећања тј родољубље, тада нам слава више неће бити тек један формални кантар за мерење квантитета нашег српског народног лика, већ покретач који ће нас довести до стања у којем ћемо пуним срцем моћи рећи: „да, ми смо срби, срби христови“ 40 l6/2008 колаж фото-путовање узпсал тир једно молих од господа, и то тражах: да живим у дому господњем све дане живота мога, да гледам красоту господњу и посећујем храм свети његов (пс 26, 4) твој је дан и твоја је ноћ, ти си уредио светлост и сунце ти си створио све пределе земље, лето и пролеће ти си их саздао (пс 73, 16-17) да ме не потопи бура водена, нити да ме прогута бездан, нити да бунар затвори нада мном уста своја (пс 68, 16) јер и птица нађе дом себи, и грлица гнездо себи, где ће положити птиће своје (пс 83, 4) настанићу се у насељу твоме у векове, покрићу се покровом крила твојих (пс 60, 5) господња је земља и пуноћа њена, васељена и сви који живе у њој (пс 23, 1) ево како изгледа путовање уз помоћ псалтира, како се хрићанство и екологија обједињују, и како једно без другог не могу православни мисионар l 41 колаж фото-путовање узпсал тир горе високе дао си јеленима, стена је прибежиште зечевима (пс 103, 18) праведник као палма процветаће, и као кедар на ливану увећаће се засађени у дому господњем, у дворима бога нашега процветаће (пс 91, 13-14) речни токови веселе град божији; освештао је насеље своје вишњи (пс 45, 5) по милости твојој оживи ме, и чуваћу сведочанства уста твојих (пс 118, 88) жена твоја као лоза плодна у одајама дома твога; синови твоји као младице маслинове око трпезе твоје (пс 127, 3) поклонићу се храму светоме твоме, и исповедићу и славити име твоје ради милости твоје и истине твоје, јер си узвеличао изнад свега име свето твоје (пс 137, 2) фотографије урадили: јеромонах георгије, соња рапајић, марија јејина компилација стихова псалама: татјана радић 42 l6/2008 небеса казују славу божију, дело руку његових јавља свод небески (пс 18,2) славу царства твога рећи ће, и силу твоју говориће (пс 144, 11) проузрасташ траву за стоку, и зелен на службу људима, да произведу хлеб из земље (пс 103, 14) утврди стопе моје на стазама твојим, да се не колебају кораци моји (пс 16, 5) наситиће се (влагом) дрвеће пољско, и ливански кедри које си засадио (пс 103, 16) хлеб анђелски једе човек, храну им посла у изобиљу (пс 77, 25) православни мисионар l 43 државни закони било да су стечени временом као део традиције једног народа или су своје исходиште нашли у неким другим околностима, увек су били инспирација филозофима, правницима и државницима да их даље побољшавају и усавршавају, а све у циљу општег добра и благостања једне шире друштвене заједнице и сам човек функционише на основу више закона који се у њему додирују, сукобљавају, преплићу или просто допуњују ако, рецимо, уземо законе физике приметићемо да се они у једном људском бићу одвијају као и у читавом космосу наш нервни систем прима импулсе из спољашњег и унутрашњег света, и на основу њих и по одређеним законима, реагује тако нам на јачој светлости мозак „каже“ да затворимо очи, јер наше чуло вида није способно да издржи већи притисак од прописаног прагом толеранције када, на пример, чујемо јачи звук обично запушимо уши, из истог разлога када се спуштамо низ гелендере у згради осећамо трење, кад се сударимо са пролазницима у гужви ми смо ушли у сферу трећег њутновог закона познатијег и као закон акције и реакције када скочимо са одрђене висине наше тело је изложено дејству гравитације и закону који је такође формулисао енглески физичар једноставно речено, ми смо физичко тело и подложни смо физичким законима али не само физичким у нама се дешавају и хемијски процеси и његове правилности када на празан стомак поједемо јабуку, а потом попијемо чашу воде осетићемо као последицу стварање јабучне киселине у нашем стомаку када смо нервозни због тога што касни ручак, појешћемо нешто слатко и подизањем нивоа шећера у крви завараћемо глад и поправити расположење ако смо претерали са физичким вежбама, у нашим мишићима ће се створити млечна киселина и добићемо упалу ако попијемо два андола, упала ће дејством лека бити разбијена ако узмемо превише алкохола, тровање је загарантовано део смо, дакле, и хемијског света, као и физичког, с тим што се и ти светови и њихови процеси у нама преклапају и чине једну мрежу физичко- хемијских закона којој смо изложени на све те законе се сад додају и психички и у тој сфери има правила психолози рецимо кажу да су претерани чистунци (они који воле да им је све уређено и под конац) уједно и велике шкртице то је однос између две особине које могу да се повежу и прогласе за закон или закон који нас учи да смо болесни уколико постоји велики јаз између нашег „реалног ја“ и „идеалног ја“ закона има и у етици они се чешће заснивају на вољи и ту улазимо у домен слободе морални кодекси понашања одређују каквим животом живи један појединац, али и каква правила владају у једној широј друштвеној целини за неког ко не пије, не пуши, не дрогира се, већ сваког дана иде на посао или у школу, устаје у превозу старијим особама, помаже слабовидом човеку да пређе улицу или плаћа порез држави рећи ћемо да заслужује сваку похвалу с друге, пак, стране одређена етичка правила се веома лако могу релативизовати и довести у сумњу баш због великог број могућности и слободе из које произилазе тако ћемо за некога ко је издао свог блиског пријатеља рећи да је издајник и да не заслужује да се назове човеком али ако нас упуте да је тај „ издајник“ био блиски пријатељ дилера који је у школском дворишту продавао деци дрогу, а он га због тога пријавио полицији, онда ћемо за њега свакако рећи да је поступио правилно и по савести не треба заборавити и да су мафијаши некада имали своје кодексе части, који нису лако кршили тако се, рецимо, прича да италијански босови нису убијали оне људе који су им бар једном вечерали у кући албанац који је дао срећко гујаничић хришћанство и философија љубавидругизакони 44 l6/2008 „бесу“ тј реч да ће поштовати договор такође је био поуздана особа без обзира да ли је кријумчар дроге или не некада су и проблематични мушкарци своје неспоразуме решавали „ферком“, а то је туча песницама у којој је искључено да неко извади нож, пиштољ или свог противника нападне са леђа ако тог „морала“ има и данас, макар у траговима, то онда показује да се без одређених етичких правила, па макар она била сведена и на карикатуру, не може лако живети неки ред се мора знати, ма колико био примитиван у тим односима и правима треба поменути и закон силе или прво јачега тај закон би био заједнички именилац већине горе набројаних закона реч председника америке или русије на скупштини уједињених нација пажљивије се слуша него реч председника тринидада и тобага или лаоса али тако је и у физици тело веће масе има и већу гравитациону силу и привлачи тело мање масе тако је и у хемији! приликом формирања нових једињења, хемијски елемент означен већим редним бројем истискује хемијски елемент означен мањим редним бројем тако је и у моралу ако је искушење јаче од нашег вредносног система, оно ће победити чврсто смо обећали да ћемо редовно ићи на часове математике како родитељи не би плаћали приватног професора, а касније и скупу школарину ако не „упаднемо на буџет“, али нешто нас је натерало да побегнемо са предавања изговор се лако може наћи ако смо се помирили са тим да ћемо данас себи дати одушак и ево нас већ у кафићу преко пут школе где уживамо у доколици, лепом дану, цигарети, кока-коли и попуњавању тикета за кладионицу једноставно, искушење је јаче од нашег карактера духовни закони е сад, када дођемо у сферу духовних закона ситуација се мења, јер „сила бога не моли, ал бог силу не воли“ љубав је духовни закон и тај закон је јачи чак и од бриге за сопствени живот дакле, превазилази логику овоземаљског ништа мање и код животиња научници који су радили експерименте са мишевима су то недвосмислено потврдили мајка младунаца ће прећи и преко електричног поља, чије дејство осећа још на почетку пута, али наставиће да иде, ризикујући живот само да би била са својом окотом верници који су према христу осећали велику љубав исто тако су били неустрашиви пред пољима смрти која су прелазили ни тирани, ни џелати, ни лепота свих богастава овога света нису могли да одвоје ум верника од господа љубав према христу је поред тих закона силе православни мисионар l 45 превазилазила и друге набројане законе у овом тексту хришћанин је осећао хладноћу и глад и то реално, али је јача била његова љубав према господу апостол петар је ходао по води и пркосио закону густине и притиска! пророк данило се слабо хранио у вавилонском ропству, а био је здрави ко дрен и у тешком нескладу са нутриционизмом многи свети се нису покоравали државним законима и тако се показали као „добри грађани“, али то не значи да нису били добри хришћани клањање идолима је у старо време у многим земљама био државни празник, а директно се косио са заповестима из светог писма питање је коме треба бити веран, држави или богу и докле иде граница „богу божије, а цару царево“? закон љубави је, дакле, јачи од свих осталих закона и он је њихова круна са некима се и слаже и превазилази их, са некима се коси и уништава их, неке допуњује ко тај закон буде разумео све остале ће моћи да испуњава веома лако ако не будем чинио грех, показаћу љубав и то не само према себи ево и примера! имаћу љубав према себи, ако се рецимо не дрогирам, јер ћу показати одговорност за своје здравље али ћу исто тако показати љубав и према родитељима, пошто им нећу бити брига и срамота с друге стране, комшијама нећу упадати у станове и красти новац како би купио „дозу“ када умрем, мој анђео чувар се неће постидети пред христом, тако да сносим одговорност и за њега сам христос неће имати „оправдање“ пред богом оцем због тога што је разапет за неког ко то није умео да цени ако сам због љубави остао имун на тај грех онда се против мене неће уротити ни физички закон (моћи ћу рецимо да ходам праволинијски), ни хемијски („отров“ ми неће пореметити виталне функције органа“,) ни психички (моћи ћу да саставим једну смислену просто-проширену реченицу), ни морални (нећу морати да лажем и крадем), ни закон државе (неће имати разлога да ме хапсе) једном речју, бићу слободан слобода је права провера да ли живимо по закону љубави ако ње нема, онда нам је и христос само изговор да би се неке наше скривене страсти реализовале закон љубави поред слободе доноси и одговорност ако ње нема онда нисмо ни слободни нити делујемо по љубави, већ смо саможиви и бахати закон љубав доноси мудрост и трпљење, али и жртву за другога нећу бежати са часова математике и седети у кафићу, јер мој отац због мале плате неће моћи да ми приушти приватног професора који би ме спремао за пријемни љубав се, дакле, тешко добија, треба труда и зноја, али најсигурнији начин је упознати христа 46 l6/2008 у тексту из претходног броја покушали смо да, упркос ограничењима својственим сваком уопштавању, прикажемо основне чиниоце онога што бисмо могли назвати општим цивилизацијским доживљајем света, других људи, њихове и сопствене улоге, односа и сврхе покренули смо низ питања, као основу за лично промишљање о томе колико су та, махом подразумевана мњења, која и сами често рефлексно прихватамо, доследна барем сама себи и рационалном закључивању на које претендују, односно животном искуству или – боље рећи – искуству живота покушаћемо сада да на том путу истрајемо, ослањајући се на научно-философско наслеђе виктора франкла, утемељено (али не и ограничено) логотерапијом, једним од праваца савремене психотерапије, чија је средишња тачка „воља за смислом“ (за објашњење франкловског смисла, тј логоса видети претходни број) као „примарна покретачка снага у човеку“ да бисмо укратко приказали начин на који франкл реафирмише истине предања, приступом и методом савременог научног мишљења (посебно драгоценим у полемикама са атеистима, који, углавном, науку сматрају прихватљивим критеријумом), кренућемо прво од разраде основних поставки горе (и у претходном наставку) поменутог „општепознатог“, „подразумеваног“, „очигледног“ тиме нам се пружа и прилика да проверимо при- падамо ли уистину „онима чије духовне очи разу- ма нису оштећене“ (атанасије велики, о очовечењу логоса) још у деветнаестом веку, са ослонцем на дравиновој теорији еволуције, почиње да се раз- вија и нихилизам (латински: nihil – ништа), који се данас најчешће означава и препознаје као атеизам или антитеизам, односно (у најгрубљим цртама) идеја да бога нема, да је свако постојање узрокова- но и ограничено видљивим светом даља раз- мишљања у том смеру доводе поједине философе (поготово неке од представника егзистенцијализ- ма) до закључка да човек сам одређује сопствени смисао упрошћавање, а потом генерализовање закључака ове врсте, као и најуочљивијих идеја фројда и његових следбеника, доводи нас до тога да замисао о самоостваривању, као испуњавању циљева које мање-више себи одређујемо, и награди (било у виду задовољства, задовољења или нечег трећег) доживљавамо као природни смисао сваке наше активности, односно постојања заиста, не чини ли се да су данас у већини они који сматрају да се живот може приказати, а потом и оценити, као и сваки други „бизнис план“, било да нам је циљ новац, каријера или нешто „хуманије“? такво раз- мишљање, као што видимо, није ново – старо је већ читав век – али данас, нажалост, у појединим сре- динама, као што је наша, због особености историјс- ког тренутка добија посебан замах али, да размот- римо до чега је оно довело и ка чему једино може да води александар загорац пастирска психологија човеку „није потребно ослобођење од напетости по сваку цену, већ позив на циљ који треба да оствари“, дакле, не хомеостаза (равнотежа- фројдов израз), већ духовна динамика (ноо- динамика, франклов израз) стога је самоостваривање и могуће једино као „пропратни учинак самопревазилажења“ – човеку се не може одузети слобода избора, осим ако не прихватимо савремени образац преузет из фројдовске психоанализе, који не прави разлику између узрока и разлога човек као биће смисла, смисао као биће човека – наслеђе виктора франкла (2 део) – православни мисионар l 47 свођење човека на објекат како не постоји неки виши критеријум од човекове егзистенције – јер он сам одређује свој смисао - то значи да је по природи човек слободан да све подреди њој мења природно окружење, производи алатке, еволуира радећи како би створио бољи свет по мери оног што олакшава и унапређује (биолошко) пос- тојање али, ако човек ствара смисао, у чему је онда разлика између самога смисла и других човекових производа (не мислимо, притом, само на опипљиве)? а будући да је смисао по природи духовна (психичка) категорија, а „наука“ нам говори да су духовни сад- ржаји, односно сва личност човекова, опредмећење биохемије у виду „одбрамбених механизама, субли- мација и реактивних формација“, значи да је и човек нека врста производа; он се додуше разликује од исталих, јер је једини у стању да производи - самога себе како? развијајући се (научно-технолошки, пре свега) он постаје све способнији да обезбеди што боље услове за лагодније постојање, за задовољење свих својих потреба захваљујући томе „одбрамбени механизми итд“ имају све мање повода за реаговање, трпљење је ређе, задовољство учесталије – циљ испуњен! међутим, плаћена је и цена - човек је себе доживео и прихватио као објекат, а не субјекат, као предмет, а не као личност од тог тренутка он себе тумачи или као „биолошки механизам (машину)“ или као „рационалну животињу“, дакле ону која се од других разликује само по томе што испољава „рационалност“ како је испољава? „својим радом, те је стога, његова суштина оно што је радом створио“ – био је закључак немачког философа хегела, који је оштро крити- ковао други, велики, философ мартин хајдегер (пријатељ др франкла) хајдегер је у томе видео трагичну нело- гичност- човекова суштина, као личности, свесне и јединствене, може да постоји, дакле, једино као однос према објекту последице таквог свођења човека на објекат (јер од објекта, дакле, зависи његова суштина), крајњи израз доживљавају у стварању обрасца нашег савременика који „подручје људске моћи, ефективност владања и управљања проглаша- ва за мерило истине такво мерило вредности је осно- ва хуманизма као тежње да се (све што постоји) процени по мери практично-корисних сврха (што представља) његов прелазак у нихилизам“ (само)опредмећивање као вештачка замена за смисао (само)разумевање човека као производа у било ком смислу, осцилира између полова од којих један представља крајност која нагонима и односима ана- логним животињском свету приписују свеобјашња- вајући карактер, а други, „хуманији“, оно данас често присутно схватање човека као суме личног образо- александар загорац пастирска психологија човек као биће смисла, смисао као биће човека – наслеђе виктора франкла (2 део) – 48 l6/2008 по франклу човек никада није нагоном натеран на морално понашање, већ то чини „ради позитивног циља на који се обавезује, или због особе коју воли, или ради бога ако би то радио само да му савест буде мирна, постао би пример лицемерја и не би више био морална особа“ православни мисионар l 49 вања, постигнућа, угледа, положаја итд – дакле онога што је урадио, што други могу да виде да он ради, односно онога што опредмећује (чему одговарају „постављени циљеви“ „каријере“, сопственог „брен- дирања“, успешне „продаје“ самога себе на „тржишту рада“ – сам начин изражавања савременог човека представља јасан одраз такве „духовне“ подлоге) ако човек прихвати да је оруђе (макар једино и самоме себи) за остварење ма каквих циљева (а будући да ствара сопствени смисао, човек је и једини критеријум процене њихове оправданости, етичнос- ти), онда свођење других људи и света који нас окру- жује само на елементе једначине сопственог успеха појединца (или заједнице појединаца: друштва, државе, нације) није ништа друго до логично закључивање! трагичне последице таквог „поства- рења“ (свођења човека на ствар – хајдегеров израз) највидљивије су у масовним погромима и немилоср- дности ратова са почетка 20 века и резултатима „великих“ идеологија (фашизам, бољшевизам) хуманизам као симптом, а не као лек човек, суочивши се са нагризајућим плодовима нихилизма, настоји да нађе противтежу у „хуманиз- му“, односно, језиком данашњице - „глобализацији“, као тежњи за стварањем света по мери човекових потреба (- опет исто!), али овај пут са нагласком на „толеранцији“ и (безусловном?) „прихватању чове- ка“, као врхунцима људскости али, тиме ипак не долази до потребног нам освешћења, јер се ништа битно није променило: наша љубав према човеку остаје и даље „љубав према даљњем“ (коју руски философ леонтјев (1831-1891) изједначава са пуким усхићењем, са понесеношћу идејом „човека уопште“, „збирним и апстрактним“, а не љубављу према бли- жњем, „конкретном“, као код „хришћанске хуманос- ти“) а у основи свега поменутог, као испрва непри- метна грудва која се све бржим падом претвара у разорну лавину, лежи првобитна заблуда – о бесмис- лу или од човека произвођеном и одређиваном смислу живота (што су, у основи, само два начина за исказивање исте ствари) смисао као откриван, а не произвођен ако прихватимо да је задовољење потреба исто што и смисао, како објаснити осећај „егзистен- цијалне празнине“, однодно незадовољство услед осећаја да је живот бесмислен, у оним срединама где човек има „све услове за живот“ по модерним стандардима? идеја да је (у тим случајевима) несрећа симптом неприлагођености, дакле нечег нездравог (по фројду), носи опасност да човека гурне још дубље, јер терету његове несреће додаје и постиђеност због тога што је несрећан, а да при- том не решава ништа – нико се и не пита о разло- зима мимо биолошко-економско-хуманих, јер унапред прихвата да их нема а шта ако их има? ако, уистину, „логос не произилази из егзистен- ције већ је нешто са чиме се она суочава; у супрот- ном смисао би изгубио захтевни и подстицајни карактер, не би позивао, нити обавезивао“ (виктор франкл, основи логотерапије) франкл сматра да класична психоанализа, која утемељује савремено схватање човека, прави неколико грешака определивши се да човека посматра као механи- зам, она у њему види само оно нагонско, дакле оно што га вуче, гура и тера, а не и оно вредносно, што га привлачи „вредности“ подразумевају израз онога што је у човеку аутентично, његово особено и што се не може тумачити по моделу машине - његов логос, његов смисао он свој смисао оства- рује слободним избором различитих могућности, с обзиром на друге људе и на свет који га окружује једино ако човека посматрамо као затворен сис- тем, можемо да тврдимо да он одређује сопствени смисао, а тада би све оно што чини за ближњег, свет, веру или идеју, било или лицемерно или – бесмислено тада би и сам морал био немогућ; класична интерпретација морала као нагона још увек је наглашени део психологије која се предаје у средњој школи, иако је очигледно погрешна зашто? по франклу човек никада није нагоном натеран на морално понашање, већ то чини „ради позитивног циља на који се обавезује, или због особе коју воли, или ради бога ако би то радио само да му савест буде мирна, постао би пример лицемерја и не би више био морална особа“ на исти начин, не може се говорити о „религијском нагону“, нити се љубав може сводити на интелектуализацију сексуалног нагона човек је, дакле, отворен према ближњима и свету, односно животу који није само засебно-лич- ни, где он свој смисао открива, а не производи зато природи човека „није потребно ослобођење од напетости по сваку цену, већ позив на циљ који 50 l6/2008 треба да оствари“, дакле, не хомеостаза (равнотежа- фројдов израз), већ духовна динамика (ноо-дина- мика, франклов израз) стога је самоостваривање и могуће једино као „пропратни учинак самопревази- лажења“, које подразумева заузимање осмишља- вајућег става према условима и узроцима живота, којима никада не можемо потпуно да управљамо, али у односу на које имамо ту неприкосновену и аутентично људску слободу – слободу да изаберемо како ћемо се према њима односити „како свака животна ситуација представља изазов усмерен човеку и пред њега поставља проблем који треба да реши, питање о смислу живота се може окренути: не пита човек за смисао живота, већ живот њему поставља питања на која он треба да одговори а животу може да одговори једино ако одговара за свој живот, тако што ће бити одговоран“ зашто је одговорност кључна? ако нема одговор- ности, онда нема ни избора (јер за шта би човек онда био одговоран?), а тиме ни слободе (јер зашто би онда уопште и био одговоран) тада би човек заиста био само „рационална животиња“, немоћна жртва сопствених нагона и околности избор и одговорност – темељи недодирљиве слободе одговорност је нужна последица избора, који је неодвојив део сваког тренутка људског постојања може ли се замислити човек који не бира? данас, тешко, поготово зато што су давно избледели нагони који су примитивном човеку говорили шта мора да чини, а са двадесетим веком губи се и упућујућа снага традиције, која је човеку говорила шта би требало да чини али франкл у слабљењу обавезујућег карактера традиционалног не види трагедију, већ супротно – прилику да се човек суочи са својом суштином, односно одговорношћу за изборе које сам чини, а не оне које некритички прихвата („конформизам“ – саображавање општем мишљењу, само зато што је већинско) или који му се намећу („тоталитаризам“ – попуштање пред силом) на такав начин, сматра франкл, и значај традиције ће бити изнова потврђен разумевањем избора на којима се темељи, а не њеног прихватања реда ради (како се данас многи односе према својој хришћанској вери, не увиђајући да тиме обезвређују себе као хришћане) може ли се човеку одузети слобода избора? не, осим ако не прихватимо савремени образац преузет из фројдовске психоанализе, који не прави разлику између узрока и разлога уколико заријете иглу у вену и човеку и мајмуну, обоје ће осећати исти бол, који ниједан од њих никаквим избором неће моћи да отклони али човек ће бити у стању да трпи, чак и ако бол постане неподношљив, уколико је свестан разлога, смисла тог бола: да ће његова крв или његова коштана срж некоме спасити живот мајмун никада неће моћи да буде свестан смисла, те ће стога његов доживљај увек бити истоврсно непријатан човек ће, међутим, или са поносом трпети или бесмислено патити, већ сходно томе какав је избор учинио: да ли је своме подношењу нашао смисао или не, што је – опет - оно што је једино човек од свих бића кадар да учини, дакле оно што га од свих осталих бића и разликује није ли, стога, баш у томе његова суштина? и није ли управо таквој људској јединствености савремена мисао окренула леђа, објашњавајући човеку да је условљен (пандетерминисан - франклов израз) биолошким, климатским, друштвеним и бројним другим чиниоцима; да је његово само да истрпи сопствену личност која настаје као њихова, мање-више произвољна комбинација? дакле, човекова неприкосновена и недодирљива слобода није слобода у односу на узроке, већ у односу на разлоге, и то у сваком тренутку његовог живота може ли се она раздвојити од одговорности? да ли би такво раздвајање могло икако и икад да помогне човеку? могу ли постојати бесмислени тренуци у животу? ако могу, по чему се разликују од смислених? каква је природа људске љубави, почев од братске, преко „полне“, па до љубави према богу? које истине предања изнова потврђује логос виктора франкла? можемо ли такав смисао сазнати у потпуности нашом људском логиком? потврђују ли животна искуства франклове ставове? имају ли они истинског утицаја на човекову свакодневицу, посебно у најтежим тренуцима, или представљају само интелектуално средство за утеху? зашто су франклови ставови посебно битни за будућност свакога од нас понаособ и човека уопште? зашто је, заправо, наш свети владика данило (крстић) назвао франкла „божијим човеком међу психијатрима“? потрудићемо се да одговоримо у следећем наставку православни мисионар l 51 живот христов, предста- вљен сведочанством четворице јеванђелописаца, луке, матеја, јована и марка, осликава нам, међу чудима учињеним самим господом, бројна исцељења патећих од многих болести (мт 14, 35–36 ; 15, 30–31): слеп од рођења прогледа (мк 8, 22–26), и губави се очистише и одузети проходаше (лк 5, 12–13) и крвоточива жена се ослободи од болести током многих година (мк 5, 25–34) и месечар се исцели (мт 17, 14–18) и исцељење немога се зби (лк 11, 14) и ђавоимана кћер жене хананејке (мк 7, 25–30) се ослободи бесова након много година ту су истовремено и чуда васкрсења уснулих (лк 7, 12–17; лк 8, 49–56): прво познато васкрсење уједно и најпразнованије у народу српском је лазарево (јн 11, 1–45) кроз ове примере господ нам упути поруку: „не греши више“, указујући, дакле, да је соматска али и душевна болест присуство греха у човеку за узврат, сам христос је тражио веру оних којима је помоћ исцељења била потребна, постављајући је као једини захтев најлепши од свих примера исцелитељства божијих светитеља, слављени данас као заштитници званичне медицине и лекара су свети врачи и бесребрници козма и дамјан ова два света брата по телу и духу, поред дела која чинише, остају доследни христовој заповести „за џабе добисте, за џабе и дајте” као на њиховом примеру, када се каже „лекар лечи, бог исцељује”, свети оци не умањује сврху и значај лекарских вештина, као ни место (савремених) лекара у животу модерног човека, у савременом добу овом се изреком продире и открива дубљи смисао и корен излечења лекарско умеће свете браће бесребрених врача лекар лечи, бог исцељује пример исцелитељства нам је данас свима познат из манастира острог над моштима светог василија острошког које скривајући тајну исцелитељског тајнодествовања, многе врати у живот, из нездравља у здравље дамјан милетић пастирска психологија 52 l6/2008 козме и дамњана достиже највишу исцељивачку моћ, пре свега захваљујући благодати којом они отклањају, чак и у соматском смислу, трулежност и смртност огреховљеног и од бога удаљеног човека много је, дакле, таквих примера добијених из живота отаца цркве који не само исцељиваше од болести, већ и васкрсаваше из мртвих пример исцелитељства нам је данас свима познат из манастира острог над моштима светог василија острошког које скривајући тајну исцелитељског тајнодествовања, многе врати у живот, из нездравља у здравље у једној својој приповеци, иво андрић успева на себи својствен начин да опише природу одстрањеног од бога човека описујући то „чудо у олову”, инспирисан исцељењем покајаног и вером испуњеног болесног у бањи витезди (јн 5, 1–14) насупрот томе, андрић сведочи о судбини непокајаног и сами тим тежини прста божијег над фамилијом која из колена у колено, готово генетски уврежено, преноси своју обезвређену и од бога удаљену и отпалу природу само један члан успева да продре у судбину фамилије и да увиди трулежност и сам узрок, премда на невешт начин и понуди исцељење најмлађег од свих чланова у том грчу и ропцу, показује се да је грех, који је узрок болести, видљив не случајно на најизраженијем и најблаженијем изразу лица - осмеху - који и даље остаје туп и карактеристика генетског наслеђа и моралног пада оних који не показаше плодове покајања кроз речи господње да „род се овај не изгони осим молитвом и постом” (мт 17, 19–21) многи психоаналитичари, међу којима и фројд, проблем огреховљене савести решавају феноменима репресије или насилним подсвесним потискивањем свега негативног, што као последицу има психичке поремећаје насупрот томе, хришћанска црква као лек нуди покајање, којим се, милошћу божијом, постиже и исцељење међутим, реалност данашње цивилизације је таква да савремена медицина, а уз њу и мултибилионски бизнис фармацеутске индустрије особито изражен у модерним и прогресивним земљама света западне мисли и културолошких одредница, као да удара у темеље морала одређеног божијим законом, по сваку цену желећи да наметне култ лека као јединог извора излечења овај сулуди тренд успева, чини се с нарочитим успехом, да опчини модерног човека опседнутог пролазношћу, дајући му разноврсне еликсире и капсуле здравља које ће га очувати и тобож оградити од ма којих болести савременог доба као последице не само толико рђавог начина живота, колико страхотнијег одлучења од бога и живота у јединству и заједници с богом с једне стране, равнотежа преовладава ка очајном човеку којем култура и савремени трендови намећу идеале и циљеве, док с друге стране, сва сигурност у заштићен живот од болести долази не из вере у бога оваплоћеног, васкрслог и вечно живог, већ из немилосрдне потребе да се човчији живот подвгрне овоживотном балзамовању кроз капсуле које ће нас одржати виталним, здравим и отпорним изгледа да човек, у тежњи да сачува свој живот, не преза од све бржег руинирања и губљења телесног и физичког кроз лично раслабљено духовно биће јер, «ко жели да сачува свој живот, изгубиће га» - како рече господ уместо да човечији живот постоји кроз духовну симбиозу с телесним, он постаје могућ и остварљив захваљујући шачици лекова и еликсира који ће га, тобож, заштитити од пропасти и вечне смрти човек, тако, налази утеху у ономе што га заправо одваја и од самог себе, од свог суштинског осећаја за себе, полажући притом сву наду на алтернативне изворе живота који живот заправо не нуде подупрт штакама савремених трендова, верује да ће му еликсири живота заменити сву енергију духа, да је могуће себе сачувати у здрављу докле год постоје лаже које са таквим квазиуспехом отклањају све тегобе но, његова спремност и снага да се суочи са реалношћу овог света видљива је онда када би сви ти еликсири за тренутак нестали тада би му било јасно да човек не само што живи од речи божије, већ њу не може заменити нити употпунити ни један еликсир којим се човек обмањује и тако, своју агонију наставља савремени човек који је своју заједницу са јединим исцелитељем богом раскинуо, не приносећи не само материју и природу на освећење, већ ни само покајање и исповешћу кроз причешће на путу ка животу вечном православни мисионар l 53 сваке године 19 октобра центар глувонемих у србији, у улици светог саве 16-18, слави своју крсну славу светог апостола тому апостол тома, звани „близанац”, беше један од дванаесторице апостола и „не бјеше са њима када дође исус”, по васкрсењу и када су други ученици говорили „видели смо господа”, он им рече: „ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу веровати” јеванђелист јован историјски веродостојно описује нам све потанко шта се по васкрсењу са апостолима и васкрслим победитељем смрти збивало „и послије осам дана опет бијаху унутра ученици његови и тома с њима дође исус кад бијаху врата затворена, и стаде на средину и рече: „мир вам! затим рече томи: пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја и не буди невјеран но вјеран и одговори тома и рече му: господ мој и бог мој! рече му исус: пошто си ме видео, поверовао си; блажени који не видјеше а вјероваше а и многа друга чуда учини исус пред ученицима својим која нису записана у књизи овој а ова су записана да вјерујете да исус јесте христос, син божији, и да вјерујући имате живот у име његово” (јован, 20, 24-31) дакле, апостол тома се крајње скептично насумњао за све нас и није веровао (отуда израз „неверни тома”) да је господ исус христос победио смрт и васкрсао, устао из мртви и свима нама, потомцима старог адама, пропутио пут „кроз врата смрти у живог вечни”, како говори спаситељ: „ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живјеће” своју сумњу апостол тома прао је врелим сузама и горким кајањем али и пламеном и неустрашивом вером и ревношћу тако је приликом бацања коцке где ће ко од апостола ићи да проповеда распетог и васкрслог господа, тома добио задатак да путује у далеку индију, тамо где се пре више од 300 година од рођења христовог, са својим непобедивим фалангама, зауставио један од највећих војсковођа света александар македонски тако је тома отишао да мисионари скоро на крај света ношен христовом љубављу он је преобратио многе у хришћанство после многобројних чуда, живот је завршио мученички кнез муздије, муж тергијанин, коме тома крсти жену и сина азана, осудио је апостола на смрт и послао пет војника који гa прободоше са пет копаља тако је предао душу своју господу свети апостол тома пре смрти, свети тома је, као и други апостоли, био чудесно пренет у јерусалим на погреб пресвете богородице но како је задоцнио „он зажали горко, те по његовој молби отворише гроб свете пречисте, али не нађоше тела у њему господ беше узео матер своју у насеља своја небесна” и тако свети апостол тома, говори нам свети николај српски, „својим неверовањем утврди веру у васкрсење господа, а овде својим одоцњењем откри нам чудесно прослављање матере божије” предање цркве нам говори, како нам преноси преподобни отац јустин (поповић), да су апостоли, када су отворили гроб пресвете били ужаснути јер у њему не беше тела богоматерина, већ само погребне ствари, из глувонеми бога прослављају, а неки здрави и не хају протојереј мр александар д средојевић пастирска психологија 54 l6/2008 којих излажаше диван мирис зачуђени апостоли су са сузама целивали плаштаницу што беше остала у гробу и молили су се да им господ открије шта је са пречистим телом пресвете богородице предвече апостоли су сели да се окрепе, остављајући по обичају једно место празно за учитеља стављали би један део хлеба за њега, а када би завршили обед подизали би то парче хлеба увис, славећи пресвету тројицу молитвом „господе исусе христе, помажи нам!” потом би то парче хлеба јели као господњи благослов тако су учинили и тог тужног предвечерја, али по завршетку обеда када су подигли парче хлеба, чуше умилно појање и у ваздуху угледаше пречисту са мноштвом ангела она сијаше неисказаном славом и рече им: „радујте се јер сам с вама у све дане” а свети апостоли се испунише радошћу, и уместо уобичајеног „господе исусе христе, помажи нам”, ускликнуше: „пресвета богородице, помажи нам” узор и укор за нас данас глуви и неми, који бога, пресвету богородицу и све свете свуда прослављају, јесу и узор и укор нама који имамо и ноге и руке и очи и уши и језик говорљиви а, хвалу богу, не одајемо у псалмима је написано: „очи имају и не виде, уши имају и не чују” и народна мудрост прекорно каже: „слепи су код очију!” нису ли многи такви у фирмама, предузећима, просветним и културним установама, по селима и градовима? душом, умом и мржњом слепи, неми и глуви здравог тела, а горде и мрске душевне заслепљености, какав је био некада савле таршанин, који после обраћања постаде свети апостол павле, који је у незнању христа и хришћане прогонио, док му се на путу за дамаск васкрсли господ у неисказаној светлости није јавио, светлости од кoje je савле ослепео а када је неустрашиво поверовао, и живот свој јe за господа дао, као и свети тома и многи други светомученици, кроз векове све до данас „уби нас незнање, тугује и цвили свети николај српски пред престолом творца клечећи, и даље вапије: „грчи се моје срце у болу и очи се моје пуне сузама, господе, што те многи оставише и одоше тражити хране на њивама глади” многи су се срби у последњих пола века окренули од бога ко смо, шта смо и одакле смо? заборавили смо да смо род немањин и савин, да смо само уз помоћ христову издржали петвековно ропство и многе друге голготе, а и данас смо изложени духовном разарању, ако се вратимо христу и светом сави, светом томи и осталим светима опстаћемо, у противном ишчезнућемо али, како вели духовна песма: „све што видиш православни мисионар l 55 очима, даде господ људима, да би људи преко тога прославили бога!” те тако, оно што не чине здрави, чине хендикепирани, глуви и неми - прослављају бога они нас орканским крицима својих душа и слухом бескрајне тишине зову да и ми, и појединачно и породично и као народ, прослављамо бога живога, пресвету богородицу са свим светима речима: „господе исусе христе, помажи нам и спаси нас!” из скривене ризнице цркве свако од нас се макар једном упитао ко су ти људи који стоје у углу цркве, сакривени огромним стубом, иза којег се готово ништа не види када год одемо у цркву, увек можемо препознати неке наше ближње који пре литургије одлазе у десни угао цркве и одлазе тек када се све заврши и када последња душа изађе често су то млади људи који још увек седе у школским клупама или су тек пошли на студије они су пуни снаге и жеље да што лепше певају на сабрању око тајне вечере на којој христос свакоме ко од срца жели, даје у наследство своје царство божије тако то бива и у једној маленој цркви, у једном прелепом граду у срцу босне то је бања лука, а на кочићевом венцу храм успења пресвете богородице у којем пева један мали хор девојака хор успења пресвете богородице не престаје свој славослов некада је само неколико њих, а некада их је свих двадесет ту носи име света ангелина српска пратећи њен пример девојке осветљавају овај свет и чине да он добије ону топлину коју је давно изгубио и заборавио хор је једна скривена ризница цркве свако ко жели да разуме и да осети богатство цркве, треба само да се стиша, да се мало сабере и да обрати пажњу на речи песама које се чују из угла цркве ум и срце ће тада уздрхтати, душа ће затреперити и тело ће се приклонити слави којој пева хор анђелских девојака ако некада будете долазили у бања луку, не чекајте премишљајући куда би ваљало ићи пођите у цркву успења пресвете богородице и даће вам се благо какво се на земљи не може наћи 56 l6/2008 соња рапајић и милан јовановић представљамо вам уграду бањалуци 1991 године, тада граду од скоро 150000 становника, од чега је пола било срба, постојала су само два православна храма - саборни храм свете тројице и храм рођења пресвете богородице на ребровцу многи вјерници, да би стигли на богослужења, прелазили километ

Свеска: 373 | На путу за Емаус
... на којем треба трагати за одго- ворима о свим аспектима стварности за про- фесора докинса, дарвинизам је уздигнута свест, супериорнија од сваке друге, чак и у оквирима научног дискурса говорећи о хи- потези мултиверзума (неки кажу да је та хипо- теза последње уточиште интелектуалног ате- изма) и о закључцима леонарда сaскиндина, америчког теоријског физичара (који кори- сти израз мегаверзум у истој хипотези), у сво- јој књизи заблуда о богу докинс је написао: „сaскиндин (2006) на изврстан начин загова- ра антропско начело у мегаверзуму каже да ту идеју већина физичара презире не знам зашто сматрам да је предивна – можда зато што је дарвин уздигао моју свест“ да одгово- рим одмах уваженом оксфордском профе- сору не мислим да се ради о дарвиновском „уздисању свести“ можда физичари, како до- кинс каже, презиру идеју мултиверзума зато што знају да је она осуђена да заувек остане непроверљива хипотеза самим тим, никада не може да постане део научног теоретисања за озбиљне научнике, ова идеја има једнак статус као и хипотеза теистичког дизајна, ка- да су у питању антропички принцип, космо- лошке константе и тзв fine-tuning не знам зашто један научник, какав је докинс ово не примећује можда зато што му је дарвинизам мало идеологизовао свест? за докинса, он то не крије, дарвинизам је те- мељни епистемолошки кључ којим треба уте- мељити и саму физику као науку, посебно у области космологије међу важним питањима на које дарвинизам нуди одговоре је и питање добра и моралности ричард докинс, више по- зивајући се на друге писце и ауторитете него на властито промишљање (мада ово друго није потпуно искључено), у својим књигама заблуда о богу и превладавање бога нуди следеће тезе и објашњења, по питању добра и моралности: 1) није нам потребан бог да бисмо били добри у дијалогу са атеизмом када се дарвинистичким језиком објасне јестаства најтананијих ствари у посто- јању човека какве су добро, моралност и емпатија, као безлични „софтверски на- лози“ у циљу очувања нечег општег и безличног, у овом случају једног „генетског програма“, онда друштвени дарвинизам није далеко јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (ii) др александар милојков 28 3 / 2020 2) библијско учење о добру нема и не може имати универзални карактер 3) постоји дарвинистичко објашњење до- бра и моралности можда би најбоље било да у анализи крене- мо од ове треће тезе, јер је моја теза супротна докинсовој – питање добра и моралности није питање које може да обухвати и на њега да од- говор натуралистички метод природних на- ука, па тако ни биологије чак, са хришћанске антрополошке тачке гледишта, дарвинистички начин размишљања о овом питању води нас до закључака који у хришћанству називамо пр- вородним грехом и палим начином постојања ово препознајемо у себичности и индивидуа- лизму који су видљиви у докинсовом дарвини- стичком промишљању о добру и моралности јеванђелска етика и учење о добру далеко превазилазе и не могу се објаснити натура- листичким механизмима, које докинс нуди у свом дарвинистичком објашњењу стога, ако постоји икакво уздизање свести, за тако нешто је способно једино јеванђелско откривење, не никако натуралистички механизми но, погле- дајмо најпре шта нам нуди дарвинистичко об- јашњење добра и моралности најпре да дефинишемо шта подразумева- мо када кажемо добро и моралност како до- кинс пише у својој књизи заблуда о богу, под овим подразумевамо „објашњење постојања доброте у нама, осећаја моралности, емпати- је или сажаљења“ другим речима, испитује- мо, да се опет послужим докинсовим речима, „откуда је тај добри самарићанин који чучи у нама?“ у основи дарвинизма налази се обја- шњење природног механизма који омогућава наш опстанак и очување наших гена суштина функционисања тог механизма је себичност тако гласи и наслов једне од докинсових књи- га – the selfish gen (себични ген, књига је први пут објављена давне 1976 године) оно на че- му докинс инсистира је да се израз себичан не односи на јединку, личност или део неке попу- лације, већ на ген а шта представља ген? про- сто речено, гени представљају нешто попут софтвера који „програмирају“ јединке да буду „себичне“ – то јест да се понашају тако да обез- беде опстанак својих гена „себичност“, дакле, овде представља ту „софтверску тежњу“ одре- ђеног гена за опстанком у функцији опстанка одређеног гена, унутар самог тог „софтвера“ развијају се одређени „програми“ који јединку наводе („програмирају“) на одређено понаша- ње, које ми препознајемо као добро, морално и емпатично дакле, важно је приметити – дар- винизам не нуди никакво објашњење добра и емпатије као таквих, већ ове појаве тумачи као испољавање „генетске себичности“ са једном једином сврхом – опстанак конкретног гена не постоји никаква прича о личности и слобо- ди све је у функцији опстанка и све је детерми- нисано нечим потпуно безличним – геном по дефиницији, ген је „физичка и функционална јединица наслеђивања, коју чини целовит део днк који је потребан за синтезу једног проте- ина или једног молекула рнк“ постоји много питања која би се могла покренути о генима као „софтверу“ који је „програмиран“ да опста- не ми за тако нешто овде немамо простора али, једно бих питање ипак поставио читаоци- ма да о њему размишљају: да ли вам ова дар- винистичка прича личи на опис првородног греха и палости човека, те о наслеђивању те пале природе од стране потомака? да ли вам „себични ген“ личи на логику пале онтологи- је у књизи постања? да ли вам овај „програм“ гена који се бори да опстане личи на оно: не- ћете ви умрети бићете као богови (пост 3, 4–6)? мени личи и мислим да дарвинизам, ако ишта показује, показује палост наше природе – њену борбу да живи без живота и њен пораз, јер то „успева“ само на безличном нивоу – оп- стају безлични гени, не и конкретне личности безличност и општост, па била она и ген, друго је име за смрт ништа ту заиста не преживља- ва, већ пре сведочи агонију смрти свакако, сложио бих се као теолог са докинсом, уз од- ређене терминолошке корекције – наша пала природа нас програмира да будемо себични но заблуда је ако у том „програму“ заиста ви- димо рецепт живота погледајмо даље како дарвинизам обја- шњава постојање добра, моралности и ем- патије – чији је темељ „себични ген“, то јест „софтвер“ који тежи да опстане кроз генера- ције јединки које ће даље „програмирати“ као у дијалогу са ате измом мај / јун 2020 29 „себичне“ два су основна начина на који гени обезбеђују свој „себични“ опстанак како до- кинс тврди, „себични“ гени обезбеђују свој оп- станак и тако што „програмирају“ јединке да се понашају несебично први начин је брига према сродницима дакле, зашто смо добри и емпатични према својим генетским сродници- ма? зато што, по речима докинса, „статистика показује како ген који програмира индивиду- алне организме тако да дају предност генет- ском сроднику, има више изгледа да повећа број сопствених копија учесталост ових гена у генетском фонду може то- лико порасти да пожртво- вање према припадницима исте врсте постане норма понашања очигледан (али не и једини) пример, јесте благонаклоно понашање према властитој деци“ ја бих из овога извукао сле- дећи закључак оно што ми као личности доживљава- мо као љубав, везаност за друге људе, спремност на пожртвовање и емпатију, у онтолошком смислу све су то само илузије које по- креће нека потпуно друга, заправо једнина стварност – безлични гени тај безлич- ни „софтвер“, зарад свог опстанка, нас нагони да будемо добри и емпатични према својим сродницима јер ћемо тако помоћи да се тај исти, сроднички „софтвер“ који је и у њима што више умножи и тако обезбеди своје постојање кроз генерације циљ свега дакле јесте – оп- станак одређеног гена или „софтвера“ не, не- ће професор докинс инсистирати на умање- њу значаја нашег доживљаја љубави, добра и емпатије он је негодовао што је његова књига себични ген протумачена као инспирација за друштвени дарвинизам у књизи заблуда о бо- гу је написао: „било ми је непријатно када сам у часопису guardian прочитао да је „себични ген“ омиљена књига џефа скилинга, дирек- тора озлоглашене компаније енрон, те да је у њој пронашао надахнуће за лик друштвеног дарвинисте“ у чему је онда страхота дарвини- зма? у томе што љубави, доброти и емпатији даје статус илузије можда важне илузије, али ипак илузије не сумњам да професор докинс презире друштвени дарвинизам јасно је у заблуди о богу написао да је еугеника ненауч- на међутим, када се дарвинистичким језиком објасне јестаства најтананијих ствари у по- стојању човека какве су добро, моралност и емпатија, као безлични „софтверски налози“ у циљу очувања нечег општег и безличног, у овом случају једног „генетског програма“, он- да друштвени дарвинизам није далеко свакако, сла- жем се са професором до- кинсом да друштвени дар- винизам није научан и да је то пре једна карикатуриза- ција науке али, чини ми се да је оксфордски професор недоследан да ли је његов дарвинизам, како сам га на почетку дефинисао, научан или је ипак давно изашао из методолошких граница природне науке? ја мислим да је ово друго у питању и да је дарвинизам због тога опасан и да га жестоко тре- ба критиковати у даљем писању анали- зираћемо и друга дарвинистичка објашњења „доброг самарићанина у нама“, да бисмо на крају показали и њихову неодрживост хри- стова наука о добру, моралности и емпати- ји управо руши сва наведена дарвинистич- ка објашњења са којима ћемо се упознати у христовом деловању и поуци ни један од тих дарвинистичких објашњења не може опстати јеванђеље потпуно руши дарвинистичку логи- ку, дроби је у парампарчад и од ње не остаје ни камен на камену другим речима, дарвинизам не може да објасни христово добро, христову моралност и христову емпатију у христовом деловању, дарвинизам бива, научно речено, оповргнут наставиће се у дијалогу са ате измом 30 3 / 2020 тема броја: на путу за емаус на путу за емаус, новија икона (извор: http://iconemonblogspotcom/) мај / јун 2020 31 тема броја: на путу за емаус двојица ученика који путују за емаус и при том разговарају са васкрслим госпо- дом не знајући ко је он, је једна од најлепших епизода новог завета већини је ова прича позната, али, ипак, да се подсетимо апостол лука приповеда како двојица ученика на дан христовог васкрсења иду збуњени, рекло би се и разочарани, ван јерусалима пошто све указује да су се њихове наде које су полагали у исуса из назарета распршиле еванђелист наглашава да њих двојца покушавају да схвате разлоге и смисао за њих збуњујућих догађаја све је указивало на то да ће се исус показати месијом, „оним који ће избавити израиља“ међутим, уместо да седне на престо цара да- вида (лк 1, 32) он је распет на голготи његов живот се завршио на крсту између два раз- бојника догађаји који су се збили потпуно су разрушили њихову представу о месији када се васкрсли христос појави, није ни чудо што га не препознају њихова срца су „спора на све што говорише пророци“ (лк 24, 25) тек кроз разговор о писму, које говори да христос тре- ба да претрпи страдање да би ушао у своју славу њихова срца почињу да се греју врху- нац приче је у ломљењу хлеба, тј причешћу које ученицима отвара очи и они у непозна- том сапутнику препознају господа ова прича из еванђеља по луки чији заплет, поставка догађаја, теме и мотиви, кључне ре- чи које се у њој налазе, ликови подстичу на многозначност она на маестралан начин при- казује неухватљивост речи божије исказане у светом писму управо због идентификације, најпре са овим ученицима, ова прича и има такав ниво прихваћености у свим нараштаји- ма хришћана основна тема ове приче јесте препознавање христа која је изразито теоло- шка већ је наведено да су ученици имали по- грешну представу о њему прави и истински месија није силни и праведни владар који са висине свога престола одлучује о судбини ма- лих и њему подређених слугу они нису уви- дели да се њихов учитељ у распећу које они сматрају понижавајућим се заправо њихов учитељ крунише за цара и пење на престо он је господ(ар) који умире као разбојник да би на тај начин понео грехе оних који то заиста јесу укључујући и његове џелате (ср лк 23, 34) његова дела, тј слава христова се почиње на голготи да би била потврђена васкрсењем тиме он свима који га следују, дарује живот вечни показујући на који начин бог љуби чо- века и свет који је створио тако је кроз ову тему присутан литургијски и мисионарски карактер ове приче литургиј- ски јер неминовно асоцира на тајну вечеру и причешће које се показује као врхунац сусре- та са богом и јединства са њим (јн 6) ученици препознају христа приликом ломљења хлеба, односно причешћа али овде није акценат са- мо на ритуалном делу тајне у питању је то да христово ломљење и дељење хлеба указује и на његово даривање себе из љубави сваком човеку и оном који га до тог тренутка не пре- познаје, или је збуњен попут ученика љубав божија се и појазује кроз дељење, јер „љубав не тражи своје“ (1 кор 13, 5) у том чину, човеку чије срце гори, и поред свих сумњи у животу, очи се отварају и он препознаје христа слич- пут за емаус је прича о препознавању тога колико је човек склон да своје идеје претпостави богу, да своју жељу за моћи пребаци у руке божије пут ка препознавању тема броја владимир пекић 32 3 / 2020 тема броја но блудном сину који сву дубину покајања не доживљава у моменту када „дође к себи“ већ када му отац потрчи у сусрет и загрли га и по- љуби (лк 15, 17, 20) у мисионарском смислу је ова прича при- јемчива за сваког и ван цркве ко може поу- здано тврдити да у кључним моментима жи- вота није наишао на некога ко му је помогао а да је то најмање очекивао двојица ученика су убеђена да их је бог оставио, као што човек у временима искушења тј беспомоћности че- сто помишља да га је бог оставио у најбољем случају у најгорем, да га заправо уопште и нема парадокс лежи у томе да је исти тај бог присутан поред њега и слуша га и говори са њим баш као што је случај са двојицом учени- ка који се самом христу жале на њега још једна занимљива ствар која служи то- ме да се читалац у овој причи идентификује са ученицима на путу наиме, главни актери приче су анонимни ученици иако се једном помиње име, клеопи, они су заправо непозна- ти наспрам дванаесторице њима се господ јавља тек на крају поглавља при том, они приликом тог сусрета, иако обавештени од петра и од ове двојице о сусрету са христом, реагују неочекивано плаше се (лк 24, 37) вре- ме јављања и личности које прихватају чиње- ницу васкрсења је битно најпре су то жене мироносице оне и без сусрета са васкрслим, уверене од анђела ту вест преносе апостоли- ма који је верују потом, двојица ученика пре- познају христа, да би тек приликом њиховог трчања по ноћи назад у јерусалим сазнали да се и петру јавио господ (стих 34) и на крају дванаесторици управо због тога што актери догађаја нису познати и детерминисани лико- ви који су већ приказани кроз текст еванђеља, даје могућност читаоцу да се и он поистовети са њима да у овој причи види метафору соп- ственог пута богопознања, да би на крају по- стао дружбеник непосредних христових уче- ника (стих 36) пут за емаус је прича о препознавању тога колико је човек склон да своје идеје претпо- стави богу, да своју жељу за моћи пребаци у руке божије и неминовно доживљава раз- очарење јер бог хришћана је бог љубави, бог који је узишао на голготу и показао да је истинска власт у служењу не у моћи и власти над другим пут за емаус доводи до сазнања да препознати христа подразумева увек онај литургијски позив да „сами себе и једни друге и сав живот свој христу богу предамо“ поред тога, ова прича нам даје својеврсни кључ којим треба да тумачимо писмо христос двојици ученика тумачи шта писма говоре о његовом страдању које представља његову славу али и то тако показује да ствари у жи- воту не треба узимати здраво за готово бог управо користи оно што је уобичајено у неу- обичајеним ситуацијама, да би се увидело да то уобичајено има дубље значење као када речи које се користе у свакодневном говору, читамо у поезији у свакодневици оне не зву- че нимало битно нити привлаче пажњу али у песми, која тражи напор речи се доживљавају и разумевају на нов, другачији начин такође, ова прича, и њен наслов који је добио јако симболичко значење, указује на много- струкост начина на које бог жели да се покаже свакоме човеку у тексту који је кратак, генера- ције људи су налазиле надахнуће и читале га изнова и изнова читајући тумачења од отаца па све до савремених православних богослова, имамо могућност да поредимо свој доживљај са њиховим, а истовремено да се не устручава- мо да оно сваком појединцу упечатљиво у тој причи искористимо да се утврдимо у вери на крају, тај пут тражи повратак трчање по ноћи назад, без обзира на опасности да овом свету у којем живимо и који повремено са огорченошћу одбацујемо у радости донесе- мо искуство сусрета са васкрслим господом ту радост треба делити и са другима који су га срели јер сваки човек има своју представу о свету која је често идеализована и у тој иде- ализацији егоистична он се руши и распада у мери у којој се сазнаје немоћ да се њиме управља то је бољка која раздире људски род још од каина и авеља али хришћани треба да буду ту да покажу да је истинска борба не за премоћ и власт, него борба да изнутра се- бе променимо и спорост срца претворимо у „горење“, огањ који пламти силином љубави божије осветљујући цео свет и нас саме  мај / јун 2020 33 човек је богоцентрично биће сам његов усправни положај усмерава га од земље ка небу поучавајући хришћане о вредности- ма поста и подвижничког живота, многи све- ти оци су истицали да циљ човековог живо- та није стомакоугађање, већ богопознање историчари религије приметили су знакове постојања религиозности на просторима који чувају најстарије трагове људског по- стојања на планети земљи стога, хришћан- ство није свету донело новост по питању тога да је човека усмерило богопознању о томе нам већ на почетку говори и свето пи- смо где видимо бога како се обраћа адаму хришћанство је свету донело нови начин богопознања веома упечатљив опис онога што издваја хришћанство од осталих светских религија, налазимо код светог владике николаја у де- лу рехабилитација тела, где пише: „пропо- вед ове нове вере о рехабилитацији тела у загробном животу дејствовала је чудотвор- но на ум и срца људи ова проповед подсе- ћала је свет много на хомеровску, младачку народну, веру у загробни живот људи, но ипак је несравњено симпатичнија од ове но, хришћанска вера није рехабилитовала само онострано, загробно тело, које се ве- ром философском са- вршено негирало, не- го и тело овострано, земаљско, које се не мање негирало, уни- жавало и презирало свима постојећим верама у време по- јаве хришћанства је ли вера у васкрсење тела рехабилитовала онострано то је ве- ра у ваплоћење бога, рехабилитовала ово- страно тело насупрот платонском учењу, да је тело људско зло и тамница, насупрот учењу филона и многих верских секти (гностици), да бог није могао створити телесни свет, нити га се као нечи- ста додирнути, хришћански проповедници објављивали су, да се бог појавио у телу“ овде се издвајају два догађаја историје спасења коју бог чини у свету: оваплоћење тема броја на овом путу, ученици кроз искуство реалног сусрета долазе до богопознања поучавани на истинама писма, они тек у једној присној атмосфери обедовања доживљавају просветљење пут богопознања презвитер александар р јевтић пут за емаус, дуборез у слоновачи, око 850–900, мец, француска (извор: wikimediaorg) 34 3 / 2020 логоса и васкрсење христово они имају неизмерни значај за егзистенцијална пита- ња сваког човека оно што је људима било недоступно, бог је учинио доступним бо- гопознање више не представља само чин човековог окретања ка богу, већ божију наклоност и снисхођење ка човеку носи- лац овог сусрета је бог који је са небеских висина вечног постојања сишао у земаљ- ске пределе да прими тело и узме учешће у људској природи како би је исцелио од тада, ми нисмо од бога одвојени миљама већ је он међу нама тако се и чин богопо- знања не може одвијати мимо људске при- роде у томе се налази и објашњење вели- ког броја свештених канона цркве који су одбацивање материје због тзв духовног живота дефинисали као богохулство и вер- ско застрањење након очовечења бога сина, духовни живот је неминовно пове- зан са целокупним човековим бићем од свете тајне крштења где се водом и јелејем освећује тело, а светим миром на подвиг богопознања помазују сва чула, човек има задатак да богу преда цело своје биће ви- дом, мирисом, слухом, укусом и додиром он сусреће бога око себе у животу цркве зато је црква описана као тело христово, а ми као понаособ удови овог тела чија је глава христос чини се да, у свакодневици, многи верују- ћи људи не препознају значај оваплоћења и васкрсења христовог иако се ови празници поштују, основна порука коју нам они шаљу често је несхваћена духовност и црквени живот често се своде на жељу да се побегне из света, да се постане побожан на начин ко- ји је нека врста спиритуализације хришћан- ства уместо вере која спасава целог човека, веру по својој мери калупи сваки појединац који би желео да га препознају као „правог и великог верника“ који има легитимитет да са висине свог духовног статуса оцењује жи- воте других људи тако, уместо да вера пре- образи целог човека са свим бићем којим га је бог даривао, човек искривљује учење о вери разлог овог несрећног искуства на- лази се у ванцрквеном доживљају побожно- сти тек када се духовно узрастање утемељи у животу цркве који нас преображава и поу- чава, долази се до здравог виђења и живље- ња вере о овом искуству посебно сведоче два догађаја један је сусрет апостола томе са васкрслим господом (јн 20, 24–29) чувени „неверни тома“ постаје апостол вере вас- крслог христа тек када је добио прилику да се свим својим бићем, па и додиром, уве- ри да је господ уистину васкрсао тада је господа доживео као победника смрти, а не као утвару и привиђење други догађај је сусрет и путовање васкрслог господа са двојицом ученика за емаус (лк 24, 13–35) на овом путу, ученици кроз искуство реал- ног сусрета долазе до богопознања поуча- вани на истинама писма, они тек у једној присној атмосфери обедовања доживља- вају просветљење које им је обележило цео живот и учинило их проповедници- ма вере у „ломљењу хлеба“ препознају да исус није само учитељ, већ богочовек и спаситељ ово светотајинско искуство ве- чере са господом, приближава нам освећу- јуће дејство које господ има у свету и међу људима који су призвани да сведоче тајну богопознања  тема броја светотајинско искуство вечере са господом, приближава нам освећујуће дејство које господ има у свету и међу људима који су призвани да сведоче тајну богопознања мај / јун 2020 35 хришћански живот и литургијски етос нас непрестано подсећају да црква живи у ев- харистији и кроз евхаристију ова благослове- на и велика истина доказује да је литургија као опитни сусрет бога и човека, и као предокус вечне заједнице са господом, била, јесте и биће централни догађај сваког члана цркве литургија није само једна од служби, већ централни догађај нашег живота, она је темељ и врхунац васколиког светотајинског живота знаменити тумач свештеног богослужења све- ти никола кавасила прониче у суштину светота- јинског живота и каже: свете тајне изображава- ју цркву, али не као символи; оне су за цркву оно што су удови за срце, или што је корен биљке за њене гране, или што су винове лозе за чокот, као што је то господ рекао тело и крв христова представљају свете тајне; за цркву, они су, ме- ђутим, истинско јело и пиће кад се црква њима причешћује, не претвара их у човечанско те- ло, као што то бива са другом храном, него се и сâма претвара у њих, јер оно што је узвишеније, то надјачава, закључује кавасила света евхаристија је центар црквеног живо- та, јер је она тајна сједињења и јединства нај- пре свих верних са христом и међусобно, а затим и целокупне творевине божије са богом заједничарећи у телу и крви христовој ми се сједињујемо са господом и са духом његовим у једно тело и један дух и постајемо сутелесни- ци христови без активног учествовања у тајни над тајнама нема истинског духовног живота ваистину, литургија је загрљај човека са богом примајући тело и крв христову примамо жи- вог и делатног бога, те тако тај загрљај божији постаје печат нашега живота у цркви божијој литургија је највеће дело које је бог могао да дарује човеку, она своди небо на земљу, а зе- мљу уздиже на небо свети василије велики саветује хришћане да активно учествују у евха- ристији: „причешћивати се и узимати христово свето тело и свету крв свакога дана очигледно је добро и корисно, јер он сâм јасно каже: онај који једе тело моје и пије моју крв, има живот вечни јер, ко сумња у то да учествовати непре- стано у животу није ништа друго до вишестру- ко живети? ми се, дакако, причешћујемо чети- ри пута седмично: недељом, средом, петком и суботом, али и другим данима ако је празник неког од светих“ дакле, свети василије велики нас подсећа да је хришћански живот испуњен духовним трудом који је пре свега живот мо- литве и богослужења који је уоквирен светим тајнама то је живот љубави, доброте, трпељи- вости, уздржања, чистоте, самоконтроле и сва- кодневног освећивања свети никодим свето- горац, у свом делу о сталном причешћивању пише: „причешћивање светим тајнама свих верника и ради свих њих, подразумева се и не бива тек ради свештенодејствовања пресветог тела и крви христове, него да се свим вернима ово причешће разда, те је потпуно намењено свима ради њиховог причешћивања“ господ све јасно позива и каже: ако не једете тело си- на човечјега и не пијете крви његове, немате живота у себи (јн 6 53) зато се у цркви приче- шћивање светим даровима (увек и стално када се служи света евхаристија), сматра неопход- тема броја детаљ да апостоли лука и клеопа препознају христа тек када је преломио хлеб, указује да после васкрсења, христа можемо познати само у евхаристији евхаристија — непрекидни обед у емаусу бранислав илић 36 3 / 2020 ним за вечни живот и изражава јединство свих верних у христу према сведочанству протојереја николаја афанасијева „евхаристија је трпеза господња на коју господ позива све, и која се и савршава ра- ди свију сабраних заједно (на окупу) бити уче- сником евхаристије значи бити удеоник трпезе господње, али бити удеоник трпезе значи јести и пити од ње другачијег учешћа у евхаристи- ји не може бити, и другачијег учешћа, почев од прве евхаристије, коју су савршили апостоли после педесетнице, није ни било то је предање кога се строго држала древна црква“ бројна су светописамска сведочанства ко- ја казују о значају литургије, као и нашем уче- ствовању у њој, а међу њи- ма посебно место заузима перикопа у којој је описано путовање апостолâ луке и клеопе од јерусалима ка емаусу, на чијем путу срећу васкрслог господа христа, а препознају га тек при обе- ду у чину ломљења хлеба тј евхаристије дакле, прича о ученицима који су, истог да- на када је исус пострадао на крсту, на путу из јерусалима у емаус сусрели васкрслог исуса христа налази се само у јеванђељу по лу- ки (лк 24, 13–35) централни моменат ове еван- ђелске приче сагледан је у чину препознавања, односно потпуне христове присутности у тре- нутку ломљења хлеба, заједничког (саборног) обеда који у потпуности има евхаристијски ка- рактер овај обед који није само један од обич- них обеда то је обед који је утемељен на евха- ристијској трпези у емаусу, први после тајне вечере господње (лк 22, 14–20), али и први у ни- зу обеда који су описани у делима апостолским у овој перикопи имамо опис обедовања вас- крслог господа са његовим ученицима речени- це и речи на које наилазимо у тексту као што су: сеђаше са њима за трпезом, узевши хлеб, благо- слови, преломивши и даваше им, налазе се и у опису тајне вечере, те долазимо до чињенице да и оне имају јасно евхаристијско значење и упућују нас на свету евхаристију детаљ да апо- столи лука и клеопа препознају христа тек када је преломио хлеб, указује да после васкрсења, христа можемо познати само у евхаристији евхаристија се може правилно поимати само у светлости васкрсења христовог, а су- срет са васкрслим христом као и могућност да учествујемо у животу васкрслог господа испуњава евхаристију атмосфером радости због тога су прва хришћанска сабрања би- ла испуњена радошћу: и сваки дан бејаху ис- трајно и једнодушно у храму, и ломећи хлеб по домовима, примаху храну с радошћу и у про- стоти срца“ (дап 2, 46–47) снажна вера да је христос васкрсао, да је смрт побеђена, као и вера да на литургији бивамо учесници те по- беде, заувек је евхаристију испунила великом радошћу као вид закључка можемо да наведемо речи молитве коју литург изговара на крају литурги- је светог василија великог, архиепископа кеса- рије кападокијске: испуни се и изврши, колико је у нашој моћи, тајна твога спасоносног домо- строја, христе боже наш јер одржасмо спомен на твоју смрт; видесмо изображење васкрсења твога; испунисмо се бескрајним животом твојим; насладисмо се твоје неисцрпне сладости – бла- говоли да је се сви удостојимо у будућем веку, благодаћу беспочетнога оца твога, и светог и доброг и животворног твога духа, сада и увек и у векове векова амин  аутор је предавач верске наставе у школи за дизајн „богдан шупут“ у новом саду тема броја мај / јун 2020 37 наставља се празновање васкрсења хри- стовог и у светли уторак црква нас радује причом о јављању христовом на путу за емаус ми смо навикли да се од пасхе до педесетни- це чита јеванђеље по јовану, но одједном у трећи дан по пасхи, ми слушамо зачуђујуће је- ванђеље по луки, 113 зачало, глава 24, стихо- ви 12–35 оно нам приповеда о путу васкрслог христа са двојицом ученика у емаус, њиховој беседи и препознавању христа у ломљењу хлеба због чега се јавља овако нагла промена ре- доследа читања? она је повезана са јеруса- лимском традицијом, са литургијским споми- њањем овог чуда у емаусу на трећи дан пасхе професор а алексејев сматра да је читање овог одломка потекло из јерусалимског лек- ционара1 у цариградски не касније од vii века а садашњи круг читања потиче из цариград- ске традиције и зато је ово јерусалимско уме- тање као драгоцени камен у златној дијадеми 1 лекционар — богослужбена књига, зборник фрагмената текстова светог писма, распоређених сагласно поретку црквене године и примењивана у време богослужења за библијска читања литур- гије речи, која се у источној традидицији назива литургија оглашених појаву лекционарa разни ис- траживачи везују за периoд од 3–8 века, а претход- ници потпуних лекционарa биле су лекционарске примедбе на маргинама рукописа светог писма лекционари су се образовали у оквирима разли- читих литургијских традиција, тако су се на пример у доиконоборачком периоду византијског обреда користили јерусалимски и цариградски лекциона- ри – прим прев поред историјских разлога за појаву овог читања постоје и духовни, јер ово јеванђеље говори о јављању васкрслог, о нашем слепилу и прогледавању у њему се на почетку говори о доласку св апостола петра на гроб: а петар устаде и отрча на гроб, и нагнувши се, виде само покрове где леже, и отиде чудећи се у себи томе што се догодило (лк 24, 12) очигледно је да јеванђе- листа лука не говори о доласку светог апосто- ла јована заједно са светим петром и ово није случајно: он је тежио да истакне повратак ве- ре првоврховног апостола по речима светог григорија двојеслова, апостол петар ушавши у гроб и видећи покрове, симболизује цркву незнабожаца, која је спознала да је посредник између бога и људи, човек исус христос, умро телом, то јест поверовала је у живог бога (22 беседа на јеванђеље) и заиста, покров (или плаштаница) је у светоотачкој традицији – сим- вол тела христовог, умрлог, али и васкрслог није искључено да је чуђење апостола петра повезано не само са празним гробом и па- жљиво увијеном плаштаницом, већ и са при- суством нерукотвореног лика на плаштаници за то време двојица ученика иђаху у онај дан у село које бијаше удаљено од јерусалима шездесет стадија и зваше се емаус, и они го- вораху међу собом о свим овим догађајима (лк 24, 13–14) како су се звали ови ученици? је- ванђеље од луке наводи име само једног од њих – клеопа, али постојано древно црквено предање сматра, да је први од њих био сам је- ванђелиста лука, лекар и сликар, један од се- дамдесеторице апостола то што он не наводи господ нам се открива у евхаристији: пребивајући невидљив телесним очима, за достојне је видљиви духовним очима прогледавање ученика у емаусу са руског превео: небојша ћосовић тема броја име другог ученика само је убедљив аргумент у корист схватања да је он сам био аутор тре- ћег јеванђеља ученици су се упутили у село емаус, које је било удаљено 60 стадија од јерусалима (то јест 10–12 км, пошто стадиј укључује у себе око 190 метара) шта ми знамо о емаусу? знамо да његово име потиче од древнојеврејске речи „хаммат“ или „хамта“, што значи „врели или ва- трени извор“ и увидећемо ниже да је овај на- зив промислитељан по први пут емаус се по- миње у 3–4 глави прве књиге макавеја током приповести о ратовима јуде макавеја против јелина некада је то био значајан и велелепан град, али је разрушен од римљана за време устанка 3–4 године пре рођења христовог и постао село а зашто су ученици ишли у емаус? он се на- лазио на путу ка јопи, приморској луци ода- тле је у своје време пророк јона покушао да побегне у тарс, и даље у шпанију није ис- кључено да су лука и клеопа у очају и страху одлучили да напусте палестину испуњава- ло се пророчанство захарије, кога се и хри- стос присетио: „ударићу пастира, и овце ће се разбежати“ и ево ученици иду и расуђују о протеклим догађајима, спорећи се један са другим, у не- доумици и сумњи као што је лађа са пророком јоном запала у страшну буру, тако се и брод њихових мисли судара са таласима сумњи, не- доумица и страхова и управо у овај час духовне буре и помете- ности прилази христос, као што је он некада ишао по води према апостолима на генисарет- ском језеру, и у једном и у другом случају он је био одмах препознат од својих ученика: али очи њихове беху задржане да га не познају (лк 24, 16) шта значи задржавање очију? зар бог на- мерно наводи незнање, прикрива се и игра са човеком? свакако, не! метафорички, ова- ко се одражава туга, очај и незнање ученика, који „видећи нису видели“, као марија магда- лина, која је доживела христа као баштована с друге стране, да је господ хтео, он би убрзо расејао њихове мрачне и тешке мисли међу- тим, њему није било угодно да то учини одмах као што каже теофилакт охридски у тумачењу јеванђеља од луке, бог је хтео: „да они откри- ју своје недоумице, открију своју рану и потом тек приме лек; да би им се после дужег време- на јавио угоднијим, да би их научио из мојси- ја и пророка, и тада тек био препознат; да би они боље поверовали да његово тело више није такво да може бити виђено од свих, већ иако је васкрсло то исто које је и пострадало, ипак буде видљиво само за оне којима је он благонаклон“ христос пита апостоле: какав је то разговор који водите међу собом идући, и што сте не- весели? (лк 24, 17) грчки текст звучи још упе- чатљивије: шта ви то пребацујете један дру- гоме и што ли сте постали мрачни? ученици „помрачују лица своја“ и постају туђи и вери и знању у одговору клеопа се чуди, што овај непознати путник као да не зна о најглавнијем и најстрашнијем, што се догодило у јеруса- лиму, у граду закона, где је свима пред очима било свенародно учињено безаконо убиство праведника међутим, клеопа најпре окривљује за рас- пеће христово старешине израиља, иако сам сведочи о свенародности злочина: како га пре- дадоше првосвештеници и кнезови наши да буде осуђен на смрт и разапеше га (лк 24, 20) и ми видимо да се вера клеопина у ово време још није подигла до висине петровог испове- дања: ти си христос, син бога живог он је сма- трао исуса човјеком пророком, силног на дјелу и у ријечи пред богом и свим народом (лк 24, 20), али не вишим од тога за њега је христос – пре свега пророк – владар сличан мојсију или пак вођа, као јуда макавејски, који је требало да ослободи израиљ од римске власти њихо- ве наде су носиле спољашњи, политички ка- рактер, зато је и тако ужасан био њихов крах (пропаст) једна од најстрашнијих ствари на свету је „суза неостварених нада“, катастрофа скриве- них нада, далеких и величанствених планова, који су, чини се, били разбијени за луку и кле- опу страшном реалношћу крста и зато такав очај, жалост и разочарање звуче у њиховим речима: а ми се надасмо да је он тај који ће избавити израиља; али поврх свега тога, ово 38 3 / 2020 тема броја мај / јун 2020 39 тема броја је данас трећи дан како се ово догоди (лк 24, 21) не градимо ли тако и ми велике планове и илузије, својеврсне идоле, неважно какве: друштвено-политичке, квазирелигиозне, кул- турне и друге, које господ немилосрдно руши, да би на рушевинама „велике разочараности“ саздао праву веру и још мало о „великом разочарању“ овај термин се појавио у xix веку, у вези са хили- јастичким сектама, које су очекивале други долазак и распале се због тога што се он није догодио ако хришћанство није пропало по- сле распећа христовог, него је напротив – про- цветало, значи да је уистину васкрсао христос! господ приступа исцељењу ученика које није могло исцелити од скепсе и очајања ни јављање мироносицама анђела код гроба, ни долазак петра и јована на гроб и тада им се христос обраћа: о безумни и спорога срца на веровање у све што предсказиваху пророци! (лк 24, 25) као и у јеванђељу од марка (16, 14), господ прекорева окорелост срца и неверова- ње ученика неверовање није повезано само са невероватношћу догађаја, већ и са духов- ним расположењем човека, нежељењем да се прими радосна вест и даље он им објављује благовест страдања и славе: није ли требало да христос то претрпи и да уђе у славу своју? (лк 24, 26) чудновата је веза јеванђеља од луке са је- ванђељем од јована и богословљем страдања, као усхођења (успињања) ка слави божијој није случајно што, идући на крст, прашталну беседу у јеванђељу од јована господ започи- ње речима: сада се прослави син човечији и бог се прослави у њему (јн 13, 32) и даље спаситељ почевши од мојсеја и од свију пророка разјасни им шта је у свим писми- ма о њему писано (лк 24, 27) ми не знамо која је пророчанства наво- дио господ, али судећи по новом завету, то би могло бити пророчанство из поно- вљених закона: и рече ми господ пророка усред тебе, између браће твоје, као што си ти, подигнућу им, и метнућу ријечи мо- је у уста његова, и казиваће им све што му заповиједим а ко год не би послушао ријечи мојих, које ће говорити (пророк) у моје име, од тога ћу ја тражити (пнз 18, 15–19) 53 глава пророка исаије пророчанство заха- рије: и погледаће на мене којега прободоше (зах 12, 10) могуће је да је састав ових пророштава био близак проповеди св мелитона сардског: 61 тајинство је господње и гласом пророч- ким проповедано, јер мојсије народу говораше: „и видећете живот ваш, као ноћ и дан виси пред очима вашим и нећете поверовати у живот ваш“ 62 давид говори: „зашто се узбунише народи и племена смислише залудне ствари? сабраше се цареви земаљски и кнезови се окупише заједно, на господа и на помазаника његовог“ 63 и јеремија каже: „а бејах као јагње и теле које се води на клање, јер не знадох да се договарају на ме: оборимо дрво с родом његовим, и истребимо га из земље живих, да се име његово више не спомиње“ 64 а исаија: путници за емаус, новија икона (извор: cuvântul ortodox / cuvantul-ortodoxro) 40 3 / 2020 „као јагње на заклање би вођен и као овца нема пред оним који га стриже не отвори уста своја а род његов ко ће исказати?“ христос, лука и клеопа се приближавају емаусу господ се чињаше да хоће даље да иде а они га устављаху, говорећи: остани с нама, јер је дан нагнуо и близу је вече и уђе да остане с њима (лк 24, 28–29) свети григорије двоје- слов је сматрао да је овакав поступак господа представљао призив на гостопримство, који су пожурили да испуне ученици и кроз то су они поверовали „међутим, ради чега ми говоримо ‘позива- ју’, када је тамо написано: они га устављаху? управо из овог примера произилази закљу- чак, да путници, не само треба да буду и про- тив воље увођени у гостионицу, већ и ‘вучени’ тамо путници у емаус постављају трпезу са храном и бога кога нису препознали по тума- чењу светог писма, препознају у преламању хлеба дакле, слушајући заповести божије, они се нису просветлили, а испуњавајући их – просветлили су се, зато што је написано: јер нису праведни пред богом они који слушају за- кон, него ће се оправдати они који испуњавају закон (рим 2, 13) зато, ко хоће да разуме слу- шано, тај је дужан да пожури са испуњавањем на делу онога, што је већ могао разумети и ево господ није препознат када говори, већ је удостојио познања себе, када је започео да је- де „дакле, најљубљенија браћо, узљубите го- стопримство, и делима љубави прионите“ (22 беседа) и управо овде се и савршава отварање ду- ховних очију ученика: и док он сеђаше с њима за трпезом, узевши хљеб благослови и прело- мивши га, даваше им а њима се отворише очи и познаше га и он постаде невидљив за њих (лк 24, 30–31) пред нама је света тајна литур- гије преламање хлеба је очигледно носило евхаристијски карактер но и идење у емаус је имало карактер литургије, као што нам је она позната из дела и прве апологије јустина фи- лософа, када се по његовим речима, у почетку читају списи пророка и сећања апостола, за- тим предстојатељ у проповеди сугерише да се подражава овим чудесним стварима, а затим се приноси чаша и хлеб, који се освећују при- зивањем речи тачно тако и господ у почетку наводи писмо и објашњава га, а затим као првосвештеник нашег спасења савршава евхаристију и ево очи ученика се отварају, али христос постаје невидљив за њих међутим, сада они схватају главно: у истину васкресе исус! и они рекоше један другоме: не гораше ли срце наше док нам говораше путем и док нам објашњава- ше писма? заиста је емаус постао ватрени из- вор, од кога се разгорело срце апостола они се радосни враћају у јерусалим и тамо сазнају од једанаесторице апостола радосну вест: заиста устаде господ и јави се симону (лк 24, 34) о јављању симону петру говори се такође у првој посланици коринћанима све- тог апостола павла но, за нас је главно друго господ нам се открива у евхаристији: пребива- јући невидљив телесним очима, за достојне је видљиви духовним очима нека би и нас господ удостојио достојног причешћа, да би срце наше свагда горело и од његових речи и од његовог присуства  протођакон владимир василик изворник: протодиакон владимир василик, прозрение учеников в эммаусе — http://www pravoslavieru/70154html тема броја господ приступа исцељењу ученика које није могло исцелити од скепсе и очајања ни јављање мироносицама анђела код гроба, ни долазак петра и јована на гроб мај / јун 2020 41 доментијан и његов ученик теодосије хи- ландарац описали су, свако на свој на- чин, како је свети сава ходочастио у свету земљу и шта је тамо све видео и доживео житије светог саве надах- нуло је генерације пото- њих ходочасника да крену истим путем и доживе свету земљу на свој начин неки од њих оставили су и писа- ног трага о томе многе бе- лешке су врло кратке и не пружају много информаци- ја друге белешке су опшир- не и дају нам основни увид у ходочаснички пут у тим древним временима најде- таљније од њих забележиле су и пут у емаус, пут на коме су лука и клеопа срели хри- ста после његовог славног и спасоносног страдања на крсту и васкрсења први од ходочасника – пу- тописаца, нама непознат по имену, хронолошки припада времену светог цара уроша и његових савременика неиме- новани путописац је 1360 године саставио спис под називом слово о светим местима која су у јерусалиму, у једном рукописном зборнику писано је архаичним стилом, а претпоставља се, да се ослања на неки још старији рукопис опчињен многобројним ме- стима које је видео, путопи- сац, у једном даху, набраја све што је видео: три пећине чувених испосника, арима- теју, емаус, лиду палестин- ску, јафу, кесарију, острво светог мартина, кармилску гору, пећину светог илије и назарет за њега је најва- жније да напомене ломље- ње хлеба у емаусу када су се луки и клеопи отвориле очи да схвате старозаветно про- роштво и догађаје у вези са христовим васкрсењем помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије као да је путописац хтео да каже да се тек на служби божијој људске очи отварају и почињу да схватају, с божијом помоћи, неке тешко схватљиве тајне царства небеског после њега, следећи ходочасник је тр- говац гаврило тадић, пореклом из угледне тема броја за путописца је најважније да напомене ломљење хлеба у емаусу када су се луки и клеопи отвориле очи да схвате старозаветно пророштво и догађаје у вези са христовим васкрсењем помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије српски ходочасници на путу за емаус др ђорђе т вуковић емаус и двори самсонови (г тадић, поклоњење) 42 3 / 2020 сарајевске породице хумковић, који се из свете земље вратио 1661/62 године и он помиње путовање у емаус, градић који је 60 стадија северно од јерусалима „то је (место), што говори јеванђеље – пише гаврило – где се (христос) на ломљењу хлеба по васкрсе- њу јавио луки и клеопи у емаусу“ и још ту- жно саопштава: „и ту је била велика и лепа црква, а сада је пуста“ у рукопису гаврила тадића, поклоњење часном гробу божјем и светим местима у светом граду јерусалиму, налази се слика поменуте цркве у емаусу, а на истој страни, поред текста о наставку хо- дочашћа, гаврило доноси слику двора сам- сонових, којег је такође обишао следећи који пролази овим путем је непо- знати српски путописац, који негде на крају 17 или почетком 18 века доноси опис јеру- салима, у којима само понавља речи гаври- ла тадића, о удаљености емауса, о ломљењу хлеба и запустелој цркви тек ће јеромонах јеротеј рачанин у свом де- лу путовање ка граду јерусалиму (1704), дати нешто ново у нашој путописној књижевности – приказ немирних времена које омета хо- дочаснике на њиховом путу његов путопис већ подсећа на модерне водиче, и препун је детаља и описа места и обичаја из места ревња кренули су на пут о заласку сунца на празник сабора светог јована крститеља „и иђасмо целу ноћ без починка тек у емаусу одседосмо и писмо кафу и дођосмо за ноћи до светог града јерусалима на порту проро- ка и цара давида и не хтедоше нам отворити док не свану“ тек ујутру су отворене градске капије, па су могли су да уђу у град и одсед- ну у српском манастиру светих арханђела „и ту се молисмо богу и иђасмо по светим (јерусалимским) црквама свакодневно и по- клањасмо се“ у свом обимном спису, јеротеј рачанин нас обавештава да су и на повратку поново прошли кроз емаус овога пута, путо- вање је било много драматичније и открива се прави разлог њихове журбе из јерусали- ма су пошли 17 априла према лучком граду јафи пошли су помешаних осећања: са ра- дошћу, јер су видели јерусалим и са страхом, због невоља које су их на путу очекивале већ на поласку били су ометани од неких непри- јатељски расположених арапа „и до јафе за два дана доста би и крвавих глава пођосмо у уторак рано изјутра по светом томи и про- ђосмо село добри јаков, тако се зове, и за- тим прођосмо емаус и још много градова и села прођосмо“, док нису срећно приспели у јафу у подне једног дана ту су се задржали у обиласку околних светиња, да би затим за- пловили једном лађом, чији су власници били турци одморили су се на кипру, а по поласку њихову лађу је пресрео непријатељски брод и опљачкао их неки путници су задржани, а остали су истерани на обалу међу њима био је и јеротеј рачанин оскудно обучени мора- ли су да пешаче до оближњег града феникије, где су предахнули пре него што су наставили повратак познат је и опис светог божјег града јеру- салима из пера христифора жефаровича (1748), прво штампано дело те врсте код нас, које садржи беспрекорно урађене гра- фике светих места жефарович кратко доно- си основне податке, као што је удаљеност тема броја први од ходочасника – путописаца, нама непознат по имену, хронолошки припада времену светог цара уроша и његових савременика неименовани путописац је 1360 године саставио спис под називом слово о светим местима која су у јерусалиму мај / јун 2020 43 емауса од јерусалима, и саопштава да се ту христос по васкрсењу јавио луки и клеопи једина новост је да црква коју су ранији пу- тописци спомињали као запустелу, више не постоји: „раније беше црква предивна, а сада се једва за основу зна“ банатски трговац павле стојановић, по- реклом из баваништа, доноси своје кратко и језгровито виђење светих места у спису опис јерусалима (1781/82) и у два приватна писма, од којих је прво упућено брату петру по приспећу (1781), а друго, родбини, следе- ће године (1782) у писму брату, стојановић изражава задовољство смештајем и свети- њама које има да види у писму родбини он изражава усхићење лепотом богослужења које је имао да види у јерусалимским храмо- вима он је одушевљен оним што је видео, али и то веома кратко, можда и због преве- ликог узбуђења, набраја његово казивање најбоље описују две реченице из наведеног описа јерусалима: „све оне предмете, места и градове, који се у светом јеванђељу у она времена спомињу, све и дан данашњи ви- дети се могу, где је и шта је било ту се види сион, тавор, гетсиманија, витсаида, витлејем и емаус“ емаус је једно од низа светих места које спомиње једно за другим, а шта се ту де- шавало његови савременици су знали, као и сам павле стојановић, из јеванђеља није било потребно препричавати оно што је оп- штепознато познавање светог писма било је у оно време на завидном нивоу, много ве- ће него у наше дане павлову пажњу је нешто више привукао манастир светог саве осве- ћеног, којег грешком сматра за манастир светог саве српског у њему је затекао ве- лики број монаха грка, срба и бугара на ма- настирским послушањима „чинило ми се да нисам у палестини, него усред баната међу србима“, јер је толико много монаха говори- ло српски своје излагање завршава описом временских прилика и краћим извештајем о ценама прехрамбених производа тако смо са павлом стојановићем пришли модерним временима, када до изражаја долазе чиње- нице које су раније сматране за прозаичне, попут економије  тема броја обед у емаусу, фрескопис из 16 века, манстир дионисијат, света гора (извор: русская икона / ruiconru) 44 3 / 2020 вишедетне хришћанске породице поручио бих свима да буду православни хедонисти како сад то? ето, уживајте у дечијим осмесима, грабите их за себе, народите их толико да вам никад не буде досадно, да немате времена за досадне приче и људе породица пуача радмила грујић надомак манастира раковица живи једна интересантна српско-руска шесточлана породица упознали смо их у храму светих апостола вартоломеја и варнаве били смо за- дивљени како њихова деца предано учествују у литургији јер су одмалена васпитана у литур- гијском духу њихов парохијски свештеник не- над ђурђић каже: „михаила памтим још из сту- дентских дана, као веома успешног студента сваке недеље и празника сви су на светој ли- тургији долазе и на недељна и празнична бде- нија, михаило је увек за певницом одговоран је вероучитељ и труди се са пуно ревности и ентузијазма али је принуђен да ради и занат- ске послове изузетно је вредан и пожртвован, а изнад свега, поштен силно жели да постане свештеник има златну децу и дивну супругу, рускињу, која је изразито талентована за ико- нопис“ ове речи су биле права препорука да их ближе упознамо вероучитељ милош (крштено михаил) пу- ача (30) и лена (крштено јелена) горјунова, (35), апсолвент московске духовне академије, смер иконописања, са четворо деце: љубица, крштено љубов (9,5), павле (8), софија (7) и петар (3,5), угостили су нас у својој лепој кући лена нам је рекла да воли што су купили кућу близу манастира раковица, а михаил је додао: проширили смо квадрате, довољно за сада важно је да нисмо подстанари селили смо се мај / јун 2020 45 вишедетне хришћанске породице три пута михаил је рођени београђанин, једи- нац у оца милана из лике и мајке људмиле из украјине, али је крштен у одеси, у украјинској митрополији рпц лена је средње дете између два брата, од оца ајказа из јерменије и мајке галине из русије њен отац је био познати јер- менски сликар, а мајка је била архитекта кр- штена је у москви, по рођењу, и веома жали што јој је отац умро као монофизита, јер су мај- ка и браћа крштени у рпц обоје имате руске крви како и где сте се упознали? михаил: господ је учинио да се мој отац ожени девојком из бившег ссср-а, а ја девој- ком из русије моја мајка је студирала српско- хрватски језик у одеси и кроз размену студе- ната је дошла у београд да настави, ту су се и упознали отац ми је економиста, приватник и предузимач разних послова пошто смо били подстанари, успео је да повољно купи плац у крњачи и изгради кућу и лена је дошла у бе- оград да се упозна са нашим светињама за- почело је као бајка, она руска, усред зиме да, падао је снег и дуго смо разговарали напољу, стојећи пред станом у крњачи који је изнајми- ла са другарицом код човека чијој ћерки сам држао приватне часове математике био сам бруцош на пбф и тако зарађивао који динар за студијске књиге, јер сам био међу бољим ма- тематичарима у првој економској школи кад сам рекао родитељима да хоћу да се женим, негодовали су, јер су мислили да нећу заврши- ти факултет венчао нас је митрополит амфи- лохије, ленин духовни отац у цркви св апосто- ла петра и павла у котежу на павловдан, јер смо тамо изнајмили стан, рекавши да ће све бити добро и да ће моји родитељи бити срећ- ни и заиста јесу поносни дека и бака одбио је да нам наплати рекавши да наплаћује у деци: „прво дете је за родитеље, друго је за отаџби- ну а треће за задужбину“ и крстио нам је све четворо деце на грађанском венчању смо ми- лош и лена, а на црквеном михаил и јелена ја сам у року завршио факултет са просеком изнад 9 и са троје деце, уз студентску стипен- дију, захваљујући лени која је радила иконе и имала много поруџбина а и ја сам држао часо- ве из математике свето писмо сам упијао пре- писујући га и дословно учећи напамет пошто деца имају двојно држављанство, русија нам је 46 3 / 2020 слала, и даље шаље, дечији додатак лена: као девојка, много сам размишљала о удаји и сма- трала да је најважније удати се за доброг чо- века али, нисам ни помишљала да ће он бити србин први пут сам, током летњег распуста, као студент друге године медицине, дошла у црну гору са мамом у манастир дугу морачку, посвећеном успенију пресвете богородице, где је мамина другарица јелена помагала, а за- тим се пре неку годину замонашила као олга (евстратова) тамо смо упознале митрополита амфилохија исповедила сам му да волим мо- наштво и желим да помогнем, он је благосло- вио да останем мало у манастиру и рекао да ће ми бог дати одговор предложио ми је да упишем иконопис и послушала сам га кад сам се вратила у москву, уписала сам академију док сам студирала, често сам ишла у сергије- ву лавру и манастир хотково, родно место св сергија радоњешког радила сам много икона за цркве била сам и у мурому где је устано- вљен нови црквени празник, посвећен светим супружницима, заштитницима породице, вла- дарима муромске области из 13 века, петру и февронији (у монаштву давид и ефросинија) целивала сам њихове мошти и чула од мона- хиња о њиховим чудима и помоћи људима који траже, или већ живе у браку молила сам се њима да нађем доброг мужа најинтере- сантније ми је било то што су њих сахранили одвојено, према монашким правилима у два храма, у посебне ковчеге, али су следећег ју- тра оба ковчега била празна, а тела светих су нађена у истом ковчегу у саборној цркви ро- ђења пресвете богородице, како су они сами и заповедили након тога више нису смели да их одвајају мени су они пример правог, вечног брака, и на земљи и на небу такође сам сазна- ла да се за брак треба молити пред иконом бо- городице взисканије погибших (тражитељка несталих) у храму св матроне московске, као и св ксенији петроградској, којој сам 40 да- на читала акатист такође сам се молила и св василију острошком и симеону дајбабском и онда сам, као апсолвент, опет дошла у црну гору, па у београд, са благословом митрополи- та, да упознам српске светиње и фрескопис и испуниле су се моје молитве – у београду сам нашла мужа просто сам га препознала он је држао часове математике ћерки тог човека у крњачи, где сам одсела пет пута ме је молио да прошетамо до цркве св александра нев- ског а ја сам га одбијала, а шести пут сам се уплашила да ћу га изгубити и пристала сам онда сам ишла код његове маме да ми држи часове српског док сам била у манастиру ду- га, са мати јованом сам ишла на ким и тамо упознала патријарха павла и рекла му да се молим за брак рекао ми је: „немој брзо реша- вати, јер ако кренеш једним путем не смеш да се враћаш“ мати јована је рекла митрополи- ту да сам ја за манастир, а он је рекао: „не, она је за брак, да рађа пуно деце“ тако ми је бог, кроз митрополита, указао на мој пут осећам како ме његов благослов увек прати и његове молитве у дуги сам упознала бројне садашње монахиње: фотину, лукију и злату, која је сада игуманија манастира тројеручица под авалом једном приликом митрополит амфилохије је био код мати злате и милујући наше троје деце рекао: „сека има секу а бата нема бату“ после недељу дана, десило се нешто необично: на плафону наше собе паук је исплео мрежу у об- лику бебе у стомаку и молила сам се богу да нам дâ сина исповедање вере је главна обавеза сваког хришћанина вера се не држи у тајности него се њоме живи вера је живот по јеванђељу, ход ка вечном животу какав је био ваш пут до пра- ве вере? михаил: то је дуга и лепа прича пришао сам цркви после основне школе, промислом божијим, кроз разне људе родитељи су једи- вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 47 но одржавали крсну славу св николаја мир- ликијског (а ми смо преузели пренос његових часних моштију, да бисмо ишли једни другима на славу), али нису били литургијски форми- рани крстили су ме као бебу у одеси 25 јула 1990 и добио сам име михаил заправо, мене је господ „зграбио“ песмом у младости, песмом за којом сам трагао и трагам, јер је непресушна поезија божија: прву песму певао је бог важан је тај први корак, као у детета, а даље ће нас одвести та божија песма нека је њоме слава богу! нека је њоме хвала господу, који нам не пева успаванку, но вечнога живота поезију! издао сам две збирке песама, записујем и да- ље наша вера је дубоко интимна јер је свепро- жимајућа – у крви, у коштаној сржи то је свето причешће то је главна поставка и сâм сам се престравио колика је то дубина и величина! то је највећа блискост прожимамо се крвљу и сржју бога, сâмом суштином угрубо, однос мушкарца и жене је размена генетског мате- ријала, али спољашња, само телесна, у одно- су на дубину ове блискости са богом у светом причешћу то је и телесна и духовна генетика, сродност то је потребно објаснити људима да схвате суштину вере молитва св симеона ме- тафраста после причешћа указује на то: „про- дри у моје удове и саставе, у све зглобове, у унутрашњост, у срце“лена: кад сам се родила, добила сам у болници неку инфекцију и бака је рекла да ме крсте по изласку из болнице, и одмах сам се опоравила тада сам добила име јелена бака ме је, у време комунизма у русији, водила тајно у цркву говорила ми је да никоме не причам где смо ишле а увече нам је читала јеванђеље и говорила молитве бака ме је во- дила на исповест од пете године и црква ми је много значила, поготово када ми је умро отац, а мени је било 12 година ускоро је и бака умр- ла, и још више сам се везала за цркву, на шта је утицала и мамина побожна другарица јелена, која је сада монахиња олга евстратова у црној гори, у манастиру св ђорђа изнад будванског манастира дуљево животом сведочите веру, а песнички је на- дахњујете као добар математичар, да ли уоча- вате везу између вере и математике? михаил: као код свих наука, најважнија је добра поставка ако је лоша поставка, нећеш доћи до правог решења праве премисе да- ју прави закључак у теологији је исто: лоша поставка доводи до јереси рецимо, ако је по- ставка да је христос само бог, резултат је јерес монофизитства и монотелитства али, теологи- ја је изнад науке, наука над наукама, благодат- на математика, као што је љубав изнад закона, али није изван закона искуство цркве је закон љубави свети старац пајсије светогорац је говорио да бог сâм одређује број деце у породици и да нема планирања они који планирају врше абортусе шта доприноси љубави и породич- ној срећи? михаил: потребан је обострани целобитни поштени план и договор да речи св пајсија не схватимо једнострано, свакако је мислио вишедетне хришћанске породице 48 3 / 2020 да нема шта ту да се двоуми човек кад је де- те већ зачето, а тобоже „непланирано“, али сам сигуран да је итекако познавао важност обо- стране жеље и планираног, вољеног, ишчеки- ваног, потомства чини ми се да понекад и бо- гу будемо смешни кад све лепо испланирамо у животу: и који ћу факултет, и где ћу да радим и којим превозом да идем, и шта ћу за два сата да једем а кад је у питању дете – ма, како се деси – деси!? обоје смо планирали свако дете, нису нам се тек тако „десила“, па да човекомр- сци и подсмевачи кажу: „ето, ови православни залуђеници, ко некада људи на селу, у мраку, не знају како“ ми смо их желели и пре сâмог зачећа и бог је благословио и испунио нашу жељу која је била у складу са његовим проми- слом и хвала му на томе подршка је потреб- на обострана мислим да је још једна значајна ствар – присутност оца на порођају шта сам ја? одваљени, љигави, крвави комад меса! хвала ти, боже! хвала што ме волиш! хвала ти што ме роди мајка! хвала ти што си ме твојим познањем уобличио у нешто више од 3500 гра- ма лена: муж треба да разуме жену, саслуша је, купи цвеће понекад, прогута и по коју гре- шку мислим да жена нема шта да мисли од тренутка трудноће, треба да донесе још једну радост на овај свет жеља, договор и молитва иду пре тога, а после само радост који је задатак оца а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже да је праведни јосиф најбољи пример истинског очинства, иако није христу отац по телу: „прави отац има три задатка: да научи де- те да се моли, да га упозна са светим писмом и да му да професију“ михаил: да, управо тако како је и рекао уважени руски прота волим да читам његове радове, али још више ми значи грузијски ду- ховник блаженопочивши о лазар абашидзе и његова књига „мучење љубави“, која ми је од- мах уз псалтир он јасно указује да је отац при- мер зачетник, како добра тако и зла, у дечијој души старац монашким примерима разобли- чава сваку душу, наводи нас да расуђујемо а не осуђујемо даје универзалне примере, усмера- ва на два пута ка истом спасењу: монаштво или брак, иста искушења али, уместо да машемо крилима као отежали гусани, смршајмо и по- летимо у висину, еволуирајмо у духовне орло- ве овај свет нуди ширину и непрегледно ша- ренило црква нуди висину која у зеници ока сажима у себи сву понуђену светску ширину и изобиље и даје слободан лет над несигурно- шћу и пролазношћу лет који храни душу, који радује више од усрећивања сигурним зобом, појилом, топлим кавезом и познатим мириси- ма овог света а која жена и које дете неће же- лети да се макар „провоза“ на крилима таквог орла, супруга и оца? лена: васпитати децу да буду самостални мајка пружа љубав и топли- ну, води дете у цркву, причешћује га, научи га да треба да се исповеда, приближи га свеште- нику да се не стиди да исповеда неке ствари које не морају да знају ни отац ни мајка, само бог да ли се може живети православно без цр- квеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у грађанском браку дуги низ година? како на то гледа срп- ска црква, а како руска црква? вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 49 михаил: да ли је јаков имао црквени брак са рахиљом или лијом? а адам и ева? да, то је старо доба, пре христа, али управо мислим да се ту крије одговор и можда потреба за једним преосмишљавањем питања: када за- право почиње брак? да, у то старо доба, брак је почињао „познањем“ или „сусретом“, мало грубље речено – полним односом полност је дар и светиња, део човековог садејства са творцем, грех је злоупотреба најбоље је ка- да се споји црквени, божији благослов и све- тиња постеље, али сматрати безбрачним оне који живе заједно више деценија у грађан- ском браку, услед њиховог незнања, мислим да је исто као и сматрати за такве старозавет- не праоце наравно, било би добро, уколико није било прељубе, да се накнадно над њима обави света тајна, чак може бити и прави „ве- нац славе“ за честити брак таквих људи, кру- нисање осведочених брачника али шта рећи на то када „оду код попа“ двоје „младих“ од по 35 лета, да се, ето узму „по први пут“, а прет- ходно имају више сексуалног искуства од гаја јулија цезара и клеопатре заједно, и онда им једноставно то рачунамо као „први црквени брак“?! лена: што се тиче рпц, није ретко да свештеници оне који нису у црквеном браку не причешћују или им дају одређену епити- мију код нас је то мало строже него у спц интересантно је то што су готово сви парови који су долазили у муром на поклоњење св петру и февронији, убрзо затим или склапа- ли црквени и грађански брак или, ако су били само у грађанском, закључивали и црквени таквих примера је много, према сведочењу монахиња такође, постоје и лепе тежње па- рова у русији да управо и приме свету тајну брака пред моштима ових светих најчешће ти бракови буду буквално преблагослове- ни и нераскидиви слично је и са добијањем потомства да ли је рађање подвиг или беспотребно мучење? михаил: насушни подвиг лена: сматрам да је рађање слично војној борби на фронту неизвесно, а опет нема назад има муке, али спасоносне на крају, све се лоше заборави, добро долази и радујемо му се лена, какве су биле трудноће? је ли било страха од порођаја? ваш став о вантелесној оплодњи? имате ли поверења у данашње вакцине? лена: сва ова питања имају исти одговор: треба имати поверења у бога да, плашила сам се, збуњивала, али нисам угасила послед- њу свећицу наде у срцу исто је и са вакцина- ма немам поверања у људе, знам да ту има свачега, али верујем у свету тајну причешћа и да благодат божија може да заштити нашу децу од непријатељских планова и дела, ка- ква год страшна била зато затварам очи и окрећем лице према небу о вантелесној не бих знала шта да кажем, нисам имала потре- бу за њом верујем да није лако онима који желе, а немају деце, али опет, треба имати по- верење у божију промисао кад је требало да се роди љубица, термин је био 1–2 август, а два месеца пре порођаја чули смо се са ми- трополитом који је рекао је да ће се родити 9 августа, на св пантелејмона, коме је по- у кући чујемо оба језика лена каже да су деца прво српски научила чланови су хора „растко“ при храму светог саве вишедетне хришћанске породице 50 3 / 2020 свећена црква у његовом родном селу баре радовића и стварно сам се тада породила митрополита много волим, он ми је као отац његове молитве су много јаке а колико он воли нас и брине о нама доказ је што нас че- сто телефонским позивом сâм обрадује колико вера мења човека, како га преобра- жава? да ли сте то приметили и код других? михаил: вера је једино што од горе поме- нутог комада одваљеног меса ствара човека једина ствар која је прождирућој еволуци- ји недостижна, а можда и последња карика еволуције од праха до човека то преобра- жење и јесте једина права еволуција, кад ни од чега човек постаје непролазна вредност, бесцено благо сина божијег, за које је он и страдао и васкрсао лена: да, вера помаже људима да се пронађу, да се замисле над сво- јим животом озбиљније, да се поставе досто- јанствено у разним животним ситуацијама вера даје нову идеју, снагу и жељу знам мно- го блиских примера где сам приметила лепе и стваралачке промене код људи после саве- товања да се укључе у молитву, православно богослужење, цркву нарочито децу треба од малена уводити у веру литургија развија дечију душу то је један велики простор у ко- ме се они у почетку слабо сналазе, али нека- ко осећају да су ту на сигурном литургија је сва веронаука у породици родитељи су ту да понекад нешто појасне, и то ако дете пита, а верујем да деци и сâм свети дух све открива, на њима потребан начин, на нивоу на који ни сâми родитељи не би могли да се спусте или, можда, боље рећи, подигну да, литургија је благодатна тајна и најбоље је да остане тајна између бога и детета како избећи негативне утицаје који су про- тивни хришћанском животу? опет цитирамо протојереја андреја ткачова: „прозоре куће душе треба затварати тако да се не чују пови- ци и бука вавилонских улица“ михаил: исти а ткачев се лепо изразио у храму светог саве, рекавши да постоје данас и „глупи послови“ које смо ми сâми себи на- метнули и од њих направили бизнисе што мање технике, више додира са природом, удахнути, издахнути ваздух, просте ствари попунити живот своје породице, своје деце са што више развијајућих ствари, практичне природе – садити, заливати, шетати шумом, обићи светињу, молити се, бојити, певати, хранити животиње, преспавати некад и са плишаним зеком или медом, направити че- ститку, пакетић за некога ко нема лена: чешћа исповест, духовни разговори и свето причешће су најбоља ограда треба се бави- ти лепим стварима, мислити оптимистично, као што кажу код нас у русији, бити жизњера- достан (животнорадостан) како треба васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбар- дују разним идолима и намећу их, и нама и нашој деци, да им се клањамо – и школа, сво- јим образовним системом, и држава, закони- ма, привреда, тржишним трендовима могу вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 51 ли и деца да васпитавају своје родитеље, тј да ли се са сваким новим дететом мења и родитељ? михаил: да, свако дете мења и родитеља мења „микроклиму“ породице реално, мења и буџет породице све ово може да буде и на добро и на лоше међутим, ако родитељ има пред очима заиста само бога и спасење, ко- је није само индивидуалног карактера, већ агапијског, заједничарског, онда има наде стање је такво да ако се само осврнемо, завр- шићемо као лотова жена претворићемо се у стуб соли, али бескорисне соли, која само соли памет, али не и душу треба дати храбар, одважан пример треба причати са децом али, ни ми одрасли не волимо дуге беседе дај ми ти лепо пример за мном! лена: су- штина васпитања је да их изведемо на живот- ни пут као самосталне, трудољубиве, мудре личности окренуте лицу божијем не треба их „дресирати“ да буду везани за родитеље, већ за бога треба их научити одговорности према своме животу, својој души и телу, али и према својој браћи и сестрама, другарима, пријатељима такође, да увек имају наду и поверење у црквене служитеље, наравно, са дозом расуђивања које они треба да упију од својих родитеља треба да имају пред очима и покајање када погреше, и да иду даље, да се не закопавају у очајање и лењост, да раде и поправљају себе исто, сматрам да родите- љи често греше када гурају децу да уче оно што су они учили, тј моје дете не мора да бу- де иконописац као ја, ако то не жели  као вероучитељ, реците нам шта утиче на одзив и опредељење деце за веронауку? чи- ме се руководе родитељи? чиме сте лично допринели да одзив буде већи? да ли водите ђаке у цркву на литургију и друге службе? ле- по је речено: ‘на литургију не идемо да бисмо дали него да бисмо добили’ шта то добијамо на литургији? посебно, шта деци пружа уче- шће у литургији? михаил: веронаука је можда највеће ду- ховно поприште у србији с почетка 21 века потркалиште и анђела и демона она је од изузетног значаја, а у њој предњачи молитва научити „на голубињим ногама“, како се из- ражавао св јустин ћелијски, дете, младића, девојку, да се обраћа богу веронаука је ту да макар дâ сваком полазнику свест да увек у животу има наде јер има бога а са којом на- дом ће изаћи из школе полазник грађанског васпитања? имаће неку надицу ако се учлани у неку тада владајућу грађанску странку за- то храбрим родитеље да повере дете верској настави увек ће за педаљ више поштовати родитеље, имаће једну кочницу у глави пре сваког рђавог дела, свест да постоји покаја- ње, имаће веће шансе да прође кроз врата вечне радости веронауку треба подржати, иако је тренутно стање веронауке слично са поменутим стубом соли у једној средини као да радиш са глувонемима, а у другој доноси стоструки плод једнима смета што се преви- ше трудиш за њихову децу, па кажу „удави нам децу“; замерају ми зашто често водим децу у цркву, па сâми одређују колико дете треба да пости пре причешћа, чак и 7 дана на води а други то поштују и захвални су што учим њи- вишедетне хришћанске породице 52 3 / 2020 хову децу вери, раду, одговорности, дисци- плини кажу: „такав нам треба“! неки су пре- строги, а неки благи и како ту наћи меру? ја срцем радим и односим се према повереној ми деци као према својој преводим са руског и енглеског хришћанске филмове, цртане, краткометражне, документарце и то предста- вљам деци на часу користим то за унапређе- ње веронауке и продубљивање неких тема тај материјал треба да се користи сходно уз- расту детета најважније је заједничко гледа- ње и коментарисање на часу, а не да свако гледа на свом мобилном или компјутеру да се поприча уживо, као после прочитане књи- ге такав начин окупљања примењују и цркве- не заједнице које преко пројектора приказују неки добар духовни филм и где људи поста- вљају питања споменућу филм „литургија“ о сергија баранова, који је приказан у паро- хијском дому цркве св александра невског можете га наћи на јутјуб претраживачу спре- мите макар једно паковање марамица! водим често децу на литургију, а то нам је и обавеза, и захвалан сам свештеницима како децу до- чекују у храмовима св марка и св василија острошког дечјој души је веома важан духов- ни доживљај литургије, стварање осећаја код детета да се налази пред лицем божијим ваша деца су основци како уче? у чему су посебно талентована? колико читају, а коли- ко су под утицајем виртуелне стварности? михаил: уче лепо љубица је трећи разред ош „никола тесла“ у раковици, свира виоли- ну, такмичи се из математике павле други, а софија први разред истичу се у певању пе- сма је део наше свакодневице, нарочито бо- гољубиве и родољубиве тематике чланови су хора „растко“ при храму светог саве под маминим утицајем, воле да цртају, боје, и то прилично успешно иду на веронауку желим да нагласим да би ишли и да им вероучитељ има три рога постоје наши сапатници, цр- квени родитељи, који често негативно про- суђују о вероучитељима па не дају децу да им ови не „покваре веру“ имао сам прилику, нажалост, много пута да гледам како се то ис- тима обија о главу бумеранг-ефектом осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? верују- ћи људи се све чешће питају: да ли може пр- вородни грех постати узрок дечје агресивно- сти или данашња масовна чедоморства? михаил: заиста, лепо сте све ово повеза- ли сви смо у том прародитељском казамату крици утиснути у ћелијско памћење хектоли- тара врелих крвних зрнаца абортиране деце вију се и дунавом и савом и моравом агре- сија је у ваздуху нарочито у београду само је потребан упаљач но, постоји искупитељ постоји филтер постоји исцелитељ, христос господ лена: много је и савремених апара- та који одузимају деци време родитељи ми- сле да се деца тако забављају, да су мирна, а у ствари само гомилају у себи вишак снаге и ето нервозе и агресивности да не причамо и о доступности настраних порнографских ма- теријала деца се мање развијају на приро- дан начин, па та неприродност утиче на раз- дражљивост и бунтовништво много се седи, прича, слуша, а мало ради школа је посебна вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 53 прича, јер се најчешће и она своди на седе- ње и слушање, уместо на више практичних активности које укључују читаво тело детета, а да не говоримо о души, мада је за њу ту пра- вославна веронаука, макар знамо да је тело сасуд духа светога мода намеће квазивредности које не доликују хри- шћанима владари и „умне главе“ овога све- та смислили су налепнице-тетоваже за децу, као безазлене играчке, и тако децу подстичу да се од малих ногу тетовирају, а то је при- према за примање чипа а, родитељи у томе не виде ништа лоше како се од тога бранити? михаил: деца су највеће богатство и за те „умне главе“ најисплативији економски потрошачи капиталистичког вредносног си- стема најрањивије душе и најоданији зави- сници несвесна маса за свесне манипуланте све приче о нафти, о злату, о наоружању, о резервама воде, падају у други план када су у питању деца ово прво је само кулиса да би се иза одиграо прави рат, рат за дечије душе ако је то тако, шта нам онда највише као на- роду треба? нафта, злато, оружје, вода? деца! зло је корисно, добро је досадно то је мото 21 века заменом теза ће се тек манипулиса- ти и последњи зликовац који ће крунисати зло је заправо антитеза господу христу наше је да у пракси показујемо да је зло досадно и ружно, а добро корисно и лепо да ли за вашу породицу постоје летовања, зимовања, поклоничка путовања? михаил: да, постоји ето, ми смо пре божића пет дана зимовали на авали свако јутро са сан- кама на снежној стази од 100м за коју мали број људи зна, тик поред новоизграђене цркве-брв- наре посвећене св деспоту стефану лазаре- вићу много смо везани и за црну гору и скоро све светиње у њој, да не кажемо и свете људе у истој, нарочито за митрополита амфилохи- ја тамо дочекујемо сваки васкрс и 9 август, св пантелејмона, рођендан наше љубице тако- ђе, волимо и посећујемо манастир пиносаву у селу кусадак код младеновца са оцем петром драгојловићем на челу, манастир богородице тројеручице испод авале и радосну мати злату, а такође и манастир тумане и цео тај пожаре- вачко-голубачки рајски крај камера и фотоа- парат памте, а ми живимо и уживамо као отац вишедетне породице, и као веро- учитељ и, надамо се, будући свештеник, шта бисте поручили породицама које избегавају вишедетство ради охрабрења? да ли је то си- ромаштво или богатство? михаил: богатство свако дете доноси свој дар, свој таленат и обогаћује заједницу дете расте и годишње даје више од милионског де- позита у најбољој банци поручио бих свима да буду православни хедонисти како сад то? ето, уживајте у дечијим осмесима, грабите их за себе, народите их толико да вам никад не буде досадно, да немате времена за досадне приче и људе а паре? па, мене је четврто дете претворило и у сниматеља и у косача и возача и предузимача и керамичара и открило у ме- ни закопана тридесет и три заната и двадесет и два факултета имајте макар четворо деце и живите сваки дан у „ријалити“ православљу у кући чујемо оба језика лена каже да су деца прво српски научила чланови су хора „растко“ при храму светог саве растанак са њима био је топао и указивао на скори сусрет и дружење деца су толико песама научила да смо им аплаудирали као на приредби от- певали су на руском песму „покров пресвете богородице“, „небо словена“, „ми смо руси“, а онда су певали на српском „света анастасија“ на стихове маје ковачевић из краљева, мајке једанаесторо српчића, и родољубиву „ој, ко- смају“ хтели су још, али смо их замолили да ту радост са нама поделе други пут  вишедетне хришћанске породице 54 3 / 2020 света гора сећање на светог апостола андреја пр- возваног увек је било пуно љубави од стране светогорских монаха посебно вели- ко поштовање је било, а и сада је, код руских монаха на светој гори, који су му посветили читав један скит који по величини надмашује већину светогорских манастира скит светог андреја првозваног је сме- штен у кареји, административном центру свете горе величанствен храм је изграђен у руском стилу, који није карактеристичан за свету гору, али који и дан данас привлачи велики број поклоника из целог света овај храм је највећи на светој гори и други по ве- личини на балкану иако је сам скит саграђен средином 19 века, његова историја сеже у даљу прошлост по легенди, на овом месту је још у 10 веку била усамљена пустињачка ке- лија, а нешто касније и кситски манастир који је постојао све до 15 века стицајем историј- ских околности, овај мали манастир се про- глашава келијом, у којој, средином 17 века, се подвизава свети атанасије iii (1597–1654), „патријарх цариградски и лубенски чудо- творац (похрањен у манастиру мгар у укра- јини, чије су мошти постале познате широм света по њиховим чудотворним моћима) већ 1766 године цариградски патријарх серафим ii анина (1757–1761), купио је ову келију са околном земљом, те је његовим на- порима она проширена, уређена и добила је име сарај, (тур палата) патријарх серафим је келију посветио апостолу андреју првозва- ном 30 новембар/13 децембар патријарх серафим је одржавао блиску сарадњу са пре- подобним пајсијем величковским, благоси- љајући његова дела у оживљавању традиција православних стараца због својих стремље- ња за слободном грчком, патријарх је 1769 године позвао грчко становништво на побуну против турака после неуспеха устанка 1776 године прогнан је у русију, у област полтава, у манастир козачки мгар, у којем се и упокојио келија патријарха серафима, сарај, је на- кон његовог прогонства у

-АМЕРИЧКОГ-