-АМЕРИКУ-

Свеска: 358 | Свети царски мученици Романови
... са којима су се сусретале по одласку из мана- стира, као добра мајка веома их је жалила и са њима то преживљавала александра, те године је старац јефрем почео да гради манастир у америци идите и научите све народе мати макрина, старац јефрем и отац јосиф 36 6/ 2017 – да, те године старац јефрем је почео ре- довно да посећује северну америку – сад и канаду одлазио је и боравио месец–два го- дишње старац је видео да је многим поро- дицама грчких исељеника потребна духовна подршка – исповести, богослужења, речи божије једном га је један човек, духовно ча- до старца, позвао на хаваје да исповеда пра- вославне тамо је старац јефрем имао виђе- ње видео је дедицу јосифа, који му је насуо на колена мноштво поморанџи и рекао „хај- де да садимо дрвеће поморанџе, мали! виде- ћеш колико ће бити плодова!“ из чега је он схватио шта му ваља радити у америци за тих десет година, током којих је старац јефрем посећивао америку, он је схватио да за месец-два годишње нема начина да све постигне било је потребно да почне да отвара манастире по америци и од госпо- да је примио откровење о томе да је важно да оснива манастире старац нам је ово го- ворио током једног разговора у почетку он није желео да преузме на себе тај „велики посао“, какав је оснивање манастира молио се господу и у молитви говорио да не може преузети на себе тако нешто у том моменту је чуо глас христа који му је говорио: „не, ти ћеш ме послушати и примићеш се тога“ тада је старац одговорио: „добро господе, али ме наоружај са толико љубави да би било до- вољно за све људе који ће ми долазити“ одакле цифра од 20 манастира у амери- ци? кириакос маркидес у свом раду „дарови пустиње“ (2005) напомиње како је задатак старца било подизање у америци онолико манастира колико их има на светој гори атос зашто је наиме било неопходно установити манастире у америци? старац је говорио у својим разговорима да је рад на установља- вању манастира – за последња времена, ка- да буде дошао „ђаво“ (антихрист), а у аме- рици – зато што тамо све почиње, и људима тамо је потребна духовна храна и помоћ а, какви су женски манастири које је старац установио у америци? ко је од монахиња у тим манастирима? – први манастир који је старац установио у америци 1989 године је постао манастир рођења пресвете богородице у пенсилвани- ји прва игуманија била је блажена старица таксиархија († 1994) старица таксиархија била је света душа, божија изабраница има- ла је тако велике духовне дарове, као и ста- рица макрина након што се упокојила, ста- рица макрина је за њу говорила: „она ме ни један пут није огорчила нити ми се супрот- ставила била је анђео“ старица макрина била је веома везана за њу и јако је бринула о њој старица таксиархија била је изузетно лепа, добра, блага, насмејана жена није има- ла у себи ону строгост коју често видимо код оних који су у монаштву након што је 1989 године отишла у сад, старица таксиархија је писала старици ма- крини писма из којих је избијала њена бол: идите и научите све народе манастир светог антонија у аризонској пустињи новембар / децембар 2017 37 било је јасно да је њој тежак живот далеко од манастира у страном свету, без познава- ња језика, без било кога познатог, и што је најгоре без и једне самолитвенице – јер је у почетку у манастиру била потпуно сама ста- рица макрина је један пут одлетела у сад да би посетила своју љубимицу и својим очима видела тај подвиг то је утврдило њен став да не треба да пушта друге сестре из манастира иако је старац јефрем више био рад да преузме све сестре из портарије за америку, пошто је старица макрина рекла: „док сам жива, не могу дати друге“, почео је да узима сестре за америку из манастира са тасоса и сероса неки прелом, неко указање с висина деси- ло се на сахрани старице таксиархије, која је умрла од рака она је проживела у америци мање од пет година и отишла господу 3 авгу- ста 1994 године на њеном испраћају у пен- силванији се скупила скоро сва духовна по- родица старца јефрема: долетеле су старица макрина и још неке сестре из грчке, америч- ке монахиње, а са свете горе стигао је и сам старац јефрем мало пре погреба, догодило се чудо: на челу старице таксиархије избило је миро у виду капљица, изгледало је као да су капи зноја, али је пријатно мирисало сви присутни су видели то чудо на старицу ма- крину то ј оставило такав утисак да је при- стала да шаље своје сестре у америку у октобру 1994 године старац јефрем се договорио са са старицом макрином да може узимати сестре из манастира, а у ма- ју 1995 године из портарије у америку се преселило неколико монахиња старица ма- крина је плакала, испраћајући своја духовна чеда у америку при томе је говорила: „која друга мајка је искусила ово што сам ја дожи- вела? толико чеда подижеш, васпитаваш – да би их узели из твојих руку!“ није то да их она није хтела дати богу – цео свој живот она је дала богу него, је она попут мајке била јако осећајна и јако везана за своје сестре, желе- ла је да их заштити од опасности, гледајући њихове патње када су изашли из манасти- ра то је био њен крст старица евпраксија дошла је у мана- стир са 18 година, а отишла из портари- је у америку са 50 година на тај начин, провела је много времена у раду са ста- рицом макрином била је у америци на сахрани старице таксиархије и после са- хране, старац је позвао у шетњу и најавио јој да жели да се пресели у сад и постане игуманија новог манастира то се десило у августу 1994 године с каквим се тешкоћама суочавао старац јефрем при подизању манастира у америци? – дизање манастира у америци није било лако тамо, је чак и у православном окруже- њу, постојала потпуно друга духовна тра- диција – посветовњачена традиција али старац јефрем је успео да постигне неверо- ватне резултате, доносећи мудре одлуке – делом због божанског просветљења, делом помоћу његове невероватне природе, он је врло паметан и разуман човек и ради свој посао брзо и лепо старац је видео да се све мора радити брзо упорно је говорио: „треба да пожури- мо, јер ће ускоро на свету наступити тешка времена“ упркос томе, наишао је на велики отпор архиепископа јакова (кукузиса), који у почетку није благословио изградњу мана- стира старици таксиархији је било тешко, идите и научите све народе старац помиње у свим својим разговорима како никад није донео озбиљну одлуку, а да није примио од бога поруку како да поступи 38 6/ 2017 јер је била потпуно сама, али је била света душа и имала је много дарова старац је ускоро схватио да у грчкој цркви нема благослов за оснивање других мана- стира по америци у том периоду се упознао са неким јерарсима руске заграничне цркве и они су предложили старцу своју помоћ ка- да је старац то испричао у грчкој, то је иза- звало талас осуде од стране многих његових познаника и званичника цркве, па је запао у јако сложену ситуацију говорили су му да је рпцз неканонска, расколничка црква та- да су многи старца називали прелешћеним када је све то почело, старац се осетио остављеним од бога: „боже, боже, зашто си ме оставио?“ у то време, духовна чеда стар- ца су сведочила како је то био период у коме је старац имао толико благодати, да се из ње- га осећаоло благоуханије све што би старац дотакао, такође је почињало да мирише ка- да је исповедао децу, стављајући им на главу епитрахиљ, коса би им мирисала на тај благи мирис неколико дана обрисао би се салве- том – она је почињала да мирише мирисала му је одежда, скуфија што су већа била иску- шења, јаче се осећао тај мирис не само ста- рац, већ и његова духовна деца, примали су то као откровење од господа да је оно што старац ради од бога на крају крајева, кроз неколико месе- ци, старац је добио благослов за оснивање манастира од патријарха васељенског ар- хиепископ јаков, који се противио успоста- вљању манастира, у то време се преставио господу на његово место дошао је монахо- љубиви архиепископ спиридон (папајоргу 1996–1999) тада је старац почео да отвара манастире, један за другим архиепископ спиридон је 1999 године напустио своје ме- сто и за старца опет почиње тежак период он је о томе говорио: „што више има за ме- не препрека, то више волим тај посао“ и још: „велики се приближава великим корацима важно је да завршимо на време“ и још: „ка- ко се може ићи против воље божије“? стар- чева духовна деца говоре како им је он увек о свом великом послу говорио с огромним ентузијазмом и љубављу његово је дело би- идите и научите све народе ово су манастири које је основао старац јефрем у северној америци: • женски манастир рождества богородице близу града питсбург, држава пенсилванија; • грчки православни манастир св козме етолског, град болтон (онтарио, канада); • грчки православни манастир богородице паригоритисе (утешитељке), град браунсбург (квебек, канада); • грчки православни манастир покрова пресвете богородице, град везерли (пенсилванија, сад); • грчки православни манастир св јована златоустог, град кеноша (висконсин, сад); • грчки православни манастир иконе богородице живоносни источник, град данлоп (калифорнија, сад); • грчки православни манастир часног пророка, претече и крститеља господњег јована, град голдендејл (вашингтон, сад); • грчки православни манастир св антонија великог, град флоренс (аризона, сад); • грчки православни манастир светих архангела, град кендалија (тексас, сад); • грчки православни манастир влахернске иконе божије матере, град вилистон (флорида, сад); • грчки православни манастир рождества пресвете богородице, град окала (флорида, сад); • грчки тројицки православни манастир, град смис крик (мајами, сад); • грчки православни манастир богородице прусиотисе, град трој (северна каролина, сад); • грчки православни манастир иконе богородице преблажена, град лавсонвил (северна каролина, сад); • грчки преображенски православни манастир, град харвард (илиноис, сад); • грчки православни манастир св нектарија егинског, град роско (њујорк, сад); • грчки православни манастир св параскеве-петке, град вашингтон (тексас, сад); новембар / децембар 2017 39 ло пуно трпљења, остваривало се уз многе напоре и умивало се потоцима молитвених суза у грчкој дуго није било таквог примера нити таквог човека који би за живота завр- шио тако важан посао александра, колико се сад манастира налази под духовним руковођењем старца јефрема? – у овом моменту, има 18 манастира у сад, старац је духовник и у 4 манастира на светој гори и у 8 женских манастира у грчкој осим тога, води и неколико братстава и сестрин- става које немају назив манастира (називају их старчевим „скитовима“) тако је старчево дело јединствено господ га је припремио и дао му много благодати и велику смелост, како би завршио тај велики посао али, наравно, и молитва старац по- миње у свим својим разговорима како никад није донео озбиљну одлуку, а да није примио од бога поруку како да поступи на који на- чин добија те поруке – то је тајна за нас, ми то не можемо схватити али, сваку његову одлу- ку која се односи на то ког монаха или мо- нахињу ће поставити за игумана или игума- нију, добијао је после усрдне молитве и неке врсте поруке од бога само људском снагом и силом није било могуће остварити тако ве- лики подухват како може један човек за жи- вота урадити толико тога? колико је братста- ва и сестринстава било основано у америци, грчкој, на светој гори, колико је мирјанских, православних породица старац подржавао! да, старац јефрем је добио достојно вас- питање од дедице јосифа деда јосиф га је учио беспоговорном послушању, јер је знао да ће после његове смрти оцу јефрему дола- зити послушање директно од христа, а то је много теже само замислите: да ли је старцу јефрему било лако да напусти светогорски филотејски манастир, дивни и благослове- ни, који је тако добро организован, и да га преда у руке свом послушнику, док сам ски- та далеко од домовине? затим почети дизати манастире, тражити решења, где и како их подићи било је важно, не само одлучити ко- је сестре довести из грчке или из америке, и у које од њих послати, већ и привући месне православне породице да помогну у купо- вини земљишта, градњи манастира велики број породица повукао је новац са својих ра- чуна како би отплатили земљиште намењено подизању манастира сваки манастир има посебну причу о то- ме како је старац долазио до решења, који је плац куповао и како је уређивао ствари очекујући долазак првих сестара и братије у сваки нови манастир, старац се трудио ка- ко би најбоље припремио њихов нови дом, да им буде пријатан и удобан сам је лично доносио букете свежег цвећа, размештао по вртовима симпатичне мале скулптуре живо- тиња, пунио фрижидере свежим намирница- ма уочи њиховог доласка старац је узимао на себе много обавеза како би се постарао да оци или сестре имају све што им је неопходно да би одмах могли да почну нормалан монашки живот на но- вом месту онда је, на крају крајева, долазио тренутак да оде и остави усељене да наставе посао који је старац започео а он је одлазио носећи на својим плећима терет бриге за још један нови манастир тако је старац јефрем говорио да му је увек помагало молитвено посредовање ње- говог старца дедице јосифа „ја никад нисам урадио ништа без благослова мог старца улазим и излазим из своје келије, али сва- идите и научите све народе садња нових садница: старац јефрем са братијом 40 6/ 2017 ки пут у мислима узимам благослов од свог старца“, говорио је старац јефрем својој ду- ховној деци а дедица јосиф је велики моли- твеник и помоћник не само старцу јефрему у његовим напорима, већ и свима нама хвала вам, александра за предиван разговор! – јерођакон манастира св антонија вели- ког у аризони, о серафим (молибог) је додао мало појашњење нашем разговору са алек- сандром лагос: „први манастир, који је от- крио старац 1989 год у америци, био је жен- ски манастир рођења пресвете богородице, у близини града питсбург, држава пенсилва- нија на жалост, због посветовњачења грчке цркве у северној америци, старцу су се про- тивили и нису му дозволили да отвара дру- ге манастире чак су се трудили да га избаце из земље он је тада, уверен сам, по божијем откровењу, прешао у јурисдикцију руске за- граничне цркве, док је манастир рождества богородице остао у грчкој архиепископији синод рпзц је примио старца јефрема са ве- ликом љубављу и рекао му: „старче, оснивај- те манастире, доводите монахиње и монахе из грчке, да бисте их напунили“ старац јефрем се са великом љубављу при- сећао тог времена и говорио да је у руској (за- граничној) цркви срео свете људе, како епи- скопе, тако и свештенике нарочити утисак на њега је оставио сусрет са епископом констан- тином (есенским), викарем источно-америч- ке епархије, који се упокојио 31 маја 1996 и чији су остаци пронађени нетљени, када су их пребацивали 2014 из тексаса у свето–тројиц- ки манастир у џорданвилу, држава њујорк када су се први пут срели, обојица су пала један другоме пред ноге и молили су један другог за благослов на старца је оставио незабораван утисак изглед влади- ке константина: он је носио изношену ску- фију (монашку капу, прим прев) „као монах са каруље на светој гори“ старцу се такође допала благочестивост руских православ- них емиграната када је новост о преласку старца под омо- фор рпзц дошла до свете горе и патријарха васељенског, нека лица су, на жалост, поди- гла велику буру неразумевања и смућења васељенски патријарх је тражио објашњење од старца грчка архиепископија је тражила од старца да се врати код њих и обећала му да ће му дозволити да оснива нове манасти- ре и старац се вратио до оснивања манастира св антонија ве- ликог у аризони, лета 1995 старац је успео да оснује још шест манастира године 1996 архиепископ грчке цркве у америци је по- стао преосвећени спиридон он је јако по- држао старца и док је он служио (30 јули 1996 – 19 август 1999), старац је основао још осам манастира последња два манастира, старац јефрем је основао после одласка ар- хиепископа спиридона хајде да честитамо старцу јефрему рођен- дан и да му пожелимо: „многаја љета!“  извор: православиеру; http://wwwpravoslavieru/94611html разговор са aлександром лагос, духовном кћери старца јефрема водила олга рожњова православна породица, октобар 2017 старац је узимао на себе много обавеза како би се постарао да оци или сестре имају све што им је неопходно да би одмах могли да почну нормалан монашки живот на новом месту идите и научите све народе новембар / децембар 2017 41 помаже бог, оче макарије, или блажени оче, како ваше име значи на грчком, док латинска пословица каже да је име – зна- мење чули смо од многих, да вас таквим сматрају бог вам помогао! добро нам дошли! не бих се узносио својим именом, него у смирењу кажем: „ако је тако, нека тако и буде“ али, не само монах него и сваки мирјанин је призван на блаженство и светост православни мисионар је писао о свим вишедетним породицама које долазе у овај манастир кад пишемо о њима, обично их питамо одакле су родом, чији су, ко их је привео вери предака (неко чудо или други повод), кад су крштени то питамо и вас, као духовника једне велике породице моји родитељи, отац милорад покојни, и мајка олга, су родом из крушевца и дали су ми име небојша због њиховог пропуста, крштен сам тек у 20-ој години, јер су били традиционално побожни, а то у ствари зна- чи непобожни кад сам се родио, моја тет- ка је донела из цркве водицу за знамење у којој су ме окупали, а моји родитељи су ми- слили да сам тиме и крштен у тој заблуди сам остао до своје 20 године а вери ме је привела сама благодат крштења она је де- ловала тако да се запитам шта је то крштење и уопште православље сматрао сам да сам постао члан неке заједнице, да ту постоје неке обавезе, нека правила тада сам први пут узео у руке црквени календар и прочи- тао оче наш, символ вере, о посту, о врлина- ма и гресима, и схватио сам да сам одгово- ре на та питања тражио целог живота тако сам почео да постим, кренуо на литургије, исповести, причешће и осећао сам вели- ку благодат која ме је привела преображе- њу тада сам радио у крушевачкој фирми „14 октобар“, као металац, јер сам завршио ту занатску школу имам брата, млађег де- сет година, дејана ристића, који је завршио православни богословски факултет, и сада је професор у богословији у призрену ето, тако је моје преображење утицало на мог брата, али и на родитеље, да не буду више традиционалисти него црквени потом су се и венчали у цркви ваши родитељи су вас спремали за женидбу а не за монаштво? откуд жеља за монаштвом? и ту је деловала благодат божија дошао је „позив“, и ја сам на њега одговорио први ма- настир, у који сам отишао 1992, био је високи дечани у коме сам постао први искушеник један стари монах ме је одмах упослио тамо сам остао 15 година, а онда сам, као прото- синђел, добио послушање да пређем у мана- стир фенек, ради његове обнове тада је он хришћански брак и породица и пази на речи своје да би, када дође да суди живима и мртвима, узвратио теби, не по ономе што ћеш му обећати и изјавити, него по ономе што си од обећаног и изјављеног и одржао (из чина монашења) разговор са игуманом манастира фенек, оцем макаријем бог никада не заборавља радмила грујић 42 6/ 2017 био женски, са две старе монахиње, веома запуштен, а било је неопходно да он оживи због људи у његовој околини у фенеку сам више од 10 година, а пре три године сам уна- пређен у чин игумана да је била велика по- треба за обновом, доказ је велики број људи који долазе у њега по чему памтите високе дечане? било је много догађаја, који не могу да се забораве: угрожени српски народ, стални на- пади шиптара, бомбардовање од стране на- то 1999, када су падале касетне бомбе и оне са осиромашеним уранијумом манастир је чувала италијанска војска, а наша војска и полиција је дошла годину дана раније, јер је тамо практично било ратно стање пуно је било некрштених у нашој војсци и полицији, и суочени директно са смрћу, хтели су што пре да се крсте ја сам добио такво послуша- ње да будем у контакту са њима, и најчешће сам их ја крштавао у току једног дана кршта- вани су у групама од 5–15 људи, а највише се одједном крстило њих деветнаест колико је широј јавности познат манастир фенек и активности у њему? може се о нама прочитати на интерне- ту манастир се налази у близини јакова, 25 км од београда, општина сурчин, епархија сремска иако географски не припада фру- шкој гори, постоји велика историјска пове- заност са фрушкогорским манастирима ма- настирска црква посвећена је св параскеви – петки саградили су је у другој половини 15 века свети стефан и ангелина бранко- вић први писани запис о манастиру налази се у минеју јеромонаха захарија из 1563 го- дине за разлику од фрушкогорских манасти- ра, фенек је остао под турском влашћу све до 1717 године више пута је рушен и обна- вљан, а 1942, готово сасвим разорен ево, и ми га обнављамо од 2006 године још треба да се уради фрескопис такође сам био гост хришћански брак и породица новембар / децембар 2017 43 на радио светигори у емисији „монашко тка- ње на чунку живота“, коју води монах арсе- није (јовановић) оно што нас двојицу спаја јесте да смо обојица истог дана замонашени у манастиру дечани 1994, на празник светог краља стефана дечанског по којим светињама је чувен манастир фенек? имамо честицу моштију св параскеве по предању, њене су мошти некад из цариграда проношене по црквама и манастирима ср- бије: у крушевац, београд, манастир фенек, фрушку гору, молдавију, румунију, где се сад налазе, у граду јаши и тада је овде оставље- на честица њених моштију, која је уграђена у руку од воска имамо и делиће моштију св првомученице текле, св антонија и св макарија манастир има своју економију, сам се издржава шта производите? колико имате вредних руку? тренутно обрађујемо 3–4 хектара око порте и ту гајимо потребно поврће, нешто ражи и јечма, јер држимо и живину а пре пар година смо на 1,5 хектара засадили ви- ноград производимо вино и ракију од ра- зног воћа, бавимо се и пчеларством осим нас осморице (игуман, ђакон марко, два монаха: јустин и николај, и четири искуше- ника), велику помоћ добијамо и од верног народа који редовно долази допринос еко- номији дају и многе породице које се баве пчеларством, кућном радиношћу, уметно- шћу њихове производе, разне производе од меда, везене предмете, иконе, бројанице и слично, продајемо у нашој продавници, као и на другим местима као духовник, са каквим се животним проблемима сусрећете? да ли вам се враћају ти људи када приме утеху? долазе људи са веома тешким проблеми- ма, као и због болести, физичке или духовне наравно, свакоме је његов проблем најтежи не могу да се изборе са њим па долазе да на- ђу решење у цркви често га и нађу, па он- да и промене свој живот, остану и вежу се за наш манастир, а тако и приђу богу рекао бих, да је то српски начин да се приђе богу – кроз проблем са вашим доласком, овај манастир је постао расадник вишедетних породица, а неке сте, као милуновиће, директно спојили и привели венчању они сада имају петоро деце случај милуновића је јединствен и није никакво правило са свим људима, који нам дођу, желимо прво да будемо добри пријате- љи и добри људи, а они касније и сами схвате како треба хришћански да живе и, наравно, да рађају децу то нимало није лако, имати хришћански брак и породица 44 6/ 2017 четворо, шесторо и више деце ни држава ни народ не гледају на то благонаклоно, нити се труде да помогну тим породицама, тако да се они сами сналазе и „пливају“ у животном мору како знају и умеју али, бог их никад не заборавља ми им помажемо, како молитвом тако и укључењем у манастирску економију да ли вам некад дође помисао како би било добро да сте се оженили и основали своју породицу? свако ко се оженио има своју децу, а ја имам и њих и сву њихову децу, као духовни родитељ деца вас много воле шта је заједничко монасима и деци? можда послушност? између осталог, и послушност али, пре све- га, и монаси су деца, и много дуже остају као деца, јер су одвојени од света други људи има- ју многе проблеме с којима морају да се боре и да буду „одрасли“ и „дорасли“, а ми монаси хришћански брак и породица ви сте своју мајку заменили богомајком колико њене молитве значе монасима? колико значе највише говори чињеница да је света гора башта пресвете богородице она значи и више од мајке у дечанима сам доживео једно чудо, које показује колико она брине о нама, баш на дан кад је објављен пре- станак бомбардовања од стране нато-а то смо сви славили као победу, али то је у ствари био пораз јер се тада наша војска повукла са косо- ва у припрати манастира, лево и десно изнад врата која воде у наос цркве, стоје две фреске: бо- городица, која држи папирни свитак, и хри- стос са отворе- ним јеванђељем и исписаним ре- чима: ја сам свје- тлост свијету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће има- ти свјетлост живота (јов 8, 12) тада се догоди- ло то чудо: кандило испред фреске богомајке се снажно заљуљало неколико дана смо ис- питивали шта би био узрок томе, промаја или нешто друго, јер није било могуће да га неко заљуља јер је окачено на великој висини ам- плитуда кретања кандила била је 30–40 цм, лево-десно, а некад и напред-назад, а некад се вртело у круг то је трајало 40 дана и ноћи, као по неком правилу – ван богослужења кад дођемо на јутрење, престане чим братство изађе из цркве, опет почне до вечерње слу- жбе, и опет на њој стане али, и још неколико година се оно љуљало, али без неког прави- ла, чак и дан-да- нас – два дана се љуља, па стане, па опет неколи- ко дана ово чу- до је болно зна- мење страдања српског народа, који је одмах по повлачењу наше војске почео још масовније да на- пушта косово и метохију та фреска пре- свете богороди- це је занимљива она се молитве- но обраћа хри- сту и на свитку који држи исписан је дијалог између ње и христа она му се обраћа: „прими мољење матере своје, владико човекољупче“ – шта иштеш мати? „грешнима опроштај“ – прог- невљују ме „опрости им, сине мој“ – не кају се „спаси и даруј ми их“ – тебе ради примиће опроштај „благодарим ти, логосе“ новембар / децембар 2017 45 смо у манастиру заштићени постоји нешто, неки благодатни дар који примамо, и деца то препознају показали сте се као изузетан педагог у продужетку литургијског времена редовно организујете трпезу љубави на којој сви учествују на свој начин, а посебно сте деци дали прилику да покажу шта знају чак, добијају и домаће задатке да науче духовне песме, да свирају на разним инструментима, или рецитале за следеће недељно или празнично дружење овде је пуно талентоване деце то је произашло из традиције православне цркве, да се после свете литургије народ оку- пи за трпезом љубави као што читамо у дели- ма апостолским, свако је доносио шта је имао и ту се заједно јело ово је иста таква трпеза љу- бави, у којој се више дружимо, а мало једемо и то прија свима то је оно што треба да се негује шта вама значи овај манастир, а шта породицама које редовно долазе? мени, као монаху, значи све, јер ми је једи- ни, док сам у њему мислим да оно што нас све везује јесте људскост, коју је наглашавао блаже- нопочивши патријарх павле – „будимо људи“ у томе се највише трудимо тако да све остало по- стаје лако која је ваша порука младима који још не мисле на женидбу? она христова, упућена јуди: „што чиниш, чи- ни брже!“ то не значи да ја на њих гледам као на јуде, али знам да ако се много премишљају та- ко изгубе драгоцено време и онда не могу да се прилагоде ни манастиру нити брачном животу, јер су се навикли на свој начин живота – а то је: „живим како хоћу“, а живети по својој вољи значи изневеравати христа јер, зашто свако- дневно говоримо молитву оче наш и њоме се заветујемо да буде воља његова, а не наша, ако то не испуњавамо и одлажемо? ако искрено желимо да буде воља божија, онда ће нам он сâм помоћи да познамо вољу његову то важи и за оне који размишљају о монашком путу и за оне који одлажу брак  помаже бог ја сам бојан, имам 32 године дрогирао сам се 11 година, од тога сам де- сет година био хероински зависник рођен сам у земуну и тамо одрастао завршио сам средњу угоститељско-туристичку школу дванаест година сам се бавио фудбалом, када сам добио неку повреду, због чега сам 2000-те године отишао на служење војног рока у вој- сци сам упознао три другара који су били тотал- но другачији од мене, и, који су већ тада били у проблему зависности они су ми тада понудили дрогу и тако сам кренуо да улазим у тај проблем, не знајући уопште шта ме чека мислио сам да је то онако – ушао сам данас, сутра ћу изаћи – и да то није ништа страшно а онда сваки дан при служењу војног рока дрогирали смо се не- ким лсд-има, касније је дошао „екстази“, а про- бао сам и марихуану и сличне „дизалице“, како се већ у жаргону зову по завршетку војног ро- ка сам наставио сам да се дружим са та моја три друга двојица су била из новог београда, а је- дан из земуна нисам наставио тамо где сам стао у свом животу пре војске, нисам наставио да се бавим фудбалом, него сам се пребацио на своју професију туристичког техничара, да би се ка- сније преквалификовао за конобара и почео да радим радио сам у једном београдском ресто- рану, где сам пристојно зарађивао за себе имао сам довољно новца да се пристојно обучем, да изађем и да „завршим“ дрогу и полако мало по мало улазио у тај мрак све дубље и дубље убрзо смо почели да излазимо по клубовима, да слушамо техно музику и ја сам полако почео да корачам мрачним ходницима а онда је на вели- ка врата хероин ушао у мој живот, уселио се и као да је направио шатор у мојој глави тада сам рекао себи: „човече, шта је ово? ово је много добро?“ не знам, помислио сам: „где је ово било целог мог жи- вота до сада?“ сада је хероин, онако, попунио све моје недостатке до тада, јер, све до тада сам имао неке моје комплексе, које сам вукао из младости кренуо сам да корачам хероином, мислећи да сам најјачи на свету и да нема никога ко је јачи од мене одмах после тога, са тим мојим најбољим другом милошем, полако сам почео да узимам хероин интравенски убрзо после тога, славко је отишао за аустралију, а иван, који је продавао хе- роин, је убрзо ухапшен и послат на робију земља живих хришћански брак и породица 46 6/ 2017 већ 2005 године милош, мој најбољи друг с којим сам и почео да се дрогирам, завршио је свој животни пут „оверио се“ и ето то се де- сило после једног виђења са мном, када је ми- лош преспавао код мене у стану и ујутро отишао кући ујутру сам позвао његову мајку и она ми је рекла шта се десило после три дана сам оти- шао на његову сахрану, где су дошли, неки наши другари и неки „пријатељи“ чинило се тада да је ту, међу нама, владало велико сажаљење, да би после само 40 дана на парастосу било само нас неколико и да би се убрзо после тога, све то заборавило после тога сам отишао кући код мојих роди- теља и рекао им да сам наркоман и да ми треба помоћ, односно да ми је потребно лечење моји родитељи, нису могли да верују у то да сам од једног пристојног момка и спортисте постао наркоман рекао сам им да имам проблем са хе- роином и да ми је потребна било каква помоћ и лечење прво моје лечење било је 2005 године у драјзеровој улици у београду, у болници за ле- чење зависности покупио сам неке симпатије код те докторке која ме је лечила и када сам јој рекао да морам да идем у црну гору да радим, пустила ме је отишао сам на море чисте главе и зарадио већи новац, да бих у септембру, кад сам се вратио у београд, поново узео хероин и тако поново кренуо да се дрогирам и тада сам кре- нуо све дубље и дубље да корачам оним истим мрачним тунелом, у коме уопште није било ни- какве светлости одмах после тога, 2007 године, поново сам се обратио мојим родитељима и поново од њих затражио помоћ рекао сам им да сам поново у великом проблему отац потиче из једне па- тријархалне породице, верник је и рекао ми је да постоји један манастир у црној реци и да се они баве лечењем наркоманије пристао сам на то више због оца и мајке, него због себе оти- шао сам тамо код оца бранислава перановића и ушао у ту заједницу, о којој до тада никада ни- шта нисам чуо, а нисам се ни информисао око тога отишао сам тамо и затекао један прави логор, где нема ни мало љубави, где је владала једна тотална затворска атмосфера рекао бих само да сам тамо провео неких шест месеци и да ми уопште није било пријатно сви сте, веро- ватно, на тв-у гледали оне силне батине, које су приказане ето, да кажем да сам и ја био један од оних, који је добио исте такве батине, чак и го- ре после тих шест месеци проведених у црној реци, изашао сам напоље и вратио се назад на свој стари посао и за 14 дана се поново навукао на хероин тада сам некако убедио себе да ћу се дроги- рати „паметно“ тада се у београду појавио су- ботекс, где сам онако, једно време почео да користим хероин, а скидао сам се са тим субо- тексом не знајући да сам и даље у том неком мрачном тунелу, и да све више и више тонем у тај проблем после тога, одмах након неког кра- ћег времена, након неких 6–7 месеци, опет сам затражио помоћ и кренуо да се лечим по неким клиникама, тако да сам укупно кроз деценију узимања хероина имао више од десетак покуша- ја лечења, тако што бих након неких 5–6 месеци дрогирања тражио помоћ по клиникама то ми, међутим, није помагало стално сам се враћао на исти проблем, да бих 2011 године тотално пао и духовно и телесно снаге више нисам имао нити да руководим собом, нити својим животом тада сам потражио помоћ од сестре и зета они су се распитали за заједницу „земља живих“ и укупно сам кроз деценију узимања хероина имао више од десетак покушаја лечења по разним клиникама, то ми, међутим, није помагало стално сам се враћао на исти проблем земља живих земља живих новембар / децембар 2017 47 дошли до телефона једног од васпитача, чули се са њим, да бих ја 7 маја 2011 године дошао на тај колоквијум ту сам чуо сведочанство јед- ног брата, који је испричао да је он исто као и ја био у оваквом проблему, и да је у заједници већ 29 месеци, и да за месец дана чека благослов да иде кући јер је завршио програм онако, на пр- ви поглед, то ми је било јако далеко помислио сам: „ма, какви, где да 2,5 године бацим негде?“ нисам знао шта да радим после тог колоквијума отишао сам кући и по- причао са родитељима они су ми рекли да је то једино право решење поготово ме отац почео да убеђује да треба да пристанем на све то пр- вих дана сам се доста двоумио тада нисам же- лео да уђем у заједницу јер сам још увек мислио да ја то могу сам да решим, „као и до сада“ имао сам девојку, која ми је пружила неку подршку и рекла: „уђи, боки, биће ти сигурно боље па, ви- дећеш и сам да ћеш се сигурно осећати боље“ ушао сам у заједницу 18 маја 2011 године, то- тално помрачен, без живота у мени, без љубави, без срца, без душе све сам то негде оставио, све то ми је хероин узео, тако да сам само телом ушао у заједницу мрачан, никакав, као да сам изашао из гроба ето, тако сам некако изгле- дао једноставно, нисам видео ништа, без осе- ћања, буквално ништа за мене дан није посто- јао, за мене је постојало само црно, само тамно, само сиво никаква светлост није постојала за мене пре тога после неких месец дана почео сам да долазим себи после два месеца сам већ почео да гледам, а после три месеца сам почео да се смејем, да причам са осталом братијом, да размењујем не- ка своја животна искуства, да делим са њима своје стање које сам имао раније у свом живо- ту почео сам да се радујем сваком новом дану, почео сам да се смејем онако искрено из срца, почео сам да примећујем људе око себе, приро- ду, почео сам да примећујем како жито и куку- руз зри, како се мења, како дрво расте и лишће на њему то ме је радовало приметио сам да су ми се и духовне очи отвориле, што ме је највише обрадовало почео сам да живим живот нисам више био умртвљено биће, које није знало више ништа једноставно, ушавши у заједницу, прихватио сам то као неки нови начин живота до тада сам јако мало нешто знао о вери и о православљу уопште, као и о хришћанском начину живота како је време пролазило, почео сам да при- хватам заједницу, да мењам себе и сагледавам своје грешке, којих је у првој години било пуно после годину дана сам отишао на проверу и до- бро размислио о свом начину живота какав сам водио до тада веровао сам да могу да постанем нови и бољи човек једноставно, желео сам да постанем бољи човек вратио сам се после пр- ве провере и кренуо интензиван „рад на себи“, како то у заједници зовемо још више сам се ра- довао сваком новом дану и, као што отац бранко каже, приносио сам себе, онако, као жртву кре- нуо сам да се максимално дајем у свим правци- ма, буквално у свим правцима до тада у животу ништа нисам урадио, осим што сам био конобар и играо фудбал буквално нисам знао ни ексер да закуцам у заједници сам научио и да малте- ришем, и да зидам, кувам, да музем козе, да их чувам и поклањам им пажњу раније сам мислио само на себе и на хероин тако је полако кренуло моје мењање осетио сам промену и, можда, неку благодат, осетио сам да је то – то осетио сам то први пут у животу, осетио сам светлост, осетио да је хри- стос ту и желео сам да га привучем себи, у своје срце и, тада сам рекао: „то је то, човече!“ отац бранко је био потпуно у праву, но пуно ми је требало да поверујем и тада сам кренуо пуним корацима свим срцем сам кренуо да „зграбим“ христа, да више никад не одем од њега, да увек будем уз њега молим се за свој даљи напредак, за нови на- чин живота крајем ове године би требало да за- вршим програм ових дана размишљам о томе шта ћу после ове заједнице размишљам много о томе највише бих волео да нађем неки добар, скроман посао, да нађем девојку са којом ћу мо- ћи да имам нормалан однос, да градим неку сво- ју заједницу и оснујем своју породицу сигуран сам да сам после ове приче овде много научио и да ћу своју децу моћи да васпитам у најбољем издању радујем се сваком новом дану, срећан сам и захвалан и оцу бранку, заједници, и свима који су ми помогли у излечењу  земља живих 48 6/ 2017 духовни проблеми у вези са интернетом настају злоупотребом речи, лажном ду- ховношћу и обманама које се вешто „паку- ју“ на милионима интернет страна читајући их, хришћанин некада не препознаје лукаву обману и сумњива тумачења лажних душе- брижника и неретко могу бити доведени у заблуду ово је посебно опасно поље за чи- таоце који нису пришли цркви и који трагају за „сигурном луком“ центар за проучавање и употребу савре- мених технологија (цепис) српске право- славне цркве, ради и на пољу доношења техничких решења која су у служби адми- нистрације и медијског деловања наше по- месне цркве сагледавајући комплексне со- циолошке односе који уз помоћ интернета „умрежавају“ различитости у појединцима из свих глобалних сфера (друштвених, вер- ских, политичких, економских), сагледано је постојање реалног проблема – препозна- вања истинске речи која је у духу христо- ве љубави, а не исфабрикована „life coach“ техника обликована према егоистичним по- требама читаоца добро нам је овде бити је име пројекта чији је циљ да јасно и недво- смислено представи интернет ресурсе спц и тиме уклони ризик од мешања лажног ду- ховништва са истинском мисијом цркве водећи се дугогодишњим анализама нај- виших стручних кругова, креиран је интер- нет претраживач телескоп (cepisspcrs/tele- skop) задатак телескопа јесте да самостално претражује интернет и у свој каталог уводи адресе чији садржаји потичу из провере- них извора спц каталог обухвата званичне адресе цркава, манастира, епархија, али и појединачне пројекте са благословом епи- скопа наше цркве циљ је да се кориснику црква и савремене технологије добро нам је овде бити је име пројекта чији је циљ да јасно и недвосмислено представи интернет ресурсе спц и тиме уклони ризик од мешања лажног духовништва са истинском мисијом цркве „добро нам је овде бити“ александар арсенин новембар / децембар 2017 49 из историје српске православне цркве понуди онај део интернета који је безрезер- вно у мисији цркве, а за то су задужени ком- плексни алгоритми који анализирају прона- ђен садржај (према извору, аутору, матичној адреси), и у овом тренутку депонују око 250000 страница „квалитетног интернета“ додатни циљ јесте и информативно де- ловање претраживача, те се по кључу уне- тих речи, на дневном нивоу прате и исти- чу садржаји информативних служби спц резултати претрага су обогаћени контакт информацијама, мапама, сликама тако да телескоп кориснику пружа потпун ин- формативни доживљај адресе су катего- ризоване и по областима, па је тиме пред- стављање једне епархије у целости веома прегледно и јасно у сарадњи са информативном службом епархије бачке, цепис је 24 јуна, у новом саду одржао стручни панел на којем се ди- скутовало о кључним темама везаним за употребу информационих технологија у мисији спц један од посебно назначених проблема је небројена количина интернет садржаја који смућује читаоце, а пласиран је захваљујући активном деловању секташких и пара-верских организација однос садр- жаја је поремећен употребом маркетиншких метода које нису у духу цркве ипак, постоји потреба да се садржаји спц боље пласирају чиме би се побољшао медијски однос са јав- ношћу, смањио спин и умањио некоректан однос медија који нису наклоњени верским организацијама телескоп, поред поменутих циљева, врши мисију пласирања депонова- них страна на велике претраживаче попут гугла и тиме централизује постављање ре- сурса спц на глобални интернет у ширем погледу, телескоп је пројектован да буде технички центар мисије спц узајамном сарадњом цепис-а, мисио- нарског одељења спц и новооснованог одељења за праћење разбијачке делатно- сти јеретичких организација, секти и нека- нонских групација, мисија спц добија по- тенцијал који на највишем стручном нивоу може да пружи адекватне одговоре на све изазове  краљ твртко i котроманић срдачно је при- мио делегацију града дубровника (април 1378 год) посланици су дошли да потврде своје привилегије, надајући се да ће владара затећи у добром расположењу претходне го- дине бан твртко се крунисао за краља, па су у новим околностима морали да прођу потврду трговачких повластица које су и раније ужива- ли миропомазани краљ је саслушао њихову молбу и изашао им у сусрет наредио је лого- тету владоју да сачини раскошну повељу на квалитетном материјалу и да се текст испише свечаним писмом повеља почиње похвалом истинској (православној) вери и жељом да ово „слово“ прими сам владика христос краљ је подсетио на дужност сваког створења да хвали господа, дужност коју и он овом прили- ком испуњава твртко истиче како је бог ство- рио човека по „пречистом образу свог божан- ства“, дао му власт (над творевином) и разум, због чега је човек дужан чинити суд и правду на земљи бог је, дакле, свесрдно бринуо („ми- лосрдовао“) о људском роду, о сваком човеку појединачно и на крају о самом твртку, који је као богосадна младица израстао из дома својих родитеља владар се веома обрадовао када је, божијом милошћу, удостојен круниса- ња двоструким (сугубим) венцем он је осетио потребу да нагласи како је наследио престо својих предака, под којим подразумева не- мањиће предака немањића који су земним царством царствовали и на небеско царство се преселили у његово време више није било мушких по- томака немањића на власти цар душан се упокојио 1354 године, а његов син, свети цар урош, 1371 године светом је давно прoминуо и душанов полубрат, синиша, који се прогла- сио царем у тесалији (1354 – око 1370) сини- шин син се одрекао престола и повукао у ме- теорске манастире, као јоасаф свети јоасаф метеорски, у твртково време је још увек био жив за монашки подвиг, али мртав за споља- шњи свет после њега, није више биран цар у тесалији тако је остао упражњен престо не- мањића, „престо родитеља“ (твртков израз), који сада он попуњава овде су немањићи по- менути као „родитељи“, што говори колику је црква и савремене технологије 50 6/ 2017 духовну блискост осећао према њима запра- во, твртко се крунисао годину дана после смр- ти свете јелисавете, некадашње супруге цара душана и мајке цара уроша више није било ни ње да подсећа на славне дане српског цар- ства немањићки престо је тако остао упра- жњен и земља је била без пастира бан твртко је пожелео да „укрепи“ српску земљу, да заведе ред у њој и зато је оти- шао и крунисао се крунисао се са благословом, дакле био је миропомазан и постављен за краља срба, босне, при- морја и западних страна тада је почео краљевати по божијој милости, са жељом да утврди престо српске зе- мље, да пало подигне и разо- рено обнови у овој стилизаци- ји своје повеље, твртко мисли на размирице међу великашима које су поделиле и опустеле земљу свог крунисања твртко се сетио и неколико година касније, у повељи издатој дубровчани- ма, поводом спора око отварања новог трга соли (2 децембар 1382) осим круне, твртко је на крунисању био удостојен части да понесе и „скиптар царски првих мојих родитеља све- тих – господе српске, краљева и цара“ своју намеру да их следи краљ објашњава речима (у оригиналу): „и посљедују житију их и вјере и правилом царским“, односно, у преводу „и следим њихов живот и веру и правило цар- ско“ у средишњем делу ове мисли истакнут је значај вере која их спаја вера немањића је и његова вера нема вере без дела, па зато он следује њиховом житију (у савременом пре- воду стоји „животу“, уместо „житију“, чиме се донекле губи смисао ре- ченице) о њиховом животу он је могао да слуша или да чита из житија, која су већ била написана вероватно је читао њихова житија, ко- ја су саставили свети сава, доментијан, теодосије, да- нило ii и други житија су, дакле, привукла тврткову па- жњу као доказ истините вере, па их зато ставља на почетак свог исказа први немањићки краљ, сте- фан првовенчани, забележио је у житију податак да је двор у котору поставио велики жупан немања као да је та пишчева опаска навела твртка да пожели да и он, као наследник немањића, има двор у котору, и то двор родоначелника немањића и заиста, по- сле много труда котор је одиста постао најју- жнији град његове државе (1385) на послед- њем месту у овој мисли помиње се и „царско стефан твртко се трудио свим силама да пренесе што више добрих немањићких обичаја и правила он је поставио узоре праведног владања, које се не може за- почети без благослова цркве и крунисања на литургији немањићки узори краља твртка i др ђорђе вуковић печат краља твртка i из историје српске православне цркве новембар / децембар 2017 51 из историје српске православне цркве правило“ то може да се односи на дворски це- ремонијал познато је да је твртко свом име- ну додао владарско име стефан по угледу на немањиће дубровачки историчар орбини зна да је краљ покушао да спроведе реформе у босни, да уведе нека нова правила, каквих дотле није било то би значило да се твртко није задржао само на промени церемонија- ла, већ, можда, и закона у босни тек стефан твртко се трудио свим силама да пренесе што више добрих немањићких обичаја и правила, сматрајући да ће тако обезбедити напредак и стабилност своје државе из извора знамо да се твртко крунисао у православном манастиру милешеви преда- ње памти да су га свечано дочекали народ, монаштво и властела на једном брду више пријепоља, које се отад прозвало сријете- же заједно су отишли у богомољу, каже пре- дање, кроз јужна манастирска врата, која су после зазидана обред крунисања је био на празник, по свој прилици, на митровдан 1377 године краљ је крунисан од стране право- славног митрополита орбини бележи да је то био „митрополит манастира милешеве“ са свим монасима, мада би исправније било, сматрају савремени историчари, да га је осло- вио као дабарског митрополита крунисање је обављено поред светих моштију светог саве, првог архиепископа српског и светог кра- ља владислава за крунидбени церемонијал посебно су биле важне мошти краља влади- слава, јер се тврко крунисао за владара вла- дислав се као светац помиње први пут у руко- писима душановог времена, што би говорило да је он био последњи владар немањића, који је до тог времена канонизован мошти цара уроша су на чудесан начин откривене у време патријарха саватија соколовића (1583/84), а житије и службу написао је трудољубиви па- тријарх пајсије јањевац у xvii веку један позни извор говори да је крунисање у милешеви било „са великим слављем“, да- кле, са великом радошћу народа и властеле оно је оставило велики утисак на босанску властелу властела је тражила да се сваки њен краљ на исти начин устоличи сви су осећа- ли огромну важност тог чина примера ради, краљ твртко ii, сина твртка i у својој повељи говори о „светој круни“ и „светом крунисању“, чиме је желео да истакне значај литургије у оквиру које је извршен крунидбени чин то значи да је још тврко i поставио узоре пра- ведног владања, које се не може започети без благослова цркве, без крунисања на литурги- ји и то је поштовано  повеља краља твртка i из 1380 године 52 6/ 2017 колики значај има породица у животу по- јединца, друштва или државе немогуће је укратко изложити породица је основна жива ћелија сваке државе као што свака ће- лија у нашем телу има своју функцију тако и свака породица у свету има своју функцију хришћанство је дало огроман значај по- родици и породичном животу имајући и то у виду, наша српска православна црква a је три последње недеље пред божић породи- ци и породичном животу, па тако имамо не- дељу посебно посвећену деци, посебно мај- кама и посебно оцима она то није урадила да би подвајала породицу већ, напротив, да би је још више учврстила ту постоје дивни народно хришћански обичаји везивања и дрешења, када родитељи везују децу, а де- ца родитеље, па се једни другима дреше по- клонима са пуно љубави сви предбожићни и божићни обичаји остају целога живота као најлепша успомена од раног детињства до позне старости детињци дакле, да почнемо са детињцима, даном и празником посвећеном деци многи кажу да су деца богатство света и то је тачно а ако је тако, онда су и највеће породично бо- гатство хришћанска породица је слика не- ба, цркве, заједништва, жртвене љубави из брачне заједнице мужа и жене рађа се кру- на њиховог заједништва и њихове љубави, а то је њихово дете наш народ има изреку: „дете у кућу срећа у кућу“ значи свако но- во рађање и долазак на свет детета је нова срећа па ако се у некој породици рађа ви- ше деце мушке и женске (што нажалост, да- нас није случај, бар код нас срба) онда се и срећа умножава српска традиција и обичаји сви предбожићни и божићни обичаји остају целога живота као најлепша успомена од раног детињства до позне старости детињци, материце и оци у контексту значаја породице прота милун с костић рођење христово, живопис из пећке патријаршије новембар / децембар 2017 53 свако је дете јединка за себе рађа се као чист лист папира, а на нама родитељима је шта ћемо и како писати на томе чистом ли- сту наш народ мудро каже: „какво семе се- јеш такву ћеш и жетву имати“ значи да смо дужни да сејемо добро семе, да пишемо на души нашег детета оно што је богоугодно, узвишено, морално и племенито није са- мо родитељ тај који има дужност да васпи- тава своју децу у добру ту дужност касније има и школа, црква, друштво и држава хришћанство нас учи вери, моралу, вред- ноћи, радиности, поштовању, правилном односу према богу творцу, према родитељи- ма, ближњима, према животињама, па чак и према природним стварима, које нас окру- жују оно ствара од детета чврст карактер такав карактер се углавном формира у кући, у родитељском дому још од најранијих да- на и та прва карактерна нит се провлачи до краја живота извесно знање се такође сти- че у кући, али се унапређује и усавршава у школи и цркви само, не заборавимо да су карактер и знање два различита појма не- ко може знати пуно, ли бити рђав карактер, док други можда нема велико знање, али је добар карактер свакако да је најбоље има- ти знање и бити добар карактер што се тиче карактера и ту постоји наша народна изре- ка стечена кроз вековно искуство која каже: „каква те колевка зањиха, таква те мотика за- копа“ стога је врло важно да родитељи (отац и мајка) преносе кроз љубав на своју децу све оно што је важно и добро и што ће им ка- сније користити у животу данас многи родитељи греше кад мисле да могу купити љубав свога детета новцем ма колико неко имао и могао да пружи сво- ме детету у материјалном смислу, треба да зна да то није довољно сваки човек, па и дете, није само тело и одело, него и жива душа која треба да се храни врлинама и до- бротом, и да осећа родитеље као ауторитет изнад себе, а бога као ауторитет изнад себе и родитеља само такво дете ће расти у пуног, здравог и правог човека који ће умети своје да чува, а туђе да не дира ми хришћани смо дужни да нашу децу тако подижемо и васпи- тавамо да она постану и остану наш понос и наша срећа, а то значи да никад не окаљају ни свој образ, ни образ родитеља као и дру- штва и државе у којој живе и раде ово кратко излагање о деци ћемо заврши- ти песмом нашег песника војислава илића млађег који пева: када је господ саздат’ хтео највећу љупкост чар планете, саздо је једно мало биће коме је дао име : „дете“ како је дивно, љупко „дете“, то мало биће, које клеца! на земљи нема лепше среће од оне коју дају деца; добротом својом деца зраче ко претходница сјајна звезда; деца су светлост наших снова и песма нашег кућног гнезда; деца су рајско уточиште и кут без мржње, свет без злобе, и анђеоски слатки жамор међ, зидовима наше собе; ниједна земна радост није ко она рајска: – богом дата – кад нам се чисте дечје руке с љубављу склопе око врата; ниједна песма толко нема музике, која сумор лечи, нежности срца и мекоте ко рајски акорд дечје речи како је слатко, кад се има, идући нашим земним калом, обиље добра и врлине у једном чистом срцу малом материце (дан мајки) после божијег имена, које је најузвише- није у целој васиони, најрадосније име и најлепша реч на овој нашој планети земљи српска традиција и обичаји 54 6/ 2017 јесте реч мајка, мама сваки пут кад изгова- рамо ту реч ми спајамо усне и упућујемо мај- ци пољубац пред празнике рођења нашег спасите- ља, који је на себе узео тело једногод нас кроз пресвету богородицу, и пун љубави према роду људском дошао да нас научи љубави, срећи, жртви, молитви и светињи породице, а кроз то и да нас спасе, схвата- мо да је небеској љубави нашег спаситеља најсличнија љубав мајке, а нарочито мајке хришћанке зашто наглашавам име мајке хришћанке? зато што свака хришћанска по- родица треба да буде света и да живи у хри- стовој љубави хришћанство је ослободило жену и мајку ропства јер је, до христовог доласка у свет, жена – мајка била робиња и служитељка не само своме мужу и деци, не- го и заједници и друштву христос је својим доласком,учењем и жртвом уздигао досто- јанство жене и мајке до небеских висина, а хришћанску породицу означио као живу цркву зато и није чудо што је наша света српска православна црква посветила и јед- ну недељу пред божић том најузвишенијем бићу – мајци реч мајка је слатка као шећер, узвишена као божанство, топла као сунце ова реч је мелем и лек за сваку рану душевну и телесну то је реч којом се пуне срца радошћу, а и захвално- шћу богу творцу који је створио ово најдраже биће и послао га у свет да га улепша и испу- ни љубављу зато је љубав мајке, а нарочито мајке хришћанке слика љубави небеске ко- ју је бог отац излио на нас преко сина свога јединородног господа исуса христа чији ро- ђендан сваке године ишчекујемо са чежњом и жељом да би се наше жеље испуниле и оства- риле треба сами да покажемо велику љубав према родитељима, браћи сестрама, бли- жњем и сваком човеку искрено, као што свака добра мајка показује љубав према својој деци историја рода људског пуна је примера мајчинске љубави и доброте најузвишени- ји и најсветији пример мајчинства јесте мај- ка божија кроз коју је и њен и наш творац дошао у овај свет исказујући према свету и према нама своју љубав тешко је речима исказати колико је велика улога мајке у по- родици није наш народ тек тако рекао: „не стоји кућа на земљи него на жени“ али, не на свакој жени, већ на жени хришћанки хришћанка живи вером у христа, сина бо- жијег, и ту веру преноси на своју децу мајка их учи јеванђелским истинама, показује им како да се прекрсте, шта да кажу боги кад гле- дају у звездано небо она их води у цркву и приводи христу њена молитва богу за дете је пуна љубави, а бог као највећа љубав уз- враћа на мајчину молитву следујући христа и његову божанску нау- ку, многе мајке су кроз целу историју рађале и васпитавале светитеље, хероје, научнике сетимо се мајки светитеља: василија ве- ликог, григорија богослова, саве српског, владике николаја и многих других сетимо се и мајки јунака: милоша обилића, марка краљевића, мајке југовића, мајки наших вој- вода живојина мишића, степе степановића, петра бојовића, па наших научника николе тесле, михаила пупина и других многоброј- них мајки хришћанки запитајмо се – да ли би они били то што су били да нису имали такве мајке? о мајци би се могло писати и причати не сатима, него данима, али ја ћемо ово из- лагање о мајци завршити песмом мајци коју је написао италијански песник едмондо де амичи, а која је тако дивно преведена и пре- певана на српски кроз песму песник пева својој мајци овако: лепоту јој време не може да збрише, сузе је не кваре, бол је не сакати шездесет година има моја мати, а све ми је лепша што је гледам више нема тог погледа, смешка, мига, да мом оку није тако драг и мио о, када бих сликар био насликао бих је када се сагне да пољубим њену плетеницу седу; или пак, уморну и бледу, како боле своје под осмехом крије ал да небо чује молбу којом дишем, не би душа моја кичицу желела српска традиција и обичаји новембар / децембар 2017 55 српска традиција и обичаји славног рафаела; да лепоту мајке ја славом крунишем молио бих да нам се животи промене, сву живахност своју ја њој да подарим ја уместо ње да остарим а она, да младост добије од мене оци да сада кажемо нешто и о оцу односно оци- ма пета божија заповест гласи: „поштуј оца свога и мајку своју да срећан будеш и дуго по- живиш на земљи“ да ли смо свесни шта то зна- чи? да ли се питамо колику и какву улогу има наш отац? ништа на свету не може заменити очеву кућу у њој се дете, поред свога оца, осе- ћа најсигурније отац се жртвује за децу сво- ју више него за икога другог очева љубав је искрена, чиста и несебична дете је његова крв и оно расте поред оца, напредује, и врло често се труди да опонаша оца у раду и у кући и ван куће бити отац је нешто узвишено отац је ста- решина куће и као такав труди се да њего- ва деца и његов дом имају углед у друштву он је највећи ауторитет у кући па зато сно- си и највећу одговорност не брине се он само да за децу своју заради довољно јела и одела, већ се брине и о моралном угледу своје породице он учи децу да буду добра, послушна, поштена и да не скрећу са здра- вог животног пута он се заједно са својом супругом подједнако стара и брине о својој деци у сваком погледу отац је домаћин у ку- ћи, и не само домаћин, него и учитељ, вас- питач и свештеник он се са својом породи- цом моли пред кућним иконама и кади кућу пред празнике и о празницима и учи децу своју да и она чине исто тако он води сина у шуму да заједно секу бадњак и да га унесу у кућу као божији благослов он учи сина ка- ко да расте у добру и да сам постане добар отац и старешина у хришћанској породици он га учи и како се оре, сеје, надгледа и, на крају, жање отац је спреман да да живот за срећу, здравље и спасење своје породи- це он чува границе, не само свога имања, већ и државе отац је спреман да поднесе и највеће жртве за добро и напредак своје же- не, деце и њиховог заједничког породичног гнезда у очевој се кући тихо и неприметно уче две најважније ствари у животу човека, а то су језик и вера ни једно од ово двоје у овом савременом свету, где се све мења, не могу се заменити велики је број очева и мужева српских који су се борили и боре да се очува породично огњиште, православна вера и кроз њу крсна слава као и христова блага вест и данас ста- вљамо на њихову савест да очувају у свему своју православну породицу и свој право- славни дом, да буду достојни светих и јунач- ких предака наших и када дође време, како каже наш народ, да пођу горе богу на истину, да у своме срцу понесу пред бога све врлине уграђене у њихов породични овоземаљски живот и да буду срећни што су испунили бо- жији план на земљи ево и ово кратко излагање о оцима да за- вршимо песмом десанке максимовић: „мо- литва очевом срцу“ оче, пронађи ме ноћас у свету зломе, нагни се над мене са небеског шара у молитви једино чујем да срцу моме твоје, већ вечно, срце одговара како си отишао са земље, није давно, ниси људске патње још заборавио нагни се ноћас над ово царство тавно где си једном и ти са нама боравио нека ме срце твоје ову ноћ чува, оно једино на небу за мене мари нагни се ноћас над кров твој стари, где сам ја, и болови, и јесен, и дрва сува када се богу молим, он хладно ћути: безброј је на свету оних који га моле; а ти, знам, у свакој маленој минути слушаш само шта шапћем ја на земљи доле предавање одржано у дому светог епископа николаја у лондону пред божић 2014 56 6/ 2017 припреме за божић на српском селу у старини почињале су већ на туциндан тада се припремала божићна трпеза: до- маћин би са мушкарцима спремао прасе, припремао ражањ и грање за загревање вуруне, док би домаћица са женскадијом припремала шта ће се све кувати и пећи од колача за сутрашњи бадњи дан и божић на бадњи дан домаћин, сам, или са неким од мушких укућана, порани и одлази у шуму да одсече бадњак, младо дрво цера, или већу грану обичај је да се у, тканој торбици, ко- ја се носи преко рамена понесе шака – две зрна кукуруза када домаћин приђе дрве- ту које хоће да одсече за бадњак, пре не- го што га посече попрска га кукурузом из торбице говорећи: „христос се роди!“, сече бадњак, прти га на раме и носи кући бад- њак наслања на зид поред врата, а поред бадњака се ставља џак напуњен сламом, који ће се заједно са бадњаком, пред вече- ру, унети у кућу српска традиција и обичаји на бадњи дан сви су поранили, залажу се фуруне, домаћин, сам, или са неким од мушких укућана одлази у шуму да одсече бадњак, младо дрво цера, или већу грану, а домаћица надгледа мешење посебних колача – божићни колач, колач за положајника и чесницу, у коју се стављао један, обично, сребрни новчић божићни обичаји на српском селу у старини спасоје т влајић први положајник се јавља пуцњем из прангије домаћица га сачекује на вратима, а он је поздравља божићним поздравом: „христос се роди!“ новембар / децембар 2017 57 на бадњи дан сви су поранили, залажу се фуруне, домаћица надгледа припрему хра- не, и мешење посебних колача, од обичног брашна који представљају домаће животи- ње посебно се месе божићни колач, колач за положајника и чесница, која се могла месити и од кукурузног брашна, у коју се стављао један, обично, сребрни новчић припреми се сито у које се стави окруњени кукуруз, божићни колач, ораси, смокве, су- ве шљиве, и обавезно домаћинов новчаник пун пара смркло се бадњак са џаком треба уне- ти у кућу уношење бадњака и сламе у ку- ћу изгледало је овако: најстарија женска особа, обично бака треба да са џаком на леђима крене да обилази око куће, а за њом, у реду, крећу млађи укућани бака тако представља квочку, а дечурлија, ко- јих је у српским породицама увек било, представљају пилиће око куће се обиђе три пута бака квоца као квочка: „квоц, квоц“, а дечурлија, која иду за њом пију- чу као мали пилићи: „пију, пију“ када оби- ђу трећи круг, ако бака има снаге узеће и бадњак, а ако не, онда ће га узети неко од млађих, и ући у кућу са поздравом „хри- стос се роди!“ домаћица их сачекује са ситом у руци, бацајући на њих зрневље кукуруза и одговара: „ваистину се роди!“ бака улази у све просторије да по креве- тима и поду стави мало сламе, на којој ће укућани спавати остатак сламе ставља испод стола, који је већ припремљен за вечеру, на којој су окупљени сви укућани старији укућани послуже се, пре вечере, ракијом вечера је посна, обично рибља чорба, сарма, и већ шта која домаћица спреми сада је време да се ломи чесни- ца домаћин ломи чесницу и даје сваком по парче, а онај ко пронађе новчић биће срећан за тај новчић се обично куповала со и давала стоци после вечере домаћин узима сито и из њега у сваки ћошак про- сторије баци по орах, прво на источну, затим на западну, северну и јужну стра- ну говорећи: „у име оца и сина и светога духа, амин“ укућани крцкају и једу орахе да им зуби буду здрави, затим се узме по нека смоква и шљива, старији попију по чашу вина и на спавање положајници су поред кревета спремили стајаћу одећу, и прангију у коју је стављено мало сумпо- ра ради „детонације“ којом ће пробуди- ти домаћицу, јер ујутру треба поранити и бити први положајник први положајник се јавља пуцњем из прангије домаћица га сачекује на вратима, а он је поздравља божићним поздравом: „христос се роди!“ она бацајући на њега кукуруз из сита, и шаку ситног металног новца одговара: „ваистину се роди!“ затим води положај- ника до шпорета, отвара вратанца ложи- шта, а он узима бадњак, џара по жару и благосиља набрајајући: „колико варница толико здравља, среће, пара“, онда пређе да набраја по врстама стоке када заврши са набрајањем домаћица га послужује ме- дом и чашом воде положајник остаје цео дан код домаћина доручкује, руча, некада и преспава божићни ручак почиње моли- твом домаћина, паљењем свеће, домаћин ће са положајником сећи колач, говоре- ћи: „колач ломили бога молили“ затим ће три пута, наизменично, са полажајником пољубити колач говорећи: „у име оца и сина и светога духа амин“ другог дана, после ручка полажајник добија свој ко- лач уз неки пригодан поклон, рукавице, или чарапе, а од домаћина, уз то и, неку крупнију новчаницу млађи укућани су му припремили „испраћај“ – лупањем у ста- ре шерпе зато ће положајник покушати да брзо истрчи из куће и побегне из авли- је трећег дана се чисти кућа тако се божић некада славио у моме селу жаркову, првом до београда урбанизаци- ја је учинила своје и градња сеоских кућа више не омогућава уношење великих бад- њака данас се велики бадњаци пале увече испред храмова, у станове се уносе гранчи- це од бадњака на којима је повезано неко- лико сламки са двадесетак зрна кукуруза, а по селима је све мање шпорета „смедере- ваца“, тако да варница и честитања на ста- ри српски начин више нема  српска традиција и обичаји 58 6/ 2017 када говоримо о односу хришћан- ства и уметности у нашој култури, не можемо изоставити ивана в лалића (1931–1996), као некога на чији живот и стваралаштво je православље имало ве- лики утицај иван в лалић један је од на- ших највећих савремених песника, а био је и преводилац, критичар, дописни члан српске академије наука и уметности иза себе је оставио велики опус из нарочи- тог поштовања према оцу влајку, у своје име уноси средње слово в попут оца, некадашњег младобосанца и пријатеља иве андрића, и он је био одан свом наро- ду и земљи задесила га је велика трагедија дожи- вео је смрт сина влајка, кога није могао да прежали пошто је био предан хри- шћанин још више се окренуо богу, што се одразило на његову поезију, која до- бија наглашену метафизичко–хришћан- ску димензију након трагичног догађаја, песник се обратио господу с молбом да му подари још седам година живота како би завршио оно што је започео, односно написао песме које је планирао, а да та уметност буде у складу са свођењем жи- вотног биланса тиме је желео да испуни дуг према сину након тога, објавио је још две збирке песама, писмо и четири ка- нона, збирке које по свом квалитету при- падају врховима песништва два његова последња дела, његове лабудове песме, биле су уједно и најбоља дела овог умет- ника у којима је хришћанска димензија најизраженија десило се онако како је овај изузетно верујући човек и затражио од господа: упокојио се седам година на- кон своје молбе свевишњем у уметности био је окренут ромејској империји (византији), коју је веома по- штовао, и нашем средњем веку сматрао је да смо никли из ромејске традиције, да је све што имамо одатле имао је велико поштовање за наш средњи век, његову културу истицао је да пратећи средњо- вековну књижевност, пратимо уједно и историју нашег језика посебно је ценио теодосија и доментијана, који су напи- сали житија светог саве сматрао је да је ромејска империја веза наше култу- хришћанска књижевност у стваралаштву и узор и инспирација било му је православље користио је црквене форме као основу за своју песму, па тако код њега имамо молитву, канон, опело иван в лалић (1931—1996) бојана николић иван в лалић новембар / децембар 2017 59 духовне поуке у причама ре са старом грчком културом, римском, библијском основом, односно старим и новим заветом, хришћанством према њему, византија у нама, нашем народу и даље траје за овог писца од изузетне ва- жности јесте чињеница да смо ми – срби, и словени уопште, ушли у историју кр- штењем, те да смо пре тога били варвари у стваралаштву узор и инспирација би- ло му је православље користио је цркве- не форме као основу за своју песму, па тако код њега имамо молитву, канон, опе- ло кроз своју поезију он показује како се наша историја везује са дубоком историј- ском традицијом византије тако у песми „византија“ говори о њеној величини, значају, али и пропасти од ње је остала само слика, и то икона, слика чија је под- лога злато од ње долази сунце, светлост директно од господа, сунце средњег ве- ка, који је у противничкој непријатељској пропаганди назван мрачним говори о мржњи коју су други осећали према њој мрзео ју је запад а она је страдала упра- во због тога што је била боља од њих, не- достижна њима, страдала је због зависти тако у песми стоји да се не праштају ни лепота, ни усамљена мудрост западни, римокатолички хришћани су је забора- вили и нису јој помогли када је од мусли- мана нападнута њу је једнако уништавао запад (венеција) и исламска војска иван в лалић био је велики човек и стваралац у његовом животу и делима видимо директан утицај православног хришћанства без хришћанске димензије овај песник не би имао то место у нашој култури које заслужено има  за овог писца од изузетне важности јесте чињеница да смо ми – срби, и словени уопште, ушли у историју крштењем хришћанска књижевност монах и старац један монах је упитао старца: „како да сазнам да ли сам постао мудар, разуман и доброчинитељ?“ „знати шта треба да чи- ниш – то је мудрост знати како то чинити – то је разум а чинити у животу – треба само добре ствари“ из часописа „духовный вестник“, 2017 бр 6 (240), град брест, белорусија са руског превела: дајана лазаревић 60 6/ 2017 духовне по уке у причама истина живота дошао мудрац на небо и срео се са анђелом „како си ти проживео свој живот на земљи?“, упитао је анђео „ја сам се непрекидно налазио у потрази за истином“, одговорио је мудрац „то је предивно!“, похвалио га је анђео, „а шта си радио да би пронашао ту истину, чиме си се бавио да би је видео?“ „мудрост су сакупљали људи и записивали је у књигама, зато сам ја много читао“, одго- ворио је анђелу мудрац анђео се насмешио „небеска мудрост предаје се људима кроз религију, зато сам ја изучавао свете списе и посећивао храмове“, одговорио је мудрац осмех анђела је постао још светлији „ја сам путовао, беседовао и расправљао са другим мудрим главама и из наших расправа су се рађале правда и истина“ анђео се благонаклоно насмешио мудрац је заћутао лице анђела се помрачило, а осмех је ишчезао „шта сам лоше урадио?“, упитао је зачуђено мудрац „све је добро, али ти ништа ниси говорио о љубави“, одговорио је анђео замисливши се „али ја нисам имао времена за ту љубав, зато што сам био у потрази за истином!“, гордо је одговорио мудрац „где нема љубави, нема ни истине најдубља истина се рађа само из најдубље љубави“, тужно је одговорио анђео и нестао два старца давно, давно у далекој земљи живе- ла су два старца један је био паметан, а други мудар људи су долазили и к једном и к другом, али ипак више к му- дром паметног је обузела завист и он је смислио нешто лоше ухватио је лепти- ра, стегнуо га је у песнице и пошао к му- драцу пришао је и питао га: „ти си тако мудар, кажи ми, да ли ми је у рукама жив лептир или мртав?“ говорио је то, а раз- мишљао: „ако сада каже да је жив, сти- снућу руке чвршће и он ће умрети ако каже да је мртав, раширићу руке и он ће одлетети“ веома бистар мудрац погле- дао је у свог противника и рекао: „знаш, све је у твојим рукама“ из часописа „духовный вестник“, 2017 бр 4 (238), стр 5 брест, белорусија новембар / децембар 2017 61 увек су нам драгоцена сведочанства људи који су у појединим тешким жи- вотним ситуацијама осетили како изгледа кад „рука божија“ помилује лазаревчани в и и м и венчали су се 2007 године наредне четири године биле су пуне ис- кушења јер је м и имала великих здрав- ствених проблема само прве године брака због телесне слабости боравила је четири пута у болници, а преписани ле- кови и терапије нису помагали након го- дину дана јавља се још један велики про- блем, па лекари у њеном здравственом картону бележе да је присутан и примар- ни стерилитет (неплодност) ни у овом случају медицинске науке ни лекови нису дали жељени резултат за то време повре- мено су ишли у цркву, постили и приче- шћивали се пријатељи из лазаревца, а потом и је- дан свештеник у ћелијама, предложили су им да посете богољубивог о марјана кнежевића, свештеника сеоске цркве у ставама код ваљева и поразговарају са њим о својим проблемима послушали су, отишли на разговор и добили судбоносне животне смернице побожни, смерни и искусни служитељ божији, о марјан, на- кон исповести и дужих духовних разгово- ра, рекао им је да проблем праве и нечи- сте силе, пали духови из поднебесја који се побеђују само постом и молитвом уз благослов и пастирски савет о марјана, увели су и придржавали се молитвеног правила, редовно читали јеванђеље, ака- тист светом науму, катизму из псалтира, постили како су најбоље могли, приче- шћивали се да не прође више од 40 да- на победа је тако уз божију помоћ била осигурана, а здравствени проблеми, ко- ји су били присутни још од венчања су ишчезли тело је постало здраво, тегобе су неста- ле, те се, што је и природно, појачала же- ља за добијање потомства свих тих годи- на често су ишли у ставе на богослужења опет је о марјан благословио, уз учешће у светотајинском животу наше цркве, да прочитају акатист светом јоакиму и ани, како би им милостиви бог услишио моли- тву након 15–ак дана урађен је тест на трудноћу, а на гинеколошком прегледу је потврђено да се ради о почетној трудно- ћи „сусретоше се божија милост и вера људска“ – а то је и услов за чудо божије, како нам казује свети николај српски у четвртој години брака добили су сина на лазареву суботу коме су и дали име лазар молитвено-духовно подвизавање, овог доброг и побожног брачног пара, није би- ло узалудно, те молитва за исцељење и добијање потомства би услишена а мо- литва је савремено оружје и представља сведочанство „сусретоше се божија милост и вера људска“ – а то је и услов за чудо божије, како нам казује свети николај српски свештеник и верници на „царском путу“ ненад вујић 62 6/ 2017 лично обраћање и исход ка богу и божи- јим угодницима, који су увек спремни да нам помогну у тешким животним ситуа- цијама молитви се приступа са смирено- шћу, отвореног срца и сабраног ума, и са чврстом вером у божију промисао да ће нам се наша жеља и остварити господ го- вори својим ученицима: „ако имате веру и не посумњате ако и гори овој кажете: дигни се и баци у море, догодиће се“ (мт 21, 21); или на другоме месту каже апо- столима: „иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се (мт 7, 7) бог увек говори истину и њего- ва обећања нису празна приступајући молитви, не уздамо се у своје моћи, већ у силовитост и свемоћ божију који може да нам помогне било лично, или кроз своје анђеле, светитеље и друге сасуде (сарад- нике) божанског провиђања (промисла) у овом случају велики допринос, бо- жијом милошћу, даде о марјан, неумор- ни молитвеник, чијом прозорљивошћу, очинском бригом, драгоценим духовним поукама, несебичним молитвеним зала- гањем би укрепљен и утешен овај млади брачни пар и како каже овај добри па- стир божији, он сам не лечи, већ се моли за оздрављење верника који од њега за- траже помоћ, а бог је тај који исцељује и даје последњу реч  аутор је предавач верске наставе у техничкој школи гсп на врачару сведочанство како каже отац марјан, он сам не лечи, већ се моли за оздрављење верника који од њега затраже помоћ, а бог је тај који исцељује и даје последњу реч новембар / децембар 2017 63 не гризи, дакле, себе, не мучи себе доста је што те муче други, не мучи још и ти сам себе достојевски је испричао живот онога млади- ћа кога су другови још у детињству страшно вре- ђали због његовог ванбрачног порекла њега су те увреде толико пекле да је још читав низ го- дина после тога свакоме новоме познанику већ од првих речи с неком чудном и болесном озло- јеђеношћу саопштавао да је он ванбрачно дете, премда га за то више нико није питао он је оне увреде које је у детињству примио непрестано позлеђивао и себе без стварне потребе мучио има, опет код достојевског, она тужна повест о честитом старцу николи сергијевићу, чија је јединица кћи била одбегла из родитељског дома једноме младићу који је није био нимало вредан и чија је породица и без тога била нане- ла старцу николи много бола и увреда старац је у увређеном родитељском поносу проклео кћер, наредио да се њене ствари избаце из куће и спале и забранио да се у његовом присуству њено име уопште спомиње увређени понос није му дозвољавао да опрости кћери ни онда када ју је онај лакомислени младић напустио, а очинска љубав гонила га је да кришом, кад нико не види, узима медаљон са кћерином сликом, да га љуби, да с том сликом разговара и да јој го- вори милоште и нежности као кад му је кћи још била дете увређени понос није му дао да јавно спомене име своје јединице, а ноћу, кад га нико није видео, одлазио је под њене прозоре, стајао и гледао неће ли можда на завеси видети кћери- ну сенку; прилазио је њеним вратима и стајао у мрачном ходнику и на степеништу и слушао не- ће ли чути њен глас или корак и трајале су те страшне и непотребне муке све док очинска љу- бав није, најзад, победила увређени понос и док старац није поново примио своје дете у очински загрљај али, зашто наводити примере из манастира и из књига кад је и сваки од нас током живота тако често задавао бол себи и озлеђивао ране које су му други наносили? колико је сваки од нас пропатио због увређеног самољубља, због љубоморе, због увређеног поноса! та пола жи- вота прође нам у томе! кад је наш спаситељ говорио своју чувену бе- седу на гори, он је првих девет поука отпочео речју „блажени“ реч „блажен“ на оном источ- њачком језику на коме је први пут изговорена значи: онај који не гризе себе не гризи, дакле, себе, не мучи себе доста је што те муче други, не мучи још и ти сам себе не мучи себе завишћу, јер тиме не заустављаш успехе онога коме завидиш, него само ствараш од своје душе пакао не мучи себе мржњом ни према највећем не- пријатељу, јер тиме не шкодиш ономе кога мр- зиш, него само разједаш сопствену душу не мучи себе памћењем увреда, јер се тиме не светиш ономе који те је увредио, него само до- злеђујеш овоје сопствене ране свети јован лествичник је писао: „злопамће- ње је као трње забодено у душу“ зашто онда памтити зло, зашто носити то тр- ње у души, зашто гристи себе када је далеко лак- ше опростити, и заборавити, и волети, него тај јед у себи носити? јеванђеље нас, браћо и сестре, учи да буде- мо истински пријатељи себи, да кротошћу, пра- штањем и љубављу улепшавамо живот и себи и другима нека би нам зато наш спаситељ био у помоћи да не носимо у срцу ништа ни против кога, него да нам у души буде светло, лако и радосно као у царству оца нашег небеског коме нека је слава у векове! – амин  извод из текста „не мучи себе“, православни мисионар бр 4 (1974), стр 169

Свеска: 358 | Свети царски мученици Романови
... Фотографија на насловној страни корице: Небески заштитници Русије и Србије Фотографија на другој страни корице: Патријарх московски Тихон (1865–1925) фото: http://troitse-paraskevoru Фотографија на трећој страни корице: Митрополит Филарет Вознесенски (1903–1985) фото: afanasiynet Фотографија на полеђини корице: Сергеј Шојгу у посети Храму Светог Саве фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 358, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Стотину година од руске Голготе 3 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом крушевачким Г Давидом Перовићем И они су били деца 4 Реч пастира Потрага за идентитетом 8 Материк Света Ефросинија – монахиња у мушком манастиру 10 Хришћански живот Пост – смисао и пракса 12 Хришћански живот Протојереј Александар Шаргунов Шта значи окренути и други образ? 14 ТЕМА БРОЈА О значењу канонизације Светих Царских мученика 17 Свети Царски мученици Романови у богослужењу 21 Страдање Царске породице 23 У сусрет руском Цару 25 Долазак руског Цара 28 Хајка на лик Светог цара у наше време 30 Хришћански брак и породица Протојереј Димитриј Смирнов Будућност се рађа у породици 32 Идите и научите све народе „Велики посао“ Старца Јефрема Аризонског 34 Хришћански брак и породица Разговор са игуманом манастира Фенек, оцем Макаријем Бог никада не заборавља 42 Земља живих Земља живих 46 Црква и савремене технологије „Добро нам је овде бити“ 49 Из историје Српске Православне Цркве Немањићки узори краља Твртка I 50 Српска традиција и обичаји Детињци, Материце и Оци у контексту значаја породице 53 Божићни обичаји на српском селу у старини 57 Хришћанска књижевност Иван В Лалић (1931—1996) 59 Духовне поуке у причама 60 Сведочанство Свештеник и верници на „царском путу“ 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе (2) 64 стране новембар / децембар 2017 1 НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2017 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети царски мученици Романови цена 90 динара УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с