-АМЕРИКЕ-

Свеска: 358 | Свети царски мученици Романови
... тако и свети страстотерпци ро- манови као први међу народом свој подвиг крунишу неувелим венцем мучеништва  22 6 / 2017 тема броја у својој бурној историји српски народ је имао много непријатеља са друге стра- не, истицали су се велики родољупци и пријатељи нашег народа тако је било и у првом светском рату из далеке америке, србији за време пр- вог светског рата ми- хајло пупин помаже шаљући добровољце и утиче код америчког председника вилсона велику и несебичну љубав према србима, истине и правде ради, показује и велики ар- чибалд рајс, чије срце је и данас положено у кајмакчаланској цр- кви, на врху планине ниџе у македонији но, посебно велики пријатељ нашег наро- да биће свети руски цар николај ii романов он ће помоћи срби- ји у великом рату, у који је руска царевина и ушла због ње а у најсврсисходнијем тренут- ку за српску војску, када западни савезници одуговлаче са слањем бродова, руски цар ултимативно условљава енглеску и фран- цуску да „ако не пошаљу бродове српској војсци он раскида савез са њима“ после тог ултиматума бродови стижу српској војсци за три дана, а песници овај историјски тренутак стављају у ноте и стихове овај чин братске помоћи србији по мно- гима је одредио даљу судбину руског ца- ра, његове породице, али и читавог руског народа као пророк, велики руски песник тјутчов гледа сво- јим стиховима буду- ће рушење династије романов: доћи ће година, за русију црна година, кад ће круна царева пасти, гомила заборави- ти своју ранију љубав према њима, и храна за многе би- ће смрт и крв, кад де- цу, кад невине жене погажени закон неће заштитити и глад ће почети овај бедни крај да мучи, и црвенило ће покрити таласе реке тог дана појавиће се моћни човек, и ти ћеш га познати и схватићеш зашто је у његовој руци че- лични нож царска династија романов престала је да влада русијом у фебруарској револуцији 1917 године пре убиства, царска породи- тема броја романови су побијени у ноћи између 16 и 17 јула 1917 године цар, царица и син алексеј седели су на три столице, док су четири ћерке олга, татјана, анастасија и марија, лекар боткин, собарица, кувар, па чак и татјанин пас, постројени уз зид и побијени страдање царске породице хаџи драган б поповић новембар / децембар 2017 23 тема броја ца је заједно прошла три затвора први при- твор био је у царском селу 145 дана, од 22 марта до 14 августа кнез лвов као председ- ник нове владе говорио је да их је ухапсио да би их заштитио царском пару су отварана писма и тражени су докази да је цар хтео да изда русију у великом рату и склопи савез са немачком када би цар дежурном официру пружао руку, овај би му дрско одговарао, не пружајући своју руку: „и народ је вама пру- жао руку, али је никад нисте прихватали“, од- говарао би му цару николају су остали верни кнез дол- горуки, гроф бенкендорф, прва дворска дама наришкина, учитељи његове деце швајцарац желијар (писац књиге о светом цару), енглез џибер и лекар боткин сибир је био друга затворска станица царске по- родице у тоболску у двоспратној дрвеној кући цар је живео овако: устајао је око де- вет ујутру и пио чај са ћерком олгом до 11 часова писао је дневник или читао, а онда би бар један цео час цепао дрва после руч- ка у 13 часова опет би једно време секао дрва или шетао по дворишту учио је сина руској историји, а после вечере породич- ни разговори би трајали до 11 увече било им је дозвољено богослужење у оближњој цркви али без мештана када су бољшевици преузели власт 25 октобра (по јулијанском календару) 1917 године, цара су исмева- ли и забрањен му је одлазак у цркву царев новац, 140 милиона рубаља, остао је заро- бљен у страним банкама трећа и последња станица романових коју је одредила нова совјетска власт би- ла је кућа ипатијева у јекатеринбургу ро- манови су побијени у ноћи између 16 и 17 јула 1917 године цар и његова породица пробуђени су око поноћи и сишли су на пр- ви спрат цар, царица и син алексеј седе- ли су на три столице, док су четири ћерке олга, татјана, анастасија и марија, лекар боткин, собарица, кувар, па чак и татјанин пас, постројени уз зид у собу је ушао зло- гласни јуровски са десет људи извадио је неки папир и рекао цару да су цареви људи покушали да их ослободе, али да је њихов покушај пропао, те да их због тога мора- ју стрељати царска породица побијена је са једанаест пиштоља последњи је умро царевић алексеј, док су собарицу исекли ножевима сутрадан су побијени и други чланови царске породице: велики кнез сергеј ми- хајлович, велика кнегиња јелисавета фјодо- ровна (чије се мошти налазе у светој земљи заједно са њеном инокињом варваром у ма- настиру свете марије магдалине на маслин- ској гори), царичина сестра, велики кнежеви јован, игор и константин константинович и син великог кнеза павла алексанровича међу овом царском родбином био је и је- дан српски зет јован константинович, оже- њен јеленом, ћерком краља петра и сестром александра карађорђевића сви они преба- чени су у оближње рударско окно дубоко 60 метара где су им тела минирана само десет дана после оваквог злочина убице су побе- гле, а руски антикомунисти – белогардејци ушли су у екатеринбург рудници су одмах претражени и захваљујући томе и данас по- стоје делићи моштију светих мученика рома- нових белогардејци су део посмртних оста- така светих романова пренели у француску, део у кину, док муж кнегиње јелене почива у београду рођени брат николаја ii романова, михајло, убијен је пре свога брата у перму, месец дана раније на идентичан начин нај- млађи романов, царевић алексеј убијен је у четрнаестој години живота цела царска по- родица романов је канонизована и прибро- јана великомученицима цар николај је писмом, које је деценијама раније пророчки написао свети серафим саровски, био обавештен о својој, и кончини своје породице христа ради, иако је писмо прочитао, није желео да побегне и сакрије се од мученичког венца који му је божијим допуштењем био намењен јер „нема ништа веће него да неко живот свој положи за бли- жње своје“  текст посвећен успомени на великог пријатеља, магистра историје симу живковића 24 6 / 2017 тема броја више од годину дана, у разним градовима србије, босне и херцеговине и црне горе одржавају се изложбе посвећене породи- ци последњег руског императора николаја ii целокупни пројекат носи назив „у сусрет руском цару романови – царско служење“ један од аутора и организатора изложбе, сабрат московског сретењског манастира и уредник интернет-портала православие ru јеромонах игњатије шестаков, укратко ће нам рећи нешто о овом пројекту оче игњатије, како се родила идеја да се организују овакве изложбе? – идеја се родила, можемо рећи, под утицајем фактора времена године 2017 се навршава стогодишњица трагичних догађаја у русији, који су повукли за со- бом пад монархије, промену политичког система, и који су, уз то, донели и гоње- ња православне цркве године 2018 се обележава и стогодишњица мученичке кончине породице последњег руског императора, цара-муче- ника николаја ii цар и члано- ви његове породице прибро- јани су лику светих у руској и српској цркви заједно их прослављамо као наше небе- ске покровитеље наведени трагични јубилеји су под- једнако важни за наша два народа и наше цркве у принципу, слични кул- турни и црквени пројекти се реализују у русији и ру- ској цркви ипак, овде смо се замислили над тим да име цара николаја ужива посеб- но поштовање и љубав код срба, те смо решили да направимо посебан пројекат управо овде на балкану, заједно са српским народом у тренутку када овај број православног ми- сионара изађе из штампе, мислим да ће бити одржано најмање 50 изложби притом, не пла- нирамо да се заустављамо на достигнутом шта представља ваша изложба? какви су материјали представљени на њој? – то су фотографије из личних архива цар- ске породице, из архива њихових пријате- ља и послуге, људи који су им били посебно блиски конкретно, материјал за изложбу проналазимо како у државним архи- вама, тако и у отвореним изворима обрађивали смо их и радили мно- го на њиховој рестаурацији може се рећи да је у многоме то ауторски приступ ка фотографском матери- јалу који смо имали пред собом у томе нам је помогао београдски студио „руски цар“ користили смо мате- ријале које је рани- је припремио сре- тењски манастир, а главни информативни промотер тог пројекта је постао наш портал православиеru, пре свега, српска верзија важно је приметити да су многе од фотогра- фија радили сами чланови породице цара николаја, лично цар, царица или вели- ке кнегиње буквално су сви имали своје фотоапарате на многим снимцима се то и тема броја у сусрет руском цару разговор водио: презвитер оливер суботић новембар / децембар 2017 25 тема броја види посебно када говоримо о серијама фо- тографија, на којима су забележене заједнич- ке шетње, одмор и пикници у природи тамо где је царска породица проводила време у неформалном амбијенту дакле, на тим фо- тографијама често можемо видети и велике кнегиње и царицу са невеликим кутијама, ко- је личе на женске торбице ако се пажљиво загледамо, видећемо да су то фотоапарати то је модел кодак, који је и то време био врло по- пуларан и распрострањен широм света мислим да су практично сви чланови цар- ске породице имали одличне апарате по квалитету снимака, некада, можемо претпо- ставити ко је и како у царској породици фо- тографисао наравно, многе фотографије на изложби припадају професионалним фото- графима који су у то време радили на двору чини ми се да је посебно важно што на фотографијама не видимо само историјске догађаје, већ праву лепоту и чистоту ако бисмо говорили о садржају изложбе, на њој су представљене три теме: породични жи- вот, дела милосрђа и војна служба то, на- равно, нису све теме које у потпуности од- ражавају сав живот и служење романових, али су најважније наравно, на 50, 70 или чак 100 фотографија, тешко је приказати сав живот царске поро- дице мислим да би било могуће направити изложбу о сваком члану породице, са истим таквим обимом за сада ћемо се зауставити на оваквом обиму и опет изложба изгледа више него садржајно са ким сарађујете приликом организације ваших изложби? – пре свега, то су епархије српске право- славне цркве увек смо се трудили да успоста- вимо сарадњу управо са епархијским начел- ницима, са свештенством, манастирима прва наша изложба била је одржана у манастиру ђурђеви ступови, у седишту будимљанско- никшићке епархије у беранама то је био пра- зник свете марије магдалине, епархијска сла- ва притом испоставило се да је управо у част свете марије магдалине била крштена трећа ћерка императора николаја, кнегиња мари- ја николајевна романова, која је такође при- бројана лику светитеља управо на тај празник смо, по благослову владике јоаникија, органи- зовали нашу прву изложбу тада смо на основу доживљеног искуства схватили да ће изложба изазвати огроман ин- терес и то нам је дало ентузијазма и жеље да развијамо овај пројекат често се локално свештенство у неким градовима и местима активно укључивало у наш пројекат, сами су тражили да се одржи изложба и преузимали иницијативу на себе малтене су се у потпуности бавили органи- зацијом и провођењем посебно бих желео да наведем примере плодотворне сарадње са директорима и сарадницима народних музеја и других културних установа често се дешавало да су они не само уступали своје просторије и учествовали у одржа- вању изложбе, него су се толико активно укључивали у пројекат, да су сами иници- рали одржавање изложби у другим градо- вима и музејима договарали се са својим колегама, ширили информацију, штампали каталоге, па чак и путовали у друге градове да отварају изложбе спремали гостовања, давали интервјуе у медијима посебно радује са каквом љубављу у орга- низацији и одржавању изложби се укључују најразличитији људи свако се труди да не- како помогне, да свој допринос уопште, тај пројекат, тачније царски мученици посебно уједињују и инспиришу србе то се стално осећа 26 6 / 2017 у чему је, по вама, главни значај ових изложби? – чини ми се да је посебно важно што кроз фотографију показујемо праву лепоту – оно што данас недостаје на изложби постоји и врло актуелни садржај поред самог буђења сећања о светом цару николају и његове по- родице изложба, поред осталог, открива са- држај и дубину хришћанског брака сада се породичне вредности, брак, супружништво, излажу најозбиљнијим искушењима буквал- но сва медијска средства јавног информисања руше институцију породице као такве само схватање верности, љубави, лепоте или се исмејавају или се изврћу и чине развратним али ево у лику царске породице, праве хри- шћанске породице наши савременици виде лепоту истинске љубави, и супружничке и ро- дитељске виде пример правог васпитања ту лепоту је већ немогуће подметнути или изврну- ти, или просто скрити та света породица стоји пред нама на фотографијама и буквално мења наш живот обогаћује га, буди у нама најлепша хришћанска начела, наводи нас да се промени- мо да се вратимо истинским вредностима вер- ности, одговорности за ближњег, служењу чини ми се да је управо у томе најважнија порука наше изложбе романови представљају не само одбљеске своје императорске власти, него управо као хришћански владари, који су дали цео свој живот, све стране свог живота служењу било да је у питању служење родби- ни и ближњима, или служење страдалницима и служење отаџбини и свом народу и држави радује нас да видимо да се та лепота дотиче срца српске деце и омладине једноставно је чудесно посматрати како на изложбу реагују најмлађи посетиоци и то је за људе као њи- хово учешће у организацији – то је највећа награда шта још имате у плану? да ли сте спремни да поделите своје планове за будући развој овог пројекта? – мислим да изложбе фотографија које се сада одржавају, само су увод у упознавање са породицом цара-мученика николаја и то упознавање смо тек започели поготову што је пред нама 2018 године стогодишњица од трагичне мученичке кончине ових светитеља верујем да нас на том путу очекују изузетна отварања и сусрети нама је посебно важан још један фактор ка- да руси у русији сазнају за то, са каквим успе- хом се овде на балкану одржавају изложбе, са каквом љубављу срби дочекују руског цара николаја и његову породицу, они поставља- ју себи питање: „зашто се у русији још више не поштује царска породица?“ међу русима се буди добра, здрава, хришћанска ревност, и они обраћају све више и више пажње на спомен на свог светог цара то је врло ва- жно често се догађа да посебно почињемо да вреднујемо нешто управо када видимо како га други цене у том смислу улога изложби за србе и русе је једноставно огромна већ сада спремамо нове изложбе, које ће та- кође бити посвећене романовима, али на њи- ма неће бити представљене само фотографије, него и друге ствари у вези са њима на пример, уметнички портрети и иконописане представе царске породице постоје и друге теме, које бисмо желели да осветлимо надам се да ћемо, молитвама царских мученика, заједно са бра- ћом србима успешно наставити овај посао хвала оче игњатије на времену које сте одвојили за интервју за православни мисио- нар желимо вам од свег срца пуно успеха у мисионарским подухватима и нека вас све- ти царски мученици романови чувају својим молитвама!  тема броја новембар / децембар 2017 27 на овогодишњем бденију уочи покрова пресвете богородице, за време читања акатиста покрову мајке божије, у манастиру лешје промироточила је икона светог цара николаја другог то је, иначе, икона које уче- ствовала у недавној литији кроз центар бео- града, у оквиру недеље породичног јединства 2017 године по речима атамана сергија, који носи ову светињу: „ово је јасан знак од господа да је примио наше трудове у земљи србској и да му је угодно оно што радимо“ надимска царска икона светог великомуче- ника цара николаја ii је иконописана 2003, са благословом архимандрита германа, настоја- теља светотројицке сергијеве лавре у русији њена историја иде овако: 2002 године свети цар николај ii се у виђењу јавио једном ста- ром протојереју из подмосковља и рекао му да треба написати његову велику икону, коју козаци треба да носе широм русије, као позив на покајање народа и исправљење живота тај свештеник је дао задатак рабу божијем павлу да то пренесе архимандриту герману и када је овај кренуо у тројице сергијеву лавру, њега су жестоко пребили на московској железничкој станици он је то пренео о герману, који је на- редио да се икона наслика и да сликари траже атамана који ће је носити по русији, по заве- штању самога цара николаја и сликари су до- водили неколико атамана, али их је о герман све одбио и на крају рекао: „не тражите атама- на, он ће сам доћи“ у међувремену је и атаман сергије криштаљ, који је до тада живео обичним, породичним животом, такође добио духовни призив да промени свој живот и посвети га служењу го- споду тако је 7 фебруара 2002, на позив па- тријарха алексеја ii, са којим је био пријатељ, отишао у тројице сергијеву лавру када га је архимандрит герман угледао, он је рекао: „ово је атаман, који ће носити царску икону“ када је икона завршена, њему су дали благослов да иде по русији и проноси благу вест покајања и доласка последњег руског цара из династије романова руском народу од 2003, до данас, са овом иконом атаман сергије је прешао преко 500 000 км по руси- ји, али и по околним земљама: грузији, украји- ни, србији, светој гори оно што је занимљиво тема броја свети цар николај ii се у виђењу јавио једном старом протојереју и рекао му да треба написати његову велику икону, као позив на покајање народа и исправљење живота долазак руског цара јован хонда 28 6 / 2017 тема броја је да свети цар николај доноси мир и победу свом народу тамо где носе његову икону, на- рочито по местима где се воде ратна дејства тако су ову икону носили у војним хеликопте- рима по првим борбеним линијама у абхазији на кавказу, били су у придњестровљу, где је угрожен руски народ између румуније и укра- јине, 2006, су били на косову, на барикадама током 2016, су били на првим линијама фронта у новорусији, где се после њихове посете тај део фронта умирио оданде су 2017, дошли у београд, да би учествовали у свечаној литији у недељи породичног јединства, која је орга- низована са благословом његове светости патријарха српског иринеја, од стране савеза породичних удружења „породични сабор“ из београда су, после литије од храма светог са- ве до саборне цркве, отишли пут источне ср- бије, где су наставили свој „крсни ход“ (како ру- си зову те дугачке литије) по србским земљама иначе, ова икона је мироточила неколико пута у току тих 14 година, а нека мироточења су нарочито занимљива у фебруару 2014, у кијеву је мироточила икона светог цара, а у априлу и мају су почели нереди у кијеву, који су завршени ратом у донбасу (новорусији) го- дине 2014, приликом посете србији, у чачку је мироточила икона атаман сергије каже да је то зато што је у том граду жив дух светог вла- дике николаја на дан светих царских мучени- ка (4/17 јула) 2016, у доњецку икона је поно- во мироточила а ове године, на дан покрова мајке божије, чудо мироточења се поновило у манастиру лешје (крушевачка епархија) чуда која су се десила од ове велике свети- ње су многобројна и свети цар брзо помаже у свим ситуацијама, по речима атамана, а на- рочито у ратним ситуацијама и делима по- родице издвојићемо једно велико чудо као пример пре три године, атаману сергију је констатован тумор на мозгу он је губио свест, отказивале су му ноге и падао је у кому по не- колико дана у болници му је назначен датум за хитну операцију јер је тумор био велик и притискао је мозак урађен је последњи сни- мак пред операцију и атаман је беспомоћно лежао у кревету чекајући операцију те вече- ри, после прочитаног молитвеног правила и акатиста светом цару николају, он је заспао у сну је осетио како неко, да ли анђео, да ли неки светитељ, као да нешто чачка по његовој глави када се пробудио, нормално је устао и отишао до доктора овај је зачуђен питао ка- ко је дошао, на шта му је он одговорио да се осећа нормално урадили су снимак мозга и запрепашћени лекар је саопштио да је тумор потпуно нестао, остало је само неко задебља- ње на том месту! тако атаман сергије сведочи како га је свети цар николај излечио од рака мозга, али он увек наглашава да је свети цар тема броја новембар / децембар 2017 29 велики пред богом и да брзо помаже у мно- гим животним ситуацијама на жалост, иако је пријем већине епископа, који су дали свој благослов за пролазак ове светиње кроз њихове епархије, као и верног народа, изузетно топао и срдачан, ова свети- ња није била подједнако добро примљена у свим храмовима спц где је пролазила на свом путу по србским земљама тако су пре неки дан крстоходци замолили да изложе икону на поклоњење у једном храму у уну- трашњости србије, али је старешина одбио да је прими, будући да то није благовремено најављено и није добијен благослов влади- ке овакав формализам само штети духовној заједници јер је у питању мироточива ико- на, што је било предочено но све је то део велике духовне борбе, коју подноси атаман сергије са сестром екатарином и осталим ру- ским и србским крстоходцима, који проносе благу вест покајања и доласка руског цара, за који сви много треба да се молимо и каје- мо, и који је, надамо се, близу ако бисмо сви уложили макар делић труда који улаже ата- ман сергије за духовно буђење и препород руског и србског народа, тај препород би био веома близу  данашње време је у најмању руку неко чудно време, мада би права реч била ружно разлог такве свеопште ситуације је добро описао један српски игуман: поста- ли смо заслепљени европом, булеварима, фонтанама од те силне заслепљености дошли смо у стадијум да заборављамо прво смо заборавили бога, светитеље, а онда и отаџбину и оне који су пали за њу, пријатеље и још много ствари без којих смо ништа, нико и нигде а у једном тре- нутку деси се прелазак заборава у непо- штовање врло битна личност коју смо за- боравили и које се ретко у нашем животу сетимо (неки вероватно никад) је цар-му- ченик николај ii романов, заједно са сво- јом породицом заборављен како овде у србији, тако и у русији много пута сам чуо питање: „када је то нама руски народ помогао?“ ево одговора: помогао нам је управо поменути, велики цар николај он је увео русију у први свет- ски рат због срба, а касније запретио да ће склопити сепаратни мир са немачком уко- лико савезнички бродови не дођу по срп- ске напаћене војнике у албанију да ли би без те помоћи србија и срби икада посто- јали у данашњем облику? тај православни цар-горостас је био заслужан и за проглашење светога сера- фима саровског за светитеља, а велику љубав је показивао према светом јовану кроштанском, сергију радоњешком и још многима којима се дичила и поносила та- дашња царевина цар николај ii романов је урадио много не само за духовност та- дашње русије, већ и за њен привредни и економски раст русија је у то време би- ла сила коју је предводио миропомазани владар наишло је време безбожништва, налет припремљене идеологије да сруши цара и његову породицу стрељани су, од оних који бога никада нису ни признавали ни осетили, стрељани су од људи који су се- бе називали бољшевицима уместо крста, ти зликовци су узели петокраку као знаме- ње, а уместо православне вере прихвати- тема броја 30 6 / 2017 тема броја ли су идеологију партије гурање у заборав и клеветање царске породице је било стра- шно дуго, сурово и крваво, при чему је за тај циљ, између осталог, побијено преко мили- он козака најновија клевета нанета руској царској породици романов, а пре свега цару нико- лају другом, је филм матилда, редитеља алексеја учитеља у поменутом филму ак- ценат је стављен на будућег цара романова (кога у филму глуми немац) и његову на- водну љубавну везу са балерином матил- дом кшесинском наведени филм је у ства- ри покушај рушења светачког, мученичког ореола царске породице сам глумац ларс еидингер је много пута у својој каријери снимао сцене, филмове и представе екс- плицитног карактера – зар је то профил глумца који треба да глуми цара који је све- титељ? зашто се управо сада цар-мученик показује као лик који је опчињен балери- ном? зашто се руши углед онога што је увек било уз цара, а то је његова породица? зато што су романови, као покровитељи русије, симбол обнове њене моћи многи црквени великодостојници руске православне цркве су осудили овакав филм, који је вид специјалног напада на правосла- вље, овај пут у русији у том смислу, не треба да нас изненади ако следећи филмски „по- духват“ негде у православном свету буде, на пример, измишљена прича о љубави између светога ђорђа и царице александре, жене цара диоклецијана људи којима смета пра- вославље су спремни на сваку врсту медиј- ске манипулације а на православнима стоји да на те манипулације одговоре и да их рас- кринкају до краја  аутор је ветеран 63 падобранске бригаде тема броја много пута сам чуо питање: „када је то нама руски народ помогао?“ ево одговора: помогао нам је велики цар николај хајка на лик светог цара у наше време марко зорица новембар / децембар 2017 31 постоји руска изрека, да су очи огледало душе човека и заиста у очима се одра- жава све што се дешава у човековој души у очима се може видети злоба, завист, по- хлепа чак постоји и овакав израз: завидне очи само се под дебелим стаклима могу са- крити по очима се много тога може одре- дити о и навикама човека обични људи су непажљиви, ја бих чак рекао катастрофално непажљиви због тога и имамо толико поро- дичних трагедија на породичној основи – не гледају пажљиво у очи од тога проистичу разне породичне трагедије нисам се оже- нио за праву, нисам се удала за правог, што је чешће а све због тога што ниси гледала у очи, већ на разна друга места, и због тога се десило то што се десило како размишља свака мама која се одлу- чује да убије своје дете? она размишља да јој то дете није потребно, имаће због њега непријатности, зато што ће оно, појавивши се на свету, изменити њен живот она мисли да ће га променити на горе зашто? па, прво, морали би да му одвоји бар четири метра квадратна њеног простора затим, иако дете врло мало једе, ипак одређен део буџета ће отићи на то да би се оно хранило а колико ће оно узети времена? то је основно зато што је детету све време потребна пажња зато жене убијају бебе, зато што желе да буду срећне, а дете је такав објекат, који не допушта човеку да живи како он хоће по- стали смо гори од животиња то је потпуно недостојно човека ову мисао треба усађи- вати деци, да је абортус сасвим неприхва- тљива процедура, да је то прави фашизам о оваквој промени свести руса се побринуо хитлер у документима који су остали после трећег рајха било је написано да је потреб- но да се абортус учини потпуно прихватљи- вом процедуром, а да се трудноћа сматра болешћу и ево докле смо сада дошли има- мо земљу побеђеног фашизма треба да вра- тимо филм уназад да држава плаћа убиство својих грађа- на је нонсенс то се дешава само у север- ним европским земљама и у швајцарској нигде: ни у америци, ни у француској, ни у немачкој, ни у италији не постоји такав безобразлук – да држава убија своје гра- ђане, посебно у европи која инсистира на правима човека – свугде је укинута смртна казна код нас, у русији, ако си ти терори- ста, живећеш све док не умреш на приро- дан начин, а ако си дете, још неформирано, због нечега су те зачели, бићеш убијен обавезно ћеш бити убијен на рачун рођене државе, чији си грађанин могао да будеш зар је нормално да богати било ког узраста и било које сексуалне оријентације сада могу да купују себи децу? зар у томе посто- ји нешто добро? а експлоатисати своје те- ло за новац – зар то није проституција? зар то није најгори од видова проституције, зато што је у то увучено још невино дете? да ли су га питали за то? да ли оно има би- ло каква права? или је унапред осуђено да буде лишено мајке? наш народ је совјет- ски потребно је да се још дуго проповеда, буди, чисти ако желимо да се као нација хришћански брак и породица један од главних задатака данас је задржати младе у породици као „домаћој цркви“ и сачувати њену црквеност протојереј димитриј смирнов будућност се рађа у породици 32 6/ 2017 бавимо тиме, онда је потребно и да се ла- тимо тога а свима који су против тога, да се каже: „готово је! доста! рекли смо и ви- дећете!“ и ако вам се свиђа да се у нечему тако антиморалном вежбате, онда то ради- те на неком другом месту ми ћемо наста- вити наш историјски пут без вас доста сте нас либерализовали! нас већ нема пола милијарде људи због вас и вама сличних, и ваших, узгред, предака зато што се неки њихови потомци отворено хвале како су њихови преци овде вршили „подвиге“! на- ма то није потребно! ми имамо свој посао, своје бриге ми ћемо се бринути и спаса- вати русију и децу ћемо учити како треба и на основу чега се ми све време налазимо у таквом стању да је потребно да се стално осврћемо, да нешто некоме тамо доказује- мо, молимо бескорисно! млада породица наш народ је добар само је педаго- шки и црквено запуштен ја сада говорим као грађанин, пре свега као руски човек, за кога руска култура и сав наш хиљадуго- дишњи пут представљају највећу вредност овде, на истоку европе, ми смо створили јединствену цивилизацију, која није слична ни једној другој ми смо створили музику и литературу и архитектуру и шта све нисмо направили! и шта, све то мора бити просто уништено, да избрише- мо целу историју? ја бих желео да се моји праунуци тако- ђе наслађују и му- соргским, и аном па- вловом, и у најгорем случају, чак и естра- дом ето од чега морамо да почнемо а наша руска школа не зна кога хоће да васпи- та, до с а д а се батрга у чему се састоји образовање, не постоји реална концепција, постоје само нејасне уопштене речи, иза којих нема баш ништа шта је то данашња школа? пушење, наркотици, блуд, крађа школа је место на коме се млади кваре један од главних зада- така данас је задржати младе у породици као „домаћој цркви“ и сачувати њену црквеност ако погледате педагошку литературу од пре 100 година, онда нећете срести израз као што је „пубертет“ тада није постојало ника- квог пубертета! деца су расла и васпитавала се у породици пубертет је утицај школског колектива који постаје већи ауторитет од породице или цркве; и оно што је дозвоље- но у том колективу – поцепане фармерице, слушалице итд – постаје за дете вредност, а оно што је важно у породици – богослуже- ње, иконе, причешћивање светим христо- вим тајнама – престаје да буде важно помоћ цркви, породици може да буде у томе што ћемо направити нешто алтерна- тивно у данашњем превише деструктивном школском колективу на пример, породич- ни клуб при храмовима можда да тренер у секцији у коју дете иде два пута недељ- но замени оца тако ће и овде дете видети да постоје људи који живе другачије него у школи; њихов циљ није да гуше, понижавају, исмевају управо супротно томе, вршњаци могу да га заштите дете из малодетне по- родице, у којој имамо једно или два детета, тако добија одмах много заштитника, браћу и сестре већ је познато да деца из велике породице обично све умеју, ничега се не бо- је, одрастају као храбри, способни, осећају се сигурно и та заштићеност је веома важна за развој човека ако покушамо да кренемо путем отвара- ња породичних клубова, храм и породица ће се у сазнању детета слити у једно цело, и мали човек ће, схватајући цркву као благо, успети да се одупре савременим кошмари- ма, да преживи у наше тешко време  извор: часопис „покров“ превод: душка здравковић, православна породица хришћански брак и породица новембар / децембар 2017 33 дан рођења старца јефрема филотејског (аризонског), је 24 јун (по новом кален- дару) он је био духовно чадо великог стар- ца јосифа исихасте, и о њему је написао изу- зетну књигу мој живот са старцем јосифом старца јефрема (мораитиса) називају фило- тејским од 1973 године, када је био изабран за игумана манастира филотеј на атосу и за кратко време у тој монашкој обитељи запо- чео подвижнички монашки живот после то- га, кинот свете горе благословио је старца да рашири и напуни монашким животом још три атонске обитељи: ксиропотам, костамонит и каракал ти манастири су и данас остали под духовним вођством архимандрита јефрема, као што је и низ мушких и женских обитељи у грчкој и северној америци грчки, православни свештеник и богослов, протојереј јован романидис написао је 1960 године: „светогорци треба одмах да напра- ве своја представништва у сад и да оснују тамо монашке обитељи, у супротном пра- вославље на америчком континенту очекује неизбежна смрт“ неколико година касније, оствариле су се ове пророчке речи трудом и одрицањем једног човека манастири старца јефрема појавили су се у многим регионима сад и канаде: њујорку, тексасу, флориди, ва- шингтону, северној каролини, пенсилванији, илиноису, калифорнији, мичигену, монтреа- лу и торонту главни међу њима је манастир св антонија великог у аризони због тога старца често називају и јефрем аризонски поводом дана његовог рођења, припреми- ли смо разговор са његовим духовним чадом, веома интересантном особом, александром лагос она је неговала блажену макрину, игу- манију манастира богородице одигитрије близу грчког града волоса, основаног благо- словом великог старца јосифа исихасте по сећању сведока, старица макрина је веома во- лела александру и често је помињала у својим разговорима с људима александрина познан- ства са многим благочестивим подвижницима савремене грчке довела су је до разговора са преподобним старцем пајсијем светогорцем говорећи о њеном духовном оцу, преподобни јој је рекао: „имаш тако доброг старца“ александра – професор историје и архе- ологије, радила је дуго година на катедри историје медицинског факултета у јањини (северна грчка) по благослову духовног оца увек се трудила да се ослања на светоотачко предање и да у предавањима износи право- славни поглед на свет у својој кући, алексан- дра и њен супруг јоргос лагос, професор не- урологије на истом медицинском факултету, често су имали у гостима монахе, духовнике, игумане из манастира старца јефрема и ње- гова духовна чада, мирјане идите и научите све народе манастири старца јефрема појавили су се у многим регионима сад и канаде: њујорку, тексасу, флориди, вашингтону, северној каролини, пенсилванији, илиноису, калифорнији, мичигену, монтреалу и торонту „велики посао“ старца јефрема аризонског превод са руског: ирис б влајић 34 6/ 2017 александра је имала срећу, не само да се блиско упозна и зближи са многом духов- ном децом старца јефрема, већ и да у више наврата дуже живи у његовим манастирима у грчкој и америци њена породица је све то време пружала (пружа и данас) старцу сваку помоћ и подржава га у његовим напо- рима чак се може рећи да су се на њене очи градили старчеви манастири данас алек- сандра живи у аризони недалеко од мана- стира св антонија великог и по старчевом благослову држи верску наставу, недељне беседе за поклоничке породице и часове старогрчког госпођо александра, можете ли нам испричати како сте почели да бринете о старцу јефрему? – супруг и ја смо духовна чада старца је- фрема већ 30 година упознали смо старца 1986 године и по милости божијој он је по- стао духовник наше породице од првог да- на познанства са старцем, он је са великим ентузијазмом делио са нама своје планове о „свом великом послу“, односно оснивању манастира сви знамо да је старац основао у америци 18 манастира паралелно са оснивањем но- вих обитељи у америци, он је обнављао древ- не грчке манастире који су разрушени и напу- штени у доба турског јарма у грчкој, као и у русији, многобројни прекрасни манастири су и до данас напуштени, нема средстава да се обнављају, али ни потенцијалних наследника тако да се прва половина старчевог великог посла одвија у америци, а друга у грчкој александра, да ли вам је старац говорио о свом духовном оцу старцу јосифу исихасти? да ли је старцу јосифу било откривено да ће његов духовни син оснивати манастире? – духовна деца старца јефрема, често на- зивају старца јосифа својим дедицом, јер је он духовни отац њиховог духовног оца док је дедица јосиф још био жив, рекао је стар- цу јефрему да је од господа примио обаве- штење да старца јефрема у будућности чека велики посао дедица јосиф гледао је како његов духовни син добро једе и говорио му: „једи, једи мали, пред тобом је велики под- виг, велики ћеш посао обављати“ у својој књизи старац јефрем се сећа ка- ко му је једном старац јосиф рекао: „доћи ће време када ћеш говорити на сред цркве“ отац јефрем је тада помислио: „нашу цркви- цу (скитски храм) посећују три човека зами- сли какав је велики посао да им говорим!“ старац јефрем је добио јако строго духов- но васпитање од свог старца ни према јед- идите и научите све народе старац јефрем са северноамеричким монахињама новембар / децембар 2017 35 ном другом свом послушнику старац јосиф се није односио са толико строгости као пре- ма старцу јефрему – зато што је знао какав га напор чека у будућности пре него ће старац јосиф отићи госпо- ду, поделио је своје ученике и одредио ко с ким треба остати после његове смрти оцу јефрему оставио је за послушника оца јоси- фа, који је много година након тога служио у портарији такође, старац јосиф је одредио да старац јефрем узме под своје духовно ру- ководство женску заједницу из волоса у тој обитељи живела је и мајка старца јефрема и старица макрина (у то време марина) ка- сније, ова обитељ је основала познати жен- ски манастир у портарији александра, да ли би могли да нам испричате како је захваљујући старцу јефрему тај манастир постао „мајчински манастир“ за многе друге женске заједнице? – за манастир у портарији међу духов- ном децом старца јефрема уврежио се на- зив „митрополија“ реч митрополија (грч μητρόπολις) преводи се као „град мајка“ од речи μητέρα – мајка и πολις – град у грчким градовима то је онај око кога се развијају „рађају“ остали делови као што је то случај и са манастиром у портарији, он је био „ма- настир мајка“ за све друге манастире које је старац основао ето откуд такав назив под руководством тако великих подви- жника кави су старац јефрем и старица макрина, сестринство манастира у порта- рији почело је веома брзо да се духовно развија и да твори многа доброчинства када је старац почео да оснива један за другим манастире прво у грчкој, а онда у америци, њему су требале духовно ис- кусне монахиње које добро познају пре- дање, које су он и старица макрина пре- узели од дедице јосифа такве монахиње је старац намеравао да учини првим на- следницима својих манастира како би оне даље предавале духовну традицију старца јосифа исисхасте наредним поколењима монаха и монахиња како су манастири обили оснивани? – у почетку је старац јефрем убедио стари- цу макрину да пусти неколико сестара у прва два манастира која је отворио у грчкој – мана- стири св пророка и претече јована у сересу и манастир архангела михајла на тасосу почетком 80-их старац јефрем је пресе- лио своју мајку, монахињу теофану (+1986) и друге сестре, и отворио подворје филотеј- ског манастира на острву тасос старица је- фремија, која се до данас налази на месту на- стојатељке манастира на острву тасос, била је у то време млада девојка из града волоса често је посећивала манастир у портарији, упознала старца јефрема, старице макрину и теофану – може се рећи да је израсла на њиховим рукама после тога, старац јефрем је узео из мана- стира портарије четири сестре: февронију, маркелу, теклу и врианију и основао мана- стир у сересу, поставивши монахињу февро- нију за игуманију после тога игуманија ма- крина је рекла да више неће пуштати своје сестре из манастира кад је старац питао за- што, одговорила је: „док сам ја жива не могу друге да дајем“ она је била веома осетљива, волела је своје сестре и видевши тешкоће са којима су се сусретале по одласку из мана- стира, као добра мајка веома их је жалила и са њима то преживљавала александра, те године је старац јефрем почео да гради манастир у америци идите и научите све народе мати макрина, старац јефрем и отац јосиф 36 6/ 2017 – да, те године старац јефрем је почео ре- довно да посећује северну америку – сад и канаду одлазио је и боравио месец–два го- дишње старац је видео да је многим поро- дицама грчких исељеника потребна духовна подршка – исповести, богослужења, речи божије једном га је један човек, духовно ча- до старца, позвао на хаваје да исповеда пра- вославне тамо је старац јефрем имао виђе- ње видео је дедицу јосифа, који му је насуо на колена мноштво поморанџи и рекао „хај- де да садимо дрвеће поморанџе, мали! виде- ћеш колико ће бити плодова!“ из чега је он схватио шта му ваља радити у америци за тих десет година, током којих је старац јефрем посећивао америку, он је схватио да за месец-два годишње нема начина да све постигне било је потребно да почне да отвара манастире по америци и од госпо- да је примио откровење о томе да је важно да оснива манастире старац нам је ово го- ворио током једног разговора у почетку он није желео да преузме на себе тај „велики посао“, какав је оснивање манастира молио се господу и у молитви говорио да не може преузети на себе тако нешто у том моменту је чуо глас христа који му је говорио: „не, ти ћеш ме послушати и примићеш се тога“ тада је старац одговорио: „добро господе, али ме наоружај са толико љубави да би било до- вољно за све људе који ће ми долазити“ одакле цифра од 20 манастира у амери- ци? кириакос маркидес у свом раду „дарови пустиње“ (2005) напомиње како је задатак старца било подизање у америци онолико манастира колико их има на светој гори атос зашто је наиме било неопходно установити манастире у америци? старац је говорио у својим разговорима да је рад на установља- вању манастира – за последња времена, ка- да буде дошао „ђаво“ (антихрист), а у аме- рици – зато што тамо све почиње, и људима тамо је потребна духовна храна и помоћ а, какви су женски манастири које је старац установио у америци? ко је од монахиња у тим манастирима? – први манастир који је старац установио у америци 1989 године је постао манастир рођења пресвете богородице у пенсилвани- ји прва игуманија била је блажена старица таксиархија († 1994) старица таксиархија била је света душа, божија изабраница има- ла је тако велике духовне дарове, као и ста- рица макрина након што се упокојила, ста- рица макрина је за њу говорила: „она ме ни један пут није огорчила нити ми се супрот- ставила била је анђео“ старица макрина била је веома везана за њу и јако је бринула о њој старица таксиархија била је изузетно лепа, добра, блага, насмејана жена није има- ла у себи ону строгост коју често видимо код оних који су у монаштву након што је 1989 године отишла у сад, старица таксиархија је писала старици ма- крини писма из којих је избијала њена бол: идите и научите све народе манастир светог антонија у аризонској пустињи новембар / децембар 2017 37 било је јасно да је њој тежак живот далеко од манастира у страном свету, без познава- ња језика, без било кога познатог, и што је најгоре без и једне самолитвенице – јер је у почетку у манастиру била потпуно сама ста- рица макрина је један пут одлетела у сад да би посетила своју љубимицу и својим очима видела тај подвиг то је утврдило њен став да не треба да пушта друге сестре из манастира иако је старац јефрем више био рад да преузме све сестре из портарије за америку, пошто је старица макрина рекла: „док сам жива, не могу дати друге“, почео је да узима сестре за америку из манастира са тасоса и сероса неки прелом, неко указање с висина деси- ло се на сахрани старице таксиархије, која је умрла од рака она је проживела у америци мање од пет година и отишла господу 3 авгу- ста 1994 године на њеном испраћају у пен- силванији се скупила скоро сва духовна по- родица старца јефрема: долетеле су старица макрина и још неке сестре из грчке, америч- ке монахиње, а са свете горе стигао је и сам старац јефрем мало пре погреба, догодило се чудо: на челу старице таксиархије избило је миро у виду капљица, изгледало је као да су капи зноја, али је пријатно мирисало сви присутни су видели то чудо на старицу ма- крину то ј оставило такав утисак да је при- стала да шаље своје сестре у америку у октобру 1994 године старац јефрем се договорио са са старицом макрином да може узимати сестре из манастира, а у ма- ју 1995 године из портарије у америку се преселило неколико монахиња старица ма- крина је плакала, испраћајући своја духовна чеда у америку при томе је говорила: „која друга мајка је искусила ово што сам ја дожи- вела? толико чеда подижеш, васпитаваш – да би их узели из твојих руку!“ није то да их она није хтела дати богу – цео свој живот она је дала богу него, је она попут мајке била јако осећајна и јако везана за своје сестре, желе- ла је да их заштити од опасности, гледајући њихове патње када су изашли из манасти- ра то је био њен крст старица евпраксија дошла је у мана- стир са 18 година, а отишла из портари- је у америку са 50 година на тај начин, провела је много времена у раду са ста- рицом макрином била је у америци на сахрани старице таксиархије и после са- хране, старац је позвао у шетњу и најавио јој да жели да се пресели у сад и постане игуманија новог манастира то се десило у августу 1994 године с каквим се тешкоћама суочавао старац јефрем при подизању манастира у америци? – дизање манастира у америци није било лако тамо, је чак и у православном окруже- њу, постојала потпуно друга духовна тра- диција – посветовњачена традиција али старац јефрем је успео да постигне неверо- ватне резултате, доносећи мудре одлуке – делом због божанског просветљења, делом помоћу његове невероватне природе, он је врло паметан и разуман човек и ради свој посао брзо и лепо старац је видео да се све мора радити брзо упорно је говорио: „треба да пожури- мо, јер ће ускоро на свету наступити тешка времена“ упркос томе, наишао је на велики отпор архиепископа јакова (кукузиса), који у почетку није благословио изградњу мана- стира старици таксиархији је било тешко, идите и научите све народе старац помиње у свим својим разговорима како никад није донео озбиљну одлуку, а да није примио од бога поруку како да поступи 38 6/ 2017 јер је била потпуно сама, али је била света душа и имала је много дарова старац је ускоро схватио да у грчкој цркви нема благослов за оснивање других мана- стира по америци у том периоду се упознао са неким јерарсима руске заграничне цркве и они су предложили старцу своју помоћ ка- да је старац то испричао у грчкој, то је иза- звало талас осуде од стране многих његових познаника и званичника цркве, па је запао у јако сложену ситуацију говорили су му да је рпцз неканонска, расколничка црква та- да су многи старца називали прелешћеним када је све то почело, старац се осетио остављеним од бога: „боже, боже, зашто си ме оставио?“ у то време, духовна чеда стар- ца су сведочила како је то био период у коме је старац имао толико благодати, да се из ње- га осећаоло благоуханије све што би старац дотакао, такође је почињало да мирише ка- да је исповедао децу, стављајући им на главу епитрахиљ, коса би им мирисала на тај благи мирис неколико дана обрисао би се салве- том – она је почињала да мирише мирисала му је одежда, скуфија што су већа била иску- шења, јаче се осећао тај мирис не само ста- рац, већ и његова духовна деца, примали су то као откровење од господа да је оно што старац ради од бога на крају крајева, кроз неколико месе- ци, старац је добио благослов за оснивање манастира од патријарха васељенског ар- хиепископ јаков, који се противио успоста- вљању манастира, у то време се преставио господу на његово место дошао је монахо- љубиви архиепископ спиридон (папајоргу 1996–1999) тада је старац почео да отвара манастире, један за другим архиепископ спиридон је 1999 године напустио своје ме- сто и за старца опет почиње тежак период он је о томе говорио: „што више има за ме- не препрека, то више волим тај посао“ и још: „велики се приближава великим корацима важно је да завршимо на време“ и још: „ка- ко се може ићи против воље божије“? стар- чева духовна деца говоре како им је он увек о свом великом послу говорио с огромним ентузијазмом и љубављу његово је дело би- идите и научите све народе ово су манастири које је основао старац јефрем у северној америци: • женски манастир рождества богородице близу града питсбург, држава пенсилванија; • грчки православни манастир св козме етолског, град болтон (онтарио, канада); • грчки православни манастир богородице паригоритисе (утешитељке), град браунсбург (квебек, канада); • грчки православни манастир покрова пресвете богородице, град везерли (пенсилванија, сад); • грчки православни манастир св јована златоустог, град кеноша (висконсин, сад); • грчки православни манастир иконе богородице живоносни источник, град данлоп (калифорнија, сад); • грчки православни манастир часног пророка, претече и крститеља господњег јована, град голдендејл (вашингтон, сад); • грчки православни манастир св антонија великог, град флоренс (аризона, сад); • грчки православни манастир светих архангела, град кендалија (тексас, сад); • грчки православни манастир влахернске иконе божије матере, град вилистон (флорида, сад); • грчки православни манастир рождества пресвете богородице, град окала (флорида, сад); • грчки тројицки православни манастир, град смис крик (мајами, сад); • грчки православни манастир богородице прусиотисе, град трој (северна каролина, сад); • грчки православни манастир иконе богородице преблажена, град лавсонвил (северна каролина, сад); • грчки преображенски православни манастир, град харвард (илиноис, сад); • грчки православни манастир св нектарија егинског, град роско (њујорк, сад); • грчки православни манастир св параскеве-петке, град вашингтон (тексас, сад); новембар / децембар 2017 39 ло пуно трпљења, остваривало се уз многе напоре и умивало се потоцима молитвених суза у грчкој дуго није било таквог примера нити таквог човека који би за живота завр- шио тако важан посао александра, колико се сад манастира налази под духовним руковођењем старца јефрема? – у овом моменту, има 18 манастира у сад, старац је духовник и у 4 манастира на светој гори и у 8 женских манастира у грчкој осим тога, води и неколико братстава и сестрин- става које немају назив манастира (називају их старчевим „скитовима“) тако је старчево дело јединствено господ га је припремио и дао му много благодати и велику смелост, како би завршио тај велики посао али, наравно, и молитва старац по- миње у свим својим разговорима како никад није донео озбиљну одлуку, а да није примио од бога поруку како да поступи на који на- чин добија те поруке – то је тајна за нас, ми то не можемо схватити али, сваку његову одлу- ку која се односи на то ког монаха или мо- нахињу ће поставити за игумана или игума- нију, добијао је после усрдне молитве и неке врсте поруке од бога само људском снагом и силом није било могуће остварити тако ве- лики подухват како може један човек за жи- вота урадити толико тога? колико је братста- ва и сестринстава било основано у америци, грчкој, на светој гори, колико је мирјанских, православних породица старац подржавао! да, старац јефрем је добио достојно вас- питање од дедице јосифа деда јосиф га је учио беспоговорном послушању, јер је знао да ће после његове смрти оцу јефрему дола- зити послушање директно од христа, а то је много теже само замислите: да ли је старцу јефрему било лако да напусти светогорски филотејски манастир, дивни и благослове- ни, који је тако добро организован, и да га преда у руке свом послушнику, док сам ски- та далеко од домовине? затим почети дизати манастире, тражити решења, где и како их подићи било је важно, не само одлучити ко- је сестре довести из грчке или из америке, и у које од њих послати, већ и привући месне православне породице да помогну у купо- вини земљишта, градњи манастира велики број породица повукао је новац са својих ра- чуна како би отплатили земљиште намењено подизању манастира сваки манастир има посебну причу о то- ме како је старац долазио до решења, који је плац куповао и како је уређивао ствари очекујући долазак првих сестара и братије у сваки нови манастир, старац се трудио ка- ко би најбоље припремио њихов нови дом, да им буде пријатан и удобан сам је лично доносио букете свежег цвећа, размештао по вртовима симпатичне мале скулптуре живо- тиња, пунио фрижидере свежим намирница- ма уочи њиховог доласка старац је узимао на себе много обавеза како би се постарао да оци или сестре имају све што им је неопходно да би одмах могли да почну нормалан монашки живот на но- вом месту онда је, на крају крајева, долазио тренутак да оде и остави усељене да наставе посао који је старац започео а он је одлазио носећи на својим плећима терет бриге за још један нови манастир тако је старац јефрем говорио да му је увек помагало молитвено посредовање ње- говог старца дедице јосифа „ја никад нисам урадио ништа без благослова мог старца улазим и излазим из своје келије, али сва- идите и научите све народе садња нових садница: старац јефрем са братијом 40 6/ 2017 ки пут у мислима узимам благослов од свог старца“, говорио је старац јефрем својој ду- ховној деци а дедица јосиф је велики моли- твеник и помоћник не само старцу јефрему у његовим напорима, већ и свима нама хвала вам, александра за предиван разговор! – јерођакон манастира св антонија вели- ког у аризони, о серафим (молибог) је додао мало појашњење нашем разговору са алек- сандром лагос: „први манастир, који је от- крио старац 1989 год у америци, био је жен- ски манастир рођења пресвете богородице, у близини града питсбург, држава пенсилва- нија на жалост, због посветовњачења грчке цркве у северној америци, старцу су се про- тивили и нису му дозволили да отвара дру- ге манастире чак су се трудили да га избаце из земље он је тада, уверен сам, по божијем откровењу, прешао у јурисдикцију руске за- граничне цркве, док је манастир рождества богородице остао у грчкој архиепископији синод рпзц је примио старца јефрема са ве- ликом љубављу и рекао му: „старче, оснивај- те манастире, доводите монахиње и монахе из грчке, да бисте их напунили“ старац јефрем се са великом љубављу при- сећао тог времена и говорио да је у руској (за- граничној) цркви срео свете људе, како епи- скопе, тако и свештенике нарочити утисак на њега је оставио сусрет са епископом констан- тином (есенским), викарем источно-америч- ке епархије, који се упокојио 31 маја 1996 и чији су остаци пронађени нетљени, када су их пребацивали 2014 из тексаса у свето–тројиц- ки манастир у џорданвилу, држава њујорк када су се први пут срели, обојица су пала један другоме пред ноге и молили су један другог за благослов на старца је оставио незабораван утисак изглед влади- ке константина: он је носио изношену ску- фију (монашку капу, прим прев) „као монах са каруље на светој гори“ старцу се такође допала благочестивост руских православ- них емиграната када је новост о преласку старца под омо- фор рпзц дошла до свете горе и патријарха васељенског, нека лица су, на жалост, поди- гла велику буру неразумевања и смућења васељенски патријарх је тражио објашњење од старца грчка архиепископија је тражила од старца да се врати код њих и обећала му да ће му дозволити да оснива нове манасти- ре и старац се вратио до оснивања манастира св антонија ве- ликог у аризони, лета 1995 старац је успео да оснује још шест манастира године 1996 архиепископ грчке цркве у америци је по- стао преосвећени спиридон он је јако по- држао старца и док је он служио (30 јули 1996 – 19 август 1999), старац је основао још осам манастира последња два манастира, старац јефрем је основао после одласка ар- хиепископа спиридона хајде да честитамо старцу јефрему рођен- дан и да му пожелимо: „многаја љета!“  извор: православиеру; http://wwwpravoslavieru/94611html разговор са aлександром лагос, духовном кћери старца јефрема водила олга рожњова православна породица, октобар 2017 старац је узимао на себе много обавеза како би се постарао да оци или сестре имају све што им је неопходно да би одмах могли да почну нормалан монашки живот на новом месту идите и научите све народе новембар / децембар 2017 41 помаже бог, оче макарије, или блажени оче, како ваше име значи на грчком, док латинска пословица каже да је име – зна- мење чули смо од многих, да вас таквим сматрају бог вам помогао! добро нам дошли! не бих се узносио својим именом, него у смирењу кажем: „ако је тако, нека тако и буде“ али, не само монах него и сваки мирјанин је призван на блаженство и светост православни мисионар је писао о свим вишедетним породицама које долазе у овај манастир кад пишемо о њима, обично их питамо одакле су родом, чији су, ко их је привео вери предака (неко чудо или други повод), кад су крштени то питамо и вас, као духовника једне велике породице моји родитељи, отац милорад покојни, и мајка олга, су родом из крушевца и дали су ми име небојша због њиховог пропуста, крштен сам тек у 20-ој години, јер су били традиционално побожни, а то у ствари зна- чи непобожни кад сам се родио, моја тет- ка је донела из цркве водицу за знамење у којој су ме окупали, а моји родитељи су ми- слили да сам тиме и крштен у тој заблуди сам остао до своје 20 године а вери ме је привела сама благодат крштења она је де- ловала тако да се запитам шта је то крштење и уопште православље сматрао сам да сам постао члан неке заједнице, да ту постоје неке обавезе, нека правила тада сам први пут узео у руке црквени календар и прочи- тао оче наш, символ вере, о посту, о врлина- ма и гресима, и схватио сам да сам одгово- ре на та питања тражио целог живота тако сам почео да постим, кренуо на литургије, исповести, причешће и осећао сам вели- ку благодат која ме је привела преображе- њу тада сам радио у крушевачкој фирми „14 октобар“, као металац, јер сам завршио ту занатску школу имам брата, млађег де- сет година, дејана ристића, који је завршио православни богословски факултет, и сада је професор у богословији у призрену ето, тако је моје преображење утицало на мог брата, али и на родитеље, да не буду више традиционалисти него црквени потом су се и венчали у цркви ваши родитељи су вас спремали за женидбу а не за монаштво? откуд жеља за монаштвом? и ту је деловала благодат божија дошао је „позив“, и ја сам на њега одговорио први ма- настир, у који сам отишао 1992, био је високи дечани у коме сам постао први искушеник један стари монах ме је одмах упослио тамо сам остао 15 година, а онда сам, као прото- синђел, добио послушање да пређем у мана- стир фенек, ради његове обнове тада је он хришћански брак и породица и пази на речи своје да би, када дође да суди живима и мртвима, узвратио теби, не по ономе што ћеш му обећати и изјавити, него по ономе што си од обећаног и изјављеног и одржао (из чина монашења) разговор са игуманом манастира фенек, оцем макаријем бог никада не заборавља радмила грујић 42 6/ 2017 био женски, са две старе монахиње, веома запуштен, а било је неопходно да он оживи због људи у његовој околини у фенеку сам више од 10 година, а пре три године сам уна- пређен у чин игумана да је била велика по- треба за обновом, доказ је велики број људи који долазе у њега по чему памтите високе дечане? било је много догађаја, који не могу да се забораве: угрожени српски народ, стални на- пади шиптара, бомбардовање од стране на- то 1999, када су падале касетне бомбе и оне са осиромашеним уранијумом манастир је чувала италијанска војска, а наша војска и полиција је дошла годину дана раније, јер је тамо практично било ратно стање пуно је било некрштених у нашој војсци и полицији, и суочени директно са смрћу, хтели су што пре да се крсте ја сам добио такво послуша- ње да будем у контакту са њима, и најчешће сам их ја крштавао у току једног дана кршта- вани су у групама од 5–15 људи, а највише се одједном крстило њих деветнаест колико је широј јавности познат манастир фенек и активности у њему? може се о нама прочитати на интерне- ту манастир се налази у близини јакова, 25 км од београда, општина сурчин, епархија сремска иако географски не припада фру- шкој гори, постоји велика историјска пове- заност са фрушкогорским манастирима ма- настирска црква посвећена је св параскеви – петки саградили су је у другој половини 15 века свети стефан и ангелина бранко- вић први писани запис о манастиру налази се у минеју јеромонаха захарија из 1563 го- дине за разлику од фрушкогорских манасти- ра, фенек је остао под турском влашћу све до 1717 године више пута је рушен и обна- вљан, а 1942, готово сасвим разорен ево, и ми га обнављамо од 2006 године још треба да се уради фрескопис такође сам био гост хришћански брак и породица новембар / децембар 2017 43 на радио светигори у емисији „монашко тка- ње на чунку живота“, коју води монах арсе- није (јовановић) оно што нас двојицу спаја јесте да смо обојица истог дана замонашени у манастиру дечани 1994, на празник светог краља стефана дечанског по којим светињама је чувен манастир фенек? имамо честицу моштију св параскеве по предању, њене су мошти некад из цариграда проношене по црквама и манастирима ср- бије: у крушевац, београд, манастир фенек, фрушку гору, молдавију, румунију, где се сад налазе, у граду јаши и тада је овде оставље- на честица њених моштију, која је уграђена у руку од воска имамо и делиће моштију св првомученице текле, св антонија и св макарија манастир има своју економију, сам се издржава шта производите? колико имате вредних руку? тренутно обрађујемо 3–4 хектара око порте и ту гајимо потребно поврће, нешто ражи и јечма, јер држимо и живину а пре пар година смо на 1,5 хектара засадили ви- ноград производимо вино и ракију од ра- зног воћа, бавимо се и пчеларством осим нас осморице (игуман, ђакон марко, два монаха: јустин и николај, и четири искуше- ника), велику помоћ добијамо и од верног народа који редовно долази допринос еко- номији дају и многе породице које се баве пчеларством, кућном радиношћу, уметно- шћу њихове производе, разне производе од меда, везене предмете, иконе, бројанице и слично, продајемо у нашој продавници, као и на другим местима као духовник, са каквим се животним проблемима сусрећете? да ли вам се враћају ти људи када приме утеху? долазе људи са веома тешким проблеми- ма, као и због болести, физичке или духовне наравно, свакоме је његов проблем најтежи не могу да се изборе са њим па долазе да на- ђу решење у цркви често га и нађу, па он- да и промене свој живот, остану и вежу се за наш манастир, а тако и приђу богу рекао бих, да је то српски начин да се приђе богу – кроз проблем са вашим доласком, овај манастир је постао расадник вишедетних породица, а неке сте, као милуновиће, директно спојили и привели венчању они сада имају петоро деце случај милуновића је јединствен и није никакво правило са свим људима, који нам дођу, желимо прво да будемо добри пријате- љи и добри људи, а они касније и сами схвате како треба хришћански да живе и, наравно, да рађају децу то нимало није лако, имати хришћански брак и породица 44 6/ 2017 четворо, шесторо и више деце ни држава ни народ не гледају на то благонаклоно, нити се труде да помогну тим породицама, тако да се они сами сналазе и „пливају“ у животном мору како знају и умеју али, бог их никад не заборавља ми им помажемо, како молитвом тако и укључењем у манастирску економију да ли вам некад дође помисао како би било добро да сте се оженили и основали своју по

Свеска: 358 | Свети царски мученици Романови
... Фотографија на насловној страни корице: Небески заштитници Русије и Србије Фотографија на другој страни корице: Патријарх московски Тихон (1865–1925) фото: http://troitse-paraskevoru Фотографија на трећој страни корице: Митрополит Филарет Вознесенски (1903–1985) фото: afanasiynet Фотографија на полеђини корице: Сергеј Шојгу у посети Храму Светог Саве фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 358, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Стотину година од руске Голготе 3 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом крушевачким Г Давидом Перовићем И они су били деца 4 Реч пастира Потрага за идентитетом 8 Материк Света Ефросинија – монахиња у мушком манастиру 10 Хришћански живот Пост – смисао и пракса 12 Хришћански живот Протојереј Александар Шаргунов Шта значи окренути и други образ? 14 ТЕМА БРОЈА О значењу канонизације Светих Царских мученика 17 Свети Царски мученици Романови у богослужењу 21 Страдање Царске породице 23 У сусрет руском Цару 25 Долазак руског Цара 28 Хајка на лик Светог цара у наше време 30 Хришћански брак и породица Протојереј Димитриј Смирнов Будућност се рађа у породици 32 Идите и научите све народе „Велики посао“ Старца Јефрема Аризонског 34 Хришћански брак и породица Разговор са игуманом манастира Фенек, оцем Макаријем Бог никада не заборавља 42 Земља живих Земља живих 46 Црква и савремене технологије „Добро нам је овде бити“ 49 Из историје Српске Православне Цркве Немањићки узори краља Твртка I 50 Српска традиција и обичаји Детињци, Материце и Оци у контексту значаја породице 53 Божићни обичаји на српском селу у старини 57 Хришћанска књижевност Иван В Лалић (1931—1996) 59 Духовне поуке у причама 60 Сведочанство Свештеник и верници на „царском путу“ 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе (2) 64 стране новембар / децембар 2017 1 НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2017 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети царски мученици Романови цена 90 динара УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с