-АМЕРИКАНЦИ-

Свеска: 299 | 50 година Мисионара
... саме те чињенице бити јасно шта хришшанство зна- чи за свет само тамо где је проповедан хри- стос и где се хришшанство одржало људи су коракнули напред, а тамо где његова реч ни- је допрла и није примљена живе и данас зао- стали народи и племена, иако су и индиска, и кинеска и јапанска култура далеко старије од наше могу европљани и американци сада и ру- жити хришшанство, могу се непријатељски односити према њему, али они и несвесно служе великим мислима које је оно прокла- мовало они су упили у себе велике хри- шшанске моралне идеје и могу мислити само у тим категоријама те идеје проносе и оства- рују не само они који господа христа сматра- ју својим спаситељем, него и они који га од- ричу и не спомињу на француском послан- ству у београду постављене су три статуе које символишу велике идеје за које се борила француска револуција: слободу, једнакост и братство када су се француски револуцио- напомена редакције: у овом посебном додатку који је посвешен 50-годишњици православног мисионара задржан је правопис који се користио у времену објављивања наведеног текста нари борили, није им ни падало на ум да су то уствари хришшанске моралне идеје и да се - и не знајуши - боре за јеванђеље касније револуције су исти- цале паролу да се боре за правду, и не ми- слеши да је то уствари јеванђелска парола јер људи и покољења долазе и пролазе, а велике идеје остају све оно што се и данас сматра највешим у историји културе носи на себи печат религи- озног и хришшанског отворимо коју било историју уметности најлепше грашевине и на истоку и на западу су храмови: индиске и кинеске пагоде, акропољ у атини, црква свете софије у цари- граду, црква светог петра у риму, црква васи- лија блаженог у москви, катедралне цркве у келну и ремсу то је оно што и данас показу- ју као нешто најлепше у грађевинарству постоји у историји уметности један пе- риод који се издваја над свима периодима обиљем великих уметника и уметничких творевина и који се назива ренесанса за нај- лепша пак сликарска дела тога периода, који предњачи у историји уметности, сматрају се: рафаелова слика „сикстинска богородица“, леонардова слика „тајна вечера“ и микелан- ђелова слика „страшни суд“, као и микелан- ђелови вајарски радови „мојсије“ и „оплакивање христа“ у музици још увек сви стављају једнодушно на највише место бетовена његова су пак два најлепша дела „миса солемнис“ и „девета симфонија“ није, мислимо, потребно да ка- жемо да је „миса солемнис“ уствари свечана хришшанска литургија а каквим је духом на- дахнута „девета симфонија“ види се по оном величанственом завршетку који гласи: „из- над свега стоји бог“, који нас, када се та сим- фонија изводи, нагони да осешамо као да ни- смо на земљи за најдубљег писца у историји књижевнос- ти још се увек сматра достојевски госпођа исидора секулиш је на једном месту написа- ла да су остали књижевници у поређењу с до- стојевским као брежуљци према огромном планинском вису а тај књижевни горостас у својој књизи „злочин и казна“ сли- ка човека кога мучи савест због учињеног недела, а у књизи „браша карамазови“ иставља свету за узор светли лик једног младиша хришшанина, манастирског васпитаника не тако давно изишла је код нас једна књига под насловом „три највише југосло- венске вредности“ за те три наше највише вредности писац сматра: народне песме, вла- дику његоша и вајара мештровиша а тешко да има које наше народне песме у којој се божје име не спомиње и која није прожета и надахнута сублимном хришшан- ском етиком о религији пак владике његоша написана је читава једна велика књига мештровишево је опет најлепше дело храм - маузолеј у цавтату са фигурама светог ки- рила и методија, светог саве и гргура нин- ског, са благовестима, распешем, скидањем са крста, оплакивањем христа, васкрсењем, анђелима који носе душу, анђелима - карија- тидама хришшански религиозни дух је подигао оне красне манастире по нашим дубодоли- нама балканским, извезао оне крстасте шаре и везове; он веје кроз ону „мирношу, кроткост и благородност“ народних творевина, он се огледа у оној честитости нашег патријархал- ног човека и жене када смо пре неколико година хтели да изађемо пред свет са нечим што смо дали као свој допринос култури, онда смо у палати шајо у паризу изложили не нешто друго, не- го копије наших црквених фресака и одливе портала наших средњевековних манастира и цркава иза свега оног што је најлепше код нас ср- ба стоји хришшанство, стоји православље шта су постигли они који су разапели христа господа, шта постижу људи који га одричу када дела која је он надахнуо тако силно говоре њему у прилог? приђимо, брашо, и сестре и децо, приђи- мо и поклонимо му се! епископ хризостом 24 сретење 1/2008 на видовдан, пре 569 година српски на- род је послао цвет својих синова на косово да ту пред лицем целог света, пред лицем историје, пред лицем божјим бране оно што је сваком нормалном човеку најдраже и најсветије: своју веру, своју кушу и своју слободу истиниту веру, а не лажну своју сопствену кушу, а не туђу, не изнајмљену, не подељену праву слободу, ону и онакву ка- кву је српски народ увек замишљао и желео лажну веру, изнајмљену кушу и назови сло- боду могао је српски народ добити од самог цара мурата под условом да му се поклони до земљице црне, да му љуби скуте и рукаве, и пре свега да пљуне на крст господњи но србин је знао да истиниту веру, своју кушу и праву слободу може имати само у земљи где србин влада по еванђељу божјем, а не тамо где кадија тужи и кадија суди по шитабу за- то кад је мурат с војском као какав црни облак притиснуо цео југ српских земаља, тада се срби отрезнише од своје свађе и ината јер су кроз свако српско срце про- струјале речи лазареве клетве: ко је србин и српскога рода а не дошао у бој на косово од руке му ништа не родило, не имао од срца порода ни мушкога ни девојачкога, рђом капо док му је имена и гле чуда све што је српским духом диса- ло, све што је крстом божјим крштено, од тимока и дунава па преко шумадиских шу- вика, сремскославонске равнице, босанских планина, херцеговачкодалматинских крше- ва и црногорских брда и долина, све тамо до јадранског мора, све се то сјатило као један човек под златни крсташбарјак и та вели- чанствена свита примивши св причешше и благослов цркве православне оде на косо- во да положи живот свој за веру своју, за ку- шу своју и за одбрану хришшанске културе цела тадашња европа пратила је ток ви- довданских догађаја са дубоким симпатија- ма за србе, јер су европски народи правил- но схватили значај ове борбе па кад је ома- шком известилаца европа чула вест да су срби савладали турке, као што је упочетку боја и изгледало, кликнула је од радости та- да су у паризу одржали свечано благо- дарење због победе срба хришшана над си- лом некрстовом а расположење источне, православне европе изразио је црквени пе- сник речима стихире: „днес церков право- славнаја тајно ликовствујет“ ако су се дакле и православни и чак несловенски и непра- вославни народи одушевљавали моралном и културном и културноисториском вред- ношшу видовданског догађаја, то колико више морамо осешати његову вредност ми срби, потомци косовских витезова и то тим више, што нам видовдански догађај и видовданска идеја износе на видело три истине које као каква три мошна рефлекто- ра обасјавају целу српску историју прва видовданска истина гласи: српски народ је христов народ нека нам нико због ове истине не пребацује некакав велико- српски шовинизам не кажемо ми да је само српски народ христов народ знамо ми из веронауке да је господ исус христос прави бог, да је црква његова основана за све људе, народе и нараштаје и да су према томе сви народи христови али покрај тога оп- штег припадништва, српски народ је хри- стов још и због тога што је он као целина страдао за веру христову више него многи и многи други народи ко хоше да правилно одговори на питање шта је то православна србија, мора се без икакве резерве сложити православни мисионар 25 православни мисионар, 2/1958 три видовданске истине с речима песника који каже да је то „3емља наших праотаца витезова и светаца за крст часни мученика за слободу заточника“ у њој је: „свака стопа свето гробље где почива српско робље и све олтар до олтара задужбине српских цара и све мегдан до мегдана пре и после видовдана“ она је: „сва крвљу заливена и сва славом окишена“ осим тога као што се живот појединих хришшана уподобљава животу христовом, јер „ко се у христа крстио у христа се и обу- као“ и „ако са христом страдамо с њиме ше- мо и васкрснути“, то се може реши и за срп- ски народ као целину јер, баш тај видов- дански период српске историје најслич- нији је великом четвртку, петку и суботи и српство је тада било издато и продато за рачун себичних великашких интереса и оно је било распето и пљувано и шамара- но и трновим венцем крунисано и у својој жеђи за правдом и слободом појено сир- шетом и жучи и са истока и са запада и по- сле свега тога дошло је карађорђевско и милошевско доба, свето и радосно и побе- доносно као ускрс ето по томе је српски народ христов народ у многим француским црквама крај глав- ног олтара стоји тробојна застава на којој пише: срце исусово је спас и нада францу- ске ако такве речи могу да буду написане на застави француске револуције, и ако та застава са тим речима стоји у римокато- личкој цркви која је позната са свога ин- тернационализма, онда с колико више пра- ва и разлога можемо ми срби, на основу своје историје и своје крви проливене за христа, реши: српски народ је заиста хри- стов народ то је прва видовданска истина друга видовданска истина гласи: српски народ је слободарски народ сви људи и сви народи воле слободу али се мало ко борио за слободу толико колико српски народ има народа који су такореши проспавали своју историју и тек се по који пут промешкољили осетивши потребу за сло- бодом, и то обично у гладним годинама ср- бин се борио за слободу не ради хлеба него ради саме слободе и по томе је он изразито слободарски народ а то је управо еванђел- ска особина, јер дух слободе то је дух божји осим тога српски народ је слободарски народ и по своме схватању слободе тешко је наши реч у људском језику која је толико различито схватана и примењивана као што је случај са речју слобода верски фа- натик под појмом слободе замишља своје право да све друге људе натера у своју веру национални фанатик под слободом замишља право да у име своје нације и своје расе све друге људе пригњечи, чак и биолошки истреби блудник кад каже реч слобода, он онда првенствено и чак једи- но мисли на слободу љубави пљачкаш сматра да је слобода у томе да може некажњено без икакве накнаде узети што год хоше од кога год хоше чак и окупатори долазе у туђу земљу с паролом слободе на уснама једна ојађена душа из доба фран- цуске револуције (гђа ролан) видевши шта све људи чине у име слободе узвикнула је: о слободо, колико се крви пролило у тво- је име анархист сматра да је слобода за- право уништење сваке власти, најбоље као и најгоре од свих тих настраности далеко стоји српско народно схватање српски народ је кроз целу своју историју имао пред очима само „златну слободу“, то јест пуну слободу личности без пркоса божјем моралном закону, и пуну слободу нацио- налну без пркоса и вређања других наро- да слободу задахнуту љубављу а не ина- том то је еванђелска слобода и по таквом схватању слободе и по борби за такву сло- боду српски народ је слободарски народ 26 сретење 1/2008 то је друга видовданска истина да није та- ко не би било ни видовдана, ни целе срп- ске преткосовске и покосовске историје да ли да кажемо и трешу видовданску истину, или боље да је прешутимо? реши шемо је ако ни због чега другог оно макар ради објашњења тока српске историје, и ради лека нашег, ако нам уопште има лека та истина тласи: српски народ је грешан народ како то? зар христов народ, слободар- ски народ, а ипак грешан? је ли то могуше? не само да је могуше, него је и ствар- но тако по св писму (1 јн 1, 8) а и по сведочанству свакидаш- њег искуства, ниједан човек није потпуно без греха, чак ни они који иначе имају велику меру светости ако је тако, онда и сваки народ, па и српски, има својих греха који су наши греси? етичари су груписали грехе у три врсте: греси према богу, према самом себи и према ближњем што се тиче оне треше групе греха, греха према ближњем, њиме нисмо много оптерешени ничију народну кушу нисмо раскушили, ничију слободу уништили, ничију срешу разорили у том погледу ми бисмо се могли, са далеко ви- ше права пожалити на друге него други на нас али не можемо реши да немамо греха према богу и према самима себи у односу према српству, према самима себи, ми смо слични човеку који има високо лично и морално достојанство али га ни мало не цени српска историја је још како велика и величанствена а има ли икоја српска ве- личина на коју сами нисмо пљунули и но- гама је изгазили? други у недостатку пра- вих видљивих величина стварају измишљене то није добро али је још горе праве величине сурвавати у блато приме- ра има неизбројно много узмимо један који се тиче цркве страхоте другог свет- ског рата погодиле су српски народ као це- лину међутим прве и најжешше ударце под- нела је српска црква где је то записано, где је то констатовано? нигде нико о томе и не говори један талијански послератни филм „рим отворен град“ приказује страдања јед- ног римокатоличког свештеника за време фашизма но пошто цео свет зна да таквих случајева није било, то су режисери филма сасвим поштено, одмах на почетку изјави- ли да су сва лица и сви догађаји измишљени но ипак филм својом садржи- ном и тенденцијом изазива код гледаоца симпатије према римокатоличком свеште- нику међутим код нас срба није било ника- кве потребе измишљати свештенике муче- нике и порушене и обесвешене цркве ис- прскане крвљу српског народа па ипак ми не само што нисмо нашли за по- требно да пред културни свет изнесемо тако шта, него кад преко филма гово- римо о својој цркви ми је приказујемо кроз измишљену лакрдију „поп ]ире и поп спире“ колика разлика између нас и талијана, например, и колики наш грех према нама самима а то је само један при- мер од безбројних па даље, као што неки побожни људи по- некад малакшу у побожности, чак и затаје своју веру, као например ап петар пред кајафиним слугама, тако и српски народ, иако христов, иако је гинуо кроз целу сво- ју историју за крст часни, ипак је имао и има момената кад у тој вери малакше, кад се некако као застиди или уплаши због своје вере а тек то је велики грех према богу јер, због чега се стидети православља? да ли је оно било од неке штете српском народу? да ли је оно раско- пало туђе храмове? да ли је оно свело људ- ску личност на вредност једне животиње или мртве ствари? о, ништа од свега тога не може пасти на свето и светло лице православља а поједине генерације срп- ског народа ипак су имале млитав и чак не- гативан однос према њему, тако да песник са болом у души описује лик спаситељев у једној старој задужбини српских царева како погледом тражи у цркви „паству које нема“ колики грех према богу! православни мисионар 27 да, да, грешан смо ми народ тешко грешан грешни према богу и према српству, према самима себи да то није тако, не би било ни видовданске историје муратова сила није била једини узрок пада србије србија је веш била разједена нашим личним гресима а то се више пута понављало у нашој историји и то је треша видовданска истина можемо ли извуши какву поуку из ове три истине? свакако и то врло кратку и врло ја- сну учинимо све од себе да оне прве две свете и благословене истине униште ову трешу шима двема припада првенство и по количини, јер је два веше од један, а и по ква- литету, јер је боље бити христов слободар- ски народ него грешан народ то је цела ви- довданска поука и ако је примимо и оства- римо, тек тада шемо се с пуним правом сма- трати достојним потомцима косовских му- ченика којима нека је слава, хвала и вјечна- ја памјат и на небу и на земљи лазар милин, свешт православни мисионар, 5/1959 једно писмо православном мисионару зовем се србобранка и поносим се овим именом тим више што сам га добила у једном од најтежих пери- ода у историји српског народа родила сам се у босни тешке 1941 године и родитељи су ме некр- штену пренели у србију иако уту- чени и очајни, дајуши ми на крштењу име србобранка, показали су колико је била јака и несаломљива њихова вера у то да нас непријатељ не може уни- штити била сам врло мала када ми је умро отац захваљујуши мојој религиозној мајци, вас- питана сам у религиозном духу, у духу на- ше свете српске православне цркве зато редовно похађам богослужења недељом и празником, а и обичним даном када сам слободна врло радо слушам проповеди у којима се износи учење христа спаситеља, који је потпуно невин на крсту страдао да би нама било боље и у овом и у оном свијету посебно ми се свиђају го- вори нашег вољеног владике, пуни добрих савјета, и трудила сам се да их се у животу придржавам, као што бих се придржавала савјета својих родитеља светитељским празницима се на- рочито радујем, а међу њима најпри- је празнику нашег светог саве још као мала дјевојчица волела сам да на тај дан де- кламујем у цркви нарочито због тога што је увек на светога саву у цркви присутно врло много народа, који дође на молитву, а особито да чује дивне рецитације српчиша и српкињица, које слуша као без даха чини ми се да нема љепше пјесме од химне светом сави: ускликнимо с 28 сретење 1/2008 после низа филмова религиозног садр- жаја, који су за последњих неколико годи- на снимљени и са успехом прикази вани у свету, недавно се појавио још један, коме целокупна штампа земаља хришшанског света посвешује нарочиту пажњу реч је о новоснимљеном филму „бен хур“ чија са- држина обухвата догађаје из новог завета „бен хур“ је постигао ненадмашан успех у филмској уметности и стекао рекордан број награда „оскар“ једанаест! филм је режирао познати вилајем вајлер један од водеших филмских редитеља у свету све могушности и најсавршенија достигнуша исокришшени су да би се догађаји што верније приказали а хришшански и јевреј- православни мисионар,3/1960 бен хур љубављу која нас као на крилима диже не- бесима зато духовно уживам када пјевам ову пјесму, као и на крају службе пјесму: спаси христе боже и помилуј када пје- вам ове и друге црквене пјесме осјешам као да брже растем, духовно сам увек богатија радо читам књиге верске садржине, које ја- чају у мени дух побожности, којим ме је мајка надахнула и у коме желим заувјек остати нарочито ми у томе помаже „пра- вославни мисионар“, који ми је најомиљенија лектира има пуно поучних савјета и поука за живот омладини, зато је привлачан и занимљив још би интере- сантнији био када би у сваком броју донео по једну разрађену катихезу из области ве- ре и морала, што је за омладину веома ва- жно бањалука, србобранка вујатовиш, 1959 год много бих вољела да ово објавите у „ми- сионару“ православни мисионар, 5/1962 хришшански ликови нашег времена др павле такаши нагаи (1903-1951) у светској штампи је обележена прошле године десетогодишњица смрти чувеног ја- панског радиолога и атомског истражива- ча, професора др такаши нагаи који је 1934 године са породицом примио хришшанску веру у тој далекој и напредној азијској земљи није указано толико пажње и поштовања још ни једном хришшанину, ко- лико је то још за живота добио проф павле такаши нагаи јапанска штампа га је своје- времено назвала „светитељем атомске бом- бе“ а парламент му је доделио назив „првог грађанина царства“ због његових изван- 29 ски стручњаци консултовани су за це- ло време снимања филма лик христов био је најделикатнији проблем снимања, који је решаван тако што се лице исусово само тре- нутно појављује сцене „беседа на гори“ и распеше најбрижљивије су у филму просту- диране и обрађене треба напоменути да је филм „бен хур“ сниман и ра- није као неми филм и увек је постизавао највеши успех филм је рађен према истои- меном и веома по пуларном роману пуис валаса који је 1900 г видеши у бродвеју пр- во филмско приказивање „бен хура“ у усхишењу ускликнуо: „боже мој, јесам ли ја тај који је све ово покренуо!“ светска штампа сматра да ше ова најновија филмска верзија валасовог романа, чија је израда стајала 17 милиона долара, постиши рекордну посету публике о д к православни мисионар редних заслуга на пољу духовног и моралног препорода и оздрављења послератног јапа- на! мученички град нагасаки (који је са гра- дом хирошимом доживео прво атомско бомбардовање), прогласио га је својим поча- сним грађанином а јапански цар му је учи- нио посебну част тиме што га је лично посе- тио за време његове тешке и неизлечиве бо- лести проф такаши је веш пред рат оболео од последица прекомерне радијације коју је примио за време једног атомског експеримента од тога часа он је знао да му предстоји брзи и болни крај али је у тим моментима имао уза се велику моралну подр- шку своје храбре и врло побо- жне жене „све наше бриге, и свој бол, ставили смо у руке божје“ - писао је он касније он наставља са радом на уни- верзитетској болници у нага- сакију где је доживео атомско бомбардовање 9 августа 1945 год у коме је и сам тешко рањен у тим драматичним ча- совима он се посвешује рањеницима, помаже свима и даје утехе нешто касније када се вра- тио својој куши на периферији града, нашао је још само рушевине са угљенисаним остаци- ма своје супруге убрзо се њему погоршало здравствено стаље и он ше од тада морати да лежи у болесничкој постељи сада ше он по- чети да пише и објављује своја запажања и бо- гато животно искуство познате су му књиге „растанак са мојом децом“ (у више од 200 хиљада примерака!), затим „@ивотни ток“, „3а нешто непролазно“, „цватуши брежуљак“ и „звона нагасакија“ ова је последња књига убрзо добила и своју успелу филмску верзију па је тај потресни филм свуда у свету, а наро- чито у јапану, примљен са неподељеним сим- патијама књига је апел нашем узнемиреном свету да остави једном заувек рат и да се чове- чанство уједини у љубави он наставља са својим литерарним радом па, иако везан за постељу, води и врло обимну кореспонден- цију после његове смрти пронађено је више од десет хиљада писама на која је он готово увек лично одговарао ако би се та вредна преписка данас и објавила, био би то један непрегледан низ свезака при томе треба на- гласити да његови одговори на писма, која је годинама добијао из земље и иностранства, нису били крат- ке, једноставне и практичне ре- плике веш и читаве инструктив- не студије са изузетном морал- ном вредношшу сав приход од својих објављених књига, он је поклонио болесницима и жр- твама атомског бомбар- довања у дугим и болним но- шима када није могао заспати, писао је кратке и надахнуте молитве за мир које су биле објављиване и са великом пажњом читане у јапанској јавности и не само међу хри- шшанима куша коју су му по- дигли верници нагасакија из својих прилога, убрзо је постала циљ свакодневних посета хиљада јапанаца који су га само видели у про- лазу али и на тај начин тихо захвалили на ве- ликој моралној помоши коју им је дао својим примером, стрпљењем и радом француски свештеник о x димулен, приликом боравка у јапану посетио је оболелог проф такашија и своје утиске потом објавио у једној (врло за- паженој репортажи под насловом „ходоча- шше у нагасаки“ био је присутан када су јед- ног лепог јесењег дана долазили ђаци из градских и околних школа да поздраве боле- сника, остављали букете цвеша и тихо напу- штали његов дом он их је све гледао са бла- гим осмехом човека који је подносио тешке физичке болове, али који „зна зашто је живео, због чега трпи и куда иде“ он је имао само још један циљ, да чини људима само добро, колико му то још његове измакле снаге допу- штају 30 сретење 1/2008 многи ше критичари можда приметити да није био и вештог литерарног сти- ла, али је то обилно надокнадио добрим укусом и дубоким поз- навањем душе бавио се и пое- зијом а у слободном времену, иако везан за постељу, радио је своје успеле аквареле од којих данас многи висе у цркви у урака- ми био је побожан и велики моли- твеник, имао је велико поштовање и синов- ску оданост према мајци божјој, богородици дјеви марији његов пријатељ и сарадник др шикиба, који је био уз његову постељу у часу смрти, каже да је професор био миран, ни мало узбуђен и у молитви у тестаменту сво- ме сину др такаши пише на крају и ово: „сту- дирај и ваљано стварај за свој народ и чове- чанство, али пре свега, тражи да будеш све- штеник божји!“ на његовој сахрани узело је учешша више од 50 хиљада грађана и пошто- валаца, из града нагасакија, кога је он тако волео и са којим је толико трпео у граду је обустављен сваки рад и саобрашај, сирене фабрика и бродова огласиле су свој послед- њи поздрав а звона хришшанских и буди- стичких храмова одзвањала су растанак са овим великим човеком на његовом гробу поклоници ше прочитати једноставне речи, које је он исписао веш својим животом: „био сам скроман слуга вршио сам само своју ду- жност“ циљеви за које је живео и умро проф па- вле такаши нагаи још нису у целости оства- рени: човечанству још није врашен онај пра- ви, христов, мир али пример и жртва ова- квих људи, увек изнова буди наду и учвршшу- је уверење да ше бог испунити њихове моли- тве и свету дати обешани мир хришшанин такаши нагаи није само „први грађанин ја- пана“ веш је и међу првим грађанима једног новог света о јован николиш православни мисионар, 2/1969 професор протојереј георгије флоровски слави 75-и рођендан чувени професор православне теологије, протојереј др георгије флоровски, примио православни мисионар 31 православни мисионар, 2/1968 паљење свеша је стари хришшански обичај на богослужењу су се употребљавале свеше још у старом завету, а и у доба апостолско (дел ап 20, 8) циљ паљења свеша је више- струк: а) бог @иви у светлости, каже св пи- смо свеша као извор материјалне светлости згодна је слика и символ божанске светло- сти; б) богослужења се често обављају у по- лумрачној цркви, па је свеша у стара времена била једино осветљење храма; г) свеше дају богослужењу вечан изглед и духовну топли- ну; најзад, куповањем свеша у цркви, верник помаже своју цркву материјално па тиме по- казује љубав према својој цркви, за коју, ето, подноси и извесне материјалне жртве; ш) најзад паљењем свеша за душе покојника, чо- век хришшанин покрај свих напред наведе- них разлога још показује и своју љубав према покојнику, са жељом и молитвом да му душа не буде у тами ада, него да јој бог дарује бла- жени живот у месту светлости где нема бола, туге и уздисања кад се пале свеше за душе покојника не мо- ра се баш за сваког посебног покојника упа- лити и посебна свеша замислите колико би свеша требало упалити на парастосу косов- ским јунацима, или уопште на заједничком парастосу стрељаних или убијених лица у току разних ратова, кад би се баш за сваку ду- шу палила посебна свеша?! др л милин је поздраве поводом 75-ог рођендана из свих крајева православног света ни инославни поштоваоци оца георгија нису изостали у одавању признања овом неуморном после- нику на пољу патрологије и строго право- славног екуменизма отац флоровски, иначе свестран човек од ума, по специјалности је истори- чар, један од највеших живих истра- живача патрологије науке о светим оцима православне цркве преда- вао је једно време и у нашој земљи, а после рата заузимао је катедру патрологије на богословском ин- ституту светога сергија у паризу, затим је прешао у богословију светог владимира у њујорку и на харвардски универзитет у бо- стону његов поклик: „вратимо се на изворе светоотачког предања!“ чули су многи мислиоци унутар православне цркве, па и изван ње он је нагласио да се еку- менски покрет не сме задово- љити зближавањем свих хри- шшана једино на простору садашњице, него мора обухва- тити и светитеље из прошлости теолог, а сваки хришшанин мора бити помало теолог, не сме бити духовни скоројевиш, него мора знати свој хиљадулетни родослов ово на- рочито важи за православног теолога, за ко- га је пресудно познавање мисли светих ота- ца, јер му то знање служи као одскочна да- ска за жељени полет у прво небо тајанстве- ног и неизрецивога сретања са пресветом тројицом флоровски воли да отприлике овако сли- ковито представи практичну вредност изучавања теологије: наши светитељи, који су лично видели бога, оставили су нам у наслеђе своје забележено искуство у виду догматских формула склоп тих надразум- них догми (које могу делимично разумети само умови просветљени вером) чини јед- ну „надкосмичку летилицу“ којом сваки православни верник може узлетети до бога и избеши пожар овога грешнога света о флоровски одушевљено указује на не- пролазну активност грчких отаца из првих хиљаду година историје православне цркве он тврди да за доживљај светога предања није довољна патролошка начитаност или тек пасивно знање догми, него је свето предање уствари сам живот у светом духу, то је лично упознавање са христом, то је заљубљеност у бо- жанску тројицу православна ви- зантија била је и остаје кроз дела ви- зантијских светих отаца као незастари- ва учитељица вере праве, вере апостол- ске а ми смо наслед- ници те мисаоне ви- зантије у то име, знање старогрчког језика даје нам кључ од најдраго- ценије ризнице светоо- тачког богознања о флоровски зна и уме да нас подсети ка- ко православни теолог није тек обичан исто- ричар који „памти“ и описује живот прошло- сти, него је то човек вере у стању да се уживи у мистичко искуство божјих светитеља, без обзира у коме су веку они живели заједнич- ка црта свих отаца цркве састоји се у њиховој ватреној ангажованости у решавању савремених црквених проблема свога доба, али такође и у њиховој незави- сности од овога света, кроз тајанствено „узлетање“ на крилима молитве до вечности небеске цркве уместо закључака, ево неколико омиљених изрека оца георгија: - свето предање (традиција) није само за- 32 сретење 1/2008 штитно, консервативно на- чело; оно је пре свега начело раста и препорода - хришшанство није ломка ствар него оружје које је дато људима да се њиме бо- ре против зла и за истину на земљи - ја верујем и верујем да сваки православац исто мора веровати да је православна црква једина истинска црква ако ли то не верујете, онда нисте православни - духовна слобода је једна од оних неухва- тивих реалности коју је тешко дефиниса- ти ипак, ми сви осешамо слободу знамо да је имамо при својим моралним одлука- ма - хришшанство је васељенска (универсал- на) истина, а не просто руска, румунска, српска или својина било које нације - препород православнога света је неопхо- дан предуслов за правилно решење еку- менског проблема - љубав никад не сме бити у сукобу са истином - они православци који препоручују да се ради лакшег уједињења свих хришшана ограничимо само на седам васељенских сабора уствари би заледили цркву они признају за ауторитет једино достигнуша првих осам векова цркве но они преви- ђају чињеницу да је црква постојала и по- сле тих васељенских сабора и да је црква и касније изнедрила нова осведочења ве- ре која се не смеју нипода- штавати - ако неко упореди иконе с по- четка руске историје са ико- нама византије истога пери- ода, увидеше да је на обе стра- не био један заједнички дух црквености, али ипак то је- динство укуса није гушило слободу индивидуалног, наци- оналног израза у иконопи- сању - вера у сваком случају није лак подухват она има своје соп- ствене препреке и своја искушења, чак и своју малаксалост - своје тамне ноши она је подвиг наде и храбрости она је подстрек, један нагон у свеправославном хору поштовалаца ве- ликог теолога оца георгија флоровског и ср- би му певају: „многоја љета!“ јеромонах данило крстиш православни мисионар, 4/1969 захвалност св петки прича гђа а р из београда: један мој рођак, странац, по вероиспове- сти римокатолик, учинио ми је посету у току разговора пожалио ми се на своју болест из- држао је две операције, али морао је да издр- жи и трешу јер се никако није осешао добро обилазеши београд, одвела сам га у цркву свете петке на калемегдану пре но што смо ушли у цркву рекла сам му да ова светитељка помаже онима који јој се искрено обрате у молитви посаветовала сам га да јој и он из- рази своју жељу кроз искрену молитву када се нађе пред њеном иконом упалио је у цр- кви свешу и помолио се светој петки да му помогне у болести после тога се оперисао и по треши пут операција је овај пут била врло успешна ка- да се мало опоравио, писао ми је: пред своју последњу операцију сањао сам ону православни мисионар 33 светитељку којој сам се молио у старој цр- кви у београду операција је овај пут била потпуно успешна те верујем да је ово чудо учињено преко ње радујем се што шу прили- ком свог пута у београд заједно са вама посе- тити стару цркву и захвалити се богородици и светој петки на спасењу ускоро ме је обавестио да долази у београд а када је дошао, рекао ми је: дошао сам да се захвалим светој петки, како сам био обешао приликом молитве пред њеном иконом уместо да одмах извршим обешање, ја сам прво ишао у иран једном свом пријатељу код њега сам срео неког духовно изузетно обдареног човека у току разго- вора поставио ми је интере- сантно питање: „зашто сте забо- равили на обешање које сте дали једној светитељки? обешали сте да шете доши да јој се захвалите ако вам буде по- могла да успе операција обешање нисте одр- жали“ овај ме је разговор веома узбудио сада још чвршше верујем да постоји нешто јаче од чо- века, јер сам то на себи доживео ја бих и иначе, при повратку са пута по ирану, дошао у београд да се поклоним и захвалим светој петки али сусрет и разговор са тим видови- тим човеком још више је утврдио моју веру забележио епископ жички василије православни мисионар, 4/1970 карате клуб младих богослова „темпо“ недељни илустровани спортски лист у издању „политике“ у бр 224 од 10 6 1970 објавио је илустровану репортажу м ча- бриша о екипи од 105 младих православних богослова из манастира крке, који се у слобод- ном времену увежбавају у вештинама карате спорта, са намером да узму учешше и у држав- ном првенству у овој спортској дисциплини преносимо неколико редова из те репортаже екипу богослова-спортиста припрема др војислав билбија, некадашњи карате шам- 34 сретење 1/2008 и вама ше, драге сестре, понеки посетилац реши: „зар за ту децу није боље да умру? зар се исплати да се толико мучите око њих?“ али, ето, и за ту јадну децу греје сунце бож- је, и њима је бог дао живот, и она тако беспо- мошна захтевају још више старања и љубави него ли здрава господ је, мислеши на те беспомошне и ре- као: „ко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде, неше му плата пропа- сти“ (мат 10, 42) неше, драге сестре, господ заборавити ни ваш труд, ни ваше жртве, ни ваше муке ту су децу сви одбацили и нико не воли да их гледа, и да води бригу о њима а наш господ је прилазио баш тим презре- ним и од свих одбаченим једнога дана људи су вукли улицама ону прељубницу и бацили је у прашину пред но- ге спаситељеве а он се смиловао и на њу презрену, прљаву и одбачену и рекао јој са- мо: „иди и не греши више“ с каквим су презиром људи гледали на си- православни мисионар, 1/1972 нашим монахињ пион југославије, који веш неколико месеци борави у манастиру где ради на изради вели- ког иконостаса он каже: нема ничог чудног у томе да богослови вежбају карате, јер то је племенит спорт г епископ се сложио са мном и дозволио ми је да тренирам ове мом- ке то су чврсти момци каже билбија, такви се никад не би могли наши у граду за четири месеца, колико тренирају, савладали су мно- го више технику карате него градска деца за годину дана неки имају црна кимона (уме- сто уобичајених белих), сами су тако хтели, ја се у то нисам мешао кажу, „црно је боја на- ше мантије“ пред почетак „борбе“ уместо карактеристичног клањања борци се прекр- сте карате спорт данас стиче велику попу- ларност у целом свету објашњава др билбија, а ови момци нису ништа мање обавештени и заинтересовани за збивања око себе од оста- лих људи православни мисионар, 1/1976 траговима древног православља увијек сам имао утисак да је француска земља римске вјере, револуција и вартоло- мејских ноши и да је православље неки нови феномен и за њу и уопште за запад „то није тачно“, увјеравао ме недавно један право- православни мисионар 35 мона губавога који је био покривен ожиљцима од рана а господ је ушао у кушу то- га човека и пустио да му тај унакажени човек буде домашин рођена сестра лазарева молила је господа да не отвара лазарев гроб јер је веш четврти дан како је сахрањен и смрди али ни гнушање рођене сестре није го- спода зауставило отворио је гроб онога који је заударао и из- вео га *** господ је саветовао своје уче- нике: „кад те ко позове на гозбу, не седај у зачеље, него седни на последње место да би ти до- машин рекао: пријатељу, по- макни се више“ (лука 14, 811) драге сестре, ви сте у овом божјем свету, за овом прео- билном божјом трпезом иза- брале последње место радите посао који ни- ко неше: негујете неизлечиву дефектну децу коју људи не могу ни да гледају и коју су њихове породице одбациле епископ хризостом њама које негују дефектну децу славни епископ, њемац по рођењу „ми западњаци кад примамо православље, а та- квих је данас све више, не примамо нешто што нам је туђе примајуши православ- ље, ми просто откривамо се- бе саме, свој идентитет, вра- шамо се себи и историјској реалности запада првих де- сет вјекова „да би ми пока- зао тачност свога тврђења предложи да посјетимо једну древну крипту у околини па- риза, „са моштима православ- них светитеља“, како рече заинтересован, пођох са њим у посјету чувеном @уар- ском манастиру у бријској области сазнадох ту на лицу мјеста да мана- стир има историју дугу дванаест вјекова оснивање му је везано за име великог апо- стола ирске св коломбана на пролазу кроз бријску област светитељ благослови три си- на тамошњег краља св отера чија имена бје- ху адон, дадон и радон та три брата основа- ше доцније три манастира овај @уарски основа св адон око 630 године основа му- шки и женски манастир мушки касније би претворен у парохијски храм и боравиште духовника женског, а женски се сачува вјеко- вима као духовни центар цијеле области он и данас постоји, наравно потпуно измијењ- ен оно што се сачувало из старих времена, то је нешто мало древног бенедиктинског гостољубља, и ова крипта св апостола павла, због које и дођосмо у @уар први утисак од сусрета са криптом не оча- ра ме много претворена је ту скоро у музеј зидови мјестимично позелењели од влаге први поглед на мермерне стубове и сарко- фаге не буди ничег особитог: музејска атмос- фера, што значи гробљанска, толико омиље- на савременом туристи, али и толико уби- тачна за оног који не жели да буде то модер- ног посјетиоца старина занима „умјетност ради умјетности“, архитектура, спољашња култура у свом лептир- ском кружењу, савремени туриста нити има времена нити расположења, да тражи живу потку те спољашње културе оно што је само т р а г и симбол присутности нечега, и пору- ка некога, за њега постаје једина вредност што значи: икона која води и узводи живој реалности, постаје идол, и тиме непробојни зид, између људског сазнања и осјешања и те реалности (довољно је погледати на чопоре таквих „поклоника“ наших средњевјековних манастира и српсковизантијског иконописа, да би се схватила сва опасност која се скрива у духу тог и таквог „поклоништва“, које св иконе претвара у идоле и својим музејско - гробљанским духом убија живе стваралачке силе, које су у основи свега што ниче из бого- даног коријења вјере) видеши да је тај и такав гробљанско-мр- твачки дух загосподарио и овом древном криптом и свим оним што посјетилац може о њој да прочита, питао сам се у себи: што ме је епископ овамо довео? гдје је ту топлина присуства свегитељских моштију и њихових св кивота? да има бар једно кандило да за- греје својим благим сјајем и топлином овај ледени мермер једино што ми је остало, то је да иза архи- тектуре крипте и њених витких стубова, на 36 сретење 1/2008 фасади њених мермерних саркофага и у њима, тражим скривено присуство живих душа, и у њима трагове присуства живога бога, и вјере неопустошене модер- ним идолопоклонством почех да читам латински натпис на кивоту св теодехилде, нешаке св адона и прве ду- ховне мајке манастира и проговори ми мр- тви камен боље и јасније од живих људи сло- ва натписа су откривала огањ запретан под пепелом времена и људске окамењености „овај гроб“, писало је на кивоту, „скрива последње остатке блажене теодехилде дјева непорочна, племенита рода, заслужна, пуна врлина, сагорела је за живу вјеру мајка овог манастира учила је своје кшери, посвешене господу, да хитају христу, своме жениху, као мудре дјеве са кандилима пуним уља упоко- јивши се, радује се рајском радошшу“ мртва слова су врашала крипти душу и ука- зивала на трагове присуства вјечне доброте, која озари ову дјеву христову и на подвиг и огњену љубав ње чије мошти леже ту веш ви- ше од 1300 година поред кивота св теодехилде ту се налази и кивот њеног брата подвижника св ажел- бера он који је, после боравка у ирској ра- ди изучавања св писма и калемљења своје душе духовним предањима св коломбана, био изабран за епископа рочестера а потом града париза, провео је последње дане у молитви и подвигу у овом @уарском манастиру (упо- којио се крајем вии в) на његовом кивоту нема нат- писа, али постоји један чу- десни рељеф на коме је изображен христос у дру- штву за изабранима на страшном суду зналци тврде да други, сличан овом рељефу, не постоји у западној европи на њему изабраници божји играју рајско коло на- дахнут духом ирланд- ско - коломбанске про- стоте, овај рељеф свједочи исту ону рајску радост којом се радује св теодехилда то је иста она ра- дост која се срета на византијским ико- нама, на милешевском аншелу васкрсења, на божишној химни и никакво чудо: иста вјера, исти подвиг, не могу а да не оставе и истовјетне трагове иза себе ту је и кивот св балда и других древних светитеља, из времена кад је запад био земља светих чудеса „ипак је владика добро урадио што ме довео овамо“, мислио сам излазеши из ове св крипте изнад ње, у савременом римокатоличком храму, откривао нам се други свијет простота рељефа који на сми- ренорадосни начин открива једну ненаметљиву љепоту, овдје је замијењена не- преображеним натурализмом тај неисције- љени натурализам је свуда видан и присутан: на киповима светаца, на ткз крсном путу, пијети, скидању с крста то су веш трагови и изрази новог духа позноримског хришшан- ства, које као да покушава да спољашњим бљеском и страственом емоционалношшу, сакрије свој унутрашњи немир но то веш не спада у трагове православља то је туга за њим и искање његово о амфилохије радовиш православни мисионар, 6/1976 како сам се обратио у веру из љубави према на- шим људима у земљи и иностранству господ ме је позвао да напишем ово сведочанство које вам шаљем са молбом да га одштампате у једном од следеших бројева „мисио- нара“ обрео сам се 1964 године у мароку тамо сам остао не- пуних 10 година, где ми се и двоје деце родило 1967 у јесен преселио сам православни мисионар 37 се из маракеша у казабланку то је велики ма- рокански град - око милион и по становни- ка, пун цркви и европљана пролазеши градом приметио сам једну књижару изнад које је била фирма: „библија“ једнога дана нека сила ме је привукла до из- лога било је тамо библија на свим језицима ушао сам и затражио библију на францу- ском купио сам је и понео куши продавац швајцарац обешао ми је да ше ми ускоро на- бавити библију и на нашем језику почео сам да читам библију од почетка о, какве ли благодати, какве ли милости! неве- роватно, али истинито, бог ме је посетио осетио сам његово присуство све ми је по- стало јасно и разумео сам оне господње ре- чи: „јер мисли моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви моји путеви“ (књ пророка иса- ије 55,8) разумео сам да сам до тада ишао на- сумце, по беспушу, заобелазеши, као изгубљени у пустињи, и да је бог, својом ми- лошшу, хтео да ме изведе на пут „о дубино богатства и премудрости и разу- ма божјега! како су неиспитљиви његови су- дови и неистражљиви његови путеви!“ (по- сланица римљанима 11,33) наставио сам да читам библију са великим жаром ујутро сам је носио на посао да и та- мо читам у паузама између клијената (по струци сам зубни лекар) више нисам гледао ни на што само да што пре могу да наставим где сам стао, да што пре упознам бога и његове тајне и да будем стално са њим по- чео сам тражити: „покажи ми, господе путеве 38 сретење 1/2008 „пошљи светлост своју и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору твоју и у дворове твоје“ (пс 43,3) ступајуши у двадесету годину овога излажења православни мисионар тиме обележава једну читаву епоху у послератном животу српске православне цркве о потреби и циљу издавања православ- ног мисионара, у првом његовом броју пред васкрс 1958 године, блаженопочивши патријарх викентије каже: „овим листом наша црква жели да попу- ни празнину и давнашњу потребу наших верних лаком и разумљивом садржином православни мисионар ше „малој де- ци у христу“ предавати и тумачити вер- ске истине православне цркве и њене вер- ске прописе пригодним написима у крат- ким цртама ше се приказивати прошлост православне цркве а посебно српске пра- вославне цркве, њених светитеља и рев- ност наших предака у чувању своје вере“ сви омо ми живи сведоци да је православни мисионар увек и неод- ступно био на тој линији мудро вођен за све ово време, без прекида, својим ревносним уредником, нашим драгим братом, преосве- шеним епископом браничевским хризосто- мом, и његовим неуморним сарадницима, улазеши у православне домове, православ- ни мисионар је уносио еванђелску поруку, радост, мир, наду и утеху нека је зато слава и хвала богу свевишњему на милости којом обесипа православни мисионар и његове читаоце нека је од нас хвала, од бога благослов, сви- ма дародавцима за помош коју указују листу нека би се њихов број умножио, да би наш православни мисионар као неугасива зубља и даље ширио еванђелску светлост и истину амин боже дај с благословом, аем патријарх српски герман православни мисионар, 1/1977 патријарх српски своје, научи ме ходити стазама тво- јим упути ме истини својој и научи ме; јер се ти бог спасења мојега, теби се надам сваки дан“ (псалам 25,45) купио сам ускоро још једну библију њу сам донео куши и ставио на сточиш крај кре- вета као да сам је заборавио то због моје же- не која је била атеиста, као и вешина факул- тетски образованих хтео сам да са њом по- делим радост сусрета са богом и он ме је упутио да његову књигу оставим тако, и ја сам то и урадио господ је учинио остало @ена је почела да чита библију слава оцу и сину и светоме духу, данас и довека! то је била прва душа на путу спасења коју ми је господ поверио ускоро смо се упозна- ли са русима који су некада живели у србији и били смо пресрешни да смо могли иши у њихову црквицу било је заиста дивно веш у септембру 1968 преселили смо се из казабланке у град ел @адиду, где смо остали до краја 1973, кад нас је господ позвао у швајцарску прелазак у ел @адиду није сме- тао да идемо и даље у руску цркву чак у каза- бланку (90 км далеко) и да наставимо читање библије господ нам је показао чуда, срели смо га и упознали, примио нас је у своје окриље упи- сао нас је у књигу вечнога живота, опростио нам грехове спасао нас је христос својом проливеном крвљу на голготи дао нам је светога духа и његове духовне дарове сад је са нама стално, води нас и осветљава нам пут, учи нас и саветује васкрсли христос је жив, присутан свуда и на сваком месту и поново ше доши да узме своје (прва посл солуњанима 4,16-17) веш по нашем пресељењу у ел @адиду, до- шао је један пријатељ да се опрости пред од- лазак за канаду на растанку сам му дао на поклон своју библију пише ми да се и он од ње не одваја донела му је срешу, здравље, ра- дост, а посебно спас и живот вечни то је би- ла друга душа послана од господа за не- пуну годину дана хвала му и слава! после су дошле душе моје деце која су стигла за школу и научила да читају, па душе од ближе и даље родбине, итд библије су се мењале и долазиле нове само оне који нису хтели да је прихвате, го- спод је оставио тамо где су чули су његову реч, били су позвани, а на њима је шта ше да изаберу господ не приморава ни- кога, али нас све воли и жели да сви будемо спасени а ми који смо доживели ново рођење ослободили смо се од старог и, како каже апостол павле: „то не живим више ја, веш христос живи у мени“‘ (посланица га- латима 2,20) из захвалности господу што ме је заиста извадио из блата, из вечне таме и смрти и по- клонио ми вечни живот, ја га славим и молим му се да би се и другима, целом свету, пока- православни мисионар 39 зао и открио преко свога писма које свако може да прочита и да начини лични опит наравно, без свакодневног читања нема бла- годати, ни милости, ни божјег благослова ја се захваљујем господу што ми је показао да нема другог пута до бога, сем кроз христа: „ја сам пут, истина и живот, нико неше доши оцу до кроза ме“ (јован 14,6) зато се не стидим да јавно исповедам хри- ста сина божијега, разапетог и васкрслог ко- ји је дошао да спасе свакога који у њега пове- рује (јован 3,16) драги брате, драга сестро, овога момента и тебе христос зове, приши му такав какав си, отвори свето писмо и он ше ти се јавити и срешу и радост ти донети и твој живот потпу- но изменити поклони библију својима ближњима, донешеш им спас и срешу, а го- спод ше тебе богато наградити нека нас господ све благослови! др славољуб тадиш (швајцарска) православни мисионар, 3/1977 прослављање васкрса док пролеша зраци из сна зимског буде, загонетка судбе мучи многе људе: „да л’ живота другог заметак се ствара, или нам спасења смрт врата затвара?“ све около шути, само црква збори: сетите се, децо, ко врата отвори! праведник без греха, син божанске силе, што на крсту умре за све људе миле за све људске грехе он поднесе жртву, задовољи правду, збриса казну смртну својом смршу тако људску смрт победи и свакоме вечни живот обезбеди он из мртвих уста по божанској моши да васкрсне мртве он ше опет доши; па ше сваки који „добар отвјет“ има у вечном животу награду да прима! недељко кангрга православни мисионар, 3/1983 @ивотни вихор у најпрометнијој улици старог дела града, у омањем стану било је као увек мирно по- некад би прекинуо тишину звук старог по- родичног зидног сата који је својим тонови- ма допирао до широког ходника кроз који су врвели дечаци јака, до касно у нош, бука ау- томобила и клацкање честих трамваја, били су уобичајени и нису заокупљали ничију пажњу ту у соби живео је пензионисани слу- жбеник пореске управе, свима познати и омиљени чика-михаило дугогодишњи пен- зионер, отац марте и персиде, одавно уда- тих у другом граду, веш годинама живи сам и то га до сада није ни мучило редовно је изла- зио са старим пријатељем јоцом, добрим другом од најмлађих дана поред дугих шетњи, штампе, шаха, домина и биоскопа, пролазили су пензионерски дани а сада на- паднут болешшу, веш је прошао месец дана, не сме да се упути низ стрме степенице вер- на комшиница бака петра га помаже - купује основно, проветри собу, прави свакодневне кратке посете веш два дана ни ње нема до- бивши теже запа- љење плу- ша, по саве- ту лекара отишла је на болнич- ки опоравак стари чи- ка-михаило узалудно је очекивао да неко отвори његова врата дуго ше бити до првога, још шест дана ка- да ше то сигур- но учинити поштар @ар- ко, донети пен- зију и рачуне 40 сретење 1/2008 од стана и воде и сва та бука, дечија граја, комшиј- ски кораци низ дуга степе- ништа ходником, помага- ли су утолико да одреди доба дана и ноши као да се у тако непосредној близи- ни и не одвија тако ужур- бан живот он га није ни осешао као да је сам у граду, на свету, на планети вече је, бука се смирује суботњи дан је нешто живљи увече и дуга јесења нош веш је одав- но прекрила град чика-михаило упери свој троми поглед на супротни зид на којем је висила увеша- на слика покојне мајке која је у загрљају држала њега и покојног брата пе- тра, несталог негде у рату дубоко се загледао у крупне бистре очи давно умрле мајке се- тио се њеног топлог загрљаја, баш као на слици чинило му се као да ту топлину и сада осеша сешао се превеликих радости када би мама полазила водеши га у госте, где је имао прилику да упозна ново друштво оца није упамтио, али где год би се нашао међу одра- слима, у њима је гледао себе радо је ослу- шкивао њихове разговоре, упадао у њих, уносио се у њихове проблеме, опонашајуши их мноштва мајчиних дечијих прича, пе- смица водила га на светог саву у цркву где је и рецитовао учила молитвице, а о божишу је добијао ново одело о врбици носио звон- чише и добијао укусне перетке сешао се при- чешша када су сви дечаци добијали крупне укусне кифле и крстише свакога дана уочи суботе и празника пред иконом св николаја у соби прислужено кандило би најављивало нову радост сутрадан би мајка са тетком јел- ком и баба-милком и маром одлазила у цркву, а деца би била слободнија у са- мосталној игри а дошавши из цр- кве доносила нафору и набрајала много бака и дедова за које је прислужила свеше, за које деца можда не би ни чула много тих прича и до- говора, са неким женама, о божишним јели- ма, новом јелу од смуђа за св николу и при- премама за попа симу који ше доши да са њим, најстаријим од мушких, преломи колач и да му повери да први прислужи крсну све- шу а попа симу су волела сва деца, с њима се шалио, давао бомбоне какве се нису могле купити ии на вашару никада се није љутио сетио се поласка у школу мајка је за њим пролила цео бокал воде, нешто је пратила да буде срешан полазак почеле су школске оба- везе и брзе и неосетне школске године а он- да гимназија, матурски изласци, купања на реци и излети није било модерно да са мај- ком и њеним бакама одлази у цркву незгод- но је било сусретати и попа симу који га је много волео, па се понекада и склањао када би он посетио мајку запослио се, основао породицу и добио свој дуго очекивани стан мајку је ређе посешивао, није било увек ни времена њој је после пришла и тетка јелка да живе заједно и тако је завршила живот не довршивши започете задатке, настављао је нове дуго година активан друштвени радник, цењен и поштован, награђи- ван и истицан, дуго је прижељкивао да једнога дана почне свој прави жи- вот, да се мало више посвети себи и православни мисионар 41 породици @ивот у којем ше највише пажње обратити себи пре дванаест година је сахра- нио изненадно умрлу супругу веру која га је на то највише подстицала и баш сада у ми- ровини, решизши се свакодневних обавеза, када је то хтео да учини осетио се немошним и тако у мислима бунио га мајчин живот она, обична жена са тим бакама, могла је бескрајно дуго да разговара са њима њен много тежи живот био је препун радости и ведрине и времена за све имала је много тих дана када је одлазила у друштву жена на сла- ве, жалости, бабине, парастосе и гробља много времена за посету неким бакама у че- твртој улици које он никада није ни видео ретко кога је сретала непознатог ишле су да саде цвеше у црквеној порти свакодневно се негде састајале, макар пред пекаром чика- паје где би поразговарале а у старости, када би је посетио, код ње би налазио неколико старих жена које су нешто плетуши разгова- рале кад више није мотла да одлази у цркву, на материце јој поп сима послао децу која јој донесоше цвеше и ратлук и тако до послед- њег дана не оста сама! чудио се како је она то уопевала? па она је била обична жена?! а он, жељан да неко уђе у собу да је мајка жива, бар би било кандило у куши и вечерас прислужено а она га је завештала цркви са иконом да је жив поп сима, сигурно би га познао, можда би се сетио и некога послао у том тренутку огласи сат понош, а чика- михаило дубоко уздахну, склопи старачке очи у нади да ше се можда појавити сутра на вратима бака петра можда је веш оздравила? драгомир убипариповиш православни мисионар, 5/1983 маркс и религија (из још необјављеног интервјуа, датог но- винару маринку лолишу за књижевну реч) питање: када је говорио о религиозном отуђењу човјека, маркс је рекао: „религијска биједа је једним дијелом израз збиљске бије- де, а једним дијелом протест против збиљске биједе религија је уздах потлаченог створе- ња, душа свијета без срца, као што је дух без- душних прилика она је опијум народа“ (прилог критици хегелове философије пра- ва, рани радови, изд напријед, загреб 1967) колико је ова марксова критика религије успјешна? одговор: ова тирада младога маркса по- зната је веш и врапцима на грани она је по- стала својеврсна заставица којом бројни марксисти веш деценијама машу над нашим главама други марксисти ту тираду младога маркса допуњују старијим марксом на при- мер оним ставом из капитала, с почетка пр- вога тома: „религиозни одраз стварнога све- та може се изгубити тек онда кад односи практичног свакодневног живога буду из да- на у дан показивали људима провидно ра- зумне односе мешу њима и према природи процес друштвеног живота, односно процес материјалне производње, скинуше са себе мистични маглени вео само кад као произ- вод слободно удружених људи буде стајао под њиховом свесном планском контролом али ово захтева такву материјалну основицу друштва или такав низ материјалних услова егзистенције који су и сами, опет, самоникао производ дуге и болне историје развитка“ има, наравио, још таквих места код маркса, али то сад овде није битно битно је, међутим, и то бих одмах нагла- сио, да је марксова критика религије, у цели- ни узета, доста једнострана једнострана му је и сама теза о настанку религије - не зато што материјални, производни, друштвено- економски основи и односи немају везе са религијом или уопште не утичу на њу, него зато што нити се религија изводи из њих ни- ти се да свести на њих религија је много сло- женија појава него наводно „господарење човеком производа његове рођене главе“, слично као што „у капиталистич- кој производњи човеком го- сподари производ рођених му руку“ оваквим присту- пом религији маркс само 42 сретење 1/2008 открива своју сопствену условљеност добом и средином у којој је живео западним капи- талистичким друштвом и његовом „религи- јом“ али не само тиме у марксовом погледу на свет и на религију има не мало аутобио- графског неше ли и за њега самога бити тач- на теза да „вешма околности праве човека не- го човек околности“? можда би, да је имао човечније околности, и сам био човечнији према много чему, па и према религији али није ствар у томе маркс је рано постао атеиста, али његов атеизам није био обичног типа није без раз- лога сергије булгаков (некадашњи оларкси- ста!) писао „о марксу као религиозном ти- пу“ недавно је француски философ морис клавел саветовао хришшанима да не потце- њују маркса ја се с тиме слажем има у марк- су нечега титанског, прометејског, нечега од јеврејина савла, али од савла који није по- стао павле не слажем се с онима који сма- трају да је маркс био само атеиста он је био и више од тога антитеиста он неше уништење или укидање само релгије него и бога „укидање бога“ и јесте његова послед- ња тајна то нам откривају веш и речи и сти- хови младога маркса: „мржња према свим бого- вима ја хошу да поставим себи престо на висинама бацишу рукавицу свему свету осешашу се раван творцу“ итд посреди је, очигледно, космичка, те- ургичка замисао по марксу, изгледа, бог представља директну опасност за свенадле- жно царство човека берђајев је правилно за- пазио атеистички тач- није, антитеистички па- тос код маркса, настао као последица обо- готворења будушег чо- вечанства или, како би рекао достојевски, као прадревна саблазан градње „вавилоноке куле“, то јест као жарка жеља за самообо- готворењем човечанства ту су корени и ме- сијанском карактеру марксове идеологије, ту и корени његових карактеристика за ре- лигију „чудовиште“, „илузија“, „бесмислица“, „илузорна среша“, „куга“, „искривљена свест о свету“, „фантастично остварење човековог биша“ и тако даље све до фамозног, опијума народа“ (ову последњу крилатицу је лењин претворио у „опијум за народ“) ја не мислим сад овде да браним религију @елим само да кажем ово: маркс није добро познавао истинско хришшанство (једно вре- ме је чак веровао да су први хришшани заи- ста „јели децу“!) још мање је познавао пра- вославну цркву ево, на пример, једне његове тираде о хришшанству која то најбоље сведо- чи: „хришшанство је произишло из јевреј- ства оно се опет растворило у јеврејству хришшанство је само привидно превладало реално јеврејство хришшанство је сублим- на мисао јеврејства јеврејство је проста при- мена хришшанства, али је та примена могла постати општом тек након што је хришшан- ство, као готова религија, теоријски доврши- ло самоотуђење човека од себе и од приро- православни мисионар 43 44 сретење 1/2008 де“ (прилог јеврејском питању, ии) а сад и други цитат о православљу: „постоје уствари са- мо два религиозна народа: турци и грчкословеноко становништво турске оба та народа морају про- пасти“ (писмо енгелсу од 3 маја 1854) не бих хтео да коментаришем ова и слична места ни да процењујем њихову научну вредност или рево- луционарност рекао бих само једно: маркс је заиста хтео не само да дру- гачије од других „тумачи свет“ него и да га друтачије од других „измени“ (11 теза о фојербаху) хришшанство, очигледно, није добро „протумачио“, нити га је много изменио - поготову није успео у односу на православно хришшанство а што се тиче света, „мењати“ га још не значи и стварно га схва- тати, нити је његово „мењање“ јемство за његово стварно побољшавање у сваком слу- чају, поједини марксисти признају да би за једну „савремену критику религије“ данас био потребан „нови језик“ протосинђел др атанасије (јевтиш) православни мисионар, 3/1985 православна црква и омладина писмо једног ученика поводом начина писања у црквеној штампи драги мисионару, надам се да ше моје крајње добронамерно писмо бити до краја прочитано и објављено ученик сам из београда никада нисам по- хађао часове веронауке случајно сам до- спео до мисионара, јер га је поштар оставио на погрешну адресу прелиставајуши ваш часопис, хтео бих да вам упутим неке замерке које се односе на начин на који радите свој мисионарски по- сао до пре неког времена сам и читао све- тосавско звонце, а ре- ђе, узимам и п р а в о с л а в љ е отуда се мишљење које шу сад изнети не односи само на вас, одно- сно на ваш часопис, него и на црквену штампу у целини, па и уопште на деловање право- славне цркве међу нама младима знам да право- славна црква не може нарочито да се истакне својим јавним дело- вањем у нашој данашњој друштвеној заједници, али ипак би, у својој штампи и иначе, могла да приђе омладини на много савременији начин ри- мокатоличка црква, морам напоменути, ор- ганизује диско-клубове и разне спортске приредбе морам вам признати да сам 3вонце читао само док је у њему излазио стрип о исусу христу и не сешам се више о чему још зашто, на пример, не бисте објави- ли позитивно мишљење неког поп-певача о веровању у бога? зашто црквене песме за омладину не би могле да се осавремене у об- лику рока, рецимо? надам се да шете ме правилно разумети и да нешете узети за зло ово моје писмо јер, по мом скромном мишљењу, ако се нешто не промени у односу православна црква - омладина, доши ше до изумирања многих црквених институција (мислим, узгред бу- ди речено, да конзервативност и нееластич- ност представља и један од разлога опадања покрета „богомољаца“, о чему је било речи у једном од последњих бројева мисионара, у овој истој рубрици) бојим се чак да би вре- меном могао бити доведен у питање и сам опстанак православне цркве с поздравом владимир симиш, ученик београд православни мисионар, 1/1989 духовни изворни и темељи људских права културно човечанство је 10 децембра 1988 прослављало 40 годишњицу од усва- јања опште декларације уједињених нација о правима човека, а отприлике истовремено, 13 децембра 1988 године, одржано је у београду и прво заседање југословенског форума за људска права и прав- ну сигурност грађана, чији члан је и писац ових редака наша средства јавног извештавања су тим поводом дала снажан публицитет тематици људ- ских права и слобода, а органи- зоване су и многе пригодне јав- не трибине, семинари и други скупови, у циљу развијања и неговања свести о правима човека у нашем друштву православни мисионар не може бог зна шта да допри- несе у томе правцу, али сма- тра својом дужношшу да чи- таоце подсети на ону димензију људских права о којој се у јавности мало зна и говори, а која представља саму суштину, духовну потку и основу, па и извор читаве теме без цркве, односно без два хиљадугодишта хришшанске ере у историји човечанства, разговор о неприкосновеним правима сва- кога људскога биша не само што не би био природан и сам по себи разумљив него би, напротив, био незамислив чињеница да је тема људских права добила своје неотуђиво место у свести и савести човечанства као це- лине неоспорна је заслуга хришшанских цр- кава, које су је најпре наследиле, кроз стари завет, од древног израиља, а затим, допуњену, обогашену, развијену, пренеле свим народима, хри- шшанским непосредно, а не- хришшанским посредно откуд уопште потичу права човека? и за- што су она света и неприкосновена, неодузи- мива и начелно ненарушива? отуд и зато што човек није само „појединац“ („индиви- дуа“), „грађанин“, „правни субјект“ или не- што друго него, пре свега, личност, жива, слободна и одговорна личност без слободе и одговорности нема личности и обрнуто без личности нема људскога друштва или заједнице, али, исто тако, мимо друштва, без узајамног општења, ван заједни- це нема личности појам личности оста- је, међутим, несхватив без истине, дате нам у божјем откривењу, а за- писане веш на самоме почетку светога писма, да је човек саздан „по слици и прилици“ божјој - да је он боголико бише, жива икона божијачовек је личност и друштвено бише зато што бог творац јесте света тројица - три личности у једноме бишу у боголикости и бого- сличности, дакле, налази се извор апсолутне вредности, слободе и достојанства људскога биша, па, према томе, и његових права као спољашњег израза тих битних датости људске природе из супротног виђења чове- ка - рецимо онога где је он еманација без- личног апсолута (неке нехришшанске рели- гије) или детерминисани, неодободни про- извод природе и друштва (материјализам, еволуционизам, марксизам) - није лако изве- сти тврђење о човеку као главној вредности и светињи у оквиру свега што постоји и још нешто: првобитна природна боголи- кост човекова се у јеванђељу, у новозаветној стварности цркве, развија у реалну благодатну охристовљеност хришшанин је брат христов и тиме син божји он је христос (помазаник божји) по благодати, по дару љ�

Свеска: 299 | 50 година Мисионара
... ИЗЛАЗИ ШЕСТ ПУТА ГОДИШњЕ ЦЕНА 90 ДИНАРА ПРАВОСЛАВНИ ПРАВОСЛАВНИ ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2008 Фотографија на насловној страни корице: Света Тајна Крштења Фотографија на другој страни корице: његова Светост Патријарх српски Г Павле Фотографија на трешој страни корице: Манастир Острог ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР Јануар / фебруар 2008 Реч уредника Јубилар ни број Мисионара 2 - 3 Сведок Христов Чудесни догађаји и поуке старца Порфирија 4 - 5 Реч пастира Млади на путу литургијског живота 6 - 7 Светосаве Свети Сава - савременик и свевременик 8 - 9 На путу Богопознања Светосавље у богословљу авве Јустина Новог 10 - 11 Православље и родољубље Светосавље - синтеза две највеше Заповести 12 - 13 Црква и држава Шта је то хришшански национализам? 14 - 16 Богослужбени живот Цркве Црквена јерархија 17 Црква и интелигенција Световно образовање Светог Василија Великог 18 - 19 Хришшанство и наука Наука у вери и вера у науци 20 - 22 Јубилеј Мисионара Избор текстова раније објављених у Мисионару 23 - 46 Хришшанство као практична философија Потрага за идентитетом 47 - 48 Веронаука Млади и веронаука 48 - 50 Мисија Цркве Верско добротворно старатељство - служба Цркве 51 - 53 Веронаука за децу Начин преношења верске поруке деци 54 Црква као литургијска заједница Идентитет у заједништву 55 - 56 Црква и медији (Зло)употреба медија 56 - 58 Православна васељена Православље у арапском свету 58 - 60 Црква и савремене технологије Презентације парохијских храмова 60 - 61 Православни интернет 62 Из потпуно другачијег угла Big Brother all over Bascar 63 - 64 Биг Бротхер алл овер Башчаршија Фотографија на полеђини корице: Схолија о црквеној јерархији (Св Максим Исповедник) Пред Вама је јубиларни број Православног мисионара којим се обележава 50- годишњица његовог непрекидног излажења Друштвено окружење у коме је покренут овај часопис пре пет деценија није било нимало наклоњено мисионарској активности Цркве Напротив, отворено антицрквени и антаго- нистички став тадашњег комунистичког режима није давао ни пуно наде за успех ни много просто- ра за рад Ипак, одважност људи који су га покренули и водили, упорност њихових сарадника на том пољу, свест о мисионарској одговорности пред Богом и родом, благодашу Божјом су учинили да пројекат Православни мисионар заживи и пружи вишедеценијске плодове У том погледу, осешамо се дужним да поменемо претходне уреднике и сараднике нашег часописа, кроз посебан део овог броја у коме је објављен из- бор текстова ранијих издања Подразумева се да је због ограничености простора било немогуше поново објавити све текстове који су нам се чинили погодним за ову сврху, али то нам и није био циљ - кроз хронолошки след чланака пре свега смо желе- ли да направимо спој прошлости и садашњости и да укажемо на значај труда наших претходника за савремена питања којима намеравамо да се бавимо Да бисмо дали заслужену пажњу ауторима који су некада писали за Православни мисионар, убудуше шемо у оквиру рубрике Сешања објављивати по један изабрани текст из старих бројева Недавном одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, а на предлог Епископа жичког Хрисостома, Православни мисионар је постао мисионарско гласило УРЕ\ИВАЧКИ ОДБОР: Председник Мисионар Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботиш Оперативни уредник Бранимир Нешиш Технички уредник М Р Марковиш Секретар редакције Лидија Глишић Излази