-АМЕРИКАНЦЕ-
1
Свеска: 312 | Црквени празници
...је и оснивач поменутог института овај институт је временом заАМЕРИКАНЦЕ
📌
постао оно што је ватикан за римокатоли-
ке, а мека за муслимане – место ходоча-
шћа, место крајње одреднице
јужно од полуострва монтер
...је и оснивач поменутог института овај институт је временом за
МЕТА инфо: Р:18195 К:145245 Д:80
 | Свеска 312 |
Свеска: 312 | Црквени празници
... племена калифор- нијских индијанаца есалена, тач- није на простору индијанског гробља, настао је 60-их година 20 века институт есален као „алтернативни еду- кативни центар посвећен истраживању људских потенцијала“ у прошлом броју смо поменули мајкла марфија, који је и оснивач поменутог института овај институт је временом за американце постао оно што је ватикан за римокатоли- ке, а мека за муслимане – место ходоча- шћа, место крајње одреднице јужно од полуострва монтереј, на обали мора код биг-сура смештен је институт есален са 48 хектара вртова централно место је купалиште изграђено у гребену, у које се слива вода из геотермалног извора све то овај простор чини подобним да на њему настане и развије се оно што „није религија, али је ипак нешто религиозно; није филозофија, али је свакако визија човјека и свијета; није знаност, али се темељи на ’знанственим’ законима“ (вјесник, 1422003) могли бисмо додати да ново доба може- мо видети као религију, али без „институ- ције“, без религиозних ритуала и обреда нити светковина но, вратимо се на обалу мора ово место су на самом почетку обе- лежила следећа имена: писац алдус хик- сли, приповедач и поета џек керуак, антрополог и писац карлос кастанеда познат по делу учење дон хуана, водећи оснивач гешталт-терапије фредерик перлс, психолог абрахам маслов, теолог пол тилих, митолог џозеф кемпбел, др ида ролф, која је развила нову методу масаже с циљем интеграције ума и тела и други а сви они, али и они који су дошли после њих, воде се једном крилатицом, а то је да „нико не отима заставу“, што зна- чи да је свака религија, тренутна мода или идеја једнако заступљена све док не поку- ша да доминира или искључи друге па ипак, ново доба поприма облик некакве невидљиве религије (ј ђорђевић, 2001, 95), коју појединци почињу да доживљавају као некакву врсту могућег „спасења“ могли бисмо на први поглед рећи да је ово једна идеја слободе, где су сви једнаки и нико није први али, не дајмо се завара- ти ново доба је конзервативна идеологија и једно тоталитарно настојање овај кон- зервативни став ново доба добија од постмодерног одрицања од „апсолутне истине, објективности, безвремених моралних вредности, научног истражива- ња“ (eagleton, 2005, 24) а тоталитарно је управо због тога што другачије разми критички водич кроз new age 56 l православни мисионар l 2/2010 шљање и веровање није подобно, а још мање пожељно у новије време се у свету, а и код нас појављује све већи број огранака алтерна- тивне медицине да будемо прецизнији – под овим се не подразумева народна меди- цина, заснована на предању наших праба- ка и прадека, који су своје укућане лечили биљем сакупљених са планина које их окружују, већ алтернативна медицина која у себе укључује један такозвани холистич- ки приступ ово оставља простор да ново доба кокетира како са онима који се изја- шњавају као верници, тако и са онима који за себе тврде да то нису оно спонта- но у себе сажима фолклорну традицију дајући јој постмодерни смисао и карактер током 60-их и 70-их кроз институт еса- лен је прошао скоро сваки тренд у психо- логији и сваки нови вид алтернативне медицине сâм есален је играо кључну улогу у увођењу источне или холистичке медицине у амерички систем једна од основних идеја института била је да чове- ку омогући да ослободи своје тело и дух, да прекине са навикама које му намеће околина остварите своје ја, користите своју стваралачку моћ, учите брзо, кори- стите мапе ума, размишљајте позитивно, проширите сопствену свест, заузврат, све што је институт створио заробило је савреме- ног човека не дајући му истину сви ти курсеви тран- сформативне снаге емоција, таи-масаже, пронађи себе кроз уметност, пермакулту- ра, ненасилне комуникација, само пома- жу да човек отупи ново доба руши поро- дице, руши сродство, руши културне еле- менте народа и традиција а све то није бесплатно купите своје здравље, купите своју свест, остварите свој људски потен- цијал тако што ћете курс који траје 28 дана платити 1500 долара а све ово да бисте се припремили за доба водолије, коме идемо у сусрет згазићемо доба рибе и ући ћемо у хармонију – вичу поборници новог доба а то доба рибе, како га они називају, то је доба хришћанства, које они желе да згазе ту мрежу многобројних мрежа које за циљ имају преображење друштва, према верне- ту, чине: верске традиције (посебно источ- њачке религије, религије америчких инди- јанаца и слично), групе које раде на проши- рењу свести и развоја људског потенцијала, модерни езотеризам, гноса и тражење односа између науке и духовности, пара- нормално, магија, па и сатанизам као што даворка турк наводи у свом чланку – уче- ње о новом добу припада апокалиптичном менталитету као филозофији краја света и делатног почетка будућности, нове фазе у историји човечанства m у следећем броју читаћете критички осврт на холистичку медицину 56 l православни мисионар l 2/2010 март/април 2010 l православни мисионар l 57 без обзира на то из које групе потичу (псеудохришћанске, псеудохиндуи- стичке) све секте су свој систем изградиле на тајновитости и помањкању одговарајућих информација о њиховом постојању и активностима приоритетан задатак за државу мора бити доношење закона који ће спречити да се религија користи као параван за противзаконске активности, као и да се вође секти мешају у лични интегритет својих следбеника, у њихове емотивне, културне или пословне односе и, наравно, у њихову имовину таква мешања треба класификовати као прекршај, и власти морају да повећају при- смотру свих асоцијација које показују знаке деструктивних секти проверавајући њихов рад и кажњавајући их због противзакон- ског деловања ако деци није дозвољено да похађају школу, да примају одговарајући медицински третман или ако секте оснива- ју своје „здравствене центре“, којима своје следбенике удаљавају од медицинске прак- се спољног света – надлежне власти морају да реагују пажња јавности веома је важно привући пажњу јавности и указати пажњу на овај проблем, а медији- ма који би на темељима хришћанске љуба- ви приступили жртвама секти, а са довољ- ном дозом мудрости и разума и без страха ове појаве и збивања назвали правим име- ном треба придати посебну важност права терапија може бити успостављена само правилном и благовременом дијагнозом свештеник владимир вићентијевић црква христова и верске секте уобичајена подела секти по корену њиховог учења јесте напсеудохришћанске, псеудо- хиндуистичке, синкретистичке и сатани- стичке, а овде свакако треба сврстати и разне комерцијалне култове верске секте верске секте 58 l православни мисионар l 2/2010 уобичајена подела секти по корену њихо- вог учења јесте на псеудохришћанске, псеу- дохиндуистичке, синкретистичке и сатани- стичке, а овде свакако треба сврстати и разне комерцијалне култове псеудохришћанске секте псеудохришћанске секте су оне које за основу свога учења имају хришћанство, које тумаче на чисто рационалним основа- ма, индивидуално, према сопственом нахођењу своје учење су углавном усме- рили према старим, болесним и усамље- ним лицима, а као своју понуду првен- ствено износе заједничко читање библије, друштво, заштиту и лечење пропаганду остварују путем летака, часописа, разних књижица и, најчешће, у непосредном кон- такту „мисионаре“ од врата до врата, испред школа, обданишта, дечијих вртића и на сваком другом месту где се окупља већи број људи циљ њиховог учења јесте да заплаше, дестабилизују и определе „кандидате“ за приступ секти „која вас једино може спаси- ти“ стога подсећају на апокалиптичне догађаје из светог писма – на болести, ратове, непогоде, зло, мржњу и предвиђају скори крај света користе људску лаковер- ност и верску необразованост и тако оства- рују своју ђавољу мисију њихово учење негира готово све хришћанске догме и представљају васкрсење свих јереси које су осуђене на васељенским саборима њихов „мисионарски рад“ осмишљавају тимови стручњака на челу са психолозима који зло- употребљавају технике људског мозга на првом сусрету желе да нас фасцини- рају својим отргнутим цитатима из светог писма и увек имају спреман одговор на нај- већи број наших питања вешто манипули- шу нашим осећањима и постепено постају наши идоли и врховни ауторитети своју организацију вешто величају као идеалну – где владају слога, хармонија, љубав – а на уштрб цркве, где се позивају на грешност свештенослужитеља и разне измишљене малверзације често се позивају на аутори- тете или црквене великодостојнике који су признали и прихватили тачност њиховог учења, али „њихова имена из оправданих разлога морају чувати у тајности“ велику пажњу поклањају „мисионар- ском раду“, а на својим састанцима у дета- ље увежбавају методе придобијања нових чланова користећи при томе сва сазнања психологије, психоанализе и психотерапи- је доводећи своју мимику, гестикулацију и, наравно, неопходни осмех на раван дресу- ре љубазност, учтивост, елегантност, као и научени цитати из светог писма имају за циљ да фасцинирају слушаоца, да остваре психолошки ефекат њихова брига за наше спасење усмерена је да нас гане и побуди на размишљање, а узимање на почетку бесплатне литературе представља само позив за наредни сусрет при следећем дружењу неизоставно ће уследити позив на необавезни долазак на њихов састанак или неко предавање, а тамо ћемо бити окружени пажњом и љубављу многи ће прићи да се поздраве баш са нама биће задивљени, очарани нашим коментарима, нашим погледом на поједина збивања – макар се радило о спорту и временској прогнози биће фасцинирани јер знамо да је у јануару снег на копаонику или то да је партизан напо- кон добио новог тренера циљ је добро осмишљен – сваког ново- придошлог прихватити са највећом пажњом и хранити његову сујету чути од десетине лица (које можда први пут видите у животу) како сте лепи, згодни и надасве паметни, а све за једно вече, морамо при- знати да годи људској сујети сваки наш поглед, покрет и гест ће те вечери бити вешто праћени од лица која имају баш то задужење веома перфидно ће открити слабу кари- ку у нашем одрастању (било да је то рани губитак једног родитеља, или његова пре- терана строгост или, пак, благост) и онда ће покушати да нам управо они надокнаде тај недостатак жеља да будемо јединстве- ни, непоновљиви, да волимо и будемо вољени – биће задовољена на тим првим „дружењима“ библијски цитати сваку своју радњу и поступак ће поткре- пити одређеним цитатом из библије изра- зимо ли те вечери жељу да причамо о спортским темама, неће бити проблема – свето писмо старог завета ће бити позва- но у помоћ као добар спортски приручник но, чему спорт када 24 и 25 глава матеје- вог јеванђеља говоре о нечему што само што није наступило без присиле, вешто и крајње лукаво почињемо облачити њихов дрес и полако постајемо симпатизери, а потом и ватрени навијачи њихових боја у нама се полако рађа жеља да и ми тако вешто почнемо баратати библијским цитатима, и можда се тек тада сетимо да у своме дому и ми има- мо неко старо, од деде сачувано и зубом времена пожутело свето писмо али пре него што та помисао заживи у нашем срцу, од њих ћемо добити на дар ново, свеже штампано, са лепшим мирисом дивне штампарије за сваки случај можда ћемо, тражећи ону дедину, на њој видети печат црквени или потпис пароха или, још горе, подвучени цитат који баш њима самима противуречи, те ћемо тако сазнати да су и наши дедови знали за те вукове у кожи јагњећој жељни да спознају бога (а већина младих данас, на жалост, и одлази у секте са искреном намером да спозна бога), веома касно схвате да су те златне стазе само пут до пакла помоћна литература која даје упут- ства како треба читати свето писмо вешто је написана, и то тако да наше мисли увек буду заокупљене апокалиптичним темама, а наша пажња усмерена само ка одређеним цитатима, истргнутим из контекста та наводно помоћна литература која олакшава читање јесте главна водиља, која полако почиње да формира свест својих конзуме- ната мењајући пређашње навике (исхрану, облачење) почињу да мењају и своје прија- теље, а своју биолошку породицу замењују заједницом бунт родитеља постаје још већи подстицај за тражњење уточишта у секти јер, ето, само вас они разумеју и само вас они могу утешити придобијање нових чланова постаје животни мото, сатница полако истиче и бележницу је потребно што више попуни- ти за то време вође врше групни притисак у циљу брисања идентитета и потирања ја-осећања уз подстицање ми-осећања, чиме се појачава повезаност са групом, а све ради продубљивања јаза са породичном и социјалном средином полако, али сигур- но губи се здравље – и физичко и душевно појединац полако тоне у неповрат врата секти се лако отварају, али у једном правцу – излаз је тежак, некада готово немогућ m аутор је свештеник при цркви рођења светог јована крститеља у београду 60 l православни мисионар l 2/2010 зашто ићи у цркву, „који је њен смисао?“, „да ли ме она случајно не враћа у прошлост, у неко мрачно доба?“, „да ли ме одваја од друштва?“, „колико је све то повезано са реалним животом?“ ова и многа друга питања поставља данас млад човек размишљају- ћи о свом односу према цркви како наћи прави одговор који би задовољио младог човека данашњице, а да се он не своди само на причу о традицији, нацио- нализму и на ону чувену „ваља се“ нај- лакше је критиковати младе и говорити како су на странпутици, како су непослу- шни, лењи, безвољни, неамбициозни, тврдоглави, а не размишљати о узроци- ма свега тога шта је то што нашу омла- дину тера да буде таква каква јесте? због чега су такви? колико су им посведочене праве вредности од стране неких прет- ходних генерација? колико им је на пра- ви начин посведочен живот цркве? да ли се од омладине можда много очекује и намеће им се велики јарам, а они који то траже ни сами све то не извршавају? православље и млади на ова и многа друга питања вероучите- љи из ваљева су у претходних годину дана покушали да дају одговоре организујући циклус предавања „православље и млади“ у ваљевском омладинском центру иници- јатива за ова предавања је потекла од тада- шњег директора господина милана богуто- вића и ђакона саше ђурђевића и дејана трипковића гости на овим трибинама су биле јавне личности, успешне у својим про- фесијама, које су се трудиле да своје цркве- но искуство посведоче младим ваљевцима у организацији, вероучитељима су помага- ли ученици веронауке, из ваљевских сред- ђакон дејан трипковић ваљевска епархија и млади представљамо вам март/април 2010 l православни мисионар l 61 њих школа многи од уче- ника су и активни чланови литургијских заједница у којима своје таланте несе- бично дарују цркви у ваљеву не постоји нека институционализована пра- вославна омладинска орга- низација, већ доста младих који већ долазе на литурги- ју и учествују на различите начине у њој: певају за пев- ницом, чтецирају и, што је најважније, оно што су доживели у цркви сведоче својим друговима у школи и позивају све „дођи и види“ (јн 1, 46) учесници гости на досадашњим трибинама су били: бошко обрадовић, уредник часопи- са двери српске који је говорио на тему „има ли живот смисла?“; ђакон ненад илић „познајемо ли растка?“; психолог др влајко пановић, капетан зоран луковић и андреј протић на тему „секте и други облици зависности“; др влајко пановић „наркоманија“; музичар слободан тркуља „вера, таленат, музика“, академик владе- та јеротић, новинар александар гајшек и слободан тркуља су говорили на тему „шта је то досада?“; глумац небојша дугалић „глумац на раскршћу путева“; др светомир бојанин „гордијев чвор младо- сти“ – промоција књиге; мирјана булато- вић је на часовима веронауке у ваљевској гимназији говорила о наркоманији кроз своју књигу „ђаво у праху“, редитељ доку- ментарне серије „заборављени умови србије“ петар станојловић „редитељ на раскршћу путева“; новинар некадашњег трећег канала ртс-а маја радонић „нови- нар на раскршћу путева“, ипођакон дими- трије плећевић, дипломирани еколог, одр- жао је предавање на тему „хришћанство као изазов младима“, протојереј др милош весин, професор на богословском факул- тету спц у либертивилу, „зашто је толи- ко много гнева међу нама?“, протојереј љубивоје стојановић и протојереј- ставрофор миодраг петровић, уредник новине православље, представили су доку- ментарни филм „литургија пређеосвеће- них дарова“ сви гости су говорили о свом искуству вере и покушали су да га поделе са младима иницијативом ђакона саше ђурђевића организован је хуманитарни соло-концерт слободана тркуље „музика са петнаест инструмената“ за обнову цркве покрова пресвете богородице у ваљеву, који је уједно и један од најквалитетнијих културних догађаја у ваљеву у претходној години сва ова дешавања утичу на младе у ваљеву да се заинтересују за нашу веру, а оне који иду у цркву да је још више ојача- ју предавања се настављају у наредном периоду и она сама себи нису циљ њихо- ва је улога у томе да доведу човека до нај- присније заједнице са богом у светом причешћу у литургији m 62 l православни мисионар l 2/2010 мисли благо теби ако хоћеш да ти дан буде леп, назови га лепим, па га и учини лепим ако хоћеш да ти дан буде користан, назови га тако и учини га таквим ниједан дан нема моћ над човеком, него је човеку дато да овлада даном и да га за себе искористи стави дан преда се и слу- жи се њим не дај му да пролази по својој инерцији, него га усмери по своме хтењу све зависи од тебе, све је у твојим рукама само ако хоћеш, све можеш! али само ако стварно хоћеш назови дану „добар дан“ и потруди се да он буде добар до краја и биће „благо теби“ побуна човек је побуњеник – зашто да ми отац брани ово? – зашто да ми лекар брани оно? – зашто да ми бог, уопште, нешто брани? онај који је на небесима први подигао побуну, наставља и на земљи да диже побуне очигледно је побуна онтолошке природе, чим је и на земљи настављена да није таква, бог би је ђаволу опростио али она је онтолошка и не увлачи жаоку буни све људе на земљи у жељи да их обезличи ко је побуњеник, он више није истинска личност јер се буни против бога, који га је из љубави створио као личност и држи га личносним и есхато- лошким а човек – све док својом љуба- вљу узвраћа на ту божанску љубав, све дотле постоји као вечна, есхатолошка личност љубав је залог вечног постојања личности чим се побуни и окрене од бога, тиме се приклања ђаволу, који је негативна, богомрска, пролазна и привре- мена личност; и човек постаје иста таква личност, која је побуном сама лишила онтолошког постојања сопствену личност своју побуну ђаво је подметнуо и првим људима у рају и успео је да им подвали колико је страшна и душепогубна ова под- вала доказ је страшна и искупитељна жртва христова та жртва је директна интервенција божија, дело страдалне љубави ради опроштаја побуне и пада првоствореног човека, који повуче собом сву створену твар m радмила грујић размишљања у тишини март/април 2010 l православни мисионар l 63 празник празног гроба или празне главе и срца? г осподо и даме, сестре и браћо, суо- чите се са истином: у нашем јад- ном, пардон, јавном дискурсу пра- зновати значи: ленствовати, не радити, губити време, јести, јести и јести, пити, пити и пити! и ништа више наравно, постоје суптилне разлике: за божић пра- се, за васкрс јагње итд да ли је то про- блем? не!!! за многе међу нама, чини ми се, то је једино што се не може проблема- тизовати само што ипак остаје једна зач- кољица: изгледа да такво празновање нема много веза са хришћанством! међу- тим, то и није проблем јер изгледа да за то нико и не мари нисмо ли ми, браћо и сестре, „православни“ (а не просто и само некакви хришћани) зато што једемо свињетину за разлику од?! наравно, рећи ће неко, није све баш тако црно мислим, на западу се божић, реци- мо, претворио у рекламну кампању кока- коле и зато га славе сви, наравно, пошто сви верују у кока-колу, а то није случај са рођењем сина божијег но, то што може бити још мрачније, не значи да није довољ- но и преко мере црно степени црнила се, наравно, разликују: неко не ради (=празну- је) и не размишља, неко не ради зато што се постоје људи, не баш бројни, који празнују јер је за њихчитав свет празник – дар љубави божије за њих је наше истинско постојање онај празник који долази, осми дан, а наши мали празници објава тог великог из другачијег угла свештеник вукашин милићевић плаши да ће га бог, тај страшни комесар за (сује)верска питања, казнити, или ће, пак, што је још маштовитије, казнити некога од његових потомака – притиснете погрешно дугме на веш-машини и ваш потомак у време аватара страда у интергалактичком саобраћају, на први поглед изненада и без повода али не знају они да је баба вишња заборавила на михољске задушнице и опрала веш или, далеко било, зашила дуг- ме опет, неко не ради јер је то део тради- ције, а традицију прихватамо зато што је, рецимо, лепа и о томе опет много не раз- мишљамо јер се бавимо питањима правог живота, оног који се да избројати постоје, пак, и људи, не баш бројни, који празнују јер је за њих читав свет празник – дар љубави божије за њих је наше истинско постојање онај празник који долази, осми дан, а наши мали празници објава тог великог празници су за њих тако- рећи један транзициони, да не кажем пасхални феномен, пројава радости којој се већ сада и овде не може одолети неки скроман и ненаметљив свет, необичан да, постоје и такви и, шта даље? стога дакле, уђите сви у радост господа свога; и први и други, пла- ту примите; богати и убоги, јед- ни с другима ликујте; уздржљивци и лењивци, дан поштујте; ви који сте постили и ви који нисте постили, веселите се данас! трпе- за је препуна, наслађујте се бога- то сви! теле је угојено; нека нико не изиђе гладан; сви уживајте у богатству доброте! нека нико не оплакује сиромаштину, јер се јави опште царство нека нико не тугује због грехова, јер опроштај засија из гроба нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи спаситељева смрт: угаси је онај кога је она држала, заплени ад онај који сиђе у ад, угорча се ад окусивши тело његово нема даље христос васкрсе!
... племена калифор- нијских индијанаца есалена, тач- није на простору индијанског гробља, настао је 60-их година 20 века институт есален као „алтернативни еду- кативни центар посвећен истраживању људских потенцијала“ у прошлом броју смо поменули мајкла марфија, који је и оснивач поменутог института овај институт је временом за американце постао оно што је ватикан за римокатоли- ке, а мека за муслимане – место ходоча- шћа, место крајње одреднице јужно од полуострва монтереј, на обали мора код биг-сура смештен је институт есален са 48 хектара вртова централно место је купалиште изграђено у гребену, у које се слива вода из геотермалног извора све то овај простор чини подобним да на њему настане и развије се оно што „није религија, али је ипак нешто религиозно; није филозофија, али је свакако визија човјека и свијета; није знаност, али се темељи на ’знанственим’ законима“ (вјесник, 1422003) могли бисмо додати да ново доба може- мо видети као религију, али без „институ- ције“, без религиозних ритуала и обреда нити светковина но, вратимо се на обалу мора ово место су на самом почетку обе- лежила следећа имена: писац алдус хик- сли, приповедач и поета џек керуак, антрополог и писац карлос кастанеда познат по делу учење дон хуана, водећи оснивач гешталт-терапије фредерик перлс, психолог абрахам маслов, теолог пол тилих, митолог џозеф кемпбел, др ида ролф, која је развила нову методу масаже с циљем интеграције ума и тела и други а сви они, али и они који су дошли после њих, воде се једном крилатицом, а то је да „нико не отима заставу“, што зна- чи да је свака религија, тренутна мода или идеја једнако заступљена све док не поку- ша да доминира или искључи друге па ипак, ново доба поприма облик некакве невидљиве религије (ј ђорђевић, 2001, 95), коју појединци почињу да доживљавају као некакву врсту могућег „спасења“ могли бисмо на први поглед рећи да је ово једна идеја слободе, где су сви једнаки и нико није први али, не дајмо се завара- ти ново доба је конзервативна идеологија и једно тоталитарно настојање овај кон- зервативни став ново доба добија од постмодерног одрицања од „апсолутне истине, објективности, безвремених моралних вредности, научног истражива- ња“ (eagleton, 2005, 24) а тоталитарно је управо због тога што другачије разми критички водич кроз new age 56 l православни мисионар l 2/2010 шљање и веровање није подобно, а још мање пожељно у новије време се у свету, а и код нас појављује све већи број огранака алтерна- тивне медицине да будемо прецизнији – под овим се не подразумева народна меди- цина, заснована на предању наших праба- ка и прадека, који су своје укућане лечили биљем сакупљених са планина које их окружују, већ алтернативна медицина која у себе укључује један такозвани холистич- ки приступ ово оставља простор да ново доба кокетира како са онима који се изја- шњавају као верници, тако и са онима који за себе тврде да то нису оно спонта- но у себе сажима фолклорну традицију дајући јој постмодерни смисао и карактер током 60-их и 70-их кроз институт еса- лен је прошао скоро сваки тренд у психо- логији и сваки нови вид алтернативне медицине сâм есален је играо кључну улогу у увођењу источне или холистичке медицине у амерички систем једна од основних идеја института била је да чове- ку омогући да ослободи своје тело и дух, да прекине са навикама које му намеће околина остварите своје ја, користите своју стваралачку моћ, учите брзо, кори- стите мапе ума, размишљајте позитивно, проширите сопствену свест, заузврат, све што је институт створио заробило је савреме- ног човека не дајући му истину сви ти курсеви тран- сформативне снаге емоција, таи-масаже, пронађи себе кроз уметност, пермакулту- ра, ненасилне комуникација, само пома- жу да човек отупи ново доба руши поро- дице, руши сродство, руши културне еле- менте народа и традиција а све то није бесплатно купите своје здравље, купите своју свест, остварите свој људски потен- цијал тако што ћете курс који траје 28 дана платити 1500 долара а све ово да бисте се припремили за доба водолије, коме идемо у сусрет згазићемо доба рибе и ући ћемо у хармонију – вичу поборници новог доба а то доба рибе, како га они називају, то је доба хришћанства, које они желе да згазе ту мрежу многобројних мрежа које за циљ имају преображење друштва, према верне- ту, чине: верске традиције (посебно источ- њачке религије, религије америчких инди- јанаца и слично), групе које раде на проши- рењу свести и развоја људског потенцијала, модерни езотеризам, гноса и тражење односа између науке и духовности, пара- нормално, магија, па и сатанизам као што даворка турк наводи у свом чланку – уче- ње о новом добу припада апокалиптичном менталитету као филозофији краја света и делатног почетка будућности, нове фазе у историји човечанства m у следећем броју читаћете критички осврт на холистичку медицину 56 l православни мисионар l 2/2010 март/април 2010 l православни мисионар l 57 без обзира на то из које групе потичу (псеудохришћанске, псеудохиндуи- стичке) све секте су свој систем изградиле на тајновитости и помањкању одговарајућих информација о њиховом постојању и активностима приоритетан задатак за државу мора бити доношење закона који ће спречити да се религија користи као параван за противзаконске активности, као и да се вође секти мешају у лични интегритет својих следбеника, у њихове емотивне, културне или пословне односе и, наравно, у њихову имовину таква мешања треба класификовати као прекршај, и власти морају да повећају при- смотру свих асоцијација које показују знаке деструктивних секти проверавајући њихов рад и кажњавајући их због противзакон- ског деловања ако деци није дозвољено да похађају школу, да примају одговарајући медицински третман или ако секте оснива- ју своје „здравствене центре“, којима своје следбенике удаљавају од медицинске прак- се спољног света – надлежне власти морају да реагују пажња јавности веома је важно привући пажњу јавности и указати пажњу на овај проблем, а медији- ма који би на темељима хришћанске љуба- ви приступили жртвама секти, а са довољ- ном дозом мудрости и разума и без страха ове појаве и збивања назвали правим име- ном треба придати посебну важност права терапија може бити успостављена само правилном и благовременом дијагнозом свештеник владимир вићентијевић црква христова и верске секте уобичајена подела секти по корену њиховог учења јесте напсеудохришћанске, псеудо- хиндуистичке, синкретистичке и сатани- стичке, а овде свакако треба сврстати и разне комерцијалне култове верске секте верске секте 58 l православни мисионар l 2/2010 уобичајена подела секти по корену њихо- вог учења јесте на псеудохришћанске, псеу- дохиндуистичке, синкретистичке и сатани- стичке, а овде свакако треба сврстати и разне комерцијалне култове псеудохришћанске секте псеудохришћанске секте су оне које за основу свога учења имају хришћанство, које тумаче на чисто рационалним основа- ма, индивидуално, према сопственом нахођењу своје учење су углавном усме- рили према старим, болесним и усамље- ним лицима, а као своју понуду првен- ствено износе заједничко читање библије, друштво, заштиту и лечење пропаганду остварују путем летака, часописа, разних књижица и, најчешће, у непосредном кон- такту „мисионаре“ од врата до врата, испред школа, обданишта, дечијих вртића и на сваком другом месту где се окупља већи број људи циљ њиховог учења јесте да заплаше, дестабилизују и определе „кандидате“ за приступ секти „која вас једино може спаси- ти“ стога подсећају на апокалиптичне догађаје из светог писма – на болести, ратове, непогоде, зло, мржњу и предвиђају скори крај света користе људску лаковер- ност и верску необразованост и тако оства- рују своју ђавољу мисију њихово учење негира готово све хришћанске догме и представљају васкрсење свих јереси које су осуђене на васељенским саборима њихов „мисионарски рад“ осмишљавају тимови стручњака на челу са психолозима који зло- употребљавају технике људског мозга на првом сусрету желе да нас фасцини- рају својим отргнутим цитатима из светог писма и увек имају спреман одговор на нај- већи број наших питања вешто манипули- шу нашим осећањима и постепено постају наши идоли и врховни ауторитети своју организацију вешто величају као идеалну – где владају слога, хармонија, љубав – а на уштрб цркве, где се позивају на грешност свештенослужитеља и разне измишљене малверзације често се позивају на аутори- тете или црквене великодостојнике који су признали и прихватили тачност њиховог учења, али „њихова имена из оправданих разлога морају чувати у тајности“ велику пажњу поклањају „мисионар- ском раду“, а на својим састанцима у дета- ље увежбавају методе придобијања нових чланова користећи при томе сва сазнања психологије, психоанализе и психотерапи- је доводећи своју мимику, гестикулацију и, наравно, неопходни осмех на раван дресу- ре љубазност, учтивост, елегантност, као и научени цитати из светог писма имају за циљ да фасцинирају слушаоца, да остваре психолошки ефекат њихова брига за наше спасење усмерена је да нас гане и побуди на размишљање, а узимање на почетку бесплатне литературе представља само позив за наредни сусрет при следећем дружењу неизоставно ће уследити позив на необавезни долазак на њихов састанак или неко предавање, а тамо ћемо бити окружени пажњом и љубављу многи ће прићи да се поздраве баш са нама биће задивљени, очарани нашим коментарима, нашим погледом на поједина збивања – макар се радило о спорту и временској прогнози биће фасцинирани јер знамо да је у јануару снег на копаонику или то да је партизан напо- кон добио новог тренера циљ је добро осмишљен – сваког ново- придошлог прихватити са највећом пажњом и хранити његову сујету чути од десетине лица (које можда први пут видите у животу) како сте лепи, згодни и надасве паметни, а све за једно вече, морамо при- знати да годи људској сујети сваки наш поглед, покрет и гест ће те вечери бити вешто праћени од лица која имају баш то задужење веома перфидно ће открити слабу кари- ку у нашем одрастању (било да је то рани губитак једног родитеља, или његова пре- терана строгост или, пак, благост) и онда ће покушати да нам управо они надокнаде тај недостатак жеља да будемо јединстве- ни, непоновљиви, да волимо и будемо вољени – биће задовољена на тим првим „дружењима“ библијски цитати сваку своју радњу и поступак ће поткре- пити одређеним цитатом из библије изра- зимо ли те вечери жељу да причамо о спортским темама, неће бити проблема – свето писмо старог завета ће бити позва- но у помоћ као добар спортски приручник но, чему спорт када 24 и 25 глава матеје- вог јеванђеља говоре о нечему што само што није наступило без присиле, вешто и крајње лукаво почињемо облачити њихов дрес и полако постајемо симпатизери, а потом и ватрени навијачи њихових боја у нама се полако рађа жеља да и ми тако вешто почнемо баратати библијским цитатима, и можда се тек тада сетимо да у своме дому и ми има- мо неко старо, од деде сачувано и зубом времена пожутело свето писмо али пре него што та помисао заживи у нашем срцу, од њих ћемо добити на дар ново, свеже штампано, са лепшим мирисом дивне штампарије за сваки случај можда ћемо, тражећи ону дедину, на њој видети печат црквени или потпис пароха или, још горе, подвучени цитат који баш њима самима противуречи, те ћемо тако сазнати да су и наши дедови знали за те вукове у кожи јагњећој жељни да спознају бога (а већина младих данас, на жалост, и одлази у секте са искреном намером да спозна бога), веома касно схвате да су те златне стазе само пут до пакла помоћна литература која даје упут- ства како треба читати свето писмо вешто је написана, и то тако да наше мисли увек буду заокупљене апокалиптичним темама, а наша пажња усмерена само ка одређеним цитатима, истргнутим из контекста та наводно помоћна литература која олакшава читање јесте главна водиља, која полако почиње да формира свест својих конзуме- ната мењајући пређашње навике (исхрану, облачење) почињу да мењају и своје прија- теље, а своју биолошку породицу замењују заједницом бунт родитеља постаје још већи подстицај за тражњење уточишта у секти јер, ето, само вас они разумеју и само вас они могу утешити придобијање нових чланова постаје животни мото, сатница полако истиче и бележницу је потребно што више попуни- ти за то време вође врше групни притисак у циљу брисања идентитета и потирања ја-осећања уз подстицање ми-осећања, чиме се појачава повезаност са групом, а све ради продубљивања јаза са породичном и социјалном средином полако, али сигур- но губи се здравље – и физичко и душевно појединац полако тоне у неповрат врата секти се лако отварају, али у једном правцу – излаз је тежак, некада готово немогућ m аутор је свештеник при цркви рођења светог јована крститеља у београду 60 l православни мисионар l 2/2010 зашто ићи у цркву, „који је њен смисао?“, „да ли ме она случајно не враћа у прошлост, у неко мрачно доба?“, „да ли ме одваја од друштва?“, „колико је све то повезано са реалним животом?“ ова и многа друга питања поставља данас млад човек размишљају- ћи о свом односу према цркви како наћи прави одговор који би задовољио младог човека данашњице, а да се он не своди само на причу о традицији, нацио- нализму и на ону чувену „ваља се“ нај- лакше је критиковати младе и говорити како су на странпутици, како су непослу- шни, лењи, безвољни, неамбициозни, тврдоглави, а не размишљати о узроци- ма свега тога шта је то што нашу омла- дину тера да буде таква каква јесте? због чега су такви? колико су им посведочене праве вредности од стране неких прет- ходних генерација? колико им је на пра- ви начин посведочен живот цркве? да ли се од омладине можда много очекује и намеће им се велики јарам, а они који то траже ни сами све то не извршавају? православље и млади на ова и многа друга питања вероучите- љи из ваљева су у претходних годину дана покушали да дају одговоре организујући циклус предавања „православље и млади“ у ваљевском омладинском центру иници- јатива за ова предавања је потекла од тада- шњег директора господина милана богуто- вића и ђакона саше ђурђевића и дејана трипковића гости на овим трибинама су биле јавне личности, успешне у својим про- фесијама, које су се трудиле да своје цркве- но искуство посведоче младим ваљевцима у организацији, вероучитељима су помага- ли ученици веронауке, из ваљевских сред- ђакон дејан трипковић ваљевска епархија и млади представљамо вам март/април 2010 l православни мисионар l 61 њих школа многи од уче- ника су и активни чланови литургијских заједница у којима своје таланте несе- бично дарују цркви у ваљеву не постоји нека институционализована пра- вославна омладинска орга- низација, већ доста младих који већ долазе на литурги- ју и учествују на различите начине у њој: певају за пев- ницом, чтецирају и, што је најважније, оно што су доживели у цркви сведоче својим друговима у школи и позивају све „дођи и види“ (јн 1, 46) учесници гости на досадашњим трибинама су били: бошко обрадовић, уредник часопи- са двери српске који је говорио на тему „има ли живот смисла?“; ђакон ненад илић „познајемо ли растка?“; психолог др влајко пановић, капетан зоран луковић и андреј протић на тему „секте и други облици зависности“; др влајко пановић „наркоманија“; музичар слободан тркуља „вера, таленат, музика“, академик владе- та јеротић, новинар александар гајшек и слободан тркуља су говорили на тему „шта је то досада?“; глумац небојша дугалић „глумац на раскршћу путева“; др светомир бојанин „гордијев чвор младо- сти“ – промоција књиге; мирјана булато- вић је на часовима веронауке у ваљевској гимназији говорила о наркоманији кроз своју књигу „ђаво у праху“, редитељ доку- ментарне серије „заборављени умови србије“ петар станојловић „редитељ на раскршћу путева“; новинар некадашњег трећег канала ртс-а маја радонић „нови- нар на раскршћу путева“, ипођакон дими- трије плећевић, дипломирани еколог, одр- жао је предавање на тему „хришћанство као изазов младима“, протојереј др милош весин, професор на богословском факул- тету спц у либертивилу, „зашто је толи- ко много гнева међу нама?“, протојереј љубивоје стојановић и протојереј- ставрофор миодраг петровић, уредник новине православље, представили су доку- ментарни филм „литургија пређеосвеће- них дарова“ сви гости су говорили о свом искуству вере и покушали су да га поделе са младима иницијативом ђакона саше ђурђевића организован је хуманитарни соло-концерт слободана тркуље „музика са петнаест инструмената“ за обнову цркве покрова пресвете богородице у ваљеву, који је уједно и један од најквалитетнијих културних догађаја у ваљеву у претходној години сва ова дешавања утичу на младе у ваљеву да се заинтересују за нашу веру, а оне који иду у цркву да је још више ојача- ју предавања се настављају у наредном периоду и она сама себи нису циљ њихо- ва је улога у томе да доведу човека до нај- присније заједнице са богом у светом причешћу у литургији m 62 l православни мисионар l 2/2010 мисли благо теби ако хоћеш да ти дан буде леп, назови га лепим, па га и учини лепим ако хоћеш да ти дан буде користан, назови га тако и учини га таквим ниједан дан нема моћ над човеком, него је човеку дато да овлада даном и да га за себе искористи стави дан преда се и слу- жи се њим не дај му да пролази по својој инерцији, него га усмери по своме хтењу све зависи од тебе, све је у твојим рукама само ако хоћеш, све можеш! али само ако стварно хоћеш назови дану „добар дан“ и потруди се да он буде добар до краја и биће „благо теби“ побуна човек је побуњеник – зашто да ми отац брани ово? – зашто да ми лекар брани оно? – зашто да ми бог, уопште, нешто брани? онај који је на небесима први подигао побуну, наставља и на земљи да диже побуне очигледно је побуна онтолошке природе, чим је и на земљи настављена да није таква, бог би је ђаволу опростио али она је онтолошка и не увлачи жаоку буни све људе на земљи у жељи да их обезличи ко је побуњеник, он више није истинска личност јер се буни против бога, који га је из љубави створио као личност и држи га личносним и есхато- лошким а човек – све док својом љуба- вљу узвраћа на ту божанску љубав, све дотле постоји као вечна, есхатолошка личност љубав је залог вечног постојања личности чим се побуни и окрене од бога, тиме се приклања ђаволу, који је негативна, богомрска, пролазна и привре- мена личност; и човек постаје иста таква личност, која је побуном сама лишила онтолошког постојања сопствену личност своју побуну ђаво је подметнуо и првим људима у рају и успео је да им подвали колико је страшна и душепогубна ова под- вала доказ је страшна и искупитељна жртва христова та жртва је директна интервенција божија, дело страдалне љубави ради опроштаја побуне и пада првоствореног човека, који повуче собом сву створену твар m радмила грујић размишљања у тишини март/април 2010 l православни мисионар l 63 празник празног гроба или празне главе и срца? г осподо и даме, сестре и браћо, суо- чите се са истином: у нашем јад- ном, пардон, јавном дискурсу пра- зновати значи: ленствовати, не радити, губити време, јести, јести и јести, пити, пити и пити! и ништа више наравно, постоје суптилне разлике: за божић пра- се, за васкрс јагње итд да ли је то про- блем? не!!! за многе међу нама, чини ми се, то је једино што се не може проблема- тизовати само што ипак остаје једна зач- кољица: изгледа да такво празновање нема много веза са хришћанством! међу- тим, то и није проблем јер изгледа да за то нико и не мари нисмо ли ми, браћо и сестре, „православни“ (а не просто и само некакви хришћани) зато што једемо свињетину за разлику од?! наравно, рећи ће неко, није све баш тако црно мислим, на западу се божић, реци- мо, претворио у рекламну кампању кока- коле и зато га славе сви, наравно, пошто сви верују у кока-колу, а то није случај са рођењем сина божијег но, то што може бити још мрачније, не значи да није довољ- но и преко мере црно степени црнила се, наравно, разликују: неко не ради (=празну- је) и не размишља, неко не ради зато што се постоје људи, не баш бројни, који празнују јер је за њихчитав свет празник – дар љубави божије за њих је наше истинско постојање онај празник који долази, осми дан, а наши мали празници објава тог великог из другачијег угла свештеник вукашин милићевић плаши да ће га бог, тај страшни комесар за (сује)верска питања, казнити, или ће, пак, што је још маштовитије, казнити некога од његових потомака – притиснете погрешно дугме на веш-машини и ваш потомак у време аватара страда у интергалактичком саобраћају, на први поглед изненада и без повода али не знају они да је баба вишња заборавила на михољске задушнице и опрала веш или, далеко било, зашила дуг- ме опет, неко не ради јер је то део тради- ције, а традицију прихватамо зато што је, рецимо, лепа и о томе опет много не раз- мишљамо јер се бавимо питањима правог живота, оног који се да избројати постоје, пак, и људи, не баш бројни, који празнују јер је за њих читав свет празник – дар љубави божије за њих је наше истинско постојање онај празник који долази, осми дан, а наши мали празници објава тог великог празници су за њих тако- рећи један транзициони, да не кажем пасхални феномен, пројава радости којој се већ сада и овде не може одолети неки скроман и ненаметљив свет, необичан да, постоје и такви и, шта даље? стога дакле, уђите сви у радост господа свога; и први и други, пла- ту примите; богати и убоги, јед- ни с другима ликујте; уздржљивци и лењивци, дан поштујте; ви који сте постили и ви који нисте постили, веселите се данас! трпе- за је препуна, наслађујте се бога- то сви! теле је угојено; нека нико не изиђе гладан; сви уживајте у богатству доброте! нека нико не оплакује сиромаштину, јер се јави опште царство нека нико не тугује због грехова, јер опроштај засија из гроба нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи спаситељева смрт: угаси је онај кога је она држала, заплени ад онај који сиђе у ад, угорча се ад окусивши тело његово нема даље христос васкрсе!
Свеска: 312 | Црквени празници
... Фотографија на насловној страни корице: Његова Светост Патријарх српски г Иринеј током литургијске службе фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Часна Трпеза фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Служба у храму Св Василија Острошког на Бежанијској коси фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI март / април 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Порта манастира Ђунис фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Радост празничног времена 2-3 Старечник Старац Серафим Вирицки 4-6 Подвижничко слово Тајна празника 7 Духовне поуке Постоји ли тајна у нашим мислима 8-10 Реч пастира Велико се у малом препознаје 11-13 Тајна Цркве Богојављење или крштење: Св тајна ступања у Цркву 14-17 Православље у Америци Живети и волети 18-21 Тема броја Празници – прозор у вечност 22-24 Учешће у празницима 25-27 Биће које празнује 28-31 Народни обичаји: педагогија или магија? 32-33 Усамљеност у време празника 34-35 Датум празновања Васкрса 36-38 Ритам црквених празника у медијима 39-41 Свето Писмо Библија и животиње 42-44 Знамења Српска хералдика данас 45-47 Света Земља Истина о кумранским рукописима 48-49 Црква и Медији Медији у служби Цркве 50-53 Критички водич кроз New Age Институт Есален и људски потенцијал 54-56 Верске секте Црква Христова и верске секте 57-59 Представљамо вам Ваљевска епархија и млади 60-61 Мисли Размишљања у тишини 62 Из другачијег угла ПРАЗНИК празног гроба или празне главе и срца? 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
... Фотографија на насловној страни корице: Његова Светост Патријарх српски г Иринеј током литургијске службе фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Часна Трпеза фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Служба у храму Св Василија Острошког на Бежанијској коси фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI март / април 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Порта манастира Ђунис фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Радост празничног времена 2-3 Старечник Старац Серафим Вирицки 4-6 Подвижничко слово Тајна празника 7 Духовне поуке Постоји ли тајна у нашим мислима 8-10 Реч пастира Велико се у малом препознаје 11-13 Тајна Цркве Богојављење или крштење: Св тајна ступања у Цркву 14-17 Православље у Америци Живети и волети 18-21 Тема броја Празници – прозор у вечност 22-24 Учешће у празницима 25-27 Биће које празнује 28-31 Народни обичаји: педагогија или магија? 32-33 Усамљеност у време празника 34-35 Датум празновања Васкрса 36-38 Ритам црквених празника у медијима 39-41 Свето Писмо Библија и животиње 42-44 Знамења Српска хералдика данас 45-47 Света Земља Истина о кумранским рукописима 48-49 Црква и Медији Медији у служби Цркве 50-53 Критички водич кроз New Age Институт Есален и људски потенцијал 54-56 Верске секте Црква Христова и верске секте 57-59 Представљамо вам Ваљевска епархија и млади 60-61 Мисли Размишљања у тишини 62 Из другачијег угла ПРАЗНИК празног гроба или празне главе и срца? 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
Одреднице:
2
Свеска: 334 | Света тајна крштења
...је за српску и југословенску ствар придобио србе, хрвате, па иАМЕРИКАНЦЕ
📌
свих професија, тако да су многи од њих
дошли на солунски фронт како би помог-
1
поменута лејди пеџет је иначе много помогла
србима,
...је за српску и југословенску ствар придобио србе, хрвате, па и
МЕТА инфо: Р:22030 К:170261 Д:94
| Свеска 334 |
Свеска: 334 | Света тајна крштења
... фонд већ послао и шта треба сада да пошаље у ча- сопису се упућује и где и како треба сла- ти прилоге у новцу, како ћебад, јастуке и чаршаве, а како пакете1 јеромонах николај се августа месеца 1915 године, нашао и у америци, у чи- кагу, да тамо држи предавања и говоре; тамо је за српску и југословенску ствар придобио србе, хрвате, па и американце свих професија, тако да су многи од њих дошли на солунски фронт како би помог- 1 поменута лејди пеџет је иначе много помогла србима, заједно са многим добровољцима из британије, не само у току првог светског рата, него и у току другог светског рата бројна њена одликовања данас висе на зиду дома светог владике николаја у лондону она је дала је да се на плочи направи и лик драже михаиловића, који се налази не зиду цркве св саве и на коме пише: „признање за храброст од лејди пеџет“ 14 6/2013 ли србији и савезничким армијама да се ослободи србија и створи југославија аутору овог текста је причао паро- хијанин миладин новаковић, који је у другом светском рату припадао четницима војводе момчила ђујића, да се и његов отац после боравка ни- колаја у америци вратио и отишао, са још многима, као добровољац на со- лунски фронт није онда ни чудо што ће после рата начелник енглеске армије изјавити: „отац николај је био трећа армија“ за српску ствар из америке николај се вратио у енглеску и наста- вио са држањем говора и предавања по целој енглеској тако ће почети да се штампају његови говори издају се на енглеском и књиге које показују муд- рост николајеву, његово стрпљење и истрајност требало би много простора да би се цитирало више из његове књи- ге душа србије, те ћемо цитирати само завршетак ове књиге: „србија је сада најсличнија гробљу, пу- ном тишине, костију и хијена ипак, по- следњи акт велике трагедије није смрт већ васкрсење ја не верујем да ће србија заувек умрети али, ако се и то догоди, па иако на кратко време, ја бих написао на светом гробу моје мученичке земље најбољи епитаф – овде почива лојалан пријатељ енглеске“ ето тако је умео да говори николај кога је бог дао српском роду у најтежим време- нима зато ће архиепископ кентеберијски рандал кантуар 1916 г почети свој пред- говор николајевој књизи србија у свет– лости и мраку следећим речима: „присуство оца николаја велимиро- вића у енглеској за последњих неколико месеци донело је многим круговима, са којим је он био у контакту, и нову пору- ку и нови апел учвршћен личношћу и захвалношћу која сија све топлије и боље што га више знамо“ у говору који је одржао у кентерберијској катедрали, ком је присутан и сам архие- пископ кентерберијски, николај каже: „ја ћу говорити не да бих вас учио него да бих вам захвалио ја морам да вам захвалим у име српске нације и у своје име“ николај у том говору каже како је енглеска пода- рила свету шекспира, милтона, њутона, хершела, велингтона, нелсона, кардинала њумена и многе друге он се захваљује и многим болничарима и докторима који су помрли у србији храбро спасавајући срп- ске животе, па додаје: „србија ће радије за- боравити себе него енглеске животе жрт- воване у овим моментима катастрофе“ николај непрекидно организује сусрете са људима, држи говоре и предавања и све је више оних чија срца открављује за србе и србију неуморно радећи за добро срп- дела владике николаја објављена на енглеском језику током првог светског рата светачник новембар/децембар 2013 15 ског народа остао је у енглеској 4 године, односно до 1919 године, када је изабран за епископа жичког да поменемо само нека његова преда- вања: енглеска и србија, србија за крст и слободу, душа србије, место србије у људској историји, религија и национал- ност у србији, српска трагедија, србија у миру, србија у оружју једна од најчуве- нијих остала је његова беседа у катедрали св павла у лондону на видовдан 1916 године, пред више од десет хиљада при- сутних, где је био присутан и краљ ђорђе и крем енглеског друштва због ограни- ченог времена цитираћу само почетак и завршетак ове беседе он је своју бесе- ду почео речима: „господо и пријатељи, дошао сам из србије, из европске поноћи тамо ни- где ни зрачка светлости сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли па ипак, ми нејаки у све- му, сада овако, јаки смо у нади и вери у скоро свануће дана захвалан сам лорду архиепископу кентерберијском, који ми је омогућио да на свети видовдан, овог лета господњег 1916 године, у овој прекрасној цркви св павла, пред његовим величан- ством краљем ђорђем v и најугледнијим енглезима могу да вам се обратим“ продужио је да говори пред хиља- дама људи и да на крају своју беседу заврши речима: „на видовдан 1389 године, српски кнез лазар, са својом храбром војском, стао је на косову пољу на браник хришћанске ев- ропе, и дао живот за одбрану хришћанске културе у то време срба је било колико и вас енглеза данас их је десет пута мање где су? изгинули, бранећи европу сада је време да европа србији врати тај дуг“ свако своје предавање пропратио је неким примером, цитирајући неку пословицу или неку песму много му је, свакако, помогло његово велико знање енглеске историје, књижевности, живо- та и другог није му било тешко да при- добија људе за српску ствар јер је увек говорио искрено и од срца без страха је износио грешке и наше и других, али је увек истицао и оно што је било добро и корисно, а и богу угодно захваљујући највише њему приличан број срба до- шао је на студије у енглеску међу пр- вима биле су касније врло познате срп- ске личности: иринеј ђорђевић, јован стојановић, јелисеј андрић, павле јев- тић и јустин поповић касније ће им се придружити и многи други чија имена због времена и простора сада не бих по- мињао извештај од 1920 године каже да су студије и градиво организовали за њих англиканско и источно-православ- но удружење цркава уз главну помоћ од англиканског свештеника л пулана и оца николаја велимировића дакле, сви су се са највећим пошто- вањем односили према тадашњем „оцу николају“ он је стекао многе пријатеље, како у енглеској тако и у америци ових година изашла је и књига на енглеском и српском од др муријел хепел, под нази- вом књига пријатељства, у којој она го- вори о епископу николају велимировићу и англиканском епископу џорџу белу и њиховом пријатељству садашњи англикански епископ лон- дона др ричард чартрес био је у посети србији и њеним светињама пре десетак година и по повратку основао је фонд епископа николаја и џорџа бела за по- моћ студентима он је говорио и у филму који је снимљен о епископу николају зах- ваљујући српској православној црквеној општини у берлину архиепископ кен- он је био први неангликанац коме је било дозвољено да беседи у катедрали св павла 16 6/2013 терберијски др рован вилијамс 2001 го- дине је рекао како је „епископ николај за неколико генерација британских ан- гликанаца био један од оних неоспорних моралних и духовних величина које су западу посведочиле нешто од дубине и изазова православног света“ наведимо још неке исказе новине черч тајмс 1920 године пишу: „током четири ратне године, др николај вели- мировић је собом, својом личношћу и својом поруком оставио снажан утисак на врло широк круг енглеза, тако да смо, када се вратио у србију, осетили то као истински губитак“ исте 1920 године проректор лондонског универзитета џ а даглас каже: „тај аутор није само про- вокативни мислилац и личност која под- стиче, већ има и веома редак дар прак- тичне примене идеала“ англикански свештеник фајнс-клинтон 1921 г каже: „утицај који је оставио својом личношћу и заслугама, као и делом које је извршио, проповедајући у многим нашим катедра- лама и црквама, као и својим предавањи- ма и списима, без преседана је за једног православног свештеника у овој земљи“ др харолд бакстон, англикански епис- коп за гибралтар, 1940 г каже: „знам др николаја из времена рата, када је гово- рио у катедрали св павла, где га је слу- шало 10 или 20 хиљада људи и данас у енглеској, а нарочито у лондону, питају где је и шта ради др николај велимиро- вић он је био први неангликанац коме је било дозвољено да беседи у катедрали св павла и кад би данас дошао, читав би лондон похрлио да га чује“ већ поме- нути епископ чичестера џорџ бел каже: „чудесан човек – да! велики патриота – да! али, он је био и више од тога он је био пророк божији, не само пророк бо- жије милости, већ и божијег суда“ и да ове исказе завршимо са дамом ре- беком вест, једном од најпознатијих пи- саца са британских острва, чији је гроб недалеко од српског црквеног гробља у бруквуду где често одем да се помолим ова велика жена писац, рекла је о влади- ци николају ово: „најизузетније људско биће које сам икада срела“ други светски рат донели су бол и тугу његовом српском народу и њему нем- ци су га одвели, заједно са патријархом у злогласни логор дахау по ослобођењу из логора није желео да се врати назад у отаџбину којом је завладао безбожни режим, али је опет из енглеске, а потом из америке помагао србе и србију и речју и делом док је већина српског на- рода чезнула за њим и његовим делима на нашу српску срамоту био је прогла- шен од безбожног југословенског ре- жима народним непријатељем оставио је завештање да, када за то дође време, његови земни остаци буду враћени у ср- бију та његова и наша жеља је испуње- на на празник св василија острошког чудотворца, 12 маја 1991 године, када су његове свете мошти стигле из далеке америке у његов родни лелић и када је служена света литургија уз присуство свих слојева српског народа и друштва где је и аутор текста, по провиђењу бо- жијем и благослову св владике нико- лаја, имао част да служи данас су књиге и дела св владике ни- колаја велимировића ушле су у скоро сва- ку српску кућу, а преводе се на све језике и постају све важније и популарније и траженије ако је владика николај ве- лимировић, по речима оног британца, за живота био „трећа српска армија“ онда је сада, као светитељ, у његовој вољеној отаџбини српска свеармија јер оно што може за народ и нацију да учини један светитељ не може ни цела армија свети владико николаје, моли бога за нас! изабрани део предавања одржаног у порти жарковачке цркве вазнесења господњег уочи празника светог јована шангајског и санфранцисканског, лета господњег 2013 светачник новембар/децембар 2013 17 светли ликови историје спц стазама његошеве духовности поводом 200 година од рођења митрополита петра ii петровића његоша новембар/децембар 2013 17 стазама његошеве духовности поводом 200 година од рођења митрополита петра ii петровића његоша ове године славимо две стотине годи- на од рођења великана нашег рода, митрополита петра ii петровића његоша, па је ред да му посветимо пажњу и у нашем часопису и да се присетимо најважнијих догађаја из његовог живота владика се родио као радивој (раде) од побожних родитеља томе маркова и ива- не, из угледне породице пророковић од младости је васпитан у духу пра- вославне вере стриц, митрополит петар i петровић, довео га је, као четрнаестогодишњака, у це- тињски манастир, где је научио азбуку и одговарања на литур- гији млади радивоје је послан на даље школовање у манастир савину код знаменитог игу- мана о јосифа троповића, а после две године се вратио на цетиње тада је упознао и новог владикиног секретара симу милути- новића сарајлију, позна- тог песника тог времена сима је из лајпцига донео нове погледе на свет, које је раде упијао, али је и сима упијао народну традицију, па је у току једног поста, петар ii петровић његош, фотографија анастаса јовановића из 1851 године др ђорђе вуковић 18 6/2013 саставио трагедију „обилић“ посвећену косовском боју на самртној постељи, свети петар i је тестаментом одредио синовца радивоја за наследника и заветовао народ да се уздр- жи од крвне освете стари митрополит се упокојио уочи лучиндана, а сутрадан, на празник св апостола луке, раде томов је проглашен за наследника (1830) када су се стекли повољни услови, крајем јану- ара 1831 године, призренски митрополит ананије (1828–1836) дошао је у манастир ком, на скадарском језеру тада је митро- полит замонашио рада томова а затим га произвео у чин архимандрита раде је своје монашко име узео по угледу на стрица то- ком владавине петар (ii) се придржавао стричевог „законика“ његошева најзначајнија књижевна дела одају стричев утицај карађорђу је св пе- тар цетињски посветио једну песму, а ње- гош чувено дело горски вијенац владика данило, о којем је св петар саставио једну песму, један је од главних ликова у њего- шевом горском вијенцу свети петар i је памтио догађаје везане за лажног руског цара шћепана малог, које је његош при- казао у свом драмском комаду за добијање владичанског чина пла- ниран је пут у далеку русију путовање је одложено на његошевој жељи, што због буна у суседним областима, што због боље припреме и пажљивог проучавања богослужења тада је у црну гору дошао избегли ужички епископ никифор мак- симовић, који се прихватио рукополагања свештеника захвални његош је епископу посветио једну пригодну песму после до- бијања потребних дозвола, његош је преко котора и трста стигао у беч, где се сусрео са митрополитом стеваном стратимиро- вићем и вуком караџићем, а затим пре- ко пољске отишао у петроград тамо је упознао руског цара николаја i романова цару се допао млади архимандрит, па је присуствовао његовој хиротонији за ар- хијереја, 6 августа 1833 године богато об- дарен од цара, његош је повео једног рус- ког штампара тако је на цетињу почела да ради прва штампарија, а међу штампаним књигама био је и требник архимандрита петронија лујановића у то време св петар i се у сну јавио неко- лико пута станку стјепанову петровићу сазнавши за то, његош је свечано отворио стричев гроб на лучиндан 1834 године мошти су извађене из гроба и свечано по- ложене у кивот посланицом је обавестио верни народ о канонизацији св петра цетињског светим моштима се поклонио и вук караџић поред тога, његош је о ка- нонизацији писао митрополиту серафиму новгородском, степану д нечајеву, обер- прокуратору синода и д п татишчеву, руском амбасадору у бечу као одговор на писма, његош добија чин архиепископа из русије (1835) током 1837 године, његош је поново ишао у русију у годинама које су уследиле, од добијене царске помоћи подигао је зграду сената, уредио цетиње, просекао путеве, подизао школе његош је имао обичај да, са пра- тиоцима, прошета престоницом и посети влашку цркву и оближње старо гробље корице српског буквара, који је „ради учења младежи“ 1836 године штампан у митрополијској штампарији светли ликови историје спц новембар/децембар 2013 19 тада је обилазио гроб баја пивљанина (†1711) и подсећао пратиоце на јунакове подвиге на одласку, владика није про- пуштао да каже: „бог ти душу помиловао, бесмртни јуначе“ поред државних послова и одбране од османлијских напада, влади- ка је дуги низ година посветио питању раз- граничења са аустријом због овог питања, по владикиној жељи, свештеник јоко ива- новић и ђакон иван зец пренели су мошти владике саве (из манастира стањевића) и владике данила (из манастира подмаине) са границе на цетиње његош се дуго за- држао разгледајући мошти владике дани- ла, које је целивао и за које је окупљеном народу рекао: „ово је она мученичка гла- ва“ са његошевим одобрењем пренете су мошти св арсенија сремца у морачу, а затим у куче као признање за предани рад на развоју православне духовности, ње- гош је добио чин митрополита од синода руске цркве (1844) како је сазнао аустријски управник котора, после ноћних визија, његош је одлучио да сагради цркву на месту не- приступачном за становање управник је известио надлежне у задру да је градња ове богомоље почела 16 јуна 1845 године тако је његош постао ктитор капеле св петра цетињског на језерском врху ловћена истог лета његош је походио контесу ека- тарину властелиновић и њену задужбину цркву св тројице на превлаци жарко је желео да помогне обнову пећке патријар- шије, као што је рекао матији бану (1848) у свом књижевном делу, владика се доста бавио духовним питањима тако лучу микрокозму (1845) његош завршава химном господу нашем исусу христу у горском вијенцу (1846), слепи игуман сте- фан и владика данило петровић духовно саветују своје савременике, док се у лаж- ном цару шћепану малом (1847), појављује велики број духовних лица: непознати мо- нах, игуман теодосије мркојевић, владика сава петровић, пећки патријарх василије бркић јовановић, а помиње се и цариград- ски патријарх под именом „есперије“, што значи „нада“ (није сасвим јасно да ли ње- гош мисли на патријарха јоаникија iii или на самуила i) он је своје читаоце подсећао и на византију – у горском вијенцу, житију мрђена несретниковића и свободијади последње две године свог живота, ловћенски тајновидац је трипут одлазио у данашњу италију због лечења у напуљу је упознао тамошњег краља фердинанда ii и срео љубу ненадовића, сина чувеног проте матеје „сам вас је бог послао да ме у ову самоћу разговарате“, рекао је владика при првом сусрету чика љуба је вредно бележио његошеве речи у свој дневник и касније их преточио у путопис „писма из италије“, објављен први пут у листу ср- бија у наставцима 1868–1869 у владикиној близини, пише чика љуба, често се разго- варало о св петру цетињском и тако не- говала успомена на знаменитог светитеља по повратку у црну гору, болест је узела маха у последњим часовима свог живота молио се богу и у рукама држао крст св петра цетињског тада је његош црну гору оставио у аманет богу и богородици, како је вуку караџићу јавио о вук попо- вић ришњанин владика се упокојио у ју- тарњим сатима на лучиндан 1851 године и тада се осетио угодан мирис сахрањен је у празном гробу св петра цетињског, а четири године касније мошти су му прене- те у задужбину у свом књижевном делу, владика се доста бавио духовним питањима тако лучу микрокозму (1845) његош завршава химном господу нашем исусу христу 20 6/2013 тема броја: света тајна крштења крштење христово, равена новембар/децембар 2013 21 погружење у христа на трен, силом и благодаћу духа светога, наше живљење није више на земљи, није више живљење човека створеног од праха земаљског, већ живљење на небесима, човека преображеног и погруженог у вечност и красоту христову, господа са неба некада су се приликом крштења, док се оно практиковало на ве- лику суботу у крстионицама, новокрштавани потпуно скидали и улазили у базен у којем их је свеште- ник или епископ трократно погру- жавао и крстио у име свете тројице – оца и сина и светога духа након тога, одмах су се облачили у дугачке беле кошуље (испод колена) симболи- ка је јасна човек, огољен, је усамљен, рањив и у опасности; човек обучен у силу христову, у самог христа је нов, препорођен, сједињен са богом и чита- вом црквом временом су хришћани све мање до- живљавали овај чин као „рођење“ нове браће и сестара, претварали су то у приватан, породични чин, да би то да- нас постало некакво правило овде не говоримо о сети за прошлим, дивним временима цркве и чињени- ци да смо ми данас другачији човек је и онда био, као што је и сада, склон страстима, малодушности и индифе- рентности према сопственом а онда и животу других људи на концу свега, и животу света у коме живи, постоји и креће се друга ствар покренута овом древном праксом цркве побуђује на размиш- љање ствар која је у наше време, данас, кулминирала то је чињеница да човек нема храбрости да се отвори до краја пред богом и ближњима (да се оголи), да би се заоденуо љубављу божијом због тога смо данас колико посматрачи то- лико и учесници једне наметнуте пато- логије у жељи да се сакрије, побегне од другога (в пост 3, 7–13) човеку се нуди да или себе експонира до крајњих гра- ница неукуса и да то чини показујући себе у светлу својих најпримитивнијих порива – или да се утапа у некакав ко- лектив којим ће себе „обезбедити“ – да не мора много да размишља а иза свега тога се крије некаква корист, најчешће материјална, маскирана искреношћу, отвореношћу или моралом који је чес- то само мање или више – насилничка идеологија када данас укључимо телевизор, бом- бардоваће нас емисијама које човека показују in reality, наводно онаквим ка- кав он јесте по могућству то су углав- ном самопрозване звезде (кафанске тема броја владимир пекић 22 6/2013 певаљке, старлете, пропале води- тељке итд) са друге стране видећемо величанствене скупове појединих пар- тија и њихових вођа другим речима, пред нас се ставља избор два пута – или поистовећење себе са страстима тела и душе или са не- каквом групом, партијом, колективом иза свега пак стоји потпуна разградња (деконструкција) човека и његовог идентитета човеку је у ствари најтеже да се суочи са собом, онаквим какав јес- те, и са оним шта би могао бити међутим, сав очај и безнађе човека (људског рода) су поражени на голго- ти, живоносним страдањем христовим и његовим преславним и обожујућим васкрсењем са овим и све утваре и привиђења господ је то учинио не да би себе прославио јер не тражи људску славу (јн 5, 41), већ да би, по својој не- измерној љубави, обновио човека да би нам открио и болест и лек болест – до смрти разарајући егоизам од кога сви болујемо; лек – погружење у смрт и васкрсење његово чији је „крај“ не- исказива слава и светлост неприступ- на у коју нас заодева као онај догађај у бањи витезди (јн 5,1–18) где одузе- ти јесте симбол свакога од нас – који нема човека који може да му помогне да постане целовит, исцељен по свом човекољубљу господ ради нас дола- зи и облачи се у тело понижења нашег (молитва анафоре у литургији светог василија), постаје човек, дарујући нам живот вечни, дарујући исцељење какве, пак, везе има света тајна крштења са овим? последично, свака света тајна цркве и њено молитво- словље? јер, ако нема, ако је она само приватни ритуал, онда да једемо и пије- мо, јер сутра ћемо умрети (1кор 15, 32) укратко, крштење чине: одрицање од сатане, исповедање христа, освећење воде, погружење (крштење) и након тога се наставља света тајна миропо- мазања одмах нам у очи „упада“ вода без ње нема живота она је његов ос- новни садржај собом напаја целу тво- ревину и пустињу претвара у бујну оазу живота (уп ис 35, 6–7; 44, 3–4) пратећи молитве освећења воде на крштењу видимо да ова света тајна није ствар приватности нити ствар појединца па ни само човека она је ствар цело- купне творевине њен господар је бог и кроз њу се открива човеку на крају времена, то бива кроз оваплоћење хри- стово и његово страдање и васкрсење све ово се збива да би се кроз човека обновио не само он, већ сва твар срж тајне нам се објављује (не обзнањује јер не можемо појмити) у речима: стога јави се, господе, на води овој, и дај да се крштавани у њој, преобрази, да би од– бацио старога човека који се распада у жељама варљивим и обукао у новога који се обнавља по лику онога који га је саздао: да би, уподобивши се смрти твојој крштењем, постао заједничар твога васкрсења (требник, чин све- те тајне крштења, превео преп јустин ћелијски) бог духом светим чини да крштењска вода, на нама непојмљив начин, постане наше умирање са хрис- том на голготи и васкрсавање за жи- вот вечни на трен, силом и благодаћу духа светога, наше живљење није више на земљи, није више живљење човека створеног од праха земаљског чињеница је да човек данашњице нема храбрости да се отвори до краја пред богом и ближњима (да се оголи), да би се заоденуо љубављу божијом новембар/децембар 2013 23тема броја (пост 2, 7), већ живљење на небесима, човека преображеног и погруженог у вечност и красоту христову, господа са неба (1кор 15, 47) даље, ово нас води у литургију и причешће који су трпеза царства христовог, онога око кога ће се све сабрати и у коме ће се све сјединити но, овај преображај који нас сада и овде уводи у тајну будућега века и онога за шта смо створени, није завршен крштење није ствар која се завр- шила, није готова ствар оно је наше стално умирање за овај свет докле год живимо и васкрсавање са христом којим се преображавамо корак по ко- рак, а са нама и свет око нас и ближњи наши зато је крштење и свест о њему позив и опомена на у нама присутну силу духа божијега којој би требало да се кроз подвиг и молитву препусти- мо и све то док се христос не уобличи у нама (уп гал 4, 19) бог нас и са те стране не оставља неутешне даје нам да кроз причешће предокушамо све- целог христа и сједињење са њим и са свиме што је створио наиме, христос није само онај који ће доћи, него и онај који долази, који духом светим јесте несумњиво присутан на свакој литур- гији чинећи нас учесницима његовог живота и сарадницима и тајновидцима коначне истине и смисла света – цркве христове то никако не можемо чинити у пуном смислу те речи ако не живимо тајну крштења – умирања за христа и васкрсавања са њиме стога, насупрот оним искушењима која нам заклањају поглед ко смо и шта смо и чини од нас страшљивце и кука- вице, ми храбро стојмо у достојанству у које смо се по великој милости гос- подњој обукли уронимо (погрузимо се) у дубине љубави христове да бисмо не- поколебиво и ватрено (уп рим 12, 11) живели оно што јесмо и што ћемо бити – домаћи божији и храм бога живога у тројици прослављанога аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду крштење на расини, крушевац (фото: епархија крушевачка) 24 6/2013 свештени јеванђелист матеј, завр- шавајући своју књигу, преноси нам спаситељеве речи пре вазнесења: „идите и научите све народе крстећи их у име оца и сина и светога духа“ чи- тајући библију примећујемо да ученици ревносно извршавају учитељеву запо- вест и да је ова света тајна неопходна претпоставка да би неко учествовао у животу цркве старозаветни праобрази пројављују многобројне догађаје који су се ис- пунили у новом завету на богослу- жењима, читајући и слушајући ста- розаветна места о стварању, потопу, пророку јони – схватамо да сви ови и други догађаји нису „митови и леген- де“ него су благослов народу божијем, јер прасликују и најављују крштење – тајну обнављања и пресаздања човека обратићемо пажњу на нека староза- ветна места која су нашим читаоцима добро позната најстарија старозаветна праслика крштења коју налазимо у би- блији је опис стварања света свештени библијски писац који нам доноси из- вештај који се односи на стварање света представља и указује нам на слику кр- штења: „и дух божији дизаше се над во- дом“ дух божији освећује воду и јавља се живот; тако је и приликом крштења спаситељевог у води јорданској дух бо- жији био присутан „у виду голуба“ и ја- вио се нови истински живот свеопшти потоп који је описан у књи- зи постања (6–7 глава), представља јед- но од карактеристичних праобраза све- тог крштења лађа коју је саградио ноје најављује цркву христову, а голуб духа светога број спасених у лађи је осам – чиме се указује на осми дан у који је ва- скрсао наш господ исус христос апо- стол петар прави поређење потопа и крштења (1пт 3, 18–21) смрт грешног света у води упоређује се са смрћу ста- рог, грешног човека у крштењској води светописамски догађај изласка из египта такође представља крштење овај догађај прасликује две крштењске старозаветни праобрази светог просвећења радослав мијатовић старозаветни праобрази пројављују многобројне догађаје који су се испунили у новом завету новембар/децембар 2013 25тема броја реалности: крај ропства греху и смрти и излазак у ново постојање као праоб- раз крштења ово место помиње и апо- стол павле обраћајући се коринћани- ма: „оци наши сви под обликом бијаху, и сви кроз море прођоше а ово беше пример нама“ (1кор 10, 1–6) новозаветна сведочанства казују нам да крштење није никакав догађај који везан за породичну, племенску или етничку традицију крштење је догађај заједнице – догађај цркве крштење „водом и духом“, учлањење у цркву има корене литургијској традицији новозаветних времена и представља испуњење крштењских праобраза старог завета стога је об- нављање и пресаздање човека од самог почетка био циљ бога и тог циља бо- жијег црква се сећа сваки пут када се сабере на литургију: „а када смо от- пали подигао си нас опет, и ниси оду- стао да све чиниш док нас ниси узвео на небеса и даровао нам царство твоје будуће“ аутор је предавач верске наставе у трећој београдској гимназији фото: бранка вучићевић вучковић библијски писац који нам доноси извештај који се односи на стварање света указује нам на слику крштења: „и дух божији дизаше се над водом“ 26 6/2013 поводом изласка друге књиге дог– матике (догматика : кратко из- ложење православне вере књига 2 – христологија) у вези са темом броја обавили смо разговор са др здравком пеном, професором на катедри за дог- матику православног богословског факултета „свети василије острош- ки“ у фочи zzпрофесоре, у светом писму налазимо сведочанство да је св јован крститељ крштавао у реци јордан и да су при том људи исповедали грехе своје данас су ово две одвојене свете тајне, а миропомазање је трећа можете ли нам рећи нешто у вези са историјским развојем свете тајне крштења из догматског угла? – све три свете тајне су уствари једна тајна – тајна христова крштења нема тамо где нема покајања, тј метаноје или преумљења исто тако, ни крштење није завршено без миропомазања а смисао крштења је одувек био учешће у евхаристији из сведочанстава aпостолског периода сазнајемо да су крштење, миропомазање и евхаристија сматрани једном и нераз- двојном тајном познато је да су апостоли после крштења на новокрштене полага- ли руке, а затим је вршено ломљење хле- ба и причешћивање новопросветљених у православној цркви не постоји, као код римокатолика, временско раздвајање крштења и миропомазања, и тиме раз- двајање крштења и причешћа, од седам година ово раздвајање није никада било прихваћено од отаца цркве, јер по ре- чима св симеона солунског „ако неко не прими миропомазање, није потпуно крштен“ тиме св симеон наглашава да крштење, као „живот у христу“, и миро- помазање, као „живот у светоме духу“, нису одвојени видови духовности и не могу постојати засебно, будући да је реч о једној, двојединој реалности која ново- крштеног уводи у цркву да је крштење, као тајна увођења ве- рника у цркву, неодвојиво од евхари- стије види се и по заједничком возгласу којим почињу обе тајне: благословено света тајна крштења из догматског угла разговор водио: ненад јовановић разговор са др здравком пеном, професором догматике основа крштења и његов оквир јесте евхаристија крстити се значи стећи право учешћа на евхаристијском сабрању света тајна крштења новембар/децембар 2013 27тема броја царство оца и сина и светога духа дакле, основа крштења и његов оквир јесте евхаристија крстити се – значило је стећи право учешћа на евхаристијс- ком сабрању св григорије палама је указивао на то да, поред евхаристије, посебно место међу светим тајнама припада крштењу, јер је у овим двема тајнама суштина нашег спасења, пошто је у њима сажет целокупни домострој богочовека zzу цркви су се дуго водили разговори о оправданости крштавања мале деце како мала деца не пролазе период катихумената, који је у раној цркви трајао три године за одрасле, и како деца у најранијем узрасту приступају крштењу и причешћу? – због велике смрт- ности деце у стара вре- мена црква је прихвати- ла могућност да се и деца у најранијем узрасту крштавају, како не би умрла некрштена овде је дата предност уделу деце у животу, у односу на разумско схватање тајне крштења сва- ки човек, а и дете, јесте много више од оног што може да схвати разумом па ипак, дете не може бити препуштено самом себи одговорност за узрастање мале деце у вери је на њиховим роди- тељима, и биолошким и духовним међутим, много већи проблем од узраста оног ко се крштава, јесте по- грешно схватање крштења као чина у коме се ослобађамо наслеђеног праро- дитељског греха не наслеђује се пра- родитељски грех као лична кривица, него као трагично стање поробљености смрти и њеним последицама другим речима, не наслеђује се прародитељски грех, него последице прародитељског гре- ха нико није и не може бити одговоран за грех који је други учинио, као ни за последице туђег греха и у библији је, у књизи поновљених закона, записано: „нека не гину очеви за синове, ни си- нови за очеве; сваки за свој гријех нека гине“ (пнз 24, 16) према учењу св максима, грех је лични акт, а наследна кривица је немогућа то значи да је по библијском и светоотачком учењу, грех увек везан за личност, а не за приро- ду св фотије иде тако далеко да каже да је веровање у грех природе – јерес крштење као догађај поновног једин- крштење христово, средњовековна минијатура 28 6/2013 ства човека са христом није ограниче- но само на опраштање грехова, и ако би његов смисао био само у томе, било би оправдано питање теодорита кирског: „зашто крштавамо новорођенчад која још нису окусила грех“? црква крштава децу не због оп- раштања њихових непочињених грехо- ва, него да би им дала нови и бесмрт- ни живот који им нису могли пренети њихови смртни родитељи, закључује о јован мајендорф учешће мале деце у причешћу бива увек по вери њихових родитеља и по молитвама цркве zzу наше време се доста говори о разлици између омивања и погружења и међу свештеницима има различитих мишљења у вези са овим чином? која пракса је по вама исправна? – различите праксе у погледу начина обављања крштења су последица инос- лавних утицаја на светотајински живот наше цркве, пре свега римокатолич- ког омивање, па чак и кропљење, јесу појаве које указују или на немарност или на незнање – пре свега свештени- ка, а потом и верног народа и у једном и у другом случају се, међутим, ради о помањкању вере свештеник не може бити у незнању или „необавештен“, јер у литургијској молитви приношења се каже да се он моли „за своје грехе и незнање народа“ дакле, могућност не- знања, али само до одређеног степена и времена, може припасти верницима, али не и свештенику, који не би смео да уђе у свештеничку службу у незнању сваки свештеник треба да зна и да верује да онај ко приступа крштењу ступа на исту раван постојања као и христос у тренутку његовог зачећа и рађања у светом духу, како је тврдио св максим исповедник свест о зна- чају крштења покреће истинске дела- тнике у дому очевом да овај чин врше погружењем и да ради те сврхе граде крстионице за одрасле реч је о истинском подражавању христовој смрти и васкрсењу, кроз трикратно погру- жавање у има све- те тројице сви из- говори и правдања зашто се не врши крштење погружа- вањем, бесмислени су и неубедљиви, јер крштење се у нашим условима не обавља у безводним местима или, пак, у поларним климатским ус- ловима па и у тим услови- причешћу бива увек по вери њихових погружења и међу свештеницима има различитих мишљења у вези са овим чином? која пракса је по вама – различите праксе у погледу начина обављања крштења су последица инос- лавних утицаја на светотајински живот наше цркве, пре свега римокатолич- ког омивање, па чак и кропљење, јесу појаве које указују или на немарност или на незнање – пре свега свештени- ка, а потом и верног народа и у једном и у другом случају се, међутим, ради о помањкању вере свештеник не може бити у незнању или „необавештен“, јер у литургијској молитви приношења се каже да се он моли „за своје грехе и тнике у дому очевом да овај чин врше погружењем и да ради те сврхе граде крстионице за одрасле реч је о истинском подражавању христовој смрти и васкрсењу, кроз трикратно погру- жавање у има све- те тројице сви из- говори и правдања зашто се не врши крштење погружа- вањем, бесмислени су и неубедљиви, јер крштење се у нашим условима не обавља у безводним местима или, пак, у поларним климатским ус- ловима па и у тим услови- различите праксе у погледу начина обављања крштења су последица инославних утицаја на светотајински живот наше цркве, пре свега римокатоличког новембар/децембар 2013 29тема броја ма, не престају да важе правила обављања крштења zzу светом писму, господ каже никодиму: „ко се не роди вод
... фонд већ послао и шта треба сада да пошаље у ча- сопису се упућује и где и како треба сла- ти прилоге у новцу, како ћебад, јастуке и чаршаве, а како пакете1 јеромонах николај се августа месеца 1915 године, нашао и у америци, у чи- кагу, да тамо држи предавања и говоре; тамо је за српску и југословенску ствар придобио србе, хрвате, па и американце свих професија, тако да су многи од њих дошли на солунски фронт како би помог- 1 поменута лејди пеџет је иначе много помогла србима, заједно са многим добровољцима из британије, не само у току првог светског рата, него и у току другог светског рата бројна њена одликовања данас висе на зиду дома светог владике николаја у лондону она је дала је да се на плочи направи и лик драже михаиловића, који се налази не зиду цркве св саве и на коме пише: „признање за храброст од лејди пеџет“ 14 6/2013 ли србији и савезничким армијама да се ослободи србија и створи југославија аутору овог текста је причао паро- хијанин миладин новаковић, који је у другом светском рату припадао четницима војводе момчила ђујића, да се и његов отац после боравка ни- колаја у америци вратио и отишао, са још многима, као добровољац на со- лунски фронт није онда ни чудо што ће после рата начелник енглеске армије изјавити: „отац николај је био трећа армија“ за српску ствар из америке николај се вратио у енглеску и наста- вио са држањем говора и предавања по целој енглеској тако ће почети да се штампају његови говори издају се на енглеском и књиге које показују муд- рост николајеву, његово стрпљење и истрајност требало би много простора да би се цитирало више из његове књи- ге душа србије, те ћемо цитирати само завршетак ове књиге: „србија је сада најсличнија гробљу, пу- ном тишине, костију и хијена ипак, по- следњи акт велике трагедије није смрт већ васкрсење ја не верујем да ће србија заувек умрети али, ако се и то догоди, па иако на кратко време, ја бих написао на светом гробу моје мученичке земље најбољи епитаф – овде почива лојалан пријатељ енглеске“ ето тако је умео да говори николај кога је бог дао српском роду у најтежим време- нима зато ће архиепископ кентеберијски рандал кантуар 1916 г почети свој пред- говор николајевој књизи србија у свет– лости и мраку следећим речима: „присуство оца николаја велимиро- вића у енглеској за последњих неколико месеци донело је многим круговима, са којим је он био у контакту, и нову пору- ку и нови апел учвршћен личношћу и захвалношћу која сија све топлије и боље што га више знамо“ у говору који је одржао у кентерберијској катедрали, ком је присутан и сам архие- пископ кентерберијски, николај каже: „ја ћу говорити не да бих вас учио него да бих вам захвалио ја морам да вам захвалим у име српске нације и у своје име“ николај у том говору каже како је енглеска пода- рила свету шекспира, милтона, њутона, хершела, велингтона, нелсона, кардинала њумена и многе друге он се захваљује и многим болничарима и докторима који су помрли у србији храбро спасавајући срп- ске животе, па додаје: „србија ће радије за- боравити себе него енглеске животе жрт- воване у овим моментима катастрофе“ николај непрекидно организује сусрете са људима, држи говоре и предавања и све је више оних чија срца открављује за србе и србију неуморно радећи за добро срп- дела владике николаја објављена на енглеском језику током првог светског рата светачник новембар/децембар 2013 15 ског народа остао је у енглеској 4 године, односно до 1919 године, када је изабран за епископа жичког да поменемо само нека његова преда- вања: енглеска и србија, србија за крст и слободу, душа србије, место србије у људској историји, религија и национал- ност у србији, српска трагедија, србија у миру, србија у оружју једна од најчуве- нијих остала је његова беседа у катедрали св павла у лондону на видовдан 1916 године, пред више од десет хиљада при- сутних, где је био присутан и краљ ђорђе и крем енглеског друштва због ограни- ченог времена цитираћу само почетак и завршетак ове беседе он је своју бесе- ду почео речима: „господо и пријатељи, дошао сам из србије, из европске поноћи тамо ни- где ни зрачка светлости сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли па ипак, ми нејаки у све- му, сада овако, јаки смо у нади и вери у скоро свануће дана захвалан сам лорду архиепископу кентерберијском, који ми је омогућио да на свети видовдан, овог лета господњег 1916 године, у овој прекрасној цркви св павла, пред његовим величан- ством краљем ђорђем v и најугледнијим енглезима могу да вам се обратим“ продужио је да говори пред хиља- дама људи и да на крају своју беседу заврши речима: „на видовдан 1389 године, српски кнез лазар, са својом храбром војском, стао је на косову пољу на браник хришћанске ев- ропе, и дао живот за одбрану хришћанске културе у то време срба је било колико и вас енглеза данас их је десет пута мање где су? изгинули, бранећи европу сада је време да европа србији врати тај дуг“ свако своје предавање пропратио је неким примером, цитирајући неку пословицу или неку песму много му је, свакако, помогло његово велико знање енглеске историје, књижевности, живо- та и другог није му било тешко да при- добија људе за српску ствар јер је увек говорио искрено и од срца без страха је износио грешке и наше и других, али је увек истицао и оно што је било добро и корисно, а и богу угодно захваљујући највише њему приличан број срба до- шао је на студије у енглеску међу пр- вима биле су касније врло познате срп- ске личности: иринеј ђорђевић, јован стојановић, јелисеј андрић, павле јев- тић и јустин поповић касније ће им се придружити и многи други чија имена због времена и простора сада не бих по- мињао извештај од 1920 године каже да су студије и градиво организовали за њих англиканско и источно-православ- но удружење цркава уз главну помоћ од англиканског свештеника л пулана и оца николаја велимировића дакле, сви су се са највећим пошто- вањем односили према тадашњем „оцу николају“ он је стекао многе пријатеље, како у енглеској тако и у америци ових година изашла је и књига на енглеском и српском од др муријел хепел, под нази- вом књига пријатељства, у којој она го- вори о епископу николају велимировићу и англиканском епископу џорџу белу и њиховом пријатељству садашњи англикански епископ лон- дона др ричард чартрес био је у посети србији и њеним светињама пре десетак година и по повратку основао је фонд епископа николаја и џорџа бела за по- моћ студентима он је говорио и у филму који је снимљен о епископу николају зах- ваљујући српској православној црквеној општини у берлину архиепископ кен- он је био први неангликанац коме је било дозвољено да беседи у катедрали св павла 16 6/2013 терберијски др рован вилијамс 2001 го- дине је рекао како је „епископ николај за неколико генерација британских ан- гликанаца био један од оних неоспорних моралних и духовних величина које су западу посведочиле нешто од дубине и изазова православног света“ наведимо још неке исказе новине черч тајмс 1920 године пишу: „током четири ратне године, др николај вели- мировић је собом, својом личношћу и својом поруком оставио снажан утисак на врло широк круг енглеза, тако да смо, када се вратио у србију, осетили то као истински губитак“ исте 1920 године проректор лондонског универзитета џ а даглас каже: „тај аутор није само про- вокативни мислилац и личност која под- стиче, већ има и веома редак дар прак- тичне примене идеала“ англикански свештеник фајнс-клинтон 1921 г каже: „утицај који је оставио својом личношћу и заслугама, као и делом које је извршио, проповедајући у многим нашим катедра- лама и црквама, као и својим предавањи- ма и списима, без преседана је за једног православног свештеника у овој земљи“ др харолд бакстон, англикански епис- коп за гибралтар, 1940 г каже: „знам др николаја из времена рата, када је гово- рио у катедрали св павла, где га је слу- шало 10 или 20 хиљада људи и данас у енглеској, а нарочито у лондону, питају где је и шта ради др николај велимиро- вић он је био први неангликанац коме је било дозвољено да беседи у катедрали св павла и кад би данас дошао, читав би лондон похрлио да га чује“ већ поме- нути епископ чичестера џорџ бел каже: „чудесан човек – да! велики патриота – да! али, он је био и више од тога он је био пророк божији, не само пророк бо- жије милости, већ и божијег суда“ и да ове исказе завршимо са дамом ре- беком вест, једном од најпознатијих пи- саца са британских острва, чији је гроб недалеко од српског црквеног гробља у бруквуду где често одем да се помолим ова велика жена писац, рекла је о влади- ци николају ово: „најизузетније људско биће које сам икада срела“ други светски рат донели су бол и тугу његовом српском народу и њему нем- ци су га одвели, заједно са патријархом у злогласни логор дахау по ослобођењу из логора није желео да се врати назад у отаџбину којом је завладао безбожни режим, али је опет из енглеске, а потом из америке помагао србе и србију и речју и делом док је већина српског на- рода чезнула за њим и његовим делима на нашу српску срамоту био је прогла- шен од безбожног југословенског ре- жима народним непријатељем оставио је завештање да, када за то дође време, његови земни остаци буду враћени у ср- бију та његова и наша жеља је испуње- на на празник св василија острошког чудотворца, 12 маја 1991 године, када су његове свете мошти стигле из далеке америке у његов родни лелић и када је служена света литургија уз присуство свих слојева српског народа и друштва где је и аутор текста, по провиђењу бо- жијем и благослову св владике нико- лаја, имао част да служи данас су књиге и дела св владике ни- колаја велимировића ушле су у скоро сва- ку српску кућу, а преводе се на све језике и постају све важније и популарније и траженије ако је владика николај ве- лимировић, по речима оног британца, за живота био „трећа српска армија“ онда је сада, као светитељ, у његовој вољеној отаџбини српска свеармија јер оно што може за народ и нацију да учини један светитељ не може ни цела армија свети владико николаје, моли бога за нас! изабрани део предавања одржаног у порти жарковачке цркве вазнесења господњег уочи празника светог јована шангајског и санфранцисканског, лета господњег 2013 светачник новембар/децембар 2013 17 светли ликови историје спц стазама његошеве духовности поводом 200 година од рођења митрополита петра ii петровића његоша новембар/децембар 2013 17 стазама његошеве духовности поводом 200 година од рођења митрополита петра ii петровића његоша ове године славимо две стотине годи- на од рођења великана нашег рода, митрополита петра ii петровића његоша, па је ред да му посветимо пажњу и у нашем часопису и да се присетимо најважнијих догађаја из његовог живота владика се родио као радивој (раде) од побожних родитеља томе маркова и ива- не, из угледне породице пророковић од младости је васпитан у духу пра- вославне вере стриц, митрополит петар i петровић, довео га је, као четрнаестогодишњака, у це- тињски манастир, где је научио азбуку и одговарања на литур- гији млади радивоје је послан на даље школовање у манастир савину код знаменитог игу- мана о јосифа троповића, а после две године се вратио на цетиње тада је упознао и новог владикиног секретара симу милути- новића сарајлију, позна- тог песника тог времена сима је из лајпцига донео нове погледе на свет, које је раде упијао, али је и сима упијао народну традицију, па је у току једног поста, петар ii петровић његош, фотографија анастаса јовановића из 1851 године др ђорђе вуковић 18 6/2013 саставио трагедију „обилић“ посвећену косовском боју на самртној постељи, свети петар i је тестаментом одредио синовца радивоја за наследника и заветовао народ да се уздр- жи од крвне освете стари митрополит се упокојио уочи лучиндана, а сутрадан, на празник св апостола луке, раде томов је проглашен за наследника (1830) када су се стекли повољни услови, крајем јану- ара 1831 године, призренски митрополит ананије (1828–1836) дошао је у манастир ком, на скадарском језеру тада је митро- полит замонашио рада томова а затим га произвео у чин архимандрита раде је своје монашко име узео по угледу на стрица то- ком владавине петар (ii) се придржавао стричевог „законика“ његошева најзначајнија књижевна дела одају стричев утицај карађорђу је св пе- тар цетињски посветио једну песму, а ње- гош чувено дело горски вијенац владика данило, о којем је св петар саставио једну песму, један је од главних ликова у њего- шевом горском вијенцу свети петар i је памтио догађаје везане за лажног руског цара шћепана малог, које је његош при- казао у свом драмском комаду за добијање владичанског чина пла- ниран је пут у далеку русију путовање је одложено на његошевој жељи, што због буна у суседним областима, што због боље припреме и пажљивог проучавања богослужења тада је у црну гору дошао избегли ужички епископ никифор мак- симовић, који се прихватио рукополагања свештеника захвални његош је епископу посветио једну пригодну песму после до- бијања потребних дозвола, његош је преко котора и трста стигао у беч, где се сусрео са митрополитом стеваном стратимиро- вићем и вуком караџићем, а затим пре- ко пољске отишао у петроград тамо је упознао руског цара николаја i романова цару се допао млади архимандрит, па је присуствовао његовој хиротонији за ар- хијереја, 6 августа 1833 године богато об- дарен од цара, његош је повео једног рус- ког штампара тако је на цетињу почела да ради прва штампарија, а међу штампаним књигама био је и требник архимандрита петронија лујановића у то време св петар i се у сну јавио неко- лико пута станку стјепанову петровићу сазнавши за то, његош је свечано отворио стричев гроб на лучиндан 1834 године мошти су извађене из гроба и свечано по- ложене у кивот посланицом је обавестио верни народ о канонизацији св петра цетињског светим моштима се поклонио и вук караџић поред тога, његош је о ка- нонизацији писао митрополиту серафиму новгородском, степану д нечајеву, обер- прокуратору синода и д п татишчеву, руском амбасадору у бечу као одговор на писма, његош добија чин архиепископа из русије (1835) током 1837 године, његош је поново ишао у русију у годинама које су уследиле, од добијене царске помоћи подигао је зграду сената, уредио цетиње, просекао путеве, подизао школе његош је имао обичај да, са пра- тиоцима, прошета престоницом и посети влашку цркву и оближње старо гробље корице српског буквара, који је „ради учења младежи“ 1836 године штампан у митрополијској штампарији светли ликови историје спц новембар/децембар 2013 19 тада је обилазио гроб баја пивљанина (†1711) и подсећао пратиоце на јунакове подвиге на одласку, владика није про- пуштао да каже: „бог ти душу помиловао, бесмртни јуначе“ поред државних послова и одбране од османлијских напада, влади- ка је дуги низ година посветио питању раз- граничења са аустријом због овог питања, по владикиној жељи, свештеник јоко ива- новић и ђакон иван зец пренели су мошти владике саве (из манастира стањевића) и владике данила (из манастира подмаине) са границе на цетиње његош се дуго за- држао разгледајући мошти владике дани- ла, које је целивао и за које је окупљеном народу рекао: „ово је она мученичка гла- ва“ са његошевим одобрењем пренете су мошти св арсенија сремца у морачу, а затим у куче као признање за предани рад на развоју православне духовности, ње- гош је добио чин митрополита од синода руске цркве (1844) како је сазнао аустријски управник котора, после ноћних визија, његош је одлучио да сагради цркву на месту не- приступачном за становање управник је известио надлежне у задру да је градња ове богомоље почела 16 јуна 1845 године тако је његош постао ктитор капеле св петра цетињског на језерском врху ловћена истог лета његош је походио контесу ека- тарину властелиновић и њену задужбину цркву св тројице на превлаци жарко је желео да помогне обнову пећке патријар- шије, као што је рекао матији бану (1848) у свом књижевном делу, владика се доста бавио духовним питањима тако лучу микрокозму (1845) његош завршава химном господу нашем исусу христу у горском вијенцу (1846), слепи игуман сте- фан и владика данило петровић духовно саветују своје савременике, док се у лаж- ном цару шћепану малом (1847), појављује велики број духовних лица: непознати мо- нах, игуман теодосије мркојевић, владика сава петровић, пећки патријарх василије бркић јовановић, а помиње се и цариград- ски патријарх под именом „есперије“, што значи „нада“ (није сасвим јасно да ли ње- гош мисли на патријарха јоаникија iii или на самуила i) он је своје читаоце подсећао и на византију – у горском вијенцу, житију мрђена несретниковића и свободијади последње две године свог живота, ловћенски тајновидац је трипут одлазио у данашњу италију због лечења у напуљу је упознао тамошњег краља фердинанда ii и срео љубу ненадовића, сина чувеног проте матеје „сам вас је бог послао да ме у ову самоћу разговарате“, рекао је владика при првом сусрету чика љуба је вредно бележио његошеве речи у свој дневник и касније их преточио у путопис „писма из италије“, објављен први пут у листу ср- бија у наставцима 1868–1869 у владикиној близини, пише чика љуба, често се разго- варало о св петру цетињском и тако не- говала успомена на знаменитог светитеља по повратку у црну гору, болест је узела маха у последњим часовима свог живота молио се богу и у рукама држао крст св петра цетињског тада је његош црну гору оставио у аманет богу и богородици, како је вуку караџићу јавио о вук попо- вић ришњанин владика се упокојио у ју- тарњим сатима на лучиндан 1851 године и тада се осетио угодан мирис сахрањен је у празном гробу св петра цетињског, а четири године касније мошти су му прене- те у задужбину у свом књижевном делу, владика се доста бавио духовним питањима тако лучу микрокозму (1845) његош завршава химном господу нашем исусу христу 20 6/2013 тема броја: света тајна крштења крштење христово, равена новембар/децембар 2013 21 погружење у христа на трен, силом и благодаћу духа светога, наше живљење није више на земљи, није више живљење човека створеног од праха земаљског, већ живљење на небесима, човека преображеног и погруженог у вечност и красоту христову, господа са неба некада су се приликом крштења, док се оно практиковало на ве- лику суботу у крстионицама, новокрштавани потпуно скидали и улазили у базен у којем их је свеште- ник или епископ трократно погру- жавао и крстио у име свете тројице – оца и сина и светога духа након тога, одмах су се облачили у дугачке беле кошуље (испод колена) симболи- ка је јасна човек, огољен, је усамљен, рањив и у опасности; човек обучен у силу христову, у самог христа је нов, препорођен, сједињен са богом и чита- вом црквом временом су хришћани све мање до- живљавали овај чин као „рођење“ нове браће и сестара, претварали су то у приватан, породични чин, да би то да- нас постало некакво правило овде не говоримо о сети за прошлим, дивним временима цркве и чињени- ци да смо ми данас другачији човек је и онда био, као што је и сада, склон страстима, малодушности и индифе- рентности према сопственом а онда и животу других људи на концу свега, и животу света у коме живи, постоји и креће се друга ствар покренута овом древном праксом цркве побуђује на размиш- љање ствар која је у наше време, данас, кулминирала то је чињеница да човек нема храбрости да се отвори до краја пред богом и ближњима (да се оголи), да би се заоденуо љубављу божијом због тога смо данас колико посматрачи то- лико и учесници једне наметнуте пато- логије у жељи да се сакрије, побегне од другога (в пост 3, 7–13) човеку се нуди да или себе експонира до крајњих гра- ница неукуса и да то чини показујући себе у светлу својих најпримитивнијих порива – или да се утапа у некакав ко- лектив којим ће себе „обезбедити“ – да не мора много да размишља а иза свега тога се крије некаква корист, најчешће материјална, маскирана искреношћу, отвореношћу или моралом који је чес- то само мање или више – насилничка идеологија када данас укључимо телевизор, бом- бардоваће нас емисијама које човека показују in reality, наводно онаквим ка- кав он јесте по могућству то су углав- ном самопрозване звезде (кафанске тема броја владимир пекић 22 6/2013 певаљке, старлете, пропале води- тељке итд) са друге стране видећемо величанствене скупове појединих пар- тија и њихових вођа другим речима, пред нас се ставља избор два пута – или поистовећење себе са страстима тела и душе или са не- каквом групом, партијом, колективом иза свега пак стоји потпуна разградња (деконструкција) човека и његовог идентитета човеку је у ствари најтеже да се суочи са собом, онаквим какав јес- те, и са оним шта би могао бити међутим, сав очај и безнађе човека (људског рода) су поражени на голго- ти, живоносним страдањем христовим и његовим преславним и обожујућим васкрсењем са овим и све утваре и привиђења господ је то учинио не да би себе прославио јер не тражи људску славу (јн 5, 41), већ да би, по својој не- измерној љубави, обновио човека да би нам открио и болест и лек болест – до смрти разарајући егоизам од кога сви болујемо; лек – погружење у смрт и васкрсење његово чији је „крај“ не- исказива слава и светлост неприступ- на у коју нас заодева као онај догађај у бањи витезди (јн 5,1–18) где одузе- ти јесте симбол свакога од нас – који нема човека који може да му помогне да постане целовит, исцељен по свом човекољубљу господ ради нас дола- зи и облачи се у тело понижења нашег (молитва анафоре у литургији светог василија), постаје човек, дарујући нам живот вечни, дарујући исцељење какве, пак, везе има света тајна крштења са овим? последично, свака света тајна цркве и њено молитво- словље? јер, ако нема, ако је она само приватни ритуал, онда да једемо и пије- мо, јер сутра ћемо умрети (1кор 15, 32) укратко, крштење чине: одрицање од сатане, исповедање христа, освећење воде, погружење (крштење) и након тога се наставља света тајна миропо- мазања одмах нам у очи „упада“ вода без ње нема живота она је његов ос- новни садржај собом напаја целу тво- ревину и пустињу претвара у бујну оазу живота (уп ис 35, 6–7; 44, 3–4) пратећи молитве освећења воде на крштењу видимо да ова света тајна није ствар приватности нити ствар појединца па ни само човека она је ствар цело- купне творевине њен господар је бог и кроз њу се открива човеку на крају времена, то бива кроз оваплоћење хри- стово и његово страдање и васкрсење све ово се збива да би се кроз човека обновио не само он, већ сва твар срж тајне нам се објављује (не обзнањује јер не можемо појмити) у речима: стога јави се, господе, на води овој, и дај да се крштавани у њој, преобрази, да би од– бацио старога човека који се распада у жељама варљивим и обукао у новога који се обнавља по лику онога који га је саздао: да би, уподобивши се смрти твојој крштењем, постао заједничар твога васкрсења (требник, чин све- те тајне крштења, превео преп јустин ћелијски) бог духом светим чини да крштењска вода, на нама непојмљив начин, постане наше умирање са хрис- том на голготи и васкрсавање за жи- вот вечни на трен, силом и благодаћу духа светога, наше живљење није више на земљи, није више живљење човека створеног од праха земаљског чињеница је да човек данашњице нема храбрости да се отвори до краја пред богом и ближњима (да се оголи), да би се заоденуо љубављу божијом новембар/децембар 2013 23тема броја (пост 2, 7), већ живљење на небесима, човека преображеног и погруженог у вечност и красоту христову, господа са неба (1кор 15, 47) даље, ово нас води у литургију и причешће који су трпеза царства христовог, онога око кога ће се све сабрати и у коме ће се све сјединити но, овај преображај који нас сада и овде уводи у тајну будућега века и онога за шта смо створени, није завршен крштење није ствар која се завр- шила, није готова ствар оно је наше стално умирање за овај свет докле год живимо и васкрсавање са христом којим се преображавамо корак по ко- рак, а са нама и свет око нас и ближњи наши зато је крштење и свест о њему позив и опомена на у нама присутну силу духа божијега којој би требало да се кроз подвиг и молитву препусти- мо и све то док се христос не уобличи у нама (уп гал 4, 19) бог нас и са те стране не оставља неутешне даје нам да кроз причешће предокушамо све- целог христа и сједињење са њим и са свиме што је створио наиме, христос није само онај који ће доћи, него и онај који долази, који духом светим јесте несумњиво присутан на свакој литур- гији чинећи нас учесницима његовог живота и сарадницима и тајновидцима коначне истине и смисла света – цркве христове то никако не можемо чинити у пуном смислу те речи ако не живимо тајну крштења – умирања за христа и васкрсавања са њиме стога, насупрот оним искушењима која нам заклањају поглед ко смо и шта смо и чини од нас страшљивце и кука- вице, ми храбро стојмо у достојанству у које смо се по великој милости гос- подњој обукли уронимо (погрузимо се) у дубине љубави христове да бисмо не- поколебиво и ватрено (уп рим 12, 11) живели оно што јесмо и што ћемо бити – домаћи божији и храм бога живога у тројици прослављанога аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду крштење на расини, крушевац (фото: епархија крушевачка) 24 6/2013 свештени јеванђелист матеј, завр- шавајући своју књигу, преноси нам спаситељеве речи пре вазнесења: „идите и научите све народе крстећи их у име оца и сина и светога духа“ чи- тајући библију примећујемо да ученици ревносно извршавају учитељеву запо- вест и да је ова света тајна неопходна претпоставка да би неко учествовао у животу цркве старозаветни праобрази пројављују многобројне догађаје који су се ис- пунили у новом завету на богослу- жењима, читајући и слушајући ста- розаветна места о стварању, потопу, пророку јони – схватамо да сви ови и други догађаји нису „митови и леген- де“ него су благослов народу божијем, јер прасликују и најављују крштење – тајну обнављања и пресаздања човека обратићемо пажњу на нека староза- ветна места која су нашим читаоцима добро позната најстарија старозаветна праслика крштења коју налазимо у би- блији је опис стварања света свештени библијски писац који нам доноси из- вештај који се односи на стварање света представља и указује нам на слику кр- штења: „и дух божији дизаше се над во- дом“ дух божији освећује воду и јавља се живот; тако је и приликом крштења спаситељевог у води јорданској дух бо- жији био присутан „у виду голуба“ и ја- вио се нови истински живот свеопшти потоп који је описан у књи- зи постања (6–7 глава), представља јед- но од карактеристичних праобраза све- тог крштења лађа коју је саградио ноје најављује цркву христову, а голуб духа светога број спасених у лађи је осам – чиме се указује на осми дан у који је ва- скрсао наш господ исус христос апо- стол петар прави поређење потопа и крштења (1пт 3, 18–21) смрт грешног света у води упоређује се са смрћу ста- рог, грешног човека у крштењској води светописамски догађај изласка из египта такође представља крштење овај догађај прасликује две крштењске старозаветни праобрази светог просвећења радослав мијатовић старозаветни праобрази пројављују многобројне догађаје који су се испунили у новом завету новембар/децембар 2013 25тема броја реалности: крај ропства греху и смрти и излазак у ново постојање као праоб- раз крштења ово место помиње и апо- стол павле обраћајући се коринћани- ма: „оци наши сви под обликом бијаху, и сви кроз море прођоше а ово беше пример нама“ (1кор 10, 1–6) новозаветна сведочанства казују нам да крштење није никакав догађај који везан за породичну, племенску или етничку традицију крштење је догађај заједнице – догађај цркве крштење „водом и духом“, учлањење у цркву има корене литургијској традицији новозаветних времена и представља испуњење крштењских праобраза старог завета стога је об- нављање и пресаздање човека од самог почетка био циљ бога и тог циља бо- жијег црква се сећа сваки пут када се сабере на литургију: „а када смо от- пали подигао си нас опет, и ниси оду- стао да све чиниш док нас ниси узвео на небеса и даровао нам царство твоје будуће“ аутор је предавач верске наставе у трећој београдској гимназији фото: бранка вучићевић вучковић библијски писац који нам доноси извештај који се односи на стварање света указује нам на слику крштења: „и дух божији дизаше се над водом“ 26 6/2013 поводом изласка друге књиге дог– матике (догматика : кратко из- ложење православне вере књига 2 – христологија) у вези са темом броја обавили смо разговор са др здравком пеном, професором на катедри за дог- матику православног богословског факултета „свети василије острош- ки“ у фочи zzпрофесоре, у светом писму налазимо сведочанство да је св јован крститељ крштавао у реци јордан и да су при том људи исповедали грехе своје данас су ово две одвојене свете тајне, а миропомазање је трећа можете ли нам рећи нешто у вези са историјским развојем свете тајне крштења из догматског угла? – све три свете тајне су уствари једна тајна – тајна христова крштења нема тамо где нема покајања, тј метаноје или преумљења исто тако, ни крштење није завршено без миропомазања а смисао крштења је одувек био учешће у евхаристији из сведочанстава aпостолског периода сазнајемо да су крштење, миропомазање и евхаристија сматрани једном и нераз- двојном тајном познато је да су апостоли после крштења на новокрштене полага- ли руке, а затим је вршено ломљење хле- ба и причешћивање новопросветљених у православној цркви не постоји, као код римокатолика, временско раздвајање крштења и миропомазања, и тиме раз- двајање крштења и причешћа, од седам година ово раздвајање није никада било прихваћено од отаца цркве, јер по ре- чима св симеона солунског „ако неко не прими миропомазање, није потпуно крштен“ тиме св симеон наглашава да крштење, као „живот у христу“, и миро- помазање, као „живот у светоме духу“, нису одвојени видови духовности и не могу постојати засебно, будући да је реч о једној, двојединој реалности која ново- крштеног уводи у цркву да је крштење, као тајна увођења ве- рника у цркву, неодвојиво од евхари- стије види се и по заједничком возгласу којим почињу обе тајне: благословено света тајна крштења из догматског угла разговор водио: ненад јовановић разговор са др здравком пеном, професором догматике основа крштења и његов оквир јесте евхаристија крстити се значи стећи право учешћа на евхаристијском сабрању света тајна крштења новембар/децембар 2013 27тема броја царство оца и сина и светога духа дакле, основа крштења и његов оквир јесте евхаристија крстити се – значило је стећи право учешћа на евхаристијс- ком сабрању св григорије палама је указивао на то да, поред евхаристије, посебно место међу светим тајнама припада крштењу, јер је у овим двема тајнама суштина нашег спасења, пошто је у њима сажет целокупни домострој богочовека zzу цркви су се дуго водили разговори о оправданости крштавања мале деце како мала деца не пролазе период катихумената, који је у раној цркви трајао три године за одрасле, и како деца у најранијем узрасту приступају крштењу и причешћу? – због велике смрт- ности деце у стара вре- мена црква је прихвати- ла могућност да се и деца у најранијем узрасту крштавају, како не би умрла некрштена овде је дата предност уделу деце у животу, у односу на разумско схватање тајне крштења сва- ки човек, а и дете, јесте много више од оног што може да схвати разумом па ипак, дете не може бити препуштено самом себи одговорност за узрастање мале деце у вери је на њиховим роди- тељима, и биолошким и духовним међутим, много већи проблем од узраста оног ко се крштава, јесте по- грешно схватање крштења као чина у коме се ослобађамо наслеђеног праро- дитељског греха не наслеђује се пра- родитељски грех као лична кривица, него као трагично стање поробљености смрти и њеним последицама другим речима, не наслеђује се прародитељски грех, него последице прародитељског гре- ха нико није и не може бити одговоран за грех који је други учинио, као ни за последице туђег греха и у библији је, у књизи поновљених закона, записано: „нека не гину очеви за синове, ни си- нови за очеве; сваки за свој гријех нека гине“ (пнз 24, 16) према учењу св максима, грех је лични акт, а наследна кривица је немогућа то значи да је по библијском и светоотачком учењу, грех увек везан за личност, а не за приро- ду св фотије иде тако далеко да каже да је веровање у грех природе – јерес крштење као догађај поновног једин- крштење христово, средњовековна минијатура 28 6/2013 ства човека са христом није ограниче- но само на опраштање грехова, и ако би његов смисао био само у томе, било би оправдано питање теодорита кирског: „зашто крштавамо новорођенчад која још нису окусила грех“? црква крштава децу не због оп- раштања њихових непочињених грехо- ва, него да би им дала нови и бесмрт- ни живот који им нису могли пренети њихови смртни родитељи, закључује о јован мајендорф учешће мале деце у причешћу бива увек по вери њихових родитеља и по молитвама цркве zzу наше време се доста говори о разлици између омивања и погружења и међу свештеницима има различитих мишљења у вези са овим чином? која пракса је по вама исправна? – различите праксе у погледу начина обављања крштења су последица инос- лавних утицаја на светотајински живот наше цркве, пре свега римокатолич- ког омивање, па чак и кропљење, јесу појаве које указују или на немарност или на незнање – пре свега свештени- ка, а потом и верног народа и у једном и у другом случају се, међутим, ради о помањкању вере свештеник не може бити у незнању или „необавештен“, јер у литургијској молитви приношења се каже да се он моли „за своје грехе и незнање народа“ дакле, могућност не- знања, али само до одређеног степена и времена, може припасти верницима, али не и свештенику, који не би смео да уђе у свештеничку службу у незнању сваки свештеник треба да зна и да верује да онај ко приступа крштењу ступа на исту раван постојања као и христос у тренутку његовог зачећа и рађања у светом духу, како је тврдио св максим исповедник свест о зна- чају крштења покреће истинске дела- тнике у дому очевом да овај чин врше погружењем и да ради те сврхе граде крстионице за одрасле реч је о истинском подражавању христовој смрти и васкрсењу, кроз трикратно погру- жавање у има све- те тројице сви из- говори и правдања зашто се не врши крштење погружа- вањем, бесмислени су и неубедљиви, јер крштење се у нашим условима не обавља у безводним местима или, пак, у поларним климатским ус- ловима па и у тим услови- причешћу бива увек по вери њихових погружења и међу свештеницима има различитих мишљења у вези са овим чином? која пракса је по вама – различите праксе у погледу начина обављања крштења су последица инос- лавних утицаја на светотајински живот наше цркве, пре свега римокатолич- ког омивање, па чак и кропљење, јесу појаве које указују или на немарност или на незнање – пре свега свештени- ка, а потом и верног народа и у једном и у другом случају се, међутим, ради о помањкању вере свештеник не може бити у незнању или „необавештен“, јер у литургијској молитви приношења се каже да се он моли „за своје грехе и тнике у дому очевом да овај чин врше погружењем и да ради те сврхе граде крстионице за одрасле реч је о истинском подражавању христовој смрти и васкрсењу, кроз трикратно погру- жавање у има све- те тројице сви из- говори и правдања зашто се не врши крштење погружа- вањем, бесмислени су и неубедљиви, јер крштење се у нашим условима не обавља у безводним местима или, пак, у поларним климатским ус- ловима па и у тим услови- различите праксе у погледу начина обављања крштења су последица инославних утицаја на светотајински живот наше цркве, пре свега римокатоличког новембар/децембар 2013 29тема броја ма, не престају да важе правила обављања крштења zzу светом писму, господ каже никодиму: „ко се не роди вод
Свеска: 334 | Света тајна крштења
... Фотографија на насловној страни корице: Крштава се слушкиња Божија фото: Архива Епархије бачке Фотографија на другој страни корице: Печат дара Духа Светога фото: Архива Епархије далматинске Фотографија на трећој страни корице: Крст је сила и знамење фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Звоник манастира Бањска фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 334, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2013 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света тајна Крштења цена 90 динара Реч уредника Дар новог живота у Христу 3 Светачник Свети Григорије Палама о знању 4 Стари Завет Велики Пророк Исаија 7 Догматске теме Сократова радост и Христова туга 9 Светачник Личност Св Владике Николаја Жичког као спона између Србије и Енглеске 12 Светли ликови историје СПЦ Стазама Његошеве духовности 17 Тема броја Погружење у Христа 21 Старозаветни праобрази Светог Просвећења 24 Света тајна Крштења из догматског угла 26 Проповедање Христа Распетога о празнику Богојављења 31 Празник Обрезања Господњег 34 Елемент воде као литургијско -богословски символ и Света тајна Крштења 36 Разговор са протом 40 Многодетне хришћанске породице Коларовићи из Сремских Карловаца 44 „Идите и научите све народе“ Православна мисија на Филипинима 52 Путописи Света гора руског севера 57 Сведочанство Параклис Светога Првомученика и Архиђакона Стефана 61 Е-мисија otacmilic com 63 2 6/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на
... Фотографија на насловној страни корице: Крштава се слушкиња Божија фото: Архива Епархије бачке Фотографија на другој страни корице: Печат дара Духа Светога фото: Архива Епархије далматинске Фотографија на трећој страни корице: Крст је сила и знамење фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Звоник манастира Бањска фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 334, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2013 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света тајна Крштења цена 90 динара Реч уредника Дар новог живота у Христу 3 Светачник Свети Григорије Палама о знању 4 Стари Завет Велики Пророк Исаија 7 Догматске теме Сократова радост и Христова туга 9 Светачник Личност Св Владике Николаја Жичког као спона између Србије и Енглеске 12 Светли ликови историје СПЦ Стазама Његошеве духовности 17 Тема броја Погружење у Христа 21 Старозаветни праобрази Светог Просвећења 24 Света тајна Крштења из догматског угла 26 Проповедање Христа Распетога о празнику Богојављења 31 Празник Обрезања Господњег 34 Елемент воде као литургијско -богословски символ и Света тајна Крштења 36 Разговор са протом 40 Многодетне хришћанске породице Коларовићи из Сремских Карловаца 44 „Идите и научите све народе“ Православна мисија на Филипинима 52 Путописи Света гора руског севера 57 Сведочанство Параклис Светога Првомученика и Архиђакона Стефана 61 Е-мисија otacmilic com 63 2 6/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на
Одреднице:
3
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
...које су достојне 18 а не 21 века фото: pravoslavieru 54 5/2014 вљајуАМЕРИКАНЦЕ 📌 већ у другом-трећем
поколењу и говоре боље енглески неголи
руски ипак говоре, и још слушају литур-
гију на словенском
zа д
...које су достојне 18 а не 21 века фото: pravoslavieru 54 5/2014 вљају
МЕТА инфо: Р:21626 К:161722 Д:89
| Свеска 339 |
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
... сусретима ме- ђу њима има оних који су се обратили из протестантизма или римокатолицизма има и оних, који су се родили у руским православним породицама, али предста- данас се догађа понекад да човек са високим образовањем или са жеђу и тражењем долази у храм, где чује речи које су достојне 18 а не 21 века фото: pravoslavieru 54 5/2014 вљају американце већ у другом-трећем поколењу и говоре боље енглески неголи руски ипак говоре, и још слушају литур- гију на словенском zа да ли они себе сматрају американцима или русима? – „ја сам рус“, – кажу они (са акцентом) ако се не ради о недавним емигрантима, онда су рус и православац за њих, по пра- вилу, синоними представите себи: млад човек учи на колеџу или универзитету, кући говори на руском, а на улици и сву- да – енглески, сви пријатељи су му аме- риканци, и како он може сачувати своје православље тамо, као један од послед- њих мохиканаца око њега нема нијед- ног православног човека, осим његових родитеља или можда неког православног србина или грка поврх тога, амерички начин живота подстиче људе да се затва- рају у етничке групе православни грци друже се са грцима, румуни – са румуни- ма и ево једном у години таква омладина се окупља са свих страна сад, понекад из аустралије, ради тога да би неколико дана провели са својом једноверном „браћом“ а летети са флориде до њујорка, на при- мер 7 сати или више – такође представља некакав подвиг ови људи улажу огромну енергију да би опстали, очували се и да се не би претопили амерички православци се много надају да ми овде не животари- мо, већ живимо и ако бисмо ми трошили макар половину оне енергије коју улажу амерички православци да би се одржали, онда би наши успеси били вртоглави у ствари, ми смо често лењи, разједињени и не волимо много да мислимо једном реч- ју – има се на чему радити zшта ви осећате, враћајући се кући? – осећам да родина има есхатолошку димензију родина је некако повезана са идејом коначне судбине васељене, чак и онда, када она то неће русија је убачена у судбину света 20 век ју је довео до гра- нице ишчезавања, и она је могла нестати, али, слава богу, није се то догодило она наставља своје егзистирање унутра исто- ријског процеса са правима врло важног играча код арсенија тарковског налази- мо овакве стихове: држећи у рукама сат и календар, ја сам убачен у будућност, као русија и проклињем прошлост, као осиротели цар ово је тежак крст много је лакше ма- штати о нечем топлијем и разумљивијем попут онога што стоји код шевченка (т г шевченко (1814–1861) – највећи украјин- ски песник и сликар – прим прев): „ви- шњик окружује кућу, гундељи над вишња- ма зује“ и не само украјинац, већ и рус такође хоће да живи у сенци вишњевог дрвећа и да га нико не узнемирује али не даје се лако ова срећа, и код чехова се чак „вишњик“ на крају комада сече дакле, предстоји нам будућност у знаку рада и сваковрсних напора, при чему рад мора бити уман, укључујући у себе бого- словско образовање и квалитетну просве- ту у овоме ја видим будућност нашу за- једничку будућност разговор водила надежда викторовна сташенко извор: часопис руски дом (http://wwwrussdomru), јули 2014 г црквени живот је мно- госпратан, многослојан и потребно је да у њему буде присутно све, а нај- пре: светост, праведност и поштење жива реч септембар/октобар 2014 55 тајланд је земља веома раз- вијене будистичке културе, у којој је религија дубоко и снажно повезана не само са историјом или традицијом, већ и са свакодневницом будизам је створио менталитет и унутра- шње осећање тајлађана, али и њихов однос према спољашњем свету зато за сваког тајланђа- нина речи „будиста“ и „тајлан- ђанин“ представљају апсолутне синониме за многе од њих на- пуштање будизма једнако је гу- битку припадности народу тај- ланда, доживљава се као издаја такође, чињеница да је западно хришћанство на тајланд дошло у 16 веку као религија освајача и да се у њиховој свести створио рефлекс да евангелизација пред- ставља претњу за њихов суве- ренитет, али и за њихову националну религију – није мала препрека за ми- сију цркве када се све ово узме у об- зир може се донекле и разумети у којим условима се одвија православна миси- ја и шта све православни мисионари у јављању благе вести треба да узму у обзир тајланђани су дружељубив и до- бродушан народ, цене пажљивост, хар- монију људских односа, по сваку цену стреме да не увреде саговорника (у њи- ховом језику скоро да се не употребља- ва реч „не“) први мисионар права црквена мисија на тајланду по- чела је 1999 године са доласком игумана олега черепанина из русије изузетно пожртвован за ових петнаест година ус- пео је да уз божију помоћ постави добар мисија на тајланду „осим љубави, ми немамо друго средство за освајање иноверних срца“ станоје станковић идите и научите све народе православни тајланђанин понгсакорн, у крштењу павле 56 5/2014 темељ за даљу будућност цркве на тај- ланду као што се може видети и у живо- тима светих мисионара цркве, о олег је имао тежак почетак када је дошао, жи- вео је у јако тешким условима, било је ду- жих периода када се хранио само пирин- чем и водом међутим, његово трпљење и подвизи на почетку у многоме су при- премили тле за даљи успех православне мисије по речима архимандрита олега, тај- ланђани осећају велику унутрашњу те- жњу ка свему што је истинско, аутен- тично њих 90% исповеда „тхераваду“ – струју у будизму која се назива и „уче- ње стараца“ која се веома негативно од- носи према покушајима да се унесу било какве измене у њиховом учењу са поно- сом говоре да исповедају неповређени будизам они су својеврсни будистички „ортодокси“ зато ако тајланђанин који је раније исповедао будизам свесно од- лучи да прими хришћанство без икаквих корисних циљева, са великом сигурно- шћу се може очекивати да ће прићи пра- вославној цркви ако чује макар у некој мери за православље првине плодова протеклих година обратило се неко- лико десетина тајланђана године 2008 православна црква је званично реги- стрована на тајланду и поред других мо- гућности које пружа ова регистрација, православни тајланђани могу да у својим документима укажу на своје вероиспо- ведање приликом регистрације право- славни тајланђани су дуго размишљали како да на тајланђански језик преведу „православна“ обично се користи реч orthodox (ออร์โธค็อกฃ์) међутим, ова реч пре- писана са енглеског ништа не говори уму и срцу тајланђана зато су уместо те ре- чи одлучили да „православна“ преведу као данг-дем (ดั้งเดิม) што у преводу значи „права, непромењена, истинска, права“ једино су на молбу оца олега додали у загради и orthodox да би било разумљиво и странцима мисија се добро развија, отворено је неколико парохија, најснажнија је у престоници банкоку, такође и у патаји, хуахину, на острвима пхукет и самуи основан је и успенски мушки манастир храм светог николаја у банкоку први православни свештеник тајланђанин, о данил ванна идите и научите све народе септембар/октобар 2014 57 у области ратчабури оно што је лепа вест за нас је што се тамо подвизава и је- дан србин, који је замонашен прошле го- дине са именом које за православне србе много значи – сава неке црте тајланђанске културе могу се уочити и у православним храмовима на пример, на тајланду је обавезно да се пред улазак у храм скине обућа улазак у просторију са обућом доживљава се као некултура и грубост, тако да се и испред православних храмова оставља обућа у иконостас се на пример додају мали делићи стакла што је обележје локалне културе у богослужењима је укључен и тајланђански језик који се одликује ме- лодичношћу, лепим тоновима иако огромна већина исповеда буди- зам, на свакодневном нивоу је у пита- њу банално незнабоштво – на улицама се виде минијатурна идолишта, „кућице за духове“ на које се стављају венци-жр- твоприношења, у будистичким манасти- рима се налазе идоли пред којима се пале мириси и постављају такође венци један од мисионара руске цркве је говорио да је у дому где је боравио, домаћин пред дрвеним идолом свако јутро стављао ба- нане и конзерву кока-коле пред изазовима за народ тајланда је вест о једном богу творцу заиста нова и тешка за разуме- вање, захтева много напора за усвајање тако је и са многим другим за људе ко- ји су васпитани у будистичкој традици- ји велико мноштво ствари повезаних са вером православне цркве није очиглед- но и захтева темељно изучавање и осми- шљавање зато је највећа потреба мисије на тајланду стварање образовног право- славног центра који би временом постао такође и центар преводилачке и издавач- моле се само код православних једном су данаја питали: зашто баш православна црква, ту су римокатолици, протестанти? он је у то време мало знао, али је његов одговор значајан с обзиром да одражава правилан унутрашњи осећај тајланђана: ’римокатолици певају, протестанти плешу, а моле се само код православних’ ми смо само сарадници и то је важно разумети иначе се може појавити очајање о роман бичков, мисионар руске цркве који живи на тајланду 58 5/2014 ке делатности претпоставка је да такав центар може да се налази на територији манастира у области ратчабури завршићемо овај текст о мисији на тај- ланду речима архимандрита олега које у многоме показују какав је он сам као ми- сионар али и шта свако ко жели да се по- труди на њиви господњој увек треба да има на уму: „за мене мисија није посао, у питању је живот на други начин је не могу ни зами- слити тајланђанина, уз сву његову наив- ност, не можеш купити, приморати га да учини нешто на силу банални притисак ће се завршити његовим одласком од вас они су као деца – наивни и поверљиви, али се не могу обмањивати као што се могу обмањивати деца не можеш им уделити два или три сата или чак и двадесет и три сата и оставити нешто за себе потребно им је дати све, дати своју љубав и срце је- дино тако можете сазнате шта је тајланд и ко су тајланђани само на речима овде нећеш проћи они су у том смислу праг- матични јер заједно са апостолом желе да виде веру из дела (јак 2, 18) култура тајланда је висока и целомудрена не тре- ба европљани да суде о њој по борделима на патпонгу које су они сами и отворили пре девет година и у наш храм је до- шао млади човек да прикључи компјутер који смо тада добили, то му је био посао неколико речи о христу, неколико пита- ња са његове стране и то је све никаквог, да тако кажем, мисионарског рада а ето, момак је поново дошао и поново неколи- ко питања и неколико одговора затим је почео да посећује и службе затим смо га замолили да преведе нешто са енглеског на њихов језик за потребе храма а онда су на његова питања одговарали шест го- дина у петроградској духовној семина- рији и на крају: отац данил, ђакон наше парохије (сада и свештеник – прим аут) у кога је израстао овај млади човек по имену данај ко га је довео у православ- ну цркву? бог ми смо само сарадници и то је важно разумети иначе се може појавити очајање проповедаш, пропо- ведаш, а нико се не обраћа христу, нико не долази у храм и све зато што нисмо много мислили о себи и сејали свуда и на сваком месту а господ дарује да узрасте успенски манастир у ратчабурију идите и научите све народе септембар/октобар 2014 59 једном су данаја питали: зашто баш православна црква, ту су римокатоли- ци, протестанти? он је у то време ма- ло знао, али је његов одговор значајан с обзиром да одражава правилан унутра- шњи осећај тајланђана: ’римокатолици певају, протестанти плешу, а моле се са- мо код православних’ више од десет година водим мисију на тајланду и не могу да објасним како и за- што се све догађа видим како расте и јача црква, видим нове храмове на различи- тим крајевима земље, видим како тајлан- ђани за свој новац граде други православ- ни храм на патаји, крштавам и примам у православље нове и нове тајланђане и не могу да објасним како се то догађа дога- ђа се нека тајна: човек се сусреће са бо- гом не знам шта се у том трену догађа у њиховом срцу не разумеју речи, не зна- ју молитве, немамо лепе хорове и складно богослужење, али они ипак постају пра- вославни и понекад такви да су спремни да пострадају за своју православну веру, за христа да, ми преводимо и издаје- мо књиге на њиховом језику, али то није главно све што им можемо дати је знање о богу, али знати бога је нешто сасвим друго ту је тајна: на човеково стремљење према богу, бог се устремљује према чо- веку и догађа се сусрет потребно је да се трудимо независно од перспектива будућност је у рукама божијим можемо само да молимо бога да узрасте плодове које смо сада засади- ли осим љубави, ми немамо друго сред- ство за освајање иноверних срца, љубави коју је у пуноћи јавио сам господ који је предао себе на муке ради спасења рода људског“ страница из православног молитвеника на тајландском језику 60 5/2014 био је то тежак раздор између два брата, деспота стефана лазаре- вића и кнеза вука њих двоји- ца су већ имала неспоразум неколико година раније, када је стефан изгрдио вука због великог броја погинулих војника у бици код трипоља сукоб је тада изгладила мајка, кнегиња мили- ца, у то време монахиња ефросинија сада је избио много тежи раздор, али мајка више није била жива вук је сма- трао да је неправедно потцењен и да може самостално да управља својом облашћу старији и искуснији брат је био против поделе земље, али вук га није слушао у размирице међу бра- ћом умешала се немирна властела и османлије, свако са својим интересом коначно, кнез вук је окупио шаролику војску и повео je на брата у зиму 1409 године први налет стефан је разбио, а пред другим се склонио у београд иза високих и сигурних зидина своје престонице, стефана су мучиле тешке бриге како зауставити проливање кр- ви и ширење омразе? како се помири- ти са братом? љубав према брату деспот се затворио у своје одаје и пао пред иконом христа спаситеља дуго се и ватрено молио желећи да нађе излаз из овог несносног стања у коме су га мучи- ле све теже и теже мисли молећи се пред иконом и отварајући своје срце пред бо- гом, стефан је схватио да се мора обратити брату мора му послати писмо и у њему из- разити своје мисли, своје бриге и страхо- ве мора брата умилостивити и одвратити од гнева мора брата одвратити од погре- шног пута и то своје писмо, најпознатије од свих које је писао, почео је чувеним ре- чима: „стефан деспот најслађему и најљу- базнијему, и срца мојега нераздвојноме, и многоструко жељеноме, и у премудрости обилноме, царства мојега ближњему“ речи братске љубави и поштовања де- спот стефан је знао да упути вуку и ра- није тако је издајући повељу хиландару (1405) поменуо „превазљубљевог брата“ вука и сада су речи текле из срца, али када је требало написати „брату вуку“, његово перо је застало само је написао „име рек“ (у оригиналу), што по мишље- њу димитрија богдановића, значи „напи- сати име“, односно упутство писару да по- пуни празнину брат је урадио невиђену грешку и покренуо тежак рат, али све је мисли светог деспота стефана о братској љубави како зауставити проливање крви и ширење омразе? како се помирити са братом? др ђорђе вуковић светли ликови историје спц септембар/октобар 2014 61 то требало превазићи рана на деспото- вом срцу је била дубока и зато је деспот наставио „у господу љубазно целивање, а уједно и милости наше неоскудно дари- вање“ он је за сведока своје искрености призвао господа, пред чијом иконом се тако дуго и искрено молио љубав хришћанска сада је требало рећи шта је на срцу, али како то саопштити ако не речима и из- разима које су обојици браће били бли- ски и стефан је подсетио на лет птице, на лет у којем пуцају видици над гора- ма, шумама, пространим луговима лет у коме птице уживају у благорастворењу ваздуха, у дивним неким звуцима, у ми- рису цвећа и изгледу зелених трава, али ко све то може достојно да искаже ту је деспот мислио на лет сокола, који је он (као и брат) толико волео то је била ве- штина у коју су владари подучавали своју децу стефанов наследник, деспот ђурађ бранковић насликан је на есфигменској повељи са породицом, при чему су ђур- ђеви синови приказани како држе сокола на руци обука сокола који су принчеви учили у младости, сада је помињао деспот стефан желећи брата у мислима да врати у те срећне и безбрижне дане њиховог за- једничког детињства али сва ова дела, дивна божја дела при- сутна у природи, ништа нису у поређењу са хришћанском љубављу која све превас- ходи (1кор 13, 13) колико је љубав важна показује и први случај убиства, када је брат каин на брата авеља устао и немају- ћи љубави у себи и мислећи зло на друго- га, каин се послужио лажима и притвор- но рекао брату: „изађимо у поље“ (1мојс 4, 8) ту је деспот задрхтао и ништа више није могао написати, бојећи се да не увре- ди брата, а хтео му је рећи да се чува тог прастарог греха зато се вратио на љубав која јасно и некако брзо превазилази сва- ку врлину и сам древни цар давид је хва- лио братску љубав и поредио је са уљем које се спуштало на браду аронову при- ликом посвећивања за првосвештеника и са росом ермонском која је орошава горе сионске (пс 133, 2–3) дивна божја дела присутна у природи, ништа нису у поређењу са хришћанском љубављу која све деспот стефан лазаревић, ктиторска фреска из превасходи манастира манасија (око 1418 г) 62 5/2014 библијски призори тада деспот није издржао и морао је рећи још једну ствар која га је тиштала, а коју се устручавао рећи то су они чу- вени стихови где свети деспот говори да момци и девојке треба да се воле, али само тако да не увреде бога и да не жа- лосте духа светога којим смо јавно зна- меновани на крштењу једина права и побожна љубав, на коју је деспот мислио у овој реченици, је она која се савршава у крилу цркве као света тајна, она која се крунише браком са благословом све- штеника стефан је подсетио брата да је он ожењен и да још увек нема деце, па ће можда њему (вуку) припасти престо, и да се без потребе бунио и правио про- блеме себи и другима тиме је поручио брату вуку да треба да се жени, јер му је време изрекавши ову муку која му је парала срце, стефан је подсетио кне- за како су некад били заједно, али их је нешто раздвојило, нешто велико попут гора или река ако су горе, овде стефан метафорички говори, нека прођу као го- ре гелвујске проклињане да на њих не падне дажд ни роса, јер не заплакаше за саулом и јонатаном (2сам 1, 21) под го- рама гелвујским, деспот мисли на старо, моћно и немирно племство које је мла- ђег брата окренула против старијег бра- та, уместо да их помири у том случају, вук треба да буде незлобив као давид, којег сам бог похваљује због чистоте ср- ца (1сам 13, 14; дап 13, 22) ако су реке, онда треба ветрови да их исуше, као што је то била за време мојсијевог преласка море или када је судија исус навин но- сио ковчег завета преко јордана под ре- кама стефан мисли на турске чете које су као реке преплавиле србију и њих двојица треба опет да се састану и да се виде и у љубави да се помире „у том са- моме христу богу нашему, коме слава са оцем и са светим духом у бесконачне векове, амин“ стефан је послао писмо вуку и пристао на поделу земље, да би показао колико је искрен тако се земља поделила, а вук је прихватио братову поруку љубави њих двојица су се поново сусрела у табору му- се кесаџије и пројавили љубав један пре- ма другоме нешто касније, кнез вук се замерио муси, који га је осудио на смрт, али се деспот стефан поново умешао он је гарантовао за вука и тако га избавио од смртне казне после битке код космидио- на (1410), браћа су се разишла стефан се склонио у цариград, а вук је пребегао код мусиног брата и противника, сулејмана i пошто је лепо примљен у цариграду, сте- фан је бродом кренуо преко црног мора до ушћа дунава и затим у влашку тамо га је срдачно угостио војвода мирча старији за трпезом, војвода је приметио да де- спотово лице сија и гледао је нетремице у њега, не могући да се нагледа таквог сјаја и како да не сија лице човека који је ис- пуњен богобојажљивим и богочежњивим мислима, човека чије је срце чисто пред богом од сваке мржње и гнева? како да не сија лице човека који је испуњен богобојажљивим и богочежњивим мислима, човека чије је срце чисто пред богом? светли ликови историје спц део ктиторског натписа стефана лазаревића са митрополијске цркве у београду септембар/октобар 2014 63 драгоцена су сведочанства лекара који схватају да постоји граница научних моћи преко које болесник бива спасаван од смрти само божанском интервенцијом два дивна и потресна примера, која су пресудно утицала на његову духовност, чуо сам од многима драгога др душка козића, професора на медицинском факултету у новом саду, сјајног дијагностичара на институту у каменици иначе, он је један од највећих стручњака из области радиологије, неу- ронаука и магнетне резонанце, са мно- штвом научних радова и награда до пре скоро десетак година овај врсни стручњак, а пре свега племенити човек, био је атеиста медицински налази, науч- на достигнућа, огромно лично знање и ве- штина рада на савременим медицинским уређајима су готово непогрешиво укази- вали ко ће да преживи неку савремену болест (тумор, леукемију) но, потом, он бива сведок два чудесна исцељења, две пројаве божанске свемоћи, која су битно утицала на душков духовни живот први случај јесте исцељење једне пет- наестогодишње девојчице која је имала два језива малигна тумора на материци и који су јој одстрањени у светски по- знатој клиници за оболеле од рака, у америци, у граду хјустону након опе- рације и обављене терапије у институ- ту у каменици дошла је код душка на преглед, на магнетну резонанцу, где је установљена велика количина излива у карлици, а то се често дешава кад се ма- лигни тумор рашири по трбушној мара- мици требало је узети узорак и видети има ли малигних ћелија али, тетка која је била у пратњи те девојчице, иначе од- личан лекар, рекла је да не жели то да ради, већ хоће да оде у манастир острог да се помоли богу да кроз светог васи- лија подари исцељење њеној мезими- ци душко је тада помислио, али није изустио: „идите ви где хоћете, али њој помоћи нема“, гледајући све то из дота- дашњих искустава на клиници и гле чуда! кад су дошле на контролу након три недеље, душко је био запањен и није могао да верује – карлица је била чиста као из атласа десило се велико чудо бо- жије као одговор на велику веру девој- чице и њене тетке та девојчица, која је била отписана од многих лекара, данас је срећна мајка други пример је случај једног младог човека који је оставио страховит утисак на душка наиме, пре неколико година врхунски лекар сведочи о чудима бог гледа и на наше помисли, жеље и на молитве црквенослужитеља и увек је спреман да интервенише на чудесан начин спасавајући болеснике ненад вујић сведочанства 64 5/2014 спајали су се васкршњи и првомајски празници па су се многе његове колеге из болнице спремале да спајањем тих пра- зничних дана организују себи леп одмор у свој тој ужурбаности да се што пре оде на мини одмор, душку, који је у те дана био у распореду дежурстава, нико није пренео информацију (а он сам није проверавао претинац), да постоји један болесник чије је стање било ургентно – флегмона врата – опасан гнојни процес у грлу међутим, када је након 4–5 дана нашао коверту у којој је био снимак гр- ла тог болесника коме је гнојни процес био захватио грло, а у међувремену се проширио и у средогруђе, постало му је јасно да времена за губљење нема похи- тавши на клинику за ухо, грло, нос ре- кли су му да се цео процес проширио на плућа и да из њихове дотадашње праксе такви не преживљавају није се осећао пријатно јер је био сведок једног лошег исхода који се није морао догодити по- сле тога, душко је нерасположен отишао на дуго очекивани конгрес у русију где је имао презентацију једног научног рада тих дана је ишао у многе цркве и мана- стире, давао прилоге и остављао име за здравље горе поменутог болесника није му вера била толико велика да ће се то повољно завршити након повратка из русије није се распитивао шта се деси- ло са тим човеком, све док није чуо да је супруга тог пацијента дошла да пита за контролни преглед рекавши да је њен муж у одличном стању прича о томе ду- шко: „запањио сам се, јер се, након 40 да- на од мог одласка, пацијент потпуно по- вратио, а на контролном прегледу који је радио код нас, плућа су била здрава као да никада на њима ништа није било“ недуго потом наш др душко се кр- стио у јерусалиму и добио крштено име георгије уз његово огромно стручно знање и способности, сада је присутна и жива вера да свемоћни бог може увек притећи у помоћ њему и верујућим бо- лесницима овај племенити и изузетно скромни човек ми је рекао да је сведок још многих чуда која су се догодила у његовој лекарској пракси ово су савршени примери где мо- жемо да приметимо да бог гледа и на наше помисли, жеље и на молитве цр- квенослужитеља и да је увек спреман да интервенише на чудесан начин спа- савајући болеснике из „долине плача“ (пс 83, 7) и испуњавајући обећање: „ја сам са вама у све дане до свршетка века амин“ (мт 28, 20)
... сусретима ме- ђу њима има оних који су се обратили из протестантизма или римокатолицизма има и оних, који су се родили у руским православним породицама, али предста- данас се догађа понекад да човек са високим образовањем или са жеђу и тражењем долази у храм, где чује речи које су достојне 18 а не 21 века фото: pravoslavieru 54 5/2014 вљају американце већ у другом-трећем поколењу и говоре боље енглески неголи руски ипак говоре, и још слушају литур- гију на словенском zа да ли они себе сматрају американцима или русима? – „ја сам рус“, – кажу они (са акцентом) ако се не ради о недавним емигрантима, онда су рус и православац за њих, по пра- вилу, синоними представите себи: млад човек учи на колеџу или универзитету, кући говори на руском, а на улици и сву- да – енглески, сви пријатељи су му аме- риканци, и како он може сачувати своје православље тамо, као један од послед- њих мохиканаца око њега нема нијед- ног православног човека, осим његових родитеља или можда неког православног србина или грка поврх тога, амерички начин живота подстиче људе да се затва- рају у етничке групе православни грци друже се са грцима, румуни – са румуни- ма и ево једном у години таква омладина се окупља са свих страна сад, понекад из аустралије, ради тога да би неколико дана провели са својом једноверном „браћом“ а летети са флориде до њујорка, на при- мер 7 сати или више – такође представља некакав подвиг ови људи улажу огромну енергију да би опстали, очували се и да се не би претопили амерички православци се много надају да ми овде не животари- мо, већ живимо и ако бисмо ми трошили макар половину оне енергије коју улажу амерички православци да би се одржали, онда би наши успеси били вртоглави у ствари, ми смо често лењи, разједињени и не волимо много да мислимо једном реч- ју – има се на чему радити zшта ви осећате, враћајући се кући? – осећам да родина има есхатолошку димензију родина је некако повезана са идејом коначне судбине васељене, чак и онда, када она то неће русија је убачена у судбину света 20 век ју је довео до гра- нице ишчезавања, и она је могла нестати, али, слава богу, није се то догодило она наставља своје егзистирање унутра исто- ријског процеса са правима врло важног играча код арсенија тарковског налази- мо овакве стихове: држећи у рукама сат и календар, ја сам убачен у будућност, као русија и проклињем прошлост, као осиротели цар ово је тежак крст много је лакше ма- штати о нечем топлијем и разумљивијем попут онога што стоји код шевченка (т г шевченко (1814–1861) – највећи украјин- ски песник и сликар – прим прев): „ви- шњик окружује кућу, гундељи над вишња- ма зује“ и не само украјинац, већ и рус такође хоће да живи у сенци вишњевог дрвећа и да га нико не узнемирује али не даје се лако ова срећа, и код чехова се чак „вишњик“ на крају комада сече дакле, предстоји нам будућност у знаку рада и сваковрсних напора, при чему рад мора бити уман, укључујући у себе бого- словско образовање и квалитетну просве- ту у овоме ја видим будућност нашу за- једничку будућност разговор водила надежда викторовна сташенко извор: часопис руски дом (http://wwwrussdomru), јули 2014 г црквени живот је мно- госпратан, многослојан и потребно је да у њему буде присутно све, а нај- пре: светост, праведност и поштење жива реч септембар/октобар 2014 55 тајланд је земља веома раз- вијене будистичке културе, у којој је религија дубоко и снажно повезана не само са историјом или традицијом, већ и са свакодневницом будизам је створио менталитет и унутра- шње осећање тајлађана, али и њихов однос према спољашњем свету зато за сваког тајланђа- нина речи „будиста“ и „тајлан- ђанин“ представљају апсолутне синониме за многе од њих на- пуштање будизма једнако је гу- битку припадности народу тај- ланда, доживљава се као издаја такође, чињеница да је западно хришћанство на тајланд дошло у 16 веку као религија освајача и да се у њиховој свести створио рефлекс да евангелизација пред- ставља претњу за њихов суве- ренитет, али и за њихову националну религију – није мала препрека за ми- сију цркве када се све ово узме у об- зир може се донекле и разумети у којим условима се одвија православна миси- ја и шта све православни мисионари у јављању благе вести треба да узму у обзир тајланђани су дружељубив и до- бродушан народ, цене пажљивост, хар- монију људских односа, по сваку цену стреме да не увреде саговорника (у њи- ховом језику скоро да се не употребља- ва реч „не“) први мисионар права црквена мисија на тајланду по- чела је 1999 године са доласком игумана олега черепанина из русије изузетно пожртвован за ових петнаест година ус- пео је да уз божију помоћ постави добар мисија на тајланду „осим љубави, ми немамо друго средство за освајање иноверних срца“ станоје станковић идите и научите све народе православни тајланђанин понгсакорн, у крштењу павле 56 5/2014 темељ за даљу будућност цркве на тај- ланду као што се може видети и у живо- тима светих мисионара цркве, о олег је имао тежак почетак када је дошао, жи- вео је у јако тешким условима, било је ду- жих периода када се хранио само пирин- чем и водом међутим, његово трпљење и подвизи на почетку у многоме су при- премили тле за даљи успех православне мисије по речима архимандрита олега, тај- ланђани осећају велику унутрашњу те- жњу ка свему што је истинско, аутен- тично њих 90% исповеда „тхераваду“ – струју у будизму која се назива и „уче- ње стараца“ која се веома негативно од- носи према покушајима да се унесу било какве измене у њиховом учењу са поно- сом говоре да исповедају неповређени будизам они су својеврсни будистички „ортодокси“ зато ако тајланђанин који је раније исповедао будизам свесно од- лучи да прими хришћанство без икаквих корисних циљева, са великом сигурно- шћу се може очекивати да ће прићи пра- вославној цркви ако чује макар у некој мери за православље првине плодова протеклих година обратило се неко- лико десетина тајланђана године 2008 православна црква је званично реги- стрована на тајланду и поред других мо- гућности које пружа ова регистрација, православни тајланђани могу да у својим документима укажу на своје вероиспо- ведање приликом регистрације право- славни тајланђани су дуго размишљали како да на тајланђански језик преведу „православна“ обично се користи реч orthodox (ออร์โธค็อกฃ์) међутим, ова реч пре- писана са енглеског ништа не говори уму и срцу тајланђана зато су уместо те ре- чи одлучили да „православна“ преведу као данг-дем (ดั้งเดิม) што у преводу значи „права, непромењена, истинска, права“ једино су на молбу оца олега додали у загради и orthodox да би било разумљиво и странцима мисија се добро развија, отворено је неколико парохија, најснажнија је у престоници банкоку, такође и у патаји, хуахину, на острвима пхукет и самуи основан је и успенски мушки манастир храм светог николаја у банкоку први православни свештеник тајланђанин, о данил ванна идите и научите све народе септембар/октобар 2014 57 у области ратчабури оно што је лепа вест за нас је што се тамо подвизава и је- дан србин, који је замонашен прошле го- дине са именом које за православне србе много значи – сава неке црте тајланђанске културе могу се уочити и у православним храмовима на пример, на тајланду је обавезно да се пред улазак у храм скине обућа улазак у просторију са обућом доживљава се као некултура и грубост, тако да се и испред православних храмова оставља обућа у иконостас се на пример додају мали делићи стакла што је обележје локалне културе у богослужењима је укључен и тајланђански језик који се одликује ме- лодичношћу, лепим тоновима иако огромна већина исповеда буди- зам, на свакодневном нивоу је у пита- њу банално незнабоштво – на улицама се виде минијатурна идолишта, „кућице за духове“ на које се стављају венци-жр- твоприношења, у будистичким манасти- рима се налазе идоли пред којима се пале мириси и постављају такође венци један од мисионара руске цркве је говорио да је у дому где је боравио, домаћин пред дрвеним идолом свако јутро стављао ба- нане и конзерву кока-коле пред изазовима за народ тајланда је вест о једном богу творцу заиста нова и тешка за разуме- вање, захтева много напора за усвајање тако је и са многим другим за људе ко- ји су васпитани у будистичкој традици- ји велико мноштво ствари повезаних са вером православне цркве није очиглед- но и захтева темељно изучавање и осми- шљавање зато је највећа потреба мисије на тајланду стварање образовног право- славног центра који би временом постао такође и центар преводилачке и издавач- моле се само код православних једном су данаја питали: зашто баш православна црква, ту су римокатолици, протестанти? он је у то време мало знао, али је његов одговор значајан с обзиром да одражава правилан унутрашњи осећај тајланђана: ’римокатолици певају, протестанти плешу, а моле се само код православних’ ми смо само сарадници и то је важно разумети иначе се може појавити очајање о роман бичков, мисионар руске цркве који живи на тајланду 58 5/2014 ке делатности претпоставка је да такав центар може да се налази на територији манастира у области ратчабури завршићемо овај текст о мисији на тај- ланду речима архимандрита олега које у многоме показују какав је он сам као ми- сионар али и шта свако ко жели да се по- труди на њиви господњој увек треба да има на уму: „за мене мисија није посао, у питању је живот на други начин је не могу ни зами- слити тајланђанина, уз сву његову наив- ност, не можеш купити, приморати га да учини нешто на силу банални притисак ће се завршити његовим одласком од вас они су као деца – наивни и поверљиви, али се не могу обмањивати као што се могу обмањивати деца не можеш им уделити два или три сата или чак и двадесет и три сата и оставити нешто за себе потребно им је дати све, дати своју љубав и срце је- дино тако можете сазнате шта је тајланд и ко су тајланђани само на речима овде нећеш проћи они су у том смислу праг- матични јер заједно са апостолом желе да виде веру из дела (јак 2, 18) култура тајланда је висока и целомудрена не тре- ба европљани да суде о њој по борделима на патпонгу које су они сами и отворили пре девет година и у наш храм је до- шао млади човек да прикључи компјутер који смо тада добили, то му је био посао неколико речи о христу, неколико пита- ња са његове стране и то је све никаквог, да тако кажем, мисионарског рада а ето, момак је поново дошао и поново неколи- ко питања и неколико одговора затим је почео да посећује и службе затим смо га замолили да преведе нешто са енглеског на њихов језик за потребе храма а онда су на његова питања одговарали шест го- дина у петроградској духовној семина- рији и на крају: отац данил, ђакон наше парохије (сада и свештеник – прим аут) у кога је израстао овај млади човек по имену данај ко га је довео у православ- ну цркву? бог ми смо само сарадници и то је важно разумети иначе се може појавити очајање проповедаш, пропо- ведаш, а нико се не обраћа христу, нико не долази у храм и све зато што нисмо много мислили о себи и сејали свуда и на сваком месту а господ дарује да узрасте успенски манастир у ратчабурију идите и научите све народе септембар/октобар 2014 59 једном су данаја питали: зашто баш православна црква, ту су римокатоли- ци, протестанти? он је у то време ма- ло знао, али је његов одговор значајан с обзиром да одражава правилан унутра- шњи осећај тајланђана: ’римокатолици певају, протестанти плешу, а моле се са- мо код православних’ више од десет година водим мисију на тајланду и не могу да објасним како и за- што се све догађа видим како расте и јача црква, видим нове храмове на различи- тим крајевима земље, видим како тајлан- ђани за свој новац граде други православ- ни храм на патаји, крштавам и примам у православље нове и нове тајланђане и не могу да објасним како се то догађа дога- ђа се нека тајна: човек се сусреће са бо- гом не знам шта се у том трену догађа у њиховом срцу не разумеју речи, не зна- ју молитве, немамо лепе хорове и складно богослужење, али они ипак постају пра- вославни и понекад такви да су спремни да пострадају за своју православну веру, за христа да, ми преводимо и издаје- мо књиге на њиховом језику, али то није главно све што им можемо дати је знање о богу, али знати бога је нешто сасвим друго ту је тајна: на човеково стремљење према богу, бог се устремљује према чо- веку и догађа се сусрет потребно је да се трудимо независно од перспектива будућност је у рукама божијим можемо само да молимо бога да узрасте плодове које смо сада засади- ли осим љубави, ми немамо друго сред- ство за освајање иноверних срца, љубави коју је у пуноћи јавио сам господ који је предао себе на муке ради спасења рода људског“ страница из православног молитвеника на тајландском језику 60 5/2014 био је то тежак раздор између два брата, деспота стефана лазаре- вића и кнеза вука њих двоји- ца су већ имала неспоразум неколико година раније, када је стефан изгрдио вука због великог броја погинулих војника у бици код трипоља сукоб је тада изгладила мајка, кнегиња мили- ца, у то време монахиња ефросинија сада је избио много тежи раздор, али мајка више није била жива вук је сма- трао да је неправедно потцењен и да може самостално да управља својом облашћу старији и искуснији брат је био против поделе земље, али вук га није слушао у размирице међу бра- ћом умешала се немирна властела и османлије, свако са својим интересом коначно, кнез вук је окупио шаролику војску и повео je на брата у зиму 1409 године први налет стефан је разбио, а пред другим се склонио у београд иза високих и сигурних зидина своје престонице, стефана су мучиле тешке бриге како зауставити проливање кр- ви и ширење омразе? како се помири- ти са братом? љубав према брату деспот се затворио у своје одаје и пао пред иконом христа спаситеља дуго се и ватрено молио желећи да нађе излаз из овог несносног стања у коме су га мучи- ле све теже и теже мисли молећи се пред иконом и отварајући своје срце пред бо- гом, стефан је схватио да се мора обратити брату мора му послати писмо и у њему из- разити своје мисли, своје бриге и страхо- ве мора брата умилостивити и одвратити од гнева мора брата одвратити од погре- шног пута и то своје писмо, најпознатије од свих које је писао, почео је чувеним ре- чима: „стефан деспот најслађему и најљу- базнијему, и срца мојега нераздвојноме, и многоструко жељеноме, и у премудрости обилноме, царства мојега ближњему“ речи братске љубави и поштовања де- спот стефан је знао да упути вуку и ра- није тако је издајући повељу хиландару (1405) поменуо „превазљубљевог брата“ вука и сада су речи текле из срца, али када је требало написати „брату вуку“, његово перо је застало само је написао „име рек“ (у оригиналу), што по мишље- њу димитрија богдановића, значи „напи- сати име“, односно упутство писару да по- пуни празнину брат је урадио невиђену грешку и покренуо тежак рат, али све је мисли светог деспота стефана о братској љубави како зауставити проливање крви и ширење омразе? како се помирити са братом? др ђорђе вуковић светли ликови историје спц септембар/октобар 2014 61 то требало превазићи рана на деспото- вом срцу је била дубока и зато је деспот наставио „у господу љубазно целивање, а уједно и милости наше неоскудно дари- вање“ он је за сведока своје искрености призвао господа, пред чијом иконом се тако дуго и искрено молио љубав хришћанска сада је требало рећи шта је на срцу, али како то саопштити ако не речима и из- разима које су обојици браће били бли- ски и стефан је подсетио на лет птице, на лет у којем пуцају видици над гора- ма, шумама, пространим луговима лет у коме птице уживају у благорастворењу ваздуха, у дивним неким звуцима, у ми- рису цвећа и изгледу зелених трава, али ко све то може достојно да искаже ту је деспот мислио на лет сокола, који је он (као и брат) толико волео то је била ве- штина у коју су владари подучавали своју децу стефанов наследник, деспот ђурађ бранковић насликан је на есфигменској повељи са породицом, при чему су ђур- ђеви синови приказани како држе сокола на руци обука сокола који су принчеви учили у младости, сада је помињао деспот стефан желећи брата у мислима да врати у те срећне и безбрижне дане њиховог за- једничког детињства али сва ова дела, дивна божја дела при- сутна у природи, ништа нису у поређењу са хришћанском љубављу која све превас- ходи (1кор 13, 13) колико је љубав важна показује и први случај убиства, када је брат каин на брата авеља устао и немају- ћи љубави у себи и мислећи зло на друго- га, каин се послужио лажима и притвор- но рекао брату: „изађимо у поље“ (1мојс 4, 8) ту је деспот задрхтао и ништа више није могао написати, бојећи се да не увре- ди брата, а хтео му је рећи да се чува тог прастарог греха зато се вратио на љубав која јасно и некако брзо превазилази сва- ку врлину и сам древни цар давид је хва- лио братску љубав и поредио је са уљем које се спуштало на браду аронову при- ликом посвећивања за првосвештеника и са росом ермонском која је орошава горе сионске (пс 133, 2–3) дивна божја дела присутна у природи, ништа нису у поређењу са хришћанском љубављу која све деспот стефан лазаревић, ктиторска фреска из превасходи манастира манасија (око 1418 г) 62 5/2014 библијски призори тада деспот није издржао и морао је рећи још једну ствар која га је тиштала, а коју се устручавао рећи то су они чу- вени стихови где свети деспот говори да момци и девојке треба да се воле, али само тако да не увреде бога и да не жа- лосте духа светога којим смо јавно зна- меновани на крштењу једина права и побожна љубав, на коју је деспот мислио у овој реченици, је она која се савршава у крилу цркве као света тајна, она која се крунише браком са благословом све- штеника стефан је подсетио брата да је он ожењен и да још увек нема деце, па ће можда њему (вуку) припасти престо, и да се без потребе бунио и правио про- блеме себи и другима тиме је поручио брату вуку да треба да се жени, јер му је време изрекавши ову муку која му је парала срце, стефан је подсетио кне- за како су некад били заједно, али их је нешто раздвојило, нешто велико попут гора или река ако су горе, овде стефан метафорички говори, нека прођу као го- ре гелвујске проклињане да на њих не падне дажд ни роса, јер не заплакаше за саулом и јонатаном (2сам 1, 21) под го- рама гелвујским, деспот мисли на старо, моћно и немирно племство које је мла- ђег брата окренула против старијег бра- та, уместо да их помири у том случају, вук треба да буде незлобив као давид, којег сам бог похваљује због чистоте ср- ца (1сам 13, 14; дап 13, 22) ако су реке, онда треба ветрови да их исуше, као што је то била за време мојсијевог преласка море или када је судија исус навин но- сио ковчег завета преко јордана под ре- кама стефан мисли на турске чете које су као реке преплавиле србију и њих двојица треба опет да се састану и да се виде и у љубави да се помире „у том са- моме христу богу нашему, коме слава са оцем и са светим духом у бесконачне векове, амин“ стефан је послао писмо вуку и пристао на поделу земље, да би показао колико је искрен тако се земља поделила, а вук је прихватио братову поруку љубави њих двојица су се поново сусрела у табору му- се кесаџије и пројавили љубав један пре- ма другоме нешто касније, кнез вук се замерио муси, који га је осудио на смрт, али се деспот стефан поново умешао он је гарантовао за вука и тако га избавио од смртне казне после битке код космидио- на (1410), браћа су се разишла стефан се склонио у цариград, а вук је пребегао код мусиног брата и противника, сулејмана i пошто је лепо примљен у цариграду, сте- фан је бродом кренуо преко црног мора до ушћа дунава и затим у влашку тамо га је срдачно угостио војвода мирча старији за трпезом, војвода је приметио да де- спотово лице сија и гледао је нетремице у њега, не могући да се нагледа таквог сјаја и како да не сија лице човека који је ис- пуњен богобојажљивим и богочежњивим мислима, човека чије је срце чисто пред богом од сваке мржње и гнева? како да не сија лице човека који је испуњен богобојажљивим и богочежњивим мислима, човека чије је срце чисто пред богом? светли ликови историје спц део ктиторског натписа стефана лазаревића са митрополијске цркве у београду септембар/октобар 2014 63 драгоцена су сведочанства лекара који схватају да постоји граница научних моћи преко које болесник бива спасаван од смрти само божанском интервенцијом два дивна и потресна примера, која су пресудно утицала на његову духовност, чуо сам од многима драгога др душка козића, професора на медицинском факултету у новом саду, сјајног дијагностичара на институту у каменици иначе, он је један од највећих стручњака из области радиологије, неу- ронаука и магнетне резонанце, са мно- штвом научних радова и награда до пре скоро десетак година овај врсни стручњак, а пре свега племенити човек, био је атеиста медицински налази, науч- на достигнућа, огромно лично знање и ве- штина рада на савременим медицинским уређајима су готово непогрешиво укази- вали ко ће да преживи неку савремену болест (тумор, леукемију) но, потом, он бива сведок два чудесна исцељења, две пројаве божанске свемоћи, која су битно утицала на душков духовни живот први случај јесте исцељење једне пет- наестогодишње девојчице која је имала два језива малигна тумора на материци и који су јој одстрањени у светски по- знатој клиници за оболеле од рака, у америци, у граду хјустону након опе- рације и обављене терапије у институ- ту у каменици дошла је код душка на преглед, на магнетну резонанцу, где је установљена велика количина излива у карлици, а то се често дешава кад се ма- лигни тумор рашири по трбушној мара- мици требало је узети узорак и видети има ли малигних ћелија али, тетка која је била у пратњи те девојчице, иначе од- личан лекар, рекла је да не жели то да ради, већ хоће да оде у манастир острог да се помоли богу да кроз светог васи- лија подари исцељење њеној мезими- ци душко је тада помислио, али није изустио: „идите ви где хоћете, али њој помоћи нема“, гледајући све то из дота- дашњих искустава на клиници и гле чуда! кад су дошле на контролу након три недеље, душко је био запањен и није могао да верује – карлица је била чиста као из атласа десило се велико чудо бо- жије као одговор на велику веру девој- чице и њене тетке та девојчица, која је била отписана од многих лекара, данас је срећна мајка други пример је случај једног младог човека који је оставио страховит утисак на душка наиме, пре неколико година врхунски лекар сведочи о чудима бог гледа и на наше помисли, жеље и на молитве црквенослужитеља и увек је спреман да интервенише на чудесан начин спасавајући болеснике ненад вујић сведочанства 64 5/2014 спајали су се васкршњи и првомајски празници па су се многе његове колеге из болнице спремале да спајањем тих пра- зничних дана организују себи леп одмор у свој тој ужурбаности да се што пре оде на мини одмор, душку, који је у те дана био у распореду дежурстава, нико није пренео информацију (а он сам није проверавао претинац), да постоји један болесник чије је стање било ургентно – флегмона врата – опасан гнојни процес у грлу међутим, када је након 4–5 дана нашао коверту у којој је био снимак гр- ла тог болесника коме је гнојни процес био захватио грло, а у међувремену се проширио и у средогруђе, постало му је јасно да времена за губљење нема похи- тавши на клинику за ухо, грло, нос ре- кли су му да се цео процес проширио на плућа и да из њихове дотадашње праксе такви не преживљавају није се осећао пријатно јер је био сведок једног лошег исхода који се није морао догодити по- сле тога, душко је нерасположен отишао на дуго очекивани конгрес у русију где је имао презентацију једног научног рада тих дана је ишао у многе цркве и мана- стире, давао прилоге и остављао име за здравље горе поменутог болесника није му вера била толико велика да ће се то повољно завршити након повратка из русије није се распитивао шта се деси- ло са тим човеком, све док није чуо да је супруга тог пацијента дошла да пита за контролни преглед рекавши да је њен муж у одличном стању прича о томе ду- шко: „запањио сам се, јер се, након 40 да- на од мог одласка, пацијент потпуно по- вратио, а на контролном прегледу који је радио код нас, плућа су била здрава као да никада на њима ништа није било“ недуго потом наш др душко се кр- стио у јерусалиму и добио крштено име георгије уз његово огромно стручно знање и способности, сада је присутна и жива вера да свемоћни бог може увек притећи у помоћ њему и верујућим бо- лесницима овај племенити и изузетно скромни човек ми је рекао да је сведок још многих чуда која су се догодила у његовој лекарској пракси ово су савршени примери где мо- жемо да приметимо да бог гледа и на наше помисли, жеље и на молитве цр- квенослужитеља и да је увек спреман да интервенише на чудесан начин спа- савајући болеснике из „долине плача“ (пс 83, 7) и испуњавајући обећање: „ја сам са вама у све дане до свршетка века амин“ (мт 28, 20)
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј (Штрбуловић) (1914–2003) фото: Духовна чада Старца Тадеја Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Викарни Епископ топлички Г Арсеније (Главчић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Игуман острошки Лазар (Аџић) (1948–2000) фото: http://wwwspcrs/ Фотографија на полеђини корице: Манастир Витовница фото: Лазар Лековић СВЕСКА 339, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2014 Рeч уредника Мислени рат и духовни мир 2 Духовне поуке Св Теофан Затворник Седим и мислим 4 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 124 псалам 6 Живот у Христу Ко сам, заправо ја? 10 Трагом Христовим Циљ хришћанског живота – улазак у Царство Божије 12 У дијалогу са атеизмом Вера у Бога и наука 16 Тема броја Духовност Старца Тадеја 21 Ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? 25 Мисли и помисли 28 Свети Николај Жички о мислима 32 Хришћанин треба да је радосног духа 33 Старац Тадеј: Мисли о мислимa 36 Многодетне хришћанске породице Породица Милић 40 Святая Русь Добри Баћушка Серафим 48 Жива реч Протојереј Андреј Ткачов: „Данас је потребна унутрашња мисија“ 51 Идите и научите све народе Мисија на Тајланду 55 Светли ликови историје СПЦ Мисли Светог деспота Стефана о братској љубави 60 Сведочанства Врхунски лекар сведочи о чудима 63 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Какве су ти мисли, такав ти је живот септембар/октобар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу з
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј (Штрбуловић) (1914–2003) фото: Духовна чада Старца Тадеја Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Викарни Епископ топлички Г Арсеније (Главчић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Игуман острошки Лазар (Аџић) (1948–2000) фото: http://wwwspcrs/ Фотографија на полеђини корице: Манастир Витовница фото: Лазар Лековић СВЕСКА 339, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2014 Рeч уредника Мислени рат и духовни мир 2 Духовне поуке Св Теофан Затворник Седим и мислим 4 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 124 псалам 6 Живот у Христу Ко сам, заправо ја? 10 Трагом Христовим Циљ хришћанског живота – улазак у Царство Божије 12 У дијалогу са атеизмом Вера у Бога и наука 16 Тема броја Духовност Старца Тадеја 21 Ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? 25 Мисли и помисли 28 Свети Николај Жички о мислима 32 Хришћанин треба да је радосног духа 33 Старац Тадеј: Мисли о мислимa 36 Многодетне хришћанске породице Породица Милић 40 Святая Русь Добри Баћушка Серафим 48 Жива реч Протојереј Андреј Ткачов: „Данас је потребна унутрашња мисија“ 51 Идите и научите све народе Мисија на Тајланду 55 Светли ликови историје СПЦ Мисли Светог деспота Стефана о братској љубави 60 Сведочанства Врхунски лекар сведочи о чудима 63 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Какве су ти мисли, такав ти је живот септембар/октобар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу з
Одреднице:
4
Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
...у мекдоналдс да би проповедао био је обучен у подрасник и заАМЕРИКАНЦЕ 📌 је изгледао као свемирац са својом брадом и одејанијем сео би поред неких
момака из рок или панк средине и говорио
би са њима о
...у мекдоналдс да би проповедао био је обучен у подрасник и за
МЕТА инфо: Р:27475 К:199979 Д:111
| Свеска 377 |
Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
... крштен посредством његове књижаре у чико, можемо рећи да сам био први плод те мисије ја сам био први, али не једини, наравно постоји огромна разлика када се проповеда ономе ко се већ обратио, ко је већ православан, и онога ко о томе ништа не зна а о герман је буквално ишао у мекдоналдс да би проповедао био је обучен у подрасник и за американце је изгледао као свемирац са својом брадом и одејанијем сео би поред неких момака из рок или панк средине и говорио би са њима о животу монаси су говорили: „о не! опет мекдоналдс!“, један од монаха је чак то назвао „фишбургерски фонд“ (fish burger fund) сео би у кола или би зауставио било који камион на путу и говорио: „ми путујемо идемо на фишбургере ловићемо рибу (као апостоли)“ интервју припремила: ксения ермишина источник: https://pravoslavieru/123354html 26 августа 2019 г превод: душка здравковић, православна породица, новембар 2020 гроб игумана германа платинског 22 1 / 2021 библијски хербаријум међу воћкама поменутим у библији појављује се и дуд, кога ботаничари сматрају црним библијско воће: дуд у негованом врту пећке патријаршије, у самој манастирској порти, постоји један стари дуд који својим необично распрострањеним гранама обухвата велики простор присутан, као неми сведок протеклих векова дуд од неких 750 година старости, пореклом је из свете земље, из јерусалима познат је као дуд светог саве, што наводи на помисао да га је засадио први српски архиепископ међутим, садницу је донео, према манастирским књигама, трећи по реду архиепископ сава ii, братанац св саве, син краља стефана првовенчаног и ромејке евдокије ангелине, при повратку са поклоничког путовања то је врста шам-дуда из истоимене покрајине у сирији (сл 1) цвета сваке последње недеље у априлу три средњовековна дуда ово најстарије дрво у србији посађено је између 1263–1272 године (пролеће 1269 – јесен 1270) по предању, после косовске битке у њега је ударио гром и расцепио га, међутим, корен је опстао и из њега су изникле гране велике као стабла ово објашњава порекло његовог необичног изгледа забележено је да 1950 године у њега поново удара гром који га је разделио и даље обилато рађа слатке плодове које монахиње користе у домаћинству правећи сок од зрелих дудиња ако се вратимо у прехришћанско доба, дуд је био значајно култно дрво код многих народа од библијских времена стабла се поштују, а испод њих се одувек правио скуп око дрвета се народ окупља, већа, одлучује, суди (суд 4, 5), слави религиозне свечаности испод крошњи дуда светог саве, кажу монахиње у пећкој патријаршији, доношене су важне и тешке одлуке једна од њих је и одлука о сеоби под патријархом арсенијем iii чарнојевићем 1690 године одлука која је донела далекосежне последице по историју српског народа недавно су из прастарог дрвета изникла три велика јака и млада изданка, што игуманија харитина тумачи као најаву бољих времена на овим просторима три дуда ове сорте која расту у нашој јужној покрајини су најстарија у европи, у којој званично не постоје примерци старији од 250 година за друга два, игуманија тврди да су пресађени изданци тако поред шам-дуда из пећке патријаршије, постоје још два средњовековна дуда друго по старости је дуд-мурика (мурика, црни) у порти цркве светог ђорђа у руднику код србице, млађи само за коју деценију нажалост, цркву су срушили 1999 године албански терористи, а становништво околних места је расељено трећи је кара-дуд (тур кара, црни) који се налази поред муратовог турбета на газиместану, за који се сматра библијски хербаријум дуд св саве, порта пећке патријаршије, март 2019 (фото: аутор) милена стефановић јануар / фебруар 2021 23 да је старији од 700 година, а гранчицу је по предању из сирије највероватније донео и засадио бајазит, како тврде у породици која традиционално чува турбе, мада је најранији могући термин садње 1389 година, што дуд чини старим само 631 годину помиње се још један дуд, вршњак поменутих, јужније, у порти манастира лесново, задужбини душановог велможе, деспота јована оливера кад зашушти лишће дуда дуд је дрво које расте у граду и краси урбани пејзаж своје плодове дарује породицама птица које се прехрањују овим воћем издашног рода које пада на тротоаре бојећи их у црвено на пролеће и лето разлистано обезбеђује дебели хлад један од оних градских дудова који посебно привлаче пажњу (а да нису посечени), како својом лепотом, тако и старошћу јесте онај који се налази поред чесме — задужбине мехмед–паше соколовића, у горњем граду београдске тврђаве, ареалу које владимир велмар–јанковић у својој књизи „поглед са калемегдана“ означава као топос „фићир бајир“ – место за размишљање са овог места пуца поглед на ушће река саве и дунава његов раскошан изглед, дебело стабло и густа крошња доприноси јединственом призору старе оријенталне чесме у библији се помиње четрдесетак плодоносних стабала и свако је посебно у пророчкој и апокалиптичкој књижевности стабло постаје симбол коначног спасења, као поновни улазак у рај (јез 47, 12; пс 1, 3; јов 8, 16) дуд одликује дуговечност зрели плодови се користе као и свако јестиво воће у кулинарству, а чај од лишћа је добар као лек (јез 47, 12); још се прави вино, ликер и ракија дудовача постоје црни, црвени и бели дуд, а црни и црвени имају најјачу арому црни дуд се узгаја ради јестивог укусног плода, а бели због свиларства боја му је јарко црвена, улепи и офарба усне и прсте слатким соком још дуго након јела деца се умусаве, али воле да се пењу по њему, што је овековечио урош предић у свом ремек–делу реализма (сл 2) међу воћкама поменутим у библији појављује се и дуд, кога ботаничари сматрају црним (лат morus nigra) у преводу ђуре даничића у старом завету налазимо га само на два места (2 сам 5, 23–24), док се према другим преводима наводи на седам, од којих је пет даничић превео као врбе мада, може се рећи да преводи библијских биљака нису увек поуздани дрвету дуда се у библијској причи додељује улога маркера у ратној тактици (2 сам 5, 23) бог се пројављује човеку кроз биљни свет, али посебан однос, савез, има са давидом који је владао из хеброна као цар јуде (2 сам 5, 5) међутим, када је од јерусалима направио нову престоницу преневши ковчег завета, и ујединивши царство, да би га учврстио и проширио утицај, поразио је многе народе, међу којима и филистејци, ослањајући се на божију помоћ кроз успостављен близак лични однос са богом (2 сам 7, 1–17) цар давид се руководио божијим знаком: „па кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, онда се крени, јер ће онда поћи господ пред тобом да побије војску филистејску“ (2 сам 5, 24) био је то (над)природни звук који је чуо само цар давид или је он произвео утибиблијски хербаријум деца под дудом, урош предић 1887 (извор: narodnimuzejrs) 24 1 / 2021 сак код филистејаца да их напада бројнија и јача војска када господ говори апостолима о вери, помиње дуд: „када бисте имали вјере колико зрно горушичино, рекли бисте овоме дуду: ишчупај се и усади се у море! – и послушао би вас“ (лк 17, 6) вук караџић у свом преводу новог завета помиње дуб (храст), а дуд је означен у преводу комисије светог архијерејског синода спц (1997) занимљиво је да је в караџић забележио да се дуд у црној гори секао за бадњаке како каже блажени теофилакт охридски, јака вера је као зрно горушичино, изгледа ништавно због „лудости проповеди“ (1 кор 1, 21), али, ако наиђе на добру земљу разрасте се у велико дрво на коме ће се настанити „птице небеске“, то јест, мисли које узлећу ка висини (сл 3) пут свиле дуго скривана, санкционисана смрћу, тајна свиле откривена је тек у vi веку прокријумчареном свиленом бубом из кине акција је трајала око две године и спроведена је у време цара јустинијана у виду оновремене „индустријске шпијунаже“ кинези су љубоморно чували тајну израде ове јединствене тканине, која је дала име надалеко познатој мрежи трговачких путева дугој 10000 километара, којом од i века пре хр на караванима стиже до блиског истока мада је пророк језекиљ помиње још крајем vi века пре хр (јез 16, 10, 13) када ју је први пут видео у вавилону ретка увозна тканина сматрана је предметом удобности и раскоши захваљујући белом дуду (лат morus alba) имамо свилу, јер ларве свилене бубе живе на лишћу овог дрвета којим се и хране тако су и примећене, јер су грицкањем лишћа умањивале лепоту царског дуда у врту палате у пекингу свилена буба је део еколошке текстилне индустрије у зачетку, а њен продукт је неупоредив: најнежније „свиленкасте“ текстуре која светлуца јер прелама светлост из разних углова, протеинског влакна које је изузетно јако (када је суво) и отпорно према микроорганизмима неограниченог је века трајања визуелна порука оног који носи свилу је јасна и као таква, у почетку је била резервисана само за цара томазо гарцони, италијански ренесансни писац из xvi века, сажео је у две реченице: „зар није јасно да постоји велика разлика између даме обучене у свилу и друге која носи вуну зар није иста разлика као светли дан и тамна ноћ?“ дуд, винсент ван гог, октобар 1889 (извор: wikiartorg) цар давид се руководио божијим знаком: „па кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, онда се крени, јер ће онда поћи господ пред тобом да побије војску филистејску“ (2 сам 5, 24) јануар / фебруар 2021 25 за почетак нашег разговора реците нам у кратким цртама нешто о себи, свом професионалном раду и вашем односу према православној цркви – лекар сам већ седамнаест година радила сам са одраслим особама различитих верских опредељења као лекару сви су ми пацијенти једнаки моје верско уверење пореклом и личним, унутрашњим мотивима окренуто је ка истоку, ка православној цркви бавим се психотерапијом и медицином завршавам докторске студије из неуронаука, где сам изабрала интелигенцију као поље ужег интересовања и докторске дисертације волим да пишем те сам до сада објавила мноштво научних радова из области медицине и психотерапије, затим књигу о психолошким играма политичара, збирку прича и збирку песама, а у припреми се налази и књига која садржи моје сабране текстове које је објављивао један наш портал, а везане су за емоције које смо сви осећали током периода пандемије која нас је затекла, као и збирку песама посвећених православљу, православном духу и цркви наше време је, између осталог, карактеристично и по огромном порасту такозваних психосоматских болести како ви као здравствени радник и психотерапеут посматрате ову појаву и на који начин видите сарадњу између психотерапеута и свештеника на решавању овог проблема? – психосоматске болести су тема неких мојих радова који су објављени у научним часописима, али и тема мог великог интересовања за структуру и ефекте емоција које су проузроковачи многих болести услед прејаког и дисфункционалног дејства путем неуротрансмитера на наш организам православље има лепе и правилне инструкције везане за наше понашање, које треба поштовати, јер нам дају душевни мир који је неопходан за емоционалну стабилност емоционална стабилност је знак здравог организма у блиској и далекој будућности стога сматрам да све поруке које прочитамо у светим списима чувају нас, наше ближње и доприносе душевном миру продужавајући нам овоземаљско битисање и вечно споправославље и медицина веома је важно да лекар поштује начела етичког кодекса, али и личне моралне норме које понекада могу бити изнад друштвених начела разговор са психотерапеутом маријом лазаревић здравље душе у свету сурове борбе разговор водио: презвитер оливер суботић од овог броја православног мисионара покрећемо рубрику „православље и медицина“ тим поводом, разговарамо са нашим новим сарадником, лекаром, писцем и песником маријом лазаревић 26 1 / 2021 мињање праведне и чисте душе у царству небеском спадате у круг српских интелектуалаца који негују хришћанске вредности и примењују их како у сопственом животу, тако и у лекарској пракси реците нам нешто о томе – веома је важно да лекар поштује начела етичког кодекса, али и личне моралне норме које понекада могу бити изнад друштвених начела, што само човек високог степена моралног развоја може оценити морални развој особе не мора да прати остале аспекте развоја личности, али је у складу са духовним развојем свакога од нас, те је особа искрене и чисте душе ближа светом духу и праведнија према себи и другима сваког пацијента посматрам као посебну особу са сопственим жељама и склоностима поштујући њен лични избор везан за свој живот и здравље одлуке о лечењу никада не доносим сама без сарадње са пацијентом, изузев ако пацијент није довољно свестан свога стања морални или духовни развој у много чему су слични што је човек моралнији, то је и духовно виши и ближи богу у свим аспектима свог деловања без обзира да ли говоримо о професионалној активности или сопственом животу ваша књига под изазовним насловом психолошке игре политичара је привукла велику пажњу српске јавности да ли нам можете рећи нешто о основној идејној нити и поруци те књиге? – књигу сам прво представила као научни рад на конгресу психотерапеута 2016 године у београду, а затим објавила у проширеном обиму и представила на сајму књига 2019 године у овај рад сам додала лирске и духовне елементе, те је тако књига, могло би се рећи оживела и почела да живи сопственим животом на почетку ове књиге описан је дан мога крштења на празник сретења господњег, када сам срела патријарха павла на уласку у саборну цркву у београду кума се бавила политиком, али се без обзира на актуалност политиче позиције и ситуацију нашла у сенци његове светости крај књиге описује моју посету патријарховом гробу и догађаје у манастиру раковица где је сахрањен, као и људе које су се нашли тада на том светом месту ту у закључку сам и рекла да човек не бира да ли ће се бавити политиком или вером, јер су православље и медицина јануар / фебруар 2021 27 његове моћи пред богом и ингеренције пред народом мале ми се духовно или интуитивно мотивишемо ка православљу, а интелектуално опредељујемо ка политици што често може бити и случајно о томе одлучује бог поред психотерапије, стручно се бавите и неуронаукама и проблематиком повећања интелигенције у којој мери данас постоји превелики нагласак на повећању такозване математичко-логичке интелигенције, јер се стиче утисак да је недовољно наглашена потреба за упоредним повећањем емоционалне интелигенције, која је далеко важнија – када се човек нађе у зони комфора он има простора да се бави лепим и духовним стварима у свом животу и тако многи и чине у моментима оскудице човек се бори за сам живот и преживљавање због тога људи све док не стекну финансијску стабилност потискују душу и питање душе у други план онога тренутка када стекну све материјално ка чему су тежили схватају да је за развој њихове душе остало премало времена и да је она обневидела на том путу, па често одустају од њеног чишћења и спасења и остају у свету сурове борбе за интелектуалну и материјалну надмоћ над другима потребно је да човек подједнако развија и своју душу док храни тело, јер ће му чиста душа донети више благодети него сав новац који је стекао искључујући емоције које су га ометале у тој борби захваљујемо вам на издвојеном времену за наш часопис и радујемо се будућој сарадњи у оквиру рубрике „хришћанство и медицина“ – велика ми је срећа додељена давањем могућности за проналажење рецепата за чисту душу у овом часопису срећа, јер бог даје срећу, а срећа је једна од пет основних емоција које су мени током бављења психотерапијом постале још важније него што су ми раније биле надам се да ће ова срећа да прерасте у радост, јер радост је дуготрајно осећање описано и у светим књигама радујмо се богу! за професора ричарда докинса могли бисмо рећи да је мајстор у ономе што називамо популаризацијом науке ради се о умећи да се научне идеје пренесу најширем делу читалаца, од стручних људи до лаика, поготово овим другим докинс заиста мајсторски преводи стручни наратив биологије у језик метафоричних, сликовитих аналогија неки научници су га због тога критиковали, да упрошћава биологију мени пак, као лаику за биологију, који се те науке сећа још из времена свог средњошколског образовања, докинсов наратив је јако занимљив и инспиративан са једне стране, омогућава ми да као лаик разумем неке важне теме из области биологије у томе је занимљивост инспиративност се налази управо у матафоричним, сликовитим аналогијама које професор докинс користи у свом објашњењу и тумачењу биологије као науке са те стране, он је занимљив мени као теологу било би некоректно према уваженом професору ако бих прећутао да је његов начин објашњења биологије у књигама, какав је на пример његов првенац себични ген (the selfish gene), заправо метафорична аналогија, за коју и сам докинс каже да је „немаран језик“: „шта је себични ген? то није само један физички комадић днк као и у оној преисконској супи, посреди су све реплике одрешеног делића днк разасуте широм света узмемо ли слободу да о генима говоримо као да имају свесне циљеве, умирујући се тиме да ћемо тај немаран језик, ако будемо хтели, превести натраг у поштовања достојне изразе, можемо поставити следеће питање: шта себични ген покушава да постигне? он покушава да опстане у генском фонду у основи, он то чини тако што помаже да тела у којима се налази буду програмирана да опстају и размножавају се“ ако бисмо неправедно превидели да је у докинсовом наративу реч о метафоричним аналогијама, његов научно популарни наратив се не би много разликовао од древних митологија – у којима су природни феномени персонализовани, добијајуу дијалогу са атеизмом православље и медицина 28 1 / 2021 докинсова прича о „себичном гену“, кроз који жели да објасни и тајну међуљудских односа, ма колико он говорио да је то „само метафора“, представља метафизичку тему „себични ген“ као нехотична метафизика др александар милојков ћи својство и идентитет живог, конкретног божанског или полубожанског (или каквог другог митолошког) бића и докинс, у својој популаризацији науке, размишља блиско митотворном начину мишљења наравно, за разлику од древних митотвораца, докинс је свестан да користи метафоре – гени имају свесне циљеве, нешто покушавају да постигну, помажу, програмирају… ипак, ма колико да су у питању метафоре, оне су ту само помоћно средство којим се остварује намера а нaмeрa је – говор о смислу неке природне појаве, тумачење природе професор докинс је свакако свесно користио метафоре учинио је то маестрално, мајсторски – он је дефинитивно сјајан писац његове књиге нису тек случајно милионски бестселери себични ген написан је давне 1976 године – и још увек се штампа, на многим језицима, укључујући и наш, српски језик међутим, питање је да ли је професор докинс свесно или несвесно ушао у област метафизике? а то јесте учинио – и зато је мени, као теологу инспиративан: покреће ме да му одговорим на многе занимљиве теме које је покренуо у својим књигама због тога сам му захвалан, јер и код мене иницира креативни дух по ко зна који пут, овде ми поново извире питање о натурализму и смислу људи који знање и уопште промишљање о свету око себе сведу на границе методолошког натурализма природних наука тврде у дијалогу са ате измом фото: стефка борисова јануар / фебруар 2021 29 у дијалогу са ате измом како не постоји никакав објективни смисао космоса, нити било које појаве у њему професор докинс је свакако један од таквих научника и натуралистичких мислилаца међутим, мени у том случају није јасно о чему ричард докинс говори у својој књизи себични ген, ако не говори о смислу? он би ми можда одговори: „не, не, то што ти у мојој књизи видиш као смисао, то су само метафоре, аналогије које треба да ти помогну да разумеш на који начин фукционише живи свет око тебе“ наравно, то јесу, да их тако назовем, метафоричне аналогије али, шта остаје од докинсове књиге ако би се те метафоричне аналогије склониле, или како он каже, ако би се све оне претвориле у „поштовања достојне изразе“? да ли би онда могло кроз те „достојне изразе“ да се објасни оно што разумевам кроз метафоричне аналогије? јер управо то што разумевам, то што схватам, све те одговоре на питања o понашању живих бића – ја називам смислом ако је пак и то што називам смислом опет само једна метафора, коју не треба буквално схватати – шта онда професор докинс уопште објашњава и шта је то што треба да схватим? ако би он свој наратив свео на границе које диктира методолошки натурализам у биологији, да ли би уопште могао да говори о, на пример, алтруизму? мислим да не би могао објашњавањем алтруизма, кроз еволуциону биологију, докинс се, можда нехотично, упушта у област метафизике сав тај његов говор о алтруизму, који објашњава кроз тежњу гена – тих, како их назива, бесмртних смотуљака, да преживе кроз своје копије, није ништа друго него метафизика нехотична, невољна, али ипак метафизика толико нехотична и толико невољна, да се докинсови искази често претварају готово у контрадикцију за гене, наравно метафорично, докинс каже да они „одлучују“ – персонификација равна митотворству но, да нас та метафора не би сувише завела, докинс ће рећи: „речју одлука користим се да означим један несвестан стратешки потез“ одлука је дакле метафора гени не одлучују забога, па то су само „комадићи днк“, несвесни делови, несвесног молекула – како би тако нешто могло одлучивати!? наравно да ћемо прихватити да су гени несвесни и да као такви не могу одлучивати ако бисмо и говорили да гени одлучују, онда би то одлучивање било слично одлучивању рачунара – то је заправо рад једног софтвера, једног програма можемо ли ген, па и читаву днк назвати софтвером или програмом? докинс у својој књизи себични ген често користи и такву метафору – програм, програмирање али, гени и днк јесу нека врста програма, без икаквог метафоричног значења овог израза међутим, ту већ улазимо у, за докинса опасну зону ако су гени програми, ко је програмер? докинс би сигирно рекао да је то опет неки природни и једнако тако несвесни програмер можда али, за тако нешто, по мом мишљењу, потребна је јако велика вера много већа од оне да је програмер неко свестан ја ипак толико велику веру немам, па се опредељујем за ово друго решење, то јест да је програмер свестан али, не замерам професору докинсу он, једноставно, има јачу „веру“ од мене да се вратимо горе цитираној реченици о метафори одлуке та метафора, говори професор докинс, означава „несвестан стратешки потез“ потез може да буде несвестан, то је јасно али несвестан стратешки потез!? то заиста звучи као contradictio in adjecto стратегија се дефинише као „општи план акција, чија је сврха остваривање одређених, јасно дефинисаних циљева“ сама реч стратегија је грчког порекла – strategia и означава службу војног заповедника, вештину планирања и извођења војних операција у савременој употреби, стратегија не означава више само војну стратегију некада би синтагма војна стратегија била плеоназам, али данас то више није стратегија данас означава план делатности у некој области, са одређеним циљем дакле, план и циљ, сврха остали су конститутивни чиниоци појма стратегије због тога је докинсова синтагма „несвесни стратешки потез“ contradictio in adjecto, чак ако и то представља само метафору наиме, посматрање и тумачење гена кроз идеје стратегије у супротности је са поменутим ставом да космос, ствари и појаве у 30 1 / 2021 у дијалогу са ате измом њему немају никакав објективни смисао поготово, са становишта методолошког натурализма, објективно се не може тврдити постојање било каквог почетног плана (стратегије) у самој генези космоса, као ни у генези било које појаве у њему о овоме је писао француски биолог и философ науке жак моно (1910-1976), у својој књизи случајност и нужност моно је у наведеној књизи писао да није могуће предвидети интеракције међу ентитетима у природи, колико год да су сами ентитети унутар себе детерминисани другим речима, на самом почетку постојања космоса, ма колико биле познате законитости које у њему владају, није било могуће предвидети, на пример, настанак живог света и човека због тога је моно противник анимистичких теорија, које говоре о начелном плану (стратегији), која би била a priоri присутна и као таква спознатљива у природним ентитетима и њиховим будућим интеракцијама једноставно, тврди моно (и докинс, наравно), такав план не постоји интеракције су производ случајности, не никаквог детерминишућег плана или стратегије то значи да када би се наш космос вратио на почетак, када би се поново догодио „велики прасак“, ствари се не би морале одигравати нужно онако како ми то знамо a posteriori (укључујући и појаву живота и нас људи) но, све и да се сложимо са моноом и докинсом да се у начелима саме творевине a priоri не може говорити о постојању плана (стратегије), да ли је легитимно закључити да су тај план или стратегија видљиви a posteriori? да, чак и докинс каже да живи свет изгледа као пројектован/дизајниран једино што докинс не признаје постојање пројектанта (отуд и оно „као“), али слепу и несвесну (!?) пројектованост итекако примећује и труди се да је објасни у тим објашњењима докинс, био он тога свестан или не, излази изван граница методолошког натурализма природних наука и улази у област метафизике можда је то учино случајно, али његова прича о „себичном гену“, кроз који жели да објасни и тајну међуљудских односа, ма колико он говорио да је то „само метафора“, представља метафизичку тему метафизика, можда нехотична, али ипак метафизика након читања поменуте књиге жака моноа, постаје ми јаснија та научно-натуралистичка тврдња да у творевини не постоји никакав објективни смисао они ту говоре о непостојању смисла a priоri, као нечега што би било видљиво и одређујуће у самој суштини творевине будући да негирају постојање a priori смисла (плана, стратегије), чак и оно што се a posteriori спознаје као комплексна уређеност не желе да препознају као постојање смисла – који, ако се и не види на почетку, ипак се види на крају, након искуства и то одсуство смисла, које се докинс труди да смислено објасни (!?), радије се назива „несвесном стратегијом“ све је случајно и несвесно, јер никакав a priоri план или стратегија не постоје, али смо резултате те несвесне случајности принуђени да назовемо стартегијом због нашег a posteriori знања (занимљиво, изгледа да докучујем тајну докинсове контрадикторне синтагме „несвесни стратешки потез“) ипак, реч је о стратегији дакле, у питању је метафизика, иако, можда нехотична и ту ништа не би било спорно – метафизика је сасвим легитимна тема спорно је када метафизичар не види да је метафизичар – метаприродословац, већ и даље мисли да је научник, природословац и да је оно што говори природна наука тако настају интелектуални кентаури, каква је, конкретно, социобиологија, у чијој се причи докинс дубоко налази одсуство смисла, које се докинс труди да смислено објасни (!?), радије се назива „несвесном стратегијом“ јануар / фебруар 2021 31 тема броја: сећајте се својих старешина васељенски учитељи побожности: света три јерарха — свети василије велики (око 329–379), свети јован златоусти (око 349–407), свети григорије богослов (око 330–390), руска икона из средине 16 века, псков; чува се у државном историјском музеју у москви (извор: http://praviconcom) 32 1 / 2021 тема броја: сећајте се својих старешина реч старешина најчешће указује на некога ко је носилац руководеће функције, некога ко под својом влашћу има одређен број људи у неким друштвима, попут атинског, то су угледни, старији људи који имају ауторитет у својим заједницама може означавати чин неког од дворских службеника или војног заповедника у библији, овај појам се појављује у причи о јосифу и његовој браћи када прича води јосифа у египатску тамницу где упознаје старешину над пехарницима који је лажно оптужен, и који као својеврсни помоћник у причи, препоручује јосифа фараону као врсног тумача снова (пост 40, 1–41, 9) међутим, много чешћа асоцијација на ово звање везана је за „старешине израиљеве“ који су непосредно везани за излазак том приликом мојсије изабира поглаваре народне који ће му помагати у решавању проблема, расправа и тужби међу израиљцима о њима се каже да: „ из свега народа избери људе поштене, који се боје бога, људе праведне, који мрзе на мито, па их постави над њима за поглаваре, тисућнике, стотинике, педесетнике и десетнике“ (изл 18, 21 сс) то су, такође, људи који су били директни потомци јаковљевих синова који настављају да управљају племенима израиљевим тако да у старом завету постоји једна врста поклапања ових старешина са поглаварима народним који су дужни да суде и доносе одлуке у складу са законом божијим несумњиво је да су то људи од угледа у својим племенима и заједницама, као што и говори изл 18, 21 наравно, овакав статус старешина није само присутан у старом завету старешине већином представљају људе који су имућни, способни, угледни у друштву у великој мери, друштвени положај заснован на богатству и моћи јесте пресудан за препознавање неког као старешине он собом носи и могућност корумпираности тако пророк исаија каже: „господ ће доћи на суд са старјешинама народа својега и с кнезовима његовијем, јер ви потрсте виноград, грабеж од сиромаха у вашим је кућама зашто газите народ мој и лице сиромасима сатирете? говори господ, господ над војскама“ (ис 3, 14–15) у новом завету се помињу старешине синагоге, старешине народа које су чланови синедриона, старешине цариника (порезника) као што је био закхеј, али се старешинама сматрају и јаковљеви синови, њих дванаест та паралела је веза са старим заветом, која се показује и у одабиру дванаесторице апостола то могу бити и људи који учествују у власти у римској империји (уп дап 25, 23) у сваком случају, очигледно је да се старешине поистовећују са људима који поседују неку власт и управу било световну, било духовну те којима су други подређени и имају обавезу да их поштују (уп јн 18, 52) власт је свакако подразумевала бригу о потчињенима особито се то односило на старешине израиљеве и јудејске у новом завету у хришћанском схватању, бити над неким старешина не значи господарити, већ служити то служење се поистовећује са христовим старешине као служитељи тема броја ђакон владимир пекић јануар / фебруар 2021 33 тема броја међутим, управо у jеванђељима се види да они нису тако схватани како од господа, тако и од народа који се око њега окупљао оно што преовлађује код њих јесте власт која је заснована на логици овога света већ у првим главама јеванђеља по луки уочљива је супротност која стоји између владара овога света и христа као господа и месије наиме, сам опис христовог рођења супротставља октавијанову и римску власт са христовом мир који је рим донео је наметнут силом мача и крви октавијан живи у центру империје, у дворцу, а радосна вест за целу васељену би требало, по римској логици, да буде то што он постаје владар и доноси мир са друге стране, христос који се рађа у забаченом делу империје, у штали / пећини, јер за њега нема места супротност се огледа управо у значењу које има октавијан август и моћ коју репрезентује и христос који своју никоме не намеће његово рођење управо то представља мир који он доноси јесте мир који не потчињава нити потире вољу другога другим речима витлејем наспрам рима приликом уласка у јерусалим, христос улази на магарцу, за разлику од понтија пилата који тог, или дан раније долази са две легије у јерусалим из антиохије христово окружење су људи који су далеко од старешина и виђених људи заправо су презрени и одбачени порука почива на томе да племенитост нечијег порекла, богатство или друштвени положај бивају изокренути, а са њима и остале вредности и логика овога света коначно, на захтев синова зеведејевих да седну са његове леве и десне стране, христос одговара: „цареви народа господаре над њима и властодршци њихови називају се добротвори али ви немојте тако; него ко је међу вама већи, нека буде као млађи, и старјешина као слуга јер ко је већи, који сједи за трпезом или који служи? није ли онај који сједи за трпезом? а ја сам међу вама као слуга“ (лк 22, 25–27; уп мт 20, 25–28) стога, у хришћанском схватању, бити над неким старешина не значи господарити, већ служити то служење се поистовећује са христовим као што господ, који је творац неба и земље, није сматрао да је „отимање то што је једнак“ богу и оцу (уп фил 2, 6–7) већ се у потпуности поистоветио са нама другим речима, то значи поставити себе, тј властите прохтеве, на последње место у томе се заправо открива тајна христових речи не само у томе да ће многи први бити последњи, а последњи први (мт 19, 30), што указује да ће они који себе сматрају – тачније имају уобразиљу – великима и битнима бити посрамљени спрам оних које одбацују, него у смислу да ће искључиво бити велики и први они који су из љубави себе унизили пред другима и њихову вољу, уместо властите, поставили на прво место парадоксално, то је идеал хришћанске љубави, јер она „не тражи своје“ христос то у потпуности остварује на крсту, страдајући за свакога, и узимајући грех свакога на себе, молећи се за своје џелате да би тако отворио пут усиновљења богу сваког човека зато он и јесте истински и савршени првосвештеник, тј старешина и парадигма сваком хришћанину христос, господ и учитељ као служитељ (јн 13, 12–15): омивање ногу апостолима, руска икона из 15 века (извор: пинтерест) 34 1 / 2021 у посланици јеврејима налази се списак старозаветних праведника који деле исту веру и наду у долазак месије: вјером принесе авељ богу бољу жртву него каин; њоме би посвједочен да је праведник, када сам бог прихвати даре његове; кроз њу он и послије смрти још говори а без вјере није могуће угодити богу; јер онај који прилази богу, треба да вјерује да бог постоји и да он награђује оне који га траже вјером авраам послуша када би позван да пође у земљу коју је имао да прими у насљедство, и пође не знајући куда иде вјером принесе авраам исака када је кушан, и јединца приношаше онај који је примио обећања вјером су мојсеја, пошто се роди, крили три мјесеца родитељи његови, јер видјеше да је дијете красно, и не побојаше се заповијести цареве вјером мојсеј, када је одрастао, одрече да се назива син кћери фараонове; и више вољаше да страда са народом божијим него да има привремену насладу гријеха, сматрајући поругу христову за веће богатство од свега блага египатскога, јер гледаше на награду вјером он остави египат, не побојавши се јарости цареве, јер се чврсто држаше невидљивога, као да га види вјером рава блудница не погибе с невјерницима, јер прими уходе с миром и сви ови, освједочени у вјери, не добише обећање; зато што је бог нешто боље предвидјео за нас, да не би они без нас достигли савршенство (11 гл) тај редослед у којем учествују и поједине жене, заправо представља низ оних који су вером препознавали шта значи бити слуга речи божије, пошто сви изабирају трновит пут спрам удобности овога света слично њима, и старешине цркве су управо они који деле њихову веру, и коју преносе другима њихова вера треба хришћанима да буде узор посматрано из овог угла, вера и јесте својеврсно прејемство / преношење служења другима није случајно да се кроз историјски ход цркве, са овим старешинама поистовећују велики пастири цркве попут светих василија великог, григорија богослова, јована златоустог, светог саве, св василија острошког заправо, оци цркве су они који су себе предали тој врсти служења, стављања потреба других и њиховог спасења испред себе, понекад и властите душе али, битно је нагласити да на ово не треба гледати као на дивне обичаје и прошла времена, већ да је ово упућено свакој генерацији хришћана колико свештенослужитељима, толико и сваком хришћанину јер, иза овог служења се не крије ништа друго до љубав која једина и може човека покренути на то не треба губити из вида да христа као цара славе препознајемо распетог на крсту то је један од разлога што га зовемо господом, и препознајемо као таквог (уп фил 2, 9, 11) јер управо су голгота и крст место христове интронизације / устоличења стога, истинска слава човека почива у спремности да се одрекне себе, јер љубав христова човека отвара за то да загрли цео свет и тако себе учини обитавалиштем божијим бивајући то, свако од нас се може придружити низу који се наводи у посланици јеврејима и који није коначан, већ сеже у вечност аутор је професор верске наставе и ђакон при манастиру ваведење у београду тема броја истинска слава човека почива у спремности да се одрекне себе, јер љубав христова човека отвара за то да загрли цео свет и тако себе учини обитавалиштем божијим јануар / фебруар 2021 35 неуморно вишедеценијско прегалаштво на њиви господњој, дубока вјера и жртвена љубав према богу и роду учиниле су митрополита амфилохија радовића достојним насљедником великих претходника на трону цетињских митрополита умноживши дивне од бога дароване му таланте, он је као вјерни слуга божији и добри пастир свога словесног стада ушао у радост господара свога баш у навечерје празника чудотворца и миротворца цетињског тек ће са одређеног временског одстојања бити могуће јасније сагледати и врједновати његово архипастирско дјело којим је оставио неизбрисив траг у животу наше помјесне цркве синовска љубав и апостолска заповијест да се сјећамо својих учитеља у христу побуђује ме да напишем неколико редова као скромно уздарје нашем учитељу, ономе под чијим омофором смо духовно стасавали и служили цркви тешко је писаном ријечју и приближно описати искуство односа са духовним горостасима какав је био митрополит амфилохије, али вјерујемо да ће се свако наше сјећање, похвала и благодарност митрополиту уклопити у велики мозаик оданости великом архијереју и пастиру наших дана сјећајте се својих старјешина у нашем хришћанском искуству сјећање има посебан смисао и оно је одраз божијег сјећања и памћења земаљско памћење је пролазно и ограничено, једино је божије памћење вјечно и животворно утјеловљујући се у цркву кроз свету тајну крштења човјек постаје вјечан и задобија бесмртност и све оно што такав човјек принесе христу на дар остаје у божијем памћењу и постаје вјечно и непролазно истински свједок таквог живота који је кроз принос христу освећен и обесмрћен јесте митрополит амфилохије сам је често говорио да црква све памти и да је њено памћење заправо божије памћење и тема броја сјећајте се својих старјешина, који вам проповиједаше ријеч божију; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на вјеру њихову (јевр 13, 7) митрополит амфилохије – дивни свједок васкрсења протојереј слободан лукић 36 1 / 2021 пошто је бог свезнајући, тако и црква задобија то његово свезнање и не заборавља ни једну једину душу сјећање на митрополита амфилохија чини наш однос са њим живим и непрекинутим, јер оно извире из саборног памћења цркве које је заправо христово памћење такво сјећање на наше духовне старјешине и учитеље представља извор надахнућа и служења цркви, као и залог учешћа у благодатним даровима која је бог преко њих излио на нас митрополит амфилохије је био старјешина у љубави, његово старјешинство се огледало у сили дејства на душе и срца није увијек његова ријеч била тиха и блага, често нас је, кад је требало, неком тврђом и опоријом ријечју будио из духовне летаргије и учмалости дисциплина која се некако подразумијева кад је у питању однос клирика према архијереју је у нашем односу са митрополитом проистицала превасходно из љубави а једино љубав и оправдава сваку дисциплину и ауторитет ава исидор презвитер је рекао: „они који се поучавају треба своје истинске учитеље и да љубе као оце и да поштују као господаре; те нити због љубави да се лишавају страха, нити због страха да гасне њихова љубав“ митрополитова ширина праштања, често и нама несхватљива и нелогична, исправљала је људе и потресала биће у његовој личности су чудесно биле спојене строгост у питањима вјере, живота по вјери и јеванђељу и благост која се испољавала у спремности за праштање његова очинска и пастирска љубав је посвједочена дјелом, та љубав су – обновљено монаштво, свештенство, дјеца на вјеронауци, вјерни народ сабран око светиња; то су и величанствени храмови, манастири, богословија било је можда оних који у почетку нису разумјели потребу подизања грандиозних храмова, попут подгоричког или барског да би се у првим мјесецима протекле године ови величанствени храмови, а и бројни други, пројавили и засјали као најчвршћи бедеми народне одбране вјере и светиње који вам проповиједише ријеч божију ријечи божије су непролазне и онај човјек који их усвоји, како је говорио ава јустин, постаје такође непролазан, непролазнији од неба и земље, јер је у њима сила која обесмрћује човјека и чини га вјечним митрополит амфилохије је цијелог живота проповиједао и испуњавао ријечи божије, поставши тако сродник господа христа који је рекао: мати моја и браћа моја су они који слушају ријеч божију и извршавају је (лк 8, 21) ријеч божија, посољена благодаћу и освештана духом светим била је ријеч светих апостола а потом и свих учитеља и истинских пастира цркве таква је била и митрополитова ријеч иако је био велики ерудита, човјек широког образовања, он није говорио од учености већ од „саопштавања духа“ то је дар божији који се стиче животом у истини и само таква ријеч може да мијења и исправља људе о том чудесном дејству ријечи утемељене на вјери и примјеру свједочио је митрополит сјећајући се свог учитеља ћелијског: „у моменту у коме сам се налазио, на жеравичном раскршћу живота, он ми је својом пламеном ријечју и живим примјером посвједочио живоносни христов лик, открио ми га као срце живота и васионе и извориште сваке словесности при том ми је указао и увео ме у тајну тема броја митрополитов живот је био непрекидна одбрана светиње божије и он је своје дане несебично давао у тој себераспињујућој одбрани и изградњи јануар / фебруар 2021 37 тема броја ‘узрастања у мјеру раста висине христове’, и тајну живљења › ‘са свима светима’, живљења, којим се обесмрћује и осаборњује људско биће открио ми је и цркву као свеобухватну тајну живота и свијета, са њеним живим и непресушним предањем, и скренуо ми пажњу на непоновљивост и сву важност светоотачке мисли и светоотачког духовног искуства’’ митрополит је са посебним настројењем био предан литургијском служењу ријечи служио је свету литургију готово свакодневно и на литургијском приносу заснивао је сваки вид мисије и проповиједи служење са њим био је истински празник, јер нам се у тим моментима литургија јасније откривала као пут ка царству божијем, како је сам често волио да је опише нарочито је опомињао на важност припреме за служење литургије и учествовање у светој тајни тијела и крви говорио нам је да молитве пред свето причешће отварају ум за јасније сагледавање и доживљај ове велике тајне, јер цјелокупни наш хришћански живот и јесте заправо припрема за заједничарење са христом које се у овом вијеку најприсније остварује у тајни евхаристије на дан рукоположења у ђаконски чин, дао ми је само једну поуку: прије сваког служења литургије читај молитвено правило пред свето причешће и то нека ти буде благослов во вјеки вјеков! гледајући на свршетак њихова живота угледајте се на вјеру њихову у животној доби када се човјек обично повлачи у мирније воде, митрополит је имао тај усуд да води једну од најважнијих битака у свом пастирском раду и то је био божији благослов који га је удостојио да види побједу цркве над тамом безбожништва у тој борби пројављен је један истински црквени етос преточен у јединствен усклик: не дамо светиње! митрополитов живот и јесте био непрекидна одбрана светиње божије и он је своје дане несебично давао у тој себераспињујућој одбрани и изградњи остаће заувијек утиснуте у биће овог народа библијске сцене народних литија предвођених својим епископима у јеку режимске репресије над црквом, митрополит је поручивао: „ми смо народни епископи и народни свештеници и не можемо да будемо против народа, морамо бити са народом јер то нам је заповијест божија, а и заповијест светих божијих људи“ са народом је понио и битку против опаког и тајанственог вируса од којега данас пати цијело човјечанство али, његова болнија рана је био вирус богомржње и братомржње, и зато се непрестано молио за братско помирење и слогу и у тој борби је истрајао до самога краја причестивши се пречистим тајнама ушао је у покој господа свога дошао је, по обећању, на славу светом петру у манастир цетињски, овај пут у још приснијем загрљају са њим сахрањен је на дан упокојења ловћенског тајновидца у чему се опет пројавила милост божија у старечнику је описано како су ученици аву исака питали шта да чине послије његове смрти, на шта им је одговорио: „и ми смо жалили кад су наши оци били на самрти; али чувајући заповијести господње и њихове препоруке, осјећали смо као да су они са нама тако и ви чините и спасићете се“ нама остаје да слиједимо митрополитовo завјештање, утјешени вјером да он наставља да молитвено вида ране свога рода у бесједи на дан његове хиротоније, рекао је: „издао бих своје епископско звање и служење, ако радости мога народа не би биле и моје радости, и ако његова страдања не би била и моја страдања“ и ми бисмо издали нашу службу и позвање ако не бисмо остали вјерни ономе чему нас је митрополит учио, на шта нас је упућивао и благосиљао стога са надом васкрсења, молимо се васкрслом господу да подари вјерном слуги своме вјечни живот и блаженство, а нас његовим молитвама да укријепи у сваком богоугодном дјелу и да у срцу увијек носимо оно његово топло и очинско: благо мени! аутор је свештеник митрополије црногорско-приморске 38 1 / 2021 многе успомене везују ме за блаженопочившег патријарха господина иринеја памтим његову благост и радост, која је чудесно искрила из његових очију увек када смо спомињали проту стеву димитријевића, кога је много волео и на кога се није љутио што га је на матури у богословији у призрену оборио из српског језика, јер је „промашио тему“ и сваки пут ми је то с осмехом спомињао и говорио како памти речи проте стеве : „када је душа разгрејани восак, у који се за век отискују утисци, стичу појмови и стварају убеђења, у том добу се израђује будући човек“ благодарна сам му била на лепоти његове душе и на његовој спремности да буде попут господа слуга свима, а посебно сам му благодарна што је дошао на промоцију књиге о проти стеви, у алексинац, када је био епископ нишки, у јулу 2001 године тема броја патријархове сузе у техничкој школи „прота стеван димитријевић“ у алексинцу зорица пелеш прота стеван димитријевић (1866–1953), у средини фотографије, на матури у богословији у призрену 1951 године; међу богословима је и млади мирослав гавриловић, будући патријарх иринеј јануар / фебруар 2021 39 тема броја благодарна сам му и што је дошао на мој позив у алексинац, у новембру 2003 године, да одржи 50–годишњи помен проти стеви, у друштву неколико високих грчких црквених великодостојника била сам тада очарана, слушајући га како предивно говори грчки језик благодарна сам му што је говорио на округлом столу, посвећеном проти стеви, у техничкој школи „прота стеван диитријевић“ у алексинцу том приликом сам му показала једну фотографију из богословије у призрену, на којој је био прота стева са ученицима, професорима и г ректором протојерејем–ставрофором живаном маринковићем (студентом проте стеве), коју сам донела на дар школи та фотографија благо је задрхтала у патријарховим рукама и очију пуних суза, али с осмехом на лицу, узвикнуо је: „ево и мене овде на слици“ милујући дрхтавом руком слику, присетио се тада речи свог вољеног г ректора маринковића, како је „и новац повратив, уколико се изгуби, али време је немогуће икада вратити“ све нас присутне дубоко је дирнуло то патријархово сећање и бескрајно сам му благодарна што је подржао моју молбу министарству просвете (заједно са пок председником сану, академиком дејаном медаковићем) да техничка школа у алексинцу, која је саграђена на имању које је прота стева даривао школи, добије светло име проте стеве димитријевића 2004 године његову светост г патријарха сусретала сам се у последњих 20 година често не само на научним скуповима, већ и на многим црквеним и пригодним свечаностима, као и на опелима, а наше последње виђење било је у јануару 2020 године, у манастиру ваведење на сењаку у београду царство небеско свјатјејшем патријарху иринеју, уз молитву господу да га сачува у граду вечности, у месту покоја, до васкрсења тема броја патријарх иринеј (1930–2020) 40 1 / 2021 свети апостол павле упућује поруку која одјекује вековима побуђујући у свакоме човеку усрдну молитву за упокојене, као и на спремност да се угледамо на веру и живот наших духовних отаца преподобни отац наш јустин ћелијски поучава: једини смисао људског постојања у овој воденици смрти јесте лична бесмртност сваког људског бића, и душе и тела, односно бесмртност човека у целини говорећи о важности молитвеног помињања за упокојене не бисмо смели да изгубимо из вида да се и овај молитвени вапај утемељује и бива крунисан у светој литургији, тајни над тајнама, у којој се открива, оприсутњује и опитно пројављује радост царства небеског литургијско помињање упокојених је од вечноживотног значаја за сваког човека, јер се црква као заједница моли да човекољубиви господ и васкрситељ наш држи у свом памћењу све оне који се упокојише људско памћење је ограничено и нестално, док памћење цркве као заједнице верних у христу добија вечну и непролазну димензију потврђујући на тај свештени начин истину да у господу нашем нема мртвих, већ су сви живи а бог није бог мртвих, него живих; јер су њему сви живи (лк 20, 38), рекао је христос спаситељ садукејима који нису веровали у васкрсење мртвих према речима светог владике николаја, у светом писму често се говори како ће имена праведника бити записана у књигу живих, док ће имена грешника бити збрисана и заборављена из приче о богаташу и лазару видимо да господ изговара име лазарево својим пречистим устима, док име неправедног богаташа прећуткује лазар је, значи, ушао у царство небеско, и добио је вечни живот и вечни спомен, а грешни богаташ изгубио је и царство и живот и – име претходног, 2020 лета господњег, у вечни загрљај господу своме коме су целога живота верно служили прешли су наш блаженопочивши првојерарх и два отачаствена архијереја господ је призвао у вечност патријарха српског иринеја, митрополита црногорскоприморског амфилохија, као и епископа ваљевског милутина нашег блаженопочившег првојерарха и архијереје амфилохија и милутина обједињавала је непоколебива вера у бога и васкрсење, али и спремност на непрестано сараспињање, састрадавање и безусловно предавање васколиког бића богу ова три духовна светила нашег времена својим смиреним животом посведочили су да је једина истинска вера она која се потврђује делима господ је од нас узео наше духовне оце, учитеље и истинске сведоке вере и правоживља у вечност су отишли најбољи међу нама нема човека који се није замислио над овом болном реалношћу, иако рањиви и испуњени тугом, наша туга се преобразила у радост та радосна туга нам поручује да духовни поглед нашег срца усмеримо на охристовљени пут спасења, на пут којим су ходили и ови христосећајте се својих старешина који вам проповедаше реч божију, гледајући на свршетак њиховог живота, угледајте се на веру њихову (јевр 13, 7) сећање на три великана наших дана катихета бранислав илић јануар / фебруар 2021 41 тема броја носци нашег времена гледајући на свршетак њиховог живота и надахњујући се њиховом делатном вером, били смо сведоци чудесних порука и символа који су се пројавили у данима њиховог пресељења у вечност не штедећи себе, наш блаженоупокојени патријарх је до последњега даха био проповедник мира, љубави, и био велики духовни, али и материјални градитељ иако није доживео испуњење своје највеће жеље – освећење спомен-храма светог саве на врачару, његово погребење у темеље велелепног храма, постало је свештен увод у освећење овог дома молитве овај неуморни измиритељ и проповедник љубави носио је у свом бићу велику љубав према светињама старе србије, према острошкој светињи и острошком чудотворцу о којем је често говорио и позивао народ да своје духовне кораке саобрази са корацима светог василија острошког који је својим молитвеним сузама загревао хладне острошке стене, а сада својим благословом озарује срца наша двадесет дана пре упокојења патријарха иринеја, у господу се представио митрополит црногорско-приморски амфилохије свети петар цетињски био је учитељ живота и правило вере блаженопочившег митрополита као и свети петар, митрополит амфилохије је усрдно наставио дело подвига живећи наглашено аскетским животом, не тражећи никад ништа лично за себе и ради своје удобности и угођаја његову душу хранила је и испуњавала света служба божија, братско сабрање, љубав и народна слога, зато је често нама говорио као наш добри учитељ: ништа не дугујемо једни другима, већ само љубав, јер смо позвани да безусловно волимо једни друге христоликом љубављу том и таквом христоликом љубављу лађу цркве божије у митрополији црногорско-приморској мудро је предводио наш блаженопочивши митрополит чији је живот био непрестано на распећу све ране народне биле су и његове ране, али и свака радост његове пастве била је укрепљење за њега свој овоземаљски живот завршио је делећи судбину свога народа, бивајући и сâм суочен са опаком болешћу која ја завладала целим светом богу и ближњима се мора, а уз божију помоћ и може, служити безрезервно и саможртвено без сопствене жртве нема напретка тако је говорио блаженопочивши митрополит учећи нас да будемо и останемо такви, истрајавајући на том, често трновитом, али благословеном путу господ је тако уредио да се у упокојењу и нашег првојерарха и нашег митрополита амфилохија пројави символизам ова два светилника нашег времена упокојили су се у петак, у дан када се у оквиру дневног богослужбеног митрополит амфилохије (1938–2020) 42 1 / 2021 круга сећамо крсне смрти господа нашег исуса христа упокојише се патријарх иринеј и митрополит амфилохије у навечерје престоног празника њихових катедралних храмова који су били заодевени важним јубилејима патријарх иринеј упокојио се уочи празника сабора светог архангела михаила – славе саборног храма у београду који је у тај празнични дан 2020 лета господњег прослављао јубилеј 175 постојања архиепископ цетињски је уснуо у господу у навечерје празника светог петра цетињског у светлости 190-годишњице упокојења овог великог чудотворца чије свете мошти сведоче радост заједнице са господом господ је тако уредио како би нам указао да су од нас отишли у царство вечно велики јерарси чије ће семе у погодно време да произрасте дивне и благословене плодове сећамо се и следимо пример и великог владике милутина који је од своје четрнаесте године кренуо путем монашког позива и служења цркви којој је посветио цео живот живео је тихо, молитвено, испуњен љубављу, благошћу, архипастирском бригом и жртвом руководећи поверени му народ ка господу саобразно целокупном његовом животу и ванредном монашком етосу који је исијавао из њега, владика милутин се упокојио тихо, а услед искушења које нас је задесило, и његов молитвени испраћај у вечност био је у духу његовог овоземаљског живота, оног живота који је давао свима нама једну изузетну поуку подсећајући нас да су хришћани људи који ходе земљом, али су привезани за небеса смрти гдје ти је жалац, аде гдје ти је побједа васкрсе христос, и ад се стропошта! васкрсе христос, и падоше демони васкрсе христос, и радују се анђели! васкрсе христос, и живот живује! васкрсе христос, и ниједног мртвог у гробу! (из васкршњег слова светог јована златоуста) тема броја нашег блаженопочившег првојерарха иринеја и архијереје амфилохија и милутина обједињавала је непоколебива вера у бога и васкрсење владика милутин (1949–2020) јануар / фебруар 2021 43 хришћанска етика одређене нам године су као сасуди за пуњење хоћемо ли их испунити нечим добрим и вредним или оставити празним, или што је још горе, испунити свакојаким отпацима и прљавштином – зависи од нас самих колико би ти хтео да живиш? са руског превео: небојша ћосовић у „идиоту“, роману ф м достојевског, има много потресних размишљања и описа личних доживљаја, које је писац изразио преко свог главног јунака замислимо само оне трагичне тренутке, када је он стајао код губилишта и подсетимо се при томе да се фјодор михајловић у младости заносио револуционарним идејама а пошто се тада у европи јавио талас револуција 1848 године (негде само „наранџастих“, а негде и крвавих), то су се у русији донеле најстрожије мере ради сузбијања истих и тако ухапшене доводе на семјоновски трг, на коме је постављено губилиште од дрвета, обмотано црним сукном над главама затвореника се ломе сабље у знак лишавања свих грађанских и сталешких права 1 на губилишту су три стуба чита се пресуда: „смртна казна стрељањем“ дакле, преостаје још неколико минута живота? ставимо се на место достојевског: шта бисмо ми осећали у тим тренуцима? тада му је било 28 година, он је пун снаге и животне енергије, и колико је још књига хтео да напише! а фјодор михајловић је своје доживљаје изразио, рекавши: „пет минута до смрти се чинило огромним богатством, бесконачним 1 грађанска казна у руској царевини и другим земљама – један од видова срамне казне у 18–19 веку, када се јавно унижавао кажњеник ломљењем сабље над главом у знак лишавања свих права – прим прев временом“ оштро се доживело да он сада јесте и живи, а кроз неколико минут ће бити већ нешто но, најужаснија је била непрекидна мисао: „шта ако не умрем! шта ако се живот поврати, – каква би то била бесконачност! и све ово би било моје! ја бих тада сваки минут и цели век преобразио, ништа не бих изгубио, сваку минуту бих прорачунавао, ниједну не бих протраћио у празно!“ достојевски је ишао у другој тројци осуђеника прву тројку су привезали за стубове пришли су војници са пушкама зачула се команда: „нишани“ војници су подигли пушке и нанишанили и прошло је пола минута сваки од нас би на месту осуђених могао просто сићи с ума (један од привезаних је и изгубио разум) неочекивано се разлегао топот копита на семјоновски трг је галопом дојахао гласник са поштом управо су на губилишту прочитали нову пресуду: казну заменити тамницом тако је започело само горнило страдања, које је претопило фјодора михајловића у истинског христовог слугу међутим, у роману „идиот“ на питање, – је ли се успео окористити овим богатством чудесно дарованог времена? – он одговара: „оштрина доживљаја је полако спала са душе, и вредност живота се није осећала онако упечатљиво потекли су уобичајени дани, и опет је много времена протекло у празно“ ми обично доживљавамо свој живот као клупко нити, које се могу бесконачно размотавати а прекидање нити се доживљава као 44 1 / 2021 хришћанска етика трагедија „зар је ово све?“ – збуњено се питамо и ево шта је зачуђујуће: проживео ли ти 20, 40, 60 или чак 80 година, све ово се доживљава дословно као тренутак, који је пролетео и као да га и није било живот пролази брзо, као јарки, али кратки расцват мајских башти; као сан, тако да се на крају увек чини, као да уопште ниси ни живео показује се да је време у нашем личном доживљају – неуловљива величина, ишчезавајућа као вода на длановима године лете тако, да ми не успевамо ни да се њима наситимо само што си пошао у школу и гле, треба се припремати за матуру до недавно си био школарац, а ево већ си стекао породицу, одгајаш децу и припремаш и њих саме за школу раније си бринуо о себи, а сада све више о деци, док се не појаве унуци стрела времена се помера унапред, тако да ми и не примећујемо њено кретање у књизи постања читамо да је првим праоцима био одређен много дужи живот него ли нама, – са роком више од 900 година затим је творац скратио живот људи до 120 година, а потом је мера живота постало седамдесет година, а ако је у снази – осамдесет година (пс 89, 10) и никаква медицина, никакав научнотехнички прогрес, а подједнако ни методика здравог начина живљења нису могли суштински повећати меру нашег живота но, хајде да претпоставимо да нам је дато десет пута више живота, него ли у датом моменту богу није тешко да нам да рок земаљског живота такве дужине нека би то било 200, 400, 600, па чак и 1000 година, да бисмо достигли библијске праоце међутим, као прво, чиме бисмо ми испунили ових 1000 година? авај, човек се врло лако саблажњава свиме, чега је одвише: новцем, некретнинама, успесима, непољуљаним здрављем и на жалост обиљем година саблазан је врло велика „поживећу на своје задовољство 900 година, а покајаћу се у последњем столећу“, – таква би била мисао већине људи но, за ових 900 година греха душа би се толико укоренила у пороку, да би покајање на крају живота било могуће само теоретски и ево објашњења због чега је првим људима, описаним у књизи постања, који су живели скоро 1000 година, господ скратио живот они су се претворили у чудовишта греха, које је могао исправити само свемирски потоп вековима живети са злобним помислима, раздраженошћу на околне људе, многовековном јурњавом за земаљским комфором, блудним разонодама, да би се пред крај живота постало непоправљивим чедима ада? може ли се представити рђавија, одвратнија варијанта нашег живота? очигледно, да је свакоме од нас потребно своје губилиште, своја неизвесност судбине, своје невоље, своје бројање последњих минута, за време којих бисмо погледали на себе са стране и схватили колико смо времена изгубили узалуд, колико минута смо потрошили у празно! господе, опрости мени грешноме као друго, никакав рок земаљског живота ми не доживљавамо као довољан све што се даје привремено, па се потом одузима, оставља у души разочараност и тугу замислимо да су вољена жена или муж дати само привремено, привремено и деца, а потом одузети, и да је привремено и здравље тако и земаљски живот дат на неко време, а потом одузет, оставља у души само осећање гнева и огорчености ево на пример човек коме је 40 година он каже да су му године пролетеле неприметно за њега самог но, и два пута по 40 дају тај исти ефекат ако 80-годишњи старац каже: „године су пролетеле, као да и нисам уопште живео“, онда ће и следећих 80, па и 800, исто тако пролетети муњевито човек је створен за вечност и он се не може заситити никаквим одсечком времена, чак и 1000-годишњим ма колико одредиш човеку година или чак векова, све то ће утонути у прошлост; а то значи само једно: човек није створен за десетине, стотине или чак хиљаду година, он је створен за вечност и не може се заситити никаквим одломком времена чежња наше душе је бесмртни живот потреба душе је само вечност и не мање од тога јануар / фебруар 2021 45 ево још једног интересантног запажања показује се, да ми не бисмо ни обраћали пажњу на проживљене године, да се није похабало наше тело ми примећујемо колико је прохујало година само по борама на лицу, губитку пређашње гипкости и спретности, губљењу даха и болу у крстима ако би наше тело остало здраво, нас не би бринуле проживљене године то јест увиђање прохујалих година односи се само на наш спољашњи омотач – телесну природу, која се троши као и сваки земни механизам, док се душа изнутра осећа истом и тражи непрекидну сталност душа тежи да буде увек, увек доживљава овај непоновљиви тренутак, купа се у животу и радости постојања, увиђајући себе, општећи са сроднима и блискима, црпећи бескрајно и неизрециво добро а где је ово добро, у чему је оно, или тачније – у коме постаје разумљиво у мери рушења земних илузија бог је ограничио наш земаљски живот на седам или осам деценија ово је свакако мало но одређени рок омогућује да се спозна како се брзо руше жеље, како брзо вене тело, и брзо млитаве руке и најспретнијег човека земаљске радости се завршавају разочарањем, да бисмо ми тражили истинску радост, која не зна за разочарања свето писмо нам говори о томе, да у човеку постоји неизмерна вредност – бесмртна душа јер каква је корист човјеку, ако задобије сав свијет, а души својој науди? или какав ће откуп дати човјек за душу своју? (мк 8, 36–37) ми смо створени по образу божијем, призвани на бесмртност, као што је бесмртан сам бог зато се наша душа не може наситити земаљским пролазним животом, она чезне за вечношћу, али не вечношћу у смислу бесконачно трајућих бесмислених година, већ у смислу причасности вечном богу није важно, колико, већ како ћеш проживети овај живот одређене нам године су као сасуди за пуњење хоћемо ли их испунити нечим добрим и вредним или оставити празним, или што је још горе, испунити свакојаким отпацима и прљавштином – зависи од нас самих празан воз са 70 или 80 вагона губи смисао а воз са неколико вагона испуњених нечим драгоценим, има огромну вредност дароване нам године сличне су чистој свесци некоме је дата дебела свеска, а он шара листове, прља их, цепа, да би потом добијао плодове своје својевољности а некоме је дата танка свеска, али и на тим малобројним листовима он утискује нешто чисто и предивно и видјех мртве, велике и мале, гдје стоје пред пријестолом, и књиге се отворише и бише суђени мртви по дјелима својим као што је записано у књигама (откр 20, 12) листови се завршавају, сасуди се испуњавају, године прођу, али остаје бесмртна душа човек који живи земним животом, сличан је пробушеном бурету, које се све време налива и никако се не може напунити душа упија у себе разоноде и добра овог света, али као и пре остаје празна, гладна и жедна а човек који живи небеским, сличан је извору у коме не пресахњује жива вода која утољава сваку жеђ достојевски се и поред губилишта сећао спаситеља „ми ћемо бити са христом“, – рекао је он једном од осуђених састрадалника он је по своме у том тренутку схватио служење христу, а даља страдања су га претопила у истинског слугу христовог у животу свакога од нас бива своје губилиште, своје очекивање, али и свакоме се од бога дају своје милости, своја чудесна помоћ хоћемо ли се ми преобразити, да би преостале године проживели са христом, да ниједну минуту више не бисмо изгубили? време се освећује, када се испуњава благодаћу онога, ко сам и јесте освећење („јер си ти освећење наше“ – обраћамо му се ми у богослужбеном возгласу) време се испуњава вечношћу, када пролазни човек постаје причастан вечном богу и чак и најмањи трен задобија смисао, када си ти у том трену свецело у ономе који и дарује смисао помози нам, боже, да не губимо драгоцено време, које нам је даровано за вечност! јереј валериј духањин извор: священник валерий духанин, сколько бы ты хотел жить? https://pravoslavieru/114095html хришћанска етика 46 1 / 2021 живот у христу најчешће видим како људи доживе умиљење после целивања светиње видиш како људи долазе хладног срца, а после целивања светиње видим као да човек оживи, мења му се израз лица разговор са оцем арсенијем чувар честице светог хитона господњег разговор водио и са руског превео: јован хонда разговарамо о д
... крштен посредством његове књижаре у чико, можемо рећи да сам био први плод те мисије ја сам био први, али не једини, наравно постоји огромна разлика када се проповеда ономе ко се већ обратио, ко је већ православан, и онога ко о томе ништа не зна а о герман је буквално ишао у мекдоналдс да би проповедао био је обучен у подрасник и за американце је изгледао као свемирац са својом брадом и одејанијем сео би поред неких момака из рок или панк средине и говорио би са њима о животу монаси су говорили: „о не! опет мекдоналдс!“, један од монаха је чак то назвао „фишбургерски фонд“ (fish burger fund) сео би у кола или би зауставио било који камион на путу и говорио: „ми путујемо идемо на фишбургере ловићемо рибу (као апостоли)“ интервју припремила: ксения ермишина источник: https://pravoslavieru/123354html 26 августа 2019 г превод: душка здравковић, православна породица, новембар 2020 гроб игумана германа платинског 22 1 / 2021 библијски хербаријум међу воћкама поменутим у библији појављује се и дуд, кога ботаничари сматрају црним библијско воће: дуд у негованом врту пећке патријаршије, у самој манастирској порти, постоји један стари дуд који својим необично распрострањеним гранама обухвата велики простор присутан, као неми сведок протеклих векова дуд од неких 750 година старости, пореклом је из свете земље, из јерусалима познат је као дуд светог саве, што наводи на помисао да га је засадио први српски архиепископ међутим, садницу је донео, према манастирским књигама, трећи по реду архиепископ сава ii, братанац св саве, син краља стефана првовенчаног и ромејке евдокије ангелине, при повратку са поклоничког путовања то је врста шам-дуда из истоимене покрајине у сирији (сл 1) цвета сваке последње недеље у априлу три средњовековна дуда ово најстарије дрво у србији посађено је између 1263–1272 године (пролеће 1269 – јесен 1270) по предању, после косовске битке у њега је ударио гром и расцепио га, међутим, корен је опстао и из њега су изникле гране велике као стабла ово објашњава порекло његовог необичног изгледа забележено је да 1950 године у њега поново удара гром који га је разделио и даље обилато рађа слатке плодове које монахиње користе у домаћинству правећи сок од зрелих дудиња ако се вратимо у прехришћанско доба, дуд је био значајно култно дрво код многих народа од библијских времена стабла се поштују, а испод њих се одувек правио скуп око дрвета се народ окупља, већа, одлучује, суди (суд 4, 5), слави религиозне свечаности испод крошњи дуда светог саве, кажу монахиње у пећкој патријаршији, доношене су важне и тешке одлуке једна од њих је и одлука о сеоби под патријархом арсенијем iii чарнојевићем 1690 године одлука која је донела далекосежне последице по историју српског народа недавно су из прастарог дрвета изникла три велика јака и млада изданка, што игуманија харитина тумачи као најаву бољих времена на овим просторима три дуда ове сорте која расту у нашој јужној покрајини су најстарија у европи, у којој званично не постоје примерци старији од 250 година за друга два, игуманија тврди да су пресађени изданци тако поред шам-дуда из пећке патријаршије, постоје још два средњовековна дуда друго по старости је дуд-мурика (мурика, црни) у порти цркве светог ђорђа у руднику код србице, млађи само за коју деценију нажалост, цркву су срушили 1999 године албански терористи, а становништво околних места је расељено трећи је кара-дуд (тур кара, црни) који се налази поред муратовог турбета на газиместану, за који се сматра библијски хербаријум дуд св саве, порта пећке патријаршије, март 2019 (фото: аутор) милена стефановић јануар / фебруар 2021 23 да је старији од 700 година, а гранчицу је по предању из сирије највероватније донео и засадио бајазит, како тврде у породици која традиционално чува турбе, мада је најранији могући термин садње 1389 година, што дуд чини старим само 631 годину помиње се још један дуд, вршњак поменутих, јужније, у порти манастира лесново, задужбини душановог велможе, деспота јована оливера кад зашушти лишће дуда дуд је дрво које расте у граду и краси урбани пејзаж своје плодове дарује породицама птица које се прехрањују овим воћем издашног рода које пада на тротоаре бојећи их у црвено на пролеће и лето разлистано обезбеђује дебели хлад један од оних градских дудова који посебно привлаче пажњу (а да нису посечени), како својом лепотом, тако и старошћу јесте онај који се налази поред чесме — задужбине мехмед–паше соколовића, у горњем граду београдске тврђаве, ареалу које владимир велмар–јанковић у својој књизи „поглед са калемегдана“ означава као топос „фићир бајир“ – место за размишљање са овог места пуца поглед на ушће река саве и дунава његов раскошан изглед, дебело стабло и густа крошња доприноси јединственом призору старе оријенталне чесме у библији се помиње четрдесетак плодоносних стабала и свако је посебно у пророчкој и апокалиптичкој књижевности стабло постаје симбол коначног спасења, као поновни улазак у рај (јез 47, 12; пс 1, 3; јов 8, 16) дуд одликује дуговечност зрели плодови се користе као и свако јестиво воће у кулинарству, а чај од лишћа је добар као лек (јез 47, 12); још се прави вино, ликер и ракија дудовача постоје црни, црвени и бели дуд, а црни и црвени имају најјачу арому црни дуд се узгаја ради јестивог укусног плода, а бели због свиларства боја му је јарко црвена, улепи и офарба усне и прсте слатким соком још дуго након јела деца се умусаве, али воле да се пењу по њему, што је овековечио урош предић у свом ремек–делу реализма (сл 2) међу воћкама поменутим у библији појављује се и дуд, кога ботаничари сматрају црним (лат morus nigra) у преводу ђуре даничића у старом завету налазимо га само на два места (2 сам 5, 23–24), док се према другим преводима наводи на седам, од којих је пет даничић превео као врбе мада, може се рећи да преводи библијских биљака нису увек поуздани дрвету дуда се у библијској причи додељује улога маркера у ратној тактици (2 сам 5, 23) бог се пројављује човеку кроз биљни свет, али посебан однос, савез, има са давидом који је владао из хеброна као цар јуде (2 сам 5, 5) међутим, када је од јерусалима направио нову престоницу преневши ковчег завета, и ујединивши царство, да би га учврстио и проширио утицај, поразио је многе народе, међу којима и филистејци, ослањајући се на божију помоћ кроз успостављен близак лични однос са богом (2 сам 7, 1–17) цар давид се руководио божијим знаком: „па кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, онда се крени, јер ће онда поћи господ пред тобом да побије војску филистејску“ (2 сам 5, 24) био је то (над)природни звук који је чуо само цар давид или је он произвео утибиблијски хербаријум деца под дудом, урош предић 1887 (извор: narodnimuzejrs) 24 1 / 2021 сак код филистејаца да их напада бројнија и јача војска када господ говори апостолима о вери, помиње дуд: „када бисте имали вјере колико зрно горушичино, рекли бисте овоме дуду: ишчупај се и усади се у море! – и послушао би вас“ (лк 17, 6) вук караџић у свом преводу новог завета помиње дуб (храст), а дуд је означен у преводу комисије светог архијерејског синода спц (1997) занимљиво је да је в караџић забележио да се дуд у црној гори секао за бадњаке како каже блажени теофилакт охридски, јака вера је као зрно горушичино, изгледа ништавно због „лудости проповеди“ (1 кор 1, 21), али, ако наиђе на добру земљу разрасте се у велико дрво на коме ће се настанити „птице небеске“, то јест, мисли које узлећу ка висини (сл 3) пут свиле дуго скривана, санкционисана смрћу, тајна свиле откривена је тек у vi веку прокријумчареном свиленом бубом из кине акција је трајала око две године и спроведена је у време цара јустинијана у виду оновремене „индустријске шпијунаже“ кинези су љубоморно чували тајну израде ове јединствене тканине, која је дала име надалеко познатој мрежи трговачких путева дугој 10000 километара, којом од i века пре хр на караванима стиже до блиског истока мада је пророк језекиљ помиње још крајем vi века пре хр (јез 16, 10, 13) када ју је први пут видео у вавилону ретка увозна тканина сматрана је предметом удобности и раскоши захваљујући белом дуду (лат morus alba) имамо свилу, јер ларве свилене бубе живе на лишћу овог дрвета којим се и хране тако су и примећене, јер су грицкањем лишћа умањивале лепоту царског дуда у врту палате у пекингу свилена буба је део еколошке текстилне индустрије у зачетку, а њен продукт је неупоредив: најнежније „свиленкасте“ текстуре која светлуца јер прелама светлост из разних углова, протеинског влакна које је изузетно јако (када је суво) и отпорно према микроорганизмима неограниченог је века трајања визуелна порука оног који носи свилу је јасна и као таква, у почетку је била резервисана само за цара томазо гарцони, италијански ренесансни писац из xvi века, сажео је у две реченице: „зар није јасно да постоји велика разлика између даме обучене у свилу и друге која носи вуну зар није иста разлика као светли дан и тамна ноћ?“ дуд, винсент ван гог, октобар 1889 (извор: wikiartorg) цар давид се руководио божијим знаком: „па кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, онда се крени, јер ће онда поћи господ пред тобом да побије војску филистејску“ (2 сам 5, 24) јануар / фебруар 2021 25 за почетак нашег разговора реците нам у кратким цртама нешто о себи, свом професионалном раду и вашем односу према православној цркви – лекар сам већ седамнаест година радила сам са одраслим особама различитих верских опредељења као лекару сви су ми пацијенти једнаки моје верско уверење пореклом и личним, унутрашњим мотивима окренуто је ка истоку, ка православној цркви бавим се психотерапијом и медицином завршавам докторске студије из неуронаука, где сам изабрала интелигенцију као поље ужег интересовања и докторске дисертације волим да пишем те сам до сада објавила мноштво научних радова из области медицине и психотерапије, затим књигу о психолошким играма политичара, збирку прича и збирку песама, а у припреми се налази и књига која садржи моје сабране текстове које је објављивао један наш портал, а везане су за емоције које смо сви осећали током периода пандемије која нас је затекла, као и збирку песама посвећених православљу, православном духу и цркви наше време је, између осталог, карактеристично и по огромном порасту такозваних психосоматских болести како ви као здравствени радник и психотерапеут посматрате ову појаву и на који начин видите сарадњу између психотерапеута и свештеника на решавању овог проблема? – психосоматске болести су тема неких мојих радова који су објављени у научним часописима, али и тема мог великог интересовања за структуру и ефекте емоција које су проузроковачи многих болести услед прејаког и дисфункционалног дејства путем неуротрансмитера на наш организам православље има лепе и правилне инструкције везане за наше понашање, које треба поштовати, јер нам дају душевни мир који је неопходан за емоционалну стабилност емоционална стабилност је знак здравог организма у блиској и далекој будућности стога сматрам да све поруке које прочитамо у светим списима чувају нас, наше ближње и доприносе душевном миру продужавајући нам овоземаљско битисање и вечно споправославље и медицина веома је важно да лекар поштује начела етичког кодекса, али и личне моралне норме које понекада могу бити изнад друштвених начела разговор са психотерапеутом маријом лазаревић здравље душе у свету сурове борбе разговор водио: презвитер оливер суботић од овог броја православног мисионара покрећемо рубрику „православље и медицина“ тим поводом, разговарамо са нашим новим сарадником, лекаром, писцем и песником маријом лазаревић 26 1 / 2021 мињање праведне и чисте душе у царству небеском спадате у круг српских интелектуалаца који негују хришћанске вредности и примењују их како у сопственом животу, тако и у лекарској пракси реците нам нешто о томе – веома је важно да лекар поштује начела етичког кодекса, али и личне моралне норме које понекада могу бити изнад друштвених начела, што само човек високог степена моралног развоја може оценити морални развој особе не мора да прати остале аспекте развоја личности, али је у складу са духовним развојем свакога од нас, те је особа искрене и чисте душе ближа светом духу и праведнија према себи и другима сваког пацијента посматрам као посебну особу са сопственим жељама и склоностима поштујући њен лични избор везан за свој живот и здравље одлуке о лечењу никада не доносим сама без сарадње са пацијентом, изузев ако пацијент није довољно свестан свога стања морални или духовни развој у много чему су слични што је човек моралнији, то је и духовно виши и ближи богу у свим аспектима свог деловања без обзира да ли говоримо о професионалној активности или сопственом животу ваша књига под изазовним насловом психолошке игре политичара је привукла велику пажњу српске јавности да ли нам можете рећи нешто о основној идејној нити и поруци те књиге? – књигу сам прво представила као научни рад на конгресу психотерапеута 2016 године у београду, а затим објавила у проширеном обиму и представила на сајму књига 2019 године у овај рад сам додала лирске и духовне елементе, те је тако књига, могло би се рећи оживела и почела да живи сопственим животом на почетку ове књиге описан је дан мога крштења на празник сретења господњег, када сам срела патријарха павла на уласку у саборну цркву у београду кума се бавила политиком, али се без обзира на актуалност политиче позиције и ситуацију нашла у сенци његове светости крај књиге описује моју посету патријарховом гробу и догађаје у манастиру раковица где је сахрањен, као и људе које су се нашли тада на том светом месту ту у закључку сам и рекла да човек не бира да ли ће се бавити политиком или вером, јер су православље и медицина јануар / фебруар 2021 27 његове моћи пред богом и ингеренције пред народом мале ми се духовно или интуитивно мотивишемо ка православљу, а интелектуално опредељујемо ка политици што често може бити и случајно о томе одлучује бог поред психотерапије, стручно се бавите и неуронаукама и проблематиком повећања интелигенције у којој мери данас постоји превелики нагласак на повећању такозване математичко-логичке интелигенције, јер се стиче утисак да је недовољно наглашена потреба за упоредним повећањем емоционалне интелигенције, која је далеко важнија – када се човек нађе у зони комфора он има простора да се бави лепим и духовним стварима у свом животу и тако многи и чине у моментима оскудице човек се бори за сам живот и преживљавање због тога људи све док не стекну финансијску стабилност потискују душу и питање душе у други план онога тренутка када стекну све материјално ка чему су тежили схватају да је за развој њихове душе остало премало времена и да је она обневидела на том путу, па често одустају од њеног чишћења и спасења и остају у свету сурове борбе за интелектуалну и материјалну надмоћ над другима потребно је да човек подједнако развија и своју душу док храни тело, јер ће му чиста душа донети више благодети него сав новац који је стекао искључујући емоције које су га ометале у тој борби захваљујемо вам на издвојеном времену за наш часопис и радујемо се будућој сарадњи у оквиру рубрике „хришћанство и медицина“ – велика ми је срећа додељена давањем могућности за проналажење рецепата за чисту душу у овом часопису срећа, јер бог даје срећу, а срећа је једна од пет основних емоција које су мени током бављења психотерапијом постале још важније него што су ми раније биле надам се да ће ова срећа да прерасте у радост, јер радост је дуготрајно осећање описано и у светим књигама радујмо се богу! за професора ричарда докинса могли бисмо рећи да је мајстор у ономе што називамо популаризацијом науке ради се о умећи да се научне идеје пренесу најширем делу читалаца, од стручних људи до лаика, поготово овим другим докинс заиста мајсторски преводи стручни наратив биологије у језик метафоричних, сликовитих аналогија неки научници су га због тога критиковали, да упрошћава биологију мени пак, као лаику за биологију, који се те науке сећа још из времена свог средњошколског образовања, докинсов наратив је јако занимљив и инспиративан са једне стране, омогућава ми да као лаик разумем неке важне теме из области биологије у томе је занимљивост инспиративност се налази управо у матафоричним, сликовитим аналогијама које професор докинс користи у свом објашњењу и тумачењу биологије као науке са те стране, он је занимљив мени као теологу било би некоректно према уваженом професору ако бих прећутао да је његов начин објашњења биологије у књигама, какав је на пример његов првенац себични ген (the selfish gene), заправо метафорична аналогија, за коју и сам докинс каже да је „немаран језик“: „шта је себични ген? то није само један физички комадић днк као и у оној преисконској супи, посреди су све реплике одрешеног делића днк разасуте широм света узмемо ли слободу да о генима говоримо као да имају свесне циљеве, умирујући се тиме да ћемо тај немаран језик, ако будемо хтели, превести натраг у поштовања достојне изразе, можемо поставити следеће питање: шта себични ген покушава да постигне? он покушава да опстане у генском фонду у основи, он то чини тако што помаже да тела у којима се налази буду програмирана да опстају и размножавају се“ ако бисмо неправедно превидели да је у докинсовом наративу реч о метафоричним аналогијама, његов научно популарни наратив се не би много разликовао од древних митологија – у којима су природни феномени персонализовани, добијајуу дијалогу са атеизмом православље и медицина 28 1 / 2021 докинсова прича о „себичном гену“, кроз који жели да објасни и тајну међуљудских односа, ма колико он говорио да је то „само метафора“, представља метафизичку тему „себични ген“ као нехотична метафизика др александар милојков ћи својство и идентитет живог, конкретног божанског или полубожанског (или каквог другог митолошког) бића и докинс, у својој популаризацији науке, размишља блиско митотворном начину мишљења наравно, за разлику од древних митотвораца, докинс је свестан да користи метафоре – гени имају свесне циљеве, нешто покушавају да постигну, помажу, програмирају… ипак, ма колико да су у питању метафоре, оне су ту само помоћно средство којим се остварује намера а нaмeрa је – говор о смислу неке природне појаве, тумачење природе професор докинс је свакако свесно користио метафоре учинио је то маестрално, мајсторски – он је дефинитивно сјајан писац његове књиге нису тек случајно милионски бестселери себични ген написан је давне 1976 године – и још увек се штампа, на многим језицима, укључујући и наш, српски језик међутим, питање је да ли је професор докинс свесно или несвесно ушао у област метафизике? а то јесте учинио – и зато је мени, као теологу инспиративан: покреће ме да му одговорим на многе занимљиве теме које је покренуо у својим књигама због тога сам му захвалан, јер и код мене иницира креативни дух по ко зна који пут, овде ми поново извире питање о натурализму и смислу људи који знање и уопште промишљање о свету око себе сведу на границе методолошког натурализма природних наука тврде у дијалогу са ате измом фото: стефка борисова јануар / фебруар 2021 29 у дијалогу са ате измом како не постоји никакав објективни смисао космоса, нити било које појаве у њему професор докинс је свакако један од таквих научника и натуралистичких мислилаца међутим, мени у том случају није јасно о чему ричард докинс говори у својој књизи себични ген, ако не говори о смислу? он би ми можда одговори: „не, не, то што ти у мојој књизи видиш као смисао, то су само метафоре, аналогије које треба да ти помогну да разумеш на који начин фукционише живи свет око тебе“ наравно, то јесу, да их тако назовем, метафоричне аналогије али, шта остаје од докинсове књиге ако би се те метафоричне аналогије склониле, или како он каже, ако би се све оне претвориле у „поштовања достојне изразе“? да ли би онда могло кроз те „достојне изразе“ да се објасни оно што разумевам кроз метафоричне аналогије? јер управо то што разумевам, то што схватам, све те одговоре на питања o понашању живих бића – ја називам смислом ако је пак и то што називам смислом опет само једна метафора, коју не треба буквално схватати – шта онда професор докинс уопште објашњава и шта је то што треба да схватим? ако би он свој наратив свео на границе које диктира методолошки натурализам у биологији, да ли би уопште могао да говори о, на пример, алтруизму? мислим да не би могао објашњавањем алтруизма, кроз еволуциону биологију, докинс се, можда нехотично, упушта у област метафизике сав тај његов говор о алтруизму, који објашњава кроз тежњу гена – тих, како их назива, бесмртних смотуљака, да преживе кроз своје копије, није ништа друго него метафизика нехотична, невољна, али ипак метафизика толико нехотична и толико невољна, да се докинсови искази често претварају готово у контрадикцију за гене, наравно метафорично, докинс каже да они „одлучују“ – персонификација равна митотворству но, да нас та метафора не би сувише завела, докинс ће рећи: „речју одлука користим се да означим један несвестан стратешки потез“ одлука је дакле метафора гени не одлучују забога, па то су само „комадићи днк“, несвесни делови, несвесног молекула – како би тако нешто могло одлучивати!? наравно да ћемо прихватити да су гени несвесни и да као такви не могу одлучивати ако бисмо и говорили да гени одлучују, онда би то одлучивање било слично одлучивању рачунара – то је заправо рад једног софтвера, једног програма можемо ли ген, па и читаву днк назвати софтвером или програмом? докинс у својој књизи себични ген често користи и такву метафору – програм, програмирање али, гени и днк јесу нека врста програма, без икаквог метафоричног значења овог израза међутим, ту већ улазимо у, за докинса опасну зону ако су гени програми, ко је програмер? докинс би сигирно рекао да је то опет неки природни и једнако тако несвесни програмер можда али, за тако нешто, по мом мишљењу, потребна је јако велика вера много већа од оне да је програмер неко свестан ја ипак толико велику веру немам, па се опредељујем за ово друго решење, то јест да је програмер свестан али, не замерам професору докинсу он, једноставно, има јачу „веру“ од мене да се вратимо горе цитираној реченици о метафори одлуке та метафора, говори професор докинс, означава „несвестан стратешки потез“ потез може да буде несвестан, то је јасно али несвестан стратешки потез!? то заиста звучи као contradictio in adjecto стратегија се дефинише као „општи план акција, чија је сврха остваривање одређених, јасно дефинисаних циљева“ сама реч стратегија је грчког порекла – strategia и означава службу војног заповедника, вештину планирања и извођења војних операција у савременој употреби, стратегија не означава више само војну стратегију некада би синтагма војна стратегија била плеоназам, али данас то више није стратегија данас означава план делатности у некој области, са одређеним циљем дакле, план и циљ, сврха остали су конститутивни чиниоци појма стратегије због тога је докинсова синтагма „несвесни стратешки потез“ contradictio in adjecto, чак ако и то представља само метафору наиме, посматрање и тумачење гена кроз идеје стратегије у супротности је са поменутим ставом да космос, ствари и појаве у 30 1 / 2021 у дијалогу са ате измом њему немају никакав објективни смисао поготово, са становишта методолошког натурализма, објективно се не може тврдити постојање било каквог почетног плана (стратегије) у самој генези космоса, као ни у генези било које појаве у њему о овоме је писао француски биолог и философ науке жак моно (1910-1976), у својој књизи случајност и нужност моно је у наведеној књизи писао да није могуће предвидети интеракције међу ентитетима у природи, колико год да су сами ентитети унутар себе детерминисани другим речима, на самом почетку постојања космоса, ма колико биле познате законитости које у њему владају, није било могуће предвидети, на пример, настанак живог света и човека због тога је моно противник анимистичких теорија, које говоре о начелном плану (стратегији), која би била a priоri присутна и као таква спознатљива у природним ентитетима и њиховим будућим интеракцијама једноставно, тврди моно (и докинс, наравно), такав план не постоји интеракције су производ случајности, не никаквог детерминишућег плана или стратегије то значи да када би се наш космос вратио на почетак, када би се поново догодио „велики прасак“, ствари се не би морале одигравати нужно онако како ми то знамо a posteriori (укључујући и појаву живота и нас људи) но, све и да се сложимо са моноом и докинсом да се у начелима саме творевине a priоri не може говорити о постојању плана (стратегије), да ли је легитимно закључити да су тај план или стратегија видљиви a posteriori? да, чак и докинс каже да живи свет изгледа као пројектован/дизајниран једино што докинс не признаје постојање пројектанта (отуд и оно „као“), али слепу и несвесну (!?) пројектованост итекако примећује и труди се да је објасни у тим објашњењима докинс, био он тога свестан или не, излази изван граница методолошког натурализма природних наука и улази у област метафизике можда је то учино случајно, али његова прича о „себичном гену“, кроз који жели да објасни и тајну међуљудских односа, ма колико он говорио да је то „само метафора“, представља метафизичку тему метафизика, можда нехотична, али ипак метафизика након читања поменуте књиге жака моноа, постаје ми јаснија та научно-натуралистичка тврдња да у творевини не постоји никакав објективни смисао они ту говоре о непостојању смисла a priоri, као нечега што би било видљиво и одређујуће у самој суштини творевине будући да негирају постојање a priori смисла (плана, стратегије), чак и оно што се a posteriori спознаје као комплексна уређеност не желе да препознају као постојање смисла – који, ако се и не види на почетку, ипак се види на крају, након искуства и то одсуство смисла, које се докинс труди да смислено објасни (!?), радије се назива „несвесном стратегијом“ све је случајно и несвесно, јер никакав a priоri план или стратегија не постоје, али смо резултате те несвесне случајности принуђени да назовемо стартегијом због нашег a posteriori знања (занимљиво, изгледа да докучујем тајну докинсове контрадикторне синтагме „несвесни стратешки потез“) ипак, реч је о стратегији дакле, у питању је метафизика, иако, можда нехотична и ту ништа не би било спорно – метафизика је сасвим легитимна тема спорно је када метафизичар не види да је метафизичар – метаприродословац, већ и даље мисли да је научник, природословац и да је оно што говори природна наука тако настају интелектуални кентаури, каква је, конкретно, социобиологија, у чијој се причи докинс дубоко налази одсуство смисла, које се докинс труди да смислено објасни (!?), радије се назива „несвесном стратегијом“ јануар / фебруар 2021 31 тема броја: сећајте се својих старешина васељенски учитељи побожности: света три јерарха — свети василије велики (око 329–379), свети јован златоусти (око 349–407), свети григорије богослов (око 330–390), руска икона из средине 16 века, псков; чува се у државном историјском музеју у москви (извор: http://praviconcom) 32 1 / 2021 тема броја: сећајте се својих старешина реч старешина најчешће указује на некога ко је носилац руководеће функције, некога ко под својом влашћу има одређен број људи у неким друштвима, попут атинског, то су угледни, старији људи који имају ауторитет у својим заједницама може означавати чин неког од дворских службеника или војног заповедника у библији, овај појам се појављује у причи о јосифу и његовој браћи када прича води јосифа у египатску тамницу где упознаје старешину над пехарницима који је лажно оптужен, и који као својеврсни помоћник у причи, препоручује јосифа фараону као врсног тумача снова (пост 40, 1–41, 9) међутим, много чешћа асоцијација на ово звање везана је за „старешине израиљеве“ који су непосредно везани за излазак том приликом мојсије изабира поглаваре народне који ће му помагати у решавању проблема, расправа и тужби међу израиљцима о њима се каже да: „ из свега народа избери људе поштене, који се боје бога, људе праведне, који мрзе на мито, па их постави над њима за поглаваре, тисућнике, стотинике, педесетнике и десетнике“ (изл 18, 21 сс) то су, такође, људи који су били директни потомци јаковљевих синова који настављају да управљају племенима израиљевим тако да у старом завету постоји једна врста поклапања ових старешина са поглаварима народним који су дужни да суде и доносе одлуке у складу са законом божијим несумњиво је да су то људи од угледа у својим племенима и заједницама, као што и говори изл 18, 21 наравно, овакав статус старешина није само присутан у старом завету старешине већином представљају људе који су имућни, способни, угледни у друштву у великој мери, друштвени положај заснован на богатству и моћи јесте пресудан за препознавање неког као старешине он собом носи и могућност корумпираности тако пророк исаија каже: „господ ће доћи на суд са старјешинама народа својега и с кнезовима његовијем, јер ви потрсте виноград, грабеж од сиромаха у вашим је кућама зашто газите народ мој и лице сиромасима сатирете? говори господ, господ над војскама“ (ис 3, 14–15) у новом завету се помињу старешине синагоге, старешине народа које су чланови синедриона, старешине цариника (порезника) као што је био закхеј, али се старешинама сматрају и јаковљеви синови, њих дванаест та паралела је веза са старим заветом, која се показује и у одабиру дванаесторице апостола то могу бити и људи који учествују у власти у римској империји (уп дап 25, 23) у сваком случају, очигледно је да се старешине поистовећују са људима који поседују неку власт и управу било световну, било духовну те којима су други подређени и имају обавезу да их поштују (уп јн 18, 52) власт је свакако подразумевала бригу о потчињенима особито се то односило на старешине израиљеве и јудејске у новом завету у хришћанском схватању, бити над неким старешина не значи господарити, већ служити то служење се поистовећује са христовим старешине као служитељи тема броја ђакон владимир пекић јануар / фебруар 2021 33 тема броја међутим, управо у jеванђељима се види да они нису тако схватани како од господа, тако и од народа који се око њега окупљао оно што преовлађује код њих јесте власт која је заснована на логици овога света већ у првим главама јеванђеља по луки уочљива је супротност која стоји између владара овога света и христа као господа и месије наиме, сам опис христовог рођења супротставља октавијанову и римску власт са христовом мир који је рим донео је наметнут силом мача и крви октавијан живи у центру империје, у дворцу, а радосна вест за целу васељену би требало, по римској логици, да буде то што он постаје владар и доноси мир са друге стране, христос који се рађа у забаченом делу империје, у штали / пећини, јер за њега нема места супротност се огледа управо у значењу које има октавијан август и моћ коју репрезентује и христос који своју никоме не намеће његово рођење управо то представља мир који он доноси јесте мир који не потчињава нити потире вољу другога другим речима витлејем наспрам рима приликом уласка у јерусалим, христос улази на магарцу, за разлику од понтија пилата који тог, или дан раније долази са две легије у јерусалим из антиохије христово окружење су људи који су далеко од старешина и виђених људи заправо су презрени и одбачени порука почива на томе да племенитост нечијег порекла, богатство или друштвени положај бивају изокренути, а са њима и остале вредности и логика овога света коначно, на захтев синова зеведејевих да седну са његове леве и десне стране, христос одговара: „цареви народа господаре над њима и властодршци њихови називају се добротвори али ви немојте тако; него ко је међу вама већи, нека буде као млађи, и старјешина као слуга јер ко је већи, који сједи за трпезом или који служи? није ли онај који сједи за трпезом? а ја сам међу вама као слуга“ (лк 22, 25–27; уп мт 20, 25–28) стога, у хришћанском схватању, бити над неким старешина не значи господарити, већ служити то служење се поистовећује са христовим као што господ, који је творац неба и земље, није сматрао да је „отимање то што је једнак“ богу и оцу (уп фил 2, 6–7) већ се у потпуности поистоветио са нама другим речима, то значи поставити себе, тј властите прохтеве, на последње место у томе се заправо открива тајна христових речи не само у томе да ће многи први бити последњи, а последњи први (мт 19, 30), што указује да ће они који себе сматрају – тачније имају уобразиљу – великима и битнима бити посрамљени спрам оних које одбацују, него у смислу да ће искључиво бити велики и први они који су из љубави себе унизили пред другима и њихову вољу, уместо властите, поставили на прво место парадоксално, то је идеал хришћанске љубави, јер она „не тражи своје“ христос то у потпуности остварује на крсту, страдајући за свакога, и узимајући грех свакога на себе, молећи се за своје џелате да би тако отворио пут усиновљења богу сваког човека зато он и јесте истински и савршени првосвештеник, тј старешина и парадигма сваком хришћанину христос, господ и учитељ као служитељ (јн 13, 12–15): омивање ногу апостолима, руска икона из 15 века (извор: пинтерест) 34 1 / 2021 у посланици јеврејима налази се списак старозаветних праведника који деле исту веру и наду у долазак месије: вјером принесе авељ богу бољу жртву него каин; њоме би посвједочен да је праведник, када сам бог прихвати даре његове; кроз њу он и послије смрти још говори а без вјере није могуће угодити богу; јер онај који прилази богу, треба да вјерује да бог постоји и да он награђује оне који га траже вјером авраам послуша када би позван да пође у земљу коју је имао да прими у насљедство, и пође не знајући куда иде вјером принесе авраам исака када је кушан, и јединца приношаше онај који је примио обећања вјером су мојсеја, пошто се роди, крили три мјесеца родитељи његови, јер видјеше да је дијете красно, и не побојаше се заповијести цареве вјером мојсеј, када је одрастао, одрече да се назива син кћери фараонове; и више вољаше да страда са народом божијим него да има привремену насладу гријеха, сматрајући поругу христову за веће богатство од свега блага египатскога, јер гледаше на награду вјером он остави египат, не побојавши се јарости цареве, јер се чврсто држаше невидљивога, као да га види вјером рава блудница не погибе с невјерницима, јер прими уходе с миром и сви ови, освједочени у вјери, не добише обећање; зато што је бог нешто боље предвидјео за нас, да не би они без нас достигли савршенство (11 гл) тај редослед у којем учествују и поједине жене, заправо представља низ оних који су вером препознавали шта значи бити слуга речи божије, пошто сви изабирају трновит пут спрам удобности овога света слично њима, и старешине цркве су управо они који деле њихову веру, и коју преносе другима њихова вера треба хришћанима да буде узор посматрано из овог угла, вера и јесте својеврсно прејемство / преношење служења другима није случајно да се кроз историјски ход цркве, са овим старешинама поистовећују велики пастири цркве попут светих василија великог, григорија богослова, јована златоустог, светог саве, св василија острошког заправо, оци цркве су они који су себе предали тој врсти служења, стављања потреба других и њиховог спасења испред себе, понекад и властите душе али, битно је нагласити да на ово не треба гледати као на дивне обичаје и прошла времена, већ да је ово упућено свакој генерацији хришћана колико свештенослужитељима, толико и сваком хришћанину јер, иза овог служења се не крије ништа друго до љубав која једина и може човека покренути на то не треба губити из вида да христа као цара славе препознајемо распетог на крсту то је један од разлога што га зовемо господом, и препознајемо као таквог (уп фил 2, 9, 11) јер управо су голгота и крст место христове интронизације / устоличења стога, истинска слава човека почива у спремности да се одрекне себе, јер љубав христова човека отвара за то да загрли цео свет и тако себе учини обитавалиштем божијим бивајући то, свако од нас се може придружити низу који се наводи у посланици јеврејима и који није коначан, већ сеже у вечност аутор је професор верске наставе и ђакон при манастиру ваведење у београду тема броја истинска слава човека почива у спремности да се одрекне себе, јер љубав христова човека отвара за то да загрли цео свет и тако себе учини обитавалиштем божијим јануар / фебруар 2021 35 неуморно вишедеценијско прегалаштво на њиви господњој, дубока вјера и жртвена љубав према богу и роду учиниле су митрополита амфилохија радовића достојним насљедником великих претходника на трону цетињских митрополита умноживши дивне од бога дароване му таланте, он је као вјерни слуга божији и добри пастир свога словесног стада ушао у радост господара свога баш у навечерје празника чудотворца и миротворца цетињског тек ће са одређеног временског одстојања бити могуће јасније сагледати и врједновати његово архипастирско дјело којим је оставио неизбрисив траг у животу наше помјесне цркве синовска љубав и апостолска заповијест да се сјећамо својих учитеља у христу побуђује ме да напишем неколико редова као скромно уздарје нашем учитељу, ономе под чијим омофором смо духовно стасавали и служили цркви тешко је писаном ријечју и приближно описати искуство односа са духовним горостасима какав је био митрополит амфилохије, али вјерујемо да ће се свако наше сјећање, похвала и благодарност митрополиту уклопити у велики мозаик оданости великом архијереју и пастиру наших дана сјећајте се својих старјешина у нашем хришћанском искуству сјећање има посебан смисао и оно је одраз божијег сјећања и памћења земаљско памћење је пролазно и ограничено, једино је божије памћење вјечно и животворно утјеловљујући се у цркву кроз свету тајну крштења човјек постаје вјечан и задобија бесмртност и све оно што такав човјек принесе христу на дар остаје у божијем памћењу и постаје вјечно и непролазно истински свједок таквог живота који је кроз принос христу освећен и обесмрћен јесте митрополит амфилохије сам је често говорио да црква све памти и да је њено памћење заправо божије памћење и тема броја сјећајте се својих старјешина, који вам проповиједаше ријеч божију; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на вјеру њихову (јевр 13, 7) митрополит амфилохије – дивни свједок васкрсења протојереј слободан лукић 36 1 / 2021 пошто је бог свезнајући, тако и црква задобија то његово свезнање и не заборавља ни једну једину душу сјећање на митрополита амфилохија чини наш однос са њим живим и непрекинутим, јер оно извире из саборног памћења цркве које је заправо христово памћење такво сјећање на наше духовне старјешине и учитеље представља извор надахнућа и служења цркви, као и залог учешћа у благодатним даровима која је бог преко њих излио на нас митрополит амфилохије је био старјешина у љубави, његово старјешинство се огледало у сили дејства на душе и срца није увијек његова ријеч била тиха и блага, често нас је, кад је требало, неком тврђом и опоријом ријечју будио из духовне летаргије и учмалости дисциплина која се некако подразумијева кад је у питању однос клирика према архијереју је у нашем односу са митрополитом проистицала превасходно из љубави а једино љубав и оправдава сваку дисциплину и ауторитет ава исидор презвитер је рекао: „они који се поучавају треба своје истинске учитеље и да љубе као оце и да поштују као господаре; те нити због љубави да се лишавају страха, нити због страха да гасне њихова љубав“ митрополитова ширина праштања, често и нама несхватљива и нелогична, исправљала је људе и потресала биће у његовој личности су чудесно биле спојене строгост у питањима вјере, живота по вјери и јеванђељу и благост која се испољавала у спремности за праштање његова очинска и пастирска љубав је посвједочена дјелом, та љубав су – обновљено монаштво, свештенство, дјеца на вјеронауци, вјерни народ сабран око светиња; то су и величанствени храмови, манастири, богословија било је можда оних који у почетку нису разумјели потребу подизања грандиозних храмова, попут подгоричког или барског да би се у првим мјесецима протекле године ови величанствени храмови, а и бројни други, пројавили и засјали као најчвршћи бедеми народне одбране вјере и светиње који вам проповиједише ријеч божију ријечи божије су непролазне и онај човјек који их усвоји, како је говорио ава јустин, постаје такође непролазан, непролазнији од неба и земље, јер је у њима сила која обесмрћује човјека и чини га вјечним митрополит амфилохије је цијелог живота проповиједао и испуњавао ријечи божије, поставши тако сродник господа христа који је рекао: мати моја и браћа моја су они који слушају ријеч божију и извршавају је (лк 8, 21) ријеч божија, посољена благодаћу и освештана духом светим била је ријеч светих апостола а потом и свих учитеља и истинских пастира цркве таква је била и митрополитова ријеч иако је био велики ерудита, човјек широког образовања, он није говорио од учености већ од „саопштавања духа“ то је дар божији који се стиче животом у истини и само таква ријеч може да мијења и исправља људе о том чудесном дејству ријечи утемељене на вјери и примјеру свједочио је митрополит сјећајући се свог учитеља ћелијског: „у моменту у коме сам се налазио, на жеравичном раскршћу живота, он ми је својом пламеном ријечју и живим примјером посвједочио живоносни христов лик, открио ми га као срце живота и васионе и извориште сваке словесности при том ми је указао и увео ме у тајну тема броја митрополитов живот је био непрекидна одбрана светиње божије и он је своје дане несебично давао у тој себераспињујућој одбрани и изградњи јануар / фебруар 2021 37 тема броја ‘узрастања у мјеру раста висине христове’, и тајну живљења › ‘са свима светима’, живљења, којим се обесмрћује и осаборњује људско биће открио ми је и цркву као свеобухватну тајну живота и свијета, са њеним живим и непресушним предањем, и скренуо ми пажњу на непоновљивост и сву важност светоотачке мисли и светоотачког духовног искуства’’ митрополит је са посебним настројењем био предан литургијском служењу ријечи служио је свету литургију готово свакодневно и на литургијском приносу заснивао је сваки вид мисије и проповиједи служење са њим био је истински празник, јер нам се у тим моментима литургија јасније откривала као пут ка царству божијем, како је сам често волио да је опише нарочито је опомињао на важност припреме за служење литургије и учествовање у светој тајни тијела и крви говорио нам је да молитве пред свето причешће отварају ум за јасније сагледавање и доживљај ове велике тајне, јер цјелокупни наш хришћански живот и јесте заправо припрема за заједничарење са христом које се у овом вијеку најприсније остварује у тајни евхаристије на дан рукоположења у ђаконски чин, дао ми је само једну поуку: прије сваког служења литургије читај молитвено правило пред свето причешће и то нека ти буде благослов во вјеки вјеков! гледајући на свршетак њихова живота угледајте се на вјеру њихову у животној доби када се човјек обично повлачи у мирније воде, митрополит је имао тај усуд да води једну од најважнијих битака у свом пастирском раду и то је био божији благослов који га је удостојио да види побједу цркве над тамом безбожништва у тој борби пројављен је један истински црквени етос преточен у јединствен усклик: не дамо светиње! митрополитов живот и јесте био непрекидна одбрана светиње божије и он је своје дане несебично давао у тој себераспињујућој одбрани и изградњи остаће заувијек утиснуте у биће овог народа библијске сцене народних литија предвођених својим епископима у јеку режимске репресије над црквом, митрополит је поручивао: „ми смо народни епископи и народни свештеници и не можемо да будемо против народа, морамо бити са народом јер то нам је заповијест божија, а и заповијест светих божијих људи“ са народом је понио и битку против опаког и тајанственог вируса од којега данас пати цијело човјечанство али, његова болнија рана је био вирус богомржње и братомржње, и зато се непрестано молио за братско помирење и слогу и у тој борби је истрајао до самога краја причестивши се пречистим тајнама ушао је у покој господа свога дошао је, по обећању, на славу светом петру у манастир цетињски, овај пут у још приснијем загрљају са њим сахрањен је на дан упокојења ловћенског тајновидца у чему се опет пројавила милост божија у старечнику је описано како су ученици аву исака питали шта да чине послије његове смрти, на шта им је одговорио: „и ми смо жалили кад су наши оци били на самрти; али чувајући заповијести господње и њихове препоруке, осјећали смо као да су они са нама тако и ви чините и спасићете се“ нама остаје да слиједимо митрополитовo завјештање, утјешени вјером да он наставља да молитвено вида ране свога рода у бесједи на дан његове хиротоније, рекао је: „издао бих своје епископско звање и служење, ако радости мога народа не би биле и моје радости, и ако његова страдања не би била и моја страдања“ и ми бисмо издали нашу службу и позвање ако не бисмо остали вјерни ономе чему нас је митрополит учио, на шта нас је упућивао и благосиљао стога са надом васкрсења, молимо се васкрслом господу да подари вјерном слуги своме вјечни живот и блаженство, а нас његовим молитвама да укријепи у сваком богоугодном дјелу и да у срцу увијек носимо оно његово топло и очинско: благо мени! аутор је свештеник митрополије црногорско-приморске 38 1 / 2021 многе успомене везују ме за блаженопочившег патријарха господина иринеја памтим његову благост и радост, која је чудесно искрила из његових очију увек када смо спомињали проту стеву димитријевића, кога је много волео и на кога се није љутио што га је на матури у богословији у призрену оборио из српског језика, јер је „промашио тему“ и сваки пут ми је то с осмехом спомињао и говорио како памти речи проте стеве : „када је душа разгрејани восак, у који се за век отискују утисци, стичу појмови и стварају убеђења, у том добу се израђује будући човек“ благодарна сам му била на лепоти његове душе и на његовој спремности да буде попут господа слуга свима, а посебно сам му благодарна што је дошао на промоцију књиге о проти стеви, у алексинац, када је био епископ нишки, у јулу 2001 године тема броја патријархове сузе у техничкој школи „прота стеван димитријевић“ у алексинцу зорица пелеш прота стеван димитријевић (1866–1953), у средини фотографије, на матури у богословији у призрену 1951 године; међу богословима је и млади мирослав гавриловић, будући патријарх иринеј јануар / фебруар 2021 39 тема броја благодарна сам му и што је дошао на мој позив у алексинац, у новембру 2003 године, да одржи 50–годишњи помен проти стеви, у друштву неколико високих грчких црквених великодостојника била сам тада очарана, слушајући га како предивно говори грчки језик благодарна сам му што је говорио на округлом столу, посвећеном проти стеви, у техничкој школи „прота стеван диитријевић“ у алексинцу том приликом сам му показала једну фотографију из богословије у призрену, на којој је био прота стева са ученицима, професорима и г ректором протојерејем–ставрофором живаном маринковићем (студентом проте стеве), коју сам донела на дар школи та фотографија благо је задрхтала у патријарховим рукама и очију пуних суза, али с осмехом на лицу, узвикнуо је: „ево и мене овде на слици“ милујући дрхтавом руком слику, присетио се тада речи свог вољеног г ректора маринковића, како је „и новац повратив, уколико се изгуби, али време је немогуће икада вратити“ све нас присутне дубоко је дирнуло то патријархово сећање и бескрајно сам му благодарна што је подржао моју молбу министарству просвете (заједно са пок председником сану, академиком дејаном медаковићем) да техничка школа у алексинцу, која је саграђена на имању које је прота стева даривао школи, добије светло име проте стеве димитријевића 2004 године његову светост г патријарха сусретала сам се у последњих 20 година често не само на научним скуповима, већ и на многим црквеним и пригодним свечаностима, као и на опелима, а наше последње виђење било је у јануару 2020 године, у манастиру ваведење на сењаку у београду царство небеско свјатјејшем патријарху иринеју, уз молитву господу да га сачува у граду вечности, у месту покоја, до васкрсења тема броја патријарх иринеј (1930–2020) 40 1 / 2021 свети апостол павле упућује поруку која одјекује вековима побуђујући у свакоме човеку усрдну молитву за упокојене, као и на спремност да се угледамо на веру и живот наших духовних отаца преподобни отац наш јустин ћелијски поучава: једини смисао људског постојања у овој воденици смрти јесте лична бесмртност сваког људског бића, и душе и тела, односно бесмртност човека у целини говорећи о важности молитвеног помињања за упокојене не бисмо смели да изгубимо из вида да се и овај молитвени вапај утемељује и бива крунисан у светој литургији, тајни над тајнама, у којој се открива, оприсутњује и опитно пројављује радост царства небеског литургијско помињање упокојених је од вечноживотног значаја за сваког човека, јер се црква као заједница моли да човекољубиви господ и васкрситељ наш држи у свом памћењу све оне који се упокојише људско памћење је ограничено и нестално, док памћење цркве као заједнице верних у христу добија вечну и непролазну димензију потврђујући на тај свештени начин истину да у господу нашем нема мртвих, већ су сви живи а бог није бог мртвих, него живих; јер су њему сви живи (лк 20, 38), рекао је христос спаситељ садукејима који нису веровали у васкрсење мртвих према речима светог владике николаја, у светом писму често се говори како ће имена праведника бити записана у књигу живих, док ће имена грешника бити збрисана и заборављена из приче о богаташу и лазару видимо да господ изговара име лазарево својим пречистим устима, док име неправедног богаташа прећуткује лазар је, значи, ушао у царство небеско, и добио је вечни живот и вечни спомен, а грешни богаташ изгубио је и царство и живот и – име претходног, 2020 лета господњег, у вечни загрљај господу своме коме су целога живота верно служили прешли су наш блаженопочивши првојерарх и два отачаствена архијереја господ је призвао у вечност патријарха српског иринеја, митрополита црногорскоприморског амфилохија, као и епископа ваљевског милутина нашег блаженопочившег првојерарха и архијереје амфилохија и милутина обједињавала је непоколебива вера у бога и васкрсење, али и спремност на непрестано сараспињање, састрадавање и безусловно предавање васколиког бића богу ова три духовна светила нашег времена својим смиреним животом посведочили су да је једина истинска вера она која се потврђује делима господ је од нас узео наше духовне оце, учитеље и истинске сведоке вере и правоживља у вечност су отишли најбољи међу нама нема човека који се није замислио над овом болном реалношћу, иако рањиви и испуњени тугом, наша туга се преобразила у радост та радосна туга нам поручује да духовни поглед нашег срца усмеримо на охристовљени пут спасења, на пут којим су ходили и ови христосећајте се својих старешина који вам проповедаше реч божију, гледајући на свршетак њиховог живота, угледајте се на веру њихову (јевр 13, 7) сећање на три великана наших дана катихета бранислав илић јануар / фебруар 2021 41 тема броја носци нашег времена гледајући на свршетак њиховог живота и надахњујући се њиховом делатном вером, били смо сведоци чудесних порука и символа који су се пројавили у данима њиховог пресељења у вечност не штедећи себе, наш блаженоупокојени патријарх је до последњега даха био проповедник мира, љубави, и био велики духовни, али и материјални градитељ иако није доживео испуњење своје највеће жеље – освећење спомен-храма светог саве на врачару, његово погребење у темеље велелепног храма, постало је свештен увод у освећење овог дома молитве овај неуморни измиритељ и проповедник љубави носио је у свом бићу велику љубав према светињама старе србије, према острошкој светињи и острошком чудотворцу о којем је често говорио и позивао народ да своје духовне кораке саобрази са корацима светог василија острошког који је својим молитвеним сузама загревао хладне острошке стене, а сада својим благословом озарује срца наша двадесет дана пре упокојења патријарха иринеја, у господу се представио митрополит црногорско-приморски амфилохије свети петар цетињски био је учитељ живота и правило вере блаженопочившег митрополита као и свети петар, митрополит амфилохије је усрдно наставио дело подвига живећи наглашено аскетским животом, не тражећи никад ништа лично за себе и ради своје удобности и угођаја његову душу хранила је и испуњавала света служба божија, братско сабрање, љубав и народна слога, зато је често нама говорио као наш добри учитељ: ништа не дугујемо једни другима, већ само љубав, јер смо позвани да безусловно волимо једни друге христоликом љубављу том и таквом христоликом љубављу лађу цркве божије у митрополији црногорско-приморској мудро је предводио наш блаженопочивши митрополит чији је живот био непрестано на распећу све ране народне биле су и његове ране, али и свака радост његове пастве била је укрепљење за њега свој овоземаљски живот завршио је делећи судбину свога народа, бивајући и сâм суочен са опаком болешћу која ја завладала целим светом богу и ближњима се мора, а уз божију помоћ и може, служити безрезервно и саможртвено без сопствене жртве нема напретка тако је говорио блаженопочивши митрополит учећи нас да будемо и останемо такви, истрајавајући на том, често трновитом, али благословеном путу господ је тако уредио да се у упокојењу и нашег првојерарха и нашег митрополита амфилохија пројави символизам ова два светилника нашег времена упокојили су се у петак, у дан када се у оквиру дневног богослужбеног митрополит амфилохије (1938–2020) 42 1 / 2021 круга сећамо крсне смрти господа нашег исуса христа упокојише се патријарх иринеј и митрополит амфилохије у навечерје престоног празника њихових катедралних храмова који су били заодевени важним јубилејима патријарх иринеј упокојио се уочи празника сабора светог архангела михаила – славе саборног храма у београду који је у тај празнични дан 2020 лета господњег прослављао јубилеј 175 постојања архиепископ цетињски је уснуо у господу у навечерје празника светог петра цетињског у светлости 190-годишњице упокојења овог великог чудотворца чије свете мошти сведоче радост заједнице са господом господ је тако уредио како би нам указао да су од нас отишли у царство вечно велики јерарси чије ће семе у погодно време да произрасте дивне и благословене плодове сећамо се и следимо пример и великог владике милутина који је од своје четрнаесте године кренуо путем монашког позива и служења цркви којој је посветио цео живот живео је тихо, молитвено, испуњен љубављу, благошћу, архипастирском бригом и жртвом руководећи поверени му народ ка господу саобразно целокупном његовом животу и ванредном монашком етосу који је исијавао из њега, владика милутин се упокојио тихо, а услед искушења које нас је задесило, и његов молитвени испраћај у вечност био је у духу његовог овоземаљског живота, оног живота који је давао свима нама једну изузетну поуку подсећајући нас да су хришћани људи који ходе земљом, али су привезани за небеса смрти гдје ти је жалац, аде гдје ти је побједа васкрсе христос, и ад се стропошта! васкрсе христос, и падоше демони васкрсе христос, и радују се анђели! васкрсе христос, и живот живује! васкрсе христос, и ниједног мртвог у гробу! (из васкршњег слова светог јована златоуста) тема броја нашег блаженопочившег првојерарха иринеја и архијереје амфилохија и милутина обједињавала је непоколебива вера у бога и васкрсење владика милутин (1949–2020) јануар / фебруар 2021 43 хришћанска етика одређене нам године су као сасуди за пуњење хоћемо ли их испунити нечим добрим и вредним или оставити празним, или што је још горе, испунити свакојаким отпацима и прљавштином – зависи од нас самих колико би ти хтео да живиш? са руског превео: небојша ћосовић у „идиоту“, роману ф м достојевског, има много потресних размишљања и описа личних доживљаја, које је писац изразио преко свог главног јунака замислимо само оне трагичне тренутке, када је он стајао код губилишта и подсетимо се при томе да се фјодор михајловић у младости заносио револуционарним идејама а пошто се тада у европи јавио талас револуција 1848 године (негде само „наранџастих“, а негде и крвавих), то су се у русији донеле најстрожије мере ради сузбијања истих и тако ухапшене доводе на семјоновски трг, на коме је постављено губилиште од дрвета, обмотано црним сукном над главама затвореника се ломе сабље у знак лишавања свих грађанских и сталешких права 1 на губилишту су три стуба чита се пресуда: „смртна казна стрељањем“ дакле, преостаје још неколико минута живота? ставимо се на место достојевског: шта бисмо ми осећали у тим тренуцима? тада му је било 28 година, он је пун снаге и животне енергије, и колико је још књига хтео да напише! а фјодор михајловић је своје доживљаје изразио, рекавши: „пет минута до смрти се чинило огромним богатством, бесконачним 1 грађанска казна у руској царевини и другим земљама – један од видова срамне казне у 18–19 веку, када се јавно унижавао кажњеник ломљењем сабље над главом у знак лишавања свих права – прим прев временом“ оштро се доживело да он сада јесте и живи, а кроз неколико минут ће бити већ нешто но, најужаснија је била непрекидна мисао: „шта ако не умрем! шта ако се живот поврати, – каква би то била бесконачност! и све ово би било моје! ја бих тада сваки минут и цели век преобразио, ништа не бих изгубио, сваку минуту бих прорачунавао, ниједну не бих протраћио у празно!“ достојевски је ишао у другој тројци осуђеника прву тројку су привезали за стубове пришли су војници са пушкама зачула се команда: „нишани“ војници су подигли пушке и нанишанили и прошло је пола минута сваки од нас би на месту осуђених могао просто сићи с ума (један од привезаних је и изгубио разум) неочекивано се разлегао топот копита на семјоновски трг је галопом дојахао гласник са поштом управо су на губилишту прочитали нову пресуду: казну заменити тамницом тако је започело само горнило страдања, које је претопило фјодора михајловића у истинског христовог слугу међутим, у роману „идиот“ на питање, – је ли се успео окористити овим богатством чудесно дарованог времена? – он одговара: „оштрина доживљаја је полако спала са душе, и вредност живота се није осећала онако упечатљиво потекли су уобичајени дани, и опет је много времена протекло у празно“ ми обично доживљавамо свој живот као клупко нити, које се могу бесконачно размотавати а прекидање нити се доживљава као 44 1 / 2021 хришћанска етика трагедија „зар је ово све?“ – збуњено се питамо и ево шта је зачуђујуће: проживео ли ти 20, 40, 60 или чак 80 година, све ово се доживљава дословно као тренутак, који је пролетео и као да га и није било живот пролази брзо, као јарки, али кратки расцват мајских башти; као сан, тако да се на крају увек чини, као да уопште ниси ни живео показује се да је време у нашем личном доживљају – неуловљива величина, ишчезавајућа као вода на длановима године лете тако, да ми не успевамо ни да се њима наситимо само што си пошао у школу и гле, треба се припремати за матуру до недавно си био школарац, а ево већ си стекао породицу, одгајаш децу и припремаш и њих саме за школу раније си бринуо о себи, а сада све више о деци, док се не појаве унуци стрела времена се помера унапред, тако да ми и не примећујемо њено кретање у књизи постања читамо да је првим праоцима био одређен много дужи живот него ли нама, – са роком више од 900 година затим је творац скратио живот људи до 120 година, а потом је мера живота постало седамдесет година, а ако је у снази – осамдесет година (пс 89, 10) и никаква медицина, никакав научнотехнички прогрес, а подједнако ни методика здравог начина живљења нису могли суштински повећати меру нашег живота но, хајде да претпоставимо да нам је дато десет пута више живота, него ли у датом моменту богу није тешко да нам да рок земаљског живота такве дужине нека би то било 200, 400, 600, па чак и 1000 година, да бисмо достигли библијске праоце међутим, као прво, чиме бисмо ми испунили ових 1000 година? авај, човек се врло лако саблажњава свиме, чега је одвише: новцем, некретнинама, успесима, непољуљаним здрављем и на жалост обиљем година саблазан је врло велика „поживећу на своје задовољство 900 година, а покајаћу се у последњем столећу“, – таква би била мисао већине људи но, за ових 900 година греха душа би се толико укоренила у пороку, да би покајање на крају живота било могуће само теоретски и ево објашњења због чега је првим људима, описаним у књизи постања, који су живели скоро 1000 година, господ скратио живот они су се претворили у чудовишта греха, које је могао исправити само свемирски потоп вековима живети са злобним помислима, раздраженошћу на околне људе, многовековном јурњавом за земаљским комфором, блудним разонодама, да би се пред крај живота постало непоправљивим чедима ада? може ли се представити рђавија, одвратнија варијанта нашег живота? очигледно, да је свакоме од нас потребно своје губилиште, своја неизвесност судбине, своје невоље, своје бројање последњих минута, за време којих бисмо погледали на себе са стране и схватили колико смо времена изгубили узалуд, колико минута смо потрошили у празно! господе, опрости мени грешноме као друго, никакав рок земаљског живота ми не доживљавамо као довољан све што се даје привремено, па се потом одузима, оставља у души разочараност и тугу замислимо да су вољена жена или муж дати само привремено, привремено и деца, а потом одузети, и да је привремено и здравље тако и земаљски живот дат на неко време, а потом одузет, оставља у души само осећање гнева и огорчености ево на пример човек коме је 40 година он каже да су му године пролетеле неприметно за њега самог но, и два пута по 40 дају тај исти ефекат ако 80-годишњи старац каже: „године су пролетеле, као да и нисам уопште живео“, онда ће и следећих 80, па и 800, исто тако пролетети муњевито човек је створен за вечност и он се не може заситити никаквим одсечком времена, чак и 1000-годишњим ма колико одредиш човеку година или чак векова, све то ће утонути у прошлост; а то значи само једно: човек није створен за десетине, стотине или чак хиљаду година, он је створен за вечност и не може се заситити никаквим одломком времена чежња наше душе је бесмртни живот потреба душе је само вечност и не мање од тога јануар / фебруар 2021 45 ево још једног интересантног запажања показује се, да ми не бисмо ни обраћали пажњу на проживљене године, да се није похабало наше тело ми примећујемо колико је прохујало година само по борама на лицу, губитку пређашње гипкости и спретности, губљењу даха и болу у крстима ако би наше тело остало здраво, нас не би бринуле проживљене године то јест увиђање прохујалих година односи се само на наш спољашњи омотач – телесну природу, која се троши као и сваки земни механизам, док се душа изнутра осећа истом и тражи непрекидну сталност душа тежи да буде увек, увек доживљава овај непоновљиви тренутак, купа се у животу и радости постојања, увиђајући себе, општећи са сроднима и блискима, црпећи бескрајно и неизрециво добро а где је ово добро, у чему је оно, или тачније – у коме постаје разумљиво у мери рушења земних илузија бог је ограничио наш земаљски живот на седам или осам деценија ово је свакако мало но одређени рок омогућује да се спозна како се брзо руше жеље, како брзо вене тело, и брзо млитаве руке и најспретнијег човека земаљске радости се завршавају разочарањем, да бисмо ми тражили истинску радост, која не зна за разочарања свето писмо нам говори о томе, да у човеку постоји неизмерна вредност – бесмртна душа јер каква је корист човјеку, ако задобије сав свијет, а души својој науди? или какав ће откуп дати човјек за душу своју? (мк 8, 36–37) ми смо створени по образу божијем, призвани на бесмртност, као што је бесмртан сам бог зато се наша душа не може наситити земаљским пролазним животом, она чезне за вечношћу, али не вечношћу у смислу бесконачно трајућих бесмислених година, већ у смислу причасности вечном богу није важно, колико, већ како ћеш проживети овај живот одређене нам године су као сасуди за пуњење хоћемо ли их испунити нечим добрим и вредним или оставити празним, или што је још горе, испунити свакојаким отпацима и прљавштином – зависи од нас самих празан воз са 70 или 80 вагона губи смисао а воз са неколико вагона испуњених нечим драгоценим, има огромну вредност дароване нам године сличне су чистој свесци некоме је дата дебела свеска, а он шара листове, прља их, цепа, да би потом добијао плодове своје својевољности а некоме је дата танка свеска, али и на тим малобројним листовима он утискује нешто чисто и предивно и видјех мртве, велике и мале, гдје стоје пред пријестолом, и књиге се отворише и бише суђени мртви по дјелима својим као што је записано у књигама (откр 20, 12) листови се завршавају, сасуди се испуњавају, године прођу, али остаје бесмртна душа човек који живи земним животом, сличан је пробушеном бурету, које се све време налива и никако се не може напунити душа упија у себе разоноде и добра овог света, али као и пре остаје празна, гладна и жедна а човек који живи небеским, сличан је извору у коме не пресахњује жива вода која утољава сваку жеђ достојевски се и поред губилишта сећао спаситеља „ми ћемо бити са христом“, – рекао је он једном од осуђених састрадалника он је по своме у том тренутку схватио служење христу, а даља страдања су га претопила у истинског слугу христовог у животу свакога од нас бива своје губилиште, своје очекивање, али и свакоме се од бога дају своје милости, своја чудесна помоћ хоћемо ли се ми преобразити, да би преостале године проживели са христом, да ниједну минуту више не бисмо изгубили? време се освећује, када се испуњава благодаћу онога, ко сам и јесте освећење („јер си ти освећење наше“ – обраћамо му се ми у богослужбеном возгласу) време се испуњава вечношћу, када пролазни човек постаје причастан вечном богу и чак и најмањи трен задобија смисао, када си ти у том трену свецело у ономе који и дарује смисао помози нам, боже, да не губимо драгоцено време, које нам је даровано за вечност! јереј валериј духањин извор: священник валерий духанин, сколько бы ты хотел жить? https://pravoslavieru/114095html хришћанска етика 46 1 / 2021 живот у христу најчешће видим како људи доживе умиљење после целивања светиње видиш како људи долазе хладног срца, а после целивања светиње видим као да човек оживи, мења му се израз лица разговор са оцем арсенијем чувар честице светог хитона господњег разговор водио и са руског превео: јован хонда разговарамо о д
Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
... Фотографија на насловној страни корице: „У стараца је мудрост, и у дугом вијеку разум“ (Јов 12, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Радујте се и веселите се“ (Мт 5, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Патријарси Иринеј и Кирил — посета руског првојерарха Србији у новембру 2014 г Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Молитвени испраћај Митрополита Амфилохија, Подгорица, 1 новембра 2020 г Фото: Митрополија црногорско-приморска / Светигора ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 377, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 Реч уредника Сећање и угледање на српске духовне старешине наших дана 3 Материк „Станиште Бога“ у утроби Богородице 4 Реч пастира Благословите! Нек је благословено6 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (4 део) 8 Историја хришћанства Свети Фотије Цариградски и осуда филиоквистичког учења 14 Савремена мисија Цркве Разговор са Томасом Халбертом, духовним чедом игумана Германа Платинског Игуман Герман (Подмошенски) и православна мисија у САД 16 Библијски хербаријум Библијско воће: Дуд 23 Православље и медицина Разговор са психотерапеутом Маријом Лазаревић Здравље душе у свету сурове борбе 26 У дијалогу са атеизмом „Себични ген“ као нехотична метафизика 28 ТЕМА БРОЈА Старешине као служитељи 33 Митрополит Амфилохије – дивни свједок Васкрсења 36 Патријархове сузе у Техничкој школи „Прота Стеван Димитријевић“ у Алексинцу 39 Сећање на три великана наших дана 40 Хришћанска етика Колико би ти хтео да живиш? 44 Живот у Христу Разговор са оцем Арсенијем Чувар честице Светог хитона Господњег 47 Хришћански живот Разговор са Јеленом Антић, иконописцем и рестауратором За покајање, преображење, и нови почетак у Христу никад није касно 51 Хришћански живот Две деценије на светосавском путу 55 Богословски дијалог Хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ 58 Хришћанска етика Сећања Љубе Ненадовића на велике архијереје 60 Хришћанска књижевност „Архијереј“ 62 стране јануар / фебруар 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Сећајте се својих старешина мисионарспцсрб misionarspcrs ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни С
... Фотографија на насловној страни корице: „У стараца је мудрост, и у дугом вијеку разум“ (Јов 12, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Радујте се и веселите се“ (Мт 5, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Патријарси Иринеј и Кирил — посета руског првојерарха Србији у новембру 2014 г Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Молитвени испраћај Митрополита Амфилохија, Подгорица, 1 новембра 2020 г Фото: Митрополија црногорско-приморска / Светигора ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 377, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 Реч уредника Сећање и угледање на српске духовне старешине наших дана 3 Материк „Станиште Бога“ у утроби Богородице 4 Реч пастира Благословите! Нек је благословено6 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (4 део) 8 Историја хришћанства Свети Фотије Цариградски и осуда филиоквистичког учења 14 Савремена мисија Цркве Разговор са Томасом Халбертом, духовним чедом игумана Германа Платинског Игуман Герман (Подмошенски) и православна мисија у САД 16 Библијски хербаријум Библијско воће: Дуд 23 Православље и медицина Разговор са психотерапеутом Маријом Лазаревић Здравље душе у свету сурове борбе 26 У дијалогу са атеизмом „Себични ген“ као нехотична метафизика 28 ТЕМА БРОЈА Старешине као служитељи 33 Митрополит Амфилохије – дивни свједок Васкрсења 36 Патријархове сузе у Техничкој школи „Прота Стеван Димитријевић“ у Алексинцу 39 Сећање на три великана наших дана 40 Хришћанска етика Колико би ти хтео да живиш? 44 Живот у Христу Разговор са оцем Арсенијем Чувар честице Светог хитона Господњег 47 Хришћански живот Разговор са Јеленом Антић, иконописцем и рестауратором За покајање, преображење, и нови почетак у Христу никад није касно 51 Хришћански живот Две деценије на светосавском путу 55 Богословски дијалог Хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ 58 Хришћанска етика Сећања Љубе Ненадовића на велике архијереје 60 Хришћанска књижевност „Архијереј“ 62 стране јануар / фебруар 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Сећајте се својих старешина мисионарспцсрб misionarspcrs ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни С
Одреднице:
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com