Претрага садржаја

Свеска: 378 | Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења
... iv (4-v) 1926 г – на трећи дан ускрса, а седми дан после своје епископске хиротоније у београду за првог српског архијереја америке и канаде дођох у острошки манастир да пред кивотом великог угодника божијег св василија помолим се и испросим његову молитвену помоћ за себе и своју паству пред полазак за далеку америку мардарије, епископ американски и канадски са братом – епископом мардаријем ускоковићем – и супругом јеленом дођох данас у манастир острог да се помолим св василију и ускоковић, адв јелена и ускоковић 1930 год 11/24 августа удостојио сам се у светом храму ове знамените у српству и православљу обитељи одслужити свету архијерејску службу и помолити се пред кивотом св василија за спас и срећу наше драге домовине, дуг живот и здравље доброг нашег краља, своје американске пастве и својих драгих и милих као и за упокојење душа преминулих моје мајке јеле, браће стана и николе уз то молитву своју ка господу упутих да молитвама св василија чудотворца умудри моју прекоокеанску паству и свештенство да у миру и слози одрже своју вјеру и народност у оном туђем далеком новом свету епископ американски и канадски мардарије тема броја април / март 2021 45 митрополит црногорско-приморски јоаникије липовац, потоњи свештештеномученик јоаникије бокешки и црногорско-приморски, неколико пута се уписао у споменичким књигама манастира острога свети василије, чудотворче острошки, данас се поклоних твојим моштима молим господа бога за здравље моје, мојих и свакога, нарочито страдалника, болесника, сиротих и свима који се муче и злопате у овом свијету! грешни слуга божији епископ будимљански + јоаникије, викар њ св патријарха; 3 март 1940 острог данас у црквици горњег острога принесох бескрвну жртву за спасење страдалног српскога народа св василије острошки, велики молитвениче и чудотворче, моли господа бога: да дâ свима народима више мира, правде, истине и среће – да пријдет царствија его! амин грешни слуга божији митрополит црногорско-приморски + јоаникије 14 јуни 1941 острог свештеноисповједник патријарх српски гаврило дожић, чекајући хапшење неуморно се молио светом василију за спасење многонамученог народа српског и оставио запис молим се богу и св угоднику његовом василију острошком и свим светитељима, да бог сачува наш мученички народ у овим тешким и љутим временима, и да свевишња сила божја избави цијело човјечанство од ужасних искушења и несрећа које га толико немилосрдно притискају и упропашћују 12 априла 1941 год ман острог аем патријарх српски гаврило блаженопочивши патријарх српски павле стојчевић, као епископ рашко-призренски, на дан прослављења светог василија острошког записао је тема броја 46 2 / 2021 на дан престављенија св василија, господ и свети удостојише ме да посетим ову светињу нашу и наших старих и одслужим св литургију светитељу божији, св василије моли се господу да ми, потомство твоје, будемо дорасли времену у коме живимо, у коме сачињавамо и представљамо цркву христову 12 v (29/iv) 1958 + павле еп рашко-призренски запис у коме се моли за здравље своје мајке у споменици манастирској оставио је и епископ хвостански варнава настић, потоњи светитељ и исповједник цркве христове свети варнава хвостански са знањем њ в митрополита црног-примор господина данила дођох на молитвено поклоњење св василију чудотворцу острошком да се молим за здравље својој милој мајци, жртви моје еванђелске епископске дужности 30 vii 1967 еп варнава своје забиљешке у споменичким књигама поклоника манастира острога оставио је и преподобни јустин ћелијски он се два пута уписао у књиге острошких поклоника први пут је то било 23 маја 1937 године, када је као професор богословског факултета београдског универзитета, као изасланик светог архијерејског синода на матури и богословском испиту зрелости, боравио у цетињској богословији у пратњи ректора протојереја михаила вујисића и осталих професора посјетио је манастир острог следећи пут се уписао у манастирску књигу поклоника тачно послије тридесет година на празник светих кирила и методија, 24 маја 1967 године са игуманијом мати гликеријом и сестрама манастира ћелије, ава је посјетио и тема броја април / март 2021 47 тема броја тема броја поклонио се светом василију и тада ће оставити занимљив запис, једну кратку молитву и молбу светитељу у којој је написао свети василије, премили и превелики чудотворче острошки, васкрсни српски народ и српску цркву из свих њихових гробова духовних и гробница европских! молим те и преклињем те кроз свесрпски вапај: опрости и помози!  на св кирила и методија 1967 г + острог свегрешни архимандрит јустин духовник манастира ћелије – ваљево приредио: мр александар вујовић, професор богословије св петра цетињскоги уредник катихетског програма радио светигоре предивни су и неистраживи путеви господњи чудесно је како господ призива себи залутале и заблуделе, како им отвара духовни вид да виде себе и разумеју свој пут спасења сада већ прилично далеке 1990 године први пут сам био у острошком манастиру тада сам се налазио у периоду озбиљног трагања за истином, својственом младом човеку од тридесет година (занимљиво је да се у древним израиљу овај узраст узимао као почетак пуне зрелости за мушкарце) агностицизам и атеизам који су тада добрим делом преовладавали у мом схватању света, постајали су све испразнији и плићи на кључна питања о животу одговоре нисам могао да нађем ни у психолошким, филозофским, нити у књигама источне мудрости о православној вери сам имао уобичајено схватање, за многе и данас нажалост присутно, које се своди на две речи: традиција и обред ништа више преко тога нисам се случајно затекао под острогом месец дана пре тога гледао сам телевизијску репортажу о манастиру острог био сам задивљен положајем манастира, амбијентом и нечим тајновитим, што сам у том тренутку могао само издалека и интуитивно да доживим осетио сам призив и позив да посетим светињу дошао сам у манастир у вечерњим сатима нисам знао како се „понаша“ у манастиру обратио сам се двојици монаха и они су ме одмах одвели до кивота светог василија острошког (у то време није било много посетилаца као данас, можда је било само десетак особа) рекли су ми да се прекрстим и целивам кивот то сам и урадио, али без икаквог „атеистичког отпора“, који је још увек негде тињао у мени после тога, одвели су ме у конак за госте, у једну собу у којој су биле само голе клупе дали су ми једно исхабано ћебе и пожелели лаку ноћ спавање на тврдој клупи сам схватио као „пријемни испит“ за боравак у манастиру, али много већи проблем био је комарац који је непрекидно зујао изнад 48 2 / 2021 моје главе нисам хтео да га убијем, поштујући светињу живота, већ сам га „молио“ да ме уједе и да оде од мене није одлазио тренирао је моје стрпљење ипак, ту ноћ сам преспавао дубоким и лековитим сном ујутру су ме пробудила звона позив на јутрење брзо сам се спремио и отишао у црквицу (капелу) у којој је био кивот св василија поред мене је стајао старији човек, седе косе (имао сам утисак да ради или помаже у манастиру) само смо нас двојица били на јутарњој служби ја сам стајао са рукама на леђима, у некаквом опуштеном положају каквог београдског мангупа у тренутку, док је служба трајала, јавила ми се мисао да је свети василије ту међу нама осећао сам његово (невидљиво) присуство истовремено док сам мислио о светитељу, декица ми је пришао и благим, али одлучним, гласом рекао: „скромно синко скромно, немој да држиш руке на леђима“ временска подударност његових речи и мог доживљаја невидљивог присуства светог василија, имала је за мене посебну симболику носила је поруку мистичног синхроницитета значење, смисао и дубину тако једноставних речи које ми је упутио стари човек, или можда сам свети василије, схватио сам тек касније после мог првог боравка под острогом тог лета, по повратку у београд почео сам редовно да идем на литургије, а први пут сам се причестио у витовници за време божићног поста у припреми за причест, први пут сам прочитао стих 50 псалма који каже: „жртва је богу дух скрушен; срце скрушено и смерно бог неће презрети“ одмах сам схватио да је то суштински иста порука коју сам чуо на јутарњој служби у острогу читајући потом духовну литературу и слушајући оца тадеја коначно сам увидео да су скромност, скрушеност, смерност и, на крају, али не мадуховно искуство са острога уверило ме у снагу христових речи: „дођите и видите“ (јн 1, 39) увидео сам, непосредно, да хришћанство није идеологија, спекулативни систем, само пуки религиозни наратив, већ да је оно духовна сила која преображава човека, да у њему долази до истинског сусрета бога и човека скромно, синко скромно виктор вицановић митрополит црногорско-приморски амфилохије крај кивота светог василија у манастиру острог, мај 1999 године април / март 2021 49 тема броја ње важно, смирење, темељи хришћанског етоса – човековог односа према богу, другима и себи то ме је натерало да у основи променим свој тадашњи егоистични приступ у размишљању и понашању пожелео сам да служим богу, а не он мени, да друге видим као боље и вредније од себе, да будем задовољан с оним што ми бог даје дошло је до преумљења (метаноја) као да сам се поново родио у неком новом животу у коме нису више владала правила себичности, користи, нарцизма, хедонизма, истицања себе и своје величине бог ми је постајао све ближи, други људи добри и племенити, а себе сам видео као особу са многим страстима, манама и слабостима духовно искуство са острога уверило ме у снагу христових речи: „дођите и видите“ (јн 1, 39) увидео сам, непосредно, да хришћанство није идеологија, спекулативни систем и пуки религиозни наратив, већ да је оно духовна сила која преображава човека, да у њему долази до истинског сусрета бога и човека, а да након тог сусрета човек може открити праву истину о богу, себи и свом спасењу величина светитеља је у томе да својим молитвама и духовним деловањем омогући сусрет бога и човека, да приближи човека богу, да кроз најнепосредније искуство нуминозног и трансцендентног отвори духовне очи човека и уведе га у духовну стварност свети василије острошки је то чинио и чини на различите начине: кроз исцељења, услишујући молитве, даривајући и будећи веру, јављањем у сну, и на многе друге знане и незнане начине посебну снагу има његова моћ васкрсавања живих мртваца, нас који смо били „мртви у гресима“ (кол 2, 13), „мртвих који укопавају своје мртве“ (мт 8, 23) како бејах један од њих, могу да посведочим силу васкрсења коју сам осетио милошћу светог василија острошког биле су довољне две-три речи и прави психолошки тренутак, да се деси чудо, да онај који мртав беше, оживи (ср лк 15, 32), молитвама и заступништвом светог василија  патријарх српски иринеј пред кивотом светог василија острошког 50 2 / 2021 наш познати путописац љубомир ненадовић упознао је црногорског владику његоша за време свог краткотрајног боравка у италији (1851), а у црну гору је први пут отишао пет година касније тај његов боравак није промакао аустријској тајној полицији, која је уредно записала његов долазак у беч из србије, контакте, одлазак у црну гору и повратак у беч у фебруару 1875 године аустријски чиновници су пажљиво прибележили да се том приликом сусрео са „владиком црногорским“, који га је позвао да се трајно настани у црну гору на овом месту, очигледно се мисли на новоизабраног владику никанора ивановића, који се спремао да иде на хиротонију у русију љуба је прихватио позив, али са молбом да га сачекају, јер је морао да се врати у србију и регулише отпуст из службе у новембру 1875 године, љуба поново одлази у црну гору, где је остао до краја 1876, али је његов боравак протекао у сенци крупних догађаја (херцеговачка криза, покољ црногораца на пазару у подгорици, нереди у европи) на позив књаза николе, он опет креће на пут и у марту 1877 борави на цетињу рат са труцима је у пуном замаху бојеви црногорске војске са сулејман–пашом, привлаче пажњу европске јавности па љуба ненадовић сарађује са француским и руским новинама као дописник он се налазио у ратном логору кнеза николе – подно острога, затим у бјелопавлићима, па у озринићима у повратку одседа на цетињу, где је написао више чланака за стране новине, саставио неколико песама у славу ослободилачке борбе црногораца, а једну од песама посветио је острогу дешавањима око острога вратиће се касније у свом познатом делу о црногорцима тема броја поред моштију, перјаници су затекли једног старог монаха пореклом херцеговца који је чувао кивот кад је угледао перјанике монах се дохватио кивота и оштро им одговорио: „шта вам је црногорци?! неће светац да бјега“ пренос моштију светог василија острошког др ђорђе вуковић љубомир ненадовић, талботипија анастаса јовановића из 1851 године, народна библиотека србије (извор: nbrs) април / март 2021 51 тема броја или писма са цетиња 1878 љуба ненадовић је тада укратко саопштио основне детаље из житија славног светитеља и дао сажет опис манастира „свети василије родом је из херцеговине пре сто шездесет година, као владика пребегао је у црну гору и настанио се под острогом ту је у стрменитом брегу, што се зове острошка греда, у једној малој, готово неприступној пештери, скромно и побожно живео; ту је умро и посветио се; ту и данас у кивоту целокупан почива пола сата одатле низ брдо налази се велики и лепи манастир са пространим ћелијама, где се о духовима скупља силан народ из црне горе и херцеговине то се зове доњи манастир; а она пећина где је свети василије, и где само један стари калуђер живи, зове се горњи манастир но и ту су труци узнемиравали светог василија и одатле је често у време опасних ратова морао мртав у кивоту бегати“ познато му је да светог василија поштују и херцеговачки турци, који у мирна времена, долазе у манастир „на исцељење“ иначе, ови турци поштују и неке друге хришћанске светитеље, од којих изричито наводи св апостола вартоломеја „на светог вартоломија неће ништа да раде; боје га се“ поред њих, у манастир долазе и руси они на литургији врше коленопреклоне молитве, које су у то време биле новост за овдашњи народ љуба препричава анегдоту, по којој је неки рус на литургији пао на колена, а један црногорац му пришао, ухватио за рамена и покушао да га придигне мислећи да је овај пао у несвест у ратно време, слика око манастира је сасвим другачија ту се укрштају путеви војске и избеглица из херцеговине једном приликом љуба ненадовић и лаза костић су наишли на мајку која је оплакивала своје ближње који су изгинули у борби са турцима песник лаза костић је хтео да уцвељену жену дарује новцем, али се онда сетио да би је тиме, по тадашњим обичајима, заправо увредио путевима поред острога често су пролазиле избеглице које су ишле за приморје како би набавиле храну а било је и оних срећкивот са моштима светог василија острошког (извор: црква светог василија острошког, stbasilchurchorg) 52 2 / 2021 ника који су се враћали са врећама пуним жита да нахране изгладнеле тако је једног дана идући од острога, нашао на једну жену са дететом од девет година на леђима и мајка и дете су на својим леђима носили по врећу жита, али су под теретом посрнули и пали на пут они су заправо ишли у колони, али су се сви разбежали кад су зачули пуцњаву између две војске тај дан је била велика врућина, а и сам љуба се лоше осећао: „и сам болестан, заставим се код ове једне жене те јој помогнем да се мало поврати; имао сам и један лимун и пилула од кинина, и то сам јој дао“ тада се паљба појачала толико да су се сва брда разлегала од силне пуцњаве љуба је посаветовао жену да се повуче у оближње село где ће је примити на конак али, жена се заплакала и одговорила: „ако сјутра увече не стигнем, двоје ће ми дјеце скапати од глади“ надирање велике сулејман-пашине војске угрозило је и сам манастир тада је кнез никола петровић решио да измести мошти светог василија са острога и послао групу перјаника да обаве тај задатак мошти су требале бити пренете на цетиње поред моштију, перјаници су затекли једног старог монаха пореклом херцеговца који је чувао кивот кад је угледао перјанике монах се дохватио кивота и оштро им одговорио: „шта вам је црногорци?! неће светац да бјега није он као ви: не боји се он турске силе ево, ћивот не да се покренути! неће светац да бјега!“ видевши одлучност старог монаха, један од перјаника, вероватно њихов предводник, пришао је кивоту, целивао га и рекао пред свима: „јеси чуо свети василије? рекао је господар да бјегаш: ако хоћеш, хајде, а ако нећеш, може ти бити али знади: спалиће те турци исто као светог саву“ помен светог саве откравио је срце старог монаха још се памтило и препричавало како је синан-паша наредио да се узму мошти светог саве из милешеве и однесу за београд, где су спаљене намера великог везира је била уперена баш на мошти омиљеног светитеља, јер је милешева чувала и мошти савиног синовца, светог краља владислава по неизрецивој милости божијој, мошти светог владислава су остале сачуване нама на духовну утеху, али и да нас опомињу на велики губитак који се десио у једном тешком историјском времену када је изрекао ове страшне речи, перјаник је одступио од кивота и окренуо се да иде, али му сад монах није дао да тек тако оде добри и врло побожни калуђер је очитао молитву, у којој је молио свеца да се крене после те молитве, са сузама у очима, монах је поручио перјаницима: „ходите, црногорци! хоће светац да бјега: ево га лак као перо!“ тако су перјаници, са благословом монаха – чувара моштију, пренели кивот на цетиње кад се ситуација смирила, књаз никола је наредио да се мошти врате на острог у лето 1878 године, организован је пренос моштију у матични манастир „кад су хтели опет да га пренесу у острог, била је велика свечаност књаз ми је указао почаст и позвао ме те сам с њим и још четири војводе носио свеца од цркве до на крај вароши“, записао је љуба ненадовић тако су мошти светог василија острошког враћене са цетиња у горњи острошки манастир после преноса моштију, љуба ненадовић се 18 јуна 1878 спустио до котора и после краћег задржавања, кренуо пут србије и родног ваљева  тема броја кад се ситуација смирила, књаз никола је наредио да се мошти врате на острог у лето 1878 године, организован је пренос моштију у матични манастир април / март 2021 53 света земља манастир је смештен на уској тераси у југоисточном делу долине хиноом, на око 150 метара од места где се ова долина спаја са долином кидрон постоји предње које каже да се средином 4 века у пећини, изнад које је манастир саграђен, доселио монах онуфрије манастир светог онуфрија великог, акелдама манастир светог онуфрија великог је православни женски манастир који припада јерусалимској патријаршији смештен је у јужном делу источног јерусалима, у израелу основан је у знак сећања на монаха аскету онуфрија великог који се подвизавао у пећини изнад које је манастир саграђен иначе онуфрије велики је живео у 4 веку и сматра се једним од најзначајнијих пустињских отаца манастир је смештен на уској тераси у југоисточном делу долине хиноом, на око 150 метара од места где се ова долина спаја са долином кедрон постоји предње које каже да се средином 4 века у пећини, изнад које је манастир саграђен, доселио монах онуфрије и у њој у најстрожијем посту и молитви провео 3 године неки извори наводе да се све време молио за спас акелдаме и за све сахрањене у акелдами како било, подвиг овог великог египатског пустињака није заборављен поред пећине у којој се подвизавао свети онуфрије, налази се још једна мања пећина која се назива пећина апостола, јер су се, јелена јонић 54 2 / 2021 света земља према предању, у њој скривали апостоли током страдања господа исуса христоса на крсту пећински параклис постоји од давнина, претпоставља се од 6 века, уклесан у стену са гробним нишама у 11 веку пећинском параклису је додат надземни део храма као и околни одбрамбени зидови током 11 и 12 века зидови су рушени, као и храм, па су делимично обновљени у 12 веку, па поново рушени под најездом арапâ коначну обнову манастир доживљава средином 19 века, и та здања и данас стоје у непосредној околини манастира налази се више мањих пећина, поткапина и уклесаних гробова у стенама брда евил у којима почивају земни остаци испосника и аскета у појединим поткапинама се и данас може срести неколицина аскетау онуфрије велики, ранохришћански светитељ, египатски пустињак из 4 века у православној цркви се слави 25 /12 јуна живот светог онуфрија познат је из речи монаха пафнутија, који га је срео у пустињи пре његове смрти и сахранио до овог сусрета са пафнутијем, онуфрије је живео у пустињи фотографије: википедија / wikipediaorg април / март 2021 55 света гора потпуно сам 60 година онуфрије велики је рођен око 320 године у персији и био је син персијског краља који га је по саве - ту анђела послао као младића у манастир школовао се у тиваидском манастиру ери - ти код хермиполиса где је од игумана учио о пустињацима потајно је отишао из мана - стира у египатску пустињу у којој је срео пустињака који му је постао учитељ неко - лико година га је учитељ учио како да се бори против ђавољих искушења, а затим га је, уверен у снагу духа, оставио самог у пустињској пећини међутим, сваке годи - не је учитељ посећивао свог ученика да би се уверио да у њему и даље постоји велика снага духа онуфрије је испричао пафнути - ју и о многим чудесима која су га пратила кроз живот у пустињи: како га је у пустињу довео његов анђео чувар и да се годинама хранио ретким пустињским растињем, док анђео није почео да му доноси хлеб, када је духовно ојачао након тога, је промишљу божијом, крај његове пећине израсла пал - ма са 12 грана и на свакој грани је рађала по једну урму коју је онуфрије јео сваког месеца по једну, а онда се након 2 године испод палме појавио извор воде ипак, го - ворио је онуфрије да се највише хранио и заслађивао слатким речима божијим на питање пафнутија, како се причешћује, онуфрије му је одговорио да му сваке су - боте и недеље долази анђео који га при - чешћује пафнутије описује онуфрија као старца чије су све власи ве ома дуге и беле попут снега да му коса и брада досежу до земље и да му је тело обрасло дужом дла - ком, јер је живео без одеће носио је само појас од лишћа другог дана њиховог раз - говора стари испосник је рекао пафнутију, да је то дан његовог одласка из овог све - та, преклопио је колена, помолио се богу и преминуо у том је пафнутије видео све - тлост како је осветлила тело упокојеног светитеља и чуо је песму анђела сахра - нивши онуфријево тело у пећини у којој се подвизавао, пафнутије се вратио у свој манастир и разгласио свима о овом подви - жнику ово се догодило 400 године  света земља извор: http://wwwdiakonimagr/ извор: https://mountathos-eshopcom/ извор: https://mountathos-eshopcom/ 56 2 / 2021 скит светог димитрија или лаку скит смештен је на обали реке морфонос, на надморској висини од 280 метара, између манастира каракала и велике лавре, у ували по којој и носи назив (лаккоу – увала) од свог матичног манастира светог павла удаљен је деведесет минута хода кроз шумовити део полуострва атос по археолошким налазима претпоставља се да је ово подручје атоса било насељено монасима још у 10 веку некада је овај скит припадао амалфићанском манастиру да би по по његовом гашењу прешао у надлежност светогорског протата протат га у xiv веку уступа неком српском монаху, и убрзо га насељевају и други српси монаси који обнављају скит, подижу келију у његовој близини, унапређују економију по предању, овај скит је основан у 10 веку од краја 13 до краја 14 века у њему су били српски монаси који су због великих дугова уступили овај скит са околном земљом манастиру ватопед убрзо након тога манастир ватопед је овај скит уступио манастиру светог павла, од којег је заузврат добио земљу у околини провлаке, где је данас уранополис међутим, словенски натпис из 1606 год који се налази изнад улазних врата у келији светог николе сведочи о постојању српских монаха у овом скиту све до средине 18 века скит је током 17 века због велик турских намета био у тешкој финансијској ситуацији, па су се параклис и околне келије налазили у доста лошем стању братство се трудило колико је могло да одржава скит и обнови киријакон и његову малу економију међутим, ова тешка времена су била погубна за многе веће монашке заједнице и манастире, из тог разлога српско братство се осипало па је и пустињак свети димитрије 1754 године напустио скит српском братству се 1760 год придружио молдавски монах данило који обнавља скит године 1830 братство у већини чине молдавци, док су срби у мањини године 1849 братија подиже параклис на монашком гробљу, а већ 1850 и воденицу у непосредној близини гробља године 1898 по предању, овај скит је основан у 10 веку од краја 13 до краја 14 века у њему су били српски монаси скит светог димитрија света гора др немања јонић извор: https://mountathos-eshopcom/ април / март 2021 57 хришћанство и медицина захваљујући добротворима из молдавије, србије и русије братство подиже главни храм, киријакон у част великомученику димитрију, за потребе тадашњих 80 монаха који су настањивали око 25 идиоритмијских келија и колиба смештених у околини скита до 1904 године дограђени су припрата и звоник до краја 19 века скит су чинили: главни храм посвећен светом димитрију, параклис, трпезарију, архиву, скупину келија и 3 економске зграде које су биле у веома лошем стању до краја прве половине 20 века у скиту светог димитрија постојале су 24 келије, од којих 6 без параклиса сваком келијом руководи по један старац, па се сви састају у саборној цркви, углавном да обележе веће празнике данас је насељено свега 5 келија: међу којима је и келија светог николе која је најстарија и потиче из 1606 године свака од келија имала је и има своју башту које монаси користе за своје потребе попис монаха из 1980 године забележио је 5 насељених келија и 10 монаха, док је попис из 2001 године забележио 9 монаха у 5 келија  као што званична медицина пропагира здраве стилове живота, тако нам и црква и хришћанство дају смернице здравих стилова душе здрава и чиста душа значи и здрав дух ближи богу такође, поред здравог тела људска душа са задатком спознаје има способност практичног разума која одговара потреби управљања телом ови предмети спознаје бивају давани у интуицији интуиција их представља духом болесна душа узрокује болесно тело и болестан дух у плејади корифеја истакнутих научника у области психосоматске и liaison медицине издваја се име франца александера оснивача теорије о „специфичном динамичком конфликту“ као главном узрочнику психосоматских обољења ово учење данас има углавном историјску вредност, али сваки клиничар са искуством на основу животног стила оболелог (пасивни или активни), често може да каже којим болестима је овај човек склон душа може бити болесна изненада, брзо, а затим привидно одавати утисак душевног мира када болест уђе у људску душу она ту и обитава и уколико се не препозна прети да путем разума оболи читаво тело или један његов део човек се бори разумом са овом претњом уколико је његова способност већа одлагање оболевања је дуже, али деловањем спољашњих фактора на људску душу сумирају се њихови ефекти и дејство постаје јаче, а болест тежа дух често може да препозна болест пре неголи разум, па човек наслути да му нешто смета, али заправо није сигуран шта је то тачно потом се његова душа бори да спозна узроке свога немира колико је душа ближа духу ово сазнање је делотворније и брже није свако срећан са собом и другима постоје душе које поред свог терета носе и туђи терет туђи терет бива још тежи души те га њен разум веома тешко прихвата, а дух жртву своје душе теже умирује, јер није у складу са личним принципима те дусвета гора извор: https://ieradeisiswixsitecom/ 58 2 / 2021 ше туђи терет напада је попут вируса и бактерија које угрожавају тело и душа оболева од туђе и своја боли емоције свакако производе различите неуротрансмитере у људском организму које могу да угрозе тело и доведу до пропасти душе надом људи често хране своју душу нада може да помогне човеку уколико му даје време да спозна узроке свог душевног пропадања и да се приближи духу бог је дао људима десет заповести како би њихове душе остале чисте, а тело здраво душин лек је мир, а мир се обезбеђује молитвом ма колики пораз душе био кршењем божијих заповести човек руши и мир душе своје стварањем осећања која прете да угрозе његово тело непријатна осећања изазивају и непријатне реакције у сваком његовом делу поједине емоције се селе у поједине делове човековог тела па се тако страх осећа у стомаку, љутња у глави, а туга у грудима најчешће лечење душе треба започети пре него што оболи тело дуго трајање тела обезбеђује души да „расте“ у врлини, а „растом“ душе она бива све ближа духу који значи вечност хришћанство, здравље и срећа „јер какву ће човек срећу имати ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди“ (лк 9, 25) човек често и грешком својом покушава да придобије свет надајући се срећи коју та освајачка љубав доноси на овом путу полако губи себе и своју душу губећи душу губи и здравље, а губећи здравље губи срећу због које је и кренуо погрешним путем кршење духовних принципа изазива грижу савести, због чега се јављају непријатне емоције љутња, бес, гађење као реакција на саму своју душу која је погрешила, јер души није дато по природи да буде љута, бесна, горда, лажљива и похлепна, већ кротка и само таква може остати целовита здравље душе као предуслов за здравље тела др марија лазаревић хришћанство и медицина април / март 2021 59 како човек губи душу своју – радећи против ње и против принципа који су joj дати, a по којима је саздана у божијим заповестима тако нарушава хомеостазу у организму медицински гледано мирна, уравнотежена душа значи уравнотежено расположење, односно уравнотежен баланс неуротрансмитера одговорних за људско расположење и многе реакције у организму неуротрансмитери су супстанце које се синтетишу у нервним завршецима и изазивају промене у људском организму медицина је у области неуронаука пронашла медикаменте који надокнађују њихов губитак, те супституцијом ових материја спречавају недостатак среће и емоционалну нестабилност која прети да душу одведе у још већу пропаст кршење духовних принципа изазива грижу савести, због чега се јављају непријатне емоције љутња, бес, гађење као реакција на саму своју душу која је погрешила, јер души није дато по природи да буде љута, бесна, горда, лажљива и похлепна, већ кротка и само таква може остати целовита душа се губи у најезди ових осећања и потреби да буде вољена и значајна другима због тога јој бог нуди безусловну љубав какву јој људско биће не може пружити и тако је умирује оним што јој је заправо веома често и најпотребније пружајући љубав даје јој и срећу, мир и благостање веома је велика потреба душе за неком врстом љубави сви путеви ове потраге усмерени у погрешним правцима доносе штету људском здрављу неиспуњена љубављу душа пати и трагајући за њом чини грешке због којих пати још више и теже душина патња разболева тело које све мање снаге и воље хришћанство и медицина фотографије: стефка борисова 60 2 / 2021 има да осети срећу која јој је дата у свом првобитном настајању принципи тела и телесног задовољства доносе краткотрајно пријатне емоције, а убрзо и непријатне које много дуже трају и уништавају најпре душу, а затим и тело временом грешна душа бива побеђена и оставља тело у апатији-стању без емоција болест и благодат духа светога здравље је по дефиницији способност индивидуа или заједница да се адаптирају и владају собом приликом суочавања са физичким, менталним, психолошким и друштвеним променама у свом окружењу светска здравствена организација (сзо) дефинише здравље у његовом најширем смислу у својој конституцији из 1948 године као „стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести или слабости“ дакле, здравље је благостање ово благостање није могуће постићи без благодати духа светога којем упућујемо молбе и молитве ради стицања мира стицање мира нам помаже да одагнамо и савладамо слабост и болест, али и да је неминовно прихватимо на свом овоземаљском путу и да здрав ум помогне болесном телу у његовом оздрављењу и спасењу стицање смирења представља врхунац нашег живота у христу молитва нам помаже и усмерава нас ка том циљу, помаже нам да очистимо срце, да просветлимо ум, да стекнемо смирење у недостатку осећаја мира које је узроковано неправилним усмеравањем и непознавањем сопствених емоција долази до нарушавања равнотеже организма што узрокује и погоршава стање већ евентуално присутне болести човек бива најпре љут па тужан те свој гнев усмерава ка најближима што га заправо додатно узнемирава и болест погоршава, срце почиње јако да лупа, у грудима га стеже, у стомаку га жари или боли оздравити може само смирен човек који нађе мир у својој души и свом уму датом од бога једино гнев усмерен ка греху доводи до смирења душе и правилног тока емоција у духовном свету емоције се препознају, преиспитују и усмеравају по црквеним протоколима и препорукама у психологији се емоције освешћују и емоционалним описмењавањем и психолошким интервенцијама доводе у сопствени баланс, сопственим увидом у душевно стање попут црквених препорука неправилно препознате и усмерене емоције по свом узроку и интензитету покрећу лавину телесних реакција које људи осећају након душевних, и као телесне боли медицина затим лечи сав тај крајњи исход најпре нездравог ума неокренутог ка себи и срцу као свом природном станишту због тога је болесном човеку највише потребна љубав као емоција која изазива најпријатнија осећања он се нада оздрављењу, али је свестан да је болестан па се плаши свега онога што та болест доноси љути се на ближње због евентуално ускраћене љубави и бива тужан због тога сопствена осуда и осуда других човеку не чине добро болестан човек мир може стећи само праштањем и љубављу благољубав без страсти, гнева, љубоморе и других непријатних емоција је најчистија истинита љубав и лек за болесног човека болесном човеку најпре је потребна благољубав то је једина истинита љубав управо због тога што је сви препознају и која доводи до смирења душе, а смирена душа је и здрава душа  ауторка је психотерапеут и писац неиспуњена љубављу душа пати и трагајући за њом чини грешке због којих пати још више и теже хришћанство и медицина април / март 2021 61 савремени изазови ове квазидуховне поруке, на првом месту, истичу телесно (подстичу жеље и страсти), а духовна подлога им је само мистична ограда иза које се крију о квазихришћанским порукама које примамо преко вајбера радмила грујић у добронамерним порукама које примамо преко вајбера, приметили смо појаву неправославног мисионарења потребно је бити обазрив и са расуђивањем гледати на ову појаву, али и другима скренути пажњу да би хришћани духовним очима сагледали ове „добре“ намере, анализираћемо их, јер уносе забуну многи и не обраћају довољно пажње на то, јер им те поруке постављају замку: ласкају им и обећавају земаљску срећу ове квазидуховне поруке, на првом месту, истичу телесно (подстичу жеље и страсти), а духовна подлога (икона, свете мошти и сл) им је само мистична ограда иза које се крију икона за њих није свети лик коме се треба клањати и молити, него је средство магијске брзе среће и брзог успеха да би били убедљивији, указују да она стиже из јерусалима, манастира острог, са свете горе и сл или честитају непостојећи празник — рођење светог николе тако, злоупотребом правих вредности вере пропагирају и подстичу на сујеверје, тј веру у магијско и брзо испуњење жеља без великог напора једини напор је типкање по мобилном телефону и извршавање „добронамерне“ заповести: „послати на што више адреса“ да би се то сујеверје ширило то је мисија сујеверја управљена против мисије истините вере а они који су ту поруку примили не схватају њен садржај и шаљући их на многе адресе нису ни свесни шта заправо чине они су заслепљени „добром“ намером те поруке и уверени да је православна, јер је исписана на православној икони исто чине и врачаре да би превариле оне који се изјашњавају као православци, да би биле убедљивије — врачају над иконама у тим добронамерним порукама уочавамо понуђене различите „специјалитете“ нехришћанске кухиње: будистичке, исламске, протестантске, чак и атеистичке шта ове поруке поручују? да православни не буду православни, да се не кају за своје грехе и не преиспитују своје жеље, да не поштују божији закон него да се равнају по исламским и будистичким схватањима, или, у најбољем случају, да им мерило живота буде све то заједно, мало православно и мало неправославно и тако ће бити успешни у животу и имати пуно среће, јер по овим порукама, срећа је најважнија у животу, и то она „луда“ срећа, коју незаслужено добијаш ове поруке су заправо врста дигиталних амајлија које, наводно, штите од негативних утицаја веома су комфорне и модерне, не захтевају од тебе да постиш, да се молиш богу, да идеш на литургију, јер саме по себи имају „чудесну моћ“, важно је да их чуваш у телефону и шаљеш на што више адреса да би се та „моћ“ ширила ако пажљиво анализирамо те поруке, уочићемо следеће: икона св василија на којој он благосиља, а преко ње пише латиницом: „ко подели слику нека га чува свети василије“ ко се усудио да на њој напише заповедне речи и тако донесе загарантовану заштиту светитеља? сетимо се сујеверја које се звало „ланац среће“ у виду писама која су нам слала непозната или позната лица, са заповешћу да текст препишеш и пошаљеш на 50 и више адреса и десиће 62 2 / 2021 савремени изазови ти се за толико и толико дана неописива срећа, а ако то не урадиш, стиже те проклетство тако су нас они устрашени, који су се бојали да прекину „ланац среће“, благосиљали и истовремено нам претили проклетством фотомонтажа: христов лик међу облацима на њој пише латиницом: „ова слика доноси срећу подели и чека те срећа за 2 дана“ молитва са острога, писана латиницом прво следе цитати, а онда молитва: „боже, уђи у моју кућу и одузми све моје бриге и болести лечи и бдиј надамном и мојом породицом у божије име амин“ испод тога следи поука: „веруј, ова молитва је толико моћна нешто добро ће ти се догодити, нешто што већ дуго чекаш проследи је на адресе 12 особа не прекидај и не постављај питања стани на тренутак с оним што радиш и пошаљи ову молитву на својих 12 особа сада гледај оно што он може“ обрати пажњу: не каже: „боже, нека буде воља твоја!“, него — моја поручује управо како се не треба молити богу затим наређује: „не прекидај и не постављај питања!“ седећи у будистичкој пози лотосовог цвета човек у длановима држи бели лотосов цвет на врху пише латиницом посвета: „за најбоље од најбољих а ту си и ти“ испод дланова пише у веома допадљивим стиховима: „шаљем ти лотос, цвет бели / да те обрадује, да те развесели / а ти га шаљи неком драгом срцу твом / да уђе срећа у још нечији дом“ порука, писана латиницом, која обара с ногу — толико је добронамерна да је чудотворна! у њој се каже: „за тебе! прочитај га! стварно је лепо (иди доле) — питао сам анђела да те синоћ гледа, али се вратио питао сам „зашто“? анђео је рекао: „анђели не бдију над анђелима!“ у вашем свету има 20 анђела: 10 их спава, 9 свира и 1 чита ову поруку прочитајте даље — то није шала анђели су приметили да се нешто бориш кажу да је готово сада добијате благослов ако верујете у анђеле, пошаљите ову поруку, немојте га занемарити, бићете тестирани две велике ствари ће се населити вечерас у вашу корист пустите све и проследите га сутра ће бити најбољи дан икад пошаљите ову поруку 10 пријатеља (укључујући и мене) ако га не вратиш, претпостављам да ту не припадам кад добијете 5 одговора, неко кога волиш, тихо ће те изненадити пс: ако сте све учинили, ова икона ће светлети црвено време се изводи рот“ ту нема никакве иконе измишљотина гаталица још једна нетачност очигледно магијско потпиривање сујете испразним и бесмисленим речима ове поруке проричу срећу, ако испуњаваш њихову вољу, а несрећу, ако је не испуњаваш, јер то вређа њихову добронамерну сујету — оне ти обећавају добро, а ти нећеш?! понеке су писане ћирилицом, да би изгледале православније, а понеке мешаним писмом, латиницом и ћирилицом да ли су креатори ових порука свесни да је то, у ствари, скрнављење светих икона или, с друге стране, стављање телесне среће и материјалног богатства као приоритет? а знамо да је код православних хришћана прво духовно па тек онда телесно у сваком случају, ове поруке су штетне за хришћане јер не доприносе јачању вере него, напротив, воде их у заблуду сујеверја ове поруке нису нимало наивне, иако тако изгледају нажалост, и надаље их примају православни хришћани и прослеђују другима, можда у већем броју него што захтевају те поруке заиста, ово је опасна пандемија духовног шунда веома штетног за духовно здравље православних душа! а, у ствари, то је манипулација духовном свешћу, испод прага опажаја, формирање нове ласкаве осећајности и пропагирање нашминкане вере шминка је постала цивилизацијска тековина, знак престижа, неопходна телесна норма, и зато је пожељно да се она пренесе и на душу и дух а то подразумева савремено просветитељство, „чешање по ушима“, по речима св апостола павла, и замагљивање аскетске и подвижничке суштине православне вере са којим циљем? са циљем да веру учимо и утврђујемо из он лајн порука, да нам цркве опусте, да се омладина одбије од њеног опитног и благодатног просветљења; излишно је да се замара црквеном литературом и да се мучи поукама светих отаца као стручан уџбеник могу послужити ове инстант поруке можда је на то најпроницљивије указао песник матија бећковић: „теретане су данашње цркве, а смс — нова поезија“ (blic nedelje / gost blica / 6 septembar 2020) чувајмо се! христос нас је упозорио да ђаво прориче кроз лажне пророке не би ли и неке од изабраних преварио (мт 24, 23– 24; мк 13, 5–6; лк 21, 8) ево, и на овај начин  април / март 2021 63 мисионарски излог григорјев је био ратни херој, познати руски писац, али и обичан, верујући човек, који је све своје давао за oтаџбину читати његову поезију значи уронити у бескрајне мисли о богу и вери збирка поезије игора григорјева на српском језику отаџбина срце милује дајана лазаревић љубав према oтаџбини је испуњујућа и врло моћна oдмалена слушамо приче о херојима, који су дали животе за одбрану своје родне груде дивимо им се, желимо да личимо на њих, саосећамо са њиховим патњама и, чини се, у стању смо да волимо oтаџбину истим жаром, којим су је волели они управо такву снагу има и збирка поезије отаџбина срце милује руског песника игора григорјева (1923–1996) у преводу на српски језик збирка је угледала светло дана 2020 године у издању „удружења поетских стваралаца“ григорјев је био ратни херој, познати руски писац, али и обичан, верујући човек, који је све своје давао за oтаџбину читати његову поезију значи уронити у бескрајне мисли о богу и вери, смислу постојања, али и уронити у читав спектар најнежнијих осећања према својој земљи, породици, пријатељима, ратним друговима – како према оним који су преживелим, тако и према оним који су пали у борбама излишно је причати (то је вишеструко доказано на многим примерима и искуствима) колико су сличне руска и српска култура, па се та очекивана сличност сликовито оцртава и у делима григорјева постоје моменти, када његова поезија неодољиво подсећа на поезију јована дучића или милана ракића руска књижевна критика упоређује га са фетом и тјутчевим, о чему је много пута писала наталија совјетнаја, књижевница и публицисткиња, ауторка предговора ове књиге књига своје читаоце неће оставити равнодушним

-АМЕРИКАНСКИ-