-АМВРОСИЈА-
1
Свеска: 309 | Правда и право
...апостола јакова, св апостола марка, св григорија богослова, свАМВРОСИЈА 📌 миланског, св григорија двојеслова,
итд ми данас најчешће служимо литургију св јова-
на златоустог, док је у 12 веку најчешће служ
...апостола јакова, св апостола марка, св григорија богослова, св
МЕТА инфо: Р:28836 К:218991 Д:121
 | Свеска 309 |
Свеска: 309 | Правда и право
... сабрања – епископ изго- варао произвољно, наравно држећи се увек горе наве- дених елемената, да би се тек касније те молитве поче- ле записивати посебно и то искључиво од епископа тако на пример имамо и до данас литургије св јова- на златоустог, св василија великог, св апостола јакова, св апостола марка, св григорија богослова, св амвросија миланског, св григорија двојеслова, итд ми данас најчешће служимо литургију св јова- на златоустог, док је у 12 веку најчешће служена литургија св василија великог, коју ми данас служи- мо 10 пута током године, а једна од карактеристичних служби васкршњег поста је и литургија пређеосвеће- них дарова, коју је по предању записао св григорије двојеслов – наставак у следећем броју- срећко гујаничић древне мудрости и савремени изазови зашто чита ти достојевског (у време светск е економске кризе) фјодор михаилович достојевски је био руски романописац и живео је у деветнаестом веку, тачније од 1821 до 1881 л г да ли случајно или не, две – три године пре њега је рођен немачки филозоф карл маркс, који ће умрети 1883, две године после смрти достојевског та двојица мислилаца, који су живели и ства- рали током сáме среди- шњице претпрошлог столећа утицаће више него ико на филозофи- ју 20 века, а актуелност и значај њихових идеја биће потврђени и у времену које долази слом светског тржишта некретнина, банкарског система оличеног у вол стриту и либералног капитализма у целини, на велика врата је поно- во увео старог маркса широм планете се држе предавања о човеку који се залагао за права радника, кому- нистички манифест поново постаје бестселер, а капи- тал незаобилазно штиво за будуће креаторе новог поретка, као и оне који ће се против тог поретка буни- ти маркс ће поново бити питан како да се изгради хуманије друштво и како да богати више не буду бога- тији, а сиромашни – сиромашнији тачније, како да се светско богатство равномерно распореди, да се природ- ни ресурси и радна снага не израбљују буд зашто при разматрању марксовог значаја и значаја његовог дела треба бити крајње обазрив баш због те актуелно- сти која потврђује његов значај тачно је да су словенски народи, а међу њима и срби, највише страдали од марксове филозофије, али за то није крив филозоф будући да се он још за живота оградио од својих следбе- ника марксизам се сасвим лепо примио на западу у шведској, француској, итали- ји, шпанији и многим другим земљама европе социјалисти су демократским путем долазили на власт, формирали синдикате (чији циљ није био само деље- ње свињских полутики), борили се за људска права и тежили да створе хума- није друштво у јужној америци соција- листи су главни борци против америч- ког империјализма и, за разлику од наших комуниста, који су, по правилу, атеисти, сасвим нормално верују у бога код словенских народа проблем је био у томе што марксизам нису прихватили као један од многих филозофских права- ца који има и добре и лоше стране, већ као сáму религију, чије се догме не дово- де у питање, а међу њима посебно она о класном непријатељу, коју смо, изгледа, највише волели стварање пролетера је у то доба била главна државна стратегија недовољно вешти дијалектичким играма, словенски народи су – да парафразирам достојевског – западне хипотезе (претпоставке) третирали као аксиоме (истине које се узимају „здраво за готово“), и тако сáми себе дово- дили у незавидан положај време ће показати да су сло- вени због таквог приступа марксизму добар део прошлог столећа провели у диктатури достојевског треба читати јер је он још пре толико година указивао на погубност не толико самих идеја које долазе са запада и према којима се он сâм односио критички, иронично или са уважава- њем, колико на опасност када те идеје доспеју у главе „руских дечака“, филозофски непреврелих, полуобразо- ваних, а ништа мање страсних и увек спремних да мења- ју свет, па шта буде треба ли рећи да исто важи и за „српске дечаке“, који такође нису вични западној култу- ри и или слепо негирају или слепо следе одолети чарима тројанског коња једном смо као народ „пали на марксу“ ред је да не учинимо исту грешку, већ да из тог пада извучемо поу- ке, као и да своју склоност паду не пребацујемо на самог филозофа тврдећи за њега да је, рецимо, обични масон, јеврејски завереник или кабалиста склон црној магији ред је да у времену када ће се људи поново искушавати жељом да камење претварају у хлебове (а маркс је био близак тој идеји) будемо спремни да пружимо адеква- тан одговор и одолимо чарима тројанског коња читање достојевског је у том случају од велике помоћи достојевски је и сâм био социјалиста, члан клуба петрашевског његови романи су пуни „понижених и увређених“ људи, обично из нижих друштвених слојева, на којима се – као по правилу и крајње бахато – иживља- ва бескрупулозни крем друштва мотив деце и њихове патње, а на коме ће посебно инсистирати иван карама- зов, доводи у питање и сáму божију промисао и хума- ност достојевски је често истраживао сличне мотиве: маторе сладостраснике склоне да обешчасте сиромашне девојке, оцеубице са смислом за хумор, сурове зеленаше имуне на сиротињу, алкохоличаре и коцкаре који не могу да се ослободе својих страсти, руске европејце који под грађанском дужношћу подразумевају покретању судске парнице против манастира (мотив небитан), али и вер- нике који плитко схватају господа и сујеверно призивају чуда свега тога има и данас – понекад је довољно само отворити дневне новине достојевски је, међутим, значајан и због тога што је – крећући се у таквом „полусвету“ – схватио да ника- кав социјални мир, као и уређено и стабилно друштво засновано на идеји тог мира, не може да буде решење за човечанство и хировиту људску природу која је пала (писац би рекао – карамазовска) на бројним примерима, често и парадоксалним за очекивања јед- ног просечног читаоца васпитаног на холивудском хепиенду, достојевски у својим романима показује неодрживост социјалне правде као такве, а непредви- дивост људских поступака као њену рак-рану раскољ- ников нема оправдање за своје убиство без обзира на то што се налази у тешком материјалном положају и што је његова жртва егоцентрична баба – зеленашица на његовом примеру достојевски показује да сирома- шни студент срећу неће пронаћи у свом социјалном ангажману (убијањем друштвеног паразита, помажу- ћи потлачену мајку и сестру и сиромашну породицу мермеладов, борећи се против двојице перверзњака – зеленаша лужина и манијака свидригајлова), већ тек онда када доживи унутрашњу револуцију тј при- зна да је злочинац достојевски се својих младалачких идеја одрекао у сибиру, када је – у време тамновања и самоће – увидео да је социјална димензија само површински слој људске личности и целог друштва, испод кога се крије непре- 18 l5/2009 православни мисионар l 19 срећко гујаничић древне мудрости и савремени изазови зашто чита ти достојевског (у време светск е економске кризе) фјодор михаилович достојевски је био руски романописац и живео је у деветнаестом веку, тачније од 1821 до 1881 л г да ли случајно или не, две – три године пре њега је рођен немачки филозоф карл маркс, који ће умрети 1883, две године после смрти достојевског та двојица мислилаца, који су живели и ства- рали током сáме среди- шњице претпрошлог столећа утицаће више него ико на филозофи- ју 20 века, а актуелност и значај њихових идеја биће потврђени и у времену које долази слом светског тржишта некретнина, банкарског система оличеног у вол стриту и либералног капитализма у целини, на велика врата је поно- во увео старог маркса широм планете се држе предавања о човеку који се залагао за права радника, кому- нистички манифест поново постаје бестселер, а капи- тал незаобилазно штиво за будуће креаторе новог поретка, као и оне који ће се против тог поретка буни- ти маркс ће поново бити питан како да се изгради хуманије друштво и како да богати више не буду бога- тији, а сиромашни – сиромашнији тачније, како да се светско богатство равномерно распореди, да се природ- ни ресурси и радна снага не израбљују буд зашто при разматрању марксовог значаја и значаја његовог дела треба бити крајње обазрив баш због те актуелно- сти која потврђује његов значај тачно је да су словенски народи, а међу њима и срби, највише страдали од марксове филозофије, али за то није крив филозоф будући да се он још за живота оградио од својих следбе- ника марксизам се сасвим лепо примио на западу у шведској, француској, итали- ји, шпанији и многим другим земљама европе социјалисти су демократским путем долазили на власт, формирали синдикате (чији циљ није био само деље- ње свињских полутики), борили се за људска права и тежили да створе хума- није друштво у јужној америци соција- листи су главни борци против америч- ког империјализма и, за разлику од наших комуниста, који су, по правилу, атеисти, сасвим нормално верују у бога код словенских народа проблем је био у томе што марксизам нису прихватили као један од многих филозофских права- ца који има и добре и лоше стране, већ као сáму религију, чије се догме не дово- де у питање, а међу њима посебно она о класном непријатељу, коју смо, изгледа, највише волели стварање пролетера је у то доба била главна државна стратегија недовољно вешти дијалектичким играма, словенски народи су – да парафразирам достојевског – западне хипотезе (претпоставке) третирали као аксиоме (истине које се узимају „здраво за готово“), и тако сáми себе дово- дили у незавидан положај време ће показати да су сло- вени због таквог приступа марксизму добар део прошлог столећа провели у диктатури достојевског треба читати јер је он још пре толико година указивао на погубност не толико самих идеја које долазе са запада и према којима се он сâм односио критички, иронично или са уважава- њем, колико на опасност када те идеје доспеју у главе „руских дечака“, филозофски непреврелих, полуобразо- ваних, а ништа мање страсних и увек спремних да мења- ју свет, па шта буде треба ли рећи да исто важи и за „српске дечаке“, који такође нису вични западној култу- ри и или слепо негирају или слепо следе одолети чарима тројанског коња једном смо као народ „пали на марксу“ ред је да не учинимо исту грешку, већ да из тог пада извучемо поу- ке, као и да своју склоност паду не пребацујемо на самог филозофа тврдећи за њега да је, рецимо, обични масон, јеврејски завереник или кабалиста склон црној магији ред је да у времену када ће се људи поново искушавати жељом да камење претварају у хлебове (а маркс је био близак тој идеји) будемо спремни да пружимо адеква- тан одговор и одолимо чарима тројанског коња читање достојевског је у том случају од велике помоћи достојевски је и сâм био социјалиста, члан клуба петрашевског његови романи су пуни „понижених и увређених“ људи, обично из нижих друштвених слојева, на којима се – као по правилу и крајње бахато – иживља- ва бескрупулозни крем друштва мотив деце и њихове патње, а на коме ће посебно инсистирати иван карама- зов, доводи у питање и сáму божију промисао и хума- ност достојевски је често истраживао сличне мотиве: маторе сладостраснике склоне да обешчасте сиромашне девојке, оцеубице са смислом за хумор, сурове зеленаше имуне на сиротињу, алкохоличаре и коцкаре који не могу да се ослободе својих страсти, руске европејце који под грађанском дужношћу подразумевају покретању судске парнице против манастира (мотив небитан), али и вер- нике који плитко схватају господа и сујеверно призивају чуда свега тога има и данас – понекад је довољно само отворити дневне новине достојевски је, међутим, значајан и због тога што је – крећући се у таквом „полусвету“ – схватио да ника- кав социјални мир, као и уређено и стабилно друштво засновано на идеји тог мира, не може да буде решење за човечанство и хировиту људску природу која је пала (писац би рекао – карамазовска) на бројним примерима, често и парадоксалним за очекивања јед- ног просечног читаоца васпитаног на холивудском хепиенду, достојевски у својим романима показује неодрживост социјалне правде као такве, а непредви- дивост људских поступака као њену рак-рану раскољ- ников нема оправдање за своје убиство без обзира на то што се налази у тешком материјалном положају и што је његова жртва егоцентрична баба – зеленашица на његовом примеру достојевски показује да сирома- шни студент срећу неће пронаћи у свом социјалном ангажману (убијањем друштвеног паразита, помажу- ћи потлачену мајку и сестру и сиромашну породицу мермеладов, борећи се против двојице перверзњака – зеленаша лужина и манијака свидригајлова), већ тек онда када доживи унутрашњу револуцију тј при- зна да је злочинац достојевски се својих младалачких идеја одрекао у сибиру, када је – у време тамновања и самоће – увидео да је социјална димензија само површински слој људске личности и целог друштва, испод кога се крије непре никола каплановић православље у свету правос лавна албанија - - тако бл изу, а тако далеко 20 l5/2009 гледна дубина – сáмо царство слободе, у коме човек може спознати себе и као најгорег злочинца и као некога ко се налази на путу божијем социјална страна заклања видик у сáму дубину бића и подмићује човека да престане у истраживању самог себе, света у коме се налази и творца који је саздао и њега и свет задовољ- ном старим римским патентом „хлеба и игара“, дана- шњем човеку прети опасност да остане имун и на велике трегедије и на праву љубав испуњавајући, тако, пророчанство великог инквизитора, који за тог истог човека каже да није ни добар ни лош него – слаб, да не постоји ни злочин ни грех већ само – глад и да је сло- бода један велики терет који том и таквом бићу треба одузети ради – његове среће логично је да ће таквом човеку или карикатури од човека христос бити сметња и оптерећење, као што је оптерећење и сметња за вели- ког инквизитора за достојевског, који је читав живот био у кризи и која се код њега испољавала на сто и један начин – сре- ћу свог народа не види у томе да буде сит, већ слободан он не пристаје на то „сужавање човека“, већ на његову ширину, која подразумева и злочин (слабост), али и одговорност да се тај злочин прихвати и окаје (снагу), тј ону димензију коју велики инквизитор и утилита- ристичка етика покушавају да минимизирају руково- дећи се принципом среће и данашњи свет је пун „душебрижника“, великих инквизитора, великог брата и осталих електронских духовника тоталистичког типа који праве своја стада и убеђују њихове чланове да је „чврста рука“ најбољи метод владања они немају веру у човека, и по томе се разликују од бога хлеб је карта на коју играју прва сигурно достојевски је демистификовао њихово „сажаљење“ за људски род он је откриво заверу нових првосве- штеника и бори се против њиховог реда и закона он је апостол павле нашег доба (чак и физички помало личе ако се упореди апостолова икона и портрет писца) достојевски своје читаоце упућује на христа свестан да нико неће остати гладан ако буде слушао реч божи- ју јер је господ одбио да камење претвори у хлебове, али је касније усред пустиње нахранио седам хиљада људи са две рибе и пет хлебова све у своје време – што би рекао цар соломон велики аргентиски писац хорхе луис борхес је упоредио откриће достојевског са открићем мора и љубави ако ове године нисте били на летовању или немате среће у љубави, ето још једног разлога да читате достојевског m често се поносимо припадношћу православној вери замишљајући како смо до последњег атома испуњени светим осећањем колико нас, међутим, зна да у албанији око четвртину становништва чине пра- вославни имао сам прилике да осетим неизрециву духовну радост при сусрету са поменутом браћом, која су ме, при том, веома срдачно дочекала албанци су мали, а веома специфичан народ, срда- чан и невероватно гостопримљив чињеница да су за време тиранске владавине енвера хоџе скоро све богомоље биле сравњене са земљом много говори о овом изузетно духовно снажном народу – данас може- те срести много прелепих, обновљених божијих кућа, од тога 250 православних храмова, мноштво манасти- ра организација албанске православне цркве би могла да послужи као пример осталим помесним црквама имао сам прилике да, након сусрета са богосло- вом алексом цуријем из тиране и на његов пред- лог, посетим предиван манастир св влах у драчу у склопу овог манастира је изгра- ђен православни школски цен- тар намењен свим узрасти- ма – од јаслица до факултета центар има конак за мушкарце и православни мисионар l 21 никола каплановић православље у свету правос лавна албанија - - тако бл изу, а тако далеко девојке, капелу, библиотеку, компјутерски центар, учи- онице, трпезарију, спортске терене с обзиром на то да је у албанији слобода исповеда- ња вере заживела тек 1991 л г, блистави обновљени храмови и одлична организација су неоспориви доказ присуства светог духа међу овим напаћеним народом тенденција обнове постојећих и изградња нових хра- мова је у сталном порасту посебно очарава полуизгра- ђен огроман православни храм у самом центру тиране, који ће представљати симбол овог, сада модерног европског града албанци гаје школски пример савршене, хомогене националне свести муслимани, римокатолици и пра- вославци вековима сложно живе под једним кровом ретко се која нација може похвалити тако снажно изра- женом националном свешћу без искључивања разли- читости, нарочито у погледу верске припадности манастир који сам поменуо је, на пример, окружен муслиманским живљем монах серафим, који је са мном провео дан, хвалио је своје прве суседе потвр- ђујући да никада нису имали никаквих проблема у албанији четвртину становништва чине пра- вославци ако узмемо у обзир чиње- ницу да је пре другог светског рата у сад емигрирало око 25000 православних албанаца, коначни збир је – за држави- цу од свега 28748 km2 и 3,6 милиона становника – импозантан радује и в и д љ и в а чињеница да су веома моти- висани у погледу новчаних донација, помоћу којих су обновље- ни данас прелепи, велелепни храмови албанска православна црква је новокалендарска црква, што значи да божић, на пример, слави 25 децембра по грегоријанском календару интересантан је и детаљ постављених столица на сред цркве, тако да се за време богослужења углавном седи веома је интензивна сарадња са грчком црквом, па многи мисле да су православни албанци грци, што није слу- чај: православни албанци и православни у албанији су староседеоци и једна су од духовно јачих вер- ских заједница многи богослови су – пре формирања богосло- вије у драчу – школо- вани у грчкој, тако да је веза са грчком црквом продубље- нија и израже- нија сарад- ња са нашом п о м е с н о м црквом је при- лично слаба и у траговима, али постоји велики простор за сарадњу и з а ј е д н и ч к у мисију m максим и ирена морган православље у америци дар од бога устали смо рано ујутро, око 4, како бисмо кренули на већ планирано поклоничко путовање ка мана- стиру св пајсија величковског у сафорду, у аризони нисмо могли да дочекамо да се поново вратимо тамо пошто смо и прошле године били спаковали смо ствари у кола и кренули да покупимо наше кумове, марка и дебору скот након шољице кафе кренули смо на десеточасовни пут од тексаса ка поменутом манастиру са нашим сапутницима смо могли да раз- говарамо о вери, о великој жељи да са сестрама пред- стојеће дане проведемо у молитви, о радости коју смо осетили пошто смо побегли од убрзаног живота у гра- ду, путовање је пролазило брзо на капији нас је доче- кала сестра јована која нам је показала где ћемо спа- вати није прошло много времена када смо зачули звона која су нас позивала на молитву све службе држали су у малој капели посвећеној светој анастаси- ји у њој се налазе и делићи њених моштију, али и многих других светаца, укључујући св марију егип- ћанку, праведну ану, св макрину, св серафима саровског, оптинске старце, мошти неколико апосто- ла и многе, многе друге после вечерње службе оти- шли смо на вечеру, а потом поново до капеле на мало повечерје сестре су нам касније показале манастир а ми смо имали прилику да их видимо како завршавају своје задатке пре него ли се повуку свака у своју кели- ју лепота нас је окруживала била је то оаза у пусти- њи имали смо прилику и да видимо градњу новог храма који ће бити посвећен успењу пресвете бого- родице пошто смо били уморни од пута решили смо да раније легнемо како бисмо могли да устанемо на службу која је почињала у 430 ујутро ујутро службе су се ређале: часови, јутрење и литургија коју је служио јеромонах доротеј и све- штеник давид иако смо већи део дана провели одмарајући се, није баш све било тако тихо у мана- стиру сестре су имале бројна послушања и задатке која су укључивала мужење коза, сакупљање јаја, брање разноврсног воћа и поврћа, послови око баште, брига око ходочасника, али и тешки физички послови око градње новог храма сестринство у понедељак смо добили благослов од мати игумани- је михаиле да интервјуишемо сестру ксенију која је у манастиру већ много година замолили смо је да нам мало исприча о историји манастира, али и о сестрама које ту бораве манастир има око 20 сестара, само њих три имају преко 50 година, остале су између 20 и 30 година старе општежиће је оформљено 1993 године у калифорнији био је лоциран у дубоком и сеновитом кањону што је допринело да се све сестре разболе касније се испоставило да је земљиште које су кори- стили за своје баште претходно било коришћено за депонију хемијског отпада многе сестре имале су висок ниво арсеника у својој крви а неке су биле при- моране да користе колица, али дар од бога је чекао иза ћошка мати игуманија михаила је знала да је неопходно да сестре пребаци негде где је клима здравија, где могу да се опораве и наставе свој аскетски живот, тако да је одлучила да у аризони потражи место које би могли да назову сопственим домом јужно од сафорда, аризона је била имовину састављену од 300 ораница које нису могле да буду продате у наредних 13 година због легалних ограничења али милост божија учини- ла је да оно што је сестрама било неопходно буде и доступно свој нови живот започели су 22 l5/2009 православни мисионар l 23 максим и ирена морган православље у америци дар од бога устали смо рано ујутро, око 4, како бисмо кренули на већ планирано поклоничко путовање ка мана- стиру св пајсија величковског у сафорду, у аризони нисмо могли да дочекамо да се поново вратимо тамо пошто смо и прошле године били спаковали смо ствари у кола и кренули да покупимо наше кумове, марка и дебору скот након шољице кафе кренули смо на десеточасовни пут од тексаса ка поменутом манастиру са нашим сапутницима смо могли да раз- говарамо о вери, о великој жељи да са сестрама пред- стојеће дане проведемо у молитви, о радости коју смо осетили пошто смо побегли од убрзаног живота у гра- ду, путовање је пролазило брзо на капији нас је доче- кала сестра јована која нам је показала где ћемо спа- вати није прошло много времена када смо зачули звона која су нас позивала на молитву све службе држали су у малој капели посвећеној светој анастаси- ји у њој се налазе и делићи њених моштију, али и многих других светаца, укључујући св марију егип- ћанку, праведну ану, св макрину, св серафима саровског, оптинске старце, мошти неколико апосто- ла и многе, многе друге после вечерње службе оти- шли смо на вечеру, а потом поново до капеле на мало повечерје сестре су нам касније показале манастир а ми смо имали прилику да их видимо како завршавају своје задатке пре него ли се повуку свака у своју кели- ју лепота нас је окруживала била је то оаза у пусти- њи имали смо прилику и да видимо градњу новог храма који ће бити посвећен успењу пресвете бого- родице пошто смо били уморни од пута решили смо да раније легнемо како бисмо могли да устанемо на службу која је почињала у 430 ујутро ујутро службе су се ређале: часови, јутрење и литургија коју је служио јеромонах доротеј и све- штеник давид иако смо већи део дана провели одмарајући се, није баш све било тако тихо у мана- стиру сестре су имале бројна послушања и задатке која су укључивала мужење коза, сакупљање јаја, брање разноврсног воћа и поврћа, послови око баште, брига око ходочасника, али и тешки физички послови око градње новог храма сестринство у понедељак смо добили благослов од мати игумани- је михаиле да интервјуишемо сестру ксенију која је у манастиру већ много година замолили смо је да нам мало исприча о историји манастира, али и о сестрама које ту бораве манастир има око 20 сестара, само њих три имају преко 50 година, остале су између 20 и 30 година старе општежиће је оформљено 1993 године у калифорнији био је лоциран у дубоком и сеновитом кањону што је допринело да се све сестре разболе касније се испоставило да је земљиште које су кори- стили за своје баште претходно било коришћено за депонију хемијског отпада многе сестре имале су висок ниво арсеника у својој крви а неке су биле при- моране да користе колица, али дар од бога је чекао иза ћошка мати игуманија михаила је знала да је неопходно да сестре пребаци негде где је клима здравија, где могу да се опораве и наставе свој аскетски живот, тако да је одлучила да у аризони потражи место које би могли да назову сопственим домом јужно од сафорда, аризона је била имовину састављену од 300 ораница које нису могле да буду продате у наредних 13 година због легалних ограничења али милост божија учини- ла је да оно што је сестрама било неопходно буде и доступно свој нови живот започели су 24 l5/2009 истог тренутка иметак који су добиле имао је про- страни конак а све што је било потребно урадити јесу мале измене у инфраструктури чак је на имовини постојала и мала црква, која је лако претворена у пра- вославну капелу како су сестре биле под духовним надзором старца јефрема из грчког манастира у ари- зони, он је убрзо дошао и благословио и освештао земљу мати михаила је строга игуманија која има велику љубав према својим сестрама и веома се брине о спасе- њу њихових душа све сестре устају у 230 ујутро на личну молитву која се касније наставља у капели и тра- је до 6 часова ујутро сестре имају разноврсна послу- шања након јутарњег послужења ручак је у 11 часова у поподневним часовима сестре настављају са својим задацима, у шта су укључена и читање духовне литера- туре, молитве, али и одмор у 3 сата поподне сестре служе девети час, а у продужетку и вечерњу службу након тога имају вечеру а одмах затим и мало повечер- је у капели мати михаила је створила атмосферу која је приву- кла још младих људи у склопу манастира оформљена је школа за девојчи- це, узраста од 10 до 17 година могу да приме до 6 уче- ница по години и обично немају проблема да попуне разред оне живе у манастиру и прате школски распо- ред као допуну свог школовања похађају наставу кувања, остављања хране, баштованства, шивења, уметности, лепог писања, историје старог завета, житија светих, као и црквено појање асистирају у многим акивностима у манастиру и узимају учешће у дневном животу општежића током година, неке од девојака су одлучиле да посвете свој живот манастиру и ту су и остале манастир има своју књижару сестре се баве издава- штвом и углавном издају духовне текстове до сада су објавиле и cd на којем поју и на енглеском али и на црквенословенском мати игуманија нам је рекла да се њихов cd доста слуша у србији након благослова који смо добили од мати спакова- ли смо наше ствари и спремили се за повратак у тексас на повратку разговарали смо о благословима које смо добили током боравка у манастиру и о љубави коју смо осетили од стране сестара ово нас је инспирисало да и ми сами дајемо више љубави и богу и људима видели смо богат и испуњен живот који су сестре водиле у слу- жби богу неко је једном рекао да љубав производи љибав, а након проведеног времена са сетрама мана- стира св пајсија величковског рекли бисмо да је то истина заиста, манастир је дар од бога! m за више информација о самом манастиру посетите: wwwstpaisiusmonasteryorg превела са енглеског језика: татјана радић православни мисионар l 25 александар загорац тема броја право и правда из хришћанске перспективе (1) кант није без разлога одабрао феномен права да њиме укаже на то колико је пут до дефиниције, односно јасног, разумљивог и целовитог одређења извесног предмета тежак, а понекад и немогућ ништа лакши није ни покушај да се одреди појам правде, а посебно однос права и правде платон у својим дијалозима једно, односно бога назива и праведним (праведним по себи, тј правдом као идејом и начелом) овај детаљ такође је упућују- ћи: покушај да дефиницијом искажемо појмове (боље рећи: категорије) права и правде једнак је покушају да дефиницијом искажемо појам бога – ни у једном ни у другом случају није могуће дати одређење које би истовремено било и довољно исцрпно и довољно универзално да би се могло сматрати целовитим у свим околностима, сваком раздобљу и од стране сва- ког човека стога је нужно да се разматрање ове врсте унеколико ограничити, посебно ако је реч о чланку превасходни циљ овог разматрања јесте указивање на кључне моменте у развоју људског схватања права и правде, са надом да ћемо дати довољно јасних смер- ница, корисних онима који пожеле да се овим значај- ним и сложеним феноменима позабаве детаљније све време би требало имати на уму да однос човека према правди и праву, начин на који их доживљава, вишеструко одређује његов живот као (моралног) поје- динца и као припадника заједнице (друштва, евхари- стијске заједнице) ове категорије значајно дефини- шу човекову свест, односно личност, превасходно у домену односа према другима а без правичног (што не значи исто што и „праведан) односа према другима, заједница није могућа па ни евхаристијска сложеност проблема налаже да се његове почет- не тачке бар у основи разјасне без таквог увода тешко да је могуће остварити онакво духовно обо- гаћење каквом тежимо када, као хришћани, присту- памо човеку и друштву тежећи пуноћи увида и разумевања вишестрани приступ у настојањима да праву и правди приступимо из хришћанске перспективе, нуди нам се неколико путе- ва, прилично испреплетаних прво, можемо говорити о доприносу хришћанства теорији (философији) пра- ва и државе – у том случају тежиште би било на оства- рењима школе природног права, која корене вуче још из античке философије, а развија се у оквирима рим- ског права, да би, потом, добила чврсто и трајно уте- доћи до дефиниције је пријатно, али веома тешко тако правници још увек траже дефиницију за појам права имануел кант неодступна потреба 26 l5/2009 мељење и унапређење у хришћанској теологији (посебно учењима тома аквинског и св августина), те да би, после привидног „пораза“ од њој супротста- вљене школе правног позитивизма (19 век), била реа- фирмисана након другог светског рата са друге стране, можемо говорити и о питањима везаним за канонско право, као аутентично-хришћан- ску правну тековину,1 од којих поједина, кључна, и даље остају предмет расправе коначно, можемо се запитати какво би требало да буде деловање цркве на пољу савремених правних поредака и установа, а посебно оних који тренутно претендују да постану обавезујуће на планетарном нивоу (нпр институције међународног кривичног пра- ва) – ако црква такво деловање сматра спојивим са својом мисијом опасност олаког подразумевања да би заједничко размишљање било које врсте могло да уроди икаквим плодом, неопходно је да учесници користе појмове који за свакога од њих имају исто (или бар неспорно у пресудним елемен- тима) значење када је реч о праву и правди, управо то представља највећи проблем различита гледи- шта увек су призив да се, кроз заједничко разматра- ње, дође до потпунијег одговора; али основна пре- прека и даље остаје чињеница да већина људи, на основу личног „осећаја“ или мњења, сматра да са сигурношћу може да у већини случајева расуђује шта јесте, а шта није праведно оно што се сматра праведним често се поистовећује са „правом“, тј оним што јесте (или би морало бити) „по праву“ исто тако, право и правда се често бркају са срод- ним категоријама као што су морал, једнакост и слично између праведног и правичног се често не прави никаква разлика ови детаљи свакако неће привући пажњу онога ко право доживљава као скуп прописа за чије се непоштовање кажњава и ништа више од тога, те који свако даље размишљање на ту тему сматра мање – више излишним такав човек тешко да би се могао назвати свесним хришћани- ном – у пуном смислу не би ли се и право наци- стичке немачке могло уклопити у такву дефиници- ју? није ли и тада било људи који су сматрали да – 1 мада има канониста који канонском праву одричу изворни квалитет права, те га сврставају у еклисиологију (науку о цркви), или га, пак, сматрају подручјем где се обоје преклапају – до одређе- не границе као хришћани – нису позвани да расуђују (имајмо све време на уму да расуђивање и суђење нису јед- но те исто!) о „световним стварима, тј властима“ ослањајући се на крајње сведено тумачење речи „цару царево, богу божје“? хришћански активизам, хришћанска делатна вера, и на овом пољу има посебан призив, одговорност и обавезу промишљеног и стрпљивог приступа право и правда римски правник јаволен упозорава да је свако дефинисање у праву опасно будући да је ретка дефи- ниција која се не може оспорити2 међутим, „треба рећи да поклоници правне установе никада не би тре- бало да напусте борбу за дефинисање права, јер је то суштински део идеала да је оно рационално и подоб- но за дефинисање“ док правди (било да је пишемо малим или великим почетним словом) можемо признати квалитет идеје (или божанског атрибута),3 која надилази сферу раци- оналног, дотле је суштинска тежња права да управо на том пољу нађе своје упориште будући да је једнакост једна од основних каракте- ристика (тежњи) права, подједнака разумљивост нор- ми свим припадницима заједнице чије односе дато право регулише, довољан је (али свакако не и једини) разлог за тражење ослонца у рационалном ипак, усмеримо ли поглед само на ту страну, наше схватање ће остати прилично ограничено природно и позитивно право еволуција права, као и теологије, неодвојива је од развоја људске мисли темеље тог процеса предста- вља античка философија, нарочито од времена сокра- та питању права и државе4 посебну пажњу посвећи- 2 „omnis definitio in iure civili periculosa est, rarum est enim ut subverit non possi“ 3 „атрибут“ овде употребљавамо као технички термин бог се не може назвати праведним, већ пре правдом (по себи) или само- правдом, како то чини псеудо-дионисије бог суштински не може имати атрибуте јер би то подразумевало пре-постојање онога ко му те атрибуте даје, што је немогуће јер је бог „алфа и омега“ али, наше ограничене језичке могућности не остављају нам другу могућ- ност за овакву врсту изражавања 4 питање права и државе требало би посматрати као недељиву целину (исти је случај и са правом и црквом у оном домену где се особине црквене и државне власти подударају), али смо на овом месту принуђени да бављење државом као категоријом оставимо за другу прилику православни мисионар l 27 вали су пла- тон (сократов уче- ник) и аристотел (плато- нов ученик) чињеница да су у различитим градовима – држа- вама (полисима) важили различити закони, а да су ипак постојала одређена начела која су сви поштова- ли навела је аристотела на следећи закључак „државно право (политикон) је двојако: природно (фисикон) и позитивно5 (номикон) природно је оно које свуда има исту важност, а не зависи од тога да ли је усвојено или није позитивно је оно за које је првобитно било споредно да ли је гласило овако или онако, али то није откако је законски установљено“ аристотел сматра да је законско нормирање потреб- но само у оним случајевима где постоји спор око тога шта јесте по природи (природном праву), а шта не значи, потреба за правдом јавља се тек у случају сукоба интереса6 тај закључак означава један од 5 назив потиче од латинског глагола pono, ponere, posui, positum – ставити, поставити израз ius positivum настаје у 12 веку погрешним читањем термина ius positum, што би се дословно могло превести као постављено право то је оно право које се прописом намеће 6 х келзен кључ н и х момента у еволуци- ји права; тада постаје јасно да се мњењима или простим формулама не може ни из далека остварити тежња за правдом тешкоће (немогућност?) дефинисања многе ће, на пример, задовољити следеће одређе- ње: право (исправно, праведно) јесте – никога не дирати, сваком своје дати ова изрека, често цитирана у старом риму, може да послужи као дефиниција пра- ва, али само под условом да је претходно рашчишће- но шта је чије како ћемо поступити у случају да о томе нема заједничког става – ова дефиниција не каже пошто сукоб, као претходно питање, и даље остаје нерешен, намеће се закључак да те речи могу евенту- ално представљати одређена морална уопштавања, али не и дефиницију права, а камоли правде често се као дефиниција правде (или праведног) узимају познате речи господње „чините другима оно што желите да вама чине“ доследна примена овог начела негира правни поредак као такав јер сва- ки правни поредак, па и онај установљен канонима цркве, подразумева санкцију (казну) казна захтева најмање два субјекта: онога који извршава и оног над којим се извршава да ли приликом извршења казне извршилац чини оно што би желео да њему буде учињено? 28 l5/2009 истина, на овакво разматрање понеко би пригово- рио да, на пример, хришћанин који се каје жели да – управо ради оздрављења кроз покајање – поднесе одређену „санкцију“ од стране цркве (нпр епитими- ју) али такав приговор не би имао основа будући да лично осећање покајника, његова ревност у вери и жеља за покајањем могу, али не морају имати ника- квог утицаја на примену канона којим је јасно пропи- сано колико година траје епитимија за, на пример, злочин убиства на пољу правне теорије (философије права) такав приговор би представљао бркање срод- них, али различитих феномена: правног и моралног искуства „правно искуство је могућно само у заједници, док је морално искуство у бити ствар појединца“7 свакој оба- вези коју право намеће једном лицу одговара овлашће- ње другог морал, међутим, утврђује само дужности црква је власна да, кроз институције заједнице, делује на свог припадника на унапред утврђен начин (канон) начин тог деловања јесте спољашњи (од стране других, тј зајед- нице) макар он био усмерен на под- стицање одређених духовних, уну- трашњих збивања код покајника са друге стране, покајник има обаве- зу према заједници да поступи на одређени начин како би поново остварио пуноћу при- даништва истој овако успо- стављени односи нам јасно указују на критеријум разли- ковања права од морала (макар оба била црквена, тј хришћан- ска): право начелно обавезује пред судом других (forum exter- num), док морал обавезује пре судом сопствене савести (forum internum) ово разјашњење уједно представља део одговора оним теоре- тичарима који канонском праву припи- сују одвећ висок степен специфичности у односу на остале гране тзв државног права, те га чак и не сматрају правом чак ни поменуте речи господње не бисмо могли (нити би требало) узети одвојено од контекста у коме су изречене и на силу их постулирати као свеобухватне но, како ниједно збивање не прати истоветан кон- текст, поставља се питање да ли је уопште могуће дати универзалну, свевремену дефини- цију правде, тј права можда би, ипак, претходно требало да се запи- тамо одакле човеку уопште потреба за таквим одређењем 7 коста чавошки: увод у право, драгинић, београд 1996, 20 аристотел православни мисионар l 29 основе хришћанског сагледавања ханс келзен, творац чисте теорије права, каже да је у природи човека тежња да оправда своје понашање у прилог овом тврђењу наводи низ примера из исто- рије који сведоче о томе да су и највећи тирани тежи- ли да својој самовољи дају правно прихватљиву фор- му, тј да ју представе као (у крајњем) праведну (уте- мељену на правди) чувен је пример злогласног рим- ског императора калигуле: он је злоупотребио недо- реченост прописа који је налагао да сви зако- ни буду истакнути на јавним местима тако што је наредио да их исписују ситним словима, а потом те нат- писе каче по врховима стубо- ва, где их нико није могао прочитати и он је, дакле, имао потребу да својој самовољи да какву – такву правно утврђе- ну форму таква људска потреба несумњиво постоји и правни т е о р е т и ч а р и (философи) веко- вима настоје да је растумаче ако се подсети- мо да смо помену- ли „праведно“, односно „правду“ као „атрибут“ бога, видећемо да се на ово питање одговор може дати и из аутентично хришћанског угла хришћанско гледиште је неодвојиво од светоотачке антропологије, у којој је стално присутан мотив људског призива да – кроз узрастање од образа ка подобију божијем – остварује пуноћу заједнице са богом, и то управо посредством заједнице (литургијске, евхаристијске, црквене) са ближњима како је пита- ње заједнице са богом нераздвојно од питања зајед- нице са билижњима, то је за хришћане изузетно значајан начин на који се уређују односи у таквој заједници (притом мислимо на заједницу у најши- рем смислу речи) унапређење тих односа је нераз- двојно од права које им даје форму и усмерење како се човек и друштво развијају, како се развија и сáма црква, неопходно је да се развија и право, односно појам правде на коме се темељи једном приликом је један наш владика – одговару- јући на питање о променама у одређеним схватањи- ма цркве током векова – рекао: „није вера та која се мења, већ наше урастање у веру“ ту мисао бисмо аналошки могли да применимо и на правду: не мења се правда као апсолутна категорија (као божански „атрибут“), већ наше „урастање“, наше разумевање и исказивање њене природе и смисла у конкретним историјским прилика- ма но, овај закључак претпоставља да смо претходно пости- гли општу сагла- сност о постоја- њу правде као трансцендент- не, метафизич- ке категорије у том случају право бисмо могли да дефи- нишемо као и н с т р у м е н т којим настојимо да је остваримо, да се њеној апсо- лутној природи приближимо овозе- маљским средствима што више, сходно иза- зовима историјског тре- нутка на тим премисама почива идеја природног права, којој је хришћанство дало највећи допринос аргументи којима је та идеја касније оспоравана такође се не смеју занемарити нити паушално одбацити као „нехришћански“ стога ћемо у наредном броју детаљније говорити о два битна усмерења правно-философске мисли: природ- ноправном и позитивноправном настојећи да одго- воримо и на питања која смо, као значајна, истакли на почетку овог текста m ђакон ненад идризовић тема броја 30 l5/2009 светосавска правда свети сава је по повратку из никеје 1219 л г, када је био посвећен за првог архиепископа свих срп- ских и поморских земаља, почео да остварује циљ украшавања свога отачаства oсетио је потребу за јед- ном комбинованом компилацијом законодавства, које би обухватило не само све гране црквеног живота и црквене управе, него и основно световно право о нај- важнијим питањима за уређење друштвеног живота тако је и настала најобимнија средњевековна српска законска књига, која је у новијој књижевности углав- ном позната под позајмљеним називом крмчија, док је њен прави књижевни и српски назив законоправило ништа слично из тога времена немају (данас) цивили- зовани народи европе – ни немци, ни французи, ни енглези позната магна карта у енглеској, правни спомен из 1215, само је подужи свитак на пергаменту, и то на латинском, а законоправило (из тога времена) јесте огромна књига (са око 800 страница) сачувана у више преписа то је највећа српска књига, за који сам свети сава наводи да је богонадахнута изражена богонаданутост законоправила светога саве обавезује на примену његове садржине како у животу српске цркве и државе, тако и у животу сваког верника основна начела законоправила су усмерена на спа- сење душе, на правилно вођење цркве у складу сарад- ње са државом своју државотворну идеологију све- ти сава је исказао у једном писму упућеном са свете горе његовом оцу, у коме каже: ,,да виноград христов, предат нам од господа, оградимо чистом оградом, чистом, добром и непорочном вером, да ниједан од злих зверова не окуси његова плода, него расплодив- ши га у сто трудова, принесемо у онај пресветли вели- ки дан христу који је за нас жртвован” писање зако- ноправила је било неминовно за младу цркву и младу државу, а имало је практични значај за оно време – када је једна црквена књига коштала више него цела црквена зграда у делу законоправила који се односи на световно право не налази се оно ригорозно и пуно неједнакости многобожачко римско, него препорођено-христијани- зовано право ту се налазе и многе одредбе које говоре о браку, што је било нужно за новопостављене еписко- пе како би се сузбила пољуљаност брака и брачног живота у земљи свети сава је – по свим црквеним и државним питањима – успео да уведе један високи правни ред стварајући основу за један здрав национал- ни живот заштита социјално угрожених део сложеног правног система у законоправилу чине и прописи о заштити социјално угрожених, на основу којих сазнајемо шта се све сматрало социјал- ним случајем и какве су мере предвиђене за ублажа- вање или отклањање последица поред бриге о сиро- машнима и болеснима, као најбројнијој категорији социјалних случајева, за које су подизани одговарају- ћи домови, штићене су и особе са телесним манама, утврђиване су узајамне социјалне обавезе родитеља и деце, помагано је удовицама и сиротим девојкама, откупљивани су заробљеници, штићени робови од самовоље господара, најмници од израбљивања и зло- употрбе послодавца, дужници од зеленашења зајмо- давца тражи се да опхођење према људима са теле- сним манама и, уопште, према немоћнима буде бес- прекорно за оне који се таквима ругају предвиђена је казна законоправило је зборник закона црквеног и држав- ног законодавства који је српском народу омогућио да добије правилан поглед на свет, цркву, државу, народ и на све све што му се налазило на путу органско-нацио- налног васкрсења и културног напретка како у византији, тако и у србији, становништво је било углавном православно сама та чињеница је омогућила да се питање односа између државе и цркве решава јединствено полазило се од основне поставке да један исти народ припада и држави и цркви, тј грађани државе су истовремено и чланови цркве на тим основама је постављен и развијен систем сагласја цркве и државе за неометано спро- вођење таквога система најодговорнији су владар државе и поглавар цркве свети сава је у законоправило укључио превод зборника јована схоластика у 87 глава са грчког, где је обухваћен увод шесте новеле цара јустинијана, који гласи: ,,нај- већи дарови божији међу људима, дати човекољубљем одозго, јесу: свештенство и цесарство; прво лежи да служи ономе што је божанско, а друго, да управља и да се стара о ономе што је људско а оба, исходећи из једног истог начела, украшавају људ- ски живот; јер царевима не може бити ништа тако важно као част свештеника који се за њих саме увек богу моле јер, ако су први у свему непорочни и ако пред богом буди имали смелост, а други правилно и како доликује почну украшавати предате им градове и оне који су под њима, постаће некакав пријатан склад све што људском животу дарује добро а то ће бити, верујемо, ако се сачува надзирање свештених правила који су апостоли- праведно хваљени и слављени, и очевици божије речи – преда- ли, а свети оци очували и казивали” љубав са богом и људима важност законоправила је у томе што срби из њега сазнају да је језик што и светлост, да су многе српске речи заборављене, односно замењене туђим речима; да је прави смисао живљења љубав човека са богом и људима, из чега проистиче мир и успоставља се равнотежа како у души, тако и наспрам васи- оне; да се породица заснива у складу са одређеним црквено- грађанским прописима; да црква и држава међусобне односе треба да уређују на основу теорије о симфонији (сагласју) тако што ће и једна и друга подједнако да поштују свештена правила као поруке духа светога; да закон треба да буде цар и огледало свима – од владара и црквеног поглавара до просјака; да измаилћанска вера и до данас обмањује људе, из чега треба закључити да је – много пре појаве турака на балкану – свети сава србима предочио опасност од ислама само тако је свети сава могао да положи темеље на којима ће се испунити речи цара давида: ,,шта има тако лепо и тако красно него да браћа живе заједно“ m православни мисионар l 31 ђакон ненад идризовић тема броја грешком у техничкој обради, у прошлом броју „мисионара” последња реченица у тексту ђакона ненада идризовића „тријумф хришћанства у iv веку” је скраћена овим поводом извињавамо се аутору и читаоцима редакција светосавска правда свети сава је по повратку из никеје 1219 л г, када је био посвећен за првог архиепископа свих срп- ских и поморских земаља, почео да остварује циљ украшавања свога отачаства oсетио је потребу за јед- ном комбинованом компилацијом законодавства, које би обухватило не само све гране црквеног живота и црквене управе, него и основно световно право о нај- важнијим питањима за уређење друштвеног живота тако је и настала најобимнија средњевековна српска законска књига, која је у новијој књижевности углав- ном позната под позајмљеним називом крмчија, док је њен прави књижевни и српски назив законоправило ништа слично из тога времена немају (данас) цивили- зовани народи европе – ни немци, ни французи, ни енглези позната магна карта у енглеској, правни спомен из 1215, само је подужи свитак на пергаменту, и то на латинском, а законоправило (из тога времена) јесте огромна књига (са око 800 страница) сачувана у више преписа то је највећа српска књига, за који сам свети сава наводи да је богонадахнута изражена богонаданутост законоправила светога саве обавезује на примену његове садржине како у животу српске цркве и државе, тако и у животу сваког верника основна начела законоправила су усмерена на спа- сење душе, на правилно вођење цркве у складу сарад- ње са државом своју државотворну идеологију све- ти сава је исказао у једном писму упућеном са свете горе његовом оцу, у коме каже: ,,да виноград христов, предат нам од господа, оградимо чистом оградом, чистом, добром и непорочном вером, да ниједан од злих зверова не окуси његова плода, него расплодив- ши га у сто трудова, принесемо у онај пресветли вели- ки дан христу који је за нас жртвован” писање зако- ноправила је било неминовно за младу цркву и младу државу, а имало је практични значај за оно време – када је једна црквена књига коштала више него цела црквена зграда у делу законоправила који се односи на световно право не налази се оно ригорозно и пуно неједнакости многобожачко римско, него препорођено-христијани- зовано право ту се налазе и многе одредбе које говоре о браку, што је било нужно за новопостављене еписко- пе како би се сузбила пољуљаност брака и брачног живота у земљи свети сава је – по свим црквеним и државним питањима – успео да уведе један високи правни ред стварајући основу за један здрав национал- ни живот заштита социјално угрожених део сложеног правног система у законоправилу чине и прописи о заштити социјално угрожених, на основу којих сазнајемо шта се све сматрало социјал- ним случајем и какве су мере предвиђене за ублажа- вање или отклањање последица поред бриге о сиро- машнима и болеснима, као најбројнијој категорији социјалних случајева, за које су подизани одговарају- ћи домови, штићене су и особе са телесним манама, утврђиване су узајамне социјалне обавезе родитеља и деце, помагано је удовицама и сиротим девојкама, откупљивани су заробљеници, штићени робови од самовоље господара, најмници од израбљивањ
... сабрања – епископ изго- варао произвољно, наравно држећи се увек горе наве- дених елемената, да би се тек касније те молитве поче- ле записивати посебно и то искључиво од епископа тако на пример имамо и до данас литургије св јова- на златоустог, св василија великог, св апостола јакова, св апостола марка, св григорија богослова, св амвросија миланског, св григорија двојеслова, итд ми данас најчешће служимо литургију св јова- на златоустог, док је у 12 веку најчешће служена литургија св василија великог, коју ми данас служи- мо 10 пута током године, а једна од карактеристичних служби васкршњег поста је и литургија пређеосвеће- них дарова, коју је по предању записао св григорије двојеслов – наставак у следећем броју- срећко гујаничић древне мудрости и савремени изазови зашто чита ти достојевског (у време светск е економске кризе) фјодор михаилович достојевски је био руски романописац и живео је у деветнаестом веку, тачније од 1821 до 1881 л г да ли случајно или не, две – три године пре њега је рођен немачки филозоф карл маркс, који ће умрети 1883, две године после смрти достојевског та двојица мислилаца, који су живели и ства- рали током сáме среди- шњице претпрошлог столећа утицаће више него ико на филозофи- ју 20 века, а актуелност и значај њихових идеја биће потврђени и у времену које долази слом светског тржишта некретнина, банкарског система оличеног у вол стриту и либералног капитализма у целини, на велика врата је поно- во увео старог маркса широм планете се држе предавања о човеку који се залагао за права радника, кому- нистички манифест поново постаје бестселер, а капи- тал незаобилазно штиво за будуће креаторе новог поретка, као и оне који ће се против тог поретка буни- ти маркс ће поново бити питан како да се изгради хуманије друштво и како да богати више не буду бога- тији, а сиромашни – сиромашнији тачније, како да се светско богатство равномерно распореди, да се природ- ни ресурси и радна снага не израбљују буд зашто при разматрању марксовог значаја и значаја његовог дела треба бити крајње обазрив баш због те актуелно- сти која потврђује његов значај тачно је да су словенски народи, а међу њима и срби, највише страдали од марксове филозофије, али за то није крив филозоф будући да се он још за живота оградио од својих следбе- ника марксизам се сасвим лепо примио на западу у шведској, француској, итали- ји, шпанији и многим другим земљама европе социјалисти су демократским путем долазили на власт, формирали синдикате (чији циљ није био само деље- ње свињских полутики), борили се за људска права и тежили да створе хума- није друштво у јужној америци соција- листи су главни борци против америч- ког империјализма и, за разлику од наших комуниста, који су, по правилу, атеисти, сасвим нормално верују у бога код словенских народа проблем је био у томе што марксизам нису прихватили као један од многих филозофских права- ца који има и добре и лоше стране, већ као сáму религију, чије се догме не дово- де у питање, а међу њима посебно она о класном непријатељу, коју смо, изгледа, највише волели стварање пролетера је у то доба била главна државна стратегија недовољно вешти дијалектичким играма, словенски народи су – да парафразирам достојевског – западне хипотезе (претпоставке) третирали као аксиоме (истине које се узимају „здраво за готово“), и тако сáми себе дово- дили у незавидан положај време ће показати да су сло- вени због таквог приступа марксизму добар део прошлог столећа провели у диктатури достојевског треба читати јер је он још пре толико година указивао на погубност не толико самих идеја које долазе са запада и према којима се он сâм односио критички, иронично или са уважава- њем, колико на опасност када те идеје доспеју у главе „руских дечака“, филозофски непреврелих, полуобразо- ваних, а ништа мање страсних и увек спремних да мења- ју свет, па шта буде треба ли рећи да исто важи и за „српске дечаке“, који такође нису вични западној култу- ри и или слепо негирају или слепо следе одолети чарима тројанског коња једном смо као народ „пали на марксу“ ред је да не учинимо исту грешку, већ да из тог пада извучемо поу- ке, као и да своју склоност паду не пребацујемо на самог филозофа тврдећи за њега да је, рецимо, обични масон, јеврејски завереник или кабалиста склон црној магији ред је да у времену када ће се људи поново искушавати жељом да камење претварају у хлебове (а маркс је био близак тој идеји) будемо спремни да пружимо адеква- тан одговор и одолимо чарима тројанског коња читање достојевског је у том случају од велике помоћи достојевски је и сâм био социјалиста, члан клуба петрашевског његови романи су пуни „понижених и увређених“ људи, обично из нижих друштвених слојева, на којима се – као по правилу и крајње бахато – иживља- ва бескрупулозни крем друштва мотив деце и њихове патње, а на коме ће посебно инсистирати иван карама- зов, доводи у питање и сáму божију промисао и хума- ност достојевски је често истраживао сличне мотиве: маторе сладостраснике склоне да обешчасте сиромашне девојке, оцеубице са смислом за хумор, сурове зеленаше имуне на сиротињу, алкохоличаре и коцкаре који не могу да се ослободе својих страсти, руске европејце који под грађанском дужношћу подразумевају покретању судске парнице против манастира (мотив небитан), али и вер- нике који плитко схватају господа и сујеверно призивају чуда свега тога има и данас – понекад је довољно само отворити дневне новине достојевски је, међутим, значајан и због тога што је – крећући се у таквом „полусвету“ – схватио да ника- кав социјални мир, као и уређено и стабилно друштво засновано на идеји тог мира, не може да буде решење за човечанство и хировиту људску природу која је пала (писац би рекао – карамазовска) на бројним примерима, често и парадоксалним за очекивања јед- ног просечног читаоца васпитаног на холивудском хепиенду, достојевски у својим романима показује неодрживост социјалне правде као такве, а непредви- дивост људских поступака као њену рак-рану раскољ- ников нема оправдање за своје убиство без обзира на то што се налази у тешком материјалном положају и што је његова жртва егоцентрична баба – зеленашица на његовом примеру достојевски показује да сирома- шни студент срећу неће пронаћи у свом социјалном ангажману (убијањем друштвеног паразита, помажу- ћи потлачену мајку и сестру и сиромашну породицу мермеладов, борећи се против двојице перверзњака – зеленаша лужина и манијака свидригајлова), већ тек онда када доживи унутрашњу револуцију тј при- зна да је злочинац достојевски се својих младалачких идеја одрекао у сибиру, када је – у време тамновања и самоће – увидео да је социјална димензија само површински слој људске личности и целог друштва, испод кога се крије непре- 18 l5/2009 православни мисионар l 19 срећко гујаничић древне мудрости и савремени изазови зашто чита ти достојевског (у време светск е економске кризе) фјодор михаилович достојевски је био руски романописац и живео је у деветнаестом веку, тачније од 1821 до 1881 л г да ли случајно или не, две – три године пре њега је рођен немачки филозоф карл маркс, који ће умрети 1883, две године после смрти достојевског та двојица мислилаца, који су живели и ства- рали током сáме среди- шњице претпрошлог столећа утицаће више него ико на филозофи- ју 20 века, а актуелност и значај њихових идеја биће потврђени и у времену које долази слом светског тржишта некретнина, банкарског система оличеног у вол стриту и либералног капитализма у целини, на велика врата је поно- во увео старог маркса широм планете се држе предавања о човеку који се залагао за права радника, кому- нистички манифест поново постаје бестселер, а капи- тал незаобилазно штиво за будуће креаторе новог поретка, као и оне који ће се против тог поретка буни- ти маркс ће поново бити питан како да се изгради хуманије друштво и како да богати више не буду бога- тији, а сиромашни – сиромашнији тачније, како да се светско богатство равномерно распореди, да се природ- ни ресурси и радна снага не израбљују буд зашто при разматрању марксовог значаја и значаја његовог дела треба бити крајње обазрив баш због те актуелно- сти која потврђује његов значај тачно је да су словенски народи, а међу њима и срби, највише страдали од марксове филозофије, али за то није крив филозоф будући да се он још за живота оградио од својих следбе- ника марксизам се сасвим лепо примио на западу у шведској, француској, итали- ји, шпанији и многим другим земљама европе социјалисти су демократским путем долазили на власт, формирали синдикате (чији циљ није био само деље- ње свињских полутики), борили се за људска права и тежили да створе хума- није друштво у јужној америци соција- листи су главни борци против америч- ког империјализма и, за разлику од наших комуниста, који су, по правилу, атеисти, сасвим нормално верују у бога код словенских народа проблем је био у томе што марксизам нису прихватили као један од многих филозофских права- ца који има и добре и лоше стране, већ као сáму религију, чије се догме не дово- де у питање, а међу њима посебно она о класном непријатељу, коју смо, изгледа, највише волели стварање пролетера је у то доба била главна државна стратегија недовољно вешти дијалектичким играма, словенски народи су – да парафразирам достојевског – западне хипотезе (претпоставке) третирали као аксиоме (истине које се узимају „здраво за готово“), и тако сáми себе дово- дили у незавидан положај време ће показати да су сло- вени због таквог приступа марксизму добар део прошлог столећа провели у диктатури достојевског треба читати јер је он још пре толико година указивао на погубност не толико самих идеја које долазе са запада и према којима се он сâм односио критички, иронично или са уважава- њем, колико на опасност када те идеје доспеју у главе „руских дечака“, филозофски непреврелих, полуобразо- ваних, а ништа мање страсних и увек спремних да мења- ју свет, па шта буде треба ли рећи да исто важи и за „српске дечаке“, који такође нису вични западној култу- ри и или слепо негирају или слепо следе одолети чарима тројанског коња једном смо као народ „пали на марксу“ ред је да не учинимо исту грешку, већ да из тог пада извучемо поу- ке, као и да своју склоност паду не пребацујемо на самог филозофа тврдећи за њега да је, рецимо, обични масон, јеврејски завереник или кабалиста склон црној магији ред је да у времену када ће се људи поново искушавати жељом да камење претварају у хлебове (а маркс је био близак тој идеји) будемо спремни да пружимо адеква- тан одговор и одолимо чарима тројанског коња читање достојевског је у том случају од велике помоћи достојевски је и сâм био социјалиста, члан клуба петрашевског његови романи су пуни „понижених и увређених“ људи, обично из нижих друштвених слојева, на којима се – као по правилу и крајње бахато – иживља- ва бескрупулозни крем друштва мотив деце и њихове патње, а на коме ће посебно инсистирати иван карама- зов, доводи у питање и сáму божију промисао и хума- ност достојевски је често истраживао сличне мотиве: маторе сладостраснике склоне да обешчасте сиромашне девојке, оцеубице са смислом за хумор, сурове зеленаше имуне на сиротињу, алкохоличаре и коцкаре који не могу да се ослободе својих страсти, руске европејце који под грађанском дужношћу подразумевају покретању судске парнице против манастира (мотив небитан), али и вер- нике који плитко схватају господа и сујеверно призивају чуда свега тога има и данас – понекад је довољно само отворити дневне новине достојевски је, међутим, значајан и због тога што је – крећући се у таквом „полусвету“ – схватио да ника- кав социјални мир, као и уређено и стабилно друштво засновано на идеји тог мира, не може да буде решење за човечанство и хировиту људску природу која је пала (писац би рекао – карамазовска) на бројним примерима, често и парадоксалним за очекивања јед- ног просечног читаоца васпитаног на холивудском хепиенду, достојевски у својим романима показује неодрживост социјалне правде као такве, а непредви- дивост људских поступака као њену рак-рану раскољ- ников нема оправдање за своје убиство без обзира на то што се налази у тешком материјалном положају и што је његова жртва егоцентрична баба – зеленашица на његовом примеру достојевски показује да сирома- шни студент срећу неће пронаћи у свом социјалном ангажману (убијањем друштвеног паразита, помажу- ћи потлачену мајку и сестру и сиромашну породицу мермеладов, борећи се против двојице перверзњака – зеленаша лужина и манијака свидригајлова), већ тек онда када доживи унутрашњу револуцију тј при- зна да је злочинац достојевски се својих младалачких идеја одрекао у сибиру, када је – у време тамновања и самоће – увидео да је социјална димензија само површински слој људске личности и целог друштва, испод кога се крије непре никола каплановић православље у свету правос лавна албанија - - тако бл изу, а тако далеко 20 l5/2009 гледна дубина – сáмо царство слободе, у коме човек може спознати себе и као најгорег злочинца и као некога ко се налази на путу божијем социјална страна заклања видик у сáму дубину бића и подмићује човека да престане у истраживању самог себе, света у коме се налази и творца који је саздао и њега и свет задовољ- ном старим римским патентом „хлеба и игара“, дана- шњем човеку прети опасност да остане имун и на велике трегедије и на праву љубав испуњавајући, тако, пророчанство великог инквизитора, који за тог истог човека каже да није ни добар ни лош него – слаб, да не постоји ни злочин ни грех већ само – глад и да је сло- бода један велики терет који том и таквом бићу треба одузети ради – његове среће логично је да ће таквом човеку или карикатури од човека христос бити сметња и оптерећење, као што је оптерећење и сметња за вели- ког инквизитора за достојевског, који је читав живот био у кризи и која се код њега испољавала на сто и један начин – сре- ћу свог народа не види у томе да буде сит, већ слободан он не пристаје на то „сужавање човека“, већ на његову ширину, која подразумева и злочин (слабост), али и одговорност да се тај злочин прихвати и окаје (снагу), тј ону димензију коју велики инквизитор и утилита- ристичка етика покушавају да минимизирају руково- дећи се принципом среће и данашњи свет је пун „душебрижника“, великих инквизитора, великог брата и осталих електронских духовника тоталистичког типа који праве своја стада и убеђују њихове чланове да је „чврста рука“ најбољи метод владања они немају веру у човека, и по томе се разликују од бога хлеб је карта на коју играју прва сигурно достојевски је демистификовао њихово „сажаљење“ за људски род он је откриво заверу нових првосве- штеника и бори се против њиховог реда и закона он је апостол павле нашег доба (чак и физички помало личе ако се упореди апостолова икона и портрет писца) достојевски своје читаоце упућује на христа свестан да нико неће остати гладан ако буде слушао реч божи- ју јер је господ одбио да камење претвори у хлебове, али је касније усред пустиње нахранио седам хиљада људи са две рибе и пет хлебова све у своје време – што би рекао цар соломон велики аргентиски писац хорхе луис борхес је упоредио откриће достојевског са открићем мора и љубави ако ове године нисте били на летовању или немате среће у љубави, ето још једног разлога да читате достојевског m често се поносимо припадношћу православној вери замишљајући како смо до последњег атома испуњени светим осећањем колико нас, међутим, зна да у албанији око четвртину становништва чине пра- вославни имао сам прилике да осетим неизрециву духовну радост при сусрету са поменутом браћом, која су ме, при том, веома срдачно дочекала албанци су мали, а веома специфичан народ, срда- чан и невероватно гостопримљив чињеница да су за време тиранске владавине енвера хоџе скоро све богомоље биле сравњене са земљом много говори о овом изузетно духовно снажном народу – данас може- те срести много прелепих, обновљених божијих кућа, од тога 250 православних храмова, мноштво манасти- ра организација албанске православне цркве би могла да послужи као пример осталим помесним црквама имао сам прилике да, након сусрета са богосло- вом алексом цуријем из тиране и на његов пред- лог, посетим предиван манастир св влах у драчу у склопу овог манастира је изгра- ђен православни школски цен- тар намењен свим узрасти- ма – од јаслица до факултета центар има конак за мушкарце и православни мисионар l 21 никола каплановић православље у свету правос лавна албанија - - тако бл изу, а тако далеко девојке, капелу, библиотеку, компјутерски центар, учи- онице, трпезарију, спортске терене с обзиром на то да је у албанији слобода исповеда- ња вере заживела тек 1991 л г, блистави обновљени храмови и одлична организација су неоспориви доказ присуства светог духа међу овим напаћеним народом тенденција обнове постојећих и изградња нових хра- мова је у сталном порасту посебно очарава полуизгра- ђен огроман православни храм у самом центру тиране, који ће представљати симбол овог, сада модерног европског града албанци гаје школски пример савршене, хомогене националне свести муслимани, римокатолици и пра- вославци вековима сложно живе под једним кровом ретко се која нација може похвалити тако снажно изра- женом националном свешћу без искључивања разли- читости, нарочито у погледу верске припадности манастир који сам поменуо је, на пример, окружен муслиманским живљем монах серафим, који је са мном провео дан, хвалио је своје прве суседе потвр- ђујући да никада нису имали никаквих проблема у албанији четвртину становништва чине пра- вославци ако узмемо у обзир чиње- ницу да је пре другог светског рата у сад емигрирало око 25000 православних албанаца, коначни збир је – за држави- цу од свега 28748 km2 и 3,6 милиона становника – импозантан радује и в и д љ и в а чињеница да су веома моти- висани у погледу новчаних донација, помоћу којих су обновље- ни данас прелепи, велелепни храмови албанска православна црква је новокалендарска црква, што значи да божић, на пример, слави 25 децембра по грегоријанском календару интересантан је и детаљ постављених столица на сред цркве, тако да се за време богослужења углавном седи веома је интензивна сарадња са грчком црквом, па многи мисле да су православни албанци грци, што није слу- чај: православни албанци и православни у албанији су староседеоци и једна су од духовно јачих вер- ских заједница многи богослови су – пре формирања богосло- вије у драчу – школо- вани у грчкој, тако да је веза са грчком црквом продубље- нија и израже- нија сарад- ња са нашом п о м е с н о м црквом је при- лично слаба и у траговима, али постоји велики простор за сарадњу и з а ј е д н и ч к у мисију m максим и ирена морган православље у америци дар од бога устали смо рано ујутро, око 4, како бисмо кренули на већ планирано поклоничко путовање ка мана- стиру св пајсија величковског у сафорду, у аризони нисмо могли да дочекамо да се поново вратимо тамо пошто смо и прошле године били спаковали смо ствари у кола и кренули да покупимо наше кумове, марка и дебору скот након шољице кафе кренули смо на десеточасовни пут од тексаса ка поменутом манастиру са нашим сапутницима смо могли да раз- говарамо о вери, о великој жељи да са сестрама пред- стојеће дане проведемо у молитви, о радости коју смо осетили пошто смо побегли од убрзаног живота у гра- ду, путовање је пролазило брзо на капији нас је доче- кала сестра јована која нам је показала где ћемо спа- вати није прошло много времена када смо зачули звона која су нас позивала на молитву све службе држали су у малој капели посвећеној светој анастаси- ји у њој се налазе и делићи њених моштију, али и многих других светаца, укључујући св марију егип- ћанку, праведну ану, св макрину, св серафима саровског, оптинске старце, мошти неколико апосто- ла и многе, многе друге после вечерње службе оти- шли смо на вечеру, а потом поново до капеле на мало повечерје сестре су нам касније показале манастир а ми смо имали прилику да их видимо како завршавају своје задатке пре него ли се повуку свака у своју кели- ју лепота нас је окруживала била је то оаза у пусти- њи имали смо прилику и да видимо градњу новог храма који ће бити посвећен успењу пресвете бого- родице пошто смо били уморни од пута решили смо да раније легнемо како бисмо могли да устанемо на службу која је почињала у 430 ујутро ујутро службе су се ређале: часови, јутрење и литургија коју је служио јеромонах доротеј и све- штеник давид иако смо већи део дана провели одмарајући се, није баш све било тако тихо у мана- стиру сестре су имале бројна послушања и задатке која су укључивала мужење коза, сакупљање јаја, брање разноврсног воћа и поврћа, послови око баште, брига око ходочасника, али и тешки физички послови око градње новог храма сестринство у понедељак смо добили благослов од мати игумани- је михаиле да интервјуишемо сестру ксенију која је у манастиру већ много година замолили смо је да нам мало исприча о историји манастира, али и о сестрама које ту бораве манастир има око 20 сестара, само њих три имају преко 50 година, остале су између 20 и 30 година старе општежиће је оформљено 1993 године у калифорнији био је лоциран у дубоком и сеновитом кањону што је допринело да се све сестре разболе касније се испоставило да је земљиште које су кори- стили за своје баште претходно било коришћено за депонију хемијског отпада многе сестре имале су висок ниво арсеника у својој крви а неке су биле при- моране да користе колица, али дар од бога је чекао иза ћошка мати игуманија михаила је знала да је неопходно да сестре пребаци негде где је клима здравија, где могу да се опораве и наставе свој аскетски живот, тако да је одлучила да у аризони потражи место које би могли да назову сопственим домом јужно од сафорда, аризона је била имовину састављену од 300 ораница које нису могле да буду продате у наредних 13 година због легалних ограничења али милост божија учини- ла је да оно што је сестрама било неопходно буде и доступно свој нови живот започели су 22 l5/2009 православни мисионар l 23 максим и ирена морган православље у америци дар од бога устали смо рано ујутро, око 4, како бисмо кренули на већ планирано поклоничко путовање ка мана- стиру св пајсија величковског у сафорду, у аризони нисмо могли да дочекамо да се поново вратимо тамо пошто смо и прошле године били спаковали смо ствари у кола и кренули да покупимо наше кумове, марка и дебору скот након шољице кафе кренули смо на десеточасовни пут од тексаса ка поменутом манастиру са нашим сапутницима смо могли да раз- говарамо о вери, о великој жељи да са сестрама пред- стојеће дане проведемо у молитви, о радости коју смо осетили пошто смо побегли од убрзаног живота у гра- ду, путовање је пролазило брзо на капији нас је доче- кала сестра јована која нам је показала где ћемо спа- вати није прошло много времена када смо зачули звона која су нас позивала на молитву све службе држали су у малој капели посвећеној светој анастаси- ји у њој се налазе и делићи њених моштију, али и многих других светаца, укључујући св марију егип- ћанку, праведну ану, св макрину, св серафима саровског, оптинске старце, мошти неколико апосто- ла и многе, многе друге после вечерње службе оти- шли смо на вечеру, а потом поново до капеле на мало повечерје сестре су нам касније показале манастир а ми смо имали прилику да их видимо како завршавају своје задатке пре него ли се повуку свака у своју кели- ју лепота нас је окруживала била је то оаза у пусти- њи имали смо прилику и да видимо градњу новог храма који ће бити посвећен успењу пресвете бого- родице пошто смо били уморни од пута решили смо да раније легнемо како бисмо могли да устанемо на службу која је почињала у 430 ујутро ујутро службе су се ређале: часови, јутрење и литургија коју је служио јеромонах доротеј и све- штеник давид иако смо већи део дана провели одмарајући се, није баш све било тако тихо у мана- стиру сестре су имале бројна послушања и задатке која су укључивала мужење коза, сакупљање јаја, брање разноврсног воћа и поврћа, послови око баште, брига око ходочасника, али и тешки физички послови око градње новог храма сестринство у понедељак смо добили благослов од мати игумани- је михаиле да интервјуишемо сестру ксенију која је у манастиру већ много година замолили смо је да нам мало исприча о историји манастира, али и о сестрама које ту бораве манастир има око 20 сестара, само њих три имају преко 50 година, остале су између 20 и 30 година старе општежиће је оформљено 1993 године у калифорнији био је лоциран у дубоком и сеновитом кањону што је допринело да се све сестре разболе касније се испоставило да је земљиште које су кори- стили за своје баште претходно било коришћено за депонију хемијског отпада многе сестре имале су висок ниво арсеника у својој крви а неке су биле при- моране да користе колица, али дар од бога је чекао иза ћошка мати игуманија михаила је знала да је неопходно да сестре пребаци негде где је клима здравија, где могу да се опораве и наставе свој аскетски живот, тако да је одлучила да у аризони потражи место које би могли да назову сопственим домом јужно од сафорда, аризона је била имовину састављену од 300 ораница које нису могле да буду продате у наредних 13 година због легалних ограничења али милост божија учини- ла је да оно што је сестрама било неопходно буде и доступно свој нови живот започели су 24 l5/2009 истог тренутка иметак који су добиле имао је про- страни конак а све што је било потребно урадити јесу мале измене у инфраструктури чак је на имовини постојала и мала црква, која је лако претворена у пра- вославну капелу како су сестре биле под духовним надзором старца јефрема из грчког манастира у ари- зони, он је убрзо дошао и благословио и освештао земљу мати михаила је строга игуманија која има велику љубав према својим сестрама и веома се брине о спасе- њу њихових душа све сестре устају у 230 ујутро на личну молитву која се касније наставља у капели и тра- је до 6 часова ујутро сестре имају разноврсна послу- шања након јутарњег послужења ручак је у 11 часова у поподневним часовима сестре настављају са својим задацима, у шта су укључена и читање духовне литера- туре, молитве, али и одмор у 3 сата поподне сестре служе девети час, а у продужетку и вечерњу службу након тога имају вечеру а одмах затим и мало повечер- је у капели мати михаила је створила атмосферу која је приву- кла још младих људи у склопу манастира оформљена је школа за девојчи- це, узраста од 10 до 17 година могу да приме до 6 уче- ница по години и обично немају проблема да попуне разред оне живе у манастиру и прате школски распо- ред као допуну свог школовања похађају наставу кувања, остављања хране, баштованства, шивења, уметности, лепог писања, историје старог завета, житија светих, као и црквено појање асистирају у многим акивностима у манастиру и узимају учешће у дневном животу општежића током година, неке од девојака су одлучиле да посвете свој живот манастиру и ту су и остале манастир има своју књижару сестре се баве издава- штвом и углавном издају духовне текстове до сада су објавиле и cd на којем поју и на енглеском али и на црквенословенском мати игуманија нам је рекла да се њихов cd доста слуша у србији након благослова који смо добили од мати спакова- ли смо наше ствари и спремили се за повратак у тексас на повратку разговарали смо о благословима које смо добили током боравка у манастиру и о љубави коју смо осетили од стране сестара ово нас је инспирисало да и ми сами дајемо више љубави и богу и људима видели смо богат и испуњен живот који су сестре водиле у слу- жби богу неко је једном рекао да љубав производи љибав, а након проведеног времена са сетрама мана- стира св пајсија величковског рекли бисмо да је то истина заиста, манастир је дар од бога! m за више информација о самом манастиру посетите: wwwstpaisiusmonasteryorg превела са енглеског језика: татјана радић православни мисионар l 25 александар загорац тема броја право и правда из хришћанске перспективе (1) кант није без разлога одабрао феномен права да њиме укаже на то колико је пут до дефиниције, односно јасног, разумљивог и целовитог одређења извесног предмета тежак, а понекад и немогућ ништа лакши није ни покушај да се одреди појам правде, а посебно однос права и правде платон у својим дијалозима једно, односно бога назива и праведним (праведним по себи, тј правдом као идејом и начелом) овај детаљ такође је упућују- ћи: покушај да дефиницијом искажемо појмове (боље рећи: категорије) права и правде једнак је покушају да дефиницијом искажемо појам бога – ни у једном ни у другом случају није могуће дати одређење које би истовремено било и довољно исцрпно и довољно универзално да би се могло сматрати целовитим у свим околностима, сваком раздобљу и од стране сва- ког човека стога је нужно да се разматрање ове врсте унеколико ограничити, посебно ако је реч о чланку превасходни циљ овог разматрања јесте указивање на кључне моменте у развоју људског схватања права и правде, са надом да ћемо дати довољно јасних смер- ница, корисних онима који пожеле да се овим значај- ним и сложеним феноменима позабаве детаљније све време би требало имати на уму да однос човека према правди и праву, начин на који их доживљава, вишеструко одређује његов живот као (моралног) поје- динца и као припадника заједнице (друштва, евхари- стијске заједнице) ове категорије значајно дефини- шу човекову свест, односно личност, превасходно у домену односа према другима а без правичног (што не значи исто што и „праведан) односа према другима, заједница није могућа па ни евхаристијска сложеност проблема налаже да се његове почет- не тачке бар у основи разјасне без таквог увода тешко да је могуће остварити онакво духовно обо- гаћење каквом тежимо када, као хришћани, присту- памо човеку и друштву тежећи пуноћи увида и разумевања вишестрани приступ у настојањима да праву и правди приступимо из хришћанске перспективе, нуди нам се неколико путе- ва, прилично испреплетаних прво, можемо говорити о доприносу хришћанства теорији (философији) пра- ва и државе – у том случају тежиште би било на оства- рењима школе природног права, која корене вуче још из античке философије, а развија се у оквирима рим- ског права, да би, потом, добила чврсто и трајно уте- доћи до дефиниције је пријатно, али веома тешко тако правници још увек траже дефиницију за појам права имануел кант неодступна потреба 26 l5/2009 мељење и унапређење у хришћанској теологији (посебно учењима тома аквинског и св августина), те да би, после привидног „пораза“ од њој супротста- вљене школе правног позитивизма (19 век), била реа- фирмисана након другог светског рата са друге стране, можемо говорити и о питањима везаним за канонско право, као аутентично-хришћан- ску правну тековину,1 од којих поједина, кључна, и даље остају предмет расправе коначно, можемо се запитати какво би требало да буде деловање цркве на пољу савремених правних поредака и установа, а посебно оних који тренутно претендују да постану обавезујуће на планетарном нивоу (нпр институције међународног кривичног пра- ва) – ако црква такво деловање сматра спојивим са својом мисијом опасност олаког подразумевања да би заједничко размишљање било које врсте могло да уроди икаквим плодом, неопходно је да учесници користе појмове који за свакога од њих имају исто (или бар неспорно у пресудним елемен- тима) значење када је реч о праву и правди, управо то представља највећи проблем различита гледи- шта увек су призив да се, кроз заједничко разматра- ње, дође до потпунијег одговора; али основна пре- прека и даље остаје чињеница да већина људи, на основу личног „осећаја“ или мњења, сматра да са сигурношћу може да у већини случајева расуђује шта јесте, а шта није праведно оно што се сматра праведним често се поистовећује са „правом“, тј оним што јесте (или би морало бити) „по праву“ исто тако, право и правда се често бркају са срод- ним категоријама као што су морал, једнакост и слично између праведног и правичног се често не прави никаква разлика ови детаљи свакако неће привући пажњу онога ко право доживљава као скуп прописа за чије се непоштовање кажњава и ништа више од тога, те који свако даље размишљање на ту тему сматра мање – више излишним такав човек тешко да би се могао назвати свесним хришћани- ном – у пуном смислу не би ли се и право наци- стичке немачке могло уклопити у такву дефиници- ју? није ли и тада било људи који су сматрали да – 1 мада има канониста који канонском праву одричу изворни квалитет права, те га сврставају у еклисиологију (науку о цркви), или га, пак, сматрају подручјем где се обоје преклапају – до одређе- не границе као хришћани – нису позвани да расуђују (имајмо све време на уму да расуђивање и суђење нису јед- но те исто!) о „световним стварима, тј властима“ ослањајући се на крајње сведено тумачење речи „цару царево, богу божје“? хришћански активизам, хришћанска делатна вера, и на овом пољу има посебан призив, одговорност и обавезу промишљеног и стрпљивог приступа право и правда римски правник јаволен упозорава да је свако дефинисање у праву опасно будући да је ретка дефи- ниција која се не може оспорити2 међутим, „треба рећи да поклоници правне установе никада не би тре- бало да напусте борбу за дефинисање права, јер је то суштински део идеала да је оно рационално и подоб- но за дефинисање“ док правди (било да је пишемо малим или великим почетним словом) можемо признати квалитет идеје (или божанског атрибута),3 која надилази сферу раци- оналног, дотле је суштинска тежња права да управо на том пољу нађе своје упориште будући да је једнакост једна од основних каракте- ристика (тежњи) права, подједнака разумљивост нор- ми свим припадницима заједнице чије односе дато право регулише, довољан је (али свакако не и једини) разлог за тражење ослонца у рационалном ипак, усмеримо ли поглед само на ту страну, наше схватање ће остати прилично ограничено природно и позитивно право еволуција права, као и теологије, неодвојива је од развоја људске мисли темеље тог процеса предста- вља античка философија, нарочито од времена сокра- та питању права и државе4 посебну пажњу посвећи- 2 „omnis definitio in iure civili periculosa est, rarum est enim ut subverit non possi“ 3 „атрибут“ овде употребљавамо као технички термин бог се не може назвати праведним, већ пре правдом (по себи) или само- правдом, како то чини псеудо-дионисије бог суштински не може имати атрибуте јер би то подразумевало пре-постојање онога ко му те атрибуте даје, што је немогуће јер је бог „алфа и омега“ али, наше ограничене језичке могућности не остављају нам другу могућ- ност за овакву врсту изражавања 4 питање права и државе требало би посматрати као недељиву целину (исти је случај и са правом и црквом у оном домену где се особине црквене и државне власти подударају), али смо на овом месту принуђени да бављење државом као категоријом оставимо за другу прилику православни мисионар l 27 вали су пла- тон (сократов уче- ник) и аристотел (плато- нов ученик) чињеница да су у различитим градовима – држа- вама (полисима) важили различити закони, а да су ипак постојала одређена начела која су сви поштова- ли навела је аристотела на следећи закључак „државно право (политикон) је двојако: природно (фисикон) и позитивно5 (номикон) природно је оно које свуда има исту важност, а не зависи од тога да ли је усвојено или није позитивно је оно за које је првобитно било споредно да ли је гласило овако или онако, али то није откако је законски установљено“ аристотел сматра да је законско нормирање потреб- но само у оним случајевима где постоји спор око тога шта јесте по природи (природном праву), а шта не значи, потреба за правдом јавља се тек у случају сукоба интереса6 тај закључак означава један од 5 назив потиче од латинског глагола pono, ponere, posui, positum – ставити, поставити израз ius positivum настаје у 12 веку погрешним читањем термина ius positum, што би се дословно могло превести као постављено право то је оно право које се прописом намеће 6 х келзен кључ н и х момента у еволуци- ји права; тада постаје јасно да се мњењима или простим формулама не може ни из далека остварити тежња за правдом тешкоће (немогућност?) дефинисања многе ће, на пример, задовољити следеће одређе- ње: право (исправно, праведно) јесте – никога не дирати, сваком своје дати ова изрека, често цитирана у старом риму, може да послужи као дефиниција пра- ва, али само под условом да је претходно рашчишће- но шта је чије како ћемо поступити у случају да о томе нема заједничког става – ова дефиниција не каже пошто сукоб, као претходно питање, и даље остаје нерешен, намеће се закључак да те речи могу евенту- ално представљати одређена морална уопштавања, али не и дефиницију права, а камоли правде често се као дефиниција правде (или праведног) узимају познате речи господње „чините другима оно што желите да вама чине“ доследна примена овог начела негира правни поредак као такав јер сва- ки правни поредак, па и онај установљен канонима цркве, подразумева санкцију (казну) казна захтева најмање два субјекта: онога који извршава и оног над којим се извршава да ли приликом извршења казне извршилац чини оно што би желео да њему буде учињено? 28 l5/2009 истина, на овакво разматрање понеко би пригово- рио да, на пример, хришћанин који се каје жели да – управо ради оздрављења кроз покајање – поднесе одређену „санкцију“ од стране цркве (нпр епитими- ју) али такав приговор не би имао основа будући да лично осећање покајника, његова ревност у вери и жеља за покајањем могу, али не морају имати ника- квог утицаја на примену канона којим је јасно пропи- сано колико година траје епитимија за, на пример, злочин убиства на пољу правне теорије (философије права) такав приговор би представљао бркање срод- них, али различитих феномена: правног и моралног искуства „правно искуство је могућно само у заједници, док је морално искуство у бити ствар појединца“7 свакој оба- вези коју право намеће једном лицу одговара овлашће- ње другог морал, међутим, утврђује само дужности црква је власна да, кроз институције заједнице, делује на свог припадника на унапред утврђен начин (канон) начин тог деловања јесте спољашњи (од стране других, тј зајед- нице) макар он био усмерен на под- стицање одређених духовних, уну- трашњих збивања код покајника са друге стране, покајник има обаве- зу према заједници да поступи на одређени начин како би поново остварио пуноћу при- даништва истој овако успо- стављени односи нам јасно указују на критеријум разли- ковања права од морала (макар оба била црквена, тј хришћан- ска): право начелно обавезује пред судом других (forum exter- num), док морал обавезује пре судом сопствене савести (forum internum) ово разјашњење уједно представља део одговора оним теоре- тичарима који канонском праву припи- сују одвећ висок степен специфичности у односу на остале гране тзв државног права, те га чак и не сматрају правом чак ни поменуте речи господње не бисмо могли (нити би требало) узети одвојено од контекста у коме су изречене и на силу их постулирати као свеобухватне но, како ниједно збивање не прати истоветан кон- текст, поставља се питање да ли је уопште могуће дати универзалну, свевремену дефини- цију правде, тј права можда би, ипак, претходно требало да се запи- тамо одакле човеку уопште потреба за таквим одређењем 7 коста чавошки: увод у право, драгинић, београд 1996, 20 аристотел православни мисионар l 29 основе хришћанског сагледавања ханс келзен, творац чисте теорије права, каже да је у природи човека тежња да оправда своје понашање у прилог овом тврђењу наводи низ примера из исто- рије који сведоче о томе да су и највећи тирани тежи- ли да својој самовољи дају правно прихватљиву фор- му, тј да ју представе као (у крајњем) праведну (уте- мељену на правди) чувен је пример злогласног рим- ског императора калигуле: он је злоупотребио недо- реченост прописа који је налагао да сви зако- ни буду истакнути на јавним местима тако што је наредио да их исписују ситним словима, а потом те нат- писе каче по врховима стубо- ва, где их нико није могао прочитати и он је, дакле, имао потребу да својој самовољи да какву – такву правно утврђе- ну форму таква људска потреба несумњиво постоји и правни т е о р е т и ч а р и (философи) веко- вима настоје да је растумаче ако се подсети- мо да смо помену- ли „праведно“, односно „правду“ као „атрибут“ бога, видећемо да се на ово питање одговор може дати и из аутентично хришћанског угла хришћанско гледиште је неодвојиво од светоотачке антропологије, у којој је стално присутан мотив људског призива да – кроз узрастање од образа ка подобију божијем – остварује пуноћу заједнице са богом, и то управо посредством заједнице (литургијске, евхаристијске, црквене) са ближњима како је пита- ње заједнице са богом нераздвојно од питања зајед- нице са билижњима, то је за хришћане изузетно значајан начин на који се уређују односи у таквој заједници (притом мислимо на заједницу у најши- рем смислу речи) унапређење тих односа је нераз- двојно од права које им даје форму и усмерење како се човек и друштво развијају, како се развија и сáма црква, неопходно је да се развија и право, односно појам правде на коме се темељи једном приликом је један наш владика – одговару- јући на питање о променама у одређеним схватањи- ма цркве током векова – рекао: „није вера та која се мења, већ наше урастање у веру“ ту мисао бисмо аналошки могли да применимо и на правду: не мења се правда као апсолутна категорија (као божански „атрибут“), већ наше „урастање“, наше разумевање и исказивање њене природе и смисла у конкретним историјским прилика- ма но, овај закључак претпоставља да смо претходно пости- гли општу сагла- сност о постоја- њу правде као трансцендент- не, метафизич- ке категорије у том случају право бисмо могли да дефи- нишемо као и н с т р у м е н т којим настојимо да је остваримо, да се њеној апсо- лутној природи приближимо овозе- маљским средствима што више, сходно иза- зовима историјског тре- нутка на тим премисама почива идеја природног права, којој је хришћанство дало највећи допринос аргументи којима је та идеја касније оспоравана такође се не смеју занемарити нити паушално одбацити као „нехришћански“ стога ћемо у наредном броју детаљније говорити о два битна усмерења правно-философске мисли: природ- ноправном и позитивноправном настојећи да одго- воримо и на питања која смо, као значајна, истакли на почетку овог текста m ђакон ненад идризовић тема броја 30 l5/2009 светосавска правда свети сава је по повратку из никеје 1219 л г, када је био посвећен за првог архиепископа свих срп- ских и поморских земаља, почео да остварује циљ украшавања свога отачаства oсетио је потребу за јед- ном комбинованом компилацијом законодавства, које би обухватило не само све гране црквеног живота и црквене управе, него и основно световно право о нај- важнијим питањима за уређење друштвеног живота тако је и настала најобимнија средњевековна српска законска књига, која је у новијој књижевности углав- ном позната под позајмљеним називом крмчија, док је њен прави књижевни и српски назив законоправило ништа слично из тога времена немају (данас) цивили- зовани народи европе – ни немци, ни французи, ни енглези позната магна карта у енглеској, правни спомен из 1215, само је подужи свитак на пергаменту, и то на латинском, а законоправило (из тога времена) јесте огромна књига (са око 800 страница) сачувана у више преписа то је највећа српска књига, за који сам свети сава наводи да је богонадахнута изражена богонаданутост законоправила светога саве обавезује на примену његове садржине како у животу српске цркве и државе, тако и у животу сваког верника основна начела законоправила су усмерена на спа- сење душе, на правилно вођење цркве у складу сарад- ње са државом своју државотворну идеологију све- ти сава је исказао у једном писму упућеном са свете горе његовом оцу, у коме каже: ,,да виноград христов, предат нам од господа, оградимо чистом оградом, чистом, добром и непорочном вером, да ниједан од злих зверова не окуси његова плода, него расплодив- ши га у сто трудова, принесемо у онај пресветли вели- ки дан христу који је за нас жртвован” писање зако- ноправила је било неминовно за младу цркву и младу државу, а имало је практични значај за оно време – када је једна црквена књига коштала више него цела црквена зграда у делу законоправила који се односи на световно право не налази се оно ригорозно и пуно неједнакости многобожачко римско, него препорођено-христијани- зовано право ту се налазе и многе одредбе које говоре о браку, што је било нужно за новопостављене еписко- пе како би се сузбила пољуљаност брака и брачног живота у земљи свети сава је – по свим црквеним и државним питањима – успео да уведе један високи правни ред стварајући основу за један здрав национал- ни живот заштита социјално угрожених део сложеног правног система у законоправилу чине и прописи о заштити социјално угрожених, на основу којих сазнајемо шта се све сматрало социјал- ним случајем и какве су мере предвиђене за ублажа- вање или отклањање последица поред бриге о сиро- машнима и болеснима, као најбројнијој категорији социјалних случајева, за које су подизани одговарају- ћи домови, штићене су и особе са телесним манама, утврђиване су узајамне социјалне обавезе родитеља и деце, помагано је удовицама и сиротим девојкама, откупљивани су заробљеници, штићени робови од самовоље господара, најмници од израбљивања и зло- употрбе послодавца, дужници од зеленашења зајмо- давца тражи се да опхођење према људима са теле- сним манама и, уопште, према немоћнима буде бес- прекорно за оне који се таквима ругају предвиђена је казна законоправило је зборник закона црквеног и држав- ног законодавства који је српском народу омогућио да добије правилан поглед на свет, цркву, државу, народ и на све све што му се налазило на путу органско-нацио- налног васкрсења и културног напретка како у византији, тако и у србији, становништво је било углавном православно сама та чињеница је омогућила да се питање односа између државе и цркве решава јединствено полазило се од основне поставке да један исти народ припада и држави и цркви, тј грађани државе су истовремено и чланови цркве на тим основама је постављен и развијен систем сагласја цркве и државе за неометано спро- вођење таквога система најодговорнији су владар државе и поглавар цркве свети сава је у законоправило укључио превод зборника јована схоластика у 87 глава са грчког, где је обухваћен увод шесте новеле цара јустинијана, који гласи: ,,нај- већи дарови божији међу људима, дати човекољубљем одозго, јесу: свештенство и цесарство; прво лежи да служи ономе што је божанско, а друго, да управља и да се стара о ономе што је људско а оба, исходећи из једног истог начела, украшавају људ- ски живот; јер царевима не може бити ништа тако важно као част свештеника који се за њих саме увек богу моле јер, ако су први у свему непорочни и ако пред богом буди имали смелост, а други правилно и како доликује почну украшавати предате им градове и оне који су под њима, постаће некакав пријатан склад све што људском животу дарује добро а то ће бити, верујемо, ако се сачува надзирање свештених правила који су апостоли- праведно хваљени и слављени, и очевици божије речи – преда- ли, а свети оци очували и казивали” љубав са богом и људима важност законоправила је у томе што срби из њега сазнају да је језик што и светлост, да су многе српске речи заборављене, односно замењене туђим речима; да је прави смисао живљења љубав човека са богом и људима, из чега проистиче мир и успоставља се равнотежа како у души, тако и наспрам васи- оне; да се породица заснива у складу са одређеним црквено- грађанским прописима; да црква и држава међусобне односе треба да уређују на основу теорије о симфонији (сагласју) тако што ће и једна и друга подједнако да поштују свештена правила као поруке духа светога; да закон треба да буде цар и огледало свима – од владара и црквеног поглавара до просјака; да измаилћанска вера и до данас обмањује људе, из чега треба закључити да је – много пре појаве турака на балкану – свети сава србима предочио опасност од ислама само тако је свети сава могао да положи темеље на којима ће се испунити речи цара давида: ,,шта има тако лепо и тако красно него да браћа живе заједно“ m православни мисионар l 31 ђакон ненад идризовић тема броја грешком у техничкој обради, у прошлом броју „мисионара” последња реченица у тексту ђакона ненада идризовића „тријумф хришћанства у iv веку” је скраћена овим поводом извињавамо се аутору и читаоцима редакција светосавска правда свети сава је по повратку из никеје 1219 л г, када је био посвећен за првог архиепископа свих срп- ских и поморских земаља, почео да остварује циљ украшавања свога отачаства oсетио је потребу за јед- ном комбинованом компилацијом законодавства, које би обухватило не само све гране црквеног живота и црквене управе, него и основно световно право о нај- важнијим питањима за уређење друштвеног живота тако је и настала најобимнија средњевековна српска законска књига, која је у новијој књижевности углав- ном позната под позајмљеним називом крмчија, док је њен прави књижевни и српски назив законоправило ништа слично из тога времена немају (данас) цивили- зовани народи европе – ни немци, ни французи, ни енглези позната магна карта у енглеској, правни спомен из 1215, само је подужи свитак на пергаменту, и то на латинском, а законоправило (из тога времена) јесте огромна књига (са око 800 страница) сачувана у више преписа то је највећа српска књига, за који сам свети сава наводи да је богонадахнута изражена богонаданутост законоправила светога саве обавезује на примену његове садржине како у животу српске цркве и државе, тако и у животу сваког верника основна начела законоправила су усмерена на спа- сење душе, на правилно вођење цркве у складу сарад- ње са државом своју државотворну идеологију све- ти сава је исказао у једном писму упућеном са свете горе његовом оцу, у коме каже: ,,да виноград христов, предат нам од господа, оградимо чистом оградом, чистом, добром и непорочном вером, да ниједан од злих зверова не окуси његова плода, него расплодив- ши га у сто трудова, принесемо у онај пресветли вели- ки дан христу који је за нас жртвован” писање зако- ноправила је било неминовно за младу цркву и младу државу, а имало је практични значај за оно време – када је једна црквена књига коштала више него цела црквена зграда у делу законоправила који се односи на световно право не налази се оно ригорозно и пуно неједнакости многобожачко римско, него препорођено-христијани- зовано право ту се налазе и многе одредбе које говоре о браку, што је било нужно за новопостављене еписко- пе како би се сузбила пољуљаност брака и брачног живота у земљи свети сава је – по свим црквеним и државним питањима – успео да уведе један високи правни ред стварајући основу за један здрав национал- ни живот заштита социјално угрожених део сложеног правног система у законоправилу чине и прописи о заштити социјално угрожених, на основу којих сазнајемо шта се све сматрало социјал- ним случајем и какве су мере предвиђене за ублажа- вање или отклањање последица поред бриге о сиро- машнима и болеснима, као најбројнијој категорији социјалних случајева, за које су подизани одговарају- ћи домови, штићене су и особе са телесним манама, утврђиване су узајамне социјалне обавезе родитеља и деце, помагано је удовицама и сиротим девојкама, откупљивани су заробљеници, штићени робови од самовоље господара, најмници од израбљивањ
Свеска: 309 | Правда и право
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са православног храма фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Парастос пострадалима у операцији Олуја, Маркова црква, Београд фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца, нећете задобити Царства Божијег! фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI Септембар / Октобар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Манастир Крушедол фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Правда и право: хришћански приступ 2-3 Старечник Старац Пајсије: Студирање и животни пут 4-6 Живот у Христу Христос по среди нас 7-9 Хришћанска антропологија Бог, човек и постојање 10-15 Тајна Цркве О светој тајни Евхаристије 16-17 Древне мудрости и савремени изазови Зашто читати Достојевског (у време светске економске кризе) 18-20 Православље у свету Православна Албанија - тако близу, а тако далеко 20-21 Православље у Америци Дар од Бога 22-24 Тема броја Неодступна потреба 25-29 Светосавска правда 30-31 Боже правде 32-35 Шта ће рећи Justicia данас 36-39 Права и правде нема без љубави 40-41 Утицај легализма на црквену свест 42-43 Живот праведника мења свет 44-45 Неколико речи о социјалној правди 46-47 Црква и друштво Визуализација / Оваплоћење / Сјећања 48-51 Писма из Земље живих Заједница неизмерне љубави 52-53 Живот у Христу / Представљамо Вам Предграђа Новог Јерусалима 54-56 Хришћанство и култура Филм у души – душа у филму 57-59 Црква и савремене технологије Православне групе на Facebookу 60-61 Хришћанска поетика А ја вам кажем 62 Из потпуно другачијег угла Калимеро 63-64 misionar Пра вда и право: хришћ ански приступ Реч уредника ти Божије је непроцењива у нашем спасењу То не треба схватити олако и заборавити праведни Суд Божији који ће чекати целу творевину, говорећи да ће љубав и милост Божија по аутоматизму покрити све грехе и спасити све грешнике, што је била замка у коју је Ориген упао Још нешто важно је потребно истаћи: појмови правде и милости Божије су нераздвојни и немогуће их је класично дефинисати – да бисмо нешто дефини- сали, треба прво да му одредимо границе, а ограни- чити Божанско је немогуће Ови појмови се не дефи- нишу већ се опитују у животу Цркве Пример потпу- ног опроштаја покајаним грешницима, ма какав живот да су претходно водили, јесте један од таквих опита Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се (Пс 85, 10) На шта мисли псалмопевац Давид у овом стиху, где се то сусрећу милост и исти- на, правда и мир? У Личности Богочовека Христа, једине истините мере Правде и Милости Божије, али и правде и милости људске Право је такође нешто што свакодневно сусреће- мо у цивилизацији јер функционишемо у друштву моделираном правним нормама којима је гарант монопол државне силе Што се права у животу Цркве тиче, од древних времена постоје одређене врсте норми-канона које нам олакшавају да се кре- ћемо у правилним границама црквеног живота ка циљу спасења и које су само споља сличне светов- ном праву Идеал црквеног живота, међутим, није његово строго нормирање – увек је постојао прин- цип акривије (строгог држања канона) и икономије (попуштања у одређеним случајевима) – мера је била и остала човеково спасење За разлику од канона, правне норме у ужем смислу Црква усваја (у складу са канонским предањем) ради што бољег функционисања њене организационе сфе- ре у савременом свету, што се огледа у, рецимо, црквеном брачном праву То је помоћни механизам који је свакако неопходан, али није добро ако се при- хвати за пуноћу и праву меру црквеног живота Нажалост, велики број хришћана данас, под утицајем световног начина размишљања, има управо легали- стичку свест која се очитује у покушају строгог одре- ђивања скупа некаквих дужности и норми које је хришћанин дужан да испуни да би био то што јесте Ред и поредак јесу одувек били и остали важна ком- понента у црквеном животу, али уколико норма постане циљ а не средство, онда административни дух замењује благодатни живот Циљ увек и свагда треба да буде Христос и узрастање у меру раста Његовог, док пратећа правно-организациона регула- тива представља несумњиво потребну и важну, али другостепену област Јер слово убија, а Дух оживљује (2 Кор 3, 6) Због важности проблематике правде и права гле- дано из хришћанске перспективе, одлучили смо да овај број у свом тематском делу њима и посветимо С љубављу у Христу Спаситељу, ђакон Оливер Суботић Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се! (Пс 85, 10) Велики број људи не прави разлику између правде, универзално присутнoг људског осећаја за награ- ђивање добра и кажњавање зла према одређеном моралном критеријуму, и права, друштвене потврде осећаја правде у мањој или већој мери Ове описе права и правде не треба узети у резолутном смислу, пошто се и дан-данас ове категорије више препознају, него дефинишу, већ у смислу потребе њиховог терми- нолошког раздвајања и указивање на кључну разлику За хришћане ова тема је прилично важна Пођимо од правде и праведности које имају не само антропо- лошки, већ и теолошки значај У свештеничким про- поведима често чујемо разне историјске примере награђивања добра и кажњавања зла, уз закључак о томе да је Бог Праведан Судија Ипак, далеко је боље да кажемо да је Бог изнад сваког атрибутивног осло- вљавања, па тако и изнад ограниченог атрибута пра- ведности За хришћанског Бога Логоса који се ова- плотио, сјединио са Собом целу нашу природу, понео све њене слабости (био окован у пет простих чула, како је то дивно изразио Ава Јустин), добровољно узишао на Крст и Васкрсао – а све ради нас и ради нашег спасења – не можемо рећи просто да је Праве- дан јер би тиме запоставили његову безграничну Љубав и Милост Као што Светитељи често истичу: да је по правди, нико се не би спасао – улога благода- УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, јерођакон Јован (Панић), Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са православног храма фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Парастос пострадалима у операцији Олуја, Маркова црква, Београд фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца, нећете задобити Царства Божијег! фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI Септембар / Октобар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Манастир Крушедол фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Правда и право: хришћански приступ 2-3 Старечник Старац Пајсије: Студирање и животни пут 4-6 Живот у Христу Христос по среди нас 7-9 Хришћанска антропологија Бог, човек и постојање 10-15 Тајна Цркве О светој тајни Евхаристије 16-17 Древне мудрости и савремени изазови Зашто читати Достојевског (у време светске економске кризе) 18-20 Православље у свету Православна Албанија - тако близу, а тако далеко 20-21 Православље у Америци Дар од Бога 22-24 Тема броја Неодступна потреба 25-29 Светосавска правда 30-31 Боже правде 32-35 Шта ће рећи Justicia данас 36-39 Права и правде нема без љубави 40-41 Утицај легализма на црквену свест 42-43 Живот праведника мења свет 44-45 Неколико речи о социјалној правди 46-47 Црква и друштво Визуализација / Оваплоћење / Сјећања 48-51 Писма из Земље живих Заједница неизмерне љубави 52-53 Живот у Христу / Представљамо Вам Предграђа Новог Јерусалима 54-56 Хришћанство и култура Филм у души – душа у филму 57-59 Црква и савремене технологије Православне групе на Facebookу 60-61 Хришћанска поетика А ја вам кажем 62 Из потпуно другачијег угла Калимеро 63-64 misionar Пра вда и право: хришћ ански приступ Реч уредника ти Божије је непроцењива у нашем спасењу То не треба схватити олако и заборавити праведни Суд Божији који ће чекати целу творевину, говорећи да ће љубав и милост Божија по аутоматизму покрити све грехе и спасити све грешнике, што је била замка у коју је Ориген упао Још нешто важно је потребно истаћи: појмови правде и милости Божије су нераздвојни и немогуће их је класично дефинисати – да бисмо нешто дефини- сали, треба прво да му одредимо границе, а ограни- чити Божанско је немогуће Ови појмови се не дефи- нишу већ се опитују у животу Цркве Пример потпу- ног опроштаја покајаним грешницима, ма какав живот да су претходно водили, јесте један од таквих опита Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се (Пс 85, 10) На шта мисли псалмопевац Давид у овом стиху, где се то сусрећу милост и исти- на, правда и мир? У Личности Богочовека Христа, једине истините мере Правде и Милости Божије, али и правде и милости људске Право је такође нешто што свакодневно сусреће- мо у цивилизацији јер функционишемо у друштву моделираном правним нормама којима је гарант монопол државне силе Што се права у животу Цркве тиче, од древних времена постоје одређене врсте норми-канона које нам олакшавају да се кре- ћемо у правилним границама црквеног живота ка циљу спасења и које су само споља сличне светов- ном праву Идеал црквеног живота, међутим, није његово строго нормирање – увек је постојао прин- цип акривије (строгог држања канона) и икономије (попуштања у одређеним случајевима) – мера је била и остала човеково спасење За разлику од канона, правне норме у ужем смислу Црква усваја (у складу са канонским предањем) ради што бољег функционисања њене организационе сфе- ре у савременом свету, што се огледа у, рецимо, црквеном брачном праву То је помоћни механизам који је свакако неопходан, али није добро ако се при- хвати за пуноћу и праву меру црквеног живота Нажалост, велики број хришћана данас, под утицајем световног начина размишљања, има управо легали- стичку свест која се очитује у покушају строгог одре- ђивања скупа некаквих дужности и норми које је хришћанин дужан да испуни да би био то што јесте Ред и поредак јесу одувек били и остали важна ком- понента у црквеном животу, али уколико норма постане циљ а не средство, онда административни дух замењује благодатни живот Циљ увек и свагда треба да буде Христос и узрастање у меру раста Његовог, док пратећа правно-организациона регула- тива представља несумњиво потребну и важну, али другостепену област Јер слово убија, а Дух оживљује (2 Кор 3, 6) Због важности проблематике правде и права гле- дано из хришћанске перспективе, одлучили смо да овај број у свом тематском делу њима и посветимо С љубављу у Христу Спаситељу, ђакон Оливер Суботић Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се! (Пс 85, 10) Велики број људи не прави разлику између правде, универзално присутнoг људског осећаја за награ- ђивање добра и кажњавање зла према одређеном моралном критеријуму, и права, друштвене потврде осећаја правде у мањој или већој мери Ове описе права и правде не треба узети у резолутном смислу, пошто се и дан-данас ове категорије више препознају, него дефинишу, већ у смислу потребе њиховог терми- нолошког раздвајања и указивање на кључну разлику За хришћане ова тема је прилично важна Пођимо од правде и праведности које имају не само антропо- лошки, већ и теолошки значај У свештеничким про- поведима често чујемо разне историјске примере награђивања добра и кажњавања зла, уз закључак о томе да је Бог Праведан Судија Ипак, далеко је боље да кажемо да је Бог изнад сваког атрибутивног осло- вљавања, па тако и изнад ограниченог атрибута пра- ведности За хришћанског Бога Логоса који се ова- плотио, сјединио са Собом целу нашу природу, понео све њене слабости (био окован у пет простих чула, како је то дивно изразио Ава Јустин), добровољно узишао на Крст и Васкрсао – а све ради нас и ради нашег спасења – не можемо рећи просто да је Праве- дан јер би тиме запоставили његову безграничну Љубав и Милост Као што Светитељи често истичу: да је по правди, нико се не би спасао – улога благода- УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, јерођакон Јован (Панић), Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за
Одреднице:
2
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
...пресвете богородице у манастиру миљково 1926 године: свети јован шангајски на дан свога монашког пострига; у средини је митрополит антоније храповицки, до њега архимандрит амвросије манастир миљково архимандрит амвросије преподобниамвросијенови–миљ- ковскијерођен1894гуселуговоровоу саранскојгубернији,одоцасвештеника зиновакургановаимајкељубовна крштењуједобиоимевладимирпосле стеченогвисокогбогословскогобразо- вања,одлазинастудијефилософијеи историјеуваршависусретсапротоје- рејемконстантиномкорониномјеимао великизначајзањеговдуховниразвој учествујекаодобровољацупрвомсвет- скомрату,апотомиуфебруарској револуцијинастранимонархистау оптинскомскитујебиоискушеник,а ондауполтавикодепископатеофана послекраткогборавкауцариграду долазиусрбијупролазикрознеколико манастирауманастирупетковиције замонашен1923гистегодинејеруко- положензајерођаконаијеромонаха једновремејебиоигуманманастира године1926прелазиуманастирмиљ- ковоовдејекаоигуманорганизовао манастирскиживотбројногбратства архимандритскимчиномјеодликован 1931годинепоследужегболовањасе упокојиоугосподу1933годинесахра- њенјекодманастирамиљково старац сејао подвиге љубави преко путе- ва и ораница смрти који су тло земље србије узоравали током првог светског рата и који ће поново преко ње прелази- ти током другог светског рата и периода безбожне власти која је уследила као да је наслућивао вихор бесова који су преко његове родне русије јуришали ка србији ношени на крилима злослутне идеологије човекобоштва зато је старац добро кори- стио време пред долазећим злим данима око себе је сакупио бројно братство, које су чинили избегли руси и домаћи срби по речима његовог животописца, највише се радовао узрастању манастир- ске братије у међусобној љубави колико му је било стало до тог узрастања види се по опису живота у манастиру и владају- ћег типика богослужење је било центар манастирског живота поштован је цело- купан дневни круг богослужења, са сва- кодневним савршавањем свете литурги- је појало се за обе певнице, наизменично византијским и српским напевом старац је често богослужио и проповедао (најче- шће о неосуђивању и љубави) понекада би водио певницу или вршио службу црквеног канонарха неки од монаха који су дошли из валаамског манастира су поучавали српске монахе у иконопису, а старац се бавио и преводом дела светих отаца у трпезарији су читана житија светих и старечник старац је одржавао братске односе и са митрополитом анто- нијем (храповицким), епископом теофа- ном полтавским и јеромонахом јованом (максимовићем), потоњим светим јова- ном шангајским ипак, оно о чему је водио највише рачуна јесте активан литургијски живот братије често их је подстицао на приступање светом приче- шћу у случајевима када се неко изгова- рао да је недостојан, он га је поучавао да приступи говорећи: „о, господе, како сам недостојан“ утемељен на исихастичкој традицији свете горе која је преко све- тог пајсија величковског и његових уче- ника крајем осамнаестог века доспела и у обновљени оптински манастир, старац амвросије је био ревносан молитвеник о томе сведочи и старац тадеј витовнич- ки истичући да је имао и дар непрестане исусове молитве такође, као послушник у манастиру миљково, он је имао прили- ку да се боље упозна са старцем амвро- сијем и о њему остави речи: „код оца архимандритаАМВРОСИЈА 📌 видео сам да је
он од својих стараца правилно схватио
да господ тражи од нас да се претворимо
у љубав код њега је владала таква љубав“
(из: мир и радост у духу светоме) бла-
годатни утицај старца амвросија у живо-
ту старца тадеја је несумњив о томе све-
дочи и он сам, али и његове забележене
поуке кроз њихово ишчитавање и ана-
лизу може се сагледати утицај духовне
традиције оптинског манастира зани-
мљиво да је и позната поука старца тадеја
о смирењу и спокојним мислима инди-
ректан утицај овог манастира, између
осталог, и преко достојевског и речи из
његовог познатог говора о пушкину:
„смири се, горди човече“ ове речи је
старац тадеј волео да цитира
вратимо се нашем наслову изгледа да
он није баш најприкладнији разлог за то
је што су путеви љубави много простра-
нији од смера оптина – миљково као
што свети григорије нисијски рече да су
хиљаде путева смрти, толико и више су
бројни путеви љубави тајна љубави
превазилази границе света и светова, јер
је њен носилац богочовек исус христос
ипак, у овом тексту смо одлучили да се
ограничимо: то је наша људска позиција
пред неизмерном тајном бога или, како
то митрополит пергамски јован зизјулас
рече: стварност оваплоћеног бога нам
омогућава да лично постојање доживља-
вамо као „способност у неспособности“
(у делу: о људској способности и неспо-
собности)
отачник
разговорисаоцимагригоријатске
келијејосифовацаукареји
–коликодугостенасветојгори,оче
василије?
–четрдесетпет,четрдесетшестгодина
–далистеупозналинекебожјељудето-
комгодинакојестепровелиовде?
–удостојиланасјепресветадаупозна-
модоставрлинскебраће,монахеилаике
–можетелинамнештоиспричатио
њима?
–покушаћудасеприсетимнекихдога-
ђаја,иакојепрошлодоставременаодтада
омаксимиогенадијеивиронци,
огеоргијеиопахомијеизкелије
свгеоргијапредставитеља
овоштоћуиспричати,догодилосепре
двадесетгодина
дошаоједанмонахизманастираиви-
рон,огенадије,дазатражиблагословод
могстарца,ојосифа,памурече:„могули
даповедемоцавасилијадапођемозаједно
дапосетимостарцагеоргијаизкелијесв
георгијапредставитеља?“већсамједан-
пут,заједносаоцемгенадијем,
ишаокодоцагеоргијатада
намјеиспричаокакојење-
говстарацњемурекаојош
пречетрдесетгодина:„чим,
детемоје,навршишосам-
десетугодину,тадћешсе
упокојитинираније,
никасније“отац
георгијејебио
изсуфлијаи
дугојевећжи-
веоукелијисв
георгијапред-
„врлинскиљудинашег
временасасветегоре“
насветојгорисеиуданашњевремемогусрестистарципопут
онихизжитијасветих,„земаљскианђели“и„небескиљуди“,
првинецарствабожијег
старечник
превод са јелинског:
миланав учићевић
ставитеља његов старац се звао евлогије, и
са њим је био и његов сабрат пахомије те је
године, како смо израчунали, напунио осам-
десет година дошао је, дакле, отац генадије
из манастира ивирон – био је јун месец – и
рекао мом старцу: „благослови да идемо
да видимо последњи пут оца георгија јер,
по ономе што нам је казао, ове године ће се
упокојити“
отац генадије је био монах манастира
ивирон био је зубар мој старац му је по-
могао када је долазио да постане монах,
чудесно је то било догодило се да путују
заједно од солуна за уранополис и свету
гору отац генадије је молио пресвету бого-
родицу јер је имао проблем: „пресвета, сад,
пошто ћу ући у аутобус да путујем за свету
гору, молим те, нек се нађе неки старац, не-
ки светогорац да седнем поред њега“ кад је
ушао, погледао је карту и број, и видео да је
његово седиште
...пресвете богородице у манастиру миљково 1926 године: свети јован шангајски на дан свога монашког пострига; у средини је митрополит антоније храповицки, до њега архимандрит амвросије манастир миљково архимандрит амвросије преподобниамвросијенови–миљ- ковскијерођен1894гуселуговоровоу саранскојгубернији,одоцасвештеника зиновакургановаимајкељубовна крштењуједобиоимевладимирпосле стеченогвисокогбогословскогобразо- вања,одлазинастудијефилософијеи историјеуваршависусретсапротоје- рејемконстантиномкорониномјеимао великизначајзањеговдуховниразвој учествујекаодобровољацупрвомсвет- скомрату,апотомиуфебруарској револуцијинастранимонархистау оптинскомскитујебиоискушеник,а ондауполтавикодепископатеофана послекраткогборавкауцариграду долазиусрбијупролазикрознеколико манастирауманастирупетковиције замонашен1923гистегодинејеруко- положензајерођаконаијеромонаха једновремејебиоигуманманастира године1926прелазиуманастирмиљ- ковоовдејекаоигуманорганизовао манастирскиживотбројногбратства архимандритскимчиномјеодликован 1931годинепоследужегболовањасе упокојиоугосподу1933годинесахра- њенјекодманастирамиљково старац сејао подвиге љубави преко путе- ва и ораница смрти који су тло земље србије узоравали током првог светског рата и који ће поново преко ње прелази- ти током другог светског рата и периода безбожне власти која је уследила као да је наслућивао вихор бесова који су преко његове родне русије јуришали ка србији ношени на крилима злослутне идеологије човекобоштва зато је старац добро кори- стио време пред долазећим злим данима око себе је сакупио бројно братство, које су чинили избегли руси и домаћи срби по речима његовог животописца, највише се радовао узрастању манастир- ске братије у међусобној љубави колико му је било стало до тог узрастања види се по опису живота у манастиру и владају- ћег типика богослужење је било центар манастирског живота поштован је цело- купан дневни круг богослужења, са сва- кодневним савршавањем свете литурги- је појало се за обе певнице, наизменично византијским и српским напевом старац је често богослужио и проповедао (најче- шће о неосуђивању и љубави) понекада би водио певницу или вршио службу црквеног канонарха неки од монаха који су дошли из валаамског манастира су поучавали српске монахе у иконопису, а старац се бавио и преводом дела светих отаца у трпезарији су читана житија светих и старечник старац је одржавао братске односе и са митрополитом анто- нијем (храповицким), епископом теофа- ном полтавским и јеромонахом јованом (максимовићем), потоњим светим јова- ном шангајским ипак, оно о чему је водио највише рачуна јесте активан литургијски живот братије често их је подстицао на приступање светом приче- шћу у случајевима када се неко изгова- рао да је недостојан, он га је поучавао да приступи говорећи: „о, господе, како сам недостојан“ утемељен на исихастичкој традицији свете горе која је преко све- тог пајсија величковског и његових уче- ника крајем осамнаестог века доспела и у обновљени оптински манастир, старац амвросије је био ревносан молитвеник о томе сведочи и старац тадеј витовнич- ки истичући да је имао и дар непрестане исусове молитве такође, као послушник у манастиру миљково, он је имао прили- ку да се боље упозна са старцем амвро- сијем и о њему остави речи: „код оца архимандрита
МЕТА инфо: Р:14134 К:160339 Д:89
| Свеска 319 |
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
... пресвете богородице у манастиру миљково 1926 године: свети јован шангајски на дан свога монашког пострига; у средини је митрополит антоније храповицки, до њега архимандрит амвросије манастир миљково архимандрит амвросије преподобниамвросијенови–миљ- ковскијерођен1894гуселуговоровоу саранскојгубернији,одоцасвештеника зиновакургановаимајкељубовна крштењуједобиоимевладимирпосле стеченогвисокогбогословскогобразо- вања,одлазинастудијефилософијеи историјеуваршависусретсапротоје- рејемконстантиномкорониномјеимао великизначајзањеговдуховниразвој учествујекаодобровољацупрвомсвет- скомрату,апотомиуфебруарској револуцијинастранимонархистау оптинскомскитујебиоискушеник,а ондауполтавикодепископатеофана послекраткогборавкауцариграду долазиусрбијупролазикрознеколико манастирауманастирупетковиције замонашен1923гистегодинејеруко- положензајерођаконаијеромонаха једновремејебиоигуманманастира године1926прелазиуманастирмиљ- ковоовдејекаоигуманорганизовао манастирскиживотбројногбратства архимандритскимчиномјеодликован 1931годинепоследужегболовањасе упокојиоугосподу1933годинесахра- њенјекодманастирамиљково старац сејао подвиге љубави преко путе- ва и ораница смрти који су тло земље србије узоравали током првог светског рата и који ће поново преко ње прелази- ти током другог светског рата и периода безбожне власти која је уследила као да је наслућивао вихор бесова који су преко његове родне русије јуришали ка србији ношени на крилима злослутне идеологије човекобоштва зато је старац добро кори- стио време пред долазећим злим данима око себе је сакупио бројно братство, које су чинили избегли руси и домаћи срби по речима његовог животописца, највише се радовао узрастању манастир- ске братије у међусобној љубави колико му је било стало до тог узрастања види се по опису живота у манастиру и владају- ћег типика богослужење је било центар манастирског живота поштован је цело- купан дневни круг богослужења, са сва- кодневним савршавањем свете литурги- је појало се за обе певнице, наизменично византијским и српским напевом старац је често богослужио и проповедао (најче- шће о неосуђивању и љубави) понекада би водио певницу или вршио службу црквеног канонарха неки од монаха који су дошли из валаамског манастира су поучавали српске монахе у иконопису, а старац се бавио и преводом дела светих отаца у трпезарији су читана житија светих и старечник старац је одржавао братске односе и са митрополитом анто- нијем (храповицким), епископом теофа- ном полтавским и јеромонахом јованом (максимовићем), потоњим светим јова- ном шангајским ипак, оно о чему је водио највише рачуна јесте активан литургијски живот братије често их је подстицао на приступање светом приче- шћу у случајевима када се неко изгова- рао да је недостојан, он га је поучавао да приступи говорећи: „о, господе, како сам недостојан“ утемељен на исихастичкој традицији свете горе која је преко све- тог пајсија величковског и његових уче- ника крајем осамнаестог века доспела и у обновљени оптински манастир, старац амвросије је био ревносан молитвеник о томе сведочи и старац тадеј витовнич- ки истичући да је имао и дар непрестане исусове молитве такође, као послушник у манастиру миљково, он је имао прили- ку да се боље упозна са старцем амвро- сијем и о њему остави речи: „код оца архимандрита амвросија видео сам да је он од својих стараца правилно схватио да господ тражи од нас да се претворимо у љубав код њега је владала таква љубав“ (из: мир и радост у духу светоме) бла- годатни утицај старца амвросија у живо- ту старца тадеја је несумњив о томе све- дочи и он сам, али и његове забележене поуке кроз њихово ишчитавање и ана- лизу може се сагледати утицај духовне традиције оптинског манастира зани- мљиво да је и позната поука старца тадеја о смирењу и спокојним мислима инди- ректан утицај овог манастира, између осталог, и преко достојевског и речи из његовог познатог говора о пушкину: „смири се, горди човече“ ове речи је старац тадеј волео да цитира вратимо се нашем наслову изгледа да он није баш најприкладнији разлог за то је што су путеви љубави много простра- нији од смера оптина – миљково као што свети григорије нисијски рече да су хиљаде путева смрти, толико и више су бројни путеви љубави тајна љубави превазилази границе света и светова, јер је њен носилац богочовек исус христос ипак, у овом тексту смо одлучили да се ограничимо: то је наша људска позиција пред неизмерном тајном бога или, како то митрополит пергамски јован зизјулас рече: стварност оваплоћеног бога нам омогућава да лично постојање доживља- вамо као „способност у неспособности“ (у делу: о људској способности и неспо- собности) отачник разговорисаоцимагригоријатске келијејосифовацаукареји –коликодугостенасветојгори,оче василије? –четрдесетпет,четрдесетшестгодина –далистеупозналинекебожјељудето- комгодинакојестепровелиовде? –удостојиланасјепресветадаупозна- модоставрлинскебраће,монахеилаике –можетелинамнештоиспричатио њима? –покушаћудасеприсетимнекихдога- ђаја,иакојепрошлодоставременаодтада омаксимиогенадијеивиронци, огеоргијеиопахомијеизкелије свгеоргијапредставитеља овоштоћуиспричати,догодилосепре двадесетгодина дошаоједанмонахизманастираиви- рон,огенадије,дазатражиблагословод могстарца,ојосифа,памурече:„могули даповедемоцавасилијадапођемозаједно дапосетимостарцагеоргијаизкелијесв георгијапредставитеља?“већсамједан- пут,заједносаоцемгенадијем, ишаокодоцагеоргијатада намјеиспричаокакојење- говстарацњемурекаојош пречетрдесетгодина:„чим, детемоје,навршишосам- десетугодину,тадћешсе упокојитинираније, никасније“отац георгијејебио изсуфлијаи дугојевећжи- веоукелијисв георгијапред- „врлинскиљудинашег временасасветегоре“ насветојгорисеиуданашњевремемогусрестистарципопут онихизжитијасветих,„земаљскианђели“и„небескиљуди“, првинецарствабожијег старечник превод са јелинског: миланав учићевић ставитеља његов старац се звао евлогије, и са њим је био и његов сабрат пахомије те је године, како смо израчунали, напунио осам- десет година дошао је, дакле, отац генадије из манастира ивирон – био је јун месец – и рекао мом старцу: „благослови да идемо да видимо последњи пут оца георгија јер, по ономе што нам је казао, ове године ће се упокојити“ отац генадије је био монах манастира ивирон био је зубар мој старац му је по- могао када је долазио да постане монах, чудесно је то било догодило се да путују заједно од солуна за уранополис и свету гору отац генадије је молио пресвету бого- родицу јер је имао проблем: „пресвета, сад, пошто ћу ући у аутобус да путујем за свету гору, молим те, нек се нађе неки старац, не- ки светогорац да седнем поред њега“ кад је ушао, погледао је карту и број, и видео да је његово седиште поред једног старца, а то је био старац јосиф, наш старац заједно су пу- товали до кареје, и током пута разговарали тако су започели своје пријатељство које је трајало до краја њихових живота дакле, мој старац га је одвео код старца максима у ма- настир ивирон тамо је постао послушник оца максима коме је педесет година било послушање да брине о икони богородице вратарице (портаитиса) овде ћу направити једну дигресију – отац максим, не знам да ли га познајете, сваке вечери је ишао и палио кандило на једном светом месту које припада манастиру иви- рон, које се зове флури јер је на том месту пресвета богородица дала неком сиромаху – познато је ово чудо – један дукат (флури на грчком значи дукат, прим прев) једно вече чује отац максим неки глас који каже: „старче максиме, сагради ми овде једну цркву“ старац максим мисли: „ово је иску- шење“ није обраћао пажњу прекрстио се одмах затим, поново иста реченица: „стар- че максиме, желим да ми саградиш овде једну цркву“ „ма, “ каже „ко би могао бити? ово је неко искушење“ прекрстио се а за- старечник тим и трећи пут: „старче максиме, хоћу јед- ну цркву да ми саградиш овде“ „не могу, не- мам могућности“, одговара старац максим „ја ћу ти помоћи“, каже му тамо је био један малени проскинитари – као оне црквице које стављају покрај пута – и свако после- подне ишао је горе после вечерње, и палио кандило постојало је тамо и једно велико дрво под којим је сиромах седео и плакао од глади од тог тренутка, старац максим је осетио велику радост и душевну снагу, и почео сам да прикупља материјал у околини, довлачећи, како нам је сам јадничак причао, на рамену камење, шљунак и цемент тако је саградио ово што све до данас постоји, и живописао изнутра ту је проживео послед- њих седам година свога живота упокојио се, наравно, у манастиру овај отац генадије о коме вам причам, био је послушник старца максима долази, дакле, отац генадије код мог стар- ца и каже: „старче јосифе, дај ми оца васи- лија да не идем сам, боље је у друштву, да видимо оца георгија, јер нам рече да ће се ове године упокојити“ „поведи га“, каже му старац на путу, док смо ишли према келији све- тог георгија представитеља, каже ми отац генадије: „оче василије, ти си дуже овде, а ја имам једну снажну жељу да нађемо неког дуборесца да ми направи срце од дрвета, а ја ћу унутра да направим пресвету од злата, по шеми да излијем богородицу од злата, и да је ставимо у срце желео бих да срце има и руже“, рекао ми је а ја му кажем: „то је доста лако“ тада је било пуно дуборезаца „рећи ћемо неком дуборесцу да ти направи једно срце ништа то није лако је то немој бринути“ он ми каже: „знаш, оче василије, пресвету носим у срцу“ а заиста ју је во- лео, много је волео пресвету богородицу отац генадије у том тренутку, док смо о томе разговарали, са супротне стране пута, наиђе један старац, висок, са дугом, белом брадом направили смо метанију пољубили му руку оцу генадију, који му је други по- љубио руку, дао је једну марамицу говорећи: „оче генадије, ово је за тебе“ позвао га је по имену ја га гледам и кажем му: „знаш ли ти овог старца?“ „не“, каже ми „а ти? дуго си већ овде, а ја сам нов монах“ „не“, одго- ворим „и ја га први пут видим“ погледамо иза, да видимо старца нестао је са пута „е!“, кажем, „отишао је негде у шуму да ви- димо шта ти је дао мени није дао ништа“, пожалио сам се отвара марамицу и видимо једно срце са пресветом од злата унутра, на- равно, богородицом вратарицом не са би- ло којом богородицом, већ са вратарицом тада сам ја посумњао, па му кажем: „већ си се састао са старцем, а са мном збијаш шале толико време говорећи ми да нађемо неког дуборесца да ти направи срце“ „не“, каже „нити га познајем, нити сам га икад видео“ али позвао га је по имену, онога тренутка када је размишљао о срцу ово срце увек је имао са собом када се отац генадије упоко- јио – има три године сад – његов послушник га је оставио, и сахранили смо га заједно са срцем сада, ипак, размишљам како је др- во могло да иструли, али метал, злато ако отворимо гроб за 3 или 7 година – када ће- мо га отворити не знам – могуће је да ћемо наћи ову богородичицу није требало да је стави у гроб, али, нажалост, ставио је наставак у следећем броју извор: wwwpigizoisnet „пресвета, сад, пошто ћу ући у аутобус да путујем засвету гору, молим те, нек се нађе неки старац, некисветогорац да сед
... пресвете богородице у манастиру миљково 1926 године: свети јован шангајски на дан свога монашког пострига; у средини је митрополит антоније храповицки, до њега архимандрит амвросије манастир миљково архимандрит амвросије преподобниамвросијенови–миљ- ковскијерођен1894гуселуговоровоу саранскојгубернији,одоцасвештеника зиновакургановаимајкељубовна крштењуједобиоимевладимирпосле стеченогвисокогбогословскогобразо- вања,одлазинастудијефилософијеи историјеуваршависусретсапротоје- рејемконстантиномкорониномјеимао великизначајзањеговдуховниразвој учествујекаодобровољацупрвомсвет- скомрату,апотомиуфебруарској револуцијинастранимонархистау оптинскомскитујебиоискушеник,а ондауполтавикодепископатеофана послекраткогборавкауцариграду долазиусрбијупролазикрознеколико манастирауманастирупетковиције замонашен1923гистегодинејеруко- положензајерођаконаијеромонаха једновремејебиоигуманманастира године1926прелазиуманастирмиљ- ковоовдејекаоигуманорганизовао манастирскиживотбројногбратства архимандритскимчиномјеодликован 1931годинепоследужегболовањасе упокојиоугосподу1933годинесахра- њенјекодманастирамиљково старац сејао подвиге љубави преко путе- ва и ораница смрти који су тло земље србије узоравали током првог светског рата и који ће поново преко ње прелази- ти током другог светског рата и периода безбожне власти која је уследила као да је наслућивао вихор бесова који су преко његове родне русије јуришали ка србији ношени на крилима злослутне идеологије човекобоштва зато је старац добро кори- стио време пред долазећим злим данима око себе је сакупио бројно братство, које су чинили избегли руси и домаћи срби по речима његовог животописца, највише се радовао узрастању манастир- ске братије у међусобној љубави колико му је било стало до тог узрастања види се по опису живота у манастиру и владају- ћег типика богослужење је било центар манастирског живота поштован је цело- купан дневни круг богослужења, са сва- кодневним савршавањем свете литурги- је појало се за обе певнице, наизменично византијским и српским напевом старац је често богослужио и проповедао (најче- шће о неосуђивању и љубави) понекада би водио певницу или вршио службу црквеног канонарха неки од монаха који су дошли из валаамског манастира су поучавали српске монахе у иконопису, а старац се бавио и преводом дела светих отаца у трпезарији су читана житија светих и старечник старац је одржавао братске односе и са митрополитом анто- нијем (храповицким), епископом теофа- ном полтавским и јеромонахом јованом (максимовићем), потоњим светим јова- ном шангајским ипак, оно о чему је водио највише рачуна јесте активан литургијски живот братије често их је подстицао на приступање светом приче- шћу у случајевима када се неко изгова- рао да је недостојан, он га је поучавао да приступи говорећи: „о, господе, како сам недостојан“ утемељен на исихастичкој традицији свете горе која је преко све- тог пајсија величковског и његових уче- ника крајем осамнаестог века доспела и у обновљени оптински манастир, старац амвросије је био ревносан молитвеник о томе сведочи и старац тадеј витовнич- ки истичући да је имао и дар непрестане исусове молитве такође, као послушник у манастиру миљково, он је имао прили- ку да се боље упозна са старцем амвро- сијем и о њему остави речи: „код оца архимандрита амвросија видео сам да је он од својих стараца правилно схватио да господ тражи од нас да се претворимо у љубав код њега је владала таква љубав“ (из: мир и радост у духу светоме) бла- годатни утицај старца амвросија у живо- ту старца тадеја је несумњив о томе све- дочи и он сам, али и његове забележене поуке кроз њихово ишчитавање и ана- лизу може се сагледати утицај духовне традиције оптинског манастира зани- мљиво да је и позната поука старца тадеја о смирењу и спокојним мислима инди- ректан утицај овог манастира, између осталог, и преко достојевског и речи из његовог познатог говора о пушкину: „смири се, горди човече“ ове речи је старац тадеј волео да цитира вратимо се нашем наслову изгледа да он није баш најприкладнији разлог за то је што су путеви љубави много простра- нији од смера оптина – миљково као што свети григорије нисијски рече да су хиљаде путева смрти, толико и више су бројни путеви љубави тајна љубави превазилази границе света и светова, јер је њен носилац богочовек исус христос ипак, у овом тексту смо одлучили да се ограничимо: то је наша људска позиција пред неизмерном тајном бога или, како то митрополит пергамски јован зизјулас рече: стварност оваплоћеног бога нам омогућава да лично постојање доживља- вамо као „способност у неспособности“ (у делу: о људској способности и неспо- собности) отачник разговорисаоцимагригоријатске келијејосифовацаукареји –коликодугостенасветојгори,оче василије? –четрдесетпет,четрдесетшестгодина –далистеупозналинекебожјељудето- комгодинакојестепровелиовде? –удостојиланасјепресветадаупозна- модоставрлинскебраће,монахеилаике –можетелинамнештоиспричатио њима? –покушаћудасеприсетимнекихдога- ђаја,иакојепрошлодоставременаодтада омаксимиогенадијеивиронци, огеоргијеиопахомијеизкелије свгеоргијапредставитеља овоштоћуиспричати,догодилосепре двадесетгодина дошаоједанмонахизманастираиви- рон,огенадије,дазатражиблагословод могстарца,ојосифа,памурече:„могули даповедемоцавасилијадапођемозаједно дапосетимостарцагеоргијаизкелијесв георгијапредставитеља?“већсамједан- пут,заједносаоцемгенадијем, ишаокодоцагеоргијатада намјеиспричаокакојење- говстарацњемурекаојош пречетрдесетгодина:„чим, детемоје,навршишосам- десетугодину,тадћешсе упокојитинираније, никасније“отац георгијејебио изсуфлијаи дугојевећжи- веоукелијисв георгијапред- „врлинскиљудинашег временасасветегоре“ насветојгорисеиуданашњевремемогусрестистарципопут онихизжитијасветих,„земаљскианђели“и„небескиљуди“, првинецарствабожијег старечник превод са јелинског: миланав учићевић ставитеља његов старац се звао евлогије, и са њим је био и његов сабрат пахомије те је године, како смо израчунали, напунио осам- десет година дошао је, дакле, отац генадије из манастира ивирон – био је јун месец – и рекао мом старцу: „благослови да идемо да видимо последњи пут оца георгија јер, по ономе што нам је казао, ове године ће се упокојити“ отац генадије је био монах манастира ивирон био је зубар мој старац му је по- могао када је долазио да постане монах, чудесно је то било догодило се да путују заједно од солуна за уранополис и свету гору отац генадије је молио пресвету бого- родицу јер је имао проблем: „пресвета, сад, пошто ћу ући у аутобус да путујем за свету гору, молим те, нек се нађе неки старац, не- ки светогорац да седнем поред њега“ кад је ушао, погледао је карту и број, и видео да је његово седиште поред једног старца, а то је био старац јосиф, наш старац заједно су пу- товали до кареје, и током пута разговарали тако су започели своје пријатељство које је трајало до краја њихових живота дакле, мој старац га је одвео код старца максима у ма- настир ивирон тамо је постао послушник оца максима коме је педесет година било послушање да брине о икони богородице вратарице (портаитиса) овде ћу направити једну дигресију – отац максим, не знам да ли га познајете, сваке вечери је ишао и палио кандило на једном светом месту које припада манастиру иви- рон, које се зове флури јер је на том месту пресвета богородица дала неком сиромаху – познато је ово чудо – један дукат (флури на грчком значи дукат, прим прев) једно вече чује отац максим неки глас који каже: „старче максиме, сагради ми овде једну цркву“ старац максим мисли: „ово је иску- шење“ није обраћао пажњу прекрстио се одмах затим, поново иста реченица: „стар- че максиме, желим да ми саградиш овде једну цркву“ „ма, “ каже „ко би могао бити? ово је неко искушење“ прекрстио се а за- старечник тим и трећи пут: „старче максиме, хоћу јед- ну цркву да ми саградиш овде“ „не могу, не- мам могућности“, одговара старац максим „ја ћу ти помоћи“, каже му тамо је био један малени проскинитари – као оне црквице које стављају покрај пута – и свако после- подне ишао је горе после вечерње, и палио кандило постојало је тамо и једно велико дрво под којим је сиромах седео и плакао од глади од тог тренутка, старац максим је осетио велику радост и душевну снагу, и почео сам да прикупља материјал у околини, довлачећи, како нам је сам јадничак причао, на рамену камење, шљунак и цемент тако је саградио ово што све до данас постоји, и живописао изнутра ту је проживео послед- њих седам година свога живота упокојио се, наравно, у манастиру овај отац генадије о коме вам причам, био је послушник старца максима долази, дакле, отац генадије код мог стар- ца и каже: „старче јосифе, дај ми оца васи- лија да не идем сам, боље је у друштву, да видимо оца георгија, јер нам рече да ће се ове године упокојити“ „поведи га“, каже му старац на путу, док смо ишли према келији све- тог георгија представитеља, каже ми отац генадије: „оче василије, ти си дуже овде, а ја имам једну снажну жељу да нађемо неког дуборесца да ми направи срце од дрвета, а ја ћу унутра да направим пресвету од злата, по шеми да излијем богородицу од злата, и да је ставимо у срце желео бих да срце има и руже“, рекао ми је а ја му кажем: „то је доста лако“ тада је било пуно дуборезаца „рећи ћемо неком дуборесцу да ти направи једно срце ништа то није лако је то немој бринути“ он ми каже: „знаш, оче василије, пресвету носим у срцу“ а заиста ју је во- лео, много је волео пресвету богородицу отац генадије у том тренутку, док смо о томе разговарали, са супротне стране пута, наиђе један старац, висок, са дугом, белом брадом направили смо метанију пољубили му руку оцу генадију, који му је други по- љубио руку, дао је једну марамицу говорећи: „оче генадије, ово је за тебе“ позвао га је по имену ја га гледам и кажем му: „знаш ли ти овог старца?“ „не“, каже ми „а ти? дуго си већ овде, а ја сам нов монах“ „не“, одго- ворим „и ја га први пут видим“ погледамо иза, да видимо старца нестао је са пута „е!“, кажем, „отишао је негде у шуму да ви- димо шта ти је дао мени није дао ништа“, пожалио сам се отвара марамицу и видимо једно срце са пресветом од злата унутра, на- равно, богородицом вратарицом не са би- ло којом богородицом, већ са вратарицом тада сам ја посумњао, па му кажем: „већ си се састао са старцем, а са мном збијаш шале толико време говорећи ми да нађемо неког дуборесца да ти направи срце“ „не“, каже „нити га познајем, нити сам га икад видео“ али позвао га је по имену, онога тренутка када је размишљао о срцу ово срце увек је имао са собом када се отац генадије упоко- јио – има три године сад – његов послушник га је оставио, и сахранили смо га заједно са срцем сада, ипак, размишљам како је др- во могло да иструли, али метал, злато ако отворимо гроб за 3 или 7 година – када ће- мо га отворити не знам – могуће је да ћемо наћи ову богородичицу није требало да је стави у гроб, али, нажалост, ставио је наставак у следећем броју извор: wwwpigizoisnet „пресвета, сад, пошто ћу ући у аутобус да путујем засвету гору, молим те, нек се нађе неки старац, некисветогорац да сед
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
... Фотографија на насловној страни корице: Αрхимандрит Василије Гондикакис, игуман Манастира Ивирона фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани Епископ нишки Јован Пурић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Архимандрит Методије Марковић, игуман Манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Светог Николаја у Земуну фото: ђакон Драган С Танасијевић Мај / јун 2011 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR Реч уредника Харизма духовног руковођења 2 Отачник Путеви Љубави од Оптине ка Миљкову 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 10 Хришћанство и антички свет Божанствена хармонија друштвеног живота код пчела 15 Света Земља Арапски период у историји Свете Земље 18 Покрет ка Истини – за једну онтолошку етику (II) 20 Тема броја Три нивоа духовног руковођења 25 Духовно руковођење 27 Увек искрено, посебно кад је најтеже 30 Улога парохијског свештеника као духовника 34 Духовно очинство у светлу православног предања 36 Интернет, духовници и интернет–духовници 40 Улога духовника у животу једног информатичара 42 Једна прича за размишљање 44 Црквени живот Четири типа верника у нашој црквеној реалности 48 Земља живих Дневник 51 Песнички станује човек Пажња 53 Катихеза Значај веронауке 54 Размишљања у тишини Врућ и жесток 57 Жена у Цркви Жена обучена у Сунце 59 Храмови Обнова Храма Св Николаја у Земуну 62 Из другачијег угла Ко од људи зна шта је у човеку? 64 Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем (1Кор 4, 15) Од избора духовника зависи много тога у животу једног хришћанина, посебно у погледу подвижничке праксе и доживљаја Цркве Шта уоп- ште подразумевамо када кажемо реч „духовник“ односно „духовни отац“? Иако тајне Цркве тешко можемо строго дефинисати – будући да то подразумева постављање ограничења, а светотајин- ски живот је управо суштинско нади- лажење ограничености – ипак је могуће исцртати кључне контуре У том сми- слу, главна карактеристика духовника је харизма духовног руковођења, која је благодатни дар Духа Светога Узевши претходно речено у обзир, поставља се питање да ли је сваки свеште- нослужитељ у исто време и духовник? Несумњиво је да свештеник (независно од свог начина живота) има благодат да савршава Свете Тајне Цркве: то је харизма која му је дата самим чином рукоположе- ња Ипак, не може се рећи да је сваки све- штенослужитељ и духовник, с обзиром да та улога захтева искуство духовног лече- ња – и то прво себе самога, кроз дугого- дишњи подвиг очишћења од страсти То је посебно важно код младих свештено- служитеља, где по природи ствари није било довољно времена за стицање духов- ног опита: мада се искуство у духовном животу мери степеном богопознања, а не годинама живота, ипак је најсигурније да 2 3/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
... Фотографија на насловној страни корице: Αрхимандрит Василије Гондикакис, игуман Манастира Ивирона фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани Епископ нишки Јован Пурић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Архимандрит Методије Марковић, игуман Манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Светог Николаја у Земуну фото: ђакон Драган С Танасијевић Мај / јун 2011 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR Реч уредника Харизма духовног руковођења 2 Отачник Путеви Љубави од Оптине ка Миљкову 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 10 Хришћанство и антички свет Божанствена хармонија друштвеног живота код пчела 15 Света Земља Арапски период у историји Свете Земље 18 Покрет ка Истини – за једну онтолошку етику (II) 20 Тема броја Три нивоа духовног руковођења 25 Духовно руковођење 27 Увек искрено, посебно кад је најтеже 30 Улога парохијског свештеника као духовника 34 Духовно очинство у светлу православног предања 36 Интернет, духовници и интернет–духовници 40 Улога духовника у животу једног информатичара 42 Једна прича за размишљање 44 Црквени живот Четири типа верника у нашој црквеној реалности 48 Земља живих Дневник 51 Песнички станује човек Пажња 53 Катихеза Значај веронауке 54 Размишљања у тишини Врућ и жесток 57 Жена у Цркви Жена обучена у Сунце 59 Храмови Обнова Храма Св Николаја у Земуну 62 Из другачијег угла Ко од људи зна шта је у човеку? 64 Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем (1Кор 4, 15) Од избора духовника зависи много тога у животу једног хришћанина, посебно у погледу подвижничке праксе и доживљаја Цркве Шта уоп- ште подразумевамо када кажемо реч „духовник“ односно „духовни отац“? Иако тајне Цркве тешко можемо строго дефинисати – будући да то подразумева постављање ограничења, а светотајин- ски живот је управо суштинско нади- лажење ограничености – ипак је могуће исцртати кључне контуре У том сми- слу, главна карактеристика духовника је харизма духовног руковођења, која је благодатни дар Духа Светога Узевши претходно речено у обзир, поставља се питање да ли је сваки свеште- нослужитељ у исто време и духовник? Несумњиво је да свештеник (независно од свог начина живота) има благодат да савршава Свете Тајне Цркве: то је харизма која му је дата самим чином рукоположе- ња Ипак, не може се рећи да је сваки све- штенослужитељ и духовник, с обзиром да та улога захтева искуство духовног лече- ња – и то прво себе самога, кроз дугого- дишњи подвиг очишћења од страсти То је посебно важно код младих свештено- служитеља, где по природи ствари није било довољно времена за стицање духов- ног опита: мада се искуство у духовном животу мери степеном богопознања, а не годинама живота, ипак је најсигурније да 2 3/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
Одреднице:
1. 18982 / ...амвро- сијем и о њему остави речи: „код оца архимандрита АМВРОСИЈА видео сам да је он од својих стараца правилно схватио да господ тражи од нас да се претворимо у љубав код њега је вла...
1. 18982 / ...амвро- сијем и о њему остави речи: „код оца архимандрита АМВРОСИЈА видео сам да је он од својих стараца правилно схватио да господ тражи од нас да се претворимо у љубав код њега је вла...
3
Свеска: 328 | Свето писмо
...богонадахнутим речима с тим у вези, чувена је мисао светогАМВРОСИЈА,📌 ,
епископа медиоланског (миланског) из 4
века, да се поред литургијског причешћи-
вања ми причешћујемо и читањем речи
божије јер, как
...богонадахнутим речима с тим у вези, чувена је мисао светог
МЕТА инфо: Р:18744 К:148479 Д:82
| Свеска 328 |
Свеска: 328 | Свето писмо
... животу његово свакодневно читање требало би да је пракса не само за свештенослужитеље (којима је то и оба- веза, што се види у тексту чина рукопро- извођења за чтеца), већ и за верни народ божији оци цркве су стално истицали ту потребу хришћанске душе да се редовно нахрани богонадахнутим речима с тим у вези, чувена је мисао светог амвросија, епископа медиоланског (миланског) из 4 века, да се поред литургијског причешћи- вања ми причешћујемо и читањем речи божије јер, како светитељ дивно закључу- је, свето писмо је пасхално јагње печено на финој ватри духа светога а поред чи- тања пажњу је потребно поклонити и ту- мачењу текста, да не бисмо залутали у воде свето писмо у животу цркве новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 3 реч пастир штампа: штампарија српске православне цркве cip – каталогизација у публикацији народна библиотека србије, београд 271222(49711) issn 0555–0122 контакт: редакција: +381 11 3025 116 маркетинг: +381 11 3025 116 претплата: +381 11 3025 113, e-mail: pretplata@spcrs факс: +381 11 3285 519 e-mail: misionar@spcrs хетеродоксије – ту су нам оци цркве тако- ђе најпоузданији путовођи гледано у ширем смислу, свето писмо у православној цркви има далеко већи зна- чај од индивидуалне побожности и рада на личном просвећењу, мада неки сматрају да оно међу православнима нема положај који заслужује на такве приговоре један савремени теолог је врло домишљато од- говорио да је најсветије место православ- ног храма олтар, најсветије место олтара часна трпеза, а да на централном месту часне трпезе стално стоји свето писмо зар може бити достојнијег положаја за ову књигу над књигама? но физички положај светог писма у православном храму није одговор само на површне протестантске приговоре, већ указује и на нешто дубље, а то је да се библија ван литургијског жи- вота и контекста не може разумети, бар не у потпуности сва историјска, лин- гвистичка, археолошка и остала научна испитивања библијског текста су свакако потребна, али она су помоћног карактера суштинско „испитивање“ смисла и значе- ња речи божије извире из богослужбеног живота цркве надахнуте духом светим којим она живи и дише другим речима речено, из научних библијских студија добијамо корисне податке, док из њего- вог црквеног, литургијског, светоотачког тумачења бивамо уведени у потпуно нову духовну реалност важно је присетити се историјске чиње- нице да је свето писмо новог завета на- стајало у периоду од неколико деценија по христовом васкрсењу то нам говори да је црква постојала и пре књига новог за- вета које су апостоли по надахнућу духа светог изнели као писано сведочанство о христу шта је онда био основ вере цркве у тих првих неколико деценија? свакако, оно што називамо усменим светим пре- дањем, које је до данас сачувано и остало равночасно са светим писмом у животу православне цркве ова историјска чи- њеница је један од главних разлога због које многи посвећени протестанти пре- лазе у православље: протестантизам на- глашава темељни положај светог писма за живот цркве, али му недостаје и исто- ријски темељни положај цркве и њеног предања за свето писмо без ове узајам- не везе светог писма и светог предања одлазак у воде крајњег текстуалног кри- тицизма је неизбежан, а то је само корак ка релативизму у питањима вере, толико присутном на поднебљу где је принцип sola scriptura (само свето писмо) угаони камен богословља свето писмо, дакле, треба схватати нео- двојиво од живота цркве то је прави пут ка истинском просвећењу, у богослужбеној заједници цркве, а не у сопственој самодо- вољности то је пут који нам даје истински укус пасхалног јагњета преточеног у речи о коме говори светитељ медиолански с љубављу у христу господу, презвитер оливер суботић свето писмо у животу цркве реч уредника 4 l православни мисионар l 6/2012 стареч ник они који су били напреднији на христовом путу били су свесни старчевих великих
... животу његово свакодневно читање требало би да је пракса не само за свештенослужитеље (којима је то и оба- веза, што се види у тексту чина рукопро- извођења за чтеца), већ и за верни народ божији оци цркве су стално истицали ту потребу хришћанске душе да се редовно нахрани богонадахнутим речима с тим у вези, чувена је мисао светог амвросија, епископа медиоланског (миланског) из 4 века, да се поред литургијског причешћи- вања ми причешћујемо и читањем речи божије јер, како светитељ дивно закључу- је, свето писмо је пасхално јагње печено на финој ватри духа светога а поред чи- тања пажњу је потребно поклонити и ту- мачењу текста, да не бисмо залутали у воде свето писмо у животу цркве новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 3 реч пастир штампа: штампарија српске православне цркве cip – каталогизација у публикацији народна библиотека србије, београд 271222(49711) issn 0555–0122 контакт: редакција: +381 11 3025 116 маркетинг: +381 11 3025 116 претплата: +381 11 3025 113, e-mail: pretplata@spcrs факс: +381 11 3285 519 e-mail: misionar@spcrs хетеродоксије – ту су нам оци цркве тако- ђе најпоузданији путовођи гледано у ширем смислу, свето писмо у православној цркви има далеко већи зна- чај од индивидуалне побожности и рада на личном просвећењу, мада неки сматрају да оно међу православнима нема положај који заслужује на такве приговоре један савремени теолог је врло домишљато од- говорио да је најсветије место православ- ног храма олтар, најсветије место олтара часна трпеза, а да на централном месту часне трпезе стално стоји свето писмо зар може бити достојнијег положаја за ову књигу над књигама? но физички положај светог писма у православном храму није одговор само на површне протестантске приговоре, већ указује и на нешто дубље, а то је да се библија ван литургијског жи- вота и контекста не може разумети, бар не у потпуности сва историјска, лин- гвистичка, археолошка и остала научна испитивања библијског текста су свакако потребна, али она су помоћног карактера суштинско „испитивање“ смисла и значе- ња речи божије извире из богослужбеног живота цркве надахнуте духом светим којим она живи и дише другим речима речено, из научних библијских студија добијамо корисне податке, док из њего- вог црквеног, литургијског, светоотачког тумачења бивамо уведени у потпуно нову духовну реалност важно је присетити се историјске чиње- нице да је свето писмо новог завета на- стајало у периоду од неколико деценија по христовом васкрсењу то нам говори да је црква постојала и пре књига новог за- вета које су апостоли по надахнућу духа светог изнели као писано сведочанство о христу шта је онда био основ вере цркве у тих првих неколико деценија? свакако, оно што називамо усменим светим пре- дањем, које је до данас сачувано и остало равночасно са светим писмом у животу православне цркве ова историјска чи- њеница је један од главних разлога због које многи посвећени протестанти пре- лазе у православље: протестантизам на- глашава темељни положај светог писма за живот цркве, али му недостаје и исто- ријски темељни положај цркве и њеног предања за свето писмо без ове узајам- не везе светог писма и светог предања одлазак у воде крајњег текстуалног кри- тицизма је неизбежан, а то је само корак ка релативизму у питањима вере, толико присутном на поднебљу где је принцип sola scriptura (само свето писмо) угаони камен богословља свето писмо, дакле, треба схватати нео- двојиво од живота цркве то је прави пут ка истинском просвећењу, у богослужбеној заједници цркве, а не у сопственој самодо- вољности то је пут који нам даје истински укус пасхалног јагњета преточеног у речи о коме говори светитељ медиолански с љубављу у христу господу, презвитер оливер суботић свето писмо у животу цркве реч уредника 4 l православни мисионар l 6/2012 стареч ник они који су били напреднији на христовом путу били су свесни старчевих великих
Свеска: 328 | Свето писмо
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем“ (1Кор 4, 15) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Хоћу пак да знате, браћо, да је оно што се збило са мном само допринело напретку јеванђеља Тако да сав царски суд и сви остали знају да сам у оковима за Христа“ (Флп 1, 12–13) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Пролог Јеванђеља по Јовану, Милешевско јеванђеље, 15 век фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Св Апостола и Јеванђелисте Луке на Кошутњаку фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI m свеска 328, новембар / децембар 2012 isionar Реч уредника Свето Писмо у животу Цркве 2 Старечник „Мањи“ дарови старца Пајсија 4 Светачник Кратак осврт на питање права жена у духу светоотачке традиције 7 Александар Шморел – пример отпора 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свеши Јован Злашоусши: Беседа на 119 псалам 13 Хришћанска етика Господе, немам човека 20 За живот света 25 Тема броја Књига са седам печата 29 Књига љубави 32 Свето Писмо у Православној Цркви 36 Свето Писмо – књига Литургије 40 Библијски музеји у свету 46 Многодетне хришћанске породице Породица Милин 48 Повратак у Очев дом Из Русије с љубављу 58 Хришћанство и савремени свет Како је Деда Мраз заменио Светог Николу 61 стране 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 6/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР : Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем“ (1Кор 4, 15) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Хоћу пак да знате, браћо, да је оно што се збило са мном само допринело напретку јеванђеља Тако да сав царски суд и сви остали знају да сам у оковима за Христа“ (Флп 1, 12–13) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Пролог Јеванђеља по Јовану, Милешевско јеванђеље, 15 век фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Св Апостола и Јеванђелисте Луке на Кошутњаку фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI m свеска 328, новембар / децембар 2012 isionar Реч уредника Свето Писмо у животу Цркве 2 Старечник „Мањи“ дарови старца Пајсија 4 Светачник Кратак осврт на питање права жена у духу светоотачке традиције 7 Александар Шморел – пример отпора 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свеши Јован Злашоусши: Беседа на 119 псалам 13 Хришћанска етика Господе, немам човека 20 За живот света 25 Тема броја Књига са седам печата 29 Књига љубави 32 Свето Писмо у Православној Цркви 36 Свето Писмо – књига Литургије 40 Библијски музеји у свету 46 Многодетне хришћанске породице Породица Милин 48 Повратак у Очев дом Из Русије с љубављу 58 Хришћанство и савремени свет Како је Деда Мраз заменио Светог Николу 61 стране 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 6/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР : Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
Одреднице:
4
Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
...– како у свету, тако и по манастирима код нас је, у скиту код оАМВРОСИЈА,📌 , био један
инок по имену теодосије који се често
обраћао баћушки једном приђе он
к њему и рече:
„ето баћушка, већ двадесет годи
...– како у свету, тако и по манастирима код нас је, у скиту код о
МЕТА инфо: Р:18289 К:144064 Д:80
| Свеска 332 |
Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
... господа нашег ису- са христа, коме слава и власт у векове векова амин свети оци тумаче свето писмо у јеванђељу постоји записана при- ча о житељима капернаума, где сам господ није хтео чинити чу- деса, изненађен њиховим неверјем не-а верујућих људи има много свуда – како у свету, тако и по манастирима код нас је, у скиту код о амвросија, био један инок по имену теодосије који се често обраћао баћушки једном приђе он к њему и рече: „ето баћушка, већ двадесет година како сам са вама, а никако да смогнем снаге да вам признам о једној помисли која ме мучи“ „о чему је реч“, упита старац? „веома ми је тешко рећи то је мисао усмерена против вас“ „па, шта ти помисао говори? да сам блудник? убица? лопов?“ „не, још горе“ „да, сам подстрекач?“ „не, горе“ „сада признај“, заповеднички рече о амвросије и како би по изречењу о теодосија, замка спаде са његових уста јул/август 2013 11 старечник из поука оптинских стараца када благосиља, свештеник произноси молитву: у име оца и сина и светога духа тада се савршава тајна и благодат светога духа силази на онога ко прима благослов са друге стране када човек произноси било какво одрицање од бога својим устима, благодат одлази од њега, његове мислене силе се мењају и он постаје сасвим другачији преподобни никон оптински превод са руског: вероучитељ ненад јовановић преподобни никон (бељајев) (1888–1931), ученик преподобног варсанауфија оптинског 12 4/2013 „баћушка“ – изговори он – „ја сам чвр- сто хтео да искористим ваше савете, али не верујем да ви имате било какву благо- дат осим дара расуђивања“ „па, ето“ – одговори о амвросије – „и то нешто значи“ прошло је неколико година о амвро- сије се већ био упокојио, а инок теодосије читајући једном пролог са удивљењем је прочитао место у коме се говори о таквом случају једном су се знаменити подвижници, међу њима и преподобни антоније вели- ки сакупили да заједно расуде која је вр- лина најважнија један каже трпљење – но одговорили су му да знају некога ко је је био изузетно трпељив, али је на крају пао и тако редом набрајајући различите вр- лине на послетку су се усагласили да је најважнија врлина духовно расуђивање тада је теодосије схватио да је баћушка ов- ладао непроцењивим духовним даром преп варсануфије оптински преподобни варсануфије оптински (1845–1913) старечник јул/август 2013 13 три су питања о богу три пита- ња, два одговора и једно ћута- ње два знања и једно незнање чудна је наука богословље у њој је не- када незнање веће од знања истина се показује незнајући, као ћутање, а не само као говор и знање која три питања, два знања и једно не- знање чине богословље? ко ће нам бити учитељ? један од тројице светитеља коме је црква доделила име богослов, свети григорије да, само су се тројица удостојила тог имена први је свети апо- стол јован богослов други је свети гри- горије богослов, а трећи свети симеон нови богослов први је живео на самом почетку хри- шћанске ере, био је христов апостол други је живео у четвртом веку, био је епископ града назијанза отуда га зове- мо и свети григорије назијанзин трећи је живео у десетом и једанаестом веку, као византијски монах приступимо богословљу, дакле, од светог григорија „на почетак стављамо оца и сина и светога духа о њима је реч“, вели наш богослов богословље је реч о богу, о светој тројици досезање одговора о овим питањима, богословље, свети григорије пореди са пењањем на гору са улажењем у облаке, по узору на мојсија: „и мојсије уђе усред облака, и попе се на гору“ (изл 24, 18) зашто је „пењање на гору“ метафора за богосло- вље? бог је на гори синају наредио мој- сију да се одвоји од осталог народа и да се попне на врх, где ће се срести са богом користећи ову библијску слику, свети григорије говори о напору богословља: „трчах да бих бога дохватио попех се на гору пробио сам облак, у њему сам се затекао удаљен од твари и тварности“ метафора је јасна као што се мојсије одвојио од народа и пењао на гору не би ли се срео са богом, тако се и свети гри- горије одваја од појмова овога света не би ли докучио бога што се више одвајао то је био ближи врху али, зашто су му сметали твар и твар- ност, појмови о створеним стварима? отуда што је очекивао сусрет са богом, свецем израиљевим qadoš, светац, други и другачији од света, од творевине чији је творац не може се обухватити ниједним појмом људскога ума нијед- ним обликом се не може описати ни- једним искуством објаснити појмови, облици и искуства су појмови, облици и искуства овога, створеног света бог је несместив у њих – јер не припада ство- реном свету, нестворени бог зато свети догматске теме богословље – три питања о богу (ii) александар милојков бога нико није видео никад; јединородни син који је у наручју оца, он га објави (јн 1, 18) 14 4/2013 григорије оставља твар и тварност јер, оно што нам помаже да видимо и схвата- мо свет, исто то нас чини слепим за виђе- ње и познање бога поставши, тако, слеп за творевину свети григорије је прогле- дао ка богу и шта је видео? вели: „мало провиривши не спознах прву и непо- мешану природу, која је само сама себи спознатљива, говорим о тројици видех само окрајке и оно што до нас допире то је, колико знам, величанство у створењи- ма која је бог створио и којима управља“ овде нам наш богослов открива два питања богословља једно знање и једно незнање прво питање богословља је: да ли бог постоји? бог постоји творевина сведочи творца „небеса казују славу божију, и дела руку његових гласи свод небески“ (пс 19, 1) уређеност свеми- ра, постојање јасних природних закона, „фина наштелованост“ свемира (fine-tu- ned universe) сведоче творца могли би- смо рећи да знамо одговор на ово прво питање богословља, а не да само верује- мо јер, заиста много више вере треба да би се прихватио алтернативни одговор о уређености свемира – случајност као узрок свега то је толико невероватно (чак и математички занемарљиво) да је заиста потребна огромна вера да би се случајност прихватила као узрок овог и оваквог света у данашњим космоло- шким промишљањима постоје, званич- но, две теорије које објашњавају антро- пички принцип легитимно је питање: зашто постоји свемир? али, легитимно је питање и: зашто постоји баш на овакав начин? јер, могуће је замислити другачи- је природне законе ипак, они су овакви какви јесу, космос је „наштелован“ како јесте, и баш такви природни закони и баш тако наштелован космос, такви па- раметри, једино омогућавају да наста- не живот да настане човек, са свешћу, умом и разумом да ли је то случајно или са нечијом намером? прва теорија говори да иза свега стоји ум (бог) који је узрок космоса и који је уредитељ па- раметара у њему друга теорија говори о постојању тзв мултиверзума по тој теорији постоји мноштво универзума са различитим параметрима и различи- тим природним законима један од њих је погодан за живот какав познајемо и то је овај наш другим речима, једна од мно- гих опција је добитна за постојање живо- та, то је наш космос и зато постојимо у њему ова теорија искључује, дакле, било какав трансцедентни узрок нашег света, сводећи све на случајност међутим, по- стојање мултиверзума је недоказиво као да смо по овом питању, парадоксално, осуђени да будемо слободни – бог или мултиверзум ипак, чини се да је више вере потребно за прихватање мултивер- зума него за прихватање творца јер, ми имамо овај космос засигурно не мора- мо га замишљати да бисмо установили његове фино наштеловане принципе тај наш космос, доступан нашим чулима, сведочи нам творца ипак, то нам ништа прво питање богословља је: да ли бог постоји? бог постоји творевина сведочи творца друго питање богословља, је питање шта је бог та је природа, вели свети григорије богослов, позната само богу човек не зна ништа о њој догматске теме јул/август 2013 15 више не може рећи о њему без да јесте, да постоји то је прво питање и прво знање богословља свети григорије богослов даље гово- ри да није познао, није видео природу божију то је друго питање богословља, питање шта је бог та је природа, вели светитељ, позната само богу човек не зна ништа о њој управо зато јер је бог светац, qadoš, други и другачији у од- носу на свет не може се предметно по- знати, тако што ћемо испитивати њего- ву суштину и природу таквим методом познајемо природу створеног света то 16 4/2013 су природне науке и њихова методоло- гија бог је, по том питању, недоступан богословље нема одговор на питање шта је бог ипак, ово незнање је учено њега би хришћани морали да буду све- сни, како правог бога не би заменили идолом парадоксално, све док не знају, дотле познају правог бога ако их неко, не дај боже, убеди да су сазнали, онда су заменили бога идолом немогућност познања природе божије битна је и из још једног разлога у питању је однос науке и вере будући да је бог по својој природи и суштини неприступа- чан, наука не може ништа рећи о њему не може га ни доказати ни оповргнути зато је бесмислено доводити у било ка- кав сукоб науку са вером, било да се то чини у теистичке или атеистичке сврхе атеизам одбацује веру управо зато што вери недостаје познање природе бога такво знање би атеисте преобратило у вернике, односно у зналце бога са друге стране, такво знање хришћане би одвоји- ло од бога јер, њихов бог је qadoš, све- тац, неприступачан посматрању, мерењу и познању кроз категорије науке зато, када би наука којим случајем и доказа- ла бога, то не би био библијски бог, бог којег хришћани славе и обожавају оту- да, хришћанско богословље и хришћани морају да чувају своје учено незнање, да не би изгубили познање правога бога и уместо њега пригрлили каквог идола које је треће виђење светог григори- ја? видео је, дакле, да постоји бог за то му је сведок творевина није видео при- роду и суштину божију видео је, каже, „божија леђа“ то је оно што остаје иза бога, односно, како рекосмо, његова творевина али, још нешто су божија леђа: „када сам погледао, једва сам ви- део бога с леђа, али и то скривен сте- ном, богом логосом који се ради нас оваплотио“ опет наш богослов кори- сти метафору скривања мојсија у сте- ни, када је овај тражио да му бог покаже своје лице (изл 33, 21–23) овог пута стена која заклања славу божију, њего- ву божанску природу, јесте оваплоћени логос његова људска природа коју је узео представља „стену“ која заклања његово божанство и то је треће и најважније питање бого- словља питање ко је бог лично познање бога, које доноси сами божански логос, очева реч која је постала тело (јн 1, 14) без њега би богословље било немогуће завршило би се на оном једном питању, постоји ли бог творевина би посведочи- ла да постоји, али човек ништа даље не би могао да каже о њему био би препуштен да га вечно исповеда као непознату, вишу силу или, пак, да измишља лажне богове и идоле, не би ли утолио своју жеђ за по- знањем бога почетак богословља је, се- тимо се речи светог григорија са почет- ка, реч о оцу, сину и светоме духу реч о светој тројици то почетно, утемељујуће знање богословља доноси господ исус христос оваплоћењем сина божијег по- чео је и траје велики час богословља наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији богословље је реч о богу, о светој тројици досезање одговора о овим питањима, богословље, свети григорије пореди са пењањем на гору са улажењем у облаке, по узору на мојсија догматске теме јул/август 2013 17 васкрсење христово као основ и по- четак новога живота, како га ми хришћани доживљавамо и трудимо се да сведочимо својим животима, не по- сматра се тако од стране осталих људи овде ћемо се дотаћи неких погледа и ми- шљења која се могу назрети у различи- тим културним аспектима данашњице кренимо од филма како је филмска индустрија настала у 20 веку и у истом доживела вртоглави успех, није зане- мариво како се у њој приказује човек у својој вечној дилеми живота или потпу- ног одсуства истог након земног бити- сања ако обратимо пажњу на оно што нас овде занима, људи који су завршили свој земаљски живот, ако се и врате међу живе, у филмским екранизацијама се обично приказују као некаква изопаче- на бића, тзв зомбији, вампири, дракуле итд они фактички ходају и попуњавају наш исти животни простор као ходајући лешеви - непомјанули свој живот, ако се то тако може назвати, одржавају тако што живим људима пију крв њихов из- глед је стравичан овим описом смо се подсетили неких општих свима познатих чињеница шта је онда оно што нас зани- ма у овим представама? прво питање је зашто се повратак у живот готово увек приказује у овом облику, као нешто нега- тивно и као нека опасност живима ако се присетимо догађаја из светога писма, и у старом и у новом завету се описују догађаји у којима су пророци (у старом завету илија васкрсава сина удовице код које је становао (1цар 17, 18-24) и хри- стос (у новом завету његово васкрсење и васкрсење сина удовице (лк 7, 11-17) и кћерке јаира старешине (мт 9, 18-26) васкрсавали мртве, а у опису њихових живота након повратка из мртвих не по- мињу се догађаји који би потврдили да су враћени доживели трансформацију у извитоперена бића то су по светоме писму били људи до своје друге кончине достојни људског достојанства са циљем да својим другим животом сведоче и проповедају нови живот који ће започе- ти о христовом другом доласку људи преко слике данас упијају знање о свему и свачему књига је свакако сред- ство које ће увек имати место у обра- зовању и васпитавању данас визуелно књига по свом саставу изгледа другачије него пре тачно је да слика вреди хиљаду речи, и више већина људи данас тешко да би се одлучила да чита литературу у којој нема пуно слика разлог је у медији- ма који све нуде као на тацни не тражећи од човека да сам у својој глави креира и савремени изазови васкрсење у очима савременог човека зашто се повратак у живот готово увек приказује као нешто негативно и као нека опасност живима? љубомир петронијевић 18 4/2013 порука христова односно његова победа смрти је упућена свакоме и свима он је устао као нова и обновљена божија твар способна да победи болест и смрт замисли догађаје, људе и свет тиме се шири опасност некритичког усвајања и прихватања свега и свачега и злата и смећа све је на истој страни листа, па по чему се то они уопште разликују? свесни смо сензационализма којим се жели постићи приказивањем ове врсте филма, као и циљне групе којој је на- мењен, али поред тога питамо се зашто је свако друго приказивање у мањини данашњи човек сигурно није равноду- шан пред питањем смрти она је из угла материјализма коначан крај после којег остаје само сећање на дотичну особу да би неко веровао у васкрсење он припа- да или православној цркви или другим хришћанским заједницама порука хри- стова односно његова победа смрти је упућена свакоме и свима он је устао као нова и обновљена божија твар спо- собна да победи болест и смрт он по свом устајању из гроба није одмах пре- познат баш из разлога што није повезан са пропадљивошћу овога света наука је сада на добром путу, а можда у скоријој будућности открије начин продужетка људског живота да ли са тим иде и жи- вот продужен у вечно постојање? одго- вор за нас верне је прилично јасан не може се ићи у вечност без онога ко у њој пребива и ко је дарује свакоме ко је истински тражи човек је у данашњем времену свако- дневно „бомбардован“ разним информа- цијама помислимо како би и којом брзи- ном у данашње време била пренета вест о смрти пророка који је уморен и поред очитих доказа да није крив за наводне оп- тужбе да ли би то и данас била новост? сведоци смо да међународни судови до- носе ослобађајуће пресуде за уморавање или протеривање хиљада незаштићених (сетимо се само нашег народа из српске крајине) и шта се поводом тога чини вест, односно благовест о христовој по- беди, данас би била једна у мору других - не истих, али многобројних савремени изазови јул/август 2013 19 тема којом се бавимо отвара још нека питања на земљиној кугли данас живи преко 6 милијарди људи питање жи- вотног простора је постало од пресуд- не важности самим тим наметнуло се питање гробаља која су све већа, што је довело до питања кремације, па се све чешће чују предлози да она постане оба- везна за свакога човека не би ли се тако на једном месту и у једној згради у фор- ми праха похранило неколико стотина хиљада људи да ли је то прагматично и ефикасно? из житија светих знамо да су многи мученици спаљивани на ломачама и да је од њих остао само прах, али данас неки то бирају као своје право не обази- рући се довољно на причу о догађају пр- вог дана недеље човеково враћање у прах је по божијем обећању устројено природ- ним процесом (тачније по законима пале природе) свако „убрзање“ тог процеса не показује да је човек добро схватио поруку васкрслог бога добри бог који љуби своја створења спушта се и рукама својим враћа своју децу себи враћа их из смрти у живот и гласно им поручује: смрт је болест која се може прележати! смрт је тама која траје само до појаве вечне светлости! смрт је предворје новог живота! 20 4/2013 тема броја: светородна лоза немањића: историјско сећање и духовне смернице лоза немањића, фреска из манастира дечани, рад из 1346/1347 године јул/август 2013 21 стефан немања: кратак историјски приказ ни у време највеће славе немања није заборављао да се захвали богу, а ни мајци божијој па је подигао чувени манастир богородице евергетиде (доброчинитељке) у студеници житије стефана немање, у мона- штву симеона, родоначелника светородне династије немањи- ћа, богато је важним догађајима честе смене на престолу великих жупана раш- ке оставиле су траг на његово рођење и младост у једном таквом превирању, браћа су протерала завиду, немањиног оца, који је са породицом прешао у су- седну, пријатељску зету, у место рибни-с цу (подгорица) тамо му се родио нај- млађи син немања (око 1113) скривен од прогонитеља, завида је крстио сина у латинској цркви то га је мучило и чим се вратио у рашку, одвео је сина у цркву св апостола петра и павла да га тада- шњи епископ помаже миром „и друго крштење прими“ временом, немањина породица се уздигла, а најстарији син тихомир је постао велики жупан када је доспео до младићког узраста, немања се оженио аном и добио на управу жупе, односно области око топлице, ибра, ра- сине и суве реке приликом проласка кроз србију, ромејски цар манојло i комнин се срео са немањом, похвалио га због врлина, доделио му чин и покло- нио жупу дубочицу – крај око данашњег лесковца (око 1160) као жупан, немања се посветио по- дизању манастира св богородице, који је поверио ани да се о њему брине, а затим градњи манастира светог нико- ле, у којем су археолози открили празан гроб, који никад није био коришћен, па се сматра да се већ тада немања спремао за царство небеско према доментијану, браћа су замерила немањи што је поди- гао више задужбина од њих и на превару су га позвали на саветовање, ухватили и оковали у тамници, немања није губио веру, већ се молио богу и мајци божијој, св николи и св ђорђу, па је на чудесан начин ослобођен окова избио је рат у којем је немања победио поражен, ти- хомир је отишао у ромејско царство, са- др ђорђе вуковић тема броја 22 4/2013 купио војску најамника и кренуо на бра- та немању уочи битке, по немањиној жељи, служена је литургија у звечану те ноћи, једном свештенику се јавио св ђорђе у сну и обећао да ће се борити на немањиној страни сутрадан, немања је победио у боју код пантина, а тихомир је страдао у повлачењу, у реци ситни- ци (1168) уследио је период краткотрај- не мирне владавине, када је немања у знак захвалности за ову победу сазидао храм св ђорђа изненада је отпочео рат са ромејском империјом и цар манојло комнин је повео силну војску на срби- ју (1172) желећи да поштеди земљу и народ, немања се једно вече појавио у царевом логору и добровољно се пре- дао, а цар jе поштедео немању и повео га са собом у цариград тамо је немања доживео разна искушења, али се храбро држао његово држање одушевило је јев- статија, тада предавача на високој школи у цариграду, а потом архијереја солун- ског, који је о немањи имао само речи хвале после неког времена, ромејски цар се измирио са немањом и вратио га на престо великих жупана познато је да је немања сваке године слао поклоне ма- настиру богородице евергетиде у цари- граду у знак захвалности за избављење после смрти цара манојла (1180), из- бијају сукоби и свађе у цариграду око власти, долази до смене династије и чи- тавог низа ратова немања се укључио у многе догађаје свог времена, па је успео да осамостали и прошири своју државу по- ред осталог, „поврати диоклетију и дал- мацију, отачаство и рођење своје, праву дедовину своју“ (стефан првовенчани о свом оцу) свечано је дочекао цара фри- дриха i барбаросу у нишу (1189), скло- пио мир са бугарском династијом асе- новаца и са царем исаком ii анђелом последње војевање је имао са угрима, када су му помогли ромеји (византинци) да одоли непријатељу, а затим да склопи мир (1193) резултате своје владавине, немања је описао у повељи за хиландар: „и обнових своју дедовину и утврдих божјом помоћу“, и обезбедио, „помоћу божјом са свих страна мојој влада- вини мир и тихост“ водио је рачуна о верским питањима и са епископом раш- ким јефтимијем сазвао је сабор против богумила ни у време највеће славе није заборављао да се захвали богу, а ни мај- ци божијој па је подигао чувени мана- стир богородице евергетиде (доброчи- нитељке) у студеници када су немања и супруга ана поже- лели дете, помолили су се богу и завето- вали да ће после његовог рођења живети у уздржању тако је на чудесан начин у бога измољен растко немањић када је растко порастао родитељи су му дали на управу хумску земљу, али је он одбегао у свету гору за њим је послата потера, али је растко успео да се замонаши, под име- ном сава после прве жалости, немања јул/август 2013 23 и ана су ово примили као вољу божију и почели помагати сави на његовом мо- нашком путу када се навршило време сава је позвао оца да се одрекне власти и пође монашким путем и отац је послу- шао најмлађег сина на сабору у расу, немања је пред епископом калиником и окупљеном властелом предао власт средњем сину стефану првовенчаном, а најстаријег вукана заветовао да живи у љубави са братом (1196) тада је рашки епископ калиник постригао немању и ану и дао им имена: симеон и анаста- сија симеон се повукао у студеницу, док се анастасија повукла у богородичин манастир са анастасијом у монахиње је отишла и једна кћерка, под именом јефи- мија, чији су гроб открили у топлици мада стар и при крају живота, си- меон (који је име узео по св симеону богопримцу) кренуо је у свету гору и тако још једном потврдио не само љубав на сабору у расу, немања је пред епископом калиником и окупљеном властелом предао власт средњем сину стефану првовенчаном, а најстаријег вукана заветовао да живи у љубави са братом (1196) тада је рашки епископ калиник постригао немању и ану и дао им имена: симеон и анастасија тема броја манастир студеница, задужбина великог жупана стефана немање из 1190 године 24 4/2013 према сину и према мајци божијој, него и према ромејском царству (византији) са којим је имао неспоразума и ратова симеон се прво подвизавао у ватопеду, где су саградили једну келију крај олта- ра, да би могао да држи молитвено пра- вило када је решено да потраже место за градњу српског манастира, симеон је био слаб па су његов одар носила два коња тако је са одра симеон изабрао погодно место где се налазио запустели манастир хиландар, а сава је измолио све потребне дозволе код светогорских власти и ромејског цара временом, успели су и да прошире имање хиланда- ра, а помагао их је и стефан првовенча- ни, који је тада био велики жупан си- меон је првовенчаном послао крст који је носио око врата, са жељом да, у знаку овог крста, победи све противнике као давид голијата и као константин вели- ки у многим бојевима тешко болестан симеон се упокојио у хиландару, чији је ктитор и обновитељ био он је уснуо на рукама свог сина саве, на рогозини, са богородичином иконом на грудима (13 фебруар 1199 или 1200 године) убрзо се почео јављати сину у сновима и наговештавати му да ће проћи многе земље и градове као св игњатије бого- носац на први годишњи помен, након савине молитве, потекло је миро из ње- гових моштију у међувремену, вукан и стефан првовенчани су заратили око пре
... господа нашег ису- са христа, коме слава и власт у векове векова амин свети оци тумаче свето писмо у јеванђељу постоји записана при- ча о житељима капернаума, где сам господ није хтео чинити чу- деса, изненађен њиховим неверјем не-а верујућих људи има много свуда – како у свету, тако и по манастирима код нас је, у скиту код о амвросија, био један инок по имену теодосије који се често обраћао баћушки једном приђе он к њему и рече: „ето баћушка, већ двадесет година како сам са вама, а никако да смогнем снаге да вам признам о једној помисли која ме мучи“ „о чему је реч“, упита старац? „веома ми је тешко рећи то је мисао усмерена против вас“ „па, шта ти помисао говори? да сам блудник? убица? лопов?“ „не, још горе“ „да, сам подстрекач?“ „не, горе“ „сада признај“, заповеднички рече о амвросије и како би по изречењу о теодосија, замка спаде са његових уста јул/август 2013 11 старечник из поука оптинских стараца када благосиља, свештеник произноси молитву: у име оца и сина и светога духа тада се савршава тајна и благодат светога духа силази на онога ко прима благослов са друге стране када човек произноси било какво одрицање од бога својим устима, благодат одлази од њега, његове мислене силе се мењају и он постаје сасвим другачији преподобни никон оптински превод са руског: вероучитељ ненад јовановић преподобни никон (бељајев) (1888–1931), ученик преподобног варсанауфија оптинског 12 4/2013 „баћушка“ – изговори он – „ја сам чвр- сто хтео да искористим ваше савете, али не верујем да ви имате било какву благо- дат осим дара расуђивања“ „па, ето“ – одговори о амвросије – „и то нешто значи“ прошло је неколико година о амвро- сије се већ био упокојио, а инок теодосије читајући једном пролог са удивљењем је прочитао место у коме се говори о таквом случају једном су се знаменити подвижници, међу њима и преподобни антоније вели- ки сакупили да заједно расуде која је вр- лина најважнија један каже трпљење – но одговорили су му да знају некога ко је је био изузетно трпељив, али је на крају пао и тако редом набрајајући различите вр- лине на послетку су се усагласили да је најважнија врлина духовно расуђивање тада је теодосије схватио да је баћушка ов- ладао непроцењивим духовним даром преп варсануфије оптински преподобни варсануфије оптински (1845–1913) старечник јул/август 2013 13 три су питања о богу три пита- ња, два одговора и једно ћута- ње два знања и једно незнање чудна је наука богословље у њој је не- када незнање веће од знања истина се показује незнајући, као ћутање, а не само као говор и знање која три питања, два знања и једно не- знање чине богословље? ко ће нам бити учитељ? један од тројице светитеља коме је црква доделила име богослов, свети григорије да, само су се тројица удостојила тог имена први је свети апо- стол јован богослов други је свети гри- горије богослов, а трећи свети симеон нови богослов први је живео на самом почетку хри- шћанске ере, био је христов апостол други је живео у четвртом веку, био је епископ града назијанза отуда га зове- мо и свети григорије назијанзин трећи је живео у десетом и једанаестом веку, као византијски монах приступимо богословљу, дакле, од светог григорија „на почетак стављамо оца и сина и светога духа о њима је реч“, вели наш богослов богословље је реч о богу, о светој тројици досезање одговора о овим питањима, богословље, свети григорије пореди са пењањем на гору са улажењем у облаке, по узору на мојсија: „и мојсије уђе усред облака, и попе се на гору“ (изл 24, 18) зашто је „пењање на гору“ метафора за богосло- вље? бог је на гори синају наредио мој- сију да се одвоји од осталог народа и да се попне на врх, где ће се срести са богом користећи ову библијску слику, свети григорије говори о напору богословља: „трчах да бих бога дохватио попех се на гору пробио сам облак, у њему сам се затекао удаљен од твари и тварности“ метафора је јасна као што се мојсије одвојио од народа и пењао на гору не би ли се срео са богом, тако се и свети гри- горије одваја од појмова овога света не би ли докучио бога што се више одвајао то је био ближи врху али, зашто су му сметали твар и твар- ност, појмови о створеним стварима? отуда што је очекивао сусрет са богом, свецем израиљевим qadoš, светац, други и другачији од света, од творевине чији је творац не може се обухватити ниједним појмом људскога ума нијед- ним обликом се не може описати ни- једним искуством објаснити појмови, облици и искуства су појмови, облици и искуства овога, створеног света бог је несместив у њих – јер не припада ство- реном свету, нестворени бог зато свети догматске теме богословље – три питања о богу (ii) александар милојков бога нико није видео никад; јединородни син који је у наручју оца, он га објави (јн 1, 18) 14 4/2013 григорије оставља твар и тварност јер, оно што нам помаже да видимо и схвата- мо свет, исто то нас чини слепим за виђе- ње и познање бога поставши, тако, слеп за творевину свети григорије је прогле- дао ка богу и шта је видео? вели: „мало провиривши не спознах прву и непо- мешану природу, која је само сама себи спознатљива, говорим о тројици видех само окрајке и оно што до нас допире то је, колико знам, величанство у створењи- ма која је бог створио и којима управља“ овде нам наш богослов открива два питања богословља једно знање и једно незнање прво питање богословља је: да ли бог постоји? бог постоји творевина сведочи творца „небеса казују славу божију, и дела руку његових гласи свод небески“ (пс 19, 1) уређеност свеми- ра, постојање јасних природних закона, „фина наштелованост“ свемира (fine-tu- ned universe) сведоче творца могли би- смо рећи да знамо одговор на ово прво питање богословља, а не да само верује- мо јер, заиста много више вере треба да би се прихватио алтернативни одговор о уређености свемира – случајност као узрок свега то је толико невероватно (чак и математички занемарљиво) да је заиста потребна огромна вера да би се случајност прихватила као узрок овог и оваквог света у данашњим космоло- шким промишљањима постоје, званич- но, две теорије које објашњавају антро- пички принцип легитимно је питање: зашто постоји свемир? али, легитимно је питање и: зашто постоји баш на овакав начин? јер, могуће је замислити другачи- је природне законе ипак, они су овакви какви јесу, космос је „наштелован“ како јесте, и баш такви природни закони и баш тако наштелован космос, такви па- раметри, једино омогућавају да наста- не живот да настане човек, са свешћу, умом и разумом да ли је то случајно или са нечијом намером? прва теорија говори да иза свега стоји ум (бог) који је узрок космоса и који је уредитељ па- раметара у њему друга теорија говори о постојању тзв мултиверзума по тој теорији постоји мноштво универзума са различитим параметрима и различи- тим природним законима један од њих је погодан за живот какав познајемо и то је овај наш другим речима, једна од мно- гих опција је добитна за постојање живо- та, то је наш космос и зато постојимо у њему ова теорија искључује, дакле, било какав трансцедентни узрок нашег света, сводећи све на случајност међутим, по- стојање мултиверзума је недоказиво као да смо по овом питању, парадоксално, осуђени да будемо слободни – бог или мултиверзум ипак, чини се да је више вере потребно за прихватање мултивер- зума него за прихватање творца јер, ми имамо овај космос засигурно не мора- мо га замишљати да бисмо установили његове фино наштеловане принципе тај наш космос, доступан нашим чулима, сведочи нам творца ипак, то нам ништа прво питање богословља је: да ли бог постоји? бог постоји творевина сведочи творца друго питање богословља, је питање шта је бог та је природа, вели свети григорије богослов, позната само богу човек не зна ништа о њој догматске теме јул/август 2013 15 више не може рећи о њему без да јесте, да постоји то је прво питање и прво знање богословља свети григорије богослов даље гово- ри да није познао, није видео природу божију то је друго питање богословља, питање шта је бог та је природа, вели светитељ, позната само богу човек не зна ништа о њој управо зато јер је бог светац, qadoš, други и другачији у од- носу на свет не може се предметно по- знати, тако што ћемо испитивати њего- ву суштину и природу таквим методом познајемо природу створеног света то 16 4/2013 су природне науке и њихова методоло- гија бог је, по том питању, недоступан богословље нема одговор на питање шта је бог ипак, ово незнање је учено њега би хришћани морали да буду све- сни, како правог бога не би заменили идолом парадоксално, све док не знају, дотле познају правог бога ако их неко, не дај боже, убеди да су сазнали, онда су заменили бога идолом немогућност познања природе божије битна је и из још једног разлога у питању је однос науке и вере будући да је бог по својој природи и суштини неприступа- чан, наука не може ништа рећи о њему не може га ни доказати ни оповргнути зато је бесмислено доводити у било ка- кав сукоб науку са вером, било да се то чини у теистичке или атеистичке сврхе атеизам одбацује веру управо зато што вери недостаје познање природе бога такво знање би атеисте преобратило у вернике, односно у зналце бога са друге стране, такво знање хришћане би одвоји- ло од бога јер, њихов бог је qadoš, све- тац, неприступачан посматрању, мерењу и познању кроз категорије науке зато, када би наука којим случајем и доказа- ла бога, то не би био библијски бог, бог којег хришћани славе и обожавају оту- да, хришћанско богословље и хришћани морају да чувају своје учено незнање, да не би изгубили познање правога бога и уместо њега пригрлили каквог идола које је треће виђење светог григори- ја? видео је, дакле, да постоји бог за то му је сведок творевина није видео при- роду и суштину божију видео је, каже, „божија леђа“ то је оно што остаје иза бога, односно, како рекосмо, његова творевина али, још нешто су божија леђа: „када сам погледао, једва сам ви- део бога с леђа, али и то скривен сте- ном, богом логосом који се ради нас оваплотио“ опет наш богослов кори- сти метафору скривања мојсија у сте- ни, када је овај тражио да му бог покаже своје лице (изл 33, 21–23) овог пута стена која заклања славу божију, њего- ву божанску природу, јесте оваплоћени логос његова људска природа коју је узео представља „стену“ која заклања његово божанство и то је треће и најважније питање бого- словља питање ко је бог лично познање бога, које доноси сами божански логос, очева реч која је постала тело (јн 1, 14) без њега би богословље било немогуће завршило би се на оном једном питању, постоји ли бог творевина би посведочи- ла да постоји, али човек ништа даље не би могао да каже о њему био би препуштен да га вечно исповеда као непознату, вишу силу или, пак, да измишља лажне богове и идоле, не би ли утолио своју жеђ за по- знањем бога почетак богословља је, се- тимо се речи светог григорија са почет- ка, реч о оцу, сину и светоме духу реч о светој тројици то почетно, утемељујуће знање богословља доноси господ исус христос оваплоћењем сина божијег по- чео је и траје велики час богословља наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији богословље је реч о богу, о светој тројици досезање одговора о овим питањима, богословље, свети григорије пореди са пењањем на гору са улажењем у облаке, по узору на мојсија догматске теме јул/август 2013 17 васкрсење христово као основ и по- четак новога живота, како га ми хришћани доживљавамо и трудимо се да сведочимо својим животима, не по- сматра се тако од стране осталих људи овде ћемо се дотаћи неких погледа и ми- шљења која се могу назрети у различи- тим културним аспектима данашњице кренимо од филма како је филмска индустрија настала у 20 веку и у истом доживела вртоглави успех, није зане- мариво како се у њој приказује човек у својој вечној дилеми живота или потпу- ног одсуства истог након земног бити- сања ако обратимо пажњу на оно што нас овде занима, људи који су завршили свој земаљски живот, ако се и врате међу живе, у филмским екранизацијама се обично приказују као некаква изопаче- на бића, тзв зомбији, вампири, дракуле итд они фактички ходају и попуњавају наш исти животни простор као ходајући лешеви - непомјанули свој живот, ако се то тако може назвати, одржавају тако што живим људима пију крв њихов из- глед је стравичан овим описом смо се подсетили неких општих свима познатих чињеница шта је онда оно што нас зани- ма у овим представама? прво питање је зашто се повратак у живот готово увек приказује у овом облику, као нешто нега- тивно и као нека опасност живима ако се присетимо догађаја из светога писма, и у старом и у новом завету се описују догађаји у којима су пророци (у старом завету илија васкрсава сина удовице код које је становао (1цар 17, 18-24) и хри- стос (у новом завету његово васкрсење и васкрсење сина удовице (лк 7, 11-17) и кћерке јаира старешине (мт 9, 18-26) васкрсавали мртве, а у опису њихових живота након повратка из мртвих не по- мињу се догађаји који би потврдили да су враћени доживели трансформацију у извитоперена бића то су по светоме писму били људи до своје друге кончине достојни људског достојанства са циљем да својим другим животом сведоче и проповедају нови живот који ће започе- ти о христовом другом доласку људи преко слике данас упијају знање о свему и свачему књига је свакако сред- ство које ће увек имати место у обра- зовању и васпитавању данас визуелно књига по свом саставу изгледа другачије него пре тачно је да слика вреди хиљаду речи, и више већина људи данас тешко да би се одлучила да чита литературу у којој нема пуно слика разлог је у медији- ма који све нуде као на тацни не тражећи од човека да сам у својој глави креира и савремени изазови васкрсење у очима савременог човека зашто се повратак у живот готово увек приказује као нешто негативно и као нека опасност живима? љубомир петронијевић 18 4/2013 порука христова односно његова победа смрти је упућена свакоме и свима он је устао као нова и обновљена божија твар способна да победи болест и смрт замисли догађаје, људе и свет тиме се шири опасност некритичког усвајања и прихватања свега и свачега и злата и смећа све је на истој страни листа, па по чему се то они уопште разликују? свесни смо сензационализма којим се жели постићи приказивањем ове врсте филма, као и циљне групе којој је на- мењен, али поред тога питамо се зашто је свако друго приказивање у мањини данашњи човек сигурно није равноду- шан пред питањем смрти она је из угла материјализма коначан крај после којег остаје само сећање на дотичну особу да би неко веровао у васкрсење он припа- да или православној цркви или другим хришћанским заједницама порука хри- стова односно његова победа смрти је упућена свакоме и свима он је устао као нова и обновљена божија твар спо- собна да победи болест и смрт он по свом устајању из гроба није одмах пре- познат баш из разлога што није повезан са пропадљивошћу овога света наука је сада на добром путу, а можда у скоријој будућности открије начин продужетка људског живота да ли са тим иде и жи- вот продужен у вечно постојање? одго- вор за нас верне је прилично јасан не може се ићи у вечност без онога ко у њој пребива и ко је дарује свакоме ко је истински тражи човек је у данашњем времену свако- дневно „бомбардован“ разним информа- цијама помислимо како би и којом брзи- ном у данашње време била пренета вест о смрти пророка који је уморен и поред очитих доказа да није крив за наводне оп- тужбе да ли би то и данас била новост? сведоци смо да међународни судови до- носе ослобађајуће пресуде за уморавање или протеривање хиљада незаштићених (сетимо се само нашег народа из српске крајине) и шта се поводом тога чини вест, односно благовест о христовој по- беди, данас би била једна у мору других - не истих, али многобројних савремени изазови јул/август 2013 19 тема којом се бавимо отвара још нека питања на земљиној кугли данас живи преко 6 милијарди људи питање жи- вотног простора је постало од пресуд- не важности самим тим наметнуло се питање гробаља која су све већа, што је довело до питања кремације, па се све чешће чују предлози да она постане оба- везна за свакога човека не би ли се тако на једном месту и у једној згради у фор- ми праха похранило неколико стотина хиљада људи да ли је то прагматично и ефикасно? из житија светих знамо да су многи мученици спаљивани на ломачама и да је од њих остао само прах, али данас неки то бирају као своје право не обази- рући се довољно на причу о догађају пр- вог дана недеље човеково враћање у прах је по божијем обећању устројено природ- ним процесом (тачније по законима пале природе) свако „убрзање“ тог процеса не показује да је човек добро схватио поруку васкрслог бога добри бог који љуби своја створења спушта се и рукама својим враћа своју децу себи враћа их из смрти у живот и гласно им поручује: смрт је болест која се може прележати! смрт је тама која траје само до појаве вечне светлости! смрт је предворје новог живота! 20 4/2013 тема броја: светородна лоза немањића: историјско сећање и духовне смернице лоза немањића, фреска из манастира дечани, рад из 1346/1347 године јул/август 2013 21 стефан немања: кратак историјски приказ ни у време највеће славе немања није заборављао да се захвали богу, а ни мајци божијој па је подигао чувени манастир богородице евергетиде (доброчинитељке) у студеници житије стефана немање, у мона- штву симеона, родоначелника светородне династије немањи- ћа, богато је важним догађајима честе смене на престолу великих жупана раш- ке оставиле су траг на његово рођење и младост у једном таквом превирању, браћа су протерала завиду, немањиног оца, који је са породицом прешао у су- седну, пријатељску зету, у место рибни-с цу (подгорица) тамо му се родио нај- млађи син немања (око 1113) скривен од прогонитеља, завида је крстио сина у латинској цркви то га је мучило и чим се вратио у рашку, одвео је сина у цркву св апостола петра и павла да га тада- шњи епископ помаже миром „и друго крштење прими“ временом, немањина породица се уздигла, а најстарији син тихомир је постао велики жупан када је доспео до младићког узраста, немања се оженио аном и добио на управу жупе, односно области око топлице, ибра, ра- сине и суве реке приликом проласка кроз србију, ромејски цар манојло i комнин се срео са немањом, похвалио га због врлина, доделио му чин и покло- нио жупу дубочицу – крај око данашњег лесковца (око 1160) као жупан, немања се посветио по- дизању манастира св богородице, који је поверио ани да се о њему брине, а затим градњи манастира светог нико- ле, у којем су археолози открили празан гроб, који никад није био коришћен, па се сматра да се већ тада немања спремао за царство небеско према доментијану, браћа су замерила немањи што је поди- гао више задужбина од њих и на превару су га позвали на саветовање, ухватили и оковали у тамници, немања није губио веру, већ се молио богу и мајци божијој, св николи и св ђорђу, па је на чудесан начин ослобођен окова избио је рат у којем је немања победио поражен, ти- хомир је отишао у ромејско царство, са- др ђорђе вуковић тема броја 22 4/2013 купио војску најамника и кренуо на бра- та немању уочи битке, по немањиној жељи, служена је литургија у звечану те ноћи, једном свештенику се јавио св ђорђе у сну и обећао да ће се борити на немањиној страни сутрадан, немања је победио у боју код пантина, а тихомир је страдао у повлачењу, у реци ситни- ци (1168) уследио је период краткотрај- не мирне владавине, када је немања у знак захвалности за ову победу сазидао храм св ђорђа изненада је отпочео рат са ромејском империјом и цар манојло комнин је повео силну војску на срби- ју (1172) желећи да поштеди земљу и народ, немања се једно вече појавио у царевом логору и добровољно се пре- дао, а цар jе поштедео немању и повео га са собом у цариград тамо је немања доживео разна искушења, али се храбро држао његово држање одушевило је јев- статија, тада предавача на високој школи у цариграду, а потом архијереја солун- ског, који је о немањи имао само речи хвале после неког времена, ромејски цар се измирио са немањом и вратио га на престо великих жупана познато је да је немања сваке године слао поклоне ма- настиру богородице евергетиде у цари- граду у знак захвалности за избављење после смрти цара манојла (1180), из- бијају сукоби и свађе у цариграду око власти, долази до смене династије и чи- тавог низа ратова немања се укључио у многе догађаје свог времена, па је успео да осамостали и прошири своју државу по- ред осталог, „поврати диоклетију и дал- мацију, отачаство и рођење своје, праву дедовину своју“ (стефан првовенчани о свом оцу) свечано је дочекао цара фри- дриха i барбаросу у нишу (1189), скло- пио мир са бугарском династијом асе- новаца и са царем исаком ii анђелом последње војевање је имао са угрима, када су му помогли ромеји (византинци) да одоли непријатељу, а затим да склопи мир (1193) резултате своје владавине, немања је описао у повељи за хиландар: „и обнових своју дедовину и утврдих божјом помоћу“, и обезбедио, „помоћу божјом са свих страна мојој влада- вини мир и тихост“ водио је рачуна о верским питањима и са епископом раш- ким јефтимијем сазвао је сабор против богумила ни у време највеће славе није заборављао да се захвали богу, а ни мај- ци божијој па је подигао чувени мана- стир богородице евергетиде (доброчи- нитељке) у студеници када су немања и супруга ана поже- лели дете, помолили су се богу и завето- вали да ће после његовог рођења живети у уздржању тако је на чудесан начин у бога измољен растко немањић када је растко порастао родитељи су му дали на управу хумску земљу, али је он одбегао у свету гору за њим је послата потера, али је растко успео да се замонаши, под име- ном сава после прве жалости, немања јул/август 2013 23 и ана су ово примили као вољу божију и почели помагати сави на његовом мо- нашком путу када се навршило време сава је позвао оца да се одрекне власти и пође монашким путем и отац је послу- шао најмлађег сина на сабору у расу, немања је пред епископом калиником и окупљеном властелом предао власт средњем сину стефану првовенчаном, а најстаријег вукана заветовао да живи у љубави са братом (1196) тада је рашки епископ калиник постригао немању и ану и дао им имена: симеон и анаста- сија симеон се повукао у студеницу, док се анастасија повукла у богородичин манастир са анастасијом у монахиње је отишла и једна кћерка, под именом јефи- мија, чији су гроб открили у топлици мада стар и при крају живота, си- меон (који је име узео по св симеону богопримцу) кренуо је у свету гору и тако још једном потврдио не само љубав на сабору у расу, немања је пред епископом калиником и окупљеном властелом предао власт средњем сину стефану првовенчаном, а најстаријег вукана заветовао да живи у љубави са братом (1196) тада је рашки епископ калиник постригао немању и ану и дао им имена: симеон и анастасија тема броја манастир студеница, задужбина великог жупана стефана немање из 1190 године 24 4/2013 према сину и према мајци божијој, него и према ромејском царству (византији) са којим је имао неспоразума и ратова симеон се прво подвизавао у ватопеду, где су саградили једну келију крај олта- ра, да би могао да држи молитвено пра- вило када је решено да потраже место за градњу српског манастира, симеон је био слаб па су његов одар носила два коња тако је са одра симеон изабрао погодно место где се налазио запустели манастир хиландар, а сава је измолио све потребне дозволе код светогорских власти и ромејског цара временом, успели су и да прошире имање хиланда- ра, а помагао их је и стефан првовенча- ни, који је тада био велики жупан си- меон је првовенчаном послао крст који је носио око врата, са жељом да, у знаку овог крста, победи све противнике као давид голијата и као константин вели- ки у многим бојевима тешко болестан симеон се упокојио у хиландару, чији је ктитор и обновитељ био он је уснуо на рукама свог сина саве, на рогозини, са богородичином иконом на грудима (13 фебруар 1199 или 1200 године) убрзо се почео јављати сину у сновима и наговештавати му да ће проћи многе земље и градове као св игњатије бого- носац на први годишњи помен, након савине молитве, потекло је миро из ње- гових моштију у међувремену, вукан и стефан првовенчани су заратили око пре
Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
... Фотографија на насловној страни корице: Споменик Светоме Сави на Врачару фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом (Јевић) фото: Електронска архива Епархије зворничко-тузланске Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, хиландарска фреска фото: slovo-asoclbasbg Фотографија на полеђини корице: Манастир Милешева фото: Милорад Дрча СВЕСКА 332, ЈУЛ / АВГУСТ 2013 Реч уредника Авраамовски благослов лозе Стефана Немање 3 Светачник По чему је хришћанство новост за свет? 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Беседа на 121 псалам 6 Старечник Из поука Оптинских Стараца 11 Догматске теме Богословље – три питања о Богу (II) 13 Савремени изазови Васкрсење у очима савременог човека 17 Тема броја Стефан Немања: кратак историјски приказ 21 Духовно-историјско сећање на оца нације 25 Немањићи као великани духовне борбе 30 Светородна лоза Немањића 34 Похвале светородној лози Немањића 38 Многодетне хришћанске породице Савићи из Сурчина 42 Повратак у Очев дом Од Буде до Христа 49 Мисија на Балију 50 Црква и друштво Проблем религијског фундаментализма 52 Књижевност Велики Гетсби 55 Хришћански живот Молитва као најјаче оружје 57 О праштању и служењу у скромности 58 Е–Мисија Сајт Пријатељ Божији 60 Поезија Поезија читалаца Мисионара 63 Поезија ученика веронауке 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈУЛ/АВГУСТ 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светородна лоза Немањића цена 90 динара 2 4/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатит
... Фотографија на насловној страни корице: Споменик Светоме Сави на Врачару фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом (Јевић) фото: Електронска архива Епархије зворничко-тузланске Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, хиландарска фреска фото: slovo-asoclbasbg Фотографија на полеђини корице: Манастир Милешева фото: Милорад Дрча СВЕСКА 332, ЈУЛ / АВГУСТ 2013 Реч уредника Авраамовски благослов лозе Стефана Немање 3 Светачник По чему је хришћанство новост за свет? 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Беседа на 121 псалам 6 Старечник Из поука Оптинских Стараца 11 Догматске теме Богословље – три питања о Богу (II) 13 Савремени изазови Васкрсење у очима савременог човека 17 Тема броја Стефан Немања: кратак историјски приказ 21 Духовно-историјско сећање на оца нације 25 Немањићи као великани духовне борбе 30 Светородна лоза Немањића 34 Похвале светородној лози Немањића 38 Многодетне хришћанске породице Савићи из Сурчина 42 Повратак у Очев дом Од Буде до Христа 49 Мисија на Балију 50 Црква и друштво Проблем религијског фундаментализма 52 Књижевност Велики Гетсби 55 Хришћански живот Молитва као најјаче оружје 57 О праштању и служењу у скромности 58 Е–Мисија Сајт Пријатељ Божији 60 Поезија Поезија читалаца Мисионара 63 Поезија ученика веронауке 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈУЛ/АВГУСТ 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светородна лоза Немањића цена 90 динара 2 4/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатит
Одреднице:
5
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
...допада у руској шко- ли? ко би хтео да нам преведе мудре речи свАМВРОСИЈА 📌 оптинског: „как
жить? жить – не тужить, никого не
осуждать, никому не досаждать и всем
мое почтение“
данило: „мени се највише св
...допада у руској шко- ли? ко би хтео да нам преведе мудре речи св
МЕТА инфо: Р:18452 К:145486 Д:80
| Свеска 337 |
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
... то је неминовна фаза која прати одрастање, и свака генерација пролази кроз своје модне лудости надам се да ће време- ном праћење модних трендова смањити али, за то је потребно духовно сазре- вање сваког од њих“ – да чујемо децу како говоре „по рус- ски“ да ли им се допада у руској шко- ли? ко би хтео да нам преведе мудре речи св амвросија оптинског: „как жить? жить – не тужить, никого не осуждать, никому не досаждать и всем мое почтение“ данило: „мени се највише свиђа та школа најпре смо ишли у вртић марија, људска душа је безмерно дубока, немоћни смо пред том дубином господ је рекао да је марија добар удео изабрала, и ми црквени живот видимо као онај добар удео 54 3/2014 многодетне хришћанске породице лазар и ја, па онда у школу сада идем у четврти разред“ – па, ти си већ постао прави рус! хајде преведи! данило: „како треба живети? треба живети овако: не туговати, никога не осуђивати, никоме не досађивати и сва- коме дати поштовање“! – да, може: „не досађивати“, у смислу „не оптерећивати“, а „моје поштовање“ можемо превести као „мој наклон“ сва- ка част, данило, „име ђедово“! а да ли вас тамо уче да певате руске песме? хајде неку да нам отпевате даница: „да, уче нас може – катюша?“ даница је започела, остали су прихва- тили, али и ми смо им се придружили баш је било весело али, данила је ин- тересовало како то и ми знамо руски како? „ти волиш руски и зато га учиш и знаш је ли тако? исто тако и ми – воли- мо руски и зато га знамо“ да питамо сада маму – можете ли овој паметној деци да омогућите летовања, зимовања или поклоничка путовања? ирина: „летујемо у бару, код алек- сандрове мајке и сестре није нам јед- ноставно да се заједно упутимо на дру- га места ипак, обавезно сваке године идемо на острог, то нам је јако важно александар је више пута ишао на свету гору, марију је водио у свету земљу, а даницу у дивјејево ми од наших при- мања не можемо да обезбедимо много мај/јун 2014 55 путовања, али понекад се укаже при- лика за понеко – да ли је било проблема код порођаја? шта мислите о вантелесној оплодњи? „сви порођаји били су без пробле- ма и нормални што се тиче вантелесне оплодње, није на мени да судим, тим пре што ми је христос подарио децу највише бих волела кад би и други људи, милошћу божијом, добили децу природним путем“ – да ли су о вама писале новине или сте учествовали у некој тв емисији? александар: „не, то нас није занимало сада се први пут јавно представљамо у православном мисионару, који сматрамо веома добрим часописом, како мисио- нарским тако и образовним“ – руска пословица каже: кад је у поро- дици слога, не треба и богатство има ли егзистенцијалног страха? „никада не смијемо заборавити да је само бог наша сила, наша помоћ и наше уздање безуман је свако ко се узда у себе то је прво и основно питање: да ли полазимо од бога или од човјека када се сетимо да је бог алфа и омега, почетак и крај, онда стајемо на прави пут кр- штењем ми стичемо благодат која нас из- води на прави пут а онда ће се врата от- ворити свима онима који куцају,“ ирина додаје: „помоћ је одувек притицала од некуда, а пре свега од бога верујемо у речи господње да он и врапце храни, па како неће и нас нема егзистенцијалног страха, јер се уздамо у бога до сада нам је дао све што нам је требало и надамо се да ће тако бити и надаље“ – имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? александар: „шта човјек једино може, него да се узда у силу и помоћ господа храброст је уздање у бога без превише рачунице и бог ће помоћи то треба да нам буде главна рачуни- ца рађањем се испуњава божија запо- вијест, и онда чему вишак бриге? да бринемо о данашњем дану, а остатак да препустимо господу божија економија је савршена, док је наша често кратко- вида па и слепа“ – да ли познајете још неке многодетне породице и да ли са њима дружите? ирина: „познајемо када могу, радо се дружим са ирином војводић, која је родила једанаесторо деце са њом сам се упознала још у гимназији летујемо заједно у бару ирина је прави пример хришћанке и поседује врлине које су за истинско поштовање“ – да, и ми је добро познајемо то је она ирина, која је у себи, на најбољи начин, удружила марту и марију, на чијем лицу увек сија светлост хришћанске радости, јер са радошћу прихвата божије даро- ве и труди се да их украшава благодат- ном љубављу дародавца то је супруга јереја василија војводића, са њиховом породицом православни мисионар је два пута водио разговор, као истин- ском хришћанском многодетном по- родицом за углед а, уверили смо се, и за вашу породицу се може рећи да сте истинске слуге божије и сарадници на њиви господњој рађањем се испуњава божија заповијест, и онда чему вишак бриге? да бринемо о данашњем дану, а остатак да препустимо господу божија економија је савршена, док је наша често кратковида па и слепа 56 3/2014 многодетне хришћанске породице одећа игумана сергија била је про- ста и груба сам ју је шио за себе, те га због тога многи нису могли препознати и сматрали су га манастир- ским послушником поред његове одеће, сачувани су и свети сасуди и путир из кога се преподобни са братијом при- чешћивао светим тајнама свети сергије је знао да на људе могу утицати поуке, али је исто тако знао да је лични пример најбоља поука и васпи- тач писмом је живео, због чега се тру- дио да свима буде слуга и помоћник, јер ко хоће да буде први, тај свима да служи неодољиво скроман његов живот био је сликовит пример речи неботајног павла: „када имамо храну и одећу, овим да бу- демо задовољни“ њему је врлина била насушна потреба, део његовог бића го- ворио је „духа не гасите, а жарка ревност према богу и ближњем нека буде ваш најубојитији жар“ сваким даном подвизи су га назиђива- ли ка христу, јер је знао да ће врлине које човек у овом животу стекне неминовно ићи пред њим и у будућем једна од њих је и милостиња, која беше омиљена све- том сергију ипак, краљица врлина за игумана била је расуђивање, због чега једна руска пословица каже да је расуђи- вање потребно и у милостињи данашњи изглед саборне, сергијеве, цркве свете тројице је из петнаестог века у њој се свети сергије после свог игуман русије свети сергије радоње ̨ки ȋнаставакȍ њему је врлина била насушна потреба, део његовог бића говорио је „ духа не гасите, а жарка ревност према богу и ближњем нека буде ваш најубојитији жар“ хаџи драган поповић храм свее тројице у серијевом посау мај/јун 2014 57 святая русь представљења често у виђењима јављао братији тако је било и после молитвеног обраћања светог никона радоњешког светом сергију, јер су татари претили да опљачкају и оскрнаве све пред собом у читавој русији игуман сергије са све- тим петром и алексијем јави се никону и рече да ће, „по божијем допуштењу, овај манастир бити разрушен од руке татарског разбојника едитеја, но после тога ће ово место оживети као никада пре и постати велики духовни расадник врлине“ тако и би, а свети никон се по- сле тога врати у манастир 1408 и подиже велелепни камени храм који 1425 беше осликан благородном руком андреја рубљова (уписан у диптих светих 1991) и данила црног у четрнаестом веку стање у целој земљи било је доста несигурно, јер су татари опустошили градове и већи- ну манастира у бици на куликовском пољу (1380) татарски кнез мамај је до ногу потучен ова победа много је зна- чила за државност руске земље, а њу је свети сергије од бога измолио читајући свеноћне царске молитве из давидовог псалтира, када му господ откри како ће победити много надмоћнијег неприја- теља за псалтир свети јован златоу- сти каже да је боље да реке водом усахну, него да се престане са читањем псалама тако ће, због утврђења српске држав- ности свети сава оставити, српском народу заветни, карејски типик, да се сваким даном подвизи су га назиђивали ка христу, јер је знао да ће врлине које човек у овом животу стекне неминовно ићи пред њим и у будућем монах игумана сергија у двобоју са татарским јунаком 58 3/2014 святая русь поред читања других молитава и цео псалтир прочита у току 24 часа и тако је у карејској испосници остало до данас вођен духом светим, игуман сергије даје благослов кнезу димитрију јовано- вићу, касније названом димитрије дон- ски, за бој и каже: „иди, кнеже, против варвара и ни најмање не сумњај, бог ће ти помоћи и ти ћеш победити неприја- теља а врати ћеш се потпуно здрав“ по- ред благослова и молитава, сергије даде кнезу димитрију и два монаха, који први погинуше у двобоју лишивши живота двојицу највећих татарских јунака игуман руске земље је, из истинске скромности, одбио понуђени му епи- скопски чин и наставио да се подвизава као монах његов истанчани монаш- ки лик је сачуван на везом украшеној плаштаници, по цртежу светог андреја рубљова и налази се у манастирској ри- зници због светог сергија, његов број монаха је малтене неизбројив, а седам- десеторица из 15 века прибројани су светима до 1415 његови ученици су у централној и североисточној русији ос- новали педесет манастира, а неки од њих су постали епископи, међу којима и ње- гов братанац теодор, који је постао архи- епископ ростовски свету дужност ста- решинства свети сергије је шест месеци пре своје кончине предао своме ученику, потоњем светитељу никону, чије се мо- шти такође налазе у манастиру, у цркви свети сергије је знао да на људе могу утицати поуке, али је исто тако знао да је лични пример најбоља поука и васпитач серије раоњешки блаосиља кнеза димирија мај/јун 2014 59 посвећеној светој једносуштној и не- раздељној тројици игуман сергије је поживео 78 година и богу се у миру преставио 25 септембра 1392 године по упокојењу, 30 година после смрти беху откривене његове мо- шти јер се преподобни јави у сну једном побожном човеку и рече да упита игума- на никона, што га тако дуго остављају под земљом, у сандуку, где вода опкоља- ва његово тело наравно, мошти врло брзо беху извађене из земље, а чудесни призор удиви све сабране, јер се трулеж није дотакла моштију, чак ни одејања на њима као ни сандука који, уистину, ода- свуд беше стишњен водом, док је пре- дивни миомир испуњавао цео простор овај сандук, у коме су мошти почивале 165 година, налази се у успенском храму пресвете богородице на поклопцу, ове реликвије, иконописан је предиван лик угодника божијег, испред кога светли неугасиво кандило аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије руска реч настројење преводи се на српски језик најчешће као рас- положење, али и као усмереност, спремност, готовост, настојање ради се заправо о комплексном, вишезнач- ном и вишеслојном појму покушаће- мо да анализом новозаветних примера уђемо у суштину значења овог појма добро је позната слика христовог распећа – господ распет између два раз- бојника у њиховим самртним мукама господу се обраћа један од њих прово- кативним речима: „ако си ти христос, спаси себе и нас!“ за дивно чудо други је узнегодовао укоревајући га речима: „зар се ти не бојиш бога, када си и сам осуђен тако? ми смо праведно осуђе- ни, јер примамо по својим делима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини“, додајући затим добро познате речи: „помени ме господе када дођеш у царству твоме“ а господ му одговара: „заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају“ (лк 23, 39–43) многима је тешко разумљиво како је могуће да се неко може спасити после тренутног или вишечасовног покајања како је могуће да после христа први човек који је ушао у рај буде покајани разбојник? управо нам овај пример говори шта значи настројење душе – душе која осећа кривицу, у којој се јавља осећање правде, која се каје, која је свесна постојања царства божијег, а надасве жели заједницу са богом господ је благоразумном разбојни- ку судио не само по речима већ и по тренутној и достигнутој чистоти срца и душе тиме се потврђују речи св апостола павла да ће господ осветли- ти што је сакривено у тами, и објави- ти намере срца (1кор 4, 5) јер господ виктор вицановић 60 3/2014 свеи серије раоњешки – киво са мошима свеиеља святая русь хришћанска етика зна шта је у човеку (јн 2, 25) посебно треба нагласити да је настројење душе покајаног разбојника за њега било спа- соносно он се ничим другим није спа- сао осим покајним настројењем своје душе и милошћу божијом из овог примера видимо да настројење душе није само расположење, емоционално стање, већ да оно захвата целокупно стремљење људске душе, њену усмере- ност ка добру или злу, полазећи од нај- дубљих „намера срца“ следећи пример је такође добро по- зната прича о милостивом самарјанину (лк 10, 30–35) и опис овог догађаја има извесну парадоксалну димензију пример самилости и човекољубља у овом догађају нису они који су били о настројењу душе господ ће осветлити што је сакривено у тами, и објавити намере срца (1кор 4, 5) јер господ зна шта је у човеку (јн 2, 25) мај/јун 2014 61 најпозванији да то покажу и сведоче – свештеник и левит (припадник изабра- ног свештеничког рода) – већ је то био човек друге вере, инославни, или, још прецизније, отпадник од монотеистич- ке вере јеврејског народа у чему је била битна разлика између њих? одговор је – у настројењу душе код прве двојице у души је владала хладноћа, незаинте- ресованост, егоизам код самарјанина душа је затрептала пробудила се сами- лост емпатијом тј уживљавањем у бол и патњу претученог човека, самарјанин је видео себе у његовом страдању све то говори да настројење његове душе није било само тренутно расположење, већ и израз његове доброте, самилости и човекољубља милостиви самарјанин је, верујемо, још један пример да се човек пред богом може оправдати на- стројењем своје душе, под условом да настројење не схватимо као тренутно и пролазно стање трећи пример који би требало да нам послужи за боље разумевање овог пој- ма налазимо у блаженствима скоро сва блаженства, свако на свој начин, говоре о настројењу душе милостиви ће бити помиловани; они који имају мир и зраче миром, синовима божијим ће се назвати; праведници, гладни правде – наситиће се; чисти срцем бога ће видети (мт 5, 3–12) примери бла- женстава говоре каква духовна блага очекују оне који стреме ка највишим вредностима, приближавајући се богу на тај начин ту се види колико је на- стројење душе заправо „векторска ве- личина“ оно полази од „намера срца“, одатле добија динамичку и мотивацио- ну снагу – усмерење, да би се на појав- ном смислу доживело и испољило као расположење душе можда смо се овом малом анали- зом дотакли одговора на тешко, али истовремено често питање о исхо- ду и спасењу милиона душа које нису знале за христа из различитих раз- лога (историјских, географских, по- литичких) шта ће бити са душама оних који нису били хришћани? како ће њима господ судити? верујемо да ће то бити управо по настројењу њи- хове душе, онако како је господ судио покајаном разбојнику, како је импли- цитно судио милостивом самарјанину и онако како је обећао духовна блага, сада и у вечности, онима који стреме ка највишим људским вредностима од оца тадеја смо чули тумачење, ин- спирисано светим оцима, да нас на дан суда господ неће питати колико смо че- сто ишли у цркву и колико смо се мо- лили, већ да ли смо стекли, по очевим речима, „карактерну особину христа спаситеља“ настројењем своје душе човек се приближава или удаљава „ка- рактерној особини христа спаситеља“ у којој мери се приближио или удаљио процениће господ на крају, треба рећи да би био пот- пуно погрешан закључак да се спасење своди на настројење душе без цркве и светих тајни, без подвига и труда, без помоћи и милости божије – нема спа- сења, али је настројење душе важна ка- рика на том путу у вечност аутор је психолог у деветој београдској гимназији настројењем своје душе човек се приближава или удаљава „карактерној особини христа спаситеља“ 62 3/2014 хришћанска етика ко је веровао, пре седам година, да се живот здравку и може још мало продужити? он је петнаест година пре тог догађаја преживео те- жак инфаркт, а потом добио и дијабетес свему томе није био крај, пошто му је установљена и појава камена у жучи, а такође и слабост рада бубрега кап која је тога дана прелила пуну чашу био је чир на желуцу који је пукао и прокрва- рио и здравку је живот висио о концу прогноза дежурних лекара у београд- ском ургентном центру те вечери била је да има 1% шанси да преживи сутрадан, лекари-професори су, због комплексно- сти пацијентовог здравственог стања, искључивали операцију као могућност да се разреши дати проблем болесника су сместили на одељење интензивне неге, у тзв „шок собу“ да се наслућивао крај земнога здрав- ковог живота могло се видети и из чиње- нице да му је супруга, заједно са сином и ћерком, већ сутрадан, била нашла и гробницу у коју ће бити сахрањен је- дино је зет, помало тешећи их, а с дру- ге стране схватајући да без божије воље и допуштења нема смрти, говорио да је здравко још жив и да не треба да га опла- кују и живог сахрањују ћерка јелена, која је пре удаје про- вела више месеци радећи у манастиру острог, ипак се уздала у божију милост, па је оставила своме оцу једну малу пластифицирану иконицу св василија острошког са делићем његове одежде и гле чуда! молитве чланова породице упућене свевишњем богу дадоше рода чудо божије на дан св василија остро ̨ког сваки нови дан је прилика за свакога од нас да се искрено покајемо, затражимо опроштај од наших ближњих, опростимо ненад вујић мај/јун 2014 63 сведочанства на сам дан празновања св василија, здравку се здравствено стање изненада побољшало, крварење у желуцу је неким чудом престало одмах је тога дана пре- бачен из „шок собе“ у болесничку собу недуго затим опоравио се, и нажалост заборавио ко га је ишчупао из канџи смр- ти, па је причао свима како је преживео зато што је био јак и имао велику вољу за животом али, да су у лажи „кратке ноге“ показало се већ након неколико месеци када се поново разболео и обрео у бол- ници ипак се присетио да је бог главна узданица и помоћник у најтежим ситу- ацијама и молио је ћерку да му донесе у болницу освећено уље којим се више пута дневно помазивао и опет га је бог помиловао новим изласком из болнице а после свега питамо се: зашто бог не- ким људима продужује живот? то може- мо само да нагађамо један могући разлог је, свакако, да се умирућем пружа још јед- на прилика да сагледа своје животне грехе и странпутице како би завапивши прите- као нашем милосрдном господу те суза- ма покајања очистио свога унутрашњег палог човека сетимо се само речи јована крститеља које су упућене свецелом роду људском: „родите, дакле, род достојан по- кајања“ (мт 3, 9) још један разлог могу бити потребе његових ближњих који својим молитвама узнетим богу умоља- вају анђела смрти да још не долази у тропару св василију острошком се каже: „од младости своје целог себе си дао господу“ коначно, сваки нови дан је прилика за свакога од нас да се искре- но покајемо, затражимо опроштај од наших ближњих, опростимо свима који су се огрешили о нас, и учешћем у свето- тајинском животу наше цркве подаримо своје срце нашем миломе богу и обезбе- димо себи вечни живот у будућем цар- ству божијем аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији
... то је неминовна фаза која прати одрастање, и свака генерација пролази кроз своје модне лудости надам се да ће време- ном праћење модних трендова смањити али, за то је потребно духовно сазре- вање сваког од њих“ – да чујемо децу како говоре „по рус- ски“ да ли им се допада у руској шко- ли? ко би хтео да нам преведе мудре речи св амвросија оптинског: „как жить? жить – не тужить, никого не осуждать, никому не досаждать и всем мое почтение“ данило: „мени се највише свиђа та школа најпре смо ишли у вртић марија, људска душа је безмерно дубока, немоћни смо пред том дубином господ је рекао да је марија добар удео изабрала, и ми црквени живот видимо као онај добар удео 54 3/2014 многодетне хришћанске породице лазар и ја, па онда у школу сада идем у четврти разред“ – па, ти си већ постао прави рус! хајде преведи! данило: „како треба живети? треба живети овако: не туговати, никога не осуђивати, никоме не досађивати и сва- коме дати поштовање“! – да, може: „не досађивати“, у смислу „не оптерећивати“, а „моје поштовање“ можемо превести као „мој наклон“ сва- ка част, данило, „име ђедово“! а да ли вас тамо уче да певате руске песме? хајде неку да нам отпевате даница: „да, уче нас може – катюша?“ даница је започела, остали су прихва- тили, али и ми смо им се придружили баш је било весело али, данила је ин- тересовало како то и ми знамо руски како? „ти волиш руски и зато га учиш и знаш је ли тако? исто тако и ми – воли- мо руски и зато га знамо“ да питамо сада маму – можете ли овој паметној деци да омогућите летовања, зимовања или поклоничка путовања? ирина: „летујемо у бару, код алек- сандрове мајке и сестре није нам јед- ноставно да се заједно упутимо на дру- га места ипак, обавезно сваке године идемо на острог, то нам је јако важно александар је више пута ишао на свету гору, марију је водио у свету земљу, а даницу у дивјејево ми од наших при- мања не можемо да обезбедимо много мај/јун 2014 55 путовања, али понекад се укаже при- лика за понеко – да ли је било проблема код порођаја? шта мислите о вантелесној оплодњи? „сви порођаји били су без пробле- ма и нормални што се тиче вантелесне оплодње, није на мени да судим, тим пре што ми је христос подарио децу највише бих волела кад би и други људи, милошћу божијом, добили децу природним путем“ – да ли су о вама писале новине или сте учествовали у некој тв емисији? александар: „не, то нас није занимало сада се први пут јавно представљамо у православном мисионару, који сматрамо веома добрим часописом, како мисио- нарским тако и образовним“ – руска пословица каже: кад је у поро- дици слога, не треба и богатство има ли егзистенцијалног страха? „никада не смијемо заборавити да је само бог наша сила, наша помоћ и наше уздање безуман је свако ко се узда у себе то је прво и основно питање: да ли полазимо од бога или од човјека када се сетимо да је бог алфа и омега, почетак и крај, онда стајемо на прави пут кр- штењем ми стичемо благодат која нас из- води на прави пут а онда ће се врата от- ворити свима онима који куцају,“ ирина додаје: „помоћ је одувек притицала од некуда, а пре свега од бога верујемо у речи господње да он и врапце храни, па како неће и нас нема егзистенцијалног страха, јер се уздамо у бога до сада нам је дао све што нам је требало и надамо се да ће тако бити и надаље“ – имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? александар: „шта човјек једино може, него да се узда у силу и помоћ господа храброст је уздање у бога без превише рачунице и бог ће помоћи то треба да нам буде главна рачуни- ца рађањем се испуњава божија запо- вијест, и онда чему вишак бриге? да бринемо о данашњем дану, а остатак да препустимо господу божија економија је савршена, док је наша често кратко- вида па и слепа“ – да ли познајете још неке многодетне породице и да ли са њима дружите? ирина: „познајемо када могу, радо се дружим са ирином војводић, која је родила једанаесторо деце са њом сам се упознала још у гимназији летујемо заједно у бару ирина је прави пример хришћанке и поседује врлине које су за истинско поштовање“ – да, и ми је добро познајемо то је она ирина, која је у себи, на најбољи начин, удружила марту и марију, на чијем лицу увек сија светлост хришћанске радости, јер са радошћу прихвата божије даро- ве и труди се да их украшава благодат- ном љубављу дародавца то је супруга јереја василија војводића, са њиховом породицом православни мисионар је два пута водио разговор, као истин- ском хришћанском многодетном по- родицом за углед а, уверили смо се, и за вашу породицу се може рећи да сте истинске слуге божије и сарадници на њиви господњој рађањем се испуњава божија заповијест, и онда чему вишак бриге? да бринемо о данашњем дану, а остатак да препустимо господу божија економија је савршена, док је наша често кратковида па и слепа 56 3/2014 многодетне хришћанске породице одећа игумана сергија била је про- ста и груба сам ју је шио за себе, те га због тога многи нису могли препознати и сматрали су га манастир- ским послушником поред његове одеће, сачувани су и свети сасуди и путир из кога се преподобни са братијом при- чешћивао светим тајнама свети сергије је знао да на људе могу утицати поуке, али је исто тако знао да је лични пример најбоља поука и васпи- тач писмом је живео, због чега се тру- дио да свима буде слуга и помоћник, јер ко хоће да буде први, тај свима да служи неодољиво скроман његов живот био је сликовит пример речи неботајног павла: „када имамо храну и одећу, овим да бу- демо задовољни“ њему је врлина била насушна потреба, део његовог бића го- ворио је „духа не гасите, а жарка ревност према богу и ближњем нека буде ваш најубојитији жар“ сваким даном подвизи су га назиђива- ли ка христу, јер је знао да ће врлине које човек у овом животу стекне неминовно ићи пред њим и у будућем једна од њих је и милостиња, која беше омиљена све- том сергију ипак, краљица врлина за игумана била је расуђивање, због чега једна руска пословица каже да је расуђи- вање потребно и у милостињи данашњи изглед саборне, сергијеве, цркве свете тројице је из петнаестог века у њој се свети сергије после свог игуман русије свети сергије радоње ̨ки ȋнаставакȍ њему је врлина била насушна потреба, део његовог бића говорио је „ духа не гасите, а жарка ревност према богу и ближњем нека буде ваш најубојитији жар“ хаџи драган поповић храм свее тројице у серијевом посау мај/јун 2014 57 святая русь представљења често у виђењима јављао братији тако је било и после молитвеног обраћања светог никона радоњешког светом сергију, јер су татари претили да опљачкају и оскрнаве све пред собом у читавој русији игуман сергије са све- тим петром и алексијем јави се никону и рече да ће, „по божијем допуштењу, овај манастир бити разрушен од руке татарског разбојника едитеја, но после тога ће ово место оживети као никада пре и постати велики духовни расадник врлине“ тако и би, а свети никон се по- сле тога врати у манастир 1408 и подиже велелепни камени храм који 1425 беше осликан благородном руком андреја рубљова (уписан у диптих светих 1991) и данила црног у четрнаестом веку стање у целој земљи било је доста несигурно, јер су татари опустошили градове и већи- ну манастира у бици на куликовском пољу (1380) татарски кнез мамај је до ногу потучен ова победа много је зна- чила за државност руске земље, а њу је свети сергије од бога измолио читајући свеноћне царске молитве из давидовог псалтира, када му господ откри како ће победити много надмоћнијег неприја- теља за псалтир свети јован златоу- сти каже да је боље да реке водом усахну, него да се престане са читањем псалама тако ће, због утврђења српске држав- ности свети сава оставити, српском народу заветни, карејски типик, да се сваким даном подвизи су га назиђивали ка христу, јер је знао да ће врлине које човек у овом животу стекне неминовно ићи пред њим и у будућем монах игумана сергија у двобоју са татарским јунаком 58 3/2014 святая русь поред читања других молитава и цео псалтир прочита у току 24 часа и тако је у карејској испосници остало до данас вођен духом светим, игуман сергије даје благослов кнезу димитрију јовано- вићу, касније названом димитрије дон- ски, за бој и каже: „иди, кнеже, против варвара и ни најмање не сумњај, бог ће ти помоћи и ти ћеш победити неприја- теља а врати ћеш се потпуно здрав“ по- ред благослова и молитава, сергије даде кнезу димитрију и два монаха, који први погинуше у двобоју лишивши живота двојицу највећих татарских јунака игуман руске земље је, из истинске скромности, одбио понуђени му епи- скопски чин и наставио да се подвизава као монах његов истанчани монаш- ки лик је сачуван на везом украшеној плаштаници, по цртежу светог андреја рубљова и налази се у манастирској ри- зници због светог сергија, његов број монаха је малтене неизбројив, а седам- десеторица из 15 века прибројани су светима до 1415 његови ученици су у централној и североисточној русији ос- новали педесет манастира, а неки од њих су постали епископи, међу којима и ње- гов братанац теодор, који је постао архи- епископ ростовски свету дужност ста- решинства свети сергије је шест месеци пре своје кончине предао своме ученику, потоњем светитељу никону, чије се мо- шти такође налазе у манастиру, у цркви свети сергије је знао да на људе могу утицати поуке, али је исто тако знао да је лични пример најбоља поука и васпитач серије раоњешки блаосиља кнеза димирија мај/јун 2014 59 посвећеној светој једносуштној и не- раздељној тројици игуман сергије је поживео 78 година и богу се у миру преставио 25 септембра 1392 године по упокојењу, 30 година после смрти беху откривене његове мо- шти јер се преподобни јави у сну једном побожном човеку и рече да упита игума- на никона, што га тако дуго остављају под земљом, у сандуку, где вода опкоља- ва његово тело наравно, мошти врло брзо беху извађене из земље, а чудесни призор удиви све сабране, јер се трулеж није дотакла моштију, чак ни одејања на њима као ни сандука који, уистину, ода- свуд беше стишњен водом, док је пре- дивни миомир испуњавао цео простор овај сандук, у коме су мошти почивале 165 година, налази се у успенском храму пресвете богородице на поклопцу, ове реликвије, иконописан је предиван лик угодника божијег, испред кога светли неугасиво кандило аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије руска реч настројење преводи се на српски језик најчешће као рас- положење, али и као усмереност, спремност, готовост, настојање ради се заправо о комплексном, вишезнач- ном и вишеслојном појму покушаће- мо да анализом новозаветних примера уђемо у суштину значења овог појма добро је позната слика христовог распећа – господ распет између два раз- бојника у њиховим самртним мукама господу се обраћа један од њих прово- кативним речима: „ако си ти христос, спаси себе и нас!“ за дивно чудо други је узнегодовао укоревајући га речима: „зар се ти не бојиш бога, када си и сам осуђен тако? ми смо праведно осуђе- ни, јер примамо по својим делима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини“, додајући затим добро познате речи: „помени ме господе када дођеш у царству твоме“ а господ му одговара: „заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају“ (лк 23, 39–43) многима је тешко разумљиво како је могуће да се неко може спасити после тренутног или вишечасовног покајања како је могуће да после христа први човек који је ушао у рај буде покајани разбојник? управо нам овај пример говори шта значи настројење душе – душе која осећа кривицу, у којој се јавља осећање правде, која се каје, која је свесна постојања царства божијег, а надасве жели заједницу са богом господ је благоразумном разбојни- ку судио не само по речима већ и по тренутној и достигнутој чистоти срца и душе тиме се потврђују речи св апостола павла да ће господ осветли- ти што је сакривено у тами, и објави- ти намере срца (1кор 4, 5) јер господ виктор вицановић 60 3/2014 свеи серије раоњешки – киво са мошима свеиеља святая русь хришћанска етика зна шта је у човеку (јн 2, 25) посебно треба нагласити да је настројење душе покајаног разбојника за њега било спа- соносно он се ничим другим није спа- сао осим покајним настројењем своје душе и милошћу божијом из овог примера видимо да настројење душе није само расположење, емоционално стање, већ да оно захвата целокупно стремљење људске душе, њену усмере- ност ка добру или злу, полазећи од нај- дубљих „намера срца“ следећи пример је такође добро по- зната прича о милостивом самарјанину (лк 10, 30–35) и опис овог догађаја има извесну парадоксалну димензију пример самилости и човекољубља у овом догађају нису они који су били о настројењу душе господ ће осветлити што је сакривено у тами, и објавити намере срца (1кор 4, 5) јер господ зна шта је у човеку (јн 2, 25) мај/јун 2014 61 најпозванији да то покажу и сведоче – свештеник и левит (припадник изабра- ног свештеничког рода) – већ је то био човек друге вере, инославни, или, још прецизније, отпадник од монотеистич- ке вере јеврејског народа у чему је била битна разлика између њих? одговор је – у настројењу душе код прве двојице у души је владала хладноћа, незаинте- ресованост, егоизам код самарјанина душа је затрептала пробудила се сами- лост емпатијом тј уживљавањем у бол и патњу претученог човека, самарјанин је видео себе у његовом страдању све то говори да настројење његове душе није било само тренутно расположење, већ и израз његове доброте, самилости и човекољубља милостиви самарјанин је, верујемо, још један пример да се човек пред богом може оправдати на- стројењем своје душе, под условом да настројење не схватимо као тренутно и пролазно стање трећи пример који би требало да нам послужи за боље разумевање овог пој- ма налазимо у блаженствима скоро сва блаженства, свако на свој начин, говоре о настројењу душе милостиви ће бити помиловани; они који имају мир и зраче миром, синовима божијим ће се назвати; праведници, гладни правде – наситиће се; чисти срцем бога ће видети (мт 5, 3–12) примери бла- женстава говоре каква духовна блага очекују оне који стреме ка највишим вредностима, приближавајући се богу на тај начин ту се види колико је на- стројење душе заправо „векторска ве- личина“ оно полази од „намера срца“, одатле добија динамичку и мотивацио- ну снагу – усмерење, да би се на појав- ном смислу доживело и испољило као расположење душе можда смо се овом малом анали- зом дотакли одговора на тешко, али истовремено често питање о исхо- ду и спасењу милиона душа које нису знале за христа из различитих раз- лога (историјских, географских, по- литичких) шта ће бити са душама оних који нису били хришћани? како ће њима господ судити? верујемо да ће то бити управо по настројењу њи- хове душе, онако како је господ судио покајаном разбојнику, како је импли- цитно судио милостивом самарјанину и онако како је обећао духовна блага, сада и у вечности, онима који стреме ка највишим људским вредностима од оца тадеја смо чули тумачење, ин- спирисано светим оцима, да нас на дан суда господ неће питати колико смо че- сто ишли у цркву и колико смо се мо- лили, већ да ли смо стекли, по очевим речима, „карактерну особину христа спаситеља“ настројењем своје душе човек се приближава или удаљава „ка- рактерној особини христа спаситеља“ у којој мери се приближио или удаљио процениће господ на крају, треба рећи да би био пот- пуно погрешан закључак да се спасење своди на настројење душе без цркве и светих тајни, без подвига и труда, без помоћи и милости божије – нема спа- сења, али је настројење душе важна ка- рика на том путу у вечност аутор је психолог у деветој београдској гимназији настројењем своје душе човек се приближава или удаљава „карактерној особини христа спаситеља“ 62 3/2014 хришћанска етика ко је веровао, пре седам година, да се живот здравку и може још мало продужити? он је петнаест година пре тог догађаја преживео те- жак инфаркт, а потом добио и дијабетес свему томе није био крај, пошто му је установљена и појава камена у жучи, а такође и слабост рада бубрега кап која је тога дана прелила пуну чашу био је чир на желуцу који је пукао и прокрва- рио и здравку је живот висио о концу прогноза дежурних лекара у београд- ском ургентном центру те вечери била је да има 1% шанси да преживи сутрадан, лекари-професори су, због комплексно- сти пацијентовог здравственог стања, искључивали операцију као могућност да се разреши дати проблем болесника су сместили на одељење интензивне неге, у тзв „шок собу“ да се наслућивао крај земнога здрав- ковог живота могло се видети и из чиње- нице да му је супруга, заједно са сином и ћерком, већ сутрадан, била нашла и гробницу у коју ће бити сахрањен је- дино је зет, помало тешећи их, а с дру- ге стране схватајући да без божије воље и допуштења нема смрти, говорио да је здравко још жив и да не треба да га опла- кују и живог сахрањују ћерка јелена, која је пре удаје про- вела више месеци радећи у манастиру острог, ипак се уздала у божију милост, па је оставила своме оцу једну малу пластифицирану иконицу св василија острошког са делићем његове одежде и гле чуда! молитве чланова породице упућене свевишњем богу дадоше рода чудо божије на дан св василија остро ̨ког сваки нови дан је прилика за свакога од нас да се искрено покајемо, затражимо опроштај од наших ближњих, опростимо ненад вујић мај/јун 2014 63 сведочанства на сам дан празновања св василија, здравку се здравствено стање изненада побољшало, крварење у желуцу је неким чудом престало одмах је тога дана пре- бачен из „шок собе“ у болесничку собу недуго затим опоравио се, и нажалост заборавио ко га је ишчупао из канџи смр- ти, па је причао свима како је преживео зато што је био јак и имао велику вољу за животом али, да су у лажи „кратке ноге“ показало се већ након неколико месеци када се поново разболео и обрео у бол- ници ипак се присетио да је бог главна узданица и помоћник у најтежим ситу- ацијама и молио је ћерку да му донесе у болницу освећено уље којим се више пута дневно помазивао и опет га је бог помиловао новим изласком из болнице а после свега питамо се: зашто бог не- ким људима продужује живот? то може- мо само да нагађамо један могући разлог је, свакако, да се умирућем пружа још јед- на прилика да сагледа своје животне грехе и странпутице како би завапивши прите- као нашем милосрдном господу те суза- ма покајања очистио свога унутрашњег палог човека сетимо се само речи јована крститеља које су упућене свецелом роду људском: „родите, дакле, род достојан по- кајања“ (мт 3, 9) још један разлог могу бити потребе његових ближњих који својим молитвама узнетим богу умоља- вају анђела смрти да још не долази у тропару св василију острошком се каже: „од младости своје целог себе си дао господу“ коначно, сваки нови дан је прилика за свакога од нас да се искре- но покајемо, затражимо опроштај од наших ближњих, опростимо свима који су се огрешили о нас, и учешћем у свето- тајинском животу наше цркве подаримо своје срце нашем миломе богу и обезбе- димо себи вечни живот у будућем цар- ству божијем аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
... Фотографија на насловној страни корице: Под заставом часног крста, за слободу златну монтажа: М Марковић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани епископ славонски Г Јован у униформи 63 падобранске бригаде фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Руски спасилачки тимови у Србији 2014 г фото: Архива Вечерњих новости Фотографија на полеђини корице: Газиместан фото: Википедиа СВЕСКА 337, МАЈ / ЈУН 2014 Рeч уредника 1914 и српско-руски крст борбе за слободу златну 2 Светачник Светост као испуњење служења у Цркви 4 Старечник Старац Илија Ноздрин: Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Екатерина 9 Свети Оци тумаче Свето Писмо Да не бисте туговали као они који немају наде 12 Трагом Христовим Етика: потребан, али не и довољан услов спасења 15 У дијалогу са атеизмом Атеизам и богови античке Грчке (I) 20 Тема броја Рат као последица отуђености човека од Бога и ближњег 25 „Фрлај малко `леба!“ 27 Хришћанска Србија у Првом светском рату 31 Цар Николај Други Романов – заштитник српског народа 34 Вера краља Петра I Карађорђевића 36 Мајор Драгутин Гавриловић српски витез из Првог светског рата 40 Идите и научите све народе Православна Црква у Гватемали 44 Многодетне хришћанске породице Породица Никитовић 48 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 57 Хришћанска етика О настројењу душе 60 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Василија Острошког 63 стране МАЈ/ЈУН 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: За Крст часни и Слободу златну мај/јун 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
... Фотографија на насловној страни корице: Под заставом часног крста, за слободу златну монтажа: М Марковић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани епископ славонски Г Јован у униформи 63 падобранске бригаде фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Руски спасилачки тимови у Србији 2014 г фото: Архива Вечерњих новости Фотографија на полеђини корице: Газиместан фото: Википедиа СВЕСКА 337, МАЈ / ЈУН 2014 Рeч уредника 1914 и српско-руски крст борбе за слободу златну 2 Светачник Светост као испуњење служења у Цркви 4 Старечник Старац Илија Ноздрин: Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Екатерина 9 Свети Оци тумаче Свето Писмо Да не бисте туговали као они који немају наде 12 Трагом Христовим Етика: потребан, али не и довољан услов спасења 15 У дијалогу са атеизмом Атеизам и богови античке Грчке (I) 20 Тема броја Рат као последица отуђености човека од Бога и ближњег 25 „Фрлај малко `леба!“ 27 Хришћанска Србија у Првом светском рату 31 Цар Николај Други Романов – заштитник српског народа 34 Вера краља Петра I Карађорђевића 36 Мајор Драгутин Гавриловић српски витез из Првог светског рата 40 Идите и научите све народе Православна Црква у Гватемали 44 Многодетне хришћанске породице Породица Никитовић 48 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 57 Хришћанска етика О настројењу душе 60 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Василија Острошког 63 стране МАЈ/ЈУН 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: За Крст часни и Слободу златну мај/јун 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
Одреднице:
6
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
...шта мисли ко би могао да наследи управо упокојеног игуманаАМВРОСИЈА 📌 тада су земаљске
„калкулације“ привремено истиснуле
непрекидну исусову молитву
његов даљи духовни развој текао је
уобич
...шта мисли ко би могао да наследи управо упокојеног игумана
МЕТА инфо: Р:21626 К:161722 Д:89
| Свеска 339 |
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
... мо- литве називао „бесплатна благодат“, дар духа светог који се моли у нама („сам дух се моли за нас уздисајима неизре- цивим“ (рим 8, 26)) такво небеско и ан- 24 5/2014 гелско стање душе трајало је код оца све док у његову келију није дошао један од браће монаха са питањем шта мисли ко би могао да наследи управо упокојеног игумана амвросија тада су земаљске „калкулације“ привремено истиснуле непрекидну исусову молитву његов даљи духовни развој текао је уобичајеном током за већину монаха након примања монашког пострига 1935 године у манастиру горњак, исте године добија чин јерођакона, да би 1938 године био рукоположен у чин је- ромонаха у манастиру раковица где је завршио иконописачку школу до по- четка другог светског рата служио је у пећкој патријаршији затим долази у београд где га одмах хапси специјална немачка полиција после тога прелази у манастир витовницу где је други пут ухапшен од стране немаца под навод- ним оптужбама да је комунистички од- носно руски шпијун мислио је да друго хапшење неће преживети требало је да буде стрељан тада, суочен са смрћу као господ у гетсиманском врту, доживља- ва још једно чудесно искуство када му се у затворској ћелији указује младић обасјан светлошћу, одевен у униформу, који је преко десно руке имао пресави- јен свитак са картом источне србије показујући на карту, обратио му се ре- чима: „не бој се за свој живот јер ћеш још многе утешити и охрабрити“ тек много година касније постало му је ја- сно право значење тог виђења када је почео као духовник да прима људе и да их саветује и храбри духовни дарови по завршетку другог светског рата враћа се са благословом патријарха га- врила у пећку патријаршију у периоду од 1949 до 1955 године добија игуман- ски чин и постаје старешина манасти- ра после поново долази у браничевску епархију, да би затим једно кратко време провео у хиландару, крајем 1959 годи- не отац нам је говорио да су га хилан- дарски монаси дуго времена после тога сматрали за свог манастирског сабрата од 1975 године отац тадеј постаје ду- ховник у правом смислу те речи, тачније духовни старац почиње да прима љу- де из свих крајева тадашње југославије примао је људе и других вероиспове- сти рукоположен је у чин архимандрита 1989 године у манастиру горњак овим кратким биографским приказом желимо да осветлимо најзначајније дога- ђаје из очевог живота и да на тај начин покушамо да у тим догађајима пронађе- мо објашњење његове духовне величи- не пре свега издвајамо његово искуство чисте, спонтане и непомућене молитве коју је имао у миљковом манастиру, као и виђење анђела – светлосног младића и поруке коју је од њега примио у времену у коме је све више сасушене рационали- стичко-схоластичке духовности сведе- не на теолошку фразеологију, споменута искуства некима се могу учинити крајње сумњивим и произвољним тумачењима ми, с друге стране, не само да смо увере- ни у њихову истинитост (све то смо не- посредно чули управо од оца тадеја), већ у тим догађајима видимо основ за разу- мевање очеве духовне величине његова душа имала је небеску ширину, ангелску чистоту, прозорљивост, способност со- зерцања најдубљих истина, лакоћу мо- литвеног обраћања и успињања ка богу све то је било могуће само као резултат духовних дарова које је примио од бога у чудесним ситуацијама када је осетио пре- дукус неба и царства божијег и ту не- беску димензију преносио је свима нама, потврђујући речи светог апостола па- вла: „јер, ако смо ван себе, богу смо; ако смо присебни, вама смо“ (2кор 5, 13) аутор је психолог у деветој београдској гимназији тема броја септембар/октобар 2014 25 ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? на бар два места у новом завету ћемо наћи да се говори о ономе што се збива у човеку апостол павле говори о томе да нико не зна шта се налази у човеку, и при том кроз ту мисао нас узводи ка богу наиме, као што осим духа човечијега нико не зна шта је и ко је он, тако је и код бога по- чевши од човека, апостол павле нас води ка богу али ако одатле кренемо силазном путањом видећемо да апо- стол незнабожаца говори да не само да је биће божије за нас тајна пред којом се дивимо, него је то и човек (уп 1кор 2, 11) друго место је јеванђеље по јовану у њему се каже: „а сам исус не повера- ваше себе њима, јер их је он знао све и не требаше да му ко сведочи за човека; јер сам знадијаше шта беше у човеку“ (јн 2, 24–25) једини који о нама све мо- же знати је бог а господ исус христос је син божији, који је по човекољубљу владимир пекић из дубине нашег бића, потиче и почиње наш однос према свету и животу он може бити креативан, тиме богоподражавајући, али може бити и деструктиван 26 5/2014 своме ради нас постао човек дарујући нам тај дар да проникнемо, колико је могуће, у тајну човека, јер нам је дао од духа божијега „који све испитује“ (уп 1кор 2, 10) дух божији нас свакако во- ди кроз познање дубине и смисла свега постојећег, али и човека као круне ства- рања све до познања њега, живога и истинитога бога унутрашњи и спољашни човек овде морамо припазити, иначе можемо склизнути са правог пута наиме, израз о тајни човека не значи поисто- већивање са некаквим духов- ним животом који се суштин- ски супротставља материји та подељеност (дуализам) у чо- вековом бићу није својствена хришћанству пре можемо го- ворити о разлици разлика из- међу унутрашњег и спољашњег човека је разликовање душе и тела али не као на душу и тело у неодређеном смислу, већ као душу и тело конкретног чове- ка човека и не може бити без тела, али ни без душе св јован лествичник го- вори да је душа једино суштаство које може постојати само у нечем другом, тј у телу свети оци нам говоре да се наше по- мисли и покрети душе изражавају кроз тело другим речима, оно што је инте- лект човека, дубоко је повезано са емо- цијом, са жељом и са телом на концу, са стварношћу која нас окружује та- ко, осећање блискости – везано је за прво такво искуство – топлота мајчи- ног загрљаја интересантно нам је „ве- лико“; срећа је „високо“ – дете када је радосно истеже своје тело; унутрашња сродност је близина наша мисао се претвара у деловање, у активност, по- крет то је, пак, показатељ целовитости човека која креће од оног што је још апостол павле назвао „унутрашњи човек“ да би се испољила у свету ко- ји нас окружује испољава се, наравно, и као реакција на тај свет човек жели тако и да утиче на свет, да га мења, да му у коначној инстанци да свој печат – да га учини делом себе он је биће св максим каже: „од благоразумне или неразумне употребе ствари бивамо врли или порочни“ лествица св јована лествичника, русија, око 1560 г (ms 1753) тема броја септембар/октобар 2014 27 односа које има потребу за препозна- вањем које је немогуће без онога што је ван њега, без спољашњег света најпре без другог човека и коначно, без бо- га на основу тог односа, тог суочења, он препознаје своју другост, своју по- себност то је оно што бисмо назвали унутрашњи, душевни, али и духовни живот св максим, с тим у вези, каже: „од благоразумне или неразумне упо- требе ствари бивамо врли или пороч- ни“ ове речи можемо тумачити и тако да врлина представља један отворен, дијалошки однос према свету однос којим човек у себи сабира и приноси богу све што је створено однос који је безмало литургијски утицаји са друге стране, можемо се понети тако да свет и ближње одбацујемо или у њима видимо само средство да удо- вољимо властитом егоизму тиранише- мо, вршимо насиље, покушавамо да све прождеремо махнито јурећи за лажним задовољством но, и свет утиче на нас па као што наше духовно стање може бити осликано кроз однос према свету, тако и оно што је споља, утиче на нас најпре је то бог по свом човекољуби- вом промислу он устројава наше спа- сење, откривајући се и водећи нас ка коначном циљу стварања – јединству са њим у љубави поред тога, по искуству отаца, на нас могу утицати и демони и то чине најчешће кроз помисли свети оци говоре да постоји поступ- ност у томе детаљан опис тога нам даје св јован лествичник: „према објашње- њу мудрих отаца, треба разликовати: приступање [тј прилог], спајање, при- станак [тј слагање], поробљење, борбу и тзв страст у души блажени оци од- ређују приступање као просту реч, или слику било чега, која се поново појављу- је и уноси у срце спајање значи, раз- говарање са оним што се појавило, без обзира да ли са страшћу или бестрасно пристанак је сагласност душе са оним што се јавило, сједињена са уживањем поробљење је насилно и невољно заво- ђење срца или трајно општење са пред- метом, које разара наше добро душевно здравље борбу они одређују као равно- тежу снага између онога који напада и оног који се брани, где последњи побе- ђује, или бива побеђен искључиво по својој вољи страшћу називају порок који се током дужег времена страсно угнездио у души, и који је кроз навику постао као њено природно својство, та- ко да душа већ сама, хотимично, хрли к њему“ (лествица, поука 15) дакле, од разума, од мисли преко емотивног дела душе страст или поро- бљује тело и настројење душе бива про- тивприродно тако наш однос према свету клизи у грех (= промашај) оно што говори апостол павле о унутра- шњем човеку уствари значи да заиста, из дубине нашег бића, потиче и почиње наш однос према свету и животу он може бити креативан, тиме богоподра- жавајући, али може бити и деструкти- ван, разарајући наше унутрашње биће и затварајући нас у погубну самодо- вољност гордости јер како каже св јо- ван лествичник: „знам и за једно друго повлачење звери: до њега долази када се душа коначно навикне на грех“ (ле- ствица, поука 26) расуђивање да бисмо могли да разазнамо који по- крети душе и које помисли рађају вр- лину или грех, потребно је да стекнемо врлину расуђивања која је плод упорног и трудољубивог подвига који свој ко- рен, али и циљ има у смиреноумљу као последица, јавља се поменуто расуђива- ње а након њега, по тврдњи св јована лествичника, бог дарује и прозорљи- 28 5/2014 вост – дар духа да прозиремо, види- мо најпре своје, али и духовно стање других овде се враћамо на онај цитат из јеванђеља по јовану христос је не само као бог знао све о људима које је сретао, него и као човек а тај дар, ту способност имали су и имају његови угодници али најпре су светитељи божији имали дубоко сазнање о томе да и најтананији, најсуптилнији по- крет душе, тј ума у себи одражава наш однос према свету, животу а на првом месту богу и у наше дане, многи су имали при- лику, ако не да сретну и уживо чују старца тадеја, онда бар да прочитају оно што је сачувано од његових бесе- да једна од тих изрека која асоцира непосредно на њега је: „какве су ти мисли такав ти је живот“ а то није ништа друго до кроз лично искуство проживљено и преиначено оно што је рекао апостол павле ове речи старца тадеја не смемо никако схватати као некакво сујеверје или магију морамо их разумети као плод дугог подвига (= кретања ка богу) овог мудрог и незло- бивог старца који је утемељен у љуба- ви божијој само тад, не само репро- дукујући кроз речи, него кроз живот у христу, можемо разумети да су ње- гове речи срж православља наиме, да сваком својом мишљу ми утичемо на наше ближње, на наше окружење, коначно на свет и тиме условљавамо супротну реакцију стога, старац та- деј афирмише људску слободу у оним димензијама које нам је бог открио – као стваралачку (на жалост некад и сасвим супротну од тога), али и упо- зорава да је слобода неодвојива од одговорности и да је она истинска и потпуна тек у љубави божијој која се преноси на сав наш живот аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду за вечни живот човеков предуслов је земаљски живот, тачније ње- гова делања, мисли којима се ба- вио, његов духовни и телесни пут дух и тело су подједнако важни, порука је светих отаца, а за опште здравље неопходна су и умна и телесна дела- ња „када је телесни труд умерен, и ка- да не изазива пометњу, врло је кори- стан и води те ка смирењу“, наглашава старац јосиф исихаста свети старац подвлачи да исправно мотивисано и облагодаћено телесно занимање, јача и духовно утврђује вертикалу чове- ка која непрестано иште бога мотив (намера) због чега се нешто чини је оно што човека разоткрива и разголи- ћује пред богом, а не остварено дело мотиви мотиви су, како је говорио старац клеопа, дух неког учињеног дела, оно што се не види, а тело дела је само дело, оно што се види добре намере (мотиви) учињених дела су, уствари, оно библијско уље које је недостало у лампама „лудих девојака“ површно је тумачење да оне нису имале учињених добрих дела као и добре девојке оне су их чиниле, али, највероватније, из неких користољубивих намера; наме- ра из начела на којима, овај, свет данас стоји – „дај ми, да бих ти дао“ у цркви, знамо, само је један, који прво даје (а његово је све што имамо), па тек онда од нас нешто очекује го- спод од нас очекује само добро, јер је он вечно добро „човеку је природно да чини добро, ка врлини да тежи“, речи су св антонија великог свако добро човеково прво потекне од њего- хаџи драган б поповић тема броја септембар/октобар 2014 29 мисли и помисли мислена чистота је остварење царства божијег у нама ве мисли (а исто тако, нажалост, и свака злоћа), јер се прво нешто помисли па се онда мисао и делатно испољи и оствари борба с помислима када је једном приликом био упитан: „шта да радим, старче, стално ми на- виру лоше помисли?“, старац пајсије је одговорио – „брате мој, и код мене изнад крова моје колибе често преле- ћу авиони и ремете ми мир зло је када човек заравни део свог срца и допусти да му летећи вукови ту слећу“ а бла- женопочивши епископ жички хри- зостом (столић) је говорио: „када те нападну нечастиве помисли, само од- баци предлог и победа је твоја“ то се, по благослову надарених духовника, најделотворније постиже умном моли- твом – господе исусе христе сине бо- жији, помилуј ме грешног овакву мо- литву препоручивао је и старац јосиф исихаста, али је страховао да се моли- лац не прелести (самообмане), умисли, уобрази да је постигао много у погледу своје експресне светости често би го- ворио: „ако видиш да човек не тражи 30 5/2014 савет (од свог духовника), или да се не придржава савета који је добио, знај да ћеш га ускоро видети прелешћеног“ стога је један искусни српски духов- ник указивао на значај овакве моли- тве и на то да и мирјани требају да је употребљавају, али само у случају ве- ликих искушења и док се такве убојите помисли не отерају, а када „опасност“ прође треба да престану са њеном упо- требом, управо страхујући да не дође до самообмане, јер је умно ропство бесповратни пут овде, код терминâ мисли и помисли, треба бити јако обазрив и не мешати их, мада се они у неким случајевима приближавају један другоме мисао је блиска речи мишљење, размишљање, и када је добра, она је природна потреба и нужност разума, који нам је од бога дарован, а ми је слободно остварујемо помисли су нешто сасвим друго оне су различите представе, ликови, прет- поставке, намере, жеље или успомене, као некакве искрице које зацакле па не- стану, и оне се и против наше воље по- јављују у нашој свести у највећем броју случајева оне су изразито туђе, иску- сно подметнуте варалицом од искони мисаоно бојиште када ум прихвати лошу помисао и почне да размишља о њој, она постаје тема броја септембар/октобар 2014 31 мисао, а то је већ грех зато се мисли исповедају, а помисли не таква, неис- повеђена мисао је, по светим оцима, као отров у глави змије, која може да прође поред човека и не уједе га; али се касније поврати и уједе га она може да тавори у човеку и чека, док се не претвори у реч или недело; док чиста мисао сија у оку човека, јер се мисли виде, а очи тако постају огледало ду- ше на оваквој исповедној пракси ин- систирао је творац реченице „какве су ти мисли, такав ти је живот“ – старац тадеј витовнички на исповести сто- га своју унутрашњу зделу душе треба очистити, колико је то могуће до краја, да ниједна мрвица од лоших мисли и дела не остане неисповеђена мислена чистота је остварење цар- ства божијег у нама то је савршенство и треба да буде тежња сваког хришћа- нина да би се то постигло потребна је на првом месту сабраност на моли- тви, односно да молитва буде очишће- на од било каквих мислених примеса и одсутности доказе за овакве наводе проналазимо још у старом завету, код пророка мојсија, када је његова умно- срдачна молитва одзвањала небесима наиме, у једној наочиглед безизлазној ситуацији, када израиљцима иза леђа бејаху египћани, а испред њих црвено море, бог рече мојсију: „што вичеш к мени?“, иако се он молио без речи и не мичући уснама (2мој 14, 15) пророк се овде молио унутар себе, сабрано и кон- кретно, што је пример нама како треба да се молитвено обраћамо господу у новом завету, господ у кани га- лилејској на чудесан начин открива колики значај и снага леже не само у речи, него и у његовој делатној мисли на свадби симона зилота христос је само помислио да се вода претвори у вино, што је био довољан разлог да се ово несвакидашње, „прво чудо“ оства- ри, сведочећи нам да су за добродетељ подједнако важне како реч и дело, та- ко и добра мисао човекова која из срца долази (уп мт 15, 19) чисте мисли неботајник павле, повезавши хри- стом ове три спасоносне компоненте у својој души, могао је да каже: „не жи- вим више ја, него живи христос у ме- ни“ он се уподобио христу да ли је могао после тога да греши? није могао јер се охристовио, како каже митро- полит порфирије а шта је са нашим срцима? срце људско данас је преоп- терећено информацијама које непре- стано разбијају концентрацију и сму- ћују човека свет, чини се, усавршава технологију за пренос информација управо због умног поробљавања и оп- терећивања човека, а не због помоћи и слободе старац тадеј је говорио, ци- тирајући свете оце, „да је човек биће које је створено да размишља, расуђу- је, прави планове само за један дан, и да за тај, један дан, поклекне безброј пута“, наглашавајући да су због тога у животу сваког хришћанина веома бит- ни духовници, који ће им одредити меру, што је и основна порука светог писма још је добри старац говорио: „кад бисте имали чисте мисли, не би вам требали телефони, преко христа стално бисте били у вези“ аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој када ум прихвати лошу помисао и почне да размишља о њој, она постаје мисао 32 5/2014 у беседи на гори господ исус хри- стос је на више места нагласио да је опасност од лоших поми- сли скоро равна примени истих помисли на делу истанчаним аскетским искуством подви- жници су до детаља изнели процесе који се одвијају у са- зревању греха мислена борба је постављана као прва линија фронта и од ње је у великој ме- ри зависио коначни исход то искуство је чувано у ризница- ма црквеног богословља њиме је у новије време проговорио кристално јасно св николај жички у спису мисли о добру и злу, он износи поуке везане за велики број тема начин на који то чини је јединствен свака од тема побуђује на размишљање овде ћемо изнети оно што све- титељ пише по питању мисли: „мисли твоје, које се по небу не прошетају, остају кржљаве и болесне ре- чи твоје, које не ударе о небо, остаће без еха и биће као котрљање камена, које зада страх околини и не донесе никакву благо- дат долини“ „мисли наше у истини знају се на оно- ликој даљини на колико се пружају јер докле се год простиру мисли човекове, дотле се простире човек задржавај се мислима и љубављу стално на добрим сликама, да би и ти постао сликом добра за браћу своју“ овим поукама о мислима саткан је основ на коме почива свака од поједи- начних поука које су изнете у мислима о добру и злу оне као да сачињавају сво- јеврсну методологију уз помоћ ње човек гради пут добрих дела то је аутентична православна етика која увек усходи ка светотајинском јединству са богом чини нам се да не би било претерано рећи да су и чувене поуке старца тадеја витовнич- ког о важности мисли потекле са истог извора и наставиле пут богонадахнутог искуства св николаја жичког аутор је парох при цркви светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу свети николај жички о мислима презвитер александар р јевтић бог – највећи точак велики точак спорије се окреће но стиже мали точак који се брже окреће што већи точак то спорије окретање и мање ларме; што мањи точак то брже окретање и више ларме ово важи како за ствари тако и за људе највећи точак у души човечијој је- сте бог његов се обим не види, нити се његов ход чује од множине и ларме малих точкова но, кад се сви мали точкови у души утишају, душа се тек онда види у неизмерном божанском точку, којим је обухваћено небо и зе- мља и при тој изненадној и реткој ви- зији душа осећа неисказану радост (извод из мисли о добру и злу) тема броја септембар/октобар 2014 33 хришћанин треба да је радосног духа „кажу, по сваку цену треба да сачувамо унутрашњи мир и да будемо увек радосног духа зато што духови под небом гледају да стално будемо тужни“ старац тадеј витовнички о депресији и депресивном стању код савременог човека данас се често прича и пише депресија је широ- ко распрострањено душевно обољење, многи је називају и болест цивилизаци- је од ње обољевају људи свих професи- ја, узраста и друштвених слојева много се говори о разним узроцима депресив- них стања, али мало стручњака спомиње духовне узроке масовност депресије у савременом свету наводи нас да се запи- тамо и у вези са њеним духовним узро- цима, и да о овој сложеној теми прогово- римо у основним цртама са аскетског и пастирско – психолошког аспекта најпре се треба позабавити узроци- ма депресије са аспекта православног аскетског искуства суштина депресије јесте стање (болесне) чамотиње и оча- јања које паралише човека и битно му умањује квалитет живота ово стање се у православном предању назива још и униније свети оци у аскетским спи- сима су много и садржајно писали о узрoцима разних страсти које обузимају човекову душу, као и о борби са њима следствено томе, свети оци су се често дотицали и страсти туге, малодушности – унинија (грч ακηδία) свети оци разликују корисну и штет- ну тугу, ону „која је по богу и ону која то није“ ова, која је по богу, човека усме- рава да тугује над својим греховима, над гресима целог света, над несаврше- ношћу своје природе, а друга врста ту- ге – „она која није по богу“ – је она која разара човека, која чини да његов живо- та буде погрешно усмерен овакву тугу оци називају страст овде треба рећи да је учење православне светоотачке аскетике о страстима повезано са глав- ним православним учењем о стварању човека по образу и подобију божијем и са православним поимањем зла и греха уопште човек је створен по образу бо- жанских енергија и својстава и стављен је у динамички процес ка божијем по- добију и учешћу у његовој божанској пуноћи, тј у процес обожења за тај ди- намички процес човеку су дате све сна- ге или енергије, потребна својства и мо- гућности, оно што свети оци називају врлинама (грч ἀρεταί) зато у почетку у човековој природи нису постојале стра- сти, већ само врлине страсти ступају на сцену као последица човековог пада св исак сирин каже: „ако је врлина при- родно здравље душе, то значи да су стра- сти болести душе, јер су оне споља до- милош в маринковић 34 5/2014 шле и продрле у душу (као нека несрећа) и отргнуле је од здравља, које јој је свој- ствено јасно је, према томе да здравље постоји у природи пре наступања бо- лести“ такође, по речима св максима исповедника страсти нису ништа друго до злоупотреба, дакле, искривљавање и извитоперење оних снага које је бог дао души и покретима тела а како човек треба да се бори против страсти, како бити успешан у тој борби ако су страсти већ обузеле и оковале чи- таво његово биће? проповед јеванђеља започиње позивом на покајање и веру у христа: „покајте се, јер се приближи царство небеско“ (мт 3, 2) исто тако је и сам господ христос, после свог кр- штења, започео своју проповед: „покајте се и верујте у јеванђеље“ (мк 1, 15) вера као темељ духовног живота, и покајање као обнављање захваљујући светлости благодати, која са покајањем улази у ду- шу покајника, човек почиње да препо- знаје у себи различите и многобројне страсти којима су до тада цело његово биће и живот били прожети вера чо- веку даје наду у могућност опроштаја, његовог очишћења и његовог оправда- ња у христу, и кроз покајање, човек већ осећа наду спасења и доживљава је, зато у њему нема места обесхрабрењу и оча- јању покајање које води очајању није истинско и смирено, јер је право покаја- ње спојено са бескрајним смирењем, али и пуном вером и надом пошто је цело човечанство склоно греху и страстима који се налазе у старом животу, покаја- ње и вера су зато дати свим људима као једини услов повратка у живи живот, тј у нови живот који нам је бог дао шта свети оци кажу о узроку страсти малодушја? оци доводе друге страсти и грехове у узрочну везу са овом стра- шћу најпре је ту гордост, а затим егои- зам, маловерје, празнословље, лењост и бесциљно траћење богом нам дарованог времена и што је човек више пушта у своје срце, све је јача и све је теже да је се ослободи оци нам преписују и лек про- тив страсти малодушја, осим основног: вере и покајања, потребно је наше ре- довно учешће у светим тајнама цркве, а пре свега у светој евхаристији не мо- же се душа људска излечити без свелека – лека бесмртности – причешћа циљ свих наших активности треба да буде за- добијање благодати божије (по речима св теофана затворника једини лек про- тив туге јесте повратак благодати) да се осврнемо и на то шта савремена психијатрија у основи говори о депреси- ји код већине оболелих, среће се депре- сија неуротичне природе у савременом добу, број свих типова неуроза је у по- расту окидач за депресију неуротичне природе, може бити сукоб између жеље- ног и реалног, конфликт потиснут у под- свест, трагичан догађај који човек није у стању да адекватно поднесе и многи дру- ги узроци што се тиче духовне основе неуротских обољења, о њима говоре тек понеки психијатри – хришћани руски психијатар мелихов је сматрао да су- штински разлог свих психичких поре- мећаја лежи у несмирењу у том смислу, и неуроза не чини изузетак јасно је да у многим случајевима обо- љевања од депресије, потребно да се човек обрати психотерапеуту, где ће добити психолошку и медикаменто- зну помоћ овде би пастир требало да препозна у одређеном случају потре- бу за психотерапијом и да човека на њу упути јер у свакодневном контакту са својом паством, пастир се сусреће са људима различите психолошке, али и психопатолошке структуре личности оваква ситуација, захтева од духовни- ка стабилну личност, са дугим живот- ним искуством и познавањем људи, не само здравих, већ и оних са различитим психолошким проблемима потребно је и знање из психологије, психопатоло- гије, односно пастирске психологије и тема броја септембар/октобар 2014 35 медицине јер пастирско и духовно ру- ковођење и психотерапија не треба да се искључују већ међусобно допуњују и подупиру, тако да је увек у оваквим слу- чајевима неопходна квалитетна сарадња између пастира и психотерапеута па- стир треба да води депресивног чове- ка кроз светотајински живот цркве, ка радости и пуноћи благодатног живота у христу, а психотерапеут да лечи нервни систем човека и да обоје учине све како би и самог оболелог човека мотивисали да своју болест прихвати као шансу за сазревање, суштинску промену живота, за стални рад на себи хришћанин треба да се труди да стал- но узраста у вери и подвижничком жи- воту да се бори са својим страстима и преображава из старог човека у новог човека у христу потребно је развијање пажње у односу на себе, у односу на сво- је мисли и поступке старац тадеј гово- ри често да од стању, како он вели, нашег мисленог апарата, зависи какав ће бити наш живот, али и живот наших бли- жњих управљеност наших мисли према господу као највећем добру је почетни корак ка рађању смиреуномља и душев- ног мира у нама старац тадеј још каже да је смирење, крајње и истинско смире- ње, савршенство хришћанског живота свети оци су посебно обраћали пажњу на очување мира у души без обзира на спољашње околности живота руски ду- ховник отац алексеј зосимовски гово- ри у писму свом пријатељу: „не желим ти ни богатство, ни славу, ни успех, чак ни здравље, већ само душевни мир он је најважнији од свега ако будеш имао мир у души, бићеш срећан“ тако смо дакле, непрестано дужни да стражимо над својом душом и над душама својих ближњих и да по речима апостола па- вла носимо слабости једни других (рим 15, 1) о избављењу од страсти малоду- шности као и бесмислености очајање из богочовечанске перспективе говори нам св јустин ћелијски: „нема места очаја- њу за хришћанина у овом свету, јер када је господ сишао у овај свет, и црквом сав остао у њему, како онда дати места оча- јању у души својој? та сав господ је ту, поред нас, око нас! само завапи к њему, и гле, већ си у загрљају његовом“ управљеност наших мисли према господу као највећем добру је почетни корак ка рађању смиреуномља и душевног мира у нама 36 5/2014 старац тадеј: мисли о мислимa тематски део овог броја завршавамо са компилацијом мисли из беседа о тадеја витовничког због значаја ове теме, од наредног броја уводимо сталну рубрику под називом „какве су ти мисли, такав ти је живот“, која ће се бавити духовним наслеђем старца тадеја и у којој ће се детаљније разматрати његове духовне поуке тема броја септембар/октобар 2014 37 • каквим се мислима бавимо – такав нам је живот ако су нам мисли мирне и тихе – ето нам мир ако су нам мисли негативне – ето нам немир • ми смо невероватно прецизан ми- слени апарат наше мисли, због тога, утичу не само на нервни систем разум- них бића, већ и на животињски и биљни свет сви од нас очекују пажњу и љубав а то је најмање, то дело, јер не схватамо да су наше мисли огромна снага само мало прибраности треба да би видео да ли ти ближњи упућују мисли пуне до- броте и љубави или оне друге зато и треба бити у молитви • ако су наше мисли мирне, тихе, пуне љубави, доброте, племенитости, чистоте – онда је и у нама мир, јер све мирне мисли дају унутрашњи мир који зрачи из нас ако у себи носимо негатив- не, паклене мисли, онда је и наш унутра- шњи мир разорен потреба мисленог преображаја • ако се ми окренемо извору живо- та, господ ће нам дати снаге да учврсти- мо у себи мисли пуне добра, јер добре мисли, добре жеље, дају мир и утеху сву- да морамо се (мислено) изменити • наше мисли утичу не само на нас, него на све оно што нас окружује мо- рамо да упућујемо добре мисли господ заповеда да волимо своје непријатеље, не због њих, него због нас самих треба опростити све од срца када се опрости све од срца, све је опроштено ми смо (тада) саучесници мира, тада мир чини радост и утеху свима око нас сви осећа- ју наше мисли мирне, тихе • када би све наше мисли биле усме- рене ка добру и љубави, не само што би се умни – мисаони свет изменио, већ напоредо са настанком једног дивног и узвишенијег живота, свако живо биће осетило би промену наших мисли на- ше мисли су не само узрочник ратова и земљотреса већ и еколошке загађености, којој претходи далеко опаснија духовна загађеност породица, школа, посао и мислена сфера • наш живот зависи од наших ми- сли и наших жеља ми око себе ствара- мо хармонију и дисхармонију и у по- родичном кругу много зависи од нашег мисаоног расположења смирене, крот- ке душе, безазлене, простодушне, зра- че добротом, невероватно много зраче добротом • нема нам мира ако мислено ратује- мо са родитељима духови злобе гледају да се ми по сваку цену огрешимо о ро- дитеље тада они стичу власт над нама, а ми мислимо да је неко други крив мно- ги то увиде, па поправе мисли ја увек то кажем – неки прихватају, а неки су суви- ше горди • први и једини услов за промену рђаве породичне климе јесте промена мисли њених водећих чланова почни- те свесно да шаљете добре мисли, мисли љубави и добрих жеља ономе ко вам је мрзак, ко вас је увредио, ко вас не воли човек као мислени „апарат“ 38 5/2014 на сопственом примеру моћи ћете да се уверите у снагу добрих мисли • када је домаћин у кући оптерећен бригама о породици нико нема мира и покоја од његових мисли, чак ни мала деца у развоју зато они који руководе кућом треба да се предају господу, да му се моле, и да схвате да је господ свемо- гућ, да нас господ теши • моли да господ да благог анђела и професору и теби ако заволиш профе- сора, тако ћеш лако одговарати и добити оцену када се професор и ученик по- мире, међу њима више нема (мисленог) рата • престаните да мислите зло о свом шефу или другу на послу, преокрени- те зле мисли у добре и видећете про- мену понашања ваших дотадашњих „непријатеља“ мисли и душевно стање • депресија је притиснутост тешким мислима и настаје комбиновањем та- квих мисли човек комбинује једно, друго, треће и ето размишља, биће то, биће ово, а у ствари ништа од тога не буде само компликује, поквари распо- ложење себи, неко други му је сад крив што је он нерасположен наишао је не- ко и покварио му расположење • није тај други покварио твоје рас- положење, већ ти сам свако носи сво- је бреме одеш код свог најрођенијег, ближњег, али нешто си нерасположен, ништа ти не иде и то твоје нерасполо- жење доносиш код куће, код твојих нај- ближих и поквариш им расположење преносиш на твоје рођене, а после ти је неко други крив сам си крив, сам си покварио расположење и себи и сви- ма око тебе ти си такав, твоје мисли зраче кроз тебе, иде мислена сила, сви прихватају то што ти носиш, зато кажу људи, па боље да ми није ушао у кућу, донесе ми жар и запали ми кућу никад расположен, никад миран како да за- уставимо мисли које не ваљају? једно- ставном променом у добре и пријатне мисли! боље да певушимо у себи него да кукамо певај онај ко пева зло не мисли, народ каже • људска мисао има непојмљиво ве- лику моћ, она је божанска енергија у на- ма у стању је да учини многа добра, али и да уништи другог човека страховите моћи своје мисли човек најчешће уоп- ште није свестан неслоге у породици, свађе, болести и свакакве невоље, наро- чито крупније, које снађу неку породи- цу, последица су рђавих мисли њених чланова стратегија борбе у мисленом рату • све почиње од мисли, њихове про- менљивости и несталности негативне мисли које се свима јављају, треба што пре одстрањивати од себе, јер када се пусте у срце, дохвате осећања и са њима се помешају, постају опасније и теже за одстрањивање ако им се на крају још придружи и воља, слободна одлука чо- века да овакву негативну мешавину ми- сли са осећањима и даље у себи одржа- ва, негује и чак претвори у акцију, грех је већ увелико зацарио у човеку и све га је теже отклонити • мисли нам се убацују са свих стра- на са свих страна су мислени радијуси кад би нам се открило, то је страшна тема броја септембар/октобар 2014 39 мрежа а свако има радио станицу у се- би човек је много прецизнији апарат од радио станице, од телевизора, само му је функција поремећена како је пре- цизно биће човек! како узвишено! али не умемо да ценимо не умемо да се укључимо у извор живота, да осећамо радост живота него увек нам подмећу непријатељи • свети оци о мислима кажу: „која год мисао разара мир и од које мисли немамо мира, то је од пакла и треба је одбацити и не прихватити“ • унапред одбијена помисао - победа остварена без борбе јер, ако се понуда негативних мисли само једном прихва- ти, може да се претвори у дугу борбу са неизвесним исходом а ако се одбије, борба уопште не наступа, негативне си- ле се повлаче, а искуство је стечено пе- риод искушења долази због попуштања или допуштања божијег да бисмо сте- кли искуство како ћемо разумети не- воље других људи ако нисмо и сами би- ли каткад у невољи! што је невоља већа, све више увиђамо да ништа не можемо без бога нарочито је немогуће постићи дуготрајан мир у души, радост и озаре- ње без бога човек је дубоко пало биће никакви закони нису били довољни да човека спасу требало је да сам бог сиђе на земљу и да нам заувек остави христа који нам показује пут спасења • нажалост, захваљујући човековој несмотрености односно великом лу- кавству (прерушавању) злих сила, до- пушта се њихово продирање у наше духовно биће па често претпостављамо да ми мислимо, а нисмо ни свесни да те силе мисле уместо нас • не лутајмо мислима и не гледајмо шта други раде, него гледајмо шта ми сами радимо, да ли тешимо или осуђу- јемо, да ли праштамо или волимо боље да не видимо шта други раде да их не би осудили смирење као предуслов преумљења • господ, а и сви ми, желимо да бу- демо кротки и смирени, јер она душа која је кротка и смирена она зрачи пле- менитост и доброту таква душа и када ћути емитује из себе увек мирне, тихе таласе пуне љубави и доброте таква се душа не вређа кад је вређате и грдите, можете и да је и изударате, а она вас жали што се тако много мучите та- кви су малобројни на земаљској кугли, али због њих сунце греје и бог нам да- је благослов да живимо и да имамо све што нам је потребно за живот ми тре- ба мислено да се изменимо • мисли су као ветар, не треба их прихватити ми то не прихватамо јер ветар не може нико да заустави ако не прихватимо та ратовања онда не могу да нам науде, јер се њихове отровне стреле враћају у њихово срце кад не би имали рана не би могао нико ни да нас вређа не би нас та кука ни закачи- ла кад не би имали ми ту закачку за ко- ју се закачи почнимо све да волимо па ћемо имати мир унутрашњи љутња је грех и преосетљивост је грех боље да се сами смиримо него да нас неко дру- ги смирује • потрудите се да имате добре ми- сли и добре жеље и пријатељима и не- пријатељима и видећете како ће то до- нети добар плод и вама и свима који вас окружују малобројни су на земаљ- ској кугли смирени и кротки, али због тих смирених и кротких душа господ бог нам даје благослов да имамо изо- биље на земљи многодетне хришћанске породице породица милић 40 святая русь добри баћушка серафим 48 жива реч протојереј андреј ткачов: „данас је потребна унутрашња мисија“ 51 идите и научите све народе мисија на тајланду 55 светли ликови историје спц мисли светог деспота стефана о братској љубави 60 сведочанства врхунски лекар сведочи о чудима 63 40 5/2014 епархија шумадијска, општина бара- јево, место глумчево брдо кућа на спрат са великим двориштем у коме се играју деца ту живе драган (41) и татја- на (37) милић са њихово петоро деце па- рохијски свештеник из цркве светог ни- коле, владимир димић, каже нам: „драго нам је да нас се мисионар сетио, јер имамо више породица које заслужују да се пише о њима све похвале за породицу милић, коју познајемо као добре хришћане, а они ће вам сами потанко причати о себи и на- дамо се да ће многе охрабрити“ леп пар, како то само бог уме да саста- ви а што је бог саставио то човјек да не раставља – каже господ (мт 19, 6) он плавушан, нежно плавих очију, а она црнка, веселих смеђих очију а од деце, двоје старијих имају мамине, а троје мла- ђих татине – плаве очи домаћин драган прво говори о деци: „за сада имамо петоро деце: саву (10) рођеног на савиндан, анастасију (8), јо- вану (5) рођену на преображење (име је добила по светом јовану богослову), си- мона (2 и по) рођеног на дан светог му- ченика фотија и и ксенију (16 месеци) овог лета бог нас је благословио и шести пут и, ако све буде у реду, беба треба да се роди пред васкрс 2015 а татјана је најбоља мама, коју деца зову „мама-кра- љица“, која им се потпуно посвећује шта ћете лепше?!“ то је као у бајци! али, нас интересује почетак те бајке одакле сте и како сте се упознали? драган: „преци мог оца су са косова, али су дошли у кикинду, где се он родио крсна слава нам је свети јован крсти- тељ родитељи су радили у немачкој, где сам се и ја родио, имам три сестре нажа- лост, растали су се, и отац има пето дете из другог брака“ насмејана татјана ка- же: „ја сам рођена и живела у суботици у породици са двоје деце, имам старијег брата зорана моје познанство са драга- ном личи помало на бајку, али није бајка него вера, и то обострана упознали смо се на поклоничком путовању за сопоћа- не, ђурђеве ступове и црну реку, које је организовала моја побожна другарица милена, сада монахиња тихона аутобус је полазио из суботице, али пошто је би- ло мало путника, драган нам се из бео- града прикључио са још 10-ак путника на мене је он оставио снажан духовни утисак – током путовања читао је мо- литве, духовне поуке светих отаца, пу- штао духовну музику мада моји родите- љи нису били побожни, црква ме је увек привлачила и ја сам као девојка редовно одлазила на богослужења, причешћива- ла се, али нисам знала да на исповести треба говорити своје грехе ни свеште- ник ми то није рекао него ми је сваки пут само прочитао разрешну молитву на том путовању иза мене је седео један дечко који је покренуо тему исповести, како треба грехе исповедати окренула сам се и замолила га да ми то објасни та- да сам се, уствари, први пут исповедила породица милић нема већег блага него кад је пуна кућа деце радмила грујић многодетне хришћанске породице септембар/октобар 2014 41 у сопоћанима код оца јована (јеленкова) и то сам му рекла, а он ме је испитивао, свему ме поучио, одредио молитве и на- ложио ми епитимију од годину дана и рекао да тада опет дођем ту, у манасти- ру, мој живот се скроз преокреће том приликом нисам посебну пажњу обра- тила на драгана био је за мене само во- ђа поклоника након годину дана, пред богојављење, догађа се следеће: док сам, после свете литургије, целивала икону пресвете богородице прилази ми ми- лена и каже: ‘сећаш ли се оног драгана? тражи од мене твој број телефона’ збу- њена, дала сам јој пристанак“ убацује се драган: „у то време ја сам добио из мана- стира дохијара копију иконе богородице брзопомоћнице, каширао сам је и зајед- но са акатистом умножавао и продавао икона је са свете горе, чудотворна, и сам сам сведок чудима, што код мене, што код других однео сам иконе у суботицу код њене другарице милене, а сутрадан отишао на литургију и видевши татјану тражио од милене њен телефон а онда, уочи богојављања, у поноћ, из београда сам послао татјани поруку: ‘има ли жи- вих хришћана у суботици?’ а она се тада молила за удају“ наставља татјана: „ко није у вери никад не би поверовао у ту молитву уочи богојављенске ноћи како ме је поучила бака, изашла сам у двори- 42 5/2014 ште и гледајући у небо молила господа да ме удостоји да имам и ја мужа и децу којој ћу да служим нешто је шушнуло, уплашила сам се и побегла у кућу како сам легла у кревет, тако ми је на мобил- ни телефон стигла драганова порука ух, била сам ван себе, но јавила сам му се тек сутрадан наслутила сам да се озбиљно интересује за мене и све около наоко- ло помиње брак за недељу дана позива ме на поклоничко путовање у манастир сочаницу на косову у то време у субо- тицу је дошао млади свештеник драган стокин и затражила сам од њега савет: ‘оче, нисам га, такорећи, ни видела шта ако ми се не допадне, ако ми није леп?’ а он ми каже: ‘ни мени моја жена, кад сам је упознао, није била посебно лепа, а сада ми је најлепша’ решила сам да идем на пут са драганом, поготово што је та- да већ отац јован прешао у сочаницу, а мени је истекла година дана епитимије и ово сада баш личи на бајку – драган ме после свете литургије извео у двори- ште и озбиљно упитао: ‘хоћеш ли да се удаш за мене?’ ‘како? и не познајем те морам да питам родитеље’ али, он је био упоран отишли смо да питамо оца јована: ‘може татјана да буде добра же- на нека је благословено само нека се моли пресветој богородици – 150 пу- та богородице дјево’ то је за мене било ‘амин’ послушала сам свог духовника и све је ишло као подмазано на моје изне- нађење, и моји родитељи су то веома до- бро примили кроз месец дана смо ишли у рас, у манастир ђурђеви ступови, где смо се венчали на празник св харалам- пија 2003 године моја венчана кума марија је краљевчанка, са којом сам се упознала дан пред венчање, која је као поклоник тада била у манастиру сада је попадија у аргентини ето, тако се завр- шило наше познанство од недељу дана наша прича је необична, јер се млади да- нас дуго забављају, а уопште не мисле на брак мада, има и случајева да су се неки венчали „на брзака“, и исто тако разве- ли“ драган додаје: „најважније је пре брака молити се богу да ти да девојку по његовој вољи, а после венчања молити се још више“ а ко вас је привео вери? неки необи- чан догађај? у ком узрасту сте крштени и где? татјана: „крштена сам као беба има- ла сам око 20 година кад сам кренула на свако богослужење, а у цркви, осим свештеника, тек понеко после извесног времена и моја мајка је пошла са мном у цркву и постала редовна на богослуже- њима, строга у посту и молитви њу је духовно поучавао отац драган стокин“ драган: „бака са мајчине стране је има- ла свето писмо и ја сам као мали читао, највише јеванђеље, и стално сам био гла- дан духовног крстио сам се у 20-ој годи- ни невидљиво ме бог водио, а 1998 го- дине одласком у острог преокренуо ми се живот послушао сам речи исусове: не можеш служити два господара, и богу и мамону тако сам кренуо за христом, што је утицало и на моје родитеље“ образовање оца и мајке где сте запо- слени? који посао радите? колико рад- ног стажа имате? колико сте радних ме- ста променили? драган: „татјана је завршила средњу грађевинску, а ја средњу електротех- ничку школу радио сам врло кратко у струци, затим на разним пословима, као трговац, конобар, физички радник, као књиговођа, а задњих пет година радим као цвећар у јкп „погребне услуге“, под уговором који ми стално продужавају од 3–6 месеци, без права на боловање и на годишњи одмор као додатно зани- мање, од 2003 сам председник покло- ничког удружења „умилење“, по икони мајке божије пред којом се молио све- ти серафим саровски, које сам основао после путовања у русију, што је и слава удружења православно поклоништво је стара и поштована традиција у нашем многодетне хришћанске породице септембар/октобар 2014 43 христољубивом народу она је освећена стопама самог христа спаситеља сада, после дуготрајног богоборног периода, у нашем народу поново расте тежња да посећују света места благодат светиње људе утврђује у вери догађају се чуда божија, исцељења на једном путовању упознала су се четири пара, који су по- том ступили у брак“ од када овде живите? јесте ли сами градили ову кућу? „овде смо осам година кад сам се оже- нио, довео сам жену у београд у стан од око 35 квадрата, у сутерену у стану нас је било много: мајка, сестре, ујак одлу- чили смо да живимо одвојено, јер је ре- чено у јеванђељу да ће оставити човек оца и мајку и прилепити се жени где ће двоје бити једно тело по савету мати михаиле из манастира ваведење на се- њаку, бринули смо о старијем доктору и са њим живели у стану у центру града пола године потом смо три године при- ватно становали и тада су моји родитељи одлучили да продају стан и купимо кућу на селу код барајева живели смо са мај- ком и сестром мајка се недавно упоко- јила, а сестра удала, упознавши младића у комшилуку кућа има око 130 квадрата, са 10 ари плаца, идеална је за породицу која воли село није још све на њој ура- ђено, али се трудимо да је оспособимо за нормалан живот ставили смо нове олу- ке, променили старе прозоре помогну нам добри људи близу је школа и град- ски превоз до центра београда је 25 км“ имате ли помоћ од државе или неку другу? „од државе примамо само дечији дода- так за четворо деце, око 10000 динара ме- 44 5/2014 сечно припомогне родбина, пријатељи посебно бисмо издвојили миодрага лап- чевића, који је, поред материјалне помо- ћи коју нам несебично дарује, повео мене у јерусалим на васкрс 2013, а потом нас двоје са малом ксенијом на поклоничко путовање светињама русије руководимо се божијом речју: ’не брините се шта ћете јести, шта ћете обући пре и него што тра- жите, зна отац ваш шта вам је потребно’ хвала богу све имамо, само кад смо здра- ви и имамо љубави по којој ће нас господ и познати да смо његови ученици кад не- стане љубави, нестаће и света“ које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших? „нема већег блага него кад је пуна ку- ћа деце кад дођем с посла уморан, деца ме сачекају на вратима и грле ме живимо са анђелима али са друге стране, борба је велика да их изведеш на прави пут ту је татјана велики борац највише времена је са њима, док сам ја заузет другим послом“ да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? шта је најва- жније у хришћанском животу? колико молитва доприноси побољшању вашег живота? „породица је домаћа црква трудимо се да се заједно молимо, кад смо зајед- но окупљени, за столом пре и после јела жена ујутро с децом, а увече сви зајед- но наша јована често каже: ‘без бога ни преко прага’ сигурно је да се молитва господу и мајчици небеској провлачи током целог дана у нама као и ми, тако и деца воле да се обраћају богу учимо их да све што долази, од бога је дато та- ко из разних житија светих отаца врло често извлачимо нека дешавања која су слична нашим препричавамо им начи- не њиховог живота недељом обавезно идемо у своју парохијску цркву св ни- коле на литургију, или у неку светињу на поклоничко путовање од малена сва наша деца иду на поклоничка путовања од 7 година почињу да посте и испове- дају се не терамо их, сами то желе а да ли смо права хришћанска породица? тек ћемо видети ко смо и шта смо имамо од породица је домаћа црква трудимо се да се заједно молимо, кад смо заједно окупљени, за столом пре и после јела многодетне хришћанске породице септембар/октобар 2014 45 почетка градње ове мале цркве истог ар- хитекту, нашег духовника господ да га чува у све дане“ да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? како вам се допада часопис православни ми- сионар? ваше сугестије татјана: „ово је први интервју, нека је на славу бога, а не на нашу мени се до- пада, мислим да часопис са правом носи име мисионар желим вам да истрајете на том путу обрадовала сам се кад сам у њему прочитала о породицама из су- ботице: зубарима адамовићима и поро- дици оца драгана стокина, које ја добро познајем и заиста су изузетни“ у чему се огледа делатна љубав у породици? „често са децом разговарам знају и осећају моју љубав према њиховом оцу волим да им причам колико волим му- жа, и много ме радује када слушам од њих колико они воле тату то свако може да примети на њима на тај начин разго- варам са сваким појединачно, о разним проблемима у животу мислим да миса- она љубав према ближњем даје мир, како свети оци кажу, од мисли све потиче, и добро и зло“ у чему је тајна вашег васпитања деце? послушност деце? како превазилазите неспоразуме у породици? „имам велику привилегију што немам превише контакта са светом не гледам телевизију, не читам новине, све време поклањам својој породици и малом цар- ству животиња трудим се свакога дана све више себе да дам она стара татјана, која је одрасла као градско дете, остала је у суботици, заборављена ја сам сада: драган, сава, анастасија, јована, симон и ксенија све је моје њихово ја сам: и моје коке и пас и мачке и моја баштица ево, кока нам је излегла пилиће то су моје радости слава господу! трудим се да разговарам са децом приметила сам да врло често причају и раде оно што и ја заиста су деца наше огледало сама са децом проводим дан, немам баш ничију помоћ драган дође тек пред вече, а обзи- 46 5/2014 ром да је већина деце мала, са старијима морам бити и мало строжа да би имала увид у сва дешавања“ како уче деца? да ли се баве додатним активностима, спортом, уметношћу? колико читају? колико су под утицајем виртуелне стварности: тв, компјутер, мобилни телефон, интернет? „сава је завршио четврти разред са вр- ло добрим успехом, анастасија други раз- ред са одличним, док јована од септембра креће у предшколско и веронауку уче у школи, али првенствено у кући, као и ре- довним одласком у цркву велики прома- шај на часовима веронауке је када вероу- читељи деци причају о цркви, а не одведу их на свету литургију то је теорија без праксе наш сава као чтец помаже у ол- тару, а две старије девојчице се труде за певницом немамо материјалне могућно- сти да би се деца активно бавила спортом анастасија и јована би волеле да иду на фолклор, а сава на фудбал имају љуља- шке у дворишту, а недавно смо им купили трамболину тако да код куће имају спорт- ске активности што се тиче интернета, симон (2) је највећи експерт сам укључи компјутер, укључи музику, цртани, или позове пријатеље на скајп“ осим поклоничких путовања, да ли за вашу породицу постоје летовања и зимовања? „поклоништво је на првом
... мо- литве називао „бесплатна благодат“, дар духа светог који се моли у нама („сам дух се моли за нас уздисајима неизре- цивим“ (рим 8, 26)) такво небеско и ан- 24 5/2014 гелско стање душе трајало је код оца све док у његову келију није дошао један од браће монаха са питањем шта мисли ко би могао да наследи управо упокојеног игумана амвросија тада су земаљске „калкулације“ привремено истиснуле непрекидну исусову молитву његов даљи духовни развој текао је уобичајеном током за већину монаха након примања монашког пострига 1935 године у манастиру горњак, исте године добија чин јерођакона, да би 1938 године био рукоположен у чин је- ромонаха у манастиру раковица где је завршио иконописачку школу до по- четка другог светског рата служио је у пећкој патријаршији затим долази у београд где га одмах хапси специјална немачка полиција после тога прелази у манастир витовницу где је други пут ухапшен од стране немаца под навод- ним оптужбама да је комунистички од- носно руски шпијун мислио је да друго хапшење неће преживети требало је да буде стрељан тада, суочен са смрћу као господ у гетсиманском врту, доживља- ва још једно чудесно искуство када му се у затворској ћелији указује младић обасјан светлошћу, одевен у униформу, који је преко десно руке имао пресави- јен свитак са картом источне србије показујући на карту, обратио му се ре- чима: „не бој се за свој живот јер ћеш још многе утешити и охрабрити“ тек много година касније постало му је ја- сно право значење тог виђења када је почео као духовник да прима људе и да их саветује и храбри духовни дарови по завршетку другог светског рата враћа се са благословом патријарха га- врила у пећку патријаршију у периоду од 1949 до 1955 године добија игуман- ски чин и постаје старешина манасти- ра после поново долази у браничевску епархију, да би затим једно кратко време провео у хиландару, крајем 1959 годи- не отац нам је говорио да су га хилан- дарски монаси дуго времена после тога сматрали за свог манастирског сабрата од 1975 године отац тадеј постаје ду- ховник у правом смислу те речи, тачније духовни старац почиње да прима љу- де из свих крајева тадашње југославије примао је људе и других вероиспове- сти рукоположен је у чин архимандрита 1989 године у манастиру горњак овим кратким биографским приказом желимо да осветлимо најзначајније дога- ђаје из очевог живота и да на тај начин покушамо да у тим догађајима пронађе- мо објашњење његове духовне величи- не пре свега издвајамо његово искуство чисте, спонтане и непомућене молитве коју је имао у миљковом манастиру, као и виђење анђела – светлосног младића и поруке коју је од њега примио у времену у коме је све више сасушене рационали- стичко-схоластичке духовности сведе- не на теолошку фразеологију, споменута искуства некима се могу учинити крајње сумњивим и произвољним тумачењима ми, с друге стране, не само да смо увере- ни у њихову истинитост (све то смо не- посредно чули управо од оца тадеја), већ у тим догађајима видимо основ за разу- мевање очеве духовне величине његова душа имала је небеску ширину, ангелску чистоту, прозорљивост, способност со- зерцања најдубљих истина, лакоћу мо- литвеног обраћања и успињања ка богу све то је било могуће само као резултат духовних дарова које је примио од бога у чудесним ситуацијама када је осетио пре- дукус неба и царства божијег и ту не- беску димензију преносио је свима нама, потврђујући речи светог апостола па- вла: „јер, ако смо ван себе, богу смо; ако смо присебни, вама смо“ (2кор 5, 13) аутор је психолог у деветој београдској гимназији тема броја септембар/октобар 2014 25 ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? на бар два места у новом завету ћемо наћи да се говори о ономе што се збива у човеку апостол павле говори о томе да нико не зна шта се налази у човеку, и при том кроз ту мисао нас узводи ка богу наиме, као што осим духа човечијега нико не зна шта је и ко је он, тако је и код бога по- чевши од човека, апостол павле нас води ка богу али ако одатле кренемо силазном путањом видећемо да апо- стол незнабожаца говори да не само да је биће божије за нас тајна пред којом се дивимо, него је то и човек (уп 1кор 2, 11) друго место је јеванђеље по јовану у њему се каже: „а сам исус не повера- ваше себе њима, јер их је он знао све и не требаше да му ко сведочи за човека; јер сам знадијаше шта беше у човеку“ (јн 2, 24–25) једини који о нама све мо- же знати је бог а господ исус христос је син божији, који је по човекољубљу владимир пекић из дубине нашег бића, потиче и почиње наш однос према свету и животу он може бити креативан, тиме богоподражавајући, али може бити и деструктиван 26 5/2014 своме ради нас постао човек дарујући нам тај дар да проникнемо, колико је могуће, у тајну човека, јер нам је дао од духа божијега „који све испитује“ (уп 1кор 2, 10) дух божији нас свакако во- ди кроз познање дубине и смисла свега постојећег, али и човека као круне ства- рања све до познања њега, живога и истинитога бога унутрашњи и спољашни човек овде морамо припазити, иначе можемо склизнути са правог пута наиме, израз о тајни човека не значи поисто- већивање са некаквим духов- ним животом који се суштин- ски супротставља материји та подељеност (дуализам) у чо- вековом бићу није својствена хришћанству пре можемо го- ворити о разлици разлика из- међу унутрашњег и спољашњег човека је разликовање душе и тела али не као на душу и тело у неодређеном смислу, већ као душу и тело конкретног чове- ка човека и не може бити без тела, али ни без душе св јован лествичник го- вори да је душа једино суштаство које може постојати само у нечем другом, тј у телу свети оци нам говоре да се наше по- мисли и покрети душе изражавају кроз тело другим речима, оно што је инте- лект човека, дубоко је повезано са емо- цијом, са жељом и са телом на концу, са стварношћу која нас окружује та- ко, осећање блискости – везано је за прво такво искуство – топлота мајчи- ног загрљаја интересантно нам је „ве- лико“; срећа је „високо“ – дете када је радосно истеже своје тело; унутрашња сродност је близина наша мисао се претвара у деловање, у активност, по- крет то је, пак, показатељ целовитости човека која креће од оног што је још апостол павле назвао „унутрашњи човек“ да би се испољила у свету ко- ји нас окружује испољава се, наравно, и као реакција на тај свет човек жели тако и да утиче на свет, да га мења, да му у коначној инстанци да свој печат – да га учини делом себе он је биће св максим каже: „од благоразумне или неразумне употребе ствари бивамо врли или порочни“ лествица св јована лествичника, русија, око 1560 г (ms 1753) тема броја септембар/октобар 2014 27 односа које има потребу за препозна- вањем које је немогуће без онога што је ван њега, без спољашњег света најпре без другог човека и коначно, без бо- га на основу тог односа, тог суочења, он препознаје своју другост, своју по- себност то је оно што бисмо назвали унутрашњи, душевни, али и духовни живот св максим, с тим у вези, каже: „од благоразумне или неразумне упо- требе ствари бивамо врли или пороч- ни“ ове речи можемо тумачити и тако да врлина представља један отворен, дијалошки однос према свету однос којим човек у себи сабира и приноси богу све што је створено однос који је безмало литургијски утицаји са друге стране, можемо се понети тако да свет и ближње одбацујемо или у њима видимо само средство да удо- вољимо властитом егоизму тиранише- мо, вршимо насиље, покушавамо да све прождеремо махнито јурећи за лажним задовољством но, и свет утиче на нас па као што наше духовно стање може бити осликано кроз однос према свету, тако и оно што је споља, утиче на нас најпре је то бог по свом човекољуби- вом промислу он устројава наше спа- сење, откривајући се и водећи нас ка коначном циљу стварања – јединству са њим у љубави поред тога, по искуству отаца, на нас могу утицати и демони и то чине најчешће кроз помисли свети оци говоре да постоји поступ- ност у томе детаљан опис тога нам даје св јован лествичник: „према објашње- њу мудрих отаца, треба разликовати: приступање [тј прилог], спајање, при- станак [тј слагање], поробљење, борбу и тзв страст у души блажени оци од- ређују приступање као просту реч, или слику било чега, која се поново појављу- је и уноси у срце спајање значи, раз- говарање са оним што се појавило, без обзира да ли са страшћу или бестрасно пристанак је сагласност душе са оним што се јавило, сједињена са уживањем поробљење је насилно и невољно заво- ђење срца или трајно општење са пред- метом, које разара наше добро душевно здравље борбу они одређују као равно- тежу снага између онога који напада и оног који се брани, где последњи побе- ђује, или бива побеђен искључиво по својој вољи страшћу називају порок који се током дужег времена страсно угнездио у души, и који је кроз навику постао као њено природно својство, та- ко да душа већ сама, хотимично, хрли к њему“ (лествица, поука 15) дакле, од разума, од мисли преко емотивног дела душе страст или поро- бљује тело и настројење душе бива про- тивприродно тако наш однос према свету клизи у грех (= промашај) оно што говори апостол павле о унутра- шњем човеку уствари значи да заиста, из дубине нашег бића, потиче и почиње наш однос према свету и животу он може бити креативан, тиме богоподра- жавајући, али може бити и деструкти- ван, разарајући наше унутрашње биће и затварајући нас у погубну самодо- вољност гордости јер како каже св јо- ван лествичник: „знам и за једно друго повлачење звери: до њега долази када се душа коначно навикне на грех“ (ле- ствица, поука 26) расуђивање да бисмо могли да разазнамо који по- крети душе и које помисли рађају вр- лину или грех, потребно је да стекнемо врлину расуђивања која је плод упорног и трудољубивог подвига који свој ко- рен, али и циљ има у смиреноумљу као последица, јавља се поменуто расуђива- ње а након њега, по тврдњи св јована лествичника, бог дарује и прозорљи- 28 5/2014 вост – дар духа да прозиремо, види- мо најпре своје, али и духовно стање других овде се враћамо на онај цитат из јеванђеља по јовану христос је не само као бог знао све о људима које је сретао, него и као човек а тај дар, ту способност имали су и имају његови угодници али најпре су светитељи божији имали дубоко сазнање о томе да и најтананији, најсуптилнији по- крет душе, тј ума у себи одражава наш однос према свету, животу а на првом месту богу и у наше дане, многи су имали при- лику, ако не да сретну и уживо чују старца тадеја, онда бар да прочитају оно што је сачувано од његових бесе- да једна од тих изрека која асоцира непосредно на њега је: „какве су ти мисли такав ти је живот“ а то није ништа друго до кроз лично искуство проживљено и преиначено оно што је рекао апостол павле ове речи старца тадеја не смемо никако схватати као некакво сујеверје или магију морамо их разумети као плод дугог подвига (= кретања ка богу) овог мудрог и незло- бивог старца који је утемељен у љуба- ви божијој само тад, не само репро- дукујући кроз речи, него кроз живот у христу, можемо разумети да су ње- гове речи срж православља наиме, да сваком својом мишљу ми утичемо на наше ближње, на наше окружење, коначно на свет и тиме условљавамо супротну реакцију стога, старац та- деј афирмише људску слободу у оним димензијама које нам је бог открио – као стваралачку (на жалост некад и сасвим супротну од тога), али и упо- зорава да је слобода неодвојива од одговорности и да је она истинска и потпуна тек у љубави божијој која се преноси на сав наш живот аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду за вечни живот човеков предуслов је земаљски живот, тачније ње- гова делања, мисли којима се ба- вио, његов духовни и телесни пут дух и тело су подједнако важни, порука је светих отаца, а за опште здравље неопходна су и умна и телесна дела- ња „када је телесни труд умерен, и ка- да не изазива пометњу, врло је кори- стан и води те ка смирењу“, наглашава старац јосиф исихаста свети старац подвлачи да исправно мотивисано и облагодаћено телесно занимање, јача и духовно утврђује вертикалу чове- ка која непрестано иште бога мотив (намера) због чега се нешто чини је оно што човека разоткрива и разголи- ћује пред богом, а не остварено дело мотиви мотиви су, како је говорио старац клеопа, дух неког учињеног дела, оно што се не види, а тело дела је само дело, оно што се види добре намере (мотиви) учињених дела су, уствари, оно библијско уље које је недостало у лампама „лудих девојака“ површно је тумачење да оне нису имале учињених добрих дела као и добре девојке оне су их чиниле, али, највероватније, из неких користољубивих намера; наме- ра из начела на којима, овај, свет данас стоји – „дај ми, да бих ти дао“ у цркви, знамо, само је један, који прво даје (а његово је све што имамо), па тек онда од нас нешто очекује го- спод од нас очекује само добро, јер је он вечно добро „човеку је природно да чини добро, ка врлини да тежи“, речи су св антонија великог свако добро човеково прво потекне од њего- хаџи драган б поповић тема броја септембар/октобар 2014 29 мисли и помисли мислена чистота је остварење царства божијег у нама ве мисли (а исто тако, нажалост, и свака злоћа), јер се прво нешто помисли па се онда мисао и делатно испољи и оствари борба с помислима када је једном приликом био упитан: „шта да радим, старче, стално ми на- виру лоше помисли?“, старац пајсије је одговорио – „брате мој, и код мене изнад крова моје колибе често преле- ћу авиони и ремете ми мир зло је када човек заравни део свог срца и допусти да му летећи вукови ту слећу“ а бла- женопочивши епископ жички хри- зостом (столић) је говорио: „када те нападну нечастиве помисли, само од- баци предлог и победа је твоја“ то се, по благослову надарених духовника, најделотворније постиже умном моли- твом – господе исусе христе сине бо- жији, помилуј ме грешног овакву мо- литву препоручивао је и старац јосиф исихаста, али је страховао да се моли- лац не прелести (самообмане), умисли, уобрази да је постигао много у погледу своје експресне светости често би го- ворио: „ако видиш да човек не тражи 30 5/2014 савет (од свог духовника), или да се не придржава савета који је добио, знај да ћеш га ускоро видети прелешћеног“ стога је један искусни српски духов- ник указивао на значај овакве моли- тве и на то да и мирјани требају да је употребљавају, али само у случају ве- ликих искушења и док се такве убојите помисли не отерају, а када „опасност“ прође треба да престану са њеном упо- требом, управо страхујући да не дође до самообмане, јер је умно ропство бесповратни пут овде, код терминâ мисли и помисли, треба бити јако обазрив и не мешати их, мада се они у неким случајевима приближавају један другоме мисао је блиска речи мишљење, размишљање, и када је добра, она је природна потреба и нужност разума, који нам је од бога дарован, а ми је слободно остварујемо помисли су нешто сасвим друго оне су различите представе, ликови, прет- поставке, намере, жеље или успомене, као некакве искрице које зацакле па не- стану, и оне се и против наше воље по- јављују у нашој свести у највећем броју случајева оне су изразито туђе, иску- сно подметнуте варалицом од искони мисаоно бојиште када ум прихвати лошу помисао и почне да размишља о њој, она постаје тема броја септембар/октобар 2014 31 мисао, а то је већ грех зато се мисли исповедају, а помисли не таква, неис- повеђена мисао је, по светим оцима, као отров у глави змије, која може да прође поред човека и не уједе га; али се касније поврати и уједе га она може да тавори у човеку и чека, док се не претвори у реч или недело; док чиста мисао сија у оку човека, јер се мисли виде, а очи тако постају огледало ду- ше на оваквој исповедној пракси ин- систирао је творац реченице „какве су ти мисли, такав ти је живот“ – старац тадеј витовнички на исповести сто- га своју унутрашњу зделу душе треба очистити, колико је то могуће до краја, да ниједна мрвица од лоших мисли и дела не остане неисповеђена мислена чистота је остварење цар- ства божијег у нама то је савршенство и треба да буде тежња сваког хришћа- нина да би се то постигло потребна је на првом месту сабраност на моли- тви, односно да молитва буде очишће- на од било каквих мислених примеса и одсутности доказе за овакве наводе проналазимо још у старом завету, код пророка мојсија, када је његова умно- срдачна молитва одзвањала небесима наиме, у једној наочиглед безизлазној ситуацији, када израиљцима иза леђа бејаху египћани, а испред њих црвено море, бог рече мојсију: „што вичеш к мени?“, иако се он молио без речи и не мичући уснама (2мој 14, 15) пророк се овде молио унутар себе, сабрано и кон- кретно, што је пример нама како треба да се молитвено обраћамо господу у новом завету, господ у кани га- лилејској на чудесан начин открива колики значај и снага леже не само у речи, него и у његовој делатној мисли на свадби симона зилота христос је само помислио да се вода претвори у вино, што је био довољан разлог да се ово несвакидашње, „прво чудо“ оства- ри, сведочећи нам да су за добродетељ подједнако важне како реч и дело, та- ко и добра мисао човекова која из срца долази (уп мт 15, 19) чисте мисли неботајник павле, повезавши хри- стом ове три спасоносне компоненте у својој души, могао је да каже: „не жи- вим више ја, него живи христос у ме- ни“ он се уподобио христу да ли је могао после тога да греши? није могао јер се охристовио, како каже митро- полит порфирије а шта је са нашим срцима? срце људско данас је преоп- терећено информацијама које непре- стано разбијају концентрацију и сму- ћују човека свет, чини се, усавршава технологију за пренос информација управо због умног поробљавања и оп- терећивања човека, а не због помоћи и слободе старац тадеј је говорио, ци- тирајући свете оце, „да је човек биће које је створено да размишља, расуђу- је, прави планове само за један дан, и да за тај, један дан, поклекне безброј пута“, наглашавајући да су због тога у животу сваког хришћанина веома бит- ни духовници, који ће им одредити меру, што је и основна порука светог писма још је добри старац говорио: „кад бисте имали чисте мисли, не би вам требали телефони, преко христа стално бисте били у вези“ аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој када ум прихвати лошу помисао и почне да размишља о њој, она постаје мисао 32 5/2014 у беседи на гори господ исус хри- стос је на више места нагласио да је опасност од лоших поми- сли скоро равна примени истих помисли на делу истанчаним аскетским искуством подви- жници су до детаља изнели процесе који се одвијају у са- зревању греха мислена борба је постављана као прва линија фронта и од ње је у великој ме- ри зависио коначни исход то искуство је чувано у ризница- ма црквеног богословља њиме је у новије време проговорио кристално јасно св николај жички у спису мисли о добру и злу, он износи поуке везане за велики број тема начин на који то чини је јединствен свака од тема побуђује на размишљање овде ћемо изнети оно што све- титељ пише по питању мисли: „мисли твоје, које се по небу не прошетају, остају кржљаве и болесне ре- чи твоје, које не ударе о небо, остаће без еха и биће као котрљање камена, које зада страх околини и не донесе никакву благо- дат долини“ „мисли наше у истини знају се на оно- ликој даљини на колико се пружају јер докле се год простиру мисли човекове, дотле се простире човек задржавај се мислима и љубављу стално на добрим сликама, да би и ти постао сликом добра за браћу своју“ овим поукама о мислима саткан је основ на коме почива свака од поједи- начних поука које су изнете у мислима о добру и злу оне као да сачињавају сво- јеврсну методологију уз помоћ ње човек гради пут добрих дела то је аутентична православна етика која увек усходи ка светотајинском јединству са богом чини нам се да не би било претерано рећи да су и чувене поуке старца тадеја витовнич- ког о важности мисли потекле са истог извора и наставиле пут богонадахнутог искуства св николаја жичког аутор је парох при цркви светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу свети николај жички о мислима презвитер александар р јевтић бог – највећи точак велики точак спорије се окреће но стиже мали точак који се брже окреће што већи точак то спорије окретање и мање ларме; што мањи точак то брже окретање и више ларме ово важи како за ствари тако и за људе највећи точак у души човечијој је- сте бог његов се обим не види, нити се његов ход чује од множине и ларме малих точкова но, кад се сви мали точкови у души утишају, душа се тек онда види у неизмерном божанском точку, којим је обухваћено небо и зе- мља и при тој изненадној и реткој ви- зији душа осећа неисказану радост (извод из мисли о добру и злу) тема броја септембар/октобар 2014 33 хришћанин треба да је радосног духа „кажу, по сваку цену треба да сачувамо унутрашњи мир и да будемо увек радосног духа зато што духови под небом гледају да стално будемо тужни“ старац тадеј витовнички о депресији и депресивном стању код савременог човека данас се често прича и пише депресија је широ- ко распрострањено душевно обољење, многи је називају и болест цивилизаци- је од ње обољевају људи свих професи- ја, узраста и друштвених слојева много се говори о разним узроцима депресив- них стања, али мало стручњака спомиње духовне узроке масовност депресије у савременом свету наводи нас да се запи- тамо и у вези са њеним духовним узро- цима, и да о овој сложеној теми прогово- римо у основним цртама са аскетског и пастирско – психолошког аспекта најпре се треба позабавити узроци- ма депресије са аспекта православног аскетског искуства суштина депресије јесте стање (болесне) чамотиње и оча- јања које паралише човека и битно му умањује квалитет живота ово стање се у православном предању назива још и униније свети оци у аскетским спи- сима су много и садржајно писали о узрoцима разних страсти које обузимају човекову душу, као и о борби са њима следствено томе, свети оци су се често дотицали и страсти туге, малодушности – унинија (грч ακηδία) свети оци разликују корисну и штет- ну тугу, ону „која је по богу и ону која то није“ ова, која је по богу, човека усме- рава да тугује над својим греховима, над гресима целог света, над несаврше- ношћу своје природе, а друга врста ту- ге – „она која није по богу“ – је она која разара човека, која чини да његов живо- та буде погрешно усмерен овакву тугу оци називају страст овде треба рећи да је учење православне светоотачке аскетике о страстима повезано са глав- ним православним учењем о стварању човека по образу и подобију божијем и са православним поимањем зла и греха уопште човек је створен по образу бо- жанских енергија и својстава и стављен је у динамички процес ка божијем по- добију и учешћу у његовој божанској пуноћи, тј у процес обожења за тај ди- намички процес човеку су дате све сна- ге или енергије, потребна својства и мо- гућности, оно што свети оци називају врлинама (грч ἀρεταί) зато у почетку у човековој природи нису постојале стра- сти, већ само врлине страсти ступају на сцену као последица човековог пада св исак сирин каже: „ако је врлина при- родно здравље душе, то значи да су стра- сти болести душе, јер су оне споља до- милош в маринковић 34 5/2014 шле и продрле у душу (као нека несрећа) и отргнуле је од здравља, које јој је свој- ствено јасно је, према томе да здравље постоји у природи пре наступања бо- лести“ такође, по речима св максима исповедника страсти нису ништа друго до злоупотреба, дакле, искривљавање и извитоперење оних снага које је бог дао души и покретима тела а како човек треба да се бори против страсти, како бити успешан у тој борби ако су страсти већ обузеле и оковале чи- таво његово биће? проповед јеванђеља започиње позивом на покајање и веру у христа: „покајте се, јер се приближи царство небеско“ (мт 3, 2) исто тако је и сам господ христос, после свог кр- штења, започео своју проповед: „покајте се и верујте у јеванђеље“ (мк 1, 15) вера као темељ духовног живота, и покајање као обнављање захваљујући светлости благодати, која са покајањем улази у ду- шу покајника, човек почиње да препо- знаје у себи различите и многобројне страсти којима су до тада цело његово биће и живот били прожети вера чо- веку даје наду у могућност опроштаја, његовог очишћења и његовог оправда- ња у христу, и кроз покајање, човек већ осећа наду спасења и доживљава је, зато у њему нема места обесхрабрењу и оча- јању покајање које води очајању није истинско и смирено, јер је право покаја- ње спојено са бескрајним смирењем, али и пуном вером и надом пошто је цело човечанство склоно греху и страстима који се налазе у старом животу, покаја- ње и вера су зато дати свим људима као једини услов повратка у живи живот, тј у нови живот који нам је бог дао шта свети оци кажу о узроку страсти малодушја? оци доводе друге страсти и грехове у узрочну везу са овом стра- шћу најпре је ту гордост, а затим егои- зам, маловерје, празнословље, лењост и бесциљно траћење богом нам дарованог времена и што је човек више пушта у своје срце, све је јача и све је теже да је се ослободи оци нам преписују и лек про- тив страсти малодушја, осим основног: вере и покајања, потребно је наше ре- довно учешће у светим тајнама цркве, а пре свега у светој евхаристији не мо- же се душа људска излечити без свелека – лека бесмртности – причешћа циљ свих наших активности треба да буде за- добијање благодати божије (по речима св теофана затворника једини лек про- тив туге јесте повратак благодати) да се осврнемо и на то шта савремена психијатрија у основи говори о депреси- ји код већине оболелих, среће се депре- сија неуротичне природе у савременом добу, број свих типова неуроза је у по- расту окидач за депресију неуротичне природе, може бити сукоб између жеље- ног и реалног, конфликт потиснут у под- свест, трагичан догађај који човек није у стању да адекватно поднесе и многи дру- ги узроци што се тиче духовне основе неуротских обољења, о њима говоре тек понеки психијатри – хришћани руски психијатар мелихов је сматрао да су- штински разлог свих психичких поре- мећаја лежи у несмирењу у том смислу, и неуроза не чини изузетак јасно је да у многим случајевима обо- љевања од депресије, потребно да се човек обрати психотерапеуту, где ће добити психолошку и медикаменто- зну помоћ овде би пастир требало да препозна у одређеном случају потре- бу за психотерапијом и да човека на њу упути јер у свакодневном контакту са својом паством, пастир се сусреће са људима различите психолошке, али и психопатолошке структуре личности оваква ситуација, захтева од духовни- ка стабилну личност, са дугим живот- ним искуством и познавањем људи, не само здравих, већ и оних са различитим психолошким проблемима потребно је и знање из психологије, психопатоло- гије, односно пастирске психологије и тема броја септембар/октобар 2014 35 медицине јер пастирско и духовно ру- ковођење и психотерапија не треба да се искључују већ међусобно допуњују и подупиру, тако да је увек у оваквим слу- чајевима неопходна квалитетна сарадња између пастира и психотерапеута па- стир треба да води депресивног чове- ка кроз светотајински живот цркве, ка радости и пуноћи благодатног живота у христу, а психотерапеут да лечи нервни систем човека и да обоје учине све како би и самог оболелог човека мотивисали да своју болест прихвати као шансу за сазревање, суштинску промену живота, за стални рад на себи хришћанин треба да се труди да стал- но узраста у вери и подвижничком жи- воту да се бори са својим страстима и преображава из старог човека у новог човека у христу потребно је развијање пажње у односу на себе, у односу на сво- је мисли и поступке старац тадеј гово- ри често да од стању, како он вели, нашег мисленог апарата, зависи какав ће бити наш живот, али и живот наших бли- жњих управљеност наших мисли према господу као највећем добру је почетни корак ка рађању смиреуномља и душев- ног мира у нама старац тадеј још каже да је смирење, крајње и истинско смире- ње, савршенство хришћанског живота свети оци су посебно обраћали пажњу на очување мира у души без обзира на спољашње околности живота руски ду- ховник отац алексеј зосимовски гово- ри у писму свом пријатељу: „не желим ти ни богатство, ни славу, ни успех, чак ни здравље, већ само душевни мир он је најважнији од свега ако будеш имао мир у души, бићеш срећан“ тако смо дакле, непрестано дужни да стражимо над својом душом и над душама својих ближњих и да по речима апостола па- вла носимо слабости једни других (рим 15, 1) о избављењу од страсти малоду- шности као и бесмислености очајање из богочовечанске перспективе говори нам св јустин ћелијски: „нема места очаја- њу за хришћанина у овом свету, јер када је господ сишао у овај свет, и црквом сав остао у њему, како онда дати места оча- јању у души својој? та сав господ је ту, поред нас, око нас! само завапи к њему, и гле, већ си у загрљају његовом“ управљеност наших мисли према господу као највећем добру је почетни корак ка рађању смиреуномља и душевног мира у нама 36 5/2014 старац тадеј: мисли о мислимa тематски део овог броја завршавамо са компилацијом мисли из беседа о тадеја витовничког због значаја ове теме, од наредног броја уводимо сталну рубрику под називом „какве су ти мисли, такав ти је живот“, која ће се бавити духовним наслеђем старца тадеја и у којој ће се детаљније разматрати његове духовне поуке тема броја септембар/октобар 2014 37 • каквим се мислима бавимо – такав нам је живот ако су нам мисли мирне и тихе – ето нам мир ако су нам мисли негативне – ето нам немир • ми смо невероватно прецизан ми- слени апарат наше мисли, због тога, утичу не само на нервни систем разум- них бића, већ и на животињски и биљни свет сви од нас очекују пажњу и љубав а то је најмање, то дело, јер не схватамо да су наше мисли огромна снага само мало прибраности треба да би видео да ли ти ближњи упућују мисли пуне до- броте и љубави или оне друге зато и треба бити у молитви • ако су наше мисли мирне, тихе, пуне љубави, доброте, племенитости, чистоте – онда је и у нама мир, јер све мирне мисли дају унутрашњи мир који зрачи из нас ако у себи носимо негатив- не, паклене мисли, онда је и наш унутра- шњи мир разорен потреба мисленог преображаја • ако се ми окренемо извору живо- та, господ ће нам дати снаге да учврсти- мо у себи мисли пуне добра, јер добре мисли, добре жеље, дају мир и утеху сву- да морамо се (мислено) изменити • наше мисли утичу не само на нас, него на све оно што нас окружује мо- рамо да упућујемо добре мисли господ заповеда да волимо своје непријатеље, не због њих, него због нас самих треба опростити све од срца када се опрости све од срца, све је опроштено ми смо (тада) саучесници мира, тада мир чини радост и утеху свима око нас сви осећа- ју наше мисли мирне, тихе • када би све наше мисли биле усме- рене ка добру и љубави, не само што би се умни – мисаони свет изменио, већ напоредо са настанком једног дивног и узвишенијег живота, свако живо биће осетило би промену наших мисли на- ше мисли су не само узрочник ратова и земљотреса већ и еколошке загађености, којој претходи далеко опаснија духовна загађеност породица, школа, посао и мислена сфера • наш живот зависи од наших ми- сли и наших жеља ми око себе ствара- мо хармонију и дисхармонију и у по- родичном кругу много зависи од нашег мисаоног расположења смирене, крот- ке душе, безазлене, простодушне, зра- че добротом, невероватно много зраче добротом • нема нам мира ако мислено ратује- мо са родитељима духови злобе гледају да се ми по сваку цену огрешимо о ро- дитеље тада они стичу власт над нама, а ми мислимо да је неко други крив мно- ги то увиде, па поправе мисли ја увек то кажем – неки прихватају, а неки су суви- ше горди • први и једини услов за промену рђаве породичне климе јесте промена мисли њених водећих чланова почни- те свесно да шаљете добре мисли, мисли љубави и добрих жеља ономе ко вам је мрзак, ко вас је увредио, ко вас не воли човек као мислени „апарат“ 38 5/2014 на сопственом примеру моћи ћете да се уверите у снагу добрих мисли • када је домаћин у кући оптерећен бригама о породици нико нема мира и покоја од његових мисли, чак ни мала деца у развоју зато они који руководе кућом треба да се предају господу, да му се моле, и да схвате да је господ свемо- гућ, да нас господ теши • моли да господ да благог анђела и професору и теби ако заволиш профе- сора, тако ћеш лако одговарати и добити оцену када се професор и ученик по- мире, међу њима више нема (мисленог) рата • престаните да мислите зло о свом шефу или другу на послу, преокрени- те зле мисли у добре и видећете про- мену понашања ваших дотадашњих „непријатеља“ мисли и душевно стање • депресија је притиснутост тешким мислима и настаје комбиновањем та- квих мисли човек комбинује једно, друго, треће и ето размишља, биће то, биће ово, а у ствари ништа од тога не буде само компликује, поквари распо- ложење себи, неко други му је сад крив што је он нерасположен наишао је не- ко и покварио му расположење • није тај други покварио твоје рас- положење, већ ти сам свако носи сво- је бреме одеш код свог најрођенијег, ближњег, али нешто си нерасположен, ништа ти не иде и то твоје нерасполо- жење доносиш код куће, код твојих нај- ближих и поквариш им расположење преносиш на твоје рођене, а после ти је неко други крив сам си крив, сам си покварио расположење и себи и сви- ма око тебе ти си такав, твоје мисли зраче кроз тебе, иде мислена сила, сви прихватају то што ти носиш, зато кажу људи, па боље да ми није ушао у кућу, донесе ми жар и запали ми кућу никад расположен, никад миран како да за- уставимо мисли које не ваљају? једно- ставном променом у добре и пријатне мисли! боље да певушимо у себи него да кукамо певај онај ко пева зло не мисли, народ каже • људска мисао има непојмљиво ве- лику моћ, она је божанска енергија у на- ма у стању је да учини многа добра, али и да уништи другог човека страховите моћи своје мисли човек најчешће уоп- ште није свестан неслоге у породици, свађе, болести и свакакве невоље, наро- чито крупније, које снађу неку породи- цу, последица су рђавих мисли њених чланова стратегија борбе у мисленом рату • све почиње од мисли, њихове про- менљивости и несталности негативне мисли које се свима јављају, треба што пре одстрањивати од себе, јер када се пусте у срце, дохвате осећања и са њима се помешају, постају опасније и теже за одстрањивање ако им се на крају још придружи и воља, слободна одлука чо- века да овакву негативну мешавину ми- сли са осећањима и даље у себи одржа- ва, негује и чак претвори у акцију, грех је већ увелико зацарио у човеку и све га је теже отклонити • мисли нам се убацују са свих стра- на са свих страна су мислени радијуси кад би нам се открило, то је страшна тема броја септембар/октобар 2014 39 мрежа а свако има радио станицу у се- би човек је много прецизнији апарат од радио станице, од телевизора, само му је функција поремећена како је пре- цизно биће човек! како узвишено! али не умемо да ценимо не умемо да се укључимо у извор живота, да осећамо радост живота него увек нам подмећу непријатељи • свети оци о мислима кажу: „која год мисао разара мир и од које мисли немамо мира, то је од пакла и треба је одбацити и не прихватити“ • унапред одбијена помисао - победа остварена без борбе јер, ако се понуда негативних мисли само једном прихва- ти, може да се претвори у дугу борбу са неизвесним исходом а ако се одбије, борба уопште не наступа, негативне си- ле се повлаче, а искуство је стечено пе- риод искушења долази због попуштања или допуштања божијег да бисмо сте- кли искуство како ћемо разумети не- воље других људи ако нисмо и сами би- ли каткад у невољи! што је невоља већа, све више увиђамо да ништа не можемо без бога нарочито је немогуће постићи дуготрајан мир у души, радост и озаре- ње без бога човек је дубоко пало биће никакви закони нису били довољни да човека спасу требало је да сам бог сиђе на земљу и да нам заувек остави христа који нам показује пут спасења • нажалост, захваљујући човековој несмотрености односно великом лу- кавству (прерушавању) злих сила, до- пушта се њихово продирање у наше духовно биће па често претпостављамо да ми мислимо, а нисмо ни свесни да те силе мисле уместо нас • не лутајмо мислима и не гледајмо шта други раде, него гледајмо шта ми сами радимо, да ли тешимо или осуђу- јемо, да ли праштамо или волимо боље да не видимо шта други раде да их не би осудили смирење као предуслов преумљења • господ, а и сви ми, желимо да бу- демо кротки и смирени, јер она душа која је кротка и смирена она зрачи пле- менитост и доброту таква душа и када ћути емитује из себе увек мирне, тихе таласе пуне љубави и доброте таква се душа не вређа кад је вређате и грдите, можете и да је и изударате, а она вас жали што се тако много мучите та- кви су малобројни на земаљској кугли, али због њих сунце греје и бог нам да- је благослов да живимо и да имамо све што нам је потребно за живот ми тре- ба мислено да се изменимо • мисли су као ветар, не треба их прихватити ми то не прихватамо јер ветар не може нико да заустави ако не прихватимо та ратовања онда не могу да нам науде, јер се њихове отровне стреле враћају у њихово срце кад не би имали рана не би могао нико ни да нас вређа не би нас та кука ни закачи- ла кад не би имали ми ту закачку за ко- ју се закачи почнимо све да волимо па ћемо имати мир унутрашњи љутња је грех и преосетљивост је грех боље да се сами смиримо него да нас неко дру- ги смирује • потрудите се да имате добре ми- сли и добре жеље и пријатељима и не- пријатељима и видећете како ће то до- нети добар плод и вама и свима који вас окружују малобројни су на земаљ- ској кугли смирени и кротки, али због тих смирених и кротких душа господ бог нам даје благослов да имамо изо- биље на земљи многодетне хришћанске породице породица милић 40 святая русь добри баћушка серафим 48 жива реч протојереј андреј ткачов: „данас је потребна унутрашња мисија“ 51 идите и научите све народе мисија на тајланду 55 светли ликови историје спц мисли светог деспота стефана о братској љубави 60 сведочанства врхунски лекар сведочи о чудима 63 40 5/2014 епархија шумадијска, општина бара- јево, место глумчево брдо кућа на спрат са великим двориштем у коме се играју деца ту живе драган (41) и татја- на (37) милић са њихово петоро деце па- рохијски свештеник из цркве светог ни- коле, владимир димић, каже нам: „драго нам је да нас се мисионар сетио, јер имамо више породица које заслужују да се пише о њима све похвале за породицу милић, коју познајемо као добре хришћане, а они ће вам сами потанко причати о себи и на- дамо се да ће многе охрабрити“ леп пар, како то само бог уме да саста- ви а што је бог саставио то човјек да не раставља – каже господ (мт 19, 6) он плавушан, нежно плавих очију, а она црнка, веселих смеђих очију а од деце, двоје старијих имају мамине, а троје мла- ђих татине – плаве очи домаћин драган прво говори о деци: „за сада имамо петоро деце: саву (10) рођеног на савиндан, анастасију (8), јо- вану (5) рођену на преображење (име је добила по светом јовану богослову), си- мона (2 и по) рођеног на дан светог му- ченика фотија и и ксенију (16 месеци) овог лета бог нас је благословио и шести пут и, ако све буде у реду, беба треба да се роди пред васкрс 2015 а татјана је најбоља мама, коју деца зову „мама-кра- љица“, која им се потпуно посвећује шта ћете лепше?!“ то је као у бајци! али, нас интересује почетак те бајке одакле сте и како сте се упознали? драган: „преци мог оца су са косова, али су дошли у кикинду, где се он родио крсна слава нам је свети јован крсти- тељ родитељи су радили у немачкој, где сам се и ја родио, имам три сестре нажа- лост, растали су се, и отац има пето дете из другог брака“ насмејана татјана ка- же: „ја сам рођена и живела у суботици у породици са двоје деце, имам старијег брата зорана моје познанство са драга- ном личи помало на бајку, али није бајка него вера, и то обострана упознали смо се на поклоничком путовању за сопоћа- не, ђурђеве ступове и црну реку, које је организовала моја побожна другарица милена, сада монахиња тихона аутобус је полазио из суботице, али пошто је би- ло мало путника, драган нам се из бео- града прикључио са још 10-ак путника на мене је он оставио снажан духовни утисак – током путовања читао је мо- литве, духовне поуке светих отаца, пу- штао духовну музику мада моји родите- љи нису били побожни, црква ме је увек привлачила и ја сам као девојка редовно одлазила на богослужења, причешћива- ла се, али нисам знала да на исповести треба говорити своје грехе ни свеште- ник ми то није рекао него ми је сваки пут само прочитао разрешну молитву на том путовању иза мене је седео један дечко који је покренуо тему исповести, како треба грехе исповедати окренула сам се и замолила га да ми то објасни та- да сам се, уствари, први пут исповедила породица милић нема већег блага него кад је пуна кућа деце радмила грујић многодетне хришћанске породице септембар/октобар 2014 41 у сопоћанима код оца јована (јеленкова) и то сам му рекла, а он ме је испитивао, свему ме поучио, одредио молитве и на- ложио ми епитимију од годину дана и рекао да тада опет дођем ту, у манасти- ру, мој живот се скроз преокреће том приликом нисам посебну пажњу обра- тила на драгана био је за мене само во- ђа поклоника након годину дана, пред богојављење, догађа се следеће: док сам, после свете литургије, целивала икону пресвете богородице прилази ми ми- лена и каже: ‘сећаш ли се оног драгана? тражи од мене твој број телефона’ збу- њена, дала сам јој пристанак“ убацује се драган: „у то време ја сам добио из мана- стира дохијара копију иконе богородице брзопомоћнице, каширао сам је и зајед- но са акатистом умножавао и продавао икона је са свете горе, чудотворна, и сам сам сведок чудима, што код мене, што код других однео сам иконе у суботицу код њене другарице милене, а сутрадан отишао на литургију и видевши татјану тражио од милене њен телефон а онда, уочи богојављања, у поноћ, из београда сам послао татјани поруку: ‘има ли жи- вих хришћана у суботици?’ а она се тада молила за удају“ наставља татјана: „ко није у вери никад не би поверовао у ту молитву уочи богојављенске ноћи како ме је поучила бака, изашла сам у двори- 42 5/2014 ште и гледајући у небо молила господа да ме удостоји да имам и ја мужа и децу којој ћу да служим нешто је шушнуло, уплашила сам се и побегла у кућу како сам легла у кревет, тако ми је на мобил- ни телефон стигла драганова порука ух, била сам ван себе, но јавила сам му се тек сутрадан наслутила сам да се озбиљно интересује за мене и све около наоко- ло помиње брак за недељу дана позива ме на поклоничко путовање у манастир сочаницу на косову у то време у субо- тицу је дошао млади свештеник драган стокин и затражила сам од њега савет: ‘оче, нисам га, такорећи, ни видела шта ако ми се не допадне, ако ми није леп?’ а он ми каже: ‘ни мени моја жена, кад сам је упознао, није била посебно лепа, а сада ми је најлепша’ решила сам да идем на пут са драганом, поготово што је та- да већ отац јован прешао у сочаницу, а мени је истекла година дана епитимије и ово сада баш личи на бајку – драган ме после свете литургије извео у двори- ште и озбиљно упитао: ‘хоћеш ли да се удаш за мене?’ ‘како? и не познајем те морам да питам родитеље’ али, он је био упоран отишли смо да питамо оца јована: ‘може татјана да буде добра же- на нека је благословено само нека се моли пресветој богородици – 150 пу- та богородице дјево’ то је за мене било ‘амин’ послушала сам свог духовника и све је ишло као подмазано на моје изне- нађење, и моји родитељи су то веома до- бро примили кроз месец дана смо ишли у рас, у манастир ђурђеви ступови, где смо се венчали на празник св харалам- пија 2003 године моја венчана кума марија је краљевчанка, са којом сам се упознала дан пред венчање, која је као поклоник тада била у манастиру сада је попадија у аргентини ето, тако се завр- шило наше познанство од недељу дана наша прича је необична, јер се млади да- нас дуго забављају, а уопште не мисле на брак мада, има и случајева да су се неки венчали „на брзака“, и исто тако разве- ли“ драган додаје: „најважније је пре брака молити се богу да ти да девојку по његовој вољи, а после венчања молити се још више“ а ко вас је привео вери? неки необи- чан догађај? у ком узрасту сте крштени и где? татјана: „крштена сам као беба има- ла сам око 20 година кад сам кренула на свако богослужење, а у цркви, осим свештеника, тек понеко после извесног времена и моја мајка је пошла са мном у цркву и постала редовна на богослуже- њима, строга у посту и молитви њу је духовно поучавао отац драган стокин“ драган: „бака са мајчине стране је има- ла свето писмо и ја сам као мали читао, највише јеванђеље, и стално сам био гла- дан духовног крстио сам се у 20-ој годи- ни невидљиво ме бог водио, а 1998 го- дине одласком у острог преокренуо ми се живот послушао сам речи исусове: не можеш служити два господара, и богу и мамону тако сам кренуо за христом, што је утицало и на моје родитеље“ образовање оца и мајке где сте запо- слени? који посао радите? колико рад- ног стажа имате? колико сте радних ме- ста променили? драган: „татјана је завршила средњу грађевинску, а ја средњу електротех- ничку школу радио сам врло кратко у струци, затим на разним пословима, као трговац, конобар, физички радник, као књиговођа, а задњих пет година радим као цвећар у јкп „погребне услуге“, под уговором који ми стално продужавају од 3–6 месеци, без права на боловање и на годишњи одмор као додатно зани- мање, од 2003 сам председник покло- ничког удружења „умилење“, по икони мајке божије пред којом се молио све- ти серафим саровски, које сам основао после путовања у русију, што је и слава удружења православно поклоништво је стара и поштована традиција у нашем многодетне хришћанске породице септембар/октобар 2014 43 христољубивом народу она је освећена стопама самог христа спаситеља сада, после дуготрајног богоборног периода, у нашем народу поново расте тежња да посећују света места благодат светиње људе утврђује у вери догађају се чуда божија, исцељења на једном путовању упознала су се четири пара, који су по- том ступили у брак“ од када овде живите? јесте ли сами градили ову кућу? „овде смо осам година кад сам се оже- нио, довео сам жену у београд у стан од око 35 квадрата, у сутерену у стану нас је било много: мајка, сестре, ујак одлу- чили смо да живимо одвојено, јер је ре- чено у јеванђељу да ће оставити човек оца и мајку и прилепити се жени где ће двоје бити једно тело по савету мати михаиле из манастира ваведење на се- њаку, бринули смо о старијем доктору и са њим живели у стану у центру града пола године потом смо три године при- ватно становали и тада су моји родитељи одлучили да продају стан и купимо кућу на селу код барајева живели смо са мај- ком и сестром мајка се недавно упоко- јила, а сестра удала, упознавши младића у комшилуку кућа има око 130 квадрата, са 10 ари плаца, идеална је за породицу која воли село није још све на њој ура- ђено, али се трудимо да је оспособимо за нормалан живот ставили смо нове олу- ке, променили старе прозоре помогну нам добри људи близу је школа и град- ски превоз до центра београда је 25 км“ имате ли помоћ од државе или неку другу? „од државе примамо само дечији дода- так за четворо деце, око 10000 динара ме- 44 5/2014 сечно припомогне родбина, пријатељи посебно бисмо издвојили миодрага лап- чевића, који је, поред материјалне помо- ћи коју нам несебично дарује, повео мене у јерусалим на васкрс 2013, а потом нас двоје са малом ксенијом на поклоничко путовање светињама русије руководимо се божијом речју: ’не брините се шта ћете јести, шта ћете обући пре и него што тра- жите, зна отац ваш шта вам је потребно’ хвала богу све имамо, само кад смо здра- ви и имамо љубави по којој ће нас господ и познати да смо његови ученици кад не- стане љубави, нестаће и света“ које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших? „нема већег блага него кад је пуна ку- ћа деце кад дођем с посла уморан, деца ме сачекају на вратима и грле ме живимо са анђелима али са друге стране, борба је велика да их изведеш на прави пут ту је татјана велики борац највише времена је са њима, док сам ја заузет другим послом“ да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? шта је најва- жније у хришћанском животу? колико молитва доприноси побољшању вашег живота? „породица је домаћа црква трудимо се да се заједно молимо, кад смо зајед- но окупљени, за столом пре и после јела жена ујутро с децом, а увече сви зајед- но наша јована често каже: ‘без бога ни преко прага’ сигурно је да се молитва господу и мајчици небеској провлачи током целог дана у нама као и ми, тако и деца воле да се обраћају богу учимо их да све што долази, од бога је дато та- ко из разних житија светих отаца врло често извлачимо нека дешавања која су слична нашим препричавамо им начи- не њиховог живота недељом обавезно идемо у своју парохијску цркву св ни- коле на литургију, или у неку светињу на поклоничко путовање од малена сва наша деца иду на поклоничка путовања од 7 година почињу да посте и испове- дају се не терамо их, сами то желе а да ли смо права хришћанска породица? тек ћемо видети ко смо и шта смо имамо од породица је домаћа црква трудимо се да се заједно молимо, кад смо заједно окупљени, за столом пре и после јела многодетне хришћанске породице септембар/октобар 2014 45 почетка градње ове мале цркве истог ар- хитекту, нашег духовника господ да га чува у све дане“ да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? како вам се допада часопис православни ми- сионар? ваше сугестије татјана: „ово је први интервју, нека је на славу бога, а не на нашу мени се до- пада, мислим да часопис са правом носи име мисионар желим вам да истрајете на том путу обрадовала сам се кад сам у њему прочитала о породицама из су- ботице: зубарима адамовићима и поро- дици оца драгана стокина, које ја добро познајем и заиста су изузетни“ у чему се огледа делатна љубав у породици? „често са децом разговарам знају и осећају моју љубав према њиховом оцу волим да им причам колико волим му- жа, и много ме радује када слушам од њих колико они воле тату то свако може да примети на њима на тај начин разго- варам са сваким појединачно, о разним проблемима у животу мислим да миса- она љубав према ближњем даје мир, како свети оци кажу, од мисли све потиче, и добро и зло“ у чему је тајна вашег васпитања деце? послушност деце? како превазилазите неспоразуме у породици? „имам велику привилегију што немам превише контакта са светом не гледам телевизију, не читам новине, све време поклањам својој породици и малом цар- ству животиња трудим се свакога дана све више себе да дам она стара татјана, која је одрасла као градско дете, остала је у суботици, заборављена ја сам сада: драган, сава, анастасија, јована, симон и ксенија све је моје њихово ја сам: и моје коке и пас и мачке и моја баштица ево, кока нам је излегла пилиће то су моје радости слава господу! трудим се да разговарам са децом приметила сам да врло често причају и раде оно што и ја заиста су деца наше огледало сама са децом проводим дан, немам баш ничију помоћ драган дође тек пред вече, а обзи- 46 5/2014 ром да је већина деце мала, са старијима морам бити и мало строжа да би имала увид у сва дешавања“ како уче деца? да ли се баве додатним активностима, спортом, уметношћу? колико читају? колико су под утицајем виртуелне стварности: тв, компјутер, мобилни телефон, интернет? „сава је завршио четврти разред са вр- ло добрим успехом, анастасија други раз- ред са одличним, док јована од септембра креће у предшколско и веронауку уче у школи, али првенствено у кући, као и ре- довним одласком у цркву велики прома- шај на часовима веронауке је када вероу- читељи деци причају о цркви, а не одведу их на свету литургију то је теорија без праксе наш сава као чтец помаже у ол- тару, а две старије девојчице се труде за певницом немамо материјалне могућно- сти да би се деца активно бавила спортом анастасија и јована би волеле да иду на фолклор, а сава на фудбал имају љуља- шке у дворишту, а недавно смо им купили трамболину тако да код куће имају спорт- ске активности што се тиче интернета, симон (2) је највећи експерт сам укључи компјутер, укључи музику, цртани, или позове пријатеље на скајп“ осим поклоничких путовања, да ли за вашу породицу постоје летовања и зимовања? „поклоништво је на првом
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј (Штрбуловић) (1914–2003) фото: Духовна чада Старца Тадеја Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Викарни Епископ топлички Г Арсеније (Главчић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Игуман острошки Лазар (Аџић) (1948–2000) фото: http://wwwspcrs/ Фотографија на полеђини корице: Манастир Витовница фото: Лазар Лековић СВЕСКА 339, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2014 Рeч уредника Мислени рат и духовни мир 2 Духовне поуке Св Теофан Затворник Седим и мислим 4 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 124 псалам 6 Живот у Христу Ко сам, заправо ја? 10 Трагом Христовим Циљ хришћанског живота – улазак у Царство Божије 12 У дијалогу са атеизмом Вера у Бога и наука 16 Тема броја Духовност Старца Тадеја 21 Ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? 25 Мисли и помисли 28 Свети Николај Жички о мислима 32 Хришћанин треба да је радосног духа 33 Старац Тадеј: Мисли о мислимa 36 Многодетне хришћанске породице Породица Милић 40 Святая Русь Добри Баћушка Серафим 48 Жива реч Протојереј Андреј Ткачов: „Данас је потребна унутрашња мисија“ 51 Идите и научите све народе Мисија на Тајланду 55 Светли ликови историје СПЦ Мисли Светог деспота Стефана о братској љубави 60 Сведочанства Врхунски лекар сведочи о чудима 63 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Какве су ти мисли, такав ти је живот септембар/октобар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу з
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј (Штрбуловић) (1914–2003) фото: Духовна чада Старца Тадеја Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Викарни Епископ топлички Г Арсеније (Главчић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Игуман острошки Лазар (Аџић) (1948–2000) фото: http://wwwspcrs/ Фотографија на полеђини корице: Манастир Витовница фото: Лазар Лековић СВЕСКА 339, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2014 Рeч уредника Мислени рат и духовни мир 2 Духовне поуке Св Теофан Затворник Седим и мислим 4 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 124 псалам 6 Живот у Христу Ко сам, заправо ја? 10 Трагом Христовим Циљ хришћанског живота – улазак у Царство Божије 12 У дијалогу са атеизмом Вера у Бога и наука 16 Тема броја Духовност Старца Тадеја 21 Ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? 25 Мисли и помисли 28 Свети Николај Жички о мислима 32 Хришћанин треба да је радосног духа 33 Старац Тадеј: Мисли о мислимa 36 Многодетне хришћанске породице Породица Милић 40 Святая Русь Добри Баћушка Серафим 48 Жива реч Протојереј Андреј Ткачов: „Данас је потребна унутрашња мисија“ 51 Идите и научите све народе Мисија на Тајланду 55 Светли ликови историје СПЦ Мисли Светог деспота Стефана о братској љубави 60 Сведочанства Врхунски лекар сведочи о чудима 63 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Какве су ти мисли, такав ти је живот септембар/октобар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу з
Одреднице:
7
Свеска: 374 | Мисија и исихија
...ништа“ често ми у сећање долази једна епизода из живота светогАМВРОСИЈА 📌 оптинског: он је одбио да из свога ума
понуди одговор везан за духовне потребе двоје
људи, јер мати божија није одговарала на њего
...ништа“ често ми у сећање долази једна епизода из живота светог
МЕТА инфо: Р:23747 К:179660 Д:99
| Свеска 374 |
Свеска: 374 | Мисија и исихија
... чеду: „све што си ми казао разумем, али немам одгово- ра који бих ти могао понудити молићу се за тебе и ти се моли, узнеси молитву господу да ми опро- сти то што због свога неискуства нисам кадар по- служити и теби и њему приликом овог сусрета, али знај да ти не могу рећи ништа“ често ми у сећање долази једна епизода из живота светог амвросија оптинског: он је одбио да из свога ума понуди одговор везан за духовне потребе двоје људи, јер мати божија није одговарала на његову молитву за просветљење неки пут бива и другачије: чујеш казивање, ис- повест или разговор који са тобом поведе вер- ник, али немаш одговор који би био намењен искључиво њему овакву ситуацију видимо и у јеванђељу: христос нуди одговор једном чове- ку, а слушају га различити људи неки разумеју његове речи, јер се налазе на нивоу тога чове- ка; други нису кадри разумети, јер им је све туђе, па одмахују главом и између себе говоре: о че- му он то прича? каква то несхватљива објашње- ња он пружа у вези са неразумљивим питањем? дешава се, дакле, да чујемо и разумемо, али у своме искуству немамо одговор, а ни озарењем духа светога нисмо кадри дати одговор који би долазио непосредно од бога у таквој ситуацији човеку који се исповеда можемо казати: „немам одговора који би био упућен теби лично, али мо- гу да ти испричам шта сам прочитао у јеванђељу или код отаца, а што се, како ми се чини, одно- си на проблем о коме говориш“, те да се позове- мо на речи христове, или наведемо поуку неког светитеља сећам се једног случаја који ме је потресао до сржи у наш скромни храм у паризу долазио је један свештеник који никада није служио, пошто је увелико био огрезао у пијанство он је у храм долазио са дубоким покајањем, скрушена срца; упућивао сам га да стоји на једном скрајнутом месту, незапажен, с тим што бих стао испред ње- га тако да се, деси ли му се да посрне, свали на мене, те да то нико не примети доцније, за вре- ме немачке окупације, у једном моменту догоди се да наш парохијски свештеник буде ухапшен; заменио га је управо тај свештеник, који обично није био у стању да служи пошто није био трезан али, он је од тога момента дошао себи и почео обављати богослужења: служио је са сузама, са таквом дубином, која је потресала наше душе једном приликом дошао сам к њему на исповест, отворио му своју душу, а он је стајао поред мене и плакао нада мном – не крокодилским сузама пијанца, него изливајући сузе састрадања и разу- мевања када сам завршио исповест, казао ми је: „ти знаш какав сам ја човек; нисам достојан ни да хришћанска етика старац није просто човек који се дуго бавио пастирским радом и који је стекао одређене навике или искуство; у правом смислу реч старац значи нешто друго: то је благодатно стање старци се не „изграђују“, старци се рађају силом духа светога 16 4 / 2020 слушам твоју исповест, ни да ти дајем савете али, ти си млад, пред тобом је читав живот; дођи себи, немој постати онакав какав сам ја, и ради тога ћу ти казати шта би ти христос поручио у јеванђе- љу“ навео ми је неколико речи христа спаси- теља то је за мене била једна од најпотреснијих исповести у животу овај човек дошао је до дна у своме покајању, и из тих дубина могао је и у мени родити покајање, био је кадар дати савет – савет на основу његовог властитог трагичног живота, али освештан речима христовим и његовим уче- њем то је други пример на који је начин могуће обављати исповедање постоји још један, трећи ниво то је стараштво – ниво оних људи који су, да се изразим слико- вито, прошли скоро читав пут до капија царства небеског; они можда нису ушли у њега, а можда су и били припуштени онамо, али су затим посла- ти назад на земљу, к нама, како би нас водили ка томе царству ето, то је старац то је човек који је прошао читав пут до дубина своје душе, који је дошао до оног места где је у бићу његовом за- печаћен лик божији, и који је кадар да говори из тих дубина али, нико не може сам себе начинити старцем, и, ако бих могао да се тако изразим, нико се не рађа као старац старци су људи којих се дотакла благодат духа светога и који су се на њу одазвали и били верни, верни ономе чему нас учи христос и верни ономе што дух свети говори у душама њиховим старци су веома ретка појава и када се говори о стараштву, о свештенству, о „младоста- раштву“, морамо имати на уму да овде није реч о телесном узрасту, о томе да ли имаш седу бра- ду или још увек светлосмеђе коврџе, него о томе до које те је дубине прожео дух свети, чему си се научио и шта си кадар казати при томе старац неће неизоставно давати заповести; он може да саветује, може да упућује, али је дужан да чува, да штити нашу слободу, јер бог не тражи слуге себи, него оне који ће му бити деца, браћа, сестре: „ви- ше вас не називам слугама, јер слуга не зна воље господара свога, а ја вам све казах“ овога се мо- ра опомињати сваки духовник и зато свако од нас који идемо путем свештен- ства стално мора постављати себи питање: где се налазим? да ли сам просто свештеник – поштен, ваљан савршитељ тајни, кадар да кажем добру реч на проповеди, или сам човек са већим иску- ством, тако да са људима могу да поделим и вла- стито искуство и оно што сам сазнао од других, или ми у датом моменту – не обавезно све време, него у датом моменту – дух свети казује: „овоме човеку реци то и то“? познати су ми случајеви из живота духовника нашег доба, када се човек исповедао, духовник се молио, слушао његову исповест, да би затим уместо одговора на оно о чему је тај човек гово- рио духовник давао одговор на оно што није би- ло изречено, на оно што му је дух свети открио у вези са тим човеком – не о неким нарочитим гре- сима, него о тајни његове душе ово ми је позна- то на основу искуства више људи који су долази- ли на исповест да би принели искрено покајање због свега онога што су о себи знали, али којима је духовник одговарао и у вези са оним што они сами о себи још нису знали зато није потребно тражити стараштво; потребно је тражити да се буде ваљан савршитељ тајни и човек спреман да своју душу подели са оним ко се исповеда или ко је дошао ради савета, и то без приказивања себе у неком нарочитом светлу, него једноставно де- лећи своје искуство онако као што то чинимо са добрим пријатељем потребно је имати на уму и то да свештеник на исповести није судија у кратком обраћању које свештеник изговара на почетку исповести казује се: „немој се стидети преда мном: ја сам само све- док, говориш са христом“ али, зашто је потребан сведок? да би се на ово питање дао одговор, потребно је разјаснити зна- чење значење речи „сведок“ та реч има најма- ње три значења замислите ову ситуацију: иде- те улицом и изненада видите обрачун долази полиција и испитује вас: „шта сте видели?“ вама је апсолутно свеједно ко је прав, а ко крив – ви једноставно излажете полицајцу шта сте видели нисте у позицији да браните једног, а да бацате дрвље и камење на другог – ви само описујете оно што су ваше очи виделе или ваше уши чуле постоји још једна позиција сведока – на суду: такав сведок говори у прилог оптуженог или про- тив њега он је начинио избор али постоји и сведок у потпуно другачијем смислу – то је нама најближи човек кога пози- вамо да буде сведок на нашем венчању, да буде сведок најтајанственијих – у буквалном или са- кралном смислу те речи – прилика нашег жи- хришћанска етика јул / август 2020 17 вота, сведок кога желимо да имамо поред себе када нам се дешава нешто најчудесније или нај- ужасније свештеник је управо овакав сведок он је попут жениковог пријатеља, који приводи женика невести или невесту женику он је прија- тељ жеников у том смислу што присуствује тајни сусрета бога и човека који се каје то је нешто нај- чудесније што се може замислити бог га позива да присуствује том дубинском сусрету, том вен- чању живе душе са живим богом са каквим само осећањем овде ваља стајати свештенику! колико он мора имати на уму да је он само сведок – не у позицији човека са стране који се нашао у при- лици да види нешто, него да је позван да буде су- деоник у тој тајни брачног сусрета и ако је тако, он мора да разуме да се сусрет догађа између спаситеља и покајника, да он сам, као пријатељ женика, приводи покајника као невесту и стоји у удивљењу, у трепету пред овом тајном када би се и најнеискуснији свештеник овако постављао према исповести, он би већ био савршилац тај- не; а старац је старац тек онда када се управо на овај начин може постављати спрам човека – и на исповести, и изван исповести, приликом сваког сусрета покушао сам да одговорим на питање по чему се старац разликује од обичног духовника, и то- лико бих волео да из свег гласа, да ме цела русија чује, ускликнем: браћо моја, свештеници, чувајте се! чувајте се, немојте преузимати улогу која не одговара вашем духовном узрасту, будите јед- ноставни! будите једноставно свештеници – то је већ тако много! човек који силом благодати духа светога може да одслужи литургију, да крсти де- те, да помаже миром – то није мало, то је нешто толико велико! и потребно је увек у овом погледу тражити смирење не у оном смислу: „авај, ја сам ништа, нисам достојан“ - све су то само речи; а смире- ње се састоји у томе да се посматра шта се савр- шава између бога и човека и да се поима да ти са тим немаш никакве везе, да ти не можеш да то створиш, да ниси кадар то да учиниш и да ти је једино дато да у свештеном трепету, у страху божијем присуствујеш томе чуду овде почиње, и то само почиње, свештениково смирење а шта је смирење – ми не знамо они који га поседују не дефинишу га, а они који га немају мешају сми- рење са другим осећајима смирење је таква отвореност према богу, такво удивљење, такво умиљење ако свештеник овакво стање развија у себи не само у односу према богу, него и пре- ма свакоме човеку који долази к њему, он може да постане духовник наиме, тада се он себе неће ни сетити, јер је сав прожет свештеним трепетом, љубављу, страхом божијим, ликовањем, и у све- му томе нема никаквог места за сећање на себе; нема више места ни за сујету, ни за гордост, ни за ученост – ни за шта јер то је тајна љубави игуман иларион: какав смисао придајете појму послушања када је реч о узајамним односима између духовног оца и духовног чеда у парохиј- ској, а не у манастирској пракси? митрополит антоније: желео бих да се људи- ма све време понавља поука да се послушање не састоји у беспоговорном испуњавању свештени- кових наређења, чак и уколико је реч о саветима реч послушање потиче од речи „слушање“, и циљ послушања је да се човек научи одвајању од вла- ститих мисли, од властитог односа према ствари- ма и да се пажљиво односи према ономе што му говори други човек овде почиње послушање, и оно се не односи само на црквену праксу, него на све узајамне односе између људи када нам се неко обраћа, ми га углавном ско- ро и не слушамо, будући да, док он говори, ми већ припремамо одговор на његове речи већ од овога треба преваспитати себе када неко раз- хришћанска етика митрополит антоније блум (1914–2003) (извор: јандекс) 18 4 / 2020 говара с тобом, затвори свој ум за све сопствене мисли и пажљиво слушај његове речи, слушај их тако да схватиш на који их начин он изговара, да ухватиш смисао који он придаје тим речима, а не само да распознаш њихово звучање и тек када те речи дођу до твоје свести, када их појмиш, ка- да их прихватиш као сведочанство искуства или трагања другога човека, тек онда можеш отво- рити врата сопственог ума, срца, искуства и ода- звати се на њих али, док човек говори с тобом, потребно је само да га слушаш, а ми то углавном нисмо кадри као што сам рекао, док нам се не- ко обраћа, ми већ припремамо одговор и зато не чујемо оно што би он желео да нам пренесе наи- ме, веома често речи не задовољавају; оне само делимично преносе оно што човек жели да изра- зи, а на нама је да пажљиво ослушкујемо знате како већ бива са слушањем песме: ре- чи могу бити веома једноставне, али нас понесе мелодија потребно је управо на овај начин на- учити слушати другог човека – сваког другог чо- века, а не само духовника, – да га слушамо исто као што слушамо песму речи истинито и тачно изражавају оно што су дужне да изразе, али њих, као неки талас, носе мелодија ако не чујеш мело- дију, него само речи, нећеш моћи да појмиш оно што је њима изражено има једна немачка песма у којој се каже отприлике следеће: „реци шта је то скривено у тој краткој песмици, како си могао да је толико заволиш? — у њу је унето мало звучно- сти, мало хармоније и читава душа“ превод није сасвим адекватан, није довољан, али управо на овај начин треба да се поставимо према свакоме човеку који разговара са нама а када са нама говори духовни отац, дужни смо да слушамо његове речи и да у позадини тих ре- чи ухватимо дубину, или одсуство дубине њего- вог духовног искуства дешава се да свештеник каже нешто веома једноставно, али да те речи дођу до душе човекове и у њој изазову експлози- ју а може да се догоди и да свештеник говори са- мо од ума, да понавља оно што му је било речено сећам се једног случаја када сам још у младости био инструктор у дечијим камповима, професор л а зандер окупио је предаваче и децу и позвао на огледни час једног веома знаменитог пропо- ведника, за кога је знао читав париз; тај је човек пленио све одрасле који су имали прилике да га слушају чувени проповедник, који није имао ис- куства у раду са децом, одржао је огледни час, који је све одрасле довео у усхићење говорио је на високом интелектуалном нивоу, суптилно, дубоко, истинито када се час завршио, лав алек- сандрович је зауставио једног седмогодишњег дечака и упитао га: „шта мислиш о овом часу?“ а дечкић му одговори страшним речима: „било је јако интересантно! само ми је жао што овај попа не верује у то што прича“ ово није била истина, међутим, проповедникове речи биле су толико биране, тема је обрађена на таквом интелектуал- ном нивоу, да дете није могло допрети до душе тога човека, тако да му се учинило да су све то празне речи, звоно које звечи веома је важно опомињати се овога када говоримо с неким чо- веком или га слушамо с друге стране, неки пут човек говори нешто веома једноставно, и те речи допиру до таквих дубина наше душе, да могу бити почетак нашег обраћења богу или промене нашег живљења у сећање ми навире овај догађај када сам био средњошколац, на велики петак група младих људи окупила се да се крај плаштанице помо- ли скупа са једним изванредним свештеником, оцем георгијем шумкином био је то човек неве- роватне унутарње једноставности, који се ничим није истицао, ничим није падао у очи он је ду- го стајао крај плаштанице, у једном моменту се окренуо нама, и видели смо да му по лицу теку сузе; казао нам је: „данас је христос умро за сва- кога од нас хајде да плачемо због тога што смо ми узрок његове смрти“ клекнуо је, и ми смо заплакали те речи дотакле су се наших душа у њима није било никакве науке, – оне су биле су- шта истина, и ми је нисмо прихватили пуким слу- шањем речи, него на основу тога на који су начин оне биле изречене, прихватили смо је због изра- за лица тога свештеника, због суза његових, због тога што пред плаштаницом он других речи није нашао у области монаштва читао сам мноштво жи- тија светих, имам увид у одређени круг духовне литературе оно што ме највише задивљује јесте то што старац, духовни отац, игуман, пустињак из дубина свога искуства поручује нешто човеку ко- ји му поставља питање, па чак и човеку који га и није ништа питао, али кога је он погледао и осе- тио: потребно је саопштити му то и то неки пут то нису само речи, које нам откривају одређени хришћанска етика јул / август 2020 19 смисао; то може бити и инструкција: „учини то и то“ учини то и то, јер ако не учиниш, него будеш само размишљао и гризао се, никада се нећеш померити с места чак и манастирско послушање састоји се у избору духовника са којим си у са- звучју, који је кадар да те дубоко заволи у господу и кога можеш да прихватиш као човека датог ти од бога усудићу се да дам пример из свога живота ка- да ми је било седамнаест година, пошао сам у храм света три јерарха, у то доба једини руски храм у паризу који је остао веран московској патријаршији кренуо сам на свеноћно бденије, али некако се десило да сам толико задоцнио да је богослужење већ било завршено служило се у једној подрумској просторији; зауставио сам се крај врата и спазио монаха који се пењао уз др- вене степенице погледах га: у њему је била та- ква апсолутна унутрашња сабраност, усредсре- ђеност, такав мир, да сам му пришао и обратио му се: „не знам ко сте, али молим вас, будите ми духовни отац“ никада нисам зажалио због овог поступка он ми није давао никаква послушања; живео је духовним животом, некаквим дубин- ским животом, и на моја питања на исповести од- говарао је кратко, једноставно, јасно, без учених мудровања али, увек сам имао утисак, некакав осећај да је он велика лађа која плови пучином морском, док сам ја чун који је дугачким канапом привезан за ту лађу он је отпловио далеко, ја се још нисам ни приближио месту где је он боравио, али је битно да ме он вуче за собом ето, у томе се састојало послушање, јер он није давао запове- сти, него је са мном делио свој живот, своју душу, своју молитву уочи његове смрти господ нам је на известан начин показао ко је био наш старац био је боле- стан, и написао ми је једно кратко писмо у коме је стајало: „познао сам тајну созерцатељног ћута- ња, сада могу да умрем“ имао је срчани удар, и трећег дана се упокојио послушање њему није се састојало у испуњавању наређења него у томе да свим својим бићем ослушкујем његов живот, његову душу, дубине које су се откривале – божи- је дубине, откриване у његовим дубинама и када је реч о односу духовника у парохији са духовним чедима, он им углавном може давати конкретне савете о томе на који начин да се моле, како да достигну трезвење, чистоту срца и чисто- ту тела итд он може да даје конкретне савете, и тих се савета ваља придржавати али, сам духов- ник мора бити веома опрезан у погледу тога шта саветује, јер неки пут он не познаје околности у којима дати човек живи, тако да пружи савет који се не може испунити сећам се једног човека који ми је дошао и поверио се: „шта да радим? пре- дајем књижевност на факултету; био сам на ис- повести, и духовник ми је казао да од сада више не читам никакву световну литературу како да се поставим?“ одговорио сам му да ћу поразго- варати са духовником, и он је одступио од своје препоруке, јер се у датим околностима радило о безумној одлуци могло би се навести мноштво таквих случајева, – накупило их се читаво море, – када духовник говори теоријски, не узимајући у обзир ни властито искуство, ни духовну истину узајамни однос духовника са духовним чедом састоји се у томе да духовник посматра дубине те душе, да их ослушкује, да настоји да схвати ту душу и да никада не говори ништа што није до краја промишљено и што би се могло показати као саблазан — наставак у следећем броју — хришћанска етика 20 4 / 2020 тема броја: мисија и исихија молитва у гетсиманији, детаљ мозаика, црква светог марка, венеција, 13 век (извор: википедија) јул / август 2020 21 тема броја: мисија и исихија однос мисије и молитвеног искуства је те- ма која има дугу предисторију наиме, још у старом завету ми видимо многе пра- веднике који се наизменично усамљују како би се богу молили, а потом од њега добијају поруке које су усмерене ка даљем сведоче- њу другим људима такав је случај са про- роком илијом, исаијом и многим другима праведницима јовово трпљење у молитви је било потом безгласно сведочанство које је многима око њега посведочило присуство и силу божију молитва старозаветних пра- ведника је често израз крајње изнемоглости од напора да се нешто у свету промени та- ко пророк илија пада пред господа у агони- ји која је до те мере драматична, да он мо- ли господа да умре јер види да реч вере не допире до срца народа коме је послата: „а сам (илија) отиде у пустињу дан хода; и до- шав седе под смреку, и зажеле да умре и ре- че: доста је већ, господе, прими душу моју, јер нисам бољи од отаца својих“ (1 цар 19, 4) ипак, господ га опоравља и даје му снагу која се најбоље описује оном новозаветном поуком којом је господ охрабрио посусталог апостола павла, говорећи му да се сила бо- жија у немоћи показује савршена (2 кор 12, 9) упечатљив је пример пророка и боговид- ца мојсија након изласка из египта, народ није дуго остао захвалан богу и мојсију док је пророк био у молитви на гори синају, где је чекао да чује глас божији, народ је већ са- лио златно теле (2 мојс 32) то говори о не- јовово трпљење у молитви било је безгласно сведочанство које је многима око њега посведочило присуство и силу божију нека се светли светлост ваша пред људима тема броја презвитер александар р јевтић мојсије добија таблице закона, мозаик, манастир свете катарине, синај, 6 век (извор: https://wwwicon-artinfo/) 22 4 / 2020 тема броја постојаности вере, као и о притајеној тежњи за идолопоклонством убрзо се зацарио сва- ки вид разврата овај пагански дух је прет- ња која до данас остаје на снази повратак мојсија са таблицама закона које усмерава- ју народ шта треба чинити, доноси поновно подсећање на бога тако видимо прожима- ње молитвеног искуства појединца са миси- онарским подухватом који има у односу на заједницу у новом завету, господ исус христос на- ставља молитвену праксу удаљавања од светске вреве како би се у миру обратио богу оцу четрдесет дана и ноћи постио је, одолевајући ђавољим искушењима (мт 4) тада се враћа међу људе да их спасава од греха и смрти, а потом изговара чувену бе- седу на гори (мт 5) тиме нам даје јасан рас- поред: молитва, па мисија супротно би био подухват који није на сигурном терену, ни за проповедника ни за његове слушаоце на много места у еванђелским текстовима мо- жемо видети сличне примере на крају, пред страдање господ одлази у гетсимански врт (мт 26, 36–46) да се помоли тамо он моли да га мимоиђе чаша страдања тумачења која су се бавила овим местом (посебно свети максим исповедник), у јеку борбе са монотелитима у 7 веку, разјаснила су у великој мери како је дошло до овакве жеље христове наиме, његова природна људска воља није се супротставила божан- ској она је тиме и различита од па- ле људске изборне (гномичке воље) ова жеља сведочи о томе да људској природи није била првобитно од бога намењена смрт, те христос негодује управо јер зна за достојанство и из- ворно назначење људске природе која је усмерена ка животу вечном ми, као људи, учествујемо у очишћењу своје из- борне воље на тај на- чин што се кроз држање заповести божијих и дотицање благодати кроз светотајински живот уподобљавамо христу изборна во- ља, тада постаје потврда божије воље, баш по примеру пресвете богородице када јој се јавио архангел га- врило са благовешћу слобода воље заузима ва- жно место у мисионарском подвигу прозелитизам и различити видови под- мићивања људи ради вер- ских интереса показали су се кроз историју много пута штетним и краткорочним српски народ је веко- вима на различитим просторима које је насељавао одоле- вао притисцима да пристане да проме- ни своју веру цена је била висока: живот у крајњем сирома- штву, а често и смрт, о смирење као мисионарење упечатљив је пример који описује ар- химандрит андреј (конанос) говорећи о једном чувеном мисионару, који је имао изузетне успехе у свом подвигу пропове- ди, он наводи да је у највећем успеху био повучен у један забачени манастир у по- слушности је прихватио овакву одлуку, одолевши сујети и слави људској ипак, његова мисија по речима конаноса није тада престала вест о оваквом његовом поступку далеко је допрла многима је била поука како да сагледавају своју слу- жбу и улогу у животу цркве тако је он на- ставио свој мисионарски рад: молитвом је обилазио цео свет василиј васиљевич розанов (1856–1919), руски књижевник, филозоф, књижевни критичар и новинар (извор: јандекс) јул / август 2020 23 че,у сведоче историјски извори , али и пи- сци попут симе матавуља зато је наш народ овакав вид мисије презирао, и увек га лако препознавао у чувеној приповеци на крају света, нико- лај љесков описује како је превртљива она вера која се усвојила неискрено он овде опомиње и православне мисионаре да не смеју своје људске успехе у мисионарењу поставити на прво место број обраћених у веру не сме бити критеријум успешности проповедника насупрот томе, сведочан- ство њиховог живота је најбоља мера и про- цена време је судија успеха свети василије острошки и други светитељи су својим мо- литвеним подвигом, остали најбољи миси- онари до данас ипак, и за земног живота они су се пожртвовано давали народу који им је био поверен то су наставили да чине и по упокојењу дешава се данас да они мо- литвом помогну, онда када је свака помоћ од стране земних показала своју немоћ господ кроз њих пројављује силу своју, али и нама даје поуку о снази молитве руски философ василије розанов (1856– 1919) некада је упозоравао на опасност црквеног живота који се затворио у круг порте за њега је то била саблазан и издаја христовог учења тек након розанова, као и у многим другим случајевима пророчке уло- ге руских философа, поједини теолози су те- матизовали питање односа хришћанства и културе флоровски је међу првима многи до данас нису схватили важност ове теме и често се виде крајности једни мисле да је бог само у црквеном дворишту други да су храмови непотребни молитвени возглас у миру изиђимо нас упућује на другачије ста- новиште у храм треба да уђемо, потом да изађемо у свет са сведочанством вере је- дан мудрац је поручио да истина која није у стању сама себе да брани, не заслужује да се назове истина старац вукашин из клепаца и многи други су нам показали да не треба да се бојимо шта ћемо рећи кад нас изведу пред судове (мк 13, 11) истовремено, морамо се трудити да оправдамо речи којим нас је го- спод заветовао: тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе оца вашега на небесима (мт 5, 16) увек треба да нас опомињу речи светог апо- стола павла, које следујући пророку исаији (ис 52, 5), поручују: „јер се име божије због вас хули међу незнабошцима“ (рим 2, 24) уколико свој живот будемо проверавали молитвом, упућеном господу да нам дарује мир у срце и осветли пут којим да пођемо, нећемо залутати тада ћемо моћи и друге да поведемо ка светлости на крају тунела, ка господу који нам у светлим хаљинама иде у сусрет из будућности на крају, према речима некога од ота- ца, љубав којом љубимо бога је иста она којом љубимо и људе око нас поучно, али и упозоравајуће у току припреме овог броја православ- ног мисионара, из штампе је изашла књига презвитера александра јевтића, под на- зивом господе, где станујеш? у питању су текстови нашег сталног сарадника и чла- на редакције, које је у нашем часопису об- јављивао у последњој деценији презви- теру александру од срца честититамо на објави књиге и желимо да и даље настави са усрдним мисионарским радом на њиви господњој! 24 4 / 2020 оба термина, мисија и исихија, у истори- ји хришћанства и цркве заузимају битно место тичу се не само одређених историј- ских епоха у којима се појављују и у којима су били доминантни, него су термини који се понављају кроз историју цркве такође, оба ова појма на први поглед могу да бу- ду супротстављена, али је истори- ја цркве показала да то није баш тако оно што је најбитније јесте питање: да ли су мисија и иси- хија нешто што и данас јесте актуелно, или се о њима гово- ри са сетом, сећајући се вре- мена апостолâ који су ширили хришћанску веру, многих све- титеља који су своје народе про- светили хришћанском вером, попут свете нине, просветитељке грузије, или руског кнеза владимира, све- тих кирила и методија или времена светих подвижника који су са дубоком посве- ћеношћу чували преда- ње молитве, сматрали је нечим за шта човек треба да се бори до свог последњег даха, а нарочито подвижника који су, обитавајући у пустињама египта, палестине, синаја и свете горе, из- гарали да молитва постане сједињена са њиховим дисањем, а ум и срце везани за име господа исуса христа мисија је нешто што се налази у самој ср- жи хришћанства реч потиче из латинског језика и значи посланство тако би ми- сија заправо могла бити повезана са самим послањем сина божијег у свет: „као што је отац послао ме- не, и ја шаљем вас“ (јн 20, 21; уп 13, 20; мт 28, 18–20) након свога васкрсења, христос го- вори апостолима да оста- ну у јерусалиму док се не обуку у силу са висине да би били сведоци њего- вог страдања и вас- крсења: „него ћете примити силу када сиђе свети дух на вас; и биће- те ми сведоци у јерусалиму и по свој јудеји и самарији и све до краја зе- мље (дап 1, 8) након силаска светог духа, у делима апо- столским чита- тема броја у бити исихије, мимо свих теолошких спекулација, лежи исконска и заправо једина потреба човека да своју растрзану природу и вољу обједини у целовито и смислено постојање а оно је немогуће без бога срж и пракса мисије и исихије владимир пекић архимандрит софроније сахаров 1896–1993 као светогорски монах, фотографија из 1930-их (извор: http://wwwisihazmru/) јул / август 2020 25 мо чувену беседу/говор апостола петра који је по свом циљу мисионарски он потврђује себе и апостоле као сведоке христове и по- зива присутне да се покају и поверују у бла- гу вест и приброје се заједници која овде и сада сведочи вечни живот и љубав божију (уп дап 2, 14–41) све ово показује да хри- шћанство јесте вера проповеди (киригме) о царству која се преноси кроз живе сведоке и посленике тога царства дакле, хришћан- ска реч о спасењу света није философска спекулација која наглашава и издваја веч- не истине наспрам оних које су подложне ишчезавању, нити је намењена одређеном и уском кругу људи који су, игром судбине/ сплетом околности (како је коме воља да ту- мачи), имали привилегију да им нешто буде откривено или показано тако апостол јован почиње своју посланицу речима: „што беше од почетка, што смо чули, што смо видели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше, о логосу (речи) живота; и живот се јави, и видели смо, и сведочимо, и обја- вљујемо вам живот вечни, који беше у оца и јави се нама; што смо видели и чули обја- вљујемо вама да и ви с нама имате заједни- цу, а наша заједница је са оцем и са сином његовим исусом христом“ (1 јн 1,1–3) у пи- тању је реч која је намењена да се пропове- да и исприча свима, јер ако није тако, онда она губи смисао због тога у посланици је- врејима, после чувене приповести о вери и њеним носиоцима у старом завету, апостол закључује: „и сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је бог нешто бо- ље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство“ (јевр 11, 39–40) исихија је термин скован у монашко-те- олошкој литератури који је преподобни јустин ћелијски превео као „молитвено ти- ховање“ од самих почетака монаштва, циљ подвижника је да оду на место где могу да ослушну глас божији то је била пустиња симболично, она означава и гранични про- стор између живота и смрти и на тој гра- ници стојећи, човеково биће је усредсре- ђеније и спремније да занеми и ослушкује шта бог има да му поручи у усамљености, где је човек хтео – не хтео, упућен на себе долази се до сазнања да једино молитва богу тј сам бог јесте оно једино потребно човеку (ср лк 10, 42) тако су монаси оту- ђујући се од света хитали ка богу у коме је, парадоксално, цео свет био сагледаван очима којим га гледа бог то је све добило своју форму кроз познату исусову молитву за коју се први везује преподобни јован лествичник и синајска пракса молитве, да би своју пуну афирмацију добила на светој гори и то у 14 веку са светим григоријем паламом ту дугачку традицију, свети гри- горије успева да богословски потпуно обје- дини и повеже са основним претпоставка- ма хришћанске теологије и антропологије у бити исихије, мимо свих теолошких спе- кулација, лежи исконска и заправо једина потреба човека да своју растрзану приро- ду и вољу обједини у целовито и смислено постојање а оно је немогуће без бога, јер је само христос тај који човека исцељује, тј чини га целим исцељење бива једино у љубави какву је христос показао кроз сво- је унижење, постајући човек и страдајући на крсту (уп фил 2, 5–11) смисао молитве, стога, није механичко понављање посеб- них и светих речи он се налази у томе да је молитва љубавна жеља како ума тако и срца, душе и тела а њен циљ је да човек тема броја исихија је термин скован у монашко-теолошкој литератури који је преподобни јустин ћелијски превео као „молитвено тиховање“ 26 4 / 2020 тема броја пребива кроз молитву у близини божијој како пише свети јован лествичник: „немој рећи да ниси ништа стекао, ако у молитви проводиш доста времена, а не видиш ника- квог плода добитак је већ то што се молиш какво би ти веће благо и требало – него да се припијаш уз господа и живиш непреста- но у јединству с њим“ (поука 28)? у каквој дакле вези могу бити мисија и исихија? јер, прва је отвореност према све- ту, а друга води скривености срца ипак, ово није препрека нити су мисија и исихи- ја супротност термин исихија би се могао заменити са термином доживљај наиме, исихастичко искуство подразумева сусрет са богом, његово присуство манифесто- вано кроз нестворену божанску светлост другим речима, то је оприсутњење ствар- ности будућег царства божијег овде и сада у конкретном појединцу такав човек бива храм духа светога, извор из кога тече вода у живот вечни, у коме пребива сам христос (уп рим 8, 11, 14; 1 кор 6, 15, 19; јн 4, 14; гал 2, 20) највећи мисионар хришћанства – апостол павле –наглашава како је кључ- ни тренутак његовог живота био сусрет са васкрслим христом на путу за дамаск (дап 9, 3–7; 22, 7–8; 26, 12–18;гал 1, 12; 1 кор 15, 9) управо због тог виђења, он не мари мно- го за устаљене ауторитете чак и у самој цркви, већ му је мотив и жеља да истину о обећању божијем и спасењу кроз хри- ста пренесе, ако је могуће, до крајева зе- мље на његовом примеру је очигледно да без непосредног доживљаја тј сусрета са христом свака реч је празна ко је окусио царство божије и носи га у себи, он може и другима да га проповеда јер, по речи- ма апостола павла: „и реч моја и проповед моја не би у убедљивим речима људске му- дрости, него у показивању духа и силе да вера ваша не буде у мудрости људској него у сили божијој а мудрост говоримо међу савршенима, али не мудрост овога века, ни кнезова овога века који су пролазни; него говоримо премудрост божију у тајни са- кривену, коју предодреди бог пре векова за славу нашу“ (1 кор 2, 4–7 и даље види) попут апостола павла су и свети словен- ски просветитељи кирило и методије света браћа су такође своје унутрашње искуство сусрета са христом преносили словенима и поред недаћа и страдања која су трпели, јер су знали да то искуство, уколико не поделе, могу завршити попут лењог слуге из приче о талантима (мт 25, 14–30; лк 19, 12–27) али превасходно им је било да ту радост поделе са онима којима је доносе у прошлом ве- ку многи су, а најпре светогорски старци и светитељи, попут силуана, софронија, пор- фирија, пајсија, јосифа исихасте, искуство и праксу своје молитве и виђења бога прено- сили хришћанима, па и онима ван цркве примери свете солунске браће и савреме- них стараца и подвижника говоре о превас- ходној потреби унутрашње мисије, у оквиру саме цркве поготово у блиској прошлости, али и данас оно што се показује је да се, иа- ко данас многи себе сматрају хришћанима, хришћански живот и етос слабо или готово уопште не практикују поновно сведочење и проповед треба да буде упућена онима унутар цркве, тј који су њени чланови са- мо формално с обзиром на данашње видо- ве комуникације, то сведочење може веома лако допрети до оних изван цркве такође, мисија и исихија су нашли веома добар ба- ланс кроз ликове подвижника који су поме- нути али, исто тако не треба занемарити сведочанство новог завета, где је нагласак на друштвеном сведочењу, на служењу бли- жњима и узајамности у љубави, врлини и помоћи која треба да прожима хришћанске заједнице тј парохије јер, у оно време је доминантна идеја била pax romana испод које су лежале дубоке друштвене поделе и неправде веома слично бива и данас у са- временом и глобализованом друштву као хришћани, мисију и исихију, које репрезен- тују два богата правца пројаве хришћанске вере у овом свету и веку, треба да практи- кујемо тако да се у нашем делању покаже оно што је срж оба а то је: „ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави божије, која је у христу исусу господу нашем“ (рим 8, 39) јул / август 2020 27 тема броја ако се трагајући за одговором на пита- ње из наслова задржимо на термино- лошкој равни, онда је он врло једноставан: исихија је молитвено тиховање њен сми- сао, међутим, много је дубљи и обухвата опсег далеко шири од пуке дефиниције или самог терминолошког значења садржаји и нивои тог опсега, на које желимо овде да укажемо, јесу од кључне важности за пра- вославну духовност исихија извире из јеванђеља то значи да је она потврда jеванђелских порука, сим- бола и слика основне одреднице исиха- стичког приступа налазе се у јеванђељима ево само неколико најважнијих: духовна потреба за молитвом у осами — „а ти када се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се оцу своме који је у тајности“ (мт 6, 6); сам господ одлазио је на пуста места да се помоли – „изиђе на гору да се моли; и проведе сву ноћ у молитви бо- гу“ (лк 6, 12) сличан опис имамо и на дру- гим местима(мк 6, 46; 11, 19; лк 4, 42; мт 14, 23–24) такође, „господ би одведен духом у пустињу“ (лк 4, 1), где је провео четрдесет дана у посту и молитви, борећи са са иску- шењима која је наметао лукави непријатељ учесталост ових места управо говори о зна- чају молитве у тишини и осами с тим у вези, треба истаћи да су се неки од најважнијих догађаја из јеванђеља – попут преображе- ња на гори таворској и исусове молитве у гетсиманијском врту – одвијали скоро мимо људи, само уз присуство тројице апосто- ла, у свечаној тишини и трепету и у опису тих догађаја осећа се исихастички тон све ово говори да исихазам није некакав екс- клузивитет мањег дела монаштва, настао у одређеним временима, већ да је само семе исихије посејано јеванђељем плодови су дошли касније исихија је најдиректнији и најбржи пут ка богу управо зато што извире из јеван- ђеља, за исихију су везане најдубље исти- не које говоре где, како и када човек мо- же да пронађе бога „царство божије је унутра у вама“ (лк 17, 21), а где је царство ту је и цар славе (пс 24, 7) али, да би се „видело“ царство божије и цар славе нео- тема броја основне одреднице исихастичког приступа налазе се у јеванђељима управо зато што извире из јеванђеља, за исихију су везане најдубље истине које говоре где, како и када човек може да пронађе бога шта је исихија? виктор вицановић преображење христово, икона, синај, 12 век (извор: википедија) 28 4 / 2020 тема броја пходно је прочистити ум и срце – „блаже- ни чисти срцем јер ће бога видети“ (мт 5, 8) дакле, неопходан је морални и духов- ни преображај којим се прочишћава ум и срце, чинећи да, на крају, из срца излазе само добре мисли и намере ум у тако очи- шћеном срцу види боголикост човека јер она почиње да исијава божанском силом и лепотом али, да би се одржало такво стање духовне чистоте неопходна је не- прекидна молитва у којој призивамо име господње зато што „нема другог имена којим бисмо се могли спасити“ (дап 4, 12) непрекидним призивањем имена господ- њег, које има божанску моћ („моћ имена“ – термин митрополита калистоса вера), кроз умиљење и топлину срца, човек осе- ћа божије присуство у себи и то - конкрет- но, кроз плодове духа светог: „љубав, ра- дост, мир, дуго трпљење, благост, доброту, веру, кротост, уздржање“ (гал 5, 22, 23) претходно речено је предуслов за следе- ћу етапу у духовном животу исихија је пут за учествовање нетвар- ним божанским енергијама свети григори- је палама, најзначајније име исихастичког покрета у 13 и 14 веку, опитно је, а затим и теоријски, описао и објаснио како мали и смртни човек може бити причасник нетвар- них божијих енергија „узнемиривши“ део црквене јавности, „прозападно оријентиса- не“ (позната полемика са валамом), св гри- горије палама је на крају успео да задобије подршку цркве за своје тумачење могућ- ности учешћа човека у божијим нетварним енергијама савременом вернику и читаоцу прилично неспремном за високе теолошке расправе довољно је да се удуби у догађај на гори таворској (слика говори више него хиљаду речи), како би разумео шта значи учествовати (партиципирати) у нетварним божанским енергијама свети апостоли петар, јаков и јован својим телесним очи- ма видели су таворску светлост христове преображене телесне природе и чули очев глас са неба: „ово је син мој љубљени, њега послушајте“ интересантно је да у јеванђе- љу по марку, у стиху пре описа овог чуде- сног догађаја, пише: „има неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде царство божије да је дошло у сили“ (мк 9, 1) ако су ове речи увод у опис и ту- мачење самог преображења, онда то значи да је таворска светлост, у којој су чулно и опитно партиципирали апостоли, заправо слика царства божијег које се јавља у сили та енергија може се непосредно доживети није виђење светлости божанске приро- де једини „доказ“ учествовања у нетварним енергијама многи духовни дарови – про- роковање, прозорљивост, дар исцељења, духовно руковођење и други — такође представљају учествовање у нетварним енергијама које бог даје људима онолико колико они то могу да приме (јакоже можа- ху – како стоји у тропару празника прео- бражења) у ширем смислу, свака благодат духа светог коју човек може да осети и до- живи, може се разумети као учествовање у нетварним божијим енергијама да ли исихија, схваћена на наведени на- чин, може бити инспирација и путоказ за мисију цркве у садашњем времену? не са- мо да може, него она то и мора бити тре- ба отворено рећи да мисија (мисионарско деловање) лако може да склизне у разне странпутице, представљајући цркву (цр- квено учење) претежно на филозофски, културолошки, традиционални (етнофиле- тистички) или неки други начин посебно је опасно ако се црква представи и доживи као интересна организација или „обредни сервис“ да би се избегле ове странпутице треба се увек враћати исихији као суштини православне духовности ако верник заи- ста жели да се приближи богу, ако хоће да осети благодат духа светог, ако жели да се, попут светог апостола павла, увери у речи „не живим више ја, него христос живи у ме- ни“, онда је исихија најједноставнији начин да то постигне свете тајне, свете (хришћан- ске) врлине и исихастичко приближавање (пребивање у) богу јесу велико тројство православног духовног живота то би тре- бало да буде основна порука у мисионар- ском деловању цркве јул / август 2020 29 тема броја о значају исихазма и односу тиховања и мисије цркве; о начину превазилажења анти-исихастичких исушења, као и о поро- дици као домаћој цркви, разговарали смо са петком луковић, катихетом прве београд- ске гимназије на самом почетку нашег разговора који ће бити саображен са темом овог броја, упознајте нас са ликом и делом светог григорија паламе, као и са његовим до- приносом на пољу исихазма? – свети григорије палама је један од представника епохе византијског богосло- вља живио је у првој половини 14 вијека као син сенатора на двору цара андроника ii палеолога, имао је прилику да стекне од- лично класично и хришћанско образовање међутим, између сјајне свјетске каријере и монашког живота, бира монаштво, у чему ће га слиједити и његова два брата, дви- је сестре и мајка удовица иако је изабрао пут чисте молитве и тиховања, живот светог г
... чеду: „све што си ми казао разумем, али немам одгово- ра који бих ти могао понудити молићу се за тебе и ти се моли, узнеси молитву господу да ми опро- сти то што због свога неискуства нисам кадар по- служити и теби и њему приликом овог сусрета, али знај да ти не могу рећи ништа“ често ми у сећање долази једна епизода из живота светог амвросија оптинског: он је одбио да из свога ума понуди одговор везан за духовне потребе двоје људи, јер мати божија није одговарала на његову молитву за просветљење неки пут бива и другачије: чујеш казивање, ис- повест или разговор који са тобом поведе вер- ник, али немаш одговор који би био намењен искључиво њему овакву ситуацију видимо и у јеванђељу: христос нуди одговор једном чове- ку, а слушају га различити људи неки разумеју његове речи, јер се налазе на нивоу тога чове- ка; други нису кадри разумети, јер им је све туђе, па одмахују главом и између себе говоре: о че- му он то прича? каква то несхватљива објашње- ња он пружа у вези са неразумљивим питањем? дешава се, дакле, да чујемо и разумемо, али у своме искуству немамо одговор, а ни озарењем духа светога нисмо кадри дати одговор који би долазио непосредно од бога у таквој ситуацији човеку који се исповеда можемо казати: „немам одговора који би био упућен теби лично, али мо- гу да ти испричам шта сам прочитао у јеванђељу или код отаца, а што се, како ми се чини, одно- си на проблем о коме говориш“, те да се позове- мо на речи христове, или наведемо поуку неког светитеља сећам се једног случаја који ме је потресао до сржи у наш скромни храм у паризу долазио је један свештеник који никада није служио, пошто је увелико био огрезао у пијанство он је у храм долазио са дубоким покајањем, скрушена срца; упућивао сам га да стоји на једном скрајнутом месту, незапажен, с тим што бих стао испред ње- га тако да се, деси ли му се да посрне, свали на мене, те да то нико не примети доцније, за вре- ме немачке окупације, у једном моменту догоди се да наш парохијски свештеник буде ухапшен; заменио га је управо тај свештеник, који обично није био у стању да служи пошто није био трезан али, он је од тога момента дошао себи и почео обављати богослужења: служио је са сузама, са таквом дубином, која је потресала наше душе једном приликом дошао сам к њему на исповест, отворио му своју душу, а он је стајао поред мене и плакао нада мном – не крокодилским сузама пијанца, него изливајући сузе састрадања и разу- мевања када сам завршио исповест, казао ми је: „ти знаш какав сам ја човек; нисам достојан ни да хришћанска етика старац није просто човек који се дуго бавио пастирским радом и који је стекао одређене навике или искуство; у правом смислу реч старац значи нешто друго: то је благодатно стање старци се не „изграђују“, старци се рађају силом духа светога 16 4 / 2020 слушам твоју исповест, ни да ти дајем савете али, ти си млад, пред тобом је читав живот; дођи себи, немој постати онакав какав сам ја, и ради тога ћу ти казати шта би ти христос поручио у јеванђе- љу“ навео ми је неколико речи христа спаси- теља то је за мене била једна од најпотреснијих исповести у животу овај човек дошао је до дна у своме покајању, и из тих дубина могао је и у мени родити покајање, био је кадар дати савет – савет на основу његовог властитог трагичног живота, али освештан речима христовим и његовим уче- њем то је други пример на који је начин могуће обављати исповедање постоји још један, трећи ниво то је стараштво – ниво оних људи који су, да се изразим слико- вито, прошли скоро читав пут до капија царства небеског; они можда нису ушли у њега, а можда су и били припуштени онамо, али су затим посла- ти назад на земљу, к нама, како би нас водили ка томе царству ето, то је старац то је човек који је прошао читав пут до дубина своје душе, који је дошао до оног места где је у бићу његовом за- печаћен лик божији, и који је кадар да говори из тих дубина али, нико не може сам себе начинити старцем, и, ако бих могао да се тако изразим, нико се не рађа као старац старци су људи којих се дотакла благодат духа светога и који су се на њу одазвали и били верни, верни ономе чему нас учи христос и верни ономе што дух свети говори у душама њиховим старци су веома ретка појава и када се говори о стараштву, о свештенству, о „младоста- раштву“, морамо имати на уму да овде није реч о телесном узрасту, о томе да ли имаш седу бра- ду или још увек светлосмеђе коврџе, него о томе до које те је дубине прожео дух свети, чему си се научио и шта си кадар казати при томе старац неће неизоставно давати заповести; он може да саветује, може да упућује, али је дужан да чува, да штити нашу слободу, јер бог не тражи слуге себи, него оне који ће му бити деца, браћа, сестре: „ви- ше вас не називам слугама, јер слуга не зна воље господара свога, а ја вам све казах“ овога се мо- ра опомињати сваки духовник и зато свако од нас који идемо путем свештен- ства стално мора постављати себи питање: где се налазим? да ли сам просто свештеник – поштен, ваљан савршитељ тајни, кадар да кажем добру реч на проповеди, или сам човек са већим иску- ством, тако да са људима могу да поделим и вла- стито искуство и оно што сам сазнао од других, или ми у датом моменту – не обавезно све време, него у датом моменту – дух свети казује: „овоме човеку реци то и то“? познати су ми случајеви из живота духовника нашег доба, када се човек исповедао, духовник се молио, слушао његову исповест, да би затим уместо одговора на оно о чему је тај човек гово- рио духовник давао одговор на оно што није би- ло изречено, на оно што му је дух свети открио у вези са тим човеком – не о неким нарочитим гре- сима, него о тајни његове душе ово ми је позна- то на основу искуства више људи који су долази- ли на исповест да би принели искрено покајање због свега онога што су о себи знали, али којима је духовник одговарао и у вези са оним што они сами о себи још нису знали зато није потребно тражити стараштво; потребно је тражити да се буде ваљан савршитељ тајни и човек спреман да своју душу подели са оним ко се исповеда или ко је дошао ради савета, и то без приказивања себе у неком нарочитом светлу, него једноставно де- лећи своје искуство онако као што то чинимо са добрим пријатељем потребно је имати на уму и то да свештеник на исповести није судија у кратком обраћању које свештеник изговара на почетку исповести казује се: „немој се стидети преда мном: ја сам само све- док, говориш са христом“ али, зашто је потребан сведок? да би се на ово питање дао одговор, потребно је разјаснити зна- чење значење речи „сведок“ та реч има најма- ње три значења замислите ову ситуацију: иде- те улицом и изненада видите обрачун долази полиција и испитује вас: „шта сте видели?“ вама је апсолутно свеједно ко је прав, а ко крив – ви једноставно излажете полицајцу шта сте видели нисте у позицији да браните једног, а да бацате дрвље и камење на другог – ви само описујете оно што су ваше очи виделе или ваше уши чуле постоји још једна позиција сведока – на суду: такав сведок говори у прилог оптуженог или про- тив њега он је начинио избор али постоји и сведок у потпуно другачијем смислу – то је нама најближи човек кога пози- вамо да буде сведок на нашем венчању, да буде сведок најтајанственијих – у буквалном или са- кралном смислу те речи – прилика нашег жи- хришћанска етика јул / август 2020 17 вота, сведок кога желимо да имамо поред себе када нам се дешава нешто најчудесније или нај- ужасније свештеник је управо овакав сведок он је попут жениковог пријатеља, који приводи женика невести или невесту женику он је прија- тељ жеников у том смислу што присуствује тајни сусрета бога и човека који се каје то је нешто нај- чудесније што се може замислити бог га позива да присуствује том дубинском сусрету, том вен- чању живе душе са живим богом са каквим само осећањем овде ваља стајати свештенику! колико он мора имати на уму да је он само сведок – не у позицији човека са стране који се нашао у при- лици да види нешто, него да је позван да буде су- деоник у тој тајни брачног сусрета и ако је тако, он мора да разуме да се сусрет догађа између спаситеља и покајника, да он сам, као пријатељ женика, приводи покајника као невесту и стоји у удивљењу, у трепету пред овом тајном када би се и најнеискуснији свештеник овако постављао према исповести, он би већ био савршилац тај- не; а старац је старац тек онда када се управо на овај начин може постављати спрам човека – и на исповести, и изван исповести, приликом сваког сусрета покушао сам да одговорим на питање по чему се старац разликује од обичног духовника, и то- лико бих волео да из свег гласа, да ме цела русија чује, ускликнем: браћо моја, свештеници, чувајте се! чувајте се, немојте преузимати улогу која не одговара вашем духовном узрасту, будите јед- ноставни! будите једноставно свештеници – то је већ тако много! човек који силом благодати духа светога може да одслужи литургију, да крсти де- те, да помаже миром – то није мало, то је нешто толико велико! и потребно је увек у овом погледу тражити смирење не у оном смислу: „авај, ја сам ништа, нисам достојан“ - све су то само речи; а смире- ње се састоји у томе да се посматра шта се савр- шава између бога и човека и да се поима да ти са тим немаш никакве везе, да ти не можеш да то створиш, да ниси кадар то да учиниш и да ти је једино дато да у свештеном трепету, у страху божијем присуствујеш томе чуду овде почиње, и то само почиње, свештениково смирење а шта је смирење – ми не знамо они који га поседују не дефинишу га, а они који га немају мешају сми- рење са другим осећајима смирење је таква отвореност према богу, такво удивљење, такво умиљење ако свештеник овакво стање развија у себи не само у односу према богу, него и пре- ма свакоме човеку који долази к њему, он може да постане духовник наиме, тада се он себе неће ни сетити, јер је сав прожет свештеним трепетом, љубављу, страхом божијим, ликовањем, и у све- му томе нема никаквог места за сећање на себе; нема више места ни за сујету, ни за гордост, ни за ученост – ни за шта јер то је тајна љубави игуман иларион: какав смисао придајете појму послушања када је реч о узајамним односима између духовног оца и духовног чеда у парохиј- ској, а не у манастирској пракси? митрополит антоније: желео бих да се људи- ма све време понавља поука да се послушање не састоји у беспоговорном испуњавању свештени- кових наређења, чак и уколико је реч о саветима реч послушање потиче од речи „слушање“, и циљ послушања је да се човек научи одвајању од вла- ститих мисли, од властитог односа према ствари- ма и да се пажљиво односи према ономе што му говори други човек овде почиње послушање, и оно се не односи само на црквену праксу, него на све узајамне односе између људи када нам се неко обраћа, ми га углавном ско- ро и не слушамо, будући да, док он говори, ми већ припремамо одговор на његове речи већ од овога треба преваспитати себе када неко раз- хришћанска етика митрополит антоније блум (1914–2003) (извор: јандекс) 18 4 / 2020 говара с тобом, затвори свој ум за све сопствене мисли и пажљиво слушај његове речи, слушај их тако да схватиш на који их начин он изговара, да ухватиш смисао који он придаје тим речима, а не само да распознаш њихово звучање и тек када те речи дођу до твоје свести, када их појмиш, ка- да их прихватиш као сведочанство искуства или трагања другога човека, тек онда можеш отво- рити врата сопственог ума, срца, искуства и ода- звати се на њих али, док човек говори с тобом, потребно је само да га слушаш, а ми то углавном нисмо кадри као што сам рекао, док нам се не- ко обраћа, ми већ припремамо одговор и зато не чујемо оно што би он желео да нам пренесе наи- ме, веома често речи не задовољавају; оне само делимично преносе оно што човек жели да изра- зи, а на нама је да пажљиво ослушкујемо знате како већ бива са слушањем песме: ре- чи могу бити веома једноставне, али нас понесе мелодија потребно је управо на овај начин на- учити слушати другог човека – сваког другог чо- века, а не само духовника, – да га слушамо исто као што слушамо песму речи истинито и тачно изражавају оно што су дужне да изразе, али њих, као неки талас, носе мелодија ако не чујеш мело- дију, него само речи, нећеш моћи да појмиш оно што је њима изражено има једна немачка песма у којој се каже отприлике следеће: „реци шта је то скривено у тој краткој песмици, како си могао да је толико заволиш? — у њу је унето мало звучно- сти, мало хармоније и читава душа“ превод није сасвим адекватан, није довољан, али управо на овај начин треба да се поставимо према свакоме човеку који разговара са нама а када са нама говори духовни отац, дужни смо да слушамо његове речи и да у позадини тих ре- чи ухватимо дубину, или одсуство дубине њего- вог духовног искуства дешава се да свештеник каже нешто веома једноставно, али да те речи дођу до душе човекове и у њој изазову експлози- ју а може да се догоди и да свештеник говори са- мо од ума, да понавља оно што му је било речено сећам се једног случаја када сам још у младости био инструктор у дечијим камповима, професор л а зандер окупио је предаваче и децу и позвао на огледни час једног веома знаменитог пропо- ведника, за кога је знао читав париз; тај је човек пленио све одрасле који су имали прилике да га слушају чувени проповедник, који није имао ис- куства у раду са децом, одржао је огледни час, који је све одрасле довео у усхићење говорио је на високом интелектуалном нивоу, суптилно, дубоко, истинито када се час завршио, лав алек- сандрович је зауставио једног седмогодишњег дечака и упитао га: „шта мислиш о овом часу?“ а дечкић му одговори страшним речима: „било је јако интересантно! само ми је жао што овај попа не верује у то што прича“ ово није била истина, међутим, проповедникове речи биле су толико биране, тема је обрађена на таквом интелектуал- ном нивоу, да дете није могло допрети до душе тога човека, тако да му се учинило да су све то празне речи, звоно које звечи веома је важно опомињати се овога када говоримо с неким чо- веком или га слушамо с друге стране, неки пут човек говори нешто веома једноставно, и те речи допиру до таквих дубина наше душе, да могу бити почетак нашег обраћења богу или промене нашег живљења у сећање ми навире овај догађај када сам био средњошколац, на велики петак група младих људи окупила се да се крај плаштанице помо- ли скупа са једним изванредним свештеником, оцем георгијем шумкином био је то човек неве- роватне унутарње једноставности, који се ничим није истицао, ничим није падао у очи он је ду- го стајао крај плаштанице, у једном моменту се окренуо нама, и видели смо да му по лицу теку сузе; казао нам је: „данас је христос умро за сва- кога од нас хајде да плачемо због тога што смо ми узрок његове смрти“ клекнуо је, и ми смо заплакали те речи дотакле су се наших душа у њима није било никакве науке, – оне су биле су- шта истина, и ми је нисмо прихватили пуким слу- шањем речи, него на основу тога на који су начин оне биле изречене, прихватили смо је због изра- за лица тога свештеника, због суза његових, због тога што пред плаштаницом он других речи није нашао у области монаштва читао сам мноштво жи- тија светих, имам увид у одређени круг духовне литературе оно што ме највише задивљује јесте то што старац, духовни отац, игуман, пустињак из дубина свога искуства поручује нешто човеку ко- ји му поставља питање, па чак и човеку који га и није ништа питао, али кога је он погледао и осе- тио: потребно је саопштити му то и то неки пут то нису само речи, које нам откривају одређени хришћанска етика јул / август 2020 19 смисао; то може бити и инструкција: „учини то и то“ учини то и то, јер ако не учиниш, него будеш само размишљао и гризао се, никада се нећеш померити с места чак и манастирско послушање састоји се у избору духовника са којим си у са- звучју, који је кадар да те дубоко заволи у господу и кога можеш да прихватиш као човека датог ти од бога усудићу се да дам пример из свога живота ка- да ми је било седамнаест година, пошао сам у храм света три јерарха, у то доба једини руски храм у паризу који је остао веран московској патријаршији кренуо сам на свеноћно бденије, али некако се десило да сам толико задоцнио да је богослужење већ било завршено служило се у једној подрумској просторији; зауставио сам се крај врата и спазио монаха који се пењао уз др- вене степенице погледах га: у њему је била та- ква апсолутна унутрашња сабраност, усредсре- ђеност, такав мир, да сам му пришао и обратио му се: „не знам ко сте, али молим вас, будите ми духовни отац“ никада нисам зажалио због овог поступка он ми није давао никаква послушања; живео је духовним животом, некаквим дубин- ским животом, и на моја питања на исповести од- говарао је кратко, једноставно, јасно, без учених мудровања али, увек сам имао утисак, некакав осећај да је он велика лађа која плови пучином морском, док сам ја чун који је дугачким канапом привезан за ту лађу он је отпловио далеко, ја се још нисам ни приближио месту где је он боравио, али је битно да ме он вуче за собом ето, у томе се састојало послушање, јер он није давао запове- сти, него је са мном делио свој живот, своју душу, своју молитву уочи његове смрти господ нам је на известан начин показао ко је био наш старац био је боле- стан, и написао ми је једно кратко писмо у коме је стајало: „познао сам тајну созерцатељног ћута- ња, сада могу да умрем“ имао је срчани удар, и трећег дана се упокојио послушање њему није се састојало у испуњавању наређења него у томе да свим својим бићем ослушкујем његов живот, његову душу, дубине које су се откривале – божи- је дубине, откриване у његовим дубинама и када је реч о односу духовника у парохији са духовним чедима, он им углавном може давати конкретне савете о томе на који начин да се моле, како да достигну трезвење, чистоту срца и чисто- ту тела итд он може да даје конкретне савете, и тих се савета ваља придржавати али, сам духов- ник мора бити веома опрезан у погледу тога шта саветује, јер неки пут он не познаје околности у којима дати човек живи, тако да пружи савет који се не може испунити сећам се једног човека који ми је дошао и поверио се: „шта да радим? пре- дајем књижевност на факултету; био сам на ис- повести, и духовник ми је казао да од сада више не читам никакву световну литературу како да се поставим?“ одговорио сам му да ћу поразго- варати са духовником, и он је одступио од своје препоруке, јер се у датим околностима радило о безумној одлуци могло би се навести мноштво таквих случајева, – накупило их се читаво море, – када духовник говори теоријски, не узимајући у обзир ни властито искуство, ни духовну истину узајамни однос духовника са духовним чедом састоји се у томе да духовник посматра дубине те душе, да их ослушкује, да настоји да схвати ту душу и да никада не говори ништа што није до краја промишљено и што би се могло показати као саблазан — наставак у следећем броју — хришћанска етика 20 4 / 2020 тема броја: мисија и исихија молитва у гетсиманији, детаљ мозаика, црква светог марка, венеција, 13 век (извор: википедија) јул / август 2020 21 тема броја: мисија и исихија однос мисије и молитвеног искуства је те- ма која има дугу предисторију наиме, још у старом завету ми видимо многе пра- веднике који се наизменично усамљују како би се богу молили, а потом од њега добијају поруке које су усмерене ка даљем сведоче- њу другим људима такав је случај са про- роком илијом, исаијом и многим другима праведницима јовово трпљење у молитви је било потом безгласно сведочанство које је многима око њега посведочило присуство и силу божију молитва старозаветних пра- ведника је често израз крајње изнемоглости од напора да се нешто у свету промени та- ко пророк илија пада пред господа у агони- ји која је до те мере драматична, да он мо- ли господа да умре јер види да реч вере не допире до срца народа коме је послата: „а сам (илија) отиде у пустињу дан хода; и до- шав седе под смреку, и зажеле да умре и ре- че: доста је већ, господе, прими душу моју, јер нисам бољи од отаца својих“ (1 цар 19, 4) ипак, господ га опоравља и даје му снагу која се најбоље описује оном новозаветном поуком којом је господ охрабрио посусталог апостола павла, говорећи му да се сила бо- жија у немоћи показује савршена (2 кор 12, 9) упечатљив је пример пророка и боговид- ца мојсија након изласка из египта, народ није дуго остао захвалан богу и мојсију док је пророк био у молитви на гори синају, где је чекао да чује глас божији, народ је већ са- лио златно теле (2 мојс 32) то говори о не- јовово трпљење у молитви било је безгласно сведочанство које је многима око њега посведочило присуство и силу божију нека се светли светлост ваша пред људима тема броја презвитер александар р јевтић мојсије добија таблице закона, мозаик, манастир свете катарине, синај, 6 век (извор: https://wwwicon-artinfo/) 22 4 / 2020 тема броја постојаности вере, као и о притајеној тежњи за идолопоклонством убрзо се зацарио сва- ки вид разврата овај пагански дух је прет- ња која до данас остаје на снази повратак мојсија са таблицама закона које усмерава- ју народ шта треба чинити, доноси поновно подсећање на бога тако видимо прожима- ње молитвеног искуства појединца са миси- онарским подухватом који има у односу на заједницу у новом завету, господ исус христос на- ставља молитвену праксу удаљавања од светске вреве како би се у миру обратио богу оцу четрдесет дана и ноћи постио је, одолевајући ђавољим искушењима (мт 4) тада се враћа међу људе да их спасава од греха и смрти, а потом изговара чувену бе- седу на гори (мт 5) тиме нам даје јасан рас- поред: молитва, па мисија супротно би био подухват који није на сигурном терену, ни за проповедника ни за његове слушаоце на много места у еванђелским текстовима мо- жемо видети сличне примере на крају, пред страдање господ одлази у гетсимански врт (мт 26, 36–46) да се помоли тамо он моли да га мимоиђе чаша страдања тумачења која су се бавила овим местом (посебно свети максим исповедник), у јеку борбе са монотелитима у 7 веку, разјаснила су у великој мери како је дошло до овакве жеље христове наиме, његова природна људска воља није се супротставила божан- ској она је тиме и различита од па- ле људске изборне (гномичке воље) ова жеља сведочи о томе да људској природи није била првобитно од бога намењена смрт, те христос негодује управо јер зна за достојанство и из- ворно назначење људске природе која је усмерена ка животу вечном ми, као људи, учествујемо у очишћењу своје из- борне воље на тај на- чин што се кроз држање заповести божијих и дотицање благодати кроз светотајински живот уподобљавамо христу изборна во- ља, тада постаје потврда божије воље, баш по примеру пресвете богородице када јој се јавио архангел га- врило са благовешћу слобода воље заузима ва- жно место у мисионарском подвигу прозелитизам и различити видови под- мићивања људи ради вер- ских интереса показали су се кроз историју много пута штетним и краткорочним српски народ је веко- вима на различитим просторима које је насељавао одоле- вао притисцима да пристане да проме- ни своју веру цена је била висока: живот у крајњем сирома- штву, а често и смрт, о смирење као мисионарење упечатљив је пример који описује ар- химандрит андреј (конанос) говорећи о једном чувеном мисионару, који је имао изузетне успехе у свом подвигу пропове- ди, он наводи да је у највећем успеху био повучен у један забачени манастир у по- слушности је прихватио овакву одлуку, одолевши сујети и слави људској ипак, његова мисија по речима конаноса није тада престала вест о оваквом његовом поступку далеко је допрла многима је била поука како да сагледавају своју слу- жбу и улогу у животу цркве тако је он на- ставио свој мисионарски рад: молитвом је обилазио цео свет василиј васиљевич розанов (1856–1919), руски књижевник, филозоф, књижевни критичар и новинар (извор: јандекс) јул / август 2020 23 че,у сведоче историјски извори , али и пи- сци попут симе матавуља зато је наш народ овакав вид мисије презирао, и увек га лако препознавао у чувеној приповеци на крају света, нико- лај љесков описује како је превртљива она вера која се усвојила неискрено он овде опомиње и православне мисионаре да не смеју своје људске успехе у мисионарењу поставити на прво место број обраћених у веру не сме бити критеријум успешности проповедника насупрот томе, сведочан- ство њиховог живота је најбоља мера и про- цена време је судија успеха свети василије острошки и други светитељи су својим мо- литвеним подвигом, остали најбољи миси- онари до данас ипак, и за земног живота они су се пожртвовано давали народу који им је био поверен то су наставили да чине и по упокојењу дешава се данас да они мо- литвом помогну, онда када је свака помоћ од стране земних показала своју немоћ господ кроз њих пројављује силу своју, али и нама даје поуку о снази молитве руски философ василије розанов (1856– 1919) некада је упозоравао на опасност црквеног живота који се затворио у круг порте за њега је то била саблазан и издаја христовог учења тек након розанова, као и у многим другим случајевима пророчке уло- ге руских философа, поједини теолози су те- матизовали питање односа хришћанства и културе флоровски је међу првима многи до данас нису схватили важност ове теме и често се виде крајности једни мисле да је бог само у црквеном дворишту други да су храмови непотребни молитвени возглас у миру изиђимо нас упућује на другачије ста- новиште у храм треба да уђемо, потом да изађемо у свет са сведочанством вере је- дан мудрац је поручио да истина која није у стању сама себе да брани, не заслужује да се назове истина старац вукашин из клепаца и многи други су нам показали да не треба да се бојимо шта ћемо рећи кад нас изведу пред судове (мк 13, 11) истовремено, морамо се трудити да оправдамо речи којим нас је го- спод заветовао: тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе оца вашега на небесима (мт 5, 16) увек треба да нас опомињу речи светог апо- стола павла, које следујући пророку исаији (ис 52, 5), поручују: „јер се име божије због вас хули међу незнабошцима“ (рим 2, 24) уколико свој живот будемо проверавали молитвом, упућеном господу да нам дарује мир у срце и осветли пут којим да пођемо, нећемо залутати тада ћемо моћи и друге да поведемо ка светлости на крају тунела, ка господу који нам у светлим хаљинама иде у сусрет из будућности на крају, према речима некога од ота- ца, љубав којом љубимо бога је иста она којом љубимо и људе око нас поучно, али и упозоравајуће у току припреме овог броја православ- ног мисионара, из штампе је изашла књига презвитера александра јевтића, под на- зивом господе, где станујеш? у питању су текстови нашег сталног сарадника и чла- на редакције, које је у нашем часопису об- јављивао у последњој деценији презви- теру александру од срца честититамо на објави књиге и желимо да и даље настави са усрдним мисионарским радом на њиви господњој! 24 4 / 2020 оба термина, мисија и исихија, у истори- ји хришћанства и цркве заузимају битно место тичу се не само одређених историј- ских епоха у којима се појављују и у којима су били доминантни, него су термини који се понављају кроз историју цркве такође, оба ова појма на први поглед могу да бу- ду супротстављена, али је истори- ја цркве показала да то није баш тако оно што је најбитније јесте питање: да ли су мисија и иси- хија нешто што и данас јесте актуелно, или се о њима гово- ри са сетом, сећајући се вре- мена апостолâ који су ширили хришћанску веру, многих све- титеља који су своје народе про- светили хришћанском вером, попут свете нине, просветитељке грузије, или руског кнеза владимира, све- тих кирила и методија или времена светих подвижника који су са дубоком посве- ћеношћу чували преда- ње молитве, сматрали је нечим за шта човек треба да се бори до свог последњег даха, а нарочито подвижника који су, обитавајући у пустињама египта, палестине, синаја и свете горе, из- гарали да молитва постане сједињена са њиховим дисањем, а ум и срце везани за име господа исуса христа мисија је нешто што се налази у самој ср- жи хришћанства реч потиче из латинског језика и значи посланство тако би ми- сија заправо могла бити повезана са самим послањем сина божијег у свет: „као што је отац послао ме- не, и ја шаљем вас“ (јн 20, 21; уп 13, 20; мт 28, 18–20) након свога васкрсења, христос го- вори апостолима да оста- ну у јерусалиму док се не обуку у силу са висине да би били сведоци њего- вог страдања и вас- крсења: „него ћете примити силу када сиђе свети дух на вас; и биће- те ми сведоци у јерусалиму и по свој јудеји и самарији и све до краја зе- мље (дап 1, 8) након силаска светог духа, у делима апо- столским чита- тема броја у бити исихије, мимо свих теолошких спекулација, лежи исконска и заправо једина потреба човека да своју растрзану природу и вољу обједини у целовито и смислено постојање а оно је немогуће без бога срж и пракса мисије и исихије владимир пекић архимандрит софроније сахаров 1896–1993 као светогорски монах, фотографија из 1930-их (извор: http://wwwisihazmru/) јул / август 2020 25 мо чувену беседу/говор апостола петра који је по свом циљу мисионарски он потврђује себе и апостоле као сведоке христове и по- зива присутне да се покају и поверују у бла- гу вест и приброје се заједници која овде и сада сведочи вечни живот и љубав божију (уп дап 2, 14–41) све ово показује да хри- шћанство јесте вера проповеди (киригме) о царству која се преноси кроз живе сведоке и посленике тога царства дакле, хришћан- ска реч о спасењу света није философска спекулација која наглашава и издваја веч- не истине наспрам оних које су подложне ишчезавању, нити је намењена одређеном и уском кругу људи који су, игром судбине/ сплетом околности (како је коме воља да ту- мачи), имали привилегију да им нешто буде откривено или показано тако апостол јован почиње своју посланицу речима: „што беше од почетка, што смо чули, што смо видели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше, о логосу (речи) живота; и живот се јави, и видели смо, и сведочимо, и обја- вљујемо вам живот вечни, који беше у оца и јави се нама; што смо видели и чули обја- вљујемо вама да и ви с нама имате заједни- цу, а наша заједница је са оцем и са сином његовим исусом христом“ (1 јн 1,1–3) у пи- тању је реч која је намењена да се пропове- да и исприча свима, јер ако није тако, онда она губи смисао због тога у посланици је- врејима, после чувене приповести о вери и њеним носиоцима у старом завету, апостол закључује: „и сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је бог нешто бо- ље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство“ (јевр 11, 39–40) исихија је термин скован у монашко-те- олошкој литератури који је преподобни јустин ћелијски превео као „молитвено ти- ховање“ од самих почетака монаштва, циљ подвижника је да оду на место где могу да ослушну глас божији то је била пустиња симболично, она означава и гранични про- стор између живота и смрти и на тој гра- ници стојећи, човеково биће је усредсре- ђеније и спремније да занеми и ослушкује шта бог има да му поручи у усамљености, где је човек хтео – не хтео, упућен на себе долази се до сазнања да једино молитва богу тј сам бог јесте оно једино потребно човеку (ср лк 10, 42) тако су монаси оту- ђујући се од света хитали ка богу у коме је, парадоксално, цео свет био сагледаван очима којим га гледа бог то је све добило своју форму кроз познату исусову молитву за коју се први везује преподобни јован лествичник и синајска пракса молитве, да би своју пуну афирмацију добила на светој гори и то у 14 веку са светим григоријем паламом ту дугачку традицију, свети гри- горије успева да богословски потпуно обје- дини и повеже са основним претпоставка- ма хришћанске теологије и антропологије у бити исихије, мимо свих теолошких спе- кулација, лежи исконска и заправо једина потреба човека да своју растрзану приро- ду и вољу обједини у целовито и смислено постојање а оно је немогуће без бога, јер је само христос тај који човека исцељује, тј чини га целим исцељење бива једино у љубави какву је христос показао кроз сво- је унижење, постајући човек и страдајући на крсту (уп фил 2, 5–11) смисао молитве, стога, није механичко понављање посеб- них и светих речи он се налази у томе да је молитва љубавна жеља како ума тако и срца, душе и тела а њен циљ је да човек тема броја исихија је термин скован у монашко-теолошкој литератури који је преподобни јустин ћелијски превео као „молитвено тиховање“ 26 4 / 2020 тема броја пребива кроз молитву у близини божијој како пише свети јован лествичник: „немој рећи да ниси ништа стекао, ако у молитви проводиш доста времена, а не видиш ника- квог плода добитак је већ то што се молиш какво би ти веће благо и требало – него да се припијаш уз господа и живиш непреста- но у јединству с њим“ (поука 28)? у каквој дакле вези могу бити мисија и исихија? јер, прва је отвореност према све- ту, а друга води скривености срца ипак, ово није препрека нити су мисија и исихи- ја супротност термин исихија би се могао заменити са термином доживљај наиме, исихастичко искуство подразумева сусрет са богом, његово присуство манифесто- вано кроз нестворену божанску светлост другим речима, то је оприсутњење ствар- ности будућег царства божијег овде и сада у конкретном појединцу такав човек бива храм духа светога, извор из кога тече вода у живот вечни, у коме пребива сам христос (уп рим 8, 11, 14; 1 кор 6, 15, 19; јн 4, 14; гал 2, 20) највећи мисионар хришћанства – апостол павле –наглашава како је кључ- ни тренутак његовог живота био сусрет са васкрслим христом на путу за дамаск (дап 9, 3–7; 22, 7–8; 26, 12–18;гал 1, 12; 1 кор 15, 9) управо због тог виђења, он не мари мно- го за устаљене ауторитете чак и у самој цркви, већ му је мотив и жеља да истину о обећању божијем и спасењу кроз хри- ста пренесе, ако је могуће, до крајева зе- мље на његовом примеру је очигледно да без непосредног доживљаја тј сусрета са христом свака реч је празна ко је окусио царство божије и носи га у себи, он може и другима да га проповеда јер, по речи- ма апостола павла: „и реч моја и проповед моја не би у убедљивим речима људске му- дрости, него у показивању духа и силе да вера ваша не буде у мудрости људској него у сили божијој а мудрост говоримо међу савршенима, али не мудрост овога века, ни кнезова овога века који су пролазни; него говоримо премудрост божију у тајни са- кривену, коју предодреди бог пре векова за славу нашу“ (1 кор 2, 4–7 и даље види) попут апостола павла су и свети словен- ски просветитељи кирило и методије света браћа су такође своје унутрашње искуство сусрета са христом преносили словенима и поред недаћа и страдања која су трпели, јер су знали да то искуство, уколико не поделе, могу завршити попут лењог слуге из приче о талантима (мт 25, 14–30; лк 19, 12–27) али превасходно им је било да ту радост поделе са онима којима је доносе у прошлом ве- ку многи су, а најпре светогорски старци и светитељи, попут силуана, софронија, пор- фирија, пајсија, јосифа исихасте, искуство и праксу своје молитве и виђења бога прено- сили хришћанима, па и онима ван цркве примери свете солунске браће и савреме- них стараца и подвижника говоре о превас- ходној потреби унутрашње мисије, у оквиру саме цркве поготово у блиској прошлости, али и данас оно што се показује је да се, иа- ко данас многи себе сматрају хришћанима, хришћански живот и етос слабо или готово уопште не практикују поновно сведочење и проповед треба да буде упућена онима унутар цркве, тј који су њени чланови са- мо формално с обзиром на данашње видо- ве комуникације, то сведочење може веома лако допрети до оних изван цркве такође, мисија и исихија су нашли веома добар ба- ланс кроз ликове подвижника који су поме- нути али, исто тако не треба занемарити сведочанство новог завета, где је нагласак на друштвеном сведочењу, на служењу бли- жњима и узајамности у љубави, врлини и помоћи која треба да прожима хришћанске заједнице тј парохије јер, у оно време је доминантна идеја била pax romana испод које су лежале дубоке друштвене поделе и неправде веома слично бива и данас у са- временом и глобализованом друштву као хришћани, мисију и исихију, које репрезен- тују два богата правца пројаве хришћанске вере у овом свету и веку, треба да практи- кујемо тако да се у нашем делању покаже оно што је срж оба а то је: „ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави божије, која је у христу исусу господу нашем“ (рим 8, 39) јул / август 2020 27 тема броја ако се трагајући за одговором на пита- ње из наслова задржимо на термино- лошкој равни, онда је он врло једноставан: исихија је молитвено тиховање њен сми- сао, међутим, много је дубљи и обухвата опсег далеко шири од пуке дефиниције или самог терминолошког значења садржаји и нивои тог опсега, на које желимо овде да укажемо, јесу од кључне важности за пра- вославну духовност исихија извире из јеванђеља то значи да је она потврда jеванђелских порука, сим- бола и слика основне одреднице исиха- стичког приступа налазе се у јеванђељима ево само неколико најважнијих: духовна потреба за молитвом у осами — „а ти када се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се оцу своме који је у тајности“ (мт 6, 6); сам господ одлазио је на пуста места да се помоли – „изиђе на гору да се моли; и проведе сву ноћ у молитви бо- гу“ (лк 6, 12) сличан опис имамо и на дру- гим местима(мк 6, 46; 11, 19; лк 4, 42; мт 14, 23–24) такође, „господ би одведен духом у пустињу“ (лк 4, 1), где је провео четрдесет дана у посту и молитви, борећи са са иску- шењима која је наметао лукави непријатељ учесталост ових места управо говори о зна- чају молитве у тишини и осами с тим у вези, треба истаћи да су се неки од најважнијих догађаја из јеванђеља – попут преображе- ња на гори таворској и исусове молитве у гетсиманијском врту – одвијали скоро мимо људи, само уз присуство тројице апосто- ла, у свечаној тишини и трепету и у опису тих догађаја осећа се исихастички тон све ово говори да исихазам није некакав екс- клузивитет мањег дела монаштва, настао у одређеним временима, већ да је само семе исихије посејано јеванђељем плодови су дошли касније исихија је најдиректнији и најбржи пут ка богу управо зато што извире из јеван- ђеља, за исихију су везане најдубље исти- не које говоре где, како и када човек мо- же да пронађе бога „царство божије је унутра у вама“ (лк 17, 21), а где је царство ту је и цар славе (пс 24, 7) али, да би се „видело“ царство божије и цар славе нео- тема броја основне одреднице исихастичког приступа налазе се у јеванђељима управо зато што извире из јеванђеља, за исихију су везане најдубље истине које говоре где, како и када човек може да пронађе бога шта је исихија? виктор вицановић преображење христово, икона, синај, 12 век (извор: википедија) 28 4 / 2020 тема броја пходно је прочистити ум и срце – „блаже- ни чисти срцем јер ће бога видети“ (мт 5, 8) дакле, неопходан је морални и духов- ни преображај којим се прочишћава ум и срце, чинећи да, на крају, из срца излазе само добре мисли и намере ум у тако очи- шћеном срцу види боголикост човека јер она почиње да исијава божанском силом и лепотом али, да би се одржало такво стање духовне чистоте неопходна је не- прекидна молитва у којој призивамо име господње зато што „нема другог имена којим бисмо се могли спасити“ (дап 4, 12) непрекидним призивањем имена господ- њег, које има божанску моћ („моћ имена“ – термин митрополита калистоса вера), кроз умиљење и топлину срца, човек осе- ћа божије присуство у себи и то - конкрет- но, кроз плодове духа светог: „љубав, ра- дост, мир, дуго трпљење, благост, доброту, веру, кротост, уздржање“ (гал 5, 22, 23) претходно речено је предуслов за следе- ћу етапу у духовном животу исихија је пут за учествовање нетвар- ним божанским енергијама свети григори- је палама, најзначајније име исихастичког покрета у 13 и 14 веку, опитно је, а затим и теоријски, описао и објаснио како мали и смртни човек може бити причасник нетвар- них божијих енергија „узнемиривши“ део црквене јавности, „прозападно оријентиса- не“ (позната полемика са валамом), св гри- горије палама је на крају успео да задобије подршку цркве за своје тумачење могућ- ности учешћа човека у божијим нетварним енергијама савременом вернику и читаоцу прилично неспремном за високе теолошке расправе довољно је да се удуби у догађај на гори таворској (слика говори више него хиљаду речи), како би разумео шта значи учествовати (партиципирати) у нетварним божанским енергијама свети апостоли петар, јаков и јован својим телесним очи- ма видели су таворску светлост христове преображене телесне природе и чули очев глас са неба: „ово је син мој љубљени, њега послушајте“ интересантно је да у јеванђе- љу по марку, у стиху пре описа овог чуде- сног догађаја, пише: „има неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде царство божије да је дошло у сили“ (мк 9, 1) ако су ове речи увод у опис и ту- мачење самог преображења, онда то значи да је таворска светлост, у којој су чулно и опитно партиципирали апостоли, заправо слика царства божијег које се јавља у сили та енергија може се непосредно доживети није виђење светлости божанске приро- де једини „доказ“ учествовања у нетварним енергијама многи духовни дарови – про- роковање, прозорљивост, дар исцељења, духовно руковођење и други — такође представљају учествовање у нетварним енергијама које бог даје људима онолико колико они то могу да приме (јакоже можа- ху – како стоји у тропару празника прео- бражења) у ширем смислу, свака благодат духа светог коју човек може да осети и до- живи, може се разумети као учествовање у нетварним божијим енергијама да ли исихија, схваћена на наведени на- чин, може бити инспирација и путоказ за мисију цркве у садашњем времену? не са- мо да може, него она то и мора бити тре- ба отворено рећи да мисија (мисионарско деловање) лако може да склизне у разне странпутице, представљајући цркву (цр- квено учење) претежно на филозофски, културолошки, традиционални (етнофиле- тистички) или неки други начин посебно је опасно ако се црква представи и доживи као интересна организација или „обредни сервис“ да би се избегле ове странпутице треба се увек враћати исихији као суштини православне духовности ако верник заи- ста жели да се приближи богу, ако хоће да осети благодат духа светог, ако жели да се, попут светог апостола павла, увери у речи „не живим више ја, него христос живи у ме- ни“, онда је исихија најједноставнији начин да то постигне свете тајне, свете (хришћан- ске) врлине и исихастичко приближавање (пребивање у) богу јесу велико тројство православног духовног живота то би тре- бало да буде основна порука у мисионар- ском деловању цркве јул / август 2020 29 тема броја о значају исихазма и односу тиховања и мисије цркве; о начину превазилажења анти-исихастичких исушења, као и о поро- дици као домаћој цркви, разговарали смо са петком луковић, катихетом прве београд- ске гимназије на самом почетку нашег разговора који ће бити саображен са темом овог броја, упознајте нас са ликом и делом светог григорија паламе, као и са његовим до- приносом на пољу исихазма? – свети григорије палама је један од представника епохе византијског богосло- вља живио је у првој половини 14 вијека као син сенатора на двору цара андроника ii палеолога, имао је прилику да стекне од- лично класично и хришћанско образовање међутим, између сјајне свјетске каријере и монашког живота, бира монаштво, у чему ће га слиједити и његова два брата, дви- је сестре и мајка удовица иако је изабрао пут чисте молитве и тиховања, живот светог г
Свеска: 374 | Мисија и исихија
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са богослужења у манастиру Дечани Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Иринеј у Реснику Фото: Ђакон Драган С Танасијевић (позадина фотографије је обрађена) Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Светог Јована Владимира у Београду Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред Цркве Свете Тројице у Сремчици, о Духовима 2020 године Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 374, ЈУЛ / АВГУСТ 2020 Реч уредника Молитвено укрепљење мисионара 2 Историја хришћанства Шести Васељенски Сабор 4 Материк Света Полихрона, мати Светог Георгија 7 У дијалогу са атеизмом Алтруизам — несебично понашање „себичног гена“ 8 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (1 део) 12 ТЕМА БРОЈА Нека се светли светлост ваша пред људима 21 Срж и пракса мисије и исихије 24 Шта је исихија? 27 Разговор са Петком Луковић, катихетом Прве београдске гимназије Ако заиста волимо Бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега! 29 Мисија и исихија — богослужбени карактер црквене мисије 32 О сусрету цара Душана и Светог Григорија Паламе 34 Српска традиција и обичаји „Фенечки бисери“ 36 Парохијани Трагом вере кроз електротехнику 40 Парохијани Православна народна хришћанска заједница „Воздвиженије Часног Крста“ при храму Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву Љубав се љубављу враћа и умножава 42 Света Земља Манастир Свете горе, Синај 46 Света Гора Скит пророка Илије (Свето-илински скит) 49 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: једнорог 52 Савремено богословљe Плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање 57 Хришћанска књижевност Духовна лира Момчила Настасијевића 59 Поезија Препис необјављене песме познатог сликара 61 Песме читалаца Мисионара Уснуо је у Господу диван владика и човек који је Богу посветио земаљски век 63 Вратити Бога 64 стране јул / август 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Мисија и исихија мисионарспцсрб misionarspcrs ЈУЛ / АВГУСТ 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на б
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са богослужења у манастиру Дечани Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Иринеј у Реснику Фото: Ђакон Драган С Танасијевић (позадина фотографије је обрађена) Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Светог Јована Владимира у Београду Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред Цркве Свете Тројице у Сремчици, о Духовима 2020 године Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 374, ЈУЛ / АВГУСТ 2020 Реч уредника Молитвено укрепљење мисионара 2 Историја хришћанства Шести Васељенски Сабор 4 Материк Света Полихрона, мати Светог Георгија 7 У дијалогу са атеизмом Алтруизам — несебично понашање „себичног гена“ 8 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (1 део) 12 ТЕМА БРОЈА Нека се светли светлост ваша пред људима 21 Срж и пракса мисије и исихије 24 Шта је исихија? 27 Разговор са Петком Луковић, катихетом Прве београдске гимназије Ако заиста волимо Бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега! 29 Мисија и исихија — богослужбени карактер црквене мисије 32 О сусрету цара Душана и Светог Григорија Паламе 34 Српска традиција и обичаји „Фенечки бисери“ 36 Парохијани Трагом вере кроз електротехнику 40 Парохијани Православна народна хришћанска заједница „Воздвиженије Часног Крста“ при храму Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву Љубав се љубављу враћа и умножава 42 Света Земља Манастир Свете горе, Синај 46 Света Гора Скит пророка Илије (Свето-илински скит) 49 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: једнорог 52 Савремено богословљe Плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање 57 Хришћанска књижевност Духовна лира Момчила Настасијевића 59 Поезија Препис необјављене песме познатог сликара 61 Песме читалаца Мисионара Уснуо је у Господу диван владика и човек који је Богу посветио земаљски век 63 Вратити Бога 64 стране јул / август 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Мисија и исихија мисионарспцсрб misionarspcrs ЈУЛ / АВГУСТ 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на б
Одреднице:
8
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
...тада ће пасти звона манастирска“ заиста, пророчанство светогАМВРОСИЈА 📌 се испунило католикон манастира изграђен је за време службе прве игуманије
друга игуманија била је старица маргарита, новомуче
...тада ће пасти звона манастирска“ заиста, пророчанство светог
МЕТА инфо: Р:25360 К:184760 Д:102
| Свеска 376 |
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... кога је између осталог красио дар прозорљивости, рекао је следеће: „у граду мензелинску постојаће један манастир стећи ће велико признање и славу када буде постављена прва игуманија, биће изграђен нови храм друга игуманија ће постати мученица а када дође трећа игуманија, тада ће пасти звона манастирска“ заиста, пророчанство светог амвросија се испунило католикон манастира изграђен је за време службе прве игуманије друга игуманија била је старица маргарита, новомученица током трајања службе њене наследнице манастир је силом затворен, монахиње су прогнане, а револуционари су бацили звона са манастира и разбили их изворник: η ελληνίδα μοναχή και ηγουμένη μαργαρίτα απο το βιβλίο: αρχιμανδρίτης νεκτάριος αντωνόπουλος ρώσοι νεομάρτυρες και ομολογητές, 1917–1922, μέρος δ΄: «οι νεομάρτυρες του καζάν», σελ: 233–236, εκδόσεις ακρίτας έκδοση δεύτερη, δεκέμβριος 2001 diakonimagr власти су одлучиле да копају у близини храма нису знали ништа о гробу игуманије маргарите док су копали, изненада су наишли на нетакнуто тело једне монахиње обучене у ризу, монашку схиму и са крстом на грудима 16 6 / 2020 сталне претње од надирућих арабљана навеле су папу јована viii (872–882), да заузме либералнији став у погледу византијско-римских односа прва брига патријарха фотија1 по доласку на трон била је да саборно осуди све неправилности које су се појавиле зато је сазвао сабор у цариграду 879–880 године уз сагласност и папе јована viii овај сабор је у актима на више места назван „свети и васељенски сабор“ 2 ово је веома значајан сабор и према неким православним богословима може се сматрати осмим васељенским сабором присутно је било 383 епископа, као и три папска легата одржано је више саборских седница у различитим периодима 3 прва саборска седница одржана је пре 17 новембра у храму премудрости божије папски изасланици су патријарху предали папска писма патријарх фотије их је као 1 свети фотије цариградски (820-897), био је цариградски патријарх од 858 до 867 године и поново од 877 до 886 године сматра се једним од најученијих византијских теолога и убраја се међу најзначајније поглаваре цариградске патријаршије био је поборник очувања православног учења о исхођењу светог духа од оца, противећи се уметању израза филиокве у никејско-цариградски символ вере заслужан је за покретање мисије св кирила и методија међу панонским словенима (јустин сп поповић, житија светих за фебруар, београд 1973) 2 атанасије јевтић, патрологија, књ iii, београд — требиње — лос анђелес 2018, стр 74 3 радомир поповић, историја хришћанске цркве, београд 2012, стр 156–157 председавајући срдачно поздравио папски изасланици су патријарху фотију предали дарове: омофор, стихар и фелон 4 друга саборска седница одржана је сутрадан, 17 новембра 879 године опет је председавао патријарх фотије саборским оцима се обратио папски изасланик петар у свом обраћању истакао је да су дошли да допринесу стварању мира у цркви прочитао је писмо папе јована упућено цару василију у папином писму цару 4 радомир поповић, цариградски сабор 879–880 године, у: радомир поповић, свето предање у историји, београд 2015, стр 179–190 историја хришћанства на овом сабору присутно је било 383 епископа, као и три папска легата, а одржано је више саборских седница фотијев сабор раде с булајић свети фотије велики, новија икона (извор: энциклопедия древо / drevo-inforu) новембар / децембар 2020 17 историја хришћанства каже се јасно да они „примају патријарха фотија у општење“ овим поступком се фотије званично признаје законитим патријархом 5 поред признавања фотија за патријарха, на овој седници је исто тако поменуто и питање бугарске, односно њене јурисдикцијске надлежности констатовано је да је ово више световно (данашњим речником: политичко) него црквено питање трећа саборска седница одржана је 19 новембра 879 године на почетку је прочитано папино писмо упућено епископима цариграда и источним патријарсима у овом писму папа износи општи приговор — како је фотије као лаик могао постати патријарх? на папин приговор одговорио је прокопије кесаријски тврдећи да по том питању не постоји прописана црквена забрана за реч се јавио захарија халкидонски који сматра да није препрека изабрати за епископа таквог лаика који се одликује побожношћу и духовним напредовањем при том је навео неколико примера: нектарија цариградског (на другом васељенском сабору), амвросија миланског, тарасија цариградског и друге 6 четврта саборска седница, одржана је после паузе од 35 дана, 24 децембра, уочи божића закључено је у том смислу да сви који се одвајају од цркве и од патријарха фотија, треба 5 света нова три јерарха, сестринство тројеручицешибеник (превод), београд — шибеник 2008, стр 101 6 радомир поповић, свето предање у историји, стр 182–183 да буду одлучени од светог причешћа затим је сутрадан, на дан рождества христовог служена света литургија у храму премудрости божије на којој су сви саслуживали и учествовали пета саборска седница одржана је тек месец дана после, 26 јануара 880 године ова седница је важна јер је управо на њој (на предлог патријарха фотија) сабор у никеји 787 године потврђен као седми васељенски сабор, што се види и по томе да у риму тек од 880 рачунају седам васељенских сабора 7 овом одлуком као и доношењем црквених канона, овај сабор заиста има достојанство правог васељенског сабора дакле, признавање другог сабора у никеји за васељенски учињено је, скоро стотину година након одржавања сабора који је решавао питање богословља икона на овој седници су такође донета неколика правила или канони који регулишу црквени поредак 8 шеста саборска седница одржана је 3 марта 880 године седница је одржана у царском двору и председавао је сам цар василије i македонац он се обратио оцима сабора и сагласио се да потпише све саборске одлуке још једном је потврђен никео-цариградски символ вере са објашњењима патријарха фотија потврђено је да су све „измене и допуне“ овог символа строго забрањене ко 7 атанасије јевтић, патрологија, стр 75 8 радомир поповић, свето предање у историји, стр 184 патријарх фотије (у средини) на минијатури из 13 века; илуминација из историје јована скилице (извор: википедија) 18 6 / 2020 се о ово огреши подлеже, ако је реч о свештеним лицима — лишењу свештеног чина, ако је лаик, подлеже анатеми 9 саборске одлуке потписао је цар и његови синови лав, александар и стефан седма, последња, саборска седница била је 13 марта 880 године у храму премудрости божије у цариграду, и то у катихуминату храма све саборске одлуке су потписали сви учесници донето је исповедање вере или орос овај сабор је само још једном показао да је римски епископ, односно папа, само један од патријараха јединствене цркве папа јован viii је признао све саборске одлуке што се види из његовог писма упућеном цару василију у августу 880 године на последњој саборској седници је решено питање бугарске цркве, која је у домену духовне надлежности припала цариградској патријаршији од догматских питања на сабору је осуђен додатак у никеоцариградски символ вере — „филиокве“ (и од сина) у осмом члану овај додатак је пре тога већ био осуђен од стране самог патријарха фотија у његовој познатој окружној посланици и на помесном сабору у цариграду 867 године 10 цариградски сабор у храму свете софије значајан је и по томе што је донео неколико канона или правила која се тичу црквеног поретка и дисциплине три канона овог помесног сабора ушла су у све познате канонске збирке које су потом настајале 9 атанасије јевтић, патрологија, стр 76 10 радомир поповић, васељенски сабори — одабрана документа, књ 2, београд 2011, стр 414–424 игуман иларион: неки духовници из редова монаштва практикују читање специјалних молитава за изгоњење демона неретко се таквим духовницима обраћају психички болесни људи, надајући се да ће им овакве молитве помоћи издаје се и доста наслова о власти ђавола и злих духова у једној од тих брошура каже се да, чим демон уђе у човека, он заувек потпада под његову власт, те му једино читање „врачевских молитава“ може помоћи шта бисте на ово рекли? митрополит антоније: као прво, рекао бих да није свака душевна болест последица ђавоиманости навешћу један веома упечатљив пример у паризу је живео један иконописац који је изненада сишао с ума, причињавале су му се разне ствари његови сродници нису желели да га изазивају, и када би он казао: „зар не осећате мирис сумпора?“ — они би обратили пажњу на ваздух који удишу, сложили се са њим, и тиме су га само учвршћивали у уверењу да је све одиста тако временом му се стање погоршало водили су га на читање молитава, мазали га светим уљем, свештали му масло, подстицали га да чешће приступа причешћу, али његово се стање није поправљало у то доба био сам запослен као лекар у психијатријској клиници; обратио ми се мој духовник, отац атанасије, са питањем: „шта да радим са њим? он је или ђавоиман или болестан умом; како да поступим?“ казао сам: „нека дође код нас на клинику, лечићемо га електрошоковима“ отац атанасије узврати: „а шта ако је у питању демонска преласт?“ одговорио сам, можда и грубо: „електрична струја неће наудити демону, али може да спасе човека“ сместили смо га у болницу, подвргли медицинском третману, и он се излечио а шта је најзанимљивије: са њим се десило нешто несхватљиво он је био добар иконописац, али у његовим иконама постојало је нешто чудно, нешто грозничаво неколико година стајао сам пред једном његовом иконом, и увек сам осећао да у њој има нешто што „није оно право“ када је изашао из психијатријске клинике, почео је да слика зреле, дубоке, сасвим другачије иконе касније сам имао прилике да у „белешкама“ оца александра јељчањинова наиђем на једисторија хришћанства хришћанска етика новчић из 9 века са именом св фотија, архиепископа константинопоља — новог рима: φωτιωc αρχιεπιckoποc κωνctantinoyπολεωc neac ρωμηc (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2020 19 но место где аутор каже да има душа које су толико крхке да би их свет могао разбити у парампарчад, тако да бог на извесно време између њих и света поставља застор лудила како би они могли да изнутра сазру и очврсну пре него што се сусретну са тим светом ето, то се догодило са нашим пријатељем иконописцем зато је моја препорука: чините све што је у вашој моћи са људске тачке гледишта, с тачке гледишта фармације, медицине, психијатријске помоћи, и молите се али немојте се молити над човеком, него за њега, како не бисте у њему створили некакву унутарњу напетост која би превазишла његове снаге доћи ће време када ће, ако је у питању психијатријска болест, он оздравити; ако ту постоји некаква „ђаволија“, опседнутост, молитва цркве може да га ослободи али није обавезно примењивати читање молитава над болесником оно може додатно подстаћи унутарњу напетост, изгубљеност, конфузију већ присутну у човеку почне ли да верује у то да је опседнут ђаволом, болесник можда неће успети да се отргне и ослободи те опседнутости игуман иларион: међу православним верницима шире се брошуре састављене као приручници за исповедање, у којима се подробно побрајају греси међу гресима који се онде спомињу (а дешава се да буде наведено и до две хиљаде грехова) могу се срести свакојаке девијације, за које неки православни верници нису ни слутили да постоје колико су овакви приручници корисни или штетни? митрополит антоније: категорички, са пуном увереношћу тврдим да су овакви приручници штетни они би морали бити забрањени, одузети од оних који их поседују, а за припремање за исповест мора се понудити потпуно другачији приступ као прво ћу рећи да нико није кадар да, пошто прочита две хиљаде назива греха, одреди где се он сам ту налази има људи који допутују из русије, дођу да се исповеде код мене са припремљеним списковима и крену да их ишчитавају сваки пут их прекинем и питам: „знате ли шта значи тај грех?“ — „не, али он је наведен у списковима, а пошто сам човек грешан, морам да га поменем“ то није исповест, то није чак ни само изопачење, него увреда појма исповести, деградација исповести човек је дужан исповедати властите грехе, то је оно основно; он мора да научи да постепено, са све већом суптилношћу, схвата своја душевна стања, да оцењује своје поступке и да их исповеда али, потпуно је бесмислено исповедати грехе што су их некад неки дохришћанска етика митрополит сурошки антоније (блум) „браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) са руског превела др ксенија кончаревић митрополит антоније блум (1914–2003) (извор: правмир / pravmirru) 20 6 / 2020 кони монаси просто записали у спискове, то ничему људе неће научити основно начело је да сваки човек мора научити да исповеда властите грехе, а властити греси су они којих је он свестан као таквих касније, када духовно узрасте, он ће у себи наћи и друге грехе и имаће основа да их исповеди зато би мој савет био следећи: да свако стане пред своју савест, пред лице божије, пред суд својих пријатеља и познаника и запита се: шта у мени није достојно ни мене самог, ни бога кога исповедам, ни заједнице којој припадам, ни људи који ме сматрају својим пријатељем? човек је дужан да о свему овоме промисли и да тачно зна: ево, у овоме сам сагрешио против самог себе, против оних људи који ме воле, против бога који је живот свој дао за мене, против цркве коју рањавам својим гресима, својом припадношћу њој и у том смислу исповест мора бити потпуно лична она ће неизоставно бити непотпуна, али ће бити реална биће непотпуна у том смислу да ће други човек, духовно зрелији или боље научен, или са већим искуством, можда у себи уочити и друге грехе, али у датом моменту човек који се исповеда мора изнети своје властите грехе друго што бих желео да кажем је следеће: духовници често саветују да се чита јеванђеље или посланице, па чак и стари завет, и да се уочавају сва места на којима се указује на греховност, да би се себи поставило питање: да ли сам у овоме грешан или не? овако чинећи, људи пролазе поред најсветлијих места у светом писму мој савет јесте и остаје овакав: када читаш свето писмо, обележи све речи спаситељеве, све поруке апостола, сва места у псалмима на која се одазиваш или са радошћу, или са душевним болом са радошћу у оваквом смислу: господе, како је то дивно! ето какав бих желео да будем! — или са тугом: да, ја ово разумем, то је допрло до моје душе, нажалост — нисам такав ако се обележе она места на којима је наша душа препознала оно најлепше што јој бог открива о њој самој и оно што јој се открива о њеној греховности, онда човек може да исповеди реалне грехе реални греси, везани за то шта смо у своме бићу нашли сазвучно јеванђељу, састоје се у томе да нешто схватамо умом, примамо срцем, то нас је узбудило до дубине душе — али не поступамо тако тиме не само што нарушавамо заповест, објективну заповест божију, него поступамо против онога што је у нама већ сазрело, против онога што смо већ спознали о истини духовног живота и живљења са богом управо то треба исповедати такође и када нас нешто запањи: ах, није ми пало на ум да је то грех, а ја то чиним или о томе маштам; да, сада схватам да је то грех и исповедам то ето у чему је почетак исповести касније се у поукама отаца цркве или од духовника могу тражити и неке друге назнаке, али исповест увек мора да буде моја властита мора се имати у виду да ниједна исповест не може бити исцрпна илузорно је мислити да је човек кадар да исповеди све што у њему постоји; човек може да исповеди само оно што види, а ми смо сви полуслепи у том погледу па шта онда чинити? исповест и постепено очишћење душе морају се одвијати онако како се одвија археолошко истраживање ми знамо да је на одређеној локацији некада била насеобина археолози долазе онамо, почињу да скидају први слој земље, откривају врх неке грађевине — цркве, идолског храма, куће већ у том моменту се нешто може закључити даље, што се више та површина буде чистила од земље и разних наноса откриваће се све више и више, и сваки пут ћемо долазити до све већих спознаја тако је и са исповешћу дужни смо да почнемо од тога да се добро загледамо и да добро поразмислимо о оном слоју наше душе који већ разумемо, о коме већ имамо јасну представу, и да га изнесемо пред бога у покајању и благодарењу потом, наравно, тек пошто је тај слој очишћен, открива се онај следећи; и тако се иде даље, до најскривенијих дубина душе бесмислено је очекивати од било кога да буде кадар исповедати дубинске грехове, о којима још нема представе из свога духовног искуства, само из разлога што су они наведени у списку наравно, свако од нас може казати: оци цркве поручују да је ово или оно грех; дакле, грешан сам јер нисам чак ни имао појма да је то рђаво али, није у томе ствар на исповести човеку ваља стајати пред хришћанска етика новембар / децембар 2020 21 богом у свој својој истини, а не у туђој истини и зато су овакви спискови само штетни а када су у тим списковима наведене још и свакојаке сексуалне изопачености, препоручивање таквих спискова није ништа друго до злочин који такозвани „духовник“ чини против човека; наиме, сви ми знамо како нам се мисао прикрада кроз слух, кроз чуло вида и како постепено та мисао обузима нашу уобразиљу, како полагано почињемо да се занимамо за ту мисао и падамо у искушење то не сме да се чини човеку треба дати могућност да каже оно што зна о себи а црква у лицу свештеника, духовника, не треба да му говори о сексуалном греху, него о целомудрености, о красоти његове душе, о томе колико је он дужан да се пажљиво поставља према своме телу и телу другога човека, о томе да је други човек икона и да се према свакоме бићу људском ваља постављати у складу са тим, управо као према икони, поштовати га и чувати; и да исти такав однос мора да постоји и према властитом телу ако се човек на овај начин поучава односу према своме и туђем телу, код њега може да се изгради истинска целомудреност, — да се не изгради од страха или од гнушања свега што му је привлачно, него од жеље да се у другоме види икона и да се према њему односи као према светињи, да се и у своме телу такође види светиња која се не сме оскврнавити та светиња представља икону христа спаситеља — оваплоћеног бога како бисмо се и могли другачије према њој поставити? та икона мора се постепено чистити од свих могућих наноса, од оштећења нанетих јој временом али, то се мора чинити постепено и уз однос трепетног поштовања свога и туђег тела данашњи духовници веома много говоре о гресима тела и о томе да је потребно борити се противу њих изврсну ствар је поручио један од отаца цркве када је написао да оно што ми називамо гресима тела јесу греси што их наш дух и душа чине против нашег тела тело је само по себи безгрешно, оно је жртва греховности наше душе када бисмо више мислили о свом и о туђем телу на овај начин, били бисмо кадри да се према телесности односимо са трепетним поштовањем и да искушења побеђујемо ради оне красоте коју бог види у нама, а не због могућне казне наиме, бог је постао човек, примио је тело, право људско тело нама је дато тело, које само по себи није греховно, али у које наша жеља и наша уобразиља уносе греховност игуман иларион: неки духовници постављају високе аскетске захтеве пред људе што им долазе на исповест, па и пред децу, нарочито инсистирајући на држању строгог поста неколико дана уочи причешћа једна васпитачица из дома за незбринуту децу довела је групу сирочади у један московски манастир да се причесте настојатељ манастира питао је јесу ли су деца држала пост три претходна дана; када се испоставило да то није био случај, он никоме није допустио да се причести при томе је казао: „запамтите, децо: код бога ништа не бива тек тако“ митрополит антоније: мислим да он није поступио правилно сматрам да би бог ту децу примио са љубављу: та она су прекршила једно црквено правило за које никада нису ни чула! деца нису била приморана да испоштују то правило, јер је васпитачица, вероватно, желела да мала сирочад приђу богу с радошћу, а не са осећајем да се богу прилази једино с тешком муком, да се њему не приступа „тек тако“ замислите овакву сцену: мајка седи у својој соби, одевена у белу хаљину напољу је пролеће врата су отворена њен синчић се игра у врту гле, ето га у песку, па у трави, трчкара, ваља се, скакуће, сав се испрљао у једном тренутку изненада се сетио маме — није се сетио главом, него се срце његово сетило маме, и у њему се родио силан порив да јој се баци у загрљај, да је пољуби потрчао је к мајци шта да чини? да га заустави, да каже: „та шта си то наумио? зар не видиш да сам у белој хаљини, да ћеш ме сву испрљати? хајде прво да се окупаш!“? ако је мајка осећајна и разумна, заборавиће на своју хаљину, на своју белину одазваће се на ту нежну детињу љубав, ставиће чедо у крило, загрлити га, дати му да је пољуби — па нека умаже и хаљину и њено лице, није важно — и онда ће га опет пустити да се игра чини ми се да се и бог према нама хришћанска етика 22 6 / 2020 овако поставља према томе, када дете долази на причешће, оно треба да у себи осећа порив и радост: идем христу, који ме, као и мама, воли, који жели да ме загрли, који жели да ми подари нежност, који ми допушта, без обзира на то што је он бог, да будем његов дечак или његова девојчица ето на који се начин ваља постављати према детету које долази да се причести а што се тиче достојности, опростите, али милиони људи посте, и држе строги пост и уочи причешћа, и у другим околностима, а може ли се руку на срце рећи да од тога постају бољи, односно ближи богу? не, не би се могло рећи у многим случајевима требало би казати: боље да ниси такав лицемер, боље да не испуњаваш сва правила типика с толиком прецизношћу, а да не заборављаш љубав и милост, и опраштање, и све врлине о којима христос говори сећам се једне епизоде из житија св филарета, патријарха московског: у једном селу служио је свештеник склон пијанству, а у другом су сви били пијанице, и тамошњи свештеник није могао да са њима изађе на крај филарет помисли: да поставим тог пијаног свештеника на парохију где су сви парохијани испичутуре, јер и тако и тако нисам кадар ништа за њих учинити и изврши премештај свештеник-пијанац дође на парохију, обрати се пастви и рече: „ево како ствари стоје, браћо: владика је очајан и због вас и због мене, јер смо сви огрезли у пијанство ја сам, као свештеник, дужан служити свету литургију сваке недеље, у сваки празнични дан, и дужан сам причешћивати се на литургији, без обзира на то што пијем ево шта бих вам предложио: долазите у цркву, и сви ћемо се заједно причешћивати: причешћиваћемо се заједно, оплакујући себе, кајући се пред богом због тога што смо недостојни да му приступамо, али и исповедајући веру у милост његову“ и шта се догодило? из животописа митрополита филарета познато нам је да је од пренеражености, од благодарности и од дејства духа светога кроз тајну и непосредно на њихове душе, које су се отвориле према богу, читаво село почело да се мења; после извесног времена пијанства је нестало — и свештеник је постао трезвењак, и сељани су се исправили ово је драгоцен пример ти људи нису постили, нису се строго држали типика — приступили су богу зато што је он био једини ко је могао да их воли и тако недостојне има једна руска пословица: „заволите нас овако црне, беле ће нас свак волети“ тако и бива уверен сам да, уколико неко из немара крши одређена правила, то му треба предочити али, ако он једноставно не зна за њих или нема довољно снаге, вере, сигурности да је то неопходно или потребно, онда му ваља понудити искуство блискости с богом, а не захтевати од њега пуко извршење правила зато мислим да у датом случају свештеник није поступио правилно требало је да свој деци допусти да се причесте после евентуалног разговора са свима и кратког, али озбиљног исповедања сваког детета, без приче о кршењу таквих и таквих правила, него казујући им о христу, о љубави божијој а сада бих вам испричао шта чиним када ми дете дође да се први пут у животу исповеди обично оно доноси хартију на којој је мајка написала читав списак његових кривица дете почиње да чита, а ја га зауставим: „ко је саставио тај списак?“ — „мама“ — „а слажеш ли се са тим списком?“ — „наравно, чим мама каже да то није добро“ — „хајде да мало одложимо тај списак у страну и да попричамо знаш ли ти нешто о христу?“ — „да, мама ми је причала о њему, читали су ми јеванђеље“ — „и како ти се чини: да ли ти се христос допада, да ли би волео да упознаш са њим и да се спријатељите?“ дете размишља извесно време и обично каже: „да, волео бих да он буде мој пријатељ“ — „а знаш ли ти шта је то пријатељство? пријатељство се састоји у томе да своме пријатељу будемо верни у свему, да чинимо све да се он не ожалости, да свим силама настојимо да му донесемо радост ако је тај пријатељ старији, паметнији или бољи од тебе, онда чиниш све што је у твојој моћи да личиш на њега шта мислиш: да ли би желео да са христом склопиш овакво пријатељство?“ — „да, волео бих да будем његов пријатељ!“ — „е па, ево шта ћемо учинити сада ћеш заборавити на тај списак и одговорити ми: када би сада христос на вихришћанска етика новембар / децембар 2020 23 дљив начин стајао пред тобом (а невидљиво он већ овде стоји) и када би те упитао: реци ми, имаш ли нешто што те је срамота да ми кажеш или због чега те је срамота да ја то знам чак и да ми то не повериш — шта би ти одговорио на то?“ и дете се поверава: „лагао сам, чинио сам овакве и онакве ствари било би ме срамота да христос то сазна — а он то ипак зна шта да радим?“ — „ти му онда то сам реци, не тако да он то зна без тебе и мимо тебе, него му једноставно откриј све: да си крао бомбоне, да си лагао, да ниси слушао старије, јер те је мрзело да послушаш, да си исмевао неке своје другове, да у пријатељству ниси био веран реци му да ли си се заузимао за свога друга када су га други дечаци вређали, исмевали, неки пут га можда и тукли? да ли си стао поред њега и казао: ако желите да бијете њега, туците и мене?“ — „нисам“ — „ето, покај се за ово“ тако се дете може научити да се каје за своје реалне грехе, и то зарад пријатељства са богом, зарад пријатељства са христом, јер је христос његов пријатељ, а печат пријатељства јесте верност, жеља да се пријатељу причини радост и да се никада не буде узрочник његове ожалошћености или бола ето на који начин ваља разговарати са дететом а оно што се односи на дете односи се исто тако и на одрасле, јер огроман број одраслих људи долази на исповест као деца, са списком грехова, знајући да ни једно, ни друго, ни треће не ваља чинити, али не исповедају те грехе зато што они нарушавају њихово пријатељство са богом, што га они изопачују, што се због њих они не могу назвати пријатељима христовим, него из других разлога и у том погледу спискови не помажу они човека упознају са гресима о којима он није имао појма и које нема потребе да познаје, јер ти греси нису примерени ни његовом узрасту, ни његовом полу, ни његовој зрелости потребно га је, међутим, учити да посматра самога себе, да тражи у еванђељу она места од којих срце гори, од којих се буди жеља да се те речи следе, од којих се ум очишћује, а воља постаје чвршћа па ако се покаже да дечак или девојчица или одрастао човек крши оно што је на написано тим местима, он нарушава своју верност богу у ономе у чему је клица те верности већ постојала ето одакле ваља почињати питање о исповести а спискови — то никако! што се тиче питања сексуалног живота, њих се не сме дотицати на груб начин потребно је наћи неки модус да се детету (или одраслом човеку) исприча о целомудрености, да се скрене његова пажња на који се начин он односи према своме телу и према телу других људи, да ли он на њега гледа са трепетом, целомудрено, или не али, никада се не смеју описивати никакви греси који су му можда непознати, нити предочавати спискови грехова за које он никада није ни чуо сећам се једног човека, — било је то пре доста година, — коме је свештеник дао да прочита списак грехова, и тај цинични човек, неверник, вратио му је списак са речима: „са каквим сам само занимањем прочитао тај списак! ни на памет ми није падало све што је ту наведено! како је све то било занимљиво, баш ми је распалило знатижељу — размишљаћу о томе и поигравати се у својој машти!“ да ли то желите да постигнете пружајући човеку списак грехова? можете ли са сигурношћу рећи да ће он то примити управо са покајничким осећањем? не, не можете зато се чувајте тога када је реч о допуштању или недопуштању приступања причешћу на основу поста, овде ваља правити разлику има људи којима је неопходно пре свега да се причесте, јер ће то бити њихов први живи контакт са богом, и они хришћанска етика када читаш свето писмо, обележи све речи спаситељеве, све поруке апостола, сва места у псалмима на која се одазиваш или са радошћу, или са душевним болом 24 6 / 2020 не могу да се припреме једноставно уздржањем од ове или оне врсте хране њима је то несхватљиво, небитно неколико година имао сам прилике да исповедам и људе који раније никада нису одлазили у цркву и никада се нису исповедали, премда су у детињству у тајности били крштени оваквим људима треба помоћи да завире у себе, да погледају на бога и да успоставе нове односе; и да се причесте не на основу тога што су изнели пред свештеника читаву своју душу и исповедили све грехе своје без остатка, него из разлога што приступају ономе ко им може дати живот причешће светим тајнама јесте живот који се даје њима и свима нама то не значи да можемо олако приступати тајни, али то значи да је неки пут човеку неопходно да се причести како би познао бога испричао бих вам један случај пре скоро педесет година обратила ми се једна млада жена са оваквим питањем: „живим у хришћанској породици сваке године приморавају ме да се причестим на васкрс ја не верујем ни у бога, ни у причешће, ни у христа, ни у цркву, ни у шта, и не могу да и даље приступам причешћу у оваквим околностима шта да чиним?“ казао сам: „проблем је решен: ако дођеш да се причестиш, нећу ти дати да примиш причешће у оваквим околностима; али желео бих да попричамо о овоме“ током читавог поста та жена долазила је код мене на разговор сваког петка, и ја сам делио са њом оно оскудно знање које поседујем и оно невелико искуство које сам стекао у свом пређашњем служењу и када смо дошли до великог петка, показало се да нисам успео ништа да јој пренесем, да је она само изгубила силно време на разговоре са мном казао сам јој: „знаш, нисам био кадар ништа да ти пренесем, као што ни твоја породица није успела ништа да ти открије хајде да одемо у храм и да се помолимо богу да он то учини сам“ отишли смо у храм, клекли пред плаштаницом, и ја се обратих богу: господе, шта да кажем тој девојци да бих јој открио пут до тебе? наједаред ми је дошла мисао (тада, и током читавог тог сусрета поступао сам, — како да то најбоље изразим? — „на веру“, то јест са убеђењем да бог жели да спасе то људско биће, колико год се то мени чинило несхватљиво и колико год недокучивим путевима он ишао) дошла ми је на ум идеја да је питам: „да ли је теби неопходно да нађеш бога или није?“ одговорила је: „ако бога нема, онда ни живот нема смисла, онда не желим да живим шта да радим?“ одговорио сам: „не знам!“ — и поставио богу друго питање: шта да чини она, шта да чиним ја? шта да јој кажем? после извесног времена у мени се родио одговор, казао сам јој: „ако испуниш оно што ћу ти рећи, обећавам ти у име бога да ћеш наћи веру“ — „је ли? а шта да чиним?“ одговорих поново: „не знам, хајде да се даље молимо“ наставио сам да се молим; и наишла ми је мисао која ме је уплашила, али сматрао сам да ми је дужност да је поновим, јер, пошто сам већ питао бога, држао сам да не смем да му на неки начин „забраним“ да ме искористи како би јој понудио одговор казао сам јој: „ево ти одговора сутра, на велику суботу, служићу литургију приступићеш причешћу, али пре него што се причестиш, зауставићеш се и казати ми наглас: господе, моји родитељи ми ништа нису пружили; црква твоја ме је преварила и ништа ми није дала, свештеници твоји нису успели ништа да ми пренесу, и сада стојим пред тобом са питањем ако ми на то питање не одговориш сам, одлазим и никада ти се нећу вратити“ она се успротиви: „ако има бога, ове речи су светогрђе, ја не могу да их изговорим“ одговорио сам: „не, рећи ћеш их а за твоје речи ја одговарам“ она је дошла, рекла те страшне речи и причестила се светим тајнама истог дана отпутовао сам у француску а од ње сам примио поруку: „још увек не знам да ли постоји бог, али са сигурношћу могу да кажем: оно што сам добила у причешћу није било хлеб и вино, него нешто потпуно другачије“ тако је отпочео њен духовни пут ово говорим да бих нагласио да нам пут до бога не открива пуко придржавање правила тек када је тај пут већ откривен, та правила могу да нам служе као штаке — она нису услов да приђемо богу него штаке које нам помажу да му идемо у сусрет, у заједницу са њим, у заједнички живот али док се тај пут још не открије, никаква правила не могу помоћи хришћанска етика новембар / децембар 2020 25 поред два основна механизма дарвинистичке моралности, генетске сродности и реципроцитета, професор докинс наводи још два, секундарна механизма, који се надовезују на реципрочни алтруизам та два секундарна механизма су углед и упадљива дарежљивост како и у два основна механизма, тако и у два секундарна лежи иста логика објашњења — саможивост, самољубивост и себичност та логика је јасно видљива у објашњењу угледа (а слично стоји и упадљива дарежљивост), који докинс нуди у својој књизи заблуда о богу, позивајући се на мета ридлија (његову књигу the origins of virtue = порекло врлине): „углед није својствен само људима недавно је показано да се може применити на класичне случајеве реципрочног алтруизма код животиња, симбиотички однос између малих риба чистача и њихових великих рибљих муштерија у довитљивом експерименту, риба чистач, labroides dimidiatus, чији рад надгледају потенцијалне муштерије и оцене га као марљив, има веће изгледе да муштерија изабере њу, а не супарничку јединку за коју су установили да је немарна“ углед, као што видимо, има своју јасну, себичну сврху — „да муштерија изабере њу а не супарничку јединку“ поново, алтруизам није мотивисан другим као другим и вољеним, није љубав која не тражи своје (1кор 13, 5), већ себична борба за опстанак индивидуе ако је теорија дарвинистичке моралности (синтагма припада ричарду докинсу) ишта доказала, доказала је истинитост библијског откривења о човековој палости суштина те палости, првородни грех и отац свих људских палости, јесте — самољубље и на њему засновано саможивље наша пала природа, кроз ове механизме које открива дарвинистичка моралност, сведочи управо ту палост, коју нам библија открива на својим првим страницама књиге постања свети оци цркве су учили да је човек падом срозан на ниво бесловесне животиње и да је себе уподобио бесловесним животињама (свети теофан затворник) свети григорије ниски, парафразирајући псалам 49 каже: „велики давид, жалећи због јадног човековог стања, оваквим речима оплакује човекову природу: човек у части неће дуго остати, називајући чашћу једнаку част с анђелима зато наставља: изједначиће се са стоком бесловесном и уподобиће се њој“ у дијалогу са атеизмом истински људски алтруизам је стварност недоступна методолошком натурализму природних наука недоступан, управо зато што је људски а не животињски благословене грешке др александар милојков проф ричард докинс (извор: православный информационный портал соборby / soborby) 26 6 / 2020 дарвинистичка моралност, односно настојање да се биолошким наративом објасни сфера људске моралности и алтруизма, није ништа друго до апсолутно свођење човека, свих аспеката његовог бића — укључујући и онај најважнији, духовни, вољни и словесни, на бесловесну животињу речима псалмисте давида и светог григорија ниског, то је уподобљавање човека са стоком бесловесном и овде поново и по ко зна по који пут (у овим нашим писањима) долазимо до тог главног, назовимо га тако, методолошког проблема, који је база оваквим теоријама — изједначавање методолошког натурализма природних наука са онтолошким натурализмом овде није проблем само у томе што се човек као биће унижава и своди на бесловесну животињу узгред, нама хришћанима и теолозима се од стране дарвинистичких идеолога (не научника, дакле, већ идеолога — ове две ствари треба разликовати!) замера што смо човеку уопште дали неко ексклузивно место у природи за њих је то потпуно неоправдано није, дакле, проблем само у том натуралистичком теоретисању као таквом проблем је ако та натуралистичка начела, којима се објашњавају механизми деловања у дарвинистичкој моралности, заиста постану етичка и алтруистичка начела односно, ако тај јалови покушај да се објасни шта раван неке појаве (у овом случају појаве алтруизма), постане смерница за одговор како деловати и како живети проблем је, дакле, ако се теоријско прелије у практично превенција овог озбиљног проблема је наша поменута борба против изједначавања научног методолошког и онтолошког натурализма лично сматрам да суштина теолошке борбе не треба да буде усмерена на било коју научну теорију као такву (ту борбу треба да препустимо самим научницима), већ управо на тренд преливања било којег научног наратива (у овом конкретном случају биолошког) изван сфера саме науке, односно изван граница које успоставља методолошки натурализам природних наука таква борба није борба против науке, већ борба против злоупотребе науке, против њене карикатуризације и претварања у идеологију нажалост, јавно иступање дарвинизма је све мање наука (научна теорија), а све више идеологија (ово сам и лично искусио као предавач верске наставе у нашим школама често сам слушао сведочанства својих ученика да у настави биологије слушају интерпретацију теорије еволуције као показатеља да бог не постоји) назвао сам ову дарвинистичку теорију алтруизма јаловом заиста је таквом и сматрам прво, зато што се овде ради, како сам већ поменуо, о недопустивом излажењу биолошког наратива изван граница које успоставља научни методолошки натурализам друго, зато што сматрам да оваква теорија и у научном смислу није исправна — она једноставно не ради, неисправна је не морамо ићи у анализу јеванђељског алтруизма да бисмо ово доказали (мада ћемо то свакако у даљем писању на ову тему учинити) једноставно, искуство личног живота нам говори да постоји алтруизам који не стоји на поменутим дарвинистичким начелима — постоји алтруизам који је и несроднички, и без реципроцитета заправо, постоји прави, аутентични алтруизам, лишен сваке себичности и трговачке логике овога је свестан и сам ричард докинс ипак, он настоји да оправда своју теорију о дарвинистичком моралу како? тако што биолошко утемељење нашег морала и алтруизма смешта у нашу, сходно дарвинистичкој теорији, далеку анималну прошлост: „у прадавна времена, могли смо да будемо алтруистични само према
... кога је између осталог красио дар прозорљивости, рекао је следеће: „у граду мензелинску постојаће један манастир стећи ће велико признање и славу када буде постављена прва игуманија, биће изграђен нови храм друга игуманија ће постати мученица а када дође трећа игуманија, тада ће пасти звона манастирска“ заиста, пророчанство светог амвросија се испунило католикон манастира изграђен је за време службе прве игуманије друга игуманија била је старица маргарита, новомученица током трајања службе њене наследнице манастир је силом затворен, монахиње су прогнане, а револуционари су бацили звона са манастира и разбили их изворник: η ελληνίδα μοναχή και ηγουμένη μαργαρίτα απο το βιβλίο: αρχιμανδρίτης νεκτάριος αντωνόπουλος ρώσοι νεομάρτυρες και ομολογητές, 1917–1922, μέρος δ΄: «οι νεομάρτυρες του καζάν», σελ: 233–236, εκδόσεις ακρίτας έκδοση δεύτερη, δεκέμβριος 2001 diakonimagr власти су одлучиле да копају у близини храма нису знали ништа о гробу игуманије маргарите док су копали, изненада су наишли на нетакнуто тело једне монахиње обучене у ризу, монашку схиму и са крстом на грудима 16 6 / 2020 сталне претње од надирућих арабљана навеле су папу јована viii (872–882), да заузме либералнији став у погледу византијско-римских односа прва брига патријарха фотија1 по доласку на трон била је да саборно осуди све неправилности које су се појавиле зато је сазвао сабор у цариграду 879–880 године уз сагласност и папе јована viii овај сабор је у актима на више места назван „свети и васељенски сабор“ 2 ово је веома значајан сабор и према неким православним богословима може се сматрати осмим васељенским сабором присутно је било 383 епископа, као и три папска легата одржано је више саборских седница у различитим периодима 3 прва саборска седница одржана је пре 17 новембра у храму премудрости божије папски изасланици су патријарху предали папска писма патријарх фотије их је као 1 свети фотије цариградски (820-897), био је цариградски патријарх од 858 до 867 године и поново од 877 до 886 године сматра се једним од најученијих византијских теолога и убраја се међу најзначајније поглаваре цариградске патријаршије био је поборник очувања православног учења о исхођењу светог духа од оца, противећи се уметању израза филиокве у никејско-цариградски символ вере заслужан је за покретање мисије св кирила и методија међу панонским словенима (јустин сп поповић, житија светих за фебруар, београд 1973) 2 атанасије јевтић, патрологија, књ iii, београд — требиње — лос анђелес 2018, стр 74 3 радомир поповић, историја хришћанске цркве, београд 2012, стр 156–157 председавајући срдачно поздравио папски изасланици су патријарху фотију предали дарове: омофор, стихар и фелон 4 друга саборска седница одржана је сутрадан, 17 новембра 879 године опет је председавао патријарх фотије саборским оцима се обратио папски изасланик петар у свом обраћању истакао је да су дошли да допринесу стварању мира у цркви прочитао је писмо папе јована упућено цару василију у папином писму цару 4 радомир поповић, цариградски сабор 879–880 године, у: радомир поповић, свето предање у историји, београд 2015, стр 179–190 историја хришћанства на овом сабору присутно је било 383 епископа, као и три папска легата, а одржано је више саборских седница фотијев сабор раде с булајић свети фотије велики, новија икона (извор: энциклопедия древо / drevo-inforu) новембар / децембар 2020 17 историја хришћанства каже се јасно да они „примају патријарха фотија у општење“ овим поступком се фотије званично признаје законитим патријархом 5 поред признавања фотија за патријарха, на овој седници је исто тако поменуто и питање бугарске, односно њене јурисдикцијске надлежности констатовано је да је ово више световно (данашњим речником: политичко) него црквено питање трећа саборска седница одржана је 19 новембра 879 године на почетку је прочитано папино писмо упућено епископима цариграда и источним патријарсима у овом писму папа износи општи приговор — како је фотије као лаик могао постати патријарх? на папин приговор одговорио је прокопије кесаријски тврдећи да по том питању не постоји прописана црквена забрана за реч се јавио захарија халкидонски који сматра да није препрека изабрати за епископа таквог лаика који се одликује побожношћу и духовним напредовањем при том је навео неколико примера: нектарија цариградског (на другом васељенском сабору), амвросија миланског, тарасија цариградског и друге 6 четврта саборска седница, одржана је после паузе од 35 дана, 24 децембра, уочи божића закључено је у том смислу да сви који се одвајају од цркве и од патријарха фотија, треба 5 света нова три јерарха, сестринство тројеручицешибеник (превод), београд — шибеник 2008, стр 101 6 радомир поповић, свето предање у историји, стр 182–183 да буду одлучени од светог причешћа затим је сутрадан, на дан рождества христовог служена света литургија у храму премудрости божије на којој су сви саслуживали и учествовали пета саборска седница одржана је тек месец дана после, 26 јануара 880 године ова седница је важна јер је управо на њој (на предлог патријарха фотија) сабор у никеји 787 године потврђен као седми васељенски сабор, што се види и по томе да у риму тек од 880 рачунају седам васељенских сабора 7 овом одлуком као и доношењем црквених канона, овај сабор заиста има достојанство правог васељенског сабора дакле, признавање другог сабора у никеји за васељенски учињено је, скоро стотину година након одржавања сабора који је решавао питање богословља икона на овој седници су такође донета неколика правила или канони који регулишу црквени поредак 8 шеста саборска седница одржана је 3 марта 880 године седница је одржана у царском двору и председавао је сам цар василије i македонац он се обратио оцима сабора и сагласио се да потпише све саборске одлуке још једном је потврђен никео-цариградски символ вере са објашњењима патријарха фотија потврђено је да су све „измене и допуне“ овог символа строго забрањене ко 7 атанасије јевтић, патрологија, стр 75 8 радомир поповић, свето предање у историји, стр 184 патријарх фотије (у средини) на минијатури из 13 века; илуминација из историје јована скилице (извор: википедија) 18 6 / 2020 се о ово огреши подлеже, ако је реч о свештеним лицима — лишењу свештеног чина, ако је лаик, подлеже анатеми 9 саборске одлуке потписао је цар и његови синови лав, александар и стефан седма, последња, саборска седница била је 13 марта 880 године у храму премудрости божије у цариграду, и то у катихуминату храма све саборске одлуке су потписали сви учесници донето је исповедање вере или орос овај сабор је само још једном показао да је римски епископ, односно папа, само један од патријараха јединствене цркве папа јован viii је признао све саборске одлуке што се види из његовог писма упућеном цару василију у августу 880 године на последњој саборској седници је решено питање бугарске цркве, која је у домену духовне надлежности припала цариградској патријаршији од догматских питања на сабору је осуђен додатак у никеоцариградски символ вере — „филиокве“ (и од сина) у осмом члану овај додатак је пре тога већ био осуђен од стране самог патријарха фотија у његовој познатој окружној посланици и на помесном сабору у цариграду 867 године 10 цариградски сабор у храму свете софије значајан је и по томе што је донео неколико канона или правила која се тичу црквеног поретка и дисциплине три канона овог помесног сабора ушла су у све познате канонске збирке које су потом настајале 9 атанасије јевтић, патрологија, стр 76 10 радомир поповић, васељенски сабори — одабрана документа, књ 2, београд 2011, стр 414–424 игуман иларион: неки духовници из редова монаштва практикују читање специјалних молитава за изгоњење демона неретко се таквим духовницима обраћају психички болесни људи, надајући се да ће им овакве молитве помоћи издаје се и доста наслова о власти ђавола и злих духова у једној од тих брошура каже се да, чим демон уђе у човека, он заувек потпада под његову власт, те му једино читање „врачевских молитава“ може помоћи шта бисте на ово рекли? митрополит антоније: као прво, рекао бих да није свака душевна болест последица ђавоиманости навешћу један веома упечатљив пример у паризу је живео један иконописац који је изненада сишао с ума, причињавале су му се разне ствари његови сродници нису желели да га изазивају, и када би он казао: „зар не осећате мирис сумпора?“ — они би обратили пажњу на ваздух који удишу, сложили се са њим, и тиме су га само учвршћивали у уверењу да је све одиста тако временом му се стање погоршало водили су га на читање молитава, мазали га светим уљем, свештали му масло, подстицали га да чешће приступа причешћу, али његово се стање није поправљало у то доба био сам запослен као лекар у психијатријској клиници; обратио ми се мој духовник, отац атанасије, са питањем: „шта да радим са њим? он је или ђавоиман или болестан умом; како да поступим?“ казао сам: „нека дође код нас на клинику, лечићемо га електрошоковима“ отац атанасије узврати: „а шта ако је у питању демонска преласт?“ одговорио сам, можда и грубо: „електрична струја неће наудити демону, али може да спасе човека“ сместили смо га у болницу, подвргли медицинском третману, и он се излечио а шта је најзанимљивије: са њим се десило нешто несхватљиво он је био добар иконописац, али у његовим иконама постојало је нешто чудно, нешто грозничаво неколико година стајао сам пред једном његовом иконом, и увек сам осећао да у њој има нешто што „није оно право“ када је изашао из психијатријске клинике, почео је да слика зреле, дубоке, сасвим другачије иконе касније сам имао прилике да у „белешкама“ оца александра јељчањинова наиђем на једисторија хришћанства хришћанска етика новчић из 9 века са именом св фотија, архиепископа константинопоља — новог рима: φωτιωc αρχιεπιckoποc κωνctantinoyπολεωc neac ρωμηc (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2020 19 но место где аутор каже да има душа које су толико крхке да би их свет могао разбити у парампарчад, тако да бог на извесно време између њих и света поставља застор лудила како би они могли да изнутра сазру и очврсну пре него што се сусретну са тим светом ето, то се догодило са нашим пријатељем иконописцем зато је моја препорука: чините све што је у вашој моћи са људске тачке гледишта, с тачке гледишта фармације, медицине, психијатријске помоћи, и молите се али немојте се молити над човеком, него за њега, како не бисте у њему створили некакву унутарњу напетост која би превазишла његове снаге доћи ће време када ће, ако је у питању психијатријска болест, он оздравити; ако ту постоји некаква „ђаволија“, опседнутост, молитва цркве може да га ослободи али није обавезно примењивати читање молитава над болесником оно може додатно подстаћи унутарњу напетост, изгубљеност, конфузију већ присутну у човеку почне ли да верује у то да је опседнут ђаволом, болесник можда неће успети да се отргне и ослободи те опседнутости игуман иларион: међу православним верницима шире се брошуре састављене као приручници за исповедање, у којима се подробно побрајају греси међу гресима који се онде спомињу (а дешава се да буде наведено и до две хиљаде грехова) могу се срести свакојаке девијације, за које неки православни верници нису ни слутили да постоје колико су овакви приручници корисни или штетни? митрополит антоније: категорички, са пуном увереношћу тврдим да су овакви приручници штетни они би морали бити забрањени, одузети од оних који их поседују, а за припремање за исповест мора се понудити потпуно другачији приступ као прво ћу рећи да нико није кадар да, пошто прочита две хиљаде назива греха, одреди где се он сам ту налази има људи који допутују из русије, дођу да се исповеде код мене са припремљеним списковима и крену да их ишчитавају сваки пут их прекинем и питам: „знате ли шта значи тај грех?“ — „не, али он је наведен у списковима, а пошто сам човек грешан, морам да га поменем“ то није исповест, то није чак ни само изопачење, него увреда појма исповести, деградација исповести човек је дужан исповедати властите грехе, то је оно основно; он мора да научи да постепено, са све већом суптилношћу, схвата своја душевна стања, да оцењује своје поступке и да их исповеда али, потпуно је бесмислено исповедати грехе што су их некад неки дохришћанска етика митрополит сурошки антоније (блум) „браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) са руског превела др ксенија кончаревић митрополит антоније блум (1914–2003) (извор: правмир / pravmirru) 20 6 / 2020 кони монаси просто записали у спискове, то ничему људе неће научити основно начело је да сваки човек мора научити да исповеда властите грехе, а властити греси су они којих је он свестан као таквих касније, када духовно узрасте, он ће у себи наћи и друге грехе и имаће основа да их исповеди зато би мој савет био следећи: да свако стане пред своју савест, пред лице божије, пред суд својих пријатеља и познаника и запита се: шта у мени није достојно ни мене самог, ни бога кога исповедам, ни заједнице којој припадам, ни људи који ме сматрају својим пријатељем? човек је дужан да о свему овоме промисли и да тачно зна: ево, у овоме сам сагрешио против самог себе, против оних људи који ме воле, против бога који је живот свој дао за мене, против цркве коју рањавам својим гресима, својом припадношћу њој и у том смислу исповест мора бити потпуно лична она ће неизоставно бити непотпуна, али ће бити реална биће непотпуна у том смислу да ће други човек, духовно зрелији или боље научен, или са већим искуством, можда у себи уочити и друге грехе, али у датом моменту човек који се исповеда мора изнети своје властите грехе друго што бих желео да кажем је следеће: духовници често саветују да се чита јеванђеље или посланице, па чак и стари завет, и да се уочавају сва места на којима се указује на греховност, да би се себи поставило питање: да ли сам у овоме грешан или не? овако чинећи, људи пролазе поред најсветлијих места у светом писму мој савет јесте и остаје овакав: када читаш свето писмо, обележи све речи спаситељеве, све поруке апостола, сва места у псалмима на која се одазиваш или са радошћу, или са душевним болом са радошћу у оваквом смислу: господе, како је то дивно! ето какав бих желео да будем! — или са тугом: да, ја ово разумем, то је допрло до моје душе, нажалост — нисам такав ако се обележе она места на којима је наша душа препознала оно најлепше што јој бог открива о њој самој и оно што јој се открива о њеној греховности, онда човек може да исповеди реалне грехе реални греси, везани за то шта смо у своме бићу нашли сазвучно јеванђељу, састоје се у томе да нешто схватамо умом, примамо срцем, то нас је узбудило до дубине душе — али не поступамо тако тиме не само што нарушавамо заповест, објективну заповест божију, него поступамо против онога што је у нама већ сазрело, против онога што смо већ спознали о истини духовног живота и живљења са богом управо то треба исповедати такође и када нас нешто запањи: ах, није ми пало на ум да је то грех, а ја то чиним или о томе маштам; да, сада схватам да је то грех и исповедам то ето у чему је почетак исповести касније се у поукама отаца цркве или од духовника могу тражити и неке друге назнаке, али исповест увек мора да буде моја властита мора се имати у виду да ниједна исповест не може бити исцрпна илузорно је мислити да је човек кадар да исповеди све што у њему постоји; човек може да исповеди само оно што види, а ми смо сви полуслепи у том погледу па шта онда чинити? исповест и постепено очишћење душе морају се одвијати онако како се одвија археолошко истраживање ми знамо да је на одређеној локацији некада била насеобина археолози долазе онамо, почињу да скидају први слој земље, откривају врх неке грађевине — цркве, идолског храма, куће већ у том моменту се нешто може закључити даље, што се више та површина буде чистила од земље и разних наноса откриваће се све више и више, и сваки пут ћемо долазити до све већих спознаја тако је и са исповешћу дужни смо да почнемо од тога да се добро загледамо и да добро поразмислимо о оном слоју наше душе који већ разумемо, о коме већ имамо јасну представу, и да га изнесемо пред бога у покајању и благодарењу потом, наравно, тек пошто је тај слој очишћен, открива се онај следећи; и тако се иде даље, до најскривенијих дубина душе бесмислено је очекивати од било кога да буде кадар исповедати дубинске грехове, о којима још нема представе из свога духовног искуства, само из разлога што су они наведени у списку наравно, свако од нас може казати: оци цркве поручују да је ово или оно грех; дакле, грешан сам јер нисам чак ни имао појма да је то рђаво али, није у томе ствар на исповести човеку ваља стајати пред хришћанска етика новембар / децембар 2020 21 богом у свој својој истини, а не у туђој истини и зато су овакви спискови само штетни а када су у тим списковима наведене још и свакојаке сексуалне изопачености, препоручивање таквих спискова није ништа друго до злочин који такозвани „духовник“ чини против човека; наиме, сви ми знамо како нам се мисао прикрада кроз слух, кроз чуло вида и како постепено та мисао обузима нашу уобразиљу, како полагано почињемо да се занимамо за ту мисао и падамо у искушење то не сме да се чини човеку треба дати могућност да каже оно што зна о себи а црква у лицу свештеника, духовника, не треба да му говори о сексуалном греху, него о целомудрености, о красоти његове душе, о томе колико је он дужан да се пажљиво поставља према своме телу и телу другога човека, о томе да је други човек икона и да се према свакоме бићу људском ваља постављати у складу са тим, управо као према икони, поштовати га и чувати; и да исти такав однос мора да постоји и према властитом телу ако се човек на овај начин поучава односу према своме и туђем телу, код њега може да се изгради истинска целомудреност, — да се не изгради од страха или од гнушања свега што му је привлачно, него од жеље да се у другоме види икона и да се према њему односи као према светињи, да се и у своме телу такође види светиња која се не сме оскврнавити та светиња представља икону христа спаситеља — оваплоћеног бога како бисмо се и могли другачије према њој поставити? та икона мора се постепено чистити од свих могућих наноса, од оштећења нанетих јој временом али, то се мора чинити постепено и уз однос трепетног поштовања свога и туђег тела данашњи духовници веома много говоре о гресима тела и о томе да је потребно борити се противу њих изврсну ствар је поручио један од отаца цркве када је написао да оно што ми називамо гресима тела јесу греси што их наш дух и душа чине против нашег тела тело је само по себи безгрешно, оно је жртва греховности наше душе када бисмо више мислили о свом и о туђем телу на овај начин, били бисмо кадри да се према телесности односимо са трепетним поштовањем и да искушења побеђујемо ради оне красоте коју бог види у нама, а не због могућне казне наиме, бог је постао човек, примио је тело, право људско тело нама је дато тело, које само по себи није греховно, али у које наша жеља и наша уобразиља уносе греховност игуман иларион: неки духовници постављају високе аскетске захтеве пред људе што им долазе на исповест, па и пред децу, нарочито инсистирајући на држању строгог поста неколико дана уочи причешћа једна васпитачица из дома за незбринуту децу довела је групу сирочади у један московски манастир да се причесте настојатељ манастира питао је јесу ли су деца држала пост три претходна дана; када се испоставило да то није био случај, он никоме није допустио да се причести при томе је казао: „запамтите, децо: код бога ништа не бива тек тако“ митрополит антоније: мислим да он није поступио правилно сматрам да би бог ту децу примио са љубављу: та она су прекршила једно црквено правило за које никада нису ни чула! деца нису била приморана да испоштују то правило, јер је васпитачица, вероватно, желела да мала сирочад приђу богу с радошћу, а не са осећајем да се богу прилази једино с тешком муком, да се њему не приступа „тек тако“ замислите овакву сцену: мајка седи у својој соби, одевена у белу хаљину напољу је пролеће врата су отворена њен синчић се игра у врту гле, ето га у песку, па у трави, трчкара, ваља се, скакуће, сав се испрљао у једном тренутку изненада се сетио маме — није се сетио главом, него се срце његово сетило маме, и у њему се родио силан порив да јој се баци у загрљај, да је пољуби потрчао је к мајци шта да чини? да га заустави, да каже: „та шта си то наумио? зар не видиш да сам у белој хаљини, да ћеш ме сву испрљати? хајде прво да се окупаш!“? ако је мајка осећајна и разумна, заборавиће на своју хаљину, на своју белину одазваће се на ту нежну детињу љубав, ставиће чедо у крило, загрлити га, дати му да је пољуби — па нека умаже и хаљину и њено лице, није важно — и онда ће га опет пустити да се игра чини ми се да се и бог према нама хришћанска етика 22 6 / 2020 овако поставља према томе, када дете долази на причешће, оно треба да у себи осећа порив и радост: идем христу, који ме, као и мама, воли, који жели да ме загрли, који жели да ми подари нежност, који ми допушта, без обзира на то што је он бог, да будем његов дечак или његова девојчица ето на који се начин ваља постављати према детету које долази да се причести а што се тиче достојности, опростите, али милиони људи посте, и држе строги пост и уочи причешћа, и у другим околностима, а може ли се руку на срце рећи да од тога постају бољи, односно ближи богу? не, не би се могло рећи у многим случајевима требало би казати: боље да ниси такав лицемер, боље да не испуњаваш сва правила типика с толиком прецизношћу, а да не заборављаш љубав и милост, и опраштање, и све врлине о којима христос говори сећам се једне епизоде из житија св филарета, патријарха московског: у једном селу служио је свештеник склон пијанству, а у другом су сви били пијанице, и тамошњи свештеник није могао да са њима изађе на крај филарет помисли: да поставим тог пијаног свештеника на парохију где су сви парохијани испичутуре, јер и тако и тако нисам кадар ништа за њих учинити и изврши премештај свештеник-пијанац дође на парохију, обрати се пастви и рече: „ево како ствари стоје, браћо: владика је очајан и због вас и због мене, јер смо сви огрезли у пијанство ја сам, као свештеник, дужан служити свету литургију сваке недеље, у сваки празнични дан, и дужан сам причешћивати се на литургији, без обзира на то што пијем ево шта бих вам предложио: долазите у цркву, и сви ћемо се заједно причешћивати: причешћиваћемо се заједно, оплакујући себе, кајући се пред богом због тога што смо недостојни да му приступамо, али и исповедајући веру у милост његову“ и шта се догодило? из животописа митрополита филарета познато нам је да је од пренеражености, од благодарности и од дејства духа светога кроз тајну и непосредно на њихове душе, које су се отвориле према богу, читаво село почело да се мења; после извесног времена пијанства је нестало — и свештеник је постао трезвењак, и сељани су се исправили ово је драгоцен пример ти људи нису постили, нису се строго држали типика — приступили су богу зато што је он био једини ко је могао да их воли и тако недостојне има једна руска пословица: „заволите нас овако црне, беле ће нас свак волети“ тако и бива уверен сам да, уколико неко из немара крши одређена правила, то му треба предочити али, ако он једноставно не зна за њих или нема довољно снаге, вере, сигурности да је то неопходно или потребно, онда му ваља понудити искуство блискости с богом, а не захтевати од њега пуко извршење правила зато мислим да у датом случају свештеник није поступио правилно требало је да свој деци допусти да се причесте после евентуалног разговора са свима и кратког, али озбиљног исповедања сваког детета, без приче о кршењу таквих и таквих правила, него казујући им о христу, о љубави божијој а сада бих вам испричао шта чиним када ми дете дође да се први пут у животу исповеди обично оно доноси хартију на којој је мајка написала читав списак његових кривица дете почиње да чита, а ја га зауставим: „ко је саставио тај списак?“ — „мама“ — „а слажеш ли се са тим списком?“ — „наравно, чим мама каже да то није добро“ — „хајде да мало одложимо тај списак у страну и да попричамо знаш ли ти нешто о христу?“ — „да, мама ми је причала о њему, читали су ми јеванђеље“ — „и како ти се чини: да ли ти се христос допада, да ли би волео да упознаш са њим и да се спријатељите?“ дете размишља извесно време и обично каже: „да, волео бих да он буде мој пријатељ“ — „а знаш ли ти шта је то пријатељство? пријатељство се састоји у томе да своме пријатељу будемо верни у свему, да чинимо све да се он не ожалости, да свим силама настојимо да му донесемо радост ако је тај пријатељ старији, паметнији или бољи од тебе, онда чиниш све што је у твојој моћи да личиш на њега шта мислиш: да ли би желео да са христом склопиш овакво пријатељство?“ — „да, волео бих да будем његов пријатељ!“ — „е па, ево шта ћемо учинити сада ћеш заборавити на тај списак и одговорити ми: када би сада христос на вихришћанска етика новембар / децембар 2020 23 дљив начин стајао пред тобом (а невидљиво он већ овде стоји) и када би те упитао: реци ми, имаш ли нешто што те је срамота да ми кажеш или због чега те је срамота да ја то знам чак и да ми то не повериш — шта би ти одговорио на то?“ и дете се поверава: „лагао сам, чинио сам овакве и онакве ствари било би ме срамота да христос то сазна — а он то ипак зна шта да радим?“ — „ти му онда то сам реци, не тако да он то зна без тебе и мимо тебе, него му једноставно откриј све: да си крао бомбоне, да си лагао, да ниси слушао старије, јер те је мрзело да послушаш, да си исмевао неке своје другове, да у пријатељству ниси био веран реци му да ли си се заузимао за свога друга када су га други дечаци вређали, исмевали, неки пут га можда и тукли? да ли си стао поред њега и казао: ако желите да бијете њега, туците и мене?“ — „нисам“ — „ето, покај се за ово“ тако се дете може научити да се каје за своје реалне грехе, и то зарад пријатељства са богом, зарад пријатељства са христом, јер је христос његов пријатељ, а печат пријатељства јесте верност, жеља да се пријатељу причини радост и да се никада не буде узрочник његове ожалошћености или бола ето на који начин ваља разговарати са дететом а оно што се односи на дете односи се исто тако и на одрасле, јер огроман број одраслих људи долази на исповест као деца, са списком грехова, знајући да ни једно, ни друго, ни треће не ваља чинити, али не исповедају те грехе зато што они нарушавају њихово пријатељство са богом, што га они изопачују, што се због њих они не могу назвати пријатељима христовим, него из других разлога и у том погледу спискови не помажу они човека упознају са гресима о којима он није имао појма и које нема потребе да познаје, јер ти греси нису примерени ни његовом узрасту, ни његовом полу, ни његовој зрелости потребно га је, међутим, учити да посматра самога себе, да тражи у еванђељу она места од којих срце гори, од којих се буди жеља да се те речи следе, од којих се ум очишћује, а воља постаје чвршћа па ако се покаже да дечак или девојчица или одрастао човек крши оно што је на написано тим местима, он нарушава своју верност богу у ономе у чему је клица те верности већ постојала ето одакле ваља почињати питање о исповести а спискови — то никако! што се тиче питања сексуалног живота, њих се не сме дотицати на груб начин потребно је наћи неки модус да се детету (или одраслом човеку) исприча о целомудрености, да се скрене његова пажња на који се начин он односи према своме телу и према телу других људи, да ли он на њега гледа са трепетом, целомудрено, или не али, никада се не смеју описивати никакви греси који су му можда непознати, нити предочавати спискови грехова за које он никада није ни чуо сећам се једног човека, — било је то пре доста година, — коме је свештеник дао да прочита списак грехова, и тај цинични човек, неверник, вратио му је списак са речима: „са каквим сам само занимањем прочитао тај списак! ни на памет ми није падало све што је ту наведено! како је све то било занимљиво, баш ми је распалило знатижељу — размишљаћу о томе и поигравати се у својој машти!“ да ли то желите да постигнете пружајући човеку списак грехова? можете ли са сигурношћу рећи да ће он то примити управо са покајничким осећањем? не, не можете зато се чувајте тога када је реч о допуштању или недопуштању приступања причешћу на основу поста, овде ваља правити разлику има људи којима је неопходно пре свега да се причесте, јер ће то бити њихов први живи контакт са богом, и они хришћанска етика када читаш свето писмо, обележи све речи спаситељеве, све поруке апостола, сва места у псалмима на која се одазиваш или са радошћу, или са душевним болом 24 6 / 2020 не могу да се припреме једноставно уздржањем од ове или оне врсте хране њима је то несхватљиво, небитно неколико година имао сам прилике да исповедам и људе који раније никада нису одлазили у цркву и никада се нису исповедали, премда су у детињству у тајности били крштени оваквим људима треба помоћи да завире у себе, да погледају на бога и да успоставе нове односе; и да се причесте не на основу тога што су изнели пред свештеника читаву своју душу и исповедили све грехе своје без остатка, него из разлога што приступају ономе ко им може дати живот причешће светим тајнама јесте живот који се даје њима и свима нама то не значи да можемо олако приступати тајни, али то значи да је неки пут човеку неопходно да се причести како би познао бога испричао бих вам један случај пре скоро педесет година обратила ми се једна млада жена са оваквим питањем: „живим у хришћанској породици сваке године приморавају ме да се причестим на васкрс ја не верујем ни у бога, ни у причешће, ни у христа, ни у цркву, ни у шта, и не могу да и даље приступам причешћу у оваквим околностима шта да чиним?“ казао сам: „проблем је решен: ако дођеш да се причестиш, нећу ти дати да примиш причешће у оваквим околностима; али желео бих да попричамо о овоме“ током читавог поста та жена долазила је код мене на разговор сваког петка, и ја сам делио са њом оно оскудно знање које поседујем и оно невелико искуство које сам стекао у свом пређашњем служењу и када смо дошли до великог петка, показало се да нисам успео ништа да јој пренесем, да је она само изгубила силно време на разговоре са мном казао сам јој: „знаш, нисам био кадар ништа да ти пренесем, као што ни твоја породица није успела ништа да ти открије хајде да одемо у храм и да се помолимо богу да он то учини сам“ отишли смо у храм, клекли пред плаштаницом, и ја се обратих богу: господе, шта да кажем тој девојци да бих јој открио пут до тебе? наједаред ми је дошла мисао (тада, и током читавог тог сусрета поступао сам, — како да то најбоље изразим? — „на веру“, то јест са убеђењем да бог жели да спасе то људско биће, колико год се то мени чинило несхватљиво и колико год недокучивим путевима он ишао) дошла ми је на ум идеја да је питам: „да ли је теби неопходно да нађеш бога или није?“ одговорила је: „ако бога нема, онда ни живот нема смисла, онда не желим да живим шта да радим?“ одговорио сам: „не знам!“ — и поставио богу друго питање: шта да чини она, шта да чиним ја? шта да јој кажем? после извесног времена у мени се родио одговор, казао сам јој: „ако испуниш оно што ћу ти рећи, обећавам ти у име бога да ћеш наћи веру“ — „је ли? а шта да чиним?“ одговорих поново: „не знам, хајде да се даље молимо“ наставио сам да се молим; и наишла ми је мисао која ме је уплашила, али сматрао сам да ми је дужност да је поновим, јер, пошто сам већ питао бога, држао сам да не смем да му на неки начин „забраним“ да ме искористи како би јој понудио одговор казао сам јој: „ево ти одговора сутра, на велику суботу, служићу литургију приступићеш причешћу, али пре него што се причестиш, зауставићеш се и казати ми наглас: господе, моји родитељи ми ништа нису пружили; црква твоја ме је преварила и ништа ми није дала, свештеници твоји нису успели ништа да ми пренесу, и сада стојим пред тобом са питањем ако ми на то питање не одговориш сам, одлазим и никада ти се нећу вратити“ она се успротиви: „ако има бога, ове речи су светогрђе, ја не могу да их изговорим“ одговорио сам: „не, рећи ћеш их а за твоје речи ја одговарам“ она је дошла, рекла те страшне речи и причестила се светим тајнама истог дана отпутовао сам у француску а од ње сам примио поруку: „још увек не знам да ли постоји бог, али са сигурношћу могу да кажем: оно што сам добила у причешћу није било хлеб и вино, него нешто потпуно другачије“ тако је отпочео њен духовни пут ово говорим да бих нагласио да нам пут до бога не открива пуко придржавање правила тек када је тај пут већ откривен, та правила могу да нам служе као штаке — она нису услов да приђемо богу него штаке које нам помажу да му идемо у сусрет, у заједницу са њим, у заједнички живот али док се тај пут још не открије, никаква правила не могу помоћи хришћанска етика новембар / децембар 2020 25 поред два основна механизма дарвинистичке моралности, генетске сродности и реципроцитета, професор докинс наводи још два, секундарна механизма, који се надовезују на реципрочни алтруизам та два секундарна механизма су углед и упадљива дарежљивост како и у два основна механизма, тако и у два секундарна лежи иста логика објашњења — саможивост, самољубивост и себичност та логика је јасно видљива у објашњењу угледа (а слично стоји и упадљива дарежљивост), који докинс нуди у својој књизи заблуда о богу, позивајући се на мета ридлија (његову књигу the origins of virtue = порекло врлине): „углед није својствен само људима недавно је показано да се може применити на класичне случајеве реципрочног алтруизма код животиња, симбиотички однос између малих риба чистача и њихових великих рибљих муштерија у довитљивом експерименту, риба чистач, labroides dimidiatus, чији рад надгледају потенцијалне муштерије и оцене га као марљив, има веће изгледе да муштерија изабере њу, а не супарничку јединку за коју су установили да је немарна“ углед, као што видимо, има своју јасну, себичну сврху — „да муштерија изабере њу а не супарничку јединку“ поново, алтруизам није мотивисан другим као другим и вољеним, није љубав која не тражи своје (1кор 13, 5), већ себична борба за опстанак индивидуе ако је теорија дарвинистичке моралности (синтагма припада ричарду докинсу) ишта доказала, доказала је истинитост библијског откривења о човековој палости суштина те палости, првородни грех и отац свих људских палости, јесте — самољубље и на њему засновано саможивље наша пала природа, кроз ове механизме које открива дарвинистичка моралност, сведочи управо ту палост, коју нам библија открива на својим првим страницама књиге постања свети оци цркве су учили да је човек падом срозан на ниво бесловесне животиње и да је себе уподобио бесловесним животињама (свети теофан затворник) свети григорије ниски, парафразирајући псалам 49 каже: „велики давид, жалећи због јадног човековог стања, оваквим речима оплакује човекову природу: човек у части неће дуго остати, називајући чашћу једнаку част с анђелима зато наставља: изједначиће се са стоком бесловесном и уподобиће се њој“ у дијалогу са атеизмом истински људски алтруизам је стварност недоступна методолошком натурализму природних наука недоступан, управо зато што је људски а не животињски благословене грешке др александар милојков проф ричард докинс (извор: православный информационный портал соборby / soborby) 26 6 / 2020 дарвинистичка моралност, односно настојање да се биолошким наративом објасни сфера људске моралности и алтруизма, није ништа друго до апсолутно свођење човека, свих аспеката његовог бића — укључујући и онај најважнији, духовни, вољни и словесни, на бесловесну животињу речима псалмисте давида и светог григорија ниског, то је уподобљавање човека са стоком бесловесном и овде поново и по ко зна по који пут (у овим нашим писањима) долазимо до тог главног, назовимо га тако, методолошког проблема, који је база оваквим теоријама — изједначавање методолошког натурализма природних наука са онтолошким натурализмом овде није проблем само у томе што се човек као биће унижава и своди на бесловесну животињу узгред, нама хришћанима и теолозима се од стране дарвинистичких идеолога (не научника, дакле, већ идеолога — ове две ствари треба разликовати!) замера што смо човеку уопште дали неко ексклузивно место у природи за њих је то потпуно неоправдано није, дакле, проблем само у том натуралистичком теоретисању као таквом проблем је ако та натуралистичка начела, којима се објашњавају механизми деловања у дарвинистичкој моралности, заиста постану етичка и алтруистичка начела односно, ако тај јалови покушај да се објасни шта раван неке појаве (у овом случају појаве алтруизма), постане смерница за одговор како деловати и како живети проблем је, дакле, ако се теоријско прелије у практично превенција овог озбиљног проблема је наша поменута борба против изједначавања научног методолошког и онтолошког натурализма лично сматрам да суштина теолошке борбе не треба да буде усмерена на било коју научну теорију као такву (ту борбу треба да препустимо самим научницима), већ управо на тренд преливања било којег научног наратива (у овом конкретном случају биолошког) изван сфера саме науке, односно изван граница које успоставља методолошки натурализам природних наука таква борба није борба против науке, већ борба против злоупотребе науке, против њене карикатуризације и претварања у идеологију нажалост, јавно иступање дарвинизма је све мање наука (научна теорија), а све више идеологија (ово сам и лично искусио као предавач верске наставе у нашим школама често сам слушао сведочанства својих ученика да у настави биологије слушају интерпретацију теорије еволуције као показатеља да бог не постоји) назвао сам ову дарвинистичку теорију алтруизма јаловом заиста је таквом и сматрам прво, зато што се овде ради, како сам већ поменуо, о недопустивом излажењу биолошког наратива изван граница које успоставља научни методолошки натурализам друго, зато што сматрам да оваква теорија и у научном смислу није исправна — она једноставно не ради, неисправна је не морамо ићи у анализу јеванђељског алтруизма да бисмо ово доказали (мада ћемо то свакако у даљем писању на ову тему учинити) једноставно, искуство личног живота нам говори да постоји алтруизам који не стоји на поменутим дарвинистичким начелима — постоји алтруизам који је и несроднички, и без реципроцитета заправо, постоји прави, аутентични алтруизам, лишен сваке себичности и трговачке логике овога је свестан и сам ричард докинс ипак, он настоји да оправда своју теорију о дарвинистичком моралу како? тако што биолошко утемељење нашег морала и алтруизма смешта у нашу, сходно дарвинистичкој теорији, далеку анималну прошлост: „у прадавна времена, могли смо да будемо алтруистични само према
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... Фотографија на насловној страни корице: „По великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим“ (Пс 5, 7) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Из уста мале деце Господ чини себи хвалу (Пс 8, 2) Фото: Милош Шмит Фотографија на трећој страни корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама!“ (Пс 84, 1) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIII, СВЕСКА 376, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 Реч уредника Служење у пажњи и љубави 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом (Бојовићем) Православна Црква је мисионарска Црква! 4 Савремено богословље Од теологије саборности ка реалности литургијске заједнице 11 Материк Света новомученица Маргарита 14 Историја хришћанства Фотијев Сабор — 880–81 године у Цариграду 16 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) 18 У дијалогу са атеизмом Благословене грешке 25 ТЕМА БРОЈА Ликови сестара Лазара из Витаније 29 Марта и Марија — два доживљаја реалности 32 Је ли хришћанину потребно одмарање? 34 Из стваралаштва Епископа Николаја Велимировића: Марта и Марија 35 Из историје црквене уметности Сандале у Библији 40 Вишедетне породице Породица Килић 46 Света Земља Манастир Светог Антонија у Египту 54 Света Гора Скит Свете Тројице 57 Из историје Српске Православне Цркве Повест о првој цркви манастира Боговађа и монаху Мардарију 60 Духовне поуке у причама Човек и монах 63 Апел за помоћ Златку Васиљевићу 64 стране новембар / децембар 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Марта и Марија у нашем животу мисионарспцсрб misionarspcrs НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
... Фотографија на насловној страни корице: „По великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим“ (Пс 5, 7) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Из уста мале деце Господ чини себи хвалу (Пс 8, 2) Фото: Милош Шмит Фотографија на трећој страни корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама!“ (Пс 84, 1) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIII, СВЕСКА 376, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 Реч уредника Служење у пажњи и љубави 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом (Бојовићем) Православна Црква је мисионарска Црква! 4 Савремено богословље Од теологије саборности ка реалности литургијске заједнице 11 Материк Света новомученица Маргарита 14 Историја хришћанства Фотијев Сабор — 880–81 године у Цариграду 16 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) 18 У дијалогу са атеизмом Благословене грешке 25 ТЕМА БРОЈА Ликови сестара Лазара из Витаније 29 Марта и Марија — два доживљаја реалности 32 Је ли хришћанину потребно одмарање? 34 Из стваралаштва Епископа Николаја Велимировића: Марта и Марија 35 Из историје црквене уметности Сандале у Библији 40 Вишедетне породице Породица Килић 46 Света Земља Манастир Светог Антонија у Египту 54 Света Гора Скит Свете Тројице 57 Из историје Српске Православне Цркве Повест о првој цркви манастира Боговађа и монаху Мардарију 60 Духовне поуке у причама Човек и монах 63 Апел за помоћ Златку Васиљевићу 64 стране новембар / децембар 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Марта и Марија у нашем животу мисионарспцсрб misionarspcrs НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
Одреднице:
1. 69807 / ...примера: нектарија цариградског (на другом васељенском сабору), АМВРОСИЈА миланског, тарасија цариградског и друге 6 четврта саборска седница, одржана је после паузе од 35 дана, 24 децем...
1. 69807 / ...примера: нектарија цариградског (на другом васељенском сабору), АМВРОСИЈА миланског, тарасија цариградског и друге 6 четврта саборска седница, одржана је после паузе од 35 дана, 24 децем...
9
Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
...имали су овакву смелост сећам се два случаја из житија светогАМВРОСИЈА 📌 оптинског када су му долазили
људи са питањима, он их је молио да пробораве у манастиру неко време, док се он помоли и док буде од
...имали су овакву смелост сећам се два случаја из житија светог
МЕТА инфо: Р:27475 К:199979 Д:111
| Свеска 377 |
Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
... јасно види шта би човеку ваљало одговорити у вези са његовом потребом или питањем дешава се да свештеник то не види толико јасно, али може да наведе пример из житија светих или цитат из јеванђеља; а неки пут он мора бити кадар да каже: „не знам!“ и људи већи од нас имали су овакву смелост сећам се два случаја из житија светог амвросија оптинског када су му долазили људи са питањима, он их је молио да пробораве у манастиру неко време, док се он помоли и док буде од бога просио одговор и у оба случаја ти људи дошли су после два–три дана и рекли: „оче, ми морамо да похитамо кући, а ти нам не дајеш никакав одговор на оно што смо те питали“ оба пута амвросије је одговорио: „видите већ колико дана питам мајку божију какав бих вам одговор могао дати, али она ћути како бих вам ја онда могао одговорити?“ ово је био поступак у области духовног живота и од једног уистину светог старца а када се више не ради о духовном животу, него о политичким и друштвеним питањима, дужност је свештеника да каже: „нисам овамо постављен да вас поучавам у вези са политичким проблемима или световним питањима; постављен сам да вам проповедам јеванђеље“ – ово, разуме се, рађа ново питање: ако свештеник има одређена властита убеђења, он може да врши утицај на друге чак и нехотице, не тражећи начина да то чини ту се ништа не може ако људи виде да свештеник следи овај или онај пут, они, наравно, могу да кажу: уколико тако диван човек има овакво мишљење, можда би требало да и ја размишљам на тај начин али овде свештеник треба да буде кадар да се успрохришћанска етика 10 1 / 2021 тиви: не, ја овако мислим и овако осећам зато што сам тако васпитан, зато што припадам тој генерацији – зар је мало онога што би отворено могао рећи тим поводом; а ви тражите своју истину, ону истину коју вама лично открива бог а постоје области у којима нема обавезе придржавања ових или оних убеђења клонити се ода зла, разуме се, дужни су сви и на све могуће начине, али када је реч о политици, о грађанском животу, ту има веома много нијанси, тако да је потребно да сваки човек поступа по чистоти своје савести, строго пазећи на себе, поступајући тако да може да изађе пред христа и каже: ово сам тим људима казао у име твоје, али не користећи се тиме што они у мени виде хришћанина и свештеника, него зато што је оно што сам им поручио дубоко укорењено у твоме јеванђељу, у речи твојој свештеник се све време мора борити са клањањем себи, мора настојати да људи у њему не гледају оно чега у њему нема ваљало би да свештеници више говоре о томе да се њихово свештенство на неки начин „ограничава“ савршавањем светих тајни - ако могу да употребим једну тако несавршену реч - и да, док савршавају тајне, савршитељи нису они сами, него сам бог, христос је тајносавршитељ, дух свети је тајносавршитељ, као што је то јасно речено у литургији! и зато, да, могу да са апсолутном убеђеношћу кажем да речи што их изговарам у литургији имају божанску силу јер их ја само изговарам, док је сила у њима божија; ја понављам речи које нам је сам христос пренео а у другим областима могу да исказујем своје мишљење апсолутно поштено, али не могу да кажем да је то божија воља или божија представа о стварима игуман иларион: какав смисао придајете појму послушања када је реч о узајамним односима између духовног оца и духовног чеда у парохијској, а не у манастирској пракси? митрополит антоније: желео бих да се људима све време понавља поука да се послушање не састоји у беспоговорном испуњавању свештеникових наређења, чак и уколико је реч о саветима реч послушање потиче од речи „слушање“, и циљ послушања је да се човек научи одвајању од властитих мисли, од властитог односа према стварима и да се пажљиво односи према ономе што му говори други човек овде почиње послушање, и оно се не односи само на црквену праксу, него на све узајамне односе између људи када нам се неко обраћа, ми га углавном скоро и не слушамо, будући да, док он говори, ми већ припремамо одговор на његове речи већ од овога треба преваспитати себе када неко разговара с тобом, затвори свој ум за све сопствене мисли и пажљиво слушај његове речи, слушај их тако да схватиш на који их начин он изговара, да ухватиш смисао који он придаје тим речима, а не само да распознаш њихово звучање и тек када те речи дођу до твоје свести, када их појмиш, када их прихватиш као сведочанство искуства или трагања другога човека, тек онда можеш отворити врата сопственог ума, срца, искуства и одазвати се на њих али док човек говори с тобом, потребно је само да га слушаш, а ми то углавном нисмо кадри као што сам рекао, док нам се неко обраћа, ми већ припремамо одговор и зато не чујемо оно што би он желео да нам пренесе наиме, веохришћанска етика митрополит антоније блум (1914–2003) (извор: https://azbykaru) јануар / фебруар 2021 11 ма често речи не задовољавају; оне само делимично преносе оно што човек жели да изрази, а на нама је да пажљиво ослушкујемо знате како већ бива са слушањем песме: речи могу бити веома једноставне, али нас понесе мелодија потребно је управо на овај начин научити слушати другог човека – сваког другог човека, а не само духовника, – да га слушамо исто као што слушамо песму речи истинито и тачно изражавају оно што су дужне да изразе, али њих, као неки талас, носи мелодија ако не чујеш мелодију, него само речи, нећеш моћи да појмиш оно што је њима изражено има једна немачка песма у којој се каже отприлике следеће: „реци шта је то скривено у тој краткој песмици, како си могао да је толико заволиш?“ – „у њу је унето мало звучности, мало хармоније и читава душа“ превод није сасвим адекватан, није довољан, али управо на овај начин треба да се поставимо према свакоме човеку који разговара са нама а када са нама говори духовни отац, дужни смо да слушамо његове речи и да у позадини тих речи ухватимо дубину, или одсуство дубине његовог духовног искуства дешава се да свештеник каже нешто веома једноставно, али да те речи дођу до душе човекове и у њој изазову експлозију а може да се догоди и да свештеник говори само од ума, да понавља оно што му је било речено сећам се једног случаја када сам још у младости био инструктор у дечијим камповима, професор л а зандер окупио је предаваче и децу и позвао на огледни час једног веома знаменитог проповедника, за кога је знао читав париз; тај је човек пленио све одрасле који су имали прилике да га слушају чувени проповедник, који није имао искуства у раду са децом, одржао је огледни час, који је све одрасле довео у усхићење говорио је на високом интелектуалном нивоу, суптилно, дубоко, истинито када се час завршио, лав александрович је зауставио једног седмогодишњег дечака и упитао га: „шта мислиш о овом часу?“ а дечкић му одговори страшним речима: „било је јако интересантно! само ми је жао што овај попа не верује у то што прича“ ово није била истина, међутим, проповедникове речи биле су толико биране, тема је обрађена на таквом интелектуалном нивоу, да дете није могло допрети до душе тога човека, тако да му се учинило да су све то празне речи, звоно које звечи веома је важно опомињати се овога када говоримо с неким човеком или га слушамо с друге стране, неки пут човек говори нешто веома једноставно, и те речи допиру до таквих дубина наше душе, да могу бити почетак нашег обраћења богу или промене нашег живљења у сећање ми навире овај догађај када сам био средњошколац, на велики петак група младих људи окупила се да се крај плаштанице помоли скупа са једним изванредним свештеником, оцем георгијем шумкином био је то човек невероватне унутарње једноставности, који се ничим није истицао, ничим није падао у очи он је дуго стајао крај плаштанице, у једном моменту се окренуо нама, и видели смо да му по лицу теку сузе; казао нам је: „данас је христос умро за свакога од нас хајде да плачемо због тога што смо ми узрок његове смрти“ клекнуо је, и ми смо заплакали те речи дотакле су се наших душа у њима није било никакве науке, – оне су биле сушта истина, и ми је нисмо прихватили пуким слушањем речи, него на основу тога на који су начин оне биле изречене, прихватили смо је због израза лица тога свештеника, због суза његових, због тога што пред плаштаницом он других речи није нашао у области монаштва читао сам мноштво житија светих, имам увид у одређени круг духовне литературе оно што ме највише задивљује јесте то што старац, духовни отац, игуман, пустињак из дубина свога искуства поручује нешто човеку који му поставља питање, па чак и човеку који га и није ништа питао, али кога је он погледао и осетио: потребно је саопштити му то и то неки пут то нису само речи, које нам откривају одређени смисао; то може бити и инструкција: „учини то и то“ учини то и то, јер ако не учиниш, него будеш само размишљао и гризао се, никада се нећеш померити с места чак и манастирско хришћанска етика 12 1 / 2021 послушање састоји се у избору духовника са којим си у сазвучју, који је кадар да те дубоко заволи у господу и кога можеш да прихватиш као човека датог ти од бога усудићу се да дам пример из свога живота када ми је било седамнаест година, пошао сам у храм света три јерарха, у то доба једини руски храм у паризу који је остао веран московској патријаршији кренуо сам на свеноћно бденије, али некако се десило да сам толико задоцнио да је богослужење већ било завршено служило се у једној подрумској просторији; зауставио сам се крај врата и спазио монаха који се пењао уз дрвене степенице погледах га: у њему је била таква апсолутна унутрашња сабраност, усредсређеност, такав мир, да сам му пришао и обратио му се: „не знам ко сте, али молим вас, будите ми духовни отац“ никада нисам зажалио због овог поступка он ми није давао никаква послушања; живео је духовним животом, некаквим дубинским животом, и на моја питања на исповести одговарао је кратко, једноставно, јасно, без учених мудровања али, увек сам имао утисак, некакав осећај да је он велика лађа која плови пучином морском, док сам ја чун који је дугачким канапом привезан за ту лађу он је отпловио далеко, ја се још нисам ни приближио месту где је он боравио, али је битно да ме он вуче за собом ето, у томе се састојало послушање, јер он није давао заповести, него је са мном делио свој живот, своју душу, своју молитву уочи његове смрти господ нам је на известан начин показао ко је био наш старац био је болестан, и написао ми је једно кратко писмо у коме је стајало: „познао сам тајну созерцатељног ћутања, сада могу да умрем“ имао је срчани удар, и трећег дана се упокојио послушање њему није се састојало у испуњавању наређења него у томе да свим својим бићем ослушкујем његов живот, његову душу, дубине које су се откривале – божије дубине, откриване у његовим дубинама и када је реч о односу духовника у парохији са духовним чедима, он им углавном може давати конкретне савете о томе на који начин да се моле, како да достигну утрезвљење, у чистоту срца и чистоту тела итд он може да даје конкретне савете, и тих се савета ваља придржавати али, сам духовник мора бити веома опрезан у погледу тога шта саветује, јер неки пут он не познаје околности у којима дати човек живи, тако да пружи савет који се не може испунити сећам се једног човека који ми је дошао и поверио се: „шта да радим? предајем књижевност на факултету; био сам на исповести, и духовник ми је казао да од сада више не читам никакву световну литературу како да се поставим?“ одговорио сам му да ћу поразговарати са духовником, и он је одступио од своје препоруке, јер се у датим околностима радило о безумној одлуци могло би се навести мноштво таквих случајева, – накупило их се читаво море, – када духовник говори теоријски, не узимајући у обзир ни властито искуство, ни духовну истину узајамни однос духовника са духовним чедом састоји се у томе да духовник посматра дубине те душе, да их ослушкује, да настоји да схвати ту душу и да никада не говори ништа што није до краја промишљено и што би се могло показати као саблазан неки пут човек говори нешто веома једноставно, и те речи допиру до таквих дубина наше душе, да могу бити почетак нашег обраћења богу или промене нашег живљења хришћанска етика јануар / фебруар 2021 13 за име патријарха фотија везује се почетак догматског спора везана за filioque ово питање има дугу предисторију повезану са неусаглашеностима у тројичном богословљу између истока и запада, а такође и са читавим низом политичких и црквених неспоразума већ у iv веку схватање свете тројице код јелина и латина било је у одређеној мери различито источни приступ био је уобличен у расправи са аријанцима ни једна ни друга страна у овом спору нису сумњале да су отац, син и свети дух – три различита лица, али су аријанци одбацивали њихову једносушност 1 презвитер александријски арије је тврдио да син није исте суштине са оцем и да је створење 2 у богословљу кападокијских отаца полазна тачка и основна реалност била су три лица, односно три божанске ипостаси на западу аријанство никада није било распрострањено у некој већој мери 1 на првом васељенском сабору у цариграду, 325 године, истакнут је кључни богословски појам, реч једносуштан под утицајем светога атанасија, ђакона александријског, сабор потврђује да је бог син једносуштан (ομοούσιος) са богом оцем један – бог, који има једну природу, постоји као тројица, односно као три ипостаси које имају своја лична јединствена својства (антон владимирович карташов васељенски сабори, београд 2009, стр 14) 2 видети: здравко пено, света тројица — један бог, фоча 2018, стр 43 западно тројично богословље формулисано је у књизи блаженог августина о тројици и представља философску дефиницију бога као једног бића, унутар којег се лица одређују као унутарбожански „односи“ оба приступа светој тројици могла су да буду схваћена као узајамна допуна, међутим, на западу је укључивање филиокве у символ вере искристалисало латински приступ у виду неизмењиве црквене догме, што је и послужило као узрок поделе између два дела хришћанског света 3 римокатолици су филиокве посматрали као објашњење и расветљење учења о духу светоме, које је формулисао други васељенски сабор православни су, међутим, нагласили да је филиокве ново учење, који подразумева другу веру, неприхватљиву с догматске тачке гледишта филиокве су латини временом унели у никео-цариградски символ вере и читали на латинској литургији почевши са помесним сабором у толеду 589 године то учење је потврдио и сабор у хатфилду 680 године, поводом обраћања у римокатолицизам аријанског визиготског краља рекадера, под изговором да се тако наглашава потпуно христово божанство и његова једнакост са оцем 4 у viii веку карло 3 јован мајендорф, патрологија ii, београд 2010, стр 141 4 јован брија, речник православне теологије, београд 1977, стр 220 историја хришћанства фотије пише о папи јовану viii са великим уважавањем, али изражава сумњу у способност латинског језика за исправно преношење смисла догматских истина и предлаже да символ вере сви читају на јелинском језику свети фотије цариградски и осуда филиоквистичког учења mр раде с булајић 14 1 / 2021 велики уноси измену у никејски символ вере прихватајући филиокве за фотија цариградског, потписивање одлука сабора 879–880 године од стране папе је било сведочанство његове правоверности и више од тога, фотије пише о папи јовану viii са великим уважавањем и признаје да учешће папе овај сабор чини васељенским говорећи о јерусалимском инциденту он хвали папу лава због његовог посредовања чак и насупрот протестима императора 5 на крају свог разматрања фотије изражава сумњу у способност латинског језика за исправно преношење смисла догматских истина и предлаже да символ вере сви читају на јелинском језику, што је био тешко остварив предлог порекло филиоквистичког учења налазимо превасходно код западних теолога, и то код августина у његовом спису о светој тројици, а делимично и код светог амвросија миланског свети амвросије пише: јер као што се син рађа од оца, тако и свети дух исходи од оца и сина када дух свети 5 јован мајендорф, патрологија ii, стр 142 исходи од оца и сина не одваја се од оца, не одваја се од сина 6 блажени августин у делу de trinitate (о тројици) излаже своје учење о исхођењу духа светог и од сина: не можемо рећи да дух свети не исходи од сина, пошто се тај дух не назива узалудно духом оца и сина 7 у својој теологији блажени августин је дубоко противуречан управо ће његово учење узети поборници догмата о исхођењу духа светога и од бога сина православна теологија формулисала је више аргумената против доктрине филиокве, наглашавајући да је то учење неправилан и неканонски додатак у првобитни никеоцариградски символ вере да уводи августинову доктрину о два начела у тројици и да доноси последице и на друге области вере: еклисиологију, светотајинско богословље и учење о божанским енергијама 8 уз све то, православни наглашавају да седми канон трећег васељенског сабора (431) изричито забрањује мењање никео-цариградског символа вере, због чега је филиокве неканонски унето у вјерују, без ауторитета васељенског сабора и без сагласности источне цркве филиокве је, дакле, погрешно учење римске цркве, којим се потцењује васељенски сабор православно богословље учи да је отац јединствен извор и узрок божанства; одатле происходи јединство суштине у богу, јединство које не нарушава ипостасну различност син се рађа од оца, а дух исходи вечно исхођење духа паралелно је са вечним рађањем сина од бога оца у том смислу, филиокве анулира монархију оца у божанству, уводећи два онтолошка начела у свету тројицу9 – оца и сина – што доводи до конфузије у односима међу ипостасима због свега изнетог, за православне хришћане филиокве није прихватљиво учење 6 здравко пено, света тројица — један бог, стр 64 7 здравко пено, света тројица — један бог, стр 64 8 јован брија, речник православне теологије, стр 221 9 здравко пено, света тројица — један бог, стр 72 историја хришћанства свети фотије цариградски (око 820–896), новија грчка икона јануар / фебруар 2021 15 разговарамо са томасом халбертом у чијем животу је познати мисионар, игуман герман подмошенски, саподвижник о серафима роуза, одиграо значајну улогу томас халберт је био мисионaр у холандији, као члан братства преподобног германа аљаског онолико колико је о серафим роуз добро познат у нашој земљи, толико за о германа зна само неколицина заједно са о серафимом роузом, у платини (калифорнија), он је основао православни манастир и штампарију заједно су објављивали православну светоотачку литературу био је проповедник, мисионар, иконописац, издавач шта је он све радио и какву улогу је одиграо у животу о серафима (роуза) и других православних американаца, говори нам наш саговорник, томас халберт, који је љубазно пристао да подели са нама своја сећања томасе, испричај нам, молим те, нешто о себи – где и када си био крштен, када си први пут срео о германа, и какву улогу је он одиграо у твом животу? – нашао сам православље 1988 године тада сам био студент треће године сваке године студенти у сад морају да бирају предмете за свој факултетски програм на почетку сваке школске године одржавају се презентације предмета у згради универзитета испред универзитета студенте чекају презентације различитих студентских клубова, волонтерских организација, интересних група (певање, јога итд) када сам се уписао на следећу годину, придружио сам се друговима на презентацији седели смо за столом и видели да наспрам стола иде расправа – неки студенти су заузели сто, који су већ резервисали монаси пре тога смо разговарали о будизму и другим филозофским учењима, и одједном смо видели праве аскете напољу је било 40 степени, били смо лагано обучени, а ти људи су били са брадама, у дугачким црним одеждама, тешким ципелама и чудним капама (ја тада нисам знао да су то клобуци) током разјашњавања односа, монаси се нису бранили, већ су просто показивали резервацију тог стола пришли смо монасима и помогли смо им да добију своје место на презентацији су присуствовали и други хришћани, на пример сећам се групе „међууниверзитетска хришћанска организација“ (inter varsity christian fellowship) ти људи су били апсолутна супротност монасима – млади мушкарци и жене, прелепо и скупо обучени раздавали су флајере и мале џепне библије на крају дана студенти су износили хрпу позивница, плаката, рекламних објава савремена мисија цркве разговор са томасом халбертом, духовним чедом игумана германа платинског игуман герман (подмошенски) и православна мисија у сад томас халберт 16 1 / 2021 и односили их на крај алеје, где су стајали контејнери студенти су не гледајући бацали хрпе папира у контејнере, међу њима и библије, које су им бесплатно делили! већ увече, када су се сви разилазили, видели смо монахе, како претурају по тим контејнерима, не би ли нашли бачене библије питао сам их: „шта то радите?“ одговорили су: „не можемо да допустимо да реч божија буде бачена у канту!“ питао сам зашто се они брину за протестантску библију, а они су одговорили: „реч божија је увек реч божија!“ у том тренутку сам схватио да су ти људи прави подвижници, да заиста воле бога, а не своју религиозну групу то је био почетак мог дружења са монасима и са њиховом књижаром они ме нису приморавали да будем сличан њима, већ сам осећао да сам им интересантан као личност, а не као „објекат обраћања“ то је било прво валаамско мисионарско друштво у америци, у граду чико (име се са шпанског преводи као „мали“) и прва православна књижара валаамског друштва у калифорнији тада сам био потпуно мирски човек, типичан млади човек из калифорније имао сам тада 22 године проучавао сам филозофију, опробао сам се у овом или оном послу, био сам довољно циничан, и мислио сам да сам срећан монаси су ми се веома допали, али сам помислио да мој живот са њима нема ништа заједничко, зато што ја хоћу да од живота добијам задовољство добро се сећам тренутка мог обраћења био сам на рок концерту и узео сам наркотик који вероватно није био та супстанца за коју сам мислио да јесте био је то веома јак наркотик изгубио сам свест, одвезли су ме на клинику у том стању имао сам виђење видео сам као икону, на којој су се налазиле стене, као што се приказују управо на иконама онда су се налазили таласи који су наликовали на округле нацртане прегибе никада пре нисам видео иконе, у сваком случају нисам видео такве иконе на икони из мог виђења су се налазиле стене, а у средини је била река на реци се налазио чамац, као што се виђа на иконама, можемо рећи, симболичан приказ који указује на реалну ствар која то заправо није на чамцу се налазила црква и чуо сам глас: „запамти!“ само ту једну реч у том тренутку сам дошао себи и схватио да сам апсолутно трезан био сам шокиран, изгубљен, потпуно уверен да је то некако повезано са монасима из валаамског друштва убрзо сам отишао код њих у књижару, иако још нисам одлучио да им испричам о свом духовном искуству позвали су ме у манастир за трпезу тада нисам знао шта је то празнична трпеза рекао сам у реду, и пошли смо у платину, у манастир био је то васкрс то јест, била је то васкршња трпеза? – узгред, о герман је никада није тако звао говорио је: „васкршња трпеза – то нису васкршњи зечеви и пите!“ управо је о герман и назвао књижару валаамског друштва дореволуционарним словом „лавка“ (полица) у платини сам по први пут угледао манастирску цркву и то је била управо иста она црква коју сам видео у виђењу – бела зграда са плавим кровом и једном златном куполом у манастиру сам провео неколико дана не знам ни како се то догодило, али сам хтео да се исповедим говорили су ми: „томасе, ти ниси православан, не можеш да савремена мисија цркве писмо о германа на меморандуму валаамског друштва — издавача руског ходочасника јануар / фебруар 2021 17 игуман герман платински (подмошенски) – мисионар милошћу божијом о герман платински био је мисионар божијом милошћу још као млади богослов у свето-тројичкој богословији у џорданвилу (рпцз), примио је светоотачки образ мишљења од истакнутих православних мислилаца, који су му тада предавали: архиепископа аверкија, о михаила помазанског, проф андрејева, а у сан-франциску од св јована шангајског, који је био духовник двојици платинских пустињака о герман је привео православљу и о серафима роуза заједно са њим, он је покренуо изузетна издања: часопис „православна реч“ (orthodox word) на енглеском, „календар светог германа“ (saint german calendar), часопис „православна америка“ (orthodox america), „православна аустралија“ (orthodox australia), издао је огроман број светоотачких књига на руском и енглеском језику, основао 8 мушких и женских манастира и скитова у калифорнији, аризони и на аљасци, основао око 20 англојезичних парохија и 39 православних књижара са капелама при њима о герман је крстио са припремом, пуним погружењем око 1000 људи замонашио је око 80 монаха – православних американаца при том, он никада није заборављао ни руску паству објавио је ред врло значајних књига о оптини пустињи и дивјејеву, које су много допринеле при обнављању духовног живота у тим светим обитељима први је писао о подвигу св матроне московске још 1993 године пошто је оставио америчку мисију у добрим рукама, концентрисао се на проповед у русији тамо је издао још један изванредан часопис, „руски ходочасник“ (русскiй паломникъ) целокупна његова мисионарска делатност није могла, а да не буде примећена од стране непријатеља хришћанског рода – о герман је био више пута нападан, чак и од стране оних, који би требало да се радују његовој мисији у русији се много потрудио: гостовао је од московског државног универзитета — до скромних обитељи и парохија држао је читаве циклусе проповеди на радију „радоњеж“ нарочито је волео православне сајмове помогао је и оснивање часописа „тома“ године 1991 саслуживао је у успењском сабору московског кремља његовој светости патријарху московском и све русије, алексију ii, од кога је тада добио на поклон напрсни крст упокојио се 17/30 јуна 2014 године у америчког градићу севастопољу, на обали реке руска, у калифорнији савремена мисија цркве игуман герман (лево), архиепископ антоније медведев (у средини), јеромонах серафим роуз (десно) са малим ходочасником; скит преподобног германа аљаског, платина, 1979 г 18 1 / 2021 се исповедиш, јер ниси крштен“ али ја сам нашао могућност и испричао сам о свом виђењу о герману имао је око 20 минута слободног времена, повео ме је са собом, и пошли смо низбрдо по манастирској стазици када смо се на око 5 минута удаљили од манастира, испричао сам му све схватио је нешто, али није коментарисао, није ми говорио шта он о томе мисли просто је рекао: „бог те зове“ и потом је додао, нешто што тада нисам могао да схватим : „ја ћу бити твој отац“ (i’ll be your daddy)! то ми је било врло мило, наравно, али сам помислио: „али ја већ имам оца!“ у том тренутку сам схватио да морам да постанем православан то није била мисао: „о! хоћу да постанем православан!“, то је више личило на осећај дуга : „ја морам да то урадим“ тако је и отпочео мој пут ка православљу крстио сам се после годину дана и постао сам православан то је било на васкрс следеће године о германа су скоро све време окруживали људи, који су се трудили да привуку његову пажњу на своје проблеме сви су знали да треба да траже погодан тренутак за разговор, и ја сам био срећан што имам могућност да будем код њега у манастиру видео сам његов познати пријем, који су људи називали „торта у лице“ (cake in your face) шта то значи? – то је када би, на пример, људи, одстојавши службу, седали за трпезу, а он би изненада рекао монасима: „иди и направи торту!“ а монаси су живели у шуми! некако су налазили нешто од производа и правили су торту наравно, то је била најпростија торта, коју чак нису ни пекли, већ су правили нешто налик на торту а за трпезом, током дугих беседа, које је он увек држао, могао би изненада да каже неком младом човеку, буквално би му у лице гурао ту торту, и узвикивао: „теби треба торта!“ при томе би изгледао тако брижан, узнемирен то је било тако неочекивано за аскету из пустиње, који би требало да се понаша строго, недоступно био је то човек који је волео друге и који је хтео да они који су долазили осете ту љубав понашао се онако како се осећао, а понекад би монаси превртали очима и уздисали: „о не! опет торта!“ али, су ипак правили ту торту, и он је био срећан све је то водило ка томе да су се људи обраћали богу, он их је водио ка богу, показујући ту своју брижност само он је обратио стотине и хиљаде људи! то је био његов начин разговора са људима – трпеза, торта – мислио сам да је то православље мислио сам да су и други православни такође неформални као он али, изгледа да није тако о герман је био јединствен човек? – био је често окружен скандалима и противуречним осудама други православни су могли да кажу: „то није православно! он је расколник!“ узгред, 1991 године патријарх савремена мисија цркве свети јован шангајски и санфранцискански (1896–1966) – мисионар и чудотворац нашег времена јануар / фебруар 2021 19 алексије ii га је позвао да саслужује у успењском сабору кремља, на празник успења богородице потом га је патријарх наградио крстом са украсима зар то није признање заслуга „расколнику“? једном сам посетио обичну православну парохију у калифорнији у тој парохији су покушавали да ме упозоре на опасност општења са њим, говорили су да се он не понаша по правилима, да је опасан човек и схватио сам да никада не бих прешао у православље у тој парохији ја се никада не бих обратио, да су ми са свих страна говорили, упирући прстом: „не, не, не, то је неправилно, никакве торте! само правила!“ платина је била сасвим другачије место манастир се налазио у шуми, подсећао је на камп, камп за туристе у природи, све је било као оживљена библија и ти би се налазио унутар те живе библије ништа није било тако супер лепо (super beautiful) све је било врло просто – и трпеза и обраћање то јест није било управо тог америчког комфора? – не, није постојало купатило, тј није било цеви за воду, нису имали струју (можда се она појавила сада, не знам, тада је нису имали), није било телефона то је било нешто попут древноруског скита – црква и неколико зграда около они су просто живели у шуми? мени су говорили да су келије тамо биле веома мале? – да, то су управо биле келије, не некакве зграде, као у општежитељном већем манастиру грађевине су биле старе, као келија о серафима роуза нисам га
... јасно види шта би човеку ваљало одговорити у вези са његовом потребом или питањем дешава се да свештеник то не види толико јасно, али може да наведе пример из житија светих или цитат из јеванђеља; а неки пут он мора бити кадар да каже: „не знам!“ и људи већи од нас имали су овакву смелост сећам се два случаја из житија светог амвросија оптинског када су му долазили људи са питањима, он их је молио да пробораве у манастиру неко време, док се он помоли и док буде од бога просио одговор и у оба случаја ти људи дошли су после два–три дана и рекли: „оче, ми морамо да похитамо кући, а ти нам не дајеш никакав одговор на оно што смо те питали“ оба пута амвросије је одговорио: „видите већ колико дана питам мајку божију какав бих вам одговор могао дати, али она ћути како бих вам ја онда могао одговорити?“ ово је био поступак у области духовног живота и од једног уистину светог старца а када се више не ради о духовном животу, него о политичким и друштвеним питањима, дужност је свештеника да каже: „нисам овамо постављен да вас поучавам у вези са политичким проблемима или световним питањима; постављен сам да вам проповедам јеванђеље“ – ово, разуме се, рађа ново питање: ако свештеник има одређена властита убеђења, он може да врши утицај на друге чак и нехотице, не тражећи начина да то чини ту се ништа не може ако људи виде да свештеник следи овај или онај пут, они, наравно, могу да кажу: уколико тако диван човек има овакво мишљење, можда би требало да и ја размишљам на тај начин али овде свештеник треба да буде кадар да се успрохришћанска етика 10 1 / 2021 тиви: не, ја овако мислим и овако осећам зато што сам тако васпитан, зато што припадам тој генерацији – зар је мало онога што би отворено могао рећи тим поводом; а ви тражите своју истину, ону истину коју вама лично открива бог а постоје области у којима нема обавезе придржавања ових или оних убеђења клонити се ода зла, разуме се, дужни су сви и на све могуће начине, али када је реч о политици, о грађанском животу, ту има веома много нијанси, тако да је потребно да сваки човек поступа по чистоти своје савести, строго пазећи на себе, поступајући тако да може да изађе пред христа и каже: ово сам тим људима казао у име твоје, али не користећи се тиме што они у мени виде хришћанина и свештеника, него зато што је оно што сам им поручио дубоко укорењено у твоме јеванђељу, у речи твојој свештеник се све време мора борити са клањањем себи, мора настојати да људи у њему не гледају оно чега у њему нема ваљало би да свештеници више говоре о томе да се њихово свештенство на неки начин „ограничава“ савршавањем светих тајни - ако могу да употребим једну тако несавршену реч - и да, док савршавају тајне, савршитељи нису они сами, него сам бог, христос је тајносавршитељ, дух свети је тајносавршитељ, као што је то јасно речено у литургији! и зато, да, могу да са апсолутном убеђеношћу кажем да речи што их изговарам у литургији имају божанску силу јер их ја само изговарам, док је сила у њима божија; ја понављам речи које нам је сам христос пренео а у другим областима могу да исказујем своје мишљење апсолутно поштено, али не могу да кажем да је то божија воља или божија представа о стварима игуман иларион: какав смисао придајете појму послушања када је реч о узајамним односима између духовног оца и духовног чеда у парохијској, а не у манастирској пракси? митрополит антоније: желео бих да се људима све време понавља поука да се послушање не састоји у беспоговорном испуњавању свештеникових наређења, чак и уколико је реч о саветима реч послушање потиче од речи „слушање“, и циљ послушања је да се човек научи одвајању од властитих мисли, од властитог односа према стварима и да се пажљиво односи према ономе што му говори други човек овде почиње послушање, и оно се не односи само на црквену праксу, него на све узајамне односе између људи када нам се неко обраћа, ми га углавном скоро и не слушамо, будући да, док он говори, ми већ припремамо одговор на његове речи већ од овога треба преваспитати себе када неко разговара с тобом, затвори свој ум за све сопствене мисли и пажљиво слушај његове речи, слушај их тако да схватиш на који их начин он изговара, да ухватиш смисао који он придаје тим речима, а не само да распознаш њихово звучање и тек када те речи дођу до твоје свести, када их појмиш, када их прихватиш као сведочанство искуства или трагања другога човека, тек онда можеш отворити врата сопственог ума, срца, искуства и одазвати се на њих али док човек говори с тобом, потребно је само да га слушаш, а ми то углавном нисмо кадри као што сам рекао, док нам се неко обраћа, ми већ припремамо одговор и зато не чујемо оно што би он желео да нам пренесе наиме, веохришћанска етика митрополит антоније блум (1914–2003) (извор: https://azbykaru) јануар / фебруар 2021 11 ма често речи не задовољавају; оне само делимично преносе оно што човек жели да изрази, а на нама је да пажљиво ослушкујемо знате како већ бива са слушањем песме: речи могу бити веома једноставне, али нас понесе мелодија потребно је управо на овај начин научити слушати другог човека – сваког другог човека, а не само духовника, – да га слушамо исто као што слушамо песму речи истинито и тачно изражавају оно што су дужне да изразе, али њих, као неки талас, носи мелодија ако не чујеш мелодију, него само речи, нећеш моћи да појмиш оно што је њима изражено има једна немачка песма у којој се каже отприлике следеће: „реци шта је то скривено у тој краткој песмици, како си могао да је толико заволиш?“ – „у њу је унето мало звучности, мало хармоније и читава душа“ превод није сасвим адекватан, није довољан, али управо на овај начин треба да се поставимо према свакоме човеку који разговара са нама а када са нама говори духовни отац, дужни смо да слушамо његове речи и да у позадини тих речи ухватимо дубину, или одсуство дубине његовог духовног искуства дешава се да свештеник каже нешто веома једноставно, али да те речи дођу до душе човекове и у њој изазову експлозију а може да се догоди и да свештеник говори само од ума, да понавља оно што му је било речено сећам се једног случаја када сам још у младости био инструктор у дечијим камповима, професор л а зандер окупио је предаваче и децу и позвао на огледни час једног веома знаменитог проповедника, за кога је знао читав париз; тај је човек пленио све одрасле који су имали прилике да га слушају чувени проповедник, који није имао искуства у раду са децом, одржао је огледни час, који је све одрасле довео у усхићење говорио је на високом интелектуалном нивоу, суптилно, дубоко, истинито када се час завршио, лав александрович је зауставио једног седмогодишњег дечака и упитао га: „шта мислиш о овом часу?“ а дечкић му одговори страшним речима: „било је јако интересантно! само ми је жао што овај попа не верује у то што прича“ ово није била истина, међутим, проповедникове речи биле су толико биране, тема је обрађена на таквом интелектуалном нивоу, да дете није могло допрети до душе тога човека, тако да му се учинило да су све то празне речи, звоно које звечи веома је важно опомињати се овога када говоримо с неким човеком или га слушамо с друге стране, неки пут човек говори нешто веома једноставно, и те речи допиру до таквих дубина наше душе, да могу бити почетак нашег обраћења богу или промене нашег живљења у сећање ми навире овај догађај када сам био средњошколац, на велики петак група младих људи окупила се да се крај плаштанице помоли скупа са једним изванредним свештеником, оцем георгијем шумкином био је то човек невероватне унутарње једноставности, који се ничим није истицао, ничим није падао у очи он је дуго стајао крај плаштанице, у једном моменту се окренуо нама, и видели смо да му по лицу теку сузе; казао нам је: „данас је христос умро за свакога од нас хајде да плачемо због тога што смо ми узрок његове смрти“ клекнуо је, и ми смо заплакали те речи дотакле су се наших душа у њима није било никакве науке, – оне су биле сушта истина, и ми је нисмо прихватили пуким слушањем речи, него на основу тога на који су начин оне биле изречене, прихватили смо је због израза лица тога свештеника, због суза његових, због тога што пред плаштаницом он других речи није нашао у области монаштва читао сам мноштво житија светих, имам увид у одређени круг духовне литературе оно што ме највише задивљује јесте то што старац, духовни отац, игуман, пустињак из дубина свога искуства поручује нешто човеку који му поставља питање, па чак и човеку који га и није ништа питао, али кога је он погледао и осетио: потребно је саопштити му то и то неки пут то нису само речи, које нам откривају одређени смисао; то може бити и инструкција: „учини то и то“ учини то и то, јер ако не учиниш, него будеш само размишљао и гризао се, никада се нећеш померити с места чак и манастирско хришћанска етика 12 1 / 2021 послушање састоји се у избору духовника са којим си у сазвучју, који је кадар да те дубоко заволи у господу и кога можеш да прихватиш као човека датог ти од бога усудићу се да дам пример из свога живота када ми је било седамнаест година, пошао сам у храм света три јерарха, у то доба једини руски храм у паризу који је остао веран московској патријаршији кренуо сам на свеноћно бденије, али некако се десило да сам толико задоцнио да је богослужење већ било завршено служило се у једној подрумској просторији; зауставио сам се крај врата и спазио монаха који се пењао уз дрвене степенице погледах га: у њему је била таква апсолутна унутрашња сабраност, усредсређеност, такав мир, да сам му пришао и обратио му се: „не знам ко сте, али молим вас, будите ми духовни отац“ никада нисам зажалио због овог поступка он ми није давао никаква послушања; живео је духовним животом, некаквим дубинским животом, и на моја питања на исповести одговарао је кратко, једноставно, јасно, без учених мудровања али, увек сам имао утисак, некакав осећај да је он велика лађа која плови пучином морском, док сам ја чун који је дугачким канапом привезан за ту лађу он је отпловио далеко, ја се још нисам ни приближио месту где је он боравио, али је битно да ме он вуче за собом ето, у томе се састојало послушање, јер он није давао заповести, него је са мном делио свој живот, своју душу, своју молитву уочи његове смрти господ нам је на известан начин показао ко је био наш старац био је болестан, и написао ми је једно кратко писмо у коме је стајало: „познао сам тајну созерцатељног ћутања, сада могу да умрем“ имао је срчани удар, и трећег дана се упокојио послушање њему није се састојало у испуњавању наређења него у томе да свим својим бићем ослушкујем његов живот, његову душу, дубине које су се откривале – божије дубине, откриване у његовим дубинама и када је реч о односу духовника у парохији са духовним чедима, он им углавном може давати конкретне савете о томе на који начин да се моле, како да достигну утрезвљење, у чистоту срца и чистоту тела итд он може да даје конкретне савете, и тих се савета ваља придржавати али, сам духовник мора бити веома опрезан у погледу тога шта саветује, јер неки пут он не познаје околности у којима дати човек живи, тако да пружи савет који се не може испунити сећам се једног човека који ми је дошао и поверио се: „шта да радим? предајем књижевност на факултету; био сам на исповести, и духовник ми је казао да од сада више не читам никакву световну литературу како да се поставим?“ одговорио сам му да ћу поразговарати са духовником, и он је одступио од своје препоруке, јер се у датим околностима радило о безумној одлуци могло би се навести мноштво таквих случајева, – накупило их се читаво море, – када духовник говори теоријски, не узимајући у обзир ни властито искуство, ни духовну истину узајамни однос духовника са духовним чедом састоји се у томе да духовник посматра дубине те душе, да их ослушкује, да настоји да схвати ту душу и да никада не говори ништа што није до краја промишљено и што би се могло показати као саблазан неки пут човек говори нешто веома једноставно, и те речи допиру до таквих дубина наше душе, да могу бити почетак нашег обраћења богу или промене нашег живљења хришћанска етика јануар / фебруар 2021 13 за име патријарха фотија везује се почетак догматског спора везана за filioque ово питање има дугу предисторију повезану са неусаглашеностима у тројичном богословљу између истока и запада, а такође и са читавим низом политичких и црквених неспоразума већ у iv веку схватање свете тројице код јелина и латина било је у одређеној мери различито источни приступ био је уобличен у расправи са аријанцима ни једна ни друга страна у овом спору нису сумњале да су отац, син и свети дух – три различита лица, али су аријанци одбацивали њихову једносушност 1 презвитер александријски арије је тврдио да син није исте суштине са оцем и да је створење 2 у богословљу кападокијских отаца полазна тачка и основна реалност била су три лица, односно три божанске ипостаси на западу аријанство никада није било распрострањено у некој већој мери 1 на првом васељенском сабору у цариграду, 325 године, истакнут је кључни богословски појам, реч једносуштан под утицајем светога атанасија, ђакона александријског, сабор потврђује да је бог син једносуштан (ομοούσιος) са богом оцем један – бог, који има једну природу, постоји као тројица, односно као три ипостаси које имају своја лична јединствена својства (антон владимирович карташов васељенски сабори, београд 2009, стр 14) 2 видети: здравко пено, света тројица — један бог, фоча 2018, стр 43 западно тројично богословље формулисано је у књизи блаженог августина о тројици и представља философску дефиницију бога као једног бића, унутар којег се лица одређују као унутарбожански „односи“ оба приступа светој тројици могла су да буду схваћена као узајамна допуна, међутим, на западу је укључивање филиокве у символ вере искристалисало латински приступ у виду неизмењиве црквене догме, што је и послужило као узрок поделе између два дела хришћанског света 3 римокатолици су филиокве посматрали као објашњење и расветљење учења о духу светоме, које је формулисао други васељенски сабор православни су, међутим, нагласили да је филиокве ново учење, који подразумева другу веру, неприхватљиву с догматске тачке гледишта филиокве су латини временом унели у никео-цариградски символ вере и читали на латинској литургији почевши са помесним сабором у толеду 589 године то учење је потврдио и сабор у хатфилду 680 године, поводом обраћања у римокатолицизам аријанског визиготског краља рекадера, под изговором да се тако наглашава потпуно христово божанство и његова једнакост са оцем 4 у viii веку карло 3 јован мајендорф, патрологија ii, београд 2010, стр 141 4 јован брија, речник православне теологије, београд 1977, стр 220 историја хришћанства фотије пише о папи јовану viii са великим уважавањем, али изражава сумњу у способност латинског језика за исправно преношење смисла догматских истина и предлаже да символ вере сви читају на јелинском језику свети фотије цариградски и осуда филиоквистичког учења mр раде с булајић 14 1 / 2021 велики уноси измену у никејски символ вере прихватајући филиокве за фотија цариградског, потписивање одлука сабора 879–880 године од стране папе је било сведочанство његове правоверности и више од тога, фотије пише о папи јовану viii са великим уважавањем и признаје да учешће папе овај сабор чини васељенским говорећи о јерусалимском инциденту он хвали папу лава због његовог посредовања чак и насупрот протестима императора 5 на крају свог разматрања фотије изражава сумњу у способност латинског језика за исправно преношење смисла догматских истина и предлаже да символ вере сви читају на јелинском језику, што је био тешко остварив предлог порекло филиоквистичког учења налазимо превасходно код западних теолога, и то код августина у његовом спису о светој тројици, а делимично и код светог амвросија миланског свети амвросије пише: јер као што се син рађа од оца, тако и свети дух исходи од оца и сина када дух свети 5 јован мајендорф, патрологија ii, стр 142 исходи од оца и сина не одваја се од оца, не одваја се од сина 6 блажени августин у делу de trinitate (о тројици) излаже своје учење о исхођењу духа светог и од сина: не можемо рећи да дух свети не исходи од сина, пошто се тај дух не назива узалудно духом оца и сина 7 у својој теологији блажени августин је дубоко противуречан управо ће његово учење узети поборници догмата о исхођењу духа светога и од бога сина православна теологија формулисала је више аргумената против доктрине филиокве, наглашавајући да је то учење неправилан и неканонски додатак у првобитни никеоцариградски символ вере да уводи августинову доктрину о два начела у тројици и да доноси последице и на друге области вере: еклисиологију, светотајинско богословље и учење о божанским енергијама 8 уз све то, православни наглашавају да седми канон трећег васељенског сабора (431) изричито забрањује мењање никео-цариградског символа вере, због чега је филиокве неканонски унето у вјерују, без ауторитета васељенског сабора и без сагласности источне цркве филиокве је, дакле, погрешно учење римске цркве, којим се потцењује васељенски сабор православно богословље учи да је отац јединствен извор и узрок божанства; одатле происходи јединство суштине у богу, јединство које не нарушава ипостасну различност син се рађа од оца, а дух исходи вечно исхођење духа паралелно је са вечним рађањем сина од бога оца у том смислу, филиокве анулира монархију оца у божанству, уводећи два онтолошка начела у свету тројицу9 – оца и сина – што доводи до конфузије у односима међу ипостасима због свега изнетог, за православне хришћане филиокве није прихватљиво учење 6 здравко пено, света тројица — један бог, стр 64 7 здравко пено, света тројица — један бог, стр 64 8 јован брија, речник православне теологије, стр 221 9 здравко пено, света тројица — један бог, стр 72 историја хришћанства свети фотије цариградски (око 820–896), новија грчка икона јануар / фебруар 2021 15 разговарамо са томасом халбертом у чијем животу је познати мисионар, игуман герман подмошенски, саподвижник о серафима роуза, одиграо значајну улогу томас халберт је био мисионaр у холандији, као члан братства преподобног германа аљаског онолико колико је о серафим роуз добро познат у нашој земљи, толико за о германа зна само неколицина заједно са о серафимом роузом, у платини (калифорнија), он је основао православни манастир и штампарију заједно су објављивали православну светоотачку литературу био је проповедник, мисионар, иконописац, издавач шта је он све радио и какву улогу је одиграо у животу о серафима (роуза) и других православних американаца, говори нам наш саговорник, томас халберт, који је љубазно пристао да подели са нама своја сећања томасе, испричај нам, молим те, нешто о себи – где и када си био крштен, када си први пут срео о германа, и какву улогу је он одиграо у твом животу? – нашао сам православље 1988 године тада сам био студент треће године сваке године студенти у сад морају да бирају предмете за свој факултетски програм на почетку сваке школске године одржавају се презентације предмета у згради универзитета испред универзитета студенте чекају презентације различитих студентских клубова, волонтерских организација, интересних група (певање, јога итд) када сам се уписао на следећу годину, придружио сам се друговима на презентацији седели смо за столом и видели да наспрам стола иде расправа – неки студенти су заузели сто, који су већ резервисали монаси пре тога смо разговарали о будизму и другим филозофским учењима, и одједном смо видели праве аскете напољу је било 40 степени, били смо лагано обучени, а ти људи су били са брадама, у дугачким црним одеждама, тешким ципелама и чудним капама (ја тада нисам знао да су то клобуци) током разјашњавања односа, монаси се нису бранили, већ су просто показивали резервацију тог стола пришли смо монасима и помогли смо им да добију своје место на презентацији су присуствовали и други хришћани, на пример сећам се групе „међууниверзитетска хришћанска организација“ (inter varsity christian fellowship) ти људи су били апсолутна супротност монасима – млади мушкарци и жене, прелепо и скупо обучени раздавали су флајере и мале џепне библије на крају дана студенти су износили хрпу позивница, плаката, рекламних објава савремена мисија цркве разговор са томасом халбертом, духовним чедом игумана германа платинског игуман герман (подмошенски) и православна мисија у сад томас халберт 16 1 / 2021 и односили их на крај алеје, где су стајали контејнери студенти су не гледајући бацали хрпе папира у контејнере, међу њима и библије, које су им бесплатно делили! већ увече, када су се сви разилазили, видели смо монахе, како претурају по тим контејнерима, не би ли нашли бачене библије питао сам их: „шта то радите?“ одговорили су: „не можемо да допустимо да реч божија буде бачена у канту!“ питао сам зашто се они брину за протестантску библију, а они су одговорили: „реч божија је увек реч божија!“ у том тренутку сам схватио да су ти људи прави подвижници, да заиста воле бога, а не своју религиозну групу то је био почетак мог дружења са монасима и са њиховом књижаром они ме нису приморавали да будем сличан њима, већ сам осећао да сам им интересантан као личност, а не као „објекат обраћања“ то је било прво валаамско мисионарско друштво у америци, у граду чико (име се са шпанског преводи као „мали“) и прва православна књижара валаамског друштва у калифорнији тада сам био потпуно мирски човек, типичан млади човек из калифорније имао сам тада 22 године проучавао сам филозофију, опробао сам се у овом или оном послу, био сам довољно циничан, и мислио сам да сам срећан монаси су ми се веома допали, али сам помислио да мој живот са њима нема ништа заједничко, зато што ја хоћу да од живота добијам задовољство добро се сећам тренутка мог обраћења био сам на рок концерту и узео сам наркотик који вероватно није био та супстанца за коју сам мислио да јесте био је то веома јак наркотик изгубио сам свест, одвезли су ме на клинику у том стању имао сам виђење видео сам као икону, на којој су се налазиле стене, као што се приказују управо на иконама онда су се налазили таласи који су наликовали на округле нацртане прегибе никада пре нисам видео иконе, у сваком случају нисам видео такве иконе на икони из мог виђења су се налазиле стене, а у средини је била река на реци се налазио чамац, као што се виђа на иконама, можемо рећи, симболичан приказ који указује на реалну ствар која то заправо није на чамцу се налазила црква и чуо сам глас: „запамти!“ само ту једну реч у том тренутку сам дошао себи и схватио да сам апсолутно трезан био сам шокиран, изгубљен, потпуно уверен да је то некако повезано са монасима из валаамског друштва убрзо сам отишао код њих у књижару, иако још нисам одлучио да им испричам о свом духовном искуству позвали су ме у манастир за трпезу тада нисам знао шта је то празнична трпеза рекао сам у реду, и пошли смо у платину, у манастир био је то васкрс то јест, била је то васкршња трпеза? – узгред, о герман је никада није тако звао говорио је: „васкршња трпеза – то нису васкршњи зечеви и пите!“ управо је о герман и назвао књижару валаамског друштва дореволуционарним словом „лавка“ (полица) у платини сам по први пут угледао манастирску цркву и то је била управо иста она црква коју сам видео у виђењу – бела зграда са плавим кровом и једном златном куполом у манастиру сам провео неколико дана не знам ни како се то догодило, али сам хтео да се исповедим говорили су ми: „томасе, ти ниси православан, не можеш да савремена мисија цркве писмо о германа на меморандуму валаамског друштва — издавача руског ходочасника јануар / фебруар 2021 17 игуман герман платински (подмошенски) – мисионар милошћу божијом о герман платински био је мисионар божијом милошћу још као млади богослов у свето-тројичкој богословији у џорданвилу (рпцз), примио је светоотачки образ мишљења од истакнутих православних мислилаца, који су му тада предавали: архиепископа аверкија, о михаила помазанског, проф андрејева, а у сан-франциску од св јована шангајског, који је био духовник двојици платинских пустињака о герман је привео православљу и о серафима роуза заједно са њим, он је покренуо изузетна издања: часопис „православна реч“ (orthodox word) на енглеском, „календар светог германа“ (saint german calendar), часопис „православна америка“ (orthodox america), „православна аустралија“ (orthodox australia), издао је огроман број светоотачких књига на руском и енглеском језику, основао 8 мушких и женских манастира и скитова у калифорнији, аризони и на аљасци, основао око 20 англојезичних парохија и 39 православних књижара са капелама при њима о герман је крстио са припремом, пуним погружењем око 1000 људи замонашио је око 80 монаха – православних американаца при том, он никада није заборављао ни руску паству објавио је ред врло значајних књига о оптини пустињи и дивјејеву, које су много допринеле при обнављању духовног живота у тим светим обитељима први је писао о подвигу св матроне московске још 1993 године пошто је оставио америчку мисију у добрим рукама, концентрисао се на проповед у русији тамо је издао још један изванредан часопис, „руски ходочасник“ (русскiй паломникъ) целокупна његова мисионарска делатност није могла, а да не буде примећена од стране непријатеља хришћанског рода – о герман је био више пута нападан, чак и од стране оних, који би требало да се радују његовој мисији у русији се много потрудио: гостовао је од московског државног универзитета — до скромних обитељи и парохија држао је читаве циклусе проповеди на радију „радоњеж“ нарочито је волео православне сајмове помогао је и оснивање часописа „тома“ године 1991 саслуживао је у успењском сабору московског кремља његовој светости патријарху московском и све русије, алексију ii, од кога је тада добио на поклон напрсни крст упокојио се 17/30 јуна 2014 године у америчког градићу севастопољу, на обали реке руска, у калифорнији савремена мисија цркве игуман герман (лево), архиепископ антоније медведев (у средини), јеромонах серафим роуз (десно) са малим ходочасником; скит преподобног германа аљаског, платина, 1979 г 18 1 / 2021 се исповедиш, јер ниси крштен“ али ја сам нашао могућност и испричао сам о свом виђењу о герману имао је око 20 минута слободног времена, повео ме је са собом, и пошли смо низбрдо по манастирској стазици када смо се на око 5 минута удаљили од манастира, испричао сам му све схватио је нешто, али није коментарисао, није ми говорио шта он о томе мисли просто је рекао: „бог те зове“ и потом је додао, нешто што тада нисам могао да схватим : „ја ћу бити твој отац“ (i’ll be your daddy)! то ми је било врло мило, наравно, али сам помислио: „али ја већ имам оца!“ у том тренутку сам схватио да морам да постанем православан то није била мисао: „о! хоћу да постанем православан!“, то је више личило на осећај дуга : „ја морам да то урадим“ тако је и отпочео мој пут ка православљу крстио сам се после годину дана и постао сам православан то је било на васкрс следеће године о германа су скоро све време окруживали људи, који су се трудили да привуку његову пажњу на своје проблеме сви су знали да треба да траже погодан тренутак за разговор, и ја сам био срећан што имам могућност да будем код њега у манастиру видео сам његов познати пријем, који су људи називали „торта у лице“ (cake in your face) шта то значи? – то је када би, на пример, људи, одстојавши службу, седали за трпезу, а он би изненада рекао монасима: „иди и направи торту!“ а монаси су живели у шуми! некако су налазили нешто од производа и правили су торту наравно, то је била најпростија торта, коју чак нису ни пекли, већ су правили нешто налик на торту а за трпезом, током дугих беседа, које је он увек држао, могао би изненада да каже неком младом човеку, буквално би му у лице гурао ту торту, и узвикивао: „теби треба торта!“ при томе би изгледао тако брижан, узнемирен то је било тако неочекивано за аскету из пустиње, који би требало да се понаша строго, недоступно био је то човек који је волео друге и који је хтео да они који су долазили осете ту љубав понашао се онако како се осећао, а понекад би монаси превртали очима и уздисали: „о не! опет торта!“ али, су ипак правили ту торту, и он је био срећан све је то водило ка томе да су се људи обраћали богу, он их је водио ка богу, показујући ту своју брижност само он је обратио стотине и хиљаде људи! то је био његов начин разговора са људима – трпеза, торта – мислио сам да је то православље мислио сам да су и други православни такође неформални као он али, изгледа да није тако о герман је био јединствен човек? – био је често окружен скандалима и противуречним осудама други православни су могли да кажу: „то није православно! он је расколник!“ узгред, 1991 године патријарх савремена мисија цркве свети јован шангајски и санфранцискански (1896–1966) – мисионар и чудотворац нашег времена јануар / фебруар 2021 19 алексије ii га је позвао да саслужује у успењском сабору кремља, на празник успења богородице потом га је патријарх наградио крстом са украсима зар то није признање заслуга „расколнику“? једном сам посетио обичну православну парохију у калифорнији у тој парохији су покушавали да ме упозоре на опасност општења са њим, говорили су да се он не понаша по правилима, да је опасан човек и схватио сам да никада не бих прешао у православље у тој парохији ја се никада не бих обратио, да су ми са свих страна говорили, упирући прстом: „не, не, не, то је неправилно, никакве торте! само правила!“ платина је била сасвим другачије место манастир се налазио у шуми, подсећао је на камп, камп за туристе у природи, све је било као оживљена библија и ти би се налазио унутар те живе библије ништа није било тако супер лепо (super beautiful) све је било врло просто – и трпеза и обраћање то јест није било управо тог америчког комфора? – не, није постојало купатило, тј није било цеви за воду, нису имали струју (можда се она појавила сада, не знам, тада је нису имали), није било телефона то је било нешто попут древноруског скита – црква и неколико зграда около они су просто живели у шуми? мени су говорили да су келије тамо биле веома мале? – да, то су управо биле келије, не некакве зграде, као у општежитељном већем манастиру грађевине су биле старе, као келија о серафима роуза нисам га
Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
... Фотографија на насловној страни корице: „У стараца је мудрост, и у дугом вијеку разум“ (Јов 12, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Радујте се и веселите се“ (Мт 5, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Патријарси Иринеј и Кирил — посета руског првојерарха Србији у новембру 2014 г Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Молитвени испраћај Митрополита Амфилохија, Подгорица, 1 новембра 2020 г Фото: Митрополија црногорско-приморска / Светигора ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 377, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 Реч уредника Сећање и угледање на српске духовне старешине наших дана 3 Материк „Станиште Бога“ у утроби Богородице 4 Реч пастира Благословите! Нек је благословено6 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (4 део) 8 Историја хришћанства Свети Фотије Цариградски и осуда филиоквистичког учења 14 Савремена мисија Цркве Разговор са Томасом Халбертом, духовним чедом игумана Германа Платинског Игуман Герман (Подмошенски) и православна мисија у САД 16 Библијски хербаријум Библијско воће: Дуд 23 Православље и медицина Разговор са психотерапеутом Маријом Лазаревић Здравље душе у свету сурове борбе 26 У дијалогу са атеизмом „Себични ген“ као нехотична метафизика 28 ТЕМА БРОЈА Старешине као служитељи 33 Митрополит Амфилохије – дивни свједок Васкрсења 36 Патријархове сузе у Техничкој школи „Прота Стеван Димитријевић“ у Алексинцу 39 Сећање на три великана наших дана 40 Хришћанска етика Колико би ти хтео да живиш? 44 Живот у Христу Разговор са оцем Арсенијем Чувар честице Светог хитона Господњег 47 Хришћански живот Разговор са Јеленом Антић, иконописцем и рестауратором За покајање, преображење, и нови почетак у Христу никад није касно 51 Хришћански живот Две деценије на светосавском путу 55 Богословски дијалог Хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ 58 Хришћанска етика Сећања Љубе Ненадовића на велике архијереје 60 Хришћанска књижевност „Архијереј“ 62 стране јануар / фебруар 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Сећајте се својих старешина мисионарспцсрб misionarspcrs ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни С
... Фотографија на насловној страни корице: „У стараца је мудрост, и у дугом вијеку разум“ (Јов 12, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Радујте се и веселите се“ (Мт 5, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Патријарси Иринеј и Кирил — посета руског првојерарха Србији у новембру 2014 г Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Молитвени испраћај Митрополита Амфилохија, Подгорица, 1 новембра 2020 г Фото: Митрополија црногорско-приморска / Светигора ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 377, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 Реч уредника Сећање и угледање на српске духовне старешине наших дана 3 Материк „Станиште Бога“ у утроби Богородице 4 Реч пастира Благословите! Нек је благословено6 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (4 део) 8 Историја хришћанства Свети Фотије Цариградски и осуда филиоквистичког учења 14 Савремена мисија Цркве Разговор са Томасом Халбертом, духовним чедом игумана Германа Платинског Игуман Герман (Подмошенски) и православна мисија у САД 16 Библијски хербаријум Библијско воће: Дуд 23 Православље и медицина Разговор са психотерапеутом Маријом Лазаревић Здравље душе у свету сурове борбе 26 У дијалогу са атеизмом „Себични ген“ као нехотична метафизика 28 ТЕМА БРОЈА Старешине као служитељи 33 Митрополит Амфилохије – дивни свједок Васкрсења 36 Патријархове сузе у Техничкој школи „Прота Стеван Димитријевић“ у Алексинцу 39 Сећање на три великана наших дана 40 Хришћанска етика Колико би ти хтео да живиш? 44 Живот у Христу Разговор са оцем Арсенијем Чувар честице Светог хитона Господњег 47 Хришћански живот Разговор са Јеленом Антић, иконописцем и рестауратором За покајање, преображење, и нови почетак у Христу никад није касно 51 Хришћански живот Две деценије на светосавском путу 55 Богословски дијалог Хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ 58 Хришћанска етика Сећања Љубе Ненадовића на велике архијереје 60 Хришћанска књижевност „Архијереј“ 62 стране јануар / фебруар 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Сећајте се својих старешина мисионарспцсрб misionarspcrs ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни С
Одреднице:
1. 54550 / ...у његовом спису о светој тројици, а делимично и код светог АМВРОСИЈА миланског свети амвросије пише: јер као што се син рађа од оца, тако и свети дух исходи од оца и сина када дух свети 5 ...
1. 54550 / ...у његовом спису о светој тројици, а делимично и код светог АМВРОСИЈА миланског свети амвросије пише: јер као што се син рађа од оца, тако и свети дух исходи од оца и сина када дух свети 5 ...
10
Свеска: 378 | Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења
...благодарствену песму пред господом, речима из химне светогАМВРОСИЈА:📌 : тебе бога хвалимо, тебе
господа исповедамо, тебе превечнога оца сва
земља велича теби сви ангели, теби небеса и
све силе, теб
...благодарствену песму пред господом, речима из химне светог
МЕТА инфо: Р:22741 К:170072 Д:94
| Свеска 378 |
Свеска: 378 | Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења
... и молитвеном бригом нашег архипастира и духовног оца, eпископа иринеја, уз свесрдну подршку и несебичну помоћ уредништва и свих медијских делатника радиобеседе, надамо се да ће овај мали дар и допринос бити на духовну корист и радост, те да са слободом можемо завапити благодарствену песму пред господом, речима из химне светог амвросија: тебе бога хвалимо, тебе господа исповедамо, тебе превечнога оца сва земља велича теби сви ангели, теби небеса и све силе, теби херувими и серафими непрестаним гласовима кличу: свет, свет, свет је господ бог саваот, пуни су небо и земља величанства славе твоје! хришћански живот април / март 2021 13 велики раскол цркава истока и запада се збио на драматичном крају већ постојеће вековне диференцијације источне и западне цркве главни узроци раскола одређују се обично као теолошки (filioque), политички (оснивање папске државе и западног царства карла великог) и црквени (папско првенство) 1 од свих наведених узрока посебно се издваја папски примат папски примат је додатно наглашен псеудоисидоровом декреталијом и дошао је због захтева папе да целу цркву потчини римској јурисдикцији источна црква као главне разлоге раскола сматра: а) противзаконите захтеве о првенству римских папа, који су против духа једне свете саборне и апостолске цркве у светом писму овековеченог, а очуваног у седам светих васељенских сабора; б) увођење новотарија које су удаљиле римску цркву од православне саборне и апостолске цркве; в) укидање одлука светих сабора, који једини могу садржати истину цркве насупрот источној, западна црква сматра као главни разлог раскола непристајање источне цркве да призна папи првенство на начин како га она подразумева 2 теолошке разлике (filioque) употребљене су касније, 1 видети: јевсевије поповић, општа црквена историја, 2, нови сад 1992, стр 54 2 панагиотис д василиадис, исток и запад патријарховање св фотија цариградског, београд 2003, стр 20 после оштрог сукоба око престола између цариграда и рима, иако су од раније биле познате 3 већ постојеће разлике између истока и запада проширили су римски црквени обичаји као што су: обавезни целибат клира,4 вршење миропомазања само од стране епископа, другачије рачунање велике четрдесетнице, служење свете литургије на бесквасном хлебу занимљиво је да су се око овог последњег питања водиле најжешће препирке остављајући много компликованија догматска неслагања, патријарх михаило кируларије је главно тежиште ставио на ову опипљиву и лакше схватљиву литургијску разлику 5 велики раскол се догодио у време византијског цара константина ix мономаха (1042–1055), патријарха цариградског михаила кируларија (1043–1058) и папе римског лава ix (1049–1054) у то време цар константин ix мономах је имао боље односе са западом и папом од патријарха цариградског михаила кируларија зато је папа послао у цариград трочлану делегацију сачињену од хумберта, канцелара римске цркве фридри3 hubert jedin, velika povijest crkve, 3/1, zagreb 1971, str 194–213 4 у православној (источној) цркви за кандидате за свештенички чин постоји могућност да буду ожењени или целибатни парохијски свештеници 5 георгије острогорски, историја византије, београд 1998, стр 319 историја хришћанства постојеће разлике између истока и запада проширили су римски црквени обичаји као што су: обавезни целибат клира, вршење миропомазања само од стране епископа, скраћење велике четрдесетнице за једну недељу, служење свете литургије на бесквасном хлебу велики раскол мр раде с булајић 14 2 / 2021 ха лотариншког и надбискупа петра амалфијског стигавши у цариград, цар је примио посланство са свим почастима, али је посета патријарху била више него хладна латини су сматрали да им није исказана довољна почаст, а патријарх да није поздрављен у складу са протоколом 6 том приликом хумберт је понео са собом свој одговор архиепископу лаву охридском и никити ститатосу претходно је патријарх михаило кируларије ангажовао архиепископа лава охридског и монаха студијског манастира у цариграду, никиту ститатоса да богословски образложе новотарије које су се на западу појавиле услед великог незадовољства од стране представника римске цркве, бачена је анатема (проклетство) на цариградску цркву тако су се у суботу, 16 јула 1054 године, у цркви свете софије у цариграду појавили представници римске цркве пробили су се напред и приближили олтару говорећи против патријарха михаила кируларија затим су на часну трапезу ставили раније написа6 hubert jedin, velika povijest crkve, str 463 ну булу којом се баца анатема на патријарха и његове присталице при изласку из храма они су отресли прашину с ногу и изговорили речи: нека види бог и нека суди 7 ова була, која сведочи о крајњој острашћености представника римске цркве и која је пуна недоследности и противречности, ипак представља званични акт од прворазредног значаја на којем се заснива коначни раскол између источне и западне цркве ослањајући се на подршку свештенства и народа, патријарх михаило је у цариграду, 20 јула 1054 године, одржао сабор була папских легата којом се изриче анатема преведена је на грчки језик, на сабору је била осуђена, а пет дана после била је спаљена у цариграду 8 раскол из 1054 године никада није превазиђен, иако су више пута вођени озбиљни преговори о поновном уједињењу покушаји црквене уније на саборима у лиону 1274 и фиренци 1439 године нису заживели разлог томе можемо да тражимо у четвртом крсташком походу у коме су западни (римокатолички) ритери заузели цариград 1204 и основали латинско царство (1204–1261) током своје владавине латини су се крајње окрутно односили према православном становништву године 1965 године патријарх цариградски атинагора и папа павле vi поништили су међусобне анатеме из 1054 године литургијско јединство, међутим, није постигнуто због догматских разлика које и данас постоје 7 фјодор успенски, историја византијског царства период македонске династије 867–1057, београд 2000, стр 553 8 георгије острогорски, историја византије, стр 319 историја хришћанства устоличење патријарха михаила кируларија — илуминација из историје јована скилице, препис из 13 века skyllitzes matritensis biblioteca nacional de españa , fol 225r (извор: викимедија) април / март 2021 15 према казивањима која је пренео вл јован велимировић (1912–1989), синовац владике николаја велимировића, после боравака на светој гори епископ охридски николај долазио је назад у охрид са читавим свескама исписаним поукама, созерцањима, молитвама — духовном грађом коју је сакупљао међу светогорцима светогорске утицаје у стваралаштву еп николаја, попут утицаја учења старца силуана (1866–1938) запазили су и други истраживачи, те су указали на исте у молитвама на језеру које је вл николај објавио 1921 године но постоји још дела вл николаја за која су ранији истраживачи напоменули да су вероватно надахнута сусретима са светогорском духовношћу међу њима нарочито место заузима охридски пролог, дело које је врло утицајно и које је нарочито топло прихваћено међу верујућима већ скоро читав век на почетку 20 века хагиографских штива на српском језику није било много неколико кратких житија преведено је још у другој половини 19 века и штампано у оквиру издавачке делатности карловачке митрополије, а почетком 20 века још неколико у ослобођеној и уједињеној србији а потом краљевини схс издаваштво богомољачког покрета — народне хришћанске заједнице и сродних организација — доносило је од 1925 године српским читаоцима одабрана житија, најчешће у преводу са руског језика, у оквиру серије (под називом „библиотека народне хришћанске заједнице“, у којој је у међуратном периоду изашло укупно стотинак књига) и периодичног издања које је под насловом житија светих излазио у крагујевцу од 1925 године охридски пролог као дело епископа николаја збирка кратких пролошких житија за целу годину на савременом српском језику настала је трудом вл николаја, и под насловом охридски пролог штампана 1928 године за разлику од сличних ранијих збирки, познатих како у источној тако и западној хришћанској традицији (почев од најдревнијих мартирологија, затим доцнијих синаксара, минеја и патерикона, преко рада познатијих уређивача и издавача хагиографских материјала — поменимо допринос св симеона метафраста († око 990), пахомија србина († око 1484), макарија московског (око 1482– 1563), димитрија ростовског (1651–1709) итд, као и боландиста), дело еп николаја било је обогаћено његовим пригодним беседама, коментарима на светописамске и јеванђелске одељке, тумачењима, созерцањима, поукама и песмама — и у том смислу било слично ранијим за ромејски а потом хрисрпско духовно наслеђе збирка кратких пролошких житија за целу годину на савременом српском језику настала је трудом вл николаја, и под насловом охридски пролог штампана 1928 године ово дело еп николаја обогаћено је његовим пригодним беседама, коментарима на светописамске и јеванђелске одељке, тумачењима, созерцањима, поукама и песмама — и у том смислу слично ранијим пролозима, соборницима, торжественицима и чети-минејима, али опет ново и оригинално о једном веома читаном делу: охридски пролог владике николаја срећко петровић 16 2 / 2021 шћански словенски свет карактеристичним пролозима, соборницима, торжественицима и чети-минејима, али опет ново и оригинално вредност његовог дела моментално је препозната, те се исте године појавило и друго издање охридског пролога, а недуго потом и треће: пролог је у овим првим издањима штампан и као тротомна књига, али и као једна књига и као раздељен у две књиге о утицају и значају овог штива сведоче и прикази и препоруке које су се у наредним годинама појављивали у домаћој, нарочито црквеној штампи но углед пролога није био краткотрајан: охридски пролог владике николаја је радо читан деценијама после свог настанка упркос одређеном дистанцирању од лика и дела епископа николаја, охридски пролог је уважаван и поштован међу верујућима и током периода социјалистичке југославије у неким манастирима а касније и парохијским црквама уведен је обичај свакодневног читања пролога, било после вечерње службе било током сабрања за трпезом из историје издавања охридског пролога прво послератно издање охридског пролога — насловљено као житија светих (са оригиналним насловом на хрбату) штампао је свети архијерејски синод спц у београду 1961 године током следеће деценије појавило се и емигрантско издање — објављено у диселдорфу трудом тадашњег епископа западноевропског лаврентија 1976 године, као 7 том сабраних дела вл николаја према сећањима вл лаврентија, ово издање је на различите начине допремано у отаџбину, дистрибуирано у тајности и скривено од очију власти у југославији је пак следеће издање охридског пролога објављено у ваљеву, одн у манастиру ћелије 1984 године — а као аутор потписан је „монах тадија“ од 1991 године, у којој је штампано још једно издање пролога које је објавио свети архијерејски синод, појавио се већи број различитих изсрпско духовно наслеђе охридски пролог владике николаја је радо читан деценијама после свог настанка упркос одређеном дистанцирању од лика и дела епископа николаја, охридски пролог је уважаван и поштован међу верујућима и током периода социјалистичке југославије владика николај велимировић, фотографија из међуратног периода (извор: поукеорг) април / март 2021 17 дања овог дела еп николаја — штампали су их „глас цркве“ из шапца, „православац“ из шапца, православна црквена општина из линца, манастир ђурђеви ступови из раса, „духовни луг“ из крагујевца, епархија ваљевска и манастир лелић, манастир св николаја соко (неки од поменутих издавача по више пута), уз бројна додатна издања других домаћих издавача, нарочито оних комерцијалнијих права је штета што су многа од ових издања и после краја периода у ком власти нису одобравале публиковање дела еп николаја објављена илегално или полулегално, без каталогизације и евидентирања у народној библиотеци србије, те се о укупном броју издања и свеукупном тиражу одн укупном броју одштампаних примерака охридског пролога може само нагађати — а сва је прилика да је ово дело на српском језику штампано свакако у стотинама хиљада примерака ако не и више поред поменутих „стандардних“ издања (од којих су бројна заправо фототипски приређена ранија издања, понекада верна старијим верзијама или првом послератном синодском издању), године 1995 дип „филип вишњић“ објавило је аудио издање охридског пролога током прве две деценије 21 века појавило се и неколико верзија илустрованог охридског пролога, од којих су најраспрострањенија издања „гласа цркве“, „православца“ и „духовног луга“, а најновије је издање издавачке куће „пи-прес“ из пирота попис издања охридског пролога на српском 1928–1991 николај [велимировић], епископ охридски, охридски пролог: православна верска читанка (ниш: штампарија „св цар константин“, 1928); 1052 стр [у три књиге: књ 1, стр 1–328; књ 2, стр 329–684; књ 3, 685–1052 стр] николај [велимировић], епископ охридски, охридски пролог: православна верска читанка, 2 издање (ниш: штампарија „св цар константин“, 1928); 1052 + xvi стр (опремљено регистром) [исте године код истог издавача штампан и као двотомна публикација (књ 1, стр 1–500; књ 2, стр 501–1052 + xvi стр) [било је више поновљених тј прештампаних издања ове публикације до почетка 2 светског рата] [еп николај (велимировић)], житија светих (београд: свети архијерејски синод српске православне цркве, 1961); 1052 + xiii стр (наслов на хрпту: охридски пролог) епископ николај [велимировић], охридски пролог (= епископ николај, сабрана дела, књ 7) (диселдорф: српска православна епархија западноевропска, 1976); 1052 + xiii стр (фототипско издање — репродуксрпско духовно наслеђе прво издање охридског пролога из 1928 године 18 2 / 2021 ција издања светог архијерејског синода из 1961 г) [било је више прештампаних, поновљених и поправљених издања ове публикације у оквиру сабраних дела вл николаја; последње је објавио манастир св николаја соко, и оно је у импресуму датирано на 2016 годину] монах тадија [= еп николај велимировић], пролог (ваљево: манастир ћелије, 1984); 1052 + xiii стр епископ николај [велимировић], охридски пролог (шабац: глас цркве, 1991); 1052 + xiii стр (наслов на хрпту: пролог) епископ николај [велимировић], охридски пролог (београд: српска патријаршија, 1991); 1052 + xiii стр изабрана новија издања охридског пролога на српском епископ николај [велимировић], охридски пролог (београд: српска патријаршија, 19962 ; 19993 ); 1052 [+ xiv] стр владика николај [велимировић], охридски пролог, књ 1 (јануар–април); књ 2 (мај–август); књ 3 (септембар–децембар) [= (љубомир ранковић, радован биговић и митар миловановић, прир), владика николај, изабрана дела, књ 18; књ 19; књ 20] (ваљево: глас цркве, 1997); 352 + 375 + 384 стр владика николај велимировић, охридски пролог [звучни снимак] (београд: дип „филип вишњић“, 1999); 4 цд (3363 мин) (према штампаном издању из 1996 године, текст чита предраг михаиловић) владика николај [велимировић], охридски пролог (шабац: глас цркве, 2000); 961 + viii стр владика николај [велимировић], охридски пролог (линц: православна црквена општина, 2001); 960 стр свети николај [велимировић] српски, пролог [= сабрана дела, i; главни и одговорни уредник драган мићић] (линц: православна црквена општина линц, 2001); 868 + xii стр свети владика николај [велимировић], пролог (јануар–децембар; књ 1–12) (рас: манастир ђурђеви ступови — београд: завод за уџбенике и наставна средства, 2004); у 12 књига, приближно 12 х 250 стр владика николај [велимировић], охридски пролог (ваљево: епархија ваљевска — лелић: манастир лелић, 2007); 967 + viii стр владика николај [велимировић], охридски пролог (лелић: манастир лелић — шабац: глас цркве, 2009); 1100 стр [прештампавано и касније код других издавача, нпр манастир св николаја соко, 2016] свети владика николај охридски и жички, охридски пролог [илустровани]; приредио и уредио горан вељковић (крагујевац: духовни луг, 2013); 1124 + xvi стр (илустровано издање) (2 допуњено, измењено и поправљено издање 2017; 3 издање 2019) охридски пролог светог владике николаја: илустрована житија светих са поукама и песмама за сваки дан у години (пирот: pi-press, 2016); 749 стр + 1 електронски оптички диск (cd rom) српско духовно наслеђе свети владика николај велимировић, фотографија настала највероватније после 2 светског рата (извор: поукеорг) април / март 2021 19 људи су одувек били заинтересовани за свет животиња живећи у природи више него данас, тај свет их је окруживао и они су га посматрали тако су настала старовремена знања о птицама која су прикупљана у списима званим бестијаријуми у доба када је писан природослов (фисиолог), првобитна збирка, све приче о животињама које су кружиле усменим путем, биле су бележене без било какве провере онако, као што је херодот једном изјавио: „ја сам једноставно писао о ономе што сам чуо или читао“ у самом тексту светог писма старог завета пеликану се не приписује нека посебна особина која га одликује и самим тим, издваја међу другим птицама (ис 34, 11; соф 2, 14) међутим, постоји један наратив који надјачава све и има своју резонанцу забележен је у фисиологу, који је углавном био познат раним хришћанима, а потом је заживео у средњовековним бестијаријумима, представљајући главну иконографску представу пеликана, са својом хришћанском симболиком и значењем које одашиље (сл 1) оно што је допринело посебном доживљају пеликана јесте да живећи на обалама нила (док се једна врста хранила рибом, друга, која је живела на острвима прождирала је гуштере и крокодиле животиње са лошим предзнаком), буде одређен као уништитељ зла пеликан у природи пеликан је величанствена велика птица, мирног и радозналог понашања воли да жицрквена уметност изузетна симболика пеликана нашла је своје место код раних хришћанских теолога, настављајући да живи у световној књижевности средњовековни симбол божанске милости, спремности на жртву и спасења, резонантан је и у рано модерно доба библијски бестијаријум: пеликан сл 1 пеликан у побожности, детаљ, горња маргина, рукопис, пирпонт морган библиотека, ms m 1031, fol 076r 1445–60 (извор: corsairmorganlibraryorg) ма милена стефановић 20 2 / 2021 ви на усамљеним местима, попут стеновитих острва усред океана (уп пс 102, 6; пустиња као метафора, прогоњеног и тужног давида; у познавању значења речи и покајања које у себи скрива псалтир) распон од главе до репа може да одговара висини једног високог човека као водена птица, која живи на обалама мора, река и језера, одличан је пливач и ловац на рибу карактеристичан је његов дугачак кљун који постаје упадљив када у његов доњи део који изгледа као кеса стане више од једне уловљене рибе у потрази за храном зарања у воду, често у јатима, добро организованим, што је представљало повод за једну од прича, да том приликом ослепи само две од осам врста роне, а нама најпознатији, велики бели пеликан лови уз помоћ аеродинамичних способности, хватајући плен отвореним кљуном на површини воде и то више пута заредом потом одлази на усамљено место или, уколико их има, до својих птића да би извукао уловљену рибу из свог кљуна и нахранио их, он притиска своје груди и то би могао бити мотив за настанак митског наратива забележеног у фисиологу у свету птица не спада у дуговечне, и у дивљини живи од 15–25 година спава на дрвећу, а када женка снесе јаја, родитељи наизменично леже на њима убројан је у нечисте животиње и није за јело (лев 11, 18; пнз 14, 17) пеликан (грч πελεκάν; лат pelicanus) се у српском преводу старог завета помиње пет пута, и даничић га преводи као гем за њега постоји мноштво синонима: куф, бучац, гушавац, нејасит, несит (који се не може заситити), јер у кљуну сабира мноштво плена што наводи на помисао да никада није сит у француско-грчком филму „пеликан“ доживљеном као хришћанском (из 2011 године) заплет се гради око њега као птића дечак га налази у потпалубљу, у замену за његов живот, скида свој златни крст са врата и даје га капетану брода и одводи га са собом живећи заједно између њих се успоставља топло пријатељство, што је необично, иако је пеликан друштвена и дружељубива птица чак постаје тачка ослонца између сина и оца и њиховог односа који се поново успоставља познавање симболизма и тумачења ове птице (лат pelecanus onocrotalus, ружичасти, бели пеликан) доприноси доживљају филма на сасвим другачији начин евхаристијски симбол на гласу је да међу живим бићима важи за најпожртвованијег родитеља према потомству фисиолог каже да преко сваке мере воли своје младе према том спису, доноси их четворо на свет, а када они порасту, младалачки, ударају родитеље у лице, а родитељи пеликани узвраћају ударце и убијају их, а потом из самилости, тугују над њима три дана плачу, јадикујући и трећег дана мајка пецрквена уметност сл 2 пеликан, нортумберланд бестијаријум 1250–60 године, ms 100, fol 41 пол гети музеј (извор: blogsgettyedu) април / март 2021 21 ликан удара себе у груди и просипа своју крв преко мртвих птића и тако их буди из мртвих овим чином исказала је љубав, пробијајући своје груди да би нахранила младунце својом крвљу у неким интерпретацијама помиње се отац пеликан у зависности од тоналитета и варијације приче (сл 2) није ли господ рекао: „чујте, небеса и слушај, земљо; јер господ говори: синове одгојих и подигох, а они се одвргоше мене“ (ис 1, 2; уп ис 3, 5) творац свих живих бића нас је донео на свет, учинио јакима, а ми га „ударамо“ тако што радије служимо твари, него творцу (рим 1, 25) св епифаније кипарски каже да се ми, у тежњи да следујемо васкрслом христу, понашамо на овај начин међутим, он, уместо да нам узврати, смирено се пење на крст, на коме му је копљем пробијено тело, из кога су одмах потекли крв и вода (као својеврсна изворишта две темељне свете тајне цркве: евхаристије и крштења) за спасење и живот вечни (јн 19, 34; 6, 54–55) на основу овог наратива, пеликан је постао симбол христове крсне жртве коју је из љубави принео за живот света (сл 2, 3) то је слика евхаристије наглашена на студеничком распећу, на коме је и детаљ проливене крви која пада на адамову лобању, знак спирања прародитељског греха како се истиче на проскомидији: „искупио си нас пречистом крвљу својом од клетве законске на крсту прикован и копљем прободен излио си бесмртност људима, спаситељу наш“ ово схватање поткрепљено је стиховима из псалама (102, 6), јер нам се господ открива у псалмима: „постадох као гем у пустињи“, каже пророк давид, као морска птица на сувом, без воде, у пустињи као пустој, празној земљи (уп ис 34, 11; соф 2, 13–14) мада, библијске пустиње не морају да буду обавезно простори, нити времена оне могу бити подједнако и душевна стања као што су сабраност, повлачење у самоћу, спремност за сусрет са богом и слушање његове речи у некој мистичкој пустињи, пустињи у којој се христос суочавао са искушењима (мт 4, 1; лк 22, 39, 41) наслонимо се на христа изузетна симболика пеликана нашла је своје место код раних хришћанских теолога (св епифанија кипарског за кога се претпоставља да је састављач грчког фисиолога, св василија великог, св петра александријског), настављајући да живи у световној књижевности средњовековни симбол божанске милости, спремности на жртву и спасења, резонантан је и у рано модерно доба у xiv веку у певањима помиње га данте алигијери, док се метафора „пеликанове кћери“ (those pelican daughters) сл 3 распеће христово, живопис, 1208–9 године, студеница (извор: galerijametropolitanacrs) црквена уметност 22 2 / 2021 којом је описано незахвално потомство, појављује у раном xvii веку у „краљу лиру“ вилијама шекспира пеликан има своје место и у „ричарду ii“, док лаерт у „хамлету“ дочекује госта добродошлицом као „пеликан који оживљава“ у елизабетанско доба жива симболика пеликана јасно се учитава на портрету краљице елизабете i, „пеликан“ николаса хилијарда око 1573 године, на коме носи привезак у облику ове птице на својим грудима данте у „божанственој комедији“ (рај xxv, 114) помиње христа као „нашег пеликана“, због мита раширеног у средњем веку да пеликан своје младе храни срцем овог на својим носио је груд’ма пре наш пеликан, и њега одреди с крста да служба припадне му судња’ (преоркестрација коља мићевић) апостоли су били позвани на мистични обед, трпезу љубави у горњу собу куће св јована богослова приликом вечере „један од ученика кога исус љубљаше бјеше наслоњен на наручје исусово“ (јн 13, 23), што је представљало посебну част (сл 4) у грудима смештена су племенита осећања људи, срце и данас би требало да се наслонимо на христа јер не можемо ништа без његове помоћи и безграничне љубави на послетку, не пева ли дивно св јефрем сирин у божићној химни (iii) он, док је наслоњен на мајчино наручје, на његовим грудима наслоњена су сва бића сл 4 пеликан храни младе својим срцем, мозаик, катедрала у ахену, 786 (извор: commonswikimediaorg) сл 5 тајна вечера, живопис, манастир хиландар (извор: hilandarinfo) црквена уметност април / март 2021 23 две основне идеје у докинсоновој причи о алтруизму су бесмртност и себичност прва, бесмртност, је темељна идеја докинс гене назива „бесмртним смотуљцима“ и читава прича у објашњењу алтруизма стоји на тој темељној идеји бесмртности – гени „желе“ да се умноже и да тако преживе наравно, идеја бесмртности је ту попут аксиома – докинс нити објашњава, нити би биолошким, па чак ни његовим симпатичним метафоричним наративом, могао да објасни одакле таква темељна идеја, идеја бесмртности а питање би се итекако могло поставити не само једно, већ више њих: зашто гени желе да опстану? зашто програмирају јединке да им тај опстанак, кроз размножавање омогуће? космос би могао постојати и без живота и сви они елементи из којих се и сами гени састоје, могли би постојати и без живота и без гена због чега живот? количина материје и енергије је свеједно непроменљива зар самом том чињеницом (законом о одржању материје и енергије) све већ не опстаје? одакле та идеја да је живот и то бесконачни живот тако важан, да на темељу те идеје креће читава прича о човеку и живом свету чак и од стране једног еволуционог биолога, уз то натуралисте и атеисте? не знам како би професор докинс одговорио на ова питања велика би ми жеља била (велика и, нажалост, за сада у практичном смислу неостварива), да се са њим сретнем и да му поставим макар једно питање управо ово – зашто у својој занимљивој причи, у којој маестрално популаризује науку, постулира идеју бесмртности? јер управо тај постулат диктира читаву логику његове даље теорије о алтруизму и „себичном гену“ ако би се извукла та база – жеља „бесмртних смотуљака“ (гена) да опстану кроз време, читава докинсонова теорија, која је иначе веома лепршава и са пуно детаља, распала би се у парампарчад идеја бесмртности је темељна спона, арматура која читаву докинсонову теорију односа међу живим светом држи као смислену грађевину мени лично, као хришћанину и теологу, његов постулат бесмртности говори много да се јунговски изразим, идеја бесмртности је архетип усађен у саму природу човека иако је атеиста и натуралиста, докинс не може да се отме овом архетипу, из простог разлога – јер је човек ако би остао доследан свом натурализму, докинс не би могао да оправда своју темељну идеју бесмртности у природи је бесмислено да ишта тежи бесмртности, укључујући и докинсонове „бесмртне смотуљке“, јер са становишта саме природе – смрт и не постоји да би се та истина природе видела, потребно је пажњу усмерити не на феномене, какви су гени или јединке живих бића које они „програмирају“, већ на оно што увек и непроменљиво јесте а шта је то што непроменљиво јесте и у чему се огледа та непроменљивост? савремена наука каже – количина материје и енергије су непроменљиви дакле, оно што заиста јесте су материја и енергија њихова постојаност и непроменљивост су у њиховој количини – нити настаје у дијалогу са атеизмом човекова идеја бесмртности, па и идеја ричарда докинса о „бесмртним смотуљцима“ јесу ништа друго него, свесно или несвесно, сведочење истине библијског откривења – да човек јесте на слику оног који јесте идеја бесмртности др александар милојков 24 2 / 2021 нова материја, нити нова енергија, нити пак постојећа материја и енергија ишчезавају а шта ишчезава и одакле нама људима уопште идеја да постоји смрт? ишчезавају управо феномени, пролазне појаве – укључујући и докинсонове „бесмртне смотуљке“, у којима се пројављују непролазне материја и енергија заправо, то ишчезавање феномена и није никакво стварно ишчезавање, век кружење оног што је количински непроменљиво – материје и енергије ово што данас говори савремена наука – кроз закон о одржању материје и енергије, представља одјек древног људског увида, старог колико и сам човек космогонијски митови, античка онтологија, поготово она пресократовска, говоре исто што и савремена наука – хаос, једно, вода, ваздух, ватра, апеирон само су другачија имена за оно што увек јесте – за оно што данас називамо материјом и енергијом отуда делује заиста зачуђујуће да један натуралиста, какав је професор докинс, бесмртност постулира тамо где јој по самој натури, или по самој природи ствари није место – у пролазне форме материје и енергије дефинитивно је изневерио своје натуралистичке оце, древне пресократовце свакако, ја ћу се сложити са професором докинсом у једном: не мирим се ни ја, као ни он, да бесмртност постављам тамо где јој је по природи ствари место – у непроменљиву количину материје и енергије ја ћу чак отићи и корак даље од докинса, постулираћу бесмртност не у гене, већ у саме живе и непоновљиве јединке – у личности али, за мене ово није ништа чудно, јер ја, за разлику од докинса, нисам натуралиста сматрам да је и његов (гени) и мој постулат бесмртности (личности) нешто потпуно неприродно обојица смо се, ја за корак даље, одмакли од поменутог природног места бесмртности – од чињенице да једино опстаје непромењена количина материје и енергије и докинсонови „себични гени“, ма колико успевали да се репликују кроз историју, као и моје личности – умиру, мењају се, нестају додуше, моје личности су још краћег века него докинсонови „себични гени“ његови „бесмртни смотуљци“, иако нису заиста бесмртни, јесу далеко ближи бесмртности од мојих личности ипак, има нечег заједничког у наша два постулата бесмртности – оба бесмртност постулирају на конкретност докинс на конкретан ген, ја на личност, која је по дефиницији конкретна и непоновљива гени јесу поновљиви, али нису конкретни у својој појединачности иако се за ген може рећи да је конкретан, јер се разликује од других гена, ген који је у конкретној јединки не опстаје као такав – опстаје само његова копија, која се налази у потомку јединке коју је „програмирао“ дакле, „бесмртност гена“ није бесмртност конкретне појединачности (гени који су у мом у дијалогу са ате измом фото: стефка борисова април / март 2021 25 телу, свакако ће умрети са мном), већ бесмртност као опстајање копија одређеног гена (у мојим потомцима преживеће не моји гени, већ копије мојих гена) ако бисмо ово превели на поље бесмртне личности, то би било нешто слично клонирању хипотетички, да ли би појединац преживео и након смрти (попут гена, о којем говори докинс), ако би се направио његов клон (копија) и неком техником у мозак тог клона убацила меморија читавог животног искуства покојника? да ли би тај клонирани појединац, на пример да је то мој клон, имао свест да он јесте ја – александар, са свим оним односима који ме чине александром, ако би му био преписан „софтвер“ из мог мозга? питање делује као тема за роман научне фантастике, заиста ко је гледао играни филм аватар, могао је видети управо овакву идеју бесмртности наравно, то јесте научна фантастика али, на тој „фантастици“ су ницале читаве религије и философски системи зар индијска реинкарнација није прича о бесмртности слична овој? платонова философија о метемпсихози (сеоби душа), такође? изгледа да је ова „фантастика“ поново онај архетип усађен у човекову природу докинсонова прича о генима, као „бесмртним смотуљцима“, следи готово идентичну логику као поменути религијскофилософски системи и ова моја илустрација на тему играног филма аватар с тим што смо докинс и ја отишли корак даље од поменутих религијско-философских система ти системи се углавном задржавају на бесмртности која је везана за општост, не за конкретност сеоба душа или реинкарнација је сеоба једне опште душе у различита тела на крају је циљ – нирвана, нестанак сваке појединачности и постојање једног океана општости улазак конкретног човека (душе, атмана) у нирвану, сликовито, био би као улазак капи воде у океан – кап се стапа са океаном и нестаје као појединачна ове религијско-философске системе бисмо могли назвати природном религијом, јер инспирација за њихов настанак није ништа друго до очигледна природа и свет око нас, који су мислећи људи посматрали са друге стране, идеја бесмртности која се поставља на конкретност јесте, како смо на почетку „јунговски“ рекли, архетип утиснут у свест човека тој идеји човек не може одолети – чему је сведок читава историја људског рода идеја бесмртности конкретног бића никада није нестајала из људске цивилизације тој идеји није одолео ни ричард докинс – његова симпатична метафорична прича о генима као „бесмртним смотуљцима“, утемељена је (верујем, несвесно, када је докинс у питању), управо поменутим древним архетипом порекло тог архетипа у човеку – ту базичну жељу да конкретно биће буде бесмртно, расветљава библијско откривење на својим првим страницама књиге постања човек је биће створено на слику бесмртности – на слику оног који јесте (изл 3, 14) – на слику бога (пост 1, 26–27) будући да је слика (икона) оног који јесте у човеку је положена жеља за тим јесте – за трајањем, за бесмртношћу јер, бог није небо и земљу, које је створио на почетку (пост 1, 1), створио по свом лику, па да истинито биће и бесмртност буду у безобличној земљи (пост 1, 2) – или, језиком савремене науке речено, у непроменљивој количини материје и енергије (што заправо и јесте библијска безоблична земља – безоблична материја и енергија, јеврејски: тоху ва-боху) иако то изгледа очигледно, те је на тој очигледности никла и једна велика и славна античка грчка онтологија и природне религије, какве су будизам, хиндуизам и њима сличне, архетип који је положен у човека тежио је и наставља да тежи да ту идеју бесмртности помери са опу дијалогу са ате измом докинс је добро прочитао у генима заиста пише – буди, јествуј! 26 2 / 2021 штег и безобличног на обликовано и конкретно тај архетип у човеку јесте управо његово саздање на слику онога који јесте човекова идеја бесмртности, па и идеја ричарда докинса о „бесмртним смотуљцима“ јесу ништа друго него, свесно или несвесно, сведочење истине библијског откривења – да човек јесте на слику оног који јесте та иконичност са оним који јесте, наводи и самог докинса, који је такође, као људско биће (иако атеиста), икона оног који јесте, да гене представи као „програм“ чији је задатак да се обезбеди бесмртност „бесмртни смотуљци“ – какав дивна синтагма! у њима је „смотана“ информација са самог почетка – да створимо човека по лику нашем – по лику оног који јесте – по лику бесмртности да, докинс је добро прочитао у генима заиста пише – буди, јествуј! фото: стефка борисова у сусрет часном посту: небеско благо праштална недеља (мт 6, 14–21) служење богу у нашем животу може бити изражено у речима трећег дела овог јеванђељског одељка не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где лопови поткопавају и краду него сабирајте себи блага на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лопови не поткопавају и не краду јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше ми служимо ономе чему приања наше срце а оно не треба да се приљубљује земаљским добрима, већ небеским небеска блага су она која са душом човека прелазе и у вечни живот — она која човек једном стекавши, никада не губи ова блага су својства саме душе, којима се она карактерише сходно томе, небеска блага су хришћанске врлине управо и њих треба стицати с обзиром на то, ево управо поуке цркве својим чедима, која стоје код врата великог поста пост је време покајања опростивши ближњима, тражите опроштај од бога у благодатној тајни покајања средство за покајање и исправљање себе може бити пост, уздржање, смиравање тела ради победе духа о посту као неопходном средству јасно говори христос, одвраћајући само од коришћења њиме за сујетне циљеве будан и торжествујући над телом дух подиже човека на горе, а у горњим тежњама је и циљ људског живота * * * животиње наједене и дебеле не могу трчати тако брзо, као витки јелен, тако и чревоугодник не може бити делатан и успешан у подвизима као уздржани (свети филарет московски) из вечног мисионарског календара, изд у с – петербургу 1913 г, а према понов изд евангельские беседы на каждый день года (по церковним зачалам) (москва: правило веры, 2003 г превео са руског небојша ћосовић поуке светих отаца април / март 2021 27 тема броја: свети василије острошки — сведок васкрсења свети василије острошки чудотворац, новија икона (фото: ђакон драган с танасијевић) 28 2 / 2021 тема броја: свети василије острошки — сведок васкрсења данашњи секуларизовани свијет изгубио је прави појам светости то искушење не заобилази ни хришћане те се све више заборавља да је крајњи циљ човјековог постојања управо – светост светост као благодатно обожење у заједништву са јединим светим зато ријеч о светости никада не застаријева, увијек је савремена и упућена сваком човјеку у свакој епохи светост је искључиво божији дар то је нестворена божанска енергија тројичног бога који је свет по природи, а која се дарује човјеку у заједничарењу са христом у заједници цркве као његовог тијела према томе, светост је по природи – својство божије, а по заједничарењу – својство светих божијих људи светитељи откривају и пројављују у времену оно што је вјечно својство божије, откривају љепоту лика божијег у човјеку као такви, они су најдрагоцјенији дар божији једном народу, а и цркви уопште оваплотивши у својој личности оно што је најврједније у народу из којег потичу, светитељи су уједно и потврда божијег благодатног старања о том народу гледано кроз историју, у најтежа времена бог је у народу подизао своје свједоке који су одржали брод цркве и хришћанског етоса у бурама житејског мора и историјских недаћа и они су остали трајни свјетионици и путеводитељи на уском путу спасења уче
... и молитвеном бригом нашег архипастира и духовног оца, eпископа иринеја, уз свесрдну подршку и несебичну помоћ уредништва и свих медијских делатника радиобеседе, надамо се да ће овај мали дар и допринос бити на духовну корист и радост, те да са слободом можемо завапити благодарствену песму пред господом, речима из химне светог амвросија: тебе бога хвалимо, тебе господа исповедамо, тебе превечнога оца сва земља велича теби сви ангели, теби небеса и све силе, теби херувими и серафими непрестаним гласовима кличу: свет, свет, свет је господ бог саваот, пуни су небо и земља величанства славе твоје! хришћански живот април / март 2021 13 велики раскол цркава истока и запада се збио на драматичном крају већ постојеће вековне диференцијације источне и западне цркве главни узроци раскола одређују се обично као теолошки (filioque), политички (оснивање папске државе и западног царства карла великог) и црквени (папско првенство) 1 од свих наведених узрока посебно се издваја папски примат папски примат је додатно наглашен псеудоисидоровом декреталијом и дошао је због захтева папе да целу цркву потчини римској јурисдикцији источна црква као главне разлоге раскола сматра: а) противзаконите захтеве о првенству римских папа, који су против духа једне свете саборне и апостолске цркве у светом писму овековеченог, а очуваног у седам светих васељенских сабора; б) увођење новотарија које су удаљиле римску цркву од православне саборне и апостолске цркве; в) укидање одлука светих сабора, који једини могу садржати истину цркве насупрот источној, западна црква сматра као главни разлог раскола непристајање источне цркве да призна папи првенство на начин како га она подразумева 2 теолошке разлике (filioque) употребљене су касније, 1 видети: јевсевије поповић, општа црквена историја, 2, нови сад 1992, стр 54 2 панагиотис д василиадис, исток и запад патријарховање св фотија цариградског, београд 2003, стр 20 после оштрог сукоба око престола између цариграда и рима, иако су од раније биле познате 3 већ постојеће разлике између истока и запада проширили су римски црквени обичаји као што су: обавезни целибат клира,4 вршење миропомазања само од стране епископа, другачије рачунање велике четрдесетнице, служење свете литургије на бесквасном хлебу занимљиво је да су се око овог последњег питања водиле најжешће препирке остављајући много компликованија догматска неслагања, патријарх михаило кируларије је главно тежиште ставио на ову опипљиву и лакше схватљиву литургијску разлику 5 велики раскол се догодио у време византијског цара константина ix мономаха (1042–1055), патријарха цариградског михаила кируларија (1043–1058) и папе римског лава ix (1049–1054) у то време цар константин ix мономах је имао боље односе са западом и папом од патријарха цариградског михаила кируларија зато је папа послао у цариград трочлану делегацију сачињену од хумберта, канцелара римске цркве фридри3 hubert jedin, velika povijest crkve, 3/1, zagreb 1971, str 194–213 4 у православној (источној) цркви за кандидате за свештенички чин постоји могућност да буду ожењени или целибатни парохијски свештеници 5 георгије острогорски, историја византије, београд 1998, стр 319 историја хришћанства постојеће разлике између истока и запада проширили су римски црквени обичаји као што су: обавезни целибат клира, вршење миропомазања само од стране епископа, скраћење велике четрдесетнице за једну недељу, служење свете литургије на бесквасном хлебу велики раскол мр раде с булајић 14 2 / 2021 ха лотариншког и надбискупа петра амалфијског стигавши у цариград, цар је примио посланство са свим почастима, али је посета патријарху била више него хладна латини су сматрали да им није исказана довољна почаст, а патријарх да није поздрављен у складу са протоколом 6 том приликом хумберт је понео са собом свој одговор архиепископу лаву охридском и никити ститатосу претходно је патријарх михаило кируларије ангажовао архиепископа лава охридског и монаха студијског манастира у цариграду, никиту ститатоса да богословски образложе новотарије које су се на западу појавиле услед великог незадовољства од стране представника римске цркве, бачена је анатема (проклетство) на цариградску цркву тако су се у суботу, 16 јула 1054 године, у цркви свете софије у цариграду појавили представници римске цркве пробили су се напред и приближили олтару говорећи против патријарха михаила кируларија затим су на часну трапезу ставили раније написа6 hubert jedin, velika povijest crkve, str 463 ну булу којом се баца анатема на патријарха и његове присталице при изласку из храма они су отресли прашину с ногу и изговорили речи: нека види бог и нека суди 7 ова була, која сведочи о крајњој острашћености представника римске цркве и која је пуна недоследности и противречности, ипак представља званични акт од прворазредног значаја на којем се заснива коначни раскол између источне и западне цркве ослањајући се на подршку свештенства и народа, патријарх михаило је у цариграду, 20 јула 1054 године, одржао сабор була папских легата којом се изриче анатема преведена је на грчки језик, на сабору је била осуђена, а пет дана после била је спаљена у цариграду 8 раскол из 1054 године никада није превазиђен, иако су више пута вођени озбиљни преговори о поновном уједињењу покушаји црквене уније на саборима у лиону 1274 и фиренци 1439 године нису заживели разлог томе можемо да тражимо у четвртом крсташком походу у коме су западни (римокатолички) ритери заузели цариград 1204 и основали латинско царство (1204–1261) током своје владавине латини су се крајње окрутно односили према православном становништву године 1965 године патријарх цариградски атинагора и папа павле vi поништили су међусобне анатеме из 1054 године литургијско јединство, међутим, није постигнуто због догматских разлика које и данас постоје 7 фјодор успенски, историја византијског царства период македонске династије 867–1057, београд 2000, стр 553 8 георгије острогорски, историја византије, стр 319 историја хришћанства устоличење патријарха михаила кируларија — илуминација из историје јована скилице, препис из 13 века skyllitzes matritensis biblioteca nacional de españa , fol 225r (извор: викимедија) април / март 2021 15 према казивањима која је пренео вл јован велимировић (1912–1989), синовац владике николаја велимировића, после боравака на светој гори епископ охридски николај долазио је назад у охрид са читавим свескама исписаним поукама, созерцањима, молитвама — духовном грађом коју је сакупљао међу светогорцима светогорске утицаје у стваралаштву еп николаја, попут утицаја учења старца силуана (1866–1938) запазили су и други истраживачи, те су указали на исте у молитвама на језеру које је вл николај објавио 1921 године но постоји још дела вл николаја за која су ранији истраживачи напоменули да су вероватно надахнута сусретима са светогорском духовношћу међу њима нарочито место заузима охридски пролог, дело које је врло утицајно и које је нарочито топло прихваћено међу верујућима већ скоро читав век на почетку 20 века хагиографских штива на српском језику није било много неколико кратких житија преведено је још у другој половини 19 века и штампано у оквиру издавачке делатности карловачке митрополије, а почетком 20 века још неколико у ослобођеној и уједињеној србији а потом краљевини схс издаваштво богомољачког покрета — народне хришћанске заједнице и сродних организација — доносило је од 1925 године српским читаоцима одабрана житија, најчешће у преводу са руског језика, у оквиру серије (под називом „библиотека народне хришћанске заједнице“, у којој је у међуратном периоду изашло укупно стотинак књига) и периодичног издања које је под насловом житија светих излазио у крагујевцу од 1925 године охридски пролог као дело епископа николаја збирка кратких пролошких житија за целу годину на савременом српском језику настала је трудом вл николаја, и под насловом охридски пролог штампана 1928 године за разлику од сличних ранијих збирки, познатих како у источној тако и западној хришћанској традицији (почев од најдревнијих мартирологија, затим доцнијих синаксара, минеја и патерикона, преко рада познатијих уређивача и издавача хагиографских материјала — поменимо допринос св симеона метафраста († око 990), пахомија србина († око 1484), макарија московског (око 1482– 1563), димитрија ростовског (1651–1709) итд, као и боландиста), дело еп николаја било је обогаћено његовим пригодним беседама, коментарима на светописамске и јеванђелске одељке, тумачењима, созерцањима, поукама и песмама — и у том смислу било слично ранијим за ромејски а потом хрисрпско духовно наслеђе збирка кратких пролошких житија за целу годину на савременом српском језику настала је трудом вл николаја, и под насловом охридски пролог штампана 1928 године ово дело еп николаја обогаћено је његовим пригодним беседама, коментарима на светописамске и јеванђелске одељке, тумачењима, созерцањима, поукама и песмама — и у том смислу слично ранијим пролозима, соборницима, торжественицима и чети-минејима, али опет ново и оригинално о једном веома читаном делу: охридски пролог владике николаја срећко петровић 16 2 / 2021 шћански словенски свет карактеристичним пролозима, соборницима, торжественицима и чети-минејима, али опет ново и оригинално вредност његовог дела моментално је препозната, те се исте године појавило и друго издање охридског пролога, а недуго потом и треће: пролог је у овим првим издањима штампан и као тротомна књига, али и као једна књига и као раздељен у две књиге о утицају и значају овог штива сведоче и прикази и препоруке које су се у наредним годинама појављивали у домаћој, нарочито црквеној штампи но углед пролога није био краткотрајан: охридски пролог владике николаја је радо читан деценијама после свог настанка упркос одређеном дистанцирању од лика и дела епископа николаја, охридски пролог је уважаван и поштован међу верујућима и током периода социјалистичке југославије у неким манастирима а касније и парохијским црквама уведен је обичај свакодневног читања пролога, било после вечерње службе било током сабрања за трпезом из историје издавања охридског пролога прво послератно издање охридског пролога — насловљено као житија светих (са оригиналним насловом на хрбату) штампао је свети архијерејски синод спц у београду 1961 године током следеће деценије појавило се и емигрантско издање — објављено у диселдорфу трудом тадашњег епископа западноевропског лаврентија 1976 године, као 7 том сабраних дела вл николаја према сећањима вл лаврентија, ово издање је на различите начине допремано у отаџбину, дистрибуирано у тајности и скривено од очију власти у југославији је пак следеће издање охридског пролога објављено у ваљеву, одн у манастиру ћелије 1984 године — а као аутор потписан је „монах тадија“ од 1991 године, у којој је штампано још једно издање пролога које је објавио свети архијерејски синод, појавио се већи број различитих изсрпско духовно наслеђе охридски пролог владике николаја је радо читан деценијама после свог настанка упркос одређеном дистанцирању од лика и дела епископа николаја, охридски пролог је уважаван и поштован међу верујућима и током периода социјалистичке југославије владика николај велимировић, фотографија из међуратног периода (извор: поукеорг) април / март 2021 17 дања овог дела еп николаја — штампали су их „глас цркве“ из шапца, „православац“ из шапца, православна црквена општина из линца, манастир ђурђеви ступови из раса, „духовни луг“ из крагујевца, епархија ваљевска и манастир лелић, манастир св николаја соко (неки од поменутих издавача по више пута), уз бројна додатна издања других домаћих издавача, нарочито оних комерцијалнијих права је штета што су многа од ових издања и после краја периода у ком власти нису одобравале публиковање дела еп николаја објављена илегално или полулегално, без каталогизације и евидентирања у народној библиотеци србије, те се о укупном броју издања и свеукупном тиражу одн укупном броју одштампаних примерака охридског пролога може само нагађати — а сва је прилика да је ово дело на српском језику штампано свакако у стотинама хиљада примерака ако не и више поред поменутих „стандардних“ издања (од којих су бројна заправо фототипски приређена ранија издања, понекада верна старијим верзијама или првом послератном синодском издању), године 1995 дип „филип вишњић“ објавило је аудио издање охридског пролога током прве две деценије 21 века појавило се и неколико верзија илустрованог охридског пролога, од којих су најраспрострањенија издања „гласа цркве“, „православца“ и „духовног луга“, а најновије је издање издавачке куће „пи-прес“ из пирота попис издања охридског пролога на српском 1928–1991 николај [велимировић], епископ охридски, охридски пролог: православна верска читанка (ниш: штампарија „св цар константин“, 1928); 1052 стр [у три књиге: књ 1, стр 1–328; књ 2, стр 329–684; књ 3, 685–1052 стр] николај [велимировић], епископ охридски, охридски пролог: православна верска читанка, 2 издање (ниш: штампарија „св цар константин“, 1928); 1052 + xvi стр (опремљено регистром) [исте године код истог издавача штампан и као двотомна публикација (књ 1, стр 1–500; књ 2, стр 501–1052 + xvi стр) [било је више поновљених тј прештампаних издања ове публикације до почетка 2 светског рата] [еп николај (велимировић)], житија светих (београд: свети архијерејски синод српске православне цркве, 1961); 1052 + xiii стр (наслов на хрпту: охридски пролог) епископ николај [велимировић], охридски пролог (= епископ николај, сабрана дела, књ 7) (диселдорф: српска православна епархија западноевропска, 1976); 1052 + xiii стр (фототипско издање — репродуксрпско духовно наслеђе прво издање охридског пролога из 1928 године 18 2 / 2021 ција издања светог архијерејског синода из 1961 г) [било је више прештампаних, поновљених и поправљених издања ове публикације у оквиру сабраних дела вл николаја; последње је објавио манастир св николаја соко, и оно је у импресуму датирано на 2016 годину] монах тадија [= еп николај велимировић], пролог (ваљево: манастир ћелије, 1984); 1052 + xiii стр епископ николај [велимировић], охридски пролог (шабац: глас цркве, 1991); 1052 + xiii стр (наслов на хрпту: пролог) епископ николај [велимировић], охридски пролог (београд: српска патријаршија, 1991); 1052 + xiii стр изабрана новија издања охридског пролога на српском епископ николај [велимировић], охридски пролог (београд: српска патријаршија, 19962 ; 19993 ); 1052 [+ xiv] стр владика николај [велимировић], охридски пролог, књ 1 (јануар–април); књ 2 (мај–август); књ 3 (септембар–децембар) [= (љубомир ранковић, радован биговић и митар миловановић, прир), владика николај, изабрана дела, књ 18; књ 19; књ 20] (ваљево: глас цркве, 1997); 352 + 375 + 384 стр владика николај велимировић, охридски пролог [звучни снимак] (београд: дип „филип вишњић“, 1999); 4 цд (3363 мин) (према штампаном издању из 1996 године, текст чита предраг михаиловић) владика николај [велимировић], охридски пролог (шабац: глас цркве, 2000); 961 + viii стр владика николај [велимировић], охридски пролог (линц: православна црквена општина, 2001); 960 стр свети николај [велимировић] српски, пролог [= сабрана дела, i; главни и одговорни уредник драган мићић] (линц: православна црквена општина линц, 2001); 868 + xii стр свети владика николај [велимировић], пролог (јануар–децембар; књ 1–12) (рас: манастир ђурђеви ступови — београд: завод за уџбенике и наставна средства, 2004); у 12 књига, приближно 12 х 250 стр владика николај [велимировић], охридски пролог (ваљево: епархија ваљевска — лелић: манастир лелић, 2007); 967 + viii стр владика николај [велимировић], охридски пролог (лелић: манастир лелић — шабац: глас цркве, 2009); 1100 стр [прештампавано и касније код других издавача, нпр манастир св николаја соко, 2016] свети владика николај охридски и жички, охридски пролог [илустровани]; приредио и уредио горан вељковић (крагујевац: духовни луг, 2013); 1124 + xvi стр (илустровано издање) (2 допуњено, измењено и поправљено издање 2017; 3 издање 2019) охридски пролог светог владике николаја: илустрована житија светих са поукама и песмама за сваки дан у години (пирот: pi-press, 2016); 749 стр + 1 електронски оптички диск (cd rom) српско духовно наслеђе свети владика николај велимировић, фотографија настала највероватније после 2 светског рата (извор: поукеорг) април / март 2021 19 људи су одувек били заинтересовани за свет животиња живећи у природи више него данас, тај свет их је окруживао и они су га посматрали тако су настала старовремена знања о птицама која су прикупљана у списима званим бестијаријуми у доба када је писан природослов (фисиолог), првобитна збирка, све приче о животињама које су кружиле усменим путем, биле су бележене без било какве провере онако, као што је херодот једном изјавио: „ја сам једноставно писао о ономе што сам чуо или читао“ у самом тексту светог писма старог завета пеликану се не приписује нека посебна особина која га одликује и самим тим, издваја међу другим птицама (ис 34, 11; соф 2, 14) међутим, постоји један наратив који надјачава све и има своју резонанцу забележен је у фисиологу, који је углавном био познат раним хришћанима, а потом је заживео у средњовековним бестијаријумима, представљајући главну иконографску представу пеликана, са својом хришћанском симболиком и значењем које одашиље (сл 1) оно што је допринело посебном доживљају пеликана јесте да живећи на обалама нила (док се једна врста хранила рибом, друга, која је живела на острвима прождирала је гуштере и крокодиле животиње са лошим предзнаком), буде одређен као уништитељ зла пеликан у природи пеликан је величанствена велика птица, мирног и радозналог понашања воли да жицрквена уметност изузетна симболика пеликана нашла је своје место код раних хришћанских теолога, настављајући да живи у световној књижевности средњовековни симбол божанске милости, спремности на жртву и спасења, резонантан је и у рано модерно доба библијски бестијаријум: пеликан сл 1 пеликан у побожности, детаљ, горња маргина, рукопис, пирпонт морган библиотека, ms m 1031, fol 076r 1445–60 (извор: corsairmorganlibraryorg) ма милена стефановић 20 2 / 2021 ви на усамљеним местима, попут стеновитих острва усред океана (уп пс 102, 6; пустиња као метафора, прогоњеног и тужног давида; у познавању значења речи и покајања које у себи скрива псалтир) распон од главе до репа може да одговара висини једног високог човека као водена птица, која живи на обалама мора, река и језера, одличан је пливач и ловац на рибу карактеристичан је његов дугачак кљун који постаје упадљив када у његов доњи део који изгледа као кеса стане више од једне уловљене рибе у потрази за храном зарања у воду, често у јатима, добро организованим, што је представљало повод за једну од прича, да том приликом ослепи само две од осам врста роне, а нама најпознатији, велики бели пеликан лови уз помоћ аеродинамичних способности, хватајући плен отвореним кљуном на површини воде и то више пута заредом потом одлази на усамљено место или, уколико их има, до својих птића да би извукао уловљену рибу из свог кљуна и нахранио их, он притиска своје груди и то би могао бити мотив за настанак митског наратива забележеног у фисиологу у свету птица не спада у дуговечне, и у дивљини живи од 15–25 година спава на дрвећу, а када женка снесе јаја, родитељи наизменично леже на њима убројан је у нечисте животиње и није за јело (лев 11, 18; пнз 14, 17) пеликан (грч πελεκάν; лат pelicanus) се у српском преводу старог завета помиње пет пута, и даничић га преводи као гем за њега постоји мноштво синонима: куф, бучац, гушавац, нејасит, несит (који се не може заситити), јер у кљуну сабира мноштво плена што наводи на помисао да никада није сит у француско-грчком филму „пеликан“ доживљеном као хришћанском (из 2011 године) заплет се гради око њега као птића дечак га налази у потпалубљу, у замену за његов живот, скида свој златни крст са врата и даје га капетану брода и одводи га са собом живећи заједно између њих се успоставља топло пријатељство, што је необично, иако је пеликан друштвена и дружељубива птица чак постаје тачка ослонца између сина и оца и њиховог односа који се поново успоставља познавање симболизма и тумачења ове птице (лат pelecanus onocrotalus, ружичасти, бели пеликан) доприноси доживљају филма на сасвим другачији начин евхаристијски симбол на гласу је да међу живим бићима важи за најпожртвованијег родитеља према потомству фисиолог каже да преко сваке мере воли своје младе према том спису, доноси их четворо на свет, а када они порасту, младалачки, ударају родитеље у лице, а родитељи пеликани узвраћају ударце и убијају их, а потом из самилости, тугују над њима три дана плачу, јадикујући и трећег дана мајка пецрквена уметност сл 2 пеликан, нортумберланд бестијаријум 1250–60 године, ms 100, fol 41 пол гети музеј (извор: blogsgettyedu) април / март 2021 21 ликан удара себе у груди и просипа своју крв преко мртвих птића и тако их буди из мртвих овим чином исказала је љубав, пробијајући своје груди да би нахранила младунце својом крвљу у неким интерпретацијама помиње се отац пеликан у зависности од тоналитета и варијације приче (сл 2) није ли господ рекао: „чујте, небеса и слушај, земљо; јер господ говори: синове одгојих и подигох, а они се одвргоше мене“ (ис 1, 2; уп ис 3, 5) творац свих живих бића нас је донео на свет, учинио јакима, а ми га „ударамо“ тако што радије служимо твари, него творцу (рим 1, 25) св епифаније кипарски каже да се ми, у тежњи да следујемо васкрслом христу, понашамо на овај начин међутим, он, уместо да нам узврати, смирено се пење на крст, на коме му је копљем пробијено тело, из кога су одмах потекли крв и вода (као својеврсна изворишта две темељне свете тајне цркве: евхаристије и крштења) за спасење и живот вечни (јн 19, 34; 6, 54–55) на основу овог наратива, пеликан је постао симбол христове крсне жртве коју је из љубави принео за живот света (сл 2, 3) то је слика евхаристије наглашена на студеничком распећу, на коме је и детаљ проливене крви која пада на адамову лобању, знак спирања прародитељског греха како се истиче на проскомидији: „искупио си нас пречистом крвљу својом од клетве законске на крсту прикован и копљем прободен излио си бесмртност људима, спаситељу наш“ ово схватање поткрепљено је стиховима из псалама (102, 6), јер нам се господ открива у псалмима: „постадох као гем у пустињи“, каже пророк давид, као морска птица на сувом, без воде, у пустињи као пустој, празној земљи (уп ис 34, 11; соф 2, 13–14) мада, библијске пустиње не морају да буду обавезно простори, нити времена оне могу бити подједнако и душевна стања као што су сабраност, повлачење у самоћу, спремност за сусрет са богом и слушање његове речи у некој мистичкој пустињи, пустињи у којој се христос суочавао са искушењима (мт 4, 1; лк 22, 39, 41) наслонимо се на христа изузетна симболика пеликана нашла је своје место код раних хришћанских теолога (св епифанија кипарског за кога се претпоставља да је састављач грчког фисиолога, св василија великог, св петра александријског), настављајући да живи у световној књижевности средњовековни симбол божанске милости, спремности на жртву и спасења, резонантан је и у рано модерно доба у xiv веку у певањима помиње га данте алигијери, док се метафора „пеликанове кћери“ (those pelican daughters) сл 3 распеће христово, живопис, 1208–9 године, студеница (извор: galerijametropolitanacrs) црквена уметност 22 2 / 2021 којом је описано незахвално потомство, појављује у раном xvii веку у „краљу лиру“ вилијама шекспира пеликан има своје место и у „ричарду ii“, док лаерт у „хамлету“ дочекује госта добродошлицом као „пеликан који оживљава“ у елизабетанско доба жива симболика пеликана јасно се учитава на портрету краљице елизабете i, „пеликан“ николаса хилијарда око 1573 године, на коме носи привезак у облику ове птице на својим грудима данте у „божанственој комедији“ (рај xxv, 114) помиње христа као „нашег пеликана“, због мита раширеног у средњем веку да пеликан своје младе храни срцем овог на својим носио је груд’ма пре наш пеликан, и њега одреди с крста да служба припадне му судња’ (преоркестрација коља мићевић) апостоли су били позвани на мистични обед, трпезу љубави у горњу собу куће св јована богослова приликом вечере „један од ученика кога исус љубљаше бјеше наслоњен на наручје исусово“ (јн 13, 23), што је представљало посебну част (сл 4) у грудима смештена су племенита осећања људи, срце и данас би требало да се наслонимо на христа јер не можемо ништа без његове помоћи и безграничне љубави на послетку, не пева ли дивно св јефрем сирин у божићној химни (iii) он, док је наслоњен на мајчино наручје, на његовим грудима наслоњена су сва бића сл 4 пеликан храни младе својим срцем, мозаик, катедрала у ахену, 786 (извор: commonswikimediaorg) сл 5 тајна вечера, живопис, манастир хиландар (извор: hilandarinfo) црквена уметност април / март 2021 23 две основне идеје у докинсоновој причи о алтруизму су бесмртност и себичност прва, бесмртност, је темељна идеја докинс гене назива „бесмртним смотуљцима“ и читава прича у објашњењу алтруизма стоји на тој темељној идеји бесмртности – гени „желе“ да се умноже и да тако преживе наравно, идеја бесмртности је ту попут аксиома – докинс нити објашњава, нити би биолошким, па чак ни његовим симпатичним метафоричним наративом, могао да објасни одакле таква темељна идеја, идеја бесмртности а питање би се итекако могло поставити не само једно, већ више њих: зашто гени желе да опстану? зашто програмирају јединке да им тај опстанак, кроз размножавање омогуће? космос би могао постојати и без живота и сви они елементи из којих се и сами гени састоје, могли би постојати и без живота и без гена због чега живот? количина материје и енергије је свеједно непроменљива зар самом том чињеницом (законом о одржању материје и енергије) све већ не опстаје? одакле та идеја да је живот и то бесконачни живот тако важан, да на темељу те идеје креће читава прича о човеку и живом свету чак и од стране једног еволуционог биолога, уз то натуралисте и атеисте? не знам како би професор докинс одговорио на ова питања велика би ми жеља била (велика и, нажалост, за сада у практичном смислу неостварива), да се са њим сретнем и да му поставим макар једно питање управо ово – зашто у својој занимљивој причи, у којој маестрално популаризује науку, постулира идеју бесмртности? јер управо тај постулат диктира читаву логику његове даље теорије о алтруизму и „себичном гену“ ако би се извукла та база – жеља „бесмртних смотуљака“ (гена) да опстану кроз време, читава докинсонова теорија, која је иначе веома лепршава и са пуно детаља, распала би се у парампарчад идеја бесмртности је темељна спона, арматура која читаву докинсонову теорију односа међу живим светом држи као смислену грађевину мени лично, као хришћанину и теологу, његов постулат бесмртности говори много да се јунговски изразим, идеја бесмртности је архетип усађен у саму природу човека иако је атеиста и натуралиста, докинс не може да се отме овом архетипу, из простог разлога – јер је човек ако би остао доследан свом натурализму, докинс не би могао да оправда своју темељну идеју бесмртности у природи је бесмислено да ишта тежи бесмртности, укључујући и докинсонове „бесмртне смотуљке“, јер са становишта саме природе – смрт и не постоји да би се та истина природе видела, потребно је пажњу усмерити не на феномене, какви су гени или јединке живих бића које они „програмирају“, већ на оно што увек и непроменљиво јесте а шта је то што непроменљиво јесте и у чему се огледа та непроменљивост? савремена наука каже – количина материје и енергије су непроменљиви дакле, оно што заиста јесте су материја и енергија њихова постојаност и непроменљивост су у њиховој количини – нити настаје у дијалогу са атеизмом човекова идеја бесмртности, па и идеја ричарда докинса о „бесмртним смотуљцима“ јесу ништа друго него, свесно или несвесно, сведочење истине библијског откривења – да човек јесте на слику оног који јесте идеја бесмртности др александар милојков 24 2 / 2021 нова материја, нити нова енергија, нити пак постојећа материја и енергија ишчезавају а шта ишчезава и одакле нама људима уопште идеја да постоји смрт? ишчезавају управо феномени, пролазне појаве – укључујући и докинсонове „бесмртне смотуљке“, у којима се пројављују непролазне материја и енергија заправо, то ишчезавање феномена и није никакво стварно ишчезавање, век кружење оног што је количински непроменљиво – материје и енергије ово што данас говори савремена наука – кроз закон о одржању материје и енергије, представља одјек древног људског увида, старог колико и сам човек космогонијски митови, античка онтологија, поготово она пресократовска, говоре исто што и савремена наука – хаос, једно, вода, ваздух, ватра, апеирон само су другачија имена за оно што увек јесте – за оно што данас називамо материјом и енергијом отуда делује заиста зачуђујуће да један натуралиста, какав је професор докинс, бесмртност постулира тамо где јој по самој натури, или по самој природи ствари није место – у пролазне форме материје и енергије дефинитивно је изневерио своје натуралистичке оце, древне пресократовце свакако, ја ћу се сложити са професором докинсом у једном: не мирим се ни ја, као ни он, да бесмртност постављам тамо где јој је по природи ствари место – у непроменљиву количину материје и енергије ја ћу чак отићи и корак даље од докинса, постулираћу бесмртност не у гене, већ у саме живе и непоновљиве јединке – у личности али, за мене ово није ништа чудно, јер ја, за разлику од докинса, нисам натуралиста сматрам да је и његов (гени) и мој постулат бесмртности (личности) нешто потпуно неприродно обојица смо се, ја за корак даље, одмакли од поменутог природног места бесмртности – од чињенице да једино опстаје непромењена количина материје и енергије и докинсонови „себични гени“, ма колико успевали да се репликују кроз историју, као и моје личности – умиру, мењају се, нестају додуше, моје личности су још краћег века него докинсонови „себични гени“ његови „бесмртни смотуљци“, иако нису заиста бесмртни, јесу далеко ближи бесмртности од мојих личности ипак, има нечег заједничког у наша два постулата бесмртности – оба бесмртност постулирају на конкретност докинс на конкретан ген, ја на личност, која је по дефиницији конкретна и непоновљива гени јесу поновљиви, али нису конкретни у својој појединачности иако се за ген може рећи да је конкретан, јер се разликује од других гена, ген који је у конкретној јединки не опстаје као такав – опстаје само његова копија, која се налази у потомку јединке коју је „програмирао“ дакле, „бесмртност гена“ није бесмртност конкретне појединачности (гени који су у мом у дијалогу са ате измом фото: стефка борисова април / март 2021 25 телу, свакако ће умрети са мном), већ бесмртност као опстајање копија одређеног гена (у мојим потомцима преживеће не моји гени, већ копије мојих гена) ако бисмо ово превели на поље бесмртне личности, то би било нешто слично клонирању хипотетички, да ли би појединац преживео и након смрти (попут гена, о којем говори докинс), ако би се направио његов клон (копија) и неком техником у мозак тог клона убацила меморија читавог животног искуства покојника? да ли би тај клонирани појединац, на пример да је то мој клон, имао свест да он јесте ја – александар, са свим оним односима који ме чине александром, ако би му био преписан „софтвер“ из мог мозга? питање делује као тема за роман научне фантастике, заиста ко је гледао играни филм аватар, могао је видети управо овакву идеју бесмртности наравно, то јесте научна фантастика али, на тој „фантастици“ су ницале читаве религије и философски системи зар индијска реинкарнација није прича о бесмртности слична овој? платонова философија о метемпсихози (сеоби душа), такође? изгледа да је ова „фантастика“ поново онај архетип усађен у човекову природу докинсонова прича о генима, као „бесмртним смотуљцима“, следи готово идентичну логику као поменути религијскофилософски системи и ова моја илустрација на тему играног филма аватар с тим што смо докинс и ја отишли корак даље од поменутих религијско-философских система ти системи се углавном задржавају на бесмртности која је везана за општост, не за конкретност сеоба душа или реинкарнација је сеоба једне опште душе у различита тела на крају је циљ – нирвана, нестанак сваке појединачности и постојање једног океана општости улазак конкретног човека (душе, атмана) у нирвану, сликовито, био би као улазак капи воде у океан – кап се стапа са океаном и нестаје као појединачна ове религијско-философске системе бисмо могли назвати природном религијом, јер инспирација за њихов настанак није ништа друго до очигледна природа и свет око нас, који су мислећи људи посматрали са друге стране, идеја бесмртности која се поставља на конкретност јесте, како смо на почетку „јунговски“ рекли, архетип утиснут у свест човека тој идеји човек не може одолети – чему је сведок читава историја људског рода идеја бесмртности конкретног бића никада није нестајала из људске цивилизације тој идеји није одолео ни ричард докинс – његова симпатична метафорична прича о генима као „бесмртним смотуљцима“, утемељена је (верујем, несвесно, када је докинс у питању), управо поменутим древним архетипом порекло тог архетипа у човеку – ту базичну жељу да конкретно биће буде бесмртно, расветљава библијско откривење на својим првим страницама књиге постања човек је биће створено на слику бесмртности – на слику оног који јесте (изл 3, 14) – на слику бога (пост 1, 26–27) будући да је слика (икона) оног који јесте у човеку је положена жеља за тим јесте – за трајањем, за бесмртношћу јер, бог није небо и земљу, које је створио на почетку (пост 1, 1), створио по свом лику, па да истинито биће и бесмртност буду у безобличној земљи (пост 1, 2) – или, језиком савремене науке речено, у непроменљивој количини материје и енергије (што заправо и јесте библијска безоблична земља – безоблична материја и енергија, јеврејски: тоху ва-боху) иако то изгледа очигледно, те је на тој очигледности никла и једна велика и славна античка грчка онтологија и природне религије, какве су будизам, хиндуизам и њима сличне, архетип који је положен у човека тежио је и наставља да тежи да ту идеју бесмртности помери са опу дијалогу са ате измом докинс је добро прочитао у генима заиста пише – буди, јествуј! 26 2 / 2021 штег и безобличног на обликовано и конкретно тај архетип у човеку јесте управо његово саздање на слику онога који јесте човекова идеја бесмртности, па и идеја ричарда докинса о „бесмртним смотуљцима“ јесу ништа друго него, свесно или несвесно, сведочење истине библијског откривења – да човек јесте на слику оног који јесте та иконичност са оним који јесте, наводи и самог докинса, који је такође, као људско биће (иако атеиста), икона оног који јесте, да гене представи као „програм“ чији је задатак да се обезбеди бесмртност „бесмртни смотуљци“ – какав дивна синтагма! у њима је „смотана“ информација са самог почетка – да створимо човека по лику нашем – по лику оног који јесте – по лику бесмртности да, докинс је добро прочитао у генима заиста пише – буди, јествуј! фото: стефка борисова у сусрет часном посту: небеско благо праштална недеља (мт 6, 14–21) служење богу у нашем животу може бити изражено у речима трећег дела овог јеванђељског одељка не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где лопови поткопавају и краду него сабирајте себи блага на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лопови не поткопавају и не краду јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше ми служимо ономе чему приања наше срце а оно не треба да се приљубљује земаљским добрима, већ небеским небеска блага су она која са душом човека прелазе и у вечни живот — она која човек једном стекавши, никада не губи ова блага су својства саме душе, којима се она карактерише сходно томе, небеска блага су хришћанске врлине управо и њих треба стицати с обзиром на то, ево управо поуке цркве својим чедима, која стоје код врата великог поста пост је време покајања опростивши ближњима, тражите опроштај од бога у благодатној тајни покајања средство за покајање и исправљање себе може бити пост, уздржање, смиравање тела ради победе духа о посту као неопходном средству јасно говори христос, одвраћајући само од коришћења њиме за сујетне циљеве будан и торжествујући над телом дух подиже човека на горе, а у горњим тежњама је и циљ људског живота * * * животиње наједене и дебеле не могу трчати тако брзо, као витки јелен, тако и чревоугодник не може бити делатан и успешан у подвизима као уздржани (свети филарет московски) из вечног мисионарског календара, изд у с – петербургу 1913 г, а према понов изд евангельские беседы на каждый день года (по церковним зачалам) (москва: правило веры, 2003 г превео са руског небојша ћосовић поуке светих отаца април / март 2021 27 тема броја: свети василије острошки — сведок васкрсења свети василије острошки чудотворац, новија икона (фото: ђакон драган с танасијевић) 28 2 / 2021 тема броја: свети василије острошки — сведок васкрсења данашњи секуларизовани свијет изгубио је прави појам светости то искушење не заобилази ни хришћане те се све више заборавља да је крајњи циљ човјековог постојања управо – светост светост као благодатно обожење у заједништву са јединим светим зато ријеч о светости никада не застаријева, увијек је савремена и упућена сваком човјеку у свакој епохи светост је искључиво божији дар то је нестворена божанска енергија тројичног бога који је свет по природи, а која се дарује човјеку у заједничарењу са христом у заједници цркве као његовог тијела према томе, светост је по природи – својство божије, а по заједничарењу – својство светих божијих људи светитељи откривају и пројављују у времену оно што је вјечно својство божије, откривају љепоту лика божијег у човјеку као такви, они су најдрагоцјенији дар божији једном народу, а и цркви уопште оваплотивши у својој личности оно што је најврједније у народу из којег потичу, светитељи су уједно и потврда божијег благодатног старања о том народу гледано кроз историју, у најтежа времена бог је у народу подизао своје свједоке који су одржали брод цркве и хришћанског етоса у бурама житејског мора и историјских недаћа и они су остали трајни свјетионици и путеводитељи на уском путу спасења уче
Свеска: 378 | Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења
... Фотографија на насловној страни корице: Манастир Острог Фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Порфирије Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Гле, шта је добро, или шта је красно, него да браћа живе заједно? Јер тамо заповеди Господ благослов, и живот до века“ (Пс 132, 13) Фото: Епархија захумско-херцеговачка (eparhija-zahumskohercegovackacom) Фотографија на полеђини корице: Манастир Тврдош Фото: shutterstockcom ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 378, МАРТ / АРПИЛ 2021 Реч уредника Мисионар par excellence 3 Сећајте се својих старешина Ка незабораву 4 Сећајте се својих старешина Слобода израза и смелост у разбијању калупа Слово о Епископу Атанасију (1938–2021) 6 Материк Света мученица Агнија 10 Хришћански живот Свете тајне као благодатно дело љубави Божије 12 Историја хришћанства Велики раскол 14 Историја хришћанства О једном веома читаном делу Охридски пролог Владике Николаја 16 Црквена уметност Библијски бестијаријум: пеликан 20 У дијалогу са атеизмом Идеја бесмртности 24 ТЕМА БРОЈА Свети Василије Острошки — похвала рода нашега 29 Васкрсење — начин живота Светог Василија Острошког 32 Замишљени над житијем Светог Василија Острошког 36 Сила Божија 38 Сведок васкрсења 41 Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег! 43 Свети Василије Острошки — васељенски мисионар 44 Скромно, синко скромно 48 Пренос моштију Светог Василија Острошког 51 Света Земља Манастир Светог Онуфрија Великог, Акелдама 54 Света Гора Скит Светог Димитрија 56 Хришћанство и медицина Здравље душе као предуслов за здравље тела 58 Савремени изазови О квазихришћанским порукама које примамо преко вајбера 62 Мисионарски излог Збирка поезије Игора Григорјева на српском језику Отаџбина срце милује 64 стране април / март 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети Василије Острошки — сведок васкрсења мисионарспцсрб misionarspcrs МАРТ / АРПИЛ 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Информативна служба: Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Expobank Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: lntermediary Deutsche Bank GmbH, Frankfurt/M (BIC DEUTDEFF) Account with inst: 935-9522-10 Marfin bank AD, Beograd (BIC LIKIRSBG) Beneficiary: RS35145007080000135615 Informativno Izdavacкa Ustanova Srpske Pravoslavne Crkve, Kralja Petra 5, Beograd Charges: For the account of ordering customer Својевремено је западнохришћански апологет Норман Гајслер објавио књигу под провокативним насловом, који је гласио: Немам довољно вере да бих био атеиста Тиме је желео да укаже на чињеницу да атеизам такође почива на вери (иако већина атеистичких писац
... Фотографија на насловној страни корице: Манастир Острог Фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Порфирије Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Гле, шта је добро, или шта је красно, него да браћа живе заједно? Јер тамо заповеди Господ благослов, и живот до века“ (Пс 132, 13) Фото: Епархија захумско-херцеговачка (eparhija-zahumskohercegovackacom) Фотографија на полеђини корице: Манастир Тврдош Фото: shutterstockcom ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 378, МАРТ / АРПИЛ 2021 Реч уредника Мисионар par excellence 3 Сећајте се својих старешина Ка незабораву 4 Сећајте се својих старешина Слобода израза и смелост у разбијању калупа Слово о Епископу Атанасију (1938–2021) 6 Материк Света мученица Агнија 10 Хришћански живот Свете тајне као благодатно дело љубави Божије 12 Историја хришћанства Велики раскол 14 Историја хришћанства О једном веома читаном делу Охридски пролог Владике Николаја 16 Црквена уметност Библијски бестијаријум: пеликан 20 У дијалогу са атеизмом Идеја бесмртности 24 ТЕМА БРОЈА Свети Василије Острошки — похвала рода нашега 29 Васкрсење — начин живота Светог Василија Острошког 32 Замишљени над житијем Светог Василија Острошког 36 Сила Божија 38 Сведок васкрсења 41 Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег! 43 Свети Василије Острошки — васељенски мисионар 44 Скромно, синко скромно 48 Пренос моштију Светог Василија Острошког 51 Света Земља Манастир Светог Онуфрија Великог, Акелдама 54 Света Гора Скит Светог Димитрија 56 Хришћанство и медицина Здравље душе као предуслов за здравље тела 58 Савремени изазови О квазихришћанским порукама које примамо преко вајбера 62 Мисионарски излог Збирка поезије Игора Григорјева на српском језику Отаџбина срце милује 64 стране април / март 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети Василије Острошки — сведок васкрсења мисионарспцсрб misionarspcrs МАРТ / АРПИЛ 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Информативна служба: Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Expobank Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: lntermediary Deutsche Bank GmbH, Frankfurt/M (BIC DEUTDEFF) Account with inst: 935-9522-10 Marfin bank AD, Beograd (BIC LIKIRSBG) Beneficiary: RS35145007080000135615 Informativno Izdavacкa Ustanova Srpske Pravoslavne Crkve, Kralja Petra 5, Beograd Charges: For the account of ordering customer Својевремено је западнохришћански апологет Норман Гајслер објавио књигу под провокативним насловом, који је гласио: Немам довољно вере да бих био атеиста Тиме је желео да укаже на чињеницу да атеизам такође почива на вери (иако већина атеистичких писац
Одреднице:
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com