-АМБЛЕМ-

Свеска: 309 | Правда и право
... ње буде одређене емоције, носе дубља значења то су сва она мјеста на којима се сјећање кри- сталише и отјеловљује, као што су: • мјеста попут архива, музеја, цркава, палата, гро- баља и меморијала, • појмови и обичаји попут прослава, покољења, гесла и свих ритуала, • објекти као што су насљедство, комеморативни споменици, уџбеници, амблеми, симболи оваква мјеста особеност су и специфичност одре- ђених култура, заједница свака култура, цивилиза- ција народ, носи неке себи својствене начине чувања сјећања и његовог изражавања у материјалном обли- ку кроз споменике, музеје, књижевност, друге видове умјетности, а данашња цивилизација и кроз низ савремених медија – филм, фотографију, видеоанима- ције, интерактивне мапе све су то мјеста сјећања пјер нори сматра да су мјеста сјећања вјештачка и свјесно конструисана помажу нам да призовемо про- шлост, која је неопходна да би живот у свременом свијету добио смисао4 њихова сврха је да зауставе процес заборављања и шире жељу да се сјећа када је ријеч о мјестима у географском и архитек- 3 pierre nora: a lieu de memoire, 1996 4 cornelius j holtorf,: monumental past: the life-histories of megalit- hic monuments in mecklenburg-vorpommern (germany), (https://tspace libraryutorontoca/citd/holtorf)/ визуализација / оваплоћење/ сјећања тонском смислу, треба правити разлику између оних мјеста сјећања чије су координате једнаке координа- тама догађаја, мјеста, људи на које отјеловљују сјећа- ње, и оних других мјеста – „измјештених“ људи – иако мијењају мјеста пребивалишта – са собом носе сјећања као дио идентитета, а тим својим сеобама носе и потребу за изражавањем тог сјећања поставља се питање како оваплотити сјећање у простору, и то на два нивоа – личном и заједничком чувари сјећања сајмон бронер говори: „одрастао сам са холокау- стом, као дијете у породици пољских јевреја, који су преживјели гето и концентрационе логоре слушао сам о посебним значењима проистеклим из мјеста нашег поријекла - аушвица ту су биле приче, али није било ствари то је било само знање лишено гробова и биљега, док великим напорима у посљедње двије деце- није није креиран пејзаж споменика наглашавајући говор значења у дизајну то је био идентитет разапет између неколико завичаја: пољска, израел, сједињене државе, са главним питањем мјеста меморијализаци- је, и истинског надахнућа - гдје је пригодан и за кога ако је удаљеност проузроковала развлачење поста- вљања договореног клективног значења, она је такође ојачала идентитет дозвољавајући мистификације стварности"5 5 simon j bronner: inventing and invoking tradition in holocaust memorials, wwwtempleedu посматрајући све те меморијале и музеје – чуваре сјећања, који у многим случајевима не бивају тери- торијално везани за сама мјеста логора и страдања јер људи сјећања носе са собом на друга мјеста, у друге земље, гдје страдања није ни било, видимо потребу људи за изражавањем сјећања и сопственог идентитета сáмо по себи, неко мјесто, неки објекат не носи сјећање, не чува га, као што дух мејста не постоји сâм по себи – без људи који тај простор користе и који су ти који му дају одређена значења и смисао како је могуће отјеловити сјећање далеко од мјеста за које је оно директно везано, исто тако је могуће да неко мјесто свјесно или небригом и нема- ром буде заборављено аутентична мјеста имају ту предност што имају ту могућност да свједоче на лицу мјеста, у директној вези са мјестом и окруже- њем са оригиналним експонатима тиме смањујући степен апстракције то посјетиоцу омогућава боље и лакше разумијевање и памћење сјећање и памћење сваке заједнице увијек почињу од ње сáме, а тек онда се везују за друге неко мјесто сјећања најприје добија смисао у сопственој заједни- ци, па тек онда може попримити шири значај сјећа- ње на јасеновац (и његова материјализација на нивоу организованих друштвених и државних структура) било је запостевљено пуна два десетљећа у европи, америци и израелу данас постоји на хиљаде музеја и меморијала посвећених сјећању на холокауст при томе се сваке године планирају и подижу десетине нових6 бивају подигнути од стране појединаца, локалних и вјерских заједница, институ- ција, држава та мјеста сваке године посјети бар оно- лико људи колико је страдалих на том мјесту посјета музејума и споменицима страдалим – поред човјекове потребе за знањем – носи потребу за одавањем поча- сти страдалима кроз ту посјету са друге стране, број посјетилаца расте са порастом човјекове свијести и знања о догађајима доња градина доњу градину, све укупно са главним годишњим поменом, на ком се окупи и неколико хиљада људи, посјети свега 10–15000 људи преко граничног прела- за у непосредној близини годишње прође неколико десетина пута више, а знатан број људи прође и жеље- зничком пругом која тангира јасеновац већина возо- ва и не стаје на станици јасеновац шта помисли страни путник када прође поред каменог цвијета на осами? да ли помисли и да ли уопште зна да су скоро три четврт вијека прије њега том пругом депортовани вагони и вагони људи на пут без повратка? вјероват- но и не може да зна сјећање, тј позив на сјећање треба да изађе из оквира музеја, меморијала, књига тај позив би тре- бало да буде упућен сваком путнику који прелази уну 6 james e young: the texture of memory, yale university press и саву у доњој градини / јасеновцу, односно сваком оном путнику који прође кроз станицу јасеновац – кроз умјетничку интервенцију у јавном простору и јасну информацију на мјесту пролаза, на мјесту деша- вања за разлику од public art-а, циљ споменика у јавном простору није да привуче пажњу на сáмог себе – ликовност, материјализацију, неко дјело прије, већ да јасно позове на прошлост треба да посматрача позо- ве на оно што стоји иза самог споменика овакви мали позиви би требало да се десе не само на мјестима у близини неких великих меморијала, већ и на најо- бичнијим мјестима градског живота историјске би трагове требало налазити у свако- дневном животу – проткане, а не изоловане одго- вор на питање како град чува сјећање на своје „бив- ше“ грађане покушао је дати гинтер демнигс кроз пројекат „камени спотицања“ (stumbling stones) изра- дивши 6000 бронзаних коцки 10x10x10 цм са натпи- сом овдје је живио: име и презиме, година рођења – година депортације – смрт такве коцке је поста- вљао на мјестима посљедњих пребивалишта тих особа широм њемачке, аустрије, мађарске и холан- дије позивајући данашње грађане на размишљање и одговорност нашли су се и они који су му директно, на лицу мјеста, помогли да камен спотицања угради у мозаик сјећања града, што је корак даље јер и сва- ког појединца позива да директно и лично активно учествује у помену и отјеловљењу сјећања m 50 l5/2009 православни мисионар l 51 тонском смислу, треба правити разлику између оних мјеста сјећања чије су координате једнаке координа- тама догађаја, мјеста, људи на које отјеловљују сјећа- ње, и оних других мјеста – „измјештених“ људи – иако мијењају мјеста пребивалишта – са собом носе сјећања као дио идентитета, а тим својим сеобама носе и потребу за изражавањем тог сјећања поставља се питање како оваплотити сјећање у простору, и то на два нивоа – личном и заједничком чувари сјећања сајмон бронер говори: „одрастао сам са холокау- стом, као дијете у породици пољских јевреја, који су преживјели гето и концентрационе логоре слушао сам о посебним значењима проистеклим из мјеста нашег поријекла - аушвица ту су биле приче, али није било ствари то је било само знање лишено гробова и биљега, док великим напорима у посљедње двије деце- није није креиран пејзаж споменика наглашавајући говор значења у дизајну то је био идентитет разапет између неколико завичаја: пољска, израел, сједињене државе, са главним питањем мјеста меморијализаци- је, и истинског надахнућа - гдје је пригодан и за кога ако је удаљеност проузроковала развлачење поста- вљања договореног клективног значења, она је такође ојачала идентитет дозвољавајући мистификације стварности"5 5 simon j bronner: inventing and invoking tradition in holocaust memorials, wwwtempleedu посматрајући све те меморијале и музеје – чуваре сјећања, који у многим случајевима не бивају тери- торијално везани за сама мјеста логора и страдања јер људи сјећања носе са собом на друга мјеста, у друге земље, гдје страдања није ни било, видимо потребу људи за изражавањем сјећања и сопственог идентитета сáмо по себи, неко мјесто, неки објекат не носи сјећање, не чува га, као што дух мејста не постоји сâм по себи – без људи који тај простор користе и који су ти који му дају одређена значења и смисао како је могуће отјеловити сјећање далеко од мјеста за које је оно директно везано, исто тако је могуће да неко мјесто свјесно или небригом и нема- ром буде заборављено аутентична мјеста имају ту предност што имају ту могућност да свједоче на лицу мјеста, у директној вези са мјестом и окруже- њем са оригиналним експонатима тиме смањујући степен апстракције то посјетиоцу омогућава боље и лакше разумијевање и памћење сјећање и памћење сваке заједнице увијек почињу од ње сáме, а тек онда се везују за друге неко мјесто сјећања најприје добија смисао у сопственој заједни- ци, па тек онда може попримити шири значај сјећа- ње на јасеновац (и његова материјализација на нивоу организованих друштвених и државних структура) било је запостевљено пуна два десетљећа у европи, америци и израелу данас постоји на хиљаде музеја и меморијала посвећених сјећању на холокауст при томе се сваке године планирају и подижу десетине нових6 бивају подигнути од стране појединаца, локалних и вјерских заједница, институ- ција, држава та мјеста сваке године посјети бар оно- лико људи колико је страдалих на том мјесту посјета музејума и споменицима страдалим – поред човјекове потребе за знањем – носи потребу за одавањем поча- сти страдалима кроз ту посјету са друге стране, број посјетилаца расте са порастом човјекове свијести и знања о догађајима доња градина доњу градину, све укупно са главним годишњим поменом, на ком се окупи и неколико хиљада људи, посјети свега 10–15000 људи преко граничног прела- за у непосредној близини годишње прође неколико десетина пута више, а знатан број људи прође и жеље- зничком пругом која тангира јасеновац већина возо- ва и не стаје на станици јасеновац шта помисли страни путник када прође поред каменог цвијета на осами? да ли помисли и да ли уопште зна да су скоро три четврт вијека прије њега том пругом депортовани вагони и вагони људи на пут без повратка? вјероват- но и не може да зна сјећање, тј позив на сјећање треба да изађе из оквира музеја, меморијала, књига тај позив би тре- бало да буде упућен сваком путнику који прелази уну 6 james e young: the texture of memory, yale university press и саву у доњој градини / јасеновцу, односно сваком оном путнику који прође кроз станицу јасеновац – кроз умјетничку интервенцију у јавном простору и јасну информацију на мјесту пролаза, на мјесту деша- вања за разлику од public art-а, циљ споменика у јавном простору није да привуче пажњу на сáмог себе – ликовност, материјализацију, неко дјело прије, већ да јасно позове на прошлост треба да посматрача позо- ве на оно што стоји иза самог споменика овакви мали позиви би требало да се десе не само на мјестима у близини неких великих меморијала, већ и на најо- бичнијим мјестима градског живота историјске би трагове требало налазити у свако- дневном животу – проткане, а не изоловане одго- вор на питање како град чува сјећање на своје „бив- ше“ грађане покушао је дати гинтер демнигс кроз пројекат „камени спотицања“ (stumbling stones) изра- дивши 6000 бронзаних коцки 10x10x10 цм са натпи- сом овдје је живио: име и презиме, година рођења – година депортације – смрт такве коцке је поста- вљао на мјестима посљедњих пребивалишта тих особа широм њемачке, аустрије, мађарске и холан- дије позивајући данашње грађане на размишљање и одговорност нашли су се и они који су му директно, на лицу мјеста, помогли да камен спотицања угради у мозаик сјећања града, што је корак даље јер и сва- ког појединца позива да директно и лично активно учествује у помену и отјеловљењу сјећања m писма из земље живих 52 l5/2009 драга моја мама, много пута сам се питала зашто је потребно да прођем кроз неке лоше ствари и да тек онда схватим да сам погрешила како пролази период проведен у заједници, тако схватам да сте ми све више потребни, ви и ваша подршка да бих могла да издржим да ме не схватиш погрешно и овде имам пуно љубави и разумевања, и овде сам осетила неке ствари по први пут у животу и то је оно што ме охрабрује и одржава овде сам спознала пут истине, да живим са богом, захваљујући добрим људима који имају разумевања за мене, који ми дају подршку у сваком тренутку, који верују у моје боље сутра и који се боре за моја права у спољном свету неизмерно сам им захвална за руку спаса коју су ми пружили тек сада, након годину и више дана проведених у заједнице, ја сам схватала где је мој проблем и шта је то што ме спутава у животу сусрела сам се са тим проблемом и прихватила га да бих могла да радим на њему и да га решим не дам се, а и верујем, да ће ми бог дати снаге за све то, јер све што сам до сада у животу радила заиста нема заједница неизмерне љубави православни мисионар l 53 писма из земље живих нимало смисла, све је то пролазно, у таквим стварима губим душу и стварам пакао од живота не сматрам да сам ишта изгубила, јер ми је ова заједница пружила много више од онога што сам изгубила у бесмислу падам, кајем се и устајем бог ми даје искушења, а исто тако ми пружа и руку спаса најдража моја мамице, моја је потреба да те молим да ми опростиш што нисам била баш добра онако како си ти очекивала, и да те молим да сачекаш још мало па када дођем да разговарамо више ја сам сагледала проблем зашто сам се често расправљала са тобом молим те опрости ми, трудићу се да то исправим кроз разговор и суочавања са реалношћу и верујем да ћемо уз молитву све превазићи још желим да те замолим да идеш у цркву и да се молиш за мене, то ми је нешто најважније трудим се да не причам о томе колика је моја вера, сви долазе и све и пролази, а бог је са мном у сваком тренутку верујем јер ми је у животу само то и остало хвала на разумевању и на подршци коју имам од тебе чувај ми сина, јако ми недостаје и то ми је највећа тешкоћа жељна сам га много и пресрећна што га имам, што ми је тако паметан, а исто и превише тужна што нисам поред њега реци му да га волим нека вас бог чува воли вас ана земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју овогодишњег мисионара у рубрици писма из земље живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице драга васпитачице, много пута нисам имала решење и смисао у свом животу и први пут га налазим у заједници од 25 године имам једну годину квалитетног и исправног живота него, све то по страни немам довољно снаге и речи да свима вама, добрим људима, захвалим на стрпљењу и неизмерној љубави према мени желим да знате да имам воље да издржим колико год треба само да ми бог да снаге захваљујући вашем раду и борби за мене, сачували сте и живот мог детета не знам како да вам се за све то одужим верујем да ће ми бог помоћи у свему томе и да ће све доћи на своје место ово је нешто што сам хтела да вам кажем већ дуго, али нисам знала како молим вас да ми опростите грешке да бих могла да наставим даље са заједницом, а ја ћу се потрудити да ми даљи боравак овде буде на корист много сам вам захвална, ана пресвета богородице, спаси нас! заједница неизмерне љубави 54 l5/2009 борислав продановић живот у христу / представљамо вам предграђа но вог јерусалима исти­ни­та је реч: ако са њим умре­смо, са њим ће­мо и жи­ве­ти (2 тим, 2, 11) тужно је – а често тако бива – да је православље сведено на скуп обичајности и обреда најчешће без стварног личног унутрашњег уверења у извесност хришћанске истине по инерцији овог генералног става, човеков живот од рођења до смрти само опису- је кружницу која никад не додирује своје средиште, бога причасног у православној цркви а управо тај центар чини наш живот могућим: бог описује наш живот око себе и привлачи га себи да се не прекине и не распе колико, онда, жалости његову душу када себе посветимо само спо­ља­шњо­сти пра­во­сла­вља, свему што није он, док нам у цр­кви он да­ру­је свег се­бе зна- јући да нам ништа мање није довољно а управо је то да­ва­ње свег се­бе саблазнило и многе од његових ученика: „исус им рече: заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело сина човечијег и не пије- те крви његове, немате живота у себи који једе тело моје и пије крв моју има живот вечни, и ја ћу га вас- крснути у последњи дан јер је тело моје истинско јело и крв моја истинско пиће који једе моје тело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему“ (јн 6, 53–56) „од тада многи од ученика његових отидоше натраг, и више не иђаху с њим“ (јн 6, 66) да ли смо заиста богу пришли до такве близине и толике блискости да ’боравимо у њему и он у нама’? или боравимо тек у спољашњости православља, где сва обичајност и ритуалност само омогућују илузију наше религиозности и привид смисла, док ми стварно боравимо ван њега и он изван нас а без тог додири- вања центра, без цркве као пречника којим смо непрестано повезани са средиштем свога живота, топлим телом и крвљу васкрслог бога, наш живот је „мртав живот“ (блажени августин) стварна вера је у диференцији живота и смрти у односима према њима је оличење културе вере, у њима се одражава владајући карактер хришћана и карактер општег мнења друштвено-духовне заједни- це, начин мишљења и осећања који управљају живо- том пре смрти чак и када смрт директно и потпуно погоди живот, то често бива оту­пље­но генералним ставом човекове индиферентности према животу и смрти јер се према смрти увек односи посредно (као према смрти другог, а не мојој) и кроз навалу мно- штва инхибираних радњи ритуализоване обичајно- сти, па чак и инхибираних осећања, која су ту ради човекове потребе да отупи тајну смрти ова ритуал- ност не припада симболизму трансцеденције, него, пре, незнању и често прераста у опсесивну ирацио- налност која је, у њеним претераним облицима (као) компулзивне ритуалности, карактеристичан израз празноверја или искривљене вере „оних који немају наде“ често се „православно опело“ под­ра­зу­ме­ва само православни мисионар l 55 борислав продановић живот у христу / представљамо вам предграђа но вог јерусалима по инерцији традиционалног припадања спољашњо- сти православља тада је овај сусрет ’заједнице ожало- шћених’ и цркве, на жалост, само случајан сусрет који се десио „силом прилика“ или „силом судбине“ а притисак ових сила човеку не допушта да дође у по­зна­ње хри­ста ису­са и си­ле вас­кр­се­ња ње­го­ва (флп 3, 10) тада је „православно опело“ само згодан начин нашег сналажења при немилом догађају нечије смрти, док је ово сналажење пре залуталост и борављење у неличном – несвесном одговору на сопствени ’мртав живот’ и потиснут осећај да су смрт и умирање исто- значни немајући живота у себи, мр­тви са­хра­њу­је­мо сво­је мр­тве (лк 9, 60) у призорима у којима свет види и препознаје само беживотно тело, смрт и гроб, хришћани вером виде знамења васкрсења и бесмртности изливених из хри- стовог тела испуњени благодаћу која је осећај вечног живота, први хришћани су једнако ишчекивали соп- ствену смрт и христов други долазак хришћанско обновом црквеног живота у новом саду, успенско гробље је преображено у место где се литургијски прослављају живот и васкрсење у капели посвећеној рођењу св јована крститеља се на богослужењима сваке недеље и празницима окупља бројна заједница у њој се сабирају људи који су ’од рођења’ у вери, као и многи преобра- ћеници у православље (из других вера или атеи- зма) ова заједница је посвећена покушају уза- јамног огледања савести, када постаје могуће међусобно разумевање и стварно саосећање и ношење бремена једни другима и ова заједница је још далеко, али ипак на путу из овог предграђа у јерусалим нови, град тражени осећање јесте очима вере загледаност у обзорје даље од овог света, привремености и смрти јер је на­ше жи­вље­ње на не­бе­си­ма, от­ку­да и спа­си­те­ља оче­ку­је­мо (флп 3, 20) са том свешћу о извесној и блиској соп- ственој смрти и у живом ишчекивању јављања небе- ског царства, први хришћани су се сабирали у слу- жби евхаристије управо на гробљима, у катакомбама – на гробовима мученика и местима њихових славних страдања, и то у ве­се­љу и ра­до­сти славећи спомен на њихова страдања и смрт, а дан страдања сматрајући даном њиховог истинског рођења! „сабравши остат- ке његовог тела, положисмо их где је и приличило ту ћемо, колико нам буде могуће, обављати сабрања у весељу и радости, и господ ће нам дати да празнујемо дан поликарповог мученичког рођења“ (посланица цркве у смирни о страдању светог поликарпа, епи- скопа смирнског +167 лета господњег) тако је од времена апостолских ученика до данас христова црква неодвојиво сабрана око моштију светитеља као знамењима заједничке наде да се ни у че­му не­ћу по­сти­де­ти, не­го да ће се хри­стос као сваг­да и са­да свом сме­ло­шћу ве­ли­ча­ти у те­лу мо­јем, би­ло жи­во­том би­ло смр­ћу (фил 1, 20) црквена свест заједнице верних је свест о за­јед­нич- кој смр­ти са надом у обећања господња, који је рекао: „још мало и свет ме више неће видети, а ви ћете ме видети, јер ја жи­вим и ви ће­те жи­ве­ти“ (јн 14, 19) ово ишчекивање живота и чини сав садржај свих богослужења, која су наше стре­мље­ње за оним што је ис­пред нас и оно се испуњава у тајни евхаристије исти је садржај и смисао службе опе­ла, која није дога- ђај одвојен од литургијског живота цркве – иако је на то сведена генералним ставом – него је литургијски догађај целе цркве – по богослужбеном поретку (слу- жба опе­ла је служба ју­тре­ња, где су канон, његови тропари и кондак посвећени упокојеном и преласку душе „из смрти у живот“) и мистично (јер нашу драму растављања душе од тела осећа сво христово тело будући да смо сви честица његовог тела) искривљена вера и отупљено осећање смрти претва- рају гробља у не­кро­по­ле, „градове мртвих“ који су гро- бљанском капијом одвојени од „града живих“ и чијим се алејама пролази само приликом безнадежних испра- ћаја и разних ритуала тобожњег поштовања умрлих а у чистој светлости хришћанске културе гробља су стварна пред­гра­ђа но­вог је­ру­са­ли­ма она су стварни „градови живих“ јер бог ни­је бог мр­твих не­го бог жи­вих; јер су ње­му сви жи­ви (лк 20, 38) свет живих и свет упокојених је заједнички и јединствен – свет цркве, обједињен у чаши евхаристије, где су сви, једни још у телу, други чекајући васкрсење тела, заједно у ишчекивању другог христовог доласка; између је само граница видљивог и невидљивог јер умре­сте, и ваш је жи­вот са­кри­вен у хри­сту ису­су (кол 3,3) жи­вим – не ви­ше ја, не­го жи­ви у ме­ни хри­стос (гал 2, 20), говори св апостол павле – јер је ме­ни жи­вот хри­стос и смрт до­би­так (фил 1, 21) за истим узди- ше и свети амвросије милански – жи­вот зна­чи би­ва­ти са хри­стом, сто­га где је хри­стос, ту је жи­вот, ту је цар­ство! а то место сусрета човека и бога, место њихове непосредне блискости и сједиње- ња, јесте у уну­тра­шњо­сти пра­во­сла­вља, где бог раз- ру­ши смрт и оба­сја жи­вот и не­рас­па­дљи­вост је­ван­ђе- љем (2 тим 1, 10) m православни мисионар l 57 стеван јовановић хришћанство и култура назив mo­tion pic­tu­re долази отуда што филм пред- ставља низ слика које, пошто се пројектују, ства- рају илузију покрета иако засебне, слике филма се пројектују сукцесивно и довољно брзо да гледалац не региструје њихов дисконтинуитет, али региструје њихову различитост, што доводи до илузије кретања зенон из елеје би – сходно свом схватању бесконачне деливости простора и времена – тврдио немогућ- ност пројекције филма платон би – на основу његове онтологије – филм прогласио извором заблуда и средством заглупљивања мит о пећини би се могао назвати мит о би­о­ско­пу јер пројектор преузима улогу ватре и фигура, филмско платно улогу пећинског зида, а гледаоци незнавене робо- ве беркли би – као изразити емпиричар (рекло би се – сензуалиста) – у пројекцији филма видео имитацију божијег делања канту би, пак, могао послужити за потврду коперниканског обрта – свака човекова мисао мора бити просторно- временски дата, што би значило да се свака човекова мисао може екранизовати ово нас наводи да се замислимо над естетиком филма, то јест над њеном моћи да виртуелизује ствар- ност када говоримо о односу слике, односно филма и стварности, у основи реч је о односу естетике и онтологије захваљујући еписте- молошкој подвојености субјекта и објекта спознаје, нисмо у стању да естетику поисто- ветимо са онтологијом – да појаву изједначи- мо са предметом по себи чак и када бисмо тврдили истоветност појаве и ствари по себи, посредовање појаве као такво непре- мостив је јаз између предмета и нас ипак, једној другачијој структури људске свести ова разлика – субјект : објект – у потпуности је стра- на на митском нивоу свести непосредни доживљај стварности резултује идентитетом естетике и онтоло- гије лингвистички ниво, који и за немитотворну свест увек стоји у тесној вези са онтологијом, овде је до те мере конкретан стварима да поседује чудесну моћ онтологизовања другим речима, језик митске свести митотвори, а мит је овде једина стварност митским јези- филм у души – душа у филму 58 l5/2009 ком – стварност се да говорити управо тако – не говори се о стварности, већ стварност бива изговоре- на ово је зато што реч важи као стварност сáме ства- ри, што се најјасније види у приликом изговарања имена богова том приликом, наиме, бивају опри- сутњене све силе једнога бога као пример може послужити старозаветно табуисање имена ја­хве уоп- ште, тенденција митског говора је да именује именом је захваћена свака поједина ситуација, али и ствар може се помислити да апстрактно мишљење није својствено митској свести и, заиста, апстракција би се показала као њена рак рана сваки покушај тумаче- ња мита са аспекта немитске свести је, испоставило се, био погрешан јер се – с обзиром на аподиктичност сазнајно-теоретског модела немитотворне свести – миту приступало тражењем од њега да буде оно што он није: израз апстрактног мишљења идентитет говора, слике и стварности није издржао у условима немитске свести језик временом постаје категоријалан пратећи, али истовремено и изграђују- ћи апстрактан начин мишљења слика тај развој није могла да прати она је увек ситуирана, никада довољ- но апстрактна да прикаже опште уосталом, општу природу увек замишљамо / осликавамо као јединку, што је аристотел приметио у „проблему трећег чове- ка“ узрок овога је у условима које поставља мисао: предмет мишљења мора бити дат у простору и време- ну мислити, према томе, значи ми­сли­ти у сли­ка­ма не тврдим да је сва мисао сместива у слику, она је далеко комплекснија, поготово када је реч о појмови- ма који се у већој мери заснивају на емоцијама али тврдим да је мисао у својој основи сликовита – да је слика елемент мисли мисао је motion picture, али је, исто тако, и стварност motion picture кант би, дакле, појавност која долази нашим чулима могао назвати филмом, свакако филмом који садржи филмској индустрији још увек недоступне специјалне ефекте апстрактан начин мишљења – иако увек у мислима представљен конкретним – једна је од најзначајнијих људских тековина њиме је омогућена наука као таква, а тиме и продор у готово све сфере иманентног шта је, међутим, са трансцендентним? каква је ту улога апстрактног начина мишљења и говора? када је о античкој философији реч, трансцедентно је врхунац онтолошке другачијости задобило плотиновим фило- софским системом хришћанство је усвојило овакав начин мишљења и довело га крајњих граница учењем o creatio eh nihilio, чиме ће се тријадолошким јересима нанети одлучујући ударац какву везу речено има са филмом? тесну чињеница је да филм није кадар одго- ворити захтевима апстракције, а поготово не захтеви- ма трансценденције другачијој онтологији одговара другачија епистемологија, али и другачија лингвисти- ка говор тада постаје парадоксалан, контрадикторан јер ниједна реч није у стању да изрази доживљено апофатички облик изражавања не би био могућ путем филма, и то је његов недостатак у односу на говор на овоме пољу не важи да слика вреди хиљаду речи, она је овде – нéма између богословља и филма постоји тесна веза морамо се присетити да хришћанско искуство јасно апострофира чињеницу да је бог личнност или, пре, заједница трију личности у том случају апофатика, посматрана из угла хришћанства, није агностика, то јест немогућност знања она је познање које увек измиче детерминисању ми са богом општимо (на различите начине), а то општење је истовремено и катафатичко и апофатичко јер личност измиче оног трена када покушамо да је одредимо ово је помало шкакљива тема будући да ћемо често наићи на тврд- њу како је божија суштина апофатична и са оне стра- не познања, те да је његова личност она која је доступна знању ствари не стоје тако наиме, божија суштина би – када би била посматрана одвојено од личности бога – била агностична, потпуно недоступ- на човеку личност је та која је истовремено и спознај- на и тајновита она је не само ипостасична, већ и екстасична у својој екстаси ка другима, она се откри- ва, али – сходно својој слободи – увек може да изнена- ди: непредвидива је, не(п)одредива заједница свете тројице, али и свете тројице и човека, увек је друга- чија, нова и непоновљива јер је то однос живих лич- ности човек – као икона божија – такође је апофати- чан он је недокучив, никада до краја предвидив: увек способан да изненади богопознању, тако, можемо приступити путем човекопознања „у очима другог видом оног трећег, који је апсолутно први“ – рећи ће левинас апофатичност човека постаје јасна тек у искуству он, међутим, у искуству постаје свестан своје апсолутности ego cogito ergo (ego) sum, није ништа друго до вољно пројављивање особе у овом са­да, где је cogito променива другим речима, апофа- тичност и апсолутност иконе божије открива се у (дарованој) ситуацији немоћ филма да прикаже оно оп­ште, да буде кате- горијалан, сада изгледа као његов благослов, јер ситу­ православни мисионар l 59 ацију, која никада није иста, он изражава без муке у жељи да ситуацију саопштимо говором, нећемо одма- ћи даље од говора о њој разлог томе је чињеница да је језик категоријалан потштапамо се дескрипцијом не бисмо ли истакли јединственост, али и тада користи- мо категорије: лепо, добро, црно, велико именова- њем бисмо јој, опет, одузели комуникабилност две крајности – или саопштива, а битно окрњена или пот- пуна, а несаопштива ситуација сада се намеће пита- ње да ли је и на митском нивоу свести била могућа потпуна саопштивост у раду др богољуба шијакови- ћа mythos, physis, psyche читамо да мит – будући да је он егзистенцијална структура – од нас захтева да га доживимо мит је, тако, у потпуности саопштив искљичиво путем обреда, одакле и извире обред цркве христове одговара овом моделу свети васи- лије велики ће, тако, писати о разлици између догме и киригме про­бај­те и ви­ди­те позив је на уцерковље- ње којим се потпуни дели и саопштава остајући нео- крњен до­ђи и ви­ди позив је да доживљај забележен оком камере постане и остане заједнички не гледати о нечему / некоме, чак ни гледати су­што, није довољ- но неопходно је доживети и конкретизовати себе у ситуацији другог занемети пред посебношћу човека, загледати се у његове очи, доживети његову агонију, радовати се његовој срећи очекивати све, а остати упитан моћју да прикаже детаљ творевине, макар и најсит- нији, да га освешта и сохрани – њоме, дакле, филм сведочи о божанском, о непролазном, о светом; у томе и јесте његова свештена улога m ауто­ри­зо­ва­но из­ла­га­ње на исто­и­ме­ном окру­глом сто­лу одр­жа­ном у ва­ље­ву, но­вем­бра 2008 л г (aутор је стал­ни струч­ни са­рад­ник цен­тра за про­у­ча­ва­ње и упо­тре­бу са­вре­ме­них тех­но­ло­ги­ја бе­о­град­ско-кар­ло­вач­ке ар­хи­е­пи- ско­пи­је) свештеник горан живковић црква и савремене технологије православне групе на facebook-у 60 l5/2009 facebook је један од најпознатијих и најпопуларни- јих светских интернет-пројеката по неким стати- стикама, овај сервис користи око 250 милиона људи када је реч о српској виртуелној заједници, може се рећи да се број оних који су активни чланови мери десетинама, па можда и стотинама хиљада људи а имамо у виду брзину и количину информација које теку кроз један овакав мегасервис, постаје сасвим очигледно да facebook има велики мисионарски потенцијал иако се многи свештенослужитељи и тео- лози неће сложити, интернет јесте једна непрегледна њива господња, а мисионарење путем истог је не само могуће, већ и пожељно а до­бро чи­ни­ти да вам не до­са­ди – каже свети павле старим галатима kако мисионарити на facebook-у? да бисмо одговорили на ово питање, потребно је да разумемо начин функционисања овог сервиса наи- ме, на њему се, као и на мноштву других интернет-сај- това и форума, региструје чланство, а окупљаја се око група које су посвећене овој или оној области тако имамо групе чланова окупљене око неке познате музичке групе, политичке партије или зарад промо- висања ове или оне идеје групу може формирати било који члан који своје виртуелне пријатеље позива у групу зарад дружења, размене мишљења и искуста- ва у виртуелној групи се могу отварати теме које се односе на основну тематику и на њима се често разви- јају живе и занимљиве дискусије нас интересују оне групе које се баве правосла- вљем, као и добре и лоше стране оваквог двадесетпр- вовековног мисионарења вероватно најбројнија српска група која се бави православљем је група по­што­ва­ла­ца спц има око 15000 чланова на насловној страни је је постављено неколико линкова ка видео садржајима, вести из патријаршије, а ту је и неколико интересантних дискусија групу одржава група младих ентузијаста, а и чланови су махом млади људи интересантна је група све­та ли­тур­ги­ја – наш пра- во­слав­ни иден­ти­тет, која није нарочито бројна, али се бави за православље суштинском темом група је тек у повоју, са неколико отворених тема, али ће се тек развијати група пра­во­сла­вље и жи­вот има солидан број чла- нова, нешто мање од 800, а на насловној страни су постављене оче наш и сим­вол ве­ре, као и писмо цари- градског патријарха јеремије о православној вери из 1723 л г у оквиру тема постављене су расправе које се односе на свете тајне крштења и венчања, затим о томе како треба да изгледа православни дом и како се треба понашати у храму ту су и теме о обичајима за васкрс, божић и крсне славе, али и обавештења о путовањима на косово и метохију, разни савети и упутства практична група, отворена широком кругу, на којој се може упознати са основама наше вере у групи пра­во­слав­не све­ти­ње можете наћи инфор- мације о српским манастирима на википедији, затим доживљаје верујућих у нашим православним свети- њама, као и духовне поуке удружење српски сабор две­ри, истакнуто по свом православном активизму, присутно је и на facebook-у на истоименој групи администрација групе редовно обавештава чланове о активностима покрета, као и о садржају нових бројева, а на насловној страни се може прочитати ретроспектива рада ове занимљиве групе младих људи ту је и краћи документарни филм који говори о историјату покрета, са преводом на руски најлепши манастир у зачетку је група са интересантном идејом, која је јасна из назива: нај­леп­ши ма­на­стир овде се није пријавио неки велики број чланова, али морамо похвалити идеју и надамо се успеху ове групе наш познати црквени радио све­ти­го­ра такође има своје место у овом познатом интернет-сервису ово виртуелно чвориште за сада нема дискусиони део, али је зато постављено доста емисија са линковима ка зва- ничном интернет-сајту овог популарног радија православни мисионар l 61 свештеник горан живковић црква и савремене технологије православне групе на facebook-у о највећем месту страдања православних срба у другом светском рату, јасеновцу, формирана је група са енглеским називом донт фор­гет ја­се­но­вац, која се бави овом тематиком она има скоро 10000 чланова, а богата је описима логора који су написани на енгле- ском, тако да је група отворена за све оне који су заин- тересовани за ову тематику ту су и видео-записи, документација у pdf-u, као и тропар јасеновачким новомученицима шумадијска епархија од скора има групу која јој је посвећена, али се и за њу може рећи да је у самом повоју веома је интересантна група која се зове ду­хов­на ари­сто­кра­ти­ја, а коју води ревносни београдски јереј угрин поповић ова група је у потпуности оправдала мото кога се држе чланови, а који гласи: гру­па за ода- бир дру­га­чи­је ре­ал­но­сти, ре­ал­но­сти ко­ја је у овом све- ту, али су­штин­ски ни­је од ово­га све­та, ни­је од ово­га све­та јер га пре­о­бра­жа­ва уз­во­де­ћи га ка дру­га­чи­јој ре­ал­но­сти, ре­ал­но­сти ко­ја осло­бо­ђа, али не не­ги­ра мисионарење на facebook-у може имати и негатив- не стране на њему се могу приметити и разне зилот- ске групе и групе још недовољно утврђених право- славних хришћана, али начелно ипак можемо конста- товати да је аутентично православно мисионарење на овом сервису у повоју и да му следи лепа будућност ако бог да, и биће тако m 62 l5/2009 тања накић хришћанска поетика а ја вам ка­жем казано је: ја сам го­спод бог твој, не­мој има­ти дру­гих бо­го­ва осим ме­не не пра­ви се­би идо­ла ни­ти ка­ква ли­ка не узи­мај уза­луд име­на го­спо­да бо­га сво­је­га се­ћај се да­на од­мо­ра да га свет­ку­јеш (2мој 20, 2–8) све је речено ту су смернице, путокази пут је осветљен, показан делује лако и оствариво свима доступно казано је шта је потребно, али и шта недо- звољено, забрањено ко је ко јасно је одређено, дефи- нисано нема места двојби ја сам го­спод бог твој почетак тек са дефиниса- ним односом са почетком и утврђивањем у истом може се кренути не пра­ви се­би идо­ла јер нестаје потреба за разми- шљањем о алтернативи нема је алтернатива је скре- тање, очигледна замка, избор медвеђих размера не узи­мај уза­луд име­на го­спо­га бо­га сво­је­га, реч те­шко, реч на­пор­но и не постоји у речнику личности, одговорне личности се­ћај се да­на од­мо­ра не заборави на себе, на бога, на потребу осврта на урађено, размишљање по­штуј оца сво­га и ма­тер сво­ју ти – бивши и будући нове светиљке се пале не убиј не кра­ди не све­до­чи ла­жно не по­же­ли ни­шта ту­ђе (2мој 20, 13–17) јасно, недвосмислено, конкретно и тада када ватре горе покрај пута, и тада када се пут јасније указује, долази глас глас који позива на брушење глас који позива на даљину, у дубину глас којим се хране гладни, глас пуноће јер није довољно целог себе дај глас који не укида него потврђује, тражи – пуноћу, целину и каже: а ја вам ка­жем благосиља, храбри, храни остављене, острашћене, уплашене, усамљене, гладне, жедне теши, указује на то да жели сваког, позива сваког и нема места диле- ми, нема недоумице јасно каже: « не­ће не­ста­ти ни нај­ма­њег слов­ца или јед­не цр­те из за­ко­на док се све не збу­де» закон се не укида, то мора бити јасно, спрово- ди се, али ка­за­но је: «не убиј» а ја вам ка­жем (мт 5, 22) нема места половичности, црву, лажи јер ко каже да воли бога, а не воли брата, лажа је рекао је! то је твој брат, у лицу брата себе гледаш у лицу брата свог видиш бога свог има ли места ружној мисли упуће- ној брату? да ли је могуће мислити, помислити да можеш да подигнеш руку на брата? шта је то? уби- ство? самоубиство? брушење мисли појачава светлост а ја вам ка­жем, сва­ки ко­ји по­гле­да са же­љом чи­ни пре­љу­бу у ср­цу (мт 5, 27–28) без удова живот је могућ, и без ока и без руке али како живети без срца! срце, тај кутак скривени од погледа, оклоп који штити, шкољка у којој је бисер, то зрно које собом чува, али и усмерава, одређује, спаша- ва једини сигурни кутак – угрожен је онемогућен, отврднут, разголићен, уништен љубав којом глас милује, позива, руши и последњи бедем заблуде и каже љу­би не­при­ја­те­ље сво­је савршенство – као мера раста, ништа мање савршенство – као начин савршено – као пут савршен као он лајт мотив: а жи­вим – не ви­ше ја не­го жи­ви у ме­ни хри­стос, а што са­да жи­вим у те­лу, жи­вим ве­ром си­на бо­жи­је­га, ко­ји ме за­во­ли и пре­да­де се­бе за ме­не (гал 2, 20) православни мисионар l 63 свештеник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла калимеро као што се се­но и огањ не мо­гу на­ла­зи­ти у истом ме­сту, та­ко ми­ло­ср­ђе и пра­вич­ност не мо­гу са­по­сто­ја­ти у јед­ној ду­ши и где је пра­во­су­ђе бо­жи­је? у то­ме што смо ми гре­шни­ци, а хри­стос је за нас умро? преподобни исаак сирин то отприлике овако изгледа: постоји бог који је по својој природи правда; тај бог је створио свет којим владају закони који су одраз те божије правде; онај који се покорава тим законима, живи у складу са законима, достојан је постојања, јер је део хармоније онај који не живи тако, по дефолту испада из приче и то је то прихва- тиш правила игре, која су узгред, крајње неправедна, и слободан си крајње неправедна? па наравно, јер: 1) нико ме није питао да ли уопште желим да се играм; 2) некако су ме убедили да је поштовање пра- вила боље од непоштовања, али ме још увек нису убедили да је лепше; 3) још мање ме питају да ли желим да испаднем из игре, па ипак, то је једино неизбежно правило мог бедног постојања – и то без обзира да ли поштујем или не поштујем правила неправда, па то ти је толико о томе само што: бог није правда, него љубав; бог није створио свет којим владају закони, него човек; једино чему човек треба да се покорава је човек, и то само међусобно, у смислу „један другоме“ је ли то закон? рецимо да јесте, или: уколико јесте, онда је то је једини прави закон: јер законодавац је потврдио да он једнако важи и за њега – он се први у најбуквалнијем смислу покорио човеку * * * бог није правда, него љубав; бог није створио свет којим владају закони, него човек; једино чему човек треба да се покорава је човек, и то само међусобно, у смислу „један другоме“ је ли то закон? а ја вам ка­жем 64 l5/2009 од свих идеја, понекад илу­зи­ја а можда и пре­ле­сти, које красе човеково бедно постојање једна од најшар- мантнијих је свакако прав­да шармантних, и то на начин пословичне блуднице која непрестано прича о поштењу наиме, правда не само што је немогућа, него је у из­вед­би више него често и крајње неправедна зато не треба да чуди што се готово свака неправда у овоме свету чини или је учињена у име некакве правде узрок овоме проблему лежи свакако у самоме човеку и зато се нас пре свега тичу правда и правичност не као објективни, већ као крајње „субјективни“ феноме- ни; јер и хришћанство је, ма како страшно и „друштве- но неодговорно“ то звучало, пре свега субјективни феномен, феномен ср­ца а срце, како рече неко, има законе за које не зна разум и управо у сукобу разума и срца који у сваком смислу одликује људско постоја- ње, сукобу у коме срце никада не напада али се никада и не предаје, лежи узрок проблема * * * абас (опат) арно је као папски легат, да не кажем и ду­хов­ник, предводио крсташку војску која је опседа- ла град безијер у овом граду је кажу, поред 9500 католика, било и око 500 јеретика албижана који су, разуме се, били повод покретања крсташког рата пред одлучујући јуриш, војници су упитали аву како да разликују католике од јеретика према легенди, арно је лаконски одговорио: „побијте их све бог ће своје препознати“ ето: пошто је правично оно што пре свега води општем добру, а не остварењу појединачних интере- са, његова одлука је била прилично „правична“ наи- ме, оних 500 би учинило сигурно ве­ћу ште­ту него оних 9500 ко­рист веома добар пример преузимања друштвене одговорности, рекли бисмо такође, разум просветљен вером зна да нема суштинске разлике у томе да ли ће неко умрети са 3, 33 или 103 године уко- лико га, наравно, чека рајско насеље не само дру- штвено, већ у крајњем, заиста крај­њем, исходу и верски одговорно, тј пра­вич­но и не само то: пошто је покајање ствар срца и тренутка, оних 500 је имало довољно времена, пре него што су допали шака побо- жне војске, да се покаје гледајући ужасе које је проу- зроковало њихово кривоверје * * * све ово не решава проблем у питању је само тро- шење папира постоји ли решење? не знам можда да се сетимо стараца који су говорили о томе да разум треба да сиђе у срце но, та­ко се не ства­ра др­жа­ва, син­ко

Свеска: 309 | Правда и право
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са православног храма фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Парастос пострадалима у операцији Олуја, Маркова црква, Београд фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца, нећете задобити Царства Божијег! фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI Септембар / Октобар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Манастир Крушедол фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Правда и право: хришћански приступ 2-3 Старечник Старац Пајсије: Студирање и животни пут 4-6 Живот у Христу Христос по среди нас 7-9 Хришћанска антропологија Бог, човек и постојање 10-15 Тајна Цркве О светој тајни Евхаристије 16-17 Древне мудрости и савремени изазови Зашто читати Достојевског (у време светске економске кризе) 18-20 Православље у свету Православна Албанија - тако близу, а тако далеко 20-21 Православље у Америци Дар од Бога 22-24 Тема броја Неодступна потреба 25-29 Светосавска правда 30-31 Боже правде 32-35 Шта ће рећи Justicia данас 36-39 Права и правде нема без љубави 40-41 Утицај легализма на црквену свест 42-43 Живот праведника мења свет 44-45 Неколико речи о социјалној правди 46-47 Црква и друштво Визуализација / Оваплоћење / Сјећања 48-51 Писма из Земље живих Заједница неизмерне љубави 52-53 Живот у Христу / Представљамо Вам Предграђа Новог Јерусалима 54-56 Хришћанство и култура Филм у души – душа у филму 57-59 Црква и савремене технологије Православне групе на Facebookу 60-61 Хришћанска поетика А ја вам кажем 62 Из потпуно другачијег угла Калимеро 63-64 misionar Пра вда и право: хришћ ански приступ Реч уредника ти Божије је непроцењива у нашем спасењу То не треба схватити олако и заборавити праведни Суд Божији који ће чекати целу творевину, говорећи да ће љубав и милост Божија по аутоматизму покрити све грехе и спасити све грешнике, што је била замка у коју је Ориген упао Још нешто важно је потребно истаћи: појмови правде и милости Божије су нераздвојни и немогуће их је класично дефинисати – да бисмо нешто дефини- сали, треба прво да му одредимо границе, а ограни- чити Божанско је немогуће Ови појмови се не дефи- нишу већ се опи­ту­ју у животу Цркве Пример потпу- ног опроштаја покајаним грешницима, ма какав живот да су претходно водили, јесте један од таквих опита Ми­лост и исти­на сре­шће се, прав­да и мир по­љу­би­ће се (Пс 85, 10) На шта мисли псалмопевац Давид у овом стиху, где се то сусрећу милост и исти- на, правда и мир? У Личности Богочовека Христа, једине истините мере Правде и Милости Божије, али и правде и милости људске Право је такође нешто што свакодневно сусреће- мо у цивилизацији јер функционишемо у друштву моделираном правним нормама којима је гарант монопол државне силе Што се права у животу Цркве тиче, од древних времена постоје одређене врсте норми-канона које нам олакшавају да се кре- ћемо у правилним границама црквеног живота ка циљу спасења и које су само споља сличне светов- ном праву Идеал црквеног живота, међутим, није његово строго нормирање – увек је постојао прин- цип акривије (строгог држања канона) и икономије (попуштања у одређеним случајевима) – мера је била и остала човеково спасење За разлику од канона, правне норме у ужем смислу Црква усваја (у складу са канонским предањем) ради што бољег функционисања њене организационе сфе- ре у савременом свету, што се огледа у, рецимо, црквеном брачном праву То је помоћни механизам који је свакако неопходан, али није добро ако се при- хвати за пуноћу и праву меру црквеног живота Нажалост, велики број хришћана данас, под утицајем световног начина размишљања, има управо легали- стичку свест која се очитује у покушају строгог одре- ђивања скупа некаквих дужности и норми које је хришћанин дужан да испуни да би био то што јесте Ред и поредак јесу одувек били и остали важна ком- понента у црквеном животу, али уколико норма постане циљ а не средство, онда административни дух замењује благодатни живот Циљ увек и свагда треба да буде Христос и узрастање у меру раста Његовог, док пратећа правно-организациона регула- тива представља несумњиво потребну и важну, али другостепену област Јер сло­во уби­ја, а Дух ожи­вљу­је (2 Кор 3, 6) Због важности проблематике правде и права гле- дано из хришћанске перспективе, одлучили смо да овај број у свом тематском делу њима и посветимо С љубављу у Христу Спаситељу, ђа­кон Оли­вер Су­бо­тић Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се! (Пс 85, 10) Велики број људи не прави разлику између прав­де, универзално присутнoг људског осећаја за награ- ђивање добра и кажњавање зла према одређеном моралном критеријуму, и пра­ва, друштвене потврде осећаја правде у мањој или већој мери Ове описе права и правде не треба узети у резолутном смислу, пошто се и дан-данас ове категорије више препознају, него дефинишу, већ у смислу потребе њиховог терми- нолошког раздвајања и указивање на кључну разлику За хришћане ова тема је прилично важна Пођимо од правде и праведности које имају не само антропо- лошки, већ и теолошки значај У свештеничким про- поведима често чујемо разне историјске примере награђивања добра и кажњавања зла, уз закључак о томе да је Бог Праведан Судија Ипак, далеко је боље да кажемо да је Бог изнад сваког атрибутивног осло- вљавања, па тако и изнад ограниченог атрибута пра- ведности За хришћанског Бога Логоса који се ова- плотио, сјединио са Собом целу нашу природу, понео све њене слабости (био окован у пет простих чула, како је то дивно изразио Ава Јустин), добровољно узишао на Крст и Васкрсао – а све ради нас и ради нашег спасења – не можемо рећи просто да је Праве- дан јер би тиме запоставили његову безграничну Љубав и Милост Као што Светитељи често истичу: да је по правди, нико се не би спасао – улога благода- УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, јерођакон Јован (Панић), Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за