-АМБИЦИЈЕ-
1
Свеска: 300 | Хришћански брак и породица
...и он бесомучно покушава да је следи и да своје жеље, циљеве иАМБИЦИЈЕ 📌 обликује према њеним захтевима
друштво и брак
чињеница је да спољни утицаји, утицаји самога
друштва у многоме обликују брач
...и он бесомучно покушава да је следи и да своје жеље, циљеве и
МЕТА инфо: Р:24147 К:176708 Д:98
 | Свеска 300 |
Свеска: 300 | Хришћански брак и породица
... данашње време, многи бракови се веома брзо склапају, а на жалост брзо и растављају шта би могао бити разлог томе? како на нашим тако и на другим просторима савремени човек има сталну потребу за напре- довањем и побољшањем услова живота западна култура му представља узор и он бесомучно покушава да је следи и да своје жеље, циљеве и амбиције обликује према њеним захтевима друштво и брак чињеница је да спољни утицаји, утицаји самога друштва у многоме обликују брачну заједницу усмеравају је у правцу убрзаног начина живота где примера патријахалне породице скоро и да нема изостављање природног закона, где је мушкарац глава, а жена врат, стуб куће, поштовања мушкарца као јачег и одговорнијег у брачној заједници, доводе до разних несугласица ме|утим, поставља се питање да ли је у данашње време могуће, насупрот разним утицајима и прос- тору на коме живимо, одржати дуг и стабилан хришћански брак? наравно да јесте ту за пример можемо узети хришћански брак склопљен на простору блиског истока, у арапском свету, где су православни хришћани окружени муслиманским живљем особеност оваквог брака се првенствено огледа у данијела деспотовић хришћански брак на пр православна црква светог ђор|а у к православни мисионар 37 простору и условима у којима православни арапи живе свима је веома добро познато да већински део становништва у арапском свету чине арапи исламске вероисповести, али у исто време не мали број православних и других хришћана обитава на тим просторима сама церемонија склапања хришћанског брака на простору арапског света има два битна дела први део представља веридбу која уз благослов и размену прстења указује на узајамни пристанак супружника други део представља церемонију крунисања, где се ''небеске круне'' симболично стављају на главе супружника церемонија венчања је свуда иста, мада се може наићи на мале разлике у зависности од тога у којем се делу арапског света налазимо свака земља носи нешто мало својих обичаја, мада за оно што је од суштинског значаја, нема разлике након црквеног венчања, обављене молитве за дуг, благословен и успешан брак у христу и за будуће потомство, церемонија брака се наставља у гра|анском стилу од момента гра|анског венчања жена узима мужевљево презиме и припада њему уз пригодну свечаност младенци прослављају своје венчање ноћна венчања оно што би се могло узети као специфичност у погледу склапања брака, а што се везује за ове прос- торе јесте и то да се венчања организују у вечерњим и ноћним часовима разлог томе су веома високе дневне температуре и самим тим пријатнији услови у каснијим сатима арапи хришћанског опредељења бурму носе на десној руци и имају истетовиран крстић на среди- ни одмах испод десне шаке бурма је у већини случајева од белог злата, а врло ретко од жутог арапкиње-хришћанке, иако живе на простору блиског истока, облаче се у западном стилу без повеза на глави и бојажљивог погледа савремене су, образоване, еманциповане, али у исто време и васпитане да поштују мужа, брак и да чувају и штите своју породицу у духу хришћанства, а истовремено и под утица- јем окружења, брачна заједница арапа-хришћана представља занимљив спој вере, љубави, поштовања и компромиса остору блиског истока тема броја - хришћански брак и породица каиру 38 васкрс 2/2008 уновом завету сам господ исус христос прису- ствује венчању младенаца и ту чини своје пр- во чудо апостоли касније проповедају о браку у својим посланицама многи свети оци су писали о браку и породичном животу и остављали своје мисли као светле путоказе на хришћанском жи- вотном путу неки од њих су свештеномученик игњатије богоносац св јован златоуст, св григо- рије богослов, свети амвросије милански, св ва- силије велики, преподобни исидор пелусиот и многи други готово да нема богослова који се ни- је бавио темом хришћанског брака брак није, као што неки желе да јесте (и покуша- вају да га таквим прикажу) ствар овосветска, веза која је производ заљубљености и „лептирића“, економска веза два бића, споразумни, заједнички живот две особе да бисмо то показали потребно је да одговоримо на питање одакле брак, шта је његова сврха, ко учествује у браку? одговоре на ова питања пронаћи ћемо у самом светом писму, а у тумачењу ће нам помоћи мисли светих отаца, на првом месту светог јована златоустог дакле, одакле брак? „и рече бог: није добро да буде човек сам: да му створимо помоћника подоб- ног њему“ „а од ребра узетог од адама створи го- спод бог жену и приведе је адаму“ „зато ће човек оставити оца свога и матер своју и прилепиће се жени својој и биће двоје једно тело“ (пост 2, 18- 24) тако нам говори књига постања, која још ка- же да су двоје створени да буду једно, још у рају „онај ко није сједињен везама брака, каже златоу- сти, не представља целину, већ само половину муж и жена нису два човека, већ један човек“ на другом месту опет пише „када се муж и жена сје- дине, они не постају слика нечега земаљског, већ лик самога бога“ ето ту је тајна, ту је величина брака у браку, изнад сваке категорије нашег разу- ма, двоје постају једно биће, муж и жена постају у браку слика свете тројице тако у браку нису дво- је, него на тајанствен и надразумски начин троје: муж, жена и бог који их сједињује отуда и јесте благодат која почива на браку, јер као што пише тертулијан „брак настаје кад бог сједињује двоје у једно тело“ брак се појавио без икакве везе са првородним грехом он је постојао још пре греха, јер га је уста- новио сам бог, који је створио жену и привео је к мужу још у рају за разлику од римокатолика који су на тридентском сабору прогласили за догму мишљење да је тајна брака установљена тек у но- вом завету од стране христа, источна теологија учи да је ова тајна, установљена још у рају, у новом завету била само потвр|ена, о чему је 1574 годи- не тибингенским богословима писао патријарх цариградски јеремија ии, а у xвии в источни патри- јарси у грамати о оснивању руског светог синода ненарушен грехом (о томе говоре канонске књиге православне цркве - нпр номоканон гл александар савић православни брак и по брак је је господ бог установио од почетка човекове егзистенције, о чему је речено у старом завету: „и рече бог: није добро да буде човек сам: да му створимо помоћника подобног њему“ то је тајна која се не може сврстати и просто укалупити у неке рационалистички одре|ене категорије - то је жива заједница о којој су многи говорили, а увек је речено нешто ново о старом и свима познатом циљ овог текста није да саопшти нешто ново и непознато, већ да оно што је познато и дубоко укорењено у људску природу (није добро да буде човек сам) каже на још један начин православни мисионар 39 49), брак је сачувао своју светост и у јеврејству и у незнабоштву климент александријски каже „у погледу брака, син је само сачувао оно што је отац установио пошто је старозаветни закон свет, свет је и брак и старозаветни брак је био света тајна, као праслика христа и цркве, о чему говори апостол“ „брак је поштена ствар и код нас и код незнабожаца“, каже златоусти хришћанска црква није имала потребу да потвр|ује брак су- пружника који су из незнабоштва прелазили у хришћанство ова „самосветост“ брака произи- лази из чињенице да је настао у рају, а да је господ дозволио да се сачува и после пада, дарујући на тај начин окушај раја свима који у браку живе како треба ипак, иако је брак настао без везе са грехом, и грех није изменио његову суштину, мора се рећи да је грех ипак имао утицаја на брачни живот пре него се упустимо у даље разматрање треба истаћи следећу чињеницу: брак и размножавање су две самосталне појаве човек је добио моћ размножавања још пре брака, приликом самог родица - смисао и циљ тема броја - хришћански брак и породица 40 васкрс 2/2008 стварања, кроз благослов божији климент алек- сандријски учи да је ро|ење само по себи „тајна стварања“, те је узрочник ро|ења сам бог, а родитељи су само „служитељи ро|ења“ ипак, иа- ко брак није непосредан узрок ра|ања, он је нор- мални услов у коме први услов размножавања почиње да делује ствар је у томе што је способ- ност размножавања дата не мужу или жени поје- диначно, већ је дата плоти потпуног човека отуда муж и жена, после овог издвајања, могу добити способност размножавања само приликом свог телесног спајања а брак, као потпуно сједињење супруга, укључује и телесно сједињење ра|ање као стваралаштво божије, треба да буде предмет човековог страхопоштовања, а негативан однос према њему је знак неправославног настројења или мишљења такво је учење источна црква зва- нично осудила на својим саборима (погледати, рецимо, 51 апостолско правило) ако брак није сам по себи зло, где је онда грех учинио утицај на брак? проблем настаје када се човеков практични разум и инстинктивна гене- ративна стремљења сједине, а то сједињење носи у старој хришћанској литератури назив „похота“ грех је, дакле, када се брак користи за расплам- савање похоте и искључиво задовољење људских нагона, ван једне духовне димензије прожимања бића супружника с тим у вези, у браку и хри- шћански подвиг мора да има своје место као сред- ство за човеково спасење како каже наш свети владика николај: „браћо моја, брак је тајна велика и чудесна, једна од великих тајни домостројства божијег чист и чесан брак је препун узвишено- сти чист и чесан брак, у страху божијем, јеста са- суд благодати духа светога“ тај подвиг не значи одсуство полности, напротив, већ давање смисла полности кроз заједницу у којој једно биће своју пуноћу и идентитет налази у другој особи коју је слободно изабрао и са којом се успиње ка христу свети јован златоусти је био монах и девстве- ник који је, занимљиво је то истаћи, написао неке од најлепших беседа о браку у њима истиче да брак није дат ради блуда и разврата, него ради чи- стоте повод за брак није увек ра|ање деце, а за сведоке имамо све оне који су у браку а који су без- детни - где би онда био смисао њиховог живота? некада је заиста на првом месту разлог за брак би- ло потомство, али то је било пре васкрсења, када су људи знали само за смрт, и када им је једина уте- ха била наставак лозе с тим у вези, читајући бесе- де светог јована златоустог, можемо закључити да жеља за породом није врхунски смисао брака мо- жемо рећи да је пород дар божији брачницима, а не нешто без чега брак губи свој смисао и данас, као и стара времена, потребно је сачу- вати целомудреност у браку бити частан, и досто- јан муж својој жени и волети је, и бити часна и до- стојне жена своме мужу и поштовати га, је оно што пред нас поставља св апостол павле у посла- ници ефесцима муж нема избор, он мора да воли своју жену као самог себе, да се брине о њој и де- ци, на њему је да буде глава и да руководи, али на њему је онда и одговорност @ена пак треба да бу- де послушна мужу, да га прати и да му буде осло- нац у животу, што поставља послушање на прво место и даје женином подвигу у хришћанском браку и извесну дозу монашке аскетике (један од монашких завета је послушност духовном оцу) узајамно, пак, супружници не смеју да забораве да су они ту, не ради себе, него ради другога, и да ни- су сами већ са богом није дакле двоје, него троје муж, жена и дух свети у црквеној служби за свету тајну венчања пева се и тропар мученика често се људи питају из ког разлога је мучеништво нашло своје место у венчању треба овде направити разлику изме|у мучења и мучеништва мучеништво је нешто што се драговољно прима, и од чега се по правилу мо- же одустати, али мучеништво доноси мученички венац дакле награда бива на крају мучеништва тако и супружници драговољно узимају и прихва- тају да носе и бреме онога другога као своје, и то је већ мучеништво, али и пут у светост хришћан- ски брак је пут самоодрицања и проналажења се- бе у другом, пут саможртвене љубави према особи другог пола, у заједници крунисаној самим хри- стом литература: 1 свето писмо старог и новог завета, 2 речник православне теологије, протојереј др јован брија, хиландарски фонд при богословском фа- култету спц, београд, 1999 3 православна ризница - о браку и породици, издање манастира сланци, метоха манастира хи- ландар, београд, 1998 4 вера светих, епископ николај, православна хри- шћанска заједница шабац, шабац, 1998 православни мисионар 41 наслов овог текста је, у ствари, назив краћег документарца који на језиво језгровит начин говори о једној од највећих пошасти човечанства данашњице - чедоморству, тј абор- тусу врло су ретки они који не знају за прву библи- јску заповести дату човеку, а која гласи „ра|ајте се и множите се и напуните земљу“, а чак и да нису чули или себе сматрају атеистима, тешко да их поменути деветоминутни документарац може оставити равнодушним у ствари, тешко да се и најтвр|е срце не може потрести када види језиве призоре снимљених абортуса који се, поврх свега, цинично називају чином планирања породице водитељ грег канингем, чији краћи увод претходи аутентичним сликама искас- апљене деце из утроба њихових мајки, адекватно употребљава израз холокауст абортуса још ако имамо у виду да се годишње у србији изврши изме|у 150000 и 250000 таквих чедоморстава, зависно од статистичког извора, епилог је више него поражавајући једном приликом је један старији прота, у току разговора са познатим борцем против беле куге мр биљаном спасић, предложио да сви храмови у србији треба да звоне на узбуну поводом ове, може се рећи, велике трагедије овај филм треба емитовати, и поред тога што је више него језив, на свим могућим телевизијама, додуше у касним вечерњим сатима јер није пре- поручљив за децу с обзиром на то да превази- лази по трагици призоре из логора у другом светском рату млади брачни парови, који се најчешће одлучују на овај страшан грех, треба обавезно да погледају овај документарац пре него што се одлуче на чин који, по схватању већине, представља „слободан избор мајке о свом телу“ поменути водитељ са правом упоре|ује по ужасу холокауст абортуса са холокаустом другог светског рата наводећи да се и један и други речима не могу описати, већ једино гледањем хард трутх се може преузети и са интернета преко гоогле видео сервиса свештеник горан @ивковић тешка истина хришћански брак и породица 42 васкрс 2/2008 „рече му исус: ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима и имаћеш благо на небу, па хајде за мном“ (мт 19,21) имајући пред очима ове речи нашег спаситеља, као звезду водиљу и јасну дефиницију савршенства, прихватамо се писања о великој и светој тајни цркве, тајни која земљу уздиже ка небу тајни која позива човека да пре- вази|е себе и своје датости и крене путем савршенства, путем који води ка вечности, ка христу - о светој тајни монаштва којим ли речима описати часни живот монашки? тај пут сагра|ен од покајања и послушања, заливен потоцима суза, обогаћен и украшен дубином и лепотом богослужења, често пута нападан од ветрова искушења, али тај пут је увек обасјан зрацима неисказане радости, увек обасјан благодаћу и очинским загрљајем онога који нас је на тај пут позвао пропусница за тај пут је одрицање од света и свега у свету - земаљског ради небеског, пролазног ради непролазног, привременог ради вечног монаштво је благословени живот, живот у коме је све христос и који живи за христа и христа ради монах је огледало у коме се огледа и пројављује тајна смрти и васкрсења јер онај који прима монашки чин умире за овај свет и све што је у свету да би васкрсао и устао као нови човек у христу монах је икона покајања, оживотворена јеван|елска прича о блудноме сину (види лк 15, 11- 32), који презревши све овоземаљске насладе с покајањем хита у очинско наручје, бива примљен у очев загрљај и вечно жели да у том загрљају остане сам чин монашења се обавља у светоме храму, на светој литургији (или на бденију) пред целим братством (сестринством) који молитвено подржавају онога који приступа светоме @ртвенику настојатељ стоји на светим дверима окружен свештенослужитељима очекујући његов долазак, предво|ен свећеносцима и праћен умил- ним појањем тропара: „похитај да ми отвориш очинско наручје, развратно сам истрошио живот свој спаситељу, не презри сада осиротело срце моје, које упире поглед на непотрошиво богатст- во милоср|а твога! јер теби, господе, у умилењу вапијем: сагреших, оче небу и теби“ на монашење се приступа скрштених руку, одевен у белу кошуљу, пошто се сво световно одело претходно одложи у припрати, јер то свет- ско и раскошно одело ће заувек заменити скром- но монашко: одећа весеља и радости духовне, риза спасења и оклоп правде, шлем спасења, сандале у руке прима мач духовни - бројанице, штит вере крст христов и свећу која ће га увек подсећати на светост и величину чина који прима настојатељ излаже идеале монашког живота, али и искушења која пострижника вре- бају на том путу потом поставља питања кроз чије одговоре види спремност за примање чина пошто је пострижник исказао своју јасну жељу и спремност да ступи у монашки чин, настојатељ постризава унакрст власи његове косе, дајући му ново монашко име које на видљив начин говори да је умро стари човек, а родио се монах, опремљен, војник христов спреман за пут непрекидне страже над собом и борбе за осва- јање царства небеског велика радост бива на небу и на земљи када неко презре и младост и све овоземаљске про- лазне сладости и прими на себе благи јарам христов и обуче се у величанствено рухо јеро|акон клеопа (стефановић) ако хоћеш савршен да будеш православно монаштво послушности, сиромаштва и девствености многи су светитељи и светитељке просијали у монашком чину, од четвртога века када је монаштво настало у египту и развило се по читавоме свету о блажене ли те пустиње која је постала плодна земља која је изнедрила многе светитеље чији су подвизи и трудови светило свима нама који ходимо монашким путем и који увек молитвено призивамо за помоћ плодно семе монаштва пало је на гору атонску и на тој гори на егејском мору израсло у монашку државу чија је покровитељица, заштитница и хранитељка сама пресвета богородица света гора атонска, место које је дом сваког монаха, место молитве, место где се на посебан начин осећа присуство и заштита пресвете богородице већ вековима је ризница која чува древну монашку традицију она је тако|е непроцењиво богатство јер се ту дан и ноћ узносе молитве господу једним устима и јед- ним срцем за цео свет тако|е, семе ан|елског живота дало је плодове и у србији, русији, румунији, грузији, грчкој монаштво је умирање ради @ивота, одрицање од свега ради задобијања свега, жртва ради живота са христом који се жртвовао за све, распи- њање у свету ради васкрсења једном речју монаштво је благодатни живот по богу и за бога 44 васкрс 2/2008 човекољубље је добротворни фонд српске православне цркве, основан 1991 године као одговор српске православне цркве на хуман- итарне потребе становништва проузроковане погоршаном социјално-економском ситуацијом у региону основни принцип у раду је поштовање људског права на достојанствен живот, односно пружање помоћи свима онима којима је потреб- на човекољубље, као добротворни фонд српске православне цркве, одговара на духовне и егзис- тенцијалне потребе човека и заједнице, допри- носи смањењу патње и пружа љубав, веру и наду ближњима циљеви и задаци човекољубљем управља управни одбор који чини пет архијереја спц: архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски амфилохије (председник управног одбора) и чланови управног одбора: епископ бихаћко- петровачки хризостом, епископ врањски пахомије, епископ шумадијски јован и епископ ваљевски милутин вредности и принципи човекољубља огледају се у извршавању следећих задатака: помоћ сиромашним, маргинализованим и угроженим групама; помоћ жртвама масовних несрећа; помоћ у стварању услова за економску самосталност осиромашених слојева у друштву; допринос побољшању социјалне и здравствене заштите угрожених група; допринос образовању угрожених група; развијање свести о узроцима сиромаштва и начинима да се они превази|у; развијање свести о милоср|у, пожртвовању и чињењу добрих дела, поготово код верника српске православне цркве; усавршавање капацитета човекољубља ради маја вранић човекољубље - добро православни мисионар 45 постизања виших стандарда квалитета у раду човекољубље има преко 60 запослених и више од 200 сарадника и волонтера епархијске канце- ларије човекољубља налазе се у београду, новом саду, крагујевцу, краљеву, нишу, врању, подгорици, бања луци и книну човекољубље реализује велики број сложених пројеката намењених маргинализованим и угроженим гру- пама у друштву: од психо-социјалне подршке деци, старима, људима оболелим од сиде и терми- нално болесним људима, преко курсева за неза- послене, до економског оснаживања и изградње капацитета у заједници своје стратешке циљеве човекољубље данас остварује делујући у следећим програмским областима: директна хуманитарна помоћ нају- гроженијима, здравствено-социјална област, ревитализација села и унапре|ење пољо- привреде, образовање и изградња партнерских односа и сарадња светосавска учионица човекољубље посебну пажњу посвећује бризи о деци, старима и маргинализованим групама „светосавска учионица“ је пројекат намењен деци и младима лишеним родитељског старања пројекат се реализује у седам социјалних устано- ва за децу без родитељског старања циљ пројекта је подршка развоју и социјалној интеграцији деце пружањем равноправне могућности за учење и активним укључивањем деце у друштвене и кул- турне активности студенти завршних година студија и млади незапослени наставници укључени су у пројекат као волонтери преко стотину волонтера помаже деци у учењу, као и у њиховом социјалном и културном развоју „мобилна медицинска кућна служба (момекс)“ је програм помоћи намењен старим људима и особама са инвалидитетом који се спроводи у београду, крагујевцу и книну пројекат обухвата помоћ, подршку и кућне посете корисницима од стране медицинског особља и волонтера екипе обилазе и избегла и расељена лица смештена у колективним центрима циљ пројекта „психо- социјална подршка људима који живе са хив/аидс-ом“ је антисегрегативан и недискрими- нативан приступ људима оболелим од сиде и то активним учешћем српске православне цркве и волонтера човекољубља у обезбе|ивању дирек- тне психо-социјалне подршке и неге захваљујући тиму младих и обучених волонтера, ме|у којима су будући свештеници, социјални и здравствени радници, човекољубље реализује овај пројекат путем редовних посета корисницима у болници, индивидуалних кућних посета, групних састана- ка и различитих друштвених дога|ања у жељи да допринесе превентивном раду са младима, човекољубље већ неколико година организује и семинаре за вероучитеље циљ семинара „превентивни карактер верске наставе“ је да оснажи улогу вероучитеља у превенцији болести зависности, хив/аидс-а и насиља ме|у средњошколцима и учини их спремнијим да одговоре на многобројна питања средњошколске популације и промовишу здраве моделе понашања пољопривредни пројекти у циљу смањења сиромаштва и побољшања квалитета живота, човекољубље реализује низ хуманитарних и доходовних пољопривредних творни фонд спц добротворна делатност цркве детаљније инфомације о раду човекољубља, добротворног фонда српске православне цркве можете наћи на њњњцовекољубљеорг, електронска адреса је београд@цовекољубљеорг, а контакт телефон 011/ 36 72 970 46 васкрс 2/2008 пројеката ови пројекти намењени су соци- јално угроженом становништву, посебно избеглим и расељеним лицима смештеним у породице домаћина у србији човекољубље подржава пољопривредне активности попут вештачког осемењивања крава, формирања и одржавања фарми пилића и кока носиља, пчеларства, узгајања поврћа у пластеницима итд осим тога, човекољубље организује низ курсева и радионица у циљу обучавања корисника о производњи хране образовни пројекти циљ образовних пројеката је економско оснаживање социјално угроженог станов- ништва (локално незапослено становниш- тво, избегла и интерно расељена лица) у град- ским подручјима србије пројекат се реализу- је у београду, крагујевцу, краљеву, новом саду, нишу и врању човекољубље организује обуку из компјутерског описмењавања, књиговод- ства, рачуноводства, и енглеског језика тако|е организује се обука за старе занате: дуборез (краљево), шивење (ниш), ткање (нови сад) и сликање на стаклу (врање) човекољубље организује и различите семи- наре који подстичу запошљавање и самоза- пошљвање (активно тражење посла, осни- вање малих предузећа и задруга) у оквиру образовних програма, човеко- љубље посебну пажњу посвећује дијакони- јској пракси и тренингу волонтера у циљу испуњења једног од основних принципа рада задатих у правилнику фонда, а усвојеном од стране светог архијерејског сабора српске православне цркве, човекољубље своју улогу све више види у јачању дијаконијске праксе и у том смислу обликује и реализује волон- терске програме образовање волонтера, а нарочито оних који су студенти теологије за дијаконијску праксу од посебног је интереса за даљи развој програма човекољубља човекољубље сара|ује са многим донатори- ма, хуманитарним организацијама, другим православним организацијама, те са институ- цијама у свим државама на подручју свог деловања пасха господња, празник над празницима, дан- има ишчекиван, даје одговор свим нашим тру- довима и жртви, молитви, радости, смирењу, који су непрекидно били присутни у току великог поста великопосна богослужења имају за циљ да у нама пробуде осећај покајања у току ових служби слушамо старозаветне текстове, стихире и молитве које нам детаљно откривају падове и грехове наше, а уједно нас позивају на покајање и приљубљивање избавитељу свима су нам познати велики поклони (метаније - у преводу са грчког језика значи покајање, преумљење) где се целим својим телом спуштамо ка земљи, падамо, ум свој спуштајући највише, а потом се победоносно, храбро и радосно подижемо покајање је наш одговор qубави божијој празник васкрсења господњег - пасха господња постаје и наша пасха и наше васкрсење (пасха - излазак изабраног народа из ропства у обећану земљу, наша пасха је избављење народа божијег од смрти које нам је господ даровао васксењем) свети јован лествичник у својој лествици нам предивно дефинише покајање „покајање је завет с богом да ће се водити један нови живот покајање је купац смирености покајање је неопозиво одри- цање од сваке жеље за телесним добрима покајање је помирење с господом путем вршења добрих дела супротних пре|ашњим гресима покајање је очишћење савести“ покајањем се ми обраћамо и враћамо богу и цркви његовој јер смо се грехом удаљили грех удаљава и одваја човека од бога, од вечног живота, а како нас опомиње св ап павле „плата за грех је смрт“ ( рим 6,23) овде видимо да се грех појављује као наш најозбиљнији противник и непријатељ на путу обожења и спасења грех је грешка, погрешка учињена нашим мислима, речима или делима у односу на закон божији и вољу божију грех је преступање заповести божијих, чињење зла и не чињење добра да ли постоји могућност да не грешимо? ако грешимо како се супроставити греху и вратити богу? у заупокојеној служби стално слушамо речи свештеник велимир врућинић православни мисионар 47 о покајању „да нема човека да живи а да не греши“, а са друге стране видимо да нас грех удаљава и лишава близине божије одговор који нам црква даје јесте покајање како да схватимо право, истинско пока- јање које својом моћи побе|ује сваки грех и враћа човека богу? ум и срце су места где ми обликујемо свој однос према богу и према ближњима време и учињено дело не можемо да вратимо, али можемо себе у односу на прошло, погрешно дело, реч или мисао изменити променићемо се тако што ћемо схватити и увидети да смо учинили погрешку тада у свом срцу имамо осећај кривице и бићемо жалосни због учињенога али у исто време имамо и осећај радости због повратка оцу који нас љубављу очекује и нашем повратку се радује ове две ствари морају да иду једна са другом, јер осећај кривице без радости човека може да одведе у другу крајност, очајање суштину покајања нам најбоље открива прича о блудном сину описана у лукином јеван|ељу (лк 15, 11-32) блудни син одлази у земљу далеку која је символ нашег грешног, палог живота и удаљености од бога повратак из те далеке земље се дешава тек онда кад блудни син схвати да је све изгубио, да ништа нема, да је пропао и пао али као врхунац покајања јесте и радост због сазнања да опет може да буде заједно са оцем а отац још издалека видевши сина сазива слуге и наре|ује им да се припреми велико славље, јер син његов мртав беше и оживе, изгубљен беше и на|е се својим гресима ми смо се удаљили од господа и искључили се из цркве његове тада „бог интервенише долази божанска благодат без благо- дати, човек не може да се покаје qубав божија чини све она може да се послужи нечим - болешћу или нечим другим, зависи - да би човека привела покајању ми, са своје стране, треба једноставно и без усиљавања да предузмемо покрет према богу, а од тога часа па надаље - дејствује благодат божија“ (старац порфирије) као коначан циљ и испуњење покајања се дешава када покајник осу|ује своје грехе истински их исповедајући исповест је света тајна у којој црква сведочи и потвр|ује да истинско покајање постоји и да бог прима покајника црква, оличена у свештен- ику, потвр|ује и објављује да покајника с љубављу и радошћу враћа у наручје своје православље и правоживље сцена православне омладине припада просветном ресору верског добротворног старатељства архиепископије београдско-карло- вачке идеја за постојање једног таквог црквеног позоришта код нас, дошла је са севера из наше руске сестринске цркве његова светост патријарх српски павле, који је председник верског добротворног старатељства, дао је свој патријарашки благослов 1999 године за настанак и рад сцене православне омладине трудом чланова до сада су изведена четири комада најпре је припремљен комад „бој за косово“, који је на видовдан 1999, заслугом ружице цветић и проф књижевности растка јефтовића, преми- јерно изведен у сали патријаршије своје похвале изразио је његова светост патријарх павле кога је посебно погодило читање имена убијених срба на косову и метохији тих тешких година, на самом крају драме на видовдан 2001 у сали патријаршије преми- јерно је изведен комад „qуо вадис домине?“, по роману хенрика сјенкјевича за који је сценарио написала ружица цветић, а режирала га бојана марковић представа је постигла велики успех изведена је преко четрдесет пута у земљи и у расе- јању у народном позоришту у београду је изведе- на 2004 год и тада је остварена жива сарадња, тако да костиме за представе као и понеке 48 васкрс 2/2008 ђакон владимир марковић сцена правосл реквизите сцена православне омладине поза- јмљује из народног позоришта на светог саву 2006 премијерно је изведена и пригодна академија у сали прве економске школе сценарио је писао проф богословије светог саве горан раденковић, а за потребе сцене прерадио и прилагодио владимир марковић, који је и режирао уз чланове сцене православне омладине на овом пројекту сара|ивали су ученици прве економске школе и хор при храму св александра невског под диригентском пали- цом бисерке васић академија је поново изведена и у сали патријаршије у марту месецу 2006 године прича се развија од стварања света посте- пено преко старог завета и пророштава, наговештавајући оваплоћење и ро|ење спаси- теља нашег, господа исуса христа уз благовести гаврила стефановића венцловића, јефимију, деспота стефана лазаревића, св саву и св симеона, пролазећи кроз разне епохе хришћанства и наше црквене историје путујемо са јунацима прича у време када су царства горела у пепелима а опстајала само она која су за славу и чувара имала самог бога на видовдан 2007 год у сали патријаршије је премијерно изведена драма „земља недо|ија“, по тексту св николаја @ичког комад је режирао проф растко јефтовић, а улоге су припале православни мисионар 49 авне омладине хришћанство и уметност 50 васкрс 2/2008 ученицима пете и прве београдске гимназије, као и земунске гимназије радња кома- да је смештена у немачки кон- центрациони логор за време другог светског рата суди се капетану спаси спасовићу, који на оптуженичкој клупи брани идеале хришћанског борца, родољуба и човека који за начело свога постојања, живота и вредновања ствари има слику живога христа, пред којом се моли за спас свога народа, али и ту|инских поред бројних гостовања, на празник св симеона мирото- чивог, 2008 године представа је изведена и у ош „арчибалд рајс“, на карабурми тада су се члановима сцене придружили и малишани из организације „роде“, која брине о деци оме- теној у развоју трудом и љубављу директора школе и |акона угрина поповића ово изво|ење представе било је „одмор“ деци која су „натоварена тешким бре- меном“ сцена православне омладине припрема и нове драме а посто- ји и стална могућност пријема нових чланова и разних видова сарадње и гостовања ми као православни хришћани смо се одувек разликовали од света, али никада нас свет није сматрао некултурним и непросвећеним нажалост, данас живимо у вре- мену када многи мисли да су црква и култура два потпуно одвојена појма намећу се културни назори у друштву потпуно страни нашој православној традицији и нашем православном утемељењу наше није да се против њих боримо оспоравањем и оповргавањем, већ да богоспа- соносне истине наше свете цркве сведочимо у свим сегментима свога живота тако смо дужни и да дамо пример и садржај наше православне кул- туре то су основне идеје које су определиле нас- танак и постојање сцене православне омладине те идеје и данас представљају центар мисион- арског замаха, истинско мисионарење стилом и речју културног и просвећеног човека поред тога што драмска уметност начелно представља имитацију живота, млади окупљени око сцене православне омладине сваком новом драмом, боје сопствене животе животворним бојама, светог духа, @ивотодавца @иве у цркви, и сведочећи живога бога, остварују своју службу у цркви православни мисионар 51 поред олтарског свештенства (епископа, презвитера и |акона) јако је важно поменути и понешто рећи о нижем цеквеном клиру у који улази и служба чтеца чтец се на своју службу поставља чином који се назива хиротесија или рукопроизво|ење, и то испред олтара пре почетка свете литургије од стране епископа ова реч хиротесија има исто значење као и реч хиротонија, дакле, рукопо- ложење, али се користи да би се ова два чина - посвећење у виши и посвећење у нижи клир раз- ликовали светом тајном рукоположења, тј хиротоније даје се благодат светог духа за вршење светих тајни епископима и презвитерима, |аконима саслуживања, док је хиротесија благослов еписко- па за помагање свештенослужитељима како у олтару, тако и ван њега служба чтеца је веома стара, и претпоставља се да је коначно уобличена у цркви током 2 и 3 века, јер сведочанство о њој имамо у правилима светих апостола основни предуслов за примање ове благодатне тајне јесте да онај који жели да постане чтец, тј помагач у олтару буде крштен и пуноправни члан цркве христове оно што је карактеристично за овај свети чин јесте да се на посвећењу за њега врши крстоо- бразно пострижење власи, тј косе, као и при- ликом крштења разлог за ово је символичан и означава у потпуности предавање на службу богу постриг косе се врши крстообразно у спомен на христа, а у име свете тројице - оца и сина и светог духа основни задатак и смисао овог светог чина видимо и из молитве коју епископ чита, одмах по пострижењу: „господе боже сведржитељу, дај му да са сваком мудрошћу и разумевањем чита божанствене речи твоје и да се у њима поучава, чувајући га у непорочном живљењу“ одмах затим, он чита одељак из књиге апостол, чиме се символички показује која ће чтецу бити основна обавеза на богослужењу, а то је читање из ове књиге у којој су забележене речи из посланица светих апостола, јер реч „чтец“ и значи читач онај члан цркве који је удостојен чина чтеца носи и посебну одежду која га на неки начин раз- ликује од осталих верних у цркви његова одежда је стихар, једноставна бела хаљина са извезеним крстом на ле|има иначе, стихар је одежда која је заједничка свим црквеним чиновима: и епископима, и свештеницима и |аконима на крају би требало истаћи да је веома лепо видети данас велики број деце, ученика, студената разних узраста како помажу својим парохијским свештеницима у олтару носећи свеће, додавајући кадионицу, читајући апостол ово је један врло леп и благочестив обичај, који је врло важан, јер доприноси да што већи број верних активно учествује у св литургији, која је основ нашег хришћанског живота и неопходан услов за задо- бијање вечног царства божијег александар панић улога чтеца у цркви службе цркве 52 васкрс 2/2008 пут усличења христу господу кроз цркву је за свакога од нас једин- ствен и непоновљив усусрету са хришћанством, народи су обогаћи- вали своје ризнице традиције новом животно- шћу која је обиловала радосном вером и добром на- дом народи који су имали, попут древних грка, раз- вијене философске, уметничке и научне дисципли- не, од хришћанства добијају тон оптимизма који замењује дотадашња учења о нужности дешавања и предодре|ености живљења овакви народи су ро- бовали мисаоним предубе|енима да се судбини не може побећи, већ да се неминовно мора прихвати- ти то што се дога|а такво посматрање ствари се од- ражавало и на формирање њиховог народног лика (нације) други, пак, народи попут јудеја су у сусре- ту с хришћанством ослоба|али снажне огранича- вајуће стеге које су их затварале у једнонационалне димензије народи на ниском културном степену, попут старих словена, од хришћанства су добили покретачку силу сопственог националног и култур- ног преображаја ме|утим, утицај није текао једно- смерно хришћанство, освајајући различите наро- де, у себе је угра|ивало особености тих народа, и на тај начин постало складна симфонија најразличи- тијих националних карактеристика црква - јединствена заједница различитих оживљавају многе црквене заједнице на разним странама ондашњег познатог света узносе се мо- литве и песмоспеви на разним језицима свето пи- смо се преводи на народима разумљив језик разви- ја се црквено појање уз музичке особености одгова- рајуће народне музике све у свему, црква постаје и ушће разнонародних културних вредности, и из- вор охристовљења и узвишења народа да ли је црква, као заједница верних окупљена око христа, захтевала од оних који су крштењем желели да постану њени чланови, да се као учесни- ци новог начина живота одрекну свега што је чини- ло њихов дотадашњи живот, па и саме народности? да ли се тврдња светог апостола павла да у христу нема ни јудејина, ни грка, односила на то да бисмо крштењем требало да се одрекнемо наше народно- сти? коначно, да ли можемо помирити тврдњу да смо у христу сви једно, а да смо по језику, култури и обичајима лепеза различитости? на сва ова питања одговор је негативан а, такав одговор непосредно проистиче из саме сржи православног схватања од- носа човека и бога човек и бог могу да имају непосредан лични од- нос, уколико то човек жели, јер бог који је љубав, са- мим тим што је љубав, увек жели такав однос са чо- веком бог са сваким човеком од адама па до општег васкрсења има јединствен и непоновљив однос на сличан начин и ми са људима око себе имамо једин- ствене односе ниједно нама љубљено биће не мо- же уносити истоветну радост сусрета са њим у од- носу на неку другу особу колико благостање у наше срце уноси пријатан разговор са нпр нашим родитељима ме|утим, на другачији начин је ми- ром испуњена наша душа када се сусретнемо са вр- ло драгим пријатељем постојање једног пријатеља даје један квалитет нашем живљењу, а постојање на- ших родитеља даје неки други квалитет и тако је са свима са којима долазимо у однос љубави и при- јатељства када погледамо ту нашу малу заједницу (нас, наших пријатеља, родитеља, сродника и свих других нама драгих бића) у контексту цркве као за- једнице верних који покушавају да се поистовете са оним око којег су се сабрали, долазимо до једно- ставног закључка да имамо могућност да се охри- стовимо (постанемо слични христу) ме|утим, па- вле ће остати и сада и у будуће и на све векове павле и као таквог ће га и бог и сви који су били и јесу и биће у живом односу са њим препознавати и воле- ти од њега нико, па ни сам бог не очекује да поста- јован бабић шта је то хришћан- други православни мисионар 53 не неко други дакле, имамо наизглед необичну си- туацију са једне стране, као чланови цркве сви те- жимо да постанемо слични христу спаситељу са друге стране, то не подразумева да се изгуби наша аутентичност и да се сви укалупимо у испрограми- ран профил једне личности пут усличења христу господу кроз цркву је за свакога од нас јединствен и непоновљив народни лик као део нашег личног идентитета следујући напред речено, и о нацији можемо размишљати на сличан начин родили смо се, одра- стали и као личности изгра|ивали у једној народној заједници која се служи својим језиком, помоћу ко- јег је кроз историју настајало мноштво дела нацио- налног, научног, уметничког, духовног и другог стваралаштава природно, и покрет ка богу је зна- чио изгра|ивање заједнице исте вере, наде и љубави са људима који говоре истим језиком и има- ју исто културно насле|е и сама црква се развија као помесне (територијалне) хришћанске заједнице касније се те помесне заједнице повезују у веће територијалне целине на ко- јима су у највећем броју живели припадни- ци једног народа, па се јављају помесне цр- квене заједнице које данас познајемо под именима руска, српска, бугарска, грчка, ру- мунска и др православне цркве како у том мноштву различистости наро- да који изгра|ују цркву христову, постићи јединствену заједницу исте вере, наде и љубави? једно од најједноставнијих решења би било укинути све нације и фор- мирати једну коју бисмо могли назвати хришћанска нација или бисмо могли рећи да је потребно одрећи се националног да би се постигло хришћанско ме|утим, већ рекосмо да је наш однос са богом једин- ствен и уникатан и као такав незаменљив са другим припадност народу је део нашег бића према томе оно национално у нама не може бити брисано јер бисмо на тај начин извршили терор над човеком и његовом личношћу одузели бисмо му део нечега што је дубоко уградио у свој идентитет замислите апсурд да вас неко натера да се неким новим измишљеним језиком молите богу јер ваш доса- дашњи није добар? не, то никако није дух православља потрага за решењем очигледно је да пону|ено „решење“ није утеме- љено на светом предању цркве у следећем настав- ку ћемо покушати да прона|емо одговор у великој светопредањској ризници наше цркве које су странпутице и замке очувања националног у на- шем личном идентитету на путу хришћанског узрастања? да ли је нација ору|е љубави или мржње на поменутом путу? ово су само нека од многоброј- них питања ски национализам? део - црква и држава 54 васкрс 2/2008 христос је, дакле, кључ свих заго- нетки које се постављају пред људском запитаношћу он је ка- мен темељац или „крајеугаони ка- мен“, како пише у светом писму, на коме почива живот чежњу човека да на|е сигуран темељ своје ег- зистенције и свега што постоји и што се коле- ба, као и преплитање хришћанског и филозоф- ског идентитета најбоље је схватити ако се по|е од самог почетка почетак филозофије јесу старо- грчки мудраци који су живели пре сократа на- равно, овде се не бавимо далекоисточном фило- зофијом, чије полазиште је „пут небића“ и која у својој суштини није својствена западном човеку трагање за првим принципима на основу којих читав свет „ради“ јесте исконска потреба да се на- |е извесност, ослонац или темељ другим речима, оно што остаје непромењиво у свеукупности која нас окружује и која се, како можемо видети, стал- но мења пресократовци су сматрали да је природа оно од чега треба почети тачније од једне ‘’датости’’, коју нико није изабрао већ се у њој затекао сама природа је оно од чега се не смемо одвојити ако мислимо да останемо у животу талес из милета, филозоф и математичар, су- штину или идентитет природе тражио је у води, која је, по њему „извор и неограничена залиха свега“ касније, све до парменида егзистира ми- сао на тој талесовој теорији јер се покушавало простом заменом одре|ених принципа доћи до узрока или смисла постојећег тако, на пример, анаксимандар каже да је почело „апејрон“, анак- симен да је то ваздух, хераклит ватра наравно да ни апстрактне одредбе као што су биле емпедо- клеова љубав и мржња, питагорини бројеви или демокритови атоми не мењају битно овај поглед на свет то свакако не ради ни парменид, али раз- лика је у томе што је он само биће поистоветио са мишљењем и тако га издигао из „прашине“ ту част пармениду као оцу филозофије одао је и не- мачки филозоф хегел када је за парменидове претходнике који су принцип тражили у матери- јалном рекао да то нису биле „чисте мисли“ и да тек са њим почиње „права филозофија“ без обзи- ра да ли је принцип „мисао“ или је то ватра и вода остали смо на претпоставци да се он мора по сва- ку цену сазнати сазнање остаје једини пут помо- ћу кога покушавамо да се домогнемо извесности, принципа или „чаробне формуле“ на основу које све функционише када прона|емо, сазнамо или сазидамо темељ, онда је претежно све лакше, јер имамо визију целокупне слике хришћани свој темељ нису тражили на истом месту као и старогрчки филозофи и нису помоћу разних метода покушавали да га прона|у и сазна- ју једноставно, темељ се сам открио и то у лику го- спода исуса христа начин на који ступамо у кон- такт са тим темељом је вера, а не сазнање, као што је то било случај и жеља филозофа требало је по- веровати у „парадокс“ да је човек из назарета, ко- ји се до тридесете своје године бавио столар- ством, истовремено и сам принцип на основу ко- јег се свара и функционише читав космос, приро- да, човек апостол павле, који је у почетку био ве- лики противник христа, након покајања у својој првој посланици корићанима пише: „јер темеља другог нико не може поставити, осим постојећег, који је исус христос“ христос је, дакле, кључ свих загонетки које се постављају пред људском запи- таношћу он је камен темељац или „крајеугаони срећко гујаничић темељи антич и христос ка православни мисионар 55 камен“, како пише у светом писму, на коме почи- ва живот одвајање од христа значи губитак принципа, губитак енергије, губитак смисла, губи- так извора у својим духовним песмама цар давид на више ме- ста ову тезу апостола павла сликовито по- твр|ује описујући стварање и моћ госпо- да у псалму 104 он ка- же: „господе, боже мој, велики си веома, обу- као си свијетлост као хаљину, разапео небо као шатор, утврдио си земљу на темељима њезиним, да се не по- мери ва вијек вијека; на горама стоје воде, од громовног гласа твојега текустворио си мјесец да показује времена, сунце позна- је запад свој, стереш таму и бива ноћ, по ко- јој излази све звијри- ње шумско гле море, велико и широко, ту гмиже без броја животиња мала и ве- лика све тебе чека, да им дајеш пићу на ври- јеме дајеш им, прима- ју, отвориш руку своју, сите се добра одвра- тиш лице своје жало- сте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи“ ке филозофије о темељ цркве хришћанство и философија античка философија није успела да прона|е постојан темељ 56 васкрс 2/2008 велики проблем данашњице и сигурно један од највећих проблема који утиче на развој хришћанске заједнице су верске секте које својим деловањем деструк- тивно утичу на појединца као и на зајед- ницу у глобалу скоро сваки појединац је упознат са њиховим деловањем, али не и са последицама које оне изазивају да бисмо исправно сагледали овај проблем морамо прво да видимо који су то пре- дуслови који доводе до ступања у оваква „удружења“ пре свега треба напоменути један од основних разлога, са којим се вероватно не би сложили поједини сектолози, а то је недостатак редовног литургијског живота код људи наиме, само отпадање од литургијске заједнице доводи до губитка евхаристијског јединства са христом, а то доводи до лутања и губит- ка благодати божије, што све доводи до лакшег пропадања човековог верска необразованост први моменат у једном друштву који доводи до ширења секти је велика верска необразованост овај појам је доста везан за наше окружење, као и за већину земаља источне европе наиме, прошли смо код велики период атеизма који је данас довео до религијског лутања код људи човек данас лута у потрази за својом религијом и на том путу не разазнаје разлике изме|у традиционалне цркве и верске секте ту је доста битна улога државе која кроз своје институције, а пре свега образовање треба да омогући појединцу, а и друштву у целини да своје духовне потребе које се данас показују усклади и усмери на прави пут дакле, црква и држава морају помоћи људима да не залутају на овом путу, и свакодневно водити рачуна о спречавању духове пропасти која прети овом наро- ду, а које смо нажалост све мање свесни проблем породице следећи проблем који доводи до ступања у секту је проблем породице и последице које се из тога ра|ају породица је у двадесетом веку доживела велике промене, али су проблеми остали исти савремени живот људи је доживео велико убрзање, илија јокић верске секте и њихов ути погрешан је стереотип да само најмла|и чланови породице могу упасти у секту све су чешћи случајеви да и родитељи у средњим годинама веома лако постају њихови чланови баш због лутања и потраге за својим идентитетом православни мисионар 57 које је одузело време потребно посвећењу деци млади данас остављени на милост и немилост „улици“ немају од кога да науче духовне вредности, као и свакодневни проблеми са којима се сусрећу доводе до њиховог отпадања од породице као такви постају лака мета за све оне који који се секташтвом баве, који лако препознају такве људе и врло брзо им дају утеху подсећам да је сваки човек биће заједнице, и какав год био не може живети сам родитељи заборављају на децу, не препознају њихове проблеме и на тај начин их одбацују од себе утеху таквом младом човеку ће врло брзо пружити верска секта сам почетак ступања у секту везан је за стицање њиховог поверења они ће се потрудити да вам веома брзо постану пријатељи, „разумеју“ сваки ваш проблем сам аутор ових редо- ва се уверио у њихову „топлу“ добродошлицу свака секта ће се потрудити да вас одмах одвоји од ваше предходне заједнице човек чије проблеме не разуме друштво почиње да тражи своју припадност основни знаци да је неко подложан чланству у таквим организацијама су промена његовог односа према породици (са којом своди комуникацију на минимум), пријатељима (које почиње да одбације), школи (где се дистанцира од својих другова и дру- гарица) верска секта, уз помоћ погрешне пси- хологије којом се бави, врло лако ће вас наговорити да одбаците свој предходни живот да ли то може мени да се деси свако од нас ће рећи „мени то не може да се деси“ то је доста погрешно размишљање јер способност верске секте за прихватање нових чланова и јесте у њиховом безазленом наступању према вама ваши први утисци ће бити лепи јер верска секта у почетку деловања према вама неће покушавати да вам наметне никакве обавезе, већ ће вас само топло и срдачно прихватити када они постани ваши „нови пријатељи“, касније ће са вама моћи врло лако да манипулишу тако|е је погрешан стереотип да само најмла|и чланови породице могу упасти у секту све су чешћи случајеви да и родитељи у средњим годи- нама веома лако постају њихови чланови баш због лутања, потраге за својим идентитетом и тражењем одговора на нека животна и космолошка питања из свега овога видимо да је љубав у породици и ме|усобно разумевање његових чланова основа сваке породице и само кроз љубав ће се она сачувати од свих савремених зала која јој прете цај на савремено друштво црква и секте 58 васкрс 2/2008 на који начин верске секте наступају у нашој средини? на самом почетку треба напоменути да је вероват- но једина предност десетогодишње изолације наше земље та што су и верске секте задржале стари начин регрутовања чланова који је на западу пре- вази|ен и већ одавно постао „провидан“ овде мис- лим на тзв службовање „од врата до врата“ и дељење пропагандног материјала који ћете на западу ретко срести ме|утим, полако и код нас долазе глобални начини деловања верских секти који су наизглед тотално другачији и немају везе са верским сектама покушаћу да вам наведем само неке примере злоупотреба верских секти у данашњем друштву код нас је честа појава да нам у руке може допасти неки наочиглед црквени часопис, а када га мало анализирамо закључујемо следеће: најчешће су штампани ћирилицом и доста личе на часописе српске православне цркве, у сво- јим текстовима дају одговоре на веома интересант- на питања, чак постоје и илустрације за децу оно што је најважније, нигде нећете пронаћи да је секташки часопис, али нигде нећете ни пронаћи ко је издавач један од следећих начина је рекламирање и про- даја лековитих препарата у званичним медијима који лече од свих болести ни овде нећете ни чути ни видети спомен секте, већ они једноставно на тај начин покушавају да привуку болесне људе и да им пруже утеху за њихове тешке болести свако од нас зна да не постоји ни лек ни препарат који ће вас излечити од свега, али психологу секте је сасвим довољно да му се на оглас јави човек који мисли да тако нешто постоји и коме је такво нешто последња нада у животу секта зна да такви људи немају више коме да се обрате и они ће врло брзо пронаћи своје утешитеље у верској секти постоји и неколико модерних начина ступања у верске секте и то углавном кроз квази курсеве менаxмента, рачунара, страних језика, ме|ународних размена ученика и студената итд данас су у америци веома популарне школе за обуку менаxера где се бавите вежбањем реторике, учењем психологије запослених и начином управљања у својим фирмама постоји доста случајева где су само такве школе биле покриће за уво|ење богатих директора у чланове верске секте, јер вежбањем психологије обични људи који су дошли са другачијим намерама за доста кратко време постану извор финансирања верске секте подсећам вас да је најчешћи циљ вер- ских секти новац и неки од најбогатих људи данас су во|е појединих секти циљне групе секташа можемо разврстати циљне групе људи који су најчешће потребни верској секти млади, који су бесплатна радна снага за дељење пропагандног материјала, флајера, часописа, проспеката итд до којих граница то иде можемо видети у појединим београдским средњим школа- ма где је секта слала младе и лепе девојке у „мушке школе“ да шире проповед и сакупљају нове чланове старији, добро ситуирани људи који немају децу или не живе се њима овде је јасно да је у питању финансијска добит, јер такве људе можете врло лако задобити за пријатеље медијски популарне јавне личности они им служе за бесплатно рекламирање и ширење своје популарности на овај начин ће велики број фано- ва поћи за својим идолом када би просечан човек чуо за секту кабала да није било певачице мадоне? у нашој земљи постоји веома добар закон о вер- ским заједницама, али који се, нажалост, не примењује у потпуности у њему јасно стоји да се свака верска заједница чије је учење деструктивно по човека и друштво мора забранити на овоме се и остало јер никада није формирана управа за борбу против верских секти при министарству унутрашњих послова наше друштво се сети овог проблема само када до|е до велике трагедије која је изазвана деловањем верске секте имали смо доста случајева где цео град зна да је девојка која је извршила самоубиство била припадник верске секте, али на томе све остаје свакодневно у нашим болницама умиру људи који одбијају да приме трансфузију крви јер им учење јеховиних сведока то забрањује да ли су ово јасни докази да наше друштво улази у велике проблеме пред којима ми остајемо слепи? свакодневно се морамо позивати на божанску заповест „qуби ближњега свог као самога себе“ и само као развијено друштво, само као редовни чланови цркве можемо задобити благослов божији за живот у љубави и спасење од оваквих савремених проблема православни мисионар 59 хттп://њњњверонаукаоргyу/ овом приликом представљамо јако интере- сантну презентацију посвећену програму вер- ске наставе епархије шабачке, утолико инте- ресантнију, уколико се у обзир узме чињеница да је она једна од ретких, ако не и једина код нас тематски усмерена ка веронауци напорно би било покушати да се суздржано пише о са- држају који нам се указао при учитавању глав- не стране - пар секунди визуелног шока и свест о пријатности која је присутна доводе до одушевљења једноставност и лепота задржаће вас на првој страни, дуже но уобичајено пола- зећи од маштовито смишљеног менија (избор- ника) пролазимо кроз десетак страница тако јасно и естетски уприличених, да смо са лако- ћом и задовољством испратили садржај а што се овога тиче, изнена|ује богат и до- бро начињен избор текстова православне те- матике, ме|у којима су и читаве књиге (нпр псалтир) припремне посетиоцу за преузи- мање и штампу за боље разумевање битних момената старозаветне историје стоје нам на располагању фотографије скица и мапа, што је заиста реткост, када су у питању виртуелне би- блиотеке презентација православне тематике код нас тако|е је за похвалу и могућност преузимања неколицине аудио записа право- славног појања, разврстаних према начинима које упражњава црква широм света никако не пропустите преглед странице календар која нуди преглед кратких житија светитеља коме је посвећен одре|ени дан, све скупа са прика- зима иконица њима посвећених ту су још и речи о посту и текстови најпотребнијих (сва- кодневних) молитава несумњиво ће бити ин- тересантног садржаја у оквиру стране посве- ћене филму, која је тренутно у изради оно што је можда могло бити најпре поменуто, а тиче се садржине и сврхе ове презентације, јесу ин- формације (нпр наставни план и програм ра- да) и активности, које користе и у којима уче- шће могу узети сами вероучитељи матичне, шабачке епархије сваком вероучитељу стоји на располагању могућност отварања налога, односно пријаве и добијања своје интернет адресе, као и активног учествовања у раду фо- рума заиста се ради о једној презентацији која је за пример, од које се може много очекивати, коју бисмо могли сматрати потврдом иску- ствено опробане истине да је поред саме садр- жине (не само када је интернет у питању) би- тан и начин на који се она изложи хттп://њњњортходоxпхотосцом/ већ из самог назива, односно адресе пре- зентације може се назрети садржај који доми- нира у питању је покушај да се православна драган јовичић православље на интернету црква и савремене технологије 60 васкрс 2/2008 вера и њена жива, искуствена потврда пренесе широм виртуелне васељене путем слике тешко је остати равнодушан прили- ком сусрета са фотографијама личности светаца и угодника божијих, ревносних монаха, отаца и духовника, лепоте свети- ња православних утисак бива појачан ти- ме што већину фотографија прати објашњење, тако да се потпуније може до- живети бљесак благодати којом приказане светиње и свети одишу упознавање са свим, за свет православни, битним момен- тима је сигуран, као и чињеница да ће се добро урезати у памћење поред приказа светитеља и њихових не- трулежних тела (моштију), ту су слике са- времених православних подвижника, ду- ховних отаца српске, румунске, руске и грчке православне цркве и места њиховог обитавања - пружа се прилика за упознавање са бројним чувеним манасти- рима, посебно са оним светогорским, као и светим местима славног града јерусали- ма не изостају ни репродукције најлеп- ших и чудотворних икона и фресака хри- ста, богомајке и светитеља пажња је по- свећена и тренутцима свакодневице мана- стирског живота овако богат садржај допуњен је видео записима свете литур- гије, спремних за преузимање и прегле- давање, као и допадљивим скринсејвери- ма састављеним од репродукција право- славних икона појавом свима већ познатог мп3 формата иза- звана је права револуција у преслушавању музике свих могућих жанрова, као и у њиховом преузимању са интернета иако је угашен пионир слободне, у суштини нелегалне, размене музичких фајлова, сервис по имену напстер, лав- ина коју је он изазвао није могла бити никако заустављена наиме, поменути напстер је тек после своје „смрти“ добио наследнике у бројним клоновима који су ову апликацију опционо пре- вазишли тако да данас музичке куће тешку муку муче са овим проблемом где је у свему томе православна духовна музика, било да се ради о одговарањима на светој литургији, средњовековним композицијама, богомољачким песмама које појци певају уместо причасна, духовној музици осталих помесних цркава и свему ономе што оплемењује дух једног православног верника, али и што може корисно да послужи у никад довољне мисионарске сврхе? наравно да православне духовне музике има и на поменутим нелегалним сервисима, али ту појаву ћемо прескочити оријентишући се пре свега на легалне варијанте што подразумева разне сајтове који нуде доњнлоад православне духовне музике ови сајтови се могу поделити у више врста прву врсту чине сајтови који нуде за преузи- мање православну духовну музику свих „жанро- ва“, а која долази из разних помесних цркава одличан, а вероватно и најквалитетнији по садржају, је руски сајт хттп://библионреалинру/ који заиста „има све“ - од различитих литургијских композиција у обради познатих композитора, преко тропара, кондака, опела, духовне музике са грузијских простора па све до, на пример, хора свештеника @ичке епархије овај познати сајт, иначе, сем одличног избора духовне музике, има и велики избор душекорисних видео садржаја, али су сви на руском језику једина примедба сајту је што су албуми могли и да се компресују тј зипу- ју јер би онда могли брже и ефикасније да се свештеник горан @ивковић духовна православни мисионар 61 скину са интернета од руских сајтова са овом тематиком зан- имљиви су и хттп://хористру/ и хттп://мусицортхо доxоргру/ сајтови црквених хорова следе сајтови црквених хорова на којима се често налази нешто од музике из њиховог репер- тоара, а то су махом литургијске композиције ових хорских сајтова има доста на интернету, многи хорови су се потрудили да се бар фотографијом и историјатом представе ширем аудиторијуму па тако имамо презентације хорова из тополе, крупња, јагодине, бања луке, новог сада итд, али и из хајндмарша, блектауна и других страних градова хорске обраде махом мокрањчевих, али и дела станковића, кедрова, тајчевића, говедарице и осталих музичких великана могу се наћи на сај- товима крупањског хора, али и хорова цркве у новом саду, хајндмаршу, отави итд преузимање и преслушавање ових хорских композиција може служити како као средство за духовно окрепљење вернима у свакодневном животу, тако и као користан регулатив дири- гентима и члановима црквених хорова, нарочито онима са још недовољно искуства сервиси за чување фајлова ништа мање богати садржаји- ма од сајтова из претходног пасуса нису ни сервиси за чување фајлова као што су попу- ларни еснипс или 4схаред ови сервиси наплаћују озбиљније услуге, а оне које су бесплатне, а то је уступање 5гб простора за коришћење по налогу, сасвим задовољавају критеријуме за постављање духовне музике, јер тај простор је довољан за око 1000 композиција! ако мало претражите ове и сличне сервисе наћи ћете доста духовне музике свих врста коју касније можете дати и својим при- јатељима на преслушавање све у свему, преузимање и дељење духовне музике са интернета може бити једно од ефикасних оружја мисионарења јер ће врло лако, због своје високе естетике, заголицати пажњу невернима и слабовернима, пословично неутемељеним у аутентичном познавању хришћанства ту је њена снага и зато је треба користити музика на интернету црква и савремене технологије 62 васкрс 2/2008 ове године прослављамо 2008 годину од христовог ро|ења господ је сишао са небеса и оваплотио се од духа светог и марије дјеве и постао човек зашто је он као бог имао потребе да живи ме|у људима? не само да живи ме|у њима већ и да свој живот положи за њих? qудски род је био заробљен смрћу падом адама и еве и цела природа је патила због греха када је адам згрешио, господ му је обећао спаситеља кога ће послати да их спасе од смрти када је човечанство коначно било спремно, бог се на земљи јавио у телу да би нас спасао господ исус христос је са људима живео проповедајући јеван|еље, лечећи болесне, чинећи чуда, изгонећи демоне, дајући обећање да ће свако ко верује у њега имати живот вечни пре своје смрти и васкрсења, установио је свету тајну причешћа као лек од смрти одлазећи на свету литургију ми улазимо у царство небеско, а примајући у себе пречисто тело и пречасну крв господа исуса христа сједи- њујемо са самим богом и примамо лек бесмрт- ности још од апостолских времена, света литургија је била основ за живот једног верника служена је у време највећих гоњења као и у време ратова, и у сва времена, без обзира на то у каквим се околностима налазила црква qуди су долазили на литургију ризикујући своје животе 3нали су да без светог причешћа нема живота знали су да је овај живот само припрема за будући и вечни знали су да ће само ако буду у заједници са господом живети вечно да би смо то што боље схватили морамо објас- нити и примером замислимо да је свет захватила тешка и страшна болест отров је свуда око нас и ми га несвесно свакодневно узимамо сви пате, а лека нема нигде онда се појављује лекар које има лек и за њега не тражи ништа указује где се отров налази и како га се треба чувати поклања лек и од људи тражи само да га узимају редовно и да се више не трују сада све зависи од њих ако се буду редовно лечили, оздравиће тако и за нас важи: господ је указао на грех који на душу делује као отров и дао нам свето причешће као лек за живот вечни на нама је да ли ћемо се тога придржавати или нећемо самим тим он постаје наше дрво @ивота и извор воде @иве василије вук јелић и ф економска школа „свети никола“ нови сад свето причешће као лек бесмртности ученици веронауке пишу православни мисионар 63 враћамо се персоналитију а где си упознала оног твог дечка чела, ]ела како беше? није читко он је беше имао неке везе са криминалом, рекао је смешљивко хладним тоном молим вас, рече паметница, то је непримерено питање потом му је хитро отела папире са припремљеним питањима; један је бацила, други поцепала, за трећи ауторитативно рекла: е ово може какав персоналити! * * * кафка у приповеци преображај описује човека који се у сну претворио у бубу пошто се пробу- дио, његова прва брига није била да се у пот- пуности ослободи тог стања; штавише, све до краја његовог инсектоидног живота, нити он, нити његови укућани ниједном неће поставити питање о евентуалном разлогу његовог прео- бражаја?! будући да је као човек заспао лежећи на ле|има, што је за једну бубу изузетно непријатан положај, његова прва брига је како да се окрене, како да се „врати“ у „нормално“ стање инсекта човек се, наиме, помирио са стањем своје инсек- тоидности, са чињеницом да је буба, и то у тој мери да мање-више прихвата постепено све израженију нетрпељивост најближе породице, нетрпељивост која не води само уништењу последњег трага људскости у њему, већ и до његове биолошке смрти - и то од глади! * * * ова приповетка указује на саму срж хришћанског учења о човеку и греху наиме, свима нама је добро позната прича о прародите- љском греху из прве библијске књиге, књиге постања у питању је изузетна анализа - и то етио- лошка - феномена инсектоидности грегора самсе наиме, бог је потпуно отворено рекао адаму и еви да не једу од дрвета познања добра и зла јер ће умрети и заиста: узрок и почетак сваког оту|ења и страха, сваке инсектоидности у човечијем бићу, као и заједнички именитељ свега тога, јесте смрт што је још невероватније, људи су смрт прих- ватили као природну, баш као и момак из кафкине приче своје ново стање адам и ева, наиме, нису послушали бога - мислили су да он има некакве задње мисли, како им је сугерисала змија и управо овде суочавамо се са дога|ајем означеним као пад и то не само један пад - овде се заправо ради о низу падова ме|утим, уместо да (како би за нас било очекивано) адама сустигне некаква казна, бог му још неколико пута даје шансу бог, наиме, даје шансу људима да увиде како није једини проблем у томе што су ле|има окренути земљи, већ у томе што желе да постану бубе сетимо се приче: бог шета по рају и тражи адама, а он се, управо попут бубе, крије бог га пита шта је урадио, а адам, ни мање ни више, постајући сада и умом буба, окривљује бога за сопствени грех: жена коју си ми ти дао дакле, тријумф греха је да сваки облик личне одгов- орности буде искључен зашто? управо зато што нам одговорност указује да без наших ближњих свештеник вукашин милићевић ла цуцарацха из потпуно другачијег угла кафка нема ни нас самих у том контексту, оно што у вези са кафкином причом истовремено и фасцинира и плаши, јесте чињеница да је много стравичнија појава унутрашње инсектоидности других чланова породице самса, неголи сам грегоров преображај * * * како да се адам ослободи последица пада? изгледа да решење није у негирању чињенице да је грегор постао буба другим речима, можете бацати и цепати папире до миле воље, пљувати онога ко поставља питање, али то неће промени- ти чињеницу да ми нисмо оно што мислимо и желимо да други мисле о нама - да ми нисмо онај персоналити који покушавамо да истакнемо управо супротно: поента је у томе да се суочимо са чињеницом да јесмо постали бубе поента је да, иако прихватамо чињеницу да по телу заиста јесмо постали бубе, тиме не прихватамо и логику буба или вредности њиховог инсектског света: наиме, можда и можемо бити фасцинирани снагом буба које померају изузетно велике гомиле животињског измета, али следствено томе, поента је у томе да не тражимо и не тежимо сакривању овог или оног инсектског проблемчића, ове или оне мрље на нашем умишљеном персоналитију, већ промени целокупног нашег инсектоидног бића или, коначно, откривању нашег истинског и свима нама заједничког персоналитија у супротном, увек ће бити да хомо хомини блатта ест а зна се шта се ради са бубашвабама * * * св апостол павле у својој првој посланици коринћанима (15) управо у контексту такве спасоносне промене говори о својеврсном пресаздању (поновном стварању човека) али рећи ће неко: како ће устати мртви? и у каквом ће телу доћи? безумниче, оно што ти сејеш неће оживети ако не умре и што сејеш, не сејеш тело које ће настати, него голо зрно а бог му даје тело како хоће јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност пресаздање-поновно стварање све твари и човека је стога основна порука вере у тајну крста и васкрсења господњег
... данашње време, многи бракови се веома брзо склапају, а на жалост брзо и растављају шта би могао бити разлог томе? како на нашим тако и на другим просторима савремени човек има сталну потребу за напре- довањем и побољшањем услова живота западна култура му представља узор и он бесомучно покушава да је следи и да своје жеље, циљеве и амбиције обликује према њеним захтевима друштво и брак чињеница је да спољни утицаји, утицаји самога друштва у многоме обликују брачну заједницу усмеравају је у правцу убрзаног начина живота где примера патријахалне породице скоро и да нема изостављање природног закона, где је мушкарац глава, а жена врат, стуб куће, поштовања мушкарца као јачег и одговорнијег у брачној заједници, доводе до разних несугласица ме|утим, поставља се питање да ли је у данашње време могуће, насупрот разним утицајима и прос- тору на коме живимо, одржати дуг и стабилан хришћански брак? наравно да јесте ту за пример можемо узети хришћански брак склопљен на простору блиског истока, у арапском свету, где су православни хришћани окружени муслиманским живљем особеност оваквог брака се првенствено огледа у данијела деспотовић хришћански брак на пр православна црква светог ђор|а у к православни мисионар 37 простору и условима у којима православни арапи живе свима је веома добро познато да већински део становништва у арапском свету чине арапи исламске вероисповести, али у исто време не мали број православних и других хришћана обитава на тим просторима сама церемонија склапања хришћанског брака на простору арапског света има два битна дела први део представља веридбу која уз благослов и размену прстења указује на узајамни пристанак супружника други део представља церемонију крунисања, где се ''небеске круне'' симболично стављају на главе супружника церемонија венчања је свуда иста, мада се може наићи на мале разлике у зависности од тога у којем се делу арапског света налазимо свака земља носи нешто мало својих обичаја, мада за оно што је од суштинског значаја, нема разлике након црквеног венчања, обављене молитве за дуг, благословен и успешан брак у христу и за будуће потомство, церемонија брака се наставља у гра|анском стилу од момента гра|анског венчања жена узима мужевљево презиме и припада њему уз пригодну свечаност младенци прослављају своје венчање ноћна венчања оно што би се могло узети као специфичност у погледу склапања брака, а што се везује за ове прос- торе јесте и то да се венчања организују у вечерњим и ноћним часовима разлог томе су веома високе дневне температуре и самим тим пријатнији услови у каснијим сатима арапи хришћанског опредељења бурму носе на десној руци и имају истетовиран крстић на среди- ни одмах испод десне шаке бурма је у већини случајева од белог злата, а врло ретко од жутог арапкиње-хришћанке, иако живе на простору блиског истока, облаче се у западном стилу без повеза на глави и бојажљивог погледа савремене су, образоване, еманциповане, али у исто време и васпитане да поштују мужа, брак и да чувају и штите своју породицу у духу хришћанства, а истовремено и под утица- јем окружења, брачна заједница арапа-хришћана представља занимљив спој вере, љубави, поштовања и компромиса остору блиског истока тема броја - хришћански брак и породица каиру 38 васкрс 2/2008 уновом завету сам господ исус христос прису- ствује венчању младенаца и ту чини своје пр- во чудо апостоли касније проповедају о браку у својим посланицама многи свети оци су писали о браку и породичном животу и остављали своје мисли као светле путоказе на хришћанском жи- вотном путу неки од њих су свештеномученик игњатије богоносац св јован златоуст, св григо- рије богослов, свети амвросије милански, св ва- силије велики, преподобни исидор пелусиот и многи други готово да нема богослова који се ни- је бавио темом хришћанског брака брак није, као што неки желе да јесте (и покуша- вају да га таквим прикажу) ствар овосветска, веза која је производ заљубљености и „лептирића“, економска веза два бића, споразумни, заједнички живот две особе да бисмо то показали потребно је да одговоримо на питање одакле брак, шта је његова сврха, ко учествује у браку? одговоре на ова питања пронаћи ћемо у самом светом писму, а у тумачењу ће нам помоћи мисли светих отаца, на првом месту светог јована златоустог дакле, одакле брак? „и рече бог: није добро да буде човек сам: да му створимо помоћника подоб- ног њему“ „а од ребра узетог од адама створи го- спод бог жену и приведе је адаму“ „зато ће човек оставити оца свога и матер своју и прилепиће се жени својој и биће двоје једно тело“ (пост 2, 18- 24) тако нам говори књига постања, која још ка- же да су двоје створени да буду једно, још у рају „онај ко није сједињен везама брака, каже златоу- сти, не представља целину, већ само половину муж и жена нису два човека, већ један човек“ на другом месту опет пише „када се муж и жена сје- дине, они не постају слика нечега земаљског, већ лик самога бога“ ето ту је тајна, ту је величина брака у браку, изнад сваке категорије нашег разу- ма, двоје постају једно биће, муж и жена постају у браку слика свете тројице тако у браку нису дво- је, него на тајанствен и надразумски начин троје: муж, жена и бог који их сједињује отуда и јесте благодат која почива на браку, јер као што пише тертулијан „брак настаје кад бог сједињује двоје у једно тело“ брак се појавио без икакве везе са првородним грехом он је постојао још пре греха, јер га је уста- новио сам бог, који је створио жену и привео је к мужу још у рају за разлику од римокатолика који су на тридентском сабору прогласили за догму мишљење да је тајна брака установљена тек у но- вом завету од стране христа, источна теологија учи да је ова тајна, установљена још у рају, у новом завету била само потвр|ена, о чему је 1574 годи- не тибингенским богословима писао патријарх цариградски јеремија ии, а у xвии в источни патри- јарси у грамати о оснивању руског светог синода ненарушен грехом (о томе говоре канонске књиге православне цркве - нпр номоканон гл александар савић православни брак и по брак је је господ бог установио од почетка човекове егзистенције, о чему је речено у старом завету: „и рече бог: није добро да буде човек сам: да му створимо помоћника подобног њему“ то је тајна која се не може сврстати и просто укалупити у неке рационалистички одре|ене категорије - то је жива заједница о којој су многи говорили, а увек је речено нешто ново о старом и свима познатом циљ овог текста није да саопшти нешто ново и непознато, већ да оно што је познато и дубоко укорењено у људску природу (није добро да буде човек сам) каже на још један начин православни мисионар 39 49), брак је сачувао своју светост и у јеврејству и у незнабоштву климент александријски каже „у погледу брака, син је само сачувао оно што је отац установио пошто је старозаветни закон свет, свет је и брак и старозаветни брак је био света тајна, као праслика христа и цркве, о чему говори апостол“ „брак је поштена ствар и код нас и код незнабожаца“, каже златоусти хришћанска црква није имала потребу да потвр|ује брак су- пружника који су из незнабоштва прелазили у хришћанство ова „самосветост“ брака произи- лази из чињенице да је настао у рају, а да је господ дозволио да се сачува и после пада, дарујући на тај начин окушај раја свима који у браку живе како треба ипак, иако је брак настао без везе са грехом, и грех није изменио његову суштину, мора се рећи да је грех ипак имао утицаја на брачни живот пре него се упустимо у даље разматрање треба истаћи следећу чињеницу: брак и размножавање су две самосталне појаве човек је добио моћ размножавања још пре брака, приликом самог родица - смисао и циљ тема броја - хришћански брак и породица 40 васкрс 2/2008 стварања, кроз благослов божији климент алек- сандријски учи да је ро|ење само по себи „тајна стварања“, те је узрочник ро|ења сам бог, а родитељи су само „служитељи ро|ења“ ипак, иа- ко брак није непосредан узрок ра|ања, он је нор- мални услов у коме први услов размножавања почиње да делује ствар је у томе што је способ- ност размножавања дата не мужу или жени поје- диначно, већ је дата плоти потпуног човека отуда муж и жена, после овог издвајања, могу добити способност размножавања само приликом свог телесног спајања а брак, као потпуно сједињење супруга, укључује и телесно сједињење ра|ање као стваралаштво божије, треба да буде предмет човековог страхопоштовања, а негативан однос према њему је знак неправославног настројења или мишљења такво је учење источна црква зва- нично осудила на својим саборима (погледати, рецимо, 51 апостолско правило) ако брак није сам по себи зло, где је онда грех учинио утицај на брак? проблем настаје када се човеков практични разум и инстинктивна гене- ративна стремљења сједине, а то сједињење носи у старој хришћанској литератури назив „похота“ грех је, дакле, када се брак користи за расплам- савање похоте и искључиво задовољење људских нагона, ван једне духовне димензије прожимања бића супружника с тим у вези, у браку и хри- шћански подвиг мора да има своје место као сред- ство за човеково спасење како каже наш свети владика николај: „браћо моја, брак је тајна велика и чудесна, једна од великих тајни домостројства божијег чист и чесан брак је препун узвишено- сти чист и чесан брак, у страху божијем, јеста са- суд благодати духа светога“ тај подвиг не значи одсуство полности, напротив, већ давање смисла полности кроз заједницу у којој једно биће своју пуноћу и идентитет налази у другој особи коју је слободно изабрао и са којом се успиње ка христу свети јован златоусти је био монах и девстве- ник који је, занимљиво је то истаћи, написао неке од најлепших беседа о браку у њима истиче да брак није дат ради блуда и разврата, него ради чи- стоте повод за брак није увек ра|ање деце, а за сведоке имамо све оне који су у браку а који су без- детни - где би онда био смисао њиховог живота? некада је заиста на првом месту разлог за брак би- ло потомство, али то је било пре васкрсења, када су људи знали само за смрт, и када им је једина уте- ха била наставак лозе с тим у вези, читајући бесе- де светог јована златоустог, можемо закључити да жеља за породом није врхунски смисао брака мо- жемо рећи да је пород дар божији брачницима, а не нешто без чега брак губи свој смисао и данас, као и стара времена, потребно је сачу- вати целомудреност у браку бити частан, и досто- јан муж својој жени и волети је, и бити часна и до- стојне жена своме мужу и поштовати га, је оно што пред нас поставља св апостол павле у посла- ници ефесцима муж нема избор, он мора да воли своју жену као самог себе, да се брине о њој и де- ци, на њему је да буде глава и да руководи, али на њему је онда и одговорност @ена пак треба да бу- де послушна мужу, да га прати и да му буде осло- нац у животу, што поставља послушање на прво место и даје женином подвигу у хришћанском браку и извесну дозу монашке аскетике (један од монашких завета је послушност духовном оцу) узајамно, пак, супружници не смеју да забораве да су они ту, не ради себе, него ради другога, и да ни- су сами већ са богом није дакле двоје, него троје муж, жена и дух свети у црквеној служби за свету тајну венчања пева се и тропар мученика често се људи питају из ког разлога је мучеништво нашло своје место у венчању треба овде направити разлику изме|у мучења и мучеништва мучеништво је нешто што се драговољно прима, и од чега се по правилу мо- же одустати, али мучеништво доноси мученички венац дакле награда бива на крају мучеништва тако и супружници драговољно узимају и прихва- тају да носе и бреме онога другога као своје, и то је већ мучеништво, али и пут у светост хришћан- ски брак је пут самоодрицања и проналажења се- бе у другом, пут саможртвене љубави према особи другог пола, у заједници крунисаној самим хри- стом литература: 1 свето писмо старог и новог завета, 2 речник православне теологије, протојереј др јован брија, хиландарски фонд при богословском фа- култету спц, београд, 1999 3 православна ризница - о браку и породици, издање манастира сланци, метоха манастира хи- ландар, београд, 1998 4 вера светих, епископ николај, православна хри- шћанска заједница шабац, шабац, 1998 православни мисионар 41 наслов овог текста је, у ствари, назив краћег документарца који на језиво језгровит начин говори о једној од највећих пошасти човечанства данашњице - чедоморству, тј абор- тусу врло су ретки они који не знају за прву библи- јску заповести дату човеку, а која гласи „ра|ајте се и множите се и напуните земљу“, а чак и да нису чули или себе сматрају атеистима, тешко да их поменути деветоминутни документарац може оставити равнодушним у ствари, тешко да се и најтвр|е срце не може потрести када види језиве призоре снимљених абортуса који се, поврх свега, цинично називају чином планирања породице водитељ грег канингем, чији краћи увод претходи аутентичним сликама искас- апљене деце из утроба њихових мајки, адекватно употребљава израз холокауст абортуса још ако имамо у виду да се годишње у србији изврши изме|у 150000 и 250000 таквих чедоморстава, зависно од статистичког извора, епилог је више него поражавајући једном приликом је један старији прота, у току разговора са познатим борцем против беле куге мр биљаном спасић, предложио да сви храмови у србији треба да звоне на узбуну поводом ове, може се рећи, велике трагедије овај филм треба емитовати, и поред тога што је више него језив, на свим могућим телевизијама, додуше у касним вечерњим сатима јер није пре- поручљив за децу с обзиром на то да превази- лази по трагици призоре из логора у другом светском рату млади брачни парови, који се најчешће одлучују на овај страшан грех, треба обавезно да погледају овај документарац пре него што се одлуче на чин који, по схватању већине, представља „слободан избор мајке о свом телу“ поменути водитељ са правом упоре|ује по ужасу холокауст абортуса са холокаустом другог светског рата наводећи да се и један и други речима не могу описати, већ једино гледањем хард трутх се може преузети и са интернета преко гоогле видео сервиса свештеник горан @ивковић тешка истина хришћански брак и породица 42 васкрс 2/2008 „рече му исус: ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима и имаћеш благо на небу, па хајде за мном“ (мт 19,21) имајући пред очима ове речи нашег спаситеља, као звезду водиљу и јасну дефиницију савршенства, прихватамо се писања о великој и светој тајни цркве, тајни која земљу уздиже ка небу тајни која позива човека да пре- вази|е себе и своје датости и крене путем савршенства, путем који води ка вечности, ка христу - о светој тајни монаштва којим ли речима описати часни живот монашки? тај пут сагра|ен од покајања и послушања, заливен потоцима суза, обогаћен и украшен дубином и лепотом богослужења, често пута нападан од ветрова искушења, али тај пут је увек обасјан зрацима неисказане радости, увек обасјан благодаћу и очинским загрљајем онога који нас је на тај пут позвао пропусница за тај пут је одрицање од света и свега у свету - земаљског ради небеског, пролазног ради непролазног, привременог ради вечног монаштво је благословени живот, живот у коме је све христос и који живи за христа и христа ради монах је огледало у коме се огледа и пројављује тајна смрти и васкрсења јер онај који прима монашки чин умире за овај свет и све што је у свету да би васкрсао и устао као нови човек у христу монах је икона покајања, оживотворена јеван|елска прича о блудноме сину (види лк 15, 11- 32), који презревши све овоземаљске насладе с покајањем хита у очинско наручје, бива примљен у очев загрљај и вечно жели да у том загрљају остане сам чин монашења се обавља у светоме храму, на светој литургији (или на бденију) пред целим братством (сестринством) који молитвено подржавају онога који приступа светоме @ртвенику настојатељ стоји на светим дверима окружен свештенослужитељима очекујући његов долазак, предво|ен свећеносцима и праћен умил- ним појањем тропара: „похитај да ми отвориш очинско наручје, развратно сам истрошио живот свој спаситељу, не презри сада осиротело срце моје, које упире поглед на непотрошиво богатст- во милоср|а твога! јер теби, господе, у умилењу вапијем: сагреших, оче небу и теби“ на монашење се приступа скрштених руку, одевен у белу кошуљу, пошто се сво световно одело претходно одложи у припрати, јер то свет- ско и раскошно одело ће заувек заменити скром- но монашко: одећа весеља и радости духовне, риза спасења и оклоп правде, шлем спасења, сандале у руке прима мач духовни - бројанице, штит вере крст христов и свећу која ће га увек подсећати на светост и величину чина који прима настојатељ излаже идеале монашког живота, али и искушења која пострижника вре- бају на том путу потом поставља питања кроз чије одговоре види спремност за примање чина пошто је пострижник исказао своју јасну жељу и спремност да ступи у монашки чин, настојатељ постризава унакрст власи његове косе, дајући му ново монашко име које на видљив начин говори да је умро стари човек, а родио се монах, опремљен, војник христов спреман за пут непрекидне страже над собом и борбе за осва- јање царства небеског велика радост бива на небу и на земљи када неко презре и младост и све овоземаљске про- лазне сладости и прими на себе благи јарам христов и обуче се у величанствено рухо јеро|акон клеопа (стефановић) ако хоћеш савршен да будеш православно монаштво послушности, сиромаштва и девствености многи су светитељи и светитељке просијали у монашком чину, од четвртога века када је монаштво настало у египту и развило се по читавоме свету о блажене ли те пустиње која је постала плодна земља која је изнедрила многе светитеље чији су подвизи и трудови светило свима нама који ходимо монашким путем и који увек молитвено призивамо за помоћ плодно семе монаштва пало је на гору атонску и на тој гори на егејском мору израсло у монашку државу чија је покровитељица, заштитница и хранитељка сама пресвета богородица света гора атонска, место које је дом сваког монаха, место молитве, место где се на посебан начин осећа присуство и заштита пресвете богородице већ вековима је ризница која чува древну монашку традицију она је тако|е непроцењиво богатство јер се ту дан и ноћ узносе молитве господу једним устима и јед- ним срцем за цео свет тако|е, семе ан|елског живота дало је плодове и у србији, русији, румунији, грузији, грчкој монаштво је умирање ради @ивота, одрицање од свега ради задобијања свега, жртва ради живота са христом који се жртвовао за све, распи- њање у свету ради васкрсења једном речју монаштво је благодатни живот по богу и за бога 44 васкрс 2/2008 човекољубље је добротворни фонд српске православне цркве, основан 1991 године као одговор српске православне цркве на хуман- итарне потребе становништва проузроковане погоршаном социјално-економском ситуацијом у региону основни принцип у раду је поштовање људског права на достојанствен живот, односно пружање помоћи свима онима којима је потреб- на човекољубље, као добротворни фонд српске православне цркве, одговара на духовне и егзис- тенцијалне потребе човека и заједнице, допри- носи смањењу патње и пружа љубав, веру и наду ближњима циљеви и задаци човекољубљем управља управни одбор који чини пет архијереја спц: архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски амфилохије (председник управног одбора) и чланови управног одбора: епископ бихаћко- петровачки хризостом, епископ врањски пахомије, епископ шумадијски јован и епископ ваљевски милутин вредности и принципи човекољубља огледају се у извршавању следећих задатака: помоћ сиромашним, маргинализованим и угроженим групама; помоћ жртвама масовних несрећа; помоћ у стварању услова за економску самосталност осиромашених слојева у друштву; допринос побољшању социјалне и здравствене заштите угрожених група; допринос образовању угрожених група; развијање свести о узроцима сиромаштва и начинима да се они превази|у; развијање свести о милоср|у, пожртвовању и чињењу добрих дела, поготово код верника српске православне цркве; усавршавање капацитета човекољубља ради маја вранић човекољубље - добро православни мисионар 45 постизања виших стандарда квалитета у раду човекољубље има преко 60 запослених и више од 200 сарадника и волонтера епархијске канце- ларије човекољубља налазе се у београду, новом саду, крагујевцу, краљеву, нишу, врању, подгорици, бања луци и книну човекољубље реализује велики број сложених пројеката намењених маргинализованим и угроженим гру- пама у друштву: од психо-социјалне подршке деци, старима, људима оболелим од сиде и терми- нално болесним људима, преко курсева за неза- послене, до економског оснаживања и изградње капацитета у заједници своје стратешке циљеве човекољубље данас остварује делујући у следећим програмским областима: директна хуманитарна помоћ нају- гроженијима, здравствено-социјална област, ревитализација села и унапре|ење пољо- привреде, образовање и изградња партнерских односа и сарадња светосавска учионица човекољубље посебну пажњу посвећује бризи о деци, старима и маргинализованим групама „светосавска учионица“ је пројекат намењен деци и младима лишеним родитељског старања пројекат се реализује у седам социјалних устано- ва за децу без родитељског старања циљ пројекта је подршка развоју и социјалној интеграцији деце пружањем равноправне могућности за учење и активним укључивањем деце у друштвене и кул- турне активности студенти завршних година студија и млади незапослени наставници укључени су у пројекат као волонтери преко стотину волонтера помаже деци у учењу, као и у њиховом социјалном и културном развоју „мобилна медицинска кућна служба (момекс)“ је програм помоћи намењен старим људима и особама са инвалидитетом који се спроводи у београду, крагујевцу и книну пројекат обухвата помоћ, подршку и кућне посете корисницима од стране медицинског особља и волонтера екипе обилазе и избегла и расељена лица смештена у колективним центрима циљ пројекта „психо- социјална подршка људима који живе са хив/аидс-ом“ је антисегрегативан и недискрими- нативан приступ људима оболелим од сиде и то активним учешћем српске православне цркве и волонтера човекољубља у обезбе|ивању дирек- тне психо-социјалне подршке и неге захваљујући тиму младих и обучених волонтера, ме|у којима су будући свештеници, социјални и здравствени радници, човекољубље реализује овај пројекат путем редовних посета корисницима у болници, индивидуалних кућних посета, групних састана- ка и различитих друштвених дога|ања у жељи да допринесе превентивном раду са младима, човекољубље већ неколико година организује и семинаре за вероучитеље циљ семинара „превентивни карактер верске наставе“ је да оснажи улогу вероучитеља у превенцији болести зависности, хив/аидс-а и насиља ме|у средњошколцима и учини их спремнијим да одговоре на многобројна питања средњошколске популације и промовишу здраве моделе понашања пољопривредни пројекти у циљу смањења сиромаштва и побољшања квалитета живота, човекољубље реализује низ хуманитарних и доходовних пољопривредних творни фонд спц добротворна делатност цркве детаљније инфомације о раду човекољубља, добротворног фонда српске православне цркве можете наћи на њњњцовекољубљеорг, електронска адреса је београд@цовекољубљеорг, а контакт телефон 011/ 36 72 970 46 васкрс 2/2008 пројеката ови пројекти намењени су соци- јално угроженом становништву, посебно избеглим и расељеним лицима смештеним у породице домаћина у србији човекољубље подржава пољопривредне активности попут вештачког осемењивања крава, формирања и одржавања фарми пилића и кока носиља, пчеларства, узгајања поврћа у пластеницима итд осим тога, човекољубље организује низ курсева и радионица у циљу обучавања корисника о производњи хране образовни пројекти циљ образовних пројеката је економско оснаживање социјално угроженог станов- ништва (локално незапослено становниш- тво, избегла и интерно расељена лица) у град- ским подручјима србије пројекат се реализу- је у београду, крагујевцу, краљеву, новом саду, нишу и врању човекољубље организује обуку из компјутерског описмењавања, књиговод- ства, рачуноводства, и енглеског језика тако|е организује се обука за старе занате: дуборез (краљево), шивење (ниш), ткање (нови сад) и сликање на стаклу (врање) човекољубље организује и различите семи- наре који подстичу запошљавање и самоза- пошљвање (активно тражење посла, осни- вање малих предузећа и задруга) у оквиру образовних програма, човеко- љубље посебну пажњу посвећује дијакони- јској пракси и тренингу волонтера у циљу испуњења једног од основних принципа рада задатих у правилнику фонда, а усвојеном од стране светог архијерејског сабора српске православне цркве, човекољубље своју улогу све више види у јачању дијаконијске праксе и у том смислу обликује и реализује волон- терске програме образовање волонтера, а нарочито оних који су студенти теологије за дијаконијску праксу од посебног је интереса за даљи развој програма човекољубља човекољубље сара|ује са многим донатори- ма, хуманитарним организацијама, другим православним организацијама, те са институ- цијама у свим државама на подручју свог деловања пасха господња, празник над празницима, дан- има ишчекиван, даје одговор свим нашим тру- довима и жртви, молитви, радости, смирењу, који су непрекидно били присутни у току великог поста великопосна богослужења имају за циљ да у нама пробуде осећај покајања у току ових служби слушамо старозаветне текстове, стихире и молитве које нам детаљно откривају падове и грехове наше, а уједно нас позивају на покајање и приљубљивање избавитељу свима су нам познати велики поклони (метаније - у преводу са грчког језика значи покајање, преумљење) где се целим својим телом спуштамо ка земљи, падамо, ум свој спуштајући највише, а потом се победоносно, храбро и радосно подижемо покајање је наш одговор qубави божијој празник васкрсења господњег - пасха господња постаје и наша пасха и наше васкрсење (пасха - излазак изабраног народа из ропства у обећану земљу, наша пасха је избављење народа божијег од смрти које нам је господ даровао васксењем) свети јован лествичник у својој лествици нам предивно дефинише покајање „покајање је завет с богом да ће се водити један нови живот покајање је купац смирености покајање је неопозиво одри- цање од сваке жеље за телесним добрима покајање је помирење с господом путем вршења добрих дела супротних пре|ашњим гресима покајање је очишћење савести“ покајањем се ми обраћамо и враћамо богу и цркви његовој јер смо се грехом удаљили грех удаљава и одваја човека од бога, од вечног живота, а како нас опомиње св ап павле „плата за грех је смрт“ ( рим 6,23) овде видимо да се грех појављује као наш најозбиљнији противник и непријатељ на путу обожења и спасења грех је грешка, погрешка учињена нашим мислима, речима или делима у односу на закон божији и вољу божију грех је преступање заповести божијих, чињење зла и не чињење добра да ли постоји могућност да не грешимо? ако грешимо како се супроставити греху и вратити богу? у заупокојеној служби стално слушамо речи свештеник велимир врућинић православни мисионар 47 о покајању „да нема човека да живи а да не греши“, а са друге стране видимо да нас грех удаљава и лишава близине божије одговор који нам црква даје јесте покајање како да схватимо право, истинско пока- јање које својом моћи побе|ује сваки грех и враћа човека богу? ум и срце су места где ми обликујемо свој однос према богу и према ближњима време и учињено дело не можемо да вратимо, али можемо себе у односу на прошло, погрешно дело, реч или мисао изменити променићемо се тако што ћемо схватити и увидети да смо учинили погрешку тада у свом срцу имамо осећај кривице и бићемо жалосни због учињенога али у исто време имамо и осећај радости због повратка оцу који нас љубављу очекује и нашем повратку се радује ове две ствари морају да иду једна са другом, јер осећај кривице без радости човека може да одведе у другу крајност, очајање суштину покајања нам најбоље открива прича о блудном сину описана у лукином јеван|ељу (лк 15, 11-32) блудни син одлази у земљу далеку која је символ нашег грешног, палог живота и удаљености од бога повратак из те далеке земље се дешава тек онда кад блудни син схвати да је све изгубио, да ништа нема, да је пропао и пао али као врхунац покајања јесте и радост због сазнања да опет може да буде заједно са оцем а отац још издалека видевши сина сазива слуге и наре|ује им да се припреми велико славље, јер син његов мртав беше и оживе, изгубљен беше и на|е се својим гресима ми смо се удаљили од господа и искључили се из цркве његове тада „бог интервенише долази божанска благодат без благо- дати, човек не може да се покаје qубав божија чини све она може да се послужи нечим - болешћу или нечим другим, зависи - да би човека привела покајању ми, са своје стране, треба једноставно и без усиљавања да предузмемо покрет према богу, а од тога часа па надаље - дејствује благодат божија“ (старац порфирије) као коначан циљ и испуњење покајања се дешава када покајник осу|ује своје грехе истински их исповедајући исповест је света тајна у којој црква сведочи и потвр|ује да истинско покајање постоји и да бог прима покајника црква, оличена у свештен- ику, потвр|ује и објављује да покајника с љубављу и радошћу враћа у наручје своје православље и правоживље сцена православне омладине припада просветном ресору верског добротворног старатељства архиепископије београдско-карло- вачке идеја за постојање једног таквог црквеног позоришта код нас, дошла је са севера из наше руске сестринске цркве његова светост патријарх српски павле, који је председник верског добротворног старатељства, дао је свој патријарашки благослов 1999 године за настанак и рад сцене православне омладине трудом чланова до сада су изведена четири комада најпре је припремљен комад „бој за косово“, који је на видовдан 1999, заслугом ружице цветић и проф књижевности растка јефтовића, преми- јерно изведен у сали патријаршије своје похвале изразио је његова светост патријарх павле кога је посебно погодило читање имена убијених срба на косову и метохији тих тешких година, на самом крају драме на видовдан 2001 у сали патријаршије преми- јерно је изведен комад „qуо вадис домине?“, по роману хенрика сјенкјевича за који је сценарио написала ружица цветић, а режирала га бојана марковић представа је постигла велики успех изведена је преко четрдесет пута у земљи и у расе- јању у народном позоришту у београду је изведе- на 2004 год и тада је остварена жива сарадња, тако да костиме за представе као и понеке 48 васкрс 2/2008 ђакон владимир марковић сцена правосл реквизите сцена православне омладине поза- јмљује из народног позоришта на светог саву 2006 премијерно је изведена и пригодна академија у сали прве економске школе сценарио је писао проф богословије светог саве горан раденковић, а за потребе сцене прерадио и прилагодио владимир марковић, који је и режирао уз чланове сцене православне омладине на овом пројекту сара|ивали су ученици прве економске школе и хор при храму св александра невског под диригентском пали- цом бисерке васић академија је поново изведена и у сали патријаршије у марту месецу 2006 године прича се развија од стварања света посте- пено преко старог завета и пророштава, наговештавајући оваплоћење и ро|ење спаси- теља нашег, господа исуса христа уз благовести гаврила стефановића венцловића, јефимију, деспота стефана лазаревића, св саву и св симеона, пролазећи кроз разне епохе хришћанства и наше црквене историје путујемо са јунацима прича у време када су царства горела у пепелима а опстајала само она која су за славу и чувара имала самог бога на видовдан 2007 год у сали патријаршије је премијерно изведена драма „земља недо|ија“, по тексту св николаја @ичког комад је режирао проф растко јефтовић, а улоге су припале православни мисионар 49 авне омладине хришћанство и уметност 50 васкрс 2/2008 ученицима пете и прве београдске гимназије, као и земунске гимназије радња кома- да је смештена у немачки кон- центрациони логор за време другог светског рата суди се капетану спаси спасовићу, који на оптуженичкој клупи брани идеале хришћанског борца, родољуба и човека који за начело свога постојања, живота и вредновања ствари има слику живога христа, пред којом се моли за спас свога народа, али и ту|инских поред бројних гостовања, на празник св симеона мирото- чивог, 2008 године представа је изведена и у ош „арчибалд рајс“, на карабурми тада су се члановима сцене придружили и малишани из организације „роде“, која брине о деци оме- теној у развоју трудом и љубављу директора школе и |акона угрина поповића ово изво|ење представе било је „одмор“ деци која су „натоварена тешким бре- меном“ сцена православне омладине припрема и нове драме а посто- ји и стална могућност пријема нових чланова и разних видова сарадње и гостовања ми као православни хришћани смо се одувек разликовали од света, али никада нас свет није сматрао некултурним и непросвећеним нажалост, данас живимо у вре- мену када многи мисли да су црква и култура два потпуно одвојена појма намећу се културни назори у друштву потпуно страни нашој православној традицији и нашем православном утемељењу наше није да се против њих боримо оспоравањем и оповргавањем, већ да богоспа- соносне истине наше свете цркве сведочимо у свим сегментима свога живота тако смо дужни и да дамо пример и садржај наше православне кул- туре то су основне идеје које су определиле нас- танак и постојање сцене православне омладине те идеје и данас представљају центар мисион- арског замаха, истинско мисионарење стилом и речју културног и просвећеног човека поред тога што драмска уметност начелно представља имитацију живота, млади окупљени око сцене православне омладине сваком новом драмом, боје сопствене животе животворним бојама, светог духа, @ивотодавца @иве у цркви, и сведочећи живога бога, остварују своју службу у цркви православни мисионар 51 поред олтарског свештенства (епископа, презвитера и |акона) јако је важно поменути и понешто рећи о нижем цеквеном клиру у који улази и служба чтеца чтец се на своју службу поставља чином који се назива хиротесија или рукопроизво|ење, и то испред олтара пре почетка свете литургије од стране епископа ова реч хиротесија има исто значење као и реч хиротонија, дакле, рукопо- ложење, али се користи да би се ова два чина - посвећење у виши и посвећење у нижи клир раз- ликовали светом тајном рукоположења, тј хиротоније даје се благодат светог духа за вршење светих тајни епископима и презвитерима, |аконима саслуживања, док је хиротесија благослов еписко- па за помагање свештенослужитељима како у олтару, тако и ван њега служба чтеца је веома стара, и претпоставља се да је коначно уобличена у цркви током 2 и 3 века, јер сведочанство о њој имамо у правилима светих апостола основни предуслов за примање ове благодатне тајне јесте да онај који жели да постане чтец, тј помагач у олтару буде крштен и пуноправни члан цркве христове оно што је карактеристично за овај свети чин јесте да се на посвећењу за њега врши крстоо- бразно пострижење власи, тј косе, као и при- ликом крштења разлог за ово је символичан и означава у потпуности предавање на службу богу постриг косе се врши крстообразно у спомен на христа, а у име свете тројице - оца и сина и светог духа основни задатак и смисао овог светог чина видимо и из молитве коју епископ чита, одмах по пострижењу: „господе боже сведржитељу, дај му да са сваком мудрошћу и разумевањем чита божанствене речи твоје и да се у њима поучава, чувајући га у непорочном живљењу“ одмах затим, он чита одељак из књиге апостол, чиме се символички показује која ће чтецу бити основна обавеза на богослужењу, а то је читање из ове књиге у којој су забележене речи из посланица светих апостола, јер реч „чтец“ и значи читач онај члан цркве који је удостојен чина чтеца носи и посебну одежду која га на неки начин раз- ликује од осталих верних у цркви његова одежда је стихар, једноставна бела хаљина са извезеним крстом на ле|има иначе, стихар је одежда која је заједничка свим црквеним чиновима: и епископима, и свештеницима и |аконима на крају би требало истаћи да је веома лепо видети данас велики број деце, ученика, студената разних узраста како помажу својим парохијским свештеницима у олтару носећи свеће, додавајући кадионицу, читајући апостол ово је један врло леп и благочестив обичај, који је врло важан, јер доприноси да што већи број верних активно учествује у св литургији, која је основ нашег хришћанског живота и неопходан услов за задо- бијање вечног царства божијег александар панић улога чтеца у цркви службе цркве 52 васкрс 2/2008 пут усличења христу господу кроз цркву је за свакога од нас једин- ствен и непоновљив усусрету са хришћанством, народи су обогаћи- вали своје ризнице традиције новом животно- шћу која је обиловала радосном вером и добром на- дом народи који су имали, попут древних грка, раз- вијене философске, уметничке и научне дисципли- не, од хришћанства добијају тон оптимизма који замењује дотадашња учења о нужности дешавања и предодре|ености живљења овакви народи су ро- бовали мисаоним предубе|енима да се судбини не може побећи, већ да се неминовно мора прихвати- ти то што се дога|а такво посматрање ствари се од- ражавало и на формирање њиховог народног лика (нације) други, пак, народи попут јудеја су у сусре- ту с хришћанством ослоба|али снажне огранича- вајуће стеге које су их затварале у једнонационалне димензије народи на ниском културном степену, попут старих словена, од хришћанства су добили покретачку силу сопственог националног и култур- ног преображаја ме|утим, утицај није текао једно- смерно хришћанство, освајајући различите наро- де, у себе је угра|ивало особености тих народа, и на тај начин постало складна симфонија најразличи- тијих националних карактеристика црква - јединствена заједница различитих оживљавају многе црквене заједнице на разним странама ондашњег познатог света узносе се мо- литве и песмоспеви на разним језицима свето пи- смо се преводи на народима разумљив језик разви- ја се црквено појање уз музичке особености одгова- рајуће народне музике све у свему, црква постаје и ушће разнонародних културних вредности, и из- вор охристовљења и узвишења народа да ли је црква, као заједница верних окупљена око христа, захтевала од оних који су крштењем желели да постану њени чланови, да се као учесни- ци новог начина живота одрекну свега што је чини- ло њихов дотадашњи живот, па и саме народности? да ли се тврдња светог апостола павла да у христу нема ни јудејина, ни грка, односила на то да бисмо крштењем требало да се одрекнемо наше народно- сти? коначно, да ли можемо помирити тврдњу да смо у христу сви једно, а да смо по језику, култури и обичајима лепеза различитости? на сва ова питања одговор је негативан а, такав одговор непосредно проистиче из саме сржи православног схватања од- носа човека и бога човек и бог могу да имају непосредан лични од- нос, уколико то човек жели, јер бог који је љубав, са- мим тим што је љубав, увек жели такав однос са чо- веком бог са сваким човеком од адама па до општег васкрсења има јединствен и непоновљив однос на сличан начин и ми са људима око себе имамо једин- ствене односе ниједно нама љубљено биће не мо- же уносити истоветну радост сусрета са њим у од- носу на неку другу особу колико благостање у наше срце уноси пријатан разговор са нпр нашим родитељима ме|утим, на другачији начин је ми- ром испуњена наша душа када се сусретнемо са вр- ло драгим пријатељем постојање једног пријатеља даје један квалитет нашем живљењу, а постојање на- ших родитеља даје неки други квалитет и тако је са свима са којима долазимо у однос љубави и при- јатељства када погледамо ту нашу малу заједницу (нас, наших пријатеља, родитеља, сродника и свих других нама драгих бића) у контексту цркве као за- једнице верних који покушавају да се поистовете са оним око којег су се сабрали, долазимо до једно- ставног закључка да имамо могућност да се охри- стовимо (постанемо слични христу) ме|утим, па- вле ће остати и сада и у будуће и на све векове павле и као таквог ће га и бог и сви који су били и јесу и биће у живом односу са њим препознавати и воле- ти од њега нико, па ни сам бог не очекује да поста- јован бабић шта је то хришћан- други православни мисионар 53 не неко други дакле, имамо наизглед необичну си- туацију са једне стране, као чланови цркве сви те- жимо да постанемо слични христу спаситељу са друге стране, то не подразумева да се изгуби наша аутентичност и да се сви укалупимо у испрограми- ран профил једне личности пут усличења христу господу кроз цркву је за свакога од нас јединствен и непоновљив народни лик као део нашег личног идентитета следујући напред речено, и о нацији можемо размишљати на сличан начин родили смо се, одра- стали и као личности изгра|ивали у једној народној заједници која се служи својим језиком, помоћу ко- јег је кроз историју настајало мноштво дела нацио- налног, научног, уметничког, духовног и другог стваралаштава природно, и покрет ка богу је зна- чио изгра|ивање заједнице исте вере, наде и љубави са људима који говоре истим језиком и има- ју исто културно насле|е и сама црква се развија као помесне (територијалне) хришћанске заједнице касније се те помесне заједнице повезују у веће територијалне целине на ко- јима су у највећем броју живели припадни- ци једног народа, па се јављају помесне цр- квене заједнице које данас познајемо под именима руска, српска, бугарска, грчка, ру- мунска и др православне цркве како у том мноштву различистости наро- да који изгра|ују цркву христову, постићи јединствену заједницу исте вере, наде и љубави? једно од најједноставнијих решења би било укинути све нације и фор- мирати једну коју бисмо могли назвати хришћанска нација или бисмо могли рећи да је потребно одрећи се националног да би се постигло хришћанско ме|утим, већ рекосмо да је наш однос са богом једин- ствен и уникатан и као такав незаменљив са другим припадност народу је део нашег бића према томе оно национално у нама не може бити брисано јер бисмо на тај начин извршили терор над човеком и његовом личношћу одузели бисмо му део нечега што је дубоко уградио у свој идентитет замислите апсурд да вас неко натера да се неким новим измишљеним језиком молите богу јер ваш доса- дашњи није добар? не, то никако није дух православља потрага за решењем очигледно је да пону|ено „решење“ није утеме- љено на светом предању цркве у следећем настав- ку ћемо покушати да прона|емо одговор у великој светопредањској ризници наше цркве које су странпутице и замке очувања националног у на- шем личном идентитету на путу хришћанског узрастања? да ли је нација ору|е љубави или мржње на поменутом путу? ово су само нека од многоброј- них питања ски национализам? део - црква и држава 54 васкрс 2/2008 христос је, дакле, кључ свих заго- нетки које се постављају пред људском запитаношћу он је ка- мен темељац или „крајеугаони ка- мен“, како пише у светом писму, на коме почива живот чежњу човека да на|е сигуран темељ своје ег- зистенције и свега што постоји и што се коле- ба, као и преплитање хришћанског и филозоф- ског идентитета најбоље је схватити ако се по|е од самог почетка почетак филозофије јесу старо- грчки мудраци који су живели пре сократа на- равно, овде се не бавимо далекоисточном фило- зофијом, чије полазиште је „пут небића“ и која у својој суштини није својствена западном човеку трагање за првим принципима на основу којих читав свет „ради“ јесте исконска потреба да се на- |е извесност, ослонац или темељ другим речима, оно што остаје непромењиво у свеукупности која нас окружује и која се, како можемо видети, стал- но мења пресократовци су сматрали да је природа оно од чега треба почети тачније од једне ‘’датости’’, коју нико није изабрао већ се у њој затекао сама природа је оно од чега се не смемо одвојити ако мислимо да останемо у животу талес из милета, филозоф и математичар, су- штину или идентитет природе тражио је у води, која је, по њему „извор и неограничена залиха свега“ касније, све до парменида егзистира ми- сао на тој талесовој теорији јер се покушавало простом заменом одре|ених принципа доћи до узрока или смисла постојећег тако, на пример, анаксимандар каже да је почело „апејрон“, анак- симен да је то ваздух, хераклит ватра наравно да ни апстрактне одредбе као што су биле емпедо- клеова љубав и мржња, питагорини бројеви или демокритови атоми не мењају битно овај поглед на свет то свакако не ради ни парменид, али раз- лика је у томе што је он само биће поистоветио са мишљењем и тако га издигао из „прашине“ ту част пармениду као оцу филозофије одао је и не- мачки филозоф хегел када је за парменидове претходнике који су принцип тражили у матери- јалном рекао да то нису биле „чисте мисли“ и да тек са њим почиње „права филозофија“ без обзи- ра да ли је принцип „мисао“ или је то ватра и вода остали смо на претпоставци да се он мора по сва- ку цену сазнати сазнање остаје једини пут помо- ћу кога покушавамо да се домогнемо извесности, принципа или „чаробне формуле“ на основу које све функционише када прона|емо, сазнамо или сазидамо темељ, онда је претежно све лакше, јер имамо визију целокупне слике хришћани свој темељ нису тражили на истом месту као и старогрчки филозофи и нису помоћу разних метода покушавали да га прона|у и сазна- ју једноставно, темељ се сам открио и то у лику го- спода исуса христа начин на који ступамо у кон- такт са тим темељом је вера, а не сазнање, као што је то било случај и жеља филозофа требало је по- веровати у „парадокс“ да је човек из назарета, ко- ји се до тридесете своје године бавио столар- ством, истовремено и сам принцип на основу ко- јег се свара и функционише читав космос, приро- да, човек апостол павле, који је у почетку био ве- лики противник христа, након покајања у својој првој посланици корићанима пише: „јер темеља другог нико не може поставити, осим постојећег, који је исус христос“ христос је, дакле, кључ свих загонетки које се постављају пред људском запи- таношћу он је камен темељац или „крајеугаони срећко гујаничић темељи антич и христос ка православни мисионар 55 камен“, како пише у светом писму, на коме почи- ва живот одвајање од христа значи губитак принципа, губитак енергије, губитак смисла, губи- так извора у својим духовним песмама цар давид на више ме- ста ову тезу апостола павла сликовито по- твр|ује описујући стварање и моћ госпо- да у псалму 104 он ка- же: „господе, боже мој, велики си веома, обу- као си свијетлост као хаљину, разапео небо као шатор, утврдио си земљу на темељима њезиним, да се не по- мери ва вијек вијека; на горама стоје воде, од громовног гласа твојега текустворио си мјесец да показује времена, сунце позна- је запад свој, стереш таму и бива ноћ, по ко- јој излази све звијри- ње шумско гле море, велико и широко, ту гмиже без броја животиња мала и ве- лика све тебе чека, да им дајеш пићу на ври- јеме дајеш им, прима- ју, отвориш руку своју, сите се добра одвра- тиш лице своје жало- сте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи“ ке филозофије о темељ цркве хришћанство и философија античка философија није успела да прона|е постојан темељ 56 васкрс 2/2008 велики проблем данашњице и сигурно један од највећих проблема који утиче на развој хришћанске заједнице су верске секте које својим деловањем деструк- тивно утичу на појединца као и на зајед- ницу у глобалу скоро сваки појединац је упознат са њиховим деловањем, али не и са последицама које оне изазивају да бисмо исправно сагледали овај проблем морамо прво да видимо који су то пре- дуслови који доводе до ступања у оваква „удружења“ пре свега треба напоменути један од основних разлога, са којим се вероватно не би сложили поједини сектолози, а то је недостатак редовног литургијског живота код људи наиме, само отпадање од литургијске заједнице доводи до губитка евхаристијског јединства са христом, а то доводи до лутања и губит- ка благодати божије, што све доводи до лакшег пропадања човековог верска необразованост први моменат у једном друштву који доводи до ширења секти је велика верска необразованост овај појам је доста везан за наше окружење, као и за већину земаља источне европе наиме, прошли смо код велики период атеизма који је данас довео до религијског лутања код људи човек данас лута у потрази за својом религијом и на том путу не разазнаје разлике изме|у традиционалне цркве и верске секте ту је доста битна улога државе која кроз своје институције, а пре свега образовање треба да омогући појединцу, а и друштву у целини да своје духовне потребе које се данас показују усклади и усмери на прави пут дакле, црква и држава морају помоћи људима да не залутају на овом путу, и свакодневно водити рачуна о спречавању духове пропасти која прети овом наро- ду, а које смо нажалост све мање свесни проблем породице следећи проблем који доводи до ступања у секту је проблем породице и последице које се из тога ра|ају породица је у двадесетом веку доживела велике промене, али су проблеми остали исти савремени живот људи је доживео велико убрзање, илија јокић верске секте и њихов ути погрешан је стереотип да само најмла|и чланови породице могу упасти у секту све су чешћи случајеви да и родитељи у средњим годинама веома лако постају њихови чланови баш због лутања и потраге за својим идентитетом православни мисионар 57 које је одузело време потребно посвећењу деци млади данас остављени на милост и немилост „улици“ немају од кога да науче духовне вредности, као и свакодневни проблеми са којима се сусрећу доводе до њиховог отпадања од породице као такви постају лака мета за све оне који који се секташтвом баве, који лако препознају такве људе и врло брзо им дају утеху подсећам да је сваки човек биће заједнице, и какав год био не може живети сам родитељи заборављају на децу, не препознају њихове проблеме и на тај начин их одбацују од себе утеху таквом младом човеку ће врло брзо пружити верска секта сам почетак ступања у секту везан је за стицање њиховог поверења они ће се потрудити да вам веома брзо постану пријатељи, „разумеју“ сваки ваш проблем сам аутор ових редо- ва се уверио у њихову „топлу“ добродошлицу свака секта ће се потрудити да вас одмах одвоји од ваше предходне заједнице човек чије проблеме не разуме друштво почиње да тражи своју припадност основни знаци да је неко подложан чланству у таквим организацијама су промена његовог односа према породици (са којом своди комуникацију на минимум), пријатељима (које почиње да одбације), школи (где се дистанцира од својих другова и дру- гарица) верска секта, уз помоћ погрешне пси- хологије којом се бави, врло лако ће вас наговорити да одбаците свој предходни живот да ли то може мени да се деси свако од нас ће рећи „мени то не може да се деси“ то је доста погрешно размишљање јер способност верске секте за прихватање нових чланова и јесте у њиховом безазленом наступању према вама ваши први утисци ће бити лепи јер верска секта у почетку деловања према вама неће покушавати да вам наметне никакве обавезе, већ ће вас само топло и срдачно прихватити када они постани ваши „нови пријатељи“, касније ће са вама моћи врло лако да манипулишу тако|е је погрешан стереотип да само најмла|и чланови породице могу упасти у секту све су чешћи случајеви да и родитељи у средњим годи- нама веома лако постају њихови чланови баш због лутања, потраге за својим идентитетом и тражењем одговора на нека животна и космолошка питања из свега овога видимо да је љубав у породици и ме|усобно разумевање његових чланова основа сваке породице и само кроз љубав ће се она сачувати од свих савремених зала која јој прете цај на савремено друштво црква и секте 58 васкрс 2/2008 на који начин верске секте наступају у нашој средини? на самом почетку треба напоменути да је вероват- но једина предност десетогодишње изолације наше земље та што су и верске секте задржале стари начин регрутовања чланова који је на западу пре- вази|ен и већ одавно постао „провидан“ овде мис- лим на тзв службовање „од врата до врата“ и дељење пропагандног материјала који ћете на западу ретко срести ме|утим, полако и код нас долазе глобални начини деловања верских секти који су наизглед тотално другачији и немају везе са верским сектама покушаћу да вам наведем само неке примере злоупотреба верских секти у данашњем друштву код нас је честа појава да нам у руке може допасти неки наочиглед црквени часопис, а када га мало анализирамо закључујемо следеће: најчешће су штампани ћирилицом и доста личе на часописе српске православне цркве, у сво- јим текстовима дају одговоре на веома интересант- на питања, чак постоје и илустрације за децу оно што је најважније, нигде нећете пронаћи да је секташки часопис, али нигде нећете ни пронаћи ко је издавач један од следећих начина је рекламирање и про- даја лековитих препарата у званичним медијима који лече од свих болести ни овде нећете ни чути ни видети спомен секте, већ они једноставно на тај начин покушавају да привуку болесне људе и да им пруже утеху за њихове тешке болести свако од нас зна да не постоји ни лек ни препарат који ће вас излечити од свега, али психологу секте је сасвим довољно да му се на оглас јави човек који мисли да тако нешто постоји и коме је такво нешто последња нада у животу секта зна да такви људи немају више коме да се обрате и они ће врло брзо пронаћи своје утешитеље у верској секти постоји и неколико модерних начина ступања у верске секте и то углавном кроз квази курсеве менаxмента, рачунара, страних језика, ме|ународних размена ученика и студената итд данас су у америци веома популарне школе за обуку менаxера где се бавите вежбањем реторике, учењем психологије запослених и начином управљања у својим фирмама постоји доста случајева где су само такве школе биле покриће за уво|ење богатих директора у чланове верске секте, јер вежбањем психологије обични људи који су дошли са другачијим намерама за доста кратко време постану извор финансирања верске секте подсећам вас да је најчешћи циљ вер- ских секти новац и неки од најбогатих људи данас су во|е појединих секти циљне групе секташа можемо разврстати циљне групе људи који су најчешће потребни верској секти млади, који су бесплатна радна снага за дељење пропагандног материјала, флајера, часописа, проспеката итд до којих граница то иде можемо видети у појединим београдским средњим школа- ма где је секта слала младе и лепе девојке у „мушке школе“ да шире проповед и сакупљају нове чланове старији, добро ситуирани људи који немају децу или не живе се њима овде је јасно да је у питању финансијска добит, јер такве људе можете врло лако задобити за пријатеље медијски популарне јавне личности они им служе за бесплатно рекламирање и ширење своје популарности на овај начин ће велики број фано- ва поћи за својим идолом када би просечан човек чуо за секту кабала да није било певачице мадоне? у нашој земљи постоји веома добар закон о вер- ским заједницама, али који се, нажалост, не примењује у потпуности у њему јасно стоји да се свака верска заједница чије је учење деструктивно по човека и друштво мора забранити на овоме се и остало јер никада није формирана управа за борбу против верских секти при министарству унутрашњих послова наше друштво се сети овог проблема само када до|е до велике трагедије која је изазвана деловањем верске секте имали смо доста случајева где цео град зна да је девојка која је извршила самоубиство била припадник верске секте, али на томе све остаје свакодневно у нашим болницама умиру људи који одбијају да приме трансфузију крви јер им учење јеховиних сведока то забрањује да ли су ово јасни докази да наше друштво улази у велике проблеме пред којима ми остајемо слепи? свакодневно се морамо позивати на божанску заповест „qуби ближњега свог као самога себе“ и само као развијено друштво, само као редовни чланови цркве можемо задобити благослов божији за живот у љубави и спасење од оваквих савремених проблема православни мисионар 59 хттп://њњњверонаукаоргyу/ овом приликом представљамо јако интере- сантну презентацију посвећену програму вер- ске наставе епархије шабачке, утолико инте- ресантнију, уколико се у обзир узме чињеница да је она једна од ретких, ако не и једина код нас тематски усмерена ка веронауци напорно би било покушати да се суздржано пише о са- држају који нам се указао при учитавању глав- не стране - пар секунди визуелног шока и свест о пријатности која је присутна доводе до одушевљења једноставност и лепота задржаће вас на првој страни, дуже но уобичајено пола- зећи од маштовито смишљеног менија (избор- ника) пролазимо кроз десетак страница тако јасно и естетски уприличених, да смо са лако- ћом и задовољством испратили садржај а што се овога тиче, изнена|ује богат и до- бро начињен избор текстова православне те- матике, ме|у којима су и читаве књиге (нпр псалтир) припремне посетиоцу за преузи- мање и штампу за боље разумевање битних момената старозаветне историје стоје нам на располагању фотографије скица и мапа, што је заиста реткост, када су у питању виртуелне би- блиотеке презентација православне тематике код нас тако|е је за похвалу и могућност преузимања неколицине аудио записа право- славног појања, разврстаних према начинима које упражњава црква широм света никако не пропустите преглед странице календар која нуди преглед кратких житија светитеља коме је посвећен одре|ени дан, све скупа са прика- зима иконица њима посвећених ту су још и речи о посту и текстови најпотребнијих (сва- кодневних) молитава несумњиво ће бити ин- тересантног садржаја у оквиру стране посве- ћене филму, која је тренутно у изради оно што је можда могло бити најпре поменуто, а тиче се садржине и сврхе ове презентације, јесу ин- формације (нпр наставни план и програм ра- да) и активности, које користе и у којима уче- шће могу узети сами вероучитељи матичне, шабачке епархије сваком вероучитељу стоји на располагању могућност отварања налога, односно пријаве и добијања своје интернет адресе, као и активног учествовања у раду фо- рума заиста се ради о једној презентацији која је за пример, од које се може много очекивати, коју бисмо могли сматрати потврдом иску- ствено опробане истине да је поред саме садр- жине (не само када је интернет у питању) би- тан и начин на који се она изложи хттп://њњњортходоxпхотосцом/ већ из самог назива, односно адресе пре- зентације може се назрети садржај који доми- нира у питању је покушај да се православна драган јовичић православље на интернету црква и савремене технологије 60 васкрс 2/2008 вера и њена жива, искуствена потврда пренесе широм виртуелне васељене путем слике тешко је остати равнодушан прили- ком сусрета са фотографијама личности светаца и угодника божијих, ревносних монаха, отаца и духовника, лепоте свети- ња православних утисак бива појачан ти- ме што већину фотографија прати објашњење, тако да се потпуније може до- живети бљесак благодати којом приказане светиње и свети одишу упознавање са свим, за свет православни, битним момен- тима је сигуран, као и чињеница да ће се добро урезати у памћење поред приказа светитеља и њихових не- трулежних тела (моштију), ту су слике са- времених православних подвижника, ду- ховних отаца српске, румунске, руске и грчке православне цркве и места њиховог обитавања - пружа се прилика за упознавање са бројним чувеним манасти- рима, посебно са оним светогорским, као и светим местима славног града јерусали- ма не изостају ни репродукције најлеп- ших и чудотворних икона и фресака хри- ста, богомајке и светитеља пажња је по- свећена и тренутцима свакодневице мана- стирског живота овако богат садржај допуњен је видео записима свете литур- гије, спремних за преузимање и прегле- давање, као и допадљивим скринсејвери- ма састављеним од репродукција право- славних икона појавом свима већ познатог мп3 формата иза- звана је права револуција у преслушавању музике свих могућих жанрова, као и у њиховом преузимању са интернета иако је угашен пионир слободне, у суштини нелегалне, размене музичких фајлова, сервис по имену напстер, лав- ина коју је он изазвао није могла бити никако заустављена наиме, поменути напстер је тек после своје „смрти“ добио наследнике у бројним клоновима који су ову апликацију опционо пре- вазишли тако да данас музичке куће тешку муку муче са овим проблемом где је у свему томе православна духовна музика, било да се ради о одговарањима на светој литургији, средњовековним композицијама, богомољачким песмама које појци певају уместо причасна, духовној музици осталих помесних цркава и свему ономе што оплемењује дух једног православног верника, али и што може корисно да послужи у никад довољне мисионарске сврхе? наравно да православне духовне музике има и на поменутим нелегалним сервисима, али ту појаву ћемо прескочити оријентишући се пре свега на легалне варијанте што подразумева разне сајтове који нуде доњнлоад православне духовне музике ови сајтови се могу поделити у више врста прву врсту чине сајтови који нуде за преузи- мање православну духовну музику свих „жанро- ва“, а која долази из разних помесних цркава одличан, а вероватно и најквалитетнији по садржају, је руски сајт хттп://библионреалинру/ који заиста „има све“ - од различитих литургијских композиција у обради познатих композитора, преко тропара, кондака, опела, духовне музике са грузијских простора па све до, на пример, хора свештеника @ичке епархије овај познати сајт, иначе, сем одличног избора духовне музике, има и велики избор душекорисних видео садржаја, али су сви на руском језику једина примедба сајту је што су албуми могли и да се компресују тј зипу- ју јер би онда могли брже и ефикасније да се свештеник горан @ивковић духовна православни мисионар 61 скину са интернета од руских сајтова са овом тематиком зан- имљиви су и хттп://хористру/ и хттп://мусицортхо доxоргру/ сајтови црквених хорова следе сајтови црквених хорова на којима се често налази нешто од музике из њиховог репер- тоара, а то су махом литургијске композиције ових хорских сајтова има доста на интернету, многи хорови су се потрудили да се бар фотографијом и историјатом представе ширем аудиторијуму па тако имамо презентације хорова из тополе, крупња, јагодине, бања луке, новог сада итд, али и из хајндмарша, блектауна и других страних градова хорске обраде махом мокрањчевих, али и дела станковића, кедрова, тајчевића, говедарице и осталих музичких великана могу се наћи на сај- товима крупањског хора, али и хорова цркве у новом саду, хајндмаршу, отави итд преузимање и преслушавање ових хорских композиција може служити како као средство за духовно окрепљење вернима у свакодневном животу, тако и као користан регулатив дири- гентима и члановима црквених хорова, нарочито онима са још недовољно искуства сервиси за чување фајлова ништа мање богати садржаји- ма од сајтова из претходног пасуса нису ни сервиси за чување фајлова као што су попу- ларни еснипс или 4схаред ови сервиси наплаћују озбиљније услуге, а оне које су бесплатне, а то је уступање 5гб простора за коришћење по налогу, сасвим задовољавају критеријуме за постављање духовне музике, јер тај простор је довољан за око 1000 композиција! ако мало претражите ове и сличне сервисе наћи ћете доста духовне музике свих врста коју касније можете дати и својим при- јатељима на преслушавање све у свему, преузимање и дељење духовне музике са интернета може бити једно од ефикасних оружја мисионарења јер ће врло лако, због своје високе естетике, заголицати пажњу невернима и слабовернима, пословично неутемељеним у аутентичном познавању хришћанства ту је њена снага и зато је треба користити музика на интернету црква и савремене технологије 62 васкрс 2/2008 ове године прослављамо 2008 годину од христовог ро|ења господ је сишао са небеса и оваплотио се од духа светог и марије дјеве и постао човек зашто је он као бог имао потребе да живи ме|у људима? не само да живи ме|у њима већ и да свој живот положи за њих? qудски род је био заробљен смрћу падом адама и еве и цела природа је патила због греха када је адам згрешио, господ му је обећао спаситеља кога ће послати да их спасе од смрти када је човечанство коначно било спремно, бог се на земљи јавио у телу да би нас спасао господ исус христос је са људима живео проповедајући јеван|еље, лечећи болесне, чинећи чуда, изгонећи демоне, дајући обећање да ће свако ко верује у њега имати живот вечни пре своје смрти и васкрсења, установио је свету тајну причешћа као лек од смрти одлазећи на свету литургију ми улазимо у царство небеско, а примајући у себе пречисто тело и пречасну крв господа исуса христа сједи- њујемо са самим богом и примамо лек бесмрт- ности још од апостолских времена, света литургија је била основ за живот једног верника служена је у време највећих гоњења као и у време ратова, и у сва времена, без обзира на то у каквим се околностима налазила црква qуди су долазили на литургију ризикујући своје животе 3нали су да без светог причешћа нема живота знали су да је овај живот само припрема за будући и вечни знали су да ће само ако буду у заједници са господом живети вечно да би смо то што боље схватили морамо објас- нити и примером замислимо да је свет захватила тешка и страшна болест отров је свуда око нас и ми га несвесно свакодневно узимамо сви пате, а лека нема нигде онда се појављује лекар које има лек и за њега не тражи ништа указује где се отров налази и како га се треба чувати поклања лек и од људи тражи само да га узимају редовно и да се више не трују сада све зависи од њих ако се буду редовно лечили, оздравиће тако и за нас важи: господ је указао на грех који на душу делује као отров и дао нам свето причешће као лек за живот вечни на нама је да ли ћемо се тога придржавати или нећемо самим тим он постаје наше дрво @ивота и извор воде @иве василије вук јелић и ф економска школа „свети никола“ нови сад свето причешће као лек бесмртности ученици веронауке пишу православни мисионар 63 враћамо се персоналитију а где си упознала оног твог дечка чела, ]ела како беше? није читко он је беше имао неке везе са криминалом, рекао је смешљивко хладним тоном молим вас, рече паметница, то је непримерено питање потом му је хитро отела папире са припремљеним питањима; један је бацила, други поцепала, за трећи ауторитативно рекла: е ово може какав персоналити! * * * кафка у приповеци преображај описује човека који се у сну претворио у бубу пошто се пробу- дио, његова прва брига није била да се у пот- пуности ослободи тог стања; штавише, све до краја његовог инсектоидног живота, нити он, нити његови укућани ниједном неће поставити питање о евентуалном разлогу његовог прео- бражаја?! будући да је као човек заспао лежећи на ле|има, што је за једну бубу изузетно непријатан положај, његова прва брига је како да се окрене, како да се „врати“ у „нормално“ стање инсекта човек се, наиме, помирио са стањем своје инсек- тоидности, са чињеницом да је буба, и то у тој мери да мање-више прихвата постепено све израженију нетрпељивост најближе породице, нетрпељивост која не води само уништењу последњег трага људскости у њему, већ и до његове биолошке смрти - и то од глади! * * * ова приповетка указује на саму срж хришћанског учења о човеку и греху наиме, свима нама је добро позната прича о прародите- љском греху из прве библијске књиге, књиге постања у питању је изузетна анализа - и то етио- лошка - феномена инсектоидности грегора самсе наиме, бог је потпуно отворено рекао адаму и еви да не једу од дрвета познања добра и зла јер ће умрети и заиста: узрок и почетак сваког оту|ења и страха, сваке инсектоидности у човечијем бићу, као и заједнички именитељ свега тога, јесте смрт што је још невероватније, људи су смрт прих- ватили као природну, баш као и момак из кафкине приче своје ново стање адам и ева, наиме, нису послушали бога - мислили су да он има некакве задње мисли, како им је сугерисала змија и управо овде суочавамо се са дога|ајем означеним као пад и то не само један пад - овде се заправо ради о низу падова ме|утим, уместо да (како би за нас било очекивано) адама сустигне некаква казна, бог му још неколико пута даје шансу бог, наиме, даје шансу људима да увиде како није једини проблем у томе што су ле|има окренути земљи, већ у томе што желе да постану бубе сетимо се приче: бог шета по рају и тражи адама, а он се, управо попут бубе, крије бог га пита шта је урадио, а адам, ни мање ни више, постајући сада и умом буба, окривљује бога за сопствени грех: жена коју си ми ти дао дакле, тријумф греха је да сваки облик личне одгов- орности буде искључен зашто? управо зато што нам одговорност указује да без наших ближњих свештеник вукашин милићевић ла цуцарацха из потпуно другачијег угла кафка нема ни нас самих у том контексту, оно што у вези са кафкином причом истовремено и фасцинира и плаши, јесте чињеница да је много стравичнија појава унутрашње инсектоидности других чланова породице самса, неголи сам грегоров преображај * * * како да се адам ослободи последица пада? изгледа да решење није у негирању чињенице да је грегор постао буба другим речима, можете бацати и цепати папире до миле воље, пљувати онога ко поставља питање, али то неће промени- ти чињеницу да ми нисмо оно што мислимо и желимо да други мисле о нама - да ми нисмо онај персоналити који покушавамо да истакнемо управо супротно: поента је у томе да се суочимо са чињеницом да јесмо постали бубе поента је да, иако прихватамо чињеницу да по телу заиста јесмо постали бубе, тиме не прихватамо и логику буба или вредности њиховог инсектског света: наиме, можда и можемо бити фасцинирани снагом буба које померају изузетно велике гомиле животињског измета, али следствено томе, поента је у томе да не тражимо и не тежимо сакривању овог или оног инсектског проблемчића, ове или оне мрље на нашем умишљеном персоналитију, већ промени целокупног нашег инсектоидног бића или, коначно, откривању нашег истинског и свима нама заједничког персоналитија у супротном, увек ће бити да хомо хомини блатта ест а зна се шта се ради са бубашвабама * * * св апостол павле у својој првој посланици коринћанима (15) управо у контексту такве спасоносне промене говори о својеврсном пресаздању (поновном стварању човека) али рећи ће неко: како ће устати мртви? и у каквом ће телу доћи? безумниче, оно што ти сејеш неће оживети ако не умре и што сејеш, не сејеш тело које ће настати, него голо зрно а бог му даје тело како хоће јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност пресаздање-поновно стварање све твари и човека је стога основна порука вере у тајну крста и васкрсења господњег
Свеска: 300 | Хришћански брак и породица
...
...
Одреднице:
2
Свеска: 341 | Света Земља
...она која је прошла кроз руке многих владара, који су гајилиАМБИЦИЈЕ 📌 о го-
сподарењу над светом, врло стара (vii
век), али да представља само копију ко-
пља лонгиновог
друге копије – реликвије,
...она која је прошла кроз руке многих владара, који су гајили
МЕТА инфо: Р:18555 К:146750 Д:81
| Свеска 341 |
Свеска: 341 | Света Земља
... истраживања која су спровели стручњаци из велике британије потврдила су да се ради о оригиналном копљу превод са руског: небојша ћосовић јануар / фебруар 2015 15 светиње када је било спроведено брижљиво ис- траживање реликвије показало се да је она која је прошла кроз руке многих владара, који су гајили амбиције о го- сподарењу над светом, врло стара (vii век), али да представља само копију ко- пља лонгиновог друге копије – реликвије, сачува- не у ватикану и кракову, пока- зале су се још каснијим копи- јама научници су дошли до закључка да је истинско ко- пље лонгиново само оно које се чува у јерменији постоји доказ тога да је христу рана била нанесе- на управо тим копљем он је на знаменитој торинској плаштаници на жуто-бе- лој позадини одсликан је мрко-црвеном бојом ње- гов лик и фигура са траго- вима рана експерти криминали- стике, проучавајући пла- штаницу, установили су да је човек који је био умотан у ову тканину задобио рану од копља, дубине 4, 5 цм између ребара по мишљењу лекара, копље је про- било плућну марами- цу, плућно крило и по- вредило срце испод ране на плаштаници нађена је мрља крви, групе а+ по мишљењу зна- лаца древног оруж- ја, судбински уда- рац није могао бити нанет дугачким и тешким римским копљем „хаста“ или копљем гардиста (ко- њице) – тзв „пилумом“ овде се ради о трагу „лонгиново копље“ се чува на јерменској земљи од 3 века лонгиново копље из ечмијаздина (фото: википедија) 16 1/2015 светиње копља типа „лонхе“, које су употре- бљавали легионари војних гарнизона као што је познато из јеванђеља, сол- дати који су спроводили казну били су легионари копље које се чува у ечмијадзину тач- но одговара размерама ране доцније је на његовом шиљку био прикован крст но ово оружје је било исковано још пре казне над христом! „лонгиново копље“ се чува на јермен- ској земљи од 3 века, прича јерменски епископ езра – „подсећам да је јерме- нија прва држава у свету у којој је хри- шћанска религија постала државном, још 301 године ечмијадзин у преводу са јерменског означава ‘место силаска јединородног’ наш народ сматра да је овде произашло друго јављање исуса христа после његовог васкрсења“ историја овог копља истражује се од саме голготе до 13 века оно се чува- ло у обитељи гегардаванк, а потом је реликвија пренета у ечмијадзински храм монаси је чувају као највећу драгоценост помоливши се поред ње- га, верујући се исцељују чак и од рака ова реликвија ниједном није допадала у руке зликоваца који су хтели да по- робе човечанство изабрани део текста из часописа руски дом, априлски број, 2007 г распеће христово, илуминација из рабулиног јеванђеља, пергамент, 6 век изнад главе војника налази се натпис на грчком: λογινοс (лонгин) (извор: википедија) јануар / фебруар 2015 17 личност старца тадеја тешко је опи- сати и разумети на прави начин ако се не узме у обзир његов однос према молитви молитва је била нераз- двојиви део његовог бића она као да је урасла у његову личност била је начин његовог постојања, његов modus vivendi велики део својих беседа отац тадеј је посвећивао значају и улози молитве ис- куство унутрашње непрекидне молитве које је имао још као искушеник у миљ- ковом манастиру суштински је одреди- ло његов лични однос према молитви за њега молитва није била обавеза, пуко монашко правило или, не дај боже, само след рутински изговорених речи моли- твом је изражавао и сведочио своју веру у бога за њега је молитва била израз љу- бави према богу, пут и начин остварива- ња заједнице и јединства са богом четворостепена молитва објашњавајући стање непрекидне уну- трашње молитве отац је наводио тума- чење св исака сирина о четворостепе- ној молитви први степен молитве јесу прочитане или изговорене речи, други степен је умна молитва која подразуме- ва пажњу и сабраност ума, трећи степен је умно-срдачна молитва када умом си- лазимо у срце и када се човек молитвом у срцу сједињује са господом св исак сирин, један од учитеља и претеча иси- хазма, говори и о четвртом степену мо- литве као непрекидном молитвеном ста- њу душе какво поседују само анђели на небу и само понеки божији изабраници међу људима такво искуство непрекид- не унутрашње молитве за оца тадеја по- стаје идеал према којем је био окренут целог живота молитвени пример тежња да се молитвом што више при- ближи господу била је видљива у начи- ну како се молио његово присуство на службама утицало је на молитвено рас- положење присутних када је служио у олтару или за певницом увек се осећао свечани мир нико није проговарао ни реч, сви су са пажњом пратили ток слу- жбе, молећи се у себи када није служио у олтару или за пев- ницом, стајао је заједно са верницима молећи се углавном затворених очију, повучено у једном од углова цркве отац је знао да у појединим тренуцима током службе учини појасни поклон, остајући у том положају дуже времена на први поглед, чинило се као да је био одсутан или пренесен у неко више духовно ста- ње међутим, ако би певница почела да „шкрипи“ одмах би реаговао опомињу- отац тадеј и молитва молитва је израз љубави према богу, пут и начин остваривања заједнице и јединства са богом виктор вицановић 18 1/2015 какве су ти мисли, такав ти је живот ћи братију шта и како треба певати то значи да је увек пажљиво пратио ток службе и да је скоро све службе знао на- памет није дозвољавао импровизације и прескакања када је био за певницом молио се и певао свим срцем, мада није имао велике гласовне могућности (пре свега јер је био плућни болесник) ње- гово тихо умилно појање дотицало је срца присутних верника отац је шале- ћи се (али и мислећи озбиљно) говорио да „бог добро чује“ то је била, између осталог, својеврсна критичка опаска за често (пре)гласно немолитвено (хор- ско) певање у нашим црквама речи поуке вернике је једноставним речима под- учавао како да се моле упућивао је на то да се молитва изговара са пуном па- жњом, да буде од срца и са чврстим уве- рењем да бог „чује“ сваку реч моли- тве благодат духа светог налази се у речима молитве ако би се речи моли- тве читале н е п а жљи - во, пребрзо или површно (гласно или у себи – свејед- но), онда моли- тва не би имала силу и снагу – не би била искрено обра- ћање богу штавише, таква би молитва пред- стављала израз ду- ховне хладноће, од- носно одсуство неопходног страхопо- штова- ња према богу упозоравајуће у том сми- слу звуче речи св јована кронштатског: „пазимо да нам молитва не буде на грех“ неупућени и неуки људи глагол моли- ти могу разумети у негативном контек- сту као да је ту неко подређен и да моли неког изнад за милост у нашем народу постоји „поносна“ реченица: „нећу ја никог да молим“ нажалост, код многих та се узречица односи и на бога веро- ватно имајући то у виду, отац тадеј је саветовао да се господу обраћамо као најбољем пријатељу, са уверењем да ће нам господ као најбољи пријатељ иза- ћи у сусрет и помоћи дакле, ту у првом плану не би био однос субординације већ пријатељски однос о коме је и сам господ говорио: „а кажем вама, пријатељима својим“ (лк 12, 4), или „више вас не на- зивам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао при- јатељима, јер све што чух од оца својега, објавих вам“ (јн 15, 15) тајновиделац задивљујућа је била очева способ- ност да сагледа и процени, да се тако изразимо, „молитвени капацитет“ другог човека, било да је у питању монах, свештеник или мирјанин као тајновидац и прозорљив, знајући „шта се крије у чове- ку“ (јн 2, 25), могао је да осети и процени молитвеност особе са којом је ступао у разговор интересантно да је стање не- прекидне умно-срдач- не молитве от- крив а о к о д јануар / фебруар 2015 19 обичних, скромних и једноставних људи то је за њега била велика радост инсисти- рао је на сталној исусовој молитви када му је било откривено да неко поседује та- кву молитву није крио своје задовољство своја сазнања и радост делио је са дру- гима, подстичући их на тај начин да буду ревносни у молитви ипак, у подучавању умно-срдачној молитви отац је био врло обазрив упозоравајући да се исусова мо- литва не изговара „на силу“, механички, по сто, двеста или хиљаду пута на дан, попут какве мантре, јер такав приступ може до- вести до озбиљних психичких проблема, поготово ако се иза тога крије мотиваци- ја за досезањем „виших духовних стања“ или „духовних дарова“ – „инстант свети- тељство“ суштина исусове молитве јесте искрено покајничко осећање („помилуј ме грешног“), како би се човек истински смирио пред богом али, исусова молитва има и радосну компоненту: она је љубавни позив богу, она изражава тежњу да се увек буде у близини и заједници са богом отац тадеј је имао обичај да духовне поуке изрази кроз параболе – кратке, че- сто духовите симболичке примере тако је за сталну исусову молитву користио поређење са „телефонском централом“: „када нисмо у директној вези са центра- лом, онда нам се са стране умећу неки шумови и гласови изазивајући сметње на везама“ – говорио је отац био је то илустративан пример како треба сачува- ти молитвено расположење, како свагда треба бити окренут ка господу и тако се (од)бранити од лоших помисли очева вера у бога изнедрила је у ње- му љубав према богу, а љубав неутољи- ву жеђ за богом, жеђ за богом искрену, дубоку и непрекидну молитву, а молитва смирење пред богом, а смирење духов- не дарове то је била духовна вертикала старца тадеја аутор је психолог у деветој београдској гимназији монашки живот је посвећен лич- ном опитовању духа светог кроз послушност, сиромаштво и целомудреност, то јест преко три за- вета које монах испуњава по упутстви- ма и руководством свог духовног оца настанак монаштва датира од времена кад је хришћанство добило статус др- жавне религије римско царство је у сво- ме уређењу одувек имало државно рели- гију и то је био важан чинилац у самоме царству миланским едиктом св цара константина 313 године хришћанство добија слободу вероисповедања, а неду- го потом постаје и државна вера након ових догађаја, велики број људи улази у црквени живот многи хришћани су у том тренутку имали потребу да сачува- ју свој хришћански етос од евентуалног разводњавања, од људи којима је хри- шћанство до тада било страно након прва три века хришћанства дошло је до извесног слабљења црквене дисциплине и посвећености вери многи у цркви се нису мирили са таквим стањем ствари за њих вера у христа није била „успутна делатност“, већ основни, а често и једини циљ у животу међу оце источног мона- штва убрајају се: св антоније велики, оснивач отшелничког (пустињског) мо- наштва и свети пахомије, оснивач ки- новијског (општежитељног) монаштва а св василије велики и св јован каси- јан су оци који су највише заслужни за почетно уређење монашких заједница и давање аутентичног црквеног карактера монашком етосу што се тиче црквеноправног норми- рања монашког живота, оно настаје оног тренутка када почиње развој киновиј- ског монаштва, из потребе да се пропи- шу правила која ће регулисати начин милош в маринковић 20 1/2015 какве су ти мисли, такав ти је живот црквеноправне теме њиховог живота у манастиру, њихове међусобне односе и њихов положај пре- ма манастирском старешинству и епи- скопу најстарија написана правила ко- ја регулишу монашки живот су правила св пахомија великог, написана око 325 године укупно је 194 правила, од којих су 142 конкретна правила, а 54 разјашње- ња истих ова правила се тичу молитве, заједничке трпезе, занимања и уопште монашког живота у манaстиру као и основних услова који су потребни да би неко постао монах1 међутим, правила св пахомија се нису детаљно дотицала свих аспеката монашког живота пот- пунија правила, у форми питања и од- говора, доноси св василије велики око 362 године као изворе за своја правила св василије је користио свето писмо, до тада донесене каноне и правила св пахомија василијева опширна правила у 55 поглавља расправљају о најзначај- нијим претпоставкама и делатностима подвижништва, љубави, послушања, уз- држања и слично као темељ монашког 1 еп др никодим милаш, црквено право, стр 691 живљења василије поставља љубав пре- ма богу и према ближњему док збир- ка ових правила одређује општа начела друштвеног живота монаха, 313 малих правила (кратка правила) приступају њиховој примени у свакодневном живо- ту, дајући одговор на свако појединачно питање св василије је касније припре- мио друго издање тих правила, које је било допуњено и као додатак имало са- вете монасима и савете монахињама збирку је на послетку обогатио додава- њем моралних правила, и у таквом обли- ку послао ју је својим монасима у понт2 свети василије је у потпуности загова- рао црквени карактер монашког живота он је стремио ка тoмe да монаштво које се формирало у то доба, не формира ван контекста цркве као секта ригорозних аскета, већ као саставни део црквеног организма у василијевим правилима се не помиње реч „монах“ и не говори се о монаштву као о издвојеној групи љу- ди из цркве његова правила су била 2 св василије велики, шестоднев (предговор: пана- јотис христу) монаштво из црквеноправне перспективе најстарија написана правила која регулишу монашки живот су правиласв пахомија великог, написана око 325 године јануар / фебруар 2015 21 намењена свим хришћани- ма које је занимао аскетски живот, а тек када се заврши- ло формирање монаштва као институције, она су се почела примењивати као монашка правила и постала су тако- ђе основа свих манастирских устава на истоку велика за- слуга василијевих правила је та што монашки покрет, ни у његово, ни после његовог вре- мена, није постао парацркве- ни покрет, већ је остало уну- тар цркве историчари имају право када указују на то да је св василије ставио посебан акценат на интеграцију мо- нашких обитељи у живот цр- кве, и на потчињеност и по- слушност монаха надлежном епископу свети григорије богослов јасно говори о васи- лију као ствараоцу манастира и обитељи који институцио- нално нису биле одељене од цркве василију је пало у дело да споји идеал живота у оби- тељи са пустиножитељством, и делатност са философијом св василије велики је отац цркве који је иза себе оставио многобројна дела на корист и изграђивање цркве божије он је имао богато књижевно и научно образовање и на складан начин је спојио практичан ум, филозофско мишљење и акривију3 по- што у овом тексту нисмо у могућности да се бавимо василијевим делом у цели- ни, овде ћемо се задржати на канонско- правном аспекту његових дела у односу на монаштво што се тиче канона у који су доступни у српском преводу, у првој и 3 иларион алфејев, монаштво – живот и учење св григорија богослова, преузето са сајта http://www verujemorg другој канонској посланици амфилохију иконијском могу се наћи канони који су упућени монасима у 6, 19, и 20 канонону св василије говори највише о безбрачно- сти као монашком завету, као и о покајној дисциплини (епитимији) за оне монахе које прекрше завет василијева монашка правила послужи- ла су као основа канонима који су доне- ли потоњи васељенски и помесни сабори, а који се тичу монaштва о монаштву се детаљније расправља тек на четвртом васељeнском сабору 451 године у халки- дону у време монофизитства показале су са чина монашења у манастиру средиште (епархија банатска) 22 1/2015 црквеноправне теме се у цркви смутње које су изазвали они монаси који су били следбеници те јереси, користећи се својим дотадашњим поло- жајем обзиром на ову чињеницу, халки- донски сабор је нашао за нужно да ка- нонским путем уреди положај монаштва у цркви основна правила халкидонског сабора, која се тичу монаштва су следећа: 1) никакав манастир се не може сагра- дити без дозволе надлежног епископа; 2) епископ има надзор над свим манасти- рима и монасима; 3) монашки завети су обавезни за све монахе; 4) монаси се не могу бавити световним пословима, осим уколико епископ ово дозволи ради потре- бе цркве4 у шестом веку монаштвом се бави и државно законодавство неколико нове- ла цара јустинијана подробније развијају поменуте одредбе халкидонског сабора овим одредбама се бави и петошести (трулски) сабор, спомињући и покај- ну дисциплину за оне које их прекрше5 монаштвом се бави и седми васељенски сабор, највише у смислу уређења мана- стира, јер су многи манастири у то вре- ме (иконоборне јереси) били разорени и монаштво расејано6 што се тиче канона донесених на помесним саборима, они углавном не уносе новине по питању мо- наштва, већ детаљније разрађује каноне васељенских сабора што се тиче наше помесне цркве, поред канона, свети ар- хијерејски сабор је као законодавно тело које доноси правила за живот монаштва по чл 69 ст 15, донео уредбу за унутра- шњи и спољашњи манастирски живот 1963 године, са укупно 77 чланова ова 4 видети следеће каноне iv васељенског сабора: 3, 4, 7, 8 и 16 5 видети каноне трулског сабора: 40–49 6 видети следеће каноне vii васељенског сабора: 17–22 уредба се ослања на каноне васељенских и помесних сабора и каноне светих ота- ца, као и на поуке светих отаца које се тичу монашког живота, а не спадају у каноне овде су детаљно обрађене поје- диности који се тичу монашког живота, као што су: путеви спасења у монашком животу, дужности и дисциплина у мана- стиру, заједничка трпеза такође, уредба доноси и покајну дисциплину за монахе који са нађу да не испуњавају своје ду- жности ваљано напослетку, треба истаћи да канонско предање цркве, указује на аскетски ка- рактер монаштва ово чини с обзиром на чињеницу да су сви призвани на спасење кроз подвижништво гледано из ове пер- спективе, сваки хришћанин је позван да буде аскета иако је аскеза заједничко на- значење и монаха као оних који су у браку, постоји разлика у врсти аскезе и начину на који се она спроводи осим овог ука- зивања на аскетизам, канонско предање у односу на монаштво, јесте чувар поретка цркве, чувар заједништва цркве, прави путоказ на путу спасења некоме ко се определио да до царства и дома очевог иде путем монаштва аутор је вероучитељ у архиепископији београдско–карловачкој велика заслуга василијевих правила је та што монашки покрет, ни у његово време ни после његовог времена, није постао парацрквени покрет, већ је остао унутар цркве јануар / фебруар 2015 23 многи мисле да су свети оци и учитељи цркве своју науку ба- зирали искључиво на светом писму с тиме се не можемо у потпуно- сти сложити, јер рани светоотачки спи- си јасно сведоче да су они високо ценили мудрост добијену и из световних књига таква сведочанства налазимо код ирине- ја лионског, тертулијана, пантена, васи- лија великог, григорија ниског, григорија богослова разлога за то је више важну улогу у томе имају околности у којима су живели и радили ови оци и учитељи цр- кве, као и чињеница да је хришћанство од свог почетка било на удару критике и да је морало наћи начина да се избори, од- говори на њих, сукоби се са јудаизмом и јелинизмом по овом питању предњачио је климент александријски довољно је рећи да је он прву књигу стромата посветио тој теми ако искључимо свето писмо, у времену климентовог живота и рада (крај ii века) скоро да није било хришћанске литерату- ре с друге стране, ту је била александриј- ска библиотека са око 700 000 књига раз- личитог садржаја, преко којих је климент могао да упозна разна учења и културе ова околност неоспорно је допринела из- градњи климентовог става о књизи и од- носу према световној литератури сам климент био је веома образован човек једнако добро познавао је јелин- ску философију, књижевност, митоло- гију, као и јеретичке списе о светом писму да и не говоримо као управитељ катихетске школе у александрији, исто је очекивао и од својих полазника чита- ње светог писма у школи било је главно ипак, климент узима у обзир да ученици, који похађају школу, долазе из свих кла- са; да су неки дошли у потрази за исти- ном, неки из чисте радозналости, неки су били приморани, те уводи обавезно коришћење световне литературе кли- ментова идеја била је да световне науке стави у службу божју, сматрајући да од њих можемо имати корист као средство, а не циљ оне могу бити само слушкиње на путу ка истинској науци „заповести и припремне поуке такође представљају путеве и средства за живот, врата која во- де у живот“1 нешто касније, у истом делу, појашњава: „јасно је да припремне науке, које слободни јелини изучавају напоредо са философијом, долазе од бога ипак, то 1 климент александријски, стромате, оци и учите- љи цркве, том i, прев миливој мијатов, хришћанска мисао, нови сад, 2007, стр 49 1800 година од живота и рада климента александријског „реч је једнако спаситељна као и дело“ св климент александријски мр драгана тодоровић климентов однос према световној литератури 24 1/2015 хришћанска етика происхођење не треба схватити тако као да бог поучава људе кроз њих, него тако да оне слично киши непрестано росе и влаже плодовиту основу и стајско ђубри- во и кровове кућа због тога киша тих на- ука једнако утиче на раст и плеве и пше- нице дејством те кише нараста и смоква на студенцу, али и друго мање дрвеће и растиње те случајне науке које ничу на њиви душа људских, дејством овакве ки- ше, бивају много лепше од плодова ње- них једним и истоветним благотворним дејством те кише, условљено је рађање и случајних плодова човековог духа и пло- дова обрађене његове основе, али први плодови немају вредност као ови послед- њи, пошто они обично вену или бивају насилно почупани“2 овакве своје ставо- ве поткрепио је јеванђелским мислима; као пример наводи господњу причу о се- јачу и семену и објашњава: „обрадиво зе- мљиште у овој причи означава људе, а зе- мљорадник у пољу јесте једини бог који, почев од стварања света, стално сеје семе, постојано га орошавајући божанственим логосом сва зрна имају добро својство, али различита времена и разноврсност засејаног поља, утичу на различитост плодова њихових“3 употреба световне литературе и све- товних наука за климента александриј- ског није значила безусловно прихвата- ње њиховог садржаја на више места у својим списима климент упозорава да је важно бити обазрив коришћење светов- не литературе носи опасност хришћани- ма да се изгубе у њима и забораве да је служење богу изнад свих наука „није добро остављати здраво и истинито уче- ње, зарад учења обавијеног лажима и 2 исто, стр 49 3 исто сврха знања, које стичемо из световних књига, јесте да нас доведе до живог и непоновљивог односа св климент александријски, са богом средњовековна фреска јануар / фебруар 2015 25 ричард докинс (richard dawkins), британски научник, еволуциони биолог, један је од водећих промо- тера савременог атеизма и тзв научног погледа на свет у својој критици рели- гије докинс је веома оштар (мада никада вулгаран и непријатан) склон је гене- рализацији и не баш реалним и конзи- стентним закључцима – типа оног да је религија проблем и главни узрок сукоба у свету он је можда главни представ- ник наивне атеистичке утопије – да би свет постао боље место када би религија нестала и када би мисао била сведена на науку и научни метод у својој књизи заблуда о богу (the god delusion) докинс, између осталог, изно- си једну скалу коју назива „спектар те- истичке вероватноће“ (енг „spectrum of theistic probability“) скала обрађује ста- вове према питању постојања бога, кре- ћући се између две супротности – „јаког атеизма“ и „јаке вере“ ова скала је инте- ресантна јер се у њој налазе сва она ва- жна питања, од дефиниције атеизма до односа вере и науке и вере и разума, ко- ја смо раније спомињали (у претходним бројевима православног мисионара) зато ћемо их сада, према докинсоновој скали, уочавати и даље анализирати седам нијанси докинсов „спектар теистичке веро- ватноће“ има седам нијанси одговора на питање – да ли бог постоји? прва ни- јанса у спектру је „јак верник“ или „јак теиста“ (енг „strong theist“) докинс ко- ристи овај други израз, „теиста“ (енг „theist“), кованицу од грчке речи theos што значи бог тако, „теиста“ у буквал- александар милојков празнословљем одвраћати се са правог пута – глупаво је дело, а говорити исти- ну и излагати ствари које заиста постоје – добро је дело дешава се да многи, не својом вољом, буду лишени разних до- бара, свеједно да ли прихватају обману или се предају пред преварантом; или су се непотребно предали или се због свог маловерја нису успротивили преваран- ту лаковерно прихватајући туђе уче- ње, криви су за последице; хитајући да се сагласе са лажним учењем, они падају у клопку; рђаво се чувају и заборављају да, услед попуштања пажње, када је ум препуштен себи, њихову веру једнако краде и време и неразумна реч деша- ва се ово и у минутима досаде или опу- штања, спорења или гнева људи поста- ју жртве заблуде и сладострашћа или се повлаче, обузети страхом највећу улогу у свим падовима мисли има воља исти- нито знање не подлеже ни под једну од тих превртљивости“4 сврха знања, које стичемо из световних књига, јесте да нас доведе до живог и непоновљивог односа са богом из овог кратког излагања можемо за- кључити да је климентов однос према световној књизи и мудрости био позити- ван, с циљем да покаже да се може бити образовани верник без удаљавања од је- ванђелског учења световна литература у рукама хришћана треба да буде оруђе у постизању вишег циља – богопознања имајући ово у виду, изгледа да и након 1800 година од живота и рада климента александријског, хришћани имају сли- чан изазов – да истину уклопе у савреме- не форме живота, или обрнуто – савре- мене токове живота у хришћански начин живота аутор је предавач верске наставе у гимназији свети сава у београду 4 исто, стр 54 26 1/2015 хришћанска етика у дијалогу са атеизмом ном преводу би значио „божиста“ ми тај израз овде преводимо са „верник“, јер се под њим мисли на човека који афирмативно одговара на питање бо- жанске егзистенције „јак верник“, по докинсу је онај човек који на питање о постојању бога одговара са – ја не веру- јем, ја знам (да бог постоји) (i do not be- lieve, i know) како докинс под знањем подразуме- ва објективне и научном методологи- јом проверљиве ставове, са хришћан- ске тачке гледишта овде искрсава први озбиљан приговор овој скали/спектру нећемо претерати ако кажемо да би ми хришћани овог докинсовог „бого- зналца“, „јаког верника“, назвали шар- латаном зашто? зато што је знање, о којем говори докинс, немогуће када је у питању библијски, хришћански бог овде је управо присутно превиђање, тотално непознавање или игнорисање темељног библијског и хришћанског става о божанској природи – да је бог, у онтолошком смислу, други у односу на свет самим тим, немогуће је испи- тивати његову природу, немогуће га је доказати никаквим експериментом, мерењем, посматрањем и сл једном речју, знање о богу не може се свести на „објективно“, на ухватљивост на- ших сазнајно-дефинишућих категори- ја бог није и не може бити „објекат“ сазнања онај ко тврди да тако позна- је бога, познаје заправо идола којег је сам пројектовао не никако живога бога откривења или-или ставови ипак, није докинс измислио ову тзв категорију „јаких верника“ у шареном хришћанском свету заиста постоје гру- пације које су однос науке и (хришћан- ске) вере ставили у потпуно погрешан однос у екстремним случајевима, када се и библија чита као уџбеник биологи- је, тај однос се ставља у раван или-или тада се углавном дешава да имамо и квази веру и квази науку нажалост, ка- да је хришћанство у питању, докинс је инспирацију за своје анализе користио углавном из хришћанског секташтва отуда, на пример, онај бесмислени или- или став: или теорија еволуције или би- блијско стварање и онда, по обичају, квази наука сведочи квази веру и имамо поменути став „јаког верника“ – ја не верујем, ја знам овакав став, видеће- мо, на другом крају докинсовог спектра створиће другу крајност, коју бисмо мо- „скала“ ричарда докинса (i) докинсов „спектар теистичке вероватноће“ има седам нијанси одговора на питање – да ли бог постоји? јануар / фебруар 2015 27 гли назвати квази вером у негативу или квази атеизмом треба нагласити да је тачно да наше хришћанско предање говори о познању бога да је и вера један вид богопознања, који расте од нејасног „гледања у огле- далу“ до јасног гледања „лицем к лицу“, како то говори апостол павле постоји једна анегдота о нашем светом владики николају у логору дахау један немачки официр га је упитао да ли заиста верује у бога? владика је одговорио: – не веру- јем ја знам да бог постоји али, то зна- ње није оно о којем говори докинс то је лични, подвижничко-литургијски опит бога вера као искуство односа са богом, кроз цркву то знање је дубоко лично, не никако „категоријално“ и „објективно“ отуда ово знање не треба поистовећи- вати са знањем докинсовог „јаког вер- ника“ закључимо о овој првој нијанси докинсове скале за православно хри- шћанско разумевање „јаки верник“ ко- ји „не верује већ зна“ није прихватљива опција такво духовно настројење могли бисмо оквалификовати као озбиљну те- олошку странпутицу и прелест (духов- ну обману) хришћанско знати је много шири појам од оног који докинс и они против којих пише (хришћанско секта- штво) имају на уму бог којег квази нау- ка мисли да „зна“, квази наука оних који за себе мисле да су „јаки верници“, није хришћански бог већ идол умереније гледиште другу нијансу на докинсовом спек- тру чини „de facto верник“ (de facto the- ist) његов став докинс дефинише као – не знам поуздано, али снажно веру- јем у бога и живим са претпоставком да он постоји (i don’t know for certain, but i strongly believe in god and live my life on the assumption that he is there) овај став би био најближи нашем, хри- шћанском ставу, али далеко од тога да је савршен тачније, могли би да се пот- пуно сложимо само са другим делом ове тврдње – снажно верујем у бога и живим са претпоставком да он посто- ји став не знам поуздано је неприхва- нећемо претерати ако кажемо да би хришћани докинсовог „богозналца“, „јаког верника“, назвали шарлатаном 28 1/2015 у дијалогу са атеизмом тљив зашто? објаснили смо о каквом се знању овде ради (наука) да, тачно је да хришћанин у том смислу знања не зна бога међутим, не само да не зна поуздано (енг for certain) већ не зна ни- како поред тога, сам став не знам ни- је исправан, зато што он допушта мо- гућност да можда постоји опција знам не, хришћанин неће рећи не знам (у научном смислу о богу) већ – немогу- ће је знати никада неће бити могуће знати бога као природу овакав јак аг- ностички став заступају оци цркве, је- дан од највећих међу њима, као пример – свети григорије богослов не треба, притом, да буни што су оци, па и сам свети григорије, тврдили да бог посто- ји на основу творевине закључивали су о постојању творца то је и библијски став: „небеса казују славу божју, и дела руку његових гласи свод небески“ (пс 19, 1) тај су закључак извлачили, виде- ли смо, чак и они који нису знали или нису узимали у обзир бога откривења – од платона до деиста, до волтера и до канта и његовог чувеног „звезданог неба“ које сведочи творца међутим, како сведочи григорије богослов, јед- но је знати да нешто јесте, да постоји, а сасвим друго знати шта је оно по при- роди нико здраворазуман неће спори- ти да овај свет има неки узрок, који је тајанствен, неизрецив, у смислу да га нико од људи не може поуздано, „објек- тивно“ дефинисати можемо се једино сложити да тај узрок јесте, да постоји, шта год он био то питање је философ- ско оно друго питање, шта је то нешто природу, је научно наука (природна) испитује природу и њене законитости као таква, наука не може ништа рећи о богу и никада то неће моћи да учини, када је у питању хришћански бог поред изнетог, докинсова дефиници- ја „de facto верника“ као оног који не зна, али снажно верује је неконзистентна на- име, докинс прави оштру дистинкцију између вере (у бога) и (научног) знања и у томе се лично слажемо са њим ме- ђутим, ако су појмови вере и (научног) знања тако дубоко различити, не могу се поклапати, како се онда могу дово- дити у међусобну везу и имплементира- ти у један став? јер, како и сам докинс мисли, ако зна онда није верник, одно- сно, ако је наука онда није вера самим тим став не знам, али снажно верујем
... истраживања која су спровели стручњаци из велике британије потврдила су да се ради о оригиналном копљу превод са руског: небојша ћосовић јануар / фебруар 2015 15 светиње када је било спроведено брижљиво ис- траживање реликвије показало се да је она која је прошла кроз руке многих владара, који су гајили амбиције о го- сподарењу над светом, врло стара (vii век), али да представља само копију ко- пља лонгиновог друге копије – реликвије, сачува- не у ватикану и кракову, пока- зале су се још каснијим копи- јама научници су дошли до закључка да је истинско ко- пље лонгиново само оно које се чува у јерменији постоји доказ тога да је христу рана била нанесе- на управо тим копљем он је на знаменитој торинској плаштаници на жуто-бе- лој позадини одсликан је мрко-црвеном бојом ње- гов лик и фигура са траго- вима рана експерти криминали- стике, проучавајући пла- штаницу, установили су да је човек који је био умотан у ову тканину задобио рану од копља, дубине 4, 5 цм између ребара по мишљењу лекара, копље је про- било плућну марами- цу, плућно крило и по- вредило срце испод ране на плаштаници нађена је мрља крви, групе а+ по мишљењу зна- лаца древног оруж- ја, судбински уда- рац није могао бити нанет дугачким и тешким римским копљем „хаста“ или копљем гардиста (ко- њице) – тзв „пилумом“ овде се ради о трагу „лонгиново копље“ се чува на јерменској земљи од 3 века лонгиново копље из ечмијаздина (фото: википедија) 16 1/2015 светиње копља типа „лонхе“, које су употре- бљавали легионари војних гарнизона као што је познато из јеванђеља, сол- дати који су спроводили казну били су легионари копље које се чува у ечмијадзину тач- но одговара размерама ране доцније је на његовом шиљку био прикован крст но ово оружје је било исковано још пре казне над христом! „лонгиново копље“ се чува на јермен- ској земљи од 3 века, прича јерменски епископ езра – „подсећам да је јерме- нија прва држава у свету у којој је хри- шћанска религија постала државном, још 301 године ечмијадзин у преводу са јерменског означава ‘место силаска јединородног’ наш народ сматра да је овде произашло друго јављање исуса христа после његовог васкрсења“ историја овог копља истражује се од саме голготе до 13 века оно се чува- ло у обитељи гегардаванк, а потом је реликвија пренета у ечмијадзински храм монаси је чувају као највећу драгоценост помоливши се поред ње- га, верујући се исцељују чак и од рака ова реликвија ниједном није допадала у руке зликоваца који су хтели да по- робе човечанство изабрани део текста из часописа руски дом, априлски број, 2007 г распеће христово, илуминација из рабулиног јеванђеља, пергамент, 6 век изнад главе војника налази се натпис на грчком: λογινοс (лонгин) (извор: википедија) јануар / фебруар 2015 17 личност старца тадеја тешко је опи- сати и разумети на прави начин ако се не узме у обзир његов однос према молитви молитва је била нераз- двојиви део његовог бића она као да је урасла у његову личност била је начин његовог постојања, његов modus vivendi велики део својих беседа отац тадеј је посвећивао значају и улози молитве ис- куство унутрашње непрекидне молитве које је имао још као искушеник у миљ- ковом манастиру суштински је одреди- ло његов лични однос према молитви за њега молитва није била обавеза, пуко монашко правило или, не дај боже, само след рутински изговорених речи моли- твом је изражавао и сведочио своју веру у бога за њега је молитва била израз љу- бави према богу, пут и начин остварива- ња заједнице и јединства са богом четворостепена молитва објашњавајући стање непрекидне уну- трашње молитве отац је наводио тума- чење св исака сирина о четворостепе- ној молитви први степен молитве јесу прочитане или изговорене речи, други степен је умна молитва која подразуме- ва пажњу и сабраност ума, трећи степен је умно-срдачна молитва када умом си- лазимо у срце и када се човек молитвом у срцу сједињује са господом св исак сирин, један од учитеља и претеча иси- хазма, говори и о четвртом степену мо- литве као непрекидном молитвеном ста- њу душе какво поседују само анђели на небу и само понеки божији изабраници међу људима такво искуство непрекид- не унутрашње молитве за оца тадеја по- стаје идеал према којем је био окренут целог живота молитвени пример тежња да се молитвом што више при- ближи господу била је видљива у начи- ну како се молио његово присуство на службама утицало је на молитвено рас- положење присутних када је служио у олтару или за певницом увек се осећао свечани мир нико није проговарао ни реч, сви су са пажњом пратили ток слу- жбе, молећи се у себи када није служио у олтару или за пев- ницом, стајао је заједно са верницима молећи се углавном затворених очију, повучено у једном од углова цркве отац је знао да у појединим тренуцима током службе учини појасни поклон, остајући у том положају дуже времена на први поглед, чинило се као да је био одсутан или пренесен у неко више духовно ста- ње међутим, ако би певница почела да „шкрипи“ одмах би реаговао опомињу- отац тадеј и молитва молитва је израз љубави према богу, пут и начин остваривања заједнице и јединства са богом виктор вицановић 18 1/2015 какве су ти мисли, такав ти је живот ћи братију шта и како треба певати то значи да је увек пажљиво пратио ток службе и да је скоро све службе знао на- памет није дозвољавао импровизације и прескакања када је био за певницом молио се и певао свим срцем, мада није имао велике гласовне могућности (пре свега јер је био плућни болесник) ње- гово тихо умилно појање дотицало је срца присутних верника отац је шале- ћи се (али и мислећи озбиљно) говорио да „бог добро чује“ то је била, између осталог, својеврсна критичка опаска за често (пре)гласно немолитвено (хор- ско) певање у нашим црквама речи поуке вернике је једноставним речима под- учавао како да се моле упућивао је на то да се молитва изговара са пуном па- жњом, да буде од срца и са чврстим уве- рењем да бог „чује“ сваку реч моли- тве благодат духа светог налази се у речима молитве ако би се речи моли- тве читале н е п а жљи - во, пребрзо или површно (гласно или у себи – свејед- но), онда моли- тва не би имала силу и снагу – не би била искрено обра- ћање богу штавише, таква би молитва пред- стављала израз ду- ховне хладноће, од- носно одсуство неопходног страхопо- штова- ња према богу упозоравајуће у том сми- слу звуче речи св јована кронштатског: „пазимо да нам молитва не буде на грех“ неупућени и неуки људи глагол моли- ти могу разумети у негативном контек- сту као да је ту неко подређен и да моли неког изнад за милост у нашем народу постоји „поносна“ реченица: „нећу ја никог да молим“ нажалост, код многих та се узречица односи и на бога веро- ватно имајући то у виду, отац тадеј је саветовао да се господу обраћамо као најбољем пријатељу, са уверењем да ће нам господ као најбољи пријатељ иза- ћи у сусрет и помоћи дакле, ту у првом плану не би био однос субординације већ пријатељски однос о коме је и сам господ говорио: „а кажем вама, пријатељима својим“ (лк 12, 4), или „више вас не на- зивам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао при- јатељима, јер све што чух од оца својега, објавих вам“ (јн 15, 15) тајновиделац задивљујућа је била очева способ- ност да сагледа и процени, да се тако изразимо, „молитвени капацитет“ другог човека, било да је у питању монах, свештеник или мирјанин као тајновидац и прозорљив, знајући „шта се крије у чове- ку“ (јн 2, 25), могао је да осети и процени молитвеност особе са којом је ступао у разговор интересантно да је стање не- прекидне умно-срдач- не молитве от- крив а о к о д јануар / фебруар 2015 19 обичних, скромних и једноставних људи то је за њега била велика радост инсисти- рао је на сталној исусовој молитви када му је било откривено да неко поседује та- кву молитву није крио своје задовољство своја сазнања и радост делио је са дру- гима, подстичући их на тај начин да буду ревносни у молитви ипак, у подучавању умно-срдачној молитви отац је био врло обазрив упозоравајући да се исусова мо- литва не изговара „на силу“, механички, по сто, двеста или хиљаду пута на дан, попут какве мантре, јер такав приступ може до- вести до озбиљних психичких проблема, поготово ако се иза тога крије мотиваци- ја за досезањем „виших духовних стања“ или „духовних дарова“ – „инстант свети- тељство“ суштина исусове молитве јесте искрено покајничко осећање („помилуј ме грешног“), како би се човек истински смирио пред богом али, исусова молитва има и радосну компоненту: она је љубавни позив богу, она изражава тежњу да се увек буде у близини и заједници са богом отац тадеј је имао обичај да духовне поуке изрази кроз параболе – кратке, че- сто духовите симболичке примере тако је за сталну исусову молитву користио поређење са „телефонском централом“: „када нисмо у директној вези са центра- лом, онда нам се са стране умећу неки шумови и гласови изазивајући сметње на везама“ – говорио је отац био је то илустративан пример како треба сачува- ти молитвено расположење, како свагда треба бити окренут ка господу и тако се (од)бранити од лоших помисли очева вера у бога изнедрила је у ње- му љубав према богу, а љубав неутољи- ву жеђ за богом, жеђ за богом искрену, дубоку и непрекидну молитву, а молитва смирење пред богом, а смирење духов- не дарове то је била духовна вертикала старца тадеја аутор је психолог у деветој београдској гимназији монашки живот је посвећен лич- ном опитовању духа светог кроз послушност, сиромаштво и целомудреност, то јест преко три за- вета које монах испуњава по упутстви- ма и руководством свог духовног оца настанак монаштва датира од времена кад је хришћанство добило статус др- жавне религије римско царство је у сво- ме уређењу одувек имало државно рели- гију и то је био важан чинилац у самоме царству миланским едиктом св цара константина 313 године хришћанство добија слободу вероисповедања, а неду- го потом постаје и државна вера након ових догађаја, велики број људи улази у црквени живот многи хришћани су у том тренутку имали потребу да сачува- ју свој хришћански етос од евентуалног разводњавања, од људи којима је хри- шћанство до тада било страно након прва три века хришћанства дошло је до извесног слабљења црквене дисциплине и посвећености вери многи у цркви се нису мирили са таквим стањем ствари за њих вера у христа није била „успутна делатност“, већ основни, а често и једини циљ у животу међу оце источног мона- штва убрајају се: св антоније велики, оснивач отшелничког (пустињског) мо- наштва и свети пахомије, оснивач ки- новијског (општежитељног) монаштва а св василије велики и св јован каси- јан су оци који су највише заслужни за почетно уређење монашких заједница и давање аутентичног црквеног карактера монашком етосу што се тиче црквеноправног норми- рања монашког живота, оно настаје оног тренутка када почиње развој киновиј- ског монаштва, из потребе да се пропи- шу правила која ће регулисати начин милош в маринковић 20 1/2015 какве су ти мисли, такав ти је живот црквеноправне теме њиховог живота у манастиру, њихове међусобне односе и њихов положај пре- ма манастирском старешинству и епи- скопу најстарија написана правила ко- ја регулишу монашки живот су правила св пахомија великог, написана око 325 године укупно је 194 правила, од којих су 142 конкретна правила, а 54 разјашње- ња истих ова правила се тичу молитве, заједничке трпезе, занимања и уопште монашког живота у манaстиру као и основних услова који су потребни да би неко постао монах1 међутим, правила св пахомија се нису детаљно дотицала свих аспеката монашког живота пот- пунија правила, у форми питања и од- говора, доноси св василије велики око 362 године као изворе за своја правила св василије је користио свето писмо, до тада донесене каноне и правила св пахомија василијева опширна правила у 55 поглавља расправљају о најзначај- нијим претпоставкама и делатностима подвижништва, љубави, послушања, уз- држања и слично као темељ монашког 1 еп др никодим милаш, црквено право, стр 691 живљења василије поставља љубав пре- ма богу и према ближњему док збир- ка ових правила одређује општа начела друштвеног живота монаха, 313 малих правила (кратка правила) приступају њиховој примени у свакодневном живо- ту, дајући одговор на свако појединачно питање св василије је касније припре- мио друго издање тих правила, које је било допуњено и као додатак имало са- вете монасима и савете монахињама збирку је на послетку обогатио додава- њем моралних правила, и у таквом обли- ку послао ју је својим монасима у понт2 свети василије је у потпуности загова- рао црквени карактер монашког живота он је стремио ка тoмe да монаштво које се формирало у то доба, не формира ван контекста цркве као секта ригорозних аскета, већ као саставни део црквеног организма у василијевим правилима се не помиње реч „монах“ и не говори се о монаштву као о издвојеној групи љу- ди из цркве његова правила су била 2 св василије велики, шестоднев (предговор: пана- јотис христу) монаштво из црквеноправне перспективе најстарија написана правила која регулишу монашки живот су правиласв пахомија великог, написана око 325 године јануар / фебруар 2015 21 намењена свим хришћани- ма које је занимао аскетски живот, а тек када се заврши- ло формирање монаштва као институције, она су се почела примењивати као монашка правила и постала су тако- ђе основа свих манастирских устава на истоку велика за- слуга василијевих правила је та што монашки покрет, ни у његово, ни после његовог вре- мена, није постао парацркве- ни покрет, већ је остало уну- тар цркве историчари имају право када указују на то да је св василије ставио посебан акценат на интеграцију мо- нашких обитељи у живот цр- кве, и на потчињеност и по- слушност монаха надлежном епископу свети григорије богослов јасно говори о васи- лију као ствараоцу манастира и обитељи који институцио- нално нису биле одељене од цркве василију је пало у дело да споји идеал живота у оби- тељи са пустиножитељством, и делатност са философијом св василије велики је отац цркве који је иза себе оставио многобројна дела на корист и изграђивање цркве божије он је имао богато књижевно и научно образовање и на складан начин је спојио практичан ум, филозофско мишљење и акривију3 по- што у овом тексту нисмо у могућности да се бавимо василијевим делом у цели- ни, овде ћемо се задржати на канонско- правном аспекту његових дела у односу на монаштво што се тиче канона у који су доступни у српском преводу, у првој и 3 иларион алфејев, монаштво – живот и учење св григорија богослова, преузето са сајта http://www verujemorg другој канонској посланици амфилохију иконијском могу се наћи канони који су упућени монасима у 6, 19, и 20 канонону св василије говори највише о безбрачно- сти као монашком завету, као и о покајној дисциплини (епитимији) за оне монахе које прекрше завет василијева монашка правила послужи- ла су као основа канонима који су доне- ли потоњи васељенски и помесни сабори, а који се тичу монaштва о монаштву се детаљније расправља тек на четвртом васељeнском сабору 451 године у халки- дону у време монофизитства показале су са чина монашења у манастиру средиште (епархија банатска) 22 1/2015 црквеноправне теме се у цркви смутње које су изазвали они монаси који су били следбеници те јереси, користећи се својим дотадашњим поло- жајем обзиром на ову чињеницу, халки- донски сабор је нашао за нужно да ка- нонским путем уреди положај монаштва у цркви основна правила халкидонског сабора, која се тичу монаштва су следећа: 1) никакав манастир се не може сагра- дити без дозволе надлежног епископа; 2) епископ има надзор над свим манасти- рима и монасима; 3) монашки завети су обавезни за све монахе; 4) монаси се не могу бавити световним пословима, осим уколико епископ ово дозволи ради потре- бе цркве4 у шестом веку монаштвом се бави и државно законодавство неколико нове- ла цара јустинијана подробније развијају поменуте одредбе халкидонског сабора овим одредбама се бави и петошести (трулски) сабор, спомињући и покај- ну дисциплину за оне које их прекрше5 монаштвом се бави и седми васељенски сабор, највише у смислу уређења мана- стира, јер су многи манастири у то вре- ме (иконоборне јереси) били разорени и монаштво расејано6 што се тиче канона донесених на помесним саборима, они углавном не уносе новине по питању мо- наштва, већ детаљније разрађује каноне васељенских сабора што се тиче наше помесне цркве, поред канона, свети ар- хијерејски сабор је као законодавно тело које доноси правила за живот монаштва по чл 69 ст 15, донео уредбу за унутра- шњи и спољашњи манастирски живот 1963 године, са укупно 77 чланова ова 4 видети следеће каноне iv васељенског сабора: 3, 4, 7, 8 и 16 5 видети каноне трулског сабора: 40–49 6 видети следеће каноне vii васељенског сабора: 17–22 уредба се ослања на каноне васељенских и помесних сабора и каноне светих ота- ца, као и на поуке светих отаца које се тичу монашког живота, а не спадају у каноне овде су детаљно обрађене поје- диности који се тичу монашког живота, као што су: путеви спасења у монашком животу, дужности и дисциплина у мана- стиру, заједничка трпеза такође, уредба доноси и покајну дисциплину за монахе који са нађу да не испуњавају своје ду- жности ваљано напослетку, треба истаћи да канонско предање цркве, указује на аскетски ка- рактер монаштва ово чини с обзиром на чињеницу да су сви призвани на спасење кроз подвижништво гледано из ове пер- спективе, сваки хришћанин је позван да буде аскета иако је аскеза заједничко на- значење и монаха као оних који су у браку, постоји разлика у врсти аскезе и начину на који се она спроводи осим овог ука- зивања на аскетизам, канонско предање у односу на монаштво, јесте чувар поретка цркве, чувар заједништва цркве, прави путоказ на путу спасења некоме ко се определио да до царства и дома очевог иде путем монаштва аутор је вероучитељ у архиепископији београдско–карловачкој велика заслуга василијевих правила је та што монашки покрет, ни у његово време ни после његовог времена, није постао парацрквени покрет, већ је остао унутар цркве јануар / фебруар 2015 23 многи мисле да су свети оци и учитељи цркве своју науку ба- зирали искључиво на светом писму с тиме се не можемо у потпуно- сти сложити, јер рани светоотачки спи- си јасно сведоче да су они високо ценили мудрост добијену и из световних књига таква сведочанства налазимо код ирине- ја лионског, тертулијана, пантена, васи- лија великог, григорија ниског, григорија богослова разлога за то је више важну улогу у томе имају околности у којима су живели и радили ови оци и учитељи цр- кве, као и чињеница да је хришћанство од свог почетка било на удару критике и да је морало наћи начина да се избори, од- говори на њих, сукоби се са јудаизмом и јелинизмом по овом питању предњачио је климент александријски довољно је рећи да је он прву књигу стромата посветио тој теми ако искључимо свето писмо, у времену климентовог живота и рада (крај ii века) скоро да није било хришћанске литерату- ре с друге стране, ту је била александриј- ска библиотека са око 700 000 књига раз- личитог садржаја, преко којих је климент могао да упозна разна учења и културе ова околност неоспорно је допринела из- градњи климентовог става о књизи и од- носу према световној литератури сам климент био је веома образован човек једнако добро познавао је јелин- ску философију, књижевност, митоло- гију, као и јеретичке списе о светом писму да и не говоримо као управитељ катихетске школе у александрији, исто је очекивао и од својих полазника чита- ње светог писма у школи било је главно ипак, климент узима у обзир да ученици, који похађају школу, долазе из свих кла- са; да су неки дошли у потрази за исти- ном, неки из чисте радозналости, неки су били приморани, те уводи обавезно коришћење световне литературе кли- ментова идеја била је да световне науке стави у службу божју, сматрајући да од њих можемо имати корист као средство, а не циљ оне могу бити само слушкиње на путу ка истинској науци „заповести и припремне поуке такође представљају путеве и средства за живот, врата која во- де у живот“1 нешто касније, у истом делу, појашњава: „јасно је да припремне науке, које слободни јелини изучавају напоредо са философијом, долазе од бога ипак, то 1 климент александријски, стромате, оци и учите- љи цркве, том i, прев миливој мијатов, хришћанска мисао, нови сад, 2007, стр 49 1800 година од живота и рада климента александријског „реч је једнако спаситељна као и дело“ св климент александријски мр драгана тодоровић климентов однос према световној литератури 24 1/2015 хришћанска етика происхођење не треба схватити тако као да бог поучава људе кроз њих, него тако да оне слично киши непрестано росе и влаже плодовиту основу и стајско ђубри- во и кровове кућа због тога киша тих на- ука једнако утиче на раст и плеве и пше- нице дејством те кише нараста и смоква на студенцу, али и друго мање дрвеће и растиње те случајне науке које ничу на њиви душа људских, дејством овакве ки- ше, бивају много лепше од плодова ње- них једним и истоветним благотворним дејством те кише, условљено је рађање и случајних плодова човековог духа и пло- дова обрађене његове основе, али први плодови немају вредност као ови послед- њи, пошто они обично вену или бивају насилно почупани“2 овакве своје ставо- ве поткрепио је јеванђелским мислима; као пример наводи господњу причу о се- јачу и семену и објашњава: „обрадиво зе- мљиште у овој причи означава људе, а зе- мљорадник у пољу јесте једини бог који, почев од стварања света, стално сеје семе, постојано га орошавајући божанственим логосом сва зрна имају добро својство, али различита времена и разноврсност засејаног поља, утичу на различитост плодова њихових“3 употреба световне литературе и све- товних наука за климента александриј- ског није значила безусловно прихвата- ње њиховог садржаја на више места у својим списима климент упозорава да је важно бити обазрив коришћење светов- не литературе носи опасност хришћани- ма да се изгубе у њима и забораве да је служење богу изнад свих наука „није добро остављати здраво и истинито уче- ње, зарад учења обавијеног лажима и 2 исто, стр 49 3 исто сврха знања, које стичемо из световних књига, јесте да нас доведе до живог и непоновљивог односа св климент александријски, са богом средњовековна фреска јануар / фебруар 2015 25 ричард докинс (richard dawkins), британски научник, еволуциони биолог, један је од водећих промо- тера савременог атеизма и тзв научног погледа на свет у својој критици рели- гије докинс је веома оштар (мада никада вулгаран и непријатан) склон је гене- рализацији и не баш реалним и конзи- стентним закључцима – типа оног да је религија проблем и главни узрок сукоба у свету он је можда главни представ- ник наивне атеистичке утопије – да би свет постао боље место када би религија нестала и када би мисао била сведена на науку и научни метод у својој књизи заблуда о богу (the god delusion) докинс, између осталог, изно- си једну скалу коју назива „спектар те- истичке вероватноће“ (енг „spectrum of theistic probability“) скала обрађује ста- вове према питању постојања бога, кре- ћући се између две супротности – „јаког атеизма“ и „јаке вере“ ова скала је инте- ресантна јер се у њој налазе сва она ва- жна питања, од дефиниције атеизма до односа вере и науке и вере и разума, ко- ја смо раније спомињали (у претходним бројевима православног мисионара) зато ћемо их сада, према докинсоновој скали, уочавати и даље анализирати седам нијанси докинсов „спектар теистичке веро- ватноће“ има седам нијанси одговора на питање – да ли бог постоји? прва ни- јанса у спектру је „јак верник“ или „јак теиста“ (енг „strong theist“) докинс ко- ристи овај други израз, „теиста“ (енг „theist“), кованицу од грчке речи theos што значи бог тако, „теиста“ у буквал- александар милојков празнословљем одвраћати се са правог пута – глупаво је дело, а говорити исти- ну и излагати ствари које заиста постоје – добро је дело дешава се да многи, не својом вољом, буду лишени разних до- бара, свеједно да ли прихватају обману или се предају пред преварантом; или су се непотребно предали или се због свог маловерја нису успротивили преваран- ту лаковерно прихватајући туђе уче- ње, криви су за последице; хитајући да се сагласе са лажним учењем, они падају у клопку; рђаво се чувају и заборављају да, услед попуштања пажње, када је ум препуштен себи, њихову веру једнако краде и време и неразумна реч деша- ва се ово и у минутима досаде или опу- штања, спорења или гнева људи поста- ју жртве заблуде и сладострашћа или се повлаче, обузети страхом највећу улогу у свим падовима мисли има воља исти- нито знање не подлеже ни под једну од тих превртљивости“4 сврха знања, које стичемо из световних књига, јесте да нас доведе до живог и непоновљивог односа са богом из овог кратког излагања можемо за- кључити да је климентов однос према световној књизи и мудрости био позити- ван, с циљем да покаже да се може бити образовани верник без удаљавања од је- ванђелског учења световна литература у рукама хришћана треба да буде оруђе у постизању вишег циља – богопознања имајући ово у виду, изгледа да и након 1800 година од живота и рада климента александријског, хришћани имају сли- чан изазов – да истину уклопе у савреме- не форме живота, или обрнуто – савре- мене токове живота у хришћански начин живота аутор је предавач верске наставе у гимназији свети сава у београду 4 исто, стр 54 26 1/2015 хришћанска етика у дијалогу са атеизмом ном преводу би значио „божиста“ ми тај израз овде преводимо са „верник“, јер се под њим мисли на човека који афирмативно одговара на питање бо- жанске егзистенције „јак верник“, по докинсу је онај човек који на питање о постојању бога одговара са – ја не веру- јем, ја знам (да бог постоји) (i do not be- lieve, i know) како докинс под знањем подразуме- ва објективне и научном методологи- јом проверљиве ставове, са хришћан- ске тачке гледишта овде искрсава први озбиљан приговор овој скали/спектру нећемо претерати ако кажемо да би ми хришћани овог докинсовог „бого- зналца“, „јаког верника“, назвали шар- латаном зашто? зато што је знање, о којем говори докинс, немогуће када је у питању библијски, хришћански бог овде је управо присутно превиђање, тотално непознавање или игнорисање темељног библијског и хришћанског става о божанској природи – да је бог, у онтолошком смислу, други у односу на свет самим тим, немогуће је испи- тивати његову природу, немогуће га је доказати никаквим експериментом, мерењем, посматрањем и сл једном речју, знање о богу не може се свести на „објективно“, на ухватљивост на- ших сазнајно-дефинишућих категори- ја бог није и не може бити „објекат“ сазнања онај ко тврди да тако позна- је бога, познаје заправо идола којег је сам пројектовао не никако живога бога откривења или-или ставови ипак, није докинс измислио ову тзв категорију „јаких верника“ у шареном хришћанском свету заиста постоје гру- пације које су однос науке и (хришћан- ске) вере ставили у потпуно погрешан однос у екстремним случајевима, када се и библија чита као уџбеник биологи- је, тај однос се ставља у раван или-или тада се углавном дешава да имамо и квази веру и квази науку нажалост, ка- да је хришћанство у питању, докинс је инспирацију за своје анализе користио углавном из хришћанског секташтва отуда, на пример, онај бесмислени или- или став: или теорија еволуције или би- блијско стварање и онда, по обичају, квази наука сведочи квази веру и имамо поменути став „јаког верника“ – ја не верујем, ја знам овакав став, видеће- мо, на другом крају докинсовог спектра створиће другу крајност, коју бисмо мо- „скала“ ричарда докинса (i) докинсов „спектар теистичке вероватноће“ има седам нијанси одговора на питање – да ли бог постоји? јануар / фебруар 2015 27 гли назвати квази вером у негативу или квази атеизмом треба нагласити да је тачно да наше хришћанско предање говори о познању бога да је и вера један вид богопознања, који расте од нејасног „гледања у огле- далу“ до јасног гледања „лицем к лицу“, како то говори апостол павле постоји једна анегдота о нашем светом владики николају у логору дахау један немачки официр га је упитао да ли заиста верује у бога? владика је одговорио: – не веру- јем ја знам да бог постоји али, то зна- ње није оно о којем говори докинс то је лични, подвижничко-литургијски опит бога вера као искуство односа са богом, кроз цркву то знање је дубоко лично, не никако „категоријално“ и „објективно“ отуда ово знање не треба поистовећи- вати са знањем докинсовог „јаког вер- ника“ закључимо о овој првој нијанси докинсове скале за православно хри- шћанско разумевање „јаки верник“ ко- ји „не верује већ зна“ није прихватљива опција такво духовно настројење могли бисмо оквалификовати као озбиљну те- олошку странпутицу и прелест (духов- ну обману) хришћанско знати је много шири појам од оног који докинс и они против којих пише (хришћанско секта- штво) имају на уму бог којег квази нау- ка мисли да „зна“, квази наука оних који за себе мисле да су „јаки верници“, није хришћански бог већ идол умереније гледиште другу нијансу на докинсовом спек- тру чини „de facto верник“ (de facto the- ist) његов став докинс дефинише као – не знам поуздано, али снажно веру- јем у бога и живим са претпоставком да он постоји (i don’t know for certain, but i strongly believe in god and live my life on the assumption that he is there) овај став би био најближи нашем, хри- шћанском ставу, али далеко од тога да је савршен тачније, могли би да се пот- пуно сложимо само са другим делом ове тврдње – снажно верујем у бога и живим са претпоставком да он посто- ји став не знам поуздано је неприхва- нећемо претерати ако кажемо да би хришћани докинсовог „богозналца“, „јаког верника“, назвали шарлатаном 28 1/2015 у дијалогу са атеизмом тљив зашто? објаснили смо о каквом се знању овде ради (наука) да, тачно је да хришћанин у том смислу знања не зна бога међутим, не само да не зна поуздано (енг for certain) већ не зна ни- како поред тога, сам став не знам ни- је исправан, зато што он допушта мо- гућност да можда постоји опција знам не, хришћанин неће рећи не знам (у научном смислу о богу) већ – немогу- ће је знати никада неће бити могуће знати бога као природу овакав јак аг- ностички став заступају оци цркве, је- дан од највећих међу њима, као пример – свети григорије богослов не треба, притом, да буни што су оци, па и сам свети григорије, тврдили да бог посто- ји на основу творевине закључивали су о постојању творца то је и библијски став: „небеса казују славу божју, и дела руку његових гласи свод небески“ (пс 19, 1) тај су закључак извлачили, виде- ли смо, чак и они који нису знали или нису узимали у обзир бога откривења – од платона до деиста, до волтера и до канта и његовог чувеног „звезданог неба“ које сведочи творца међутим, како сведочи григорије богослов, јед- но је знати да нешто јесте, да постоји, а сасвим друго знати шта је оно по при- роди нико здраворазуман неће спори- ти да овај свет има неки узрок, који је тајанствен, неизрецив, у смислу да га нико од људи не може поуздано, „објек- тивно“ дефинисати можемо се једино сложити да тај узрок јесте, да постоји, шта год он био то питање је философ- ско оно друго питање, шта је то нешто природу, је научно наука (природна) испитује природу и њене законитости као таква, наука не може ништа рећи о богу и никада то неће моћи да учини, када је у питању хришћански бог поред изнетог, докинсова дефиници- ја „de facto верника“ као оног који не зна, али снажно верује је неконзистентна на- име, докинс прави оштру дистинкцију између вере (у бога) и (научног) знања и у томе се лично слажемо са њим ме- ђутим, ако су појмови вере и (научног) знања тако дубоко различити, не могу се поклапати, како се онда могу дово- дити у међусобну везу и имплементира- ти у један став? јер, како и сам докинс мисли, ако зна онда није верник, одно- сно, ако је наука онда није вера самим тим став не знам, али снажно верујем
Свеска: 341 | Света Земља
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ из Цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Патријарх Јерусалимски г Теофил и Патријарх српски г Иринеј, у Нишу 2013 г фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Рођења Христовог у Витлејему фото: Сандра Марјановић Фотографија на полеђини корице: Црква Марије Магдалине у Јерусалиму фото: Сандра Марјановић СВЕСКА 341, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2015 Рeч уредника Задаци духовног хаџилука 2 Догматске теме Родослов Господа Исуса Христа 4 Светачник Свети Теофан Затворник о причешћивању 7 Старечник Старац Пајсије – савремени светитељ 9 Поуке Старца Пајсија Светогорца 10 Материк Света мученица Татјана 12 Светиње Копље Лонгиново 15 Какве су ти мисли, такав ти је живот Отац Тадеј и молитва 18 Црквеноправне теме Монаштво из црквеноправне перспективе 20 Хришћанска етика 1800 година од живота и рада Климента Александријског 24 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (I) 26 Тема броја Христос – „Земља“ нашег спасења 31 „Добро нам је овде бити“ 34 Етос Светог Саве Освећеног и пут светосавске просвете 37 Ходочашћа Светог Саве у Свету земљу 40 Мисионарство и поклоништво 44 Света земља на српском интернету 48 Многодетне хришћанске породице Породица Васић 50 Идите и научите све народе „Ко ће ти отворити срце, ако не буде поверења?“ 57 Милосрђе на делу Коло српских сестара „Свети Сава“ 60 Сведочанства Уљем из Свете земље побеђен карцином 63 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света земља јануар / фебруар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ из Цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Патријарх Јерусалимски г Теофил и Патријарх српски г Иринеј, у Нишу 2013 г фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Рођења Христовог у Витлејему фото: Сандра Марјановић Фотографија на полеђини корице: Црква Марије Магдалине у Јерусалиму фото: Сандра Марјановић СВЕСКА 341, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2015 Рeч уредника Задаци духовног хаџилука 2 Догматске теме Родослов Господа Исуса Христа 4 Светачник Свети Теофан Затворник о причешћивању 7 Старечник Старац Пајсије – савремени светитељ 9 Поуке Старца Пајсија Светогорца 10 Материк Света мученица Татјана 12 Светиње Копље Лонгиново 15 Какве су ти мисли, такав ти је живот Отац Тадеј и молитва 18 Црквеноправне теме Монаштво из црквеноправне перспективе 20 Хришћанска етика 1800 година од живота и рада Климента Александријског 24 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (I) 26 Тема броја Христос – „Земља“ нашег спасења 31 „Добро нам је овде бити“ 34 Етос Светог Саве Освећеног и пут светосавске просвете 37 Ходочашћа Светог Саве у Свету земљу 40 Мисионарство и поклоништво 44 Света земља на српском интернету 48 Многодетне хришћанске породице Породица Васић 50 Идите и научите све народе „Ко ће ти отворити срце, ако не буде поверења?“ 57 Милосрђе на делу Коло српских сестара „Свети Сава“ 60 Сведочанства Уљем из Свете земље побеђен карцином 63 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света земља јануар / фебруар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин
Одреднице:
3
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
...необично смешне zповоди за развод? – да то је само боцкање двеАМБИЦИЈЕ
📌
поводом охлађене „лажне каше“ просто је
смешно људи нису способни да проник-
ну у душу другог човека, нема ни најмање
жртвености св
...необично смешне zповоди за развод? – да то је само боцкање две
МЕТА инфо: Р:25240 К:188299 Д:104
| Свеска 352 |
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
... свађају разне, страшне трагедије колико дечице страда због развода ро- дитеља! то је тако убиствена процедура ја у томе све време учествујем, и ако супру- жници желе да се некако помире, пома- жем многима од њих то је врло лако, зато што су све те противуречности необично смешне zповоди за развод? – да то је само боцкање две амбиције поводом охлађене „лажне каше“ просто је смешно људи нису способни да проник- ну у душу другог човека, нема ни најмање жртвености свако за себе хоће удобност и некакву раскош „хоћу то, хоћу то“ а други говори: „а ја хоћу то“ итд због тога се спајање двоје људи догађа чисто биолошки узраст, хормони – и они су се спојили зашто постоји брак код људи? за- то што је бог тако одредио а савремени људи, нажалост, су просто постали сиса- ри они се сједињују на неко кратко време, као животиње код неких птица чак по- стоје и брачни савези на неколико година – и ми их посматрамо са радошћу zсве почиње радосно: двоје иду код матичара, најсрећнији су, најбољи су једно за друго пријатно је гледати их, и учествовати у томе то је празник, он је заразан – то је заиста празник људи стоје на прагу огромног прекрасног врта, у коме би требало да живе, чију лепоту морају да одржавају и свакако да развијају да саде нове биљке, брину се за дрвеће, цвеће, ра- ђају децу, васпитавају их савремени чо- век не зна шта значи васпитати децу ја сам оснивач православне гимназије и на- ши прелепи родитељи – апсолутно право- славни – не знају како да васпитају децу! они мало знају шта би хтели, али не зна- ју како то да ураде да би се то остварило они не схватају да ништа у врту не расте само, само расте само у шуми или у по- љу али ако код животиња или корова све то ради мајка природа, код човека не ра- ди човеку је, да би одгајио клас пшенице, или ражи, или јечма, или јабуку, или ба- хришћански брак и породица новембар / децембар 2016 43 нану у јужним земљама, потребно да уло- жи труд потребна је култивација, наука, много зноја, потребно је умеће да тргује- те са тим стварима само на тај начин! а деци је потребан још већи труд душе, ума, образовања потребно је да знамо све што говори наука о деци о њиховом здрављу, о њиховој психи родитељи морају то да знају zа какве уџбенике да читају у том смислу? – ја сам нешто читао о тој тематици практичар сам то што пишу, мени је, и ја са задовољством то препознајем, давно познато поштујем те радове, зато што се у њима налази бескрајно много прекрасних савета и опажања и јасно је да је добро ако их човек усвоји а ако није сагласан са нечим, није страшно чак и књига б спо- ка, коју сам читао, у потпуности пружа од- ређене услуге онима који се баве васпита- њем деце: садржи много савета о одгајању беба ја сам је са задовољством прочитао прво сам се смејао, али сам нешто приме- нио у пракси zданас многи парови не иду код матичара, већ живе заједно – изнајмљују стан или чак живе код родитеља имају прави „породични“ живот по чему се они разликују од оних који су венчани у општини? каква је разлика? јер и они исто тако живе, такође се радују, свађају – они добро знају да сада ни за шта не одговарају врло се пажљиво понашају јед- но према другоме, да би се како је могуће дуже продужило заједничко постојање, да не би, кад дође време да се промени сапут- ник или сапутница, имали паузу да се не би десила трагедија, да не би било досадно а промена сапутника се код нас назива „за- волела сам другог“ ту имамо удобност ко- ју човек тражи, сексуалну, душевну удоб- ност: имамо са ким да поразговарамо, да са неким одемо негде глупо је да она сама иде у позориште још глупље је у биоскопе да сама седи у кафићу и једе сладолед – та- кође где још иду млади људи, не знам у дискотекама се, судећи по кадровима које видиш, окупљају у некаквој маси група де- војчица, група дечака, вриште, покушавају да на сваки начин скрену пажњу на себе као роба све што могу да избаце напоље, избацују, шминкају се на сулуд начин и то се зове, као што ми је једна девојка ре- кла, „ратна шминка“ буквално иду у рат да освоје себи момка, коме се не дају никакви захтеви ако успе – добро је, ако не успе – у реду је она добија задовољство од своје младости и од тога што има момка да не би завидела другој зато што је човек – дру- штвена животиња и он све време посматра како други реагују шта ће маша рећи? не- ка клава зна да ја још нисам причала је да никоме нисам потребна, а ја сад имам дечка нема везе што је он грбав и без ноге, и што нема предњи зуб, ја ипак имам дечка и веома га волим zда ли је сама то измислила? – не, овде нема ничега измишљеног код ње се срце отвара као лала ово је све 44 6 / 2016 истина али то још није породица када почну несугласице, расправе, незадовољ- ства, све се то неко време трпи, све док чо- век не постави себи питање, било да је му- шкарац или жена: „а зашто је мени све то потребно?“ а неки од самог почетка гле- дају и са стране, и ако се јави било какав одговор: то се назива „јавила се некаква хемија“ или „осетила сам варнице“, и још некако, под један, и за параван, као пошла је у тоалет, а у ствари се радило о нечему сасвим другом, разменили су телефоне, и пошла је друга песма понекад паралелно, а потом: „извини, заволела сам другог“ да, ти парови о којима сте питали, жи- ве заједно, споља гледано је све у реду, све док им се не деси да се спотакну о нешто а мораће да уче о породичном животу видимо да је развода мање у трећем бра- ку, ако не постоји некаква патологија zту су искуство и узраст већ другачији – да, људи већ имају реално искуство породичног живота много знају мушка- рац се већ сусретао са женском психоло- гијом, а жена са мушком боље познају људе више знају шта хоће они неће, осим уколико се не ради о кадилаку са тракицама, изненада засновати породи- цу а ни то није главно од многих 30-го- дишњака сам слушао: „хоћу да имам бели аутомобил“ „ја хоћу“ она хоће тај кратки празник а после тако несрећног првог покушаја, после буде боље сви говоре да је брак чвршћи било би интересантно да добијемо потпуну статистику ја је немам, само из разговора са људима знам како бива, из онога што они причају или ево долазе и износе своје претен- зије ка животу, али најчешће човек ипак ништа није схватио, увек окривљује дру- гу страну има много људи који се не мо- гу научити а то што су им утувили од детињства, заправо у школи, их дави да је човек настао од мајмуна, да су сви мушкарци скотови, зато што је мама све време то понављала као што је римока- толичка црква све време понављала сво- јој пастви да су у русији сви православни шизматици, варвари, дивљаци, и то је то- лико ушло у цивилизацијски менталитет, да се не може искоренити хиљаду годи- на у свим црквама су сви свештеници го- ворили једно те исто у време када није било ни новина, ни телевизора то је већ менталитет zа у чему се налази узрок немогућности да се науче они, који не желе да уче на грешкама? – узрок је гордост зашто се труде да децу науче што је могуће раније? просто јер виде да је успешност учења ефектив- нија због тога што дете у 6–7 година још није гордо оно се још увек интересује, има велико поштовање према одрасли- ма према њима се опходи са пажњом, вером а већ касније је сасвим другачије обично школа руши жељу да се учи код људи потребна је спољашња мотиваци- ја или јак притисак од стране родитеља: „ти учи, не обраћај пажњу ни на шта ни на учитеље, ни на њихов однос према те- би, ни на односе са децом то није важно главно је, запамти: или ћеш цео живот дизати и спуштати рампу, или ћеш кон- струисати космичке бродове ако хоћеш ово друго, онда треба да се потрудиш, да претрпиш“ уколико постоји оваква мо- тивација са стране родитеља, онда је мо- гућа обука, а већина родитеља се не бави никаквим васпитањем деце, само вичу на њих када им сметају и онда не пости- жу успех – крај интервјуа у следећем броју – извор: мултимедијални блог протојереја дмитрија смирнова (dimitrysmirnovru/blog/cerkov-76288/) превод: душка здравковић, православна породица, септембар 2016 г хришћански брак и породица новембар / децембар 2016 45 ј едан топао јесењи дан провели смо у жичкој епархији, у селу бранчићи код љига, у пријатном друштву породице велимировић која веома ревнује за цр- кву христову место славне колубарске битке красе њиве, ливаде и баште, шумо- вити рајац и рудник, река љиг све оди- ше миром, нема градске вреве, и као што каже о сергиј булгаков: „на земљи нас на рај подсећа само ово двоје: пој птица и смех деце“, а управо смо то тамо слуша- ли старешина парохијског храма рођења св јована крститеља у љигу, о светолик марковић, о њима каже: „скромни су и задовољни оним што имају, и веома се труде да узрастају у хришћанским врли- нама то би требало да краси све хришћа- не, али, нажалост, није увек тако“ александар (35), вероучитељ, и јована (36) велимировић, домаћица, имају петоро деце михаило (10), гаврило (8), и ангели- на (6), су добили имена по ангелима, дими- трије (4) је рођен на св димитрија, а мали илија (четири месеца) јер је рођен после св илије и због миријевских успомена александре, какве су то „миријевске успомене“? александар: моји родитељи, миомир и милица, су се из околине уба преселили у београд, миријево, због посла ту смо ро- ђени и одмах крштени моја сестра весна и ја у храму св илије она је сада попадија, има четворо деце, тако да нас двоје мало поправљамо родитељско неангажовање миријевских успомена има пуно и све су везане за моје духовно узрастање и уцрко- вљење тако и наш илија доби име управо је то најважније питање: како вас је вера привела цркви? много је ви- ше оних који верују али нису црквени, јер радмила грујић вишедетне хришћанске породице породица велимировић 46 6 / 2016 не знају значај и смисао постојања цркве христове– кад сам уписао средњу елек- тротехничку школу „никола тесла“, већ од другог разреда почео сам да идем у цр- кву главни „кривац“ је била моја старија сестра весна такође, и мамини родитељи су били ревносни у молитви сећам се да смо недељом и празником, када се задеси- мо код њих на селу, читали заједно моли- тве пред славском иконом и кадили кућу ту сам научио „оче наш“ и неке кратке молитве пред спавање наша породица је имала традиционалну побожност, слави- ли смо крсну славу св козму и дамјана, једном годишње постили недељу дана на води и били на литургији да се причести- мо, али без исповести па и то мало ми је тада тешко падало али, моја сестра је прекинула такву традицију, почела је не- дељом редовно да иде на службу у нашу цркву св илије мене је увек питала хоћу ли и ја да не бих испао безбожник ишао сам, иако невољно убеђивала ме је да тре- ба да прочитам и неку верску књигу, а ја сам се изговарао да имам нешто прече да читам за школу једном ипак нисам могао да избегнем – катихизис од св владике николаја због истог презимена цела по- родица је почела да чита његове књиге толико ми се та књига свидела да сам тра- жио још нешто на ту тему ускоро, 1998 у великом посту долази и прва исповест, та- ко да сам постао верујући члан цркве, и од тада сам се трудио да живим по божијим заповестима, и ништа ме друго није зани- мало сем духовних књига, зато сам и упи- сао богословски факултет, стигао до треће године и онда се пребацио на богословски институт и завршио га истовремено сам радио као свештенички помоћник, про- давао боје за штампаче и пунио кетриџе, и тако остваривао мали приход у мири- јевској цркви смо ми млади заиста имали једну лепу заједницу волео сам појање и учио сам византијско појање у хору „мој- сије петровић“, код николе поп михајло- ва многи из те заједнице су данас свеште- ници широм наше лепе србије чак сам једно време жудео за монаштвом али, би шта би, мени је лепо и овако као породич- ном човеку кроз моје упознавање вере није било чуда, нити ми је требало, некако сам осећао да је вера у бога и живот по бо- гу једини прави живот и да наше битисање на земљи има једино смисао кроз заједни- цу са богом и другима овде на земљи која се наставља у вечности и професија ве- роучитеља ме приближава богу једно вре- вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 47 ме сам желео да будем свештеник, бог зна, можда једног дана јована: и ја сам рођена у београду, на звездари, од оца владимира и мајке олге имам брата радована и се- стру јелену, обоје живе у београду завр- шила сам средњу пољопривредну школу, смер цвећар-вртлар, и радила сам по ра- садницима чини ми се да сам целог жи- вота тражила господа и веровала у њега радовала бих се кад чујем да неко слави славу, јер тога у нашој кући није било, а притом смо брат и ја били некрштени во- лела сам да идем у цркву, да целивам ико- не, палим свеће и 2000, на моју велику радост, у својој 20 години сам крштена у цркви св марка у београду, у којој ми је и отац још као дете крштен то ми је био један од најрадоснијих дана у животу, иа- ко нисам знала шта постајем тим светим чином све време сам се смејала па ме је свештеник упитао због чега се смејем, ми- слећи да ме засмејавају драги људи који су дошли да поделимо радост, а ја кажем да сам сретна, да ми је лепо на то ми свеште- ник узврати: „само се смеј!“ од узбуђења сам и заборавила да платим црквену таксу за крштење! исто тако сам се и крштењу наше деце радовала после крштења, мно- го су ме привлачили манастири и прво ду- ховно путовање је било у манастир остр- ог затим сам више пута била у троноши, где ми је најстарија монахиња рекла: „ако хоћеш у манастир, нека, ако хоћеш да се удаш, да будеш права жена!“, и мало је фалило да останем у кончуљу сам дуже боравила, где су биле младе монахиње и мати катарина тако ме пут одвео и у див- ни манастир црна река, ка о браниславу, који ми је пуно помогао да уз благослове, исповест и молитву господ зацели моје душевне ране после крштења, ишла сам редовно у цркву св стефана дечанског у железнику, где сам певала у хору, а во- лела сам да одем на литургију и у цркву св трифуна, код блаженопочившег проте дејана дејановића, где пева цела црква ту сам често плакала и напајала се благода- ћу, и видела доста вишедетних породица како се сви причешћују тад сам схватила да сам део цркве, да јој припадам а тек откриће да смо сви једно у христу! нема разлике у годинама, нема значаја ко је му- шко, а ко женско кад си у светињи на мо- литви са истомишљеницима то је за мене било највеће чудо и највећа утеха слава богу на свему! а како сте се упознали вас двоје и шта вас је зближило? александар: оно за чим смо чезнули – манастир упознали смо се у манасти- ру црна река, и ту смо се само после три месеца познанства венчали на литурги- ји, у капели св симеона богопримца, 18 септембра 2005, на празник посвећен св захарију и јелисавети тада нам је обома био духовник о бранислав перановић ту смо се сретали, а и неколико пута у бео- граду брак сам схватао као велику свети- њу и приступио му са чврстим убеђењем „једном за цео живот“, јер сам већ годи- нама био у цркви, студирао сам тада на богословском факултету јована: сећам се занимљивих догађаја кад смо били за- једно у тој дивној светињи аца би често долазио са дејаном, нашим садашњим ку- мом који је свештеник, и често бисмо бо 48 6 / 2016 равили у капели на молитви волела сам да будем са њима, никад не помишљајући на нешто више између аце и мене такође је незабораван заједнички повратак ауто- бусом за београд из црне реке, обилазак косовских манастира, соколице и бањске, слава у љигу и брање кантариона на рајцу, дани проведени у кадиној луци и у расад- нику биосан, где сам радила и, наравно, како сам могла да заборавим, вожња ста- рим белим голфом да, и ја сам озбиљно браку приступила, свесна да дајемо важне завете може ли се живети од једне плате? александар: неколико година смо га- јили црне руске романовске овце, касније почели са пчелама, а пре тога сам почео да пописујем струју са доласком у љиг, до- био сам посао као појац у цркви уз сим- боличан хонорар веронауку предајем са непуном радном нормом (90%) у 11 исту- рених одељења, која припадају трима ма- тичним школама у три различите општи- не (можда сам и рекордер по том питању у србији), и ту једино имам радног стажа око шест година примамо дечји додатак за четворо старијих, а за овог најмањег са- мо једнократна помоћ од општине успе- вамо некако да се уклопимо у свакодневне трошкове ранијих година било је бесплат- них уџбеника, али сада тога нема јована: доста нам помажу свекар и свекрва, који дуже време живе у околини уба, у селу црвена јабука, на имању ациног оца, ша- љу нам воће и поврће које сами призводе, јаја и живинско месо чули смо да сте као вероучитељ код ђака стекли велико поверење и симпатије, па су вам и надимак наденули колико верона- ука значи вама а колико ђацима, и какав значај уопште има у школи као образовној установи? александар: да, деца ме зову „учитељ веро“ тако ме је прозвао један дечак а остали су прихватили трудим се да деца активно учествују на часу по томе што постављају многа питања видим да их то занима па причамо о томе и желим да их тако заинтересујем за цркву, а не само да пренесем сувопарно знање веронаука, пре свега, васпитава зато што „образује по образу христовом“, како каже св влади- ка николај, и много значи деци, али пре- ко њих и родитељима, а то често чујем од њих нажалост, данас је општи проблем да деца мало читају и тешко их је приволети јер су од малена навикнута на видео игри- це и лакше примају слике него текст како сачувати брак од негативних и не- хришћанских утицаја?– приступити бра- ку из искрених и правих намера ако се двоје искрено воле, деца су дар божији и доприносе породичној срећи и љубави ако се деси да немају дар деце, опет би требали бити срећни јер имају једно дру- го сам циљ брака и нису деца него узра- стање у христу и заједничко спасавање у овом животу деца ће одрасти, разићи се својим путем и опет ће остати њих двоје зато је битна љубав, она не пролази као заљубљеност и почетна опчињеност него расте, а да би расла треба је неговати кроз жртву, разумевање, пажњу супружнику увек прво, па тек онда нама, мада већина нас је одгајана на начин прво себи па он- да другима, и врло често нам тај егоизам смета у породичној срећи, нема разумева- остала ми је упечатљива реакција једне дивне бабице, кад сам јој причала о лошем искуству са докторком која ме је грдила што рађам толико деце, бабица је само рекла – „нестајемо“ вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 49 ња ни жртве па произилазе свађе делима показујмо љубав урадимо некад нешто да помогнемо иако смо уморни, заокупљени нечим другим или нас једноставно мрзи због лењости, прећутимо нешто што нам је засметало ако волимо, осетићемо сами кад, како и шта и похвале су битне де- ци дозирано, али увек да знају да је и то што добро ураде уз помоћ божију и божи- ји дар, а не да им потпирујемо гордост и егоизам међу супружницима лепе речи и похвале су увек добродошле, мада сам ја прилично шкрт на томе, али речи без дела су ништа равноправност полова је „нор- малан“ производ обезбоженог друштва што се људи више удаљују од бога, то се више њихова правила и закони удаљују од оног правог и смисленог у некој фирми, рецимо, нема једнакости, зна се ко шта ра- ди и ко је одговоран за шта и ко је глав- нокомандујући тако и у браку, свако има своју улогу и своју одговорност наравно, може доћи до злоупотребе положаја, али ако је љубав главна водиља онда ће бити хармонија деца ће видети да мајка са љу- бављу слуша оца, па ће и деца са љубављу слушати и оца и мајку, знаће шта је ауто- ритет између осталог, зато и има често разведених бракова јер су данашњи су- пружници одгајани у породицама где је била та „равноправност“, и онда не знају своје место у породици него хоће свако по своме мада, некад сам виђао бракове где су се улоге замениле и то некако функци- онише, бар споља гледано јована: волим да нагласим да ми је главно занимање до- маћица заборављено, али је најлепше у браку, како кажу, договор кућу гради тре- ба супружници да се чују, али треба да се зна ко је глава куће то је битно, нарочито због деце љубави никад није доста, сва- ка пажња прија, лепа реч, похвала, и дубок поглед, а понекад и цветић је ли рађање подвиг или беспотребно мучење? да ли се спасавамо рађањем? јована: мислим да смо доста сиромашни као народ баш зато што не рађамо децу и не улажемо у њих сад кад сам се порађа- ла, остала ми је упечатљива реакција једне дивне бабице, кад сам јој причала о лошем искуству са докторком која ме је грдила што рађам толико деце, бабица је само ре- кла – „нестајемо“ то је одговор на стање у држави мора да се промени свест о томе да је нормално и природно господ жену ство- рио да рађа децу, да то није никакав под- виг него начин живота, пре свега, цркве- ни мислим да се најбољи одговор на ово питање показује у документарцу „тврђава“ некада су нам породице биле пуне деце, ра- ђале су мајке , па се није спомињао подвиг емисија на радију светигора говори о тим дивним и храбрим мајкама кад чујем жи- тије мајке св николаја велимировића или мајке оца харитона, ја се постидим како је то некад било здраво и чисто, и доста те- шко, такве су биле животне околности! ово није узалуд, јер већ сад осећамо сми- сао и радост овог животног пута у браку се стално смиравам и изнова се учим сми- рењу колико пута желим нешто па не мо- же, мислим да је најбоље, а муж се не слаже понављам, најбоље испадне кад се чујемо у чему је суштина хришћанског васпи- тања деце? александар: суштина хришћанског вас- питања је управо да децу васпитамо да бу 50 6 / 2016 ду добри хришћани ако то постану, онда ће бити и добри људи, добри радници, до- бри очеви и мајке, добри монаси и монахи- ње, или било шта друго што одаберу знају- ћи да им је бог творац и отац, и схватајући да све што имају њему дугују, са страхопо- штовањем ће се односити према његовим даровима лични пример и много молитве за децу, јер често ми не разумемо децу или она нас, али зато је обраћање светитељима, мајци божијој и богу ту да нас уразуми брига о деци, за дечје душе на првом ме- сту, а потом за тело објашњавати им шта је лоше, а шта добро и чим довољно стасају укључивати их у рад и нешто смислено да знају да се треба потрудити око јела и одела и крова над главом још као основац сам радуцкао неке послиће који су ми доноси- ли џепарац, сећам се да сам поправљао по- кидане огрлице маминим колегиницама, а у седмом разреду сам прао шофершајбне возила на бензинској пумпи јована: нај- важније је код деце развити љубав према богу и ближњима и да воле цркву некад кад говорим деци да уђу у цркву, кажем да улазимо у „кућу“ и јесте црква наша кућа битно је да деца усвоје правилан систем вредности, зато са њима треба проводити пуно времена, треба се играти, пуно при- чати, то све остаје за цео живот треба их и учити молитви, коју ће касније сами да изграђују, и раду од малена велика је гре- шка то да родитељи свесно или несвесно уче децу нераду, или раде уместо њих, или бирају нека лагодна или чак неморална за- нимања где се лако зарађује понекад се деца школују годинама и тако им прође младост све је више паметних и учених, а све мање вредних и радних за мушку де- цу некако и да разумем то дуго школовање, ако већ имају афинитета, али кад ће девој- ка бити мајка док заврши све те школе, а после ствара каријеру, и прво дете дође на ред тек у тридесетој имате два ђака како уче? да ли се баве додатним активностима, спортом, умет- ношћу? колико читају? александар: деца нам иду у школу у бранчићима, истурено одељење ош „са- ва керковић“ из љига михаило је четвр- ти разред, гаврило други и ангелина је предшколац добро уче, али им мало тре- ба подстрека за домаћи и вежбање воле веронауку коју им одскора предаје тата, а раније су имали другог вероучитеља со- лидно цртају, за певање имају добар слух воле фудбал и кошарку, да возе бицикл, али за сада ништа не тренирају јована: трудимо се да стекну добре навике чита- ју старијем лакше иде док се млађи још увек бори, али напредује а воле и ком- пјутер, то просто мами децу око свега се договарамо колико молитва доприноси побољшању вашег живота?– молитва би сваком хри- шћанину требала да буде на првом месту али ми често по слабости заборављамо на разговор са богом и сетимо се молитве кад нас снађу невоље, тако да се испуња- вају оне речи „без невоље нема богомоље“ неки минимум који би хришћанин тре- бало да испуњава јесу вечерње и јутарње молитве, читање светог писма и одлазак на литургију недељом и празником било би лепо, ако смо у могућности, да идемо и вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 51 на јутрење и вечерње или бар на бденије уочи празника и недеље док смо живе- ли у миријеву, ишао сам свакодневно на богослужења у цркву св илије, певао за певницом и научио богослужбени типик веома је лепо кад човек живи литургијски сва деца иду са нама на литургију, иду са радошћу, чак им некад припретимо да не- ћемо да их водимо кад нису добри има доста деце код нас у храму тако да им је веома занимљиво и после литургије, па доста времена проведемо у дружењу код храма кући се заједно помолимо пред спавање и отпевамо тропар св козми и дамјану или неки други ако је празник двојица старијих имају молитвенике и самостално читуцкају по мало не опте- рећујемо их превише, понекад их подсе- тимо јована: деци причамо о молитви, а воле и духовне књиге за децу да читају нпр: прича о аљоши, тајна тројице му- драца, кад су свети били мали и др битна је духовност драго ми је да деца воле да иду у цркву, они схватају и уочавају раз- лику између својих вршњака који не иду често у цркву многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво тога се плаше и планира- ју рађање како их охрабрити? руска по- словица каже: кад је у породици слога, не треба и богатство– нису деца баш толи- ки трошак захтевају времена и пажње, али њима не треба много да буду срећни из личног искуства знам доста вишедет- них породица које нису сиромашне; опет знам и сиромашне породице које имају једно, двоје деце зар је материјално нај- битније? како су живели наши стари за време рата и пре рата, а тад је била пуна кућа деце и старијих а само једна просто- рија, па кад син стаса за женидбу, ожени се и доведе младу а данас, за свако дете по једна кућа или бар по један спрат кад сам се оженио нисам имао сталан посао, ни факултет нисам био завршио, па шта нам је фалило, никад нисмо били гладни ни жедни, одећу за децу су давали и по- знати и непознати, чак су се извињавали и пажљиво питали да ли бисмо узели, да нас не увреде бог увек даје, ако се брине о цвету како неће о детету? сетим се и речи на неком предавању мога професора, про- те драгана милина, поводом његове деце: „ко је дао зубе, даће и за зубе“ тако деца одрастају у боље људе, науче се да деле и није им битно да ли је нешто ново и сјај- но више пута су ми се старији људи по- верили да су погрешили што нису родили више деце од малена уче нас уживању и зато се тешко одлучујемо и на мала одри- цања сматрам да је рађање и чин родо- љубља, у чему смо много подбацили они- ма који се двоуме, поручио бих: богата је наша србија и неће нико остати гладан учинимо је још богатијом, искористимо тај најдрагоценији дар да будемо родите- љи док нам време и младост дозвољавају, имаћемо времена и за себе, на крају краје- ва, вечност нема краја јована: свиђа ми се та руска пословица тиме је све речено где је слога, ту је љубав богатство, а свако дете је умножена љубав и посебан је бла- гослов кад их је више захвална сам богу на његовој великој милости и овом див- ном дару али, ретко коме, од људи који 52 6 / 2016 ме познају, би био осмех на лицу кад спо- менем да бих још деце и после свега што смо прошли могу само да кажем да бих волела да нас буде још све је могуће оно- ме ко се узда у господа и верује зар смемо заборавити да је господ наредио: рађајте се и множите се? је ли сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? – сваки порођај је при- ча за себе није свеједно, и није као по књи- гама мој први порођај је био природан и сваком бих пожелела такав и други је био солидан и природан док је код трећег мо- рао хитан царски рез четврти је био при- родан са малим компликацијама, а код овог петог први пут проблем у трудноћи, да би порођај био без проблема све се то забо- рави, а деца остају, као и та дивна сећања док су били у стомаку посебан благослов је дојење не знам са чиме бих упоредила тај начин дивне везе између мајке и детета хвала богу, сву сам децу дојила да ли знате још неке вишедетне поро- дице и да ли се са њима дружите?– први нам је узор наш свештеник о светолик са својих петоро деце, онда његов брат урош марковић са четворо, моја сестра весна са четворо, карагановићи из љига са петоро, па породице о којима смо чи- тали у мисионару – савићи из сурчина са шесторо, ристановићи из шиљаковца са петоро, сада плус два близанца у сто- маку вероватно сам неког и заборавио, нека не замере јована: код нас у цркви има доста деце и диван је осећај видети их заједно како узрастају у господу, пре- лепо је видети колону деце на причешћу да су жива и здрава, да их бог чува, и богу нашем слава! да не заборавимо на децу она се вео- ма радују гостима кажу да воле да пева- ју зато нам је ангелина отпевала „све- ти сава србе воли“, а сви заједно песму „српска плетеница“ баш као мали славу- ји, а осмех им је стално на лицу како ре- че о сергиј булгаков – то нас подсећа на земаљски рај јелена јонић светиње свете земље каср-ал-јахуд на реци јордан је место на коме су израелци прешли реку јордан и ушли у земљу ханаан на истом овом месту је јован крститељ кр- стио исуса (мт 3, 13) „тада дође исус из галилеје да га крсти јован“ (мт 3, 16) „и чим га јован крстише, отвори се небо и дух божји у облику голуба се спусти на исуса, који засија“ (јн 1, 28) царица јелена по доласку у свету зе- мљу подиже храм христовог васкрсења, храм свете тројице и храм светог јованa крститеља на реци јордан око 324 г ма- настир светог јована крститеља су ка- сније, током 4 и 5 века ромејски цареви обнављали и даривали великим метоси- ма своју коначну архитектонску форму након рушења од стране асираца добија до 628 и сматра се најстаријим манасти- ром јудејске пустиње од самог почетка свог постојања манастир постаје главно стециште свих ходочасника који походе свету земљу у циљу да се крсте у реци јордан иначе је познато да су још у 2 ве- ку први хришћани долази на реку јордан вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 53 ради крштења, а затим су преко галилеје и назарета одлазили у јерусалим, на гол- готу и христов гроб већи број монашких насеобина се јавља крајем 4 века, изгра- ђују се мањи манастири, скитови, келије највећи манастир међу њима је био ма- настир светог јована крститеља мана- стир руше персијанци у 8 веку, а на ње- говим темељима ниче нови храм у време крсташа 1128 г око 1140 манастир бива оштећен у јаком земљотресу, па га ро- мејски цар михајло комнин (1143–1180) обнавља потом манастир разарају зе- мљотреси 1166, 1168 и 1170 након ко- јих се није више могао у потпуности да обнови манастир је напуштен средином 15 века када га учестало харају арапи у 19 веку број ходочасника поново расте, али 1927 у јаком земљотресу манастир светог јована бива јако оштећен јеруса- лимска патријаршија га поправља исте године, а обнавља 1954 када га поново отвара за службе и ходочаснике 1967 на- кон шестодневног рата, израелска војска доспева до реке јордан и на њој утврђу- је границу новог израела према јордану место крштења исуса христа постаје за- брањена војна зона, и до манастира све- тог јована се могло само за време ускрса манастир је због новонасталих ситуаци- ја затворен, а јерусалимска патријаршија је изградила нови храм светог јована, на левој обали реке јордан, у јордану неда- леко од старог манастира, ван војне зоне нови храм је данас активан, преко целе године доступан ходочасницима и место је где се врше крштења у реци јордан аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo јордан и манастир светог јована крститеља на овом месту је јован крститељ крстио господа исуса христа 54 6 / 2016 манастир кутлумуш први писани трагови о манастиру кутлумуш датирају из 12 века, тачније из 1169 године немања јонић светиње свете горе манастир кутлумуш се налази на свега пет минута од центра кареје, тј од протатског храма према југозападу овај манастир је на шестом месту у светогорској хијерар- хији манастира први писани трагови о манастиру кутлумуш датирају из 12 века, тачни- је из 1169 године, а претпоставља се да је постојао и раније сматра се да је оснивач манастира био један покрште- ник из малоазијске династије селџука, тј потомак поглавара кутлумуша i ко- ји је умро 1063 године тај манастир је био малих димензија и окружавало га је пар монашких келија крајем 12 ве- ка византијски цар алексије комнин финансијски помаже обнову и проши- рење манастира наредна два века ма- настир кутлумуш дели судбину других светогорских манастира чини га мало братство које полако увећава економи- ју манастира и изграђује по коју келију у близини нису га заобишли ни наср- таји каталонских разбојника који га у више наврата пљачкају међутим, сва- ки пут се након похаре разбојника мо- наси враћају манастиру да би му крајем 13 века светогорска епистасија доде- лила запустеле манастире: св илију, ставроникиту, анапавсу и филаделф да се о њима монаси брину и обнове њихове економије велику улогу у об- нови манастира кутлумуш имао je мо- нах харитон, родом са острва имбра, по коме се и данас овај манастир на- зива харитонов манастир овај монах је често путовао у угровлахију, чије је владаре заинтересовао за обнову ку- тлумуша, нарочито јована владислава који је владао од 1364–1374 године и који је више пута у новцу даровао ма- настир тако је кутлумуш обновљен и утврђен великим зидинама, добио је трпезарију, куле и пристаниште мона- си из угровлахије почели су да га на- стањују у великом броју игуман хари- тон је постао митрополит угровлашке, али је остао на игуманском месту и кратко био прот свете горе док је игу- ман харитон био у угровлахији на ме- сту митролопита, њега је у манастиру замењивао мелхиседек манастир кутлумуш је 1393 г као патријаршијски манастир прогласио патријарх антоније, у том периоду је ромејски суверенитет над светом го- ром био привремено прекинут, а кон- стантин драгаш је узео на себе да буде његов покровитељ братство манасти- ра је знатно бројчано ојачало, економи- ја је била велика, а идиоритмијски жи- вот монаха се и даље спроводио почетком 15 века латини поново пљачкају манастир, да би ускраћива- њем финансијске помоћи византијског цара константина драгаша, због пада ромејске владавине над светом гором новембар / децембар 2016 55 1424 г манастир потпуно запустео због исељавања 1480 године у тако запу- стели манастир влашки монаси га по- ново насељавају уз финансијску помоћ влашких владара, када га називају и лавром румунских земаља 1497 г ма- настир бива тешко оштећен у пожару и румунски монаси га полако напушта- ју, да би 1515 године поново прешао у грчке руке и од тада манастир поново оживљава, обнавља се и добија шесто место у светогорској хијерархији кутлумуш је у потоњим вековима више пута страдао у пожарима (1497, 1769, 1857, 1870) али је успевао да се опорави вратио се општежићу још 1856, једним сигилијем патријарха ки- рила vii манастир има облик правилног че- твороугаоника у чијем средишњем делу се налази петоугаона главна црква - ка- толикон посвећен преображењу господ- њем (6 август) храм је украшен позла- ћеним иконостасом у дуборезу, а под је у читавом храму покривен мермерним плочама довршен је 1540 године и са- чуване су фреске из тог времена године 1773 дозидан је у име пресвете бого- родице акатистне (фовера простасиа – страшна заступница), и у њему се нала- зи истоимена икона икона је насликана на несагоривом дрвету и припада типу перивлепте тихвинске пркосила је на- падима турака, а једном је на волшебан начин заштитила манастир од турске на- језде око ове иконе су представљени сви пророци и читав акатист на северној страни храма, споља, сахрањен је алек- сандријски патријарх матеј који је и сам био монах овог манастира 1775 године поред католикона, у манастиру по- стоји још четири параклиса, а у близи- ни манастира још три ризница манастира је прилично бога- та литургијским сасудима, крстовима, одеждама реликвијар има око две сто- тине делова моштију седамдесет свети- теља и мученика од којих: мошти стопа- ла праведнице ане, мајке богородице; мошти светог григорија богослова, мо- шти главе мученице анастасије, мошти великомученика пантелејмона, мошти евстатија плакиде, мошти преподоб- ног алипија поред моштију пажњу за 56 6 / 2016 вређују и честице животворног крста господњег у библиотеци се чува око седам стоти- на рукописа, од којих је стотина на пер- гаменту и око 3500 књига због близине кареје кутлумуш има посебне односе с протатом обичај је да се на велики по- недељак протатска икона достојно јест однесе у манастир ради благослова, док истог дана, вечерње у протатској цркви служе калуђери из кутлумуша обичај налаже и да се кутлумушка икона стра- шне заступнице наредног дана свечано пронесе улицама кареје кутлумушу припада оближњи скит св пантелејмона, осамнаест околних келија, као и три пустињачке испосни- це у капсали данас братство манастира кутлумуш броји око педесет монаха аутор је уредник сајта hilandarinfo друга особина која чини апостоле послушним оруђем у рукама го- сподњим представља безгранично поверење у њега обични људи би се си- гурно успротивили господњем захтеву да се предају хлебови: „ништа од тога неће бити добро: хлеба је исувише мало и сви ће остати гладни! хајде, макар да ми буде- мо сити!“ и наравно, погрешили би у сво- јим прорачунима управо би се догодило обрнуто: са својим тврдичлуком би и они сами остали гладни, јер пет хлебова чак и за малу групу од дванаест ученика било је потпуно недовољно, а не би нахранили ни друге међутим, апостоли су се надали на свог великог учитеља они још не знају шта он жели да уради, али када он захтева да се принесу хлеб и риба, они су већ уверени да ће он својом чудотворном силом коју је не једном показао пред њима успети да на- храни све њихова нада се оправдава! ова нада на христа и његову божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности задатке са којима ту треба радити тако су велики, опширни и разно- врсни да је њихово решавање сопственим силама немогуће пришавши им ближе и оценивши сву њихову тежину, могло би се упасти у потпуно униније (чамотињу) због свести о својој немоћи да нема наде која оживљава! једино она подржава енер- гију и чини могућим свако велико дело нада не постиђује (рим 5, 5) ето, срцу прилазе страсти, њихова снага је велика, тешко је задржати се, не преда- ти им се говори тада: „савлађују ме стра- сти владико, али ме сам заступи и спаси, спасе мој од младости моје непријатељ ме искушава, сластима ме пали; ја се на- дам на тебе, господе, победићу ово“ да, у богу се смири, душо моја; јер је у њему нада на велики понедељак протатска икона „достојно јест“ носи се у манастир кутлумуш ради благослова превод са руског: станоје станковић светиње свете горе идите и научите све наро де новембар / децембар 2016 57 моја он је град мој и спасење моје, уточи- ште моје, нећу посрнути богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристани- ште мени је у богу народе! уздај се у њега у свако доба; изливајте пред њим срце сво- је; бог је наше уточиште (пс 62, 5–8) какве год би тешкоће и искушења стаја- ли на вашем путу уздајте се у господа, ве- рујте да ако вам је он дао неко дело, даће вам и силе које су неопходне да се то де- ло изврши господ пази на све оне који га призивају у потреби и невидљиво им по- маже дуго чеках господа, и саже се к мени, и чу вику моју извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје благо ономе који на господа ставља надање своје (пс 40, 1–24) истина, дешавају се у животу хришћа- нина тренуци неутешне жалости и боле- сти у којој се и чини да те је господ пот- пуно одбацио и напустио, јер у души нема ни најмањег осећања присуства божијег; дешавају се околности толико тешке да се чине безизлазним; понекада су разјарени таласи буре света тако свирепи, да се чи- ни да још само један трен – и потопиће те и разориће до темеља дело над којим си се трудио а помоћи нема, господ чека и ипак, надај се! надај се до последњег трена господ ви- ди и твоју жалост и тежину твог положаја помоћ може доћи у последњем тренутку исус принуди ученике своје да уђу у лађу и да иду напријед на ону страну према вит- саиди док он отпусти народ и раставши свети василије кинешемски: „нада на христа и његову божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ надај се до последњег трена господ види и твоју жалост и тежину твог положаја идите и научите све наро де 58 6 / 2016 се са њима, отиде на гору да се помоли и кад наста вече, бијаше лађа насред мора, а он сам на копну (мк 6, 45–47) господ своје служитеље понекада пре- пушта њима самима понекада се чини да се он удаљује од њих, оставља их у уса- мљености, без помоћи међутим, тако се само чини он не скида са њих брижни поглед пун љубави и увек је спреман да до- ђе и помогне и видје их како се муче ве- слајући, јер им бијаше противан вјетар и око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтједе да их мимоиђе (мк 6, 48) он чека да се човек, савладаван та- ласима, обрати њему и призове га и на крају, кроз хучање и звиждање буре, када побеснела пучина прети пропашћу, чују се тихе, утешне речи: не бојте се, ја сам, не плашите се! и уђе к њима у лађу, и вјетар се утиша (мк 6, 50–51) нећемо забора- вити овај догађај у питању је сам живот када бура непријатељства и мржње подигне таласе над вашом главом претећи да вас прогута, када ху- ка и звижда дивље злобе постају заглушујући, када се са праском руше ваши планови и као тру- ле навоје прете да покидају све ваше планове, када силе већ нестају и кормило већ кли- зи из ваше ослабеле руке, сетите се онда да господ гледа на вас, није вас заборавио са ватреном мо- литвом га призо- вите и чућете ти- хе, нежне речи: не бојте се, ја сам, не плашите се! он ће ући код вас у лађу и ветар ће утихнути зашто господ до- пушта такве тре- нутке искушења и привремене напу- штености? они су нам неопходни, да бисмо оснажили на- ше силе, нашу веру, нашу наду, да бисмо васпитали своју самосталност и чврстину у борби да ли сте видели како мајка учи своје дете да хода? на почетку га придр- жава, учи га да корача ножицама, а затим га оставља близу столице, удаљава се на три корака и зове малишану је страшно нема подршке треба да остави столицу и да направи самостално три корака цела три корака! истина, мама је близу ако се спотакнеш, она ће истог трена ухватити и неће дати да се јако удари али три корака! читав бездан! малишан се двоуми у неод- лучности али досадно му је да само стоји а мама зове треба ићи до ње тихо иско- рачује једном ногом секунда колебања затим одједном страшан напор, два неси- гурна, брза-брза спотицајућа корака и ма- лишан се раширених руку баца у мамино наручје! каква радост! какво усхићење! тако и господ, попут мајке пуне љубави, учи своју децу њима је по- требно да понекада остану сами, да би били приморани да уложе по- требан напор, науче се да се чвр- сто држе на ногама и сопственом снагом ходају животним стаза- ма ка богу бурама и привре- меним напуштањем се душа оснажује са хришћанском на- дом је нераскидиво по- везано и хришћан- ско послушање које су апостоли такође показали у јеванђелској причи, оно је неопходн о за свако ве- лико дело као услов за добијање божанске п о м о ћ и предај го- идите и научите све народе св василије кинешевски (фото: drevo-inforu) новембар / децембар 2016 59 споду пут свој, и уздај се у њега, он ће учи- нити и извешће као видело правду твоју, и правицу твоју као подне ослони се на господа, и чекај га (пс 37, 5–7) овако учи пророк давид да би имао право да се на- даш на помоћ божију, потребно је да му се предаш у послушању једино дела која су сагласна са вољом божијом и његовим заповестима, имају његову помоћ господ не може да помогне човеку тамо где човек нарушава његову вољу и законе, делују- ћи самовољно обрнуто, што је потпуни- је послушање, тим је сигурнија и моћни- ја божанска помоћ и подршка међутим, није само зато потребно послушање хри- шћанском делатнику, из разлога што при- влачи подршку божије силе његовом делу оно је потребно и психолошки самовољна делатност човека који го- ри религиозном ревношћу, али који тра- жи утврђење својих планова у себи а не у вољи божијој обично води до демонске обмане или до фанатизма ђаво често користи такве људе да би разорио дело божије користећи се тиме што човек це- лим својим срцем не тражи вољу божи- је као највиши закон за своју делатност, кушач почиње да му нашаптава циљеве и пројекте који су наочиглед добри, али у чијој се делатности крије покварена за- мисао да се дело доведе до пропасти ако човек тражи мотиве за своју делатност у себи самоме, онда обично прихвата ова ђаволска нашаптавања за своје сопстве- не мисли и осећања, прати их и упропа- шћује и дело и често и себе самога једино спасење од ове опасности је у искреном трагању воље божије и безусловном пот- чињењу овој вољи изузетно је потребно и корисно послуша- ње у периодима неуспеха и разочарења без њега се у души појављује униније, када чо- век види да плод његових напора, понекада тешких и дугих, пропадају без трага ова- кво униније није могуће у души послушној која се потпуно поверава вољи божијој чврсто знајући да живот представља веч- ну борбу добра и зла и да плодови ове бор- бе јесу потпуно у рукама божијим, човек, предан вољи божијој и у пропадању својих планова и резултата својих напора види та- кође једну од безбројних епизода ове борбе у којој се показује сила божија ако његово дело постигне неуспех, онда за њега то зна- чи да то дело или није угодно богу или ни- је учињено онако како треба или, на крају, да је разорено допуштењем божијим да би се испитала и ојачала његова верност богу у свим таквим случајевима он може само да захваљује богу за горчину и униније ту места нема „обавезе су твоје, а последице – божије“, рекао је један древни мудрац при таквом схватању послушања увек се може бити делатан и остати спокојан дакле, када на се вашем хришћанском путу појављују велики и тешки задаци, који су на први поглед несавладиви, који притискају малодушношћу и сумњом, та- да предајте себе господу исусу христу са потпуним поверењем, послушањем, са- мопожртвовањем и видећете да се у ње- говим рукама ваши таленти, силе и спо- собности умножавају без границе, као што су се умножили пет малих хлебова, а тешкоће ће бити побеђене свети василије кинешемски, беседе на јеванђеље по марку, тумачење 6 главе: поука онима који се припремају за мисију извор: святитель епископ василий кинешемский, „беседы на евангелие от марка“ толкование на 6 главу назидание приготовляющимся к миссии са хришћанском надом је нераскидиво повезано и хришћанско послушање 60 6 / 2016 1 шта је била ваша лична мотивација да се укључите у мисионарски рад? – постао сам православни хришћа- нин пре 20 година, након дугог траже- ња истине нашег живота био сам веома благодаран када ми је господ показао своју истинску цркву, православну цр- кву, стога сам одлучио да допринесем превођењем и издавачком делатношћу како би то помогло другима да пронађу или спознају истину 2 шта су, по вашем мишљењу, најважније карактеристике православних мисионара? – најважнија карактеристика мора бити љубав – љубав према богу и бли- жњима, љубав према истини, љубав пре- ма православној цркви затим мора да поседује истрајност и дисциплину, као и спремност на личну жртву 3 на шта треба посебно да обратимо пажњу кад је у питању мисионарски рад за цркву? – не би требало да се осећамо сувише „важним“ када обављамо ову врсту де- латности то није наш лично труд, већ је то служба; то је дело самог бога, а ми нисмо ништа друго осим следбеника та- ко да, ако се суочавамо с неуспехом или недовољно успеха (по нашем мишљењу), не треба да будемо превише разочарани или обесхрабрени јер смо ми само „не- потребне слуге“ (лука 17, 10) главни по- сао увек обавља сам свети дух 4 шта разликује успешну од неуспешну мисије? – ово је тешко питање мислим да ово не можемо да одредимо ми сами у односу на наш рад, већ је могуће кроз сагледава- ње мисионарског рада са дистанце када људи долазе у цркву, када се крсте, ка- да су ангажовани у цркви, када се граде манастири и цркве, када се православне десет питања за православног мисионара јоханес волф православни мисионар у немачкој и преводилац дела владике николаја на немачки језик у овом броју одговара: десет питања за православног мисионара новембар / децембар 2016 61 књиге преводе, дистрибуирају и чита- ју, када имамо недељне школе и устано- вљену веронауку, када се понашање љу- ди мења на боље итд - онда можемо да претпоставимо да је мисионарски рад био успешан 5 који мисионарски пројекат православне цркве данас бисте поменули као добар пример? – прво бих поменуо братство св гер- мана аласког у америци, које је за ме- не лично било веома важно затим неке православне веб-сајтове (будући да ин- тернет игра прилично важну улогу данас у православној мисији), нпр у србији „пројекат растко“, у русији „bogoslov ru,“ у грчкој „pemptousia gr“, у немачкој „оrthpedia de“ и многи други, који нуде потребне информације и изворе за оне који траже такође, постоји и много при- мера труда одређених особа 6 како бисте унапредили мисионарски рад у 21 веку? – прво треба да унапредимо себе у нашем односу према богу, истини, цр- кви и нашим ближњима св јустин ће- лијски говори о „унутрашњој мисији цркве“ то је први задатак када је цр- ква учвршћена у истини, може да шири истину сопственим примером посебан циљ за 21 век јесте да одговоримо на изазове овог времена: да дамо одговоре на одговарајући начин, а да притом не изневеримо истину добар пример за ово су дела митрополита нафпактоса јеротеја (влахоса), која су преведена на многе језике и од помоћи су многим љу- дима, зато што он представља истинску православну духовност на приступачан начин савременим људима 7 какве су ваше препоруке за унутрашњу мисију у односу на спољашњу? – постоје различита поља или подруч- ја мисије: а) унутрашња мисија нас са- мих – духовни рат унутар сваког од нас, који почиње прочишћењем и активним учествовањем у тајнама и животу цр- кве, молитвом, постом итд; б) пажљива мисија у нашем непосредном окружењу: партнери, породица, пријатељи, ако по- стоји могућност за ово; в) унутрашња мисија цркве од стране епископа, све- штеника, теолога, ангажованих лаи- ка, како би се побољшао духовни ниво чланова цркве; г) посебни мисионарски пројекти, нпр превођење и издавање књига, држање предавања, презентаци- ја, радионица, семинара итд; д) задатак православне „дијаспоре“ - „успутна“ мисија градњом цркава, манастира, слу- жбама, мешовитим браковима итд; ђ) „класична“ спољашња мисија у страним земљама, где се добро потковани миси- онари труде да шире православну веру на различите начине програм телевизије храм можете пратити путем следећих кабловских система: телеком iptv-a на 129 каналу, орион телекома на 83 каналу sd и 205 каналу hd, пошта нет на 135 каналу, као и путем интернет сајта wwwtvhramrs wwwfacebookcom/tvhram/ wwwyoutubecom: телевизија храм е-адреса: redakcija@tvhramrs телефони: (+381) 011/344–1875 (+381) 064/800–18–13 адреса: крушедолска 2а, београд 62 6 / 2016 8 молимо вас, поделите с нама ваше лично искуство успеха и неуспеха током мисионарског пројекта? – успех је када добијем позитиван лич- ни одговор појединаца на пример, неко је прочитао књигу или неке бројеве мог православног часописа и пише ми да је то њему или њој помогло да нађе праве одговоре, да види ствари јасније и тако даље осећам да је неко дотакнут исти- ном и подстакнут да следи христа на православни начин и да помогне, такође, другима на нађу истину не размишљам много о неуспеху, јер ми је драго и благо- даран сам ако има и мало успеха могао бих да кажем да сам био разочаран у свој рад када сам видео да има врло мало или никаквог интересовања за мисионарску делатност уопште (или посебно за мој сопствени рад) од стране званичне ад- министрације православне цркве или од стране великог броја свештеника 9 кога бисте, из перспективе црквене историје, издвојили као пример мисионара и зашто? – има их много поменуо бих само четири примера, који су такође за ме- не веома значајни: св козма етолски, св инокентије аласаки и московски, св николај велимировић српски и св николај јапански њих тројица су били истински апостоли модерног доба тре- ба читати њихова житија (а што се тиче св николаја српског, и његова дела) ка- ко би се повезали с њиховим духом и од њих учили такође бих поменуо важан посао унутрашње мисије од стране мно- гих стараца из православних манастира, нпр старци из оптине, валаама, са све- те горе, из румуније под комунизмом; утицај њиховог дела траје и до данас, са- да такође и кроз књиге у многим другим земљама 10 кога бисте, из перспективе савременог црквеног живота, издвојили као пример мисионара и зашто? – старац јеферем филотејски из аме- рике – он је основао 19 манастира у сје- дињеним државама, а ти манастири су одличан допринос ширењу православне вере у целој земљи такође бих поменуо св пајсија светогорског иако он ни- је обављао посебну мисионарску делат- ност, својим личним примером, свето- шћу, својим речима и књигама, у великој мери је допринео мисији цркве исто бих поменуо и свештеномученика оца данила сисојева из русије интервју за православни мисионар је вођен на енглеском језику редакцијски превод: милана вучићевић десет питања за православног мисионара новембар / децембар 2016 63 скоро ће 60 година од када сам, слу- жећи војни рок у словенији (место ајдовшчина, које је некада при- падало италији), након 17 месеци про- ведених у јна доживео велику несрећу остало је само 2 или 3 месеца до одласка кући, а мени је пукао чир у желуцу ви- ше у несвести него свести, приликом од- вожења у љубљану у болницу, како ми је после операције причао водник који ме је пратио, имали смо на три места проблема на пружним прелазима када сам стигао у болницу лекарска екипа је била спремна и одмах сам стављен на операциони сто у неком моменту, док сам био у коми, нашао сам се као у некој тами нисам осећао тло под ногама, нити сам кога око себе видео чуо сам, међутим, женске гласове које су некога одвајале, а одакле, то не знам ка- да је дошао ред на мене једна од њих рече: „овај нека живи“ после операције, вратих се у касарну где ме је чекало цивилно оде- ло, и ја се пресвукох и вратих у моје село жарково време је пролазило и ја, где год сам био у прилици, испричао сам ову причу није ми пада- ло на памет да догађај који сам доживео у коми повежем са не- чим натприродним, иако сам ве- рујући човек но догађаји који ће уследити после скоро 50 година су ме натерали да промислим о томе ко је женска особа ко- ја је рекла оне тајанствене речи: „овај не- ка живи“, а ево и зашто: дубока јесен, на аутобуској станици, са супругом, чекамо аутобус гужва је прилична ја се забављам трљајући ђоном ципеле по оном глибу, ка- да се одједном нешто засија ја се сагнем, подигнем мали предмет, кад оно мала ико- на свете петке наравно, однео сам је кући и прикачио поред ноћног сточића после неколико месеци, на празник благовести, супруга и ја пођемо у барич да честитамо славу брату од тетке у ластином аутобусу сретнемо сестру од ујака и како изађосмо из аутобуса, пођосмо ка братовљевој ку- ћи, кад на домак куће на неких 200 метара, онако причајући, испред мене на путу опет слична иконица свете петке исте вели- чине само у другој боји наравно, узео сам и њу, понео је кући и ставио поред оне ко- ју већ имам није прошло много времена, некуда опет пођох и, опет, наиђох на тре- ћу иконицу свете петке, коју такође однех кући и ставих поред оне две да ли је света параскева била жена која је рекла: „овај нека живи“ или сам на неки други начин упућен на светитељку, то не знам, али не верујем да је ишта случајно што се иконица свете петке тиче, више их не налазим можда више и не треба једи- но што помислих да треба јесте да и други прочитају овај до- живљај који сам препричао, на утврђење вере писац текста је публициста и аутор монографије „жарково“ у спомен светој петки да ли је света параскева била жена која је рекла: „овај нека живи“ или сам на неки други начин упућен на светитељку, то не знам, али не верујем да је ишта случајно спасоје т влајић мисионарско писмо 64 6 / 2016 на реци пчињи, скоро уз саму гра- ницу са македонијом, у xi веку византијски цар диоген изградио је цркву у коју је положио свете и чудо- творне мошти светог прохора пчињског, из којих већ вековима непрекидно точи целебно миро на утеху, помоћ и исцељење свима који са вером и љубављу приступају овом светом угоднику божијем међу многим породицама које радо до- лазе на ово духовно врело јесте и побожна породица наумовић из врања, која неко- лико пута месечно посећује овај древни манастир и присуствује литургији глава ове породице имала је и част да сече колач на манастирској слави ова светиња је велика оаза мира, тврђа- ва непрестане молитве и уточиште свима онима који од бога потребују снагу и уте- ху за време литургије присутни осећају велику божију благодат понекад се деша- ва, како нам сведочи стана наумовић, да се осети благи, тајанствени миомирис, ко- ји није од овога света а као плод станине велике побожности, господ јој је подарио духовна чула како би осетила мирис све- тог и целебног мира светога прохора, док саму појаву тог благодатног мириса она не може да објасни стана ће заувек памтити 17 фебруар 2011 године као радник у текстилном комбинату, после доручка наставила је са обављањем својих радних задатака од- једном, осетила је онај исти благодатни мирис који јој се јављао понекад на литур- гијама у манастиру светог прохора то је трајало око 10–15 секунди о томе ништа није говорила колегама, пошто су били непобожни, и не би је разумели десетак минута после, отишавши од свога радног стола пришла је да помогне својим коле- гама узела је левом руком електрични апарат (пиштољ) за уклањање мрља и од- једанпут, почела је струја да је „тресе“, тре- сле су се обе руке, ноге, цело тело не зна тачно колико је то трајало, а спасоносно је било то што се запалио и пукао електрич- ни кабл и апарат јој је испао на под тако у шоку, утрнулог целог тела, не знајући раз- мере последица струјног удара, одвезли су је у болницу код лекара који су након неопходних прегледа констатовали да је, милошћу божијом, само рука опечена и да нема никаквих других повреда (стра- ховало се да је могло да дође до оштећења срца) њен колега, инжењер електронике, ре- као је да је само чудо божије како јој стру- ја није угрозила живот и нанела тешке те- лесне повреде прича нам побожна стана: „одмах сам помислила на светог прохора како ми је спасао живот, пошто сам непо- средно пред страдање осетила онај исти миомирис, који сам понекад осећала на литургији у манастиру светог прохора“ разни су начини на који нам наш спаси- тељ, преко својих угодника, притиче у по- моћ, а све то као одговор на наше истрајне молитве, добра дела, подвижнички бого- угодни живот и благодарност за све што смо добили када имамо благе намере тада долази божанска благодат, и ко зна колико пута нас је посетила, на тајанствен и богу знан начин, а да ми то сами не знамо аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији
... свађају разне, страшне трагедије колико дечице страда због развода ро- дитеља! то је тако убиствена процедура ја у томе све време учествујем, и ако супру- жници желе да се некако помире, пома- жем многима од њих то је врло лако, зато што су све те противуречности необично смешне zповоди за развод? – да то је само боцкање две амбиције поводом охлађене „лажне каше“ просто је смешно људи нису способни да проник- ну у душу другог човека, нема ни најмање жртвености свако за себе хоће удобност и некакву раскош „хоћу то, хоћу то“ а други говори: „а ја хоћу то“ итд због тога се спајање двоје људи догађа чисто биолошки узраст, хормони – и они су се спојили зашто постоји брак код људи? за- то што је бог тако одредио а савремени људи, нажалост, су просто постали сиса- ри они се сједињују на неко кратко време, као животиње код неких птица чак по- стоје и брачни савези на неколико година – и ми их посматрамо са радошћу zсве почиње радосно: двоје иду код матичара, најсрећнији су, најбољи су једно за друго пријатно је гледати их, и учествовати у томе то је празник, он је заразан – то је заиста празник људи стоје на прагу огромног прекрасног врта, у коме би требало да живе, чију лепоту морају да одржавају и свакако да развијају да саде нове биљке, брину се за дрвеће, цвеће, ра- ђају децу, васпитавају их савремени чо- век не зна шта значи васпитати децу ја сам оснивач православне гимназије и на- ши прелепи родитељи – апсолутно право- славни – не знају како да васпитају децу! они мало знају шта би хтели, али не зна- ју како то да ураде да би се то остварило они не схватају да ништа у врту не расте само, само расте само у шуми или у по- љу али ако код животиња или корова све то ради мајка природа, код човека не ра- ди човеку је, да би одгајио клас пшенице, или ражи, или јечма, или јабуку, или ба- хришћански брак и породица новембар / децембар 2016 43 нану у јужним земљама, потребно да уло- жи труд потребна је култивација, наука, много зноја, потребно је умеће да тргује- те са тим стварима само на тај начин! а деци је потребан још већи труд душе, ума, образовања потребно је да знамо све што говори наука о деци о њиховом здрављу, о њиховој психи родитељи морају то да знају zа какве уџбенике да читају у том смислу? – ја сам нешто читао о тој тематици практичар сам то што пишу, мени је, и ја са задовољством то препознајем, давно познато поштујем те радове, зато што се у њима налази бескрајно много прекрасних савета и опажања и јасно је да је добро ако их човек усвоји а ако није сагласан са нечим, није страшно чак и књига б спо- ка, коју сам читао, у потпуности пружа од- ређене услуге онима који се баве васпита- њем деце: садржи много савета о одгајању беба ја сам је са задовољством прочитао прво сам се смејао, али сам нешто приме- нио у пракси zданас многи парови не иду код матичара, већ живе заједно – изнајмљују стан или чак живе код родитеља имају прави „породични“ живот по чему се они разликују од оних који су венчани у општини? каква је разлика? јер и они исто тако живе, такође се радују, свађају – они добро знају да сада ни за шта не одговарају врло се пажљиво понашају јед- но према другоме, да би се како је могуће дуже продужило заједничко постојање, да не би, кад дође време да се промени сапут- ник или сапутница, имали паузу да се не би десила трагедија, да не би било досадно а промена сапутника се код нас назива „за- волела сам другог“ ту имамо удобност ко- ју човек тражи, сексуалну, душевну удоб- ност: имамо са ким да поразговарамо, да са неким одемо негде глупо је да она сама иде у позориште још глупље је у биоскопе да сама седи у кафићу и једе сладолед – та- кође где још иду млади људи, не знам у дискотекама се, судећи по кадровима које видиш, окупљају у некаквој маси група де- војчица, група дечака, вриште, покушавају да на сваки начин скрену пажњу на себе као роба све што могу да избаце напоље, избацују, шминкају се на сулуд начин и то се зове, као што ми је једна девојка ре- кла, „ратна шминка“ буквално иду у рат да освоје себи момка, коме се не дају никакви захтеви ако успе – добро је, ако не успе – у реду је она добија задовољство од своје младости и од тога што има момка да не би завидела другој зато што је човек – дру- штвена животиња и он све време посматра како други реагују шта ће маша рећи? не- ка клава зна да ја још нисам причала је да никоме нисам потребна, а ја сад имам дечка нема везе што је он грбав и без ноге, и што нема предњи зуб, ја ипак имам дечка и веома га волим zда ли је сама то измислила? – не, овде нема ничега измишљеног код ње се срце отвара као лала ово је све 44 6 / 2016 истина али то још није породица када почну несугласице, расправе, незадовољ- ства, све се то неко време трпи, све док чо- век не постави себи питање, било да је му- шкарац или жена: „а зашто је мени све то потребно?“ а неки од самог почетка гле- дају и са стране, и ако се јави било какав одговор: то се назива „јавила се некаква хемија“ или „осетила сам варнице“, и још некако, под један, и за параван, као пошла је у тоалет, а у ствари се радило о нечему сасвим другом, разменили су телефоне, и пошла је друга песма понекад паралелно, а потом: „извини, заволела сам другог“ да, ти парови о којима сте питали, жи- ве заједно, споља гледано је све у реду, све док им се не деси да се спотакну о нешто а мораће да уче о породичном животу видимо да је развода мање у трећем бра- ку, ако не постоји некаква патологија zту су искуство и узраст већ другачији – да, људи већ имају реално искуство породичног живота много знају мушка- рац се већ сусретао са женском психоло- гијом, а жена са мушком боље познају људе више знају шта хоће они неће, осим уколико се не ради о кадилаку са тракицама, изненада засновати породи- цу а ни то није главно од многих 30-го- дишњака сам слушао: „хоћу да имам бели аутомобил“ „ја хоћу“ она хоће тај кратки празник а после тако несрећног првог покушаја, после буде боље сви говоре да је брак чвршћи било би интересантно да добијемо потпуну статистику ја је немам, само из разговора са људима знам како бива, из онога што они причају или ево долазе и износе своје претен- зије ка животу, али најчешће човек ипак ништа није схватио, увек окривљује дру- гу страну има много људи који се не мо- гу научити а то што су им утувили од детињства, заправо у школи, их дави да је човек настао од мајмуна, да су сви мушкарци скотови, зато што је мама све време то понављала као што је римока- толичка црква све време понављала сво- јој пастви да су у русији сви православни шизматици, варвари, дивљаци, и то је то- лико ушло у цивилизацијски менталитет, да се не може искоренити хиљаду годи- на у свим црквама су сви свештеници го- ворили једно те исто у време када није било ни новина, ни телевизора то је већ менталитет zа у чему се налази узрок немогућности да се науче они, који не желе да уче на грешкама? – узрок је гордост зашто се труде да децу науче што је могуће раније? просто јер виде да је успешност учења ефектив- нија због тога што дете у 6–7 година још није гордо оно се још увек интересује, има велико поштовање према одрасли- ма према њима се опходи са пажњом, вером а већ касније је сасвим другачије обично школа руши жељу да се учи код људи потребна је спољашња мотиваци- ја или јак притисак од стране родитеља: „ти учи, не обраћај пажњу ни на шта ни на учитеље, ни на њихов однос према те- би, ни на односе са децом то није важно главно је, запамти: или ћеш цео живот дизати и спуштати рампу, или ћеш кон- струисати космичке бродове ако хоћеш ово друго, онда треба да се потрудиш, да претрпиш“ уколико постоји оваква мо- тивација са стране родитеља, онда је мо- гућа обука, а већина родитеља се не бави никаквим васпитањем деце, само вичу на њих када им сметају и онда не пости- жу успех – крај интервјуа у следећем броју – извор: мултимедијални блог протојереја дмитрија смирнова (dimitrysmirnovru/blog/cerkov-76288/) превод: душка здравковић, православна породица, септембар 2016 г хришћански брак и породица новембар / децембар 2016 45 ј едан топао јесењи дан провели смо у жичкој епархији, у селу бранчићи код љига, у пријатном друштву породице велимировић која веома ревнује за цр- кву христову место славне колубарске битке красе њиве, ливаде и баште, шумо- вити рајац и рудник, река љиг све оди- ше миром, нема градске вреве, и као што каже о сергиј булгаков: „на земљи нас на рај подсећа само ово двоје: пој птица и смех деце“, а управо смо то тамо слуша- ли старешина парохијског храма рођења св јована крститеља у љигу, о светолик марковић, о њима каже: „скромни су и задовољни оним што имају, и веома се труде да узрастају у хришћанским врли- нама то би требало да краси све хришћа- не, али, нажалост, није увек тако“ александар (35), вероучитељ, и јована (36) велимировић, домаћица, имају петоро деце михаило (10), гаврило (8), и ангели- на (6), су добили имена по ангелима, дими- трије (4) је рођен на св димитрија, а мали илија (четири месеца) јер је рођен после св илије и због миријевских успомена александре, какве су то „миријевске успомене“? александар: моји родитељи, миомир и милица, су се из околине уба преселили у београд, миријево, због посла ту смо ро- ђени и одмах крштени моја сестра весна и ја у храму св илије она је сада попадија, има четворо деце, тако да нас двоје мало поправљамо родитељско неангажовање миријевских успомена има пуно и све су везане за моје духовно узрастање и уцрко- вљење тако и наш илија доби име управо је то најважније питање: како вас је вера привела цркви? много је ви- ше оних који верују али нису црквени, јер радмила грујић вишедетне хришћанске породице породица велимировић 46 6 / 2016 не знају значај и смисао постојања цркве христове– кад сам уписао средњу елек- тротехничку школу „никола тесла“, већ од другог разреда почео сам да идем у цр- кву главни „кривац“ је била моја старија сестра весна такође, и мамини родитељи су били ревносни у молитви сећам се да смо недељом и празником, када се задеси- мо код њих на селу, читали заједно моли- тве пред славском иконом и кадили кућу ту сам научио „оче наш“ и неке кратке молитве пред спавање наша породица је имала традиционалну побожност, слави- ли смо крсну славу св козму и дамјана, једном годишње постили недељу дана на води и били на литургији да се причести- мо, али без исповести па и то мало ми је тада тешко падало али, моја сестра је прекинула такву традицију, почела је не- дељом редовно да иде на службу у нашу цркву св илије мене је увек питала хоћу ли и ја да не бих испао безбожник ишао сам, иако невољно убеђивала ме је да тре- ба да прочитам и неку верску књигу, а ја сам се изговарао да имам нешто прече да читам за школу једном ипак нисам могао да избегнем – катихизис од св владике николаја због истог презимена цела по- родица је почела да чита његове књиге толико ми се та књига свидела да сам тра- жио још нешто на ту тему ускоро, 1998 у великом посту долази и прва исповест, та- ко да сам постао верујући члан цркве, и од тада сам се трудио да живим по божијим заповестима, и ништа ме друго није зани- мало сем духовних књига, зато сам и упи- сао богословски факултет, стигао до треће године и онда се пребацио на богословски институт и завршио га истовремено сам радио као свештенички помоћник, про- давао боје за штампаче и пунио кетриџе, и тако остваривао мали приход у мири- јевској цркви смо ми млади заиста имали једну лепу заједницу волео сам појање и учио сам византијско појање у хору „мој- сије петровић“, код николе поп михајло- ва многи из те заједнице су данас свеште- ници широм наше лепе србије чак сам једно време жудео за монаштвом али, би шта би, мени је лепо и овако као породич- ном човеку кроз моје упознавање вере није било чуда, нити ми је требало, некако сам осећао да је вера у бога и живот по бо- гу једини прави живот и да наше битисање на земљи има једино смисао кроз заједни- цу са богом и другима овде на земљи која се наставља у вечности и професија ве- роучитеља ме приближава богу једно вре- вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 47 ме сам желео да будем свештеник, бог зна, можда једног дана јована: и ја сам рођена у београду, на звездари, од оца владимира и мајке олге имам брата радована и се- стру јелену, обоје живе у београду завр- шила сам средњу пољопривредну школу, смер цвећар-вртлар, и радила сам по ра- садницима чини ми се да сам целог жи- вота тражила господа и веровала у њега радовала бих се кад чујем да неко слави славу, јер тога у нашој кући није било, а притом смо брат и ја били некрштени во- лела сам да идем у цркву, да целивам ико- не, палим свеће и 2000, на моју велику радост, у својој 20 години сам крштена у цркви св марка у београду, у којој ми је и отац још као дете крштен то ми је био један од најрадоснијих дана у животу, иа- ко нисам знала шта постајем тим светим чином све време сам се смејала па ме је свештеник упитао због чега се смејем, ми- слећи да ме засмејавају драги људи који су дошли да поделимо радост, а ја кажем да сам сретна, да ми је лепо на то ми свеште- ник узврати: „само се смеј!“ од узбуђења сам и заборавила да платим црквену таксу за крштење! исто тако сам се и крштењу наше деце радовала после крштења, мно- го су ме привлачили манастири и прво ду- ховно путовање је било у манастир остр- ог затим сам више пута била у троноши, где ми је најстарија монахиња рекла: „ако хоћеш у манастир, нека, ако хоћеш да се удаш, да будеш права жена!“, и мало је фалило да останем у кончуљу сам дуже боравила, где су биле младе монахиње и мати катарина тако ме пут одвео и у див- ни манастир црна река, ка о браниславу, који ми је пуно помогао да уз благослове, исповест и молитву господ зацели моје душевне ране после крштења, ишла сам редовно у цркву св стефана дечанског у железнику, где сам певала у хору, а во- лела сам да одем на литургију и у цркву св трифуна, код блаженопочившег проте дејана дејановића, где пева цела црква ту сам често плакала и напајала се благода- ћу, и видела доста вишедетних породица како се сви причешћују тад сам схватила да сам део цркве, да јој припадам а тек откриће да смо сви једно у христу! нема разлике у годинама, нема значаја ко је му- шко, а ко женско кад си у светињи на мо- литви са истомишљеницима то је за мене било највеће чудо и највећа утеха слава богу на свему! а како сте се упознали вас двоје и шта вас је зближило? александар: оно за чим смо чезнули – манастир упознали смо се у манасти- ру црна река, и ту смо се само после три месеца познанства венчали на литурги- ји, у капели св симеона богопримца, 18 септембра 2005, на празник посвећен св захарију и јелисавети тада нам је обома био духовник о бранислав перановић ту смо се сретали, а и неколико пута у бео- граду брак сам схватао као велику свети- њу и приступио му са чврстим убеђењем „једном за цео живот“, јер сам већ годи- нама био у цркви, студирао сам тада на богословском факултету јована: сећам се занимљивих догађаја кад смо били за- једно у тој дивној светињи аца би често долазио са дејаном, нашим садашњим ку- мом који је свештеник, и често бисмо бо 48 6 / 2016 равили у капели на молитви волела сам да будем са њима, никад не помишљајући на нешто више између аце и мене такође је незабораван заједнички повратак ауто- бусом за београд из црне реке, обилазак косовских манастира, соколице и бањске, слава у љигу и брање кантариона на рајцу, дани проведени у кадиној луци и у расад- нику биосан, где сам радила и, наравно, како сам могла да заборавим, вожња ста- рим белим голфом да, и ја сам озбиљно браку приступила, свесна да дајемо важне завете може ли се живети од једне плате? александар: неколико година смо га- јили црне руске романовске овце, касније почели са пчелама, а пре тога сам почео да пописујем струју са доласком у љиг, до- био сам посао као појац у цркви уз сим- боличан хонорар веронауку предајем са непуном радном нормом (90%) у 11 исту- рених одељења, која припадају трима ма- тичним школама у три различите општи- не (можда сам и рекордер по том питању у србији), и ту једино имам радног стажа око шест година примамо дечји додатак за четворо старијих, а за овог најмањег са- мо једнократна помоћ од општине успе- вамо некако да се уклопимо у свакодневне трошкове ранијих година било је бесплат- них уџбеника, али сада тога нема јована: доста нам помажу свекар и свекрва, који дуже време живе у околини уба, у селу црвена јабука, на имању ациног оца, ша- љу нам воће и поврће које сами призводе, јаја и живинско месо чули смо да сте као вероучитељ код ђака стекли велико поверење и симпатије, па су вам и надимак наденули колико верона- ука значи вама а колико ђацима, и какав значај уопште има у школи као образовној установи? александар: да, деца ме зову „учитељ веро“ тако ме је прозвао један дечак а остали су прихватили трудим се да деца активно учествују на часу по томе што постављају многа питања видим да их то занима па причамо о томе и желим да их тако заинтересујем за цркву, а не само да пренесем сувопарно знање веронаука, пре свега, васпитава зато што „образује по образу христовом“, како каже св влади- ка николај, и много значи деци, али пре- ко њих и родитељима, а то често чујем од њих нажалост, данас је општи проблем да деца мало читају и тешко их је приволети јер су од малена навикнута на видео игри- це и лакше примају слике него текст како сачувати брак од негативних и не- хришћанских утицаја?– приступити бра- ку из искрених и правих намера ако се двоје искрено воле, деца су дар божији и доприносе породичној срећи и љубави ако се деси да немају дар деце, опет би требали бити срећни јер имају једно дру- го сам циљ брака и нису деца него узра- стање у христу и заједничко спасавање у овом животу деца ће одрасти, разићи се својим путем и опет ће остати њих двоје зато је битна љубав, она не пролази као заљубљеност и почетна опчињеност него расте, а да би расла треба је неговати кроз жртву, разумевање, пажњу супружнику увек прво, па тек онда нама, мада већина нас је одгајана на начин прво себи па он- да другима, и врло често нам тај егоизам смета у породичној срећи, нема разумева- остала ми је упечатљива реакција једне дивне бабице, кад сам јој причала о лошем искуству са докторком која ме је грдила што рађам толико деце, бабица је само рекла – „нестајемо“ вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 49 ња ни жртве па произилазе свађе делима показујмо љубав урадимо некад нешто да помогнемо иако смо уморни, заокупљени нечим другим или нас једноставно мрзи због лењости, прећутимо нешто што нам је засметало ако волимо, осетићемо сами кад, како и шта и похвале су битне де- ци дозирано, али увек да знају да је и то што добро ураде уз помоћ божију и божи- ји дар, а не да им потпирујемо гордост и егоизам међу супружницима лепе речи и похвале су увек добродошле, мада сам ја прилично шкрт на томе, али речи без дела су ништа равноправност полова је „нор- малан“ производ обезбоженог друштва што се људи више удаљују од бога, то се више њихова правила и закони удаљују од оног правог и смисленог у некој фирми, рецимо, нема једнакости, зна се ко шта ра- ди и ко је одговоран за шта и ко је глав- нокомандујући тако и у браку, свако има своју улогу и своју одговорност наравно, може доћи до злоупотребе положаја, али ако је љубав главна водиља онда ће бити хармонија деца ће видети да мајка са љу- бављу слуша оца, па ће и деца са љубављу слушати и оца и мајку, знаће шта је ауто- ритет између осталог, зато и има често разведених бракова јер су данашњи су- пружници одгајани у породицама где је била та „равноправност“, и онда не знају своје место у породици него хоће свако по своме мада, некад сам виђао бракове где су се улоге замениле и то некако функци- онише, бар споља гледано јована: волим да нагласим да ми је главно занимање до- маћица заборављено, али је најлепше у браку, како кажу, договор кућу гради тре- ба супружници да се чују, али треба да се зна ко је глава куће то је битно, нарочито због деце љубави никад није доста, сва- ка пажња прија, лепа реч, похвала, и дубок поглед, а понекад и цветић је ли рађање подвиг или беспотребно мучење? да ли се спасавамо рађањем? јована: мислим да смо доста сиромашни као народ баш зато што не рађамо децу и не улажемо у њих сад кад сам се порађа- ла, остала ми је упечатљива реакција једне дивне бабице, кад сам јој причала о лошем искуству са докторком која ме је грдила што рађам толико деце, бабица је само ре- кла – „нестајемо“ то је одговор на стање у држави мора да се промени свест о томе да је нормално и природно господ жену ство- рио да рађа децу, да то није никакав под- виг него начин живота, пре свега, цркве- ни мислим да се најбољи одговор на ово питање показује у документарцу „тврђава“ некада су нам породице биле пуне деце, ра- ђале су мајке , па се није спомињао подвиг емисија на радију светигора говори о тим дивним и храбрим мајкама кад чујем жи- тије мајке св николаја велимировића или мајке оца харитона, ја се постидим како је то некад било здраво и чисто, и доста те- шко, такве су биле животне околности! ово није узалуд, јер већ сад осећамо сми- сао и радост овог животног пута у браку се стално смиравам и изнова се учим сми- рењу колико пута желим нешто па не мо- же, мислим да је најбоље, а муж се не слаже понављам, најбоље испадне кад се чујемо у чему је суштина хришћанског васпи- тања деце? александар: суштина хришћанског вас- питања је управо да децу васпитамо да бу 50 6 / 2016 ду добри хришћани ако то постану, онда ће бити и добри људи, добри радници, до- бри очеви и мајке, добри монаси и монахи- ње, или било шта друго што одаберу знају- ћи да им је бог творац и отац, и схватајући да све што имају њему дугују, са страхопо- штовањем ће се односити према његовим даровима лични пример и много молитве за децу, јер често ми не разумемо децу или она нас, али зато је обраћање светитељима, мајци божијој и богу ту да нас уразуми брига о деци, за дечје душе на првом ме- сту, а потом за тело објашњавати им шта је лоше, а шта добро и чим довољно стасају укључивати их у рад и нешто смислено да знају да се треба потрудити око јела и одела и крова над главом још као основац сам радуцкао неке послиће који су ми доноси- ли џепарац, сећам се да сам поправљао по- кидане огрлице маминим колегиницама, а у седмом разреду сам прао шофершајбне возила на бензинској пумпи јована: нај- важније је код деце развити љубав према богу и ближњима и да воле цркву некад кад говорим деци да уђу у цркву, кажем да улазимо у „кућу“ и јесте црква наша кућа битно је да деца усвоје правилан систем вредности, зато са њима треба проводити пуно времена, треба се играти, пуно при- чати, то све остаје за цео живот треба их и учити молитви, коју ће касније сами да изграђују, и раду од малена велика је гре- шка то да родитељи свесно или несвесно уче децу нераду, или раде уместо њих, или бирају нека лагодна или чак неморална за- нимања где се лако зарађује понекад се деца школују годинама и тако им прође младост све је више паметних и учених, а све мање вредних и радних за мушку де- цу некако и да разумем то дуго школовање, ако већ имају афинитета, али кад ће девој- ка бити мајка док заврши све те школе, а после ствара каријеру, и прво дете дође на ред тек у тридесетој имате два ђака како уче? да ли се баве додатним активностима, спортом, умет- ношћу? колико читају? александар: деца нам иду у школу у бранчићима, истурено одељење ош „са- ва керковић“ из љига михаило је четвр- ти разред, гаврило други и ангелина је предшколац добро уче, али им мало тре- ба подстрека за домаћи и вежбање воле веронауку коју им одскора предаје тата, а раније су имали другог вероучитеља со- лидно цртају, за певање имају добар слух воле фудбал и кошарку, да возе бицикл, али за сада ништа не тренирају јована: трудимо се да стекну добре навике чита- ју старијем лакше иде док се млађи још увек бори, али напредује а воле и ком- пјутер, то просто мами децу око свега се договарамо колико молитва доприноси побољшању вашег живота?– молитва би сваком хри- шћанину требала да буде на првом месту али ми често по слабости заборављамо на разговор са богом и сетимо се молитве кад нас снађу невоље, тако да се испуња- вају оне речи „без невоље нема богомоље“ неки минимум који би хришћанин тре- бало да испуњава јесу вечерње и јутарње молитве, читање светог писма и одлазак на литургију недељом и празником било би лепо, ако смо у могућности, да идемо и вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 51 на јутрење и вечерње или бар на бденије уочи празника и недеље док смо живе- ли у миријеву, ишао сам свакодневно на богослужења у цркву св илије, певао за певницом и научио богослужбени типик веома је лепо кад човек живи литургијски сва деца иду са нама на литургију, иду са радошћу, чак им некад припретимо да не- ћемо да их водимо кад нису добри има доста деце код нас у храму тако да им је веома занимљиво и после литургије, па доста времена проведемо у дружењу код храма кући се заједно помолимо пред спавање и отпевамо тропар св козми и дамјану или неки други ако је празник двојица старијих имају молитвенике и самостално читуцкају по мало не опте- рећујемо их превише, понекад их подсе- тимо јована: деци причамо о молитви, а воле и духовне књиге за децу да читају нпр: прича о аљоши, тајна тројице му- драца, кад су свети били мали и др битна је духовност драго ми је да деца воле да иду у цркву, они схватају и уочавају раз- лику између својих вршњака који не иду често у цркву многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво тога се плаше и планира- ју рађање како их охрабрити? руска по- словица каже: кад је у породици слога, не треба и богатство– нису деца баш толи- ки трошак захтевају времена и пажње, али њима не треба много да буду срећни из личног искуства знам доста вишедет- них породица које нису сиромашне; опет знам и сиромашне породице које имају једно, двоје деце зар је материјално нај- битније? како су живели наши стари за време рата и пре рата, а тад је била пуна кућа деце и старијих а само једна просто- рија, па кад син стаса за женидбу, ожени се и доведе младу а данас, за свако дете по једна кућа или бар по један спрат кад сам се оженио нисам имао сталан посао, ни факултет нисам био завршио, па шта нам је фалило, никад нисмо били гладни ни жедни, одећу за децу су давали и по- знати и непознати, чак су се извињавали и пажљиво питали да ли бисмо узели, да нас не увреде бог увек даје, ако се брине о цвету како неће о детету? сетим се и речи на неком предавању мога професора, про- те драгана милина, поводом његове деце: „ко је дао зубе, даће и за зубе“ тако деца одрастају у боље људе, науче се да деле и није им битно да ли је нешто ново и сјај- но више пута су ми се старији људи по- верили да су погрешили што нису родили више деце од малена уче нас уживању и зато се тешко одлучујемо и на мала одри- цања сматрам да је рађање и чин родо- љубља, у чему смо много подбацили они- ма који се двоуме, поручио бих: богата је наша србија и неће нико остати гладан учинимо је још богатијом, искористимо тај најдрагоценији дар да будемо родите- љи док нам време и младост дозвољавају, имаћемо времена и за себе, на крају краје- ва, вечност нема краја јована: свиђа ми се та руска пословица тиме је све речено где је слога, ту је љубав богатство, а свако дете је умножена љубав и посебан је бла- гослов кад их је више захвална сам богу на његовој великој милости и овом див- ном дару али, ретко коме, од људи који 52 6 / 2016 ме познају, би био осмех на лицу кад спо- менем да бих још деце и после свега што смо прошли могу само да кажем да бих волела да нас буде још све је могуће оно- ме ко се узда у господа и верује зар смемо заборавити да је господ наредио: рађајте се и множите се? је ли сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? – сваки порођај је при- ча за себе није свеједно, и није као по књи- гама мој први порођај је био природан и сваком бих пожелела такав и други је био солидан и природан док је код трећег мо- рао хитан царски рез четврти је био при- родан са малим компликацијама, а код овог петог први пут проблем у трудноћи, да би порођај био без проблема све се то забо- рави, а деца остају, као и та дивна сећања док су били у стомаку посебан благослов је дојење не знам са чиме бих упоредила тај начин дивне везе између мајке и детета хвала богу, сву сам децу дојила да ли знате још неке вишедетне поро- дице и да ли се са њима дружите?– први нам је узор наш свештеник о светолик са својих петоро деце, онда његов брат урош марковић са четворо, моја сестра весна са четворо, карагановићи из љига са петоро, па породице о којима смо чи- тали у мисионару – савићи из сурчина са шесторо, ристановићи из шиљаковца са петоро, сада плус два близанца у сто- маку вероватно сам неког и заборавио, нека не замере јована: код нас у цркви има доста деце и диван је осећај видети их заједно како узрастају у господу, пре- лепо је видети колону деце на причешћу да су жива и здрава, да их бог чува, и богу нашем слава! да не заборавимо на децу она се вео- ма радују гостима кажу да воле да пева- ју зато нам је ангелина отпевала „све- ти сава србе воли“, а сви заједно песму „српска плетеница“ баш као мали славу- ји, а осмех им је стално на лицу како ре- че о сергиј булгаков – то нас подсећа на земаљски рај јелена јонић светиње свете земље каср-ал-јахуд на реци јордан је место на коме су израелци прешли реку јордан и ушли у земљу ханаан на истом овом месту је јован крститељ кр- стио исуса (мт 3, 13) „тада дође исус из галилеје да га крсти јован“ (мт 3, 16) „и чим га јован крстише, отвори се небо и дух божји у облику голуба се спусти на исуса, који засија“ (јн 1, 28) царица јелена по доласку у свету зе- мљу подиже храм христовог васкрсења, храм свете тројице и храм светог јованa крститеља на реци јордан око 324 г ма- настир светог јована крститеља су ка- сније, током 4 и 5 века ромејски цареви обнављали и даривали великим метоси- ма своју коначну архитектонску форму након рушења од стране асираца добија до 628 и сматра се најстаријим манасти- ром јудејске пустиње од самог почетка свог постојања манастир постаје главно стециште свих ходочасника који походе свету земљу у циљу да се крсте у реци јордан иначе је познато да су још у 2 ве- ку први хришћани долази на реку јордан вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 53 ради крштења, а затим су преко галилеје и назарета одлазили у јерусалим, на гол- готу и христов гроб већи број монашких насеобина се јавља крајем 4 века, изгра- ђују се мањи манастири, скитови, келије највећи манастир међу њима је био ма- настир светог јована крститеља мана- стир руше персијанци у 8 веку, а на ње- говим темељима ниче нови храм у време крсташа 1128 г око 1140 манастир бива оштећен у јаком земљотресу, па га ро- мејски цар михајло комнин (1143–1180) обнавља потом манастир разарају зе- мљотреси 1166, 1168 и 1170 након ко- јих се није више могао у потпуности да обнови манастир је напуштен средином 15 века када га учестало харају арапи у 19 веку број ходочасника поново расте, али 1927 у јаком земљотресу манастир светог јована бива јако оштећен јеруса- лимска патријаршија га поправља исте године, а обнавља 1954 када га поново отвара за службе и ходочаснике 1967 на- кон шестодневног рата, израелска војска доспева до реке јордан и на њој утврђу- је границу новог израела према јордану место крштења исуса христа постаје за- брањена војна зона, и до манастира све- тог јована се могло само за време ускрса манастир је због новонасталих ситуаци- ја затворен, а јерусалимска патријаршија је изградила нови храм светог јована, на левој обали реке јордан, у јордану неда- леко од старог манастира, ван војне зоне нови храм је данас активан, преко целе године доступан ходочасницима и место је где се врше крштења у реци јордан аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo јордан и манастир светог јована крститеља на овом месту је јован крститељ крстио господа исуса христа 54 6 / 2016 манастир кутлумуш први писани трагови о манастиру кутлумуш датирају из 12 века, тачније из 1169 године немања јонић светиње свете горе манастир кутлумуш се налази на свега пет минута од центра кареје, тј од протатског храма према југозападу овај манастир је на шестом месту у светогорској хијерар- хији манастира први писани трагови о манастиру кутлумуш датирају из 12 века, тачни- је из 1169 године, а претпоставља се да је постојао и раније сматра се да је оснивач манастира био један покрште- ник из малоазијске династије селџука, тј потомак поглавара кутлумуша i ко- ји је умро 1063 године тај манастир је био малих димензија и окружавало га је пар монашких келија крајем 12 ве- ка византијски цар алексије комнин финансијски помаже обнову и проши- рење манастира наредна два века ма- настир кутлумуш дели судбину других светогорских манастира чини га мало братство које полако увећава економи- ју манастира и изграђује по коју келију у близини нису га заобишли ни наср- таји каталонских разбојника који га у више наврата пљачкају међутим, сва- ки пут се након похаре разбојника мо- наси враћају манастиру да би му крајем 13 века светогорска епистасија доде- лила запустеле манастире: св илију, ставроникиту, анапавсу и филаделф да се о њима монаси брину и обнове њихове економије велику улогу у об- нови манастира кутлумуш имао je мо- нах харитон, родом са острва имбра, по коме се и данас овај манастир на- зива харитонов манастир овај монах је често путовао у угровлахију, чије је владаре заинтересовао за обнову ку- тлумуша, нарочито јована владислава који је владао од 1364–1374 године и који је више пута у новцу даровао ма- настир тако је кутлумуш обновљен и утврђен великим зидинама, добио је трпезарију, куле и пристаниште мона- си из угровлахије почели су да га на- стањују у великом броју игуман хари- тон је постао митрополит угровлашке, али је остао на игуманском месту и кратко био прот свете горе док је игу- ман харитон био у угровлахији на ме- сту митролопита, њега је у манастиру замењивао мелхиседек манастир кутлумуш је 1393 г као патријаршијски манастир прогласио патријарх антоније, у том периоду је ромејски суверенитет над светом го- ром био привремено прекинут, а кон- стантин драгаш је узео на себе да буде његов покровитељ братство манасти- ра је знатно бројчано ојачало, економи- ја је била велика, а идиоритмијски жи- вот монаха се и даље спроводио почетком 15 века латини поново пљачкају манастир, да би ускраћива- њем финансијске помоћи византијског цара константина драгаша, због пада ромејске владавине над светом гором новембар / децембар 2016 55 1424 г манастир потпуно запустео због исељавања 1480 године у тако запу- стели манастир влашки монаси га по- ново насељавају уз финансијску помоћ влашких владара, када га називају и лавром румунских земаља 1497 г ма- настир бива тешко оштећен у пожару и румунски монаси га полако напушта- ју, да би 1515 године поново прешао у грчке руке и од тада манастир поново оживљава, обнавља се и добија шесто место у светогорској хијерархији кутлумуш је у потоњим вековима више пута страдао у пожарима (1497, 1769, 1857, 1870) али је успевао да се опорави вратио се општежићу још 1856, једним сигилијем патријарха ки- рила vii манастир има облик правилног че- твороугаоника у чијем средишњем делу се налази петоугаона главна црква - ка- толикон посвећен преображењу господ- њем (6 август) храм је украшен позла- ћеним иконостасом у дуборезу, а под је у читавом храму покривен мермерним плочама довршен је 1540 године и са- чуване су фреске из тог времена године 1773 дозидан је у име пресвете бого- родице акатистне (фовера простасиа – страшна заступница), и у њему се нала- зи истоимена икона икона је насликана на несагоривом дрвету и припада типу перивлепте тихвинске пркосила је на- падима турака, а једном је на волшебан начин заштитила манастир од турске на- језде око ове иконе су представљени сви пророци и читав акатист на северној страни храма, споља, сахрањен је алек- сандријски патријарх матеј који је и сам био монах овог манастира 1775 године поред католикона, у манастиру по- стоји још четири параклиса, а у близи- ни манастира још три ризница манастира је прилично бога- та литургијским сасудима, крстовима, одеждама реликвијар има око две сто- тине делова моштију седамдесет свети- теља и мученика од којих: мошти стопа- ла праведнице ане, мајке богородице; мошти светог григорија богослова, мо- шти главе мученице анастасије, мошти великомученика пантелејмона, мошти евстатија плакиде, мошти преподоб- ног алипија поред моштију пажњу за 56 6 / 2016 вређују и честице животворног крста господњег у библиотеци се чува око седам стоти- на рукописа, од којих је стотина на пер- гаменту и око 3500 књига због близине кареје кутлумуш има посебне односе с протатом обичај је да се на велики по- недељак протатска икона достојно јест однесе у манастир ради благослова, док истог дана, вечерње у протатској цркви служе калуђери из кутлумуша обичај налаже и да се кутлумушка икона стра- шне заступнице наредног дана свечано пронесе улицама кареје кутлумушу припада оближњи скит св пантелејмона, осамнаест околних келија, као и три пустињачке испосни- це у капсали данас братство манастира кутлумуш броји око педесет монаха аутор је уредник сајта hilandarinfo друга особина која чини апостоле послушним оруђем у рукама го- сподњим представља безгранично поверење у њега обични људи би се си- гурно успротивили господњем захтеву да се предају хлебови: „ништа од тога неће бити добро: хлеба је исувише мало и сви ће остати гладни! хајде, макар да ми буде- мо сити!“ и наравно, погрешили би у сво- јим прорачунима управо би се догодило обрнуто: са својим тврдичлуком би и они сами остали гладни, јер пет хлебова чак и за малу групу од дванаест ученика било је потпуно недовољно, а не би нахранили ни друге међутим, апостоли су се надали на свог великог учитеља они још не знају шта он жели да уради, али када он захтева да се принесу хлеб и риба, они су већ уверени да ће он својом чудотворном силом коју је не једном показао пред њима успети да на- храни све њихова нада се оправдава! ова нада на христа и његову божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности задатке са којима ту треба радити тако су велики, опширни и разно- врсни да је њихово решавање сопственим силама немогуће пришавши им ближе и оценивши сву њихову тежину, могло би се упасти у потпуно униније (чамотињу) због свести о својој немоћи да нема наде која оживљава! једино она подржава енер- гију и чини могућим свако велико дело нада не постиђује (рим 5, 5) ето, срцу прилазе страсти, њихова снага је велика, тешко је задржати се, не преда- ти им се говори тада: „савлађују ме стра- сти владико, али ме сам заступи и спаси, спасе мој од младости моје непријатељ ме искушава, сластима ме пали; ја се на- дам на тебе, господе, победићу ово“ да, у богу се смири, душо моја; јер је у њему нада на велики понедељак протатска икона „достојно јест“ носи се у манастир кутлумуш ради благослова превод са руског: станоје станковић светиње свете горе идите и научите све наро де новембар / децембар 2016 57 моја он је град мој и спасење моје, уточи- ште моје, нећу посрнути богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристани- ште мени је у богу народе! уздај се у њега у свако доба; изливајте пред њим срце сво- је; бог је наше уточиште (пс 62, 5–8) какве год би тешкоће и искушења стаја- ли на вашем путу уздајте се у господа, ве- рујте да ако вам је он дао неко дело, даће вам и силе које су неопходне да се то де- ло изврши господ пази на све оне који га призивају у потреби и невидљиво им по- маже дуго чеках господа, и саже се к мени, и чу вику моју извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје благо ономе који на господа ставља надање своје (пс 40, 1–24) истина, дешавају се у животу хришћа- нина тренуци неутешне жалости и боле- сти у којој се и чини да те је господ пот- пуно одбацио и напустио, јер у души нема ни најмањег осећања присуства божијег; дешавају се околности толико тешке да се чине безизлазним; понекада су разјарени таласи буре света тако свирепи, да се чи- ни да још само један трен – и потопиће те и разориће до темеља дело над којим си се трудио а помоћи нема, господ чека и ипак, надај се! надај се до последњег трена господ ви- ди и твоју жалост и тежину твог положаја помоћ може доћи у последњем тренутку исус принуди ученике своје да уђу у лађу и да иду напријед на ону страну према вит- саиди док он отпусти народ и раставши свети василије кинешемски: „нада на христа и његову божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ надај се до последњег трена господ види и твоју жалост и тежину твог положаја идите и научите све наро де 58 6 / 2016 се са њима, отиде на гору да се помоли и кад наста вече, бијаше лађа насред мора, а он сам на копну (мк 6, 45–47) господ своје служитеље понекада пре- пушта њима самима понекада се чини да се он удаљује од њих, оставља их у уса- мљености, без помоћи међутим, тако се само чини он не скида са њих брижни поглед пун љубави и увек је спреман да до- ђе и помогне и видје их како се муче ве- слајући, јер им бијаше противан вјетар и око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтједе да их мимоиђе (мк 6, 48) он чека да се човек, савладаван та- ласима, обрати њему и призове га и на крају, кроз хучање и звиждање буре, када побеснела пучина прети пропашћу, чују се тихе, утешне речи: не бојте се, ја сам, не плашите се! и уђе к њима у лађу, и вјетар се утиша (мк 6, 50–51) нећемо забора- вити овај догађај у питању је сам живот када бура непријатељства и мржње подигне таласе над вашом главом претећи да вас прогута, када ху- ка и звижда дивље злобе постају заглушујући, када се са праском руше ваши планови и као тру- ле навоје прете да покидају све ваше планове, када силе већ нестају и кормило већ кли- зи из ваше ослабеле руке, сетите се онда да господ гледа на вас, није вас заборавио са ватреном мо- литвом га призо- вите и чућете ти- хе, нежне речи: не бојте се, ја сам, не плашите се! он ће ући код вас у лађу и ветар ће утихнути зашто господ до- пушта такве тре- нутке искушења и привремене напу- штености? они су нам неопходни, да бисмо оснажили на- ше силе, нашу веру, нашу наду, да бисмо васпитали своју самосталност и чврстину у борби да ли сте видели како мајка учи своје дете да хода? на почетку га придр- жава, учи га да корача ножицама, а затим га оставља близу столице, удаљава се на три корака и зове малишану је страшно нема подршке треба да остави столицу и да направи самостално три корака цела три корака! истина, мама је близу ако се спотакнеш, она ће истог трена ухватити и неће дати да се јако удари али три корака! читав бездан! малишан се двоуми у неод- лучности али досадно му је да само стоји а мама зове треба ићи до ње тихо иско- рачује једном ногом секунда колебања затим одједном страшан напор, два неси- гурна, брза-брза спотицајућа корака и ма- лишан се раширених руку баца у мамино наручје! каква радост! какво усхићење! тако и господ, попут мајке пуне љубави, учи своју децу њима је по- требно да понекада остану сами, да би били приморани да уложе по- требан напор, науче се да се чвр- сто држе на ногама и сопственом снагом ходају животним стаза- ма ка богу бурама и привре- меним напуштањем се душа оснажује са хришћанском на- дом је нераскидиво по- везано и хришћан- ско послушање које су апостоли такође показали у јеванђелској причи, оно је неопходн о за свако ве- лико дело као услов за добијање божанске п о м о ћ и предај го- идите и научите све народе св василије кинешевски (фото: drevo-inforu) новембар / децембар 2016 59 споду пут свој, и уздај се у њега, он ће учи- нити и извешће као видело правду твоју, и правицу твоју као подне ослони се на господа, и чекај га (пс 37, 5–7) овако учи пророк давид да би имао право да се на- даш на помоћ божију, потребно је да му се предаш у послушању једино дела која су сагласна са вољом божијом и његовим заповестима, имају његову помоћ господ не може да помогне човеку тамо где човек нарушава његову вољу и законе, делују- ћи самовољно обрнуто, што је потпуни- је послушање, тим је сигурнија и моћни- ја божанска помоћ и подршка међутим, није само зато потребно послушање хри- шћанском делатнику, из разлога што при- влачи подршку божије силе његовом делу оно је потребно и психолошки самовољна делатност човека који го- ри религиозном ревношћу, али који тра- жи утврђење својих планова у себи а не у вољи божијој обично води до демонске обмане или до фанатизма ђаво често користи такве људе да би разорио дело божије користећи се тиме што човек це- лим својим срцем не тражи вољу божи- је као највиши закон за своју делатност, кушач почиње да му нашаптава циљеве и пројекте који су наочиглед добри, али у чијој се делатности крије покварена за- мисао да се дело доведе до пропасти ако човек тражи мотиве за своју делатност у себи самоме, онда обично прихвата ова ђаволска нашаптавања за своје сопстве- не мисли и осећања, прати их и упропа- шћује и дело и често и себе самога једино спасење од ове опасности је у искреном трагању воље божије и безусловном пот- чињењу овој вољи изузетно је потребно и корисно послуша- ње у периодима неуспеха и разочарења без њега се у души појављује униније, када чо- век види да плод његових напора, понекада тешких и дугих, пропадају без трага ова- кво униније није могуће у души послушној која се потпуно поверава вољи божијој чврсто знајући да живот представља веч- ну борбу добра и зла и да плодови ове бор- бе јесу потпуно у рукама божијим, човек, предан вољи божијој и у пропадању својих планова и резултата својих напора види та- кође једну од безбројних епизода ове борбе у којој се показује сила божија ако његово дело постигне неуспех, онда за њега то зна- чи да то дело или није угодно богу или ни- је учињено онако како треба или, на крају, да је разорено допуштењем божијим да би се испитала и ојачала његова верност богу у свим таквим случајевима он може само да захваљује богу за горчину и униније ту места нема „обавезе су твоје, а последице – божије“, рекао је један древни мудрац при таквом схватању послушања увек се може бити делатан и остати спокојан дакле, када на се вашем хришћанском путу појављују велики и тешки задаци, који су на први поглед несавладиви, који притискају малодушношћу и сумњом, та- да предајте себе господу исусу христу са потпуним поверењем, послушањем, са- мопожртвовањем и видећете да се у ње- говим рукама ваши таленти, силе и спо- собности умножавају без границе, као што су се умножили пет малих хлебова, а тешкоће ће бити побеђене свети василије кинешемски, беседе на јеванђеље по марку, тумачење 6 главе: поука онима који се припремају за мисију извор: святитель епископ василий кинешемский, „беседы на евангелие от марка“ толкование на 6 главу назидание приготовляющимся к миссии са хришћанском надом је нераскидиво повезано и хришћанско послушање 60 6 / 2016 1 шта је била ваша лична мотивација да се укључите у мисионарски рад? – постао сам православни хришћа- нин пре 20 година, након дугог траже- ња истине нашег живота био сам веома благодаран када ми је господ показао своју истинску цркву, православну цр- кву, стога сам одлучио да допринесем превођењем и издавачком делатношћу како би то помогло другима да пронађу или спознају истину 2 шта су, по вашем мишљењу, најважније карактеристике православних мисионара? – најважнија карактеристика мора бити љубав – љубав према богу и бли- жњима, љубав према истини, љубав пре- ма православној цркви затим мора да поседује истрајност и дисциплину, као и спремност на личну жртву 3 на шта треба посебно да обратимо пажњу кад је у питању мисионарски рад за цркву? – не би требало да се осећамо сувише „важним“ када обављамо ову врсту де- латности то није наш лично труд, већ је то служба; то је дело самог бога, а ми нисмо ништа друго осим следбеника та- ко да, ако се суочавамо с неуспехом или недовољно успеха (по нашем мишљењу), не треба да будемо превише разочарани или обесхрабрени јер смо ми само „не- потребне слуге“ (лука 17, 10) главни по- сао увек обавља сам свети дух 4 шта разликује успешну од неуспешну мисије? – ово је тешко питање мислим да ово не можемо да одредимо ми сами у односу на наш рад, већ је могуће кроз сагледава- ње мисионарског рада са дистанце када људи долазе у цркву, када се крсте, ка- да су ангажовани у цркви, када се граде манастири и цркве, када се православне десет питања за православног мисионара јоханес волф православни мисионар у немачкој и преводилац дела владике николаја на немачки језик у овом броју одговара: десет питања за православног мисионара новембар / децембар 2016 61 књиге преводе, дистрибуирају и чита- ју, када имамо недељне школе и устано- вљену веронауку, када се понашање љу- ди мења на боље итд - онда можемо да претпоставимо да је мисионарски рад био успешан 5 који мисионарски пројекат православне цркве данас бисте поменули као добар пример? – прво бих поменуо братство св гер- мана аласког у америци, које је за ме- не лично било веома важно затим неке православне веб-сајтове (будући да ин- тернет игра прилично важну улогу данас у православној мисији), нпр у србији „пројекат растко“, у русији „bogoslov ru,“ у грчкој „pemptousia gr“, у немачкој „оrthpedia de“ и многи други, који нуде потребне информације и изворе за оне који траже такође, постоји и много при- мера труда одређених особа 6 како бисте унапредили мисионарски рад у 21 веку? – прво треба да унапредимо себе у нашем односу према богу, истини, цр- кви и нашим ближњима св јустин ће- лијски говори о „унутрашњој мисији цркве“ то је први задатак када је цр- ква учвршћена у истини, може да шири истину сопственим примером посебан циљ за 21 век јесте да одговоримо на изазове овог времена: да дамо одговоре на одговарајући начин, а да притом не изневеримо истину добар пример за ово су дела митрополита нафпактоса јеротеја (влахоса), која су преведена на многе језике и од помоћи су многим љу- дима, зато што он представља истинску православну духовност на приступачан начин савременим људима 7 какве су ваше препоруке за унутрашњу мисију у односу на спољашњу? – постоје различита поља или подруч- ја мисије: а) унутрашња мисија нас са- мих – духовни рат унутар сваког од нас, који почиње прочишћењем и активним учествовањем у тајнама и животу цр- кве, молитвом, постом итд; б) пажљива мисија у нашем непосредном окружењу: партнери, породица, пријатељи, ако по- стоји могућност за ово; в) унутрашња мисија цркве од стране епископа, све- штеника, теолога, ангажованих лаи- ка, како би се побољшао духовни ниво чланова цркве; г) посебни мисионарски пројекти, нпр превођење и издавање књига, држање предавања, презентаци- ја, радионица, семинара итд; д) задатак православне „дијаспоре“ - „успутна“ мисија градњом цркава, манастира, слу- жбама, мешовитим браковима итд; ђ) „класична“ спољашња мисија у страним земљама, где се добро потковани миси- онари труде да шире православну веру на различите начине програм телевизије храм можете пратити путем следећих кабловских система: телеком iptv-a на 129 каналу, орион телекома на 83 каналу sd и 205 каналу hd, пошта нет на 135 каналу, као и путем интернет сајта wwwtvhramrs wwwfacebookcom/tvhram/ wwwyoutubecom: телевизија храм е-адреса: redakcija@tvhramrs телефони: (+381) 011/344–1875 (+381) 064/800–18–13 адреса: крушедолска 2а, београд 62 6 / 2016 8 молимо вас, поделите с нама ваше лично искуство успеха и неуспеха током мисионарског пројекта? – успех је када добијем позитиван лич- ни одговор појединаца на пример, неко је прочитао књигу или неке бројеве мог православног часописа и пише ми да је то њему или њој помогло да нађе праве одговоре, да види ствари јасније и тако даље осећам да је неко дотакнут исти- ном и подстакнут да следи христа на православни начин и да помогне, такође, другима на нађу истину не размишљам много о неуспеху, јер ми је драго и благо- даран сам ако има и мало успеха могао бих да кажем да сам био разочаран у свој рад када сам видео да има врло мало или никаквог интересовања за мисионарску делатност уопште (или посебно за мој сопствени рад) од стране званичне ад- министрације православне цркве или од стране великог броја свештеника 9 кога бисте, из перспективе црквене историје, издвојили као пример мисионара и зашто? – има их много поменуо бих само четири примера, који су такође за ме- не веома значајни: св козма етолски, св инокентије аласаки и московски, св николај велимировић српски и св николај јапански њих тројица су били истински апостоли модерног доба тре- ба читати њихова житија (а што се тиче св николаја српског, и његова дела) ка- ко би се повезали с њиховим духом и од њих учили такође бих поменуо важан посао унутрашње мисије од стране мно- гих стараца из православних манастира, нпр старци из оптине, валаама, са све- те горе, из румуније под комунизмом; утицај њиховог дела траје и до данас, са- да такође и кроз књиге у многим другим земљама 10 кога бисте, из перспективе савременог црквеног живота, издвојили као пример мисионара и зашто? – старац јеферем филотејски из аме- рике – он је основао 19 манастира у сје- дињеним државама, а ти манастири су одличан допринос ширењу православне вере у целој земљи такође бих поменуо св пајсија светогорског иако он ни- је обављао посебну мисионарску делат- ност, својим личним примером, свето- шћу, својим речима и књигама, у великој мери је допринео мисији цркве исто бих поменуо и свештеномученика оца данила сисојева из русије интервју за православни мисионар је вођен на енглеском језику редакцијски превод: милана вучићевић десет питања за православног мисионара новембар / децембар 2016 63 скоро ће 60 година од када сам, слу- жећи војни рок у словенији (место ајдовшчина, које је некада при- падало италији), након 17 месеци про- ведених у јна доживео велику несрећу остало је само 2 или 3 месеца до одласка кући, а мени је пукао чир у желуцу ви- ше у несвести него свести, приликом од- вожења у љубљану у болницу, како ми је после операције причао водник који ме је пратио, имали смо на три места проблема на пружним прелазима када сам стигао у болницу лекарска екипа је била спремна и одмах сам стављен на операциони сто у неком моменту, док сам био у коми, нашао сам се као у некој тами нисам осећао тло под ногама, нити сам кога око себе видео чуо сам, међутим, женске гласове које су некога одвајале, а одакле, то не знам ка- да је дошао ред на мене једна од њих рече: „овај нека живи“ после операције, вратих се у касарну где ме је чекало цивилно оде- ло, и ја се пресвукох и вратих у моје село жарково време је пролазило и ја, где год сам био у прилици, испричао сам ову причу није ми пада- ло на памет да догађај који сам доживео у коми повежем са не- чим натприродним, иако сам ве- рујући човек но догађаји који ће уследити после скоро 50 година су ме натерали да промислим о томе ко је женска особа ко- ја је рекла оне тајанствене речи: „овај не- ка живи“, а ево и зашто: дубока јесен, на аутобуској станици, са супругом, чекамо аутобус гужва је прилична ја се забављам трљајући ђоном ципеле по оном глибу, ка- да се одједном нешто засија ја се сагнем, подигнем мали предмет, кад оно мала ико- на свете петке наравно, однео сам је кући и прикачио поред ноћног сточића после неколико месеци, на празник благовести, супруга и ја пођемо у барич да честитамо славу брату од тетке у ластином аутобусу сретнемо сестру од ујака и како изађосмо из аутобуса, пођосмо ка братовљевој ку- ћи, кад на домак куће на неких 200 метара, онако причајући, испред мене на путу опет слична иконица свете петке исте вели- чине само у другој боји наравно, узео сам и њу, понео је кући и ставио поред оне ко- ју већ имам није прошло много времена, некуда опет пођох и, опет, наиђох на тре- ћу иконицу свете петке, коју такође однех кући и ставих поред оне две да ли је света параскева била жена која је рекла: „овај нека живи“ или сам на неки други начин упућен на светитељку, то не знам, али не верујем да је ишта случајно што се иконица свете петке тиче, више их не налазим можда више и не треба једи- но што помислих да треба јесте да и други прочитају овај до- живљај који сам препричао, на утврђење вере писац текста је публициста и аутор монографије „жарково“ у спомен светој петки да ли је света параскева била жена која је рекла: „овај нека живи“ или сам на неки други начин упућен на светитељку, то не знам, али не верујем да је ишта случајно спасоје т влајић мисионарско писмо 64 6 / 2016 на реци пчињи, скоро уз саму гра- ницу са македонијом, у xi веку византијски цар диоген изградио је цркву у коју је положио свете и чудо- творне мошти светог прохора пчињског, из којих већ вековима непрекидно точи целебно миро на утеху, помоћ и исцељење свима који са вером и љубављу приступају овом светом угоднику божијем међу многим породицама које радо до- лазе на ово духовно врело јесте и побожна породица наумовић из врања, која неко- лико пута месечно посећује овај древни манастир и присуствује литургији глава ове породице имала је и част да сече колач на манастирској слави ова светиња је велика оаза мира, тврђа- ва непрестане молитве и уточиште свима онима који од бога потребују снагу и уте- ху за време литургије присутни осећају велику божију благодат понекад се деша- ва, како нам сведочи стана наумовић, да се осети благи, тајанствени миомирис, ко- ји није од овога света а као плод станине велике побожности, господ јој је подарио духовна чула како би осетила мирис све- тог и целебног мира светога прохора, док саму појаву тог благодатног мириса она не може да објасни стана ће заувек памтити 17 фебруар 2011 године као радник у текстилном комбинату, после доручка наставила је са обављањем својих радних задатака од- једном, осетила је онај исти благодатни мирис који јој се јављао понекад на литур- гијама у манастиру светог прохора то је трајало око 10–15 секунди о томе ништа није говорила колегама, пошто су били непобожни, и не би је разумели десетак минута после, отишавши од свога радног стола пришла је да помогне својим коле- гама узела је левом руком електрични апарат (пиштољ) за уклањање мрља и од- једанпут, почела је струја да је „тресе“, тре- сле су се обе руке, ноге, цело тело не зна тачно колико је то трајало, а спасоносно је било то што се запалио и пукао електрич- ни кабл и апарат јој је испао на под тако у шоку, утрнулог целог тела, не знајући раз- мере последица струјног удара, одвезли су је у болницу код лекара који су након неопходних прегледа констатовали да је, милошћу божијом, само рука опечена и да нема никаквих других повреда (стра- ховало се да је могло да дође до оштећења срца) њен колега, инжењер електронике, ре- као је да је само чудо божије како јој стру- ја није угрозила живот и нанела тешке те- лесне повреде прича нам побожна стана: „одмах сам помислила на светог прохора како ми је спасао живот, пошто сам непо- средно пред страдање осетила онај исти миомирис, који сам понекад осећала на литургији у манастиру светог прохора“ разни су начини на који нам наш спаси- тељ, преко својих угодника, притиче у по- моћ, а све то као одговор на наше истрајне молитве, добра дела, подвижнички бого- угодни живот и благодарност за све што смо добили када имамо благе намере тада долази божанска благодат, и ко зна колико пута нас је посетила, на тајанствен и богу знан начин, а да ми то сами не знамо аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
... Фотографија на насловној страни корице: Поглед из манастира Савина крај Хецег Новог фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г Силуан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Спаси Господи људи твоја фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Савина крај Херцег Новог, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 352, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2016 Рeч уредника Сујеверје као паразит на телу вере 3 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Логос постаде тијело и настани се међу нама (Јн 1, 14) 4 Реч пастира Смрт као завршетак једног и почeтак другог живота 8 О питању изношења хране и пића на гробља 13 Хришћански живот Божићни пост – у сусрет Богомладенцу 15 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 17 Материк Света Пулхерија благочестива Августа Византије 18 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера 20 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 23 Тeма броја Семе Аврамово 27 Чистота вере, а не сујеверје 31 Вера и проблем сујеверја 33 Свештеник Тимотеј Алферов О правој и „природној“ вери 36 Хришћански брак и породица Протојереј Димитрије Смирнов Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили 40 Вишедетне хришћанске породице Породица Велимировић 45 Светиње Свете Земље Јордан и манастир Светог Јована Крститеља 52 Светиње Свете Горе Манастир Кутлумуш 54 Идите и научите све наро де Свети Василије Кинешемски „Нада на Христа и Његову Божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ 56 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Јоханес Волф 60 Мисионарско писмо У спомен Светој Петки 63 Сведочанства Свети Прохор Пчињски спасава од струјног удара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Вера и сујеверје новембар / децембар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
... Фотографија на насловној страни корице: Поглед из манастира Савина крај Хецег Новог фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г Силуан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Спаси Господи људи твоја фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Савина крај Херцег Новог, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 352, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2016 Рeч уредника Сујеверје као паразит на телу вере 3 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Логос постаде тијело и настани се међу нама (Јн 1, 14) 4 Реч пастира Смрт као завршетак једног и почeтак другог живота 8 О питању изношења хране и пића на гробља 13 Хришћански живот Божићни пост – у сусрет Богомладенцу 15 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 17 Материк Света Пулхерија благочестива Августа Византије 18 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера 20 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 23 Тeма броја Семе Аврамово 27 Чистота вере, а не сујеверје 31 Вера и проблем сујеверја 33 Свештеник Тимотеј Алферов О правој и „природној“ вери 36 Хришћански брак и породица Протојереј Димитрије Смирнов Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили 40 Вишедетне хришћанске породице Породица Велимировић 45 Светиње Свете Земље Јордан и манастир Светог Јована Крститеља 52 Светиње Свете Горе Манастир Кутлумуш 54 Идите и научите све наро де Свети Василије Кинешемски „Нада на Христа и Његову Божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ 56 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Јоханес Волф 60 Мисионарско писмо У спомен Светој Петки 63 Сведочанства Свети Прохор Пчињски спасава од струјног удара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Вера и сујеверје новембар / децембар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
Одреднице:
4
Свеска: 353 | Да буде воља Божија
...упорна али живи у тескоби, престала је да иде у цркву некаквеАМБИЦИЈЕ 📌 су све разрушиле, зато
што су све добијене бунде од мужа, сва путо-
вања – другостепена најважнија је атмосфе-
ра љубави која
...упорна али живи у тескоби, престала је да иде у цркву некакве
МЕТА инфо: Р:23860 К:179182 Д:99
| Свеска 353 |
Свеска: 353 | Да буде воља Божија
... а види се и да је друга паметнија од пр- ве, она се смирила она га воли иако јој је у почетку доста тога сметало, после се код њих све нормализовало не могу све имати гени- ја за мужа а она прва дама је остала сама на суду је чак одузела стан од бившег мужа, толико је била упорна али живи у тескоби, престала је да иде у цркву некакве амбиције су све разрушиле, зато што су све добијене бунде од мужа, сва путо- вања – другостепена најважнија је атмосфе- ра љубави која постоји у породици а она је вреднија од било чега проћи ће неко време и сва завист због онога што имају мана или клаудија ће нестати, људи ће постати равно- душни ка томе, а породични односи имају вредност заувек за мене је најбитније да се тиме живи, дише увек постоји могућност да се направе те радости, да се у том врту по- саде нови цветови неки ће увенути, поса- дићемо друге цео живот се тада претвара у радост а када погледаш назад, видиш: сав живот сте се обоје трудили да једно друго учините срећним скувај му оно што он во- ли уклони из живота то што га нервира то исто је и код њега, када почне да размишља о својој жени, појави му се такав осећај као да је појео кашику меда: нешто тако нежно, пријатно и он жури кући зато што зна: да га неће дочекати камено лице и подигнуте обр- ве, већ радост што је коначно стигао и тада он никада неће тражити неке друге утехе а да не говоримо о томе да и мушкарац, а не само жена, такође врло болно подноси развод иако постоје хладни карактери који- ма је свеједно но, жене су осуђене да се уда- ју за свакакве швалере мушкарци и жене подносе развод са истим болом, независно од тога како је до тога дошло, да ли је једно од супру- жника донело такву одлуку? иако је рет- ко да заједнички долазе до њега, и не- ма свако снагу да каже да су се односи истрошили иако је сличан израз веома сумњив – дешава се да су се истрошили, али тек што једно почне такав разговор, друго почиње да плаче иако су се као два пса стално уједали, деценијама је трајала стална свађа говорио сам са једном женом – посматрао сам њен хришћански брак и породица најбитнија ствар за брак је љубав према души човека кога си изабрала, за кога желиш да живиш и за кога желиш да створиш срећу 30 1 / 2017 брачни живот много година рекао сам јој: „срећа што је отишао од тебе не смеш да за- видиш тој код које је отишао, већ се моли за њу, жали је ти знаш каквог тиквана она доби- ја шта си ти у животу видела са таквим чо- веком? само патње“ али, овде имамо, осим тога што је она сада разведена, то прелази у други статус: ма коли- ко да су супрузи гризли једно друго, они ипак срастају у једно тело то је чињеница а при разводу то тело не режу, већ цепају на два дела пробај да себе поцепаш на два дела! и, како се осећаш? све ово је мени лако да говорим формално и са стране, али људи осећају стра- шну душевну бол за- то што се одвајају од онога са ким су срасли ду- шама, телима, децом сада психолози воле да говоре о таквом феномену као што је „љубавна зависност“ и ту постоје два супротна погледа гово- рио сам о овој теми са духовником, тео- ретски смо је разматрали рекао је: „ако један човек напушта другог, може се гово- рити о љубавној зависности, преживља- вати то, али не треба да све оправдавамо љубавном зависношћу“ – а шта је то? нисам се сретао са тим термином према мишљењу психолога, то је по- јава, када један, у датом случају, супру- жник врло јако воли другог рекло би се да је врло добра реч „волети“, али овде је љубав таква да једно просто не мо- же да живи без другог само га одвој од његовог пара и он ће почети да паничи, да буде љубоморан, да прави сцене то је психолошки проблем, како сматрају специјалисти, који је потребно решити постоји сајт пережитьру о разводима, наркотицима и о алкохолу у том смислу љубав је зависност према мишље- њу психолога и због тога се вео- ма велики број развода тако те- шко подноси – то је просто такав израз ту љубави ни нема ту је само же- ља: то је моје тако се може во- лети своја колекција маркица и, уколико је лопови украду, може се пасти у депре- сију или – људи јако воле новац имао сам милијарду, остало је 400 ми- лиона – и човек се бацио кроз прозор зато што је „оси- р ом ашио“ иако би половина човечанства са задовољ- ством пристала и на много мањи део још постоји и појава међусобне зави- сности, и она није мање распрострањена од љубавне зависности а то је када двоје не могу једно без другог, ако можемо да се тако изразимо – то је као први стадијум односа – заљу- бљеност али када љубав прелази у зрелу фа- зу, све то остаје, људи недостају једно другом, плачу при растанку они не могу ни дана да проживе, а да се не чују једно са другим и у томе нема ничег страшног у таквој љубавној зависности? – ту апсолутно нема ничега страшнога на- супрот томе, човек осећа потребу за другим породица је то мало друштво у коме је чо- веку боље од свих других друштава он мо- же бити у пет академија, осамдесет комиси- хришћански брак и породица породица је то мало друштво у коме је човеку боље од свих других друштава јануар / фебруар 2017 31 ја, али ће се боље осећати код куће него на фудбалу моји родитељи живе у браку 32 годи- не и толико су налик једно другом, да их одвојено не могу ни замислити понекад говорим: „мама, не знам шта би ти ради- ла без тате не знам шта би ти, тата, радио без маме“ истина, тати то ређе говорим покушао сам да се сетим ко је од њихових познаника преживео у браку више од 20 година набројао сам много њих чији се савез, нажалост, распао шта бисте могли да посаветујете онима који живе у браку много година и сада, после 20–30 година, се налазе у кризи породичног живота? – свака криза је болна појава човек се већ налази на крају свог живота и код њега се јављају разне геронтолошке болести по- стоји и дијагноза као што је старачка депре- сија њени симптоми се могу јавити већ у 60 години шта ја могу да посаветујем одрасле људе?! то је просто смешно потребно је научити се- бе хришћанским особинама: захвалности, тр- пљењу потребно је да се молимо богу да ви- димо своју кривицу не треба да се понашамо према човеку као према извору блага за се- бе, већ, насупрот томе, да себе посматрамо као извор блага за другог и да тако живимо а то што човек живи некаквим егоистич- ним животом, прво напушта породицу, онда прекида односе са децом на 30 година а ка- да га једна од његових драгих остави, остави га да умре, он проклиње децу–зашто они не долазе код мене? наивно можда је и остало неко осећање дуга код деце, али оно није до- вољно да би се дало човеку да спокојно оде у други свет врло је важно ценити другога и бити му захвалан бар за то што је све твоје хирове истрпео: „без обзира на све моје проблеме, он је остао са мном и све је истрпео“ ако буду постојале овакве хришћанске особи- не: пожртвованост, трпљење, захвалност и молитвеност да би се љубав подгревала, обавезно је потребно да се молимо једно за друго а ти такозвани „светски“ људи не разумем чиме они живе у нади ко ће пре да умре и после да деле наследство, јел то? а њихов поро- дични живот се састоји у томе што су купили ово, купили су оно то је просто самоубиство завршавајући нашу беседу, хтео бих да се дотакнемо и већ ево 50 година попу- ларног разлога развода „не слажу нам се карактери“ како се ви односите према овој реченици – човек, када на некакво питање одговара, не покушава да анализира ситуацију потреб- но је да му кажете шта од њега очекујете тако су нас научили у школи ученик испред табле не одговара истину до које је дошао, већ оно што учитељ од њега очекује а учитељ очеку- је да он ради према уџбенику причај оно што су ти рекли то је овакав алгоритам – „не слажу им се карактери“, човек просто користи формуле појавили су се нови облици: „нисам спре- ман“ са тобом сам проживео 10 година, и нисам спреман да се венчамо у општини вр- ло ми је лепо са тобом, али нисам спреман да имам децу преузели су то из америчких филмова „нисам спреман“ солидно звучи а у ствари човек потписује код матичара да не- ма никакве љубави, зато што – о каквој се ту спремности ради? ти си комплетан човек ако живиш са женом просто хоћеш да живиш неодговорно, не предузимаш ништа на себе док год се она мири са таквом ситуацијом а свака нормална жена хоће породицу, код ње постоји инстинкт оснивања породице, али је потиснут, наравно често амбиције преовла- ђују или утичу стереотипи понашања њене маме она онда укључује и маму и настаје оно што руши породични живот а мама долази са својим речима: „имаш само једну мајку, а мужева ће бити много терај га“ то је свуда и свагда то је смешно, али и страшно и наравно сличних примера има много оче дими- трије, велико вам хвала за овај сусрет 30 јуна 2016 г извор: мултимедијални блог протојереја дмитрија смирнова (dimitrysmirnovru/blog/cerkov-76288/) превод: душка здравковић, православна породица, септембар 2016 г хришћански брак и породица 32 1 / 2017 на годишњој скупштини „друштва српских домаћина“, 27 новембра 2016, у препуном парохијском дому хра- ма светог саве у београду, додељена су многа признања и први пут престижно признање, плакета „српска мајка“ мајци десеторо деце, маји ковачевић, ову пла- кету је уручио председник друштва, го- сподин нићифор аничић, који 40 година живи у јужној африци маја ковачевић из краљева, као мај- ка деветоро деце, на видовдан 2015, у тополи, добила је благослов од владике шумадијског јована и из његових руку кондир мајке девет југовића тада је са супругом радишом покренула ширу ини- вишедетне хришћанске породице било је неопходно обратити се људима и предочити им каква опасност прети србији ако наставимо путем аутогеноцида српска мајка јануар / фебруар 2017 33 цијативу за помоћ вишедетним породи- цама и веома је ревносна по питању ње- не реализације ево шта је маја за православни мисио- нар рекла о томе: „на рођендан престоло- наследника александра ii карађорђеви- ћа, 17 јула 2015, у краљеву смо основали „удружење кнегиња персида карађорђе- вић“, као удружење грађана за борбу про- тив беле куге, помоћ вишедетним поро- дицама и обнову културно-историјских споменика, са циљем афирмације више- детних породица и у том смислу измене свести српског народа удружење је до- било име по кнегињи персиди карађор- ђевић, мајци деветоро деце, мајци краља петра i ослободиоца, а по одобрењу и благослову њеног праунука, александра ii карађорђевића том приликом су осно- ване и краљевске новине, прве монархи- стичке новине у србији – национална ин- формативна ревија за истину о српском народу, о србији и српским земљама, за образовање и науку, за просперитет и је- динство свих срба у матици и дијаспори и духовни развој оснивач и главни и од- говорни уредник је мој супруг, радиша ж ковачевић, новинар и публициста за на- шу ревију своје прилоге шаље 27 акаде- мика, више лекара, научника, историча- ра, новинара повод је био суочавање са истином и грубом стварношћу да се наш народ потпуно отуђио од своје традиције и да вишедетна породица више није сим- бол здраве и поносне србије данас, годину и по дана од оснивања нашег удружења ситуација у србији је делимично измењена људи који су се донедавно били против наше иницијати- ве сада је подржавају, а многи се и актив- но укључују заиста је било неопходно јавно се обратити људима и предочити им каква опасност прети србији ако на- ставимо путем аутогеноцида највећи проблем је у неуређеним законским оба- везама државе према свом народу који јој је указао поверење пре свега, то је – право на живот вишедетне хришћанске породице опао лист најлепше су очи пуне суза, када се дете роди! некима то рођење смета па се лишавају детета! беба плаче у мајчиној утроби, осећа да мајка не жели да је роди ионако, сузе ти се не виде у тој води они не знају да ти имаш душу, пречисту душу у себи! за коју не знају колико вреди бог дао ти је, а они сакатили би је! икона једна посвећена је теби! на њој је насликан исус христос он плаче и држи малени лист, тако бео, тако чист! са дрвета живота прерано је пао, за време, за сунце, није знао! својом светом вољом хтео је да те створи а мајка те разори! хтео је да то дете чује молитвене песме, јер мир ту је дете је то на свом крштењу требало бити, тело и крв христову по први пут примити! али мајка га је желела убити! грех грозни починила! бога, сузама детета, узнемирила! мајка не зна да себи ствара пех, преблаги господ, њој ипак прашта грех у нишу 18112016 г димитрије васов, ученик гимназије „9 мај“, ниш 34 1 / 2017 предлог који ћемо ускоро упутити вла- ди србије је следећи: – да се оснује министарство за поро- дицу у чији рад би се укључили врсни ле- кари, педијатри, гинеколози, психолози и остали, црквени великодостојници, као и родитељи вишедетних породица; – да се право на дечији додатак не ограничава само на четворо деце, него да важи за свако дете у вишедетној поро- дици; ово право смо назвали „миличин закон“, тј „закон кнегиње милице“ – да се мајкама које роде деветоро деце обезбеди национална пензија из фонда ко- ји би носио назив „мајка девет југовића“ ове године, на годишњицу нашег удру- жења, доделили смо орден престолона- следнику александру ii карађорђевићу у знак захвалности за његову свесрдну подршку имамо велику подршку кра- љевске породице и „удружења краљеви- на србија“, које је основано под њиховим покровитељством у просторијама овог удружења 19 новембра ове године, одр- жана је промоција наше прве монархи- стичке националне ревије – краљевске новине, а уочи промоције стигла нам је подршка и благослов од његове све- тости патријарха српског иринеја том приликом додељена су признања свима који су дали свој допринос афирмацији слободне речи промоцији је присуство- вао члан крунског савета, господин пре- драг марковић са супругом, делегација срба из словеније и аустрије, предвође- ни председником „заједнице штајерских срба“, господином радом бакрачевићем, новинаром и режисером, представници „друштва српских домаћина“, и бројни писци, новинари, лекари, а међу њима и др милијана савић, чланица цркве- не хуманитарне организације – верског добротворног старатељства и главна са- радница „центра за бригу о породици“, који се залаже за повећање наталитета у србији тада је уручена повеља „кнегиња персида карађорђевић“ дечјем песнику љубивоју ршумовићу који је своју песму здравица српском народу даровао нашем удружењу као химну у славу рађања; за- тим господину раду бакрачевићу, пред- седнику „заједнице штајерских срба“ и главном уреднику штајерских новина, који од првог дана прате рад нашег удру- жења; такође господину урошу пареза- новићу, генералном секретару „удруже- ња краљевина србија“; госпођи љиљани браловић, песникињи и сатиричару из прањана, која нам је даровала песму о нестајању српског села као опомену са жељом да наше удружење допринесе промени, и да нова песма коју ће она на- писати буде песма о васкрсу србије изражавамо задовољство и захвал- ност многим јавним личностима које су подржале нашу иницијативу намера нам је да се одржи свесрпски народни кон- грес посвећен вишедетним породицама у београду, почетком 2017“ радмила грујић вишедетне хришћанске породице дете ја дар од господа бога дете је радост, дете је светост, свему што светли дете је светлост дете се најбоље на све ране прима, дете је лек над лековима дете је милост свега овога, дете је дар од господа бога! русомир д арсић јануар / фебруар 2017 35 оно што карактерише све вишедетне по- родице је душевно-духовно богатство, материјална бестрасност и неоптерећеност, истрајно ношење свога крста и живот у стал- ном бдењу једном речју – подвиг баш као у монашкој заједници ова породица се ипак разликује јер носи веома тежак крст од ро- ђења другог детета, њихова стварност је веома болна људи би помислили да овде никад нема радости, кад оно, баш напротив – живахност, осмеси на лицима светачки приступ болести као искушењу жељко (46), заставник у ратној војној мор- нарици и анита стреларац (38), домаћица, имају шесторо деце, три сина и три ћерке то су: матеја (13), анастасија (11), јустин (9), ефимија (7), николај (5) и марија (2) сва имена су лепа, али посебно наглашавају да је јустин по духовном о јустину савинском, николај по светом руском цару николају ро- мановом анастасији је жељко дао име зато што је мртворођена и буквално васкрсла, а марија је рођена на благу марију живе у земуну, у насељу нова галеника парохијска црква им је света вера, љубав и нада и мај- ка им софија свештеник о зоран перковић о њима каже: „побожност ове породице је веома изражена, што се не би могло очеки- вишедетне хришћанске породице пород је предиван дар од господа дивно је имати доста деце, дивно је упознавати себе и мужа кроз свако ново дете породица стреларац радмила грујић вишедетне хришћанске породице 36 1 / 2017 вати с обзиром да је жељко војно лице они у потпуности живе црквеним животом“ а у удружењу „забрана абортуса“, чији је осни- вач радојко љубичић, сазнали смо да је ова породица веома активна у његовом раду жељко је јединац отац љубодраг му је из врњачке бање, а мајка босиљка из славони- је завршио је средњу бродарску, а потом средњу подофицирску у тивту као најбољи у класи сада ради у панчеву анита, рође- на андрејић, је са звездаре њени родите- љи, радослав и драгана, су из села камен- до, околина гроцке и имају троје деце као уметничка душа завршила је средњу дизај- нерску школу отворила је радњу галериј- ског типа у центру београда, у македонској улици, са својих пријатеља и својим руко- творинама и аранжманима од сувог цвећа, накитом, сликама, керамиком, дуборезима уписала је вишу дизајнерску, али је није завршила у њиховом скромном дому пажњу нам је скренула славска икона св архиђакона сте- фана и пред њом упаљено кандило, дар њи- ховог духовника, блаженопочившег о јусти- на савинског и дечанског и дечји креветац у коме лежи анастасија, укључена на апарат за дисање који попут звучног сата непре- кидно откуцава тако да цела соба одјекује показујући два црвена броја који варирају – 98 –количина кисеоника у крви – 118, от- куцаји срца храни се на сонду приметно је да они највише говоре о њој и стално је над- гледају та болна чињеница наметнула нам је и прво питање у свим породицама кад се неко разболи настаје „ванредно стање“ то стање код вас траје као „редовно“ пуних 11 година анита: „имала сам тежак порођај од ле- карског тима је стигао предлог да се изврши царски рез, али водећи лекар је проценио да није потребно анастасија је мртворође- на, па је реанимирана, а последице су: це- ребрална парализа, јер је услед недостатка кисеоника настало крварење у мозгу трећег степена она је мученица христова физич- ки слабо напредује потпуно је свесна око- лине и дешавања, али не може да прича, да покаже сигурна сам да добро види и чује, али не „одговара“ комуникација са њом је невербална, осећајна тешко је објаснити на фотографији из 2014 са јастучетом св нектарија види се како је радосна, смеје се, јер сам јој ставила светињу у крило оно је било више од два месеца у њеном кревети- ћу (једно од три колико је о миомир из про- ва код шапца донео са егине), па смо му га вратили да би га однео још некоме коме је потребно такође, уз њу је и пешкирић, осве- штан на његовом гробу верујем да је моли- тве св нектарија одржавају у животу, јер је више пута била отписана сада је у доста лошијем стању, а због последње реанимаци- је мозак јој је додатно страдао однедавно има оштећење кичмене мождине на месту где је центар за дисање и не може да дише самостално, па је на апарату за дисање нас две смо увек код куће и напуштамо кућу са- мо када иде у болницу и то под лекарском пратњом и санитетом“ како сте се онда одлучили да наставите са рађањем? анита: „и лекари и рођаци и многи из на- ше фамилије, говорили су нам, немојте али, ми смо се уздали у бога“ жељко: „то није чудно, јер је цео систем уперен против ра- ђања и усмерен ка хедонизму“ антрфиле: најважнија је атмосфера љубави која постоји у породици вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2017 37 вишедетство је чин родољубља, зашто га држава не подржава него ограничава само на четворо деце? „вишедетство је чин родољубља, али и бо- гољубља више новца држава даје невлади- ном сектору, који подразумева подршку геј популације и њихове параде, него на помоћ породицама ми имамо у кући једног ан- ђела, две домаћице и три пушке, а немамо помоћ од државе кад ме питају зашто имам толико деце, ја им одговарам питањем – „а зашто ви немате?“ изненадио сам се кад ме је, на редовној здравственој контроли, то питала и лекарка, психолог, па сам и њој поставио исто питање и још додао: „ако се двоје воле, зашто не рађају?“ то је онда рас- цеп личности, шизофренија за оне који не- мају толико деце најчешће важи девиза „ду- ге руке, а мало срце“, себични, хоће много да уграбе од живота света тајна исповести постоји 2000 година, а психолози, као пла- гијатори је обесвећују не постоји боља пси- хоанализа од суочавања са својим грехом у чину исповести за мене је највећи психолог био наш духовник о јустин, који се упокојио 2005 године кад сам се оженио, одмах ми је рекао: „што ужи кревет“ толико смо добрих поука добили од њега да тек сад, након 10 година, схватам колико је био у праву гово- рио је: „бог даје човеку да учествује у једној од највећих тајни, стварању живота и тиме те обоготворава, а ти то себи ускраћујеш зашто не ствараш потомство? ту онда нема ни љубави, јер љубав је више духовна него телесна“ колико је улазак свештеника у војску унео духовне промене? „у војсци сам око 25 година промене су уочљиве имамо два војна свештеника, ја певам за певницом мада нисам неки појац долазе владике, освештава се колач, то до скора није било сам долазак свештеника у јединицу огроман је духовни скок, али по- требно је време да се војници масовније укључе у црквени живот организују се по- клоничка путовања, нарочито су привлачна она у свету гору и манастир хиландар и ја сам био прошле године то се не заборавља она мистика у храму, само светлост упаље- них свећа слично сам се осетио и у мана- стиру подмаине код о рафаила док траје служба осећаш да нешто мистично циркули- ше пре две године ишао сам и у украјину, у почајево, где је стопа пресвете богороди- це, у кијевско-печерску лавру и у русију, у петроград – лавра св александра невског, код блажене ксеније, испред које је био ки- лометарски ред кад су чули да смо срби, одмах су нас с краја пребацили на почетак, стрпљиво чекали да нас миропомажу и очи- тају нам молитву исто смо доживели и у ма- настиру успења пресвете богородице, где је део моштију нашег св саве колико нас руси воле, то је задивљујуће! и на св литургији се осећа дух заједништва и блискости, јер служе на црквенословенском и зато ми је драго што се и код нас у богослужењу чува тај језик како сте пришли вери? „крштен сам тек у 24 години, у саборној цркви св архангела михаила у београду моје духовно узрастање било је уз монахе пре женидбе, био сам две године на ска- дарском језеру ради заштите граница црне горе од упада албанаца прелепо место, је- дино станиште пеликана у европи, са мно- го острва и низом манастира из 14 века, вишедетне хришћанске породице 38 1 / 2017 задужбине балшића, мала света гора на острвима старчева горица и бешка две го- дине је био војни логор, у порти манастира код о григорија и на бешкој где је сада живи женски манастир, а где је сахрањена ћерка св кнеза лазара, јелена балшић боравио сам и на острву морачник, где је манастир у коме је, у оно време, био игуман о јован ћулибрк, сада епископ славонски пуне две године у директном контакту са монасима где сам имао прилику да чујем живо сведо- чење чисте православне вере касније пре- лазим у ратне луке, тиват и кумбор, а живим у херцег новом, где сам у манастиру савина упознао о јустина сада нам је, поред паро- хијског свештеника, духовник и о стефан из манастира рајиновац, код гроцке, често тамо водим децу на литургију“ анита: „ве- ра је долазила код мене спонтано крште- на сам као беба у манастиру рајиновац као девојчица сам виђала мајку како се моли и у тешким тренуцима сам се и ја молила још као дете имала сам страх од господа први пут сам се исповедила у манастиру савина на почетку брака, а рођење анастасије је велика прекретница и сазнање да почиње велика борба одмах по порођају крећем да постим среду, петак и све постове у бео- граду сам много волела да одем код дивног о дејана дејановића на исповест и духовни савет мислим да је јако важно да верујући буду у верујућем окружењу вера нам даје снагу, прави људе од нас вера је најлепша ствар на свету, богатство препустити се го- споду је највећа срећа“ је ли било чуда? „да, али у браку прво чудо: на самом по- четку брака, у херцег новом, мој муж је ви- део кандило испред славске иконе које се љуљало горе доле, поскакивало, што је не- природно кретање уплашио се то је руско кандило, добили смо га на дар од о јустина друго чудо: у једном периоду сам држала иконе на телевизору иконе би стално „бе- жале“ позади, а ја их враћала да не падну на крају, склоним иконе и ставим фигурице, и оне не „беже“ треће чудо: у ноћи између петка на суботу, 15 и 16 априла 2016 у сну сам почела сам да се молим „оче наш“ у мо- менту сам стала и нисам могла да се сетим даље без узбуђења, вратила сам се на поче- так молитве и помолила се до краја ујутру сам отишла код анастасије у болницу, била је на интензивној нези, а докторка ми је ре- кла да је током те ноћи реанимирана, то је трајало 20 минута и да су већ размишљали да одустану богу хвала, господ је вратио то је вероватно било у време моје молитве те ноћи је и жељко имао чудан осећај, али је био будан осећао је немир, као затезање ситуације пред битку четврто чудо: ана- стасија, раније, док смо је водили недељом у цркву, после светог причешћа би певала, клицала би од радости то је било тако нео- бично да су се и свештеници чудили томе“ да ли је било војника међу вашим прецима? жељко: „занимљиво је моје презиме оно се спомиње још од времена цара душана у књизи свети ратници предрага милоше- вића пише да потиче од заната, као и прези- мена копљари, штитари и коштунице моји су пореклом из врњачке бање и доста их је носило униформу мој деда по оцу био је у првом светском рату у заробљеништву и на- учио је немачки због свог знања немачког вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2017 39 кренуо је да помогне народу који су немци прикупљали да стрељају у знак одмазде па су и њега стрељали у краљеву октобра 1941 године и са мајчине стране било је доста у униформи који су страдали као родољуби моја мајка, рођена 1939 у славонији, као ратно сироче, највероватније је једно од спашене „недићеве деце“ како сте се упознали? у ком смислу сма- трате брак светињом? анита: „жељка сам случајно упознала, али није се показало као случајност неколико пута смо се срели у београду док је био на годишњем одмору јер је радио у херцег но- вом пошто смо изашли мање од десетак пу- та позвао ме у херцег нови да прославимо нову 2002 годину и прве вечери ме запро- сио нисам га познавала, ни његову мајку, а отац му се пре нашег сусрета упокојио ипак сам знала да хоћу да се удам за њега верид- ба је била деветог дана, на дан св стефана, његову крсну славу убрзо затим, општинска регистрација и црквено венчање у цркви св александра невског у београду затворила сам радњу и прешли смо у диван град, хер- цег нови тада је игуман манастира савина био о јустин, и као млади брачни пар, че- сто смо ишли код њега ту нам се родио син матеја, крајем 2003 године по пресељењу у београд, 2005 рађа нам се анастасија брак јесте светиња супружници треба да се уза- јамно слушају, јер брак треба да буде љубав, а у љубави нема строгих правила наравно, договор кућу гради“ у коликом стану живите? да ли сте се сели- ли више пута? „сада живимо у стану од 44 квадрата, а се- лили смо се свега три пута и морам призна- вишедетне хришћанске породице у болести има божије промисли тешко се носи, поготово на почетку када се превазиђе самосажаљење, смири гордост и препусти се господу, буде лакше 40 1 / 2017 ти да нам је много већи проблем што смо на седмом спрату него што је стан мали деци је потребно двориште моји родитељи живе на селу и доста нам помажу са храном све- крва је на новом београду и причува ана- стасију, када ја имам неке обавезе у граду примамо туђу негу и помоћ, од недавно и дечији додатак, рекреативне плаћамо у по- ла цене, вртић не плаћамо сваки динар зна- мо на шта дамо деца не оскудевају ни у че- му гардеробу и обућу добијамо деца имају доста активности и то кошта некако `кнап` прођемо месец“ имате много икона и уметничких слика је ли то љубав према иконама и уметности? „да, међу њима су и оне које је урадио наш син матеја, коме је пета година како иде на иконопис, а сада иду и јустин и ефимија“ заиста, матеја и јустин су прави мајстори иконописа! задивљени смо њиховим радо- вима какви су ђаци? чиме се још баве? ко- лико користе компјутер? „добри су ђаци и воле веронауку матеја иде у седми разред и у нижу музичку шко- лу, свира виолину, пета је година и веома је талентован, уметничка душа јустин иде у трећи разред, тек је уписао нижу музичку школу, свира виолончело обојица помажу свештенику у парохијској цркви ефимија је први разред, иде на балет од пете године сви тренирају пливање, и мали николај де- ца немају дозволу да раде на рачунару, а и не траже мобилне телефоне су добили ма- теја и јустин од ујака, али им не дамо да их носе у школу проблем су нам цртани фил- мови, сви воле да их гледају, а ја покушавам да им то дозирам за васпитање деце рецеп- та нема мени је много помогла књига св јована златоустог о васпитању деце читали смо доста дивних књига, као што су болест – божија посета и о оптимизму св влади- ке николаја, које појасне многе ствари није лако живети са сталном стрепњом и болом, због болести детета свако дете тражи дру- гачији приступ и начин опхођења, али за све треба пуно љубави доследност је јако бит- на, као и много разумевања код деце је све важно: послушност и да вредно раде ако нису вредни, џаба све, а пре свега треба да буду људи, да притекну у помоћ у невољи, то је светост искушења има доста треба се молити богу и богомајци да помогну попу- штања, наравно, има и мора да буде“ каква су била благословена стања и порођаји? „први и други порођај су ми били тешки и поред тога, много сам се радовала сва- кој трудноћи пород је предиван дар од го- спода осећај мучења мислим да долази од наше себичности како су наши преци жи- вели?! дивно је имати доста деце, дивно је упознавати себе и мужа кроз свако ново де- те ја верујем да случајност не постоји, тако и број деце у породици ко верује у случај- ност тај негира постојање бога ако се пре- пустимо господу нема бриге, нема потребе да размишљамо о броју деце, господ ће то уредити“ да ли су о вама писале неке новине? „гостовали смо на радио светигори пре 6–7 година, била сам пријатно изненађена када сам пре пар недеља у болници упо- знала жену која је слушала емисију у којој вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2017 41 смо гостовали и препознала ме после то- лико година били смо два пута у дневним новинама“ може ли човек нормално функционисати у вишедетној породици? жељко: „то другима делује хаотично, али мора да постоји организација као морна- рички старешина, ја сам више оријентисан на воду и зато децу водим на пливање че- творо деце водим на базен, а само никола- ја пресвлачим и сушим му косу, док остали све сами раде дисциплина је најважнија и у кући и ван куће то сам видео у манастиру – власт старешинства, а игуман свој аутори- тет никад неће злоупотребити кад изађемо напоље, ми смо систем, једно друго поштује и брани, деца нису јединке и сами осећају да су тим тако раније сазревају и осамо- стаљују се, промишљају, пробијају се кроз живот, а кад се једно пробије пробили су се сви волим мото маршала кутузова: „најјача два ратника на свету су стрпљење и време“ и светог александра невског, не само као мудрог војсковођу него и бранитеља право- славља, који противницима даје карту где је нева приступачна да би знао где ће се они искрцати, ту их сачека и порази, а водио је битку против најискуснијих ратника европе у то доба, швеђана и тевтонских крсташа али, ту мудрост је задобио од бога јер је био дубоко верујући човек он је симбол отпора западу“ и за крај нашег разговора, оно чиме смо га и почели: анастасијина и ваша борба „анастасијино име је и у нашим и у руским светињама, где год сам био, наш војни све- штеник и многи се моле за њу војник сам и борим се за свачији живот, а како не бих за живот свог детета? кад је наша јединица, 2014 ишла у обреновац да спасава људе од поплаве, нисам имао страх од оне воде јер је мој задатак да штитим живот тако се борим и за њен живот тешко је гледати патњу свог детета, али толику љубав не бих могао осети- ти колику имам према њој, јер је тако немоћ- на као отац, тешко прихватам раздвајање“ анита: „у болести има божије промисли тешко се носи, поготово на почетку када се превазиђе самосажаљење, смири гордост и препусти се господу, буде лакше свесни смо да је анастасија у тешком стању, а ја молим господа само да буде жива о смрти је тешко размишљати постојале су ситуације када су доктори прогнозирали смрт у наредних 24 сата, слава богу, није се десило два пута је реанимирана, други пут је било веома ри- зично, потом и њено стање осетно лошије болесна деца су више везана за родитеље, тешко је то речима описати, то се живи сва- ки члан породице то другачије проживљава, али сви за њу страхујемо за свако погорша- ње њеног стања идем у болницу тешко је раздвајање са осталом децом, поготово са маријом коју још увек дојим анастасија је мученица и анђео и кад на то помислим, за- плачем али, нека буде воља божија“ опраштамо се са срдачном породицом стреларац, испраћају нас и деца опрашта- мо се и са анастасијом, а уместо њеног по- здрава одговара нам апарат који све време откуцава, док са његове табле сјаје два цр- вена броја, још увек иста, 98 и 118 вишедетне хришћанске породице 42 1 / 2017 заједница „земља живих“ је ткиво које је у сталном покрету, еволуцији тако да, дневници и сведочења, који ће бити изнети пред вас, представљају собом једну непо- новљиву реалност заправо, то јесте лично сведочење заједнице, онакве каква је она тада била и каква и даље јесте у тим очима, којима ћете и ви завирити унутар ње земља живих писмо бивше штићенице из затвора помаже бог сестрице моје! ево да вам се јавим и кажем како се ја осе- ћам овдје претпостављам да очекујте да ћу да вам се жалим, али нећу јер нема разлога за то затвор као затвор, али и вама је познато да чо- век може и у затвору бити слободан тај човек сам управо ја наиме некада сам била „слобод- на“, а робовала сам разним страстима, греси- ма, а понајвише хероину сада сам у затвору, а уз помоћ заједнице сам се ослободила од ра- зних порока, страсти и комплекса тако да сам овде поприлично слободна моја казна није дуга, срамота ме је да се жалим кад видим раз- не ситуације око себе да морам дуже да бу- дем овде наравно да би ми било тешко овде има свега, сматрам да ми је и ово једна школа као и заједница учим, човек учи док је жив па тако и ја колико ми то мој ум дозвољава овоземаљски живот и јесте само за учење и спознавање сопствене при- роде и више силе, а испит је тек на страшно- ме суду где постоје само две оцене и обе су пролазне што значи да ћемо сви проћи, ал’ је питање кроз која врата, врата раја или врата пакла боравак овде могу назвати не- ким тестом, где тестирам себе шта сам прет- ходно научила верујте ово вам из срца пи- шем, свака моја победа у заједници овде ми много значи свако моје остајање у тишини овде ми помаже да избегнем сваки кон- фликт, свако моје понижење овде се одра- жава на моју скромност, све ситне победице овде ми помажу за много крупније ствари свој душевни мир сам оградила исусовом молитвом тако да ме мало шта може узне- мирити почевши од оговарања па до сплеткарења итд, итд нас и у заједници има свакаквих па тако и овде само приме- ћујем једну „малу“ разлику, ми смо у заједници пре или касније схватали који je наш смисао би- земља живих земља живих јануар / фебруар 2017 43 тисања и шта је циљ, овде мало ко има прави циљ, а о смислу и вредностима живота да не причам јако сам задовољна, а пре свега за- хвална богу и заједници за своје понашање и само да знате да и други примећују да је моје понашање умерено, а то све не би било тако да ни ви нисте на „ревизиону“ дале ми обаве- зу: кад сам била умерена шта да вам кажем, можете бити поносне на мене што вас у ле- пом светлу представљам и у овим екстрем- ним животним околностима ето толико о мојој скромности, изгледа да сам и даље гор- да, а што је најважније научила сам да пре- познајем своје мане и да свакодневно радим на њима наравно да ми свето јеванђеље помаже у свему и често га читам одлазим сваке неде- ље у цркву и причешћујем се, свештеник је диван питате се сигурно да ли пушим, жао ми је, али одговор је да на почетку васкр- шњег поста тј последњи дан мрса сетила сам се вас и замишљала како устајете и изјашња- вате се о свом одрицању и наравно сетих се нашег васпитача како стоји испред огласне табле и коментарише како се нико није одрекао кафе то вече сам и ја рекла својим цимеркама, да нећу пушити прву неде- љу поста да је то моје одрицање и није ми било те- шко причала сам им о молитвеној тишини па чак једно време петком нисам укључивала телевизор баш ме занима да ли сте ви имале искушења за велики петак ја, као и обично, јесам тај дан ме је водница тј стража изнервирала по први пут, а ја се сјетих да сам у тишини па са онаквим својим погледом који ви добро по- знајете погледам је и муцавим гласом кажем: озбиљно бих вам сада рекла свашта, ал’ нећу, данас је велики петак она се погубила, а ја ни сама не знам шта бих јој рекла, то је оста- ло на њој, да размишља „шта је писац хтео да каже“ наш свештеник овде ми је донео канап за бројаницу, али ми нису дали да га унесем у собу, боје се да ћу да се обесим (свашта) дају ми помало кад исплетем једну, поклоним је неком, онда добијем канап за другу забора- вих да вам кажем врло важан детаљ: од кад сам изашла из заједнице нисам се искрено од срца насмејала заједница је стварно посеб- на и оставила је један велики печат на мом срцу, а то је печат среће и радости будите добре и упијајте сву могућу љубав која се ту свакодневно емитује љубав побеђује све и отвара сва врата па чак и ова овдје са решет- кама пуно вас волим и поздрављам поздравите пуно: оца бранка и све очеве, оца милана из бечеја, оца бошка о милана молског деду миладина и његову ружу, де- ду перу мога (направите му кафу кад год до- ђе, молим вас) и све који ме познају и не по- знају и све братство и сестринство наше пуно вас љуби ваша сестра у христу сања земља живих 44 1 / 2017 непосредно након рођења господа исуса христa, анђео господњи јавио се пасти- рима који су напасали овце на око 2 км источ- но од витлејема захваљујући том догађају који је прва вест о рођењу сина богомладен- ца, поље код витлејема, које се назива поље пастира убрзо постаје место ходочашћа управо ово место царица јелена, мајка цара константина великог, препознаје као веома значајно за хришћански свет пећину у којој су се пастири склањали од јаког сунца и кише и за коју се верује да се у њој показао анђео господњи пастирима, она преуређује у мали храм-параклис, са мермерним иконостасом, мозаичним иконама и подним мозаицима и храм посвећује пресветој богородици, јоси- фу и тројици пастира у западном делу овог малог храма и данас се налазе гробови троји- це пастира којима се обратио анђео господ- њи и који су први пронели вест о исусовом рођењу важно је напоменути да је, од мно- гобројних храмова које је подигла царица јелена, једино овај храм до данашњих дана остао у свом изворном облику, без рушења, дограђивања и сл убрзо поље пастира заокупља пажњу вели- ких група хришћана из целог византијског цар- ства тако да је у 5 веку изнад пећине изграђен величанствен храм посвећен пресветој бого- родици, украшен богатим подним мозаицима цркву пресвете богородице пљачкају арапи, затим је цар јустинијан обнавља, па је 614 го- дине персијанци руше, да би поново била обно- вљена у време арапске владавине палестином 639–1099 године крсташи је руше 1099 године светиње свете земље поље пастира заокупља пажњу хришћана из целог византијског царства тако да је у 5 веку изнад пећине изграђен величанствен храм поље пастира и назарет јелена јонић горњи храм пресвете богородице, пастирско поље (извор: rusdmru) храм-пећина пресвете богородице, јосифа и тројице пастира, пастирско поље (извор: rusdmru) нови храм у пастирском пољу (извор: rusdmru) јануар / фебруар 2017 45 за разлику од горњег храма, пећински пара- клис остаје у већој мери очуван у периоду од 14 до 20 века, пећински храм опслужује мали број монаха и све време бива обавезно место ходочашћа, док је горњи, већи храм, у рушеви- нама године 1971, на иницијативу јерусалим- ске патријаршије, започињу археолошки ра- дови и конзервација на горњем храму, цркви пресвете богородице, а 1978 године започиње градња новог храма у непосредној близини ове цркве, по иницијативи и под надзором игумана лавре светог саве освећеног о серафима но- ви, трећи храм бива освећен 1989 године назарет јосиф је био дрводеља, родом из витлејема, али је због потреба за послом отворио дрводе- љачку радионицу у назарету марији од бога би послан анђео гаврило који јој доноси вест да је благодатна и благословена од господа, да ће родити сина и наденуће му име исус и „назваће се син божији“ (лк 1, 26–36) недуго затим римљани спроводе попис становништва светиње свете земље нови храм (извор: palomnicorg) гробница тројице пастира, пастирско поље (извор: palomnicorg) храм-синагога, назарет (извор: nazareth-encustodiaorg) мапа свете земље (извор: materinstvoru) 46 1 / 2017 и свако се морао уписати у месту свог рођења, због чега су јосиф и марија кренули из назаре- та у витлејем на том путу пресвета богороди- ца рађа исуса у пећини данас је ту црква ису- совог рођења света породица потом одлази у египат у изгнанство, бежећи од мача римског цара ирода након пар година света породица се враћа у назарет у којем исус живи наредних 30 година све до одласка јовану крститељу који га крштава у реци јордан (мк 1,9) након крштења и надвладавања ђаволских кушања, исус се враћа у свој назарет галилејски где у синагоги чита свете књиге и исцељује неколи- цину болесних, но невера његових суграђана га протерује одатле и он одлази у капернаум (лк 4, 13–32; мт 13, 54–58; мк 6, 1–6) храм на рушевинама старе синагоге у којој је исус суботом читао тору изградили су крсташи у 11 веку и зато се данас овај хришћански храм назива синагога током османског царства, храм-синагога трпи мање похаре, да би га у 19 веку обновили римокатолици у чијем је поседу храм благовештења је подигнут на марији- ном извору, месту на којем је дјева марија за- хватала воду и када јој се по једном предању јавио анђео господњи рекавши да ће родити исуса сина божијег овај храм су првобитно изградили византијски цареви у 6 или 7 ве- ку храм је први пут споменуо игуман данило (1106–1108 год) у 14 веку храм бива у вео- ма лошем стању, када га накратко преузимају фрањевци, да би га већ у 15 веку јерусалимска патријаршија поново одржавала године 1741, од султана дахира ал-омера јерусалимска па- тријаршија коначно добија пуно власништво над својим старим храмом благовештења и креће са његовом обновом године 1750 до- грађује се капела на јужној страни храма, 1767 године се израђује нов дрвени иконостас, а храм се фрескопише данас, храм благовештења у назарету представља незаобилазно место ходочашћа свих хришћана који се нађу у галилеји храм има прелеп дрвени иконостас са минијатур- ним резбаријама, као и богат фрескопис на северној страни наоса се налази мали про- лаз са 7 степеника који воде до мале капеле маријиног извора – једнобродне грађевине покривене сводом и слепим аркадама укра- шене обојеним мермером и керамиком из 1750 године аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo светиње свете земље храм благовештења или архангела гаврила, назарет (извор: materinstvoru) назарет, храм старе архиепископије (извор: svetazemljainfo) храм благовештења, назарет (извор: wikimediaorg) јануар / фебруар 2017 47 манастир преподобног дионисија, по- знат и као манастир диосинијат, на пе- том je месту светогорске хијерархије осно- вао га је преподобни дионисије средином 14 века дионисије је на атон дошао из кор- че, и на атону је најпре живео као пустињак са ученицима, у брдима антиатоса, у области данас званој палеос продромос, али се по- сле једне визије спустио на морску обалу и уз посредовање свога брата теодосија, у то време трапезунтског митрополита, почео да гради манастир средства за изградњу добио је од цара алексија комнина iii који- ма је изградио зидине и одбрамбену кулу, а за ризницу манастира дионисијата може се рећи да поседује значајне реликвије, с обзиром на велике пљачке и пожаре које је доживљавао кроз своју историју манастир св дионисија немања јонић светиње свете горе икона светог јована крститеља манастир светог дионисија (извор: mountathostodaywordpresscom) 48 1 / 2017 потом и храм на окомитој стени изнад мора, на југозападној обали атонског полуострва и назвао га неа петра (нова стена), а касније манастир великих комнина наредних два- десет година манастир је добијао од цара атанасија iii комнина, владара трапезунта, по 1000 комнинских сребрњака годишње већ крајем 14 века манастир бива опљачкан од разбојника и том приликом су сви монаси одведени у ропство, а преподобни диони- сије је успео да их откупи након преподоб- ног дионисија, на че- ло манастира долази преподобни домитије који сакупља додатна новчана средства од византијских деспота, проширује и додатно утврђује одбрамбе- не зидине манастира године 1394, у анто- нијевом типику мана- стир преподобног ди- онисија се налази на 19 месту у хијерархи- ји, да би се 1574 годи- не попео на пето ме- сто које и данас држи дионисијат је кроз своју богату историју имао више духовних и материјалних успона и падова највећи материјални успон дожи- вљава током 16 века када га помажу војвода јован неагоје, муж милице-деспине бранко- вић, молдавски владар петар iv рареш, чија је друга жена јелена бранковић, такође кћи деспота јована, александар лапушнеану и његова жена роксанда, затим стефан канта- кузин, никола маврокордат и александар маврокордат, добротвори из сера и са хал- кидике, митрополити макарије из хераклеје и јеремија из београда, као и аустријски ам- басадор у цариграду захваљујући њиховој помоћи, манастир дионисијат је напредовао у светогорској хијерархији од оснивања манастира па до 1537 године у централном делу манастирске порте нала- зио се католикон, мања тробродна базилика, која је 1537 године у великој мери срушена, док су темељи проширени до површине коју и данас заузима током 1550 год фрескомај- стор зорзес са крита фрескопише целокупну унутрашњост католикона, а поред прича из новог завета истичу се у десном броду като- ликона портрети манастирског ктитора пе- тру рареша са децом, у природној величини у почетку је ту био мермерни иконостас који је замењен дрвеним у 19 веку иконе христа и мај- ке божије су са прет- ходног иконостаса пет икона великог деизиса рад су слика- ра еуфросина из 1542 године дионисијатски ка- толикон је особен по томе што су на источ- ној страни средишње апсиде дограђена два, изнутра кружна, а споља осмоугаона простора, наткриве- на куполама у једном се свештенослужитељ припрема за литурги- ју, а у другом је сме- штена ризница од оснивања па до 17 века манастир је општежитељни и управља се типиком светог атанасија због утицаја османске политике и прав- них репресија наредна три века манастир се управља по идиоритмији, да би се 1805 године манастирско братство вратило оп- штежитељном правилу одлуком патријарха калиника од када почиње да влада строг подвижнички живот монаси дионисија- та сматрају се једним од највреднијих на ионако оскудној манастирској економији, борећи се против стена и камења и стално довлачећи земљу за мале баште које су ра- суте око манастира током 18 и 19 века манастир проширује своје зидине и настаје осам нових паракли- светиње свете горе богородица акатистна – похвална јануар / фебруар 2017 49 са данас манастир има укупно четрнаест параклиса и то, осам унутар, и шест ван ма- настирских зидина најзначајнији параклис је онај посвећен пресветој богородици, на- стао средином 14 века у њему се чува вео- ма стара икона пресвете богородице рађена у воску, позната као акатистна по предању, управо њу је носио патријарх сергије 626 године у литији око цариграда за време ава- рске опсаде манастир дионисијат поседује и чудотворну икону светог јована претече, која је остала неоштећена у великом пожару, а данас се налази у католикону за ризницу манастира дионисијата мо- же се рећи да поседује значајне реликвије, упркос великим пљачкама и пожарима које је доживљавао кроз своју историју од зна- чајнијих реликвија ту су крст јелене палео- лог, представа распећа у рељефу на патени од слоноваче (х век), плаштаница из хvi ве- ка, ланци са окова апостола павла, богато повезана јеванђеља, хрисовуља алексија iii издата поводом оснивања манастира дугач- ка је 2,98 метара и украшена изузетно успе- лом минијатуром која приказује цара са су- пругом теодором и светог јована крститеља између њих манастирска библиотека има 804 рукописна кодекса (125 на пергаменту, три су палимпсести) и 27 свитака и око 5000 штампаних књига, међу којима и неколико инкунабула истраживачи који су имали уви- да у рукописне кодексе кажу да је шездесет рукописних књига украшено минијатурама, а посебно се издваја кодекс бр 587 реч је о јеванђељу из xi века са 74 одлично очуване минијатуре током 19 века манастир дионисијат у ка- реји обнавља поједине келије, а неке от- купљује, тако да их је данас укупно седам у непосредној околини манастира налази се неколико мањих монашких станишта ко- је настањују дионисијатски келиоти данас братство дионисијата броји око 50 монаха манастир се од 1988 године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на листи светске баштине организа- ције уједињених нација за образовање, на- уку и културу (унеско), у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином планине атос аутор је уредник сајта hilandarinfo светиње свете горе дионисијатски католикон је особен по томе што су на источној страни средишње апсиде дограђена два, изнутра кружна, а споља осмоугаона простора манастир светог дионисија (извор: panoramiocom) 50 1 / 2017 десет питања за православног мисионара десет питања за православног мисионара у овом броју одговара: отац душан михајловић, свештеник у чилеу 1шта вас је лично мотивисало да се ба- вите мисионарењем? основни разлог за такво одлуку је био бла- гослов мог надлежног архијереја, митрополи- та амфилохија а оно због чега се он решио да ми предложи служење у буенос-аиреској и централно-јужноамеричкој епархији је ве- роватно чињеница да сам већи део живота провео ван граница србије, као и то што сам постао свештеник у већ зрелом добу знање језика, дипломе световног и богословског фа- култета, као и солидно животно искуство били су добра основа за овакво опредељење 2 које су по вашем мишљењу најважније особине православног мисионара? пре свега – искрена вера, ревност у моли- тви и одлично познавање и поштовање догма- та наше православне цркве затим, осећање такта и мере, способност да се, уз уважавање личности и културних особености локалне заједнице, пронађе прави прилаз њеним чла- новима које треба да упозна са новим верои- споведањем такође, чврстина карактера, ис- трајност, незлобивост 3о чему треба посебно водити рачуна када је реч о мисији цркве? с једне стране, спремност да се иде на кон- такт са неправославним окружењем, уважа- вање њихове традиције и културе, познавање њиховог језика, а с друге, бескомпромисно придржавање догмата и канона православ- не цркве, прецизно објашњавање да без православног крштења и светих тајни наше цркве – нема спасења нити живота у царству небеском 4по чему се разликује успешна од неуспешне мисије? осим претходно наведеног, за успех мисије потребан је лични пример подвижничког жи- вота у православљу, велики труд и стрпљење у мисији ништа не иде праволинијски, перио- ди успона и падова се циклично смењују, и то је један од највећих изазова за мисионара 5 који бисте мисионарски пројекат православне цркве данас посебно издвојили? као пример најуспешније мисије, навео бих труд грчких православних мисионара у африци затим, чини се да мисија руске пра- вославне цркве на далеком истоку, у вијетна- му, тајланду и филипинима такође даје добре резултате 6где је по вашем мишљењу простор за унапређење мисије у 21 веку? простор треба тражити пре свега у много пажљивијој припреми будућих мисионара, као и у бољој организацији и већој финансиј- ској подршци мисија у иностранству такође, потребно је прецизно дефинисање разлике између катехизације представника дијаспо- ра који воде порекло из православних зема- ља, од мисионарења међу неправославним, локалним становништвом за мисионарење јануар / фебруар 2017 51 десет питања за православног миси онара је потребна лична одлука свештеника да се жртвује тиме што ће остати у мисији можда и до краја живота, а такође много комплекснија припрема и већа материјална подршка 7 које су ваше препоруке за унутрашњу, а које за спољашњу мисију? у оба случаја принцип рада је сличан и основне препоруке сам навео у претходним одговорима разлика је само у томе, да за уну- трашњу мисију, коју бих ја пре назвао катехи- зацијом, није потребно знање туђег језика, као ни познавање туђе, неправославне култу- ре и традиције 8 наведите лично искуство успеха и неуспеха у неком мисионарском пројекту лично искуство, не само моје већ и већине нас који мисионаримо у латинској америци, је да је ово можда и најкомпликованија те- риторија на свету за мисионарски рад наши успеси се мере појединачним преласцима у православље, у односу на африку где је број преведених у православље већ око седам ми- лиона, ми смо тек почетници једини изузетак је масовни прелазак у православље локалне заједнице у гватемали разлог томе је што се ми налазимо на тери- торији која је све донедавно била под апсолут- ном доминацијом римокатоличке конфесије овдашњи верујући римокатолици и проте- станти немају знања о историји цркве, не по- знају наше догматске разлике, а и када чују за њих, оне им не изгледају превише озбиљне да би се због њих покрштавали њихови свеште- ници и пастори придржавају се екуменистич- ке теорије грана, тако да они врло радо иду на контакт са нама, многи немају чак ништа против причешћивања у нашим храмовима, што је за наше појмове апсолутно неприхва- тљиво осим тога, латиноамериканци у прин- ципу немају склоност ка истрајном подвигу и дисциплини коју захтева наша вера, и многи већ после првих искушења престају редовно да посећују богослужења, а неки и сасвим на- пуштају цркву ова два фактора – римокато- личко наслеђе и латиноамерички менталитет, као и утицај савременог, прозападног начина живота, у многоме отежава рад православних мисионара 9 коју личност из историје цркве бисте издвојили у погледу мисије и зашто? у историји цркве било је много успешних мисионара и светитеља мени лично је најбли- жи свети николај јапански његов животни пут, проповеди и препоруке које нам је оставио, представљају непроцењиви извор практичних савета и надахнућа за сваког мисионара 10 ког савременика бисте издвојили када је реч о мисији цркве? пре свега покојног оца данила сисојева, као и његовог наследника, свештеника геор- гија максимова, са којим сам имао част и да се лично упознам 52 1 / 2017 анализирајући проблеме са којима се сусрећу савремени православни хри- шћани, апологете, али не обавезно само они, схватио сам да постоји неколико та- квих проблема о којима се код нас раније није говорило, о којима се сада не говори, а о којима бих желео да говорим као прво, желео бих да заједно са вама размотрим проблем како да се човек ори- јентише у информацији коју добија, јер у наше време постоји преизобиље информа- ција, ми живимо у ситуацији преизобиља информација и човек се изгуби савремени човек се често показује неспособним, чак и онај који има савремено, добро образова- ње и припрему, да се оријентише у тој ин- формацији, одвоји лажну од истините ин- формације, итд сама по себи савремена средина је по- себно плодна за појаву најразличитијих из- мишљотина чак често и невољно од стране неког човека неко је можда рекао нешто, можда и посебно се не удубљујући, неко је то негде преузео, поделио, реч је затим кренула да путује, затим је неко на основу те фразе написао текст, па други, трећи он- да се то сматра као нешто доказано, нешто познато и општеприхваћено, итд измишљотина на најразличитије теме, најразличитије поводе има јако много у нашој информационој средини просто је све преиспуњено различитим измишљоти- нама и ми им, у мањој или већој мери, на овај или онај начин, такође верујемо по- што је информација јако много, а јако мало времена код човека, сваки пут по сваком питању трагати до суштине и гледати ода- кле је све то потекло, физички просто није могуће међутим, жалосно је то што се људи по- себно и не труде, немају навике да размо- тре, дођу до суштине, првог извора ове или оне информације која је пуштена у јавност код нас постоји јако много изазова са ко- јима се сусреће православни хришћанин тих изазова заиста има јако много, сваки пут се појављују неки нови или се стари враћају, изазови са стране нехришћанских погледа на свет, од стране јереси, неки унутрашњи изазови, расколнички, атеистички, много, много, много различитих изазова на које је православном хришћанину потребно да на један или други начин пружи одговор често и питају за одговор, могу да пита- ју и колеге са посла, другови, познаници о томе нам могу поставити питање или се мо- жемо сусрести са чињеницом да на интер- нету, где се налазимо постављају то питање о томе и потребно је то коментарисати и не само са питањем, већ директном тврд- њом: „православни су такви“, „правосла- вље верује у то и то“, или још нешто слично, „научници су доказали то и то“ најразли- читије ствари те врсте идите и научите све народе (фрагменти из уводног предавања у школи православног мисионара при синоду рпц) свештеник георгије максимов: принципи интернет апологетике са руског превео: станоје станковић јануар / фебруар 2017 53 православни хришћани су наравно ду- жни да на те изазове одговоре наравно не на све, јер тих изазова има јако много међутим, у крајњој мери, на неке изазове треба одговорити, не можемо отићи и не одговорити ни на један од њих ја рецимо имам своју страницу на мре- жи вконтакте, фејсбуку и прилично често ми се обраћају људи, православни људи који рецимо говоре: „поставили су ми то и то питање“ или „почео сам да дискуту- јем са тим и тим и они су ми рекли то и то како да одговорим, не знам како на то да одреагујем, како треба да одговорим?“ таквих ствари се скупило прилично, и зато сам данас желео да укажем на неке принципе за које ми се чини да би их било корисно знати на плану апологетике, го- ворићемо о интернет апологетици, разго- вору на интернету у принципу ова правила могу да помог- ну и у живом разговору, са неким изменама наравно прво на шта бих желео да укажем је оно што, ако неко тамо нешто нама говори, ни- је потребно одмах се хватати за главу и ми- слити: „ох, шта да се ради, не знам како да одговорим?“ потребно је од човека тражи- ти или чак и захтевати образложење онога што говори на жалост, то не зна јако много људи и стално ми пишу на мрежу вконтак- те: „ето, написао је то, шта да одговорим на то?“ ја им говорим: „пре него што одгово- рите, треба да их питате – ко је то написао? на основу чега тако нешто тврде?“ потребно је запамтити ово правило ло- гике, да је бреме доказивања на страни ко- ја нешто тврди друга ствар, када нам наведу образло- жење важно је да се провере извори ов- де такође треба рећи да су, на жалост, људи јако лењи сада можда су преоптерећени, мало је времена, или нешто слично, међу- тим, јако ретко да неко проверава цитате, јако ретко да неко проверава изворе, зато се може наићи на текстове у којима се не- што тврди, дају се и неки извори, тако да текст изгледа као озбиљан текст у којима се наводе извори, наводе се указивања на историјске изворе, наводе се неке моно- графије, на крају текста се налази њихов списак изгледа као солидан текст али, ако идите и на учите све народе наш задатак, када ступамо у полемику је да адекватно и правилно посведочимо истину 54 1 / 2017 прођете све те цитате, можете открити да се тамо ништа о томе не говори, да су цита- ти просто тек тако стављени са рачуницом да то нико неће проверити и често нико и не проверава и ту треба да се потрудимо ако нам се поставио неки изазов, изазов у коме човек који нешто тврди, наводи неко образложе- ње, цитат, позивање на извор, треба то про- верити увек треба то проверити то може да се учини заморним, да одузима много времена, али се скоро увек исплати чим почнемо да проверавамо оно на шта се позивају наши опоненти, нас јако често че- кају, да тако кажем, „поклони“ у смислу да сам текст често не говори оно што уз помоћ њега покушавају да тврде и није обавезно да човек потпуно лаже, мада се дешава и то, позивају се на текстове који уопште не говоре о томе што покушавају да тврде, де- шава се и то међутим, чешће се догађа да су извучене речи из контекста, зато треба да гледамо контекст о чему се уопште пи- ше тамо хтео бих да говорим још и о нечем дру- гом о ономе што се тиче вођења дискусије на интернету упало ми је у очи да се на жа- лост, често православни људи са, да кажем тако, добрим циљем, циљем да заштите истину, труде да ступају у полемику са они- ма који хуле на цркву или нешто слично они почињу, назваћу ствари својим име- ном, почињу да непристојно разговарају, непристојно је можда јака реч, али неуздр- жано, сувише емоционално све то одбија читаоца, све то одмах лишава убедљивости све што тај човек говори ако водимо разговор са рецимо неве- рујућим човеком, са човеком из секте или још неким другим, ако осећамо да унутар нас све кипи и ми не можемо да се носимо са тим, боље је прекинути разговор него га настављати у таквом стању ниједна реч изговорена по страсти није угодна богу и неће принети добри плод понекада бива тешко, заиста тешко да се човек савлада заиста, опонент или чак не сам човек, већ демон кроз њега провоцира, може рећи и неке богохулне речи, можда чак и он сам то не схвата, а можда схвата и намерно гово- ри, а православни човек може све то тешко да прихвати, заиста се развије гнев међу- тим, о гневу, о страсти ми не треба да гово- римо нити треба да пишемо и још једном сам желео да говорим о то- ме да ако пишемо о нечему, јако је важно да схватимо шта радимо и због чега радимо када људи почињу да споре по интернету исто важи, многи почињу превише да одла- зе у то, исувише времена, снаге и нерава да троше зато су неки и говорили: „седео сам тамо до пола ноћи, а осећам само душевну опустошеност од таквих спорова, шта ми је све то требало?“ у таквом облику заиста ни- је потребно али, човек често себи поставља непра- вилне циљеве ако води неку полемику на интернету о чему смо почели да го- воримо он ставља циљ испред себе да промени убеђење код свог опонента то је неправилан циљ, прилично горди циљ само господ може да промени убеђење по посебном благодатном стицају околно- сти наш задатак, када ступамо у полемику је да адекватно и правилно посведочимо истину то је наш задатак да ли ће је човек примити или не, већ представља његову одговорност то већ није наша одговор- ност, наша одговорност је да на адекватан начин посведочимо ту истину зато улази- ти у нека исувише дуга и исувише подроб- на, детаљна, многословна разматрања и спорове, по мом мишљењу, није коректно, то јест, није ефикасно идите и на учите све народе потребно је запамтити правило логике да је бреме доказивања на страни која нешто тврди јануар / фебруар 2017 55 крајем лета 2016 године, на пра- зник свечесног успења мајке божије, српски медији су извешта- вали о антитерористичкој вежби дрина 2016 коју су заједно извеле спе- цијалне полиције републике србије и ре- публике српске на овој вежби специјалци су показали своје знање и умеће на опште одушевљење српског народа са обе стране дрине за ову вежбу припреме су трајале недеља- ма и месецима како би све било како треба но поред тога, ови јунаци су се потрудили мало више и на другачији начин наиме, не- колико дана пре саме акције обратили су се епископу шабачком г лаврентију са молбом да благослови служење свете литургије у храму етно села сунчана река да би се сви они тог јутра пре саме акци- је причестили светим тајнама хри- стовим, будући да је тог дан био и празник успења пресвете богомајке и завршетак успенског поста у сами освит празника, слично витезовима светог кнеза лазара, ови савремени витезо- ви су се причестили и учествовали у светој литургији треба поменути да је све то било искључиво на њихову иницијативу и жељу, и да су оно мало слободног времена за од- мор „жртвовали“ за овај чин и тиме су поста- ли најбогатији људи јер богат је само онај ко има бога у себи после причешћа, како је сведочио блаженопочивши епископ данило будимски слично витезовима светог кнеза лазара, ови савремени витезови су се причестили и учествовали у светој литургији савремени витезови пред светом чашом бранислав керечки мисионарско писмо 56 1 / 2017 одељење чукарица, градског центра за социјални рад у београду, смештено је у насељу жарково окружено стамбеним објектима, ушушкано и удаљено од оп- штинских институција, омогућава одређе- ни ниво приватности корисницима њего- вих услуга, уз онај законом прописан четрдесет и пет запослених распоређених у службу за заштиту деце и омладине, службу за за- штиту одраслих и старих и службу за правне послове, функционише у објекту на четири нивоа рад се одвија у око 50 канцеларија, а две просторије у поткровљу су намењене виђењу деце и родитеља у контролисаним условима једно, од неко- лико највећих одељења, по броју корисника и услуга, задужује по стручном рад- нику у просеку преко 300 породичних досијеа са мноштвом разли- читих и увек хитних услуга које проистичу из сваког од њих, са високим нивоом аку- мулираног стреса извршилаца због преко- мерног оптерећења истраживања инсти- тута за педагошка истраживања (жегарац/ половина), објављена у периоду пре за- почетих реформи социјалне заштите већ су указивала да је чак 72% запослених у оваквим установама, у високом ризику од изгарања, три нивоа изнад иностра- них испитаника суочени са системским дефицитом, недостатком довољног броја извршилаца и материјалних средстава за примену прописа, запосле- ни често осећају да по коли- чини предмета газе као по минском пољу, те сваки час очекују да ће експлодирати потенцијално узаврела по- родична атмосфера у некој од бројних породица сто- га се често изговара: „нека нам је бог у помоћ, и нама и нашим корисницима“ рад у центру за социјални рад, те- жак, али хуман, место је где можете зарадити „пасош“ за спасење, али се исто та- ко више пута у току дана, из разних разлога, огрешити о кориснике суочени са ра- зноврсним животним проблемима у чије решавање улазе, неки запослени се осна- жују узајамно, док други траже снагу у ве- ри и оближњој цркви вазнесења господ- њег у жаркову после 24 године од оснивања, иници- јативом руководиоца одељења, марине вукосављевић, одлучено је да се освешта мисионарско писмо милостивост његова беше као огромна богата река која непрестано тече и напаја све жедне слава светог јована милостивог (центар за социјални рад, чукарица) лела марковић свети јован милостиви, новија икона јануар / фебруар 2017 57 зграда одељења и започне са обележава- њем славе, како би и одељење чукарица имало крсну славу, заштитника свеца, а славско окупљање запослених постало тренутак подсећања на праве вредности, божију реч и промишљање о задатку ко- ји им је поверен на овом радном месту уз помоћ охридског пролога, једногласно је предложено, а уз благослов стареши- не цркве вазнесења господњег, оца бран- ка митровића и договорено да, празник светог јована милостивог постане слава овог одељења и да бог помогне да дела овог свеца буду узор у животу и раду свих запослених свети јован милостиви је рођен на ки- пру у кнежевској породици и од детињ- ства је васпитаван као хришћанин имао је породицу, али су му рано умрли и же- на и деца и он је остао сам чувен је због милосрђа и благочешћа изабран је за патријарха александријског у време ца- ра ираклија, управљао је црквом десет година као истински пастир, чувао је од незнабожаца и јеретика његово милоср- ђе и доброта били су главна одлика њего- ве личности, па је мислио да бог не може послушати њега, ако он не послуша и не помогне убогима и невољницима а, када је патријаршијски престо александријски остао без пастира, цар ираклије га је од- ликовао патријаршијским чином иако јо- ван то није желео, примио је посвећење и најпре се постарао да паству своју очи- сти од јереси, а онда се посветио делима милосрђа ниједан сиромах није одлазио од њега празних руку и ожалошћен, сви- ма невољнима давао је милостињу, тужне тешио речима и делом, заробљене отку- пљивао, болеснике и путнике збрињавао милостивост његова беше као огромна богата река која непрестано тече и напа- ја све жедне на путу ка кипру се разболео и у свом родном месту аматунту на кипру преми- нуо 620 године блажени патријарх јован је сахрањен у свом родном граду аматун- ту, у цркви светог тихона чудотворца из- међу тела двојице епископа која су тамо израније почивали али када су хтели да поред њих положе светога јована, њихова тела су се као жива размакла и начинила између себе место телу светога јована to чудо су сви присутни видели својим очима и задивљени прослављали бога потом су његове мошти пренете најпре у цариград, миси онарско писмо слава 2015 (фото: ивана рупић) 58 1 / 2017 потом у будимпешту и најзад у братиславу како за живота, тако се чудо десило једној жени на његовом гробу, бележи житије године 2015, 25 новембра, велика сала одељења чукарица била је место на коме су се окупили запослени, на челу са гене- ралним директором владимиром илићем, са свештеницима цркве вазнесења господ- њег у жаркову, о оливером суботићем, о небојшом милићевићем и тадашњим ђа- коном александром јовановићем, пред- вођени старешином храма о бранком ми- тровићем освештана је зграда одељења, а сечењем славског колача обележена слава светог јована милостивог на крају је отац александар јовановић присутне дирнуо надахнутом беседом, објашњавајући сми- сао освештавања зграде и обележавања крсне славе посебно је указао на значај улоге и важност задатка који сваки поје- динац има у својој породици, али и на рад- ном месту, посебно овако одговорном и овог, 25 новембра 2016, обележили смо славу светог јована милостивог славски ко- лач 2015, је умесила и украсила лела марко- вић, а 2016, невена николић у међусобним контактима цркве вазнесења господњег у жаркову и одељења чукарица, улаже се труд да се помогне породици да превази- ђе проблеме и слабости, да се појединцима пружи материјална и саветодавна помоћ одељењу чукарица стижу апели за помоћ угроженим породицама од свештеника жар- ковачке цркве, али и активних парохијана, те се ови захтеви одмах узимају у рад угроже- ни корисници који не могу да остваре право на оброк у народној кухињи центра због не- ких законских лимита, упућују се на исхрану у црквено-народну кухињу цркве вазнесења господњег у раду са корисницима, којима је често потребно много више него што систем омогућава, запосленима у центру некад остаје једино лепа реч и разумевање када у раду примете да је породици за решење проблема потребно оно што црква нуди, ве- рујући стручни радници не пропусте прили- ку да упуте на незаменљив ослонац у цркви славећи дивну славу светог јована ми- лостивог заједно са братством жарковач- ког храма, остајемо у молитви свецу да нас заштити од сваког зла и отвори нам духовне очи у раду са корисницима, да се у труду и послушању често присетимо ње- гових речи: „а како ће сад бог мене саслу- шати, ако ја њих не саслушам?“ аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду миси онарско писмо рад у центру за социјални рад је тежак, али хуман и ме сто је где можете зарадити „пасош“ за спасење јануар / фебруар 2017 59 било је то у време када је дубровник при- знавао врховну власт млечана и када су градски кнежеви долазили из венеције, гра- да на лагумима за кнеза је једном приликом (1215), постављен јован, чији је отац ренијер дандоло био адмирал дуждеве флоте по та- дашњим обичајима, нови кнез је морао да обнови све уговоре који је дубровник имао са суседима кнез је успео да постигне спора- зум и са светим стефаном првовенчаним, не- мањиним сином и великим жупаном србије (око 1216) по промислу божијем, указала се велика прилика за јована и његову породицу пошто је стефан планирао да се поново оже- ни, за невесту је предложена ана дандоло, јо- ванова сестра и унука бившег дужда енрика дандола стефан је прихватио такву понуду неколико година касније, српски владар је за сина радослава испросио грчку принцезу из рода дука (око 1220) тако је свети стефан, по милости божијој, повезао свој двор и са исто- ком и са западом отприлике у то време, свети стефан је завр- шио писање житија свог оца стефана нема- ње, у монаштву названог симеон (око 1215) у поменутом житију он је истакао лик идеалне супруге: „часна жена у дому мужа својега више вреди од бисера и драгог камења“ (уп прич 31, 10) и одмах дао тумачење: „земаљски ми- сле о бисеру и камењу трошни су камен и би- сери, а пророк мисли на онога који је пун до- брих дела, као бисера и драгог камења на то се и она (света ана) угледала, творећи угодна дела пред господом у дому мужа својега“ та- ко је стефан похвалио своју мајку св ану иста таква очекивања, првовенчани је имао и од своје супруге ане дандоло век и по касније од ових догађаја, млетачки историчар и дужд андрија дандоло саопштио је неке податке у својој хроници по њему, ана се удала у дванаестој години владавине дужда петра зијанија (1205–1229), односно у току 1217 године уследиле су дипломатске активности и након неког времена, проглаше- ње србије
... а види се и да је друга паметнија од пр- ве, она се смирила она га воли иако јој је у почетку доста тога сметало, после се код њих све нормализовало не могу све имати гени- ја за мужа а она прва дама је остала сама на суду је чак одузела стан од бившег мужа, толико је била упорна али живи у тескоби, престала је да иде у цркву некакве амбиције су све разрушиле, зато што су све добијене бунде од мужа, сва путо- вања – другостепена најважнија је атмосфе- ра љубави која постоји у породици а она је вреднија од било чега проћи ће неко време и сва завист због онога што имају мана или клаудија ће нестати, људи ће постати равно- душни ка томе, а породични односи имају вредност заувек за мене је најбитније да се тиме живи, дише увек постоји могућност да се направе те радости, да се у том врту по- саде нови цветови неки ће увенути, поса- дићемо друге цео живот се тада претвара у радост а када погледаш назад, видиш: сав живот сте се обоје трудили да једно друго учините срећним скувај му оно што он во- ли уклони из живота то што га нервира то исто је и код њега, када почне да размишља о својој жени, појави му се такав осећај као да је појео кашику меда: нешто тако нежно, пријатно и он жури кући зато што зна: да га неће дочекати камено лице и подигнуте обр- ве, већ радост што је коначно стигао и тада он никада неће тражити неке друге утехе а да не говоримо о томе да и мушкарац, а не само жена, такође врло болно подноси развод иако постоје хладни карактери који- ма је свеједно но, жене су осуђене да се уда- ју за свакакве швалере мушкарци и жене подносе развод са истим болом, независно од тога како је до тога дошло, да ли је једно од супру- жника донело такву одлуку? иако је рет- ко да заједнички долазе до њега, и не- ма свако снагу да каже да су се односи истрошили иако је сличан израз веома сумњив – дешава се да су се истрошили, али тек што једно почне такав разговор, друго почиње да плаче иако су се као два пса стално уједали, деценијама је трајала стална свађа говорио сам са једном женом – посматрао сам њен хришћански брак и породица најбитнија ствар за брак је љубав према души човека кога си изабрала, за кога желиш да живиш и за кога желиш да створиш срећу 30 1 / 2017 брачни живот много година рекао сам јој: „срећа што је отишао од тебе не смеш да за- видиш тој код које је отишао, већ се моли за њу, жали је ти знаш каквог тиквана она доби- ја шта си ти у животу видела са таквим чо- веком? само патње“ али, овде имамо, осим тога што је она сада разведена, то прелази у други статус: ма коли- ко да су супрузи гризли једно друго, они ипак срастају у једно тело то је чињеница а при разводу то тело не режу, већ цепају на два дела пробај да себе поцепаш на два дела! и, како се осећаш? све ово је мени лако да говорим формално и са стране, али људи осећају стра- шну душевну бол за- то што се одвајају од онога са ким су срасли ду- шама, телима, децом сада психолози воле да говоре о таквом феномену као што је „љубавна зависност“ и ту постоје два супротна погледа гово- рио сам о овој теми са духовником, тео- ретски смо је разматрали рекао је: „ако један човек напушта другог, може се гово- рити о љубавној зависности, преживља- вати то, али не треба да све оправдавамо љубавном зависношћу“ – а шта је то? нисам се сретао са тим термином према мишљењу психолога, то је по- јава, када један, у датом случају, супру- жник врло јако воли другог рекло би се да је врло добра реч „волети“, али овде је љубав таква да једно просто не мо- же да живи без другог само га одвој од његовог пара и он ће почети да паничи, да буде љубоморан, да прави сцене то је психолошки проблем, како сматрају специјалисти, који је потребно решити постоји сајт пережитьру о разводима, наркотицима и о алкохолу у том смислу љубав је зависност према мишље- њу психолога и због тога се вео- ма велики број развода тако те- шко подноси – то је просто такав израз ту љубави ни нема ту је само же- ља: то је моје тако се може во- лети своја колекција маркица и, уколико је лопови украду, може се пасти у депре- сију или – људи јако воле новац имао сам милијарду, остало је 400 ми- лиона – и човек се бацио кроз прозор зато што је „оси- р ом ашио“ иако би половина човечанства са задовољ- ством пристала и на много мањи део још постоји и појава међусобне зави- сности, и она није мање распрострањена од љубавне зависности а то је када двоје не могу једно без другог, ако можемо да се тако изразимо – то је као први стадијум односа – заљу- бљеност али када љубав прелази у зрелу фа- зу, све то остаје, људи недостају једно другом, плачу при растанку они не могу ни дана да проживе, а да се не чују једно са другим и у томе нема ничег страшног у таквој љубавној зависности? – ту апсолутно нема ничега страшнога на- супрот томе, човек осећа потребу за другим породица је то мало друштво у коме је чо- веку боље од свих других друштава он мо- же бити у пет академија, осамдесет комиси- хришћански брак и породица породица је то мало друштво у коме је човеку боље од свих других друштава јануар / фебруар 2017 31 ја, али ће се боље осећати код куће него на фудбалу моји родитељи живе у браку 32 годи- не и толико су налик једно другом, да их одвојено не могу ни замислити понекад говорим: „мама, не знам шта би ти ради- ла без тате не знам шта би ти, тата, радио без маме“ истина, тати то ређе говорим покушао сам да се сетим ко је од њихових познаника преживео у браку више од 20 година набројао сам много њих чији се савез, нажалост, распао шта бисте могли да посаветујете онима који живе у браку много година и сада, после 20–30 година, се налазе у кризи породичног живота? – свака криза је болна појава човек се већ налази на крају свог живота и код њега се јављају разне геронтолошке болести по- стоји и дијагноза као што је старачка депре- сија њени симптоми се могу јавити већ у 60 години шта ја могу да посаветујем одрасле људе?! то је просто смешно потребно је научити се- бе хришћанским особинама: захвалности, тр- пљењу потребно је да се молимо богу да ви- димо своју кривицу не треба да се понашамо према човеку као према извору блага за се- бе, већ, насупрот томе, да себе посматрамо као извор блага за другог и да тако живимо а то што човек живи некаквим егоистич- ним животом, прво напушта породицу, онда прекида односе са децом на 30 година а ка- да га једна од његових драгих остави, остави га да умре, он проклиње децу–зашто они не долазе код мене? наивно можда је и остало неко осећање дуга код деце, али оно није до- вољно да би се дало човеку да спокојно оде у други свет врло је важно ценити другога и бити му захвалан бар за то што је све твоје хирове истрпео: „без обзира на све моје проблеме, он је остао са мном и све је истрпео“ ако буду постојале овакве хришћанске особи- не: пожртвованост, трпљење, захвалност и молитвеност да би се љубав подгревала, обавезно је потребно да се молимо једно за друго а ти такозвани „светски“ људи не разумем чиме они живе у нади ко ће пре да умре и после да деле наследство, јел то? а њихов поро- дични живот се састоји у томе што су купили ово, купили су оно то је просто самоубиство завршавајући нашу беседу, хтео бих да се дотакнемо и већ ево 50 година попу- ларног разлога развода „не слажу нам се карактери“ како се ви односите према овој реченици – човек, када на некакво питање одговара, не покушава да анализира ситуацију потреб- но је да му кажете шта од њега очекујете тако су нас научили у школи ученик испред табле не одговара истину до које је дошао, већ оно што учитељ од њега очекује а учитељ очеку- је да он ради према уџбенику причај оно што су ти рекли то је овакав алгоритам – „не слажу им се карактери“, човек просто користи формуле појавили су се нови облици: „нисам спре- ман“ са тобом сам проживео 10 година, и нисам спреман да се венчамо у општини вр- ло ми је лепо са тобом, али нисам спреман да имам децу преузели су то из америчких филмова „нисам спреман“ солидно звучи а у ствари човек потписује код матичара да не- ма никакве љубави, зато што – о каквој се ту спремности ради? ти си комплетан човек ако живиш са женом просто хоћеш да живиш неодговорно, не предузимаш ништа на себе док год се она мири са таквом ситуацијом а свака нормална жена хоће породицу, код ње постоји инстинкт оснивања породице, али је потиснут, наравно често амбиције преовла- ђују или утичу стереотипи понашања њене маме она онда укључује и маму и настаје оно што руши породични живот а мама долази са својим речима: „имаш само једну мајку, а мужева ће бити много терај га“ то је свуда и свагда то је смешно, али и страшно и наравно сличних примера има много оче дими- трије, велико вам хвала за овај сусрет 30 јуна 2016 г извор: мултимедијални блог протојереја дмитрија смирнова (dimitrysmirnovru/blog/cerkov-76288/) превод: душка здравковић, православна породица, септембар 2016 г хришћански брак и породица 32 1 / 2017 на годишњој скупштини „друштва српских домаћина“, 27 новембра 2016, у препуном парохијском дому хра- ма светог саве у београду, додељена су многа признања и први пут престижно признање, плакета „српска мајка“ мајци десеторо деце, маји ковачевић, ову пла- кету је уручио председник друштва, го- сподин нићифор аничић, који 40 година живи у јужној африци маја ковачевић из краљева, као мај- ка деветоро деце, на видовдан 2015, у тополи, добила је благослов од владике шумадијског јована и из његових руку кондир мајке девет југовића тада је са супругом радишом покренула ширу ини- вишедетне хришћанске породице било је неопходно обратити се људима и предочити им каква опасност прети србији ако наставимо путем аутогеноцида српска мајка јануар / фебруар 2017 33 цијативу за помоћ вишедетним породи- цама и веома је ревносна по питању ње- не реализације ево шта је маја за православни мисио- нар рекла о томе: „на рођендан престоло- наследника александра ii карађорђеви- ћа, 17 јула 2015, у краљеву смо основали „удружење кнегиња персида карађорђе- вић“, као удружење грађана за борбу про- тив беле куге, помоћ вишедетним поро- дицама и обнову културно-историјских споменика, са циљем афирмације више- детних породица и у том смислу измене свести српског народа удружење је до- било име по кнегињи персиди карађор- ђевић, мајци деветоро деце, мајци краља петра i ослободиоца, а по одобрењу и благослову њеног праунука, александра ii карађорђевића том приликом су осно- ване и краљевске новине, прве монархи- стичке новине у србији – национална ин- формативна ревија за истину о српском народу, о србији и српским земљама, за образовање и науку, за просперитет и је- динство свих срба у матици и дијаспори и духовни развој оснивач и главни и од- говорни уредник је мој супруг, радиша ж ковачевић, новинар и публициста за на- шу ревију своје прилоге шаље 27 акаде- мика, више лекара, научника, историча- ра, новинара повод је био суочавање са истином и грубом стварношћу да се наш народ потпуно отуђио од своје традиције и да вишедетна породица више није сим- бол здраве и поносне србије данас, годину и по дана од оснивања нашег удружења ситуација у србији је делимично измењена људи који су се донедавно били против наше иницијати- ве сада је подржавају, а многи се и актив- но укључују заиста је било неопходно јавно се обратити људима и предочити им каква опасност прети србији ако на- ставимо путем аутогеноцида највећи проблем је у неуређеним законским оба- везама државе према свом народу који јој је указао поверење пре свега, то је – право на живот вишедетне хришћанске породице опао лист најлепше су очи пуне суза, када се дете роди! некима то рођење смета па се лишавају детета! беба плаче у мајчиној утроби, осећа да мајка не жели да је роди ионако, сузе ти се не виде у тој води они не знају да ти имаш душу, пречисту душу у себи! за коју не знају колико вреди бог дао ти је, а они сакатили би је! икона једна посвећена је теби! на њој је насликан исус христос он плаче и држи малени лист, тако бео, тако чист! са дрвета живота прерано је пао, за време, за сунце, није знао! својом светом вољом хтео је да те створи а мајка те разори! хтео је да то дете чује молитвене песме, јер мир ту је дете је то на свом крштењу требало бити, тело и крв христову по први пут примити! али мајка га је желела убити! грех грозни починила! бога, сузама детета, узнемирила! мајка не зна да себи ствара пех, преблаги господ, њој ипак прашта грех у нишу 18112016 г димитрије васов, ученик гимназије „9 мај“, ниш 34 1 / 2017 предлог који ћемо ускоро упутити вла- ди србије је следећи: – да се оснује министарство за поро- дицу у чији рад би се укључили врсни ле- кари, педијатри, гинеколози, психолози и остали, црквени великодостојници, као и родитељи вишедетних породица; – да се право на дечији додатак не ограничава само на четворо деце, него да важи за свако дете у вишедетној поро- дици; ово право смо назвали „миличин закон“, тј „закон кнегиње милице“ – да се мајкама које роде деветоро деце обезбеди национална пензија из фонда ко- ји би носио назив „мајка девет југовића“ ове године, на годишњицу нашег удру- жења, доделили смо орден престолона- следнику александру ii карађорђевићу у знак захвалности за његову свесрдну подршку имамо велику подршку кра- љевске породице и „удружења краљеви- на србија“, које је основано под њиховим покровитељством у просторијама овог удружења 19 новембра ове године, одр- жана је промоција наше прве монархи- стичке националне ревије – краљевске новине, а уочи промоције стигла нам је подршка и благослов од његове све- тости патријарха српског иринеја том приликом додељена су признања свима који су дали свој допринос афирмацији слободне речи промоцији је присуство- вао члан крунског савета, господин пре- драг марковић са супругом, делегација срба из словеније и аустрије, предвође- ни председником „заједнице штајерских срба“, господином радом бакрачевићем, новинаром и режисером, представници „друштва српских домаћина“, и бројни писци, новинари, лекари, а међу њима и др милијана савић, чланица цркве- не хуманитарне организације – верског добротворног старатељства и главна са- радница „центра за бригу о породици“, који се залаже за повећање наталитета у србији тада је уручена повеља „кнегиња персида карађорђевић“ дечјем песнику љубивоју ршумовићу који је своју песму здравица српском народу даровао нашем удружењу као химну у славу рађања; за- тим господину раду бакрачевићу, пред- седнику „заједнице штајерских срба“ и главном уреднику штајерских новина, који од првог дана прате рад нашег удру- жења; такође господину урошу пареза- новићу, генералном секретару „удруже- ња краљевина србија“; госпођи љиљани браловић, песникињи и сатиричару из прањана, која нам је даровала песму о нестајању српског села као опомену са жељом да наше удружење допринесе промени, и да нова песма коју ће она на- писати буде песма о васкрсу србије изражавамо задовољство и захвал- ност многим јавним личностима које су подржале нашу иницијативу намера нам је да се одржи свесрпски народни кон- грес посвећен вишедетним породицама у београду, почетком 2017“ радмила грујић вишедетне хришћанске породице дете ја дар од господа бога дете је радост, дете је светост, свему што светли дете је светлост дете се најбоље на све ране прима, дете је лек над лековима дете је милост свега овога, дете је дар од господа бога! русомир д арсић јануар / фебруар 2017 35 оно што карактерише све вишедетне по- родице је душевно-духовно богатство, материјална бестрасност и неоптерећеност, истрајно ношење свога крста и живот у стал- ном бдењу једном речју – подвиг баш као у монашкој заједници ова породица се ипак разликује јер носи веома тежак крст од ро- ђења другог детета, њихова стварност је веома болна људи би помислили да овде никад нема радости, кад оно, баш напротив – живахност, осмеси на лицима светачки приступ болести као искушењу жељко (46), заставник у ратној војној мор- нарици и анита стреларац (38), домаћица, имају шесторо деце, три сина и три ћерке то су: матеја (13), анастасија (11), јустин (9), ефимија (7), николај (5) и марија (2) сва имена су лепа, али посебно наглашавају да је јустин по духовном о јустину савинском, николај по светом руском цару николају ро- мановом анастасији је жељко дао име зато што је мртворођена и буквално васкрсла, а марија је рођена на благу марију живе у земуну, у насељу нова галеника парохијска црква им је света вера, љубав и нада и мај- ка им софија свештеник о зоран перковић о њима каже: „побожност ове породице је веома изражена, што се не би могло очеки- вишедетне хришћанске породице пород је предиван дар од господа дивно је имати доста деце, дивно је упознавати себе и мужа кроз свако ново дете породица стреларац радмила грујић вишедетне хришћанске породице 36 1 / 2017 вати с обзиром да је жељко војно лице они у потпуности живе црквеним животом“ а у удружењу „забрана абортуса“, чији је осни- вач радојко љубичић, сазнали смо да је ова породица веома активна у његовом раду жељко је јединац отац љубодраг му је из врњачке бање, а мајка босиљка из славони- је завршио је средњу бродарску, а потом средњу подофицирску у тивту као најбољи у класи сада ради у панчеву анита, рође- на андрејић, је са звездаре њени родите- љи, радослав и драгана, су из села камен- до, околина гроцке и имају троје деце као уметничка душа завршила је средњу дизај- нерску школу отворила је радњу галериј- ског типа у центру београда, у македонској улици, са својих пријатеља и својим руко- творинама и аранжманима од сувог цвећа, накитом, сликама, керамиком, дуборезима уписала је вишу дизајнерску, али је није завршила у њиховом скромном дому пажњу нам је скренула славска икона св архиђакона сте- фана и пред њом упаљено кандило, дар њи- ховог духовника, блаженопочившег о јусти- на савинског и дечанског и дечји креветац у коме лежи анастасија, укључена на апарат за дисање који попут звучног сата непре- кидно откуцава тако да цела соба одјекује показујући два црвена броја који варирају – 98 –количина кисеоника у крви – 118, от- куцаји срца храни се на сонду приметно је да они највише говоре о њој и стално је над- гледају та болна чињеница наметнула нам је и прво питање у свим породицама кад се неко разболи настаје „ванредно стање“ то стање код вас траје као „редовно“ пуних 11 година анита: „имала сам тежак порођај од ле- карског тима је стигао предлог да се изврши царски рез, али водећи лекар је проценио да није потребно анастасија је мртворође- на, па је реанимирана, а последице су: це- ребрална парализа, јер је услед недостатка кисеоника настало крварење у мозгу трећег степена она је мученица христова физич- ки слабо напредује потпуно је свесна око- лине и дешавања, али не може да прича, да покаже сигурна сам да добро види и чује, али не „одговара“ комуникација са њом је невербална, осећајна тешко је објаснити на фотографији из 2014 са јастучетом св нектарија види се како је радосна, смеје се, јер сам јој ставила светињу у крило оно је било више од два месеца у њеном кревети- ћу (једно од три колико је о миомир из про- ва код шапца донео са егине), па смо му га вратили да би га однео још некоме коме је потребно такође, уз њу је и пешкирић, осве- штан на његовом гробу верујем да је моли- тве св нектарија одржавају у животу, јер је више пута била отписана сада је у доста лошијем стању, а због последње реанимаци- је мозак јој је додатно страдао однедавно има оштећење кичмене мождине на месту где је центар за дисање и не може да дише самостално, па је на апарату за дисање нас две смо увек код куће и напуштамо кућу са- мо када иде у болницу и то под лекарском пратњом и санитетом“ како сте се онда одлучили да наставите са рађањем? анита: „и лекари и рођаци и многи из на- ше фамилије, говорили су нам, немојте али, ми смо се уздали у бога“ жељко: „то није чудно, јер је цео систем уперен против ра- ђања и усмерен ка хедонизму“ антрфиле: најважнија је атмосфера љубави која постоји у породици вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2017 37 вишедетство је чин родољубља, зашто га држава не подржава него ограничава само на четворо деце? „вишедетство је чин родољубља, али и бо- гољубља више новца држава даје невлади- ном сектору, који подразумева подршку геј популације и њихове параде, него на помоћ породицама ми имамо у кући једног ан- ђела, две домаћице и три пушке, а немамо помоћ од државе кад ме питају зашто имам толико деце, ја им одговарам питањем – „а зашто ви немате?“ изненадио сам се кад ме је, на редовној здравственој контроли, то питала и лекарка, психолог, па сам и њој поставио исто питање и још додао: „ако се двоје воле, зашто не рађају?“ то је онда рас- цеп личности, шизофренија за оне који не- мају толико деце најчешће важи девиза „ду- ге руке, а мало срце“, себични, хоће много да уграбе од живота света тајна исповести постоји 2000 година, а психолози, као пла- гијатори је обесвећују не постоји боља пси- хоанализа од суочавања са својим грехом у чину исповести за мене је највећи психолог био наш духовник о јустин, који се упокојио 2005 године кад сам се оженио, одмах ми је рекао: „што ужи кревет“ толико смо добрих поука добили од њега да тек сад, након 10 година, схватам колико је био у праву гово- рио је: „бог даје човеку да учествује у једној од највећих тајни, стварању живота и тиме те обоготворава, а ти то себи ускраћујеш зашто не ствараш потомство? ту онда нема ни љубави, јер љубав је више духовна него телесна“ колико је улазак свештеника у војску унео духовне промене? „у војсци сам око 25 година промене су уочљиве имамо два војна свештеника, ја певам за певницом мада нисам неки појац долазе владике, освештава се колач, то до скора није било сам долазак свештеника у јединицу огроман је духовни скок, али по- требно је време да се војници масовније укључе у црквени живот организују се по- клоничка путовања, нарочито су привлачна она у свету гору и манастир хиландар и ја сам био прошле године то се не заборавља она мистика у храму, само светлост упаље- них свећа слично сам се осетио и у мана- стиру подмаине код о рафаила док траје служба осећаш да нешто мистично циркули- ше пре две године ишао сам и у украјину, у почајево, где је стопа пресвете богороди- це, у кијевско-печерску лавру и у русију, у петроград – лавра св александра невског, код блажене ксеније, испред које је био ки- лометарски ред кад су чули да смо срби, одмах су нас с краја пребацили на почетак, стрпљиво чекали да нас миропомажу и очи- тају нам молитву исто смо доживели и у ма- настиру успења пресвете богородице, где је део моштију нашег св саве колико нас руси воле, то је задивљујуће! и на св литургији се осећа дух заједништва и блискости, јер служе на црквенословенском и зато ми је драго што се и код нас у богослужењу чува тај језик како сте пришли вери? „крштен сам тек у 24 години, у саборној цркви св архангела михаила у београду моје духовно узрастање било је уз монахе пре женидбе, био сам две године на ска- дарском језеру ради заштите граница црне горе од упада албанаца прелепо место, је- дино станиште пеликана у европи, са мно- го острва и низом манастира из 14 века, вишедетне хришћанске породице 38 1 / 2017 задужбине балшића, мала света гора на острвима старчева горица и бешка две го- дине је био војни логор, у порти манастира код о григорија и на бешкој где је сада живи женски манастир, а где је сахрањена ћерка св кнеза лазара, јелена балшић боравио сам и на острву морачник, где је манастир у коме је, у оно време, био игуман о јован ћулибрк, сада епископ славонски пуне две године у директном контакту са монасима где сам имао прилику да чујем живо сведо- чење чисте православне вере касније пре- лазим у ратне луке, тиват и кумбор, а живим у херцег новом, где сам у манастиру савина упознао о јустина сада нам је, поред паро- хијског свештеника, духовник и о стефан из манастира рајиновац, код гроцке, често тамо водим децу на литургију“ анита: „ве- ра је долазила код мене спонтано крште- на сам као беба у манастиру рајиновац као девојчица сам виђала мајку како се моли и у тешким тренуцима сам се и ја молила још као дете имала сам страх од господа први пут сам се исповедила у манастиру савина на почетку брака, а рођење анастасије је велика прекретница и сазнање да почиње велика борба одмах по порођају крећем да постим среду, петак и све постове у бео- граду сам много волела да одем код дивног о дејана дејановића на исповест и духовни савет мислим да је јако важно да верујући буду у верујућем окружењу вера нам даје снагу, прави људе од нас вера је најлепша ствар на свету, богатство препустити се го- споду је највећа срећа“ је ли било чуда? „да, али у браку прво чудо: на самом по- четку брака, у херцег новом, мој муж је ви- део кандило испред славске иконе које се љуљало горе доле, поскакивало, што је не- природно кретање уплашио се то је руско кандило, добили смо га на дар од о јустина друго чудо: у једном периоду сам држала иконе на телевизору иконе би стално „бе- жале“ позади, а ја их враћала да не падну на крају, склоним иконе и ставим фигурице, и оне не „беже“ треће чудо: у ноћи између петка на суботу, 15 и 16 априла 2016 у сну сам почела сам да се молим „оче наш“ у мо- менту сам стала и нисам могла да се сетим даље без узбуђења, вратила сам се на поче- так молитве и помолила се до краја ујутру сам отишла код анастасије у болницу, била је на интензивној нези, а докторка ми је ре- кла да је током те ноћи реанимирана, то је трајало 20 минута и да су већ размишљали да одустану богу хвала, господ је вратио то је вероватно било у време моје молитве те ноћи је и жељко имао чудан осећај, али је био будан осећао је немир, као затезање ситуације пред битку четврто чудо: ана- стасија, раније, док смо је водили недељом у цркву, после светог причешћа би певала, клицала би од радости то је било тако нео- бично да су се и свештеници чудили томе“ да ли је било војника међу вашим прецима? жељко: „занимљиво је моје презиме оно се спомиње још од времена цара душана у књизи свети ратници предрага милоше- вића пише да потиче од заната, као и прези- мена копљари, штитари и коштунице моји су пореклом из врњачке бање и доста их је носило униформу мој деда по оцу био је у првом светском рату у заробљеништву и на- учио је немачки због свог знања немачког вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2017 39 кренуо је да помогне народу који су немци прикупљали да стрељају у знак одмазде па су и њега стрељали у краљеву октобра 1941 године и са мајчине стране било је доста у униформи који су страдали као родољуби моја мајка, рођена 1939 у славонији, као ратно сироче, највероватније је једно од спашене „недићеве деце“ како сте се упознали? у ком смислу сма- трате брак светињом? анита: „жељка сам случајно упознала, али није се показало као случајност неколико пута смо се срели у београду док је био на годишњем одмору јер је радио у херцег но- вом пошто смо изашли мање од десетак пу- та позвао ме у херцег нови да прославимо нову 2002 годину и прве вечери ме запро- сио нисам га познавала, ни његову мајку, а отац му се пре нашег сусрета упокојио ипак сам знала да хоћу да се удам за њега верид- ба је била деветог дана, на дан св стефана, његову крсну славу убрзо затим, општинска регистрација и црквено венчање у цркви св александра невског у београду затворила сам радњу и прешли смо у диван град, хер- цег нови тада је игуман манастира савина био о јустин, и као млади брачни пар, че- сто смо ишли код њега ту нам се родио син матеја, крајем 2003 године по пресељењу у београд, 2005 рађа нам се анастасија брак јесте светиња супружници треба да се уза- јамно слушају, јер брак треба да буде љубав, а у љубави нема строгих правила наравно, договор кућу гради“ у коликом стану живите? да ли сте се сели- ли више пута? „сада живимо у стану од 44 квадрата, а се- лили смо се свега три пута и морам призна- вишедетне хришћанске породице у болести има божије промисли тешко се носи, поготово на почетку када се превазиђе самосажаљење, смири гордост и препусти се господу, буде лакше 40 1 / 2017 ти да нам је много већи проблем што смо на седмом спрату него што је стан мали деци је потребно двориште моји родитељи живе на селу и доста нам помажу са храном све- крва је на новом београду и причува ана- стасију, када ја имам неке обавезе у граду примамо туђу негу и помоћ, од недавно и дечији додатак, рекреативне плаћамо у по- ла цене, вртић не плаћамо сваки динар зна- мо на шта дамо деца не оскудевају ни у че- му гардеробу и обућу добијамо деца имају доста активности и то кошта некако `кнап` прођемо месец“ имате много икона и уметничких слика је ли то љубав према иконама и уметности? „да, међу њима су и оне које је урадио наш син матеја, коме је пета година како иде на иконопис, а сада иду и јустин и ефимија“ заиста, матеја и јустин су прави мајстори иконописа! задивљени смо њиховим радо- вима какви су ђаци? чиме се још баве? ко- лико користе компјутер? „добри су ђаци и воле веронауку матеја иде у седми разред и у нижу музичку шко- лу, свира виолину, пета је година и веома је талентован, уметничка душа јустин иде у трећи разред, тек је уписао нижу музичку школу, свира виолончело обојица помажу свештенику у парохијској цркви ефимија је први разред, иде на балет од пете године сви тренирају пливање, и мали николај де- ца немају дозволу да раде на рачунару, а и не траже мобилне телефоне су добили ма- теја и јустин од ујака, али им не дамо да их носе у школу проблем су нам цртани фил- мови, сви воле да их гледају, а ја покушавам да им то дозирам за васпитање деце рецеп- та нема мени је много помогла књига св јована златоустог о васпитању деце читали смо доста дивних књига, као што су болест – божија посета и о оптимизму св влади- ке николаја, које појасне многе ствари није лако живети са сталном стрепњом и болом, због болести детета свако дете тражи дру- гачији приступ и начин опхођења, али за све треба пуно љубави доследност је јако бит- на, као и много разумевања код деце је све важно: послушност и да вредно раде ако нису вредни, џаба све, а пре свега треба да буду људи, да притекну у помоћ у невољи, то је светост искушења има доста треба се молити богу и богомајци да помогну попу- штања, наравно, има и мора да буде“ каква су била благословена стања и порођаји? „први и други порођај су ми били тешки и поред тога, много сам се радовала сва- кој трудноћи пород је предиван дар од го- спода осећај мучења мислим да долази од наше себичности како су наши преци жи- вели?! дивно је имати доста деце, дивно је упознавати себе и мужа кроз свако ново де- те ја верујем да случајност не постоји, тако и број деце у породици ко верује у случај- ност тај негира постојање бога ако се пре- пустимо господу нема бриге, нема потребе да размишљамо о броју деце, господ ће то уредити“ да ли су о вама писале неке новине? „гостовали смо на радио светигори пре 6–7 година, била сам пријатно изненађена када сам пре пар недеља у болници упо- знала жену која је слушала емисију у којој вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2017 41 смо гостовали и препознала ме после то- лико година били смо два пута у дневним новинама“ може ли човек нормално функционисати у вишедетној породици? жељко: „то другима делује хаотично, али мора да постоји организација као морна- рички старешина, ја сам више оријентисан на воду и зато децу водим на пливање че- творо деце водим на базен, а само никола- ја пресвлачим и сушим му косу, док остали све сами раде дисциплина је најважнија и у кући и ван куће то сам видео у манастиру – власт старешинства, а игуман свој аутори- тет никад неће злоупотребити кад изађемо напоље, ми смо систем, једно друго поштује и брани, деца нису јединке и сами осећају да су тим тако раније сазревају и осамо- стаљују се, промишљају, пробијају се кроз живот, а кад се једно пробије пробили су се сви волим мото маршала кутузова: „најјача два ратника на свету су стрпљење и време“ и светог александра невског, не само као мудрог војсковођу него и бранитеља право- славља, који противницима даје карту где је нева приступачна да би знао где ће се они искрцати, ту их сачека и порази, а водио је битку против најискуснијих ратника европе у то доба, швеђана и тевтонских крсташа али, ту мудрост је задобио од бога јер је био дубоко верујући човек он је симбол отпора западу“ и за крај нашег разговора, оно чиме смо га и почели: анастасијина и ваша борба „анастасијино име је и у нашим и у руским светињама, где год сам био, наш војни све- штеник и многи се моле за њу војник сам и борим се за свачији живот, а како не бих за живот свог детета? кад је наша јединица, 2014 ишла у обреновац да спасава људе од поплаве, нисам имао страх од оне воде јер је мој задатак да штитим живот тако се борим и за њен живот тешко је гледати патњу свог детета, али толику љубав не бих могао осети- ти колику имам према њој, јер је тако немоћ- на као отац, тешко прихватам раздвајање“ анита: „у болести има божије промисли тешко се носи, поготово на почетку када се превазиђе самосажаљење, смири гордост и препусти се господу, буде лакше свесни смо да је анастасија у тешком стању, а ја молим господа само да буде жива о смрти је тешко размишљати постојале су ситуације када су доктори прогнозирали смрт у наредних 24 сата, слава богу, није се десило два пута је реанимирана, други пут је било веома ри- зично, потом и њено стање осетно лошије болесна деца су више везана за родитеље, тешко је то речима описати, то се живи сва- ки члан породице то другачије проживљава, али сви за њу страхујемо за свако погорша- ње њеног стања идем у болницу тешко је раздвајање са осталом децом, поготово са маријом коју још увек дојим анастасија је мученица и анђео и кад на то помислим, за- плачем али, нека буде воља божија“ опраштамо се са срдачном породицом стреларац, испраћају нас и деца опрашта- мо се и са анастасијом, а уместо њеног по- здрава одговара нам апарат који све време откуцава, док са његове табле сјаје два цр- вена броја, још увек иста, 98 и 118 вишедетне хришћанске породице 42 1 / 2017 заједница „земља живих“ је ткиво које је у сталном покрету, еволуцији тако да, дневници и сведочења, који ће бити изнети пред вас, представљају собом једну непо- новљиву реалност заправо, то јесте лично сведочење заједнице, онакве каква је она тада била и каква и даље јесте у тим очима, којима ћете и ви завирити унутар ње земља живих писмо бивше штићенице из затвора помаже бог сестрице моје! ево да вам се јавим и кажем како се ја осе- ћам овдје претпостављам да очекујте да ћу да вам се жалим, али нећу јер нема разлога за то затвор као затвор, али и вама је познато да чо- век може и у затвору бити слободан тај човек сам управо ја наиме некада сам била „слобод- на“, а робовала сам разним страстима, греси- ма, а понајвише хероину сада сам у затвору, а уз помоћ заједнице сам се ослободила од ра- зних порока, страсти и комплекса тако да сам овде поприлично слободна моја казна није дуга, срамота ме је да се жалим кад видим раз- не ситуације око себе да морам дуже да бу- дем овде наравно да би ми било тешко овде има свега, сматрам да ми је и ово једна школа као и заједница учим, човек учи док је жив па тако и ја колико ми то мој ум дозвољава овоземаљски живот и јесте само за учење и спознавање сопствене при- роде и више силе, а испит је тек на страшно- ме суду где постоје само две оцене и обе су пролазне што значи да ћемо сви проћи, ал’ је питање кроз која врата, врата раја или врата пакла боравак овде могу назвати не- ким тестом, где тестирам себе шта сам прет- ходно научила верујте ово вам из срца пи- шем, свака моја победа у заједници овде ми много значи свако моје остајање у тишини овде ми помаже да избегнем сваки кон- фликт, свако моје понижење овде се одра- жава на моју скромност, све ситне победице овде ми помажу за много крупније ствари свој душевни мир сам оградила исусовом молитвом тако да ме мало шта може узне- мирити почевши од оговарања па до сплеткарења итд, итд нас и у заједници има свакаквих па тако и овде само приме- ћујем једну „малу“ разлику, ми смо у заједници пре или касније схватали који je наш смисао би- земља живих земља живих јануар / фебруар 2017 43 тисања и шта је циљ, овде мало ко има прави циљ, а о смислу и вредностима живота да не причам јако сам задовољна, а пре свега за- хвална богу и заједници за своје понашање и само да знате да и други примећују да је моје понашање умерено, а то све не би било тако да ни ви нисте на „ревизиону“ дале ми обаве- зу: кад сам била умерена шта да вам кажем, можете бити поносне на мене што вас у ле- пом светлу представљам и у овим екстрем- ним животним околностима ето толико о мојој скромности, изгледа да сам и даље гор- да, а што је најважније научила сам да пре- познајем своје мане и да свакодневно радим на њима наравно да ми свето јеванђеље помаже у свему и често га читам одлазим сваке неде- ље у цркву и причешћујем се, свештеник је диван питате се сигурно да ли пушим, жао ми је, али одговор је да на почетку васкр- шњег поста тј последњи дан мрса сетила сам се вас и замишљала како устајете и изјашња- вате се о свом одрицању и наравно сетих се нашег васпитача како стоји испред огласне табле и коментарише како се нико није одрекао кафе то вече сам и ја рекла својим цимеркама, да нећу пушити прву неде- љу поста да је то моје одрицање и није ми било те- шко причала сам им о молитвеној тишини па чак једно време петком нисам укључивала телевизор баш ме занима да ли сте ви имале искушења за велики петак ја, као и обично, јесам тај дан ме је водница тј стража изнервирала по први пут, а ја се сјетих да сам у тишини па са онаквим својим погледом који ви добро по- знајете погледам је и муцавим гласом кажем: озбиљно бих вам сада рекла свашта, ал’ нећу, данас је велики петак она се погубила, а ја ни сама не знам шта бих јој рекла, то је оста- ло на њој, да размишља „шта је писац хтео да каже“ наш свештеник овде ми је донео канап за бројаницу, али ми нису дали да га унесем у собу, боје се да ћу да се обесим (свашта) дају ми помало кад исплетем једну, поклоним је неком, онда добијем канап за другу забора- вих да вам кажем врло важан детаљ: од кад сам изашла из заједнице нисам се искрено од срца насмејала заједница је стварно посеб- на и оставила је један велики печат на мом срцу, а то је печат среће и радости будите добре и упијајте сву могућу љубав која се ту свакодневно емитује љубав побеђује све и отвара сва врата па чак и ова овдје са решет- кама пуно вас волим и поздрављам поздравите пуно: оца бранка и све очеве, оца милана из бечеја, оца бошка о милана молског деду миладина и његову ружу, де- ду перу мога (направите му кафу кад год до- ђе, молим вас) и све који ме познају и не по- знају и све братство и сестринство наше пуно вас љуби ваша сестра у христу сања земља живих 44 1 / 2017 непосредно након рођења господа исуса христa, анђео господњи јавио се пасти- рима који су напасали овце на око 2 км источ- но од витлејема захваљујући том догађају који је прва вест о рођењу сина богомладен- ца, поље код витлејема, које се назива поље пастира убрзо постаје место ходочашћа управо ово место царица јелена, мајка цара константина великог, препознаје као веома значајно за хришћански свет пећину у којој су се пастири склањали од јаког сунца и кише и за коју се верује да се у њој показао анђео господњи пастирима, она преуређује у мали храм-параклис, са мермерним иконостасом, мозаичним иконама и подним мозаицима и храм посвећује пресветој богородици, јоси- фу и тројици пастира у западном делу овог малог храма и данас се налазе гробови троји- це пастира којима се обратио анђео господ- њи и који су први пронели вест о исусовом рођењу важно је напоменути да је, од мно- гобројних храмова које је подигла царица јелена, једино овај храм до данашњих дана остао у свом изворном облику, без рушења, дограђивања и сл убрзо поље пастира заокупља пажњу вели- ких група хришћана из целог византијског цар- ства тако да је у 5 веку изнад пећине изграђен величанствен храм посвећен пресветој бого- родици, украшен богатим подним мозаицима цркву пресвете богородице пљачкају арапи, затим је цар јустинијан обнавља, па је 614 го- дине персијанци руше, да би поново била обно- вљена у време арапске владавине палестином 639–1099 године крсташи је руше 1099 године светиње свете земље поље пастира заокупља пажњу хришћана из целог византијског царства тако да је у 5 веку изнад пећине изграђен величанствен храм поље пастира и назарет јелена јонић горњи храм пресвете богородице, пастирско поље (извор: rusdmru) храм-пећина пресвете богородице, јосифа и тројице пастира, пастирско поље (извор: rusdmru) нови храм у пастирском пољу (извор: rusdmru) јануар / фебруар 2017 45 за разлику од горњег храма, пећински пара- клис остаје у већој мери очуван у периоду од 14 до 20 века, пећински храм опслужује мали број монаха и све време бива обавезно место ходочашћа, док је горњи, већи храм, у рушеви- нама године 1971, на иницијативу јерусалим- ске патријаршије, започињу археолошки ра- дови и конзервација на горњем храму, цркви пресвете богородице, а 1978 године започиње градња новог храма у непосредној близини ове цркве, по иницијативи и под надзором игумана лавре светог саве освећеног о серафима но- ви, трећи храм бива освећен 1989 године назарет јосиф је био дрводеља, родом из витлејема, али је због потреба за послом отворио дрводе- љачку радионицу у назарету марији од бога би послан анђео гаврило који јој доноси вест да је благодатна и благословена од господа, да ће родити сина и наденуће му име исус и „назваће се син божији“ (лк 1, 26–36) недуго затим римљани спроводе попис становништва светиње свете земље нови храм (извор: palomnicorg) гробница тројице пастира, пастирско поље (извор: palomnicorg) храм-синагога, назарет (извор: nazareth-encustodiaorg) мапа свете земље (извор: materinstvoru) 46 1 / 2017 и свако се морао уписати у месту свог рођења, због чега су јосиф и марија кренули из назаре- та у витлејем на том путу пресвета богороди- ца рађа исуса у пећини данас је ту црква ису- совог рођења света породица потом одлази у египат у изгнанство, бежећи од мача римског цара ирода након пар година света породица се враћа у назарет у којем исус живи наредних 30 година све до одласка јовану крститељу који га крштава у реци јордан (мк 1,9) након крштења и надвладавања ђаволских кушања, исус се враћа у свој назарет галилејски где у синагоги чита свете књиге и исцељује неколи- цину болесних, но невера његових суграђана га протерује одатле и он одлази у капернаум (лк 4, 13–32; мт 13, 54–58; мк 6, 1–6) храм на рушевинама старе синагоге у којој је исус суботом читао тору изградили су крсташи у 11 веку и зато се данас овај хришћански храм назива синагога током османског царства, храм-синагога трпи мање похаре, да би га у 19 веку обновили римокатолици у чијем је поседу храм благовештења је подигнут на марији- ном извору, месту на којем је дјева марија за- хватала воду и када јој се по једном предању јавио анђео господњи рекавши да ће родити исуса сина божијег овај храм су првобитно изградили византијски цареви у 6 или 7 ве- ку храм је први пут споменуо игуман данило (1106–1108 год) у 14 веку храм бива у вео- ма лошем стању, када га накратко преузимају фрањевци, да би га већ у 15 веку јерусалимска патријаршија поново одржавала године 1741, од султана дахира ал-омера јерусалимска па- тријаршија коначно добија пуно власништво над својим старим храмом благовештења и креће са његовом обновом године 1750 до- грађује се капела на јужној страни храма, 1767 године се израђује нов дрвени иконостас, а храм се фрескопише данас, храм благовештења у назарету представља незаобилазно место ходочашћа свих хришћана који се нађу у галилеји храм има прелеп дрвени иконостас са минијатур- ним резбаријама, као и богат фрескопис на северној страни наоса се налази мали про- лаз са 7 степеника који воде до мале капеле маријиног извора – једнобродне грађевине покривене сводом и слепим аркадама укра- шене обојеним мермером и керамиком из 1750 године аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo светиње свете земље храм благовештења или архангела гаврила, назарет (извор: materinstvoru) назарет, храм старе архиепископије (извор: svetazemljainfo) храм благовештења, назарет (извор: wikimediaorg) јануар / фебруар 2017 47 манастир преподобног дионисија, по- знат и као манастир диосинијат, на пе- том je месту светогорске хијерархије осно- вао га је преподобни дионисије средином 14 века дионисије је на атон дошао из кор- че, и на атону је најпре живео као пустињак са ученицима, у брдима антиатоса, у области данас званој палеос продромос, али се по- сле једне визије спустио на морску обалу и уз посредовање свога брата теодосија, у то време трапезунтског митрополита, почео да гради манастир средства за изградњу добио је од цара алексија комнина iii који- ма је изградио зидине и одбрамбену кулу, а за ризницу манастира дионисијата може се рећи да поседује значајне реликвије, с обзиром на велике пљачке и пожаре које је доживљавао кроз своју историју манастир св дионисија немања јонић светиње свете горе икона светог јована крститеља манастир светог дионисија (извор: mountathostodaywordpresscom) 48 1 / 2017 потом и храм на окомитој стени изнад мора, на југозападној обали атонског полуострва и назвао га неа петра (нова стена), а касније манастир великих комнина наредних два- десет година манастир је добијао од цара атанасија iii комнина, владара трапезунта, по 1000 комнинских сребрњака годишње већ крајем 14 века манастир бива опљачкан од разбојника и том приликом су сви монаси одведени у ропство, а преподобни диони- сије је успео да их откупи након преподоб- ног дионисија, на че- ло манастира долази преподобни домитије који сакупља додатна новчана средства од византијских деспота, проширује и додатно утврђује одбрамбе- не зидине манастира године 1394, у анто- нијевом типику мана- стир преподобног ди- онисија се налази на 19 месту у хијерархи- ји, да би се 1574 годи- не попео на пето ме- сто које и данас држи дионисијат је кроз своју богату историју имао више духовних и материјалних успона и падова највећи материјални успон дожи- вљава током 16 века када га помажу војвода јован неагоје, муж милице-деспине бранко- вић, молдавски владар петар iv рареш, чија је друга жена јелена бранковић, такође кћи деспота јована, александар лапушнеану и његова жена роксанда, затим стефан канта- кузин, никола маврокордат и александар маврокордат, добротвори из сера и са хал- кидике, митрополити макарије из хераклеје и јеремија из београда, као и аустријски ам- басадор у цариграду захваљујући њиховој помоћи, манастир дионисијат је напредовао у светогорској хијерархији од оснивања манастира па до 1537 године у централном делу манастирске порте нала- зио се католикон, мања тробродна базилика, која је 1537 године у великој мери срушена, док су темељи проширени до површине коју и данас заузима током 1550 год фрескомај- стор зорзес са крита фрескопише целокупну унутрашњост католикона, а поред прича из новог завета истичу се у десном броду като- ликона портрети манастирског ктитора пе- тру рареша са децом, у природној величини у почетку је ту био мермерни иконостас који је замењен дрвеним у 19 веку иконе христа и мај- ке божије су са прет- ходног иконостаса пет икона великог деизиса рад су слика- ра еуфросина из 1542 године дионисијатски ка- толикон је особен по томе што су на источ- ној страни средишње апсиде дограђена два, изнутра кружна, а споља осмоугаона простора, наткриве- на куполама у једном се свештенослужитељ припрема за литурги- ју, а у другом је сме- штена ризница од оснивања па до 17 века манастир је општежитељни и управља се типиком светог атанасија због утицаја османске политике и прав- них репресија наредна три века манастир се управља по идиоритмији, да би се 1805 године манастирско братство вратило оп- штежитељном правилу одлуком патријарха калиника од када почиње да влада строг подвижнички живот монаси дионисија- та сматрају се једним од највреднијих на ионако оскудној манастирској економији, борећи се против стена и камења и стално довлачећи земљу за мале баште које су ра- суте око манастира током 18 и 19 века манастир проширује своје зидине и настаје осам нових паракли- светиње свете горе богородица акатистна – похвална јануар / фебруар 2017 49 са данас манастир има укупно четрнаест параклиса и то, осам унутар, и шест ван ма- настирских зидина најзначајнији параклис је онај посвећен пресветој богородици, на- стао средином 14 века у њему се чува вео- ма стара икона пресвете богородице рађена у воску, позната као акатистна по предању, управо њу је носио патријарх сергије 626 године у литији око цариграда за време ава- рске опсаде манастир дионисијат поседује и чудотворну икону светог јована претече, која је остала неоштећена у великом пожару, а данас се налази у католикону за ризницу манастира дионисијата мо- же се рећи да поседује значајне реликвије, упркос великим пљачкама и пожарима које је доживљавао кроз своју историју од зна- чајнијих реликвија ту су крст јелене палео- лог, представа распећа у рељефу на патени од слоноваче (х век), плаштаница из хvi ве- ка, ланци са окова апостола павла, богато повезана јеванђеља, хрисовуља алексија iii издата поводом оснивања манастира дугач- ка је 2,98 метара и украшена изузетно успе- лом минијатуром која приказује цара са су- пругом теодором и светог јована крститеља између њих манастирска библиотека има 804 рукописна кодекса (125 на пергаменту, три су палимпсести) и 27 свитака и око 5000 штампаних књига, међу којима и неколико инкунабула истраживачи који су имали уви- да у рукописне кодексе кажу да је шездесет рукописних књига украшено минијатурама, а посебно се издваја кодекс бр 587 реч је о јеванђељу из xi века са 74 одлично очуване минијатуре током 19 века манастир дионисијат у ка- реји обнавља поједине келије, а неке от- купљује, тако да их је данас укупно седам у непосредној околини манастира налази се неколико мањих монашких станишта ко- је настањују дионисијатски келиоти данас братство дионисијата броји око 50 монаха манастир се од 1988 године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на листи светске баштине организа- ције уједињених нација за образовање, на- уку и културу (унеско), у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином планине атос аутор је уредник сајта hilandarinfo светиње свете горе дионисијатски католикон је особен по томе што су на источној страни средишње апсиде дограђена два, изнутра кружна, а споља осмоугаона простора манастир светог дионисија (извор: panoramiocom) 50 1 / 2017 десет питања за православног мисионара десет питања за православног мисионара у овом броју одговара: отац душан михајловић, свештеник у чилеу 1шта вас је лично мотивисало да се ба- вите мисионарењем? основни разлог за такво одлуку је био бла- гослов мог надлежног архијереја, митрополи- та амфилохија а оно због чега се он решио да ми предложи служење у буенос-аиреској и централно-јужноамеричкој епархији је ве- роватно чињеница да сам већи део живота провео ван граница србије, као и то што сам постао свештеник у већ зрелом добу знање језика, дипломе световног и богословског фа- култета, као и солидно животно искуство били су добра основа за овакво опредељење 2 које су по вашем мишљењу најважније особине православног мисионара? пре свега – искрена вера, ревност у моли- тви и одлично познавање и поштовање догма- та наше православне цркве затим, осећање такта и мере, способност да се, уз уважавање личности и културних особености локалне заједнице, пронађе прави прилаз њеним чла- новима које треба да упозна са новим верои- споведањем такође, чврстина карактера, ис- трајност, незлобивост 3о чему треба посебно водити рачуна када је реч о мисији цркве? с једне стране, спремност да се иде на кон- такт са неправославним окружењем, уважа- вање њихове традиције и културе, познавање њиховог језика, а с друге, бескомпромисно придржавање догмата и канона православ- не цркве, прецизно објашњавање да без православног крштења и светих тајни наше цркве – нема спасења нити живота у царству небеском 4по чему се разликује успешна од неуспешне мисије? осим претходно наведеног, за успех мисије потребан је лични пример подвижничког жи- вота у православљу, велики труд и стрпљење у мисији ништа не иде праволинијски, перио- ди успона и падова се циклично смењују, и то је један од највећих изазова за мисионара 5 који бисте мисионарски пројекат православне цркве данас посебно издвојили? као пример најуспешније мисије, навео бих труд грчких православних мисионара у африци затим, чини се да мисија руске пра- вославне цркве на далеком истоку, у вијетна- му, тајланду и филипинима такође даје добре резултате 6где је по вашем мишљењу простор за унапређење мисије у 21 веку? простор треба тражити пре свега у много пажљивијој припреми будућих мисионара, као и у бољој организацији и већој финансиј- ској подршци мисија у иностранству такође, потребно је прецизно дефинисање разлике између катехизације представника дијаспо- ра који воде порекло из православних зема- ља, од мисионарења међу неправославним, локалним становништвом за мисионарење јануар / фебруар 2017 51 десет питања за православног миси онара је потребна лична одлука свештеника да се жртвује тиме што ће остати у мисији можда и до краја живота, а такође много комплекснија припрема и већа материјална подршка 7 које су ваше препоруке за унутрашњу, а које за спољашњу мисију? у оба случаја принцип рада је сличан и основне препоруке сам навео у претходним одговорима разлика је само у томе, да за уну- трашњу мисију, коју бих ја пре назвао катехи- зацијом, није потребно знање туђег језика, као ни познавање туђе, неправославне култу- ре и традиције 8 наведите лично искуство успеха и неуспеха у неком мисионарском пројекту лично искуство, не само моје већ и већине нас који мисионаримо у латинској америци, је да је ово можда и најкомпликованија те- риторија на свету за мисионарски рад наши успеси се мере појединачним преласцима у православље, у односу на африку где је број преведених у православље већ око седам ми- лиона, ми смо тек почетници једини изузетак је масовни прелазак у православље локалне заједнице у гватемали разлог томе је што се ми налазимо на тери- торији која је све донедавно била под апсолут- ном доминацијом римокатоличке конфесије овдашњи верујући римокатолици и проте- станти немају знања о историји цркве, не по- знају наше догматске разлике, а и када чују за њих, оне им не изгледају превише озбиљне да би се због њих покрштавали њихови свеште- ници и пастори придржавају се екуменистич- ке теорије грана, тако да они врло радо иду на контакт са нама, многи немају чак ништа против причешћивања у нашим храмовима, што је за наше појмове апсолутно неприхва- тљиво осим тога, латиноамериканци у прин- ципу немају склоност ка истрајном подвигу и дисциплини коју захтева наша вера, и многи већ после првих искушења престају редовно да посећују богослужења, а неки и сасвим на- пуштају цркву ова два фактора – римокато- личко наслеђе и латиноамерички менталитет, као и утицај савременог, прозападног начина живота, у многоме отежава рад православних мисионара 9 коју личност из историје цркве бисте издвојили у погледу мисије и зашто? у историји цркве било је много успешних мисионара и светитеља мени лично је најбли- жи свети николај јапански његов животни пут, проповеди и препоруке које нам је оставио, представљају непроцењиви извор практичних савета и надахнућа за сваког мисионара 10 ког савременика бисте издвојили када је реч о мисији цркве? пре свега покојног оца данила сисојева, као и његовог наследника, свештеника геор- гија максимова, са којим сам имао част и да се лично упознам 52 1 / 2017 анализирајући проблеме са којима се сусрећу савремени православни хри- шћани, апологете, али не обавезно само они, схватио сам да постоји неколико та- квих проблема о којима се код нас раније није говорило, о којима се сада не говори, а о којима бих желео да говорим као прво, желео бих да заједно са вама размотрим проблем како да се човек ори- јентише у информацији коју добија, јер у наше време постоји преизобиље информа- ција, ми живимо у ситуацији преизобиља информација и човек се изгуби савремени човек се често показује неспособним, чак и онај који има савремено, добро образова- ње и припрему, да се оријентише у тој ин- формацији, одвоји лажну од истините ин- формације, итд сама по себи савремена средина је по- себно плодна за појаву најразличитијих из- мишљотина чак често и невољно од стране неког човека неко је можда рекао нешто, можда и посебно се не удубљујући, неко је то негде преузео, поделио, реч је затим кренула да путује, затим је неко на основу те фразе написао текст, па други, трећи он- да се то сматра као нешто доказано, нешто познато и општеприхваћено, итд измишљотина на најразличитије теме, најразличитије поводе има јако много у нашој информационој средини просто је све преиспуњено различитим измишљоти- нама и ми им, у мањој или већој мери, на овај или онај начин, такође верујемо по- што је информација јако много, а јако мало времена код човека, сваки пут по сваком питању трагати до суштине и гледати ода- кле је све то потекло, физички просто није могуће међутим, жалосно је то што се људи по- себно и не труде, немају навике да размо- тре, дођу до суштине, првог извора ове или оне информације која је пуштена у јавност код нас постоји јако много изазова са ко- јима се сусреће православни хришћанин тих изазова заиста има јако много, сваки пут се појављују неки нови или се стари враћају, изазови са стране нехришћанских погледа на свет, од стране јереси, неки унутрашњи изазови, расколнички, атеистички, много, много, много различитих изазова на које је православном хришћанину потребно да на један или други начин пружи одговор често и питају за одговор, могу да пита- ју и колеге са посла, другови, познаници о томе нам могу поставити питање или се мо- жемо сусрести са чињеницом да на интер- нету, где се налазимо постављају то питање о томе и потребно је то коментарисати и не само са питањем, већ директном тврд- њом: „православни су такви“, „правосла- вље верује у то и то“, или још нешто слично, „научници су доказали то и то“ најразли- читије ствари те врсте идите и научите све народе (фрагменти из уводног предавања у школи православног мисионара при синоду рпц) свештеник георгије максимов: принципи интернет апологетике са руског превео: станоје станковић јануар / фебруар 2017 53 православни хришћани су наравно ду- жни да на те изазове одговоре наравно не на све, јер тих изазова има јако много међутим, у крајњој мери, на неке изазове треба одговорити, не можемо отићи и не одговорити ни на један од њих ја рецимо имам своју страницу на мре- жи вконтакте, фејсбуку и прилично често ми се обраћају људи, православни људи који рецимо говоре: „поставили су ми то и то питање“ или „почео сам да дискуту- јем са тим и тим и они су ми рекли то и то како да одговорим, не знам како на то да одреагујем, како треба да одговорим?“ таквих ствари се скупило прилично, и зато сам данас желео да укажем на неке принципе за које ми се чини да би их било корисно знати на плану апологетике, го- ворићемо о интернет апологетици, разго- вору на интернету у принципу ова правила могу да помог- ну и у живом разговору, са неким изменама наравно прво на шта бих желео да укажем је оно што, ако неко тамо нешто нама говори, ни- је потребно одмах се хватати за главу и ми- слити: „ох, шта да се ради, не знам како да одговорим?“ потребно је од човека тражи- ти или чак и захтевати образложење онога што говори на жалост, то не зна јако много људи и стално ми пишу на мрежу вконтак- те: „ето, написао је то, шта да одговорим на то?“ ја им говорим: „пре него што одгово- рите, треба да их питате – ко је то написао? на основу чега тако нешто тврде?“ потребно је запамтити ово правило ло- гике, да је бреме доказивања на страни ко- ја нешто тврди друга ствар, када нам наведу образло- жење важно је да се провере извори ов- де такође треба рећи да су, на жалост, људи јако лењи сада можда су преоптерећени, мало је времена, или нешто слично, међу- тим, јако ретко да неко проверава цитате, јако ретко да неко проверава изворе, зато се може наићи на текстове у којима се не- што тврди, дају се и неки извори, тако да текст изгледа као озбиљан текст у којима се наводе извори, наводе се указивања на историјске изворе, наводе се неке моно- графије, на крају текста се налази њихов списак изгледа као солидан текст али, ако идите и на учите све народе наш задатак, када ступамо у полемику је да адекватно и правилно посведочимо истину 54 1 / 2017 прођете све те цитате, можете открити да се тамо ништа о томе не говори, да су цита- ти просто тек тако стављени са рачуницом да то нико неће проверити и често нико и не проверава и ту треба да се потрудимо ако нам се поставио неки изазов, изазов у коме човек који нешто тврди, наводи неко образложе- ње, цитат, позивање на извор, треба то про- верити увек треба то проверити то може да се учини заморним, да одузима много времена, али се скоро увек исплати чим почнемо да проверавамо оно на шта се позивају наши опоненти, нас јако често че- кају, да тако кажем, „поклони“ у смислу да сам текст често не говори оно што уз помоћ њега покушавају да тврде и није обавезно да човек потпуно лаже, мада се дешава и то, позивају се на текстове који уопште не говоре о томе што покушавају да тврде, де- шава се и то међутим, чешће се догађа да су извучене речи из контекста, зато треба да гледамо контекст о чему се уопште пи- ше тамо хтео бих да говорим још и о нечем дру- гом о ономе што се тиче вођења дискусије на интернету упало ми је у очи да се на жа- лост, често православни људи са, да кажем тако, добрим циљем, циљем да заштите истину, труде да ступају у полемику са они- ма који хуле на цркву или нешто слично они почињу, назваћу ствари својим име- ном, почињу да непристојно разговарају, непристојно је можда јака реч, али неуздр- жано, сувише емоционално све то одбија читаоца, све то одмах лишава убедљивости све што тај човек говори ако водимо разговор са рецимо неве- рујућим човеком, са човеком из секте или још неким другим, ако осећамо да унутар нас све кипи и ми не можемо да се носимо са тим, боље је прекинути разговор него га настављати у таквом стању ниједна реч изговорена по страсти није угодна богу и неће принети добри плод понекада бива тешко, заиста тешко да се човек савлада заиста, опонент или чак не сам човек, већ демон кроз њега провоцира, може рећи и неке богохулне речи, можда чак и он сам то не схвата, а можда схвата и намерно гово- ри, а православни човек може све то тешко да прихвати, заиста се развије гнев међу- тим, о гневу, о страсти ми не треба да гово- римо нити треба да пишемо и још једном сам желео да говорим о то- ме да ако пишемо о нечему, јако је важно да схватимо шта радимо и због чега радимо када људи почињу да споре по интернету исто важи, многи почињу превише да одла- зе у то, исувише времена, снаге и нерава да троше зато су неки и говорили: „седео сам тамо до пола ноћи, а осећам само душевну опустошеност од таквих спорова, шта ми је све то требало?“ у таквом облику заиста ни- је потребно али, човек често себи поставља непра- вилне циљеве ако води неку полемику на интернету о чему смо почели да го- воримо он ставља циљ испред себе да промени убеђење код свог опонента то је неправилан циљ, прилично горди циљ само господ може да промени убеђење по посебном благодатном стицају околно- сти наш задатак, када ступамо у полемику је да адекватно и правилно посведочимо истину то је наш задатак да ли ће је човек примити или не, већ представља његову одговорност то већ није наша одговор- ност, наша одговорност је да на адекватан начин посведочимо ту истину зато улази- ти у нека исувише дуга и исувише подроб- на, детаљна, многословна разматрања и спорове, по мом мишљењу, није коректно, то јест, није ефикасно идите и на учите све народе потребно је запамтити правило логике да је бреме доказивања на страни која нешто тврди јануар / фебруар 2017 55 крајем лета 2016 године, на пра- зник свечесног успења мајке божије, српски медији су извешта- вали о антитерористичкој вежби дрина 2016 коју су заједно извеле спе- цијалне полиције републике србије и ре- публике српске на овој вежби специјалци су показали своје знање и умеће на опште одушевљење српског народа са обе стране дрине за ову вежбу припреме су трајале недеља- ма и месецима како би све било како треба но поред тога, ови јунаци су се потрудили мало више и на другачији начин наиме, не- колико дана пре саме акције обратили су се епископу шабачком г лаврентију са молбом да благослови служење свете литургије у храму етно села сунчана река да би се сви они тог јутра пре саме акци- је причестили светим тајнама хри- стовим, будући да је тог дан био и празник успења пресвете богомајке и завршетак успенског поста у сами освит празника, слично витезовима светог кнеза лазара, ови савремени витезо- ви су се причестили и учествовали у светој литургији треба поменути да је све то било искључиво на њихову иницијативу и жељу, и да су оно мало слободног времена за од- мор „жртвовали“ за овај чин и тиме су поста- ли најбогатији људи јер богат је само онај ко има бога у себи после причешћа, како је сведочио блаженопочивши епископ данило будимски слично витезовима светог кнеза лазара, ови савремени витезови су се причестили и учествовали у светој литургији савремени витезови пред светом чашом бранислав керечки мисионарско писмо 56 1 / 2017 одељење чукарица, градског центра за социјални рад у београду, смештено је у насељу жарково окружено стамбеним објектима, ушушкано и удаљено од оп- штинских институција, омогућава одређе- ни ниво приватности корисницима њего- вих услуга, уз онај законом прописан четрдесет и пет запослених распоређених у службу за заштиту деце и омладине, службу за за- штиту одраслих и старих и службу за правне послове, функционише у објекту на четири нивоа рад се одвија у око 50 канцеларија, а две просторије у поткровљу су намењене виђењу деце и родитеља у контролисаним условима једно, од неко- лико највећих одељења, по броју корисника и услуга, задужује по стручном рад- нику у просеку преко 300 породичних досијеа са мноштвом разли- читих и увек хитних услуга које проистичу из сваког од њих, са високим нивоом аку- мулираног стреса извршилаца због преко- мерног оптерећења истраживања инсти- тута за педагошка истраживања (жегарац/ половина), објављена у периоду пре за- почетих реформи социјалне заштите већ су указивала да је чак 72% запослених у оваквим установама, у високом ризику од изгарања, три нивоа изнад иностра- них испитаника суочени са системским дефицитом, недостатком довољног броја извршилаца и материјалних средстава за примену прописа, запосле- ни често осећају да по коли- чини предмета газе као по минском пољу, те сваки час очекују да ће експлодирати потенцијално узаврела по- родична атмосфера у некој од бројних породица сто- га се често изговара: „нека нам је бог у помоћ, и нама и нашим корисницима“ рад у центру за социјални рад, те- жак, али хуман, место је где можете зарадити „пасош“ за спасење, али се исто та- ко више пута у току дана, из разних разлога, огрешити о кориснике суочени са ра- зноврсним животним проблемима у чије решавање улазе, неки запослени се осна- жују узајамно, док други траже снагу у ве- ри и оближњој цркви вазнесења господ- њег у жаркову после 24 године од оснивања, иници- јативом руководиоца одељења, марине вукосављевић, одлучено је да се освешта мисионарско писмо милостивост његова беше као огромна богата река која непрестано тече и напаја све жедне слава светог јована милостивог (центар за социјални рад, чукарица) лела марковић свети јован милостиви, новија икона јануар / фебруар 2017 57 зграда одељења и започне са обележава- њем славе, како би и одељење чукарица имало крсну славу, заштитника свеца, а славско окупљање запослених постало тренутак подсећања на праве вредности, божију реч и промишљање о задатку ко- ји им је поверен на овом радном месту уз помоћ охридског пролога, једногласно је предложено, а уз благослов стареши- не цркве вазнесења господњег, оца бран- ка митровића и договорено да, празник светог јована милостивог постане слава овог одељења и да бог помогне да дела овог свеца буду узор у животу и раду свих запослених свети јован милостиви је рођен на ки- пру у кнежевској породици и од детињ- ства је васпитаван као хришћанин имао је породицу, али су му рано умрли и же- на и деца и он је остао сам чувен је због милосрђа и благочешћа изабран је за патријарха александријског у време ца- ра ираклија, управљао је црквом десет година као истински пастир, чувао је од незнабожаца и јеретика његово милоср- ђе и доброта били су главна одлика њего- ве личности, па је мислио да бог не може послушати њега, ако он не послуша и не помогне убогима и невољницима а, када је патријаршијски престо александријски остао без пастира, цар ираклије га је од- ликовао патријаршијским чином иако јо- ван то није желео, примио је посвећење и најпре се постарао да паству своју очи- сти од јереси, а онда се посветио делима милосрђа ниједан сиромах није одлазио од њега празних руку и ожалошћен, сви- ма невољнима давао је милостињу, тужне тешио речима и делом, заробљене отку- пљивао, болеснике и путнике збрињавао милостивост његова беше као огромна богата река која непрестано тече и напа- ја све жедне на путу ка кипру се разболео и у свом родном месту аматунту на кипру преми- нуо 620 године блажени патријарх јован је сахрањен у свом родном граду аматун- ту, у цркви светог тихона чудотворца из- међу тела двојице епископа која су тамо израније почивали али када су хтели да поред њих положе светога јована, њихова тела су се као жива размакла и начинила између себе место телу светога јована to чудо су сви присутни видели својим очима и задивљени прослављали бога потом су његове мошти пренете најпре у цариград, миси онарско писмо слава 2015 (фото: ивана рупић) 58 1 / 2017 потом у будимпешту и најзад у братиславу како за живота, тако се чудо десило једној жени на његовом гробу, бележи житије године 2015, 25 новембра, велика сала одељења чукарица била је место на коме су се окупили запослени, на челу са гене- ралним директором владимиром илићем, са свештеницима цркве вазнесења господ- њег у жаркову, о оливером суботићем, о небојшом милићевићем и тадашњим ђа- коном александром јовановићем, пред- вођени старешином храма о бранком ми- тровићем освештана је зграда одељења, а сечењем славског колача обележена слава светог јована милостивог на крају је отац александар јовановић присутне дирнуо надахнутом беседом, објашњавајући сми- сао освештавања зграде и обележавања крсне славе посебно је указао на значај улоге и важност задатка који сваки поје- динац има у својој породици, али и на рад- ном месту, посебно овако одговорном и овог, 25 новембра 2016, обележили смо славу светог јована милостивог славски ко- лач 2015, је умесила и украсила лела марко- вић, а 2016, невена николић у међусобним контактима цркве вазнесења господњег у жаркову и одељења чукарица, улаже се труд да се помогне породици да превази- ђе проблеме и слабости, да се појединцима пружи материјална и саветодавна помоћ одељењу чукарица стижу апели за помоћ угроженим породицама од свештеника жар- ковачке цркве, али и активних парохијана, те се ови захтеви одмах узимају у рад угроже- ни корисници који не могу да остваре право на оброк у народној кухињи центра због не- ких законских лимита, упућују се на исхрану у црквено-народну кухињу цркве вазнесења господњег у раду са корисницима, којима је често потребно много више него што систем омогућава, запосленима у центру некад остаје једино лепа реч и разумевање када у раду примете да је породици за решење проблема потребно оно што црква нуди, ве- рујући стручни радници не пропусте прили- ку да упуте на незаменљив ослонац у цркви славећи дивну славу светог јована ми- лостивог заједно са братством жарковач- ког храма, остајемо у молитви свецу да нас заштити од сваког зла и отвори нам духовне очи у раду са корисницима, да се у труду и послушању често присетимо ње- гових речи: „а како ће сад бог мене саслу- шати, ако ја њих не саслушам?“ аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду миси онарско писмо рад у центру за социјални рад је тежак, али хуман и ме сто је где можете зарадити „пасош“ за спасење јануар / фебруар 2017 59 било је то у време када је дубровник при- знавао врховну власт млечана и када су градски кнежеви долазили из венеције, гра- да на лагумима за кнеза је једном приликом (1215), постављен јован, чији је отац ренијер дандоло био адмирал дуждеве флоте по та- дашњим обичајима, нови кнез је морао да обнови све уговоре који је дубровник имао са суседима кнез је успео да постигне спора- зум и са светим стефаном првовенчаним, не- мањиним сином и великим жупаном србије (око 1216) по промислу божијем, указала се велика прилика за јована и његову породицу пошто је стефан планирао да се поново оже- ни, за невесту је предложена ана дандоло, јо- ванова сестра и унука бившег дужда енрика дандола стефан је прихватио такву понуду неколико година касније, српски владар је за сина радослава испросио грчку принцезу из рода дука (око 1220) тако је свети стефан, по милости божијој, повезао свој двор и са исто- ком и са западом отприлике у то време, свети стефан је завр- шио писање житија свог оца стефана нема- ње, у монаштву названог симеон (око 1215) у поменутом житију он је истакао лик идеалне супруге: „часна жена у дому мужа својега више вреди од бисера и драгог камења“ (уп прич 31, 10) и одмах дао тумачење: „земаљски ми- сле о бисеру и камењу трошни су камен и би- сери, а пророк мисли на онога који је пун до- брих дела, као бисера и драгог камења на то се и она (света ана) угледала, творећи угодна дела пред господом у дому мужа својега“ та- ко је стефан похвалио своју мајку св ану иста таква очекивања, првовенчани је имао и од своје супруге ане дандоло век и по касније од ових догађаја, млетачки историчар и дужд андрија дандоло саопштио је неке податке у својој хроници по њему, ана се удала у дванаестој години владавине дужда петра зијанија (1205–1229), односно у току 1217 године уследиле су дипломатске активности и након неког времена, проглаше- ње србије
Свеска: 353 | Да буде воља Божија
... Фотографија на насловној страни корице: „Благословите Господа служитељи Његови, творећи вољу Његову“ (Пс 102, 21) фото: pexelscom Фотографија на другој страни корице: Блаженоупокојени Епископ јегарски Јероним (1969–2016) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија – Придворна капела Св Симеона Мироточивог фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 353, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2017 Реч уредника Наука творења воље Божије 3 Реч пастира Пут ка вољи Божијој 4 Духовна трагања Има ли смисла трагати за смислом 5 Хришћанска етика Архиепископ Јован (Шаховској) Мисао о самоубиству – срушени крст 8 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера III 11 ТЕМА БРОЈА Небо и земља 15 Старац Јосиф Ватопедски: Тада воља Божија постаје прекривена као сунце од облака! 18 Богородица као пример мајчинства, духовног рађања и себеодрицања 20 Како да сазнамо вољу Божију о себи22 Примери воље, промисла и допуштења Божијег 23 Воља Божија се најопитније прихвата у Светом Богослужењу 25 Хришћански брак и породица Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (2 део) 28 Вишедетне хришћанске породице Српска мајка 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Стреларац 35 Земља живих Земља живих 42 Светиње Свете Земље Поље пастира и Назарет 44 Светиње Свете Горе Манастир Св Дионисија 47 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 50 Идите и научите све народе Свештеник Георгије Максимов: Принципи интернет апологетике 52 Мисионарско писмо Савремени витезови пред Светом Чашом 55 Мисионарско писмо Слава СветогЈована Милостивог 56 Из историје Српске Православне Цркве Српска краљица и монахиња – Ана Дандоло Немањић59 Мисионарски излог Младима је потребна Црква 61 Сећање Спомен оцу Дамјану Јеврићу 62 Јасмина Крантић 64 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Да буде воља Божија јануар / фебруар 2017 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пре
... Фотографија на насловној страни корице: „Благословите Господа служитељи Његови, творећи вољу Његову“ (Пс 102, 21) фото: pexelscom Фотографија на другој страни корице: Блаженоупокојени Епископ јегарски Јероним (1969–2016) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија – Придворна капела Св Симеона Мироточивог фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 353, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2017 Реч уредника Наука творења воље Божије 3 Реч пастира Пут ка вољи Божијој 4 Духовна трагања Има ли смисла трагати за смислом 5 Хришћанска етика Архиепископ Јован (Шаховској) Мисао о самоубиству – срушени крст 8 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера III 11 ТЕМА БРОЈА Небо и земља 15 Старац Јосиф Ватопедски: Тада воља Божија постаје прекривена као сунце од облака! 18 Богородица као пример мајчинства, духовног рађања и себеодрицања 20 Како да сазнамо вољу Божију о себи22 Примери воље, промисла и допуштења Божијег 23 Воља Божија се најопитније прихвата у Светом Богослужењу 25 Хришћански брак и породица Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (2 део) 28 Вишедетне хришћанске породице Српска мајка 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Стреларац 35 Земља живих Земља живих 42 Светиње Свете Земље Поље пастира и Назарет 44 Светиње Свете Горе Манастир Св Дионисија 47 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 50 Идите и научите све народе Свештеник Георгије Максимов: Принципи интернет апологетике 52 Мисионарско писмо Савремени витезови пред Светом Чашом 55 Мисионарско писмо Слава СветогЈована Милостивог 56 Из историје Српске Православне Цркве Српска краљица и монахиња – Ана Дандоло Немањић59 Мисионарски излог Младима је потребна Црква 61 Сећање Спомен оцу Дамјану Јеврићу 62 Јасмина Крантић 64 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Да буде воља Божија јануар / фебруар 2017 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пре
Одреднице:
1. 135596 / ...инстинкт оснивања породице, али је потиснут, наравно често АМБИЦИЈЕ преовла- ђују или утичу стереотипи понашања њене маме она онда укључује и маму и настаје оно што руши породични ж...
1. 135596 / ...инстинкт оснивања породице, али је потиснут, наравно често АМБИЦИЈЕ преовла- ђују или утичу стереотипи понашања њене маме она онда укључује и маму и настаје оно што руши породични ж...
5
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
...се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичнеАМБИЦИЈЕ,📌 , поноса и научио их лекцију љубави (јн 13, 34)
моносандалос — један
иконографски детаљ
у пећкој патријаршији, у цркви св димитри
...се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичне
МЕТА инфо: Р:25360 К:184760 Д:102
| Свеска 376 |
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... грчкоримски антички свет, и зато се у јеванђељској причи апостол петар противи (сл 3) господ пере водом стопала својим ученицима, онима који ходе „светим путем“, и суши их пешкиром којим је опасан у струку, а који има моћ да очисти грехе јер „обукао се господ у силу, и опасао се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичне амбиције, поноса и научио их лекцију љубави (јн 13, 34) моносандалос — један иконографски детаљ у пећкој патријаршији, у цркви св димитрија, налази се арханђел михаило са једном сандалом „моносандалос“ елегантан, раван античким ратницима (јасон, тезеј) постављен је до улазног портала цркве са исуканим мачем као заштитник свети ратник је упоређен са античким ратницима, јер је мајстор јован сликар префињене уметничке култура, каже светозар радојчић (сл 4) у хришћанском мученичком контексту моносандалос се узима као победа над смрћу изгубљена сандала је карактеристична за један тип иконе богородице умиљеније (гликофилуса) заједно са иконографским елементима који су повезани са семантиком страдања то су критске иконе xv века које нам представљају установљен иконографски тип богородице страдалне са христом младенцем моносандалосом боса нога, то јест, стопало са олабављеном сандалом која виси са изврнутим ђоном, постао је образац богородице страдалне који се непроменљиво појављивао на иконама ове тематике у дијалогу са ате измом у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење новембар / децембар 2020 45 младенац се налази у наручју тужне мајке и престрашен је симболима предстојећег страдања које показују насликани анђели на угловима представе композиција предочава будуће христово страдање и ова тема се прилично учестила на иконама, можда и као дуго одзвањајући ехо пада цариграда (сл 5) необичну иконографску одлику чине христове укрштене ноге и откривено стопало према тумачењу, христова сандала која пада са стопала указује на журбу којом је трчао ка њој, у њено наручје зурећи у анђеле који држе инструменте његовог будућег страдања и смрти (крст, копље и сунђер) сугеришући предстојећу победу стопало без сандале је остало незаштићено и открива пету која је префигурација страдања (пост 3, 14–15) јер може змија да је уједе, а и јуда да је окрене против христа (јн 13, 18) што представља тему тропара који се пева на велики четвртак истовремено, лабава сандала представља христову божанску природу, одвезану од земаљских ограничења, док је сандала која је остала добро везана симбол његове човечанске природе и заштите, како тумачи св григорије палама кроз јеванђељску параболу о блудном сину: „али и обућа на његовим ногама којима може под божанском заштитом и сигурношћу нападати на змије и шкорпионе и на сваку снагу непријатеља“ 5 богородица страсна, касни xvi век, рим, прив колекција (извор: chrysanthe baltoyianni, icons: mother of god, athens: adam editions, 1994, pl 95) библијска енциклопедија на српском језику радомир б ракић, библијска енциклопедија том 1, а–л том 2, љ–ш 600 + 632 стр србиње: духовна академија светог василија острошког, 2004 године 2004 изашла је библијска енциклопедија протођакона радомира ракића, који је током своје каријере обављао дужности лектора богословског факултета у београду и предавача новог завета на духовној академији у србињу (фочи), као и преводиоца св архијерејског синода спц отац радомир и данас је активан и ангажован у српској патријаршији — као главни и одговорни уредник информативне службе спц у првом тому овог издања обухваћене су одреднице од слова а до слова л, на укупно 578 страна (на осталим странама наведена је литература), а у другом тому на 632 стране — одреднице од слова љ до слова ш оба тома су снабдевена са по четири географске карте палестине и древног света, док су књиге обогаћене дијаграмима, графичким приказима, скицама и најнеопходнијим илустрацијама на овом делу протођакон радомир ракић радио је више година, а узор су му биле светске библијске енциклопедије, лексикони, атласи, као и приручници и друга литература за изучавање тема старог и новог завета иако је библијска енциклопедија објављена пре више од 15 година, с обзиром на тематику и даље је веома актуелна и нова верујемо да ће ова публикација бити интересантна и читаоцима православног мисионара с п мисионарски излог 46 6 / 2020 ј ош једна вишедетна породица која припада духовном јату оца макарија, игумана манастира фенек, добила је благослов да о њима пишемо то су кристијан (43) и олга (33) килић из прогара а добили су благослов и од парохијског свештеника, оца бранислава јовановића, из цркве светог архангела гаврила: „црквена и поштена породица, али су више везани за манастир фенек ово сремско село има 236 домаћинстава, а празних кућа много више и стару цркву изграђену 1799 године сви се добро познају има неколико вишедетних породица, али треба да споменемо и бездетне подвижнике деда сава и бака нина миличевић су, као хранитељска породица, пружили родитељску љубав и одгајили 14-оро деце, поженили их и поудавали, а деда живко и бака велинка аћимовић 9-оро деце, и тако учинили прави хришћански подвиг“ кристијану и олги два пута су се родили близанци: пелагија и јелисавета (2 године и 11 месеци), николај и алексеј (11 месеци) пето дете је на путу имена су изабрали по руским светим: пелагији дивјејевској, јелисавети фјодоровној, цару николају и царевићу алексеју живе са кристијановим родитељима у кући од 80 квадрата хтели би да дозидају поткровље, али нису у могућности, јер он нема сталан вишедетне породице живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере породица килић радмила грујић новембар / децембар 2020 47 вишедетне породице посао ради као молер и гипс-картон мајстор пошто је и у кући потребан, труди се да се организује најбоље што може народ каже: у чију кућу уђе љубав, за њом одмах улазе и срећа и богатство кажите нам нешто о себи, како сте се упознали и како сте љубави отворили врата? кристијан: ја сам рођен у земуну имам старију сестру кристину отац иван је из малог места крушчић у војводини, али је одрастао у земуну мајка лепосава је из горњег лајковца, одрасла у прогару, касније се због посла преселила у земун завршио сам средњу саобраћајну школу у земуну олга: ја сам из белорусије, рођена сам у граду светлогорск од оца анатолија ромашко и мајке нине имам старијег брата дмитрија који је ожењен и има сина завршила сам хемијско-технолошки факултет, смер екологија кристијан: упознали смо се преко заједничке пријатељице у москви када сам, са благословом владике сремског василија и оца макарија, био учесник на православним сајмовима у русији, који се организују током целе године представљао сам наш манастир и србију олга: све је било по божијем промислу кад сам рекла родитељима да се удајем за србина, нису се противили већ сам имала око 30 година допао им се када су га упознали када сам ја дошла у србију, запазила сам да су срби народ отворен, љубазан и пун љубави кристијан и кристина су лепа хришћанска имена ко вам је дао име? ко вас је привео цркви? је ли било неких чуда? кристијан: мојој сестри кристини име је дао кум наших родитеља, бранислав шћепановић, а мени је дао по њој касније, крстио нас је заједно, мене у 16 години а њу, пред удајом, у 19 години, у цркви светог архангела гаврила, и то захваљујући зету драгољубу хртковцу, јер је хтео црквено венчање родитељи нам нису били побожни, једино је био деда, по мајци, и једним делом је он заслужан за мој пут до вере и у комунизму је славио славу, светог луку ја сам од њега наследио славу а са очеве стране, славу свети никола ни деда ни стричеви нису славили можда 48 6 / 2020 зато што су живели у војвођанском селу где су били колонизовани срби из лике, кордуна, босне, црне горе, где је био јак комунистички утицај, није било ни цркве, а ни сада је тамо нема али ја сам још као дете са другарима ишао у манастир фенек, из радозналости, тада је био женски, на летњу славу св петка римљанка после крштења, више пута господ ме је спасио од смрти као већина мојих другара, ишао сам у кафиће, пушио, гатаре ми гледале у шољу тако лутајући, залутао сам у својој 33 години у први брак трајао је само 10 месеци и донео ми велику патњу која ме је усмерила ка манастиру тада сам први пут свесно отишао у манастир са жељом да помогнем бившој жени дошао сам на крају литургије и на излазу из цркве сретао насмејане људе сви расположени, насмејани, просто срећни то је био прави духовни лек за мене тада сам се први пут исповедио и доживео благодатни шок, осетио сам моћ молитве и исповести, осетио олакшање, осећај да полетим пронашао сам смисао живота и пожелео да и ја будем исти као и они и корак по корак, литургију по литургију, ту сам при манастиру 10 година прву жену сам сâм тражио, а за другу сам се молио богу и бог ми је послао венчали смо се у манастиру фенек, а мој отац се истог дана крстио у прогарској цркви наш кум на венчању, који је крстио и нашу децу, марко милановић, сада има петоро деце и редовно иде у фенек свима нама манастир много значи олга: мој отац је римокатолик, а мајка православка старији брат је крштен у римокатоличкој цркви, а ја у православној у цркви светих апостола петра и павла, у светлогорску тако су се родитељи договорили породично смо славили оба божића и васкрса, али ни тата ни мама нису ишли у цркву, осим понекад на васкрс бака, мамина мама је била побожна и утицала је на маму да ме још у детињству научи молитву „оче наш“ у минску сам завршила средњу школу и факултет и почела да радим у академији наука, као млађи научни сарадник тек тада су почела прва питања о вери и о мом постојању прве књиге су ми биле о биоенергији, о будизму, ишла сам и код протестаната секташа, али само једном, што ми је било довољно сасвим чудно је то да је мене сам у цркву вишедетне породице новембар / децембар 2020 49 пошла по упутству једног екстрасенса из светлогорска тако сам кренула у манастир св јелисавете у минску, остала око пет година и тамо променила три посла била сам и водич по манастирима белорусије, украјине, русије у том манастиру раде и многи римокатолици, што је необично у белорусији има мало муслимана и нема ниједне џамије, нема ни миграната прво поклоничко путовање било је у кијево-печерску лавру тамо сам остала три дана и први пут осетила велику благодат, и добила подстрек за даље затим, у оптину пустињу, многе манастире у москви, сергијеву лавру прва православна књига била ми је чуда у православљу, па несвети а свети, житија руских светих, књиге од светог пајсија светогорца св пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? кристијан: бог нам даје децу на један чудан и диван начин два пута смо родитељи близанаца, а сада чекамо пето дете и то је за нас велико чудо мислим да, пре свега, међусобно поштовање и разумевање рађа и љубав а љубав све трпи деца су такође пуна љубави и она нам дају снагу и мотивацију да будемо бољи све то уз божију помоћ да ли се може живети православно без црквеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у дугогодишњем грађанском браку? кристијан: мислим да је много теже живети таквим животом тада нема благослова и благодати божије ако су људи тотално далеко од бога, онда је њима свеједно како живе црквени брак подразумева хришћански стил живота са свим својим правилима то није само потпис на папиру или неки обред у цркви то је, пре свега, молитва и света тајна брака где двоје постаје једно са благословом да се обоже и умноже мислим да је потребно црквено венчање и онима који су грађански венчани био сам сведок-кум на једном таквом венчању где су се бака и дека венчали буквално пред крај живота, она у 90-ој а он у 88-ој години имали сте несрећу да се упознате са пандемијом ковида како је болест ушла у ваш дом? какво је болничко искуство? вишедетне породице 50 6 / 2020 кристијан: нисам могао да верујем да то постоји и сада мислим да је вештачки произведен и моја мајка се разболела, а она је срчани болесник, у болници је и доживела инфаркт добро је што је тада била у болници, јер је добила праву помоћ и отац се убрзо разболео, али ипак је код њих било у много блажем облику него код мене не знам како смо се разболели и олга је повремено имала повишену температуру, али кад је остала сама са децом, дошла јој је мајка, и она се опоравила њима ништа није било али, сматрам да ми је бог дао болест на спасење и учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу 54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков направио најбољи опис фрескописа и иконописа главног и свих осталих храмова манастирских године 1953 изграђен је пут до манастира, тако да је од тада било могуће за свега неколико сати аутомобилом из каира доћи до манастира, док је пре тога било потребно недељу дана данас манастирски комплекс чине главни храм посвећен светом антонију и велики јужни зид из 16 века старији слојеви фрескописа су из 16 века, а обновљен је у 19 веку због нестабилности главне конструкције католикона у њему се не одржавају службе од априла до октобра у то време службе су у храму светих апостола за време великог поста служба се врши у храму светог марка, у трајању од 15 дана поста пред велику госпојину — у храму пресвете богородице у манастирском комплексу се налазе и параклиси посвећени архангелу михаилу и светом павлу од тебе који су делимично фрескописани новијег датума манастирска библиотека садржи богату колекцију рукописа, око 1700 рукописних књига и око 5000 старих штампаних књига света земља извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ru извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/wikipediaorg/ новембар / децембар 2020 57 скит свете тројице или кавсокаливија изгледа попут неког мањег насеља на стрмим литицама планине атос, на крајњем јужном крају полуострва скит лежи на веома нестабилном тлу, клизишту, које почиње на 1300 метара надморске висине и спушта се све до мора скит је смештен изнад самог мора на 50–110 метара надморске висине тј у подножју планине атос, у њеном уском зеленом појасу изнад којег се простире непрегледна каменита светогорска пустиња насупрот скиту смештена су два мала острва светог христифора и даскалеио, на којима су живели велики подвижници, од византијске ере па све до почетка 20 века целокупно окружење овог дела атоса је аскетско и тихо име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитуиз 14 века максим, водећа фигура светогорског монаштва као велики аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси жељни да уз њега стекну пустињачку славу у познијим годинасвета гора име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитском из 14 века максим, аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси скит свете тројице др немања јонић извор: https://wwwromfeagr/ 58 6 / 2020 ма максим проводи највише времена у пећини кавсокаливе, где се у његово време, у његовој близини окупља мањи број монаха, ученика и поштовалаца, који се настањују у околним пећинама или себи граде мање колибе па и келије локација максимове пећине и првих његових ученика каливиота се налазе 2 километра северозападно од данашњег скита, у метаморфозију, где се данас могу наћи рушевине старих калива и келија све до 18 века овај скит је сачињавало неколико келија и калива у којима није обитавало више од 10 аскета следећи значајни период овог скита се десио 12 априла 1730 године када се населио велики подвижник и светогорски светитељ акакије акакије је живео скоро без хране и склоништа, у пећини у којој је свети максим живео 20 година слава акакијева се брзо ширила читавим православљем, док његови ученици граде колибе око његове пећине, често на темељима старих, срушених у томе их је на жалост спутавала честа несташица воде акакије уз молитву налази подземну воду откопава је и на том месту касније прави чесму, агиазму која је умногоме олакшала живот братији за кавсокаливиу се врло брзо прочуло, а нарочито за монаха акакија као великог духовника тако га је посетио и јерусалимски патријарх хрисантос 1730 као и руски писац барски године 1745 акакијеви ученици прикупљају новчана средства и започињу градњу главног храма посвећеног светој тројици, а 1776 монах митрофан га довршава године 1804 је додата и спољна припрата, а 1820 гостињски конак и нова трпезарија на крају је 1897 године подигнут звоник, дар патријарха јоакима iii, који и данас својом висином доминира у односу на околне келије у скиту је некада било и руских монаха, на шта указују два сачувана параклиса посвећена светом георгију и светом јовану крститељу света гора извор: https://ipinimgcom/ извор: https://wwwekklisiaonlinegr/ новембар / децембар 2020 59 иначе, скит је имао потешкоћа око плаћања пореза, али овај проблем је решен тако што се богати филантроп са хиоса димитриос сканавис обавезао да ће плаћати порез за 64 монаха кавсокаливије, цариграду, што је и чинио сваке године у износу од око 300 гроша занимљиво је да су се на подручју данашњег скита подвизавали: свети петар атонски у 9 веку, максим кавсокаливијски у 14 в, нифон у 15 в, акакије у 18 веку као и неофит пелопонежански, учени писац и професор светогорске атонијаде, рафаел химничар, а карнасас и други и сви они су оставили дубок траг у светогорском духовном животу такође су се овде подвизавали чувени резбари, дрводеље, иконописци чија дела и данас красе многе синодске просторије данашњи монаси, аскете се управљају по мерилима које су некадашњи монаси и светитељи на овом истом месту примењивали и поштовали временом се скит по броју аскета смањивао, те је тако средином 18 века у њему било 80, 1880 године 70, а 1903 године 120 монаха у 39 колиба данас се скит налази на синору манастира велика лавра којем и припада документ из 1846 године јасно говори о томе у 8 тачака и казује која су права и обавезе становника скита према великој лаври иначе библиотека храма свете тројице броји око 270 старих рукописних књига, 50 правних докумената и пар стотина старих штампаних књига данас скит кавсокалиниа има 34 колибе са параклисима и пет сувих тиховатељница међу њима је највећа колиба светог акакија, израђена почетком 18 века која и данас чува богослужбене предмете и мошти из тог доба данас у скиту се подвизава око 45 монаха који се углавном баве иконописом, хагиографијом, резбарењем дрвета и разним другим рукотворинама света гора извор: https://wwwpemptousiagr/ у наше време кавсокаливијски скит дао је једног великог светитеља, светог порфирија (кавсокаливита , који је као дете почетком 20 века дошао у кавсокаливију 60 6 / 2020 у једном старом запису бележи се како су се између себе разграничила племена вренеши и бањани у херцеговини други, запис доноси вест о побожном делу кнеза ђурђа вранеша, који је обновио манастир заступ (1536) пошто је манастир посвећен светом николи запустео, то је кнез ђурађ вранеш пожелео да поново подигне ову светињу најпре је довео неимаре који су подигли цркву са две куполе, као и монашке ћелије око ње потом су на јесен дошле нове групе мајстора једни су храм украсили фрескама, а други су преписали богослужбене књиге десетак година после обнове манастира заступ, један побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа насталим у размаку од четири године (бр 54 из 1791 и бр 87 из 1796 по датирању б маринковића) и сам хаџи рувим бавио се обновом и проширењем („распростирањем“) манастирске цркве већ први запис саопштава да је црква била скромних димензија и даје годину изградње: „и бјаше та црква одвише малена, јакоже неможно дисати, человјек покоја в њеј имјети, а свјатаја трапеза за свјати олтар прилепљена, јако неможно бје служитељем кругом окрест јеја ходити и бје создана 1554“ њу је саградио преподобни јеромонах мардарије са јованом и павлом велимировићем, бившим спахијама села јабучје забелешке на старој рукописној књизи минеј за месец јун, настале десетак година касније, сведоче да је преписивач био извесни јеромонах захарија (1564), а други, каснији запис — да је књига заправо припадала манастиру званом („глагољу“) боговађа хаџи рувимов запис, са насловом повест о првој (бившој) цркви (манастира боговађа) овако је била написана, нађен је у евангелистару штампаном у москви 1730 (познат и под називом „дабино јеванђеље“) у овом запису, хаџи рувим доноси текст ктиторског натписа о изградњи првобитне цркве: „извољенијем отца и поспешенијем сина из историје српске православне цркве побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа повест о првој цркви манастира боговађа и монаху мардарију др ђорђе вуковић манастир боговађа (извор: википедија) новембар / децембар 2020 61 из историје српске православне цркве и совершенијем свјатаго духа, аз смирени мардарије, јеромонах схимник, јему же отечество вранеши, придох и примих име сије и начех се трудити со помоштију христа и во имја јего [и] пречистија матере јего, со братијами мојима и о христе воздрузисмо церков во славу и похвалу свјатому славному великомученику георгију сему свјатому месту ктитор књаз петар јована велимирович со прочими православним христијанима в 1545 тога круг солнцу 4, а луне 18“ запис смиреног мардарија говори о његовом доласку, монашењу и почетку градње („почех се трудити“), која је окончана 1545 године оригинални текст који је хаџи рувим преписао можда је био оштећен или нејасан, јер наведеној години одговарају круг сунца 25, а круг месеца 4 (по љ стојановићу) година изградње цркве у овом запису се разликује од године у претходном запису (1545 уместо 1554) кнез петар се помиње у ктиторском запису и био би, по овом читању, јованов син (или су у питању две личности грешком преписивача спојене у једну) после овога записа у „дабином јеванђељу“ следи цртеж два кнеза: петра и павла велимировића хаџи рувимов цртеж навео је истраживаче на помисао да је у првобитној цркви постојала фреска ктитора преовладава мишљење да су приређивачи старих текстова направили грешку, не само што се тиче године градње, него и у погледу имена ктитора тешко је одредити праву хронологију догађаја, али један ранији хаџи-рувимов запис (бр 67 из 1794), говори да је „основао“ манастир св великомученика георгија „заједно са келијама“ оснивач манастира, мардарије није радио сам, јер се у повести помињу братство, кнез и православни хришћани за боравак манастирског братства потребне су келије, односно конак редослед ктиторских радова: градња цркве и келија, израда живописа, писање књига — подсећа на редослед код обнове манастира заступа није ништа необично да велики ктиторски послови потрају и по неколико година — рецимо у периоду 1545–1554, па и касније можда је ту настала основна грешка у тумачењу древних записа, која је збунила хаџи рувима или издаваче старих текстова прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена 62 6 / 2020 како су се послови унедоглед продужавали, то су се и ктитори мењали накнадно пронађене преписе хаџи рувимових записа, у писаној заоставштини стојана новаковића, објавио је с војиновић (2003) преписи записа откривају да је преподобни старац мардарије из вранеша, примио велики ангелски образ, постао игуман манастира боговађе и упокојио се „године 7110 од стварања света“ (1602) и да је сахрањен близу манастирске цркве у посебном гробу после неког времена, јеромонаси су хтели да отворе мардаријев гроб, али нека божанска сила их је спречила у науму и нико се више није дрзнуо да приступи гробници до дана писања хаџи-рувимог записа, 2 јануара 1791, мардаријевим светим моштима поклањали су се слепи, глуви и неми запис је настао, изгледа, уочи одлуке о приступању обнови манастирске цркве првобитна црква манастира боговађа, грађена пре обнове пећке патријаршије, имала је мали олтарски простор пошто је била скромних димензија, она стоји на самом почетку грађења храмова једноставне конструкције током друге половине xvi и почетка xvii века, подигнутих у сеоској средини „то су била једнобродна здања покривена полуобличастим сводом и са апсидом нижом од грађевине на источном делу прекривене каменим плочама или шиндром (танким дашчицама), омалтерисане и окречене, оне се нису много разликовале од обичних сеоских кућа имућнијих житеља, на пример св тодор у доњој битини испод шар-планине, св никола у чабићима (метохија), св петка у трнави код рашке, св никола у мушникову код призрена, св ђорђе у доњем ораховцу код скадарског језера, црква успења у селу дивље код скопља и многе друге такав изглед није сувише вређао верску осетљивост турских управљача неугледне споља, такве грађевине су биле обично укопане у земљу до метра, па и више“ често су имале и врло занимљив живопис (с петковић, српска уметност xvi и xvii века, београд 1995, стр 68–69) прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена и обнављана је више пута манастир је са поносом сачувао успомену на свог светог оснивача мардарија у дијалогу са ате измом запис о изградњи и обнови конака манастира боговађа из 19 века архимандрит хаџи рувим (седи) и игуман хаџи ђера, рад павла симића из 19 века (извор: википедија) новембар / децембар 2020 63 био једом један човек, вешти занатлија живео је у једном селу далеко од градске буке и гунгуле ипак, и тако ослобођен охоле градске отуђености, упркос умирујућем цвркуту птица и свежој јутарњој роси, на њега падоше многе животне муке и недаће не могавши издржати тежину својих помисли и тескобе које му оне тако лукаво наметнуше, сломљен и уморан извуче последњи атом снаге да крене пут планине у подножју те снажне творевине живеше један стари слепи монах који беше познат по својим неуморним беседама, невероватној духовној снази, и својој неизмерној доброти многи из села су му одлазили, како би уз његову помоћ помогли спасењу своје душе зато се, разуме се, и он ка њему упутио окован теретом свога постојања отпоче свој пут пут ка спознаји, ка ослобођењу од окова, од себе самога корачао је полако, ногу пред ногу, са погледом спуштеним ка земљи некад би му наишла мисао о сусрету који би се ускоро требало да се деси но, некако су га и те мисли чиниле нервозним па их је строго одбацивао некада би се, пак, тако јако закашљао да би морао да застане и избори се са тим снажним нагоном онда би тако исколачених очију подигао поглед ка небу, али тек да га оком дотакне, и поново спусти главу у правцу суве земље све што је био ближи келији монаховој, све је више успоравао ритам својих корака као да их је мислима враћао уназад „страх тај, проклети“, мрмљао је себи у браду баш њега се није могао ослободити проклетством га називаше „помаже бог, уђите!“ рече монах „хвала!“ одговори човек „реците ми добри човече, који је разлог ваше посете?“ топло му се обрати монах „не бојте се, реците ми све што вам лежи на души“ „шта да вам кажем, задесила ме немаштина, болест и самоћа од овог мог занатлијдуховне поуке у причама човек и монах џаба су очи моје, ако ми је душа слепа! тијана милаш апел за помоћ златку васиљевићу драги наши читаоци, пре неколико месеци објавили смо апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут златково лечење, међутим, представља исуви - ше тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији, те стога и овом приликом упућујемо апел свимa вама да према својим могућностима помогнете њихове напоре да златков живот учине подношљивијим и бољим помоћ можете уплатити на текући рачун број 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 човекољубље 64 6 / 2020 ског посла тешко се живи, а много ради жена моја, давно је напустила овај живи свет кад увече останем сам са собом, немам са ким ни попричати, па крену зидови на мене да се обрушавају, а зли дуси да ме опседају па ми, знате, свашта дође на памет! да вам искрено кажем, не знам ни што сам жив један једини разлог за то немам а сад се питам, што сам и дошао вама?! можда, да све то кажем ето тако наглас, па да ме више не муче и не ковитлају ове немирне мисли надолазеће бар да сам нека пијаница, па да пијаном лађом одлелујам у неке безбрижне воде, па и ако бура наиђе да се смејем тим валовима тако пијане и луде главе но, оче, мене ракија штипа за нос чим јој се приближим нема ми друге, но да се трезан борим“ монах му се на то обрати: „добри човече, кад оздрави душа твоја, она ће учинити да оздрави и тело твоје (пружи му молитвеник) кад спознаш љубав божију и његову бескрајну утеху осетиш, и самоћа твоја нестаће (пружи му свето писмо) затим извади из некакве кутијице дрвену икону у златотиску, даде му, и рече: „ето, сада имаш све што ти је потребно како би ти било боље путуј!“ враћајући се са планине натраг у своје мирно село, човек загрли свето писмо, молитвеник и икону и повика у себи: „боже, дај ми снаге да сагледам све оно што види слепи монах! оно што он срцем види, а душом осећа — вечност је! џаба су очи моје, ако ми је душа слепа!“ схвати човек и у потрази за богом, доби његов живот смисао, срце се исцели, а душа његова прогледа амин
... грчкоримски антички свет, и зато се у јеванђељској причи апостол петар противи (сл 3) господ пере водом стопала својим ученицима, онима који ходе „светим путем“, и суши их пешкиром којим је опасан у струку, а који има моћ да очисти грехе јер „обукао се господ у силу, и опасао се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичне амбиције, поноса и научио их лекцију љубави (јн 13, 34) моносандалос — један иконографски детаљ у пећкој патријаршији, у цркви св димитрија, налази се арханђел михаило са једном сандалом „моносандалос“ елегантан, раван античким ратницима (јасон, тезеј) постављен је до улазног портала цркве са исуканим мачем као заштитник свети ратник је упоређен са античким ратницима, јер је мајстор јован сликар префињене уметничке култура, каже светозар радојчић (сл 4) у хришћанском мученичком контексту моносандалос се узима као победа над смрћу изгубљена сандала је карактеристична за један тип иконе богородице умиљеније (гликофилуса) заједно са иконографским елементима који су повезани са семантиком страдања то су критске иконе xv века које нам представљају установљен иконографски тип богородице страдалне са христом младенцем моносандалосом боса нога, то јест, стопало са олабављеном сандалом која виси са изврнутим ђоном, постао је образац богородице страдалне који се непроменљиво појављивао на иконама ове тематике у дијалогу са ате измом у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење новембар / децембар 2020 45 младенац се налази у наручју тужне мајке и престрашен је симболима предстојећег страдања које показују насликани анђели на угловима представе композиција предочава будуће христово страдање и ова тема се прилично учестила на иконама, можда и као дуго одзвањајући ехо пада цариграда (сл 5) необичну иконографску одлику чине христове укрштене ноге и откривено стопало према тумачењу, христова сандала која пада са стопала указује на журбу којом је трчао ка њој, у њено наручје зурећи у анђеле који држе инструменте његовог будућег страдања и смрти (крст, копље и сунђер) сугеришући предстојећу победу стопало без сандале је остало незаштићено и открива пету која је префигурација страдања (пост 3, 14–15) јер може змија да је уједе, а и јуда да је окрене против христа (јн 13, 18) што представља тему тропара који се пева на велики четвртак истовремено, лабава сандала представља христову божанску природу, одвезану од земаљских ограничења, док је сандала која је остала добро везана симбол његове човечанске природе и заштите, како тумачи св григорије палама кроз јеванђељску параболу о блудном сину: „али и обућа на његовим ногама којима може под божанском заштитом и сигурношћу нападати на змије и шкорпионе и на сваку снагу непријатеља“ 5 богородица страсна, касни xvi век, рим, прив колекција (извор: chrysanthe baltoyianni, icons: mother of god, athens: adam editions, 1994, pl 95) библијска енциклопедија на српском језику радомир б ракић, библијска енциклопедија том 1, а–л том 2, љ–ш 600 + 632 стр србиње: духовна академија светог василија острошког, 2004 године 2004 изашла је библијска енциклопедија протођакона радомира ракића, који је током своје каријере обављао дужности лектора богословског факултета у београду и предавача новог завета на духовној академији у србињу (фочи), као и преводиоца св архијерејског синода спц отац радомир и данас је активан и ангажован у српској патријаршији — као главни и одговорни уредник информативне службе спц у првом тому овог издања обухваћене су одреднице од слова а до слова л, на укупно 578 страна (на осталим странама наведена је литература), а у другом тому на 632 стране — одреднице од слова љ до слова ш оба тома су снабдевена са по четири географске карте палестине и древног света, док су књиге обогаћене дијаграмима, графичким приказима, скицама и најнеопходнијим илустрацијама на овом делу протођакон радомир ракић радио је више година, а узор су му биле светске библијске енциклопедије, лексикони, атласи, као и приручници и друга литература за изучавање тема старог и новог завета иако је библијска енциклопедија објављена пре више од 15 година, с обзиром на тематику и даље је веома актуелна и нова верујемо да ће ова публикација бити интересантна и читаоцима православног мисионара с п мисионарски излог 46 6 / 2020 ј ош једна вишедетна породица која припада духовном јату оца макарија, игумана манастира фенек, добила је благослов да о њима пишемо то су кристијан (43) и олга (33) килић из прогара а добили су благослов и од парохијског свештеника, оца бранислава јовановића, из цркве светог архангела гаврила: „црквена и поштена породица, али су више везани за манастир фенек ово сремско село има 236 домаћинстава, а празних кућа много више и стару цркву изграђену 1799 године сви се добро познају има неколико вишедетних породица, али треба да споменемо и бездетне подвижнике деда сава и бака нина миличевић су, као хранитељска породица, пружили родитељску љубав и одгајили 14-оро деце, поженили их и поудавали, а деда живко и бака велинка аћимовић 9-оро деце, и тако учинили прави хришћански подвиг“ кристијану и олги два пута су се родили близанци: пелагија и јелисавета (2 године и 11 месеци), николај и алексеј (11 месеци) пето дете је на путу имена су изабрали по руским светим: пелагији дивјејевској, јелисавети фјодоровној, цару николају и царевићу алексеју живе са кристијановим родитељима у кући од 80 квадрата хтели би да дозидају поткровље, али нису у могућности, јер он нема сталан вишедетне породице живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере породица килић радмила грујић новембар / децембар 2020 47 вишедетне породице посао ради као молер и гипс-картон мајстор пошто је и у кући потребан, труди се да се организује најбоље што може народ каже: у чију кућу уђе љубав, за њом одмах улазе и срећа и богатство кажите нам нешто о себи, како сте се упознали и како сте љубави отворили врата? кристијан: ја сам рођен у земуну имам старију сестру кристину отац иван је из малог места крушчић у војводини, али је одрастао у земуну мајка лепосава је из горњег лајковца, одрасла у прогару, касније се због посла преселила у земун завршио сам средњу саобраћајну школу у земуну олга: ја сам из белорусије, рођена сам у граду светлогорск од оца анатолија ромашко и мајке нине имам старијег брата дмитрија који је ожењен и има сина завршила сам хемијско-технолошки факултет, смер екологија кристијан: упознали смо се преко заједничке пријатељице у москви када сам, са благословом владике сремског василија и оца макарија, био учесник на православним сајмовима у русији, који се организују током целе године представљао сам наш манастир и србију олга: све је било по божијем промислу кад сам рекла родитељима да се удајем за србина, нису се противили већ сам имала око 30 година допао им се када су га упознали када сам ја дошла у србију, запазила сам да су срби народ отворен, љубазан и пун љубави кристијан и кристина су лепа хришћанска имена ко вам је дао име? ко вас је привео цркви? је ли било неких чуда? кристијан: мојој сестри кристини име је дао кум наших родитеља, бранислав шћепановић, а мени је дао по њој касније, крстио нас је заједно, мене у 16 години а њу, пред удајом, у 19 години, у цркви светог архангела гаврила, и то захваљујући зету драгољубу хртковцу, јер је хтео црквено венчање родитељи нам нису били побожни, једино је био деда, по мајци, и једним делом је он заслужан за мој пут до вере и у комунизму је славио славу, светог луку ја сам од њега наследио славу а са очеве стране, славу свети никола ни деда ни стричеви нису славили можда 48 6 / 2020 зато што су живели у војвођанском селу где су били колонизовани срби из лике, кордуна, босне, црне горе, где је био јак комунистички утицај, није било ни цркве, а ни сада је тамо нема али ја сам још као дете са другарима ишао у манастир фенек, из радозналости, тада је био женски, на летњу славу св петка римљанка после крштења, више пута господ ме је спасио од смрти као већина мојих другара, ишао сам у кафиће, пушио, гатаре ми гледале у шољу тако лутајући, залутао сам у својој 33 години у први брак трајао је само 10 месеци и донео ми велику патњу која ме је усмерила ка манастиру тада сам први пут свесно отишао у манастир са жељом да помогнем бившој жени дошао сам на крају литургије и на излазу из цркве сретао насмејане људе сви расположени, насмејани, просто срећни то је био прави духовни лек за мене тада сам се први пут исповедио и доживео благодатни шок, осетио сам моћ молитве и исповести, осетио олакшање, осећај да полетим пронашао сам смисао живота и пожелео да и ја будем исти као и они и корак по корак, литургију по литургију, ту сам при манастиру 10 година прву жену сам сâм тражио, а за другу сам се молио богу и бог ми је послао венчали смо се у манастиру фенек, а мој отац се истог дана крстио у прогарској цркви наш кум на венчању, који је крстио и нашу децу, марко милановић, сада има петоро деце и редовно иде у фенек свима нама манастир много значи олга: мој отац је римокатолик, а мајка православка старији брат је крштен у римокатоличкој цркви, а ја у православној у цркви светих апостола петра и павла, у светлогорску тако су се родитељи договорили породично смо славили оба божића и васкрса, али ни тата ни мама нису ишли у цркву, осим понекад на васкрс бака, мамина мама је била побожна и утицала је на маму да ме још у детињству научи молитву „оче наш“ у минску сам завршила средњу школу и факултет и почела да радим у академији наука, као млађи научни сарадник тек тада су почела прва питања о вери и о мом постојању прве књиге су ми биле о биоенергији, о будизму, ишла сам и код протестаната секташа, али само једном, што ми је било довољно сасвим чудно је то да је мене сам у цркву вишедетне породице новембар / децембар 2020 49 пошла по упутству једног екстрасенса из светлогорска тако сам кренула у манастир св јелисавете у минску, остала око пет година и тамо променила три посла била сам и водич по манастирима белорусије, украјине, русије у том манастиру раде и многи римокатолици, што је необично у белорусији има мало муслимана и нема ниједне џамије, нема ни миграната прво поклоничко путовање било је у кијево-печерску лавру тамо сам остала три дана и први пут осетила велику благодат, и добила подстрек за даље затим, у оптину пустињу, многе манастире у москви, сергијеву лавру прва православна књига била ми је чуда у православљу, па несвети а свети, житија руских светих, књиге од светог пајсија светогорца св пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? кристијан: бог нам даје децу на један чудан и диван начин два пута смо родитељи близанаца, а сада чекамо пето дете и то је за нас велико чудо мислим да, пре свега, међусобно поштовање и разумевање рађа и љубав а љубав све трпи деца су такође пуна љубави и она нам дају снагу и мотивацију да будемо бољи све то уз божију помоћ да ли се може живети православно без црквеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у дугогодишњем грађанском браку? кристијан: мислим да је много теже живети таквим животом тада нема благослова и благодати божије ако су људи тотално далеко од бога, онда је њима свеједно како живе црквени брак подразумева хришћански стил живота са свим својим правилима то није само потпис на папиру или неки обред у цркви то је, пре свега, молитва и света тајна брака где двоје постаје једно са благословом да се обоже и умноже мислим да је потребно црквено венчање и онима који су грађански венчани био сам сведок-кум на једном таквом венчању где су се бака и дека венчали буквално пред крај живота, она у 90-ој а он у 88-ој години имали сте несрећу да се упознате са пандемијом ковида како је болест ушла у ваш дом? какво је болничко искуство? вишедетне породице 50 6 / 2020 кристијан: нисам могао да верујем да то постоји и сада мислим да је вештачки произведен и моја мајка се разболела, а она је срчани болесник, у болници је и доживела инфаркт добро је што је тада била у болници, јер је добила праву помоћ и отац се убрзо разболео, али ипак је код њих било у много блажем облику него код мене не знам како смо се разболели и олга је повремено имала повишену температуру, али кад је остала сама са децом, дошла јој је мајка, и она се опоравила њима ништа није било али, сматрам да ми је бог дао болест на спасење и учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу 54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков направио најбољи опис фрескописа и иконописа главног и свих осталих храмова манастирских године 1953 изграђен је пут до манастира, тако да је од тада било могуће за свега неколико сати аутомобилом из каира доћи до манастира, док је пре тога било потребно недељу дана данас манастирски комплекс чине главни храм посвећен светом антонију и велики јужни зид из 16 века старији слојеви фрескописа су из 16 века, а обновљен је у 19 веку због нестабилности главне конструкције католикона у њему се не одржавају службе од априла до октобра у то време службе су у храму светих апостола за време великог поста служба се врши у храму светог марка, у трајању од 15 дана поста пред велику госпојину — у храму пресвете богородице у манастирском комплексу се налазе и параклиси посвећени архангелу михаилу и светом павлу од тебе који су делимично фрескописани новијег датума манастирска библиотека садржи богату колекцију рукописа, око 1700 рукописних књига и око 5000 старих штампаних књига света земља извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ru извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/wikipediaorg/ новембар / децембар 2020 57 скит свете тројице или кавсокаливија изгледа попут неког мањег насеља на стрмим литицама планине атос, на крајњем јужном крају полуострва скит лежи на веома нестабилном тлу, клизишту, које почиње на 1300 метара надморске висине и спушта се све до мора скит је смештен изнад самог мора на 50–110 метара надморске висине тј у подножју планине атос, у њеном уском зеленом појасу изнад којег се простире непрегледна каменита светогорска пустиња насупрот скиту смештена су два мала острва светог христифора и даскалеио, на којима су живели велики подвижници, од византијске ере па све до почетка 20 века целокупно окружење овог дела атоса је аскетско и тихо име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитуиз 14 века максим, водећа фигура светогорског монаштва као велики аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси жељни да уз њега стекну пустињачку славу у познијим годинасвета гора име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитском из 14 века максим, аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси скит свете тројице др немања јонић извор: https://wwwromfeagr/ 58 6 / 2020 ма максим проводи највише времена у пећини кавсокаливе, где се у његово време, у његовој близини окупља мањи број монаха, ученика и поштовалаца, који се настањују у околним пећинама или себи граде мање колибе па и келије локација максимове пећине и првих његових ученика каливиота се налазе 2 километра северозападно од данашњег скита, у метаморфозију, где се данас могу наћи рушевине старих калива и келија све до 18 века овај скит је сачињавало неколико келија и калива у којима није обитавало више од 10 аскета следећи значајни период овог скита се десио 12 априла 1730 године када се населио велики подвижник и светогорски светитељ акакије акакије је живео скоро без хране и склоништа, у пећини у којој је свети максим живео 20 година слава акакијева се брзо ширила читавим православљем, док његови ученици граде колибе око његове пећине, често на темељима старих, срушених у томе их је на жалост спутавала честа несташица воде акакије уз молитву налази подземну воду откопава је и на том месту касније прави чесму, агиазму која је умногоме олакшала живот братији за кавсокаливиу се врло брзо прочуло, а нарочито за монаха акакија као великог духовника тако га је посетио и јерусалимски патријарх хрисантос 1730 као и руски писац барски године 1745 акакијеви ученици прикупљају новчана средства и започињу градњу главног храма посвећеног светој тројици, а 1776 монах митрофан га довршава године 1804 је додата и спољна припрата, а 1820 гостињски конак и нова трпезарија на крају је 1897 године подигнут звоник, дар патријарха јоакима iii, који и данас својом висином доминира у односу на околне келије у скиту је некада било и руских монаха, на шта указују два сачувана параклиса посвећена светом георгију и светом јовану крститељу света гора извор: https://ipinimgcom/ извор: https://wwwekklisiaonlinegr/ новембар / децембар 2020 59 иначе, скит је имао потешкоћа око плаћања пореза, али овај проблем је решен тако што се богати филантроп са хиоса димитриос сканавис обавезао да ће плаћати порез за 64 монаха кавсокаливије, цариграду, што је и чинио сваке године у износу од око 300 гроша занимљиво је да су се на подручју данашњег скита подвизавали: свети петар атонски у 9 веку, максим кавсокаливијски у 14 в, нифон у 15 в, акакије у 18 веку као и неофит пелопонежански, учени писац и професор светогорске атонијаде, рафаел химничар, а карнасас и други и сви они су оставили дубок траг у светогорском духовном животу такође су се овде подвизавали чувени резбари, дрводеље, иконописци чија дела и данас красе многе синодске просторије данашњи монаси, аскете се управљају по мерилима које су некадашњи монаси и светитељи на овом истом месту примењивали и поштовали временом се скит по броју аскета смањивао, те је тако средином 18 века у њему било 80, 1880 године 70, а 1903 године 120 монаха у 39 колиба данас се скит налази на синору манастира велика лавра којем и припада документ из 1846 године јасно говори о томе у 8 тачака и казује која су права и обавезе становника скита према великој лаври иначе библиотека храма свете тројице броји око 270 старих рукописних књига, 50 правних докумената и пар стотина старих штампаних књига данас скит кавсокалиниа има 34 колибе са параклисима и пет сувих тиховатељница међу њима је највећа колиба светог акакија, израђена почетком 18 века која и данас чува богослужбене предмете и мошти из тог доба данас у скиту се подвизава око 45 монаха који се углавном баве иконописом, хагиографијом, резбарењем дрвета и разним другим рукотворинама света гора извор: https://wwwpemptousiagr/ у наше време кавсокаливијски скит дао је једног великог светитеља, светог порфирија (кавсокаливита , који је као дете почетком 20 века дошао у кавсокаливију 60 6 / 2020 у једном старом запису бележи се како су се између себе разграничила племена вренеши и бањани у херцеговини други, запис доноси вест о побожном делу кнеза ђурђа вранеша, који је обновио манастир заступ (1536) пошто је манастир посвећен светом николи запустео, то је кнез ђурађ вранеш пожелео да поново подигне ову светињу најпре је довео неимаре који су подигли цркву са две куполе, као и монашке ћелије око ње потом су на јесен дошле нове групе мајстора једни су храм украсили фрескама, а други су преписали богослужбене књиге десетак година после обнове манастира заступ, један побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа насталим у размаку од четири године (бр 54 из 1791 и бр 87 из 1796 по датирању б маринковића) и сам хаџи рувим бавио се обновом и проширењем („распростирањем“) манастирске цркве већ први запис саопштава да је црква била скромних димензија и даје годину изградње: „и бјаше та црква одвише малена, јакоже неможно дисати, человјек покоја в њеј имјети, а свјатаја трапеза за свјати олтар прилепљена, јако неможно бје служитељем кругом окрест јеја ходити и бје создана 1554“ њу је саградио преподобни јеромонах мардарије са јованом и павлом велимировићем, бившим спахијама села јабучје забелешке на старој рукописној књизи минеј за месец јун, настале десетак година касније, сведоче да је преписивач био извесни јеромонах захарија (1564), а други, каснији запис — да је књига заправо припадала манастиру званом („глагољу“) боговађа хаџи рувимов запис, са насловом повест о првој (бившој) цркви (манастира боговађа) овако је била написана, нађен је у евангелистару штампаном у москви 1730 (познат и под називом „дабино јеванђеље“) у овом запису, хаџи рувим доноси текст ктиторског натписа о изградњи првобитне цркве: „извољенијем отца и поспешенијем сина из историје српске православне цркве побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа повест о првој цркви манастира боговађа и монаху мардарију др ђорђе вуковић манастир боговађа (извор: википедија) новембар / децембар 2020 61 из историје српске православне цркве и совершенијем свјатаго духа, аз смирени мардарије, јеромонах схимник, јему же отечество вранеши, придох и примих име сије и начех се трудити со помоштију христа и во имја јего [и] пречистија матере јего, со братијами мојима и о христе воздрузисмо церков во славу и похвалу свјатому славному великомученику георгију сему свјатому месту ктитор књаз петар јована велимирович со прочими православним христијанима в 1545 тога круг солнцу 4, а луне 18“ запис смиреног мардарија говори о његовом доласку, монашењу и почетку градње („почех се трудити“), која је окончана 1545 године оригинални текст који је хаџи рувим преписао можда је био оштећен или нејасан, јер наведеној години одговарају круг сунца 25, а круг месеца 4 (по љ стојановићу) година изградње цркве у овом запису се разликује од године у претходном запису (1545 уместо 1554) кнез петар се помиње у ктиторском запису и био би, по овом читању, јованов син (или су у питању две личности грешком преписивача спојене у једну) после овога записа у „дабином јеванђељу“ следи цртеж два кнеза: петра и павла велимировића хаџи рувимов цртеж навео је истраживаче на помисао да је у првобитној цркви постојала фреска ктитора преовладава мишљење да су приређивачи старих текстова направили грешку, не само што се тиче године градње, него и у погледу имена ктитора тешко је одредити праву хронологију догађаја, али један ранији хаџи-рувимов запис (бр 67 из 1794), говори да је „основао“ манастир св великомученика георгија „заједно са келијама“ оснивач манастира, мардарије није радио сам, јер се у повести помињу братство, кнез и православни хришћани за боравак манастирског братства потребне су келије, односно конак редослед ктиторских радова: градња цркве и келија, израда живописа, писање књига — подсећа на редослед код обнове манастира заступа није ништа необично да велики ктиторски послови потрају и по неколико година — рецимо у периоду 1545–1554, па и касније можда је ту настала основна грешка у тумачењу древних записа, која је збунила хаџи рувима или издаваче старих текстова прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена 62 6 / 2020 како су се послови унедоглед продужавали, то су се и ктитори мењали накнадно пронађене преписе хаџи рувимових записа, у писаној заоставштини стојана новаковића, објавио је с војиновић (2003) преписи записа откривају да је преподобни старац мардарије из вранеша, примио велики ангелски образ, постао игуман манастира боговађе и упокојио се „године 7110 од стварања света“ (1602) и да је сахрањен близу манастирске цркве у посебном гробу после неког времена, јеромонаси су хтели да отворе мардаријев гроб, али нека божанска сила их је спречила у науму и нико се више није дрзнуо да приступи гробници до дана писања хаџи-рувимог записа, 2 јануара 1791, мардаријевим светим моштима поклањали су се слепи, глуви и неми запис је настао, изгледа, уочи одлуке о приступању обнови манастирске цркве првобитна црква манастира боговађа, грађена пре обнове пећке патријаршије, имала је мали олтарски простор пошто је била скромних димензија, она стоји на самом почетку грађења храмова једноставне конструкције током друге половине xvi и почетка xvii века, подигнутих у сеоској средини „то су била једнобродна здања покривена полуобличастим сводом и са апсидом нижом од грађевине на источном делу прекривене каменим плочама или шиндром (танким дашчицама), омалтерисане и окречене, оне се нису много разликовале од обичних сеоских кућа имућнијих житеља, на пример св тодор у доњој битини испод шар-планине, св никола у чабићима (метохија), св петка у трнави код рашке, св никола у мушникову код призрена, св ђорђе у доњем ораховцу код скадарског језера, црква успења у селу дивље код скопља и многе друге такав изглед није сувише вређао верску осетљивост турских управљача неугледне споља, такве грађевине су биле обично укопане у земљу до метра, па и више“ често су имале и врло занимљив живопис (с петковић, српска уметност xvi и xvii века, београд 1995, стр 68–69) прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена и обнављана је више пута манастир је са поносом сачувао успомену на свог светог оснивача мардарија у дијалогу са ате измом запис о изградњи и обнови конака манастира боговађа из 19 века архимандрит хаџи рувим (седи) и игуман хаџи ђера, рад павла симића из 19 века (извор: википедија) новембар / децембар 2020 63 био једом један човек, вешти занатлија живео је у једном селу далеко од градске буке и гунгуле ипак, и тако ослобођен охоле градске отуђености, упркос умирујућем цвркуту птица и свежој јутарњој роси, на њега падоше многе животне муке и недаће не могавши издржати тежину својих помисли и тескобе које му оне тако лукаво наметнуше, сломљен и уморан извуче последњи атом снаге да крене пут планине у подножју те снажне творевине живеше један стари слепи монах који беше познат по својим неуморним беседама, невероватној духовној снази, и својој неизмерној доброти многи из села су му одлазили, како би уз његову помоћ помогли спасењу своје душе зато се, разуме се, и он ка њему упутио окован теретом свога постојања отпоче свој пут пут ка спознаји, ка ослобођењу од окова, од себе самога корачао је полако, ногу пред ногу, са погледом спуштеним ка земљи некад би му наишла мисао о сусрету који би се ускоро требало да се деси но, некако су га и те мисли чиниле нервозним па их је строго одбацивао некада би се, пак, тако јако закашљао да би морао да застане и избори се са тим снажним нагоном онда би тако исколачених очију подигао поглед ка небу, али тек да га оком дотакне, и поново спусти главу у правцу суве земље све што је био ближи келији монаховој, све је више успоравао ритам својих корака као да их је мислима враћао уназад „страх тај, проклети“, мрмљао је себи у браду баш њега се није могао ослободити проклетством га називаше „помаже бог, уђите!“ рече монах „хвала!“ одговори човек „реците ми добри човече, који је разлог ваше посете?“ топло му се обрати монах „не бојте се, реците ми све што вам лежи на души“ „шта да вам кажем, задесила ме немаштина, болест и самоћа од овог мог занатлијдуховне поуке у причама човек и монах џаба су очи моје, ако ми је душа слепа! тијана милаш апел за помоћ златку васиљевићу драги наши читаоци, пре неколико месеци објавили смо апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут златково лечење, међутим, представља исуви - ше тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији, те стога и овом приликом упућујемо апел свимa вама да према својим могућностима помогнете њихове напоре да златков живот учине подношљивијим и бољим помоћ можете уплатити на текући рачун број 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 човекољубље 64 6 / 2020 ског посла тешко се живи, а много ради жена моја, давно је напустила овај живи свет кад увече останем сам са собом, немам са ким ни попричати, па крену зидови на мене да се обрушавају, а зли дуси да ме опседају па ми, знате, свашта дође на памет! да вам искрено кажем, не знам ни што сам жив један једини разлог за то немам а сад се питам, што сам и дошао вама?! можда, да све то кажем ето тако наглас, па да ме више не муче и не ковитлају ове немирне мисли надолазеће бар да сам нека пијаница, па да пијаном лађом одлелујам у неке безбрижне воде, па и ако бура наиђе да се смејем тим валовима тако пијане и луде главе но, оче, мене ракија штипа за нос чим јој се приближим нема ми друге, но да се трезан борим“ монах му се на то обрати: „добри човече, кад оздрави душа твоја, она ће учинити да оздрави и тело твоје (пружи му молитвеник) кад спознаш љубав божију и његову бескрајну утеху осетиш, и самоћа твоја нестаће (пружи му свето писмо) затим извади из некакве кутијице дрвену икону у златотиску, даде му, и рече: „ето, сада имаш све што ти је потребно како би ти било боље путуј!“ враћајући се са планине натраг у своје мирно село, човек загрли свето писмо, молитвеник и икону и повика у себи: „боже, дај ми снаге да сагледам све оно што види слепи монах! оно што он срцем види, а душом осећа — вечност је! џаба су очи моје, ако ми је душа слепа!“ схвати човек и у потрази за богом, доби његов живот смисао, срце се исцели, а душа његова прогледа амин
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... Фотографија на насловној страни корице: „По великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим“ (Пс 5, 7) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Из уста мале деце Господ чини себи хвалу (Пс 8, 2) Фото: Милош Шмит Фотографија на трећој страни корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама!“ (Пс 84, 1) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIII, СВЕСКА 376, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 Реч уредника Служење у пажњи и љубави 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом (Бојовићем) Православна Црква је мисионарска Црква! 4 Савремено богословље Од теологије саборности ка реалности литургијске заједнице 11 Материк Света новомученица Маргарита 14 Историја хришћанства Фотијев Сабор — 880–81 године у Цариграду 16 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) 18 У дијалогу са атеизмом Благословене грешке 25 ТЕМА БРОЈА Ликови сестара Лазара из Витаније 29 Марта и Марија — два доживљаја реалности 32 Је ли хришћанину потребно одмарање? 34 Из стваралаштва Епископа Николаја Велимировића: Марта и Марија 35 Из историје црквене уметности Сандале у Библији 40 Вишедетне породице Породица Килић 46 Света Земља Манастир Светог Антонија у Египту 54 Света Гора Скит Свете Тројице 57 Из историје Српске Православне Цркве Повест о првој цркви манастира Боговађа и монаху Мардарију 60 Духовне поуке у причама Човек и монах 63 Апел за помоћ Златку Васиљевићу 64 стране новембар / децембар 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Марта и Марија у нашем животу мисионарспцсрб misionarspcrs НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
... Фотографија на насловној страни корице: „По великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим“ (Пс 5, 7) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Из уста мале деце Господ чини себи хвалу (Пс 8, 2) Фото: Милош Шмит Фотографија на трећој страни корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама!“ (Пс 84, 1) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIII, СВЕСКА 376, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 Реч уредника Служење у пажњи и љубави 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом (Бојовићем) Православна Црква је мисионарска Црква! 4 Савремено богословље Од теологије саборности ка реалности литургијске заједнице 11 Материк Света новомученица Маргарита 14 Историја хришћанства Фотијев Сабор — 880–81 године у Цариграду 16 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) 18 У дијалогу са атеизмом Благословене грешке 25 ТЕМА БРОЈА Ликови сестара Лазара из Витаније 29 Марта и Марија — два доживљаја реалности 32 Је ли хришћанину потребно одмарање? 34 Из стваралаштва Епископа Николаја Велимировића: Марта и Марија 35 Из историје црквене уметности Сандале у Библији 40 Вишедетне породице Породица Килић 46 Света Земља Манастир Светог Антонија у Египту 54 Света Гора Скит Свете Тројице 57 Из историје Српске Православне Цркве Повест о првој цркви манастира Боговађа и монаху Мардарију 60 Духовне поуке у причама Човек и монах 63 Апел за помоћ Златку Васиљевићу 64 стране новембар / децембар 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Марта и Марија у нашем животу мисионарспцсрб misionarspcrs НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
Одреднице:
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com