-АМБИЈЕНТУ-

Свеска: 358 | Свети царски мученици Романови
... на многим снимцима се то и тема броја у сусрет руском цару разговор водио: презвитер оливер суботић новембар / децембар 2017 25 тема броја види посебно када говоримо о серијама фо- тографија, на којима су забележене заједнич- ке шетње, одмор и пикници у природи тамо где је царска породица проводила време у неформалном амбијенту дакле, на тим фо- тографијама често можемо видети и велике кнегиње и царицу са невеликим кутијама, ко- је личе на женске торбице ако се пажљиво загледамо, видећемо да су то фотоапарати то је модел кодак, који је и то време био врло по- пуларан и распрострањен широм света мислим да су практично сви чланови цар- ске породице имали одличне апарате по квалитету снимака, некада, можемо претпо- ставити ко је и како у царској породици фо- тографисао наравно, многе фотографије на изложби припадају професионалним фото- графима који су у то време радили на двору чини ми се да је посебно важно што на фотографијама не видимо само историјске догађаје, већ праву лепоту и чистоту ако бисмо говорили о садржају изложбе, на њој су представљене три теме: породични жи- вот, дела милосрђа и војна служба то, на- равно, нису све теме које у потпуности од- ражавају сав живот и служење романових, али су најважније наравно, на 50, 70 или чак 100 фотографија, тешко је приказати сав живот царске поро- дице мислим да би било могуће направити изложбу о сваком члану породице, са истим таквим обимом за сада ћемо се зауставити на оваквом обиму и опет изложба изгледа више него садржајно са ким сарађујете приликом организације ваших изложби? – пре свега, то су епархије српске право- славне цркве увек смо се трудили да успоста- вимо сарадњу управо са епархијским начел- ницима, са свештенством, манастирима прва наша изложба била је одржана у манастиру ђурђеви ступови, у седишту будимљанско- никшићке епархије у беранама то је био пра- зник свете марије магдалине, епархијска сла- ва притом испоставило се да је управо у част свете марије магдалине била крштена трећа ћерка императора николаја, кнегиња мари- ја николајевна романова, која је такође при- бројана лику светитеља управо на тај празник смо, по благослову владике јоаникија, органи- зовали нашу прву изложбу тада смо на основу доживљеног искуства схватили да ће изложба изазвати огроман ин- терес и то нам је дало ентузијазма и жеље да развијамо овај пројекат често се локално свештенство у неким градовима и местима активно укључивало у наш пројекат, сами су тражили да се одржи изложба и преузимали иницијативу на себе малтене су се у потпуности бавили органи- зацијом и провођењем посебно бих желео да наведем примере плодотворне сарадње са директорима и сарадницима народних музеја и других културних установа често се дешавало да су они не само уступали своје просторије и учествовали у одржа- вању изложбе, него су се толико активно укључивали у пројекат, да су сами иници- рали одржавање изложби у другим градо- вима и музејима договарали се са својим колегама, ширили информацију, штампали каталоге, па чак и путовали у друге градове да отварају изложбе спремали гостовања, давали интервјуе у медијима посебно радује са каквом љубављу у орга- низацији и одржавању изложби се укључују најразличитији људи свако се труди да не- како помогне, да свој допринос уопште, тај пројекат, тачније царски мученици посебно уједињују и инспиришу србе то се стално осећа 26 6 / 2017 у чему је, по вама, главни значај ових изложби? – чини ми се да је посебно важно што кроз фотографију показујемо праву лепоту – оно што данас недостаје на изложби постоји и врло актуелни садржај поред самог буђења сећања о светом цару николају и његове по- родице изложба, поред осталог, открива са- држај и дубину хришћанског брака сада се породичне вредности, брак, супружништво, излажу најозбиљнијим искушењима буквал- но сва медијска средства јавног информисања руше институцију породице као такве само схватање верности, љубави, лепоте или се исмејавају или се изврћу и чине развратним али ево у лику царске породице, праве хри- шћанске породице наши савременици виде лепоту истинске љубави, и супружничке и ро- дитељске виде пример правог васпитања ту лепоту је већ немогуће подметнути или изврну- ти, или просто скрити та света породица стоји пред нама на фотографијама и буквално мења наш живот обогаћује га, буди у нама најлепша хришћанска начела, наводи нас да се промени- мо да се вратимо истинским вредностима вер- ности, одговорности за ближњег, служењу чини ми се да је управо у томе најважнија порука наше изложбе романови представљају не само одбљеске своје императорске власти, него управо као хришћански владари, који су дали цео свој живот, све стране свог живота служењу било да је у питању служење родби- ни и ближњима, или служење страдалницима и служење отаџбини и свом народу и држави радује нас да видимо да се та лепота дотиче срца српске деце и омладине једноставно је чудесно посматрати како на изложбу реагују најмлађи посетиоци и то је за људе као њи- хово учешће у организацији – то је највећа награда шта још имате у плану? да ли сте спремни да поделите своје планове за будући развој овог пројекта? – мислим да изложбе фотографија које се сада одржавају, само су увод у упознавање са породицом цара-мученика николаја и то упознавање смо тек започели поготову што је пред нама 2018 године стогодишњица од трагичне мученичке кончине ових светитеља верујем да нас на том путу очекују изузетна отварања и сусрети нама је посебно важан још један фактор ка- да руси у русији сазнају за то, са каквим успе- хом се овде на балкану одржавају изложбе, са каквом љубављу срби дочекују руског цара николаја и његову породицу, они поставља- ју себи питање: „зашто се у русији још више не поштује царска породица?“ међу русима се буди добра, здрава, хришћанска ревност, и они обраћају све више и више пажње на спомен на свог светог цара то је врло ва- жно често се догађа да посебно почињемо да вреднујемо нешто управо када видимо како га други цене у том смислу улога изложби за србе и русе је једноставно огромна већ сада спремамо нове изложбе, које ће та- кође бити посвећене романовима, али на њи- ма неће бити представљене само фотографије, него и друге ствари у вези са њима на пример, уметнички портрети и иконописане представе царске породице постоје и друге теме, које бисмо желели да осветлимо надам се да ћемо, молитвама царских мученика, заједно са бра- ћом србима успешно наставити овај посао хвала оче игњатије на времену које сте одвојили за интервју за православни мисио- нар желимо вам од свег срца пуно успеха у мисионарским подухватима и нека вас све- ти царски мученици романови чувају својим молитвама!  тема броја новембар / децембар 2017 27 на овогодишњем бденију уочи покрова пресвете богородице, за време читања акатиста покрову мајке божије, у манастиру лешје промироточила је икона светог цара николаја другог то је, иначе, икона које уче- ствовала у недавној литији кроз центар бео- града, у оквиру недеље породичног јединства 2017 године по речима атамана сергија, који носи ову светињу: „ово је јасан знак од господа да је примио наше трудове у земљи србској и да му је угодно оно што радимо“ надимска царска икона светог великомуче- ника цара николаја ii је иконописана 2003, са благословом архимандрита германа, настоја- теља светотројицке сергијеве лавре у русији њена историја иде овако: 2002 године свети цар николај ii се у виђењу јавио једном ста- ром протојереју из подмосковља и рекао му да треба написати његову велику икону, коју козаци треба да носе широм русије, као позив на покајање народа и исправљење живота тај свештеник је дао задатак рабу божијем павлу да то пренесе архимандриту герману и када је овај кренуо у тројице сергијеву лавру, њега су жестоко пребили на московској железничкој станици он је то пренео о герману, који је на- редио да се икона наслика и да сликари траже атамана који ће је носити по русији, по заве- штању самога цара николаја и сликари су до- водили неколико атамана, али их је о герман све одбио и на крају рекао: „не тражите атама- на, он ће сам доћи“ у међувремену је и атаман сергије криштаљ, који је до тада живео обичним, породичним животом, такође добио духовни призив да промени свој живот и посвети га служењу го- споду тако је 7 фебруара 2002, на позив па- тријарха алексеја ii, са којим је био пријатељ, отишао у тројице сергијеву лавру када га је архимандрит герман угледао, он је рекао: „ово је атаман, који ће носити царску икону“ када је икона завршена, њему су дали благослов да иде по русији и проноси благу вест покајања и доласка последњег руског цара из династије романова руском народу од 2003, до данас, са овом иконом атаман сергије је прешао преко 500 000 км по руси- ји, али и по околним земљама: грузији, украји- ни, србији, светој гори оно што је занимљиво тема броја свети цар николај ii се у виђењу јавио једном старом протојереју и рекао му да треба написати његову велику икону, као позив на покајање народа и исправљење живота долазак руског цара јован хонда 28 6 / 2017 тема броја је да свети цар николај доноси мир и победу свом народу тамо где носе његову икону, на- рочито по местима где се воде ратна дејства тако су ову икону носили у војним хеликопте- рима по првим борбеним линијама у абхазији на кавказу, били су у придњестровљу, где је угрожен руски народ између румуније и укра- јине, 2006, су били на косову, на барикадама током 2016, су били на првим линијама фронта у новорусији, где се после њихове посете тај део фронта умирио оданде су 2017, дошли у београд, да би учествовали у свечаној литији у недељи породичног јединства, која је орга- низована са благословом његове светости патријарха српског иринеја, од стране савеза породичних удружења „породични сабор“ из београда су, после литије од храма светог са- ве до саборне цркве, отишли пут источне ср- бије, где су наставили свој „крсни ход“ (како ру- си зову те дугачке литије) по србским земљама иначе, ова икона је мироточила неколико пута у току тих 14 година, а нека мироточења су нарочито занимљива у фебруару 2014, у кијеву је мироточила икона светог цара, а у априлу и мају су почели нереди у кијеву, који су завршени ратом у донбасу (новорусији) го- дине 2014, приликом посете србији, у чачку је мироточила икона атаман сергије каже да је то зато што је у том граду жив дух светог вла- дике николаја на дан светих царских мучени- ка (4/17 јула) 2016, у доњецку икона је поно- во мироточила а ове године, на дан покрова мајке божије, чудо мироточења се поновило у манастиру лешје (крушевачка епархија) чуда која су се десила од ове велике свети- ње су многобројна и свети цар брзо помаже у свим ситуацијама, по речима атамана, а на- рочито у ратним ситуацијама и делима по- родице издвојићемо једно велико чудо као пример пре три године, атаману сергију је констатован тумор на мозгу он је губио свест, отказивале су му ноге и падао је у кому по не- колико дана у болници му је назначен датум за хитну операцију јер је тумор био велик и притискао је мозак урађен је последњи сни- мак пред операцију и атаман је беспомоћно лежао у кревету чекајући операцију те вече- ри, после прочитаног молитвеног правила и акатиста светом цару николају, он је заспао у сну је осетио како неко, да ли анђео, да ли неки светитељ, као да нешто чачка по његовој глави када се пробудио, нормално је устао и отишао до доктора овај је зачуђен питао ка- ко је дошао, на шта му је он одговорио да се осећа нормално урадили су снимак мозга и запрепашћени лекар је саопштио да је тумор потпуно нестао, остало је само неко задебља- ње на том месту! тако атаман сергије сведочи како га је свети цар николај излечио од рака мозга, али он увек наглашава да је свети цар тема броја новембар / децембар 2017 29 велики пред богом и да брзо помаже у мно- гим животним ситуацијама на жалост, иако је пријем већине епископа, који су дали свој благослов за пролазак ове светиње кроз њихове епархије, као и верног народа, изузетно топао и срдачан, ова свети- ња није била подједнако добро примљена у свим храмовима спц где је пролазила на свом путу по србским земљама тако су пре неки дан крстоходци замолили да изложе икону на поклоњење у једном храму у уну- трашњости србије, али је старешина одбио да је прими, будући да то није благовремено најављено и није добијен благослов влади- ке овакав формализам само штети духовној заједници јер је у питању мироточива ико- на, што је било предочено но све је то део велике духовне борбе, коју подноси атаман сергије са сестром екатарином и осталим ру- ским и србским крстоходцима, који проносе благу вест покајања и доласка руског цара, за који сви много треба да се молимо и каје- мо, и који је, надамо се, близу ако бисмо сви уложили макар делић труда који улаже ата- ман сергије за духовно буђење и препород руског и србског народа, тај препород би био веома близу  данашње време је у најмању руку неко чудно време, мада би права реч била ружно разлог такве свеопште ситуације је добро описао један српски игуман: поста- ли смо заслепљени европом, булеварима, фонтанама од те силне заслепљености дошли смо у стадијум да заборављамо прво смо заборавили бога, светитеље, а онда и отаџбину и оне који су пали за њу, пријатеље и још много ствари без којих смо ништа, нико и нигде а у једном тре- нутку деси се прелазак заборава у непо- штовање врло битна личност коју смо за- боравили и које се ретко у нашем животу сетимо (неки вероватно никад) је цар-му- ченик николај ii романов, заједно са сво- јом породицом заборављен како овде у србији, тако и у русији много пута сам чуо питање: „када је то нама руски народ помогао?“ ево одговора: помогао нам је управо поменути, велики цар николај он је увео русију у први свет- ски рат због срба, а касније запретио да ће склопити сепаратни мир са немачком уко- лико савезнички бродови не дођу по срп- ске напаћене војнике у албанију да ли би без те помоћи србија и срби икада посто- јали у данашњем облику? тај православни цар-горостас је био заслужан и за проглашење светога сера- фима саровског за светитеља, а велику љубав је показивао према светом јовану кроштанском, сергију радоњешком и још многима којима се дичила и поносила та- дашња царевина цар николај ii романов је урадио много не само за духовност та- дашње русије, већ и за њен привредни и економски раст русија је у то време би- ла сила коју је предводио миропомазани владар наишло је време безбожништва, налет припремљене идеологије да сруши цара и његову породицу стрељани су, од оних који бога никада нису ни признавали ни осетили, стрељани су од људи који су се- бе називали бољшевицима уместо крста, ти зликовци су узели петокраку као знаме- ње, а уместо православне вере прихвати- тема броја 30 6 / 2017 тема броја ли су идеологију партије гурање у заборав и клеветање царске породице је било стра- шно дуго, сурово и крваво, при чему је за тај циљ, између осталог, побијено преко мили- он козака најновија клевета нанета руској царској породици романов, а пре свега цару нико- лају другом, је филм матилда, редитеља алексеја учитеља у поменутом филму ак- ценат је стављен на будућег цара романова (кога у филму глуми немац) и његову на- водну љубавну везу са балерином матил- дом кшесинском наведени филм је у ства- ри покушај рушења светачког, мученичког ореола царске породице сам глумац ларс еидингер је много пута у својој каријери снимао сцене, филмове и представе екс- плицитног карактера – зар је то профил глумца који треба да глуми цара који је све- титељ? зашто се управо сада цар-мученик показује као лик који је опчињен балери- ном? зашто се руши углед онога што је увек било уз цара, а то је његова породица? зато што су романови, као покровитељи русије, симбол обнове њене моћи многи црквени великодостојници руске православне цркве су осудили овакав филм, који је вид специјалног напада на правосла- вље, овај пут у русији у том смислу, не треба да нас изненади ако следећи филмски „по- духват“ негде у православном свету буде, на пример, измишљена прича о љубави између светога ђорђа и царице александре, жене цара диоклецијана људи којима смета пра- вославље су спремни на сваку врсту медиј- ске манипулације а на православнима стоји да на те манипулације одговоре и да их рас- кринкају до краја  аутор је ветеран 63 падобранске бригаде тема броја много пута сам чуо питање: „када је то нама руски народ помогао?“ ево одговора: помогао нам је велики цар николај хајка на лик светог цара у наше време марко зорица новембар / децембар 2017 31 постоји руска изрека, да су очи огледало душе човека и заиста у очима се одра- жава све што се дешава у човековој души у очима се може видети злоба, завист, по- хлепа чак постоји и овакав израз: завидне очи само се под дебелим стаклима могу са- крити по очима се много тога може одре- дити о и навикама човека обични људи су непажљиви, ја бих чак рекао катастрофално непажљиви због тога и имамо толико поро- дичних трагедија на породичној основи – не гледају пажљиво у очи од тога проистичу разне породичне трагедије нисам се оже- нио за праву, нисам се удала за правог, што је чешће а све због тога што ниси гледала у очи, већ на разна друга места, и због тога се десило то што се десило како размишља свака мама која се одлу- чује да убије своје дете? она размишља да јој то дете није потребно, имаће због њега непријатности, зато што ће оно, појавивши се на свету, изменити њен живот она мисли да ће га променити на горе зашто? па, прво, морали би да му одвоји бар четири метра квадратна њеног простора затим, иако дете врло мало једе, ипак одређен део буџета ће отићи на то да би се оно хранило а колико ће оно узети времена? то је основно зато што је детету све време потребна пажња зато жене убијају бебе, зато што желе да буду срећне, а дете је такав објекат, који не допушта човеку да живи како он хоће по- стали смо гори од животиња то је потпуно недостојно човека ову мисао треба усађи- вати деци, да је абортус сасвим неприхва- тљива процедура, да је то прави фашизам о оваквој промени свести руса се побринуо хитлер у документима који су остали после трећег рајха било је написано да је потреб- но да се абортус учини потпуно прихватљи- вом процедуром, а да се трудноћа сматра болешћу и ево докле смо сада дошли има- мо земљу побеђеног фашизма треба да вра- тимо филм уназад да држава плаћа убиство својих грађа- на је нонсенс то се дешава само у север- ним европским земљама и у швајцарској нигде: ни у америци, ни у француској, ни у немачкој, ни у италији не постоји такав безобразлук – да држава убија своје гра- ђане, посебно у европи која инсистира на правима човека – свугде је укинута смртна казна код нас, у русији, ако си ти терори- ста, живећеш све док не умреш на приро- дан начин, а ако си дете, још неформирано, због нечега су те зачели, бићеш убијен обавезно ћеш бити убијен на рачун рођене државе, чији си грађанин могао да будеш зар је нормално да богати било ког узраста и било које сексуалне оријентације сада могу да купују себи децу? зар у томе посто- ји нешто добро? а експлоатисати своје те- ло за новац – зар то није проституција? зар то није најгори од видова проституције, зато што је у то увучено још невино дете? да ли су га питали за то? да ли оно има би- ло каква права? или је унапред осуђено да буде лишено мајке? наш народ је совјет- ски потребно је да се још дуго проповеда, буди, чисти ако желимо да се као нација хришћански брак и породица један од главних задатака данас је задржати младе у породици као „домаћој цркви“ и сачувати њену црквеност протојереј димитриј смирнов будућност се рађа у породици 32 6/ 2017 бавимо тиме, онда је потребно и да се ла- тимо тога а свима који су против тога, да се каже: „готово је! доста! рекли смо и ви- дећете!“ и ако вам се свиђа да се у нечему тако антиморалном вежбате, онда то ради- те на неком другом месту ми ћемо наста- вити наш историјски пут без вас доста сте нас либерализовали! нас већ нема пола милијарде људи због вас и вама сличних, и ваших, узгред, предака зато што се неки њихови потомци отворено хвале како су њихови преци овде вршили „подвиге“! на- ма то није потребно! ми имамо свој посао, своје бриге ми ћемо се бринути и спаса- вати русију и децу ћемо учити како треба и на основу чега се ми све време налазимо у таквом стању да је потребно да се стално осврћемо, да нешто некоме тамо доказује- мо, молимо бескорисно! млада породица наш народ је добар само је педаго- шки и црквено запуштен ја сада говорим као грађанин, пре свега као руски човек, за кога руска култура и сав наш хиљадуго- дишњи пут представљају највећу вредност овде, на истоку европе, ми смо створили јединствену цивилизацију, која није слична ни једној другој ми смо створили музику и литературу и архитектуру и шта све нисмо направили! и шта, све то мора бити просто уништено, да избрише- мо целу историју? ја бих желео да се моји праунуци тако- ђе наслађују и му- соргским, и аном па- вловом, и у најгорем случају, чак и естра- дом ето од чега морамо да почнемо а наша руска школа не зна кога хоће да васпи- та, до с а д а се батрга у чему се састоји образовање, не постоји реална концепција, постоје само нејасне уопштене речи, иза којих нема баш ништа шта је то данашња школа? пушење, наркотици, блуд, крађа школа је место на коме се млади кваре један од главних зада- така данас је задржати младе у породици као „домаћој цркви“ и сачувати њену црквеност ако погледате педагошку литературу од пре 100 година, онда нећете срести израз као што је „пубертет“ тада није постојало ника- квог пубертета! деца су расла и васпитавала се у породици пубертет је утицај школског колектива који постаје већи ауторитет од породице или цркве; и оно што је дозвоље- но у том колективу – поцепане фармерице, слушалице итд – постаје за дете вредност, а оно што је важно у породици – богослуже- ње, иконе, причешћивање светим христо- вим тајнама – престаје да буде важно помоћ цркви, породици може да буде у томе што ћемо направити нешто алтерна- тивно у данашњем превише деструктивном школском колективу на пример, породич- ни клуб при храмовима можда да тренер у секцији у коју дете иде два пута недељ- но замени оца тако ће и овде дете видети да постоје људи који живе другачије него у школи; њихов циљ није да гуше, понижавају, исмевају управо супротно томе, вршњаци могу да га заштите дете из малодетне по- родице, у којој имамо једно или два детета, тако добија одмах много заштитника, браћу и сестре већ је познато да деца из велике породице обично све умеју, ничега се не бо- је, одрастају као храбри, способни, осећају се сигурно и та заштићеност је веома важна за развој човека ако покушамо да кренемо путем отвара- ња породичних клубова, храм и породица ће се у сазнању детета слити у једно цело, и мали човек ће, схватајући цркву као благо, успети да се одупре савременим кошмари- ма, да преживи у наше тешко време  извор: часопис „покров“ превод: душка здравковић, православна породица хришћански брак и породица новембар / децембар 2017 33 дан рођења старца јефрема филотејског (аризонског), је 24 јун (по новом кален- дару) он је био духовно чадо великог стар- ца јосифа исихасте, и о њему је написао изу- зетну књигу мој живот са старцем јосифом старца јефрема (мораитиса) називају фило- тејским од 1973 године, када је био изабран за игумана манастира филотеј на атосу и за кратко време у тој монашкој обитељи запо- чео подвижнички монашки живот после то- га, кинот свете горе благословио је старца да рашири и напуни монашким животом још три атонске обитељи: ксиропотам, костамонит и каракал ти манастири су и данас остали под духовним вођством архимандрита јефрема, као што је и низ мушких и женских обитељи у грчкој и северној америци грчки, православни свештеник и богослов, протојереј јован романидис написао је 1960 године: „светогорци треба одмах да напра- ве своја представништва у сад и да оснују тамо монашке обитељи, у супротном пра- вославље на америчком континенту очекује неизбежна смрт“ неколико година касније, оствариле су се ове пророчке речи трудом и одрицањем једног човека манастири старца јефрема појавили су се у многим регионима сад и канаде: њујорку, тексасу, флориди, ва- шингтону, северној каролини, пенсилванији, илиноису, калифорнији, мичигену, монтреа- лу и торонту главни међу њима је манастир св антонија великог у аризони због тога старца често називају и јефрем аризонски поводом дана његовог рођења, припреми- ли смо разговор са његовим духовним чадом, веома интересантном особом, александром лагос она је неговала блажену макрину, игу- манију манастира богородице одигитрије близу грчког града волоса, основаног благо- словом великог старца јосифа исихасте по сећању сведока, старица макрина је веома во- лела александру и често је помињала у својим разговорима с људима александрина познан- ства са многим благочестивим подвижницима савремене грчке довела су је до разговора са преподобним старцем пајсијем светогорцем говорећи о њеном духовном оцу, преподобни јој је рекао: „имаш тако доброг старца“ александра – професор историје и архе- ологије, радила је дуго година на катедри историје медицинског факултета у јањини (северна грчка) по благослову духовног оца увек се трудила да се ослања на светоотачко предање и да у предавањима износи право- славни поглед на свет у својој кући, алексан- дра и њен супруг јоргос лагос, професор не- урологије на истом медицинском факултету, често су имали у гостима монахе, духовнике, игумане из манастира старца јефрема и ње- гова духовна чада, мирјане идите и научите све народе манастири старца јефрема појавили су се у многим регионима сад и канаде: њујорку, тексасу, флориди, вашингтону, северној каролини, пенсилванији, илиноису, калифорнији, мичигену, монтреалу и торонту „велики посао“ старца јефрема аризонског превод са руског: ирис б влајић 34 6/ 2017 александра је имала срећу, не само да се блиско упозна и зближи са многом духов- ном децом старца јефрема, већ и да у више наврата дуже живи у његовим манастирима у грчкој и америци њена породица је све то време пружала (пружа и данас) старцу сваку помоћ и подржава га у његовим напо- рима чак се може рећи да су се на њене очи градили старчеви манастири данас алек- сандра живи у аризони недалеко од мана- стира св антонија великог и по старчевом благослову држи верску наставу, недељне беседе за поклоничке породице и часове старогрчког госпођо александра, можете ли нам испричати како сте почели да бринете о старцу јефрему? – супруг и ја смо духовна чада старца је- фрема већ 30 година упознали смо старца 1986 године и по милости божијој он је по- стао духовник наше породице од првог да- на познанства са старцем, он је са великим ентузијазмом делио са нама своје планове о „свом великом послу“, односно оснивању манастира сви знамо да је старац основао у америци 18 манастира паралелно са оснивањем но- вих обитељи у америци, он је обнављао древ- не грчке манастире који су разрушени и напу- штени у доба турског јарма у грчкој, као и у русији, многобројни прекрасни манастири су и до данас напуштени, нема средстава да се обнављају, али ни потенцијалних наследника тако да се прва половина старчевог великог посла одвија у америци, а друга у грчкој александра, да ли вам је старац говорио о свом духовном оцу старцу јосифу исихасти? да ли је старцу јосифу било откривено да ће његов духовни син оснивати манастире? – духовна деца старца јефрема, често на- зивају старца јосифа својим дедицом, јер је он духовни отац њиховог духовног оца док је дедица јосиф још био жив, рекао је стар- цу јефрему да је од господа примио обаве- штење да старца јефрема у будућности чека велики посао дедица јосиф гледао је како његов духовни син добро једе и говорио му: „једи, једи мали, пред тобом је велики под- виг, велики ћеш посао обављати“ у својој књизи старац јефрем се сећа ка- ко му је једном старац јосиф рекао: „доћи ће време када ћеш говорити на сред цркве“ отац јефрем је тада помислио: „нашу цркви- цу (скитски храм) посећују три човека зами- сли какав је велики посао да им говорим!“ старац јефрем је добио јако строго духов- но васпитање од свог старца ни према јед- идите и научите све народе старац јефрем са северноамеричким монахињама новембар / децембар 2017 35 ном другом свом послушнику старац јосиф се није односио са толико строгости као пре- ма старцу јефрему – зато што је знао какав га напор чека у будућности пре него ће старац јосиф отићи госпо- ду, поделио је своје ученике и одредио ко с ким треба остати после његове смрти оцу јефрему оставио је за послушника оца јоси- фа, који је много година након тога служио у портарији такође, старац јосиф је одредио да старац јефрем узме под своје духовно ру- ководство женску заједницу из волоса у тој обитељи живела је и мајка старца јефрема и старица макрина (у то време марина) ка- сније, ова обитељ је основала познати жен- ски манастир у портарији александра, да ли би могли да нам испричате како је захваљујући старцу јефрему тај манастир постао „мајчински манастир“ за многе друге женске заједнице? – за манастир у портарији међу духов- ном децом старца јефрема уврежио се на- зив „митрополија“ реч митрополија (грч μητρόπολις) преводи се као „град мајка“ од речи μητέρα – мајка и πολις – град у грчким градовима то је онај око кога се развијају „рађају“ остали делови као што је то случај и са манастиром у портарији, он је био „ма- настир мајка“ за све друге манастире које је старац основао ето откуд такав назив под руководством тако великих подви- жника кави су старац јефрем и старица макрина, сестринство манастира у порта- рији почело је веома брзо да се духовно развија и да твори многа доброчинства када је старац почео да оснива један за другим манастире прво у грчкој, а онда у америци, њему су требале духовно ис- кусне монахиње које добро познају пре- дање, које су он и старица макрина пре- узели од дедице јосифа такве монахиње је старац намеравао да учини првим на- следницима својих манастира како би оне даље предавале духовну традицију старца јосифа исисхасте наредним поколењима монаха и монахиња како су манастири обили оснивани? – у почетку је старац јефрем убедио стари- цу макрину да пусти неколико сестара у прва два манастира која је отворио у грчкој – мана- стири св пророка и претече јована у сересу и манастир архангела михајла на тасосу почетком 80-их старац јефрем је пресе- лио своју мајку, монахињу теофану (+1986) и друге сестре, и отворио подворје филотеј- ског манастира на острву тасос старица је- фремија, која се до данас налази на месту на- стојатељке манастира на острву тасос, била је у то време млада девојка из града волоса често је посећивала манастир у портарији, упознала старца јефрема, старице макрину и теофану – може се рећи да је израсла на њиховим рукама после тога, старац јефрем је узео из мана- стира портарије четири сестре: февронију, маркелу, теклу и врианију и основао мана- стир у сересу, поставивши монахињу февро- нију за игуманију после тога игуманија ма- крина је рекла да више неће пуштати своје сестре из манастира кад је старац питао за- што, одговорила је: „док сам ја жива не могу друге да дајем“ она је била веома осетљива, волела је своје сестре и видевши тешкоће са којима су се сусретале по одласку из мана- стира, као добра мајка веома их је жалила и са њима то преживљавала александра, те године је старац јефрем почео да гради манастир у америци идите и научите све народе мати макрина, старац јефрем и отац јосиф 36 6/ 2017 – да, те године старац јефрем је почео ре- довно да посећује северну америку – сад и канаду одлазио је и боравио месец–два го- дишње старац је видео да је многим поро- дицама грчких исељеника потребна духовна подршка – исповести, богослужења, речи божије једном га је један човек, духовно ча- до старца, позвао на хаваје да исповеда пра- вославне тамо је старац јефрем имао виђе- ње видео је дедицу јосифа, који му је насуо на колена мноштво поморанџи и рекао „хај- де да садимо дрвеће поморанџе, мали! виде- ћеш колико ће бити плодова!“ из чега је он схватио шта му ваља радити у америци за тих десет година, током којих је старац јефрем посећивао америку, он је схватио да за месец-два годишње нема начина да све постигне било је потребно да почне да отвара манастире по америци и од госпо- да је примио откровење о томе да је важно да оснива манастире старац нам је ово го- ворио током једног разговора у почетку он није желео да преузме на себе тај „велики посао“, какав је оснивање манастира молио се господу и у молитви говорио да не може преузети на себе тако нешто у том моменту је чуо глас христа који му је говорио: „не, ти ћеш ме послушати и примићеш се тога“ тада је старац одговорио: „добро господе, али ме наоружај са толико љубави да би било до- вољно за све људе који ће ми долазити“ одакле цифра од 20 манастира у амери- ци? кириакос маркидес у свом раду „дарови пустиње“ (2005) напомиње како је задатак старца било подизање у америци онолико манастира колико их има на светој гори атос зашто је наиме било неопходно установити манастире у америци? старац је говорио у својим разговорима да је рад на установља- вању манастира – за последња времена, ка- да буде дошао „ђаво“ (антихрист), а у аме- рици – зато што тамо све почиње, и људима тамо је потребна духовна храна и помоћ а, какви су женски манастири које је старац установио у америци? ко је од монахиња у тим манастирима? – први манастир који је старац установио у америци 1989 године је постао манастир рођења пресвете богородице у пенсилвани- ји прва игуманија била је блажена старица таксиархија († 1994) старица таксиархија била је света душа, божија изабраница има- ла је тако велике духовне дарове, као и ста- рица макрина након што се упокојила, ста- рица макрина је за њу говорила: „она ме ни један пут није огорчила нити ми се супрот- ставила била је анђео“ старица макрина била је веома везана за њу и јако је бринула о њој старица таксиархија била је изузетно лепа, добра, блага, насмејана жена није има- ла у себи ону строгост коју често видимо код оних који су у монаштву након што је 1989 године отишла у сад, старица таксиархија је писала старици ма- крини писма из којих је избијала њена бол: идите и научите све народе манастир светог антонија у аризонској пустињи новембар / децембар 2017 37 било је јасно да је њој тежак живот далеко од манастира у страном свету, без познава- ња језика, без било кога познатог, и што је најгоре без и једне самолитвенице – јер је у почетку у манастиру била потпуно сама ста- рица макрина је један пут одлетела у сад да би посетила своју љубимицу и својим очима видела тај подвиг то је утврдило њен став да не треба да пушта друге сестре из манастира иако је старац јефрем више био рад да преузме све сестре из портарије за америку, пошто је старица макрина рекла: „док сам жива, не могу дати друге“, почео је да узима сестре за америку из манастира са тасоса и сероса неки прелом, неко указање с висина деси- ло се на сахрани старице таксиархије, која је умрла од рака она је проживела у америци мање од пет година и отишла господу 3 авгу- ста 1994 године на њеном испраћају у пен- силванији се скупила скоро сва духовна по- родица старца јефрема: долетеле су старица макрина и још неке сестре из грчке, америч- ке монахиње, а са свете горе стигао је и сам старац јефрем мало пре погреба, догодило се чудо: на челу старице таксиархије избило је миро у виду капљица, изгледало је као да су капи зноја, али је пријатно мирисало сви присутни су видели то чудо на старицу ма- крину то ј оставило такав утисак да је при- стала да шаље своје сестре у америку у октобру 1994 године старац јефрем се договорио са са старицом макрином да може узимати сестре из манастира, а у ма- ју 1995 године из портарије у америку се преселило неколико монахиња старица ма- крина је плакала, испраћајући своја духовна чеда у америку при томе је говорила: „која друга мајка је искусила ово што сам ја дожи- вела? толико чеда подижеш, васпитаваш – да би их узели из твојих руку!“ није то да их она није хтела дати богу – цео свој живот она је дала богу него, је она попут мајке била јако осећајна и јако везана за своје сестре, желе- ла је да их заштити од опасности, гледајући њихове патње када су изашли из манасти- ра то је био њен крст старица евпраксија дошла је у мана- стир са 18 година, а отишла из портари- је у америку са 50 година на тај начин, провела је много времена у раду са ста- рицом макрином била је у америци на сахрани старице таксиархије и после са- хране, старац је позвао у шетњу и најавио јој да жели да се пресели у сад и постане игуманија новог манастира то се десило у августу 1994 године с каквим се тешкоћама суочавао старац јефрем при подизању манастира у америци? – дизање манастира у америци није било лако тамо, је чак и у православном окруже- њу, постојала потпуно друга духовна тра- диција – посветовњачена традиција али старац јефрем је успео да постигне неверо- ватне резултате, доносећи мудре одлуке – делом због божанског просветљења, делом помоћу његове невероватне природе, он је врло паметан и разуман човек и ради свој посао брзо и лепо старац је видео да се све мора радити брзо упорно је говорио: „треба да пожури- мо, јер ће ускоро на свету наступити тешка времена“ упркос томе, наишао је на велики отпор архиепископа јакова (кукузиса), који у почетку није благословио изградњу мана- стира старици таксиархији је било тешко, идите и научите све народе старац помиње у свим својим разговорима како никад није донео озбиљну одлуку, а да није примио од бога поруку како да поступи 38 6/ 2017 јер је била потпуно сама, али је била света душа и имала је много дарова старац је ускоро схватио да у грчкој цркви нема благослов за оснивање других мана- стира по америци у том периоду се упознао са неким јерарсима руске заграничне цркве и они су предложили старцу своју помоћ ка- да је старац то испричао у грчкој, то је иза- звало талас осуде од стране многих његових познаника и званичника цркве, па је запао у јако сложену ситуацију говорили су му да је рпцз неканонска, расколничка црква та- да су многи старца називали прелешћеним када је све то почело, старац се осетио остављеним од бога: „боже, боже, зашто си ме оставио?“ у то време, духовна чеда стар- ца су сведочила како је то био период у коме је старац имао толико благодати, да се из ње- га осећаоло благоуханије све што би старац дотакао, такође је почињало да мирише ка- да је исповедао децу, стављајући им на главу епитрахиљ, коса би им мирисала на тај благи мирис неколико дана обрисао би се салве- том – она је почињала да мирише мирисала му је одежда, скуфија што су већа била иску- шења, јаче се осећао тај мирис не само ста- рац, већ и његова духовна деца, примали су то као откровење од господа да је оно што старац ради од бога на крају крајева, кроз неколико месе- ци, старац је добио благослов за оснивање манастира од патријарха васељенског ар- хиепископ јаков, који се противио успоста- вљању манастира, у то време се преставио господу на његово место дошао је монахо- љубиви архиепископ спиридон (папајоргу 1996–1999) тада је старац почео да отвара манастире, један за другим архиепископ спиридон је 1999 године напустио своје ме- сто и за старца опет почиње тежак период он је о томе говорио: „што више има за ме- не препрека, то више волим тај посао“ и још: „велики се приближава великим корацима важно је да завршимо на време“ и још: „ка- ко се може ићи против воље божије“? стар- чева духовна деца говоре како им је он увек о свом великом послу говорио с огромним ентузијазмом и љубављу његово је дело би- идите и научите све народе ово су манастири које је основао старац јефрем у северној америци: • женски манастир рождества богородице близу града питсбург, држава пенсилванија; • грчки православни манастир св козме етолског, град болтон (онтарио, канада); • грчки православни манастир богородице паригоритисе (утешитељке), град браунсбург (квебек, канада); • грчки православни манастир покрова пресвете богородице, град везерли (пенсилванија, сад); • грчки православни манастир св јована златоустог, град кеноша (висконсин, сад); • грчки православни манастир иконе богородице живоносни источник, град данлоп (калифорнија, сад); • грчки православни манастир часног пророка, претече и крститеља господњег јована, град голдендејл (вашингтон, сад); • грчки православни манастир св антонија великог, град флоренс (аризона, сад); • грчки православни манастир светих архангела, град кендалија (тексас, сад); • грчки православни манастир влахернске иконе божије матере, град вилистон (флорида, сад); • грчки православни манастир рождества пресвете богородице, град окала (флорида, сад); • грчки тројицки православни манастир, град смис крик (мајами, сад); • грчки православни манастир богородице прусиотисе, град трој (северна каролина, сад); • грчки православни манастир иконе богородице преблажена, град лавсонвил (северна каролина, сад); • грчки преображенски православни манастир, град харвард (илиноис, сад); • грчки православни манастир св нектарија егинског, град роско (њујорк, сад); • грчки православни манастир св параскеве-петке, град вашингтон (тексас, сад); новембар / децембар 2017 39 ло пуно трпљења, остваривало се уз многе напоре и умивало се потоцима молитвених суза у грчкој дуго није било таквог примера нити таквог човека који би за живота завр- шио тако важан посао александра, колико се сад манастира налази под духовним руковођењем старца јефрема? – у овом моменту, има 18 манастира у сад, старац је духовник и у 4 манастира на светој гори и у 8 женских манастира у грчкој осим тога, води и неколико братстава и сестрин- става које немају назив манастира (називају их старчевим „скитовима“) тако је старчево дело јединствено господ га је припремио и дао му много благодати и велику смелост, како би завршио тај велики посао али, наравно, и молитва старац по- миње у свим својим разговорима како никад није донео озбиљну одлуку, а да није примио од бога поруку како да поступи на који на- чин добија те поруке – то је тајна за нас, ми то не можемо схватити али, сваку његову одлу- ку која се односи на то ког монаха или мо- нахињу ће поставити за игумана или игума- нију, добијао је после усрдне молитве и неке врсте поруке од бога само људском снагом и силом није било могуће остварити тако ве- лики подухват како може један човек за жи- вота урадити толико тога? колико је братста- ва и сестринстава било основано у америци, грчкој, на светој гори, колико је мирјанских, православних породица старац подржавао! да, старац јефрем је добио достојно вас- питање од дедице јосифа деда јосиф га је учио беспоговорном послушању, јер је знао да ће после његове смрти оцу јефрему дола- зити послушање директно од христа, а то је много теже само замислите: да ли је старцу јефрему било лако да напусти светогорски филотејски манастир, дивни и благослове- ни, који је тако добро организован, и да га преда у руке свом послушнику, док сам ски- та далеко од домовине? затим почети дизати манастире, тражити решења, где и како их подићи било је важно, не само одлучити ко- је сестре довести из грчке или из америке, и у које од њих послати, већ и привући месне православне породице да помогну у купо- вини земљишта, градњи манастира велики број породица повукао је новац са својих ра- чуна како би отплатили земљиште намењено подизању манастира сваки манастир има посебну причу о то- ме како је старац долазио до решења, који је плац куповао и како је уређивао ствари очекујући долазак првих сестара и братије у сваки нови манастир, старац се трудио ка- ко би најбоље припремио њихов нови дом, да им буде пријатан и удобан сам је лично доносио букете свежег цвећа, размештао по вртовима симпатичне мале скулптуре живо- тиња, пунио фрижидере свежим намирница- ма уочи њиховог доласка старац је узимао на себе много обавеза како би се постарао да оци или сестре имају све што им је неопходно да би одмах могли да почну нормалан монашки живот на но- вом месту онда је, на крају крајева, долазио тренутак да оде и остави усељене да наставе посао који је старац започео а он је одлазио носећи на својим плећима терет бриге за још један нови манастир тако је старац јефрем говорио да му је увек помагало молитвено посредовање ње- говог старца дедице јосифа „ја никад нисам урадио ништа без благослова мог старца улазим и излазим из своје келије, али сва- идите и научите све народе садња нових садница: старац јефрем са братијом 40 6/ 2017 ки пут у мислима узимам благослов од свог старца“, говорио је старац јефрем својој ду- ховној деци а дедица јосиф је велики моли- твеник и помоћник не само старцу јефрему у његовим напорима, већ и свима нама хвала вам, александра за предиван разговор! – јерођакон манастира св антонија вели- ког у аризони, о серафим (молибог) је додао мало појашњење нашем разговору са алек- сандром лагос: „први манастир, који је от- крио старац 1989 год у америци, био је жен- ски манастир рођења пресвете богородице, у близини града питсбург, држава пенсилва- нија на жалост, због посветовњачења грчке цркве у северној америци, старцу су се про- тивили и нису му дозволили да отвара дру- ге манастире чак су се трудили да га избаце из земље он је тада, уверен сам, по божијем откровењу, прешао у јурисдикцију руске за- граничне цркве, док је манастир рождества богородице остао у грчкој архиепископији синод рпзц је примио старца јефрема са ве- ликом љубављу и рекао му: „старче, оснивај- те манастире, доводите монахиње и монахе из грчке, да бисте их напунили“ старац јефрем се са великом љубављу при- сећао тог времена и говорио да је у руској (за- граничној) цркви срео свете људе, како епи- скопе, тако и свештенике нарочити утисак на њега је оставио сусрет са епископом констан- тином (есенским), викарем источно-америч- ке епархије, који се упокојио 31 маја 1996 и чији су остаци пронађени нетљени, када су их пребацивали 2014 из тексаса у свето–тројиц- ки манастир у џорданвилу, држава њујорк када су се први пут срели, обојица су пала један другоме пред ноге и молили су један другог за благослов на старца је оставио незабораван утисак изглед влади- ке константина: он је носио изношену ску- фију (монашку капу, прим прев) „као монах са каруље на светој гори“ старцу се такође допала благочестивост руских православ- них емиграната када је новост о преласку старца под омо- фор рпзц дошла до свете горе и патријарха васељенског, нека лица су, на жалост, поди- гла велику буру неразумевања и смућења васељенски патријарх је тражио објашњење од старца грчка архиепископија је тражила од старца да се врати код њих и обећала му да ће му дозволити да оснива нове манасти- ре и старац се вратио до оснивања манастира св антонија ве- ликог у аризони, лета 1995 старац је успео да оснује још шест манастира године 1996 архиепископ грчке цркве у америци је по- стао преосвећени спиридон он је јако по- држао старца и док је он служио (30 јули 1996 – 19 август 1999), старац је основао још осам манастира последња два манастира, старац јефрем је основао после одласка ар- хиепископа спиридона хајде да честитамо старцу јефрему рођен- дан и да му пожелимо: „многаја љета!“  извор: православиеру; http://wwwpravoslavieru/94611html разговор са aлександром лагос, духовном кћери старца јефрема водила олга рожњова православна породица, октобар 2017 старац је узимао на себе много обавеза како би се постарао да оци или сестре имају све што им је неопходно да би одмах могли да почну нормалан монашки живот на новом месту идите и научите све народе новембар / децембар 2017 41 помаже бог, оче макарије, или блажени оче, како ваше име значи на грчком, док латинска пословица каже да је име – зна- мење чули смо од многих, да вас таквим сматрају бог вам помогао! добро нам дошли! не бих се узносио својим именом, него у смирењу кажем: „ако је тако, нека тако и буде“ али, не само монах него и сваки мирјанин је призван на блаженство и светост православни мисионар је писао о свим вишедетним породицама које долазе у овај манастир кад пишемо о њима, обично их питамо одакле су родом, чији су, ко их је привео вери предака (неко чудо или други повод), кад су крштени то питамо и вас, као духовника једне велике породице моји родитељи, отац милорад покојни, и мајка олга, су родом из крушевца и дали су ми име небојша због њиховог пропуста, крштен сам тек у 20-ој години, јер су били традиционално побожни, а то у ствари зна- чи непобожни кад сам се родио, моја тет- ка је донела из цркве водицу за знамење у којој су ме окупали, а моји родитељи су ми- слили да сам тиме и крштен у тој заблуди сам остао до своје 20 године а вери ме је привела сама благодат крштења она је де- ловала тако да се запитам шта је то крштење и уопште православље сматрао сам да сам постао члан неке заједнице, да ту постоје неке обавезе, нека правила тада сам први пут узео у руке црквени календар и прочи- тао оче наш, символ вере, о посту, о врлина- ма и гресима, и схватио сам да сам одгово- ре на та питања тражио целог живота тако сам почео да постим, кренуо на литургије, исповести, причешће и осећао сам вели- ку благодат која ме је привела преображе- њу тада сам радио у крушевачкој фирми „14 октобар“, као металац, јер сам завршио ту занатску школу имам брата, млађег де- сет година, дејана ристића, који је завршио православни богословски факултет, и сада је професор у богословији у призрену ето, тако је моје преображење утицало на мог брата, али и на родитеље, да не буду више традиционалисти него црквени потом су се и венчали у цркви ваши родитељи су вас спремали за женидбу а не за монаштво? откуд жеља за монаштвом? и ту је деловала благодат божија дошао је „позив“, и ја сам на њега одговорио први ма- настир, у који сам отишао 1992, био је високи дечани у коме сам постао први искушеник један стари монах ме је одмах упослио тамо сам остао 15 година, а онда сам, као прото- синђел, добио послушање да пређем у мана- стир фенек, ради његове обнове тада је он хришћански брак и породица и пази на речи своје да би, када дође да суди живима и мртвима, узвратио теби, не по ономе што ћеш му обећати и изјавити, него по ономе што си од обећаног и изјављеног и одржао (из чина монашења) разговор са игуманом манастира фенек, оцем макаријем бог никада не заборавља радмила грујић 42 6/ 2017 био женски, са две старе монахиње, веома запуштен, а било је неопходно да он оживи због људи у његовој околини у фенеку сам више од 10 година, а пре три године сам уна- пређен у чин игумана да је била велика по- треба за обновом, доказ је велики број људи који долазе у њега по чему памтите високе дечане? било је много догађаја, који не могу да се забораве: угрожени српски народ, стални на- пади шиптара, бомбардовање од стране на- то 1999, када су падале касетне бомбе и оне са осиромашеним уранијумом манастир је чувала италијанска војска, а наша војска и полиција је дошла годину дана раније, јер је тамо практично било ратно стање пуно је било некрштених у нашој војсци и полицији, и суочени директно са смрћу, хтели су што пре да се крсте ја сам добио такво послуша- ње да будем у контакту са њима, и најчешће сам их ја крштавао у току једног дана кршта- вани су у групама од 5–15 људи, а највише се одједном крстило њих деветнаест колико је широј јавности познат манастир фенек и активности у њему? може се о нама прочитати на интерне- ту манастир се налази у близини јакова, 25 км од београда, општина сурчин, епархија сремска иако географски не припада фру- шкој гори, постоји велика историјска пове- заност са фрушкогорским манастирима ма- настирска црква посвећена је св параскеви – петки саградили су је у другој половини 15 века свети стефан и ангелина бранко- вић први писани запис о манастиру налази се у минеју јеромонаха захарија из 1563 го- дине за разлику од фрушкогорских манасти- ра, фенек је остао под турском влашћу све до 1717 године више пута је рушен и обна- вљан, а 1942, готово сасвим разорен ево, и ми га обнављамо од 2006 године још треба да се уради фрескопис такође сам био гост хришћански брак и породица новембар / децембар 2017 43 на радио светигори у емисији „монашко тка- ње на чунку живота“, коју води монах арсе- није (јовановић) оно што нас двојицу спаја јесте да смо обојица истог дана замонашени у манастиру дечани 1994, на празник светог краља стефана дечанског по којим светињама је чувен манастир фенек? имамо честицу моштију св параскеве по предању, њене су мошти некад из цариграда проношене по црквама и манастирима ср- бије: у крушевац, београд, манастир фенек, фрушку гору, молдавију, румунију, где се сад налазе, у граду јаши и тада је овде оставље- на честица њених моштију, која је уграђена у руку од воска имамо и делиће моштију св првомученице текле, св антонија и св макарија манастир има своју економију, сам се издржава шта производите? колико имате вредних руку? тренутно обрађујемо 3–4 хектара око порте и ту гајимо потребно поврће, нешто ражи и јечма, јер држимо и живину а пре пар година смо на 1,5 хектара засадили ви- ноград производимо вино и ракију од ра- зног воћа, бавимо се и пчеларством осим нас осморице (игуман, ђакон марко, два монаха: јустин и николај, и четири искуше- ника), велику помоћ добијамо и од верног народа који редовно долази допринос еко- номији дају и многе породице које се баве пчеларством, кућном радиношћу, уметно- шћу њихове производе, разне производе од меда, везене предмете, иконе, бројанице и слично, продајемо у нашој продавници, као и на другим местима као духовник, са каквим се животним проблемима сусрећете? да ли вам се враћају ти људи када приме утеху? долазе људи са веома тешким проблеми- ма, као и због болести, физичке или духовне наравно, свакоме је његов проблем најтежи не могу да се изборе са њим па долазе да на- ђу решење у цркви често га и нађу, па он- да и промене свој живот, остану и вежу се за наш манастир, а тако и приђу богу рекао бих, да је то српски начин да се приђе богу – кроз проблем са вашим доласком, овај манастир је постао расадник вишедетних породица, а неке сте, као милуновиће, директно спојили и привели венчању они сада имају петоро деце случај милуновића је јединствен и није никакво правило са свим људима, који нам дођу, желимо прво да будемо добри пријате- љи и добри људи, а они касније и сами схвате како треба хришћански да живе и, наравно, да рађају децу то нимало није лако, имати хришћански брак и породица 44 6/ 2017 четворо, шесторо и више деце ни држава ни народ не гледају на то благонаклоно, нити се труде да помогну тим породицама, тако да се они сами сналазе и „пливају“ у животном мору како знају и умеју али, бог их никад не заборавља ми им помажемо, како молитвом тако и укључењем у манастирску економију да ли вам некад дође помисао како би било добро да сте се оженили и основали своју породицу? свако ко се оженио има своју децу, а ја имам и њих и сву њихову децу, као духовни родитељ деца вас много воле шта је заједничко монасима и деци? можда послушност? између осталог, и послушност али, пре све- га, и монаси су деца, и много дуже остају као деца, јер су одвојени од света други људи има- ју многе проблеме с којима морају да се боре и да буду „одрасли“ и „дорасли“, а ми монаси хришћански брак и породица ви сте своју мајку заменили богомајком колико њене молитве значе монасима? колико значе највише говори чињеница да је света гора башта пресвете богородице она значи и више од мајке у дечанима сам доживео једно чудо, које показује колико она брине о нама, баш на дан кад је објављен пре- станак бомбардовања од стране нато-а то смо сви славили као победу, али то је у ствари био пораз јер се тада наша војска повукла са косо- ва у припрати манастира, лево и десно изнад врата која воде у наос цркве, стоје две фреске: бо- городица, која држи папирни свитак, и хри- стос са отворе- ним јеванђељем и исписаним ре- чима: ја сам свје- тлост свијету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће има- ти свјетлост живота (јов 8, 12) тада се догоди- ло то чудо: кандило испред фреске богомајке се снажно заљуљало неколико дана смо ис- питивали шта би био узрок томе, промаја или нешто друго, јер није било могуће да га неко заљуља јер је окачено на великој висини ам- плитуда кретања кандила била је 30–40 цм, лево-десно, а некад и напред-назад, а некад се вртело у круг то је трајало 40 дана и ноћи, као по неком правилу – ван богослужења кад дођемо на јутрење, престане чим братство изађе из цркве, опет почне до вечерње слу- жбе, и опет на њој стане али, и још неколико година се оно љуљало, али без неког прави- ла, чак и дан-да- нас – два дана се љуља, па стане, па опет неколи- ко дана ово чу- до је болно зна- мење страдања српског народа, који је одмах по повлачењу наше војске почео још масовније да на- пушта косово и метохију та фреска пре- свете богороди- це је занимљива она се молитве- но обраћа хри- сту и на свитку који држи исписан је дијалог између ње и христа она му се обраћа: „прими мољење матере своје, владико човекољупче“ – шта иштеш мати? „грешнима опроштај“ – прог- невљују ме „опрости им, сине мој“ – не кају се „спаси и даруј ми их“ – тебе ради примиће опроштај „благодарим ти, логосе“ новембар / децембар 2017 45 смо у манастиру заштићени постоји нешто, неки благодатни дар који примамо, и деца то препознају показали сте се као изузетан педагог у продужетку литургијског времена редовно организујете трпезу љубави на којој сви учествују на свој начин, а посебно сте деци дали прилику да покажу шта знају чак, добијају и домаће задатке да науче духовне песме, да свирају на разним инструментима, или рецитале за следеће недељно или празнично дружење овде је пуно талентоване деце то је произашло из традиције православне цркве, да се после свете литургије народ оку- пи за трпезом љубави као што читамо у дели- ма апостолским, свако је доносио шта је имао и ту се заједно јело ово је иста таква трпеза љу- бави, у којој се више дружимо, а мало једемо и то прија свима то је оно што треба да се негује шта вама значи овај манастир, а шта породицама које редовно долазе? мени, као монаху, значи све, јер ми је једи- ни, док сам у њему мислим да оно што нас све везује јесте људскост, коју је наглашавао блаже- нопочивши патријарх павле – „будимо људи“ у томе се највише трудимо тако да све остало по- стаје лако која је ваша порука младима који још не мисле на женидбу? она христова, упућена јуди: „што чиниш, чи- ни брже!“ то не значи да ја на њих гледам као на јуде, али знам да ако се много премишљају та- ко изгубе драгоцено време и онда не могу да се прилагоде ни манастиру нити брачном животу, јер су се навикли на свој начин живота – а то је: „живим како хоћу“, а живети по својој вољи значи изневеравати христа јер, зашто свако- дневно говоримо молитву оче наш и њоме се заветујемо да буде воља његова, а не наша, ако то не испуњавамо и одлажемо? ако искрено желимо да буде воља божија, онда ће нам он сâм помоћи да познамо вољу његову то важи и за оне који размишљају о монашком путу и за оне који одлажу брак  помаже бог ја сам бојан, имам 32 године дрогирао сам се 11 година, од тога сам де- сет година био хероински зависник рођен сам у земуну и тамо одрастао завршио сам средњу угоститељско-туристичку школу дванаест година сам се бавио фудбалом, када сам добио неку повреду, због чега сам 2000-те године отишао на служење војног рока у вој- сци сам упознао три другара који су били тотал- но другачији од мене, и, који су већ тада били у проблему зависности они су ми тада понудили дрогу и тако сам кренуо да улазим у тај проблем, не знајући уопште шта ме чека мислио сам да је то онако – ушао сам данас, сутра ћу изаћи – и да то није ништа страшно а онда сваки дан при служењу војног рока дрогирали смо се не- ким лсд-има, касније је дошао „екстази“, а про- бао сам и марихуану и сличне „дизалице“, како се већ у жаргону зову по завршетку војног ро- ка сам наставио сам да се дружим са та моја три друга двојица су била из новог београда, а је- дан из земуна нисам наставио тамо где сам стао у свом животу пре војске, нисам наставио да се бавим фудбалом, него сам се пребацио на своју професију туристичког техничара, да би се ка- сније преквалификовао за конобара и почео да радим радио сам у једном београдском ресто- рану, где сам пристојно зарађивао за себе имао сам довољно новца да се пристојно обучем, да изађем и да „завршим“ дрогу и полако мало по мало улазио у тај мрак све дубље и дубље убрзо смо почели да излазимо по клубовима, да слушамо техно музику и ја сам полако почео да корачам мрачним ходницима а онда је на вели- ка врата хероин ушао у мој живот, уселио се и као да је направио шатор у мојој глави тада сам рекао себи: „човече, шта је ово? ово је много добро?“ не знам, помислио сам: „где је ово било целог мог жи- вота до сада?“ сада је хероин, онако, попунио све моје недостатке до тада, јер, све до тада сам имао неке моје комплексе, које сам вукао из младости кренуо сам да корачам хероином, мислећи да сам најјачи на свету и да нема никога ко је јачи од мене одмах после тога, са тим мојим најбољим другом милошем, полако сам почео да узимам хероин интравенски убрзо после тога, славко је отишао за аустралију, а иван, који је продавао хе- роин, је убрзо ухапшен и послат на робију земља живих хришћански брак и породица 46 6/ 2017 већ 2005 године милош, мој најбољи друг с којим сам и почео да се дрогирам, завршио је свој животни пут „оверио се“ и ето то се де- сило после једног виђења са мном, када је ми- лош преспавао код мене у стану и ујутро отишао кући ујутру сам позвао његову мајку и она ми је рекла шта се десило после три дана сам оти- шао на његову сахрану, где су дошли, неки наши другари и неки „пријатељи“ чинило се тада да је ту, међу нама, владало велико сажаљење, да би после само 40 дана на парастосу било само нас неколико и да би се убрзо после тога, све то заборавило после тога сам отишао кући код мојих роди- теља и рекао им да сам наркоман и да ми треба помоћ, односно да ми је потребно лечење моји родитељи, нису могли да верују у то да сам од једног пристојног момка и спортисте постао наркоман рекао сам им да имам проблем са хе- роином и да ми је потребна било каква помоћ и лечење прво моје лечење било је 2005 године у драјзеровој улици у београду, у болници за ле- чење зависности покупио сам неке симпатије код те докторке која ме је лечила и када сам јој рекао да морам да идем у црну гору да радим, пустила ме је отишао сам на море чисте главе и зарадио већи новац, да бих у септембру, кад сам се вратио у београд, поново узео хероин и тако поново кренуо да се дрогирам и тада сам кре- нуо све дубље и дубље да корачам оним истим мрачним тунелом, у коме уопште није било ни- какве светлости одмах после тога, 2007 године, поново сам се обратио мојим родитељима и поново од њих затражио помоћ рекао сам им да сам поново у великом проблему отац потиче из једне па- тријархалне породице, верник је и рекао ми је да постоји један манастир у црној реци и да се они баве лечењем наркоманије пристао сам на то више због оца и мајке, него због себе оти- шао сам тамо код оца бранислава перановића и ушао у ту заједницу, о којој до тада никада ни- шта нисам чуо, а нисам се ни информисао око тога отишао сам тамо и затекао један прави логор, где нема ни мало љубави, где је владала једна тотална затворска атмосфера рекао бих само да сам тамо провео неких шест месеци и да ми уопште није било пријатно сви сте, веро- ватно, на тв-у гледали оне силне батине, које су приказане ето, да кажем да сам и ја био један од оних, који је добио исте такве батине, чак и го- ре после тих шест месеци проведених у црној реци, изашао сам напоље и вратио се назад на свој стари посао и за 14 дана се поново навукао на хероин тада сам некако убедио себе да ћу се дроги- рати „паметно“ тада се у београду појавио су- ботекс, где сам онако, једно време почео да користим хероин, а скидао сам се са тим субо- тексом не знајући да сам и даље у том неком мрачном тунелу, и да све више и више тонем у тај проблем после тога, одмах након неког кра- ћег времена, након неких 6–7 месеци, опет сам затражио помоћ и кренуо да се лечим по неким клиникама, тако да сам укупно кроз деценију узимања хероина имао више од десетак покуша- ја лечења, тако што бих након неких 5–6 месеци дрогирања тражио помоћ по клиникама то ми, међутим, није помагало стално сам се враћао на исти проблем, да бих 2011 године тотално пао и духовно и телесно снаге више нисам имао нити да руководим собом, нити својим животом тада сам потражио помоћ од сестре и зета они су се распитали за заједницу „земља живих“ и укупно сам кроз деценију узимања хероина имао више од десетак покушаја лечења по разним клиникама, то ми, међутим, није помагало стално сам се враћао на исти проблем земља живих земља живих новембар / децембар 2017 47 дошли до телефона једног од васпитача, чули се са њим, да бих ја 7 маја 2011 године дошао на тај колоквијум ту сам чуо сведочанство јед- ног брата, који је испричао да је он исто као и ја био у оваквом проблему, и да је у заједници већ 29 месеци, и да за месец дана чека благослов да иде кући јер је завршио програм онако, на пр- ви поглед, то ми је било јако далеко помислио сам: „ма, какви, где да 2,5 године бацим негде?“ нисам знао шта да радим после тог колоквијума отишао сам кући и по- причао са родитељима они су ми рекли да је то једино право решење поготово ме отац почео да убеђује да треба да пристанем на све то пр- вих дана сам се доста двоумио тада нисам же- лео да уђем у заједницу јер сам још увек мислио да ја то могу сам да решим, „као и до сада“ имао сам девојку, која ми је пружила неку подршку и рекла: „уђи, боки, биће ти сигурно боље па, ви- дећеш и сам да ћеш се сигурно осећати боље“ ушао сам у заједницу 18 маја 2011 године, то- тално помрачен, без живота у мени, без љубави, без срца, без душе све сам то негде оставио, све то ми је хероин узео, тако да сам само телом ушао у заједницу мрачан, никакав, као да сам изашао из гроба ето, тако сам некако изгле- дао једноставно, нисам видео ништа, без осе- ћања, буквално ништа за мене дан није посто- јао, за мене је постојало само црно, само тамно, само сиво никаква светлост није постојала за мене пре тога после неких месец дана почео сам да долазим себи после два месеца сам већ почео да гледам, а после три месеца сам почео да се смејем, да причам са осталом братијом, да размењујем не- ка своја животна искуства, да делим са њима своје стање које сам имао раније у свом живо- ту почео сам да се радујем сваком новом дану, почео сам да се смејем онако искрено из срца, почео сам да примећујем људе око себе, приро- ду, почео сам да примећујем како жито и куку- руз зри, како се мења, како дрво расте и лишће на њему то ме је радовало приметио сам да су ми се и духовне очи отвориле, што ме је највише обрадовало почео сам да живим живот нисам више био умртвљено биће, које није знало више ништа једноставно, ушавши у заједницу, прихватио сам то као неки нови начин живота до тада сам јако мало нешто знао о вери и о православљу уопште, као и о хришћанском начину живота како је време пролазило, почео сам да при- хватам заједницу, да мењам себе и сагледавам своје грешке, којих је у првој години било пуно после годину дана сам отишао на проверу и до- бро размислио о свом начину живота какав сам водио до тада веровао сам да могу да постанем нови и бољи човек једноставно, желео сам да постанем бољи човек вратио сам се после пр- ве провере и кренуо интензиван „рад на себи“, како то у заједници зовемо још више сам се ра- довао сваком новом дану и, као што отац бранко каже, приносио сам себе, онако, као жртву кре- нуо сам да се максимално дајем у свим правци- ма, буквално у свим правцима до тада у животу ништа нисам урадио, осим што сам био конобар и играо фудбал буквално нисам знао ни ексер да закуцам у заједници сам научио и да малте- ришем, и да зидам, кувам, да музем козе, да их чувам и поклањам им пажњу раније сам мислио само на себе и на хероин тако је полако кренуло моје мењање осетио сам промену и, можда, неку благодат, осетио сам да је то – то осетио сам то први пут у животу, осетио сам светлост, осетио да је хри- стос ту и желео сам да га привучем себи, у своје срце и, тада сам рекао: „то је то, човече!“ отац бранко је био потпуно у праву, но пуно ми је требало да поверујем и тада сам кренуо пуним корацима свим срцем сам кренуо да „зграбим“ христа, да више никад не одем од њега, да увек будем уз њега молим се за свој даљи напредак, за нови на- чин живота крајем ове године би требало да за- вршим програм ових дана размишљам о томе шта ћу после ове заједнице размишљам много о томе највише бих волео да нађем неки добар, скроман посао, да нађем девојку са којом ћу мо- ћи да имам нормалан однос, да градим неку сво- ју заједницу и оснујем своју породицу сигуран сам да сам после ове приче овде много научио и да ћу своју децу моћи да васпитам у најбољем издању радујем се сваком новом дану, срећан сам и захвалан и оцу бранку, заједници, и свима који су ми помогли у излечењу  земља живих 48 6/ 2017 духовни проблеми у вези са интернетом настају злоупотребом речи, лажном ду- ховношћу и обманама које се вешто „паку- ју“ на милионима интернет страна читајући их, хришћанин некада не препознаје лукаву обману и сумњива тумачења лажних душе- брижника и неретко могу бити доведени у заблуду ово је посебно опасно поље за чи- таоце који нису пришли цркви и који трагају за „сигурном луком“ центар за проучавање и употребу савре- мених технологија (цепис) српске право- славне цркве, ради и на пољу доношења техничких решења која су у служби адми- нистрације и медијског деловања наше по- месне цркве сагледавајући комплексне со- циолошке односе који уз помоћ интернета „умрежавају“ различитости у појединцима из свих глобалних сфера (друштвених, вер- ских, политичких, економских), сагледано је постојање реалног проблема – препозна- вања истинске речи која је у духу христо- ве љубави, а не исфабрикована „life coach“ техника обликована према егоистичним по- требама читаоца добро нам је овде бити је име пројекта чији је циљ да јасно и недво- смислено представи интернет ресурсе спц и тиме уклони ризик од мешања лажног ду- ховништва са истинском мисијом цркве водећи се дугогодишњим анализама нај- виших стручних кругова, креиран је интер- нет претраживач телескоп (cepisspcrs/tele- skop) задатак телескопа јесте да самостално претражује интернет и у свој каталог уводи адресе чији садржаји потичу из провере- них извора спц каталог обухвата званичне адресе цркава, манастира, епархија, али и појединачне пројекте са благословом епи- скопа наше цркве циљ је да се кориснику црква и савремене технологије добро нам је овде бити је име пројекта чији је циљ да јасно и недвосмислено представи интернет ресурсе спц и тиме уклони ризик од мешања лажног духовништва са истинском мисијом цркве „добро нам је овде бити“ александар арсенин новембар / децембар 2017 49 из историје српске православне цркве понуди онај део интернета који је безрезер- вно у мисији цркве, а за то су задужени ком- плексни алгоритми који анализирају прона- ђен садржај (према извору, аутору, матичној адреси), и у овом тренутку депонују око 250000 страница „квалитетног интернета“ додатни циљ јесте и информативно де- ловање претраживача, те се по кључу уне- тих речи, на дневном нивоу прате и исти- чу садржаји информативних служби спц резултати претрага су обогаћени контакт информацијама, мапама, сликама тако да телескоп кориснику пружа потпун ин- формативни доживљај адресе су катего- ризоване и по областима, па је тиме пред- стављање једне епархије у целости веома прегледно и јасно у сарадњи са информативном службом епархије бачке, цепис је 24 јуна, у новом саду одржао стручни панел на којем се ди- скутовало о кључним темама везаним за употребу информационих технологија у мисији спц један од посебно назначених проблема је небројена количина интернет садржаја који смућује читаоце, а пласиран је захваљујући активном деловању секташких и пара-верских организација однос са�

Свеска: 358 | Свети царски мученици Романови
... Фотографија на насловној страни корице: Небески заштитници Русије и Србије Фотографија на другој страни корице: Патријарх московски Тихон (1865–1925) фото: http://troitse-paraskevoru Фотографија на трећој страни корице: Митрополит Филарет Вознесенски (1903–1985) фото: afanasiynet Фотографија на полеђини корице: Сергеј Шојгу у посети Храму Светог Саве фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 358, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Стотину година од руске Голготе 3 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом крушевачким Г Давидом Перовићем И они су били деца 4 Реч пастира Потрага за идентитетом 8 Материк Света Ефросинија – монахиња у мушком манастиру 10 Хришћански живот Пост – смисао и пракса 12 Хришћански живот Протојереј Александар Шаргунов Шта значи окренути и други образ? 14 ТЕМА БРОЈА О значењу канонизације Светих Царских мученика 17 Свети Царски мученици Романови у богослужењу 21 Страдање Царске породице 23 У сусрет руском Цару 25 Долазак руског Цара 28 Хајка на лик Светог цара у наше време 30 Хришћански брак и породица Протојереј Димитриј Смирнов Будућност се рађа у породици 32 Идите и научите све народе „Велики посао“ Старца Јефрема Аризонског 34 Хришћански брак и породица Разговор са игуманом манастира Фенек, оцем Макаријем Бог никада не заборавља 42 Земља живих Земља живих 46 Црква и савремене технологије „Добро нам је овде бити“ 49 Из историје Српске Православне Цркве Немањићки узори краља Твртка I 50 Српска традиција и обичаји Детињци, Материце и Оци у контексту значаја породице 53 Божићни обичаји на српском селу у старини 57 Хришћанска књижевност Иван В Лалић (1931—1996) 59 Духовне поуке у причама 60 Сведочанство Свештеник и верници на „царском путу“ 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе (2) 64 стране новембар / децембар 2017 1 НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2017 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети царски мученици Романови цена 90 динара УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с