-АМБИЈЕНТА-

Свеска: 372 | Богословље као исцелитељска наука
... човека са богом како би се постигло спасење или вечни живот, је ли тако? – управо тако богословље није плод људ- ског умовања, оно има за своје исходиште цркву као мјесто заједничарења и сусре- та са богом и само у цркви, у литургијској тајни сједињења са богом богословље бива харизматско, просветљено и освештано из- ван тог амбијента, богословље престаје да буде богословље и постаје брбљање (пре- ма ријечима светог атанасија великог) тако долазимо до још једне, суштинске димензи- је православног богословља, а то је његов сотириолошки карактер богословље, да- кле, има за циљ свједочење живота у богу и кроз то свједочење откривање бескрајних могућности човјековог узрастања у тајни богопознања богословље, као израз цркве јесте критеријум расазнавања онога што је истинито и једино потребно и што треба да буде предмет свједочења цркве да ли је богословствовање својствено само одабраним људима, или је сваки човек призван и позван да буде истински богослов? – одговор на ово је заправо садржан у ва- шем првом питању свако ко се моли, ко је уронио у тајну цркве божије, ко је с усрео христа, и ко свједочи и својим животом из- ражава тај сусрет, тај је богослов а то не за- виси од степена академског образовања ни- ти од било каквих спољашњих параметара, већ искључиво од тога да ли је хри стос по- стао темељ живота и да ли се у њему препо- знао циљ и мјера раста откривење божије, његово јављање човјеку јесте полазиште богословља дакле, човјек одговара на бо- жански призив и у том одговору се зачиње богословље, а крајњи циљ богословља, што је потврђено у историји светоотачке бого- словске мисли, јесте искуствени пут сједи- њења са богом на једном мјесту, преподобни јустин ће- лијски каже да је вјера подвиг који обухвата сву личност човјекову, па самим тим и разум човјеков према томе, вјера је та која догмат- ске истине јеванђеља претвара у човјеков живот другим ријечима, благодатни живот у цркви постаје извор благодатног познања вјечних догматских истина и када та истина постане суштина и темељ човјековог живо- та, онда се кроз њу постиже спасење драги оче, шта можете рећи о богосло- вљу као исцелитељској науци? – драги брате, хвала вам на овом пи тању дакле, богословље има сотириолошки, спа- тема броја као људи цркве имамо велику одговорност, како за нас саме, тако и за свијет којем треба да будемо со и свјетлост март / април 2020 29 тема броја соносни карактер будући да је нераздвојно од литургијско-подвижничког аспекта, оно носи печат остварене заједнице с богом темељ богословља је оваплоћење лого- са, тајна вјечног сједињења бога и човјека у личности исуса христа наше слободно прихватање да будемо причасници тијела и крви његове значи да бивамо исцијељени, бивамо преображени, спасени и обожени и отуда је богословље исцјељитељско и спа- соносно једино ако за своје исходиште има тајну христову хришћанска вјера, догмати и јеванђеље имају најдиректније посљедице по наш живот иначе, све то би било обична пропаганда зато је светоотачки метод оду- вијек био повезаност ортодоксије и отро- праксије: јединство вјере и живота, догме и етоса (морала) догмати нису просто од- редбе и фор муле, него су прије свега тач- но и прецизно исказано искуство спасења и новог живота у христу у цркви његовој те богооткривене истине које су нам даро- ване у христу и цркви су спасоносне само онда ако живимо по њима према томе, пра- ва вјера рађа прави и истински хришћански живот наравно, у свему томе је неопходна благодат божија, да би т е истине биле жи- вотворне и спасоносне оне лако могу да се претворе у стерилне и беживотне фразе уколико нису постале истински темељ на- шег живљења будући да се светотајински и целокупни хришћански живот утемељује и налази свој врхунац и пуноћу у светој евха- ристији као светајни цркве, да ли то значи да и истинско богословље про- изилази из литургијског небоземног заједничарења и величања тројединог бога? – будући да је ци љ нашег живота сје- дињење с бо гом, а оно с е у овом ви јеку животопис презвитера слободана лукића, пароха црмничког презвитер слободан лукић је рођен 15 новембра 1982 лета господњег у градачцу (бих) го- дине 2001 се уписао на пм ф у бањалуци, а 2007 уписује пра- вославни богословски факултет у фочи где је за вршио основне (2011 г), а потом и мастер-сту- дије (2014 г) од стране архие- пископа цетињског и митропо- лита црногорско-приморског др амфилохија (радовића) рукопо- ложен је 3 марта 2013 године у свештени чин ђакона, а четири дана касније у свештени чин пре- звитера по рукоположењу по- стављен је за пароха црмничког са седиштем у вирпазару године 2018 је постао добитник награде „вероучитељ године“ са супру- гом александром има т роје дје- це: исидору, ксенију и исака 30 2 / 2020 у предокушају, али реално остварује у тајни евхаристије, онда је и богословље плод и израз тог евхаристијског опита заједничарења према томе, цјелокупан наш живот и јесте словљење и слављење бога светоотачко богословље – почев од апостолских ученика, преко богословља отаца епохе васељенских сабора, па све до паламитске богословске синтезе – ја- сно нас учи да је евхаристија централни догађај цркве и полазиште истинског од- носа према свијету евхаристија је мјесто преображаја свијета и човјека и мјесто сусрета човјека са богом из тог заједни- чарења проистичу сви благодатни даро- ви, па тако и дар богословља овдје треба нагласити да је богословље дар божији који се човјеку даје у мјери човјековог очишћења и стицања благодати божије кроз врлински и светотајински-евхари- стијски живот оче слободане, замолио бих вас да наш разговор крунишемо вашом пастирском поруком – сви дарови у цркви происходе од исуса христа стога, било који вид нашег служења у цркви – свештенички, вјероучитељски, лаич- ки – исходи из његове богочовјечанске лич- ности зато је потребно да се трудимо да тај дар умножавамо, јер као људи цркве имамо велику одговорност, како за нас саме, тако и за свијет којем треба да б удемо со и св је- тлост зато, сваки дан и сва ки минут нашег живот користимо за рад на себи, за покајање и борбу са старим човјеком у нама, да бисмо тако остајали и истрајавали на уском путу спасења нарочито је потребно да схватимо да имамо велики благослов да будемо члано- ви цркве, заједнице која дарује бесмртност и вјечност стога се трудимо да оправдамо то божије повјерење и да будемо достојни хри- шћанског имена које носимо  тема броја пасхално богослужење (фото: митрополија црногорско-приморска) март / април 2020 31 богословље није само наука о богу, нити је само реч или учење о богу, оно наста- је пре свега као резултат трагања за богом само на тај начин, као трагалачки подвиг, богословље показује пут ка богу истин- ско богословље долази као плод подвига, срдачне молитве, аскезе, тиховања и је- ванђелског живота његова интелектуална форма долази од учености, али сам садржај или суштина, резултат су боготражитељског напора да се допре до бога кроз открива- ње сопствене боголикости, чистоте и све- тости, човек открива царство божије у себи (ср лк 17, 21) пут ка богу је пут ка светости, и обрнуто, пут ка светости је пут ка богу на том путу човек се суочава са својим па- лим, рањеним и, у мно го чему, болесним би- ћем суочава се са својом сенком – греховима и греховним склоностима, слабостима и мана- ма, страховима и фрустрацијама уколико не упозна и не смањи своју сенку, она ће се про- ширити и постати још тамнија тама тада пре- раста у симптом оболеле душе (ср лк 11, 35) човек који живи у тами, нема осећај и д ожи- вљај слободе у тами се само тумара све је у неком стању скучености, напетости и грча ако нема слободе, онда полако ишчезава и смисао живота тада настаје огромна празнина: безна- ђе, депресија и бесмислено животарење потчињеност греху и греховним склоно- стима заробљава човека његова ирацио- нална природа такође постаје опасна и пре- ти заробљавањем како превазићи стање и положај палог човека? где је из лаз? он с е налази у христовим речима: истина ће вас ослободити (јн 8, 32) ове ре чи имају пси- хотерапеутску и исцелитељску снагу доћи до истине значи доћи до слободе, а д оћи до слободе значи доћи до пуноће и смисла своје егзистенције, а долазак до смисла ег- зистенције јесте предуслов откривања своје боголикости међутим, циник ће одмах поставити пи- латовско питање: „шта је истина?“ (јн 18, 38) ово питање је израз и наговештај свих могу- ћих релативизама, лутања и тумарања у вези са истином ипак, све недоумице лако и јед- ноставно надилазе речи јеванђеља: „освети их истином својом: реч је твоја истина“ (јн 17, 17) реч божија је истина и она нас осве -ћује реч божија је све то писмо ако томе додамо и христове речи: ја сам пут, истина и живот (јн 14, 6), добијамо и персонализо- вано одређење истине – бог логос је истина бог је онај који јесте, увек исти – истинити бог (ср 2 moj 3, 14) како нас бог освећује речју својом? узми- мо, на пример, псалтир – богонадахнуто тема броја богословље (или православна психологија), постаће заиста исцељујућа наука уколико се превасходно усмери ка успостављању и дефинисању личног односа верника са богом тај однос мора бити искуствен, опитан, непосредно доживљен, благодатан – вођен духом светим истина ће вас ослободити виктор вицановић 32 2 / 2020 штиво које је у сво јој суштини лично обра- ћање богу, не само цара давида, већ и дру- гих богонадахнутих људи ради се заправо о отвореном и непосредном разговору са богом тај дијалог је вођен духом светим у њему је „ухваћена“ у времену, све-време- ност и универзалност људских немира, не- спокојстава, страхова, слабости, осећања кривице, покајања, осећања ништавности и пролазности у псалтирском дијалогу са богом човек износи свој јад и т ескобу, али истовремено зна да га бог чује, прославља његову величину и узда се у његову помоћ зар то није психотерапеутски метод засно- ван на вери? мишљења смо да је сте, јер се на тај начин човек ослобађа психолошког притиска верујући да га бог чује и да је увек спреман да му помогне читање псалтира нас приближава богу, а свако приближава- ње богу јесте истовремено преображење, очишћење и освећење тако нас бог освећу- је својом речју и истином православна психологија има свој разлог постојања управо због тога што треба да усклади и избалансира исцелитељску снагу речи божије, истине која ослобађа, са емпи- ријским знањем о психичким процесима и психичким животом у целини истина која ослобађа, или, учење цркве у целини, јесте угаони камен православне психологије, јер се на њему заснива све оно што је мислећем и духовном човеку најбитније – систем вред- ности, смисао живота, лични развој, оства- ривање заједнице са богом богословље (и из њега произашла право- славна психологија), постаће заиста исцељу- јућа наука уколико се превасходно усмери ка успостављању и дефинисању личног односа верника са богом тај однос мора бити иску- ствен, опитан, непосредно доживљен, благо- датан – вођен духом светим дођите и види- те! (јн 1, 39) љубав божија мора да се осети и доживи ако је нема, неће бити ни исцељења, јер је љубав божија сила која исцељује човек који не доживи љубав божију за то не треба да криви бога, већ пре све га себе, односно своје згрчено срце, отврдло од греха академске конструкције, високоумност речи, теолошка фразеологија, модерност и савременост идеја и приступа, не могу ника- да да замене светоотачки подвижнички при- ступ приближавања богу штавише, могу да створе опасан привид да је било какав говор о богу сам по себи довољан, а да је по двиг сувишан и ана хрон ако из ук упног корпу- са богословља издвојимо текстове великих подвижника попут св макарија египатског, св јована лествичика, св исака сирина, св симеона новог богослова, св григорија паламе, св теофана затворника – да набро- јимо само најистакнутије – поставља се пи- тање шта би онда вредно остало само „пра- порац који звечи“? подвиг је неопходан јер нас упућује и води ка једном од најважнијих циљева хришћан- ске науке – да будемо бољи људи али не по плитким и лицемерним нормама овога све- та, већ по мери боголикости, задате нам од бога по мери светости уколико савремено богословље испуни тај циљ, онда се може рећи да је (још увек) исцелитељска наука  аутор је православни психолог који ради у деветој београдској гимназији тема броја света три јерарха – светитељи василије велики, григорије богослов и јован златоусти, византијска икона (извор: eparhija-zickars) март / април 2020 33 начини на које је богословље схватано, не само у ширем хришћанском, него и у пра -вославном свијету, многи су, и међусобно раз- личити произвољности и лична тумачења могу да доведу до потпуног помрачења богословске истине, тим прије што се тзв академско богосло- вље не напаја непосредно црквеним искуством аутентично православно богословље претпо- ставља или лично учешће у црквеном опиту (= искуству) или повјерење према онима који ово искуство имају и пројављују га тако, бого- словски приступ вјерском фундаментализму не би требало да буде третиран једноставним и једнозначним по својој природи, црква је апсолутна рев- ност за дом божији не налази се на маргини, већ у њеном средишту ово је рев ност по разуму и иде упоредо са истинским богопознањем које је заједништво са богом љубави православна цр- ква не прихвата створено за свој темељ, као што се дешава у вјерском фундаментализму када би се догодило да православна црква за свој основ прихвати створено, православље би престало да постоји, односно престало би да буде право- славље – правилно поимање бога и његове тво- ревине конкретно, а на основу православног бо- гословља, престало би да постоји хришћанство, јер би од створеног био начињен идол, а што је у колизији са другом заповијешћу декалога да- кле, опасност од тог застрањења увијек постоји као реална пријетња православљу као што је већ речено, вјерски фундаментали- зам изражава централне проблеме постмодер- ног доба на основу православног богословља, објављеног код светих отаца цркве, можемо да дођемо до корисних смјерница за схватање и превазилажење вјерског фундаментализма у крајњој анализи, вјерски фундаментализам, онако како је он данас доживљаван, изражава проблеме људске личности непрестано про- дубљивање расцјепа у човјеку попримило је, у наше дане, најшире димензије: запоставило је јединство које његује вјера, разводнило кохе- зивне везе друштвеног живота, уопштило не- утемељеност човјечанства и дало драматичан карактер трагању за тачкама ослонца вјерски фундаментализам, као покрет за заштиту извје- сних фундаменталних (= темељних) начела која су постојала у прошлости и од њихових протаго- ниста сматрана тековинама од животног значаја за садашњост и будућност, изражава то трагање посебно у времену попут нашег, трагање за не- ким ослонцима није истицано као излишни лук- суз, већ као животна неопходност из угла православног богословља, које рели- гијски од друштвеног живота ипак раздјељује, али не радикално него конструктивно, фено- мен вјерског фундаментализма превасходно је богословски ово важи не само онда када се по- јављује у својој типично религијској форми, већ и онда када се изражава као друштвено-поли- тички и антрополошки феномен вјерски фунда- ментализам трага за оним што је фундаментално које поистовјећује са апсолутним ово трагање у крајњој анализи је богословско одговор, који је дат, обично није богословски, макар посматрано из визуре православног богословља наведено се догађа из разлога што се ово темељно не по- ставља на поље нествореног, већ створеног које се сматра и једино стварним тема броја вјерски фундаментализам представља изопачење вјерске истине, чињење идола од хришћанства и порицање нестворене цркве теолошки одговор на вјерски фундаментализам презвитер живко ј илић 34 2 / 2020 тема броја апсолутизовање створеног представља основну омашку која укида суштину хришћан- ства то апсолутизовање значи затварање у овај свијет и као такво представља идолопоклон- ство апсолутизовање створеног истовремено онеспособљава антропологију и истину о људ- ској личности створено, као пропадљиво и про- лазно, налази се унутар граница смрти према томе, оно не мо же да избави човјека страха од смрти и пружи му слободу и пуноћу не може да му помогне у његовом усавршењу као личности фундаментализми свих нијанси и модалитетâ апсолутизују створене елементе: законе, прави- ла, форме, начела ово се дешава, или с тога што заговорници фундаменталистичког концепта нестворено уопште не познају, или с т ога што нестворено по- истовјећују са створеним, сред- ствима кроз која се пројављује у свијету на онтологијама, које су ограничене оквиром створеног, утемељени су не само очигледно религиозни нехришћански, него и хришћански фундаментали- зми онтологија, пак уоквирена границама створеног, богослов- ски је неутемељена и непостоје- ћа тако, у свим случајевима вјер- ског фундаментализма недостаје истинска онтологија која ствара отварање ка нествореном православна црква постоји, искључиво не градећи свој иден- титет на терену створеног и оста- јући отворена на терену нество- реногна овај начин она одржава живим лични однос са нестворе- ним богомова одричност, која се збива апофатичким (= одричним) богословљем, не значи релати- визацију или напуштање њених догматских темеља напротив православна црква занима се и појединостима догматâ и засту- па став да када је ријеч о богу, ни најмањи детаљ није мали осим овог, православна црква иде ка одрицању свих створених елемената, јер они, по својој природи, немају капацитет, односно мо- гућност да смјесте нестворено или несмјестиво данас је распрострањен и извјесни научни фундаментализам тај фундаментализам, по- кривен плаштом науке, изгони као фундамен- талистичке све тежње које се не поклапају са његовим прописима у својој искључивост, за истинско сматра само научно знање одбацу- јући било шта што не може да буде потврђено научном методологијом, он затвара човјека и његов живот у нечовјечне и мртве облике овај сурови фундаментализам, који данас као главно оружје користи биолошку науку, оспорава сваку духовну и етичку стварност и поистовјећује чо- вјека са његовим биолошким функцијама тако постаје изузетно опасан по човјека – живу ходе- ћу икону божију, као и за цивилизацију уопште закључујући, видимо да ка- да православни хришћани свој идентитет заснивају на пољу створеног, они постају вјер- ски фундаменталисти у овом случају, не да се не хране на истинском извору цркве који је лични однос са нествореним богом, него и изопачују и скр- наве свако лично општење у крајњој анализи, извитоперују сваки однос љубави и слободе, јер га искључују као компроми- сан и сумњив за њих с творено је сигурно, јер д јелује да је не -поколебљиво међутим, баш то представља основну богослов- ску неумјесност непоколебљи- во не по стоји као дати облик, него као очекивани живот уз православне богословске кри- теријуме, који су сумирани у онтологији нове твари, вјерски фундаментализам представља изопачење вјерске истине, чи- њење идола од хришћанства и порицање нестворене цр- кве отварање ка нествореном, отварање је ка апсолутној љу- бави и апсолутној слободи тачније, ово је отва- рање личном богу љубави и слободе вјера у оваквог бога неспојива је са фанатизмом или мр- жњом према другима; она је не спојива са вјер- ским фундаментализмомбило које врсте  једна од најстаријих ликовних представа христа пандократора – енкаустична икона из 6 века, манастир свете катарине, синај: према уобичајеном тумачењу, два различита израза лица на овој икони представљају две природе христове – божанску и људску (извор: eparhijaztcom) март / април 2020 35 хришћанска етика узалудно употребљавање имена божијег – то је превара у име бога ствараоца света, вечног судије, на чији суд ћемо доћи сви ми – и цареви и председници, и сељаци и сиромаси, и блогери и тв-водитељи не узимај узалуд имена господа својега са руског превео: небојша ћосовић ј една од десет заповести каже: „не узимај узалуд имена господа бога својега, јер не- ће господ оставити без казне онога који узме његово име у залуд“ (изл 20, 7) људи најче- шће мисле, да је овде реч о забрани псовања (вређања), у коме се име божије не помиње уз дужно поштовање и на ово се свакако односе ове речи, али је главно друго – употребљава- ње имена божијег за своје циљеве, извлачење од лица божијег нечег за своје потребе у при- чама соломоновим благочестиви човек моли: „за две ствари те молим, немој ме се оглуши- ти док сам жив сујету и лаж удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме насушним хлебом, да се не бих – најевши се – одрекао тебе и рекао: ко је господ? или оси- ромашивши – да не бих крао, и узалуд узимао име бога својега“ (прич 30, 7–9) очигледно, човек се боји да ће га сиромаштво подстаћи да измољава новац именом божијим узима- ње (помињање) узалуд – то и јесте измоља- вање пара „христа ради“ од стране здравог и радно способног човека, а политичка агита- ција у стилу „бог ми је открио за ког кандидата да гласам“ без очигледних указивања на то и објашњавање узрока туђих несрећа: „то је бог навео невољу на вас, зато што мене нисте слу- шали!“ и свакако, објављивање господа бо- га својим верним савезником у различитим конфликтима конфликти, у којима су људи захваћени гневом, пометњом, склоношћу да вређају, узнемиреношћу, оштро снижавају ниво онога што психијатри називају „само- критиком“ – способност оцењивања својих поступака са стране, и са становишта њихове сврсисходности, и становишта њихове морал- ности да, способност самоконтроле и избега- вања греха, и онако није развијена код људи, а у време помућености и забринутости конач- но ишчезава, те дрско (узалудно) помињање имена божијег постаје уобичајено свака од сукобљених страна изјављује, да је бог на ње- ној страни – што је случај и у познатој немачкој пароли из времена првог светског рата: „gott strafe england!“ („боже, казни енглеску!“), која се исмејава у храбром војнику швејку људи, који су у к онфликту, радо се обраћају богу – али, често не као господу, коме је потребно повиновати се, одложивши све остало, већ као некоме који се може мобилисати на сво- ју страну у с укобу или препирци а цркви се обраћају са гневним захтевом да не ћути, не- го да непоколебиво изјави да је бог свакако свецело на правој, то јест на њиховој страни нежељење да се отворено заузме за овакве људе, изазива њихов велики гнев и огорче- ност но, неосновано је користити име божије у циљу агитације, јер и то значи нарушавати поменуту заповест и ово је озбиљан преступ у ствари, ако се ја, немајући законска пуно- моћја, почнем представљати као заступник председника и преносити некаква указивања 36 2 / 2020 чувао сам тајну чекао сам да се сунце роди над овом светом земљом бојио сам ноћи мастилом, расипао звезде небом, не знајући да постоји љубав слу- шао сам људе да причају о срећи, не знајући да постоје отац и син сањао сам речи, не знајући да постоји слово тражио сам оком, не знајући да се само срцем добро види чувао сам тајну, не знајући да је знана творцу неба и земље јутром обасјана долино, чекај ме јутром обасјана долина под острогом, зета, богом помилована умивам се том лепотом и одлазимо у сусрет требињу мирише смиље и кадуља, небо боје детињства мог оца оставио сам тебе туго моја, тамо где су молитве за мене исплакане, за душу се помоли моју, невесиње дочекала си ме, србијо, назидана на сузама удовичким и сеобама избегличким вратио сам се дому своме надао сам се пољима сунцокрета, жутим надао сам се теби, загрљеној небом, вој- водино моја јутром обасјана долино, чекај ме јутро у великом граду дуго сам лежао на бетону чекајући сунце ноћ сам провео лутајући сретао сам напуште- не људе замућеног погледа људи су понекад усамљени колико и пас луталица чуо сам жа- мор у даљини и познате кораке изненада близу мене отворио сам очи, изнад мене је стајао чо- век обрадовао сам се, вратио се пријатељ не- када смо живели поред реке знао сам како хо- да кад је миран и кад је уморан човек се смејао мој живот је оби чан као и жи воти многих паса у великом граду некада сам задовољан оним што добијем да поједем, а некад живим необично дуге дане без ичега понекад сам усамљен имао сам породицу док људи нису одвели мајку и сестру тражио сам их месеци- ма без иједног трага нико их више није видео још увек их чекам лане сам поново отишао до реке, вода је блага и заокупља сва моја чула волео бих да се вратим тамо чуо сам човека како говори: „хајдемо кући, пријатељу!“  лазар вулић из пера читалаца мисионара у његово име, да би постигао своје циљеве, мене ће казнити за превару међутим, овде ћу ја згрешити против земног владара и против прописа који су донети у земаљској држави а, узалудно употребљавање имена божијег – то је превара у име бога ствараоца света, веч- ног судије, на чији суд ћемо доћи сви ми – и цареви и председници, и сељаци и сиромаси, и блогери и тв-водитељи када људи „мешају“ господа бога у своје спорове, можеш се за- препастити снагом њиховог атеизма – и код одлучних атеиста могу бити тренуци сумњи, а шта ако има бога? као што су говорили со- вјетски лектори: „ако бога нема – онда слава богу, а ако он постоји – онда не дај боже!“ и ту каква је гвоздена увереност да бог никада неће тражити полагање рачуна за кривотво- рење у његово име врло често се конфликт не развија између побожних с једне и атеиста с друге стране, него међу двема групама гре- шника, током кога грешници чине и неправду и постају жртве неправде; то јест лажу и бивају лагани, вређају и бивају вређани да, у распа- љености свађе човек брижљиво примећује своју увређеност и не ви ди увреде, које сам наноси другима међутим, бог види и једно и друго као што нам открива свето писмо, бог пре свега хоће помирење људи с њим, и по -мирење људи једних с другима бог не тражи победу једне гордости и неправде над другом гордошћу и неправдомон тражи помирење и исцељење разрушених односа као што каже апостол: „а све је од бога, који нас помири са собом кроз исуса христа, и који нам даје слу- жбу (реч) помирења уместо христа, дакле, молимо, као да бог позива кроз нас: молимо у име христово: помирите се са богом јер ње- га, који није знао греха, он учини грехом нас ради (жртвом за грех), да ми постанемо прав- да божија у њему“ (2 кор 5, 18–21) 1  изворник: сергей худиев, не произноси имя его напрасно, http://wwwpravoslavieru/jurnal/69603htm 1 јер њега који није знао за грех, он је учинио за нас (жртвом за) грех, да бисмо ми у њему постали правед- ни пред богом – према руском преводу – прим прев март / април 2020 37 вишедетне хришћанске породице слободан (37) и драгана (30) мишљеновић су повратници из канаде тамо су се упо- знали, венчали и родили четворо деце на- кон дуго година, схватили су да је неопходно да се врате, а разлог је, кажу, веома озбиљан – статус породице и родитељства сада жи- ве у хрватској, у борову код вуковара, и т у им се родило пето дете сачували су своју ве- ру, шта више, још више су је учврстили иду на литургију у своју парохијску цркву, по- свећену преносу моштију светог архиђако- на стефана, али често и у в уковар и у раз не манастире својој деци су одабрали лепа имена: ана- стасија (8), лазар (6), теодора (4), јован (3) и лука (1), по светитељима, према дану у којем су рођени, и прослављају их као имендане, на исти начин као и крсну славу, светог апо- породица мишљеновић из борова рађање може да буде у функцији спасења само ако се прихвати на правилан начин који је предвидео спаситељ, а то је да се деца доживе као дар божији који нам је дат са обавезом да га васпитамо у духу и истини радмила грујић 38 2 / 2020 вишедетне хришћанске породице стола луку рођендане не славе слободан је, после средње електротехничке школе у вуковару, завршио у канади колеџ за елек- троенергетику и ради као електродизајнер- пројектант у једној инжењерској фирми променио је многе послове, рачунајући и оне хонорарне које је радио у канади као студент, да би отплаћивао студентски кре- дит драгана је завршила факултет биоме- дицинских наука на вотерлу универзитету у канади и кратко радила у државној служби, али је врло брзо схватила да је њен омиљени и најодговорнији посао подизање деце, како каже: „иако на папиру свакој домаћици пише да је незапослена, жена у кући има прилику да буде професор, медицинска сестра, кува- рица, фризерка, судија, спремачица, припо- ведач, таксиста, тренер, кројач, аниматор, психолог, и свашта још понешто за чим се укаже потреба“ вас је канада спојила, а да вас не би раз -двојила, вратили сте се кући је ли тако? ода- кле сте родом, када и где сте крштени? слободан: рођен сам и одрастао у борову код вуковара, од оца радивоја и мајке мире, имам и сестру снежану крштен сам око 12 године у очевој родној кући, али сам цркви пришао десет година касније прије несрећ- ног грађанског рата 90-их на кратко смо из вуковара избегли у србију па се вратили, а онда је отац успео да оде у канаду ја сам за- почео студије у осијеку, а онда отишао код оца у канаду да наставим школовање дра- гана: рођена сам у лозници, али сам родом из источне босне где сам и крштена у првој години живота у цркви успења пресвете богородице у скеланима због рата смо не- колико година били у београду, а затим две деценије у канади, где су ми се упокојили отац љубисав и ма јка љиљана имам још и сестру александру слободан: драгана и ја смо се упознали у цркви св ђорђа у вотер- лу, а венчао нас је 2010 владика георгије уз присуство пет свештеника у једином срп- ском манастиру у канади – преображења го- сподњег у милтону, онтарио венчање смо схватили као нешто што вреди не с амо на земљи у времену, већ и у вечности купили смо кућу на кредит и тамо нам се родило че- творо деце, али смо чврсто одлучили да се вратимо у отаџбину, што нам се остварило март / април 2020 39 у лето 2017 године сада живимо у селу бо- рово, у пристојној кући са двориштем и ба- штом, коју изнамјљујемо, а у потрази смо да купимо кућу која би функционално боље од- говарала величини наше породице, јер смо добили и пето дете сада смо своји на своме, радосни и задовољни, са чврстом намером да на овим балканским просторима остане- мо и опстанемо то „са чврстом намером“ значи ли да с те побегли из канаде? зашто? слободан: па можемо слободно то назва- ти и бек ством често се шалим код цркве- них људи кад питају зашто смо с е вратили, да смо побегли из египта, као што је јевреј- ски народ, предвођен мојсијем, побегао од моћног египатског фараона и населио се у обећану земљу коју им је дао бог египат је у то време био вр ло богата земља, али су јевреји у њо ј били робље живот на за па- ду постао је изразито антипородичан и све више личи на нови вид робовања систем у њиховим државама постављен је тако да породица трпи, а корпорације профитирају и муж и жена раде, обично од 8 д о 17, ш то уз превоз и огромне градске гужве у ствари буде од 7 до 19 часова, често и дуже са де- цом се проводи времена толико колико би са цимерима провели да делимо стан, а др- жава је преузела, и све више преузима, мо- нопол над васпитањем деце, тако да имамо већ и судске пресуде у сад и канади где је суд потврдио да оног тренутка кад дете кро- чи на школски праг тог тренутка родитељ нема надлежност да одлучује о детету, него школа при томе, у школском систему не ра- де и не промишљају више здрави педагози, већ невладине организације финансиране од разних лоби група, те је школски систем у канади постао талац лгбт+ лобија у коме се деца индоктринирају новим идеологијама о трансродности тако сад у канадским шко- лама основци уче да не по стоје само мушки и женски пол, већ 9 по лова и да сва ко дете треба да истражује док не нађе себе негде на том спектру парламент је то испратио зако- нима, па родитељ који учи дете кући супрот- но од оног у шк оли, бива санкционисан за- коном сличан је случај ако малолетно дете хоће да изврши промену пола (што је обмана своје врсте, пошто се пол не може промени- ти, може се само имитирати на овај или онај начин пластичном хирургијом) – ако роди- вишедетне хришћанске породице 40 2 / 2020 тељ то не подржи, социјалне службе одузи- мају дете родитељима и држава плаћа онда за такву операцију и третман хормонима тај закон је донет у парламенту у економском, пак, сми слу, пошто је све прецењено и живи се на кредит, наметнута је одређена динамика трошења преко мере и инвестирања, тј утркивања да се за релатив- но кратко време кроз улагање у неке бизнис комбинације, некретнине итд дође до већег новца који би као осигурао финансијску не- зависност и мало олакшао родитељима тако имамо ситуације да људи дижу ненаменске кредите у једној банци да би дали учешће за стамбени кредит у другој банци, како би тај стан или кућу продали за што већу цену на- кон 5–10 година међутим, то врзино коло је још један ударац на породицу, јер људи по- стају додатно финансијски зависни, морају још више да раде да би враћали те кредите, што ствара огроман стрес за целу породицу у тој гужви и брзини, муж и жена се полако удаљавају једно од другог, и ту већ долази до пуцања породице то је стил живота по мом мишљењу недостојан за човека иако је то попраћено фантастичним маркетингом и приказује се као слобода и могућност за пристојан живот, у суштини стоји сасвим не- што друго, а то је посредно робовање кроз стил живота, робовање у новом и софисти- циранијем руху где робови сами себе добро- вољно заробљавају мислећи да тиме пома- жу своју слободу неко ће рећи да не мо ра човек тако да живи, да може да се организује паметно и другачије, међутим, хајде да види- мо те примере породица које не јуре по цео дан, свако на своју страну, и које имају један природан ритам живота који их зближава! олакшања од наших брига и решења проблема без молитве нема да би породица дисала духовно, мора да тече молитва у дому вишедетне хришћанске породице март / април 2020 41 њих можда и има, али у изузецима, никако као једна од опција, а још ма ње као опција која се нуди свима педесет од сто бракова у канади заврши се разводом, с т им да је држава 2008 г престала да прикупља стати- стичке податке о броју развода још ћу споменути изразито агресиван фе- минизам који се не заснива на искреном по- бољшању положаја жена у друштву, већ на мржњи према мушкарцима много несреће долази и о д таквих утицаја у друштву у с у- штини тога је мантра да жена која служи сво- јој породици јесте затуцана робиња, а ако служи некој корпорацији за ситан новац он- да је еманципована царица да је ту искрена брига за жену у питању, они би женама при- знали материнство као посао, са радним ста- жом и свиме што следује, јер мајке то заслу- жују, а материнство је посебан национални интерес сваке државе али, не ради се о то- ме код модерних феминиста, пре ће бити да је крајњи циљ јефтинија радна снага до које се долази финансирањем филозофије мр- жње према мушкарцима и традиционалним вредностима и по овом пи тању, и по пи та- њу абортуса, и лгбт+ популације, и законске забране примене физичке казне родитеља над децом, тзв сексуалном образовању у основним школама, цела ствар се вештачки ставља у домен „људских права“, како би се преко емоција људи створио нови систем вредности у друштву, тзв социјални инже- њеринг јер, о каквим правима причамо ако се убије нерођено дете у име неког нејасног права рођеног човека, или ако у име пра ва 1–3% геј популације оних 97–99% нема пра- ва да заштити своје вредности или пак да се у име такозваних права жена управо жена- ма ограниче и о тежају услови на пра во да буду мајке? то су све јефтини маркетиншки трикови, али изузетно ефикасни харвард- ски неуропсихијатри тврде да 90% модер- них људи није способно да доноси закључке рационалном аргументацијом, већ да усва- јају оно што им се сервира на пољу емоција кроз мас-медије ти методи се сада користе и код нас по истом шаблону ако желимо да се одупремо томе, не можемо чекати да почну закони да се доносе, па да реагујемо – тре- ба реаговати „проактивно“, како се каже на западу, и предупредити оно што се код њих већ на обману прогурало, али никад не из -губити из ума то да ми борбу водимо против духова таме из поднебесја, како учи апостол павле, а не против људи у супротном, и ми ћемо се заразити тим вирусом мржње и на- падаћемо људе око себе, док ће духови таме да нам се смеју испунивши своју мисију вишедетне хришћанске породице 42 2 / 2020 именицу „отаџбина“ пишете великим сло- вом зашто? слободан: моја отаџбина је царство не- беско, а оно је св уда где су свете мошти на- ших предака не требамо ми да с е равнамо по тренутним политичким границама, јер ту где ја живим, у борову, била је 1914 аустро- угарска монархија, па 1918 краљевина схс, па југославија, па данас хрватска, а сутра ко зна како ће се звати ми срби ту живимо све то време, ту су нам храмови, и ми смо своји на своме на србију гледам као на мајку, али не могу отаџбину да ограничим само на при- времене политичке границе данашње срби- је, тако да к ад кажем отаџбина то је много шири појам од државе – земља отаца наших какав је био ваш животни пут и пут до пра- ве вере? све што није од вјере (праве) гријех је (рим 14, 23) слободан: мој живот је био типична при- ча коју живи неверујућа омладина данас, међутим тамо негде око 24–25 године уви- део сам да то нема никаквог смисла и да је суштински важно да човек нађе смисао све- му што ради престао сам да излазим викен- дом у такозвани „ноћни живот“ и почео сам читати књиге док нисам наишао на списе светог владике николаја велимировића то је била прекретница у мом животу и од тада креће нови живот у цркви христовој драга- на: имала сам ту срећу да је моја мајка кроз разне животне недаће пришла правој вери док сам ја би ла у свом на јранијем узрасту она је успела је да пре несе ту љубав на ме- не, а додатно је допринела топла и братска атмосфера свештенства и народа при храму светог саве на врачару, где смо једно вре- ме долазили на богослужења ту су се у моју дечију душу урезала најпријатнија осећања божијег присуства у цркви, и касније ми у животу није био потребан више никакав до- каз у питањима вере свети старац пајсије светогорац је гово- рио да бог сам одређује број деце у породи- ци и да нема планирања они који планирају врше абортусе слободан: број деце никад нисмо плани- рали већ смо гледали да живимо природно као муж и жена који се воле, а деца су дола- зила као плод те љубави и благослова божи- јег у данашње време контрацепције и анти- породичних вредности ово звучи смешно и сулудо, али ми смо озбиљни у тврдњи да је сасвим природно не правити планове за број деце можемо само да потврдимо да је тачно како каже св пајсије светогорац: у љу- бави нема планирања и у њој су калкулације вишедетне хришћанске породице март / април 2020 43 неприродне у тумачењу посланица св апо- стола павла, св јован златоусти објашњава да циљ брака није (само) рађање деце, већ спречавање блуда и разврата тако да и они брачни парови који желе, а не могу добити дете не треба да очајавају јер имају једно друго и бог им је дао неке друге таленте које треба да развијају такође у том духу сматрам да они који из здравствених разлога избе- гавају зачеће на природан начин, дакле, не контрацепцијом, не чине ништа погрешно ваша констатација да „који планирају врше абортусе“, звучи грубо, али треба знати да огромна већина контрацепцијских средста- ва у ствари има абортивно дејство, и заиста људи не знајући то врше абортусе несвесно шта доприноси љубави и породичној сре- ћи? колико томе доприносе лепе речи и похвале? слободан: највише доприноси разумева- ње, трпљење и вољна жртва за ближњег, али све то треба да је „посољено“ искреном мо- литвом богу, да он т у помогне и упути нас буде ту и свађа, несугласица, противљења, љутње све је т о нормално за љ уде који живе заједно под истим кровом, али битно је да брзо избацимо из нашег срца жестока осећања и мисли како би преовладале благе мисли и лепа осећања драгана: доприноси жртва у смислу одрицања од својих жеља и уживања која онда буде надопуњено срећом и узрастањем осталих чланова породице та- кође су важни отвореност, искреност и јед- ноставност трудимо се да избегавамо увре- дљиве речи и да уз лепе речи, разумевање и саосећајност деци објашњавамо све, али користимо дисциплину и причамо о свачи- јим слабостима и недостацима беспотреб- но хваљење и величање деце сматрамо за штетно, трудимо се да похвалимо добра дела и критикујемо лоша, тј да поставимо ствари реално да ли је ра ђање подвиг? да ли с е човек спасава рађањем? слободан: нико се не спасава механички, а сасвим је јасно да рађање само по себи не спасава јер шта је спасење? то је сједињење са спаситељем, а тај спаситељ је конкретна личност која нам је оставила конкретан на- чин како да се сјединимо са њим – исус хри- стос рађање може да буде у функцији спасе- ња само ако се прихвати на правилан начин који је предвидео спаситељ, а то је да се де- ца доживе као дар божији који нам је дат са обавезом да га васпитамо у духу и истини, тј да га васпитамо да с текне царство небе- ско за живота на земљи е, то је већ по двиг драгана: нити се спасава нити се не спасава рађање помаже да упознамо саме себе боље вишедетне хришћанске породице 44 2 / 2020 и приморани смо да кроз васпитање деце уједно порадимо и на својим недостацима како избећи негативне утицаје који су про- тивни хришћанском животу? како треба вас- питавати децу у времену отпадије да она бу- ду иконе божије? слободан: негативни утицаји противни хришћанском животу не могу се потпуно из- бећи у наше време, али оно што може и треба је да се научимо како да их о дбацимо и неу- тралишемо а за то нам црква нуди цео арсе- нал оружја и оруђа потребно је отимати вре- ме од сујете, тј бескорисних послова, да би то време уложили у садржаје које нам црква нуди (богослужења, молитва, свете тајне, ду- ховна читања, пост), и на т ај начин неутра- лисали све лоше утицаје врло је пожељно да породица има истог духовника, као што иде- мо код истог породичног доктора који нас све познаје и може најбољу терапију да пону- ди ми не можемо дати оно што немамо тако и родитељ не може дати детету хришћанско васпитање, ако сам себе најприје не васпи- та у цркви и редовно не живи литургијским животом не треба децу присиљавати ни да посте ни да се моле, ни да иду у цркву, ни да уче побожне песмице, јер ако родитељи та- ко живе и деца ће то прихватити као нешто најнормалније вршење притиска на децу по- вређује њихову душу и проузроковаће само да се код њих појави револт и радиће баш су- протно од оног на ш та их присиљавамо ро- дитељ треба из свег срца да се искрено моли богу за децу, а и за себе да га бог просвети и надахне за правилно васпитање то је оно што верујем да даје најбољи резултат биће ту грешака и опасности са свих с трана, али не треба реаговати панично кроз те опасности ми схватамо да не мо жемо сами ништа, што би требало да роди у нама смирење и уздање у бога а кад се бог бори за нас, онда чему да се бринемо? треба бити одважан и смирен, као што читамо у житијима светих да су муче- ници били зато са децом треба читати житија светих редовно колико вера мења човека, како га преображава? слободан: права вера промени човека та- ко што елиминише све оно ш то није добро, а личност човекову не мења не би било до- бро и здраво да смо сви ми који верујемо као по неком шаблону, јер је бог с творио сваког човека као непоновљиву личност и вера у том погледу личност не мења, већ је умива и чисти од прљавштине имате једног школарцаиде ли на веронауку? драгана: само је најстарија ћерка сад 2 разред основне школе, а на је сен креће и вишедетне хришћанске породице март / април 2020 45 њен млађи брат у 1 разред од додатних активности увек имамо нешто (фолклор, пливање, фудбал), мада гледамо да не пре- терујемо у обавезама и да имамо неки спо- рији ритам без бесомучног јурцања са јед- не активности на другу немамо телевизор, видео игрице нико од нас не игра, а имамо и правило да за сва ки цртани или дечи- ји филм, мора да с е проведе бар један сат игре напољу православна веронаука, хва- ла богу, има код нас у школи, иако живимо у хрватској битно је да дете и у школи може да чује о питањима вере и то из перспек- тиве верујућег наставника врло смо задо- вољни нашим вероучитељем, али морам да приметим да није тако свуда и да поставим питање: где су и какви су резултати те веро- науке која се већ скоро 20 година одржава у српским школама? да ли људи који преда- ју веронауку сведоче својим животом хри- шћански или световни дух? на томе треба озбиљно радити осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? слободан: разлога може бити много по- стоје они духовног корена због греха роди- теља или неке страсти које је дете наследи- ло (а наслеђује од оба родитеља) постоје и они би олошког корена кад је д ете агре- сивније, јер му се спава или је гладно а не зна то да изрази, затим гледање агресивних цртаћа, филмова и видео игрица, а треба имати у виду да је једна доза агресивности код дечака, као будућег заштитника поро- дице, природна, али је треба каналисати правилно као хришћани, знамо да је тело сасуд ду- ха светога има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? на пример апликације на одећи: мртвачке гла- ве, сове, змије? или тетоваже по телу? драгана: свака мода је пролазна и не тре- ба она да нас покреће нити има неки утицај посебно данас, мода је наметнула симболи- ку смрти и ужаса, на коју су многи родитељи већ десензибилирани па облаче те симболе на децу то је икона нашег времена и треба ту бити трезвен, без панике, али и без прихва- тања тога за нешто нормално православље је увек савремено, а никад модерно свети оци кажу: ко воли господа увек га се сећа, а сећање на бога рађа молитву ако се не будеш сећао бога нећеш се ни молити, а без молитве душа неће истрајати у љубави божијој, јер кроз молитву долази благодат светог духа слободан: е, ту смо сви танки слабо се мо- лимо, а кад се молимо, често то радимо хлад- но и расејано безмало сваки верујући човек ће данас рећи да нема времена за молитву од силних обавеза, а кад би нам неко одузео телефоне и извршио инспекцију, ту би се ви- дело да смо неколико сати дневно губили време на телефону међутим, олакшања од наших брига и решења проблема без моли- тве нема да би породица дисала духовно, мора да т ече молитва у дому што се више скраћује и прескаче молитва то смо уморни- ји и слабији изгледа да ту морамо највише да се „изразбијамо“ да би неке ствари схва- тили ту препоручујем често посећивање на- ших манастира да би се са тог манастирског вишедетне хришћанске породице 46 2 / 2020 кандила донео кући огањ редовне молитве који онда треба одржавати што је дуже могу- ће, па опет у манастир кад ослабимо да ли за вашу породицу постоје летовања и зимовања и како то остварујете? идете ли на поклоничка путовања? слободан: уместо летовања и зимовања посећујемо наше манастире кад се укаже прилика тако смо обишли многе наше ма- настире, али најрађе идемо у црну гору која је пуна светиња, али и истинских хришћана међу којима је врло пријатно боравити вер- ни народ у црној гори је, по мом мишље- њу, носилац најздравијег православног ду- ха код нас срба и ако дође поново до неке обнове вере код нас, доћи ће управо из тог расадника драгана, како сте се понашали у трудноћи? пренатални стручњаци дају велики значај разговору мајке са дететом у том периоду дете преживљава све што и мајка какви су били порођаји? имате ли поверења у дана- шње вакцине? драгана: сваки порођај је различит и страх је увек присутан, али не страх од са- мог порођаја него брига хоће ли све би ти у реду са бебом тај страх треба претварати у речи молитве у себи кад год би током поро- ђаја кренуле неке компликације, уз молитву би све на крају бивало у реду и током труд- ноће бих понекад причала са бебом, али сам више причала богу о беби наша су деца сва вакцинисана, али чврсто верујем да сваки родитељ мора имати право избора хоће ли вакцинисати децу, и подједнако је важно да има приступ информацијама о саставу и ква- литету вакцина имате ли вашу поруку охрабрења породи- цама које избегавају вишедетство? слободан: усудим се рећи да су вишедет- не породице богатије у љубави, јер се љу- бав не дели рађањем деце, и није тачно да је има мање за свако ново дете већ, напро- тив, она се умножава приоритет треба да буде склад у породици, а остале обавезе да се подреде томе што више човек планира свој живот, то се бог више повлачи и оста- вља да човеку буде по његовим плановима, а из тога најчешће изађе катастрофа да се не би самомучили, треба богу оставити про- стора да делује у нашим животима и онда ће се све наместити баш онако како нама тре- ба није упитно да ли ће т у бити препрека, и оних ун утрашњих где се сами боримо са својим сумњама и слабостима, па до оних спољашњих где трпимо неразумевање и осуду од ближњих тога ће би ти, али опет да се присетимо чувене реченице из филма „бој на косову“ када свети кнез лазар каже: „ја не гледам да ли ћ у ићи у битку по томе колика је сила која ми прети, него по томе колику светињу браним“ ми данас бранимо светињу брака и светињу породице која је мала црква е, дао бог, да будемо витезови као кнез лазар па да с е умножимо и да нас памте покољења као обновитеље здравог народа, а не к ао ријалити шоу коме је бог дао да ра ђа, треба да ра ђа и да не с умња да ће бог да ти и у слова и хране и новца и све што треба за ту децу коју нам је дао ка- ко каже владика његош у „горском вијенцу“: „прегаоцу бог даје махове“ другим речим, предузми нешто и сам, па ће и бог помоћи сигурно, и то у мери којој се нисмо могли ни надати кад господ даје, онда и претиче, и он сам је рекао: не брините се, дакле, гово- рећи: шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се одјенути? него иштите најприје царство божије, и правду његову, и ово ће вам се све додати (мт 6, 25–34) захваљујемо вам на искреној и душекори- сној поруци и верујемо да ће је многи подр- жати, а такође и његошеву веру да „прегаоцу бог даје махове“ знамо да се његош удубљи- вао и у вре ме кад каже: „што људи хоће, то и време трпи“ заиста, све зависи од људске воље и правилно коришћене слободе да- кле, када чинимо оно ш то хоћемо, нека то буде и богу угодно, па наше време неће да нас трпи него да са нама духовно напредује уверили смо се да се ваша породица бори за такве људе и такво време  вишедетне хришћанске породице март / април 2020 47 сведочанство одбрамбени бедеми тела христовог нису само вековне зидине, свети са фресака и факти тапија, већ и крвоток цркве – народ божићни васкрс народа лела марковић догодило се буђење народа у братској црној гори оног народа ко- ји је до скора био успаван, изгубљен, потиснут оног народа кога су пита- ли, а кога нису хтели да чују прогле- даше слепи, проговорише утишани, покренуше се укочени, чуше пови- цима и хајком заглушени десило се чудо! вековима пастири расејаваше реч божију коју господ посеја, а свети је узидаше у светиње, да буду светио- ник пастви до страшнога суда, уто- чиште вернима, прибежиште залу- талима, дом истини многе светиње претрпеше голготу, многе су нестале са земље вазнеше се на небо да бу- ду још један зрак у неописивој лепо- ти божије светлости оне друге све- тиње, привезане за земљу и род, још страже над стадом вековима зло насрће на човека поданици лукавог поново облећу око светиња, желе да продру у на ј- јачу тврђаву вере, да је изнутра обе- зимене, обезбоже, обезнане хоће да је обесправе насиљем над правом и правдом, труде се да јој одузму пра- во, да на метну силу да је из нутра сруше, освоје и присвоје а не виде, худи, потпуно заслепљени влашћу, среброљубљем и сујетом, да је цр- ква тело христово и да одбрамбени бедеми тела христовог нису само вековне зидине, свети са фресака и пљевља, 5 јануар 2020 г (aутор: ана џарић) 48 2 / 2020 о андрићевим приповеткама иво андрић, даровити писац, посматрач и хрони- чар сазидао је мост између моје душе и вишеграда на дрини и рзаву никада до сад нисам читао тако истанчане описе страха, љубоморе, беса, жеге, надошлих река, нео- бичних људи босанске касабе могао сам да чујем дрину како нестаје у даљини, да осетим њену хладну воду док младићи, уморни и изгладнели од пливања и роњења, одлазе још једном на другу обалу чуо сам немоћне уздахе људи обамрлих жегом осетио сам дубоку тугу кад се фил склонио у кут штале да умре необична жудња за животом и панорама открили су ми сањара какав сам и сам заволео сам необичну девојчицу розу калину ње- на лепота описана је бираним речима које заувек остају у срцу смела луталица која се игра са дечацима на обали, залази у циганске авлије, пење се по дрвећу и храбро брани своју част одувек сам је познавао као и марко, који је одувек патио за оним што свет може да пружи – раскош и лепота жељан свега готово да је презирао оскудицу својих родитеља немоћан да би- ло шта промени у њему је живео само бол сећање на розу и први неспретни пољубац вратили су га у дав- но заборављене дане, а сад је морао да преплива на другу обалу и остави иза себе оно што не може бити завидим жепи на белом луку под којим запенуша- на протиче завидим камену из мајдана на који је пи- сац наслонио леђа једне летње вечери кад се враћао из планине неки људи отресу са себе немиле дога- ђаје и наставе даље неимар је оставио своје дело да служи људима, а везир се никада није вратио животу осећања која заокупљају дечака док чека свој тренутак да добије књигу препознао сам као своја његов страх ме је обузео као да ја морам да вратим поцепану књигу девојка семитске лепоте узалуд се буди јер леде- ник не зна да воли, он једино жели да ужива у лепоти научио сам зашто родитељи склањају своје кћери од људи попут несталног младића нестала је једна ду- ша, а касаба је наставила да постоји истим данима аника је занавек остала вишеградска џизлија чак ни михајло није разумео какав бол јој је нанео бол се претворио у бес којим је разрушила све што је могла да има знала је да има мо ћ над мушкарцима и зна- ла је да ид е у суноврат није знала зашто је михајло одустао од њих људи у касаби заувек су запамтили аникина времена сваки човек зна да с е враћа богу, којим путем то нико од нас не зна писац је испричао необичне судбине обичних људи, заувек сачуване у његовим делима  лазар вулић из пера читалаца мисионара факти тапија, већ и крвоток цркве – народ не брани се светиња само на папиру, у цр- квама, манастирима, већ и народом и у на- роду здраво и будно духовно ткиво народа, најјача су одбрана ни слутили нису чиновници лукавог да се може догодити буђење народа оволи- ких размера у буђењу виде јуродивост, лу- дост, неразум, побуну не разумевши јуро- дивост христа ради а како би разумели, одрођени и одметнути од бога, колико бо- ли верујући народ када се на господа гађа? духовна ампутација води брисању створи- теља из ума, разума и срца, те није чудно у шта их таква амнезија преображава њи- хов говор, богат речима деструкције, рађа мржњу, а плоди уништење у исто време, пастири верујућег наро- да умирују стадо, држе га на ок упу, хране га духовном храном обогаћују познањем да је спас у умножавању љубави, милоср- ђу, саборности и братољубљу, врлинама и одржавању уља у светиљкама до дру- гог христовог доласка стрепе због своје духовне деце, али их поје и крепе вечном истином која је одувек надживела лаж и ту не може бити страха од исхода, уко- лико се истраје на божијем путу који спа- сењу води све остало води земаљским пролазностима снег који је у црној гори пао уочи божића открио је трагове звери али, и оне друге ко- ји показују како се кроз мећаву саборно хо- ди највишим циљевима за верујуће, пахуље се преобразише у ману, а мраз у најтоплији огањ који им загреја срца хрлећи светлости, хрлећи васкрсу, дочекаше божић!  не може бити страха од исхода, уколико се истраје на божијем путу који спасењу води март / април 2020 49 света земља тачно време оснивања овог манастира није познато, али према предању, на месту данашњег манастира, некада се налазила кућа симеона богопримца у чијем врту је била породична крипта у којој је и сам симеон био положен манастир светог симеона богопримца у катамону јелена јонић сматра се да је симеон богопримац био један од седамдесет и два уче на пре- водиоца које је египатски краљ птоломеј ii (285–247 пне) ангажовао да преведу свето писмо са јеврејског на грчки (септу- агинта) према предању, када је свети си- меон превео књигу пророка исаије и про- читао речи: „ето девојка ће затруднети и родиће сина“ (ис 7, 14), мислио је да је ово очигледна грешка и да би уместо „девојка“ (девица) требало да пише „жена“ хтео је да исправи текст, али анђео господњи зауста- вио је руку светитеља и уверио га да неће умрети све д ок се не уве ри у ис тинитост пророчанства исаије према другој причи, симеон је, враћајући се из египта у јеруса- лим, бацио свој прстен у реку са речима: „ ако га нађем, могу да верујем пророку“ следећег дана је у једном селу купио рибу и када је по чео да је де, нашао је сво ј пр- стен у риби и заиста тако и би јер к ада пречиста и преблагословена дева марија донесе сина свог, исуса христа у храм бо жији, по про- мислу се нађе ту и све ти симеон, који би прозван богопримцем, јер у зе од ње м ла- денца на своје руке испуни се реч анђела господњег, да свети старац неће умрети док својим очима не види месију на тај до- гађај чекао је он ве ома дуго, и најзад када је дочекао он мирно предаде душу своју го- споду у дубокој старости у југозападном делу јерусалима, недале- ко од манастира светог крста, на брду изнад долине вади ал-пасха налази се манастир светог симеона богопримца ова област је манастир на катамону, кувуклија изнад гроба свсимеона богопримца (извор: wwwtsaritsyn-tourscom) 50 2 / 2020 света земља позната и као катамон, па се данас најчешће овај манастир назива манастир светог симе- она на катамону тачно време оснивања овог манастира није познато, али према предању, на месту данашњег манастира, некада се на- лазила кућа симеона богопримца у чијем врту је била породична крипта у к ојој је и сам симеон био положен поједини истори- чари тврдили су да је ма настир 1177 годи- не основао грузијски цар вахтан-гаркаслан, који је исте године склопио савез са египат- ским султанима против крсташа, а заузврат у југозападном делу јерусалима, недалеко од манастира светог крста, на брду изнад долине вади ал-пасха налази се манастир светог симеона богопримца манастир на катамону, иконостас (извор: wwwtsaritsyn-tourscom) манастир на катамону, триптих (извор: wwwtsaritsyn-tourscom) манастир светог симеона богопримца на катамону (извор: hilandarinfo) март / април 2020 51 је тражио манастир часног крста и друге мање манастире у близини јерусалима до- бивши тражене манастире, грузијски цар је населио грузине и грузијске монахе у овим манастирима, али како су дошли у великом броју формирано је и неколико грузијских села у овој области као османлијски савезници и добри рат- ници, грузини су имали великог утицаја на османлије, па су тако издејствовали да на темељима куће и окућнице светог симеона богопримца изграде манастир са околним утврдама и кулом о даљој судбини овог ма- настира се мало зна, али се може претпоста- вити да с у у 14 или 15 веку овај манастир уништили арапи, јер се у једном путопису који је на стао век к асније наводи да с е мо- гу видети зидине манастира и кула висине до 20 метара које су делимично уништене и да имају мноштво празних соба међутим, нешто каснији путопис говори о да су зиди- не и кула овог манастира у најбољем реду у прилог томе говори и историјски запис да су грузијски краљеви давид и лео 1527 године склопили савез са сулејманом про- тив египатских султана и да с у их по тпуно победили, па је султан сулејман грузијцима одобрио бројне привилегије и места уз до- зволу да обнављају манастире у околини је- русалима вероватно да је том приликом об- новљен и манастир катамонас, који је онда био поново настањен грузијским монасима, с тим да је и да ље био потчињен манастиру часног крста даља историја манастира се прати преко појединих арапских путописа тако путопис из 1646 године наводи да је кула манастира катамонас била висока, че- твороугаона, направљена од белог камена и да се у њој налазило неколико ненасељених станова у манастиру су латински монаси повремено обављали мисе због којих су се разгневили арапи и протерали хришћане, а манастир претворили у објекат друге наме- не већ 1666 године следећи путопис наво- ди да је од манастира остала само рушевина даљи извори кажу да је 1738 г био видљив доњи део куле и на њему натпис на грузин- ском остаци исте куле били су видљиви и 1859 г исте године грчки монах аврам из града мадита купио је земљу са рушевина- ма, почео да је обрађује и да ископава дело- ве утврђења у североисточном делу налази- шта монах аврам је открио делове монашких келија, трпезарије, мозаичних подова, чак и рибњака и стубова од белог мермера не- посредно иза остатака куле-пирга открио је темеље саборног храма са мозаичним подо- вима што је по све му судећи био храм све -тог симеона богопримца након овога монах аврам је обновио храм и из темеља подигао нову четвороугаону кулу околне стене су разорене барутом, уситњени камен је ис- коришћен за обнову келија и економских објеката, околина манастира је очишћена од камења, донесена је земља, засађене су жи- тарице и виноград, а непосредно испод куле формирана је башта године 1879 монах аврам је по чео да ис- тражује спољашње двориште како би про- нашао гроб светитеља том приликом је пронашао усечене гробнице испод стене, напуњене камењем и земљом, очистио их је и до њих направио широки улаз изнад ових гробница монах је у наредне две године са- градио храм посвећен светом симеону у позним годинама, када се монах аврам осе- ћао изнемогло, предао је кључ обновљеног манастира на катамону његовом блаженству патријарху јерусалимском јеротеју, посве- тивши овај манастир заједници светог гроба данас је манастир светог симеона бого- примца на катамону добро утврђен, окру- жен великим парком са мноштво борова и чемпреса у области познатој као гиват ораним у источном делу храма налази се кувуклија светог симеона богопримца, степенице во- де у празну гробницу (мошти су пренесене у цариград под царем јустином ii), а почет- ком 13 века крсташи су их однели у задар на четири стуба изнад гроба налази се бела мермерна плоча, изнад ње је висока, изре- збарена дрвена кувуклија на северном зиду храма, налази се неколико икона из 19 века, а триптих који илуструје легенду о прстену посебно је занимљив  света земља 52 2 / 2020 света гора главна светиња скита је чудотворна икона пресвете богородице нерукотворена код грка позната и као продромитиса скит светог јована крститеља – продром др немања јонић овај румунски скит је сме штен на ис точ- ном крају свете горе у об ласти вигла, на самој ивици светогорске пустиње, на об- ронцима планине атос до скита продром је лако доћи из манастира велика лавра, јер су повезани путем у дужини од три киломе- тра у близини овог скита се налазе пећине светог петра атонског и светог атанасија атонског, као и извор воде (тзв извор мајке божије) на месту данашњег скита у 17 веку је по- стојала келија са параклисом посвећена светом јовану крститељу већ 1750 г се неколико молдавских монаха подвизавало у овој келији на челу са јеромонахом ма- каријем око 1810 године келију је купио ученик преподобног пајсија величковског, старац јустин пустињак влах (1770–1845), родом из молдавије, који је примивши по- стриг од преподобног пајсија убрзо оти- шао на свету гору по доласку у свету гору старац јустин је одмах започео изградњу неколико келија, архондарика-гостоприм- ница и других објеката и постепено је по- чео да с абира око себе у овим но вим ке- лијама, молдавске и румунске монахе из других светогорских манастира и келија ученици преподобног јустина влаха, оци нифон и нектарије, родом из молдавије, убрзо су након смрти старца претворили ове келије у ски т у д окументу који је из -дала велика лавра, а који се састојао из 13 глава, записано је да се допушта благоче- стивом племену молдавском да изгради општежитељни скит сагласно овом до- кументу продром је добио статус опште- житељног скита, на челу са дикејем (грч δίκαιος), који има свој печат, али да ће и даље бити потчињен манастиру велика ла- вра, што је и потврдио константинопољски иконе пресвете богородице нерукотворене – про- дроматиса (извор: wwwcatedralaneamuluiro) март / април 2020 53 света гора патријарх тако је озваничен први румун- ски скит на светој гори саборни храм посвећен богојављењу, са- грађен је 1866 године уз финансијску помоћ молдавског кнеза григорија жикија главна светиња скита је чудотворна икона пресве- те богородице нерукотворена код грка по- зната и к ао продромитиса оснивач скита, јеросхимонах нифон, 1863 године наручио је икону од искусног и, у то време, познатог иконописца из јашија, георгакиса николауа, одредивши му да иконописање треба да ра- ди у посту и у молитви, односно свакоднев- но да чита акатист пресветој богородици, и да једе само онда када сврши иконописање на крају дана у почетку је иконописање до- бро ишло, али када је иконописац дошао да наслика лица господа исуса христа и његове пресвете мајке, није могао да их прикаже на одговарајући начин тада је георгакис, од- лажући свој рад, почео искрено да се моли пресветој богородици за помоћ сутрадан је побожни иконописац ушао у своју радио- ницу и угледао већ готову икону, са чудесно самоосликаним лицима у скиту се налази још једна чудотворна икона, икона јована крститеља године 1821 за време грчког устанка, свету гору су заузе- ли турци, који су пљачкали и разарали мана- стире, скитове и келије широм полуострва између осталих, турци су упали и у скит про- дром, и у саборном храму су угледали вели- ку икону светог јована крститеља који их гледа строгим погледом уместо покајања, турци су пушкама пуцали у икону, али су се том приликом меци, не наносећи оштећења икони, одбијали о икону и погађали турске војнике, који су убрзо у паници побегли из скита од 1859 године скит се званично сматра румунским у последње две деценије 19 века скит је доживео градитељски препо- род: изграђени су водовод и канализација, болница, изграђена је нова трпезарија на темељима старе трпезарије, проширена го- стопримница као и велики конак међутим, већ 1905 г у јаком земљотресу, већина ових објеката је прилично страдала грађевин- ска обнова скита ширих размера је започета 1970 г, а 1984 г отац петроније танасе, који је тада имао велики ауторитет на светој гори постао је дикеј као и већина светогорских манастира, скит светог јована крститеља, продром, скит светог јована крститеља, продром (извор: basilicaro) 54 2 / 2020 света гора има четвороугаону основу главни улаз је у западном крилу, испод звоника, боч- но од улаза су гостопримница, параклис и трпезарија у источном крилу је смештена библиотека у којој се чува 130 рукописних књига и око 5000 штампаних књига, углав- ном на румунском језику јужно крило ски- та је изграђено 1882 г и у њему су смеште- не просторије дикеја у северном крилу манастира су монашке келије и параклиси у непосредној близини скита се налази па- раклис светог јована крститеља, параклис старе келије и параклис који се користи као гробљански саборни храм је у источном делу порте и импозантних је величина 30х18 метара храм има скоро све елементе светогорске архитектуре: поседује спољашњи и унутра- шњи нартекс и три куполе храм је богато украшен фрескописом из 1863 г већина натписа је на латиничном (румунском) пи- сму, док су у старијим румунским келијама и параклисима натписи у фрескопису на сло- венском језику фрескопис саборног храма садржи велики број светитеља у природној величини од богатог фрескописа нарочито се издваја фреска која приказује свих 20 све- тогорских манастира и светитеље, њихове осниваче једна од главних светиња скита је честица главе светог јована крститеља поред ове честице у скиту се чувају и мошти апостола матеје, првог учитеља архиђакона стефа- на, великомученице варваре, мошти све- тог јована златоустог, григорија богослова, модеста јерусалимског, великомученика харалампија, светих бесребреника козме и дамјана и светог трифуна данас скит има бра тство које чини око 50 монаха, углавном из румуније и молдавије  у последње две деценије 19 века скит је доживео градитељски препород икона светог јована претече (извор: jurnalspiritualeu) саборни храм скита продром (извор: greececom) март / април 2020 55 из историје српске православне цркве најближи времену датовања иконе св рафаила банатског с краја xvi и почетка xvii века је помен јеромонаха рафаила у саставу монашког братства у хиландару из 1549 године нека сведочанства о времену и лику светог рафаила банатског др ђорђе т вуковић у хиландарској ризници сачувана је икона на којој је живописан лик св рафаила ба- натског процењује се, по сликарском стилу, да је реч о делу с краја xvi и почетка xvii века полазећи од тог податка, можемо потражити траг који је св рафаило банатски оставио о себи у сачуваним историјским документима најближи времену датовања иконе је по- мен јеромонаха рафаила у саставу монашког братства у хиландару из 1549 године следе- ћи податак потиче три године касније тада су у дубровник допутовали јеромонах рафа- ило, као изасланик хиландара и проигуман евстратије у име манастира св павла њих двојица су дошли те 1552 године, по новча- ни прилог који је следовао светогорским ма- настирима, а који се у свакодневном говору називао „дубровачка свећа“ овај податак о путовању, указивао би на нашег рафаила ба- натског, као вредног монаха који предано ра- ди у корист манастира, предузима путовања у крајеве далеко од свете горе, као оног „који зна да прође све путеве са драгоценим това- ром, упркос страху од разбојничких заседа и да се неозлеђен врати у матични манастир“ „дубровачка свећа“ или „стонски доходак“ је данак који су установили српски владари и обавезали дубровник, изгледа од времена цара уроша, да га исплаћује српском мана- стиру светих арханђела у јерусалиму како је записао један дубровачки историчар, у време царице маре бранковић, манастир- ско братство је пострадало (изгледа у време епидемије куге), те се исплата данка пренела на српске светогорске манастире хиландар и светог павла после смрти маре и ње не сестре кантакузине, дубровчани су покуша- ли да заобиђу ову обавезу, али су наишли на одлучан отпор монаха, па се од 1488 године даривање „свеће“ обнавља и траје све до уки- дање дубровачке републике у марино време утврђено је да се доходак исплаћује сваке друге године сваки манастир је бирао свог посланика, по правилу, угледног и поузданог јеромонаха или проигумана, ре- ђе игумана све до 1560године, оба послани- ка су добијала једно веровно писмо писано у име оба манастира, а затим су заједно крета- ли на п ут писмо је почињало љубазним по- здравима кнезу и властели, затим су следиле молитве богу и богородици да заштите град „од непријатеља видљивих и невидљивих“, а затим би се замолиле дубровачке власти да приме посланике и уруче им „свећу“, као што је обичај у самом граду чуван је образац овог писма, како би с е упоредио са оним к оји су монаси доносили: „образац писма које пишу игумани свете горе, речене горе атон у ма- кедонији, дубровачкој сињорији, када шаљу монахе да приме уобичајену милостињу“ 56 2 / 2020 из историје српске православне цркве из каснијих извора, знамо да су светогор- ски монаси улазили у град са великом прат- њом својих сународника, а затим су главном улицом ишли ка кнежевом двору у с али малог већа свечано би их при мили кнез и већници уследили би поздравни говори и пригодна молитвена песма на „словенском“ језику монаси су својим домаћинима пре- давали четири корпе пуних поклона из ба- ште: у првој су биле пињоле (борова језгра), у другој суве трешње, у трећој лешници, а у четвртој турунде – колач са нитима шафра- на тада би скромно замолили да се „учини дар који називају свећом“ кнез и већници би их пажљиво саслушали, захвалили им на лепим жељама и даровима, а онда би их упутили државним благајницима и проку- раторима св марије онда би монаси тамо отишли, и срдачно поздравили благајнике и прокураторе пошто би се прочитала писма игумана, монаси су показивали делове дука- та који су имали код себе ти расечени дело- ви су спајани са трећим делом истог дуката који је чуван у дубровачкој благајни а да се додатно покаже веродостојност дуката, он- да би монаси-посланици показали и мана- стирске печате којима су требали да овере признанице по примању новца после при- мања новца, узиман је нов д укат и расецан на три дела, по устаљеној процедури тада би се српски монаси опростили од својих љубазних домаћина и кренули пут натраг управо те 1552 године, када имамо вести о примању „дубровачке свеће“ и рафаило- вом учешћу у томе, турске власти су основа- ли темишварски ејалет, у чији састав је ушао и бечкеречки кадилук управо на простору овог кадилука јавиће се један хиландарски метох, прочитан у османским документима, као бакебош или бакебуш, близу банатског села арач (или арача) о по стојању тог ме- тоха говоре следећи документи: хуџет писан почетком октобра 1578 године у бечкереку (данашњи зрењанин) и султанов ферман из јула 1582 године из докумената се сазнаје да су хиландарски монаси стекли овај ме- тох у време пописивање чанадске области, али се не прецизира да ли с е мисли на први или други попис, тако да се добијање метоха датира између 1567 и 1571 године хилан- дарски монаси су 2 октобра 1578 године затражили дозволу на бечкеречком суду да, на остацима претходне цркве, саграде нову у заштиту хиландарског метоха и подизању новог монашког станишта у бечкереку, св рафаило је уложио своје последње снаге и упокојио се марљиво радећи на њиви господњој март / април 2020 57 дозвола од власти је добијена уз уобичајену обавезу да нова грађевина не премаши своје првобитне димензијецрква је требало да бу- де саграђена од дрвета и трске, односно ша- ше на метоху су монаси гајили стоку и пчеле у лето 1582 године монахе су узнемирили санџак-бегови људи који су скупљали порез, али су затражили више него што је прописа- но због тога су монаси затражили заштиту у цариграду, па је уследило издавање ферма- на следила је султанова заповест чанадском санџак-бегу и бечкеречком кадији да испита- ју притужбе монаха и спрече сваки зулум и злоупотребу, ако их је било поменути метох је изгледа био веома сиромашан, па је сул- тан услишио захтев монаха да се убудуће све дажбине и ушури замене са 250 акчи које би плаћали одсеком после овог документа из 1582 године, у изворима се губи сваки даљи спомен овог метоха но, и то је довољно да се временски ближе одреди време деловања светог рафаила ба- натског он је очигледно био послат на мана- стирско послушање, како каже запис на ико- ни, јер је требало организовати нов метох, негде између 1567 и 1571 године монаси су добили дозволу да граде грађевине од др- вета и трске, што одговара предању да је св рафаило становао у колиби од прућа бечке- рек је био место где се долазило на суд пред кадију и требало је организовати пристојан смештај за боравак монаха уједно, то је био згодан повод да се тамо настане монаси, бли- зу једног бреста, као што то тврди народно предање, и затим, током времена испослује подизање омање цркве у бечкереку веро- ватно су и овде прве стамбене јединице биле од трске или прућа цео подухват требало је поверити најискуснијем монаху, а то је био св рафаило, који је као што смо већ видели, имао искуства у преговорима са дубровач- ким властима у свести народа, задржало се сећање на св рафаила и као проповедника у заштиту овог хиландарског метоха и поди- зању новог монашког станишта у бечкереку, св рафаило је уложио своје последње снаге и упокојио се марљиво радећи на њиви го- сподњој целог свог века  парохијани нису само људи који прима- ју свештеника у кућу они могу бити и породица како то? људи који су ту једни за друге, који се разумеју и брину једни о другима јесу по- родица не морају да се виђају сваки дан, не морају да се „зивкају“ непрестано, али треба да су увек ту ако нешто затреба тако, на ободу кучева можете позвати људе у 5 ујутру да дођу до цркве и неће вас питати зашто једностав- но ће доћи јер за цркву су увек ту разговарала сам са росицом, босанком, ми- лентијем, браниславом, сибинком, камелијом, анђелином, оливером, надом и стојанком бранислав регулише све око електричне енергије у цркви, не само без хонорара, већ користећи свој материјал за рад са задовољ- ством је увео струју у једну цркву не ограђује се ни од других послова, па зими чисти и пор- ту од снега, а лети коси траву његова супруга сибинка помаже своју цркву тако што чисти, пере, пегла, све што је потребно на парохији брану иначе зову „теча“ у парохији, јер је у ро- ду с попадијом, па г а сви прихватају као род рођени црква вазнесења господњег у кучеву је цен- трално место богослужења, где се парохијани најчешће сабирају постоје и околни, мањи храмови где су службе повремене, али и њих парохијани једнако воле и брину о њима парохијани из историје српске православне цркве 58 2 / 2020 сви се друже на различите начине посе- ћују се по к ућама и ос ећају се као у својој није могуће отићи баш к од сваког на др у- жење, али тај породични однос због тога не слаби тетка стојанка је прва парохијанка ко- ју су свештеник споменко и његова супруга косанка упознали тада је држала ресторан у коме је црква организовала своје велике до- гађаје и помагала кад год је некога требало угостити мајка босанка је причала како су о спомен- ко и о марко дошли да свете водицу код њеног сина горана који није могао, због ужасних бо- лова, ни да лежи, ни да седи, а камоли да стоји за време молитве коју је пратио с великом љубављу и поштовањем буквално су сви бо- лови нестали и он је оздравио свештеници се моле за породице својих па- рохијана и ту су да понесу кризу и болове за- једно а господ увек нађе решење за славу у цркви вазнесења господњег има 14 колачара, пошто је највећи број вер- них активан постављају се и по две трпезе сви парохијани су увек ту и неко да јаје, неко сир, неко гибаницу сви учествују највеће сабрање је за бадње вече, божић и васкрс ка- да они који дођу не могу да стану ни у порту служи се поноћна литургија, а после тога је заједнички доручак пред васкрс сви парохи- јани дају своја јаја, која се фарбају и касније на ободу кучева можете позвати људе у 5 ујутру да дођу до цркве и неће вас питати зашто једноставно ће доћи парохија цркве вазнесења господњег у кучеву кристина давидовић парохи ј ани март / април 2020 59 служе на трпези сестра тања, запослена при храму, брине о цр кви, продавници, али и о воћњаку и винограду које је о споменко за- садио са сином срђаном иза цркве постоји и дечији парк када су даће, обичај је да људи направе по- служење за покој душе у парохијском дому и оставе прилог храму овде млади прво долазе у цркву када имају проблем, па тек онда код лекара нај- чешће траже да се свештеник помоли за њих анђелина (19), долази редовно на литурги- ју од малена и радује се свакој недељи пости све постове оливера каже: „недеља без литургије ни- је иста ја с комшиницом дођем на литургију, потом одемо на кафу човек нађе неки мир и после се све стигне“ такав је ритам парохије у кучеву наравно, свега тога не би би ло да ни је свештеника и њихових породица у којима народ види љу- бав и од којих добија подршку о томе могу и сама да посведочим, јер су ме о споменко и косанка, који имају петоро деце, веома срдач- но примили не бих умела речима да опишем њихово дивно расположење и однос у гости- ма је била и другарица са бебом, а кућа не са- мо да није била тесна, него мислим да би још много људи могло да с тане, а да с е не осети никаква тескоба отац споменко је т у 20 година на ж алост, његова парохија је за т о време од преко 200 кућа спала на 100 људи одлазе, највише у иностранство, али се сете своје цркве зову кад дођу назад, на одмор сврате у храм на литургији за задушнице видела сам бака милицу која је доносила цвеће и украшавала иконостас њени су отишли у бе ч, и ун уци и деца обавезала их је да редовно морају ићи на литургију иду и ун уци ова мајка је своје потомство сачувала на најбољи могући начин кад човек има веру православну и породи- цу, има све  сви се друже на различите начине посећују се по кућама и осећају се као у својој није могуће отићи баш код сваког на дружење, али тај породични однос због тога не слаби парохи ј ани 60 2 / 2020 с благословом протојереја-ставрофора �

Свеска: 372 | Богословље као исцелитељска наука
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Иринеј и Епископ аустралијско-новозеландски Силуан у Саборној цркви у Београду Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Архимандрит Георгије Капсанис (1935–2014) Фото: Αγιορειτική Φωτοθήκη http://athosprosopographyblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: „А изнад свега узмите штит вере, о који ћете моћи погасити све огњене стреле нечастивога“ (Еф 6, 16) (детаљ са литије у Пљевљима 922020) Фото: Веселин Драгаш из Пљеваља Фотографија на полеђини корице: „Радоваћемо се за спасење твоје, и у име Бога свог подигнућемо заставу Да испуни Господ све молбе твоје“ (Пс 19/20, 5) (детаљ са литије у Пљевљима 922020) Фото: Веселин Драгаш из Пљеваља СВЕСКА 372, МАРТ / АПРИЛ 2020 Реч уредника Исцељујућа моћ православног богословља 2 Реч пастира Разговор са јеромонахом Доситејем (Радивојевићем), игуманом свештене обитељи манастира Ћелије у Епархији шумадијској Циљ нам је да се у овом животу уподобимо Богу 4 Материк Света Тавита, жена коју је васкрсао Апостол Петар9 Историја хришћанства Четврти Васељенски Сабор 10 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: Jелен 12 Црквени живот Небоземна радост и торжественост Пасхалног богослужења 16 У дијалогу са атеизмом Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (I) 19 ТЕМА БРОЈА Реч која исцељује 23 Богословље у потрази за изгубљеном целовитошћу 26 Разговор са презвитером Слободаном Лукићем, парохом црмничким (Митрополија црногорско-приморска) Богословље као мјесто заједничарења и сусрета са Богом 28 Истина ће вас ослободити 32 Теолошки одговор на вјерски фундаментализам 34 Хришћанска етика Не узимај узалуд имена Господа својега 36 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишљеновић из Борова 38 Сведочанство Божићни Васкрс народа 48 Света Земља Манастир Светог Симеона Богопримца у Катамону 50 Света Гора Скит Светог Јована Крститеља – Продром 53 Из историје Српске Православне Цркве Нека сведочанства о времену и лику Светог Рафаила Банатског 56 Парохијани Парохија цркве Вазнесења Господњег у Кучеву 58 Из Бешке у Срему 61 Мисионарски излог Семе вечног живота 63 стране март / април 2020 1 ̃° ̨ ̋ / ° ̇ ̨ˆˇ 2020 ̆ ена 90 динара ̃ˆ СИОНА ̨ СКО ˇ° СИЛО СРПСКЕ ̇ ̨ ° ВОСˇ° ВНЕ ЦРКВЕ З° ̃ˇ° ДЕ ̋ ема броја: Богосло†ље као исцели’ ељска наšка Богосло†ље као исцели’ ељска наšка мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља