-АМБАСАДИ-
1
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
...своја врата за вернике, махом бизнисмене и запослене у грч- којАМБАСАДИ 📌 на малти пре отприлике осам година и
руска православна црква је започела са оснивањем
своје парохије, исто тако посвећене апос
...своја врата за вернике, махом бизнисмене и запослене у грч- кој
МЕТА инфо: Р:23508 К:178426 Д:99
 | Свеска 306 |
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... у 54 l2/2009 парохија светог апостола павла није прва православна парохија на острву још почетком двадесетог века овде је основана и грчка православна парохија светог великомученика георгија православни мисионар l 55 валети, која је баш ових дана поново отворила своја врата за вернике, махом бизнисмене и запослене у грч- кој амбасади на малти пре отприлике осам година и руска православна црква је започела са оснивањем своје парохије, исто тако посвећене апостолу народа (на жалост, нико од оснивача наше парохије није при- метио ову чињеницу), а која се нашла у ћороскаку због њихове жеље да граде свој властити храм, што је веома тежак и компликован задатак у једној оваквој среди- ни ипак, стиче се утисак да немају намеру да одустану јер на малту неколико пута годишње долази руски свештеник из туниса и опслужује ову парохију – још увек у оснивању до тада, наша богослужења посећује и известан број руса, а донедавно и неколицина грка иницијатива за оснивање наше парохије је у најве- ћој мери потекла од господина виктора јорданова, приватног предузетника из лондона, који је на малту често долазио у приватне и пословне посете, а после првих контаката са припадницима наше, у то време веома бројне заједнице (нпр са господином виктором миљковићем, власником тадашњег српског ресторана конак), одлучио да преосвештеног епископа бри- танско-скандинавског доситеја обавести о целој ситу- ацији и замоли га за помоћ господин јорданов се данас радо сећа далеких деведесетих, када је безуспе- шно трагао за србима на малти, и сасвим друге слике коју је затекао када је поново допутовао 1996/1997 и овде затекао неколико хиљада срба потребно је напо- менути да је први већи талас српске емиграције на малту стигао између 1992 и 1995, а власти су према њима биле доста широкогруде, па нису правиле вели- ку разлику у томе ко је одакле, тако да је, што се тога тиче, српска емиграција на малти данас веома шаре- нолика има ту како београђана, тако људи из репу- блике српске, али и тзв „јужне пруге“ на самом почетку се појавио проблем јурисдикције, па су се помињала имена епископа западноевропског луке, митрополита загребачко-љубљанског и итали- јанског јована, митрополита амфилохија, који је 1999 год предао копију иконе филермоске овдашњем архи- епископу, а чији је оригинал (поред руке светог јована крститеља), преко малте и стигао до цетиња свети архијерејски сабор одржан 2002 год је одлучио да ова парохија припадне скандинавско-британској епархији узевши у обзир историјске, језичке, али и авионске везе ове земље (чланица комонвелта) са великом британијом оснивачка скупштина је одржа- на у новембру 2005 уз присуство преосвештеног епи- скопа доситеја, а изабран је и први црквени одбор и за председника је именован господин владимир фили- повић, предузетник црквене власти малте су изашле у сусрет овој иницијативи и доделиле најстарију гра- ђевину у валети (our lady of victories church), цркви- цу саграђену у шеснаестом веку, по окончању велике опсаде малте, на кориштење нашој бројној заједници, али су на литургије тада долазили и припадници број- не афричке емиграције, махом из етиопије и еритре- је о количини позитивне енергије и одушевљења људи у то време говоре и дневници кола српских сестара (названог косовка девојка) из тог времена; ксс је, између осталог, основало и културно-умет- ничко друштво освит (очување српске вере и тра- диције) на недељним литургијама је тада у просеку било и до 250–300 верујућих, а служили су већином свештеници из енглеске (протојереј-ставрофор милун костић са протођаконом ђорђем чекеревцом, протојереј-ставрофор жарко недић, протојереј-ста- врофор слободан радојчић и други), али и из шведске (протосинђел тимотеј косановић, јеромонах нектари- је самарџић), матице (протојереј-ставрофор љуба петровић и други), протојереј горан спаић из дубров 56 l2/2009 ника, а за првог администра- тора је постављен протојереј радмило ж стокић из копен- хагена (сада дерби, енглеска) литургије су углавном одржа- ване једном месечно, а благо- словом епископа доситеја 10 фебруар – малтешки нацио- нални празник, у част бродо- лома светог апостола павла на малти, прослављан је и на нашој парохији већ 2006 год на коришће- ње је добијена катедрала све- тог николе, тако да људи више нису морали да стоје напољу за време литургије јер је прва црквица била премалена да их све прими међутим, онај почетни замах почиње да јењава, људи из управе се због приватних обавеза повлаче, а неки и напуштају малту (па и сам председник одбо- ра) фолклор и коло српских сестара се такође осипа- ју, а данас практично и не постоје, па организација прослава и свега осталог углавном пада на плећа само неколико од почетка оданих људи, којима је исто тако понестало снаге, времена, а некима, на жалост, и здравља на несрећу, догодило се да је пре- мали број људи прихватио превелике обавезе и, јед- ноставно, у том жару изгорео, а нису им се на време нашли наследници данас смо, чини ми се, тамо где смо били на почетку на пример, свештеник не може да рачуна на помоћ појаца јер их више нема, па је само захваљујући попадијиним одговарањима (а која се и сама налази на великим мукама јер мора да исто- времено једним оком прати литургију, а другим малог двогодишњака, који је, богу хвала, веома живахно дете, па и у цркви) уопште могуће одржати недељни ритам богослужења нека нам милостиви бог и сви ближњи опросте ако звучимо растрзано или конфузно јер то и – јесмо данас, када је број срба на малти, а самим тим (и не само тим) и оних који редовно похађају литургију, мањи за пет пута, заиста имамо за чим да жалимо, али не можемо и не смемо пред нама су велики иза- зови, чини ми се много више организационо-адми- нистративног, него верског карактера једна од глав- них задатака нам је остваривање што ближег контак- та са нашом амбасадом у риму и борба за интересе овдашње (још увек поприлично бројне) српске дија- споре, а све у циљу стварања повољне климе за отва- рање нашег конзулата или барем одржавања редов- них конзуларних дана на малти веома похвалном иницијативом неколико младих људи и уз подршку оних који овде живе већ петнаестак година, а у скла- ду са нашим могућностима, радимо на што бољем самоорганизовању и артикулисању онога што нам је од матице потребно, али и онога што, евентуално, можемо да јој понудимо уз божију помоћ, ускоро нас очекују велики подвизи: оснивање новог црквеног одбора, неке врсте удружења или клуба срба на мал- ти, огранка удружења српских студената у иностран- ству, покретање интернет-презентације и друго хвала богу, ово је заједница углавном млађих људи, који јесу пуно заузети радним обавезама, али се, исто тако, не боје изазова наравно да нам је свака помоћ добродошла, а сви они који се баве, или су се некада бавили мисионарским и организационим радом, то веома добро знају јавите нам се са идејама, питањи- ма или сугестијама, али и молбама – зашто да не помоћ нам је потребна, али исто тако се трудимо да и сами помажемо – колико је у нашој моћи сигурно нам је најнеопходније да нас не заборавите у својим молитвама – биле оне владичанске, свештеничке или лаичке l православни мисионар l 57 синиша димитријевић рубрика: представљамо вам парохијска заједницахрама светогапостола томе на велике празнике људи воле да иду у велике храмове“ – говорио је пре неколико година о васкрсу покојни отац момчило – „а ово је мала црква, али са највећом парохијом“ показујући, при- том, окружење храма св апостола томе – мноштво надгробних споменика новог бежанијског гробља пролазили су тада поред нас многи наши суграђа- ни одлазећи на гробове најмилијих и одмахивали главама у чуду што виде народ у цркви на гробљу, и то на васкрс отац их дозива да приђу на послужење уприличено након васкршње литургије и поделе са 58 l2/2009 нама радост највећег празника не би ли увидели нераскидиву везу између гроба и вечнога живота то су били почеци нашег литургијског живота у тада недовршеној цркви, подигнутој добротом једне благочестиве породице, првобитно с намером да буде капела за потребе гробља уз оца момчила и помоћника сашу, неколицина нас је цупкала од зиме за певницом, али врелих срца што црква почиње да живи а колико је само свештеника овде служило док нисмо добили старешину – сви из новобеоградске и земунске парохије – и отац влада и отац драган, који поставише темеље овој цркви, и отац петар, који је поставио кров и био први старешина и сада црква излива белину кроз четинаре након одласка оца петра у пензију наслеђује га отац александар из храма св василија острошког на бежанијској коси тада смо добили и „парохијски дом“ – леп, нови контејнер са чајном кухињом и кли- ма-уређајем ето радосног разлога више за окупљање оштрим зимским данима, али и заклона од неумољи- вог летњег сунца однедавно, отац драгослав топо- лац преузима духовно кормило храма и наставља стазама изградње цркве и уређења њене околине следе радови на живопису употпунили су наша молитвена сабрања овде и многи епископи, а његова светост је прису- тан верни народ сваке године на празник хра- ма – св апостола тому – удостојио архијереј- ске литургије кажу – лепо им је ту да служе, некако топло, домаћински уз милопој две пев- нице – мушке и женске и тако, богу хвала, узраста у христу наша мала заједница, окружена радосном тишином ишчекивања поновнога виђења на небу с нашим најмилијима и надахнута несвакидашњим беседама оца драгослава дођите и видите (јн, 1, 46) l православни мисионар l 59 драган јовичић православље на интернету извор је чланак дневног америчког листа вашингтон пост, док је превод и сажетак преузет са мејлинг-листе сајта светосавље прича гласи отприлике овако: човек је седео на станици метроа у вашингтону и почео да свира виолину било је хладно децембарско јутро свирао је шест бахових комада читавих 45 минута за то време, с обзиром на то да је био радни дан, станицом је прошло барем хиљаду људи журећи на посао три минута касније, средовечни господин је приметио музичара који свира успорио је, застао на неколико секунди, а онда журно наставио минут пот- ом, виолиниста је при- мио први долар: жена му је – без застајања – бацила новац у кутију још неколико минута свирања; а у близини музичара стајао је на зид наслоњен човек и слушао изненада, као из сна пробуђен, погледао је на сат и пожурио, вероватно каснећи највише пажње музи- чару је поклонио трогодишњи дечак упркос мајчином пожуривању, дете је застало нетремице гледајући ка виолинисти тек пошто га је мајка повукла, кренуо је непрестано се осврћући слично се понело још неколико деце, али су их родитељи приморали да наставе даље за 45 минута, колико је свирао, само шесторо људи се зауставило и кратко слушало музику двадесет њих је дало новац – без заустављања музичар је сак- упио читава 32 долара када је престао да свира, тишина која је уследила никога није дотакла – нико није затапшао нити показао икакву другу реакцију нико није знао да је виолиниста био џошуа бел, један од најбољих музичара света свирао је једно од најинтригантнијих дела икада написаних на виолини вредној 3,5 милиона долара два дана пре свирања у метр- оу распродате су све карте за концерт у бостонском позоришту – цена карте је била 100 долара ово је стварна прича џошуа бел је инкогнито свирао у оквиру експер- имента у организацији листа вашингтон пост који се односио на перце- пцију, укус и приоритете савременог човека циљ експеримента је био одговор на питање на јавном месту, у неа- декватно време: – да ли примећујемо лепоту, – да ли застајемо да бисмо у њој уживали, – да ли – у неочекиваном окружењу – препознаје- мо таленат један од могућих закључака овог искуства могао би бити: ако немамо минут да застанемо и послушамо једног од најбољих музичара света који свира најбољу икада написану музику, колико, онда, других ствари тако пропуштамо? l једна занимљива прича са интернета 60 l2/2009 александар загорац пастирска психологија исцељујући смисао смисао није ни човекова креација ни измишљотина он не подразумева неку „магичну формулу“ коју би човеку, када је једном пронађе, могао у истом облику да користи као универзални кључ за све животне изазове, а посебно не нешто што би други могао да пронађе уместо њега франкл и сам каже да је психотерапеут у стању да човеку укаже на безусловно постојање смисла, али не и да му каже у чему је његов смисао; смисао је динамична, променљива категорија зато што је такав и живот али оно што остаје стално јесу следеће чињенице: 1) смисао је безуслован, он увек постоји, 2) једино је човек у стању да га проналази и 3) чак иако човекови проблеми нису непо- средно везани за питање смисла, проналажење смисла биће од помоћи задржимо се на последњем закључку један од примера које франкл наводи довољно говори: његов колега је, после смрти супруге, био у готово безиз- лазном стању на франклово питање о стању у коме се налази, одговорио је да живот без ње нема никаквог сми- сла; то осећање никаква рационализација, никакве „пози- тивне мисли“ и слично не би могле да отклоне франкл га је подстакао да опише бол који осећа и питао га је како би његова супруга поднела такав бол да је она била та која је надживела њега лекар – удовац одговорио је да би се она од тог бола тешко опоравила франкл му је тада рекао да његов живот и те како има смисла – захваљујући томе што је преживео, он је своју супругу поштедео најтежег бола, бола због губитке вољене особе тиме се ништа у животу тог лекара, ако посматрамо сувочињенички, није променило али променио се његов начин разумевања, његов став према ономе што се догодило – трагедија је добила смисао, одговор на вечно „зашто“, а тиме и димен- зију људског остварења, које је могуће, као што видимо, чак и као трпљење (а понекад и највише као трпљење) оваквим растумачењем човека као „бића смисла“ франкл нашем савременику помаже да разуме и примере хри- шћанске жртвености, којима историја обилује, уместо да их квази-научно отпише као фанатизам или заслепље- ност, као поремећај уместо остварења доказујући непри- косновено присуство смисла ван човека самог и једин- ственољудску могућност и потребу да га проналази, франкл се научним аргументима супротставља савреме- ним тежњама да се човек сматра „тек компјутером или ’голим мајмуном’“ не подсећа ли нас ово франклово пои- мање човека на „узрастање од образа ка подобију (бож- јем)“, којим свети григорије ниски објашњава човеков призив на узрастање ка богу, што уједно представља и остварење и надилажење људске природе? домашај одлуке као што нам горњи примери говоре, помоћ човеку (или помоћ човека самоме себи!) која се зауставља само на реакцији, на покушају деловања само на узрочнике (као што је данас скоро редован случај – било да је реч о преписивању лекова било да је реч о психотерапији), јесте помоћ стаје на пола пута често се, међутим, сматра да након те почетне реакције човеку остаје само да донесе одлуку да такво стање учини трајним и проблем је конач- но – решен томе у прилог не говори из искуства позната нам чињеница да не можемо, на пример, одлучити да не будемо тужни, одлучити да не осећамо бол, одлучити да се осећамо срећно и задовољно, одлучити да се нечему надамо, одлучити да верујемо! „покушај да се приступа на такав начин открива један потпуно манипулативни приступ људским феноменима као што су вера, нада, љубав и воља () емоције, као решење које нам се налази при руци, не могу се хотимице увлачити у игру то није нигде тако видљиво као у вези са срећом: срећа једностав- но мора доћи и за њом се не може трчати“ – говори франкл он, надаље, износи искуство једног студента који се придружио групној терапији ево његових речи: „људи су тражили од мене да им будем пријатељ осећао сам да нисам искрен док сам их грлио и говорио како их волим, али сам то свеједно чинио присиљавао сам се да будем осећајан, али није помагало: што сам се више тру- дио, то је било теже“ сетимо се сада примера са почетка овога текста и одговоримо поново, свако понаособ, може ли ма какво остварење да буде искључиво последица хте- ња, па чак и бесомучног рада који би ка томе био усмерен обратимо се искуставима сопственог живота и живота наслеђе виктора франкла (четврти део) православни мисионар l 61 александар загорац пастирска психологија исцељујући смисао људи око себе видећемо да је франклов и наш одговор у скла- ду са тим, стварним примерима, а у супротности са „искустви- ма“ из виртуелног света медија и масовне културе, на којима се све више темељи „стварност“ савременог човека потребно је, дакле, да се свесно усмеримо ка разлозима и проналажењу њиховог смисла то нас доводи и до питања колико смо заиста свесни своје свести; колико је познајемо свест и „свест“ једну од основа пандетерминистичког гледишта најједно- ставније можемо приказати на примеру поистовећивања људ- ске свести (о кривици) са условним рефлексом, на пример, пса тврди се да је у бити реч о истој појави: пас који запрља под подвиће реп и „осећаће кривицу“ због тога што је учинио нешто што не сме одакле псу таква „свест“?1 отуда што је раније за исту ствар био кажњаван, те је сада „свестан“ да казна предстоји и зато се тако понаша; са друге стране, према том мишљењу, човек као „интелигентна животиња“ такође има свест о казни која следи након нечег недопуштеног, те би разлика, дакле, једино била у томе што човек може далекосе- жније да наслути казну, па је отуда његова свест о кривици само сложенија од псеће иако, у основи, иста али, уочава франкл, „понашање пса који се подвукао под кревет не доказује свест, већ нешто што бих радије назвао: слутња тескобе – очекивање заслужене казне испуњено страхом“ „то може лако бити последица процеса условљавања“ – дресирања по систему казне и награде „међутим, то ипак нема никакве везе са свешћу све док у човеку постоји страх од казне или пак нада у награду, односно жеља да се задовољи суперего, свест још није рекла своје“ да видимо одговара ли његова теза животном искуству? осећа ли човек кривицу и када зна да не предстоји никаква казна? ако се сетимо мноштва таквих примера где је грижа саве- сти понекад и пресудила човеку, видећемо да се осећање кривице не може просто објаснити системом казна – награда: човеку није својствена дресура l 1 франкл говори о човековој свести уопште (самосвести), као једин- ствено-људском феномену; зато је реч свест стављана под наводнике када се не односи на човека наслеђе виктора франкла (четврти део) 62 l2/2009 на дан часних верига св апостола петра био је 29 јануар 1945 л г, када се празнују часне вериге св ап петра иако је дошло ослобођење од немачке окупације, прилике у земљи су још биле тешке; непријатељ је опустошио земљу и оскудица се осећала у свему те године сам се налазио у једном селу близу хомољских планина као вршилац дужно- сти пароха јер је мој претходник погинуо тамо сам се био склонио са породицом после бомбардовања бео- града о васкрсу 1944, када ми је стан био разрушен, а ја са породицом остао без крова над главом и у веома тешким материјалним приликама добротом еписко- па, понуђено ми је да се склоним и на овој парохији сачекам крај рата ту сам могао мало да одахнем има- јући кров над главом и хлеба за породицу осим овог села, у коме су били црква и парохијски стан, опслуживао сам још једно село удаљено око 3 километра, а чији је свештеник такође страдао за време окупације на часне вериге око 9 часова пре подне упутио сам се у то село да осветим славске водице код куће је остала моја жена, којој сам рекао да ћу се – ако бог да – вратити најдаље до 3 часа пo подне зима је те годи- не рано почела, али снега још није било око поднева, када сам половину домова обишао, изненада је почео да пада снег, али не тако велики међутим, око 3 часа поподне, када сам завршио свечарске водице и наме- равао да кренем кући, почело је све јаче да веје, и домаћин код кога сам осветио последњу водицу ме је усрдно задржавао да код њега останем на преноћи- шту снег је све јаче и гушће падао, а већ се спуштала ноћ нисам га послушао објаснио сам му да је код куће моја жена сама и да ће се, ако се на време не вра- тим, много бринути кренуо сам кући пут је био завејан снегом, који је све јаче и јаче сипао, и није могло видети ништа пре- ма чему бих се управљао ишао сам, тако, насумице по мраку читајући у себи 91 псалам: „који живи у заклону вишњега, у сјену свемогућега почива гово- ри господу: ти си уточиште моје и бранич мој, бог мој, у којега се уздам!» прошло је доста времена, али ни на какву кућу још нисам наишао иако сам при поласку од свог села био удаљен само 3 километра изненада осетих да губим тле под ногама и да про- падам у неку воду, која ми је већ допирала до колена у селу су, већином, живели баштовани и ради навод- њавања су – у размацима – по читавом пољу копали велике узалуд сам покушавао да се извучем тонуо сам све дубље снег као да је све јаче и јаче падао малаксао и промрзао, осетих неку чудну топлоту и жељу да заспим мислио сам на своју жену, на нашу децу и, прикупивши сву снагу, опет покушах да се извучем, али узалуд тада сам се топлом молитвом обратио св апосто- лу петру да ми помогне да се ослободим ове невоље, као што је анђео господњи помогао њему ослободив- ши га верига у тамници (дела ап, 12, 7) одједном, руком напипах неки чврст предмет, корен или комад дрвета, који грчевито ухватих последњим снагама успео сам да се извучем био сам скроз мокар; мантија на мени залеђена једно време ништа пред собом нисам видео био сам у недоумици којим правцем да идем страхујући од других јама, којих је морало бити у околини изнена- да као да негде у даљини чух лавеж паса, па се упутих на ту страну ишао сам доста дуго очекујући да ћу у том правцу угледати светлост из неке куће – како бих могао да се оријентишем – али светлости није било ни од куда лавеж се зачује, па га нестане идем и у себи читам стихове псалама и топло се молим св апостолу петру и св николи, нашој породичној сла- ви, да ми помогну у невољи у коју сам запао, да ме врате моме дому и мојима, којима сам још био потре- бан нисам осећао страх за време тог лутања по пустом пољу иако сам знао да у ово доба са планине у села често силазе вуци и наносе штете сељацима пправославни мисионар бр1/1967, бр1/1967, стр 44–45 сећања православни мисионар l 63 код себе нисам имао ни џепну лампу, чак ни шибице; такође нисам знао ни које би доба ноћи могло бити најзад, опет се зачу лавеж паса, али сад већ ближе и све ближе угледах, затим, и неку слабачку светлост саплићући се, упутио сам се тамо и, на своју велику радост, спазих једну кућицу, а за њом и низ других моје село! одатле до парохијског стана било је још око 2 километра захваљујући господу на његовој помоћи, ишао сам – кроз снегом завејано село – ка својој кући била је скоро поноћ када сам сретно тамо стигао своју жену сам затекао сву уплакану и престрављену, саму у кући коју је снег био завејао до прозора виде- ћи да ме толико дуго нема, помишљала је на најгоре испричао сам јој шта ми се на путу десило обоје смо захвалили господу и св апостолу петру и св нико- ли на великој милости тај дан часних верига св апостола петра остаће заувек у мом сећању као дан мог чудесног спасења од изненадне, страшне смрти „цареву тајну треба чувати, а дела божја обелода- нити» – каже се у старом завету l о борис селивановски пправославни мисионар бр1/1967, бр1/1967, стр 44–45 сећања 64 l2/2009 свештеник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла камено доба пре нешто више од годину дана изашао је први број мисионара у новом руху и са новом наменом у њему је и мој текст чија је основна тема управо слобода само да се зна јер сад имам проблем – шта рећи што већ није речено има један чувени теолошко-фи- лософски парадокс који је прилич- но илустративан када је наша тема у питању – такозвани „парадокс камена“: може ли бог да створи камен који сам не може да подигне постоје два типа одговора: 1 може; 2 питање је апсурдно, па се на њега не може дати неапсурдни одговор бог, наиме, може учинити све оно што је могуће, али не и оно што је по себи немогуће, као да, примера ради, направи троугао чији збир унутрашњих углова не би био 180° више ми се свиђа први одговор али, заиста, ако говоримо са пози- ција хришћанске вере, питање и јесте апсурдно хришћани, наиме, верују у беспочетног, бескрајног, свемоћног бога који је постао створени, смртни и немоћни човек хришћани верују у бога који је, упркос томе што је вечнопостојећи и бесмртан, умро људском смрћу зашто? зато што је заиста створио камен који не може да подигне ама, зашто! зато што хоће и зато што му се може ово зато што хоће је одговор на питање о божијој свемоћи које нам поставља парадокс камена и управо то што хоће уводи нас у сферу којом се бави овај број мисионара божија свемоћ је његова слобода али његова свемоћ се најочигледније показала и показује, како хришћани верују, у његовој немоћи: у његовом постајању немоћ- ним то да се „сила божија у немоћи показује савршена“ (2 кор 12, 9) изгледа да се односи и на самога бога јер бог може да постане немоћан зато што је слободан чак и од своје свемоћи домострој спасења се, тако, може разумети или чита- ти као повест о божијој немоћи јер – већ у самом почетку – то што бог ствара сопствену слику и прилику (икону и подобије), то што бог – зато што хоће – ствара слободно биће, чија слобода нема границе, значи да ствара камен који сам – зато што неће, не може да подигне и, шта му остаје? остаје му да некако учини да сам камен уста- не, а то је, сложићете се, још тежи задатак од подизања међутим, учинио је сам је постао мртви камен упркос томе што је живи бог и камен је једном за свагда подигнут из сопственог мртви- ла али – зашто? зато што му је, може бити, стало до камена који не може да подигне зашто? зато што срце има раз- логе које ум не познаје можда звучи патетично, али тако ствари овога, а нарочито онога света стоје слобода или свемоћ су ствари срца или љубави нема ништа немоћније и неслободније од једног великог, дебелог и усамљеног ја па, зашто да, онда, бог, који је ми, не направи још много малих ја и покаже им лепоту онога ми стварно, зашто да не, чак и ако то подразумева „егову смрт! сада већ не звучи патетично дакле: „приступајући њему, камену живом, од људи одбаченом, али од бога изабраном, дра- гоценом, и ви сами, као живо камење зидајте се у дом духовни, свештенство свето, да бисте приносили жртве духовне, благопријатне богу, кроз исуса христа јер стоји у писму: ево пола- жем у сиону камен крајеугаони, изабрани, дра- гоцени; и ко у њега верује неће се постидети“ (1 пет 2, 4–6) још нисте разумели?
... у 54 l2/2009 парохија светог апостола павла није прва православна парохија на острву још почетком двадесетог века овде је основана и грчка православна парохија светог великомученика георгија православни мисионар l 55 валети, која је баш ових дана поново отворила своја врата за вернике, махом бизнисмене и запослене у грч- кој амбасади на малти пре отприлике осам година и руска православна црква је започела са оснивањем своје парохије, исто тако посвећене апостолу народа (на жалост, нико од оснивача наше парохије није при- метио ову чињеницу), а која се нашла у ћороскаку због њихове жеље да граде свој властити храм, што је веома тежак и компликован задатак у једној оваквој среди- ни ипак, стиче се утисак да немају намеру да одустану јер на малту неколико пута годишње долази руски свештеник из туниса и опслужује ову парохију – још увек у оснивању до тада, наша богослужења посећује и известан број руса, а донедавно и неколицина грка иницијатива за оснивање наше парохије је у најве- ћој мери потекла од господина виктора јорданова, приватног предузетника из лондона, који је на малту често долазио у приватне и пословне посете, а после првих контаката са припадницима наше, у то време веома бројне заједнице (нпр са господином виктором миљковићем, власником тадашњег српског ресторана конак), одлучио да преосвештеног епископа бри- танско-скандинавског доситеја обавести о целој ситу- ацији и замоли га за помоћ господин јорданов се данас радо сећа далеких деведесетих, када је безуспе- шно трагао за србима на малти, и сасвим друге слике коју је затекао када је поново допутовао 1996/1997 и овде затекао неколико хиљада срба потребно је напо- менути да је први већи талас српске емиграције на малту стигао између 1992 и 1995, а власти су према њима биле доста широкогруде, па нису правиле вели- ку разлику у томе ко је одакле, тако да је, што се тога тиче, српска емиграција на малти данас веома шаре- нолика има ту како београђана, тако људи из репу- блике српске, али и тзв „јужне пруге“ на самом почетку се појавио проблем јурисдикције, па су се помињала имена епископа западноевропског луке, митрополита загребачко-љубљанског и итали- јанског јована, митрополита амфилохија, који је 1999 год предао копију иконе филермоске овдашњем архи- епископу, а чији је оригинал (поред руке светог јована крститеља), преко малте и стигао до цетиња свети архијерејски сабор одржан 2002 год је одлучио да ова парохија припадне скандинавско-британској епархији узевши у обзир историјске, језичке, али и авионске везе ове земље (чланица комонвелта) са великом британијом оснивачка скупштина је одржа- на у новембру 2005 уз присуство преосвештеног епи- скопа доситеја, а изабран је и први црквени одбор и за председника је именован господин владимир фили- повић, предузетник црквене власти малте су изашле у сусрет овој иницијативи и доделиле најстарију гра- ђевину у валети (our lady of victories church), цркви- цу саграђену у шеснаестом веку, по окончању велике опсаде малте, на кориштење нашој бројној заједници, али су на литургије тада долазили и припадници број- не афричке емиграције, махом из етиопије и еритре- је о количини позитивне енергије и одушевљења људи у то време говоре и дневници кола српских сестара (названог косовка девојка) из тог времена; ксс је, између осталог, основало и културно-умет- ничко друштво освит (очување српске вере и тра- диције) на недељним литургијама је тада у просеку било и до 250–300 верујућих, а служили су већином свештеници из енглеске (протојереј-ставрофор милун костић са протођаконом ђорђем чекеревцом, протојереј-ставрофор жарко недић, протојереј-ста- врофор слободан радојчић и други), али и из шведске (протосинђел тимотеј косановић, јеромонах нектари- је самарџић), матице (протојереј-ставрофор љуба петровић и други), протојереј горан спаић из дубров 56 l2/2009 ника, а за првог администра- тора је постављен протојереј радмило ж стокић из копен- хагена (сада дерби, енглеска) литургије су углавном одржа- ване једном месечно, а благо- словом епископа доситеја 10 фебруар – малтешки нацио- нални празник, у част бродо- лома светог апостола павла на малти, прослављан је и на нашој парохији већ 2006 год на коришће- ње је добијена катедрала све- тог николе, тако да људи више нису морали да стоје напољу за време литургије јер је прва црквица била премалена да их све прими међутим, онај почетни замах почиње да јењава, људи из управе се због приватних обавеза повлаче, а неки и напуштају малту (па и сам председник одбо- ра) фолклор и коло српских сестара се такође осипа- ју, а данас практично и не постоје, па организација прослава и свега осталог углавном пада на плећа само неколико од почетка оданих људи, којима је исто тако понестало снаге, времена, а некима, на жалост, и здравља на несрећу, догодило се да је пре- мали број људи прихватио превелике обавезе и, јед- ноставно, у том жару изгорео, а нису им се на време нашли наследници данас смо, чини ми се, тамо где смо били на почетку на пример, свештеник не може да рачуна на помоћ појаца јер их више нема, па је само захваљујући попадијиним одговарањима (а која се и сама налази на великим мукама јер мора да исто- времено једним оком прати литургију, а другим малог двогодишњака, који је, богу хвала, веома живахно дете, па и у цркви) уопште могуће одржати недељни ритам богослужења нека нам милостиви бог и сви ближњи опросте ако звучимо растрзано или конфузно јер то и – јесмо данас, када је број срба на малти, а самим тим (и не само тим) и оних који редовно похађају литургију, мањи за пет пута, заиста имамо за чим да жалимо, али не можемо и не смемо пред нама су велики иза- зови, чини ми се много више организационо-адми- нистративног, него верског карактера једна од глав- них задатака нам је остваривање што ближег контак- та са нашом амбасадом у риму и борба за интересе овдашње (још увек поприлично бројне) српске дија- споре, а све у циљу стварања повољне климе за отва- рање нашег конзулата или барем одржавања редов- них конзуларних дана на малти веома похвалном иницијативом неколико младих људи и уз подршку оних који овде живе већ петнаестак година, а у скла- ду са нашим могућностима, радимо на што бољем самоорганизовању и артикулисању онога што нам је од матице потребно, али и онога што, евентуално, можемо да јој понудимо уз божију помоћ, ускоро нас очекују велики подвизи: оснивање новог црквеног одбора, неке врсте удружења или клуба срба на мал- ти, огранка удружења српских студената у иностран- ству, покретање интернет-презентације и друго хвала богу, ово је заједница углавном млађих људи, који јесу пуно заузети радним обавезама, али се, исто тако, не боје изазова наравно да нам је свака помоћ добродошла, а сви они који се баве, или су се некада бавили мисионарским и организационим радом, то веома добро знају јавите нам се са идејама, питањи- ма или сугестијама, али и молбама – зашто да не помоћ нам је потребна, али исто тако се трудимо да и сами помажемо – колико је у нашој моћи сигурно нам је најнеопходније да нас не заборавите у својим молитвама – биле оне владичанске, свештеничке или лаичке l православни мисионар l 57 синиша димитријевић рубрика: представљамо вам парохијска заједницахрама светогапостола томе на велике празнике људи воле да иду у велике храмове“ – говорио је пре неколико година о васкрсу покојни отац момчило – „а ово је мала црква, али са највећом парохијом“ показујући, при- том, окружење храма св апостола томе – мноштво надгробних споменика новог бежанијског гробља пролазили су тада поред нас многи наши суграђа- ни одлазећи на гробове најмилијих и одмахивали главама у чуду што виде народ у цркви на гробљу, и то на васкрс отац их дозива да приђу на послужење уприличено након васкршње литургије и поделе са 58 l2/2009 нама радост највећег празника не би ли увидели нераскидиву везу између гроба и вечнога живота то су били почеци нашег литургијског живота у тада недовршеној цркви, подигнутој добротом једне благочестиве породице, првобитно с намером да буде капела за потребе гробља уз оца момчила и помоћника сашу, неколицина нас је цупкала од зиме за певницом, али врелих срца што црква почиње да живи а колико је само свештеника овде служило док нисмо добили старешину – сви из новобеоградске и земунске парохије – и отац влада и отац драган, који поставише темеље овој цркви, и отац петар, који је поставио кров и био први старешина и сада црква излива белину кроз четинаре након одласка оца петра у пензију наслеђује га отац александар из храма св василија острошког на бежанијској коси тада смо добили и „парохијски дом“ – леп, нови контејнер са чајном кухињом и кли- ма-уређајем ето радосног разлога више за окупљање оштрим зимским данима, али и заклона од неумољи- вог летњег сунца однедавно, отац драгослав топо- лац преузима духовно кормило храма и наставља стазама изградње цркве и уређења њене околине следе радови на живопису употпунили су наша молитвена сабрања овде и многи епископи, а његова светост је прису- тан верни народ сваке године на празник хра- ма – св апостола тому – удостојио архијереј- ске литургије кажу – лепо им је ту да служе, некако топло, домаћински уз милопој две пев- нице – мушке и женске и тако, богу хвала, узраста у христу наша мала заједница, окружена радосном тишином ишчекивања поновнога виђења на небу с нашим најмилијима и надахнута несвакидашњим беседама оца драгослава дођите и видите (јн, 1, 46) l православни мисионар l 59 драган јовичић православље на интернету извор је чланак дневног америчког листа вашингтон пост, док је превод и сажетак преузет са мејлинг-листе сајта светосавље прича гласи отприлике овако: човек је седео на станици метроа у вашингтону и почео да свира виолину било је хладно децембарско јутро свирао је шест бахових комада читавих 45 минута за то време, с обзиром на то да је био радни дан, станицом је прошло барем хиљаду људи журећи на посао три минута касније, средовечни господин је приметио музичара који свира успорио је, застао на неколико секунди, а онда журно наставио минут пот- ом, виолиниста је при- мио први долар: жена му је – без застајања – бацила новац у кутију још неколико минута свирања; а у близини музичара стајао је на зид наслоњен човек и слушао изненада, као из сна пробуђен, погледао је на сат и пожурио, вероватно каснећи највише пажње музи- чару је поклонио трогодишњи дечак упркос мајчином пожуривању, дете је застало нетремице гледајући ка виолинисти тек пошто га је мајка повукла, кренуо је непрестано се осврћући слично се понело још неколико деце, али су их родитељи приморали да наставе даље за 45 минута, колико је свирао, само шесторо људи се зауставило и кратко слушало музику двадесет њих је дало новац – без заустављања музичар је сак- упио читава 32 долара када је престао да свира, тишина која је уследила никога није дотакла – нико није затапшао нити показао икакву другу реакцију нико није знао да је виолиниста био џошуа бел, један од најбољих музичара света свирао је једно од најинтригантнијих дела икада написаних на виолини вредној 3,5 милиона долара два дана пре свирања у метр- оу распродате су све карте за концерт у бостонском позоришту – цена карте је била 100 долара ово је стварна прича џошуа бел је инкогнито свирао у оквиру експер- имента у организацији листа вашингтон пост који се односио на перце- пцију, укус и приоритете савременог човека циљ експеримента је био одговор на питање на јавном месту, у неа- декватно време: – да ли примећујемо лепоту, – да ли застајемо да бисмо у њој уживали, – да ли – у неочекиваном окружењу – препознаје- мо таленат један од могућих закључака овог искуства могао би бити: ако немамо минут да застанемо и послушамо једног од најбољих музичара света који свира најбољу икада написану музику, колико, онда, других ствари тако пропуштамо? l једна занимљива прича са интернета 60 l2/2009 александар загорац пастирска психологија исцељујући смисао смисао није ни човекова креација ни измишљотина он не подразумева неку „магичну формулу“ коју би човеку, када је једном пронађе, могао у истом облику да користи као универзални кључ за све животне изазове, а посебно не нешто што би други могао да пронађе уместо њега франкл и сам каже да је психотерапеут у стању да човеку укаже на безусловно постојање смисла, али не и да му каже у чему је његов смисао; смисао је динамична, променљива категорија зато што је такав и живот али оно што остаје стално јесу следеће чињенице: 1) смисао је безуслован, он увек постоји, 2) једино је човек у стању да га проналази и 3) чак иако човекови проблеми нису непо- средно везани за питање смисла, проналажење смисла биће од помоћи задржимо се на последњем закључку један од примера које франкл наводи довољно говори: његов колега је, после смрти супруге, био у готово безиз- лазном стању на франклово питање о стању у коме се налази, одговорио је да живот без ње нема никаквог сми- сла; то осећање никаква рационализација, никакве „пози- тивне мисли“ и слично не би могле да отклоне франкл га је подстакао да опише бол који осећа и питао га је како би његова супруга поднела такав бол да је она била та која је надживела њега лекар – удовац одговорио је да би се она од тог бола тешко опоравила франкл му је тада рекао да његов живот и те како има смисла – захваљујући томе што је преживео, он је своју супругу поштедео најтежег бола, бола због губитке вољене особе тиме се ништа у животу тог лекара, ако посматрамо сувочињенички, није променило али променио се његов начин разумевања, његов став према ономе што се догодило – трагедија је добила смисао, одговор на вечно „зашто“, а тиме и димен- зију људског остварења, које је могуће, као што видимо, чак и као трпљење (а понекад и највише као трпљење) оваквим растумачењем човека као „бића смисла“ франкл нашем савременику помаже да разуме и примере хри- шћанске жртвености, којима историја обилује, уместо да их квази-научно отпише као фанатизам или заслепље- ност, као поремећај уместо остварења доказујући непри- косновено присуство смисла ван човека самог и једин- ственољудску могућност и потребу да га проналази, франкл се научним аргументима супротставља савреме- ним тежњама да се човек сматра „тек компјутером или ’голим мајмуном’“ не подсећа ли нас ово франклово пои- мање човека на „узрастање од образа ка подобију (бож- јем)“, којим свети григорије ниски објашњава човеков призив на узрастање ка богу, што уједно представља и остварење и надилажење људске природе? домашај одлуке као што нам горњи примери говоре, помоћ човеку (или помоћ човека самоме себи!) која се зауставља само на реакцији, на покушају деловања само на узрочнике (као што је данас скоро редован случај – било да је реч о преписивању лекова било да је реч о психотерапији), јесте помоћ стаје на пола пута често се, међутим, сматра да након те почетне реакције човеку остаје само да донесе одлуку да такво стање учини трајним и проблем је конач- но – решен томе у прилог не говори из искуства позната нам чињеница да не можемо, на пример, одлучити да не будемо тужни, одлучити да не осећамо бол, одлучити да се осећамо срећно и задовољно, одлучити да се нечему надамо, одлучити да верујемо! „покушај да се приступа на такав начин открива један потпуно манипулативни приступ људским феноменима као што су вера, нада, љубав и воља () емоције, као решење које нам се налази при руци, не могу се хотимице увлачити у игру то није нигде тако видљиво као у вези са срећом: срећа једностав- но мора доћи и за њом се не може трчати“ – говори франкл он, надаље, износи искуство једног студента који се придружио групној терапији ево његових речи: „људи су тражили од мене да им будем пријатељ осећао сам да нисам искрен док сам их грлио и говорио како их волим, али сам то свеједно чинио присиљавао сам се да будем осећајан, али није помагало: што сам се више тру- дио, то је било теже“ сетимо се сада примера са почетка овога текста и одговоримо поново, свако понаособ, може ли ма какво остварење да буде искључиво последица хте- ња, па чак и бесомучног рада који би ка томе био усмерен обратимо се искуставима сопственог живота и живота наслеђе виктора франкла (четврти део) православни мисионар l 61 александар загорац пастирска психологија исцељујући смисао људи око себе видећемо да је франклов и наш одговор у скла- ду са тим, стварним примерима, а у супротности са „искустви- ма“ из виртуелног света медија и масовне културе, на којима се све више темељи „стварност“ савременог човека потребно је, дакле, да се свесно усмеримо ка разлозима и проналажењу њиховог смисла то нас доводи и до питања колико смо заиста свесни своје свести; колико је познајемо свест и „свест“ једну од основа пандетерминистичког гледишта најједно- ставније можемо приказати на примеру поистовећивања људ- ске свести (о кривици) са условним рефлексом, на пример, пса тврди се да је у бити реч о истој појави: пас који запрља под подвиће реп и „осећаће кривицу“ због тога што је учинио нешто што не сме одакле псу таква „свест“?1 отуда што је раније за исту ствар био кажњаван, те је сада „свестан“ да казна предстоји и зато се тако понаша; са друге стране, према том мишљењу, човек као „интелигентна животиња“ такође има свест о казни која следи након нечег недопуштеног, те би разлика, дакле, једино била у томе што човек може далекосе- жније да наслути казну, па је отуда његова свест о кривици само сложенија од псеће иако, у основи, иста али, уочава франкл, „понашање пса који се подвукао под кревет не доказује свест, већ нешто што бих радије назвао: слутња тескобе – очекивање заслужене казне испуњено страхом“ „то може лако бити последица процеса условљавања“ – дресирања по систему казне и награде „међутим, то ипак нема никакве везе са свешћу све док у човеку постоји страх од казне или пак нада у награду, односно жеља да се задовољи суперего, свест још није рекла своје“ да видимо одговара ли његова теза животном искуству? осећа ли човек кривицу и када зна да не предстоји никаква казна? ако се сетимо мноштва таквих примера где је грижа саве- сти понекад и пресудила човеку, видећемо да се осећање кривице не може просто објаснити системом казна – награда: човеку није својствена дресура l 1 франкл говори о човековој свести уопште (самосвести), као једин- ствено-људском феномену; зато је реч свест стављана под наводнике када се не односи на човека наслеђе виктора франкла (четврти део) 62 l2/2009 на дан часних верига св апостола петра био је 29 јануар 1945 л г, када се празнују часне вериге св ап петра иако је дошло ослобођење од немачке окупације, прилике у земљи су још биле тешке; непријатељ је опустошио земљу и оскудица се осећала у свему те године сам се налазио у једном селу близу хомољских планина као вршилац дужно- сти пароха јер је мој претходник погинуо тамо сам се био склонио са породицом после бомбардовања бео- града о васкрсу 1944, када ми је стан био разрушен, а ја са породицом остао без крова над главом и у веома тешким материјалним приликама добротом еписко- па, понуђено ми је да се склоним и на овој парохији сачекам крај рата ту сам могао мало да одахнем има- јући кров над главом и хлеба за породицу осим овог села, у коме су били црква и парохијски стан, опслуживао сам још једно село удаљено око 3 километра, а чији је свештеник такође страдао за време окупације на часне вериге око 9 часова пре подне упутио сам се у то село да осветим славске водице код куће је остала моја жена, којој сам рекао да ћу се – ако бог да – вратити најдаље до 3 часа пo подне зима је те годи- не рано почела, али снега још није било око поднева, када сам половину домова обишао, изненада је почео да пада снег, али не тако велики међутим, око 3 часа поподне, када сам завршио свечарске водице и наме- равао да кренем кући, почело је све јаче да веје, и домаћин код кога сам осветио последњу водицу ме је усрдно задржавао да код њега останем на преноћи- шту снег је све јаче и гушће падао, а већ се спуштала ноћ нисам га послушао објаснио сам му да је код куће моја жена сама и да ће се, ако се на време не вра- тим, много бринути кренуо сам кући пут је био завејан снегом, који је све јаче и јаче сипао, и није могло видети ништа пре- ма чему бих се управљао ишао сам, тако, насумице по мраку читајући у себи 91 псалам: „који живи у заклону вишњега, у сјену свемогућега почива гово- ри господу: ти си уточиште моје и бранич мој, бог мој, у којега се уздам!» прошло је доста времена, али ни на какву кућу још нисам наишао иако сам при поласку од свог села био удаљен само 3 километра изненада осетих да губим тле под ногама и да про- падам у неку воду, која ми је већ допирала до колена у селу су, већином, живели баштовани и ради навод- њавања су – у размацима – по читавом пољу копали велике узалуд сам покушавао да се извучем тонуо сам све дубље снег као да је све јаче и јаче падао малаксао и промрзао, осетих неку чудну топлоту и жељу да заспим мислио сам на своју жену, на нашу децу и, прикупивши сву снагу, опет покушах да се извучем, али узалуд тада сам се топлом молитвом обратио св апосто- лу петру да ми помогне да се ослободим ове невоље, као што је анђео господњи помогао њему ослободив- ши га верига у тамници (дела ап, 12, 7) одједном, руком напипах неки чврст предмет, корен или комад дрвета, који грчевито ухватих последњим снагама успео сам да се извучем био сам скроз мокар; мантија на мени залеђена једно време ништа пред собом нисам видео био сам у недоумици којим правцем да идем страхујући од других јама, којих је морало бити у околини изнена- да као да негде у даљини чух лавеж паса, па се упутих на ту страну ишао сам доста дуго очекујући да ћу у том правцу угледати светлост из неке куће – како бих могао да се оријентишем – али светлости није било ни од куда лавеж се зачује, па га нестане идем и у себи читам стихове псалама и топло се молим св апостолу петру и св николи, нашој породичној сла- ви, да ми помогну у невољи у коју сам запао, да ме врате моме дому и мојима, којима сам још био потре- бан нисам осећао страх за време тог лутања по пустом пољу иако сам знао да у ово доба са планине у села често силазе вуци и наносе штете сељацима пправославни мисионар бр1/1967, бр1/1967, стр 44–45 сећања православни мисионар l 63 код себе нисам имао ни џепну лампу, чак ни шибице; такође нисам знао ни које би доба ноћи могло бити најзад, опет се зачу лавеж паса, али сад већ ближе и све ближе угледах, затим, и неку слабачку светлост саплићући се, упутио сам се тамо и, на своју велику радост, спазих једну кућицу, а за њом и низ других моје село! одатле до парохијског стана било је још око 2 километра захваљујући господу на његовој помоћи, ишао сам – кроз снегом завејано село – ка својој кући била је скоро поноћ када сам сретно тамо стигао своју жену сам затекао сву уплакану и престрављену, саму у кући коју је снег био завејао до прозора виде- ћи да ме толико дуго нема, помишљала је на најгоре испричао сам јој шта ми се на путу десило обоје смо захвалили господу и св апостолу петру и св нико- ли на великој милости тај дан часних верига св апостола петра остаће заувек у мом сећању као дан мог чудесног спасења од изненадне, страшне смрти „цареву тајну треба чувати, а дела божја обелода- нити» – каже се у старом завету l о борис селивановски пправославни мисионар бр1/1967, бр1/1967, стр 44–45 сећања 64 l2/2009 свештеник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла камено доба пре нешто више од годину дана изашао је први број мисионара у новом руху и са новом наменом у њему је и мој текст чија је основна тема управо слобода само да се зна јер сад имам проблем – шта рећи што већ није речено има један чувени теолошко-фи- лософски парадокс који је прилич- но илустративан када је наша тема у питању – такозвани „парадокс камена“: може ли бог да створи камен који сам не може да подигне постоје два типа одговора: 1 може; 2 питање је апсурдно, па се на њега не може дати неапсурдни одговор бог, наиме, може учинити све оно што је могуће, али не и оно што је по себи немогуће, као да, примера ради, направи троугао чији збир унутрашњих углова не би био 180° више ми се свиђа први одговор али, заиста, ако говоримо са пози- ција хришћанске вере, питање и јесте апсурдно хришћани, наиме, верују у беспочетног, бескрајног, свемоћног бога који је постао створени, смртни и немоћни човек хришћани верују у бога који је, упркос томе што је вечнопостојећи и бесмртан, умро људском смрћу зашто? зато што је заиста створио камен који не може да подигне ама, зашто! зато што хоће и зато што му се може ово зато што хоће је одговор на питање о божијој свемоћи које нам поставља парадокс камена и управо то што хоће уводи нас у сферу којом се бави овај број мисионара божија свемоћ је његова слобода али његова свемоћ се најочигледније показала и показује, како хришћани верују, у његовој немоћи: у његовом постајању немоћ- ним то да се „сила божија у немоћи показује савршена“ (2 кор 12, 9) изгледа да се односи и на самога бога јер бог може да постане немоћан зато што је слободан чак и од своје свемоћи домострој спасења се, тако, може разумети или чита- ти као повест о божијој немоћи јер – већ у самом почетку – то што бог ствара сопствену слику и прилику (икону и подобије), то што бог – зато што хоће – ствара слободно биће, чија слобода нема границе, значи да ствара камен који сам – зато што неће, не може да подигне и, шта му остаје? остаје му да некако учини да сам камен уста- не, а то је, сложићете се, још тежи задатак од подизања међутим, учинио је сам је постао мртви камен упркос томе што је живи бог и камен је једном за свагда подигнут из сопственог мртви- ла али – зашто? зато што му је, може бити, стало до камена који не може да подигне зашто? зато што срце има раз- логе које ум не познаје можда звучи патетично, али тако ствари овога, а нарочито онога света стоје слобода или свемоћ су ствари срца или љубави нема ништа немоћније и неслободније од једног великог, дебелог и усамљеног ја па, зашто да, онда, бог, који је ми, не направи још много малих ја и покаже им лепоту онога ми стварно, зашто да не, чак и ако то подразумева „егову смрт! сада већ не звучи патетично дакле: „приступајући њему, камену живом, од људи одбаченом, али од бога изабраном, дра- гоценом, и ви сами, као живо камење зидајте се у дом духовни, свештенство свето, да бисте приносили жртве духовне, благопријатне богу, кроз исуса христа јер стоји у писму: ево пола- жем у сиону камен крајеугаони, изабрани, дра- гоцени; и ко у њега верује неће се постидети“ (1 пет 2, 4–6) још нисте разумели?
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама који се спасавамо сила Божија“ (1 Кор 1, 18) Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Иринеј на св Литургији фото: архива Информативне службе Епархије бачке Фотографија на трећој страни корице: Певница православног храма Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Март / Април 2009 стране Фотографија на полеђини корице: На српском војничком гробљу у Солуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Хришћански доживљај слободе 3 Старечник Љубав је језик којим сви људи говоре 4 Реч пастира Врема страдања и радост Васкрсења 6 Живот у Христу Свет око нас 8 Светотајински живот Цркве О светој тајни Крштења 11 Рано хришћанство Озбиљни почеци развоја хришћанске теологије13 О мислима великана Сила у немоћи 15 Интервју Православна породица McDonald 17 Тема броја Једна Слобода и безбројне слободе 23 „I now walk into the wild“ 25 Историјске слободе и Слобода у Христу 27 Цртице о слободи 29 Слободан иза решетака 33 Отац или Господар 34 Нема слободе у бројевима и димензијама37 Слобода као ДА 39 Има ли у Цркви слободе? 40 Злоупотреба слободе у виртуелном свету 43 Мисија међу младима Црква и млади 44 Хришћански брак Хришћански брак и периоди уздржања 47 Сећања Aлберт Швајцер 50 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 53 Представљамо Вам Парохијска заједницахрама Светог Апостола Томе 57 Православље на интернету Једна занимљива прича са интернета 59 Пастирска психологија Исцељујући смисао 60 Сећања На дан Часних верига Св апостола Петра 62 Из потпуно другачијег угла Камено доба 64 misionar Хришћански доживљај слободе Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња претплата
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама који се спасавамо сила Божија“ (1 Кор 1, 18) Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Иринеј на св Литургији фото: архива Информативне службе Епархије бачке Фотографија на трећој страни корице: Певница православног храма Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Март / Април 2009 стране Фотографија на полеђини корице: На српском војничком гробљу у Солуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Хришћански доживљај слободе 3 Старечник Љубав је језик којим сви људи говоре 4 Реч пастира Врема страдања и радост Васкрсења 6 Живот у Христу Свет око нас 8 Светотајински живот Цркве О светој тајни Крштења 11 Рано хришћанство Озбиљни почеци развоја хришћанске теологије13 О мислима великана Сила у немоћи 15 Интервју Православна породица McDonald 17 Тема броја Једна Слобода и безбројне слободе 23 „I now walk into the wild“ 25 Историјске слободе и Слобода у Христу 27 Цртице о слободи 29 Слободан иза решетака 33 Отац или Господар 34 Нема слободе у бројевима и димензијама37 Слобода као ДА 39 Има ли у Цркви слободе? 40 Злоупотреба слободе у виртуелном свету 43 Мисија међу младима Црква и млади 44 Хришћански брак Хришћански брак и периоди уздржања 47 Сећања Aлберт Швајцер 50 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 53 Представљамо Вам Парохијска заједницахрама Светог Апостола Томе 57 Православље на интернету Једна занимљива прича са интернета 59 Пастирска психологија Исцељујући смисао 60 Сећања На дан Часних верига Св апостола Петра 62 Из потпуно другачијег угла Камено доба 64 misionar Хришћански доживљај слободе Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња претплата
Одреднице:
2
Свеска: 364 | Света Тајна Свештенства
...тада се у израел теже путовало визе су набављане у белгијскојАМБАСАДИ,📌 , јер није било израелског конзулата код нас
информатиком се углавном баве мушкарци не можемо ни замислити како ви, као
мајка ч
...тада се у израел теже путовало визе су набављане у белгијској
МЕТА инфо: Р:25145 К:189541 Д:105
| Свеска 364 |
Свеска: 364 | Света Тајна Свештенства
... илијом у нарамку, стојећи пет сати (од 4 сата ујутро), била грубо истерана из дворишта али молитва, један папир и моје информатичко знање, помогли су нам да уђемо у храм руке су ме болеле јер сам дете до 14 сати носила на рукама моја мајка нада је била хаџиница још 1996године тада се у израел теже путовало визе су набављане у белгијској амбасади, јер није било израелског конзулата код нас информатиком се углавном баве мушкарци не можемо ни замислити како ви, као мајка четворо деце, све то постижете? колико сати седите свакодневно за компјутером, а колико је препоручљиво? с обзиром да је веома мало жена у свету такмичарског програмирања, а нарочито нема мајки са четворо деце, онда је и разумљиво што уживам веома пристојан међународни углед у августу 2018 сам победивишедетне хришћанске породице вера је основа свих истина, тако да свакако превазилази гранулацију математичких дисциплина новембар / децембар 2018 33 ла на изборима за међународни комитет европске јуниорске олимпијаде из информатике и остварила трогодишњи мандат није било једноставно пролазити кроз рунде тог избора, али сам пријатно изненађена колико пријатеља имам међу колегама из других земаља тиме сам постала прва жена која је победила на изборима за комитет под покровитељством ioi (међународне олимпијаде из информатике) у бившој сфрј само је један професор из србије успео да се избори за једногодишњи мандат у међународном комитету приликом недавног гостовања у москви (септембар 2018), као члан жирија на такмичењима олимпијада и метропола, дала сам доста изјава за руске медије и журнал olimpiadaru који се бави науком тема је била рачунарство и улога жена у рачунарству, а повод је био позив руских колега математичара са мгу (московски државни универзитет), да будем члан жирија за информатику на такмичењима олимпијада и метропола, која је окупила 33 престонице света (од лиме до мадрида, од пекинга до берлина) на такмичењу из математике, информатике, физике и хемије за компјутером сам онолико колико је нужно као удовица, да ли наилазите на материјалну подршку од државних институција или неку другу? остала сам потпуно сама са децом и помоћ добијамо од моје маме наде не примамо помоћ од државе једина црквена организација која нам је понудила потврду саборности или хришћанске утехе јесте верско добротворно старатељство које децу дарује школским прибором, намирницама и једнократном материјалном исплатом за то – велико хвала такође се захваљујем свим свештеницима који су одслужили опело на сахрани мог супруга без новчане надокнаде све што није од вјере гријех је (рим 14, 23) какав је био ваш животни пут и пут до праве вере? рођена сам у београду, а моји родитељи, нада и жељко, пореклом су из срема ја сам јединица, због проблема мајке након порођаја покојни супруг има четири брата и сестру он је из пријепоља, а његови родитељи, милијана и живко, родом су из пљеваља био је један од оснивача тзв пурићијаде, сабора братства пурића, које се редовно окупља, и коаутор књиге о том братству њихова крсна слава је свети архангел михаило захвална сам богу што ми је дао дивне родитеље обоје интелектуалци и обоје пуни љубави према господу моја мајка, фармацеут, и покојни отац, машински инжењер, старали су се о мом школском; али и верском образовању омогућили су ми лепо детињство мајка ме је водила на причешће од десете године, и пост ми је био много лакши јер смо сви у кући постили са мајком сам ишла и у храмове ван наше парохије, најчешће у саборну цркву у београду, али и на акатист у земунску богородичину цркву недељом поподне, а често и у фрушкогорске манастире они воле срем, у ком су поникли, и увек су истицали да их је школовао ратарски зној њихових предака често сам распусте проводила у сасама и буковцу где смо помагали бака радинки и деда бори на њиви, и деда јоци и баба кати у воћару памтим и кад се пекла ракија код деда јоце, у августу и септембру драго ми је било што су моји синови наставили ту традицију и сада се у мојој кући послужује само домаћа ракија из нашег воћњака потичем из породице бораца у оба светска рата, али и из традиционалне православне породице прва хаџиница из наше куће, која је отишла у свету земљу још 1996, била је моја мама сећам се да смо мајка и ја тада доста волеле да читамо житија светих у охридском прологуи омилије владике николаја још тада сам се духовно припремила и за неколико година сам од почетка до краја прочитала свето писмо мојој срећи није било краја са будућим мужем сте се упознали у светој земљи? видите ли у томе божији промисао? да, упознали смо се у самарији сећам се како ме је дирнула прича из старог завета о сусрету јакова и рахиље на кладенцу веовишедетне хришћанске породице 34 6/ 2018 ма сам срећна што сам успела да посетим јаковљев бунар у самарији путовање до тог места је повезано са многим безбедносним ризицима, те га поклоници често заобилазе кад сретнете особу која се не плаши да оде до самарије, јер верује да јој се ништа лоше не може догодити, онда тај сусрет мора бити по божијем промислу као да сам уживо гледала одломак који сам прочитала у књизи касијана светог владике николаја: „кад се душа заљуби у душу, не кроз бога, то је или дивљење или сажаљење кад се пак душа кроз бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела, то је љубав то је права љубав, кћери моја а у љубави је живот“ величанствен цитат светог владике, али и одговор на моје дивљење иначе, у самарији се можемо поклонити и моштима светог филумена кипарског, који је 1979 масакриран за време вечерње службе код јаковљевог бунара, где је тај одани чувар светиње и живео канонизован је 2008 и прославља се 29 новембра за наш брак од велике важности био је и одлазак у манастир црна река на парастос оцу илији сапутник нам је био архимандрит авакум росић, искусни духовник и настојатељ више манастира: рача, жича, моштаница, гомионица, липље, рајиновац, сланци, који нам је постао духовни отац нажалост, сада блаженопочивши у манастиру сланци смо се и венчали и тамо су нам сва деца крштена 40 дан након рођења људи се све ређе венчавају да ли вам се чини да су људи заборавили зашто се склапа брак? чин венчања је доказ љубави и озбиљности браком се супружници повезују и духовно, а не само телесно свети теофан затворник нас поучава, да љубав која дан и ноћ размишља о љубљеном господу на сваки начин тежи да чини само оно што му је угодно, а избегава све оно што би га могло увредити мишљу, речима и делима да ли је рађање подвиг? брак и родитељство су духовна арена у којој се живот остварује непоколебљивим поштовањем две највеће заповести: љуби господа бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом љуби ближњега свога као самога себе шта доприноси љубави и породичној срећи? колико томе доприносе лепе речи и похвале? сакрићу се иза мудрих речи светог силуана атонског: „када господ заволи неку душу, он јој даје да не мисли само на себе, него да се брине за људе и да се са сузама моли за њих брата треба саветовати са кротошћу и љубављу унутарњи мир се губи када се хвалимо или узносимо над братом и кад осуђујемо или поучавамо друге без кротости и љубави“ како се освећује православни дом и живот уопште? оружје оваквог живота су: молитва у цркви и дому, пост, према својој снази и правишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 35 вилима цркве, и пажња, која нам данас тако често недостаје, нарочито деци у том смислу, важан је физички напор или рад, као и исповест и причешће драгоцено је дружење са људима који су радосни и истовремено богобојажљиви данас, као да радост искључује богобојажљивост или обратно колико вера мења човека, како га преображава? подршка трпљењу је вера, а нада је помоћ божија која нас штити вера помаже да стрпљиво носимо животне тешкоће тако се човек преображава, али не у смислу да му живот постаје удобнији напротив треба уложити напор с једне стране, као самохрана мајка која се непосредно брине о четворо мале деце, а са друге стране као програмер, истрајна сам у жељи да ниједна технолошка револуција не прође без мог фокуса опет, имам и част да сам тим-лидер српске репрезентације на међународним такмичењима из информатике а та улога никако није удобна постоји много предрасуда о нашој земљи и нашем народу ван граница србије многи мисле да смо заостали, да смо неваспитани и агресивни даље, на многим такмичењима се карта наше земље приказује без косова и метохије и ми морамо врло аргументовано и брзо да реагујемо, али и да одлично познајемо међународно право, правилник такмичења и резолуције уједињених нација ја се доста трудим да своју земљу, мој град, моју струку, што достојанственије представим ван србије и ту вера много помаже да издржим на том путу који је посут трњем да ли је математика божије откривење људима? знате ли који су научници били побожни? математика је средство за рад у свакодневном животу док боравимо овде на земљи знам да су јавно исповедали своју веру – пупин, миланковић, коперник, ојлер али, важније од јавног декларисања је да су сви мислили довољно дубоко и да их је наука подстицала да верују у бога треба ли математички доказивати да постоји бог? на пмф-у је мирослав марковић одбранио мастер рад „математика у библијском тексту“, на основу пањинове математичке анализе математички научни радови су интересантни за читање у јеванђељу по јовану се каже: „истина ће вас ослободити“ математичари вечно трагају за истином тако да онај који познаје истину свакако познаје и ко је пут, истина и живот да ли је вера виша математика или је превазилази? неке од математичких дисциплина хармонијски се слажу у дискретну математику која вишедетне хришћанске породице 36 6/ 2018 прожима информационо-комуникационе технологије а, вера је основа свих истина, тако да свакако превазилази гранулацију математичких дисциплина увођење рачунара у школе, предузећа, установе, значи нову писменост, електронске књиге су будућност човечанства хоће ли он потпуно потиснути књиге и издавачку делатност? користим га више од половине свог живота и сведок сам да рачунар данас, сем што се користи у свим научно-истраживачким центрима, постаје и важан апарат у домаћинству гледам по старијим члановима мог домаћинства нама је рачунар заменио и велики посни кувар и телефонски именик, па и телефон са пријатељима ван србије чешће комуницирамо преко чета и имејла него телефоном али, примећујем да и моји малишани воле рачунар и да штошта корисно науче уз њега он постаје и „језик креативности“, има своју поетику како се најстарији син василије наметнуо као лидер код млађе сестре и браће, он често, док сам ја у кухињи, седи уз рачунар, а остали га посматрају са фотеље он већ зна да нађе bookmarks (пречицу) странице у browseru (прегледач) и пусти своје омиљене спотове, као и да замрзне слику, ротира је, зумира и креира неки филтер дође мени јована и каже: „мама, васа нацртао цркву светог василија“! ја погледам, и баш сам била усхићена василије замрзао слику манастира острог док је гледао спот за песму „василије свети, поносе монаха“ и насликао острог и скицирао манастир и то, лепо зграду одвојио од литице у позадини, насликао и кров и крст на врху тако да рачунар помаже и развијању перцептивних способности код најмлађих знам да у нашим вртићима не користе рачунаре под паролом да ометају деци концентрацију не бих се у то мешала, али сам сведок да су моја деца научила распознавање боја уз рачунар рачунар има велике предности у свим областима биомедицинска пракса показује да би без рачунара заиста било тешко извршити анализу 100 терабајта података и обавити сложена поређења над њима у ком узрасту је, по вашем мишљењу, препоручљиво укључивање деце у програмирање? њихово усмеравање ка конструктивном и рационалном мишљењу, може ли бити сметња за надрационално, духовно мишљење? рачунар је срачунат и ограничен, а људски ум је неограничен машина нема душу, а човек има, штавише, душа је примарна уместо да машина служи човеку, дешава се да човек служи машини, још горе, постаје њен роб живу реч је заменио рачунар и на часовима веронауке значи ли то да моја деца нису имала среће? не, јер деца су на часовима веронауке гледала емисије коцка до коцке, коцкица или цртане филмове са причама из старог завета вероучитељ мог сина василија чак захтева да ја прекуцам награђени литерарни рад мог сина како би био објављен у школском часопису слично, сва обавештења и заказивања проба моје ћерке у црквеном хору се објављују искључиво преко фејсбук групе, тако да морам активно да пратим и фејсбук страницу хора али, с ким се дете дружи и шта гледа, то је пресудно као што се каже у псалму: благо човјеку који не иде на вијеће безбожничко, и на путу грјешничком не стоји, и у друштву неваљалих људи не сједи, него му је омилио закон господњи и о закону његову мисли дан и ноћ! да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? много пута сам гостовала у средствима јавног информисања, не само у србији, већ и у иностранству више пута сам гостовала на ртс-у, тв пинк-у, студију б, али и у емисијама радио београда, радија слово љубве, на тему програмирања, о улози компјутера у породици и слично како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? у чему је суштина хришћанског васпитања? негативни утицаји се могу избећи читањем, изласком у парк, дружењем углаввишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 37 ном читам стручну литературу, али и делове светог писма и житија, књиге светог владике николаја, руске светитеље ја бих суштину хришћанског васпитања деце свела у две активности: моли се и ради деца која су добри ђаци и активни на литургији ипак имају јасну представу шта је добро, а шта није зависи колико ми родитељи учествујемо током њиховог одрастања у одабиру литературе коју читају, у избору музике ако дете ужива у чудним ритмовима музике, ако се опушта уз мрачне или површне стихове, онда смо ми родитељи заиста слепи и глуви бог нам је дао чуло вида и слуха да им помогнемо да радост и тугу деле с нама и својим друштвом уз пријатне тонове и текстове добро је да се у кући увек чује тиха духовна музика колико деци значи веронаука? како уче? у чему су посебно талентована? некад је на часовима веронауке дивно и деца долазе раздрагана, јер су слушали житија светих и одушевили се духовном снагом малих-великих људи некад само записују дефиниције теолошких појмова некад немају час, јер вероучитељ закасни ипак и вероучитељи су само људи и рефлектују све оно што виде у зборници или што су научили на семинарима хвала од срца свим вероучитељима који дан и ноћ спремају свој час и мисионаре у учионици моја деца су за сада изузетни ђаци василије и јована су прваци на школским такмичењима из математике имају баш доста награда истог дана када је сахрањен мој муж, изашао је текст у новинама под насловом они су математички шампиони, где је наведен списак победника републичког финала математичког такмичења под називом „мислиша“ василије је освојио i награду, то му је била и порука: тата је умро, сахранили смо га, ти си га нацртао и правио од лего коцки, али живот иде даље живот ти нуди перспективу а прошле године, након што је василије освојио максималних 100 поена на општинском такмичењу из два предмета, школу је посетио министар спорта и представници општине том приликом су му даровали бицикл као да су знали да није лако купити четири бицикла да се сви возе кад год пожеле василије има и литерарне награде, док јована има и бројне награде из шаха и певања, а похађа и музичку школу и учествује на литургији са хором и илија је одличан ђак, и он има похвале на такмичењима из математике, а такмичио се са старијим ђацима стефан има 3 године и за сада смо срећни што воли да рецитује и што чита са нама молитву оче наш пред ручак да ли рачунари утичу на повећање агресивности деце? да, ако деца гледају агресивне игрице, ако родитељи не васпитавају децу у хришћанском и подвижничком духу одговор се крије у житију четири римљанке: софија, вера, нада и љубав софија је остала без мужа када су девојчице имале 12, 10 и 8 година, али није имала недоумицу на суду пред царем адријаном мати софија није принеживу реч је заменио рачунар и на часовима веронауке значи ли то да моја деца нису имала среће? не, јер деца су на часовима веронауке гледала емисије коцка до коцке, коцкица или цртане филмове са причама из старог завета вишедетне хришћанске породице 38 6/ 2018 ла жртву паганској богињи, већ и у последњем часу живота своје деце проповеда веру у христа док уживо гледа страдања светих кћери деца су вам још мала, али како се изборити са наказном модом и скрнављењем тела тетовирањем када их и играчкама усмеравају ка томе (налепнице-тетоваже за дечаке и девојчице)? замке злих духова су око нас, али не смемо дозволити да буду над нама и у нама бог је уточиште сваком, и посрнулом и истрајном у вери не заборавимо да је господ рекао у јеванђељу по матеју: заиста вам кажем ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско ваш дом је мала домаћа црква, а то подразумева пост, молитву, духовну литературу, као продужетак литургијског времена колико деци значи учешће на литургији? довољно је обратити се псалтиру кад год имате недоумицу колико често деца треба да учествују на литургији: поштовање сину дајте, да се не разгневи, да на путу свом не изгинете; јер гнев његов готов је да плане благо свима који се у њега уздају дакле, ако се неко у било ком тренутку одлучи да изостане на литургији, онда његова „суза нема родитеља“, као што рече мудри његош да ли за вашу породицу сада постоје летовања, зимовања, поклоничка путовања? од када је мој муж умро, немамо ту могућност, а до тада смо водили децу свуда: по манастирима србије, свете земље, русије, украјине, белорусије, грчке, румуније а василије и илија су са оцем два пута били на светој гори, у хиландару по благослову патријарха павла носили смо крстове из свете земље у манастир крка, гомирје, православну гимназију у загребу, јасеновац а ја сам често свуда ишла у благословеном стању писано је о томе у новинама: политици, православљу, на сајту спц-а, у часопису светосавско звонце каква су вам била благословена стања? какав је ваш став о вантелесној оплодњи? имате ли поверења у данашње вакцине? хвала богу, немам непријатно искуство са порођаја осим што сам својим очима гледала како наводно најбољи гинеколог србије (по некој скорашњој анкети), прима мито срамота је колико је безвредна једна диплома и која је цена поштовања једне породиље немам поверења у лекаре који примају мито, јер бог и свети врачи нису са њима тако да немам поверења ни у сиву економију која диктира протоколе заштите и лечења вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 39 имате ли вашу поруку охрабрења породицама да се подстакне вишедетство? могу да кажем да бог воли све девојке и младиће који желе брак и да, ма како да су стидљиви и неодлучни, бог ће им послати у право време оног ко им је на корист и спас душе једно дете је мало, двоје се често свађа нека их буде што више из вишедетних породица потичу многи славни срби руски журнал олимпиадару објавио је интервју са мном у коме ја на дивном руском језику, сем што причам о озбиљним стручним темама, наглашавам да сваког свог ученика испраћам на мит (најпознатији амерички универзитет за математику и технику у масачусетсу), или универзитет у кембриџу речима да се на време жене српкињама и да не забораве одакле су најмлађи су мајстори анегдота верујемо, такође и ваши? наравно недавно смо ишли на дивчибаре редовном аутобуском линијом три жене нису успевале на станици у ваљеву да убаце једну торбу у пртљажник и да укажу једној девојчици да мора да уђе у аутобус и да се вози још 30 минута каже им возач: „све ћу да вас пошаљем на обуку код ове мајке са четворо деце нико ми у аутобусу није тако лепо певао“ јер, наш добри духовник, блаженопочивши отац авакум, саветовао нас је да кад год желимо да се свађамо и доказујемо да смо у праву, одмах престанемо и почнемо да певамо тако и моја деца имају своје песме за избегавање свађе, па се некад опусте чак и у јавном превозу деца су све време била уз бака наду, једину коју имају, која их води редовно на литургију, чува кад је мама на послу и коју много воле и бака, са осмехом на лицу, гледа на све њих и каже нам да је због њих најсрећнија бака јована нам је свирала на клавиру, а када су запевали, уверили смо се да је онај возач био потпуно у праву четири песме: „црвена јабука“ на грчком, „коњ“ на руском, и наше лепе песме „анђели певају“ и „ој, косово, косово“ показале су нам колико је широко дечје срце поздрављамо се са децом она нам машу својим ручицама, а са компјутера се тихо чује духовна песма господ је пастир мој, и ничега ме неће лишити вишедетне хришћанске породице 40 6/ 2018 са преводом владике николаја на јапански језик све је почело прошле године, када ми је отац оливер суботић, свештеник у мом парохијском храму вазнесења господњег у жаркову, предложио да покренемо мисионарску делатност према јапану, с обзиром да сам по оцу јапанског порекла нисам имао недоумица кога одмах треба да контактирамо на том пољу, будући да одлично познајем најбољег преводиоца са српског језика на јапански у питању је г хироши јамазаки-вукелић, професор на филолошком факултету, који је већ добијао награде за најбољи превод године, превод његошевог горског вијенца на јапански, а затим и луче микрокозма и то све у јапанском седмерцу, који је еквивалент српском десетерцу у епској поезији! професора хирошија крстио је сâм митрополит сергије (тихомиров), наследник светог николаја јапанског на токијској катедри професор је раније превео и помагао графички прелом монограхришћанска етика господ је уредио да се формалности и бирократске баријере превазиђу на неочекиван начин како смо превели светог владику николаја на јапански јован хонда новембар / децембар 2018 41 архиепископ сендајски г серафим (фото: pravoslavieru) фије о високим дечанима, коју већ неколико година купују јапански туристи који посећују ову велику светињу и погодио сам: професор хироши је био веома вољан да се укључи у нови мисионарски подухват после састанка нас тројице у парохијском дому у жаркову, договорили смо се да проберемо делове из мисли о добру и злу светог владике николаја и да се тај избор потом преведе на јапански, као први део теолошког опуса овог светог србина који ће бити понуђен верном народу јапана професор хироши је пристао да помогне, али због својих година и обавеза није могао да буде главни преводилац тада смо место главног преводиоца понудили другом брату у христу, такође професору на катедри за јапанологију филолошког факултета у београду, доценту далибору кличковићу брат далибор се одмах одазвао чим смо одабрали конкретне делове мисли, он се несебично дао на превод нимало лаког текста после неколико месеци озбиљног рада, текст на јапанском је предат супрузи професора хирошија, др кајоко (у крштењу анастасија) јамазаки, такође професору филолошког факултета сестра анастасија је превод прегледала, оценила као одличан, и скоро без икаквих исправки послала на преглед архиепископу сендајском серафиму (цуђие), са којим породица јамазаки негује дугогодишњи пријатељски однос жеља оца оливера била је да овај превод буде повод за почетак званичне сарадње две помесне цркве и да то буде остварено преко мисионарског одељења спц, које би штампало књигу нажалост, то у пракси није било могуће спровести у догледном временском периоду јер због извесних препрека наше мисионарско одељење већ дуже време нередовно функционише (а велико питање је када ће профункционисати у пуном капацитету, и поред добре воље и ентузијазма његових чланова) но господ је уредио да се формалности и бирократске баријере превазиђу на неочекиван начин, тако што је удесио да породица јамазаки буде у јапану на одмору и да притом посети свог пријатеља, архиепископа серафима сендајског хришћанска етика насловна страна брошуре са изабраним мислимa владике николаја велимировића на јапанском језику, у издању јапанске православне цркве из унутрашњости брошуре 42 6/ 2018 хришћанска етика када су се вратили из јапана, на наше велико изненађење, донели су већ одштампане књижице на јапанском језику! десило се следеће: архиепископ серафим је, сазнавши од породице јамазаки да је потребно прилично дуго чекати на успостављање сарадње са мисионарским одељењем спц, одлучио да, следујући вековну јапанску предузимљивост, одмах одштампа мисли светог владике николаја, и то као издање јапанске православне цркве, а да се званична сарадња на мисионарском нивоу између две цркве успостави када за то дође пуноћа времена не можемо рећи да смо незадовољни постигнутим резултатом, иако је почетна идеја о оливера била несумњиво добро решење лично, рекао бих да је свети владика николај сâм својом личношћу дао решење за нашу недоумицу јер се он – који је увек био у народу и уз народ, који се често противио окошталим бирократским процедурама, који је био апостол у изворном смислу те речи и други просветитељ српског народа – сигурно радује што се његове мисли читају на далеком истоку на јапанском језику сви знамо колико је владика николај ценио индијску, кинеску и јапанску мудрост, и да је у њима, иако су незнабожачке, умео да пронађе примере велике мудрости зато се надамо да је ово само почетак превода дела светог владике на јапански језик, а да ће званична сарадња две цркве на мисионарском плану бити ускоро успостављена, на основу првог успешно изведеног пројекта који је ангажовао српско-јапанске мисионарске снаге у току рада на прелому броја, стигло нам је писмо из кјота (јапан) од госпође анастасије-каје јамасаки, једног од преводилаца изабраних мисли владике николаја на јапански, у коме нас обавештава да је преведна књижица веома добро прихваћена у јапану и да архиепископија сендаја јапанске православне цркве већ сада припрема друго издање ове вести су нас искрено обрадовале и надамо се да ће, уз божију помоћ, ово бити само први корак у плодној сарадњи између српских и јапанских православних мисионара православна црква благовештење у сендају (професор хироши, архиепископ серафим, анастасија кајоко, сава мићитака) новембар / децембар 2018 43 од овог броја православни мисионар уводи нову рубрику под називом „милосрђе“ кроз ову рубрику биће представљен рад хуманитарне организације верско добротворно старатељство архиепископије београдско-карловачке (у даљем тексту: вдс) и других сличних организација под покровитељством православне цркве кратки историјат још од оснивања верског добротворног старатељства озваниченог уставом спц из 1932 године, а на иницијативу тадашњег патријарха варнаве, настојало се да оно заживи и добије место које му припада не само у архиепископији београдско-карловачкој, него и у свим тадашњим епархијама наше цркве међутим, неприлике које су задесиле наш народ и цркву од оснивања краљевине до конкордатске кризе и све време после тога омеле су настојање да вдс добије место које му је по првобитној намери требало припасти трагични догађаји током другог светског рата прекинули су консолидовање цркве и она је запала у тежак положај смрћу патријарха викентија, на чело спц долази патријарх герман ђорић као смирен и надасве мудар пастир, патријарх герман се није обазирао на рђаве поступке власти, него је чувао и штитио свештенство и народ са изузетним осећајем за харитативне потребе цркве, он 1967 године предлаже светом архијерејском сабору да се обнови, барем номинално, рад верског добротворног старатељства тај акт је био више борбена духовна намера него реална могућност да се план у том тренутку оствари и њиме је црква ставила до знања ненаклоњеним јој властима да се не одриче својих права упокојењем патријарха германа, кормило цркве преузима патријарх павле, који 1996 године даје благослов за обнављање рада верског добротворног старатељства протојереју-ставрофору љубодрагу петровићу са задивљујућим ентузијазмом и у складу са могућностима тога времена отац љуба ни из чега, стрпљиво, уздајући се у бога и оданост људи који су му били наклоњени, почиње да гради верско добротворно старатељство после повлачења чувеног прота љубе петровића из активне службе, почетком 2009 г на место генералног секретара вдс-а долази млади свештеник владимир марковић, који је био његово духовно чадо од првог дана, са изузетном енергимисија вдс-а је да сведочећи истину јеванђеља и у овим тешким временима изнађе начина да помогне најугроженијем слоју нашег друштва верско добротворно старатељство ратко канлић и небојиша мишевић милосрђе 44 6/ 2018 патријарх варнава (росић) (1880-1937) јом, вредно, мудро и трезвено овај млади свештеник води вдс дајући целога себе, као прави ученик и настављач дела оца љубе, о владимир модернизује рад верског добротворног старатељства, оснива нове и обнавља дотадашње ресоре, уз велики труд ствара услове за почетак рада црквено-народне кухиње, мотивише сараднике да дају све од себе како би вдс опстао и напредовао отац владимир је, у протеклих десет година, постигао задивљујући успех, не само на пољу вођења вдс-а, већ и у погледу унапређења његових активности и отварања потпуно нових домена рада мисија мисија вдс-а је да сведочећи истину јеванђеља и у овим тешким временима изнађе начина да помогне најугроженијем слоју нашег друштва, трудећи се да им побољша квалитет живота и ублажи патњу, испуњавајући основне заповести љубави према богу и људима кроз дела милосрђа вдс своје активности у највећој мери, као институција архиепископије београдскокарловачке, спроводи унутар архиепископије, али неретко у сарадњи са епископима, свештеницима и верним народом других епархија делује и ван матичне епархије деловање вдс-а је организовано кроз рад седам ресора: верска просвета, ресор за породицу, брак и васпитање, правно саветовалиште, милосрдни рад, здравствено саветовалиште, црквена штампа и црквена кухиња на челу сваког ресора се налази организатор, а координацију свих ресора врши генерални секретар у наредним бројевима православног мисионара представићемо све ресоре вдс-а и њихове активности милосрђе „за ширење верске црквене свести и хришћанског милосрђа, као и за друге послове унутрашње црквене мисије, постоји у свакој црквеној општини верско добротворно старатељство“ (устав српске православне цркве чл 178, 1) организација вдс-а на челу верског добротворног старатељства, у својству председника, налази се његова светост патријарх српски он врши надзор кроз рад скупштине, даје одобрења и благослов за реализацију донетих одлука на седницама скупштине и управног одбора и у случају непредвиђених ситуација управни одбор чини дванаест особа, које су по одређеним критеријумима, струци и афинитетима распоређене по ресорима уо је оперативни орган који спроводи у дело све донете одлуке његове светости које се односе на рад вдс-а скупштина је највиши орган вдс-а и њу сазива његова светост једном или више пута годишње поред његове светости чланови скупштине су и викарни епископи, архијерејски намесници, старешине храмова и још два делегата (представници свих седам ресора из реда лаика, који су својим радом заслужили место у скупштини) скупштина брине о основним потребама установе, у организационом, материјалном и развојном смислу генерални секретар је свештеник који оперативно води вдс у секретаријату су запослена четири службеника, два возача и кувар као хонорарни сарадник новембар / децембар 2018 45 прота љуба петровић (1933-2010) (фото: марко вујичић) у нашој помесној цркви ово 2018 лето господње заодевено је мноштвом значајних јубилејâ међу њима посебно и значајно место заузима велики јубилеј – 20 година активног и богоугодног делања радија светигора, митрополије црногорско-приморске тим поводом разговарамо са протопрезвитером николом пејовићем, главним и одговорним уредником најстарије црквене радио станице у нашој помесној цркви на празник свете педесетнице, 7 јуна давне 1998 лета господњег, блажене успомене његова светост патријарх српски павле благословио је почетак богоугодног рада радија светигора, освештао је његове просторије и први се обратио слушаоцима оче, како бисте описали историјат и значај благословеног делања овог црквеног медија, од његовог оснивања до данас? – радио светигора је основан благословом митрополита амфилохија, а прве ријечи у етар изговорио је блаженопочивши патријарх павле у овоме видим први и најважнији значај и благослов који је пратио и који ће пратити рад светигоре наша улога је да вршимо мисију цркве, да искористимо оно што су плодови људског достигнућа и да их ставимо у службу божију оно што не може увијек свештеник, епископ, то чини црква православна путем медија улази у сваки дом, болницу, затвор, канцеларију, аутомобил и проповиједа ријеч божију а она је путоказ ногама нашим, многима утјеха, укрепљење, поука, пут до истинског богопознања само је богу знано какви су и колики дарови које је господ излио кроз ове двије деценије рада светигоре обасјани светодуховском радошћу, на духовски понедељак ове године, радио светигора je прославио 20 година постојања и крсну славу митрополит амфилохије је том приликом посебно нагласио да је наш васељенски радио диван и истинит сведок свих дешавања на овим просторима од ратних страдања на косову и метохији до наших дана оче, на које је све начине овај црквени радио састрадавао са својим благочестивим народом? хришћанска етика радио светигора је основан благословом митрополита амфилохија, а прве ријечи у етар изговорио је блаженопочивши патријарх павле интервју са протопрезвитером николом пејовићем главним и одговорним уредником радија светигора митрополије црногорско-приморске две деценије радија светигора разговор водио: бранислав илић 46 6/ 2018 – оно што треба нагласити је да се почетак рада поклопио са несрећним бомбардовањем југославије и великим погромом на косову и метохији то је, на првом мјесту подстакло нашег митрополита да одмах оде на косово и метохију, да буде при руци тамошњем свештенству и народу са њим су отишли и отац радомир никчевић, миладин кнежевић, монах павле (кондић) и славко живковић, први уредник нашег радија било је ту још неколико људи тако је почело са извјештавањем, разговорима са страдалног косова и метохије у једном моменту радио светигора је био једини извор информација радило се у три смјене, стално се дежурало, чекало се укључење са косова и метохије, нове информације тако је светигора одмах доживјела „ватрено крштење“ и постала најслушанија радио станица у црној гори, јер је у техничком смислу имала националну фреквенцију и могућност слушања на готово цијелој територији црне горе и ово видим, не као случајност, већ као удио у страдању, а ако бог да и у васкрсењу нашег косова и метохије осим овога, са вашим читаоцима бих подијелио и сјећање на један разговор са нашим човјеком који живи и ради у њемачкој, кроз који сам схватио колики је значај светигоре у свакодневном животу људи наиме, када сам прије неколико година посјетио манастир хиландар, срео сам групу ходочасника, срба из њемачке када сам им рекао да долазим из митрополије црногорско-приморске, један од њих је одушевљено прокоментарисао како он без светигоре не би могао да замисли свој живот прича ми да је на послу окружен људима других нација, вјера и са којима, по питању православне вјере нема никаквих заједничких тема „свако јутро када дођем на посао прво укључим на интернету радио светигору и када чујем поздрав, ’помаже бог браћо и сестре’ “, каже овај брат, „као да ми се небеса отворе“ све ове се догађало у периоду када смо имали велика искушења на радију услед два струјна удара изгорела је скоро сва опрема, радио се чуо у свега пет градохришћанска ети протопрезвитер ка никола пејовић протопрезвитер никола пејовић рођен је 28 септембра 1979 године у подгорици у родном граду завршио је гимназију „слободан шкеровић“ и дипломирао на економском факултету дипломирао је на богословском факултету светог василија острошког у фочи, док је тренутно студент постдипломских студија његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски амфилохије га је рукоположио у чин ђакона 12 јула 2009 године у цетињском манастиру службу ђакона обављао је три године при саборном храму христовог васкрсења у подгорици у чин презвитера рукоположен 29 јула 2012 године и постављен за пароха треће подгоричке парохије и старјешину храма светог великомученика георгија и новојављених момишићких мученика у подгоричком насељу момишићи у чин протопрезвитера рукопроизведен је на празник светих момишићких мученика 2015 године обавља послушање главног и одговорног уредника радија светигора од септембра 2011 године новембар / децембар 2018 47 ва, сигнал је био јако лош и сâм сам се у свој малодушности често питао, има ли смисла ово шта ми радимо, слуша ли ово било ко? али, ето, кроз уста и срце овог брата бог ми је открио значај светигоре и истину да ни један труд на њиви господњој није узалудан било је то за мене велико укрепљење и поука да је труд наш, а успјех божији а таквих примјера је заиста много мноштво значајних личности обележило је двадесетогодишњи рад радија светигора лепа је и благословена прилика да свакога од њих са радошћу поменемо? – двије деценије једног медија је поприлично дугачак период и у њему је прошло стотинак новинара, тонаца, теолога и немогуће их је све побројати у једном тренутку је било 40 ангажованих сарадника, а и данас их имамо отприлике толико поред поменутог првог уредника славка живковића, на радију су велики и благословени траг оставили епископи: јован (ћулибрк) и јован (пурић) кроз емисије од којих неке и данас постоје затим, свештеници: гојко перовић, јован пламенац, предраг шћепановић који су били, свако у своје вријеме директори и уредници радија и поред чињенице да их не можемо све споменути, оно што можемо је да се свима, поменутима и непоменутима, а богу знанима, захвалимо на труду и љубави коју су годинама показивали према светигори програмска схема радија је заиста богата бројним емисијама које на савршен начин доприносе да реч божија дође до срдаца верног слушалаштва оче, шта посебно наглашавате када су у питању емисије које се емитују у целодневном програму? – предуслов за стварање доброг програма је и добра техничка опремљеност, као и велика покривеност од прије двије године, послушање директора радија светигора обавља протопрезвитер-ставрофор далибор милаковић у овом периоду, уз велику помоћ и благослов митрополита амфилохија, радио светигора поново може да се слуша на 12 фреквенција и у 14 градова у црној гори са покривеношћу од преко 80 посто од 2006 године присутни смо и на интернету, гдје се на сајту нашег радија могу наћи готово сви садржаји прошле године смо урадили и нови-редизајнирани сајт од прије неколико мјесеци радимо у новим просторијама у саборном храму христовог васкрсења у оквиру радија светигоре налази се и портал митрополије, такође редизајниран са свим овим садржајима митрополија црногорскоприморска сада има један озбиљан информативни центар у коме ради око 40 сарадника, волонтера, дописника програм нашег радија је заиста разноврстан поред катихетских емисија и извјештаја из наше митрополије пратимо и сва она важна догађања и у другим епархијама српске цркве у оквиру нашег програма налазе се и најважније информације из других помјесних цркава надахнути митрополитовом личношћу која својом љубављу и жртвом грли цио свијет, од самог почетка емитовања, светигора је имала задатак да буде васељенски радио, а то значи да има интересовање и бригу за сваки уд цркве христове сваког дана се емитују житија светих, оца јустина, календар – пролог владике николаја, затим емисије које се баве тумачењем светог писма три пута недељно имамо емисију катедра у којој се емитују најинтересантнија предавања једна од наших најслушанијих емисија је питајте свештеника у којој свештеници дају одговоре на конкретна питања слушалаца велики број емисија имамо из културе, науке, историје светигора је чувар српског језика и ћириличног писма имамо емисију која се бави активностима особа са инвалидитетом, затим емисију за ромску популацију, која је једним дијелом и на ромском језику и још много других кратких и дужих форми са поносом истичем да имамо емисију која траје двије деценије – дјеца апокалипсе, коју води и уређује весна кривчевић у сарадњи са владиком јованом (ћулибрком) посебну пажњу поклањамо информативном програму у јутарњем програму имамо кратке вијести на свака два сата, хришћанска етика 48 6/ 2018 прве дуже вијести су у 14 часова, а централна информативна емисија данас актуелно је од 20 часова све ово је повезано и употпуњено добром и разноврсном духовном музиком на разним језицима емитују се и етно музика, квалитетна, стара народна музика, инструментална и класична музика, можда и по нека савременија обрада - све се то може наћи на таласима радија светигора будући да су медији постали свеприсутни и свепрожимајући чинилац друштвених токова, шта је по вашем мишљењу темељ и крајњи циљ мисије цркве путем радио таласа? – живимо у времену великог утицаја медија колико су медији важан фактор показује и чињеница да све више слушамо о медијским ратовима то су најбоље осјетили политичари, који, да би владали морају прво да освоје медије, јер онда имају могућност ’испирања мозгова’ кроз сервирање онога што им иде у прилог данас се све брже живи да би могло да се преживи људи су принуђени да раде и по неколико послова, и у том амбијенту човјеку остаје могућност да се кратко информише и иде даље то условљава површно бављење стварима и појавама које доводи често до погрешног тумачења стварности у којој живимо на тој лепези разних медијских садржаја - „пијаци богова“, црква православна, не само да треба, него је и дужна из бриге за човјека да понуди и ријеч вјечнога живота црквени медији су онај олтар са кога је апостол павле проповиједао на ареопагу они су савјест људима и шанса да се живот сагледа из једне друге перспективе, царства небескога благословом његовог високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског господина амфилохија, постављени сте за настојатеља подгоричког храма светих славних и добропобедних мученика момишићких шта бисте посебно нагласили када је у питању ова велика подгоричка светиња? – тако је крајем јула 2012 године, благословом митрополита амфилохија постављен сам за пароха момишићког и старјешину, по много чему, необичне и чудесне цркве светог великомученика георгија и новојављених момишићких мученика ријеч је о једном малом храму, димензија 6м са 4м, што га чини једним од најмањих парохијских храмова у српској цркви али зато велик у благодати божијој јер се у њему чувају мошти 40 дјеце мученика и два свештеномученика, који су спаљени у једном од неколико похода скадарског паше сулејмана на велики четвртак 1688 године некада манастир, рушен и обнављан неколико пута, био је потпуно запустио након ове похаре турака о страдању момишићких мученика се готово није говорило, а помен се чувао само кроз предање вођени тим предањем потомци страдалих су 1930 године затражили од тадашњег митрополита црногорскоприморског гаврила (дожића) да им дâ благослов да обнове цркву на постојећим темељима тако је црква обновљена 1936 године и у њој су похрањени остаци ових страдалника међутим, други свјетски рат, а затим и комунизам условили су да и ова светиња, као и већина других у црној гори, буде напуштена и претворена у сметлиште и свратиште за стоку тек крајем 80-их година прошлог вијека почиње обнова године 1995, црква је припремљена за богослужење и освештана чекало се 9 година да ова црква добије и првог парохијског свештеника био је то свештеник јовица ћетковић, који је 2004 године постављен за сталног пароха када је отац јовица дошао, прве недеље у цркви није било никога заустављао је људе који су пролазили и молио их да уђу у цркву да кажу ’амин’ да би могао да почне литургију била је то једна бака са којом је и започео богослужбени и парохијски живот у момишићима отац јовица је много урадио прво, почео редовно да служи, обнавља цркву, фрескопише, уређује порту, гради малу салу за потребе вјеронауке хришћанска етика новембар / децембар 2018 49 литургијска заједница је почела да расте и сада имамо за божић и васкрс око 600– 700 причасника благословом митрополита амфилохија, 2005 године су обретене мошти светих мученика и похрањене у кивот на поклоњење вјерном народу, а на његов предлог свети архијерејски сабор спц, на редовном мајском засједању 2012 године момишићке мученике прибројао је лику светих и прослављају се када и севастијски мученици 22/9 марта ове године имали смо велики јубилеј – 330 година од њиховог страдања тим поводом организован је научни скуп на тему „живот и страдање цркве и народа у зетицрној гори у хvii вијеку“ поред митрополита амфилохија, на литургији је саслуживао митрополит георгије из словачке тога дана био је организован и дјечији програм, на коме је учешћа узело око 400 дјеце полазника вјеронауке, а у вечерњим часовима имали смо и свечану академију на којој је приказан краткометражни играни филм о страдању момишићких мученика на академији су наступили бора дугић и национални ансамбл „коло“ можемо да заблагодаримо богу на динамичном и веома разноврсном животу који се одвија у овој великој светињи осим вјеронауке за дјецу и дјечијег хора, имамо и вјеронауку за одрасле, друштво добровољних давалаца крви које је једно од успешнијих у црној гори и које је до сада имало 17 акција, а у припреми је и изградња дјечијег вртића при нашој парохији који ће носити име дјеце момишићких мученика биће то први црквени вртић у црној гори заиста су велики дарови ове светиње, па позивамо све оне који дођу у подгорицу да обавезно обиђу и поклоне се момишићким мученицима са којим пастирским потребама сте посебно суочени на повереној вам парохији? – бројни су и велики проблеми са којима се људи нашега времена боре свједоци смо тога приликом боравка код светог василија у острогу многе неизлечиве болести, депресија, сиромаштво, морално посрнуће и изопачености, све су ово одлике времена у коме живимо али, од свега овога чини ми се да је највећи проблем – одсуство смисла живота и постојања често имамо осјећај да људи не знају ни одакле су дошли, ни коме иду свакодневно су изложени разном пропагандом, страхом, неизвијесношћу за будућност све то доводи људску душу до лудила тако да не чуди што су антидепресиви најпродаванији медикаменти данас млади су данас нарочито на удару од дјетињства размажени и ненавикнути на ношење крста већ у најранијој фази наметну им се циљеви које, или не достигну или достигну, али виде да то није ни изблиза оно што су очекивали и онда настаје проблем, пуцање по шавовима човјек разапет између онога што јесте и што је очекивао зато је ријеч божија и вјера у христа бога једини смисао живота сваког човјека у тој дјелатној вјери све добија смисао – и рађање, и живљење, падови и успони, и страдање и успјеси на крају, вјера осмишљава и смрт зато је улога и одговорност цркве православне данас велика од свих хришћана, а нарочито од нас свештеника и наших епископа се очекује да живимо сагласно овој вјери, јер сам сигуран да ће нас господ питати за сваку повјерену нам душу драги оче никола, благодаримо вам на овом садржајном и надахнутом разговору и користимо прилику да вама и свим делатницима на пољу црквене мисије на радију светигори, честитамо овај значајан јубилеј желећи вам свако добро од господа нашег и призивајући у погодно време његову помоћ! – хвала и вама на прилици да разговарамо велика ми је част да сам имао прилику да будем дио овог важног часописа који је препознат као озбиљно духовно гласило са бројним интересантним текстовима, разговорима и поучним причама и који траје преко 60 година, што је најбоља потврда онога што радите хришћанска етика 50 6/ 2018 у грачаници, већ дуги низ година, по традицији која траје још од 1999 године, гостује угледни грчки архимандрит партеније махериотис из солуна, дугогодишњи старешина цркве светих цара константина и царице јелене, у близини зејтинлика он је још од првог дана рата у босни и херцеговини био са нашим народом и наставио да га помаже током нато агресије и касније током српске голготе на косову и метохији овај велики пријатељ српског народа је организовао огроман број хуманитарних акција онда када је било најтеже, кад су бомбе са радиоактивним уранијумом падале по нама свештеник партеније има почасно место у грачаници уочљива је његова блискост са монасима и спонтаност са народом он грачаницу и косово и метохију доживљава као своју другу кућу – рођен сам на кипру, али сам живео у солуну 43 године тамо сам завршио теолошки факултет такође сам на филозофском факултету у солуну окончао студије археологије више од три деценије радио сам у затворима у грчкој и годинама сам као свештеник бринуо о затвореницима, колико сам могао од 1992 бавим се и мисионарењем по балкану – казује отац партаније на почетку нашег разговора како је започела ваша мисија? – повод мог првог доласка на балкан и првог сусрета са српским народом био је филм о стравичном геноциду ндх над српским народом у јасеновцу био сам згрожен! онда сам у солуну упознао грка који је некада живео у србији иначе, он и његова породица су рођени у панчеву у то време, код њих су били чланови фамилије из србије, рат је већ почео да пламти причао сам им о томе колико је на мене дубок утисак оставио филм о јасеновцу, а они су предложили да, те 1991, одемо заједно у србију и бих, и да се упознам са српским народом, да сагледам прилике, да нешто коначно научим из српске историје мој први сусрет са србијом био је у панчеву, 1992 године тамо сам упознао много драгих људи, једног сјајног лекара и неке свештенике биле су то праве српске патриоте, којима сам се дивио рат у бих је дивљао потом сам отишао у дервенту, а онда у приједор беснела је мржња, а мета су били срби уследила је моја посета болници у добоју, било је много желим србима да се моле богу за мир, да спознају своју величанствену историју, да увек знају ко су, ко су им били преци да се изборе за истину о јасеновцу да се изборе за своје косово и метохију! и да у свему буду сложни, јер србима мањка национална слога разговор са архимандритом партенијем махериoтисом поштујте своје претке! разговор водила: биљана живковић хришћанска етика новембар / децембар 2018 51 рањених српских војника страшно младост српска покошена, људи без руку, ногу многи су остали без породица масакрирали их алијини војници, муџахедини нису срби имали ни лекова, ни постељине била је умрљана крвљу неки болнички кревети нису чак ни прекриваче имали није било завоја да се превију рањеници херојска борба српског народа у бих и тешке прилике и немаштина били су повод да организујемо хуманитарну помоћ за српске рањенике у грчку смо убрзо повели 150 дечака и девојчица, који су остали без родитеља многа српска деца тада нису била крштена угостили смо, потом, од 1993–1995 године, још 1250-оро српске деце малишани су били смештени у бројним грчким породицама у солуну, у мојој митрополији колико су љубави грци показали за српску ратну сирочад, то само бог зна пуно ми је срце, јер су рођена многа искрена и дубока пријатељства и кумства грка и срба секретар црвеног крста србије, госпођа драгица, не сећам јој се презимена, дала ми је идеју да организујемо помоћ свакога месеца, јер је било потребно помагати србе у бих, али и избеглице које су у великим таласима пристизале у србију сећам се, од почетка рата наша јавност у грчкој је била веома заинтересована, тако да сам често био позиван на телевизијске или радио емисије у грчкој да говорим о томе, како српски народ на балкану поново страда због своје православне вере срби су умирали у својој земљи, бранећи огњишта предака и слободу било је болно сећам се, једном сам гостовао на некој телевизији у северној грчкој и просто нисам могао да изађем из зграде, јер се у међувремену јавило преко 100 породица које су желеле да помогну србе чекали су ме испред зграде телевизије онда смо основали фонд за помоћ српском народу и верујте, било је дирљиво гледати грке, који су долазили и уплаћивали за страдалну православну браћу србе грци су се обавезали, да ће уплаћивати најмање по 100 немачких марака на свака три месеца за братски српски народ који је страдавао у бих два пута годишње су организоване велике хуманитарне акције помоћи из грчке шлепери су кретали према бих, према србији, сакупљали смо и возили све: храну, одећу, обућу, школски прибор, лекове, санитетски материјал када смо се враћали из србије, после обиласка и уручења помоћи, били смо видно потрешени разговарали смо и питали шта учинити да се још више помогне почеле су да се јављају грчке породице, које су желеле да прихвате и угосте српску сирочад, и децу која су преживела ратне страхоте у бих мало је држава које су се бринуле о српском народу, а срби су се борили са сцилама и харидбама сећам се да се за само један месец у солуну јавило преко 400 грчких породица, са жељом да прихвате, угосте српску децу, којима је била потребна брига и утеха убрзо су аутобуси са преко 400 српских малишана из добоја, дервенте, прњавора, приједора кренули према грчкој из приједора је било највише деце без родитеља болела нас је патња српских малишана а свет је ћутао грци су хришћанска етика 52 6/ 2018 као срчан народ, то тешко подносили били су племенити и пожртвовани ви сте у грчкој деловали у медијима? – док сам боравио у ратом захваћеним градовима у босни и херцеговини, камером сам снимао све на терену, а потом сам ишао на телевизије по целој грчкој, како би материјал убрзо био приказан сећам се, при пут, на солунској телевизији ми је дато сат времена у програму следећи пут када бих се вратио из бих или из србије, програм се продужавао на два сата а једне ноћи смо остали у студију од 18 часова до један сат после поноћи звали су људи из целе грчке, хтели су да се споје са српским породицама, да спасавају децу био сам дирнут понекад бих кришом заплакао записивао сам контакте потом је у грчку кренуло још 600 српских сиротана из босне и херцеговине, у којој је рат беснео, остављајући ужас и пустош затирана су бројна српска села а свет је о погрому срба у бих ћутао! према мојој евиденцији, за 18 година, колико смо били активни, угостили смо 2700 српских дечака и девојчица из босне и херцеговине само из приједора је било 820 дечака и девојчица који су остали без родитеља страшно је то! уз помоћ наше цркве и народа сакупили смо преко 83000 марака када смо први пут путовали у приједор, где су тада срби били најугроженији паралелно смо слали и велику хуманитарну помоћ за остале србе у бих, сваког фебруара и октобра, болницама, школама, вртићима, породицама имао сам једног пријатеља у петрову, свештеника николу није постојала црква у том селу, јер су већина срба тада били комунисти предложио сам му да почне да гради цркву и како је то кренуло? почели смо да помажемо изградњу цркве у петрову сећам се да је тадашњи владика освештао темеље био је јануар, обећао сам му да ћу донети из грчке грађевински материјал, мермер отац никола је рекао: „ми не можемо то да платимо“ – ма све је бесплатно, снаћићемо се – умирио сам га узео сам димензије будуће светиње и већ у фебруару следеће године, када су стизали пакети за децу у бих, стигао је и мермер по мери био је то повод да и други свештеници из бих траже помоћ за обнову или изградњу цркава тако смо на сличан начин, помогли изградњу 75 српских цркава у бих сећам се, једном сам отишао у велику фабрику у близини солуна и тражио да купим огромну количину мермера, за неколико цркава позвао ме власник, и питао ме где носим толики мермер одговорио сам да носим у разрушену босну и херцеговину нашој православној браћи, србима, за цркве „носи, браћи србима! све им је бесплатно“, казао ми је тај племенити грк, који није желео да се експонира тако је у кратком времену послато мермера за 27 српских цркава после извесног времена ми је предложио: „добро, хајде, сада када превоз мермера за бих не престаје, ја ћу да платим пола, а пола ти и црква“ и тако је отишло мермера за све преостале светиње онда је предложио: „овај наш договор и уговор важи док смо живи ти и ја, да помажемо српски народ и светиње“ и тако је остало сваке године сам превозио по 120 тона мермера имам све уредно записано, када и које цркве су помогнутенајвише је отишло у добој и околину на озрену је помогнуто 15 цркава, затим хришћанска етика ви сте достојанствен народ и некако сте „своји“ уз то, срби су неукротив народ! не трпе ланце западњаци зато кажу да су срби „тежак“ народ, јер не трпите њихов јарам новембар / децембар 2018 53 у дервенти и околини, приједору, новом граду, костајници, босанској дубици како је даље текла ваша мисија у србији? – све до пре пет година интензивно смо помагали српски народ паралелно са тим, помагали смо и гагаузи, једно сиромашно место у молдавији, они говоре турским језиком, али су православне вероисповести у школи уче руски као страни језик преко 20000 примерака светог писма на руском језику смо штампали и поделили им, ми из солунске епархије у том делу молдавије има 27 села и три града ушли смо у сваку православну кућу и храм и делили смо свето писмо на косово и метохију сам најчешће ишао сам, а у гагаузи сам путовао са сарадником остварена су и бројна грчко-српска кумства – грчке породице које су примале српску децу, често су желели, касније, када су се она вратила у завичај, да посете децу у бих, да се увере да им је добро тако да сам неретко водио и грке у босну и херцеговину крштено је, тих ратних година, преко 750 српских малишана, хвала богу и данас живе та дивна пријатељства и кумства срба и грка! како је започела ваша мисија на косову и метохији? – било је то 1999 године, у току нато агресије на срј боравио сам осам пута у београду у току 78 дана бесомучног бомбардовања у београду је био један грчки новинар, тако смо заједно започели мисију у србији прво је из грчке пут србије путовало шест шлепера помоћи и ја са њима сећам се, бомбардовање је почело 24 марта, петак на суботу, а већ следеће седмице, на лазареву суботу, однели смо поново пет камиона помоћисрпска државна телевизија је урадила документарни филм прва хуманитарна помоћ, чини ми се да је био такав назив на косову и метохији сте били онда када је било најтеже – чим смо се организовали и кренули на косово и метохију, дошло је до проблема било је ризично али ми смо се организовали и брзо су на границу стигли грчки војници из састава кфор-а уступали су нам војна возила да бисмо пребацили помоћ за српски народ већ првих дана бомбардовања посетио сам грачаницу са тадашњим рашко-призренским епископом артемијем сам обилазио многа села и српске светиње био сам у штрпцима, пећкој патријаршији, дечанима, грачаници, светим архангелима на косову и метохији имали смо пет великих мисија: обишли смо 47 села, уништене светиње, градове ишли смо тамо где је било најпотребније посетили смо и сва села сириничке жупе доносили смо месо, храну, много лекова за децу је уплаћивано свака три месеца по 50 евра, онолико колико су митрополија у солуну и грчкој, народ и црква могли да сакупе шта никада нећете заборавити са косова и метохије? – знате, срце човека вуче да се нађе тамо где треба ако сам пожелео да будем са мојом браћом србима, болело ме је и данас ме боли велика патња и неправда, која не престаје према српском народу било је скоро немогуће да ме кфор, еулекс и униформисани албанци пусте на територију ким сећам се да су ме два пута заустављали чак и на наплатној рампи у нишу, са оцем михајлом из светих архангела онда сам молио наше војнике и они су из урошевца брзо дошли и помогли наравно, без знања команде кфор-а ноћио сам у урошевцу код грчких војника, и онда бисмо превозили њиховим војним возилима помоћ за србе хвала им! у почетку је било и грчких полицајаца на ким, па су се и они придружили обично сам боравио у грчкој војној бази али, онда је требало и да изађем са ким, а то је било још теже морао сам да тражим специјалну дозволу да напустим косово и метохију потом је на граници србије са македонијом долазио по мене један србин из куманова и возио би ме до грчке границе пешке сам прелазио границу и сналазио сам се даље до солуна, тих 70 километара у дијалогу са ате измом 54 6/ 2018 шта је оно што вас мотивише да истрајавате? ви сте и данас, после 19 година са нама на ким – нема ту рационалног објашњења осетио сам велику и неопростиву неправду, коју запад, нато, сад чине србима и нисам могао са тим да се помирим нисам могао да седим и пасивно посматрам како муче и убијају један частан, храбар народ на балкану уосталом, кроз целу нашу историју ми смо били пријатељи ми, грци, вас одлично разумемо, јер и ми имамо проблем са турцима на кипру више деценија како доживљавате српски народ? – ви сте достојанствен народ и некако сте „своји“ уз то, срби су неукротив народ! не трпе ланце западњаци зато кажу да су срби „тежак“ народ, јер не трпите њихов јарам они би да мењају србима свест! срби су вековима мучен народ, и опстају и многи вам се диве ниједан народ то не би издржао! ви сте пружили отпор нато алијанси ви сте се једини 1999 супротставили новом светском поретку и тој лицемерној европи мислим да вам управо то нато, сад, енглеска неће никада опростити зато вас и даље муче зато вам се свете оно што мене као свештеника онеспокојава, јесте чињеница да српкиње не рађају више деце то је велики проблем и то може да вам се освети на кипру је другачије, тамо гркиње рађају по 5–7 деце и држава им излази у сусрет тако се најбоље и дугорочно брани своја земља – рађањем по статистици, на кипру сада има много више православне деце, убедљиво више од турске видите, ми грци, поштујемо живот моја мајка је родила нас 16-оро деце, а десеторо је преживело а српкиње?! на жалост, мислим да ће агонија на косову и метохији још дуго трајати читао сам вашу историју није први пут да вама, србима, отимају косово и метохију и није довољно само говорити да су други криви, мада јесу морамо се ми поправљати, ми православни народи својим примером, морамо свима показати колико се воли и чува своја земља, поштују преци, светиње, а не да препуштамо да питање косова и метохије решава неко други нису други градили ваше велелепне светиње, гинули у косовском боју, него ваши преци нису албанци гинули на косову, нити су они градили високе дечане, грачаницу, свете архангеле нису ни енглези а, американци у то време нису ни постојали ви имате зашто да се борите и шта да повратите, а албанци немају, јер ким никада није, нити ће, пред богом и небом бити њихово зар да се забораве и изневере преци, српски владари, ктитори? ако се тако буде радило и размишљало, свака битка је унапред изгубљена своје се мора бранити! и видите, понекад сам збуњен, и питам се: зашто срби имају отпор када неки муслиман реши да пређе у православље, да се врати вери предачкој? он прво ризикује и унапред зна да ће га његови муслимани одбацити а срби се у таквим приликама чудно понашају у бих, док сам тамо мисионарио, крстио сам петорицу муслимана срби у бих само што ме нису смождили због тога мислим да је то велика грешка какво је духовно стање у грчкој? – ни код нас није баш најбоље, али неупоредиво је теже у србији има много дивних и верујућих грка, који негују своју православну веру али, и у грчкој и у српским земљама највећи је проблем придобити оне који су ван православне цркве вратити их у окриље предачке вере како их вратити? запитајмо се, колику одговорност сносимо и ми, што су многи наши сународници и данас ван цркве како доживљавате вашу мисију по затворима? – био сам 30 година духовник по затворима у грчкој, до прошле године у новембру, када сам пензионисан владика солунски је инсистирао да и даље обављам посао затворског духовника, али сам се уморио сазидали смо лепу цркву у затвору, посвећену светом елеферију сваке суботе се служи литургија и на велике празнике верујте, много је затвореника тамо крштено, па и албанаца чак сам и један албански брачни пар венчао у затвору у дијалогу са ате измом новембар / децембар 2018 55 да ли сте посетили зејтинлик? – много пута сам посетио то свето место, где у миру почивају највећи синови српског рода упознао сам ђорђа михајловића, ту легенду! било би добро, када би срби много чешће одлазили и посећивали гробове својих херојских предака свако српско дете која је било код нас у грчкој, водили смо на зејтинлик највеће српско стратиште је јасеновац како доживљавате геноцид ндх према србима? – био сам много пута на том језивом месту, несагледивом стратишту, једној од највећих српских трагедија, када су усташе, регуларна војска тадашње ндх, која је служила нацистима, хитлеру, зверски покушали да затру српски народ не знам колико је познато србима да су комунисти толерисали јасеновац и да се нису трудили да ослободе србе из логора зна се да су често сарађивали павелић и тито и водећи комунисти током другог светског рата зна се и да је тито, по завршетку другог светског рата, помогао многим хрватским злочинцима, кољачима српске деце и жена да побегну у јужну америку а за то време су наивни срби тита славили као највећег сина „југословенских народа“! ето, ја то знам јер ме је интересовало шта о томе знају срби? у грчкој се зна за дахау и аушвиц, јер се јевреји труде увек, на сваком месту и у свакој прилици, да то целом свету ставе до знања јевреји не праштају заборав и данас да се прича о холокаусту а срби о јасеновцу причају тихо и несигурно желим србима да се моле богу за мир, да спознају своју величанствену историју, да увек знају ко су, ко су им били преци да се изборе за истину о јасеновцу да се изборе за своје косово и метохију! и да у свему буду сложни, јер србима мањка национална слога разговор вођен на велику госпојину 2017 године и први пут сада објављен српско средњовековно штампарство почиње са радом монаха макарија који је на цетињу штампао пет књига како је сам оставио запис, то је било при зетској митрополији, за време митрополита вавиле и господара ђурђа црнојевића на издавању књига у зетској митрополији радило је осам монаха, што је било довољно, како се процењује, за рад на две штампарске пресе како је наше средњовековно штампарство почело са једним монахом, тако се и завршило са другим, али сада у тешко време ропства последњи познати штампар у српској земљи био је вредни јеромонах мардарије из мркшине цркве по обичају старих српских штампара, о себи је оставио само основне податке записао је да је рођен поред реке дрине имао је извесног књижевног талента и писао дуге поговоре за своје књиге са захвалношћу је спомињао људе који су му помогли у његовом послу био је веома поносан на манастир, којем је припадао и редовно га помињао уз своје име није сасвим сигурно где се налазила славна мркшина црква локација ове цркве тражена је у околини косјерића и на територији убске општине (памбуковица, стара црква у мрчићу) писана историја бележи мардарија као искусног и прослављеног штампара који је дошао у београд поставља се питање где се изучио овом нимало лаком занату? у то време штампарија у околини горажда више није радила кратко су радиле штампарије при манастиру рујну (1537) и манастиру грачаница (1539), успевши да одштампају само по једну књигу једино место где је штампарија постојала дуже времена и где је мардарије могао да стекне то драгоцено знање био је манастир милешева у милешеви су штампане три књиге: требник (1544), псалтир са последовањем (1545) и поново псалтир (1557) чини се логичним да је наш мардарије походио милешеву да се упозна са штампарским занатом у дијалогу са ате измом хришћанска књижевност 56 6/ 2018 хришћанска књижевност у реконструкцији његовог животног пута, отежавајућа чињеница је да је постојало више савременика истог имена хронолошки, први се помиње мардарије, игуман манастира бања, који је са милешевским монасима ишао у венецију, да потражи матрице („типар“) за слова (1543) други је свети мардарије, ктитор манастира боговађа, родом из херцеговине он је обновио манастир боговађу (1545) трећи је био јерођакон мардарије „из српске земље“, који је преписао један рукопис и у подужем запису пожалио се на исмаилћанско насиље, због којег је уточиште нашао у манастиру завали (1566) није познато да се иједан од ове тројице бавио штампањем књига као мркшански монах монах мардарије из мркшине цркве дошао је у београд на позив угледног кнеза и грађанина, радише дмитровића кнез је набавио штампарску пресу не жалећи новце, како је то мардарије истакао заједно су почели да припремају јеванђеље за штампу у графичком погледу, као што се то лепо види на заставицама у књизи, мардарије се ослањао на издања свог великог претходника монаха макарија из црнојевића штампарије књиге из времена црнојевића биле су веома цењене и тражене у круговима београдске митрополије један примерак штампаног четворојеванђеља нашао се у рукама митрополита лонгина када већ у београду није имао штампарију да понови ово издање, лонгин је наручио преписивање ове књиге са оригиналног примерка „от форми црнојевића, от сложенија макаријева“ тако је презвитер вук, по наредби лонгина, митрополита београдског и сремског, преписао буђановачко четоворојеванђеље од 15 маја до 14 августа 1548 године та жеља у црквеним круговима за умножавањем црквених богослужбених књига можда је била покретач идеје међу грађанством да београд коначно добије своју прву ћириличну штампарију када је кнез радиша изненада умро (1552), цео подухват је преузео трговац трајан, чији је отац дубровчанин федерик џивов гундулић једно време био кнез ластова уз трајанову драгоцену материјалну помоћ, монах мардарије је успео да доврши чувено београдско четворојеванђеље и тако постане писана историја бележи да је монах мардарија из мркшине цркве дошао у београд на позив угледног кнеза и грађанина, радише дмитровића, као искусни и прослављени штампар успео је да доврши чувено београдско четворојеванђеље и тако постане познат као први штампар наше престонице први београдски штампар: mонах мардарије из мркшине цркве др ђорђе вуковић новембар / децембар 2018 57 познат као први штампар наше престонице у поговору књиге, мардарије се захвалио покровитељима, по угледу на свог великог претходника макарија наши историчари ово дело понекад називају четворојеванђеље тројана гундулића ни други мардаријев мецена, трајан није дуго поживео, јер се последњи пут помиње 1555 године после завршеног дела, монах мардарије из београда одлази у матични манастир, који је био посвећен вазнесењу сада је морао кренути из почетка како је записао, сам је „рукоделисао ова (штампарска) слова од железа и мједи и осталог“ свакако је морао да набави штампарске пресе тек тада, када је имао средства потребна за рад, могао је да приступи штампи успео је да отисне две књиге најпре је светлост дана угледало четворојеванђеље (1562) књига садржи подужи поговор у коме се похвалио да му је отаџбина близу дрине овом приликом, мардарије не помиње помагаче, што би говорило да је само уз помоћ братије, истрајавао на овом послу можда је он водио братство, јер се игуман помиње тек у поговору следеће књиге почетак септембра 1565 године, обележило је издавање његове последње књиге триода цветног или пентикостaра то је била његова стара жеља, али су га обавезе спречавале да је раније испуни у поговору се пожалио на старост и болест која је напредовала, па је пожурио да заврши све што је намеравао поменуо је макарија соколовића, првог патријарха обновљене српске цркве, затим митрополита смедеревског захарију, манастирског игумана саву, попа живка и дијака радула то значи да је имао неподељену подршку у целој српској цркви за свој рад са овом књигом завршава се наше знање о јеромонаху мардарију из мркшине цркве, пореклом из подриња вероватно није још дуго поживео, због болести која га је мучила успео је да одштампа три књиге, попут великих и значајних штампарија у милешеви и горажду први београдски штампар мардарије остао је упамћен и као последњи који се бавио тим занатом у српској земљи, јер су после њега ишли углавном у венецију ради штампе оставио је иза себе књиге које су се шириле на све стране тако је београдска књига стигла до сремских карловаца, сарајева, цетиња и далматинског врбника, мркшанско четворојеванђеље до крушедола, костајнице, ервеника и книнског поља, а пентикостир такође до сремских карловаца тамо су сачувани примерци ових књига реч христова објављена свету, тако се ширила међу србима посредством труда јеромонаха мардарија, коме нека је вечна слава и хвала на његовом неуморном мисионарском и просветитељском труду у једном заиста тешком времену у дијалогу са ате измом 58 6/ 2018 на срдачан позив оца душана поповића, старешине цркве светог пророка јеремије у врбовцу, крећемо пут смедерева на 15 километру аутопута београд – ниш, искључујемо се на првом скретању ка пожаревцу, а потом, прелазећи надвожњаком на леву страну аутопута, укључујемо се на локални пут за врбовац бог је обдарио овај крај обилном вегетацијом, а људи су своје куће груписали по брежуљцима „брђанског“ и „рупљанског“ краја први писани подаци сведоче да је насеље основано пре 18 века, мада је на овом подручју пронађена керамика из римског доба место је добило назив по једној врби испод које је први становник направио своју колибу и ископао бунар село је више пута мењало своју локацију данас, врбовац покрива површину од око 1650 хектара земље, а у селу има око 320 домаћинстава у српској историји овај крај је познат по 11 пуку шумадијске дивизије 1 позива, који је живот положио у борбама на врбовачким косама и церјаку, октобра 1915 године црвени вез шумадијске ношње пред почетак литургије стижемо до цркве светог јеремије већ на први поглед црква плени лепотом стила моравске школе српске средњовековне архитектуре њена бела фасада, са црвено наглашеним архитектонским и декоративним елементима, подсећа на црвени вез са беле кошуље шумадијске ношње, а декоративна ограда око цркве на везено платно пространа, зелена и цвећем уређена порта, тротоари са платоом и припутописи земни остаци српских ратника, осим у овој костурници, налазе се и у лазаревцу, крупњу и пецкој код ваљева према неким подацима, у њој су сахрањени и посмртни остаци жена, деце и стараца из липа и околних села, које су аустроугарски војници заробили у збегу и убили црква светог пророка јеремије у врбовцу код смедерева са спомен–костурницом споменик који опомиње на грех заборава лела марковић новембар / децембар 2018 59 лазном стазом, само наглашавају лепоту ове грађевине у дворишту летњиковац, клупе, стазе, љуљашке, парохијски дом и спомен–плоча потпоручнику војиславу томићу, команданту 11 пешадијског пука, коју је, 2015, подигло захвално српство подно плоче, у бетону, камен који је српски ратник донео са зејтинлика двадесетих година xx века, формиран је одбор који одлучује да планирана парохијска црква добије обележје и спомен–костурнице, те се тако стварају услови да духовни суд београдске митрополије одлучује по убрзаној процедури по одобреном захтеву (дозвољава се издвајање из коларске парохије и изградња цркве), почела је градња 1936, средствима мештана врбовца живописање је завршено 1939, а потом је, на дан светог пророка јеремије, 14 маја исте године, освећена црква службу освећења је обавио епископ браничевски венијамин са свештеницима из смедерева и пожаревца, у присуству краљевог изасланика, представника војске, некадашњих заповедника и војника шумадијске дивизије и мештана како је остало забележено, чланови друштва „кнегиња зорка“ положили су букет цвећа, а народ је сандуке засуо миришљавим босиљком и црвеним ружама које су процветале на гробовима изгинулих војника миливоје лазаревић, врбовачки учитељ и најангажованији члан одбора у свом говору је посебно нагласио: „овај споменик ће бити, сада и у будућности, опомена свима да је заборав највећи непријатељ и грех и да су отаџбина и жртве за њу светиња над светињом“ земни остаци српских ратника, осим у овој костурници, налазе се и у лазаревцу, крупњу и пецкој код ваљева према неким подацима, у њој су сахрањени и посмртни остаци жена, деце и стараца из липа и околних села, које су аустроугарски војници заробили у збегу и убили лепота руског иконописања црква има статус споменика културе, као непокретно културно добро подигнута је као триконхална грађевина сажетог типа са једном куполом правоугаоној основи, у коју je уписан крст, додате су три апсиде са источне, јужне и северне стране већ у припрати, над којом су галерија и звоник са куполом, отвара се пред нама црква са бројним светињама које чува током службе, стојећи у наосу, примећују се стилски другачије фреске и иконе на иконостасу, рад руског академског сликара андреја васиљевића биценка (курск, 1886–1985, кливленд) овај познати руски сликар и фрескописац је у србију дошао након октобарске револуције осликао је многе цркве и храмове по србији и у сад, путописи 60 6/ 2018 где је емигрирао после другог светског рата иако се бавио штафелајним сликарством, махом пејзажима, остао је упамћен као иконописац и фреско-сликар изнад иконостаса, фреска богородице шире од небеса, приказана је фронтално са уздигнутим рукама, погледа упртог навише док стоји на облацима окружена серафимима, у плавом мафориону преко зелене хаљине у калоти куполе приказан је христос пантократор у попрсју, обучен у црвени хитон и плави химатион, десном руком благосиља, а у левој држи отворену књигу са исписаним текстом из јеванђеља по јовану: ја сам светлост свету, ко иде за мном неће ходати у тами, него ће имати светлост живота највећи утисак остављају четири сцене у поткуполном простору, на зидовима које формирају поткуполни лукови молитва о чаши на јужном поткуполном луку на коме је приказан тренутак христове молитве богу оцу да га мимоиђе горка чаша страдања фреска пут на голготу у скученом и полукружном простору, рађена према јеванђељу по луки, приказује моменат када христу, који је поклекнуо под теретом крста, прилази симон из кирине коме се супротставља један римски војник у источном поткуполном луку је распеће у сведеној варијанти са фигуром распетог христа, приказаног допојасно на крсту, којег окружују уснули анђели и представе помраченог сунца и месеца на северном поткуполном луку, композиција полагање у гроб је изведена тако да је хоризонтала христовог тела наглашена савијеним телима осталих актера у тренутку полагања у гроб у наосу се лепотом издваја сцена васкрсења христовоггде је у средишту композиције приказан васкрсли христос у белој одори, са крстом у десној руци и нимбом око главе обасјан светлошћу испред христа су уплашени римски војници, а са једне стране гроба, у стени, анђео у стихару у сцени христовог рођења, исус христос је приказан у јаслама, у пећини, окружен фигурама марије, јосифа и пастира који му се клањају, док се у даљини виде мудраци који долазе на поклоњење пратећи витлејемску звезду иконостасна преграда је дрворезбарена у плитком рељефу у зони престоних икона налазе се представе стојећих фигура на златном фону: исуса христа, богородице са малим христом, светог јована претече, светог пророка јеремије описи фресака детаљније су дати у књизи ане д костић ђекић, „руски емигранти и црквено сликарство међуратног периода: црква у селу ратари код смедеревске паланке“ путописи новембар / децембар 2018 61 благо оном ко до вјека живи на северном зиду наоса постављена је спомен–плоча са 128 имена изгинулих, помрлих и несталих врбовчана у ратовима за ослобођење и уједињење од 1912–1918 године текст посвете употпуњују његошеви стихови „благо оном ко до вјека живи имао се рашта и родити“, и амблем савеза добровољаца у краљевини србији ова спомен–плоча заменила је одштампан на папиру и урамљен поменик који се до тада налазио у спомен–костурници на западном пиластру јужног зида наоса су две спомен–плоче од црног мермера једну су поставили захвални грађани села врбовца у виду стихова војислава илића млађег, антологијског песника из околине пожаревца, који се родољубивим стиховима одужио србији, а који су прочитани на освећењу цркве на истом пиластру је и спомен–плоча, коју су поставили носиоци албанске споменице краљу александру i ујединитељу (1888–1934 године) краљев лик, у профилу, у медаљону са двоглавим орлом и круном приказан је на правоугаоној порцеланској слици постављеној на црном мермеру, испод уклесаних речи посвете после литургије, отац душан поповић, упознаје нас са историјом цркве већина икона из цркве потиче из свете земље као и велики дрвени крст између икона српских новомученика јасеновачких у цркви се чувају, у ћивоту или на иконама, честице моштију св прохора пчињског, св пророка јеремије, св стефана, св српских новомученика јасеновачких отац душан нам сведочи, уредном евиденцијом и потписима мирјана, да готово нема иконе која није мироточила ту издваја истовремено мироточење три иконе: пресвете богородице, светог пророка јеремије и светог саве (цео ореол је био покривен капљицама), дан пред почетак катастрофалних поплава у србији, док је 2 новембра 2017, крвоточила икона пресвете богородице почајевске ти трагови се још јасно виде бесмртни јунаци 11 пука за ову прилику, отац душан нам отвара велика дрвена подна врата са леве стране целивајуће иконе силазимо у малу просторију полукружне основе испод олтарског простора у ову спомен–костурницу су пренети земни остаци ратника 11 пука шумадијске дивизије 1 позива „карађорђе“ попадија биљана поповић, објашњава нам историјске прилике врбовачки путописи 62 6/ 2018 бој који се одвијао 18 и 19 октобра 1915, био је одлучујући за одржање шумадијске дивизије у одбрани положаја иако је немачка војска преко дунава извршила пробој, 11 и 19 пешадијски пук шумадијске дивизије 1 позива, подневши највећи терет и велике губитке, успео је довољно дуго да буде одступница другим јединицама и напаћеним цивилима пук је бранио врбовац, на њеним косама „да није било ове битке, ток повлачења српске војске би засигурно био другачији“, објашњава попадија у овом боју – како бележи пуковник у пензији, један од оснивача и први председник удружења потомака ратника 1912–1918, славољуб штерић, у својој књизи борбе од дунава до врбовца 1915 – артиљерци су испољили велику храброст и упорност, а код пешадинаца је било примера великог јунаштва у борби прса у прса и свесног жртвовања старешина на челу својих јединица само један од таквих примера је био и наредник пантић који је, тешко рањен, бранио одступницу војницима, са две одшрафљене бомбе, не желећи да одступи јунаштво 11 пука, тим пре је веће, јер мобилисани војници нису били оспособљени за сукоб са војно-технички надмоћнијим непријатељем у уређеној костурници и три венца: из дома карађорђевића и од министра војног краљевине југославије, донети на дан освећења цркве трећи, од удружења потомака палих ратника, на обележавању стогодишњице боја, у костурницу је унела храмовна светосавска мисионарска заједница током 2007, старањем пароха душана поповића и тадашњег председника општине смедерево, слободана миладиновића, родом из врбовца, храм и костурница су обновљени и заштићени од пропадања око 200 лобања је из сандука артиљеријске муниције пренето у нове сандуке од храстовине, застакљене са једне стране две лобање које су биле у посебном сандуку такође су издвојене у засебан, а претпоставља се да припадају официрима исајилу михајловићу, капетану 2 класе из чачка и крсти аксентијевићу, капетану 2 класе, из ужица претходни улаз у костурницу је затворен, остављен је вентилациони отвор, урађена изолација од влаге и отворен је нови улаз из наоса цркве у костурници је и часни крст, донет из свете земље октобра 2015, заједница је свечано обележила стогодишњицу ове битке, уз представнике епархије, потомака палих војника и локалне заједнице путописи новембар / децембар 2018 63 мисија оца душана о животу парохијске заједнице и слави цркве светог пророка јеремије која је обележена 18 маја, настављамо разговор у летњиковцу уз послужење и у пријатном разговору са мирјанима парохије и члановима малог црквеног хора, отац душан нам описује године од доласка на службу у овај храм слушајући след извесних необичних околности и како је управо на дан светог пророка јеремије отац душан добио службу у овој парохији, још једном увиђамо да неке ствари само господ може тако да уреди парох душан поповић је рођен 1970, у сиску, родом је из двора на уни студирао је права, а затим завршио богословију у београду ратни сукоби га затичу као вероучитеља у вргин мосту, одакле 1995, у колони са избеглим народом, долази у србију службује као вероучитељ у више места шумадијске епархије и као свештеник у плани код параћина, све до 2005, када добија службу у врбовцу, по пензионисању дотадашњег пароха, протојереја теша лукића осим сазнања стечених о овој светињи, остајемо богатији и за утисак који је на нас оставио отац душан, тумачењем света у коме живимо, духовним порукама и саветима очигледно је, да су његов елан, рад и енергија које је уложио у цркву и уређење костурнице његова мисија, да народу у врбовцу и шире, приближи духовни и историјски значај ове светиње недавно су у овој цркви обележена два битна датума српске историје: 15 септембра 2018, обележена је стогодишњица пробоја солунског фронта, што се поклопило са дочеком мироточиве надимске иконе светог цара николаја ii, која је донета у србију током обележавања стогодишњице страдања свете царске породице романов дан примирја у првом светском рату, обележен је 11 новембра 2018, светом литургијом и поменом у костурници српских војника палих у врбовачком боју 1915 године претходно су дочекане иконе светог саве и чудотворна икона свете мајке божије бајкалске утисак који је светиња оставила на нас, не бледи ни у данима после посете штавише, тај јак утисак наводи нас да и друге позивамо да кроче у овај прелепи и значајни храм, да се помоле пред њеним светим иконама и поклоне костима бесмртних јунака, који су своје животе положили за слободу, у којој сада уживају њихови потомци аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду
... илијом у нарамку, стојећи пет сати (од 4 сата ујутро), била грубо истерана из дворишта али молитва, један папир и моје информатичко знање, помогли су нам да уђемо у храм руке су ме болеле јер сам дете до 14 сати носила на рукама моја мајка нада је била хаџиница још 1996године тада се у израел теже путовало визе су набављане у белгијској амбасади, јер није било израелског конзулата код нас информатиком се углавном баве мушкарци не можемо ни замислити како ви, као мајка четворо деце, све то постижете? колико сати седите свакодневно за компјутером, а колико је препоручљиво? с обзиром да је веома мало жена у свету такмичарског програмирања, а нарочито нема мајки са четворо деце, онда је и разумљиво што уживам веома пристојан међународни углед у августу 2018 сам победивишедетне хришћанске породице вера је основа свих истина, тако да свакако превазилази гранулацију математичких дисциплина новембар / децембар 2018 33 ла на изборима за међународни комитет европске јуниорске олимпијаде из информатике и остварила трогодишњи мандат није било једноставно пролазити кроз рунде тог избора, али сам пријатно изненађена колико пријатеља имам међу колегама из других земаља тиме сам постала прва жена која је победила на изборима за комитет под покровитељством ioi (међународне олимпијаде из информатике) у бившој сфрј само је један професор из србије успео да се избори за једногодишњи мандат у међународном комитету приликом недавног гостовања у москви (септембар 2018), као члан жирија на такмичењима олимпијада и метропола, дала сам доста изјава за руске медије и журнал olimpiadaru који се бави науком тема је била рачунарство и улога жена у рачунарству, а повод је био позив руских колега математичара са мгу (московски државни универзитет), да будем члан жирија за информатику на такмичењима олимпијада и метропола, која је окупила 33 престонице света (од лиме до мадрида, од пекинга до берлина) на такмичењу из математике, информатике, физике и хемије за компјутером сам онолико колико је нужно као удовица, да ли наилазите на материјалну подршку од државних институција или неку другу? остала сам потпуно сама са децом и помоћ добијамо од моје маме наде не примамо помоћ од државе једина црквена организација која нам је понудила потврду саборности или хришћанске утехе јесте верско добротворно старатељство које децу дарује школским прибором, намирницама и једнократном материјалном исплатом за то – велико хвала такође се захваљујем свим свештеницима који су одслужили опело на сахрани мог супруга без новчане надокнаде све што није од вјере гријех је (рим 14, 23) какав је био ваш животни пут и пут до праве вере? рођена сам у београду, а моји родитељи, нада и жељко, пореклом су из срема ја сам јединица, због проблема мајке након порођаја покојни супруг има четири брата и сестру он је из пријепоља, а његови родитељи, милијана и живко, родом су из пљеваља био је један од оснивача тзв пурићијаде, сабора братства пурића, које се редовно окупља, и коаутор књиге о том братству њихова крсна слава је свети архангел михаило захвална сам богу што ми је дао дивне родитеље обоје интелектуалци и обоје пуни љубави према господу моја мајка, фармацеут, и покојни отац, машински инжењер, старали су се о мом школском; али и верском образовању омогућили су ми лепо детињство мајка ме је водила на причешће од десете године, и пост ми је био много лакши јер смо сви у кући постили са мајком сам ишла и у храмове ван наше парохије, најчешће у саборну цркву у београду, али и на акатист у земунску богородичину цркву недељом поподне, а често и у фрушкогорске манастире они воле срем, у ком су поникли, и увек су истицали да их је школовао ратарски зној њихових предака често сам распусте проводила у сасама и буковцу где смо помагали бака радинки и деда бори на њиви, и деда јоци и баба кати у воћару памтим и кад се пекла ракија код деда јоце, у августу и септембру драго ми је било што су моји синови наставили ту традицију и сада се у мојој кући послужује само домаћа ракија из нашег воћњака потичем из породице бораца у оба светска рата, али и из традиционалне православне породице прва хаџиница из наше куће, која је отишла у свету земљу још 1996, била је моја мама сећам се да смо мајка и ја тада доста волеле да читамо житија светих у охридском прологуи омилије владике николаја још тада сам се духовно припремила и за неколико година сам од почетка до краја прочитала свето писмо мојој срећи није било краја са будућим мужем сте се упознали у светој земљи? видите ли у томе божији промисао? да, упознали смо се у самарији сећам се како ме је дирнула прича из старог завета о сусрету јакова и рахиље на кладенцу веовишедетне хришћанске породице 34 6/ 2018 ма сам срећна што сам успела да посетим јаковљев бунар у самарији путовање до тог места је повезано са многим безбедносним ризицима, те га поклоници често заобилазе кад сретнете особу која се не плаши да оде до самарије, јер верује да јој се ништа лоше не може догодити, онда тај сусрет мора бити по божијем промислу као да сам уживо гледала одломак који сам прочитала у књизи касијана светог владике николаја: „кад се душа заљуби у душу, не кроз бога, то је или дивљење или сажаљење кад се пак душа кроз бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела, то је љубав то је права љубав, кћери моја а у љубави је живот“ величанствен цитат светог владике, али и одговор на моје дивљење иначе, у самарији се можемо поклонити и моштима светог филумена кипарског, који је 1979 масакриран за време вечерње службе код јаковљевог бунара, где је тај одани чувар светиње и живео канонизован је 2008 и прославља се 29 новембра за наш брак од велике важности био је и одлазак у манастир црна река на парастос оцу илији сапутник нам је био архимандрит авакум росић, искусни духовник и настојатељ више манастира: рача, жича, моштаница, гомионица, липље, рајиновац, сланци, који нам је постао духовни отац нажалост, сада блаженопочивши у манастиру сланци смо се и венчали и тамо су нам сва деца крштена 40 дан након рођења људи се све ређе венчавају да ли вам се чини да су људи заборавили зашто се склапа брак? чин венчања је доказ љубави и озбиљности браком се супружници повезују и духовно, а не само телесно свети теофан затворник нас поучава, да љубав која дан и ноћ размишља о љубљеном господу на сваки начин тежи да чини само оно што му је угодно, а избегава све оно што би га могло увредити мишљу, речима и делима да ли је рађање подвиг? брак и родитељство су духовна арена у којој се живот остварује непоколебљивим поштовањем две највеће заповести: љуби господа бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом љуби ближњега свога као самога себе шта доприноси љубави и породичној срећи? колико томе доприносе лепе речи и похвале? сакрићу се иза мудрих речи светог силуана атонског: „када господ заволи неку душу, он јој даје да не мисли само на себе, него да се брине за људе и да се са сузама моли за њих брата треба саветовати са кротошћу и љубављу унутарњи мир се губи када се хвалимо или узносимо над братом и кад осуђујемо или поучавамо друге без кротости и љубави“ како се освећује православни дом и живот уопште? оружје оваквог живота су: молитва у цркви и дому, пост, према својој снази и правишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 35 вилима цркве, и пажња, која нам данас тако често недостаје, нарочито деци у том смислу, важан је физички напор или рад, као и исповест и причешће драгоцено је дружење са људима који су радосни и истовремено богобојажљиви данас, као да радост искључује богобојажљивост или обратно колико вера мења човека, како га преображава? подршка трпљењу је вера, а нада је помоћ божија која нас штити вера помаже да стрпљиво носимо животне тешкоће тако се човек преображава, али не у смислу да му живот постаје удобнији напротив треба уложити напор с једне стране, као самохрана мајка која се непосредно брине о четворо мале деце, а са друге стране као програмер, истрајна сам у жељи да ниједна технолошка револуција не прође без мог фокуса опет, имам и част да сам тим-лидер српске репрезентације на међународним такмичењима из информатике а та улога никако није удобна постоји много предрасуда о нашој земљи и нашем народу ван граница србије многи мисле да смо заостали, да смо неваспитани и агресивни даље, на многим такмичењима се карта наше земље приказује без косова и метохије и ми морамо врло аргументовано и брзо да реагујемо, али и да одлично познајемо међународно право, правилник такмичења и резолуције уједињених нација ја се доста трудим да своју земљу, мој град, моју струку, што достојанственије представим ван србије и ту вера много помаже да издржим на том путу који је посут трњем да ли је математика божије откривење људима? знате ли који су научници били побожни? математика је средство за рад у свакодневном животу док боравимо овде на земљи знам да су јавно исповедали своју веру – пупин, миланковић, коперник, ојлер али, важније од јавног декларисања је да су сви мислили довољно дубоко и да их је наука подстицала да верују у бога треба ли математички доказивати да постоји бог? на пмф-у је мирослав марковић одбранио мастер рад „математика у библијском тексту“, на основу пањинове математичке анализе математички научни радови су интересантни за читање у јеванђељу по јовану се каже: „истина ће вас ослободити“ математичари вечно трагају за истином тако да онај који познаје истину свакако познаје и ко је пут, истина и живот да ли је вера виша математика или је превазилази? неке од математичких дисциплина хармонијски се слажу у дискретну математику која вишедетне хришћанске породице 36 6/ 2018 прожима информационо-комуникационе технологије а, вера је основа свих истина, тако да свакако превазилази гранулацију математичких дисциплина увођење рачунара у школе, предузећа, установе, значи нову писменост, електронске књиге су будућност човечанства хоће ли он потпуно потиснути књиге и издавачку делатност? користим га више од половине свог живота и сведок сам да рачунар данас, сем што се користи у свим научно-истраживачким центрима, постаје и важан апарат у домаћинству гледам по старијим члановима мог домаћинства нама је рачунар заменио и велики посни кувар и телефонски именик, па и телефон са пријатељима ван србије чешће комуницирамо преко чета и имејла него телефоном али, примећујем да и моји малишани воле рачунар и да штошта корисно науче уз њега он постаје и „језик креативности“, има своју поетику како се најстарији син василије наметнуо као лидер код млађе сестре и браће, он често, док сам ја у кухињи, седи уз рачунар, а остали га посматрају са фотеље он већ зна да нађе bookmarks (пречицу) странице у browseru (прегледач) и пусти своје омиљене спотове, као и да замрзне слику, ротира је, зумира и креира неки филтер дође мени јована и каже: „мама, васа нацртао цркву светог василија“! ја погледам, и баш сам била усхићена василије замрзао слику манастира острог док је гледао спот за песму „василије свети, поносе монаха“ и насликао острог и скицирао манастир и то, лепо зграду одвојио од литице у позадини, насликао и кров и крст на врху тако да рачунар помаже и развијању перцептивних способности код најмлађих знам да у нашим вртићима не користе рачунаре под паролом да ометају деци концентрацију не бих се у то мешала, али сам сведок да су моја деца научила распознавање боја уз рачунар рачунар има велике предности у свим областима биомедицинска пракса показује да би без рачунара заиста било тешко извршити анализу 100 терабајта података и обавити сложена поређења над њима у ком узрасту је, по вашем мишљењу, препоручљиво укључивање деце у програмирање? њихово усмеравање ка конструктивном и рационалном мишљењу, може ли бити сметња за надрационално, духовно мишљење? рачунар је срачунат и ограничен, а људски ум је неограничен машина нема душу, а човек има, штавише, душа је примарна уместо да машина служи човеку, дешава се да човек служи машини, још горе, постаје њен роб живу реч је заменио рачунар и на часовима веронауке значи ли то да моја деца нису имала среће? не, јер деца су на часовима веронауке гледала емисије коцка до коцке, коцкица или цртане филмове са причама из старог завета вероучитељ мог сина василија чак захтева да ја прекуцам награђени литерарни рад мог сина како би био објављен у школском часопису слично, сва обавештења и заказивања проба моје ћерке у црквеном хору се објављују искључиво преко фејсбук групе, тако да морам активно да пратим и фејсбук страницу хора али, с ким се дете дружи и шта гледа, то је пресудно као што се каже у псалму: благо човјеку који не иде на вијеће безбожничко, и на путу грјешничком не стоји, и у друштву неваљалих људи не сједи, него му је омилио закон господњи и о закону његову мисли дан и ноћ! да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? много пута сам гостовала у средствима јавног информисања, не само у србији, већ и у иностранству више пута сам гостовала на ртс-у, тв пинк-у, студију б, али и у емисијама радио београда, радија слово љубве, на тему програмирања, о улози компјутера у породици и слично како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? у чему је суштина хришћанског васпитања? негативни утицаји се могу избећи читањем, изласком у парк, дружењем углаввишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 37 ном читам стручну литературу, али и делове светог писма и житија, књиге светог владике николаја, руске светитеље ја бих суштину хришћанског васпитања деце свела у две активности: моли се и ради деца која су добри ђаци и активни на литургији ипак имају јасну представу шта је добро, а шта није зависи колико ми родитељи учествујемо током њиховог одрастања у одабиру литературе коју читају, у избору музике ако дете ужива у чудним ритмовима музике, ако се опушта уз мрачне или површне стихове, онда смо ми родитељи заиста слепи и глуви бог нам је дао чуло вида и слуха да им помогнемо да радост и тугу деле с нама и својим друштвом уз пријатне тонове и текстове добро је да се у кући увек чује тиха духовна музика колико деци значи веронаука? како уче? у чему су посебно талентована? некад је на часовима веронауке дивно и деца долазе раздрагана, јер су слушали житија светих и одушевили се духовном снагом малих-великих људи некад само записују дефиниције теолошких појмова некад немају час, јер вероучитељ закасни ипак и вероучитељи су само људи и рефлектују све оно што виде у зборници или што су научили на семинарима хвала од срца свим вероучитељима који дан и ноћ спремају свој час и мисионаре у учионици моја деца су за сада изузетни ђаци василије и јована су прваци на школским такмичењима из математике имају баш доста награда истог дана када је сахрањен мој муж, изашао је текст у новинама под насловом они су математички шампиони, где је наведен списак победника републичког финала математичког такмичења под називом „мислиша“ василије је освојио i награду, то му је била и порука: тата је умро, сахранили смо га, ти си га нацртао и правио од лего коцки, али живот иде даље живот ти нуди перспективу а прошле године, након што је василије освојио максималних 100 поена на општинском такмичењу из два предмета, школу је посетио министар спорта и представници општине том приликом су му даровали бицикл као да су знали да није лако купити четири бицикла да се сви возе кад год пожеле василије има и литерарне награде, док јована има и бројне награде из шаха и певања, а похађа и музичку школу и учествује на литургији са хором и илија је одличан ђак, и он има похвале на такмичењима из математике, а такмичио се са старијим ђацима стефан има 3 године и за сада смо срећни што воли да рецитује и што чита са нама молитву оче наш пред ручак да ли рачунари утичу на повећање агресивности деце? да, ако деца гледају агресивне игрице, ако родитељи не васпитавају децу у хришћанском и подвижничком духу одговор се крије у житију четири римљанке: софија, вера, нада и љубав софија је остала без мужа када су девојчице имале 12, 10 и 8 година, али није имала недоумицу на суду пред царем адријаном мати софија није принеживу реч је заменио рачунар и на часовима веронауке значи ли то да моја деца нису имала среће? не, јер деца су на часовима веронауке гледала емисије коцка до коцке, коцкица или цртане филмове са причама из старог завета вишедетне хришћанске породице 38 6/ 2018 ла жртву паганској богињи, већ и у последњем часу живота своје деце проповеда веру у христа док уживо гледа страдања светих кћери деца су вам још мала, али како се изборити са наказном модом и скрнављењем тела тетовирањем када их и играчкама усмеравају ка томе (налепнице-тетоваже за дечаке и девојчице)? замке злих духова су око нас, али не смемо дозволити да буду над нама и у нама бог је уточиште сваком, и посрнулом и истрајном у вери не заборавимо да је господ рекао у јеванђељу по матеју: заиста вам кажем ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско ваш дом је мала домаћа црква, а то подразумева пост, молитву, духовну литературу, као продужетак литургијског времена колико деци значи учешће на литургији? довољно је обратити се псалтиру кад год имате недоумицу колико често деца треба да учествују на литургији: поштовање сину дајте, да се не разгневи, да на путу свом не изгинете; јер гнев његов готов је да плане благо свима који се у њега уздају дакле, ако се неко у било ком тренутку одлучи да изостане на литургији, онда његова „суза нема родитеља“, као што рече мудри његош да ли за вашу породицу сада постоје летовања, зимовања, поклоничка путовања? од када је мој муж умро, немамо ту могућност, а до тада смо водили децу свуда: по манастирима србије, свете земље, русије, украјине, белорусије, грчке, румуније а василије и илија су са оцем два пута били на светој гори, у хиландару по благослову патријарха павла носили смо крстове из свете земље у манастир крка, гомирје, православну гимназију у загребу, јасеновац а ја сам често свуда ишла у благословеном стању писано је о томе у новинама: политици, православљу, на сајту спц-а, у часопису светосавско звонце каква су вам била благословена стања? какав је ваш став о вантелесној оплодњи? имате ли поверења у данашње вакцине? хвала богу, немам непријатно искуство са порођаја осим што сам својим очима гледала како наводно најбољи гинеколог србије (по некој скорашњој анкети), прима мито срамота је колико је безвредна једна диплома и која је цена поштовања једне породиље немам поверења у лекаре који примају мито, јер бог и свети врачи нису са њима тако да немам поверења ни у сиву економију која диктира протоколе заштите и лечења вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 39 имате ли вашу поруку охрабрења породицама да се подстакне вишедетство? могу да кажем да бог воли све девојке и младиће који желе брак и да, ма како да су стидљиви и неодлучни, бог ће им послати у право време оног ко им је на корист и спас душе једно дете је мало, двоје се често свађа нека их буде што више из вишедетних породица потичу многи славни срби руски журнал олимпиадару објавио је интервју са мном у коме ја на дивном руском језику, сем што причам о озбиљним стручним темама, наглашавам да сваког свог ученика испраћам на мит (најпознатији амерички универзитет за математику и технику у масачусетсу), или универзитет у кембриџу речима да се на време жене српкињама и да не забораве одакле су најмлађи су мајстори анегдота верујемо, такође и ваши? наравно недавно смо ишли на дивчибаре редовном аутобуском линијом три жене нису успевале на станици у ваљеву да убаце једну торбу у пртљажник и да укажу једној девојчици да мора да уђе у аутобус и да се вози још 30 минута каже им возач: „све ћу да вас пошаљем на обуку код ове мајке са четворо деце нико ми у аутобусу није тако лепо певао“ јер, наш добри духовник, блаженопочивши отац авакум, саветовао нас је да кад год желимо да се свађамо и доказујемо да смо у праву, одмах престанемо и почнемо да певамо тако и моја деца имају своје песме за избегавање свађе, па се некад опусте чак и у јавном превозу деца су све време била уз бака наду, једину коју имају, која их води редовно на литургију, чува кад је мама на послу и коју много воле и бака, са осмехом на лицу, гледа на све њих и каже нам да је због њих најсрећнија бака јована нам је свирала на клавиру, а када су запевали, уверили смо се да је онај возач био потпуно у праву четири песме: „црвена јабука“ на грчком, „коњ“ на руском, и наше лепе песме „анђели певају“ и „ој, косово, косово“ показале су нам колико је широко дечје срце поздрављамо се са децом она нам машу својим ручицама, а са компјутера се тихо чује духовна песма господ је пастир мој, и ничега ме неће лишити вишедетне хришћанске породице 40 6/ 2018 са преводом владике николаја на јапански језик све је почело прошле године, када ми је отац оливер суботић, свештеник у мом парохијском храму вазнесења господњег у жаркову, предложио да покренемо мисионарску делатност према јапану, с обзиром да сам по оцу јапанског порекла нисам имао недоумица кога одмах треба да контактирамо на том пољу, будући да одлично познајем најбољег преводиоца са српског језика на јапански у питању је г хироши јамазаки-вукелић, професор на филолошком факултету, који је већ добијао награде за најбољи превод године, превод његошевог горског вијенца на јапански, а затим и луче микрокозма и то све у јапанском седмерцу, који је еквивалент српском десетерцу у епској поезији! професора хирошија крстио је сâм митрополит сергије (тихомиров), наследник светог николаја јапанског на токијској катедри професор је раније превео и помагао графички прелом монограхришћанска етика господ је уредио да се формалности и бирократске баријере превазиђу на неочекиван начин како смо превели светог владику николаја на јапански јован хонда новембар / децембар 2018 41 архиепископ сендајски г серафим (фото: pravoslavieru) фије о високим дечанима, коју већ неколико година купују јапански туристи који посећују ову велику светињу и погодио сам: професор хироши је био веома вољан да се укључи у нови мисионарски подухват после састанка нас тројице у парохијском дому у жаркову, договорили смо се да проберемо делове из мисли о добру и злу светог владике николаја и да се тај избор потом преведе на јапански, као први део теолошког опуса овог светог србина који ће бити понуђен верном народу јапана професор хироши је пристао да помогне, али због својих година и обавеза није могао да буде главни преводилац тада смо место главног преводиоца понудили другом брату у христу, такође професору на катедри за јапанологију филолошког факултета у београду, доценту далибору кличковићу брат далибор се одмах одазвао чим смо одабрали конкретне делове мисли, он се несебично дао на превод нимало лаког текста после неколико месеци озбиљног рада, текст на јапанском је предат супрузи професора хирошија, др кајоко (у крштењу анастасија) јамазаки, такође професору филолошког факултета сестра анастасија је превод прегледала, оценила као одличан, и скоро без икаквих исправки послала на преглед архиепископу сендајском серафиму (цуђие), са којим породица јамазаки негује дугогодишњи пријатељски однос жеља оца оливера била је да овај превод буде повод за почетак званичне сарадње две помесне цркве и да то буде остварено преко мисионарског одељења спц, које би штампало књигу нажалост, то у пракси није било могуће спровести у догледном временском периоду јер због извесних препрека наше мисионарско одељење већ дуже време нередовно функционише (а велико питање је када ће профункционисати у пуном капацитету, и поред добре воље и ентузијазма његових чланова) но господ је уредио да се формалности и бирократске баријере превазиђу на неочекиван начин, тако што је удесио да породица јамазаки буде у јапану на одмору и да притом посети свог пријатеља, архиепископа серафима сендајског хришћанска етика насловна страна брошуре са изабраним мислимa владике николаја велимировића на јапанском језику, у издању јапанске православне цркве из унутрашњости брошуре 42 6/ 2018 хришћанска етика када су се вратили из јапана, на наше велико изненађење, донели су већ одштампане књижице на јапанском језику! десило се следеће: архиепископ серафим је, сазнавши од породице јамазаки да је потребно прилично дуго чекати на успостављање сарадње са мисионарским одељењем спц, одлучио да, следујући вековну јапанску предузимљивост, одмах одштампа мисли светог владике николаја, и то као издање јапанске православне цркве, а да се званична сарадња на мисионарском нивоу између две цркве успостави када за то дође пуноћа времена не можемо рећи да смо незадовољни постигнутим резултатом, иако је почетна идеја о оливера била несумњиво добро решење лично, рекао бих да је свети владика николај сâм својом личношћу дао решење за нашу недоумицу јер се он – који је увек био у народу и уз народ, који се често противио окошталим бирократским процедурама, који је био апостол у изворном смислу те речи и други просветитељ српског народа – сигурно радује што се његове мисли читају на далеком истоку на јапанском језику сви знамо колико је владика николај ценио индијску, кинеску и јапанску мудрост, и да је у њима, иако су незнабожачке, умео да пронађе примере велике мудрости зато се надамо да је ово само почетак превода дела светог владике на јапански језик, а да ће званична сарадња две цркве на мисионарском плану бити ускоро успостављена, на основу првог успешно изведеног пројекта који је ангажовао српско-јапанске мисионарске снаге у току рада на прелому броја, стигло нам је писмо из кјота (јапан) од госпође анастасије-каје јамасаки, једног од преводилаца изабраних мисли владике николаја на јапански, у коме нас обавештава да је преведна књижица веома добро прихваћена у јапану и да архиепископија сендаја јапанске православне цркве већ сада припрема друго издање ове вести су нас искрено обрадовале и надамо се да ће, уз божију помоћ, ово бити само први корак у плодној сарадњи између српских и јапанских православних мисионара православна црква благовештење у сендају (професор хироши, архиепископ серафим, анастасија кајоко, сава мићитака) новембар / децембар 2018 43 од овог броја православни мисионар уводи нову рубрику под називом „милосрђе“ кроз ову рубрику биће представљен рад хуманитарне организације верско добротворно старатељство архиепископије београдско-карловачке (у даљем тексту: вдс) и других сличних организација под покровитељством православне цркве кратки историјат још од оснивања верског добротворног старатељства озваниченог уставом спц из 1932 године, а на иницијативу тадашњег патријарха варнаве, настојало се да оно заживи и добије место које му припада не само у архиепископији београдско-карловачкој, него и у свим тадашњим епархијама наше цркве међутим, неприлике које су задесиле наш народ и цркву од оснивања краљевине до конкордатске кризе и све време после тога омеле су настојање да вдс добије место које му је по првобитној намери требало припасти трагични догађаји током другог светског рата прекинули су консолидовање цркве и она је запала у тежак положај смрћу патријарха викентија, на чело спц долази патријарх герман ђорић као смирен и надасве мудар пастир, патријарх герман се није обазирао на рђаве поступке власти, него је чувао и штитио свештенство и народ са изузетним осећајем за харитативне потребе цркве, он 1967 године предлаже светом архијерејском сабору да се обнови, барем номинално, рад верског добротворног старатељства тај акт је био више борбена духовна намера него реална могућност да се план у том тренутку оствари и њиме је црква ставила до знања ненаклоњеним јој властима да се не одриче својих права упокојењем патријарха германа, кормило цркве преузима патријарх павле, који 1996 године даје благослов за обнављање рада верског добротворног старатељства протојереју-ставрофору љубодрагу петровићу са задивљујућим ентузијазмом и у складу са могућностима тога времена отац љуба ни из чега, стрпљиво, уздајући се у бога и оданост људи који су му били наклоњени, почиње да гради верско добротворно старатељство после повлачења чувеног прота љубе петровића из активне службе, почетком 2009 г на место генералног секретара вдс-а долази млади свештеник владимир марковић, који је био његово духовно чадо од првог дана, са изузетном енергимисија вдс-а је да сведочећи истину јеванђеља и у овим тешким временима изнађе начина да помогне најугроженијем слоју нашег друштва верско добротворно старатељство ратко канлић и небојиша мишевић милосрђе 44 6/ 2018 патријарх варнава (росић) (1880-1937) јом, вредно, мудро и трезвено овај млади свештеник води вдс дајући целога себе, као прави ученик и настављач дела оца љубе, о владимир модернизује рад верског добротворног старатељства, оснива нове и обнавља дотадашње ресоре, уз велики труд ствара услове за почетак рада црквено-народне кухиње, мотивише сараднике да дају све од себе како би вдс опстао и напредовао отац владимир је, у протеклих десет година, постигао задивљујући успех, не само на пољу вођења вдс-а, већ и у погледу унапређења његових активности и отварања потпуно нових домена рада мисија мисија вдс-а је да сведочећи истину јеванђеља и у овим тешким временима изнађе начина да помогне најугроженијем слоју нашег друштва, трудећи се да им побољша квалитет живота и ублажи патњу, испуњавајући основне заповести љубави према богу и људима кроз дела милосрђа вдс своје активности у највећој мери, као институција архиепископије београдскокарловачке, спроводи унутар архиепископије, али неретко у сарадњи са епископима, свештеницима и верним народом других епархија делује и ван матичне епархије деловање вдс-а је организовано кроз рад седам ресора: верска просвета, ресор за породицу, брак и васпитање, правно саветовалиште, милосрдни рад, здравствено саветовалиште, црквена штампа и црквена кухиња на челу сваког ресора се налази организатор, а координацију свих ресора врши генерални секретар у наредним бројевима православног мисионара представићемо све ресоре вдс-а и њихове активности милосрђе „за ширење верске црквене свести и хришћанског милосрђа, као и за друге послове унутрашње црквене мисије, постоји у свакој црквеној општини верско добротворно старатељство“ (устав српске православне цркве чл 178, 1) организација вдс-а на челу верског добротворног старатељства, у својству председника, налази се његова светост патријарх српски он врши надзор кроз рад скупштине, даје одобрења и благослов за реализацију донетих одлука на седницама скупштине и управног одбора и у случају непредвиђених ситуација управни одбор чини дванаест особа, које су по одређеним критеријумима, струци и афинитетима распоређене по ресорима уо је оперативни орган који спроводи у дело све донете одлуке његове светости које се односе на рад вдс-а скупштина је највиши орган вдс-а и њу сазива његова светост једном или више пута годишње поред његове светости чланови скупштине су и викарни епископи, архијерејски намесници, старешине храмова и још два делегата (представници свих седам ресора из реда лаика, који су својим радом заслужили место у скупштини) скупштина брине о основним потребама установе, у организационом, материјалном и развојном смислу генерални секретар је свештеник који оперативно води вдс у секретаријату су запослена четири службеника, два возача и кувар као хонорарни сарадник новембар / децембар 2018 45 прота љуба петровић (1933-2010) (фото: марко вујичић) у нашој помесној цркви ово 2018 лето господње заодевено је мноштвом значајних јубилејâ међу њима посебно и значајно место заузима велики јубилеј – 20 година активног и богоугодног делања радија светигора, митрополије црногорско-приморске тим поводом разговарамо са протопрезвитером николом пејовићем, главним и одговорним уредником најстарије црквене радио станице у нашој помесној цркви на празник свете педесетнице, 7 јуна давне 1998 лета господњег, блажене успомене његова светост патријарх српски павле благословио је почетак богоугодног рада радија светигора, освештао је његове просторије и први се обратио слушаоцима оче, како бисте описали историјат и значај благословеног делања овог црквеног медија, од његовог оснивања до данас? – радио светигора је основан благословом митрополита амфилохија, а прве ријечи у етар изговорио је блаженопочивши патријарх павле у овоме видим први и најважнији значај и благослов који је пратио и који ће пратити рад светигоре наша улога је да вршимо мисију цркве, да искористимо оно што су плодови људског достигнућа и да их ставимо у службу божију оно што не може увијек свештеник, епископ, то чини црква православна путем медија улази у сваки дом, болницу, затвор, канцеларију, аутомобил и проповиједа ријеч божију а она је путоказ ногама нашим, многима утјеха, укрепљење, поука, пут до истинског богопознања само је богу знано какви су и колики дарови које је господ излио кроз ове двије деценије рада светигоре обасјани светодуховском радошћу, на духовски понедељак ове године, радио светигора je прославио 20 година постојања и крсну славу митрополит амфилохије је том приликом посебно нагласио да је наш васељенски радио диван и истинит сведок свих дешавања на овим просторима од ратних страдања на косову и метохији до наших дана оче, на које је све начине овај црквени радио састрадавао са својим благочестивим народом? хришћанска етика радио светигора је основан благословом митрополита амфилохија, а прве ријечи у етар изговорио је блаженопочивши патријарх павле интервју са протопрезвитером николом пејовићем главним и одговорним уредником радија светигора митрополије црногорско-приморске две деценије радија светигора разговор водио: бранислав илић 46 6/ 2018 – оно што треба нагласити је да се почетак рада поклопио са несрећним бомбардовањем југославије и великим погромом на косову и метохији то је, на првом мјесту подстакло нашег митрополита да одмах оде на косово и метохију, да буде при руци тамошњем свештенству и народу са њим су отишли и отац радомир никчевић, миладин кнежевић, монах павле (кондић) и славко живковић, први уредник нашег радија било је ту још неколико људи тако је почело са извјештавањем, разговорима са страдалног косова и метохије у једном моменту радио светигора је био једини извор информација радило се у три смјене, стално се дежурало, чекало се укључење са косова и метохије, нове информације тако је светигора одмах доживјела „ватрено крштење“ и постала најслушанија радио станица у црној гори, јер је у техничком смислу имала националну фреквенцију и могућност слушања на готово цијелој територији црне горе и ово видим, не као случајност, већ као удио у страдању, а ако бог да и у васкрсењу нашег косова и метохије осим овога, са вашим читаоцима бих подијелио и сјећање на један разговор са нашим човјеком који живи и ради у њемачкој, кроз који сам схватио колики је значај светигоре у свакодневном животу људи наиме, када сам прије неколико година посјетио манастир хиландар, срео сам групу ходочасника, срба из њемачке када сам им рекао да долазим из митрополије црногорско-приморске, један од њих је одушевљено прокоментарисао како он без светигоре не би могао да замисли свој живот прича ми да је на послу окружен људима других нација, вјера и са којима, по питању православне вјере нема никаквих заједничких тема „свако јутро када дођем на посао прво укључим на интернету радио светигору и када чујем поздрав, ’помаже бог браћо и сестре’ “, каже овај брат, „као да ми се небеса отворе“ све ове се догађало у периоду када смо имали велика искушења на радију услед два струјна удара изгорела је скоро сва опрема, радио се чуо у свега пет градохришћанска ети протопрезвитер ка никола пејовић протопрезвитер никола пејовић рођен је 28 септембра 1979 године у подгорици у родном граду завршио је гимназију „слободан шкеровић“ и дипломирао на економском факултету дипломирао је на богословском факултету светог василија острошког у фочи, док је тренутно студент постдипломских студија његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски амфилохије га је рукоположио у чин ђакона 12 јула 2009 године у цетињском манастиру службу ђакона обављао је три године при саборном храму христовог васкрсења у подгорици у чин презвитера рукоположен 29 јула 2012 године и постављен за пароха треће подгоричке парохије и старјешину храма светог великомученика георгија и новојављених момишићких мученика у подгоричком насељу момишићи у чин протопрезвитера рукопроизведен је на празник светих момишићких мученика 2015 године обавља послушање главног и одговорног уредника радија светигора од септембра 2011 године новембар / децембар 2018 47 ва, сигнал је био јако лош и сâм сам се у свој малодушности често питао, има ли смисла ово шта ми радимо, слуша ли ово било ко? али, ето, кроз уста и срце овог брата бог ми је открио значај светигоре и истину да ни један труд на њиви господњој није узалудан било је то за мене велико укрепљење и поука да је труд наш, а успјех божији а таквих примјера је заиста много мноштво значајних личности обележило је двадесетогодишњи рад радија светигора лепа је и благословена прилика да свакога од њих са радошћу поменемо? – двије деценије једног медија је поприлично дугачак период и у њему је прошло стотинак новинара, тонаца, теолога и немогуће их је све побројати у једном тренутку је било 40 ангажованих сарадника, а и данас их имамо отприлике толико поред поменутог првог уредника славка живковића, на радију су велики и благословени траг оставили епископи: јован (ћулибрк) и јован (пурић) кроз емисије од којих неке и данас постоје затим, свештеници: гојко перовић, јован пламенац, предраг шћепановић који су били, свако у своје вријеме директори и уредници радија и поред чињенице да их не можемо све споменути, оно што можемо је да се свима, поменутима и непоменутима, а богу знанима, захвалимо на труду и љубави коју су годинама показивали према светигори програмска схема радија је заиста богата бројним емисијама које на савршен начин доприносе да реч божија дође до срдаца верног слушалаштва оче, шта посебно наглашавате када су у питању емисије које се емитују у целодневном програму? – предуслов за стварање доброг програма је и добра техничка опремљеност, као и велика покривеност од прије двије године, послушање директора радија светигора обавља протопрезвитер-ставрофор далибор милаковић у овом периоду, уз велику помоћ и благослов митрополита амфилохија, радио светигора поново може да се слуша на 12 фреквенција и у 14 градова у црној гори са покривеношћу од преко 80 посто од 2006 године присутни смо и на интернету, гдје се на сајту нашег радија могу наћи готово сви садржаји прошле године смо урадили и нови-редизајнирани сајт од прије неколико мјесеци радимо у новим просторијама у саборном храму христовог васкрсења у оквиру радија светигоре налази се и портал митрополије, такође редизајниран са свим овим садржајима митрополија црногорскоприморска сада има један озбиљан информативни центар у коме ради око 40 сарадника, волонтера, дописника програм нашег радија је заиста разноврстан поред катихетских емисија и извјештаја из наше митрополије пратимо и сва она важна догађања и у другим епархијама српске цркве у оквиру нашег програма налазе се и најважније информације из других помјесних цркава надахнути митрополитовом личношћу која својом љубављу и жртвом грли цио свијет, од самог почетка емитовања, светигора је имала задатак да буде васељенски радио, а то значи да има интересовање и бригу за сваки уд цркве христове сваког дана се емитују житија светих, оца јустина, календар – пролог владике николаја, затим емисије које се баве тумачењем светог писма три пута недељно имамо емисију катедра у којој се емитују најинтересантнија предавања једна од наших најслушанијих емисија је питајте свештеника у којој свештеници дају одговоре на конкретна питања слушалаца велики број емисија имамо из културе, науке, историје светигора је чувар српског језика и ћириличног писма имамо емисију која се бави активностима особа са инвалидитетом, затим емисију за ромску популацију, која је једним дијелом и на ромском језику и још много других кратких и дужих форми са поносом истичем да имамо емисију која траје двије деценије – дјеца апокалипсе, коју води и уређује весна кривчевић у сарадњи са владиком јованом (ћулибрком) посебну пажњу поклањамо информативном програму у јутарњем програму имамо кратке вијести на свака два сата, хришћанска етика 48 6/ 2018 прве дуже вијести су у 14 часова, а централна информативна емисија данас актуелно је од 20 часова све ово је повезано и употпуњено добром и разноврсном духовном музиком на разним језицима емитују се и етно музика, квалитетна, стара народна музика, инструментална и класична музика, можда и по нека савременија обрада - све се то може наћи на таласима радија светигора будући да су медији постали свеприсутни и свепрожимајући чинилац друштвених токова, шта је по вашем мишљењу темељ и крајњи циљ мисије цркве путем радио таласа? – живимо у времену великог утицаја медија колико су медији важан фактор показује и чињеница да све више слушамо о медијским ратовима то су најбоље осјетили политичари, који, да би владали морају прво да освоје медије, јер онда имају могућност ’испирања мозгова’ кроз сервирање онога што им иде у прилог данас се све брже живи да би могло да се преживи људи су принуђени да раде и по неколико послова, и у том амбијенту човјеку остаје могућност да се кратко информише и иде даље то условљава површно бављење стварима и појавама које доводи често до погрешног тумачења стварности у којој живимо на тој лепези разних медијских садржаја - „пијаци богова“, црква православна, не само да треба, него је и дужна из бриге за човјека да понуди и ријеч вјечнога живота црквени медији су онај олтар са кога је апостол павле проповиједао на ареопагу они су савјест људима и шанса да се живот сагледа из једне друге перспективе, царства небескога благословом његовог високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског господина амфилохија, постављени сте за настојатеља подгоричког храма светих славних и добропобедних мученика момишићких шта бисте посебно нагласили када је у питању ова велика подгоричка светиња? – тако је крајем јула 2012 године, благословом митрополита амфилохија постављен сам за пароха момишићког и старјешину, по много чему, необичне и чудесне цркве светог великомученика георгија и новојављених момишићких мученика ријеч је о једном малом храму, димензија 6м са 4м, што га чини једним од најмањих парохијских храмова у српској цркви али зато велик у благодати божијој јер се у њему чувају мошти 40 дјеце мученика и два свештеномученика, који су спаљени у једном од неколико похода скадарског паше сулејмана на велики четвртак 1688 године некада манастир, рушен и обнављан неколико пута, био је потпуно запустио након ове похаре турака о страдању момишићких мученика се готово није говорило, а помен се чувао само кроз предање вођени тим предањем потомци страдалих су 1930 године затражили од тадашњег митрополита црногорскоприморског гаврила (дожића) да им дâ благослов да обнове цркву на постојећим темељима тако је црква обновљена 1936 године и у њој су похрањени остаци ових страдалника међутим, други свјетски рат, а затим и комунизам условили су да и ова светиња, као и већина других у црној гори, буде напуштена и претворена у сметлиште и свратиште за стоку тек крајем 80-их година прошлог вијека почиње обнова године 1995, црква је припремљена за богослужење и освештана чекало се 9 година да ова црква добије и првог парохијског свештеника био је то свештеник јовица ћетковић, који је 2004 године постављен за сталног пароха када је отац јовица дошао, прве недеље у цркви није било никога заустављао је људе који су пролазили и молио их да уђу у цркву да кажу ’амин’ да би могао да почне литургију била је то једна бака са којом је и започео богослужбени и парохијски живот у момишићима отац јовица је много урадио прво, почео редовно да служи, обнавља цркву, фрескопише, уређује порту, гради малу салу за потребе вјеронауке хришћанска етика новембар / децембар 2018 49 литургијска заједница је почела да расте и сада имамо за божић и васкрс око 600– 700 причасника благословом митрополита амфилохија, 2005 године су обретене мошти светих мученика и похрањене у кивот на поклоњење вјерном народу, а на његов предлог свети архијерејски сабор спц, на редовном мајском засједању 2012 године момишићке мученике прибројао је лику светих и прослављају се када и севастијски мученици 22/9 марта ове године имали смо велики јубилеј – 330 година од њиховог страдања тим поводом организован је научни скуп на тему „живот и страдање цркве и народа у зетицрној гори у хvii вијеку“ поред митрополита амфилохија, на литургији је саслуживао митрополит георгије из словачке тога дана био је организован и дјечији програм, на коме је учешћа узело око 400 дјеце полазника вјеронауке, а у вечерњим часовима имали смо и свечану академију на којој је приказан краткометражни играни филм о страдању момишићких мученика на академији су наступили бора дугић и национални ансамбл „коло“ можемо да заблагодаримо богу на динамичном и веома разноврсном животу који се одвија у овој великој светињи осим вјеронауке за дјецу и дјечијег хора, имамо и вјеронауку за одрасле, друштво добровољних давалаца крви које је једно од успешнијих у црној гори и које је до сада имало 17 акција, а у припреми је и изградња дјечијег вртића при нашој парохији који ће носити име дјеце момишићких мученика биће то први црквени вртић у црној гори заиста су велики дарови ове светиње, па позивамо све оне који дођу у подгорицу да обавезно обиђу и поклоне се момишићким мученицима са којим пастирским потребама сте посебно суочени на повереној вам парохији? – бројни су и велики проблеми са којима се људи нашега времена боре свједоци смо тога приликом боравка код светог василија у острогу многе неизлечиве болести, депресија, сиромаштво, морално посрнуће и изопачености, све су ово одлике времена у коме живимо али, од свега овога чини ми се да је највећи проблем – одсуство смисла живота и постојања често имамо осјећај да људи не знају ни одакле су дошли, ни коме иду свакодневно су изложени разном пропагандом, страхом, неизвијесношћу за будућност све то доводи људску душу до лудила тако да не чуди што су антидепресиви најпродаванији медикаменти данас млади су данас нарочито на удару од дјетињства размажени и ненавикнути на ношење крста већ у најранијој фази наметну им се циљеви које, или не достигну или достигну, али виде да то није ни изблиза оно што су очекивали и онда настаје проблем, пуцање по шавовима човјек разапет између онога што јесте и што је очекивао зато је ријеч божија и вјера у христа бога једини смисао живота сваког човјека у тој дјелатној вјери све добија смисао – и рађање, и живљење, падови и успони, и страдање и успјеси на крају, вјера осмишљава и смрт зато је улога и одговорност цркве православне данас велика од свих хришћана, а нарочито од нас свештеника и наших епископа се очекује да живимо сагласно овој вјери, јер сам сигуран да ће нас господ питати за сваку повјерену нам душу драги оче никола, благодаримо вам на овом садржајном и надахнутом разговору и користимо прилику да вама и свим делатницима на пољу црквене мисије на радију светигори, честитамо овај значајан јубилеј желећи вам свако добро од господа нашег и призивајући у погодно време његову помоћ! – хвала и вама на прилици да разговарамо велика ми је част да сам имао прилику да будем дио овог важног часописа који је препознат као озбиљно духовно гласило са бројним интересантним текстовима, разговорима и поучним причама и који траје преко 60 година, што је најбоља потврда онога што радите хришћанска етика 50 6/ 2018 у грачаници, већ дуги низ година, по традицији која траје још од 1999 године, гостује угледни грчки архимандрит партеније махериотис из солуна, дугогодишњи старешина цркве светих цара константина и царице јелене, у близини зејтинлика он је још од првог дана рата у босни и херцеговини био са нашим народом и наставио да га помаже током нато агресије и касније током српске голготе на косову и метохији овај велики пријатељ српског народа је организовао огроман број хуманитарних акција онда када је било најтеже, кад су бомбе са радиоактивним уранијумом падале по нама свештеник партеније има почасно место у грачаници уочљива је његова блискост са монасима и спонтаност са народом он грачаницу и косово и метохију доживљава као своју другу кућу – рођен сам на кипру, али сам живео у солуну 43 године тамо сам завршио теолошки факултет такође сам на филозофском факултету у солуну окончао студије археологије више од три деценије радио сам у затворима у грчкој и годинама сам као свештеник бринуо о затвореницима, колико сам могао од 1992 бавим се и мисионарењем по балкану – казује отац партаније на почетку нашег разговора како је започела ваша мисија? – повод мог првог доласка на балкан и првог сусрета са српским народом био је филм о стравичном геноциду ндх над српским народом у јасеновцу био сам згрожен! онда сам у солуну упознао грка који је некада живео у србији иначе, он и његова породица су рођени у панчеву у то време, код њих су били чланови фамилије из србије, рат је већ почео да пламти причао сам им о томе колико је на мене дубок утисак оставио филм о јасеновцу, а они су предложили да, те 1991, одемо заједно у србију и бих, и да се упознам са српским народом, да сагледам прилике, да нешто коначно научим из српске историје мој први сусрет са србијом био је у панчеву, 1992 године тамо сам упознао много драгих људи, једног сјајног лекара и неке свештенике биле су то праве српске патриоте, којима сам се дивио рат у бих је дивљао потом сам отишао у дервенту, а онда у приједор беснела је мржња, а мета су били срби уследила је моја посета болници у добоју, било је много желим србима да се моле богу за мир, да спознају своју величанствену историју, да увек знају ко су, ко су им били преци да се изборе за истину о јасеновцу да се изборе за своје косово и метохију! и да у свему буду сложни, јер србима мањка национална слога разговор са архимандритом партенијем махериoтисом поштујте своје претке! разговор водила: биљана живковић хришћанска етика новембар / децембар 2018 51 рањених српских војника страшно младост српска покошена, људи без руку, ногу многи су остали без породица масакрирали их алијини војници, муџахедини нису срби имали ни лекова, ни постељине била је умрљана крвљу неки болнички кревети нису чак ни прекриваче имали није било завоја да се превију рањеници херојска борба српског народа у бих и тешке прилике и немаштина били су повод да организујемо хуманитарну помоћ за српске рањенике у грчку смо убрзо повели 150 дечака и девојчица, који су остали без родитеља многа српска деца тада нису била крштена угостили смо, потом, од 1993–1995 године, још 1250-оро српске деце малишани су били смештени у бројним грчким породицама у солуну, у мојој митрополији колико су љубави грци показали за српску ратну сирочад, то само бог зна пуно ми је срце, јер су рођена многа искрена и дубока пријатељства и кумства грка и срба секретар црвеног крста србије, госпођа драгица, не сећам јој се презимена, дала ми је идеју да организујемо помоћ свакога месеца, јер је било потребно помагати србе у бих, али и избеглице које су у великим таласима пристизале у србију сећам се, од почетка рата наша јавност у грчкој је била веома заинтересована, тако да сам често био позиван на телевизијске или радио емисије у грчкој да говорим о томе, како српски народ на балкану поново страда због своје православне вере срби су умирали у својој земљи, бранећи огњишта предака и слободу било је болно сећам се, једном сам гостовао на некој телевизији у северној грчкој и просто нисам могао да изађем из зграде, јер се у међувремену јавило преко 100 породица које су желеле да помогну србе чекали су ме испред зграде телевизије онда смо основали фонд за помоћ српском народу и верујте, било је дирљиво гледати грке, који су долазили и уплаћивали за страдалну православну браћу србе грци су се обавезали, да ће уплаћивати најмање по 100 немачких марака на свака три месеца за братски српски народ који је страдавао у бих два пута годишње су организоване велике хуманитарне акције помоћи из грчке шлепери су кретали према бих, према србији, сакупљали смо и возили све: храну, одећу, обућу, школски прибор, лекове, санитетски материјал када смо се враћали из србије, после обиласка и уручења помоћи, били смо видно потрешени разговарали смо и питали шта учинити да се још више помогне почеле су да се јављају грчке породице, које су желеле да прихвате и угосте српску сирочад, и децу која су преживела ратне страхоте у бих мало је држава које су се бринуле о српском народу, а срби су се борили са сцилама и харидбама сећам се да се за само један месец у солуну јавило преко 400 грчких породица, са жељом да прихвате, угосте српску децу, којима је била потребна брига и утеха убрзо су аутобуси са преко 400 српских малишана из добоја, дервенте, прњавора, приједора кренули према грчкој из приједора је било највише деце без родитеља болела нас је патња српских малишана а свет је ћутао грци су хришћанска етика 52 6/ 2018 као срчан народ, то тешко подносили били су племенити и пожртвовани ви сте у грчкој деловали у медијима? – док сам боравио у ратом захваћеним градовима у босни и херцеговини, камером сам снимао све на терену, а потом сам ишао на телевизије по целој грчкој, како би материјал убрзо био приказан сећам се, при пут, на солунској телевизији ми је дато сат времена у програму следећи пут када бих се вратио из бих или из србије, програм се продужавао на два сата а једне ноћи смо остали у студију од 18 часова до један сат после поноћи звали су људи из целе грчке, хтели су да се споје са српским породицама, да спасавају децу био сам дирнут понекад бих кришом заплакао записивао сам контакте потом је у грчку кренуло још 600 српских сиротана из босне и херцеговине, у којој је рат беснео, остављајући ужас и пустош затирана су бројна српска села а свет је о погрому срба у бих ћутао! према мојој евиденцији, за 18 година, колико смо били активни, угостили смо 2700 српских дечака и девојчица из босне и херцеговине само из приједора је било 820 дечака и девојчица који су остали без родитеља страшно је то! уз помоћ наше цркве и народа сакупили смо преко 83000 марака када смо први пут путовали у приједор, где су тада срби били најугроженији паралелно смо слали и велику хуманитарну помоћ за остале србе у бих, сваког фебруара и октобра, болницама, школама, вртићима, породицама имао сам једног пријатеља у петрову, свештеника николу није постојала црква у том селу, јер су већина срба тада били комунисти предложио сам му да почне да гради цркву и како је то кренуло? почели смо да помажемо изградњу цркве у петрову сећам се да је тадашњи владика освештао темеље био је јануар, обећао сам му да ћу донети из грчке грађевински материјал, мермер отац никола је рекао: „ми не можемо то да платимо“ – ма све је бесплатно, снаћићемо се – умирио сам га узео сам димензије будуће светиње и већ у фебруару следеће године, када су стизали пакети за децу у бих, стигао је и мермер по мери био је то повод да и други свештеници из бих траже помоћ за обнову или изградњу цркава тако смо на сличан начин, помогли изградњу 75 српских цркава у бих сећам се, једном сам отишао у велику фабрику у близини солуна и тражио да купим огромну количину мермера, за неколико цркава позвао ме власник, и питао ме где носим толики мермер одговорио сам да носим у разрушену босну и херцеговину нашој православној браћи, србима, за цркве „носи, браћи србима! све им је бесплатно“, казао ми је тај племенити грк, који није желео да се експонира тако је у кратком времену послато мермера за 27 српских цркава после извесног времена ми је предложио: „добро, хајде, сада када превоз мермера за бих не престаје, ја ћу да платим пола, а пола ти и црква“ и тако је отишло мермера за све преостале светиње онда је предложио: „овај наш договор и уговор важи док смо живи ти и ја, да помажемо српски народ и светиње“ и тако је остало сваке године сам превозио по 120 тона мермера имам све уредно записано, када и које цркве су помогнутенајвише је отишло у добој и околину на озрену је помогнуто 15 цркава, затим хришћанска етика ви сте достојанствен народ и некако сте „своји“ уз то, срби су неукротив народ! не трпе ланце западњаци зато кажу да су срби „тежак“ народ, јер не трпите њихов јарам новембар / децембар 2018 53 у дервенти и околини, приједору, новом граду, костајници, босанској дубици како је даље текла ваша мисија у србији? – све до пре пет година интензивно смо помагали српски народ паралелно са тим, помагали смо и гагаузи, једно сиромашно место у молдавији, они говоре турским језиком, али су православне вероисповести у школи уче руски као страни језик преко 20000 примерака светог писма на руском језику смо штампали и поделили им, ми из солунске епархије у том делу молдавије има 27 села и три града ушли смо у сваку православну кућу и храм и делили смо свето писмо на косово и метохију сам најчешће ишао сам, а у гагаузи сам путовао са сарадником остварена су и бројна грчко-српска кумства – грчке породице које су примале српску децу, често су желели, касније, када су се она вратила у завичај, да посете децу у бих, да се увере да им је добро тако да сам неретко водио и грке у босну и херцеговину крштено је, тих ратних година, преко 750 српских малишана, хвала богу и данас живе та дивна пријатељства и кумства срба и грка! како је започела ваша мисија на косову и метохији? – било је то 1999 године, у току нато агресије на срј боравио сам осам пута у београду у току 78 дана бесомучног бомбардовања у београду је био један грчки новинар, тако смо заједно започели мисију у србији прво је из грчке пут србије путовало шест шлепера помоћи и ја са њима сећам се, бомбардовање је почело 24 марта, петак на суботу, а већ следеће седмице, на лазареву суботу, однели смо поново пет камиона помоћисрпска државна телевизија је урадила документарни филм прва хуманитарна помоћ, чини ми се да је био такав назив на косову и метохији сте били онда када је било најтеже – чим смо се организовали и кренули на косово и метохију, дошло је до проблема било је ризично али ми смо се организовали и брзо су на границу стигли грчки војници из састава кфор-а уступали су нам војна возила да бисмо пребацили помоћ за српски народ већ првих дана бомбардовања посетио сам грачаницу са тадашњим рашко-призренским епископом артемијем сам обилазио многа села и српске светиње био сам у штрпцима, пећкој патријаршији, дечанима, грачаници, светим архангелима на косову и метохији имали смо пет великих мисија: обишли смо 47 села, уништене светиње, градове ишли смо тамо где је било најпотребније посетили смо и сва села сириничке жупе доносили смо месо, храну, много лекова за децу је уплаћивано свака три месеца по 50 евра, онолико колико су митрополија у солуну и грчкој, народ и црква могли да сакупе шта никада нећете заборавити са косова и метохије? – знате, срце човека вуче да се нађе тамо где треба ако сам пожелео да будем са мојом браћом србима, болело ме је и данас ме боли велика патња и неправда, која не престаје према српском народу било је скоро немогуће да ме кфор, еулекс и униформисани албанци пусте на територију ким сећам се да су ме два пута заустављали чак и на наплатној рампи у нишу, са оцем михајлом из светих архангела онда сам молио наше војнике и они су из урошевца брзо дошли и помогли наравно, без знања команде кфор-а ноћио сам у урошевцу код грчких војника, и онда бисмо превозили њиховим војним возилима помоћ за србе хвала им! у почетку је било и грчких полицајаца на ким, па су се и они придружили обично сам боравио у грчкој војној бази али, онда је требало и да изађем са ким, а то је било још теже морао сам да тражим специјалну дозволу да напустим косово и метохију потом је на граници србије са македонијом долазио по мене један србин из куманова и возио би ме до грчке границе пешке сам прелазио границу и сналазио сам се даље до солуна, тих 70 километара у дијалогу са ате измом 54 6/ 2018 шта је оно што вас мотивише да истрајавате? ви сте и данас, после 19 година са нама на ким – нема ту рационалног објашњења осетио сам велику и неопростиву неправду, коју запад, нато, сад чине србима и нисам могао са тим да се помирим нисам могао да седим и пасивно посматрам како муче и убијају један частан, храбар народ на балкану уосталом, кроз целу нашу историју ми смо били пријатељи ми, грци, вас одлично разумемо, јер и ми имамо проблем са турцима на кипру више деценија како доживљавате српски народ? – ви сте достојанствен народ и некако сте „своји“ уз то, срби су неукротив народ! не трпе ланце западњаци зато кажу да су срби „тежак“ народ, јер не трпите њихов јарам они би да мењају србима свест! срби су вековима мучен народ, и опстају и многи вам се диве ниједан народ то не би издржао! ви сте пружили отпор нато алијанси ви сте се једини 1999 супротставили новом светском поретку и тој лицемерној европи мислим да вам управо то нато, сад, енглеска неће никада опростити зато вас и даље муче зато вам се свете оно што мене као свештеника онеспокојава, јесте чињеница да српкиње не рађају више деце то је велики проблем и то може да вам се освети на кипру је другачије, тамо гркиње рађају по 5–7 деце и држава им излази у сусрет тако се најбоље и дугорочно брани своја земља – рађањем по статистици, на кипру сада има много више православне деце, убедљиво више од турске видите, ми грци, поштујемо живот моја мајка је родила нас 16-оро деце, а десеторо је преживело а српкиње?! на жалост, мислим да ће агонија на косову и метохији још дуго трајати читао сам вашу историју није први пут да вама, србима, отимају косово и метохију и није довољно само говорити да су други криви, мада јесу морамо се ми поправљати, ми православни народи својим примером, морамо свима показати колико се воли и чува своја земља, поштују преци, светиње, а не да препуштамо да питање косова и метохије решава неко други нису други градили ваше велелепне светиње, гинули у косовском боју, него ваши преци нису албанци гинули на косову, нити су они градили високе дечане, грачаницу, свете архангеле нису ни енглези а, американци у то време нису ни постојали ви имате зашто да се борите и шта да повратите, а албанци немају, јер ким никада није, нити ће, пред богом и небом бити њихово зар да се забораве и изневере преци, српски владари, ктитори? ако се тако буде радило и размишљало, свака битка је унапред изгубљена своје се мора бранити! и видите, понекад сам збуњен, и питам се: зашто срби имају отпор када неки муслиман реши да пређе у православље, да се врати вери предачкој? он прво ризикује и унапред зна да ће га његови муслимани одбацити а срби се у таквим приликама чудно понашају у бих, док сам тамо мисионарио, крстио сам петорицу муслимана срби у бих само што ме нису смождили због тога мислим да је то велика грешка какво је духовно стање у грчкој? – ни код нас није баш најбоље, али неупоредиво је теже у србији има много дивних и верујућих грка, који негују своју православну веру али, и у грчкој и у српским земљама највећи је проблем придобити оне који су ван православне цркве вратити их у окриље предачке вере како их вратити? запитајмо се, колику одговорност сносимо и ми, што су многи наши сународници и данас ван цркве како доживљавате вашу мисију по затворима? – био сам 30 година духовник по затворима у грчкој, до прошле године у новембру, када сам пензионисан владика солунски је инсистирао да и даље обављам посао затворског духовника, али сам се уморио сазидали смо лепу цркву у затвору, посвећену светом елеферију сваке суботе се служи литургија и на велике празнике верујте, много је затвореника тамо крштено, па и албанаца чак сам и један албански брачни пар венчао у затвору у дијалогу са ате измом новембар / децембар 2018 55 да ли сте посетили зејтинлик? – много пута сам посетио то свето место, где у миру почивају највећи синови српског рода упознао сам ђорђа михајловића, ту легенду! било би добро, када би срби много чешће одлазили и посећивали гробове својих херојских предака свако српско дете која је било код нас у грчкој, водили смо на зејтинлик највеће српско стратиште је јасеновац како доживљавате геноцид ндх према србима? – био сам много пута на том језивом месту, несагледивом стратишту, једној од највећих српских трагедија, када су усташе, регуларна војска тадашње ндх, која је служила нацистима, хитлеру, зверски покушали да затру српски народ не знам колико је познато србима да су комунисти толерисали јасеновац и да се нису трудили да ослободе србе из логора зна се да су често сарађивали павелић и тито и водећи комунисти током другог светског рата зна се и да је тито, по завршетку другог светског рата, помогао многим хрватским злочинцима, кољачима српске деце и жена да побегну у јужну америку а за то време су наивни срби тита славили као највећег сина „југословенских народа“! ето, ја то знам јер ме је интересовало шта о томе знају срби? у грчкој се зна за дахау и аушвиц, јер се јевреји труде увек, на сваком месту и у свакој прилици, да то целом свету ставе до знања јевреји не праштају заборав и данас да се прича о холокаусту а срби о јасеновцу причају тихо и несигурно желим србима да се моле богу за мир, да спознају своју величанствену историју, да увек знају ко су, ко су им били преци да се изборе за истину о јасеновцу да се изборе за своје косово и метохију! и да у свему буду сложни, јер србима мањка национална слога разговор вођен на велику госпојину 2017 године и први пут сада објављен српско средњовековно штампарство почиње са радом монаха макарија који је на цетињу штампао пет књига како је сам оставио запис, то је било при зетској митрополији, за време митрополита вавиле и господара ђурђа црнојевића на издавању књига у зетској митрополији радило је осам монаха, што је било довољно, како се процењује, за рад на две штампарске пресе како је наше средњовековно штампарство почело са једним монахом, тако се и завршило са другим, али сада у тешко време ропства последњи познати штампар у српској земљи био је вредни јеромонах мардарије из мркшине цркве по обичају старих српских штампара, о себи је оставио само основне податке записао је да је рођен поред реке дрине имао је извесног књижевног талента и писао дуге поговоре за своје књиге са захвалношћу је спомињао људе који су му помогли у његовом послу био је веома поносан на манастир, којем је припадао и редовно га помињао уз своје име није сасвим сигурно где се налазила славна мркшина црква локација ове цркве тражена је у околини косјерића и на територији убске општине (памбуковица, стара црква у мрчићу) писана историја бележи мардарија као искусног и прослављеног штампара који је дошао у београд поставља се питање где се изучио овом нимало лаком занату? у то време штампарија у околини горажда више није радила кратко су радиле штампарије при манастиру рујну (1537) и манастиру грачаница (1539), успевши да одштампају само по једну књигу једино место где је штампарија постојала дуже времена и где је мардарије могао да стекне то драгоцено знање био је манастир милешева у милешеви су штампане три књиге: требник (1544), псалтир са последовањем (1545) и поново псалтир (1557) чини се логичним да је наш мардарије походио милешеву да се упозна са штампарским занатом у дијалогу са ате измом хришћанска књижевност 56 6/ 2018 хришћанска књижевност у реконструкцији његовог животног пута, отежавајућа чињеница је да је постојало више савременика истог имена хронолошки, први се помиње мардарије, игуман манастира бања, који је са милешевским монасима ишао у венецију, да потражи матрице („типар“) за слова (1543) други је свети мардарије, ктитор манастира боговађа, родом из херцеговине он је обновио манастир боговађу (1545) трећи је био јерођакон мардарије „из српске земље“, који је преписао један рукопис и у подужем запису пожалио се на исмаилћанско насиље, због којег је уточиште нашао у манастиру завали (1566) није познато да се иједан од ове тројице бавио штампањем књига као мркшански монах монах мардарије из мркшине цркве дошао је у београд на позив угледног кнеза и грађанина, радише дмитровића кнез је набавио штампарску пресу не жалећи новце, како је то мардарије истакао заједно су почели да припремају јеванђеље за штампу у графичком погледу, као што се то лепо види на заставицама у књизи, мардарије се ослањао на издања свог великог претходника монаха макарија из црнојевића штампарије књиге из времена црнојевића биле су веома цењене и тражене у круговима београдске митрополије један примерак штампаног четворојеванђеља нашао се у рукама митрополита лонгина када већ у београду није имао штампарију да понови ово издање, лонгин је наручио преписивање ове књиге са оригиналног примерка „от форми црнојевића, от сложенија макаријева“ тако је презвитер вук, по наредби лонгина, митрополита београдског и сремског, преписао буђановачко четоворојеванђеље од 15 маја до 14 августа 1548 године та жеља у црквеним круговима за умножавањем црквених богослужбених књига можда је била покретач идеје међу грађанством да београд коначно добије своју прву ћириличну штампарију када је кнез радиша изненада умро (1552), цео подухват је преузео трговац трајан, чији је отац дубровчанин федерик џивов гундулић једно време био кнез ластова уз трајанову драгоцену материјалну помоћ, монах мардарије је успео да доврши чувено београдско четворојеванђеље и тако постане писана историја бележи да је монах мардарија из мркшине цркве дошао у београд на позив угледног кнеза и грађанина, радише дмитровића, као искусни и прослављени штампар успео је да доврши чувено београдско четворојеванђеље и тако постане познат као први штампар наше престонице први београдски штампар: mонах мардарије из мркшине цркве др ђорђе вуковић новембар / децембар 2018 57 познат као први штампар наше престонице у поговору књиге, мардарије се захвалио покровитељима, по угледу на свог великог претходника макарија наши историчари ово дело понекад називају четворојеванђеље тројана гундулића ни други мардаријев мецена, трајан није дуго поживео, јер се последњи пут помиње 1555 године после завршеног дела, монах мардарије из београда одлази у матични манастир, који је био посвећен вазнесењу сада је морао кренути из почетка како је записао, сам је „рукоделисао ова (штампарска) слова од железа и мједи и осталог“ свакако је морао да набави штампарске пресе тек тада, када је имао средства потребна за рад, могао је да приступи штампи успео је да отисне две књиге најпре је светлост дана угледало четворојеванђеље (1562) књига садржи подужи поговор у коме се похвалио да му је отаџбина близу дрине овом приликом, мардарије не помиње помагаче, што би говорило да је само уз помоћ братије, истрајавао на овом послу можда је он водио братство, јер се игуман помиње тек у поговору следеће књиге почетак септембра 1565 године, обележило је издавање његове последње књиге триода цветног или пентикостaра то је била његова стара жеља, али су га обавезе спречавале да је раније испуни у поговору се пожалио на старост и болест која је напредовала, па је пожурио да заврши све што је намеравао поменуо је макарија соколовића, првог патријарха обновљене српске цркве, затим митрополита смедеревског захарију, манастирског игумана саву, попа живка и дијака радула то значи да је имао неподељену подршку у целој српској цркви за свој рад са овом књигом завршава се наше знање о јеромонаху мардарију из мркшине цркве, пореклом из подриња вероватно није још дуго поживео, због болести која га је мучила успео је да одштампа три књиге, попут великих и значајних штампарија у милешеви и горажду први београдски штампар мардарије остао је упамћен и као последњи који се бавио тим занатом у српској земљи, јер су после њега ишли углавном у венецију ради штампе оставио је иза себе књиге које су се шириле на све стране тако је београдска књига стигла до сремских карловаца, сарајева, цетиња и далматинског врбника, мркшанско четворојеванђеље до крушедола, костајнице, ервеника и книнског поља, а пентикостир такође до сремских карловаца тамо су сачувани примерци ових књига реч христова објављена свету, тако се ширила међу србима посредством труда јеромонаха мардарија, коме нека је вечна слава и хвала на његовом неуморном мисионарском и просветитељском труду у једном заиста тешком времену у дијалогу са ате измом 58 6/ 2018 на срдачан позив оца душана поповића, старешине цркве светог пророка јеремије у врбовцу, крећемо пут смедерева на 15 километру аутопута београд – ниш, искључујемо се на првом скретању ка пожаревцу, а потом, прелазећи надвожњаком на леву страну аутопута, укључујемо се на локални пут за врбовац бог је обдарио овај крај обилном вегетацијом, а људи су своје куће груписали по брежуљцима „брђанског“ и „рупљанског“ краја први писани подаци сведоче да је насеље основано пре 18 века, мада је на овом подручју пронађена керамика из римског доба место је добило назив по једној врби испод које је први становник направио своју колибу и ископао бунар село је више пута мењало своју локацију данас, врбовац покрива површину од око 1650 хектара земље, а у селу има око 320 домаћинстава у српској историји овај крај је познат по 11 пуку шумадијске дивизије 1 позива, који је живот положио у борбама на врбовачким косама и церјаку, октобра 1915 године црвени вез шумадијске ношње пред почетак литургије стижемо до цркве светог јеремије већ на први поглед црква плени лепотом стила моравске школе српске средњовековне архитектуре њена бела фасада, са црвено наглашеним архитектонским и декоративним елементима, подсећа на црвени вез са беле кошуље шумадијске ношње, а декоративна ограда око цркве на везено платно пространа, зелена и цвећем уређена порта, тротоари са платоом и припутописи земни остаци српских ратника, осим у овој костурници, налазе се и у лазаревцу, крупњу и пецкој код ваљева према неким подацима, у њој су сахрањени и посмртни остаци жена, деце и стараца из липа и околних села, које су аустроугарски војници заробили у збегу и убили црква светог пророка јеремије у врбовцу код смедерева са спомен–костурницом споменик који опомиње на грех заборава лела марковић новембар / децембар 2018 59 лазном стазом, само наглашавају лепоту ове грађевине у дворишту летњиковац, клупе, стазе, љуљашке, парохијски дом и спомен–плоча потпоручнику војиславу томићу, команданту 11 пешадијског пука, коју је, 2015, подигло захвално српство подно плоче, у бетону, камен који је српски ратник донео са зејтинлика двадесетих година xx века, формиран је одбор који одлучује да планирана парохијска црква добије обележје и спомен–костурнице, те се тако стварају услови да духовни суд београдске митрополије одлучује по убрзаној процедури по одобреном захтеву (дозвољава се издвајање из коларске парохије и изградња цркве), почела је градња 1936, средствима мештана врбовца живописање је завршено 1939, а потом је, на дан светог пророка јеремије, 14 маја исте године, освећена црква службу освећења је обавио епископ браничевски венијамин са свештеницима из смедерева и пожаревца, у присуству краљевог изасланика, представника војске, некадашњих заповедника и војника шумадијске дивизије и мештана како је остало забележено, чланови друштва „кнегиња зорка“ положили су букет цвећа, а народ је сандуке засуо миришљавим босиљком и црвеним ружама које су процветале на гробовима изгинулих војника миливоје лазаревић, врбовачки учитељ и најангажованији члан одбора у свом говору је посебно нагласио: „овај споменик ће бити, сада и у будућности, опомена свима да је заборав највећи непријатељ и грех и да су отаџбина и жртве за њу светиња над светињом“ земни остаци српских ратника, осим у овој костурници, налазе се и у лазаревцу, крупњу и пецкој код ваљева према неким подацима, у њој су сахрањени и посмртни остаци жена, деце и стараца из липа и околних села, које су аустроугарски војници заробили у збегу и убили лепота руског иконописања црква има статус споменика културе, као непокретно културно добро подигнута је као триконхална грађевина сажетог типа са једном куполом правоугаоној основи, у коју je уписан крст, додате су три апсиде са источне, јужне и северне стране већ у припрати, над којом су галерија и звоник са куполом, отвара се пред нама црква са бројним светињама које чува током службе, стојећи у наосу, примећују се стилски другачије фреске и иконе на иконостасу, рад руског академског сликара андреја васиљевића биценка (курск, 1886–1985, кливленд) овај познати руски сликар и фрескописац је у србију дошао након октобарске револуције осликао је многе цркве и храмове по србији и у сад, путописи 60 6/ 2018 где је емигрирао после другог светског рата иако се бавио штафелајним сликарством, махом пејзажима, остао је упамћен као иконописац и фреско-сликар изнад иконостаса, фреска богородице шире од небеса, приказана је фронтално са уздигнутим рукама, погледа упртог навише док стоји на облацима окружена серафимима, у плавом мафориону преко зелене хаљине у калоти куполе приказан је христос пантократор у попрсју, обучен у црвени хитон и плави химатион, десном руком благосиља, а у левој држи отворену књигу са исписаним текстом из јеванђеља по јовану: ја сам светлост свету, ко иде за мном неће ходати у тами, него ће имати светлост живота највећи утисак остављају четири сцене у поткуполном простору, на зидовима које формирају поткуполни лукови молитва о чаши на јужном поткуполном луку на коме је приказан тренутак христове молитве богу оцу да га мимоиђе горка чаша страдања фреска пут на голготу у скученом и полукружном простору, рађена према јеванђељу по луки, приказује моменат када христу, који је поклекнуо под теретом крста, прилази симон из кирине коме се супротставља један римски војник у источном поткуполном луку је распеће у сведеној варијанти са фигуром распетог христа, приказаног допојасно на крсту, којег окружују уснули анђели и представе помраченог сунца и месеца на северном поткуполном луку, композиција полагање у гроб је изведена тако да је хоризонтала христовог тела наглашена савијеним телима осталих актера у тренутку полагања у гроб у наосу се лепотом издваја сцена васкрсења христовоггде је у средишту композиције приказан васкрсли христос у белој одори, са крстом у десној руци и нимбом око главе обасјан светлошћу испред христа су уплашени римски војници, а са једне стране гроба, у стени, анђео у стихару у сцени христовог рођења, исус христос је приказан у јаслама, у пећини, окружен фигурама марије, јосифа и пастира који му се клањају, док се у даљини виде мудраци који долазе на поклоњење пратећи витлејемску звезду иконостасна преграда је дрворезбарена у плитком рељефу у зони престоних икона налазе се представе стојећих фигура на златном фону: исуса христа, богородице са малим христом, светог јована претече, светог пророка јеремије описи фресака детаљније су дати у књизи ане д костић ђекић, „руски емигранти и црквено сликарство међуратног периода: црква у селу ратари код смедеревске паланке“ путописи новембар / децембар 2018 61 благо оном ко до вјека живи на северном зиду наоса постављена је спомен–плоча са 128 имена изгинулих, помрлих и несталих врбовчана у ратовима за ослобођење и уједињење од 1912–1918 године текст посвете употпуњују његошеви стихови „благо оном ко до вјека живи имао се рашта и родити“, и амблем савеза добровољаца у краљевини србији ова спомен–плоча заменила је одштампан на папиру и урамљен поменик који се до тада налазио у спомен–костурници на западном пиластру јужног зида наоса су две спомен–плоче од црног мермера једну су поставили захвални грађани села врбовца у виду стихова војислава илића млађег, антологијског песника из околине пожаревца, који се родољубивим стиховима одужио србији, а који су прочитани на освећењу цркве на истом пиластру је и спомен–плоча, коју су поставили носиоци албанске споменице краљу александру i ујединитељу (1888–1934 године) краљев лик, у профилу, у медаљону са двоглавим орлом и круном приказан је на правоугаоној порцеланској слици постављеној на црном мермеру, испод уклесаних речи посвете после литургије, отац душан поповић, упознаје нас са историјом цркве већина икона из цркве потиче из свете земље као и велики дрвени крст између икона српских новомученика јасеновачких у цркви се чувају, у ћивоту или на иконама, честице моштију св прохора пчињског, св пророка јеремије, св стефана, св српских новомученика јасеновачких отац душан нам сведочи, уредном евиденцијом и потписима мирјана, да готово нема иконе која није мироточила ту издваја истовремено мироточење три иконе: пресвете богородице, светог пророка јеремије и светог саве (цео ореол је био покривен капљицама), дан пред почетак катастрофалних поплава у србији, док је 2 новембра 2017, крвоточила икона пресвете богородице почајевске ти трагови се још јасно виде бесмртни јунаци 11 пука за ову прилику, отац душан нам отвара велика дрвена подна врата са леве стране целивајуће иконе силазимо у малу просторију полукружне основе испод олтарског простора у ову спомен–костурницу су пренети земни остаци ратника 11 пука шумадијске дивизије 1 позива „карађорђе“ попадија биљана поповић, објашњава нам историјске прилике врбовачки путописи 62 6/ 2018 бој који се одвијао 18 и 19 октобра 1915, био је одлучујући за одржање шумадијске дивизије у одбрани положаја иако је немачка војска преко дунава извршила пробој, 11 и 19 пешадијски пук шумадијске дивизије 1 позива, подневши највећи терет и велике губитке, успео је довољно дуго да буде одступница другим јединицама и напаћеним цивилима пук је бранио врбовац, на њеним косама „да није било ове битке, ток повлачења српске војске би засигурно био другачији“, објашњава попадија у овом боју – како бележи пуковник у пензији, један од оснивача и први председник удружења потомака ратника 1912–1918, славољуб штерић, у својој књизи борбе од дунава до врбовца 1915 – артиљерци су испољили велику храброст и упорност, а код пешадинаца је било примера великог јунаштва у борби прса у прса и свесног жртвовања старешина на челу својих јединица само један од таквих примера је био и наредник пантић који је, тешко рањен, бранио одступницу војницима, са две одшрафљене бомбе, не желећи да одступи јунаштво 11 пука, тим пре је веће, јер мобилисани војници нису били оспособљени за сукоб са војно-технички надмоћнијим непријатељем у уређеној костурници и три венца: из дома карађорђевића и од министра војног краљевине југославије, донети на дан освећења цркве трећи, од удружења потомака палих ратника, на обележавању стогодишњице боја, у костурницу је унела храмовна светосавска мисионарска заједница током 2007, старањем пароха душана поповића и тадашњег председника општине смедерево, слободана миладиновића, родом из врбовца, храм и костурница су обновљени и заштићени од пропадања око 200 лобања је из сандука артиљеријске муниције пренето у нове сандуке од храстовине, застакљене са једне стране две лобање које су биле у посебном сандуку такође су издвојене у засебан, а претпоставља се да припадају официрима исајилу михајловићу, капетану 2 класе из чачка и крсти аксентијевићу, капетану 2 класе, из ужица претходни улаз у костурницу је затворен, остављен је вентилациони отвор, урађена изолација од влаге и отворен је нови улаз из наоса цркве у костурници је и часни крст, донет из свете земље октобра 2015, заједница је свечано обележила стогодишњицу ове битке, уз представнике епархије, потомака палих војника и локалне заједнице путописи новембар / децембар 2018 63 мисија оца душана о животу парохијске заједнице и слави цркве светог пророка јеремије која је обележена 18 маја, настављамо разговор у летњиковцу уз послужење и у пријатном разговору са мирјанима парохије и члановима малог црквеног хора, отац душан нам описује године од доласка на службу у овај храм слушајући след извесних необичних околности и како је управо на дан светог пророка јеремије отац душан добио службу у овој парохији, још једном увиђамо да неке ствари само господ може тако да уреди парох душан поповић је рођен 1970, у сиску, родом је из двора на уни студирао је права, а затим завршио богословију у београду ратни сукоби га затичу као вероучитеља у вргин мосту, одакле 1995, у колони са избеглим народом, долази у србију службује као вероучитељ у више места шумадијске епархије и као свештеник у плани код параћина, све до 2005, када добија службу у врбовцу, по пензионисању дотадашњег пароха, протојереја теша лукића осим сазнања стечених о овој светињи, остајемо богатији и за утисак који је на нас оставио отац душан, тумачењем света у коме живимо, духовним порукама и саветима очигледно је, да су његов елан, рад и енергија које је уложио у цркву и уређење костурнице његова мисија, да народу у врбовцу и шире, приближи духовни и историјски значај ове светиње недавно су у овој цркви обележена два битна датума српске историје: 15 септембра 2018, обележена је стогодишњица пробоја солунског фронта, што се поклопило са дочеком мироточиве надимске иконе светог цара николаја ii, која је донета у србију током обележавања стогодишњице страдања свете царске породице романов дан примирја у првом светском рату, обележен је 11 новембра 2018, светом литургијом и поменом у костурници српских војника палих у врбовачком боју 1915 године претходно су дочекане иконе светог саве и чудотворна икона свете мајке божије бајкалске утисак који је светиња оставила на нас, не бледи ни у данима после посете штавише, тај јак утисак наводи нас да и друге позивамо да кроче у овај прелепи и значајни храм, да се помоле пред њеним светим иконама и поклоне костима бесмртних јунака, који су своје животе положили за слободу, у којој сада уживају њихови потомци аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду
Свеска: 364 | Света Тајна Свештенства
... Фотографија на насловној страни корице: Архиепископ Сендајски Г Серафим (Јапанска Православна Црква) фото: Архиепископија Сендаја Фотографија на другој страни корице: Јеромонах Дамаскин (Драгојевић) (1929-2005), игуман манастира Грабовац фото: Старчева духовна чада Фотографија на трећој страни корице: Аксиос! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Православна црква Благовештења у Сендају (Јапан) фото: Архиепископија Сендаја СВЕСКА 364, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 Реч уредника Огањ свештенослужења 2 Материк Света Ана – мати пророка Самуила 4 Историја хришћанства Живот хришћана после Вазнесења Господа Исуса Христа 6 Tеологија и медицина Теологија болести: Савремено читање исихазма и хришћанског аскетизма8 Хришћанска етика Ко (не)задржава? 13 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте 15 Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (I) 15 ТЕМА БРОЈА Микрокосмос 19 Свештеник – биће заједнице 23 Епископ – икона Христова 25 Одговорност и жртва свештенослужитеља 27 Од доброг корена, добар и плод 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Хаџи-Пурић 32 Хришћанска етика Како смо превели Светог Владику Николаја на јапански 41 Милосрђе Верско добротворно старатељство 44 Хришћанска етика Интервју са протопрезвитером Николом Пејовићем Две деценије Радија Светигора 46 Хришћанска етика Разговор са архимандритом Партенијем Махериoтисом Поштујте своје претке! 51 Хришћанска књижевност Први београдски штампар: Mонах Мардарије из Мркшине цркве 56 Путописи Споменик који опомиње на грех заборава 59 стране новембар / децембар 2018 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна Свештенства мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се
... Фотографија на насловној страни корице: Архиепископ Сендајски Г Серафим (Јапанска Православна Црква) фото: Архиепископија Сендаја Фотографија на другој страни корице: Јеромонах Дамаскин (Драгојевић) (1929-2005), игуман манастира Грабовац фото: Старчева духовна чада Фотографија на трећој страни корице: Аксиос! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Православна црква Благовештења у Сендају (Јапан) фото: Архиепископија Сендаја СВЕСКА 364, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 Реч уредника Огањ свештенослужења 2 Материк Света Ана – мати пророка Самуила 4 Историја хришћанства Живот хришћана после Вазнесења Господа Исуса Христа 6 Tеологија и медицина Теологија болести: Савремено читање исихазма и хришћанског аскетизма8 Хришћанска етика Ко (не)задржава? 13 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте 15 Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (I) 15 ТЕМА БРОЈА Микрокосмос 19 Свештеник – биће заједнице 23 Епископ – икона Христова 25 Одговорност и жртва свештенослужитеља 27 Од доброг корена, добар и плод 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Хаџи-Пурић 32 Хришћанска етика Како смо превели Светог Владику Николаја на јапански 41 Милосрђе Верско добротворно старатељство 44 Хришћанска етика Интервју са протопрезвитером Николом Пејовићем Две деценије Радија Светигора 46 Хришћанска етика Разговор са архимандритом Партенијем Махериoтисом Поштујте своје претке! 51 Хришћанска књижевност Први београдски штампар: Mонах Мардарије из Мркшине цркве 56 Путописи Споменик који опомиње на грех заборава 59 стране новембар / децембар 2018 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна Свештенства мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се
Одреднице:
3
Свеска: 369 | Свјатаја Рус
...сам да је учим ћирилицу сва- како је кретала у руску школу приАМБАСАДИ
📌
је била југословенска школа где су деца на
латиници почињала да уче такав је био про-
грам нисмо ми срби ништа наметали, као
шт
...сам да је учим ћирилицу сва- како је кретала у руску школу при
МЕТА инфо: Р:25582 К:192035 Д:106
| Свеска 369 |
Свеска: 369 | Свјатаја Рус
... не, али ми је до данас остало много лак- ше и певљивије да оче наш отпевам, него из- говорим на српском пошто сам први отишао у иностранство с мојом децом, нисам желео да моја ћерка крене у школу, а да не зна своје писмо када је имала 5 година и живели смо у москви, почео сам да је учим ћирилицу сва- како је кретала у руску школу при амбасади је била југословенска школа где су деца на латиници почињала да уче такав је био про- грам нисмо ми срби ништа наметали, као што неки причају ко је хтео да учи, учио је ја сам моју ћерку почео да учим и рекао сам јој да ћу јој факсом слати писма она ми је пола- ко одговарала у првом разреду руске школе“ у престижној приватној школи у лондону су једва дозволили да се сви карићи упишу, јер су сматрали да 20 српске деце никада неће научити енглески хвала богу, све је прошло добро и српски није засметао њиховом зна- њу енглеског данијела је чак завршила лите- рарни енглески улагања у светиње русије породица карић се није зауставила на улагању у национално, већ је помагала све- тиње на целој земаљској кугли, посебно у русији помогли су казански сабор мајке божије у москви, изградњу храма христа спаситеља у москви, софијски сабор у то- бољском кремљу, обалачки манастир на реци иртиш у т јумењнској области у си -биру, храм вазнесења господњег у омску, сибир, реконструкцију храма св николаја у мурманску на колском полуострву, дани- ловски манастир у москви, обезбедили су пензије за свештенике у московској патри- јаршији у времену од 1988 до 1995 године, изградњу храма у јакутску, реконструкцију многих цркава и манастира у украјини, спо- мен храм погинулим херојима у највећој тенковској борби 1943 године у борби про- тив немачке, изградња споменика кнезу владимиру и кнегињи олги и кирилу и ме- тодију у кијеву за доброчинства г драгомир је одликован орденом светог данила московског првог реда и орденом светог кнеза владимира помогли су изградњу православних мана- стира у уганди и кенији и још многе друге породица испред свега – рођенданска анегдота кад су деца у питању, увек мора бити времена пре 4 године, маја гојковић, 15 по- сланика и ја смо би ли гости руске думе где нас је при мио сергеј наришкин, пред- седник, који је данас висока личност у естаблишменту руске федерације упорно ми звони телефон непријатно ми је, седим поред маје, а преко пута председник после здравице треба да узвратим здравицу, југослав уби колико зове, а тај дан му је био рођендан рекох маји то и пошто је језик исти, г сергеј ме је питао коме је рођендан имали смо ту част да председник велике руске думе и маја честитају заједно са мном југославу рођендан после тога су се, наравно, развукле приче по скупштини, али, хо- ћу да кажем да за дете увек мора бити времена, јер ако ми немамо, улица ће се њима засигурно бавити“ мислећи на своју децу, осећали су бригу и одговорност и за децу својих сарадника, те се увек труде да породице запослених буду добро то звучи као лепа прича, али наила- зи на потпуну потврду у пракси, до те мере да је и поред служавки и запослених, сећа се једна професорка која је била у поодмаклом стадијуму трудноће, да јој је сам богољуб, лично, усред часа, донео колаче, речима: „у нашој кући труднице не смеју бити гладне труднице су светиња“ парохи ј ани 52 5 / 2019 руско-српска молитвена, али и практична подршка за време васкршњег концерта у москви г драгомир је био гост руског патријарха алексеја ii са својим оцем јанићијем по- сле концерта приређена је вечера у дворцу у кремљу којој су присуствовали и пред- седник русије борис николајевич јелцин са супругом наином, јевгениј максимович примаков и највиши руководиоци русије наина јелцина је рекла: „борис и ја се моли- мо сваки дан за нашу браћу србе“ патријарх алексеј је узвратио: „ја сам ту да се молим, а ви, председниче, урадите нешто конкрет- но“ то је било 22 априла 1999 године, за време бомбардовања „сутрадан нам је јел- цин дао авион и ми смо полетели с патријар- хом и митрополитом кирилом за србију, где је у току било зверско бомбардовање наше земље од тзв цивилизованог света! на пла- тоу испред храма дочекало нас је неколико стотина хиљада одушевљених људи“ тада је јанићије карић одликован орденом светог данила московског за помоћ српским цр- квама широм света племићка кућа хесена и рајне дала је принцезу марију, знамениту личност свог времена она је рођена у дармштату 1824 године, примила је православље и за руског престолонаследника александра уда- ла се 1841 године на р уски царски престо супружници су ступили 1855 године, а кру- нисани су у великој цркви зимског дворца док се александар ii николајевич окренуо развоју царства, царица марија се посветила вери и хуманитарном раду православна ве- ра јој је помогла да се избори са бројним про- блемима на које је наилазила, почев од сла- бог здравља, прилагођавања новој средини, бројних породичних обавеза (имала је осмо- ро деце) до савладавања бројних искушења у животу и браку њена побожност изазивала је дивљење савременика без обзира да ли је била у питању царева сестра олга николајев- на или баварски краљ лудвиг ii до царице марије александровне свој пут су нашли и вредни дечански монаси они су у свом манастиру још 1856 године угостили александра гиљфердинга, руског конзула из сарајева том приликом конзул је добио вредне рукописе које је понео са собом да их сачува почетком 1859 године, манастир- ско братство се обратило цару александру за помоћ, а у ма ју исте године послали су писмо и кнезу милошу већ следеће године делегација дечанских монаха предвођених хаџи кирилом андрејевићем стигла је на ру- ски двор са собом су носили манастирске реликвије, од којих је једна називана „крст цара душана“ колико је познато, примили су их царица марија александровна и митро- полит исидор, који је прешао са кијевског на санктпетербуршки архијерејски трон ца- рица је веома пажљиво саслушала њихове молбе обећала је своје покровитељство и помоћ високим дечанима али хаџи кирило андрејевић дечанац је на уму имао још је дну жељу, коју се усудио да изнесе на аудијенцији код царице он је потицао из села бело поље код пећи, а ту се налазила једна стара црква, које су разбој- ничке банде оштетиле монах је заинтересо- вао царицу за невоље становништва тог кра- улагање у друге радећи на с еби, раде на сви ма дру- гима и кроз карић фондацију знају су одлично да не мо гу сви љ уди да б уду подједнако способни сви треба да жи- ве, а не могу да зарађују једнако пуно су стипендија поделили како би се деца образовала подигли су цркве, поклонили полијеле- је у саборној цркви у београду, помагали манастире и догађаје при спц породица карић у свој развоју није за- боравила ни на један сегмент како свог личног развоја, тако и развоја друштва, те су поред бриге за духовно образовање помогли и здравство, социјално угроже- не, развој културе, спорта, па и наталитет, како својим примером, тако и улагањем у друге из историје спц парохи ј ани септембар / октобар 2019 53 њена побожност изазивала је дивљење савременика без обзира да ли је била у питању царева сестра олга николајевна или баварски краљ лудвиг ii царица марија, ктиторка цркве ваведења у белом пољу др ђорђе вуковић ја и она је обећала да ће се лично заузети код турских власти да се ситуација поправи по- ред дарова за високе дечане, царица марија александровна је одредила и суму потребну за изградњу нове цркве у бе лом пољу, као њене задужбине остало је забележено да су цари- ца и митрополит исидор по- клонили два триода мана- стиру монаси су, такође, добили апостол и је- ванђеље, обе књи ге штампане у кијеву на дар су прими- ли и сребрну чашу са ножицом, као и украшени путир урађен у сребру и онда позлаћен са- чуван је и при лог једног неименова- ног богаташа који је дао скупоцену икону са раскошним оковом за покој душе свог си на павла почетак лета затекао је монахе у русији, па је х а- џи кирило дао да с е окују апостол и јеванђеље (12 јуна 1861) са бо- гатим прилозима монаси су сада могли да се врате у матични манастир потрајало је док се нису стекле све прили- ке потребне за велику обнову белопољске цркве дечански архимандрит серафим, у име свог и пећког манастира, поднео је за- једничку тужбу султану абдулу азизу због штете које су претрпеле ове две светиње и околни српски живаљ (1864) нарочито је истакао пљачку цркве у белом пољу који је извршио жит рама са дружином из ис ти- нића из те светиње је однето 40 ока воска, црквене књиге, 18 комада кандила од срме и око 350 гроша убрзо је стигло одо- брење за радове на цркви пре- ма сачуваним натписима, улазна врата су била гото- ва 2 јуна 1866, за време пароха попа николе, а за ш та је по себно био заслужан боја- џија славко арсе- нијевић радови су настављени све до 26 октобра 1868 године када је ура- ђен велики ктитор- ски натпис изнад улазних врата цркве посвећене ваведењу пресвете богородице црква је саграђена, то је наглашено, пожртвовањем руског императорског ве- личанства марије алек- сандровне и трудом кирила андрејевића, дечанског архимандрита, родом од села бе- ло поље (код пећи) и настојањем иконома, јеромонаха николаја петровића све је то урађено у време султана азиза и митро- полита мелентија, а као заслужне ктитор- ски натпис још помиње: тутора протојереја стефана петровића, јову ђукића, милована из историје спц цар александар ii и марија александровна, цртеж из око 1840–1850 (извор: википедија) 54 5 / 2019 михајловића, новицу негојева, павла раки- ћа и ђорђа илића тако је завршена једна од најлепших сеоских цркава на тлу метохије необична црква ваведења остала је као за- дужбина благочестиве царице марије, да- леко од државе у којој је владала вредни монаси и земљорадници водили су рачуна да у потпуности испуне царичину жељу и да се црква изгради без иједног недостатка записи су, како се види, врло прецизно за- бележили поједине етапе градње ове цркве, вероватно ради правдања трошкова у новосаграђену цркву су пренете сачу- ване ствари из старе цркве, међу којима се налазио и један графички листић отиснут са бакрорезне плоче који приказује из- глед манастира студенице из 1730 године, иначе дар извесног георгија јосифовића на нов иконостас пре- нета је и икона христа сведржитеља из 1806године црква је ускоро живо- писана од стране искусних сликара, а посебно се истичу фреске св ди- митрија, св ђорђа, св стефана дечанског и св саве посебно је занимљив натпис испод ли- ка светог саве, који бележи пет приложника фреске, чла- нова неког еснафа у белом пољу, међу којима се по- миње новица негојев у време када су дечански монаси боравили код цари- це, руско друштво је било у реформама током њиховог боравка, цар је, након дугог двоумље- ња, донео указ о укидању кметства (1861) док је одлучивао о овом т ешком питању, имао је разумевање и подршку своје супругенекако у време док је припремана градња белопољске цркве, преминуо је престолонаследник царе- вић алексеј (1865) царица је синовљеву смрт тешко поднела, па је по чела да се све више и више повлачи из јавног живота без обзира на све потешкоће, није губила веру, нити је гасила наду у бога после довршетка цркве ваведења, ктиторка, царица марија поживела је још два- наест година имала је проблема са здрављем, јер је боловала од туберкулозе, у оно време веома тешке болести често је путо- вала у пределе са погодном климом, на крим и у и талију и даље је с лала помоћ балканским хришћанима, а надживела је хаџи кирила (1875) за- бележено је и царичино присуство на великом саветовању цара и ње- гових министара по питању ратних прилика на балкану (1878) благо- честива марија упокојила се 3 јуна 1880 године и сахрање- на је у цркви петропавлов- ског сабора у петрограду непуних годину дана касније, њен супруг је страдао у атентату са- храњен је поред супруге, а опојао га је митрополит исидор са осталим члановима све- тог синода и присутног све- штенства монах је заинтересовао царицу за невоље становништва и она је обећала да ће се лично заузети код турских власти да се ситуација поправи из историје спц марија александровна, уље на платну из 1857, рад хавијера винтерхалтера (чува се у ермитажу (извор: википедија) септембар / октобар 2019 55 ако босна, као митски простор чији су приповедачи заувек обележили српску књижевност, није имала националног песни- ка, као што га је црна гора пронашла у њего- шу, то је с тога што је имала алексу шантићa исто тако, као што су друштвено-историј- ске прилике утицале на обликовање посеб- ног идентитета који се дао описати у делима иве андрића и меше селимовића, тако је лирски апстракт садржан у севдиса- њу и вековној борби српског народа за слободу свој врху- нац доживео у песништву алексе шантића одавно су критича- ри шантићевом делу одали признање за то и такво понирање у простор из к ог је изникао нико у пое- зији са босанског тла није успео да поми- ри три толико битна аспекта и да их на посе- бан лирски начин угради у своје певање – уметнич- ку севдалинку, чији је ло- кални колорит и лирски хумор шантић први донео у српску љубавну поезију, меланхоличну лирску причу, у којој су дотадашњи такозвани прозни елементи добили поетску вредност и на крају саму ли- рику, којој родољубива и социјална садржи- на, у шантићевом случају, није одузела драж интимне исповести на овим основама лежи и главна подела шантићевог песништва међутим, у опусу рођеног мостарца преламају се сви сржни елементи судбоносно везани за поднебље у ком је рођен поред љубавних, родољу- бивих, медитативних и социјалних песама битни су и неки мотиви који се кроз његову поезију провлаче, каткад да би допринели ефекту основних замисли песника, а поне- кад бојећи атмосферу песме такав мотив у поезији алексе шантића јесте и молитва прва запитаност над његовом песмом „вече на шкољу“, вероватно најмелодичнијом и најуспелијом шанти- ћевом песмом, јесте строфа „клече мрша- ве; главе; пред ликом бога свог; иш ту ал’ тамо; само; ћути рас- пети бог“ касније је критика ово препозна- ла као најаутентичнији израз социјалне лирике у шантићевом песништву међутим, у сржи његовог ства- ралаштва стоји песма „претпразнич- но вече“, испевана у славу бадњег дана, ко- ја је као ретко која успела да остане у свим антологијама српског песништва миодраг павловић на једном месту записује: „заиста, она је и но сталгична и описна, чувствена и трагична, конкретна и визионарска међу- у сржи шантићевог стваралаштва стоји песма „претпразнично вече“, испевана у славу бадњег дана „претпразнично вече“ алексе шантића дејан војводић хришћанска књижевност алекса шантић, фотографија из око 1920 г (извор: википедија) 56 5 / 2019 живот у христу тим, поред свих чари којима плени, слути се да се у њој, у њеној дубини, нешто догађа пе- сма евоцира праву старинску, патријархалну атмосферу то је изванредна песма штимун- га, песма конзервативног укуса и регресив- них емоција но, у њој је патријархалност смештена у перспективу прошлости, она је, заправо, одсутна и при крају песме се види да се ради о самоћи, о самртној усамљено- сти, из које се духовним узлетом извршава пречишћење и препород“ осим што у себи крије велику патњу онога који је пише песма има композицију ритуа- ла, коју својом драмском подлогом и скоро нарацијом пратимо од почетка где шантић каже: „сјутра је пра зник“, што су прве речи у првом стиху даље пише: „и сад је по зно предбожићње доба“ кандило, икона, пећ пуцкета, све то стоји као ентеријер читамо – песник је сам у соби у глувој самоћи сећа се времена кад је био д ете, у тој истој кући, где су била и друга деца, мати, отац после ових сећања слути се да су сви они којих се песник сећа помрли, те књиге почињу да се одазива- ју песниковoј самоћи оне лебде по соби као вилинска бића и кажу песнику да су оне ње- гова породица и на крају, песник је препоро- ђен овим гласовима којима су се књиге њему обратиле, срећан је и дубоко узбуђен постоји посебна основа у традицији које је шантић свестан, а то је чињеница „да је вече пред неки празник, ноћ када се нешто догађа у космичком календару, час предодређен за повлачење у себе, тренутак када ентеријер у коме се налазимо почиње да лебди, када нас повод којем је неки празник посвећен нагони на шира размишљања као да је све т о приви- леговани оквир лирске песме“ све ово нам у освр ту на пе сму „претпра- знично вече“ алексе шантића потврђује и миодраг павловић: „својом поезијом шантић скоро антрополошки симболизује карактери- стичан и противречан спој нашег балканског света који је до данас актуелан: спој револу- ционарног елана и патријархалног менталног оквира, спој који нам је, такође, и данас близак јер га готово свакодневно видимо како и даље живи, и без драматичне противречности“ за закључак хтео бих да на ведем два при- мера, који показују однос господа нашег исуса христа према својој мајци ови при- мери као да уравнотежују један другог и објашњавају, како ми треба да се односимо према својим сродницима док он још говораше народу, гле, мати ње- гова и браћа његова стајаху напољу траже- ћи да говоре с њиме и неко му рече: ево мати твоја и браћа твоја стоје напољу, тражећи да говоре с тобом а он одговори и рече ономе што му каза: ко је мати моја, и ко су браћа моја? и пруживши руку своју на ученике сво- је, рече: ево мати моја и браћа моја; јер ко из- врши вољу оца мојега који је на небесима, тај је брат мој и сестра и мати (мт 12, 46–50) чини се да се господ у овом мо менту одре- као од своје мајке, али то није тако: она му је можда у том тренутку несвесно сметала да саврши дело свог служења – проповед и он јој се није повиновао, рекавши да су његови сродници (брат, сестра и чак мајка), они који испуњавају вољу божију: јер ко из- врши вољу оца мојега брат и сестра зато што се заједно с њим они усиновљавају богу оцу и постају по благодати синовима и кћерима божијим а мајком у том смислу, што се у ду- ши човека који испуњава вољу божију, поја- вљује господ исус христос, то јест као да се рађа унутар њега самог обратите пажњу на следеће речи: ко из- врши вољу оца мојега, тај је брат мој и се- стра и мати у том тренутку се мајка божија, која је ћутећи ишла за браћом спаситеља, ко- ји тада још нису схватали ко је он, подвргла прекору господ је у овоме пројавио саврше- ну беспристрасност но, касније је пресвета богородица увек испуњавала вољу божију и била храм небески на земљи; многи људи су се и од самог њеног созерцања (посматра- ња) окретали вери или се укрепљивали у њој спаситељева браћа, као на пример ја- ков брат господњи или друга његова браћа по јосифу обручнику, тобожњем његовом оцу, касније су постали први и најревноснији служитељи господа и на тај начин, испуња- вајући вољу божију, они су постајали њего- ва браћа не толико по крви, колико по духу хришћанска књижевност септембар / октобар 2019 57 извод из беседе схиархимандрита авраама (рејдмана) (наставак из претходног броја) о правилном односу према сродницима са руског превео: небојша ћосовић не може се рећи да је, на при мер, апостол петар требало да се одрекне од апостола андреја зато што је ова ј био ње гов рођени брат, а јаков из истог разлога од јована – сви су они били једнога духа но, у исто време су апостоли јаков и јован оставили свога оца заведеја у лађи са најамницима, када је он плео мреже, и пошли за господом, нимало не мислећи о т оме, да ће за оца би ти тешко и чак понижавајуће то што су га деца оставила са најамницима и други пример, који се споља чини су- протан претходном а стајаху код исусова крста мати његова, и сестра матере њего- ве марија клеопова, и марија магдалина а исус видјевши матер и ученика кога љубља- ше гдје стоји поред ње, ре че матери својој: жено, ето ти сина! потом рече ученику: ево ти мајке! и од оно га часа узе је ученик к себи (јн 19, 25–27) господ је показао бригу према својој мајци, зато што јој је било потребно да се неко брине о њој и чува је, а можда и уте- шава својим присуством он је поверио ово своме љубљеном ученику, апостолу јовану богослову, који је савршавао ово служење све до славног успења божије мајке, чак и не излазећи на проповед противречност ова два наведена приме- ра је с амо привидна не т реба мислити да се господ тада одрекао своје мајке, а да је сада пројавио љубав божију – он је наложио бригу о њој зато што је она била највећа пра- ведница и угодница божија (зато је и постала мајка божија), а не зато што она представља његову мајку као човека и служење апо- стола јована богослова није било толико те- лесно, колико духовно боравећи увек поред пресвете богородице, он је заправо служио највећој на земљи праведници, и истовре- мено се сам учио о д ње – о д њених речи или само од созерцања њеног светог живо- та сходно томе, ово поверавање је било од стране господа брига не само за мајку, него и за свог вољеног ученика – апостола јова- на богослова угађајући богу, ми стално морамо решава- ти сложена питања не може се једно реше- ње прихватити једном заувек господ је дао човеку разум, да бисмо смо, по речима апо- стола павла све испитивали и добра се држа- ли (види 1 сол 5, 21) ми морамо расуђивати о томе, како ћемо правилно угодити богу у овој или оној ситуацији постоји овакво апо- столско правило (оно се може применити на све православне хришћане, иако се оно тиче само епископа): епископ има право да на од- ређени начин располаже црквеном имови- ном у својој епархији а црквена имовина – у древности је то било нарочито јасно одре- ђено – користила је за помоћ сиромашним, и њу су називали имовином сиромашних а епископ је у одређеним случајевима имао право да исту користи ради издржавање се- бе и својих клирика он је могао потрошити ову имовину и на своје сроднике, али не због сродничких веза, већ само у случају да је њи- ма потребна помоћ исто као и другим сиро- машним људима при томе, признавале су се само потребе у најнеопходнијим стварима, али не и оне које су се односиле на побољ 58 5 / 2019 живот у христу шавање животних услова ако не би било ја- ке потребе, а епископ је помагао својим ро- ђацима, уколико би било таквих могућности, онда се то сматрало грешним такав епископ је грешио против апостолског правила овај пример може постати за нас „квасац“ пра- вилног односа према нашим сродницима ако је њима потребна помоћ, исто као и дру- гим сиромашним људима, и има могућности да им се помогне (о овоме је још по требно расудити), тада се ово може учинити, свака- ко по благослову, а не по сопственој вољи а, ако ми пре свега хоћемо да побољшамо по- ложај рођака, онда ће то већ бити грех ми не би требало да упоређујемо себе са неким другим, него да мислимо о томе, како да са- чувамо чистом сопствену савест навешћу негативан пример у неком мана- стиру родитељи помажу своју децу матери- јално, пошто се у обитељи не брину добро о њима и они, чији родитељи или рођаци имају такву могућност, живе боље од оних, чији сродници немају такву могућност, па морају, као што се каже, стегнути каиш а код нас је обратно: многи мисле, да ако се мама, тата, бака, деда, прабаба, унуци, бра- тучеди разболе, онда је манастир дужан да све лечи, а сестре – да помажу ово је тако- ђе неправилно свакако, може се помагати стварно потребитим људима, без обзира да ли су они наши рођаци или нису, на при- мер човек је тешко болестан, и нема никог ко би бринуо о њему а помагати само сво- јим блиским – т о је ег оизам наше сестре по манастирима често нам бивају равноду- шне – а ми не раз мишљамо о томе, шта се с њима догађа је ли се неко разболео? чиме му се може помоћи? међутим, управо наша браћа и сестре у христу треба да нам б уду много ближи од наших крвних сродника ми би требало да осећамо љубав према њима и да осећамо међусобно јединство у манасти- ру се ово треба посебно јако пројављивати, пошто су у обитељи саздани сви у слови за ово рецимо, мирјани долазе у цркву само у недељне и празничне дане, сусрећу се са- мо на неколико сати и потом се разилазе њима, који су обремењени сујетом, теже је да увиде везу свих православних хришћа- на у једном организму, телу христовом а за монахујуће је ово много лакше, пошто су у манастиру све време сви заједно но, ако ми монахујући ово не схватамо и претпоста- вљамо наше телесне, земне везе духовним, онда то говори о мањку наше облагодаће- ности: рођење од родитеља доживљавамо јаче и сматра се од нас важнијим од рођења од бога, од бање крштења апостол јован богослов каже: а онима који га примише даде власт да буду чеда божија, онима који вјерују у име ње гово, који се не ро- дише од крви, ни од жеље тјелесне, ни од жеље мужевљеве, него од бога (јн 1, 12–13) јован бо- гослов истиче колико је више наше рођење од богаон као да каже: „па, зашто се ви тако при- везани за земно рођење, зато је оно т ако ва- жно за вас? зар је рођење од бога ниже од кр- ви, од телесне похоте и жеље мужа?“ оно нас унеколико унижава, док нас рођење од бога узвишава, очишћава и даје нам могућност да будемо чеда божија ми смо теоретски сагла- сни са овим закључцима, док у стварности све изгледа другачије: наше мисли, осећања, по- ступци говоре о томе да се ми према рођењу од бога односимо као према нечему другосте- пеном (споредном) свакако, ми схватамо да љубав према богу треба да буде изнад свега, али у стварности ње нема код нас зато је по- требно да научимо да волимо истински бога и нашу браћу и сестре у христу а код нас врло живо и јако делује привезаност за наше срод- нике, ометајући нас да стекнемо велику, свео- бухватну љубав према богу и сваком човеку ми смо с лични оном за конику, који све зна, али жели да оправда себе када је он пришао спаситељу и запитао: учитељу, шта ми тре- ба чинити да наслиједим живот вјечни? хри- стос је одговорио: шта је написано у закону? како читаш? (лк 10, 26) тада је законик рекао, да је прва и највећа заповест – заповест о љу- бави према богу, а др уга – подобна првој: о љубави према ближњем спаситељ је рекао: право си одговорио, то чини и живјећеш (лк 10, 27–28) а законик, како би ми данас рекли, извлачећи се, запитао је: а ко је б лижњи мој? (лк 10, 29) и ми тако исто говоримо свако од септембар / октобар 2019 59 живот у христу нас зна да т реба волети бога и ближњег, али ако кажеш некоме о томе, он одмах пита: „а ко је мој ближњи? тата – да, он је б лижњи; мама – такође, брат, сестра – и они“ исто је имао у виду и законик ко је његов ближњи? срод- нике и онако воли, можда је потребно да воли своје саплеменике – јевреје? јевреји су врло повезан народ, они се свагда старају да једни друге помажу а код нас нема љубави чак ни према једноверним православним хришћани- ма, на њеном месту је потпуна равнодушност ми се оправдавамо као онај законик који све зна, али постава лукаво питање: зар може би- ти мој ближњи овај самарјанин који непра- вилно верује и неправилно живи? ја не могу да га волим“ ако ми хоћемо да с текнемо истински хри- шћанску љубав према богу, а не земну љубав према човеку, те ако хоћемо да заменимо љу- бав према неколицини људи за љубав према свим људима (или у крајњој мери браћи и се- страма у христу), тада је потребно да с е од- рекнемо мањег у корист већег нико не може љубити бога, ако не љуби ближњег и не може човек, имајући љубав према богу, немати љу- бави према ближњем осећање управљено горе, на не беса (љубав према богу) и упра -вљено на човека (љубав према ближњем) – то је једно те исто осећање љубав управљена ка небесима, – то је љубав према првообразу, а љубав управљена на земљу – љубав је пре- ма образу, изображењу ми волимо бога, а у човеку, ако смо ис тински хришћани – образ божији, пренебрегавајући све његове недо- статке, који изобличују овај образ а онај ко тежи да стекне истинску љубав према богу, али мисли да очува непотпуну, делимичну љу- бав према својим сродницима, не може сједи- нити ове две међусобно искључујуће жеље господ је јасно рекао: „ко љуби родитеље сво- је више него ли мене, тај не може бити мој ученик“ ово треба памтити но, важни су не толико поступци, колико унутрашње стање ми би требало да унутра, у своме срцу има- мо правилан однос према свему догађа се да човек не може ништа учинити, већ само роп- ће, гневи се, и већ ово не правилно његово унутрашње стање, иако га човек споља ника- ко не изражава, служи као препрека за испу- њење основне заповести о љубави може се рећи, да уопште постоји само једна заповест о љубави онај који воли, волеће бога и бли- жњег у зависности од тога, у каквом ће бити положају: општећи са богом, он ће га љубити, општећи са ближњим – љубиће ближњег извор: „о правильном отношении к родственникам“, беседа в свято-игнатьевском скиту ново-тихвинского женского монастыря, 18 февраля 2001 г вебстрана новотихвинског женског манастира (јекатеринбург) http://sestryru/church/content/library/blagaja_ chast/39_chapter/ 60 5 / 2019 сећање беседа на четрдесетогодишњем помену јеванђелског неимара брата драгослава на гробу неимара цркве живе протојереј-ставрофор милосав радојевић налазимо се данас, овог другог дана успе- ња пресвете богородице, молитвено са- брани у храму св саве у крњеву, и овде око гроба његовог надалеко познатог неимара брата драгослава живановића, пресељеног „из смрти у жи вот“ пре 40 г одина – упра во на овај дан налазимо се око гроба човека, свецело утемељеног и узиданог у овај видљиви храм славе божије узиданог и својим знојем и својом молитвом, и својом душом и сво јим телом налазимо се у храму ко- ји је, не с амо видљиви си- ноним цркве бога живога, већ и вечни сведок и путо- каз томе, како се изграђу- је црква христова у нама самима а брат драги је упра во такву, живу цркву, изграђи- вао, и у с еби и у сви ма око себе заједно са растом сво- дова овога храма, и он сам је узрастао: „у човека саврше- на, у меру раста висине христове“, по речима св апостола павла јер, пре свега и изнад све- га, брат драги је био – не имар душа људских, јеванђелски неимар – како је владика атанаси- је насловио књигу о њему сведок и проповед- ник христа спаситеља – распетог и васкрслог, победника греха и смрти; и то проповедник попут самих апостола светих, по свој земљи и свим крајевима српским и несрпским није познато (бар не ме ни лично), да је икад у нашем народу, у историји српске цркве, било већег путујућег мисионара од брата драгослава, који је тако делатно све- дочио христа у сваком тренутку свога жи- вота, свуда и на сваком месту нити пак, ко је више од њега саборизо- вао „једну, свету, саборну и апостолску цркву“ у срп- ском народу свуда је с тизао и сви с у му долазили, и заједно са њим саборовали и љубве- обилно заједничарили у литургијским и молитве- ним сабрањима око хри- ста и са христом, у љубави бога оца и заједници св духа јер драги је био, к а- ко је неко запазио, прави уметник у приређивању радости зато је за њим и ос тало толико благодатног ми- риса у нашем народу, па и широм православља јер је истински и све цело, ду- шом и т елом својим, управо и у зидао себе пре свега у цркву бога живога, у тело христа васкрслога у оно, што никада не може бити уништено, као што је неуништиво дело и тело св саве – макар спаљено, а на кога се брат драги у свему угледао, и за ис то дело и сам „сагорео“ стога, заиста не знам не ког већег пра- вославног „народњака“, лаика богомољца, драгослав живановић – брат драги (1944–1979) септембар / октобар 2019 61 сећање нерукоположеног свештеника, односно чо- века из крштеног народа божијег (лаоса, које свето писмо и света литургија назива- ју „светима“, „родом изабраним и царским свештенством“), да је т ако свецело био у служби цркве и свога народа да је са толи- ком вером и љубављу делотворном, изгра- ђивао у себи и у сви ма око себе живу цр- кву божију, одушевљени храм духа светога, обитавалиште божије и престо христа спаситеља о свему томе је спољна видљива слика, управо овај велелепни храм покрај ауто- пута на брежуљку између шумадије и по- моравља, у кога је драги у потпуности себе узидаореч је о храму који ће бити вечно све- дочанство дела брата драгослава и светог и светлог лика његовог али и печат, и вечни показатељ управо тога, каква је заправо уло- га лаичког (народног) апостолата у цркви, а што је управо био богомољачки покрет у србији покрет, коме је брат драги свим ср- цем припадао, и исти називао покајничким покретом, духовним устанком против греха у самом себи, покретом покајања и преобра- жаја духовног, покретом васкрса и саваскр- сења са христом, покретом – у к оме је хри- стос центар живота и смисао свега био је то заиста, покрет подмлађивања и оживљавања нашег „парализованог осећа- ња православности“ – како се о њему изра- зио ава јустин ћелијски захваљујући коме је – по божијем промислу, спц преживела време комунизма и атеизације овог народа јер, у том тешком комунистичком време- ну, управо је из овог покрета регрутовано свештенство за наше парохије, и монаштво за наше манастире каква је то била божија промисао! и нема сумње, овај храм – који већ обеле- жава педесет година своје изградње – остаће у историји као вечни спомен-храм самог бо- гомољачког покрета у српском народу, печат делатне вере и љубави богомољачке, који су своје христољубље претварали у братољу- бље јер из свих српских крајева богомољци брат драги из крњева – апостол свога народа брат драги – драгослав живановић (1944–1979) из крњева, машински техничар у фабрици „гоша“ у смедеревској паланци који је напустио посао, распродао своје имање и определио се за мисију, служење и рад са младим људима кућу која му је преостала претворио је у капе- лу, окупљао око себе младе и посветио се изградњи цркве светог саве у крњеву вредни брат драги је за ову цркву радио и физичке послове, био и техничар и благајник и добављач поред свега тога, према сећањима савременика брат драги је био човек молитве – за коју је увек на- лазио времена, и подвига – живећи као древне аскете у раду са младима и мисионарењу драги се показао као добар организатор: сабирао је но- вообраћенике, око цркве светог саве окупљао молитвенике на саборе и скупове, планирао и приређивао светосавске прославе и концерте у крњеву и другде драги је објављивао јеван- ђеље и показао да у православној цркви постоји лаички апостолат, да служење и мисиона- рење лаика није немогуће, и за живота је био препознат као апостол свога народа врлински земаљски живот брата драгослава завршио се у саобраћајном удесу 29 августа 1979 године брат драги је тада имао 35 година драгослав живановић је сахрањен уз темељ цркве светог саве у крњеву – уз цркву којој је дао целога себе на његовој сахрани служило је преко 70 свештенослужитеља, а окупило се неколико хиљада људи годину дана по његовом упокојењу тадашњи доцент богословског факултета спц јеромонах атанасије јевтић приредио је књигу јеванђелски неимар брат дра- ги из крњева, чији су издавачи били крњевска црквена општина и православна народна хри- шћанска заједница из крњева, рукосад брата драгог успомена на брата драгослава остала је жива, и православна хришћанска заједница из крњева покренула је касније часопис јеван- ђелски неимар: часопис за духовно образовање и културу, који је излазио 1989–1998 године срећко петровић, oперативни уредник православног мисионара 62 5 / 2019 су учествовали у изградњи овог храма тог „лаичког апостолата“ у српској цркви стога, никако се не сме заборавити да је у наредној, 2020-ој години, управо стого- дишњица првог свесрпског богомољачког сабора, одржаног управо овде у крњеву на дан св илије – горе код старе цркве, која – хвала богу и даље постоји јер, управо је на том сабору свети владика николај српски, као изасланик патријарха димитрија, „по пр- ви пут дошао у д одир са многобројном бо- гомољачком војском“, кажу записи и управо је тај сабор био полазна тачка организације овог великог препороди- лачког покрета, духовног устанка за чи јег су чело- вођу и духовника сами бо- гомољци изабрали светог владику николаја брат драгослав ће при -давати велики значај овом првом оснивачком бо- гомољачком сабору, као двадесет година касније и другом таквом сабору – такође овде у крњеву; а нарочито овом доласку владике николаја у њего- во родно село и његовом учешћу на тим саборима и управо је то оно, што ће драги и у зети за основ ну смерницу свог животног пута, свог богомољачког и мисионарског подвига – односно делања, и то највише међу децом и ом ладином, а на -равно и старијима за владику николаја, драги ће доживот- но бити везан, и управо ће њему, тада још увек званично неканонизованом, односно свим српским светитељима (у које сада можемо и самог драгослава убројати), по- светити мањи десни олтар у овој цркви наравно, као и све др уго, и т о је дра ги учинио по сагласности и садејству достојног вечног помена проте крњевског богољуба момировића (хапшеног због изградње ове цркве), а касније и сахрањеног поред гроба драговог; а пре све га чинио је то по б лаго- слову, исто тако достојног вечног помена светог и богомудрог епископа браничевског хризостома, тихог гласа ове епархије, који је душом и срцем стајао иза богомољачког по- крета у својој епархији, а брата драгослава неизмерно волео укратко, господ наш ис ус христос, свети сава, владика николај и богомољство, за брата драгог су били једно исто богочове- чанско јединство у саборној пуноћи цркве божије и управо је драги био најверодо- стојнији пример тог светосавског, односно јеванђељског и николајев- ског богомољства јеван- ђељски покајник и подви- жник, посник, задужбинар, мисионар, неимар, и све друго упознао сам се са њим још као студент, сусревши га на светој гори далеке 1971 године, и већ т ада (а касније још више), схватио о каквом великом човеку је реч стидео сам се сво- је недостојности познан- ства са њим и ми слим да ће се житељи села крњева вековима поносити како светим савом и светим владиком николајем, тако и својим братом драгосла- вом, истинским човеком божијим, светосавским подвижником и јеван- ђелским неимаром видљиве и невидљиве цр- кве христове али, не с амо поносити, већ и уг ледати се на њега заједно са свима нама, како бисмо и сви ми били истински хришћани у својој де- латној вери и љубави, у покајању и препоро- ду духовноме, у живом сведочењу христа, у саборовању са њим и свима око себе у чаши тела и крви христове, у пуноћи самог једин- ства са христом и свима светима вечан ти спомен брате драгославе, ра- дуј се у ц арству божијем, и мо ли бога за нас! сећање септембар / октобар 2019 63 свети мардарије либертивилски (1889– 1935), уписан је у дип тих светих 2015 године, а његове нетљене мошти обретене су 2017 године житије светитеља, по ре- чима авве јустина, јесте примењено јеван- ђеље у животу појединца у својој књизи, свети мардарије описује део живота који је провео у русији (у прва три поглавља говори о школовању у црној го- ри и београду, животу и монашењу у манастиру студеница) иако треба избегавати фразе „да је реч о правој књизи“ ово дело има многоструку вредност уз то, језик којим је писано је изу- зетно леп, што читаоцу олакшава читање и ла- ко га води кроз садржај књиге који обилује лич- ностима, али и догађаји- ма у којима је сâм свети мардарије учествовао уз бројне догађаје које описује, он даје своје (светоотачко) расуђи- вање говори о бројним историјским лично- стима (о неким од њих данас не знамо мно- го), и расветљава њихов значај за судбину русије и словенских народа у студеници се учи монашком животу од старца андреја и опис који нам оставља вероватно је једини опис овог студеничког подвижника из 19 и с почетка 20 века друг из школске клу- пе му је свештеномученик максим сандо- вич, убијен по наредби аустријских власти, због „оданости словенству и православној цркви“ (стр 66) помиње и бор бу митро- полита варнаве (потоњег патријарха) за србију, док је боравио у русији 1916 године у кијев, колевку ру- ског православља, „град у коме је русија крштена“, до- лази са групом ходочасника из закарпатске русије ту их дочекује митрополит кијев- ски флавијан (стр 73–76) у кишињеву, где завршава семинарију, развија добро- творну делатност неколико поглавља посвећено је ма- настиру оптина пустиња у пролеће 1914 године одла- зи као студент петербуршке духовне академије, на по- клоничко путовање у свету земљу каже светитељ на велику суботу: „на омањем олтару, постављеном поврх зи- да на голготи, тачно изнад пукотине у коју је био углављен уздигнути крст господњи, започео сам свету литургију са великим надахнућем“ (стр 153) тада сазнаје да је мисионарски излог приредила ружица марић, са енглеског превели: р марић и и недић, епархија новограчаничко-средњезападноамеричка, манастир светог саве, либертивил, 2017, 423 стране мардарије (ускоковић), епископ америчко-канадски недокучива русија мемоари милош з јелић 64 5 / 2019 аустроугарска објавила рат србији „током херувимске песме, споменуо сам имена ру- ског цара и двојице краљева мог народа – српског петра и црногорског николе“ (стр 154) свети мардарије долази у србију, где среће николу пашића, који му каже да се врати у русију, „и тамо штити права српског народа у својим подстицајним и просло- венским говорима“ (стр 160) о збивањима у русији на почетку великог рата, говори у поглављу заштитници словенства (стр 163–167) oпомињуће је поглавље о руском свештенству посебан је опис цара-мученика николаја другог романова: „од тренутка уласка у цр- кву, до краја свете литургије, која је трајала више од сат времена, цар је с тајао потпуно непомично, осим ш то се често крстио ка- сније сам сазнао да је то његов уобичајени став у цркви“ (стр 201) о љубави светог ца- ра николаја према србији, као и о његовој породици, поново говори у поглављу цар николај ii и србија (стр 354–366) ту су и по- главља прикривене вредности сељаштва, са словенским ратним заробљеницима, не- мачка шпијунажа, црногорци у русији као жртва сплеткарења, био је премештен у се- ло ардон, на кавказу, где је био професор у семинарији одатле је, као делегат, био уче- сник сверуског црквеног конгреса у москви своје мемоаре завршава поглављима сло- венска идеја, пријатељи и непријатељи сло- венства и препород „од тренутка уласка у цркву, до краја свете литургије, која је трајала више од сат времена, цар је стајао потпуно непомично, осим што се често крстио миси онарски излог фото-путопис света русија у слици фото: јеромонах игњатије шестаков
... не, али ми је до данас остало много лак- ше и певљивије да оче наш отпевам, него из- говорим на српском пошто сам први отишао у иностранство с мојом децом, нисам желео да моја ћерка крене у школу, а да не зна своје писмо када је имала 5 година и живели смо у москви, почео сам да је учим ћирилицу сва- како је кретала у руску школу при амбасади је била југословенска школа где су деца на латиници почињала да уче такав је био про- грам нисмо ми срби ништа наметали, као што неки причају ко је хтео да учи, учио је ја сам моју ћерку почео да учим и рекао сам јој да ћу јој факсом слати писма она ми је пола- ко одговарала у првом разреду руске школе“ у престижној приватној школи у лондону су једва дозволили да се сви карићи упишу, јер су сматрали да 20 српске деце никада неће научити енглески хвала богу, све је прошло добро и српски није засметао њиховом зна- њу енглеског данијела је чак завршила лите- рарни енглески улагања у светиње русије породица карић се није зауставила на улагању у национално, већ је помагала све- тиње на целој земаљској кугли, посебно у русији помогли су казански сабор мајке божије у москви, изградњу храма христа спаситеља у москви, софијски сабор у то- бољском кремљу, обалачки манастир на реци иртиш у т јумењнској области у си -биру, храм вазнесења господњег у омску, сибир, реконструкцију храма св николаја у мурманску на колском полуострву, дани- ловски манастир у москви, обезбедили су пензије за свештенике у московској патри- јаршији у времену од 1988 до 1995 године, изградњу храма у јакутску, реконструкцију многих цркава и манастира у украјини, спо- мен храм погинулим херојима у највећој тенковској борби 1943 године у борби про- тив немачке, изградња споменика кнезу владимиру и кнегињи олги и кирилу и ме- тодију у кијеву за доброчинства г драгомир је одликован орденом светог данила московског првог реда и орденом светог кнеза владимира помогли су изградњу православних мана- стира у уганди и кенији и још многе друге породица испред свега – рођенданска анегдота кад су деца у питању, увек мора бити времена пре 4 године, маја гојковић, 15 по- сланика и ја смо би ли гости руске думе где нас је при мио сергеј наришкин, пред- седник, који је данас висока личност у естаблишменту руске федерације упорно ми звони телефон непријатно ми је, седим поред маје, а преко пута председник после здравице треба да узвратим здравицу, југослав уби колико зове, а тај дан му је био рођендан рекох маји то и пошто је језик исти, г сергеј ме је питао коме је рођендан имали смо ту част да председник велике руске думе и маја честитају заједно са мном југославу рођендан после тога су се, наравно, развукле приче по скупштини, али, хо- ћу да кажем да за дете увек мора бити времена, јер ако ми немамо, улица ће се њима засигурно бавити“ мислећи на своју децу, осећали су бригу и одговорност и за децу својих сарадника, те се увек труде да породице запослених буду добро то звучи као лепа прича, али наила- зи на потпуну потврду у пракси, до те мере да је и поред служавки и запослених, сећа се једна професорка која је била у поодмаклом стадијуму трудноће, да јој је сам богољуб, лично, усред часа, донео колаче, речима: „у нашој кући труднице не смеју бити гладне труднице су светиња“ парохи ј ани 52 5 / 2019 руско-српска молитвена, али и практична подршка за време васкршњег концерта у москви г драгомир је био гост руског патријарха алексеја ii са својим оцем јанићијем по- сле концерта приређена је вечера у дворцу у кремљу којој су присуствовали и пред- седник русије борис николајевич јелцин са супругом наином, јевгениј максимович примаков и највиши руководиоци русије наина јелцина је рекла: „борис и ја се моли- мо сваки дан за нашу браћу србе“ патријарх алексеј је узвратио: „ја сам ту да се молим, а ви, председниче, урадите нешто конкрет- но“ то је било 22 априла 1999 године, за време бомбардовања „сутрадан нам је јел- цин дао авион и ми смо полетели с патријар- хом и митрополитом кирилом за србију, где је у току било зверско бомбардовање наше земље од тзв цивилизованог света! на пла- тоу испред храма дочекало нас је неколико стотина хиљада одушевљених људи“ тада је јанићије карић одликован орденом светог данила московског за помоћ српским цр- квама широм света племићка кућа хесена и рајне дала је принцезу марију, знамениту личност свог времена она је рођена у дармштату 1824 године, примила је православље и за руског престолонаследника александра уда- ла се 1841 године на р уски царски престо супружници су ступили 1855 године, а кру- нисани су у великој цркви зимског дворца док се александар ii николајевич окренуо развоју царства, царица марија се посветила вери и хуманитарном раду православна ве- ра јој је помогла да се избори са бројним про- блемима на које је наилазила, почев од сла- бог здравља, прилагођавања новој средини, бројних породичних обавеза (имала је осмо- ро деце) до савладавања бројних искушења у животу и браку њена побожност изазивала је дивљење савременика без обзира да ли је била у питању царева сестра олга николајев- на или баварски краљ лудвиг ii до царице марије александровне свој пут су нашли и вредни дечански монаси они су у свом манастиру још 1856 године угостили александра гиљфердинга, руског конзула из сарајева том приликом конзул је добио вредне рукописе које је понео са собом да их сачува почетком 1859 године, манастир- ско братство се обратило цару александру за помоћ, а у ма ју исте године послали су писмо и кнезу милошу већ следеће године делегација дечанских монаха предвођених хаџи кирилом андрејевићем стигла је на ру- ски двор са собом су носили манастирске реликвије, од којих је једна називана „крст цара душана“ колико је познато, примили су их царица марија александровна и митро- полит исидор, који је прешао са кијевског на санктпетербуршки архијерејски трон ца- рица је веома пажљиво саслушала њихове молбе обећала је своје покровитељство и помоћ високим дечанима али хаџи кирило андрејевић дечанац је на уму имао још је дну жељу, коју се усудио да изнесе на аудијенцији код царице он је потицао из села бело поље код пећи, а ту се налазила једна стара црква, које су разбој- ничке банде оштетиле монах је заинтересо- вао царицу за невоље становништва тог кра- улагање у друге радећи на с еби, раде на сви ма дру- гима и кроз карић фондацију знају су одлично да не мо гу сви љ уди да б уду подједнако способни сви треба да жи- ве, а не могу да зарађују једнако пуно су стипендија поделили како би се деца образовала подигли су цркве, поклонили полијеле- је у саборној цркви у београду, помагали манастире и догађаје при спц породица карић у свој развоју није за- боравила ни на један сегмент како свог личног развоја, тако и развоја друштва, те су поред бриге за духовно образовање помогли и здравство, социјално угроже- не, развој културе, спорта, па и наталитет, како својим примером, тако и улагањем у друге из историје спц парохи ј ани септембар / октобар 2019 53 њена побожност изазивала је дивљење савременика без обзира да ли је била у питању царева сестра олга николајевна или баварски краљ лудвиг ii царица марија, ктиторка цркве ваведења у белом пољу др ђорђе вуковић ја и она је обећала да ће се лично заузети код турских власти да се ситуација поправи по- ред дарова за високе дечане, царица марија александровна је одредила и суму потребну за изградњу нове цркве у бе лом пољу, као њене задужбине остало је забележено да су цари- ца и митрополит исидор по- клонили два триода мана- стиру монаси су, такође, добили апостол и је- ванђеље, обе књи ге штампане у кијеву на дар су прими- ли и сребрну чашу са ножицом, као и украшени путир урађен у сребру и онда позлаћен са- чуван је и при лог једног неименова- ног богаташа који је дао скупоцену икону са раскошним оковом за покој душе свог си на павла почетак лета затекао је монахе у русији, па је х а- џи кирило дао да с е окују апостол и јеванђеље (12 јуна 1861) са бо- гатим прилозима монаси су сада могли да се врате у матични манастир потрајало је док се нису стекле све прили- ке потребне за велику обнову белопољске цркве дечански архимандрит серафим, у име свог и пећког манастира, поднео је за- једничку тужбу султану абдулу азизу због штете које су претрпеле ове две светиње и околни српски живаљ (1864) нарочито је истакао пљачку цркве у белом пољу који је извршио жит рама са дружином из ис ти- нића из те светиње је однето 40 ока воска, црквене књиге, 18 комада кандила од срме и око 350 гроша убрзо је стигло одо- брење за радове на цркви пре- ма сачуваним натписима, улазна врата су била гото- ва 2 јуна 1866, за време пароха попа николе, а за ш та је по себно био заслужан боја- џија славко арсе- нијевић радови су настављени све до 26 октобра 1868 године када је ура- ђен велики ктитор- ски натпис изнад улазних врата цркве посвећене ваведењу пресвете богородице црква је саграђена, то је наглашено, пожртвовањем руског императорског ве- личанства марије алек- сандровне и трудом кирила андрејевића, дечанског архимандрита, родом од села бе- ло поље (код пећи) и настојањем иконома, јеромонаха николаја петровића све је то урађено у време султана азиза и митро- полита мелентија, а као заслужне ктитор- ски натпис још помиње: тутора протојереја стефана петровића, јову ђукића, милована из историје спц цар александар ii и марија александровна, цртеж из око 1840–1850 (извор: википедија) 54 5 / 2019 михајловића, новицу негојева, павла раки- ћа и ђорђа илића тако је завршена једна од најлепших сеоских цркава на тлу метохије необична црква ваведења остала је као за- дужбина благочестиве царице марије, да- леко од државе у којој је владала вредни монаси и земљорадници водили су рачуна да у потпуности испуне царичину жељу и да се црква изгради без иједног недостатка записи су, како се види, врло прецизно за- бележили поједине етапе градње ове цркве, вероватно ради правдања трошкова у новосаграђену цркву су пренете сачу- ване ствари из старе цркве, међу којима се налазио и један графички листић отиснут са бакрорезне плоче који приказује из- глед манастира студенице из 1730 године, иначе дар извесног георгија јосифовића на нов иконостас пре- нета је и икона христа сведржитеља из 1806године црква је ускоро живо- писана од стране искусних сликара, а посебно се истичу фреске св ди- митрија, св ђорђа, св стефана дечанског и св саве посебно је занимљив натпис испод ли- ка светог саве, који бележи пет приложника фреске, чла- нова неког еснафа у белом пољу, међу којима се по- миње новица негојев у време када су дечански монаси боравили код цари- це, руско друштво је било у реформама током њиховог боравка, цар је, након дугог двоумље- ња, донео указ о укидању кметства (1861) док је одлучивао о овом т ешком питању, имао је разумевање и подршку своје супругенекако у време док је припремана градња белопољске цркве, преминуо је престолонаследник царе- вић алексеј (1865) царица је синовљеву смрт тешко поднела, па је по чела да се све више и више повлачи из јавног живота без обзира на све потешкоће, није губила веру, нити је гасила наду у бога после довршетка цркве ваведења, ктиторка, царица марија поживела је још два- наест година имала је проблема са здрављем, јер је боловала од туберкулозе, у оно време веома тешке болести често је путо- вала у пределе са погодном климом, на крим и у и талију и даље је с лала помоћ балканским хришћанима, а надживела је хаџи кирила (1875) за- бележено је и царичино присуство на великом саветовању цара и ње- гових министара по питању ратних прилика на балкану (1878) благо- честива марија упокојила се 3 јуна 1880 године и сахрање- на је у цркви петропавлов- ског сабора у петрограду непуних годину дана касније, њен супруг је страдао у атентату са- храњен је поред супруге, а опојао га је митрополит исидор са осталим члановима све- тог синода и присутног све- штенства монах је заинтересовао царицу за невоље становништва и она је обећала да ће се лично заузети код турских власти да се ситуација поправи из историје спц марија александровна, уље на платну из 1857, рад хавијера винтерхалтера (чува се у ермитажу (извор: википедија) септембар / октобар 2019 55 ако босна, као митски простор чији су приповедачи заувек обележили српску књижевност, није имала националног песни- ка, као што га је црна гора пронашла у њего- шу, то је с тога што је имала алексу шантићa исто тако, као што су друштвено-историј- ске прилике утицале на обликовање посеб- ног идентитета који се дао описати у делима иве андрића и меше селимовића, тако је лирски апстракт садржан у севдиса- њу и вековној борби српског народа за слободу свој врху- нац доживео у песништву алексе шантића одавно су критича- ри шантићевом делу одали признање за то и такво понирање у простор из к ог је изникао нико у пое- зији са босанског тла није успео да поми- ри три толико битна аспекта и да их на посе- бан лирски начин угради у своје певање – уметнич- ку севдалинку, чији је ло- кални колорит и лирски хумор шантић први донео у српску љубавну поезију, меланхоличну лирску причу, у којој су дотадашњи такозвани прозни елементи добили поетску вредност и на крају саму ли- рику, којој родољубива и социјална садржи- на, у шантићевом случају, није одузела драж интимне исповести на овим основама лежи и главна подела шантићевог песништва међутим, у опусу рођеног мостарца преламају се сви сржни елементи судбоносно везани за поднебље у ком је рођен поред љубавних, родољу- бивих, медитативних и социјалних песама битни су и неки мотиви који се кроз његову поезију провлаче, каткад да би допринели ефекту основних замисли песника, а поне- кад бојећи атмосферу песме такав мотив у поезији алексе шантића јесте и молитва прва запитаност над његовом песмом „вече на шкољу“, вероватно најмелодичнијом и најуспелијом шанти- ћевом песмом, јесте строфа „клече мрша- ве; главе; пред ликом бога свог; иш ту ал’ тамо; само; ћути рас- пети бог“ касније је критика ово препозна- ла као најаутентичнији израз социјалне лирике у шантићевом песништву међутим, у сржи његовог ства- ралаштва стоји песма „претпразнич- но вече“, испевана у славу бадњег дана, ко- ја је као ретко која успела да остане у свим антологијама српског песништва миодраг павловић на једном месту записује: „заиста, она је и но сталгична и описна, чувствена и трагична, конкретна и визионарска међу- у сржи шантићевог стваралаштва стоји песма „претпразнично вече“, испевана у славу бадњег дана „претпразнично вече“ алексе шантића дејан војводић хришћанска књижевност алекса шантић, фотографија из око 1920 г (извор: википедија) 56 5 / 2019 живот у христу тим, поред свих чари којима плени, слути се да се у њој, у њеној дубини, нешто догађа пе- сма евоцира праву старинску, патријархалну атмосферу то је изванредна песма штимун- га, песма конзервативног укуса и регресив- них емоција но, у њој је патријархалност смештена у перспективу прошлости, она је, заправо, одсутна и при крају песме се види да се ради о самоћи, о самртној усамљено- сти, из које се духовним узлетом извршава пречишћење и препород“ осим што у себи крије велику патњу онога који је пише песма има композицију ритуа- ла, коју својом драмском подлогом и скоро нарацијом пратимо од почетка где шантић каже: „сјутра је пра зник“, што су прве речи у првом стиху даље пише: „и сад је по зно предбожићње доба“ кандило, икона, пећ пуцкета, све то стоји као ентеријер читамо – песник је сам у соби у глувој самоћи сећа се времена кад је био д ете, у тој истој кући, где су била и друга деца, мати, отац после ових сећања слути се да су сви они којих се песник сећа помрли, те књиге почињу да се одазива- ју песниковoј самоћи оне лебде по соби као вилинска бића и кажу песнику да су оне ње- гова породица и на крају, песник је препоро- ђен овим гласовима којима су се књиге њему обратиле, срећан је и дубоко узбуђен постоји посебна основа у традицији које је шантић свестан, а то је чињеница „да је вече пред неки празник, ноћ када се нешто догађа у космичком календару, час предодређен за повлачење у себе, тренутак када ентеријер у коме се налазимо почиње да лебди, када нас повод којем је неки празник посвећен нагони на шира размишљања као да је све т о приви- леговани оквир лирске песме“ све ово нам у освр ту на пе сму „претпра- знично вече“ алексе шантића потврђује и миодраг павловић: „својом поезијом шантић скоро антрополошки симболизује карактери- стичан и противречан спој нашег балканског света који је до данас актуелан: спој револу- ционарног елана и патријархалног менталног оквира, спој који нам је, такође, и данас близак јер га готово свакодневно видимо како и даље живи, и без драматичне противречности“ за закључак хтео бих да на ведем два при- мера, који показују однос господа нашег исуса христа према својој мајци ови при- мери као да уравнотежују један другог и објашњавају, како ми треба да се односимо према својим сродницима док он још говораше народу, гле, мати ње- гова и браћа његова стајаху напољу траже- ћи да говоре с њиме и неко му рече: ево мати твоја и браћа твоја стоје напољу, тражећи да говоре с тобом а он одговори и рече ономе што му каза: ко је мати моја, и ко су браћа моја? и пруживши руку своју на ученике сво- је, рече: ево мати моја и браћа моја; јер ко из- врши вољу оца мојега који је на небесима, тај је брат мој и сестра и мати (мт 12, 46–50) чини се да се господ у овом мо менту одре- као од своје мајке, али то није тако: она му је можда у том тренутку несвесно сметала да саврши дело свог служења – проповед и он јој се није повиновао, рекавши да су његови сродници (брат, сестра и чак мајка), они који испуњавају вољу божију: јер ко из- врши вољу оца мојега брат и сестра зато што се заједно с њим они усиновљавају богу оцу и постају по благодати синовима и кћерима божијим а мајком у том смислу, што се у ду- ши човека који испуњава вољу божију, поја- вљује господ исус христос, то јест као да се рађа унутар њега самог обратите пажњу на следеће речи: ко из- врши вољу оца мојега, тај је брат мој и се- стра и мати у том тренутку се мајка божија, која је ћутећи ишла за браћом спаситеља, ко- ји тада још нису схватали ко је он, подвргла прекору господ је у овоме пројавио саврше- ну беспристрасност но, касније је пресвета богородица увек испуњавала вољу божију и била храм небески на земљи; многи људи су се и од самог њеног созерцања (посматра- ња) окретали вери или се укрепљивали у њој спаситељева браћа, као на пример ја- ков брат господњи или друга његова браћа по јосифу обручнику, тобожњем његовом оцу, касније су постали први и најревноснији служитељи господа и на тај начин, испуња- вајући вољу божију, они су постајали њего- ва браћа не толико по крви, колико по духу хришћанска књижевност септембар / октобар 2019 57 извод из беседе схиархимандрита авраама (рејдмана) (наставак из претходног броја) о правилном односу према сродницима са руског превео: небојша ћосовић не може се рећи да је, на при мер, апостол петар требало да се одрекне од апостола андреја зато што је ова ј био ње гов рођени брат, а јаков из истог разлога од јована – сви су они били једнога духа но, у исто време су апостоли јаков и јован оставили свога оца заведеја у лађи са најамницима, када је он плео мреже, и пошли за господом, нимало не мислећи о т оме, да ће за оца би ти тешко и чак понижавајуће то што су га деца оставила са најамницима и други пример, који се споља чини су- протан претходном а стајаху код исусова крста мати његова, и сестра матере њего- ве марија клеопова, и марија магдалина а исус видјевши матер и ученика кога љубља- ше гдје стоји поред ње, ре че матери својој: жено, ето ти сина! потом рече ученику: ево ти мајке! и од оно га часа узе је ученик к себи (јн 19, 25–27) господ је показао бригу према својој мајци, зато што јој је било потребно да се неко брине о њој и чува је, а можда и уте- шава својим присуством он је поверио ово своме љубљеном ученику, апостолу јовану богослову, који је савршавао ово служење све до славног успења божије мајке, чак и не излазећи на проповед противречност ова два наведена приме- ра је с амо привидна не т реба мислити да се господ тада одрекао своје мајке, а да је сада пројавио љубав божију – он је наложио бригу о њој зато што је она била највећа пра- ведница и угодница божија (зато је и постала мајка божија), а не зато што она представља његову мајку као човека и служење апо- стола јована богослова није било толико те- лесно, колико духовно боравећи увек поред пресвете богородице, он је заправо служио највећој на земљи праведници, и истовре- мено се сам учио о д ње – о д њених речи или само од созерцања њеног светог живо- та сходно томе, ово поверавање је било од стране господа брига не само за мајку, него и за свог вољеног ученика – апостола јова- на богослова угађајући богу, ми стално морамо решава- ти сложена питања не може се једно реше- ње прихватити једном заувек господ је дао човеку разум, да бисмо смо, по речима апо- стола павла све испитивали и добра се држа- ли (види 1 сол 5, 21) ми морамо расуђивати о томе, како ћемо правилно угодити богу у овој или оној ситуацији постоји овакво апо- столско правило (оно се може применити на све православне хришћане, иако се оно тиче само епископа): епископ има право да на од- ређени начин располаже црквеном имови- ном у својој епархији а црквена имовина – у древности је то било нарочито јасно одре- ђено – користила је за помоћ сиромашним, и њу су називали имовином сиромашних а епископ је у одређеним случајевима имао право да исту користи ради издржавање се- бе и својих клирика он је могао потрошити ову имовину и на своје сроднике, али не због сродничких веза, већ само у случају да је њи- ма потребна помоћ исто као и другим сиро- машним људима при томе, признавале су се само потребе у најнеопходнијим стварима, али не и оне које су се односиле на побољ 58 5 / 2019 живот у христу шавање животних услова ако не би било ја- ке потребе, а епископ је помагао својим ро- ђацима, уколико би било таквих могућности, онда се то сматрало грешним такав епископ је грешио против апостолског правила овај пример може постати за нас „квасац“ пра- вилног односа према нашим сродницима ако је њима потребна помоћ, исто као и дру- гим сиромашним људима, и има могућности да им се помогне (о овоме је још по требно расудити), тада се ово може учинити, свака- ко по благослову, а не по сопственој вољи а, ако ми пре свега хоћемо да побољшамо по- ложај рођака, онда ће то већ бити грех ми не би требало да упоређујемо себе са неким другим, него да мислимо о томе, како да са- чувамо чистом сопствену савест навешћу негативан пример у неком мана- стиру родитељи помажу своју децу матери- јално, пошто се у обитељи не брину добро о њима и они, чији родитељи или рођаци имају такву могућност, живе боље од оних, чији сродници немају такву могућност, па морају, као што се каже, стегнути каиш а код нас је обратно: многи мисле, да ако се мама, тата, бака, деда, прабаба, унуци, бра- тучеди разболе, онда је манастир дужан да све лечи, а сестре – да помажу ово је тако- ђе неправилно свакако, може се помагати стварно потребитим људима, без обзира да ли су они наши рођаци или нису, на при- мер човек је тешко болестан, и нема никог ко би бринуо о њему а помагати само сво- јим блиским – т о је ег оизам наше сестре по манастирима често нам бивају равноду- шне – а ми не раз мишљамо о томе, шта се с њима догађа је ли се неко разболео? чиме му се може помоћи? међутим, управо наша браћа и сестре у христу треба да нам б уду много ближи од наших крвних сродника ми би требало да осећамо љубав према њима и да осећамо међусобно јединство у манасти- ру се ово треба посебно јако пројављивати, пошто су у обитељи саздани сви у слови за ово рецимо, мирјани долазе у цркву само у недељне и празничне дане, сусрећу се са- мо на неколико сати и потом се разилазе њима, који су обремењени сујетом, теже је да увиде везу свих православних хришћа- на у једном организму, телу христовом а за монахујуће је ово много лакше, пошто су у манастиру све време сви заједно но, ако ми монахујући ово не схватамо и претпоста- вљамо наше телесне, земне везе духовним, онда то говори о мањку наше облагодаће- ности: рођење од родитеља доживљавамо јаче и сматра се од нас важнијим од рођења од бога, од бање крштења апостол јован богослов каже: а онима који га примише даде власт да буду чеда божија, онима који вјерују у име ње гово, који се не ро- дише од крви, ни од жеље тјелесне, ни од жеље мужевљеве, него од бога (јн 1, 12–13) јован бо- гослов истиче колико је више наше рођење од богаон као да каже: „па, зашто се ви тако при- везани за земно рођење, зато је оно т ако ва- жно за вас? зар је рођење од бога ниже од кр- ви, од телесне похоте и жеље мужа?“ оно нас унеколико унижава, док нас рођење од бога узвишава, очишћава и даје нам могућност да будемо чеда божија ми смо теоретски сагла- сни са овим закључцима, док у стварности све изгледа другачије: наше мисли, осећања, по- ступци говоре о томе да се ми према рођењу од бога односимо као према нечему другосте- пеном (споредном) свакако, ми схватамо да љубав према богу треба да буде изнад свега, али у стварности ње нема код нас зато је по- требно да научимо да волимо истински бога и нашу браћу и сестре у христу а код нас врло живо и јако делује привезаност за наше срод- нике, ометајући нас да стекнемо велику, свео- бухватну љубав према богу и сваком човеку ми смо с лични оном за конику, који све зна, али жели да оправда себе када је он пришао спаситељу и запитао: учитељу, шта ми тре- ба чинити да наслиједим живот вјечни? хри- стос је одговорио: шта је написано у закону? како читаш? (лк 10, 26) тада је законик рекао, да је прва и највећа заповест – заповест о љу- бави према богу, а др уга – подобна првој: о љубави према ближњем спаситељ је рекао: право си одговорио, то чини и живјећеш (лк 10, 27–28) а законик, како би ми данас рекли, извлачећи се, запитао је: а ко је б лижњи мој? (лк 10, 29) и ми тако исто говоримо свако од септембар / октобар 2019 59 живот у христу нас зна да т реба волети бога и ближњег, али ако кажеш некоме о томе, он одмах пита: „а ко је мој ближњи? тата – да, он је б лижњи; мама – такође, брат, сестра – и они“ исто је имао у виду и законик ко је његов ближњи? срод- нике и онако воли, можда је потребно да воли своје саплеменике – јевреје? јевреји су врло повезан народ, они се свагда старају да једни друге помажу а код нас нема љубави чак ни према једноверним православним хришћани- ма, на њеном месту је потпуна равнодушност ми се оправдавамо као онај законик који све зна, али постава лукаво питање: зар може би- ти мој ближњи овај самарјанин који непра- вилно верује и неправилно живи? ја не могу да га волим“ ако ми хоћемо да с текнемо истински хри- шћанску љубав према богу, а не земну љубав према човеку, те ако хоћемо да заменимо љу- бав према неколицини људи за љубав према свим људима (или у крајњој мери браћи и се- страма у христу), тада је потребно да с е од- рекнемо мањег у корист већег нико не може љубити бога, ако не љуби ближњег и не може човек, имајући љубав према богу, немати љу- бави према ближњем осећање управљено горе, на не беса (љубав према богу) и упра -вљено на човека (љубав према ближњем) – то је једно те исто осећање љубав управљена ка небесима, – то је љубав према првообразу, а љубав управљена на земљу – љубав је пре- ма образу, изображењу ми волимо бога, а у човеку, ако смо ис тински хришћани – образ божији, пренебрегавајући све његове недо- статке, који изобличују овај образ а онај ко тежи да стекне истинску љубав према богу, али мисли да очува непотпуну, делимичну љу- бав према својим сродницима, не може сједи- нити ове две међусобно искључујуће жеље господ је јасно рекао: „ко љуби родитеље сво- је више него ли мене, тај не може бити мој ученик“ ово треба памтити но, важни су не толико поступци, колико унутрашње стање ми би требало да унутра, у своме срцу има- мо правилан однос према свему догађа се да човек не може ништа учинити, већ само роп- ће, гневи се, и већ ово не правилно његово унутрашње стање, иако га човек споља ника- ко не изражава, служи као препрека за испу- њење основне заповести о љубави може се рећи, да уопште постоји само једна заповест о љубави онај који воли, волеће бога и бли- жњег у зависности од тога, у каквом ће бити положају: општећи са богом, он ће га љубити, општећи са ближњим – љубиће ближњег извор: „о правильном отношении к родственникам“, беседа в свято-игнатьевском скиту ново-тихвинского женского монастыря, 18 февраля 2001 г вебстрана новотихвинског женског манастира (јекатеринбург) http://sestryru/church/content/library/blagaja_ chast/39_chapter/ 60 5 / 2019 сећање беседа на четрдесетогодишњем помену јеванђелског неимара брата драгослава на гробу неимара цркве живе протојереј-ставрофор милосав радојевић налазимо се данас, овог другог дана успе- ња пресвете богородице, молитвено са- брани у храму св саве у крњеву, и овде око гроба његовог надалеко познатог неимара брата драгослава живановића, пресељеног „из смрти у жи вот“ пре 40 г одина – упра во на овај дан налазимо се око гроба човека, свецело утемељеног и узиданог у овај видљиви храм славе божије узиданог и својим знојем и својом молитвом, и својом душом и сво јим телом налазимо се у храму ко- ји је, не с амо видљиви си- ноним цркве бога живога, већ и вечни сведок и путо- каз томе, како се изграђу- је црква христова у нама самима а брат драги је упра во такву, живу цркву, изграђи- вао, и у с еби и у сви ма око себе заједно са растом сво- дова овога храма, и он сам је узрастао: „у човека саврше- на, у меру раста висине христове“, по речима св апостола павла јер, пре свега и изнад све- га, брат драги је био – не имар душа људских, јеванђелски неимар – како је владика атанаси- је насловио књигу о њему сведок и проповед- ник христа спаситеља – распетог и васкрслог, победника греха и смрти; и то проповедник попут самих апостола светих, по свој земљи и свим крајевима српским и несрпским није познато (бар не ме ни лично), да је икад у нашем народу, у историји српске цркве, било већег путујућег мисионара од брата драгослава, који је тако делатно све- дочио христа у сваком тренутку свога жи- вота, свуда и на сваком месту нити пак, ко је више од њега саборизо- вао „једну, свету, саборну и апостолску цркву“ у срп- ском народу свуда је с тизао и сви с у му долазили, и заједно са њим саборовали и љубве- обилно заједничарили у литургијским и молитве- ним сабрањима око хри- ста и са христом, у љубави бога оца и заједници св духа јер драги је био, к а- ко је неко запазио, прави уметник у приређивању радости зато је за њим и ос тало толико благодатног ми- риса у нашем народу, па и широм православља јер је истински и све цело, ду- шом и т елом својим, управо и у зидао себе пре свега у цркву бога живога, у тело христа васкрслога у оно, што никада не може бити уништено, као што је неуништиво дело и тело св саве – макар спаљено, а на кога се брат драги у свему угледао, и за ис то дело и сам „сагорео“ стога, заиста не знам не ког већег пра- вославног „народњака“, лаика богомољца, драгослав живановић – брат драги (1944–1979) септембар / октобар 2019 61 сећање нерукоположеног свештеника, односно чо- века из крштеног народа божијег (лаоса, које свето писмо и света литургија назива- ју „светима“, „родом изабраним и царским свештенством“), да је т ако свецело био у служби цркве и свога народа да је са толи- ком вером и љубављу делотворном, изгра- ђивао у себи и у сви ма око себе живу цр- кву божију, одушевљени храм духа светога, обитавалиште божије и престо христа спаситеља о свему томе је спољна видљива слика, управо овај велелепни храм покрај ауто- пута на брежуљку између шумадије и по- моравља, у кога је драги у потпуности себе узидаореч је о храму који ће бити вечно све- дочанство дела брата драгослава и светог и светлог лика његовог али и печат, и вечни показатељ управо тога, каква је заправо уло- га лаичког (народног) апостолата у цркви, а што је управо био богомољачки покрет у србији покрет, коме је брат драги свим ср- цем припадао, и исти називао покајничким покретом, духовним устанком против греха у самом себи, покретом покајања и преобра- жаја духовног, покретом васкрса и саваскр- сења са христом, покретом – у к оме је хри- стос центар живота и смисао свега био је то заиста, покрет подмлађивања и оживљавања нашег „парализованог осећа- ња православности“ – како се о њему изра- зио ава јустин ћелијски захваљујући коме је – по божијем промислу, спц преживела време комунизма и атеизације овог народа јер, у том тешком комунистичком време- ну, управо је из овог покрета регрутовано свештенство за наше парохије, и монаштво за наше манастире каква је то била божија промисао! и нема сумње, овај храм – који већ обеле- жава педесет година своје изградње – остаће у историји као вечни спомен-храм самог бо- гомољачког покрета у српском народу, печат делатне вере и љубави богомољачке, који су своје христољубље претварали у братољу- бље јер из свих српских крајева богомољци брат драги из крњева – апостол свога народа брат драги – драгослав живановић (1944–1979) из крњева, машински техничар у фабрици „гоша“ у смедеревској паланци који је напустио посао, распродао своје имање и определио се за мисију, служење и рад са младим људима кућу која му је преостала претворио је у капе- лу, окупљао око себе младе и посветио се изградњи цркве светог саве у крњеву вредни брат драги је за ову цркву радио и физичке послове, био и техничар и благајник и добављач поред свега тога, према сећањима савременика брат драги је био човек молитве – за коју је увек на- лазио времена, и подвига – живећи као древне аскете у раду са младима и мисионарењу драги се показао као добар организатор: сабирао је но- вообраћенике, око цркве светог саве окупљао молитвенике на саборе и скупове, планирао и приређивао светосавске прославе и концерте у крњеву и другде драги је објављивао јеван- ђеље и показао да у православној цркви постоји лаички апостолат, да служење и мисиона- рење лаика није немогуће, и за живота је био препознат као апостол свога народа врлински земаљски живот брата драгослава завршио се у саобраћајном удесу 29 августа 1979 године брат драги је тада имао 35 година драгослав живановић је сахрањен уз темељ цркве светог саве у крњеву – уз цркву којој је дао целога себе на његовој сахрани служило је преко 70 свештенослужитеља, а окупило се неколико хиљада људи годину дана по његовом упокојењу тадашњи доцент богословског факултета спц јеромонах атанасије јевтић приредио је књигу јеванђелски неимар брат дра- ги из крњева, чији су издавачи били крњевска црквена општина и православна народна хри- шћанска заједница из крњева, рукосад брата драгог успомена на брата драгослава остала је жива, и православна хришћанска заједница из крњева покренула је касније часопис јеван- ђелски неимар: часопис за духовно образовање и културу, који је излазио 1989–1998 године срећко петровић, oперативни уредник православног мисионара 62 5 / 2019 су учествовали у изградњи овог храма тог „лаичког апостолата“ у српској цркви стога, никако се не сме заборавити да је у наредној, 2020-ој години, управо стого- дишњица првог свесрпског богомољачког сабора, одржаног управо овде у крњеву на дан св илије – горе код старе цркве, која – хвала богу и даље постоји јер, управо је на том сабору свети владика николај српски, као изасланик патријарха димитрија, „по пр- ви пут дошао у д одир са многобројном бо- гомољачком војском“, кажу записи и управо је тај сабор био полазна тачка организације овог великог препороди- лачког покрета, духовног устанка за чи јег су чело- вођу и духовника сами бо- гомољци изабрали светог владику николаја брат драгослав ће при -давати велики значај овом првом оснивачком бо- гомољачком сабору, као двадесет година касније и другом таквом сабору – такође овде у крњеву; а нарочито овом доласку владике николаја у њего- во родно село и његовом учешћу на тим саборима и управо је то оно, што ће драги и у зети за основ ну смерницу свог животног пута, свог богомољачког и мисионарског подвига – односно делања, и то највише међу децом и ом ладином, а на -равно и старијима за владику николаја, драги ће доживот- но бити везан, и управо ће њему, тада још увек званично неканонизованом, односно свим српским светитељима (у које сада можемо и самог драгослава убројати), по- светити мањи десни олтар у овој цркви наравно, као и све др уго, и т о је дра ги учинио по сагласности и садејству достојног вечног помена проте крњевског богољуба момировића (хапшеног због изградње ове цркве), а касније и сахрањеног поред гроба драговог; а пре све га чинио је то по б лаго- слову, исто тако достојног вечног помена светог и богомудрог епископа браничевског хризостома, тихог гласа ове епархије, који је душом и срцем стајао иза богомољачког по- крета у својој епархији, а брата драгослава неизмерно волео укратко, господ наш ис ус христос, свети сава, владика николај и богомољство, за брата драгог су били једно исто богочове- чанско јединство у саборној пуноћи цркве божије и управо је драги био најверодо- стојнији пример тог светосавског, односно јеванђељског и николајев- ског богомољства јеван- ђељски покајник и подви- жник, посник, задужбинар, мисионар, неимар, и све друго упознао сам се са њим још као студент, сусревши га на светој гори далеке 1971 године, и већ т ада (а касније још више), схватио о каквом великом човеку је реч стидео сам се сво- је недостојности познан- ства са њим и ми слим да ће се житељи села крњева вековима поносити како светим савом и светим владиком николајем, тако и својим братом драгосла- вом, истинским човеком божијим, светосавским подвижником и јеван- ђелским неимаром видљиве и невидљиве цр- кве христове али, не с амо поносити, већ и уг ледати се на њега заједно са свима нама, како бисмо и сви ми били истински хришћани у својој де- латној вери и љубави, у покајању и препоро- ду духовноме, у живом сведочењу христа, у саборовању са њим и свима око себе у чаши тела и крви христове, у пуноћи самог једин- ства са христом и свима светима вечан ти спомен брате драгославе, ра- дуј се у ц арству божијем, и мо ли бога за нас! сећање септембар / октобар 2019 63 свети мардарије либертивилски (1889– 1935), уписан је у дип тих светих 2015 године, а његове нетљене мошти обретене су 2017 године житије светитеља, по ре- чима авве јустина, јесте примењено јеван- ђеље у животу појединца у својој књизи, свети мардарије описује део живота који је провео у русији (у прва три поглавља говори о школовању у црној го- ри и београду, животу и монашењу у манастиру студеница) иако треба избегавати фразе „да је реч о правој књизи“ ово дело има многоструку вредност уз то, језик којим је писано је изу- зетно леп, што читаоцу олакшава читање и ла- ко га води кроз садржај књиге који обилује лич- ностима, али и догађаји- ма у којима је сâм свети мардарије учествовао уз бројне догађаје које описује, он даје своје (светоотачко) расуђи- вање говори о бројним историјским лично- стима (о неким од њих данас не знамо мно- го), и расветљава њихов значај за судбину русије и словенских народа у студеници се учи монашком животу од старца андреја и опис који нам оставља вероватно је једини опис овог студеничког подвижника из 19 и с почетка 20 века друг из школске клу- пе му је свештеномученик максим сандо- вич, убијен по наредби аустријских власти, због „оданости словенству и православној цркви“ (стр 66) помиње и бор бу митро- полита варнаве (потоњег патријарха) за србију, док је боравио у русији 1916 године у кијев, колевку ру- ског православља, „град у коме је русија крштена“, до- лази са групом ходочасника из закарпатске русије ту их дочекује митрополит кијев- ски флавијан (стр 73–76) у кишињеву, где завршава семинарију, развија добро- творну делатност неколико поглавља посвећено је ма- настиру оптина пустиња у пролеће 1914 године одла- зи као студент петербуршке духовне академије, на по- клоничко путовање у свету земљу каже светитељ на велику суботу: „на омањем олтару, постављеном поврх зи- да на голготи, тачно изнад пукотине у коју је био углављен уздигнути крст господњи, започео сам свету литургију са великим надахнућем“ (стр 153) тада сазнаје да је мисионарски излог приредила ружица марић, са енглеског превели: р марић и и недић, епархија новограчаничко-средњезападноамеричка, манастир светог саве, либертивил, 2017, 423 стране мардарије (ускоковић), епископ америчко-канадски недокучива русија мемоари милош з јелић 64 5 / 2019 аустроугарска објавила рат србији „током херувимске песме, споменуо сам имена ру- ског цара и двојице краљева мог народа – српског петра и црногорског николе“ (стр 154) свети мардарије долази у србију, где среће николу пашића, који му каже да се врати у русију, „и тамо штити права српског народа у својим подстицајним и просло- венским говорима“ (стр 160) о збивањима у русији на почетку великог рата, говори у поглављу заштитници словенства (стр 163–167) oпомињуће је поглавље о руском свештенству посебан је опис цара-мученика николаја другог романова: „од тренутка уласка у цр- кву, до краја свете литургије, која је трајала више од сат времена, цар је с тајао потпуно непомично, осим ш то се често крстио ка- сније сам сазнао да је то његов уобичајени став у цркви“ (стр 201) о љубави светог ца- ра николаја према србији, као и о његовој породици, поново говори у поглављу цар николај ii и србија (стр 354–366) ту су и по- главља прикривене вредности сељаштва, са словенским ратним заробљеницима, не- мачка шпијунажа, црногорци у русији као жртва сплеткарења, био је премештен у се- ло ардон, на кавказу, где је био професор у семинарији одатле је, као делегат, био уче- сник сверуског црквеног конгреса у москви своје мемоаре завршава поглављима сло- венска идеја, пријатељи и непријатељи сло- венства и препород „од тренутка уласка у цркву, до краја свете литургије, која је трајала више од сат времена, цар је стајао потпуно непомично, осим што се често крстио миси онарски излог фото-путопис света русија у слици фото: јеромонах игњатије шестаков
Свеска: 369 | Свјатаја Рус
... Фотографија на насловној страни корице: Схиархимандрит Илија (Ноздрин) Фото: glazunov-academyru Фотографија на другој страни корице: Свети Јован Кронштатски (1829–1908) Фотографија на трећој страни корице: Св Јован Шангајски и Санфранцискански (1896–1966) Фотографија на полеђини корице: Владимирски храм – Сретењски манастир Фото: Анатолиј Горјаинов СВЕСКА 369, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2019 Реч уредника Света Русија: земља са погледом ка небу 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством, Епископом зворничко-тузланским Фотијем (Сладојевићем) Мисија нема граница 4 Светачник Свети Теофан Затворник: На недељу Свих Светих 10 Материк Света Првомученица Текла Равноапостолна 12 Историја хришћанства Први Васељенски Сабор 325 године у Никеји 14 У дијалогу са атеизмом Библијска антропологија у комуникацији са неурофизиологијом – да ли је комуникација могућа? 16 ТЕМА БРОЈА Разговор са јеромонахом Игњатијем Шестаковим, православним мисионаром и уредником интернет-портала Православиеру Тајна Свете Русије открива се у сусрету са Светима 21 У посети Светој Русији 26 Схиархимандрит Авраам (Рејдман): О томе да подвиг мучеништва изражава љубав према Богу 30 Земаљска и Небеска Русија 35 Протојереј Александар Шмеман – човек богослужења 37 Вишедетне хришћанске породице Петровићи из Бијељине 40 Парохијани Породица Карић (други део) Од Лондона до Русије Кроз разговор са Драгомиром Ј Карићем 48 Из историје СПЦ Царица Марија, ктиторка цркве Ваведења у Белом Пољу 52 Хришћанска књижевност „Претпразнично вече“ Алексе Шантића 55 Живот у Христу О правилном односу према сродницима 56 Сећање На гробу неимара Цркве Живе 60 Мисионарски излог Мардарије (Ускоковић), Епископ америчко-канадски Недокучива Русија Мемоари 63 Фото-путопис Света Русија у слици 64 Фото: Јеромонах Игњатије Шестаков стране септембар / октобар 2019 1 ̃° ̨ ̋° ̇ˆ ˇ ̆ / ОКТОБˇ ̆ 2019 цена 90 динара МИСИОНА ̆ СКО ГЛАСИЛО ̃ ̆ ̨ СКЕ ̨ ̆ ˇ О ̃ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ̋ ема броја: Свјатаја Ру† мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу мож
... Фотографија на насловној страни корице: Схиархимандрит Илија (Ноздрин) Фото: glazunov-academyru Фотографија на другој страни корице: Свети Јован Кронштатски (1829–1908) Фотографија на трећој страни корице: Св Јован Шангајски и Санфранцискански (1896–1966) Фотографија на полеђини корице: Владимирски храм – Сретењски манастир Фото: Анатолиј Горјаинов СВЕСКА 369, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2019 Реч уредника Света Русија: земља са погледом ка небу 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством, Епископом зворничко-тузланским Фотијем (Сладојевићем) Мисија нема граница 4 Светачник Свети Теофан Затворник: На недељу Свих Светих 10 Материк Света Првомученица Текла Равноапостолна 12 Историја хришћанства Први Васељенски Сабор 325 године у Никеји 14 У дијалогу са атеизмом Библијска антропологија у комуникацији са неурофизиологијом – да ли је комуникација могућа? 16 ТЕМА БРОЈА Разговор са јеромонахом Игњатијем Шестаковим, православним мисионаром и уредником интернет-портала Православиеру Тајна Свете Русије открива се у сусрету са Светима 21 У посети Светој Русији 26 Схиархимандрит Авраам (Рејдман): О томе да подвиг мучеништва изражава љубав према Богу 30 Земаљска и Небеска Русија 35 Протојереј Александар Шмеман – човек богослужења 37 Вишедетне хришћанске породице Петровићи из Бијељине 40 Парохијани Породица Карић (други део) Од Лондона до Русије Кроз разговор са Драгомиром Ј Карићем 48 Из историје СПЦ Царица Марија, ктиторка цркве Ваведења у Белом Пољу 52 Хришћанска књижевност „Претпразнично вече“ Алексе Шантића 55 Живот у Христу О правилном односу према сродницима 56 Сећање На гробу неимара Цркве Живе 60 Мисионарски излог Мардарије (Ускоковић), Епископ америчко-канадски Недокучива Русија Мемоари 63 Фото-путопис Света Русија у слици 64 Фото: Јеромонах Игњатије Шестаков стране септембар / октобар 2019 1 ̃° ̨ ̋° ̇ˆ ˇ ̆ / ОКТОБˇ ̆ 2019 цена 90 динара МИСИОНА ̆ СКО ГЛАСИЛО ̃ ̆ ̨ СКЕ ̨ ̆ ˇ О ̃ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ̋ ема броја: Свјатаја Ру† мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу мож
Одреднице:
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com