-АМАЈЛИЈУ-

Свеска: 347 | Царство Божије у нама
... међутим, побе- ђује милост божија м м: старче, видимо да многи људи носе бројницу (мислим на мирјане) мла- ди момци и девојке носе је на руци као наруквицу у вашим рукама то је духовно оружје старац д: да, за нас је оружје, али и за сваког хришћанина треба да буде оружје да зна зашто је носи (држи), а не, наравно, због лепоте или као амајлију, како кажу те бројанице, које обично носе око зглоба, имају тридесет и три чворића, што симбо- лизује године господа нашег на земљи но- сим, дакле, на себи христове године, идем и примам тело и крв његову у себе, како би се моја душа спасила! треба да изгова- рамо „господе исусе христе, помилуј ме“ изнова, и изнова, и изнова, држећи броја- ницу то је један свештени чин м м: старче, да ли стално понављање истих ствари умара монаха? свакако, све- ти јован лествичник каже да бити монах значи непрестано приморавати природу међутим, добронамерно се пита неко: зар се не умара монах од једног те истог? зар га не умара понављање? старац д: одмара га правило, непре- стана молитва, све је то дисање калуђера без духовног дисања монах не може да жи- ви бог даје духовну радост монаху и он тиме превазилази оно што се вама чини рутином  из књиге: μανώλης μελινός, αθωνιται βαλκανιων ροή χαρισμάτων σέρβων και ρουμάνων αγιορειτών γερόντων, 2004 бројанице имају тридесет и три чворића, што симболизује године господа нашег на земљи носим, дакле, на себи христове године, идем и примам тело и крв његову у себе, како би се моја душа спасила! 10 1/2016 на острву реке нил, по имену таве- на, наспрам мушког манастира, у једном женском манастиру који је бројао отприлике четири стотине монахи- ња, живљаше дјева по имену исидора, која се христа ради понашаше као луда, уни- жаваше себе и самопонижаваше толико су је презирале све сестре да нису хтеле чак ни да једу са њом али она то примаше са радошћу њена врлина била је корисна за читав манастир радила је све послове, све је оп- служивала као робиња, у свакој њиховој потреби са добротом им је служила би- ла је сестринству као сунђер који чисти све (као што сунђер чисти сваку нечисто- ту, тако је и она свима понизно служила), као што је и господ рекао: „који хоће да буде велики међу вама, нека вам буде слу- житељ“ (мт 20, 26–27), и: „ако неко међу вама мисли да је мудар у овоме веку, нека буде луд да би био мудар“ (1кор 3, 18) све монахиње су на главама носиле цр- на прекривала, а она је, свезавши око гла- ве само једну крпу, извршавала сву обаве- зу никада је нити једна од четири стотине монахиња није видела да једе или да је узела и корицу хлеба, него када је бриса- ла столове сакупљала је мрвице и остатке хране из чинија, и тиме се задовољавала никада није носила обућу, никада никог није увредила, никада се није жалила, ни- када није из њених уста изашла увредљи- ва или надмена реч, иако је била вређана, ударана, а често су јој упућиване и псовке, и многе сестре су је се гнушале ради ње се анђео господњи јавио пре- подобном питириму, пустињаку, који је био велики подвижник и живео у врлини, и рекао му: „зашто имаш високо мишље- ње о својим делима, као богобојазан, седе- ћи на таквом месту? хоћеш ли да видиш жену благочестивију од тебе? иди у жен- ски тавениски манастир, и тамо ћеш наћи једну монахињу која носи круну на глави она је много боља од тебе јер иако је по- слушна толикој гомили и служи свима на разне начине, она се никада умом својим није одаљила од бога, иако је све сестре презиру, а ти седиш овде и замишљаш гра- дове, ти који ниси видео ништа од света“ велики питирим се одмах запутио у та- вену, и када је стигао замолио је учитеље да га одведу у женски манастир пошто су га оци поштовали и имали поверења у њега, јер је остарио у подвижништву, пропусти- ли су га на супротну обалу реке и одвели у манастир и пошто су очитали уобичајене молитве, велики питирим је затражио да види све монахиње а када су све дошле, он је није нигде видео и он им рече: „до- ведите ми све“ „све смо ту“, одговориле су „али недостаје једна“, упоран је био он – „она коју ми је анђео показао“ тада му оне рекоше: „имамо још једну у кухињи, преподобна исидора никада никог није увредила, никада се није жалила, никада није из њених уста изашла увредљива или надмена реч превод са јелинског: михаела јагер материк јануар / фебруар 2016 11 али она је луда“ „доведите и њу, дајте да је видим“, рече питирим али она није желе- ла да послуша, очигледно схвативши раз- лог (можда јој је заиста открио господ) и тако је на силу вукоше и говораше: „свети питирим жели да те види“ (јер је био по- штован) а када су је довели велики пи- тирим јој пажљиво осмотри лице и крпу коју је имала обмотану око главе и чела, и паде пред њене ноге говорећи: „препо- добна мати, благослови ме“ а онда и она паде пред његове ноге говорећи: „ти мене благослови, господине мој“ када су ово виделе, све се зачудише и го- вораху: „ава, немој себе понижавати, она је луда“ а онда им он на то одговори: „ви сте луде она је боља и од вас и од мене, и она је мајка, духовна мати, и молим се да ме бог удостоји да се нађем са њом у дан суда“ када су то чуле одмах све падоше пред његове ноге и у сузама исповедаху да су на разне начине свака од њих изазивале тугу код светитељке једна је рекла: „ја сам јој се увек ругала“ друга: „ја сам јој се под- смевала због њеног скромног изгледа“ а нека, опет: „ја сам на њу често помије про- сипала“ „ја сам јој ране правила“ „ја сам је тукла“ уопште, све су исповедиле да су је на разне начине унижавале свети пи- тирим чувши све њихове исповести и по- моливши се заједно са исидором за њих и замоливши часну слушкињу христову да се моли за њега, отиде а она, уважена од бога и преподобна, пошто су је од тада све сестре указивале част и придавале јој пажњу, и не могавши да прима све те почасти и извињења због њихових претходних дела, након неколи- ко дана тајно оде из манастира и нико ни- када није сазнао куда је отишла, ни где се сакрила, ни где је умрла  свети паладије извор: http://stratisandriotisblogspotde/ 2010/05/blog-posthtml њена врлина била је корисна за читав манастир радила је све послове, све је опслуживала као робиња, у свакој њиховој потреби са добротом им је служила света исидора, новија икона из грчке (извор: holyresurrectionus) 12 1/2016 прва књига коју је његош објавио јесте збирка пјесама пустињак це- тињски; њен наслов значи: монах, монах испосник и монах – подвижник у пустињи; а прва њена пјесма јесте поема црногорац к свемогућем богу ово је ми- саоно врло дубоко заснована и ушироко полетно развијена пјесма; она има једно мјесто које заокупља и веже за себе на- шу пажњу, јер тако и толико веже човјека за бога – да му је тешко, чак и немогуће, наћи паралелно мјесто у књижевности, и не само нашој у питању је посебно неко- лико стихова при њеном крају, особито један; то су: (боже), ја се надам нешто твоје да у душу моју сјаје неизвјестан, ал’ се гордим што са тобом својство имам црногорац к свемогућом богу, ст 52–55 полетност и пјесменост, мисаоност и теологичност, првих четирију стихова, као и поема у цјелини, високо су, од са- мога почeтка, изнад дискусије – али по- следњи од овдје пет наведених стихова, у коме пјесник, у обраћању богу, каже да са њим, богом има (заједничко) својство, својину, особину – свакако значи нешто вeлико и недосежно, надвасељенско, што сеже у мимоземаљске и надтварне про- сторе и вјечност беспочетну према са- држају с којим има доживљајни лични однос са богом апсолутним – беспочет- ним и бесконачним зато се с разлогом питамо – које је то и какво својство (сво- јина, особина) које човјек створени има заједно са богом – творцем, надтварним и преегзистентним логосом; какво и ко- је, ако то није лик надтварнога и вјечног оригинала – бога, у његовој слици – чо- вјеку, створеноме и тварном, ако то није оно што у нашем језику именујемо изра- зом – личност? зато најприје поставимо питање – што је то личност, а онда по- сегнимо за оним суштим и битним у њој: осјетљивим и моралним, умним и естет- ским, тварним и бесмртним, надтварним и стваралачким што чини почетак и за- логу свега онога чим човјек надгорњава творевину, у начелу и у цјелини: твар и биће у њој; и он је биће природно које је тварно, али има у себи и нешто више што га издиже и издваја од свега створенога и постојећег (квалитетом и намјеном, и чини га блиским и сродним, њега створе- нога и тварног створа, са надтварним не- створеним личним богом, па је, по осно- ву тога блискога последњег односа, он, створени човјек – личност (πρόσωπον, persona) која је без тварне основе, али се тајна човјекове личности – његошев прилог хришћанској персонологији – пјесник, у обраћању богу, каже да са њим има заједничко својство, својину, особину – нешто вeлико и недосежно протојереј-ставрофор др димитрије калезић хришћанска књижевност јануар / фебруар 2016 13 у њу опредмећује, а она није чулна него тек њено дјело: ријеч, поступак, ствара- ње зато слику божју у човјеку, тај његов надтварни основ, не можемо ничим да мјеримо, испитујемо, проучавамо, него само њене тварне пројекције: знање, сје- ћање, разне способности опредмећене као резултате у науци, умјетности, ства- ралаштву јер је то њен тварни резултат, а она је надтварна, јер је одраз надтвар- нога бога у тварном човјеку таква, она је надтварна страна и виша димензија чо- вјека, личности – слика божја исто је овако са питањем светости: она је божја особина коју он транзицијом шаље у тварни свијет, и она се не матери- јализује а (п)освећени предмет можемо проучавати, али не и нетварну светост којом је освећен, јер је светост – надтвар- на, натприродна – надвасељенска и то је квалитет, као и слика божја у човје- ку – дат човјеку, али није опредмећен и зато се не пројављује кроз посвећење и озрачење, кроз резултате дјеловања лич- ности – живе слике надтварнога бога у тварноме човјеку, али која се – иако се пројектује – не опредмећује извјесну сличност овога става можемо да прими- јетимо у првој реченици најпрестижније српске проповеди; то је бесједа св саве о правој вјери, сачувана у житију св саве од доментијана; она гласи: „оци и пријатељи и оци и чеда богозвана, при- клоните богољубива срца ваша да чује- те божанске догмате и чувши ове свете речи ставите их, браћо, у срца ваша и у савести душа (ваших) и пред очи ума (вашег), и разумите их“ дакле, св сава поклања пажњу савјести душе и очима ума ради адекватнога поимања догмат- ских истина, а онда даље долази разлага- ње, интерпретација, објашњавање и то омогућује правилно и адекватно праће- ње и схватање смисла у историјски реалноме човјеку исусу појавио се јудејски месија – али и логос освећени предмет можемо проучавати, али не и нетварну светост којом је освећен, јер је светост – надтварна, натприродна – петар ii петровић његош, портрет из 1847 године, надвасељенска рад јохана беса 14 1/2016 божји, јединац рођени из бића божјег христово божанство је преегзистент- но исусу који се историјски појавио та- да и тада, ту и ту; ту страну и димензију његове личности и бића апостол и је- ванђелист јован истиче јаче него троји- ца синоптичара – свакако му је дубље и више откривена и он је адекватније пој- мио зато он и почиње јер је богатије пој- мио тајну оваплоћења и адекватније је преточио у ријечи и тако изразио, и то посебно и наглашено истиче – па нагла- шава да је исус божанска ријеч – дакле, надисторијска и надвремена – која се по- јавила као реалан човјек у реалном су- бјекту, у одређеноме времену и просто- ру – у историји, којој је тиме предложена отворена вјечност она је била у богу – у претпочетку, то јест прије времена – од вјечности зато се син рађа од очева би- ћа, па вјечни и невидљиви бог постаје присутан и видљив у своме сину, реал- но видљивоме и опипљивом то је ријеч која тиме представља (јн 1, 3) принцип и реалност божјега откровења; то је ријеч којом је бог створио свијет и њоме се у старом завјету откривао мојсију и про- роцима и преко њих општио са даљима реалним преносиоцима  (наставак у следећем броју) атеизам, као неверовање у божан- ску егзистенцију, може бити ин- телектуална и егзистенцијална база за многе идеологије баш као што са друге стране то може бити и став да бог постоји мало је људи којима лични став „бог постоји“ или „бог не постоји“ не утиче на даљи поглед на свет једна од идеологија којој атеизам представља ба- зу јесте антитеизам антитетизам значи противништво вери или богоборство антитеисти су атеисти коју сматрају да је религија не- гативна, чак и веома опасна појава и да због тога не треба да постоји неретко, антитеизам прераста у активизам и сво- јеврсно мисионарство атеизма против религије као и свака идеологија која у свом хабитусу има негацију другог, ан- титеизам је праћен лепезом екстреми- зма та лепеза се протеже од вербалног и интелектуалног, па до систематског и физичког екстремизма и тада атеизам заиста личи на религију, у оном њеном негативном, идеолошком пројављивању ако ствари схватимо тако да ни вера ни атеизам не могу, у интелектуалном смислу, претендовати на апсолутност свога става, онда верник и атеиста не мо- гу бити ни у каквом сукобу ни вера ни невера нису једино могућа опција, већ једна од опција погледа на смисленост света отуда, верник и атеиста имају по- штовање према ставу оног другог и то треба јасно истаћи – вера и атеизам је- су утемељени на људској словесности и слободи не постоји начин да се дође до искључивог става, уколико инсистира- мо на интелектуалном поштењу онај ко би веру или неверу поставио као једино интелектуално поштену опцију, прешао би са словесног на идеолошко подручје, у александар милојков хришћанска књижевност у дијалогу са атеизмом свети сава, први архиепископ српски, фреска из краљеве цркве у студеници јануар / фебруар 2016 15 неки од степена екстремизма зато, није зачуђујуће што острашћени бранитељи вере личе на острашћене бранитеље ате- изма острашћеност је моменат удаља- вања од словесности и интелектуалног поштења она је лишена аргумената јер је заслепљена убеђеношћу у апсолутну исправност свог става уместо јаких ар- гумената имамо грубе речи због тога је тешко или немогуће дискутовати са та- квим људима њихови умови као да су закључани као и свака идеологија која нагиње ка епистемолошком монизму – ка ста- ву да је истина једна, а да је конкрет- на идеологија поседује – антитеизам је тоталитаран тоталитарност, будући да она не трпи другост и другачијост, неизоставно прате агресивност и екс- тремизам таквом, идеолошком ставу склона је и религија када људи своје појмове, за које чврсто верују да су не- упитне истине, уздигну на пиједестал божанства, имамо религијски екстре- мизам и агресивност тада се рађа онај умишљај – ја сам у праву а ти ниси – који нужно води у конфликт уколико таквом мишљењу придружимо апара- антитеизам антитеисти су атеисти коју сматрају да је религија негативна, чак и веома опасна појава црква христа спаса у москви, коју су совјетске власти срушиле 1931 године: слика рушења (извор: pravmirru) 16 1/2016 туру силе – ето систематског прогона неистомишљеника професор докинс није у праву када тврди да је религија узрочник људских сукоба и готово свакога зла у свету то је типичан антитеистички став није ре- лигија крива као таква, већ управо тота- литарни начин мишљења наравно, ре- лигија уме да тако и мисли, али не мора нужно хришћанство има потенцијала да изађе из таквог размишљања у хри- шћанству истина бежи појмовности и мишљењу она се поистовећује са бићем, са постојањем христос није рекао – ово је истина, већ – ја сам истина (јн 14, 6) јединство на које позива христос није монистичко и тоталитарно, већ по узо- ру на јединство свете тројице (јн 17, 21) – јединство које не укида појединачност и мноштвеност већ га подразумева чак и на тако шкакљива питања попут оног – хоће ли се спасити и нехришћани, хри- шћанство има потенцијала да одговори не упадајући у тоталитаризам христос говори: „у кући оца мојега станови су многи“ (јн 14, 2) али и ово: „а од сва- кога коме је много дано, много ће се и тражити“ (лк 14, 48) такође, прича о талантима (мт 25, 14–30), представља добру основу за излазак истинитости из тоталитарног монизма зато и не чуди христова заповест: „не судите, да вам се не суди“ (мт 7, 1) хришћански бог оставља људском са- знању слободу, чак и у убеђености да бог не постоји уколико љубав кроз веру ни- је пут ка познању бога, бог заиста заувек остаје непостојећи како то свети авгу- стин и каже: quem tamen nisi iam nunc di- ligamus, numquam videbimus („ако га (бо- га) већ сада не љубимо, никада га нећемо видети“) не мора, дакле, религија нужно да буде узрочник сукоба са другим и другачијим оно што је основни генератор тог сукоба јесте тоталитарни начин мишљења а у тај начин мишљења може бити обучена и вера и невера атеизам не мора нужно да води у сукоб са вером, али антитеи- зам да атеиста, као и верник, у строгом интелектуалном смислу по питању бо- жије егзистенције је агностик свестан је да став бог постоји или бог не посто- ји захтева један слободни скок ка једној од опција – без икакве могућности да се изабрани став ушушка у доказивост међутим, антитеиста наступа са ставом поседовања неупитне истине да бог не постоји отуда, антитеизам са мањом или већом дозом ароганције и презрења гледа ка вери он је сматра заблудом на- слов докинсове књиге сведочи о томе – the god delusion (заблуда о богу) та ин- телектуална суровост се представља не као суровост већ као научни реализам по докинсу, наука очигледно нужно во- антитеизам је један од стубова идеолошких прогона какве смо видели у некадашњим комунистичким земљама, укључујући и нашу у дијалогу са атеизмом звоно цркве христа спаса у москви, фотографија начињена приликом рушења цркве (извор: xxcru) јануар / фебруар 2016 17 ди у атеизам ипак, као што смо раније показали, та тврдња је неозбиљна инте- лектуално је непоштена као и свака идеологија која наступа као тоталитарна, са ставом искључења другог и другачијег, антитеизам пред- ставља опасност он може бити у својој soft варијанти какву срећемо код профе- сора докинса то је борба кроз говор и писање, кроз предавања, дискусије и де- бате на нашим просторима, активно је удружење „атеисти србије“ које заступа антитеистичке ставове наведено удру- жење своју тоталитарност у мишљењу показује, на пример, у дискусијама о секуларном уређењу државе заступају став да постоји један и јединствени по- јам секуларности, по којем је држава од цркве одвојена у апсолутном смислу, без икаквог простора за комуникацију или сарадњу такав модел је врло сли- чан са оним у бившој сфрј није ни- шта спорно да се неко залаже и за та- кав модел секуларности међутим, јесте спорно када мисли да је то једини мо- дел, а да сви други модели, који постоје у искуству европских држава, предста- вљају кршење принципа секуларности проблем је, дакле, тај тоталитарни на- чин мишљења такав начин мишљења сигурно води у неки облик конфликта са вербалног, често малограђанског и простачког (поготово у нашем, домаћем искуству), антитеизам може да прера- сте у озбиљну антиљудску идеологију, у својеврсну hard варијанту антитеизам је један од стубова идеолошких прогона какве смо видели у некадашњим кому- нистичким земљама, укључујући и на- шу (бивша сфрј) на крају, долазимо до става професора докинса – да су људи чинили злочине у име бога а никада у име атеизма тај став је вешто камуфлирање правог мотивато- ра зла у људским умовима а тај мотива- тор је тоталитарни начин мишљења, који може попримити било религијско, било атеистичко или секуларно обличје тако, људи су једни друге убијали и у име има бога и у име нема бога сетимо се само јакобинаца није ту мотиватор била ни- ти вера нити атеизам, већ став ја сам у праву а ти ниси та невероватна потреба да се људи, сви и без разлике укалупе у једно и исто тоталитарна искључивост која пројављује оно анти антидруго и антидругачије идеологија која није спо- собна да у појам јединства укључи и по- јам мноштвености таква, антитеистичка идеологија се врло лукаво данас пласира под плаштом тзв научног реализма сва- како, наука нема ништа са тим  (наставак у следећем броју) аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији са вербалног, често малограђанског и простачког, антитеизам може да прерасте у озбиљну антиљудску идеологију детаљ с рушења цркве христа спаса по рушењу је на месту цркве изграђен базен (извор: pravoslavieru) 18 3/2015 тема броја: царство божије у нама богородица са христом између светих и арханђела, синајска енкаустична икона из 6 века (извор: википедија) царство божије у нама ко, пак, има христа у себи, у њему је и царство божије човек је биће смисла али не

Свеска: 347 | Царство Божије у нама
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј Витовнички, благовесник Царства Божијег у наше време фото: духовна чада о Тадеја Фотографија на другој страни корице: Епископ будимски Г Лукијан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Богојављење 2016 године – пливање за Часни крст у Земуну, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Горња испосница Светог Саве у манастиру Студеница фото: Рајко Каришић СВЕСКА 347, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2016 Рeч уредника Царство нестворене Светлости 2 Реч пастира Неблагодарност као грех свакодневнице 4 Старечник Бројаница је духовно оружје 7 Материк Преподобна Исидора 10 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности Његошев прилог хришћанској персонологији 12 У дијалогу са атеизмом Антитеизам 14 Тема броја Царство Божије у нама 19 Најдубље истине скривене у нама 22 Свети Теофан Затворник: Зацаривање Господа у нама 24 Разговор са протојерејем-ставрофором др Милошем Весином О тајни Царства Божијег 26 Степенице врлина ка Царству Небеском 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Карановић 34 Идите и научите све народе Две мисије – нађи 10 разлика 42 Православље широм света Чувари Православља на Тајланду 44 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Велика Лавра Лавра Светог Атанасија Атонског 48 Представљамо Вам Манастир Савина главица 51 Путопис Света недра Метохије 53 Светињама Грчке у походе 56 Вјечнаја памјат О Сава Копорински (1926 – 2015) 60 Сведочанства Дар прозорљивости оца Лазара Острошког 62 Поезија Дубока 64 Косовска победа 64 Царство Божије 64 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Царство Божије у нама јануар / фебруар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претп�