-АМАЈЛИЈА-
1
Свеска: 302 | У здравом духу здраво тело
...и где се прибегава нехришћан- ским поступцима коришћењем разнихАМАЈЛИЈА 📌 и
применом разних ритуала зарад среће или пос-
тизања што бољих резултата треба ли стално
подсећати да свето писмо и црква ово
...и где се прибегава нехришћан- ским поступцима коришћењем разних
МЕТА инфо: Р:20894 К:147305 Д:81
 | Свеска 302 |
Свеска: 302 | У здравом духу здраво тело
... способности- ма велики број људи који се баве спортом нема времена за богослужења и занемарује свој цркве- ни живот, што на крају може бити погубно свесни смо и често смо очевици великог сује- верја које се јавља у спорту, где се користе нехри- шћанска обележја и где се прибегава нехришћан- ским поступцима коришћењем разних амајлија и применом разних ритуала зарад среће или пос- тизања што бољих резултата треба ли стално подсећати да свето писмо и црква ово осуђују као супростављање христовом учењу? код фанова се јавља и кршење друге божије за- повести (идолопоклонство) - некима спортисти постају идоли, па се облаче као они, обликују фри- зуре као они, желе да постану они уз све то се јавља и служење материји, где долазимо до једног парадокса да врхунски спортиста са веома значај- ним резултатима води веома неморалан живот (расипање новца на статусне симболе, разни лу- ди проводи и слично) спортски радници се нај- чешће слажу да су такви људи неке године свог живота провели у карантину и да те своје недоживљене животне моменте надомешћују ка- снијим порочним животом, али то није никакво оправдање из свега овога морамо извести закључак да чо- век мора бити свестан својих способности и да васпитавањем и одрастањем у спортском духу не би смео да превазилази своје могућности нити да на било који начин раздваја своју психофизичку спремност од здравља тела и од здравља свог духа као код свих проблема који се јављају у савреме- ном друштву, спорт треба да буде позитивна ствар која превентивно утиче на људе, али он не сме из- лазити из оквира нормалног живота и не сме запостављати човеков свакодневни развој да би човек био савршеног здравља, треба да тренира, али исто тако мора да живи у цркви да би постигао потпуно јединство и тела и духа ма каква нам била физичка спремност, без здраве ду- ше човек није потпун, а потпун постаје само у је- динству са христом ^овек мора бити свестан својих способности и да васпитавањем и одрастањем у спортском духу не би смео да превазилази своје могућности нити да на било који начин раздваја своју психофизичку спремност од здравља тела и од здравља свог духа православни мисионар 25 аутор: татјана радић од негативних ка позитивним странама спорта тема броја покушавајући да пронађем социолошке анализе чувених научника на задату тему новог броја, испоставило се да питање спорта није нимало наивна ствар и да ту и нема приче о забави, позитивном такмичарском духу, рекреацији и обогаћивању слободног времена напротив, тумачења су тешка и суморна и, на ве- лику жалост, истинита па, ипак, став о спорту и спортским активностима треба да буде позити- ван један од разлога је и тај што је стопа гојазности, која се дефинише помоћу индекса телесне масе, у непрестаном порасту од 80-их година 20 века у енглеској је 1980 л г од целокупног становни- штва гојазно било 8% жена и 6% мушкараца до 1998 л г ти проценти су утростручени - гојазност је мучила 21% жена и 17% мушкараца што се ср- бије тиче, подаци добијени на узорку од 3651 де- тета на узрасту од 7 до 14 година - у оквиру истраживања спроведеног 2000 лета господњег - показује да њих 19,1% има прекомерну телесну те- жину или је већ у категорији гојазних као такви, они ризикују да много пре оболе од хипертензије или дијабетеса типа 2, који је резервисан за поод- маклу животну доб у социолошком погледу, међутим, потребно је скренути пажњу и на поменуту негативну страну спорта међу социолозима се најчешће спомињу рела- ције спорт и индустријализација, спорт и капи- тализам хелмут плеснер је 50-их година 20 ве- ка дошао до две тезе: прва је да је свет спорта од- слика индустријског света, односно да је спорт област у којој човек настоји да пронађе компен- зацију за лишавања којима је изложен у свету специјализованог рада то даље значи да је незадовољство положајем у процесу рада основ- ни мотив човеку да се ангажује у спорту оно што је код плеснера даље занимљиво јесте и његова тврдња да је такмичарска структура инду- стријског друштва одговорна за повећану духов- ну агресивност људи он нам овом тврдњом ука- зује на политички значај идеологије такмичења за њега је такмичење борба свих против свих а где је извор човекове потребе за спортом? плеснер је види у тежњи човека да пронађе сво- ју изгубљену природност он овде не говори о те- лесном активизму, већ о спорту у коме се до ква- литета долази настојањем да се други победе постизањем већег резултата (рекорда) још један моменат који је нама важан јесте тај где он поми- ње да је сама природа телесног покрета у спорту усмерена ка дисциплиновању тела супротно од плеснера, затим хабермаса и линда, кроков чове- ку нуди бекство у свет среће у којем ће пронаћи замену за патњу којој је изложен у свету бриге игра (спорт) ипак није замена постојећем свету, већ је могућа једино у сучељавању са њим такмичарска структура инду- стријског друштва одговорна је за повећану духовну агресивност људи плеснер нам овом тврдњом указује на политички значај идеологије такмичења за њега је такмичење борба свих против свих 26 успење 4/2008 још један теоретичар који нам је занимљив је- сте кристофер лаш, водећи социолог у сад, који тврди да је професионализам поткопао стари „школски дух“ и довео међу спортистима до раз- воја сасвим пословног односа према њиховој ве- штини спортиста као професионални забављач изнад свега настоји да заштити своје сопствене интересе и спремно прода своје услуге ономе ко највише понуди и још једна карика у ланцу за боље сагледавање данашњег спорта јесте спектакл, без којег се не може замислити ниједна спортска приредба, која у себи садржи неколико чинилаца (од изгледа играча, спонзора, реклама, навијача, реквизита и слично) лаш оптужује нову врсту новинарства које је продавало сензације уместо да саопштава вести тако данас као увод у игру, пре свега, сазна- мо шта су кључни играчи вечерали пред тај меч или са ким су провели вече или (к)ако су имали љубавну аферу и томе слично све ово је довело до професионализације спорта и створило од њега велику индустрију, па се ту пре свега ради о борби капитала за тржиште, а спорт ће постати реклам- ни простор православни мисионар 27 од спортиста се захтева да тренирају и играју с непопустљивом преданошћу многи су под стро- гим режимима исхране, неки користе и дозвоље- на средства за побољшање способности (као што су протеини и супстанце за повећање телесне ма- се), неки чак користе и недозвољене анаболичке стероиде не треба заобићи ни мукотрпне психо- лошке припреме култ тела оно што је на спортским теренима, али и ван њих веома видљиво јесте доминација тела и теле- сности важно је да имамо лепо, извајано, издефи- нисано тело, а поврх свега је важно то и показати на овај начин они који имају лепо тело спроводе моћ над онима који га немају, односно над онима који својој телесној фигури нису посвећивали то- лико времена и пажње основни циљ је, дакле, променити изглед тела како би оно што више од- говарало замишљеном идеалу здравља, младости и лепоте - наводи скемблер у својој књизи спорт и друштво важно је, дакле, здравље спољашњег тела у овом делу потрошачка култура игра веома битну улогу тако су на тржишту све више зас- тупљена средства за брже мршављење, средства за затезање, за самопотамњивање, сваки дан може- мо чути за неки нови програм у оквиру фитнеса и слично од подвига до социјализације намера текста није била да младе читаоце ми- сионара одврати од бављења спортом, већ да се скрене пажњу на то да бављење спортом нема ве- зе са идолопоклонством према свом телу или спортској дисциплини за коју смо се определили прави и искрени спортисти су аскете, а спорт је заправо прави корак ка социјализацији на спорт- ском пољу можемо ући (и често улазимо) у борбу са својим манама, па и греховима (какви су гор- дост, себељубље, сујета и слично) ту је и суштина нашег односа према спорту у хришћанском по- гледу - трудећи се да дисциплинујемо тело и под- вргнемо га својој вољи, још више треба да се учи- мо да своје духовно биће у истом погледу диспли- пинујемо као што се у случају телесног поста наш однос према материјалној храни рефлектује на однос према духовном животу, треба да се труди- мо да наш однос према спортским активностима буде такав да има позитиван утицај на изградњу духовног атлете у нама 28 успење 4/2008 уоквиру теме броја разговарамо са господи- ном миљаном ]еранићем, председником православног спортског друштва „лепа србија“ како је настало православно спортско друштво „лепа србија“, који су његови циљеви и особености? - спортисти православног спортског друштва лепа србија (за сада два клуба) похађају недељне и празничне службе у цркви имамо и оних који тек треба да се крсте, и све богомдано прихвата- мо деца xудо-клуба поју за певницом и чине црквени хор заједно са тренерима регистровани смо у надлежном министарству са оваквим придевом у имену и са овом одредни- цом у постојању свест и савест ка обожењу преко овако усмереног начина живљења промовишемо међу првима, при чему се подразумева да нисмо једини који смо знали да је то и потребно и могуће опредељење спортиста и управе спорт- ског друштва је црквеност коју желимо распрос- трањивати - преко две стотине спортиста упућено је пуноћи вере и xудоу у православном спортском друштву лепа србија ви сте мајстор борилачке вештине која је постала олимпијски спорт који у србији тренира велики број младих на који начин сте у пракси успели да направите спој православне духовности и xудоа? - xудо се у кандидатски програм олимпијских разоговор водио: ђакон оливер суботић хришћанске врлине и православни мисионар 29 и борилачке вештине тема броја спортова уврстило још за време игара у амстердаму 1928 по великој жељи коју је гајио xигоро кано, оснивач xудоа уз сву симболику, он то и постаје 1964 у токију, али у привременом статусу летње олимпијске игре у минхену 1972 уводе xудисте у сталну породицу спортиста учесника сигурно да у нашој земљи xудо завређује већу пажњу зарад омасовљења и, поготово, подизања квалитета такав пример бисмо могли да следимо од руског председника путина - он са хришћанским животним опредељењем употребљава и принципе xудоа иначе, православна духовност својом тежњом за слободом од греха сваку корисну радњу на оплемењивању душе човечије потпомаже, и ми се у раду води- мо том духовношћу који су још спортови заступљени у православном спортском друштву лепа србија? - истоветно добрим такмичарским резул- татом оснивача, покрећемо клуб за скијање на води лепа србија председник клуба, уједно на изборном месту првог председника друштва, предраг ]еранић, државни је рекордер на овако професионалан начин као у скијању на води и xудоу, покренућемо и друге спортове у православном спортском друштву лепа србија верујемо да спортови попут xудоа могу имати позитиван утицај на формирање хришћанске личности ако су усмерени на прави начин, али како се 30 успење 4/2008 борити против негативних страна, присутних у сваком такмичарском спорту? на који начин успоставити примат духа над телом, односно - у овом случају - православне духовности над спортским духом? - попусти да би победио, узвишени став спортске дисциплине xудоа, уносимо крсном мерилу непрекидно лепим тренажним процесом телу и освежавањем душе учењем и извођењем црквених и народних песама, ми се трудимо да држимо васкршњу духовност имамо и сазнање да је свети николај јапански просветитељ, дости- гавши број већи од сто тридесет хиљада православаца у земљи излазећег сунца, благословио упутством да је корисно похађати тренинге xудоа уподобити спортски морал хришћанском моралном вредновању је одрађен посао којим се постиже тај примат или, рећи ћемо, поредак подразумева се да спортиста, руковођен исправним тренером, бди да га не обузме супрот- ни дух ништожни врхунски спортиста се одлику- је смирењем, добротом и мекоћом изражаја ^ини нам се да код неких борилачких вештина које са собом носе и одређену философију (углавном зен будизам) могу постојати проблеми уколико је човек православни хришћанин xудо у том погледу није проблематичан јер у пракси нема ту врсту позадине, али је питање на који начин се треба односити према далекоисточним борилачким системима који у себи инкорпорирају отворено неправославне духовне методе рада? - да, xудо третирамо само као спорт и добро примећујете да као вештина која је претходила није проблематичан рецимо, наш xудо тренер винка радовић била је првакиња државе у рвању - још једном олимпијском спорту скијаш предраг ]еранић је у млађим узрасним категоријама био шампион у xудоу велико искуство свестраних спортиста, када смо се налазили на тренизима и такмичењима спортских борилишта широм света, суштински доприноси нашем раду самим тим лако региструјемо опасне порозне утицаје неких далекоисточних борилачких сис- тема и нашем труду не допуштамо сметњу у наве- деним системима дух је агресиван и циља тако да му се потчини слобода тај терен је сасвим клизав, то се касно схвати или се уопште не сазна - јед- ноставно пропаднете из предострожности да не уђемо у коло, довољно је упозорити на штетност поменутих и не рекламирати их и, на крају, која је ваша порука младим православцима који православни мисионар 31 желе да тренирају неки борилачки спорт, шта је то на шта посебно треба да обрате пажњу и на који начин треба да приступе споју хришћанских врлина и борилачких вештина? - што може да се веже православном духов- ношћу - добро је, што не може, није добро за спасење то се препознаје стеченим искуством из цркава и манастира који су одреднице нашега сабрања васкрсли господ телом својим саздао је цркву спасења и одатле треба да се црпи све знање, умеће и подвиг, како у духовном тако и у телесном погледу 32 успење 4/2008 разговарамо са бојаном љубојевићем, иску- сним српским кошаркашем овај тридесето- годишњак је свој кошаркашки пут започео у клубу златар, потом је наставио у кошаркашким клубовима плаyофф, борац, застава, ергоном, ке- равнос, морнар, леваллоис - париз тренутно игра за француски тим цхалонс ен цхампагне разлог због кога разговарамо са бојаном није у његовим спортским успесима, већ у посвећеном хришћан- ском животу и практичном јединству духа и тела господине љубојевићу, иако сте млад чо- век, прилично добро познајете православну духовност у вашем стану примећујемо ве- лики број књига из области православне теологије уз то, често посећујете српске манастире и познајете велики број православних духовника на који на- чин православна духовност даје сми- сао вашем спортском и породичном животу? - православна духовност целом човеко- вом животу даје посебан смисао, а самим тим и мом послу и породичном животу ми лаици своју ревност према богу врши- мо кроз испуњавање свих обавеза везаних за тренинге, кроз један однос пун поштовања према саиграчима, тренерима и, посебно, противницима на утакмици постоје нека мишљења да је због поста, литургијске дисциплине и слично тешко ускладити спортски живот и живот у христу ви сте сведочите не- што потпуно супротно - да су спортска дисциплина и духовно-подвижничка дисци- плина потпуно комплементарне и да једна другу подупиру на који начин то спроводи- те у пракси? - што се тиче вишенедељних постова и постова средом и петком, из личног искуства могу рећи да сам тешке тренинге и утакмице најлакше подно- сио у време поста посна храна садржи све што је потребно за функционисање организма при нај- тежим напорима познато је да наша вера тражи лични напор, односно подвиг, тако да није тешко ускладити духовни живот и обавезе схватајући колико је битно бити присутан на литургијама, разговор водио: ђакон оливер суботић православни дух у жив православни мисионар 33 воту профи кошаркаша тема броја трудим се да будем редован бар недељом и већим празницима данас смо, нажалост, сведоци да спорт све више добија своју девијантну форму: употреба допинг-средстава, профит као врхунско мерило, наметање етоса гордо- сти скоро сваки спортиста у свом живо- ту прође макар кроз једно слично искушење не сумњамо да је ваш став пре- ма овим - духовно гледано - ретроградним искушењима негативан да ли у том погле- ду имате неке конкретне савете за младе спортисте? - могућност да буде успешнији помоћну допин- га за спортисту је велико искушење осим што је у сто одсто случајева штетан за здравље, допинг изазива и зависност које се после тешко одрећи треба бити захвалан богу без обзира на резултат, успешност сезоне или тренутно приказану игру јер бог свакме даје онолико колико као појединац може да поднесе и оно што му је на спасење то не значи да ми не треба да се трудимо, и то макси- мално савремено друштво обилује искушењима за омладину колико умерене и редовне фи- зичке активности - попут кошаркаших тренинга - могу позитивно утицати на стварање одбрамбеног механизма код деце која су окружена многим искушењима по- пут алкохола, наркоманије, секти? - редовне обавезе и здрав начин исхране спор- тиста никако не иду заједно са конзумирањем дрога и алкохола једно искључује друго да ли из свега наведеног у потпуности можемо закључити да поред максиме „у здравом телу, здрав дух“ једнако треба да стоји и „у здравом духу, здраво тело“? - с обзиром на то да је у спорту веома битна припремљеност тела за најтеже напоре, између ове две максиме треба да стоји знак једнакости осим бриге за тело, међутим, још више морамо водити бригу о души познато је да наша вера тражи лични напор, односно подвиг, тако да није тешко ускладити духовни живот и обавезе 34 успење 4/2008 сва лепота православног начина живота је- сте у слободи која се изражава непосред- ним односом са богом јер је тај однос увек различит и увек у обзиру на самог човека - његове могућности, таланте, посебности та лепота живљења је најбоље изражена речима апостола павла све ми је слободно али православни начин живота подразумева одговорност, а управо та од- говорност чини саму пуноћу односа са богом и сву лепоту напредовања, односно умножавања добијених таланата, што сведочи и наставак по- менуте мисли - али није све на корист да би човек могао разлучити непотребно од по- требног, корисно од оптерећујућег, најпре се мо- ра сусрести са собом, са сопственим афинитети- ма - талантима, чијим умножавањем сведочи о ле- поти православног начина живљења на том путу нема готових решења нити унапред спремљених одговора или начина постизања узорног живота то произилази из саме природе ствари и околно- сти које су по дефиницији неутралне, тако да оно што је за једну конкретну личност корисно, ну- жно не мора бити и за другу, те било какви плаги- јати духовног усавршавања нису препоручиви јер више сведоче о немару самог човека који, уместо да се на сопствени начин изрази и тиме посведо- чи радост православног начина живљења, бира туђе искуство и подвиг обично не сагледав окол- ности поменутог уместо да се прикључи подви- жничкој радости, непотребно бремени себе јар- мом који му није намењен овакво подражавање, заправо пла- гирање форме подвижништва, далеко је чешће него ли подражавање суштине подвижништва и оно- га што оно јесте, а на шта је позван сваки хришћанин поме- нуто сагледавање одаљава човека од слободног хода ка богу усмера- вајући га да у норми и правилима потражи пут до царства, а то никако није на корист није на корист ни применом, а ни примером - поготово не младим људима да- нас, који се траже и на том путу самотрагања - уисти- ну боготрагања - наила- зе на мноштво пре- прека, искушења ко- ја се крију иза тех- нолошког на- претка претећи да тотално па- сивизирају чо- века сводећи га на ниво конзумента који је битан докле троши, а вреди оно- лико колико (по)троши инстант- доживљаји, непрегледан низ разнора- зних информа- ција и зан- аутор: свештеник угрин в поповић спорт као подвижни православни мисионар 35 иштво младих данас тема броја имљивости, туђи животи, мноштво чињеница - све то путем телевизије и интернета просто оба- сипа младог човека данас, па је прави подвиг не подлећи тој стихији, тој пошасти данашњице, и не свести се на ниво пасивног потрошача соп- ственог живота у здравом телу, здрав дух јесте иску- ство једне културе и није га потце- нити, а потреба за имплементаци- јом поменуте мисли данас је ви- ше него ургентна разлози су очигледни - отргнути младе људе из канxи пасивне самодовољности подстаћи их да се сами отргну из те потрошачке инерције живљења не би ли кренули путем вољног напре- довања, путем самоиз- грађивања и учећи их да се на тај начин ослушкују и да препознају сопствене та- ланте самоостварујући се то заиста јесте подвижни- штво младог човека данас, а бављење спортом може би- ти његов израз може бити, и то зато што представља искорак са широког пута којим ходи омладина данас поти- скујући сопствену потребу за боготражењем: те- левизијом, улицом и замкама исте - дрогом и про- мискуитетом лажни морал комунистичких колектива одавно је прошлост; породица, у свом основном смислу, такође је реткост, тако да млади човек данас нема никакво спољашње утемељење у друштву у којем је све слободно, док се о томе да ли је на корист води мало или нимало рачуна штавише, лице- мерно се бори против последица, а сами узроци се лаконски пренебегавају друштво је, на пример, против дрога и сузбија њихову дистрибуцију; са друге стране, нимало не води рачуна о превенци- ји, односно о разлозима због којих је то младо створење посегло за тако опасним леком против очаја сагледавајући суштину проблема који притиска те младе људе, са једне, и отварајући се подвижнич- кој пракси промишљајући о самој примени исте данас, са друге стране, можемо се придружити све- том григорију палами у закључку да је подвиг слу- жба богу у нашим особеним околностима, којима сведочимо сопствену приврженост уском путу и, заиста, отргнути се општој летаргији друштва, у ко- јем се потрошачка логика (по којој вредимо оноли- ко колико (по)трошимо, те инертна самозадово- љност пасивног посматрача туђих живота и дале- ких земаља, која се телевизијом остварује) цени и сматра правилом понашања, уистину јесте подвиг јер представља искорак са широког пута а некада је средство за поменути искорак био један обичан стуб (на пример: алимпије столп- ник), некада пустиња (на пример: сви отшелници од антонија великог па на овамо), некада јуродивост (мноштво примера о таквом на- чину налазимо у житијима све- тих) - зато не видимо разлог за- 36 успење 4/2008 што то данас не би могао бити спорт ако сагледамо саму суштину проблема, као и ја- чину која је потребна да би се једно младо створење својевољно изопштило из одређеног кружока вршњака који су загазили на широки пут технолошке пасивизираности или уличне распу- штености, и то у годинама када је потреба за при- падношћу најизраженија, спорт би могао бити онај лек против очаја ако свему овоме додамо и то да тај млади човек у својој одлуци да искорачи са широког пута технолошке пасивизираности не одбацује саму употребу технолошких достигнућа -нити би требало - већ прави синтезу корисности свих предности технолошког развоја не би ли све то ставио у службу сопственог самоостваривања које се, опет, не да замислити мимо заједнице и боготражења, онда видимо да тај млади човек многоструко успева сведочећи на тај начин - и на самом почетку свог живљења - радосну вест бављење спортом данас може бити израз подви- жничке праксе, нарочито ако сагледамо саму бит подвижништва која је, у суштини, један безком- промисни искорак са широког пута погибељи овакавим подвижничким начином живота остваривши здрав дух, у свом одабиру да бавећи се спортом искорачи из свеопште летаргије дру- штва, градећи се на тај начин дијалошки као лич- ност - преко свога тела - тај млади човек ће узра- стати и једног дана постати зрела личност, одра- стао човек који ће у једном моменту свог напре- довања схватити да је за здраво тело ипак потре- бан здрав дух православни мисионар 37 аутор: александар милојков психосоматско биће заједнице и спорт тема броја спорт је - у свим својим познатим дисципли- нама - стар готово колико и сам човек ве- лика је заблуда да је спорт тековина савре- мене цивилизације спортом су се и те како бави- ли и људи древног, античког света ^увени грчки философ платон је у свом познатом делу држава нагласио важност бављења спортом, конкретно гимнастиком сврха гимнастике је била васпи- та(ва)ње најважнијих слојева у платоновој држа- ви - чувара и управљача - односно војника и фило- софа - краљева јачање и обликовање тела била је неопходна степеница у васпитању како би се људи научили да разум управља њиховим телом тек када су се томе научили, могли су се бавити на- уком и философијом, односно управљати држа- вом и сам платон се у младости учио гимнасти- ци wегово право име је артистокло, а име пла- тон (што у преводу значи плећат) добио је од свог учитеља гимнастике стари грци су познати и по томе што су измислили (и нама данас добро познате) олимпијске игре колико су антички гр- ци ценили те игре говори и податак да су време од једних до других игара бројали као године данашња, савремена парола оних који пропа- гирају важност бављења спортом гласи: у здравом телу, здрав дух бављење спортом човечанство, несумњиво, доживљава као нешто позитивно и човеку неопходно но, како код античког, тако и код савременог човека постоје многи парадокси - готово непремостиве антиномије - када је спорт у питању и једнима и другима заједничко је несх- ватање самог човека, па самим тим ни спорта као његове пројаве и делатности тако је платон са једне стране давао важност гимнастици, дакле телесном вежбању, а са друге је тело представљао као какву копрену и тамницу душе wегова философија се састојала, између осталог, и из учења да је нужно ослобоћење душе из тамнице, те њено пресељење у свет духова, у нематеријални свет идеја, тамо где јој је одувек и било место истинско бивство, дакле, није човек као психосоматско биће, већ нематеријална душа човекова представља једини и прави људски идентитет ^овек као психосоматско биће само је одраз, слика тог правог људског идентитета, иде- алног човека тако, хтели, не хтели, морамо и пла- тону и себи да поставимо питање: чему онда ва- жност гимнастике и телесног вежбања? не про- тивречи ли платон самоме себи? и данашњој људској мудрости која кличе: у здравом телу здрав дух, морамо ставити сличну примедбу од пропагирања спорта као здравог начина живота створена је права наука, чак можда и више њих иза таквих тврдњи стоје докторски ауторитети, те оне данашњем човеку представља- ју аргументе које је тешко уздрмати свети владика николај како примећује наш свети владика николај, људи се никада нису више бавили спортом него данас, али никада нису били ни болеснији него што су то данас гле чуда - спорт је све више зас- тупљен, а људи су све болеснији у чему је онда проблем? нешто слично као и код платона, само у обрнутом смеру, мучи и данашњу светску памет и науку док је платон замишљао смисао човека у његовом ослобођењу и одбацивању тела, данашња памет смисао човека види у одбацивању човекове душе смисао живота данашњег човека је сведен на голо материјално задовољење његов- их потреба, пожуда и страсти сва снага човека - 38 успење 4/2008 физичка и интелектуална - усмерена је на сти- цање што већег профита, а ради уживања у мате- ријалном благостању тело је оно што данашњи човек једино види и осећа као свој идентитет тако се и бављење спортом своди на бављење мишићима, кондицијом, вештином тела, а у циљу продужења броја дана на овој планети, и то ради уживања у материјалним добрима ^овек је својим интелектом дошао до сазнања који су то спорто- ви благотворни за поједине делове његовог тела, али узалуд - тело и даље оболева и човек, све више и све теже, остаје болестан и несрећан не само спорт, већ и остале позитивне људске делатности би добиле своје право значење и свој прави смисао када би човек прво спознао самога себе платон и антички свет, са једне, и савремени човек, са друге стране, налазе се на два хоризонта једне те исте заблуде та заблуда се огледа у неспознавању самог себе и погрешног одговора на питање ко је човек одговор на то питање даје и одговор на прави смисао човековог делања, где и спорт заузима своје право и заслужено место душа и тело свети оци цркве су премудро говорили: душа без тела је утвара, а тело без душе је леш ^овек је, дакле, и из душе и из тела, психосоматско биће, јединствено, недељиво душа и тело само заједно чине човека, његов истински, богомдани иденти- тет ^овек који није подвојен на пуко материјално егзистирање и на идеалистичке фантазије - истински је човек мудрост човечанства која је чо- века подвајала - било на дух ли на тело - стављала је пред себе нерешиву енигму смисла човековог постојања самим тим су, промашајем властитог смисла постојања, све човекове делатности - а ме- ђу њима и спорт - добијале погрешну конотацију, и у пракси нису давале жељене резултате тако је платонова држава остала само сањани идеал и никада остварена утопија, а поклич мо- дерног човека у здравом телу здрав дух постао је више научна иронија, него истина и реалност праву улогу спорта можемо наћи само у правом одређењу човека, а о човеку као бићу заједнице писали смо у прошлом броју мисионара ^овек своју онтологију гради у односу са богом и одно- су са ближњим зато наш господ и каже да су две најважније заповести љуби господа бога својега и православни мисионар 39 љуби ближњега својега вршити ове две заповести - које господ по важности изједначава - значи по- стојати као човек у животу човека у таквом, истинском постојању и спорт добија своје право место и запажену улогу спорт остаје вештина и вежба тела, али и истинска пројава човековог ду- ха, његове воље, труда, емоција смисао сваког успеха у спорту сагледава се у релацији са другим људима, са својим ближњима врхунски спортски резултати не би имали никакве вредности када не би било људи које спортиста воли и који њега во- ле управо је та подела радости идеал који спор- тисте мотивише на то да чине највеће напоре ка- ко би своје ближње обрадовали у њиховој радо- сти налази смисао и њихова, појединачна радост (као спортиста) и заиста - чему радост и чему успех ако нема никога да тај успех види, вреднује и поздрави радост и успех и не могу постојати ван истинског људског идентитета - ван бића за- једнице здрава душа здравље душе и тела је велика благодат коју чо- век може имати - то је божији дар а здрава душа, односно здрава воља, мисао и хтење су много ве- ће благо од здравог тела апсурдна је тврдња у здравом телу, здрав дух јер има много оних који су били или који су сада болесни телом, али су здрави духом, којим су неки задужили читаво чо- вечанство но, има и оних који су здрави телом, а болесни духом којим штете себи, а неки и чове- чанству ^овекова воља, тако, чини да његова бо- лест буде или његово безнађе или његова благо- дат која га приводи истинском идеалу ^овек и здравље може употребити на своје истинско ост- варење или на пропаст хришћански гледано, спорт нема улогу нити да љубоморно чува даровано здравље ради што ду- жег уживања у материјалним сластима потрошач- ке цивилизације нити да увежба дух да - у плато- новском смислу - укроти тело wегов смисао је остварење заједништва, јачање воље, јачање духа и стицање храбрости за следовање христу вера и храброст, али и мишићи - како они духовни, тако и телесни - заиста су потребни за одговор на хри- стов позив: ако ко хоће за мном да иде, нека се од- рекне себе и узме крст свој и за мном иде (мат 16, 24) 40 успење 4/2008 овогодишње отварање олимпијских игара у пекингу била је идеална прилика да кина покаже своју економску моћ и раст домаћег бруто производа спектакл је уприличен најмодер- нијом техником, а сам догађај отварања је путем ма- лих екрана посматрало више од четири милијарде људи, или скоро две трећине планете према речи- ма коментатора радио-телевизије србије, енглези ће сличан успех моћи да понове у лондону 2012 го- дине, али под условом да им помогну марсовци за само отварање изабран је 8 август, а ако се зна да је осам, поред шест и девет кинески срећан број, онда и не чуди што је та церемонија почела „тачно“ у осам сати и осам минута према незваничним по- дацима, у специјалној ложи присуствовало је 88 др- жавника симболика од које човека може само да за- боли глава на церемонији отварања остаће упамћено и да су српски председник и министар спољних послова током свечаног дефилеа поздравили наше спорти- сте са подигнута три прста, патент милошевићеве опозиције, и да се на тај поздрав „примио“ нико други до xорx бушу млађи треба напоменути и да је тај исти буш, заједно са својим колегом владими- ром путином, замолио председника једне „банана“ републике, да замене места које су им одредили ор- ганизатори, како би представници две најмоћније државе на свету могли да седну један поред другога и да на миру попричају о кризи на кавказу све у све- му, ништа ново, чак ни то што се два православна народа туку у „име демократије“ олимпијске игре су биле и раније место на коме се могло видети и осетити како пулсира свет и шта се све збива на планети подсетимо да је хитлер у берлину 1936 године направио спектакл како би доказао надмоћ беле расе, али је xеси овенс, атле- тичар тамне пути помутио фиреру планове олипи- јада у минхену 1972 године, била је повод арап- ским терористима да упадну у спортски камп и ма- сакрирају израелске олимпијце тај догађај је касни- је изазвао бројна разрачунавања и убиства између мосада, израелске тајне службе и арапских безбед- њака период хладног рата је такође имао утицај на одржавање олимпијских игара американци и њихови савезници нису дошли у москву 1980 па су им руси, са својим савезницима узвратили 1984 ка- да се нису појавили у лос анђелесу из тог сукоба је профитирала екс југославија, јер је тада освојила највише медаља питање је шта ће спортисте чекати у будућности и да ли ће моћи безбедно да се такмиче иначе, древне олимпијске игре први пут се помињу далеке 773 године пре христа и од њиховог оснивања стари грци су почели да рачу- нају време веровали су такође да је игре измислио сам зевс, врховни бог са олимпа због чега су му пре почетка игара приносили жртву, у складу са паган- ским обредима древни олимпијци су се такмичили у борилачким спортовима и атлетици, а временом су додавали и нове дисциплине, као што је на при- мер трка двококлицама хришћански оци касније су осуђивали саме игре, првенствено због приношења жртава паганским боговима свети јо- ван златоусти их је, међутим, једном приликом узео за пример, наводећи како на олимпијским борили- штима влада ред, који би требало да постоји и у пра- вославним храмовима док се хришћани причешћу- ју, а не да се гурају око путира милорад ^авић је донео велику радост србији и показао шта значи бити патриота без интереса он није хтео да плива за америку у којој се родио и ко- ја би му понудила више новца и боље услове за при- преме, а није хтео ни да улази у медијске полемике и „теорије завере“ да ли га је мајкла фелпс, највећи пливач данашњице, победио или није у трци на сто метара „делфин“, па је тако показао и лепо васпитање и борилачки дух свео само у оквире ба- зена лоша страна олимпијских игара јесу баш те ин- триге које се одвијају изван самог борилишта аме- рички медији се труде да што више оцрне кину, претенциозно наводећи пропусте који су аутор: срећко гујаничић више од игре православни мисионар 41 тема броја направљени у организације самих игара с друге стране, ни кинези нису за похвалу јер су својој деци, младим олимпијцима, ускратили детињство и под- вргли их напорним вежбама како би освојили што више медаља на крају, најгора ствар је што људи и даље на олимпијским играма имају идоле којима се клањају спортисти су „божанства“, а не људи од крви и меса када је бразил играо прву утакмицу на светском првенству у фудбалу, у немачкој пре две године, роналдиња су засули блицеви фотоапарата, тако да му је глава личила на диско-куглу то се дешавало и са спортистима који су долазили на аеродром у пе- кингу претходних дана међутим, главни идол, онај невидљиви, јесте жеља за моћ и новац када су схватили да спортисти могу бити шетају- ће рекламе и промотери аутомобила, банака, гази- раних сокова и чега све не, мултинационалне ком- паније, свесне снаге медија и мајмунске склоности за опонашањем ушле су у спорт и успоставиле нове стандарде, који надилазе саму игру јавна је тајна да многе компаније одређују када ће спортиста да пре- кине каријеру дејвид бекам је најбољи пример, јер иако фудбалски потрошен, он и даље игра, јер то ве- роватно захтевају спонзори о томе говори податак да је енглеска репрезентација изгубила 20 милиона фунти од разних фирми када је сад већ бивши се- лектор изоставио бекама из тима и реал мадрид, клуб за који је играо, највећу ко- рист од бекама није имао у њему као играчу, већ у њему као манекену пошто су дресови са његовим именом пунили клупску касу занимљиво је да су се ти дресови најбоље продавали баш у кини 42 успење 4/2008 сасвим је сигурно да је спорт један од најва- жнијих сегмената светске културне башти- не, занимљив како због чињенице да уједи- њује одређену естетску вредност, тако и због отво- рености за широке народне масе свих профила и професија, а често и због саборног рада када су у питању такозвани колективни спортови то је ве- роватно свима јасно, али се поставља питање ка- кве везе имају православље, спорт и савремене технологије ако православље посматрамо само као догмати- ку, онда се ова веза чини чудном, али ако говоримо о теологији у ширем слислу, о теологији која кроз говор о богу осветљава све феномене живота (укључујући и спрот), онда је ова релација не само пожељна, него и једина за коју се може рећи да је потпуна и аутентична о чему је реч? када је реч о младим људим,а један од најзас- тупљенијих културолошких феномена данашњице је конзумирање компјутерских игара које често попримају размере фанатизма и зави- сности, а свака зависност - било да је реч о дроги, алкохолу или видео-играма - по самој својој су- штини је подјармљивање човекогов богом даног духа творевини и затварање себе за слободу у коју нас позива христос, а о којој сведочи свети апо- стол павле у гал 5, 13 феномен зависности од видео-игара као једна врста нововековног порока нарочито је очитован у специфичном жанру овог софтвера - реч је о та- козваним спортским симулацијама данас готово да нема спорта за који не постоји адекватна ком- пјутерска симулација, док се за најпопуларније софтвер из године у годину само допуњује гра- фички детаљи и решења у овим играма су дости- гли завидан ниво иза кога стоји очигледно велики труд неопходно је нагласити да игра сама по себи, чак и као философска категорија, представља не- што невино и спонтано у чему је, онда, проблем са такозваним спортским симулацијама! као што је већ наглашено, коришћење веома популарних видео-игара се данас у веома великом броју случа- јева претвара у својеврсну зависност налик алко- холизму или наркоманији, само у нешто блажем виду симулиција спортске активности као и свака друга интелектуална, а упо- требна вредност - што симулације спорт- ских игара због своје високе софтверске комплексности свакако и јесу - видео- игре које симулирају спортску актив- ност веома лако и веома често постају предметом идолопоклонства ^овек је, наиме, религиозно биће и ако, као та- кав, не испољи своју религиозност у правом смислу речи - односно као пра- вославно верујући - неминовно ће се испољити као идолопоклоник неке ка- тегорије у том смислу су и видео-игре и, конкретно, спортске симулације постале један од својеврсних идола младог човека данашњице у истом рангу са познатим пева- чима, глумцима и забављачима чије (често кра- јње неумесно и неукусно) уздизање добија вид идо- лопоклонства о њима се прича са одушевљењем, малтене са обоготворавањем, нестрпљиво се ишче- кују нове и нове верзије софтвера, на интернет-фо- румима се расправља о овој или оној тактици итд парадоксална, а веома честа је ситуација да мно- ги млади људи већину слободног времена (сате и сате) проводе уз компјутер, у затвореном просто- ру, играјући се, на пример, симулације фудбала, а испред зграде је празан и неискоришћен фудбал- ски терен из свега наведеног се може стећи погрешан спорт - виртуел спорт - виртуел православни мисионар 43 закључак да је аутор овог текста а при ори против компјутера и компјутерских игара, што није тачно напротив, поједине игре, као што су нпр страте- гије, развијају и продубљују машту и логичке капа- цитете детета, али исте никако не треба да постану смисао ка коме млади човек једино треба да стре- ми као и свако друго претеривање (и зависност), и ова се може уобличити управо правилним васпитавањем уз инсистирање на поштовању пре свега самог створитеља, а то могу само они родитељи који су и сами верујући и православни хришћани као и у случају младалачке наркоманије и алко- холизма, и овде се недостатак образовања у право- славној духовности, а самим тим и вере код родитеља, показује као један од најважнијих фак- тора у њиховим педагошким промашајима према сопственој деци тема броја лни или прави лни или прави 44 успење 4/2008 на ливади одмах поред зграде играју се деца јуре за лептирима посебно им се свиђа је- дан жуто-црвени вешто им измиче маше крилима на другом крају земљине кугле почиње олуја какве везе имају ова два догађаја? никакве? или су ови догађаји повезани много више него што бисмо на први поглед рекли повезани су јер је и це- ла наша планета један систем у коме сви ми пред- стављамо делове који имају могућност да мењају услове тог система хаос је у науци технички израз којим описујемо одређену врсту динамичког понашања неког систе- ма хаотично понашање ипак није толико хаотич- но, односно има описиву структуру можда је та структура компликована и има превише промен- љивих фактора, али је описива сваки од тих променљивих параметара има утицаја на исход стања у коме се налази систем наш свет као целина има особине таквог техничког хаоса термин ефекат лептира је настао из разма- трања једначина развоја тзв лоренцовог модела то је модел који је у метеорологији коришћен да би се описало како се динамичке променљиве које опи- сују тај систем мењају са временом реч је о три променљиве (односно једначине) које су међусоб- но зависне резултат нам каже следеће: ако кренемо од почетних услова који се разликују мало, коначна стања могу да се разликују драстично другим речи- ма: ако се почетно стање јачине ветра разликује за махање крила лептира, то је довољно да коначна стања буду непредвидива ако лептир махне крили- ма у швајцарској, то може да изазове монсун у ин- донезији можемо дати и други пример где је човек проме- нио почетне услове система када су људи у аустра- лију донели зечеве и тамо их населили, мислили су да је то више него корисно популација зечева је, услед недостатка природних непријатеља, нарасла толико да су се на крају они који су направили екс- перимент горко кајали шта нам говори овај пример? уколико се некри- тички мешамо и мењамо почетне услове овог си- стема који се зове планета земља, исход може бити (неочекивано) непријатан да ли бисмо овај принцип могли пребацити у сферу друштвених односа? да ли када појединац учини нешто, то има одјека на све? после размишљања, људи би обично рекли да може, али и не мора значи ли то да људско друштво - као један систем - има могућност да апсорбује промене не- ких почетних услова (променљивих)? готово је си- гурно да то није тако наша перцепција нам не дозвољава да видимо где ће (и како) одразити неки наш гест, лепа реч или мисао (можда у бразилу?!?) јер је то својеврсан ефекат лептира поменуо сам да нека мисао може извршити про- мену у нашем систему - који зовемо људско дру- штво - на крупном плану, али - гледано локално - то су наши пријатељи, познаници, колеге на послу, по- родица сликовитије речено, ако имамо суморне аутор: александар савић ефекат лептира или какве су ти православни мисионар 45 мисли, то нам се види на лицу и сведоци смо да то утиче на нашу околину важи и обрнуто - уколико смо добро расположени, насмејани, ширимо пози- тивну енергију и орасположујемо људе ако су други око нас расположени, тешко је да ми будемо сумор- ни мислимо ли добро, добро ширимо, а добро нам се онда на исти начин и враћа акција и реакција на микро-плану а шта је са макро-планом? да ли то што ћу се трудити да будем позитиван има неког утицаја на целину? нисмо ни свесни коли- ко једни на друге утичемо и колико су наше мисли делотворне и продуктивне наш смешак у пролазу, лепа реч у продавници, фин гест у превозу, све то мо- же да резултира неочекивано добрим на глобалном плану (можда у јапану!?!) свакако због лептира на светој литургији се молимо за читав свет, це- локупну творевину имајући изнесено у виду, творевина се ваистину мења јер се и ми мењамо почетни услови се мења- ју и, следствено, мења се и стање система зато је битно не остати на философском нивоу, већ делат- но мењати свет мењајући себе а где ћемо то боље и исправније учинити, него на сабрању = евхаристи- ји, где нам се нуди сам господ литургија је предокус царства божијег учествују- ћи, ми тај елеменат (царство) уносимо у овај свет тако мисионарећи (евхаристијски - увек позивају- ћи друге да нам се придруже) - као што су мисиона- рили и апостоли - мењамо свет микро-план (конкретна заједница) има утицај на целину када следећи пут намеримо да учинимо добро (лоше) дело или на то помишљамо, помислимо на лептира и будимо сигурни да мењамо свет на боље (горе) избор је на нама замахнимо крилима! мисли, такав ти је живот! хришћанство и наука 46 успење 4/2008 основне податке о свештеницима налазимо још у новозаветном периоду, и то у делима апостолским и у саборној посланици све- тог апостола јакова, као и у најстаријим постново- заветним списима проучавајући ове изворе, види- мо да се тада свештеничка служба у многоме раз- ликовала од данашње наиме, они су током прва три века имали задужење учитеља верном народу, тј основни задатак им је био да врше катихизаци- ју оних оглашених који су се спремали за свето просвећење - крштење, као и то да буду помоћни- ци своме епископу, док благослов за вршење евха- ристије и других светих тајни нису имали - осим у специјалним приликама, када им је то дозвољавао епископ важно је напоменути да за свештенике постоји још један назив који је посведочен у најра- нијим рукописима - то је презвитер ова реч је грчког порекла и значи старешина молитва рукоположења у молитви рукоположења за презвитера коју наводи свети иполит римски у свом апостолском предању каже се: боже и оче господа нашег исуса христа, погледај на овог слугу свога и дај му духа благодати и савета презвитерства да би шти- тио и руководио народ твој чистим срцем из овог сведочанства видимо да свештеници у овом периоду цркве христове нису били предстојате- љи литургијског сабрања у данашњем смислу, већ да су окруживали свога епископа - као апостоли христа - и на тај начин потврђивали дело еписко- па које он врши од 4 века, односно од престанка гоњења хри- шћана, презвитери имају власт у цркви коју има- ју и данас како је до овога дошло, не знамо, али је највероватнији разлог тај што је црква из дана у дан расла, тако да је просто било немогуће да се сви окупљају на једној литургији коју је слу- жио епископ, па да су они презвитерима давали благослов да уместо њих и у њихово име врше евхаристију свештеници данас имају право свршавати све свештенорадње осим рукоположења, које једино аутор: јерођакон јован (панић) улога свеште православни мисионар 47 врши епископ полагањем руку да би неко по- стао презвитер, потребно је да прво буде у ђа- конском чину православна црква изузетан значај придаје све- штеничком чину о овоме је писао свети силуан атонски: свештеници но- се у себи толико велику благодат да, када би људи могли видети славу те благодати, цео свет би јој се задивио, али господ ју је сакрио да се wегови служитељи не би погорди- ли, него да би се спасавали у смирењу верни народ се са великим страхопоштовањем одно- си према свештенику примајући његов благо- слов, људи му целивају ру- ку као руку самог христа - због тога што свештеник не благосиља својом си- лом, него божијом напоменемо на крају да се рукоположење у пре- звитерски чин врши на литургији, и то после хе- рувимске песме, а пре ка- нона евхаристије, што означава да добија благо- слов за вршење свете ев- харистије после пред- ложења часних дарова епископ новом свеште- нику даје део освећеног агнеца уз страшне, опомињуће речи: прими залог овај и сачувај га чи- тавим и неповређеним до последњег твог даха јер ћеш за њега дати одговор на другом и стра- шном доласку великог господа и спаса нашег исуса христа ника у цркви служба цркве 48 успење 4/2008 крајем 4 века пре христа јерусалим је по- стао део хеленистичког света хеленистич- ки градови су - за разлику од источњачких - били отворени, удобни и, могло би се рећи, први модерни градови у свету јевреји су заузели сва ме- ста на друштвеној лествици, а грци су били радо- знали и склони експерименту, али и мистеријама два света су један на други деловала стваралачки грчка култура је била стил, и многи јевреји су хтели да буду као грци говорили су грчки, мисли- ли као грци, узимали грчка имена међутим, када су 198 године пре христа јерусалимом завладали селеукиди, грчки владари у сирији, однос између грка и јевреја израстао је у крајње насилнички ан- тагонизам хеленистички утицај сам по себи није био новост јосиф флавије пише да је у време када је на престо дошао антиох ^етврти епифан, 175 пре христа, првосвештеник желео да напусти за- коне земље и усвоји грчки начин живота антиохија антиох ^етврти епифан, који је хтео да доврши хеленизацију територије којом је владао, искори- стио је отпор побожних хасидејаца као изговор да заузме и опљачка јерусалимски храм јуришао је на зидине јерусалима да уништи национално сујеверје - каже тацит поклао је осамдесет хиља- да јевреја и исто толико продао у робље јеруса- лим је назвао антиохија, а јеврејима укинуо вер- ска права у граду је саградио пагански центар, а на олтару јеврејског храма жртвовао свиње јевре- ји су се дигли на устанак који је 168 г повео све- штеник јуда макавејац протерали су сиријског освајача и обновили град, а храм очистили и по- ново посветили макавеји су владали као свештенички краљеви за време њихове владавине подручје јерусалим- ског храма је добило своје утврђење јерусалим је отприлике задржао своје претходне границе, а управо у том периоду у стени кедронске долине су ископани споменици у 1 веку пре христа, за време макавејског монарха александра јанеја, је- русалим је почео да се шири ван својих устаљених географских граница проширио се на запад - преко тиропеонске долине - и стигао до западног брежуљка који је данас познат као сионска гора тада је обухваћен утврђењем које нам је познато као први зид у време када је настала прва велика криза, на- следник краљевске традиције високог свештен- аутор: данијела деспотовић јерусалим - сведок православни мисионар 49 ства је потценио снагу рима који је искористио прилику и 37 год одговорио именовањем свог штићеника ирода великог за краља јевреја када је ирод ступио на власт, западњачки утицај је по- вратио снагу и дошао до врхунца у иродово време многи јевреји су припадали можда већ десетој генерацији под утицајем хеле- низма он је представљао једног од највећих гра- дитеља старога света године 23 пре христа ирод је подигао палату у јерусалиму и саградио 45 ки- лометара дуг канал за боље снабдевање града во- дом како би у јерусалиму оставио печат своје вла- давине, он је између осталог подигао нови храм који је био полазиште за правоугаону мрежу ули- ца установио је две мреже улица за јерусалим просперитет јерусалима је привлачио све више народа присуство великог броја људи је створило проблем јер су граду биле доступне ограничене количине воде како би обезбедио довољну коли- чину воде за нове становнике, ирод је проширио систем експлоатисања водених ресурса историја му је уз име доделила велики, али сва- како не због његовог племенитог карактера на престо је дошао као лисица, владао је као тигар и умро као пас ирод је ослободио своје поданике свих тлачитеља, али не и самога себе римски јарам јерусалим је искусио сву тежину римског јарма римски бес се појачавао земљу је преплавило насиље римљани су силом одржавали мир ат- мосфера је била напета и устанак је могао букну- ти сваког часа у јерусалиму, међутим, ништа није тако постојано као географија римљани су се уло- горили на скопусу и маслиновој гори свој штаб су поставили северно од града римски војници и робови су за три дана саградили опсадни зид од климавог камења и без малтера у јерусалиму је глад сатирала читаве породице људи су се тукли за шаку брашна мушкарце су ве- шали о најосетљивије делове тела да признају где су сакрили залогај хлеба крајем маја 70 год пре христа римљани су про- били северозападни зид и освојили један део града међу многим градовима старог медитеранског света само је јерусалим одбио да се потчини рим- ском јарму и због тога је сурово кажњен - свемоћ- но царство се веома трудило да дисциплинује тај чудан народ у далеком и стратешки безначајном граду векова (други део) света земља 50 успење 4/2008 антички филозоф платон је сматрао да у складу са бићем треба организовати и жи- вот заједнице оно што је добро у свету иде- ја, у свету људи јесте правда циљ д
... способности- ма велики број људи који се баве спортом нема времена за богослужења и занемарује свој цркве- ни живот, што на крају може бити погубно свесни смо и често смо очевици великог сује- верја које се јавља у спорту, где се користе нехри- шћанска обележја и где се прибегава нехришћан- ским поступцима коришћењем разних амајлија и применом разних ритуала зарад среће или пос- тизања што бољих резултата треба ли стално подсећати да свето писмо и црква ово осуђују као супростављање христовом учењу? код фанова се јавља и кршење друге божије за- повести (идолопоклонство) - некима спортисти постају идоли, па се облаче као они, обликују фри- зуре као они, желе да постану они уз све то се јавља и служење материји, где долазимо до једног парадокса да врхунски спортиста са веома значај- ним резултатима води веома неморалан живот (расипање новца на статусне симболе, разни лу- ди проводи и слично) спортски радници се нај- чешће слажу да су такви људи неке године свог живота провели у карантину и да те своје недоживљене животне моменте надомешћују ка- снијим порочним животом, али то није никакво оправдање из свега овога морамо извести закључак да чо- век мора бити свестан својих способности и да васпитавањем и одрастањем у спортском духу не би смео да превазилази своје могућности нити да на било који начин раздваја своју психофизичку спремност од здравља тела и од здравља свог духа као код свих проблема који се јављају у савреме- ном друштву, спорт треба да буде позитивна ствар која превентивно утиче на људе, али он не сме из- лазити из оквира нормалног живота и не сме запостављати човеков свакодневни развој да би човек био савршеног здравља, треба да тренира, али исто тако мора да живи у цркви да би постигао потпуно јединство и тела и духа ма каква нам била физичка спремност, без здраве ду- ше човек није потпун, а потпун постаје само у је- динству са христом ^овек мора бити свестан својих способности и да васпитавањем и одрастањем у спортском духу не би смео да превазилази своје могућности нити да на било који начин раздваја своју психофизичку спремност од здравља тела и од здравља свог духа православни мисионар 25 аутор: татјана радић од негативних ка позитивним странама спорта тема броја покушавајући да пронађем социолошке анализе чувених научника на задату тему новог броја, испоставило се да питање спорта није нимало наивна ствар и да ту и нема приче о забави, позитивном такмичарском духу, рекреацији и обогаћивању слободног времена напротив, тумачења су тешка и суморна и, на ве- лику жалост, истинита па, ипак, став о спорту и спортским активностима треба да буде позити- ван један од разлога је и тај што је стопа гојазности, која се дефинише помоћу индекса телесне масе, у непрестаном порасту од 80-их година 20 века у енглеској је 1980 л г од целокупног становни- штва гојазно било 8% жена и 6% мушкараца до 1998 л г ти проценти су утростручени - гојазност је мучила 21% жена и 17% мушкараца што се ср- бије тиче, подаци добијени на узорку од 3651 де- тета на узрасту од 7 до 14 година - у оквиру истраживања спроведеног 2000 лета господњег - показује да њих 19,1% има прекомерну телесну те- жину или је већ у категорији гојазних као такви, они ризикују да много пре оболе од хипертензије или дијабетеса типа 2, који је резервисан за поод- маклу животну доб у социолошком погледу, међутим, потребно је скренути пажњу и на поменуту негативну страну спорта међу социолозима се најчешће спомињу рела- ције спорт и индустријализација, спорт и капи- тализам хелмут плеснер је 50-их година 20 ве- ка дошао до две тезе: прва је да је свет спорта од- слика индустријског света, односно да је спорт област у којој човек настоји да пронађе компен- зацију за лишавања којима је изложен у свету специјализованог рада то даље значи да је незадовољство положајем у процесу рада основ- ни мотив човеку да се ангажује у спорту оно што је код плеснера даље занимљиво јесте и његова тврдња да је такмичарска структура инду- стријског друштва одговорна за повећану духов- ну агресивност људи он нам овом тврдњом ука- зује на политички значај идеологије такмичења за њега је такмичење борба свих против свих а где је извор човекове потребе за спортом? плеснер је види у тежњи човека да пронађе сво- ју изгубљену природност он овде не говори о те- лесном активизму, већ о спорту у коме се до ква- литета долази настојањем да се други победе постизањем већег резултата (рекорда) још један моменат који је нама важан јесте тај где он поми- ње да је сама природа телесног покрета у спорту усмерена ка дисциплиновању тела супротно од плеснера, затим хабермаса и линда, кроков чове- ку нуди бекство у свет среће у којем ће пронаћи замену за патњу којој је изложен у свету бриге игра (спорт) ипак није замена постојећем свету, већ је могућа једино у сучељавању са њим такмичарска структура инду- стријског друштва одговорна је за повећану духовну агресивност људи плеснер нам овом тврдњом указује на политички значај идеологије такмичења за њега је такмичење борба свих против свих 26 успење 4/2008 још један теоретичар који нам је занимљив је- сте кристофер лаш, водећи социолог у сад, који тврди да је професионализам поткопао стари „школски дух“ и довео међу спортистима до раз- воја сасвим пословног односа према њиховој ве- штини спортиста као професионални забављач изнад свега настоји да заштити своје сопствене интересе и спремно прода своје услуге ономе ко највише понуди и још једна карика у ланцу за боље сагледавање данашњег спорта јесте спектакл, без којег се не може замислити ниједна спортска приредба, која у себи садржи неколико чинилаца (од изгледа играча, спонзора, реклама, навијача, реквизита и слично) лаш оптужује нову врсту новинарства које је продавало сензације уместо да саопштава вести тако данас као увод у игру, пре свега, сазна- мо шта су кључни играчи вечерали пред тај меч или са ким су провели вече или (к)ако су имали љубавну аферу и томе слично све ово је довело до професионализације спорта и створило од њега велику индустрију, па се ту пре свега ради о борби капитала за тржиште, а спорт ће постати реклам- ни простор православни мисионар 27 од спортиста се захтева да тренирају и играју с непопустљивом преданошћу многи су под стро- гим режимима исхране, неки користе и дозвоље- на средства за побољшање способности (као што су протеини и супстанце за повећање телесне ма- се), неки чак користе и недозвољене анаболичке стероиде не треба заобићи ни мукотрпне психо- лошке припреме култ тела оно што је на спортским теренима, али и ван њих веома видљиво јесте доминација тела и теле- сности важно је да имамо лепо, извајано, издефи- нисано тело, а поврх свега је важно то и показати на овај начин они који имају лепо тело спроводе моћ над онима који га немају, односно над онима који својој телесној фигури нису посвећивали то- лико времена и пажње основни циљ је, дакле, променити изглед тела како би оно што више од- говарало замишљеном идеалу здравља, младости и лепоте - наводи скемблер у својој књизи спорт и друштво важно је, дакле, здравље спољашњег тела у овом делу потрошачка култура игра веома битну улогу тако су на тржишту све више зас- тупљена средства за брже мршављење, средства за затезање, за самопотамњивање, сваки дан може- мо чути за неки нови програм у оквиру фитнеса и слично од подвига до социјализације намера текста није била да младе читаоце ми- сионара одврати од бављења спортом, већ да се скрене пажњу на то да бављење спортом нема ве- зе са идолопоклонством према свом телу или спортској дисциплини за коју смо се определили прави и искрени спортисти су аскете, а спорт је заправо прави корак ка социјализацији на спорт- ском пољу можемо ући (и често улазимо) у борбу са својим манама, па и греховима (какви су гор- дост, себељубље, сујета и слично) ту је и суштина нашег односа према спорту у хришћанском по- гледу - трудећи се да дисциплинујемо тело и под- вргнемо га својој вољи, још више треба да се учи- мо да своје духовно биће у истом погледу диспли- пинујемо као што се у случају телесног поста наш однос према материјалној храни рефлектује на однос према духовном животу, треба да се труди- мо да наш однос према спортским активностима буде такав да има позитиван утицај на изградњу духовног атлете у нама 28 успење 4/2008 уоквиру теме броја разговарамо са господи- ном миљаном ]еранићем, председником православног спортског друштва „лепа србија“ како је настало православно спортско друштво „лепа србија“, који су његови циљеви и особености? - спортисти православног спортског друштва лепа србија (за сада два клуба) похађају недељне и празничне службе у цркви имамо и оних који тек треба да се крсте, и све богомдано прихвата- мо деца xудо-клуба поју за певницом и чине црквени хор заједно са тренерима регистровани смо у надлежном министарству са оваквим придевом у имену и са овом одредни- цом у постојању свест и савест ка обожењу преко овако усмереног начина живљења промовишемо међу првима, при чему се подразумева да нисмо једини који смо знали да је то и потребно и могуће опредељење спортиста и управе спорт- ског друштва је црквеност коју желимо распрос- трањивати - преко две стотине спортиста упућено је пуноћи вере и xудоу у православном спортском друштву лепа србија ви сте мајстор борилачке вештине која је постала олимпијски спорт који у србији тренира велики број младих на који начин сте у пракси успели да направите спој православне духовности и xудоа? - xудо се у кандидатски програм олимпијских разоговор водио: ђакон оливер суботић хришћанске врлине и православни мисионар 29 и борилачке вештине тема броја спортова уврстило још за време игара у амстердаму 1928 по великој жељи коју је гајио xигоро кано, оснивач xудоа уз сву симболику, он то и постаје 1964 у токију, али у привременом статусу летње олимпијске игре у минхену 1972 уводе xудисте у сталну породицу спортиста учесника сигурно да у нашој земљи xудо завређује већу пажњу зарад омасовљења и, поготово, подизања квалитета такав пример бисмо могли да следимо од руског председника путина - он са хришћанским животним опредељењем употребљава и принципе xудоа иначе, православна духовност својом тежњом за слободом од греха сваку корисну радњу на оплемењивању душе човечије потпомаже, и ми се у раду води- мо том духовношћу који су још спортови заступљени у православном спортском друштву лепа србија? - истоветно добрим такмичарским резул- татом оснивача, покрећемо клуб за скијање на води лепа србија председник клуба, уједно на изборном месту првог председника друштва, предраг ]еранић, државни је рекордер на овако професионалан начин као у скијању на води и xудоу, покренућемо и друге спортове у православном спортском друштву лепа србија верујемо да спортови попут xудоа могу имати позитиван утицај на формирање хришћанске личности ако су усмерени на прави начин, али како се 30 успење 4/2008 борити против негативних страна, присутних у сваком такмичарском спорту? на који начин успоставити примат духа над телом, односно - у овом случају - православне духовности над спортским духом? - попусти да би победио, узвишени став спортске дисциплине xудоа, уносимо крсном мерилу непрекидно лепим тренажним процесом телу и освежавањем душе учењем и извођењем црквених и народних песама, ми се трудимо да држимо васкршњу духовност имамо и сазнање да је свети николај јапански просветитељ, дости- гавши број већи од сто тридесет хиљада православаца у земљи излазећег сунца, благословио упутством да је корисно похађати тренинге xудоа уподобити спортски морал хришћанском моралном вредновању је одрађен посао којим се постиже тај примат или, рећи ћемо, поредак подразумева се да спортиста, руковођен исправним тренером, бди да га не обузме супрот- ни дух ништожни врхунски спортиста се одлику- је смирењем, добротом и мекоћом изражаја ^ини нам се да код неких борилачких вештина које са собом носе и одређену философију (углавном зен будизам) могу постојати проблеми уколико је човек православни хришћанин xудо у том погледу није проблематичан јер у пракси нема ту врсту позадине, али је питање на који начин се треба односити према далекоисточним борилачким системима који у себи инкорпорирају отворено неправославне духовне методе рада? - да, xудо третирамо само као спорт и добро примећујете да као вештина која је претходила није проблематичан рецимо, наш xудо тренер винка радовић била је првакиња државе у рвању - још једном олимпијском спорту скијаш предраг ]еранић је у млађим узрасним категоријама био шампион у xудоу велико искуство свестраних спортиста, када смо се налазили на тренизима и такмичењима спортских борилишта широм света, суштински доприноси нашем раду самим тим лако региструјемо опасне порозне утицаје неких далекоисточних борилачких сис- тема и нашем труду не допуштамо сметњу у наве- деним системима дух је агресиван и циља тако да му се потчини слобода тај терен је сасвим клизав, то се касно схвати или се уопште не сазна - јед- ноставно пропаднете из предострожности да не уђемо у коло, довољно је упозорити на штетност поменутих и не рекламирати их и, на крају, која је ваша порука младим православцима који православни мисионар 31 желе да тренирају неки борилачки спорт, шта је то на шта посебно треба да обрате пажњу и на који начин треба да приступе споју хришћанских врлина и борилачких вештина? - што може да се веже православном духов- ношћу - добро је, што не може, није добро за спасење то се препознаје стеченим искуством из цркава и манастира који су одреднице нашега сабрања васкрсли господ телом својим саздао је цркву спасења и одатле треба да се црпи све знање, умеће и подвиг, како у духовном тако и у телесном погледу 32 успење 4/2008 разговарамо са бојаном љубојевићем, иску- сним српским кошаркашем овај тридесето- годишњак је свој кошаркашки пут започео у клубу златар, потом је наставио у кошаркашким клубовима плаyофф, борац, застава, ергоном, ке- равнос, морнар, леваллоис - париз тренутно игра за француски тим цхалонс ен цхампагне разлог због кога разговарамо са бојаном није у његовим спортским успесима, већ у посвећеном хришћан- ском животу и практичном јединству духа и тела господине љубојевићу, иако сте млад чо- век, прилично добро познајете православну духовност у вашем стану примећујемо ве- лики број књига из области православне теологије уз то, често посећујете српске манастире и познајете велики број православних духовника на који на- чин православна духовност даје сми- сао вашем спортском и породичном животу? - православна духовност целом човеко- вом животу даје посебан смисао, а самим тим и мом послу и породичном животу ми лаици своју ревност према богу врши- мо кроз испуњавање свих обавеза везаних за тренинге, кроз један однос пун поштовања према саиграчима, тренерима и, посебно, противницима на утакмици постоје нека мишљења да је због поста, литургијске дисциплине и слично тешко ускладити спортски живот и живот у христу ви сте сведочите не- што потпуно супротно - да су спортска дисциплина и духовно-подвижничка дисци- плина потпуно комплементарне и да једна другу подупиру на који начин то спроводи- те у пракси? - што се тиче вишенедељних постова и постова средом и петком, из личног искуства могу рећи да сам тешке тренинге и утакмице најлакше подно- сио у време поста посна храна садржи све што је потребно за функционисање организма при нај- тежим напорима познато је да наша вера тражи лични напор, односно подвиг, тако да није тешко ускладити духовни живот и обавезе схватајући колико је битно бити присутан на литургијама, разговор водио: ђакон оливер суботић православни дух у жив православни мисионар 33 воту профи кошаркаша тема броја трудим се да будем редован бар недељом и већим празницима данас смо, нажалост, сведоци да спорт све више добија своју девијантну форму: употреба допинг-средстава, профит као врхунско мерило, наметање етоса гордо- сти скоро сваки спортиста у свом живо- ту прође макар кроз једно слично искушење не сумњамо да је ваш став пре- ма овим - духовно гледано - ретроградним искушењима негативан да ли у том погле- ду имате неке конкретне савете за младе спортисте? - могућност да буде успешнији помоћну допин- га за спортисту је велико искушење осим што је у сто одсто случајева штетан за здравље, допинг изазива и зависност које се после тешко одрећи треба бити захвалан богу без обзира на резултат, успешност сезоне или тренутно приказану игру јер бог свакме даје онолико колико као појединац може да поднесе и оно што му је на спасење то не значи да ми не треба да се трудимо, и то макси- мално савремено друштво обилује искушењима за омладину колико умерене и редовне фи- зичке активности - попут кошаркаших тренинга - могу позитивно утицати на стварање одбрамбеног механизма код деце која су окружена многим искушењима по- пут алкохола, наркоманије, секти? - редовне обавезе и здрав начин исхране спор- тиста никако не иду заједно са конзумирањем дрога и алкохола једно искључује друго да ли из свега наведеног у потпуности можемо закључити да поред максиме „у здравом телу, здрав дух“ једнако треба да стоји и „у здравом духу, здраво тело“? - с обзиром на то да је у спорту веома битна припремљеност тела за најтеже напоре, између ове две максиме треба да стоји знак једнакости осим бриге за тело, међутим, још више морамо водити бригу о души познато је да наша вера тражи лични напор, односно подвиг, тако да није тешко ускладити духовни живот и обавезе 34 успење 4/2008 сва лепота православног начина живота је- сте у слободи која се изражава непосред- ним односом са богом јер је тај однос увек различит и увек у обзиру на самог човека - његове могућности, таланте, посебности та лепота живљења је најбоље изражена речима апостола павла све ми је слободно али православни начин живота подразумева одговорност, а управо та од- говорност чини саму пуноћу односа са богом и сву лепоту напредовања, односно умножавања добијених таланата, што сведочи и наставак по- менуте мисли - али није све на корист да би човек могао разлучити непотребно од по- требног, корисно од оптерећујућег, најпре се мо- ра сусрести са собом, са сопственим афинитети- ма - талантима, чијим умножавањем сведочи о ле- поти православног начина живљења на том путу нема готових решења нити унапред спремљених одговора или начина постизања узорног живота то произилази из саме природе ствари и околно- сти које су по дефиницији неутралне, тако да оно што је за једну конкретну личност корисно, ну- жно не мора бити и за другу, те било какви плаги- јати духовног усавршавања нису препоручиви јер више сведоче о немару самог човека који, уместо да се на сопствени начин изрази и тиме посведо- чи радост православног начина живљења, бира туђе искуство и подвиг обично не сагледав окол- ности поменутог уместо да се прикључи подви- жничкој радости, непотребно бремени себе јар- мом који му није намењен овакво подражавање, заправо пла- гирање форме подвижништва, далеко је чешће него ли подражавање суштине подвижништва и оно- га што оно јесте, а на шта је позван сваки хришћанин поме- нуто сагледавање одаљава човека од слободног хода ка богу усмера- вајући га да у норми и правилима потражи пут до царства, а то никако није на корист није на корист ни применом, а ни примером - поготово не младим људима да- нас, који се траже и на том путу самотрагања - уисти- ну боготрагања - наила- зе на мноштво пре- прека, искушења ко- ја се крију иза тех- нолошког на- претка претећи да тотално па- сивизирају чо- века сводећи га на ниво конзумента који је битан докле троши, а вреди оно- лико колико (по)троши инстант- доживљаји, непрегледан низ разнора- зних информа- ција и зан- аутор: свештеник угрин в поповић спорт као подвижни православни мисионар 35 иштво младих данас тема броја имљивости, туђи животи, мноштво чињеница - све то путем телевизије и интернета просто оба- сипа младог човека данас, па је прави подвиг не подлећи тој стихији, тој пошасти данашњице, и не свести се на ниво пасивног потрошача соп- ственог живота у здравом телу, здрав дух јесте иску- ство једне културе и није га потце- нити, а потреба за имплементаци- јом поменуте мисли данас је ви- ше него ургентна разлози су очигледни - отргнути младе људе из канxи пасивне самодовољности подстаћи их да се сами отргну из те потрошачке инерције живљења не би ли кренули путем вољног напре- довања, путем самоиз- грађивања и учећи их да се на тај начин ослушкују и да препознају сопствене та- ланте самоостварујући се то заиста јесте подвижни- штво младог човека данас, а бављење спортом може би- ти његов израз може бити, и то зато што представља искорак са широког пута којим ходи омладина данас поти- скујући сопствену потребу за боготражењем: те- левизијом, улицом и замкама исте - дрогом и про- мискуитетом лажни морал комунистичких колектива одавно је прошлост; породица, у свом основном смислу, такође је реткост, тако да млади човек данас нема никакво спољашње утемељење у друштву у којем је све слободно, док се о томе да ли је на корист води мало или нимало рачуна штавише, лице- мерно се бори против последица, а сами узроци се лаконски пренебегавају друштво је, на пример, против дрога и сузбија њихову дистрибуцију; са друге стране, нимало не води рачуна о превенци- ји, односно о разлозима због којих је то младо створење посегло за тако опасним леком против очаја сагледавајући суштину проблема који притиска те младе људе, са једне, и отварајући се подвижнич- кој пракси промишљајући о самој примени исте данас, са друге стране, можемо се придружити све- том григорију палами у закључку да је подвиг слу- жба богу у нашим особеним околностима, којима сведочимо сопствену приврженост уском путу и, заиста, отргнути се општој летаргији друштва, у ко- јем се потрошачка логика (по којој вредимо оноли- ко колико (по)трошимо, те инертна самозадово- љност пасивног посматрача туђих живота и дале- ких земаља, која се телевизијом остварује) цени и сматра правилом понашања, уистину јесте подвиг јер представља искорак са широког пута а некада је средство за поменути искорак био један обичан стуб (на пример: алимпије столп- ник), некада пустиња (на пример: сви отшелници од антонија великог па на овамо), некада јуродивост (мноштво примера о таквом на- чину налазимо у житијима све- тих) - зато не видимо разлог за- 36 успење 4/2008 што то данас не би могао бити спорт ако сагледамо саму суштину проблема, као и ја- чину која је потребна да би се једно младо створење својевољно изопштило из одређеног кружока вршњака који су загазили на широки пут технолошке пасивизираности или уличне распу- штености, и то у годинама када је потреба за при- падношћу најизраженија, спорт би могао бити онај лек против очаја ако свему овоме додамо и то да тај млади човек у својој одлуци да искорачи са широког пута технолошке пасивизираности не одбацује саму употребу технолошких достигнућа -нити би требало - већ прави синтезу корисности свих предности технолошког развоја не би ли све то ставио у службу сопственог самоостваривања које се, опет, не да замислити мимо заједнице и боготражења, онда видимо да тај млади човек многоструко успева сведочећи на тај начин - и на самом почетку свог живљења - радосну вест бављење спортом данас може бити израз подви- жничке праксе, нарочито ако сагледамо саму бит подвижништва која је, у суштини, један безком- промисни искорак са широког пута погибељи овакавим подвижничким начином живота остваривши здрав дух, у свом одабиру да бавећи се спортом искорачи из свеопште летаргије дру- штва, градећи се на тај начин дијалошки као лич- ност - преко свога тела - тај млади човек ће узра- стати и једног дана постати зрела личност, одра- стао човек који ће у једном моменту свог напре- довања схватити да је за здраво тело ипак потре- бан здрав дух православни мисионар 37 аутор: александар милојков психосоматско биће заједнице и спорт тема броја спорт је - у свим својим познатим дисципли- нама - стар готово колико и сам човек ве- лика је заблуда да је спорт тековина савре- мене цивилизације спортом су се и те како бави- ли и људи древног, античког света ^увени грчки философ платон је у свом познатом делу држава нагласио важност бављења спортом, конкретно гимнастиком сврха гимнастике је била васпи- та(ва)ње најважнијих слојева у платоновој држа- ви - чувара и управљача - односно војника и фило- софа - краљева јачање и обликовање тела била је неопходна степеница у васпитању како би се људи научили да разум управља њиховим телом тек када су се томе научили, могли су се бавити на- уком и философијом, односно управљати држа- вом и сам платон се у младости учио гимнасти- ци wегово право име је артистокло, а име пла- тон (што у преводу значи плећат) добио је од свог учитеља гимнастике стари грци су познати и по томе што су измислили (и нама данас добро познате) олимпијске игре колико су антички гр- ци ценили те игре говори и податак да су време од једних до других игара бројали као године данашња, савремена парола оних који пропа- гирају важност бављења спортом гласи: у здравом телу, здрав дух бављење спортом човечанство, несумњиво, доживљава као нешто позитивно и човеку неопходно но, како код античког, тако и код савременог човека постоје многи парадокси - готово непремостиве антиномије - када је спорт у питању и једнима и другима заједничко је несх- ватање самог човека, па самим тим ни спорта као његове пројаве и делатности тако је платон са једне стране давао важност гимнастици, дакле телесном вежбању, а са друге је тело представљао као какву копрену и тамницу душе wегова философија се састојала, између осталог, и из учења да је нужно ослобоћење душе из тамнице, те њено пресељење у свет духова, у нематеријални свет идеја, тамо где јој је одувек и било место истинско бивство, дакле, није човек као психосоматско биће, већ нематеријална душа човекова представља једини и прави људски идентитет ^овек као психосоматско биће само је одраз, слика тог правог људског идентитета, иде- алног човека тако, хтели, не хтели, морамо и пла- тону и себи да поставимо питање: чему онда ва- жност гимнастике и телесног вежбања? не про- тивречи ли платон самоме себи? и данашњој људској мудрости која кличе: у здравом телу здрав дух, морамо ставити сличну примедбу од пропагирања спорта као здравог начина живота створена је права наука, чак можда и више њих иза таквих тврдњи стоје докторски ауторитети, те оне данашњем човеку представља- ју аргументе које је тешко уздрмати свети владика николај како примећује наш свети владика николај, људи се никада нису више бавили спортом него данас, али никада нису били ни болеснији него што су то данас гле чуда - спорт је све више зас- тупљен, а људи су све болеснији у чему је онда проблем? нешто слично као и код платона, само у обрнутом смеру, мучи и данашњу светску памет и науку док је платон замишљао смисао човека у његовом ослобођењу и одбацивању тела, данашња памет смисао човека види у одбацивању човекове душе смисао живота данашњег човека је сведен на голо материјално задовољење његов- их потреба, пожуда и страсти сва снага човека - 38 успење 4/2008 физичка и интелектуална - усмерена је на сти- цање што већег профита, а ради уживања у мате- ријалном благостању тело је оно што данашњи човек једино види и осећа као свој идентитет тако се и бављење спортом своди на бављење мишићима, кондицијом, вештином тела, а у циљу продужења броја дана на овој планети, и то ради уживања у материјалним добрима ^овек је својим интелектом дошао до сазнања који су то спорто- ви благотворни за поједине делове његовог тела, али узалуд - тело и даље оболева и човек, све више и све теже, остаје болестан и несрећан не само спорт, већ и остале позитивне људске делатности би добиле своје право значење и свој прави смисао када би човек прво спознао самога себе платон и антички свет, са једне, и савремени човек, са друге стране, налазе се на два хоризонта једне те исте заблуде та заблуда се огледа у неспознавању самог себе и погрешног одговора на питање ко је човек одговор на то питање даје и одговор на прави смисао човековог делања, где и спорт заузима своје право и заслужено место душа и тело свети оци цркве су премудро говорили: душа без тела је утвара, а тело без душе је леш ^овек је, дакле, и из душе и из тела, психосоматско биће, јединствено, недељиво душа и тело само заједно чине човека, његов истински, богомдани иденти- тет ^овек који није подвојен на пуко материјално егзистирање и на идеалистичке фантазије - истински је човек мудрост човечанства која је чо- века подвајала - било на дух ли на тело - стављала је пред себе нерешиву енигму смисла човековог постојања самим тим су, промашајем властитог смисла постојања, све човекове делатности - а ме- ђу њима и спорт - добијале погрешну конотацију, и у пракси нису давале жељене резултате тако је платонова држава остала само сањани идеал и никада остварена утопија, а поклич мо- дерног човека у здравом телу здрав дух постао је више научна иронија, него истина и реалност праву улогу спорта можемо наћи само у правом одређењу човека, а о човеку као бићу заједнице писали смо у прошлом броју мисионара ^овек своју онтологију гради у односу са богом и одно- су са ближњим зато наш господ и каже да су две најважније заповести љуби господа бога својега и православни мисионар 39 љуби ближњега својега вршити ове две заповести - које господ по важности изједначава - значи по- стојати као човек у животу човека у таквом, истинском постојању и спорт добија своје право место и запажену улогу спорт остаје вештина и вежба тела, али и истинска пројава човековог ду- ха, његове воље, труда, емоција смисао сваког успеха у спорту сагледава се у релацији са другим људима, са својим ближњима врхунски спортски резултати не би имали никакве вредности када не би било људи које спортиста воли и који њега во- ле управо је та подела радости идеал који спор- тисте мотивише на то да чине највеће напоре ка- ко би своје ближње обрадовали у њиховој радо- сти налази смисао и њихова, појединачна радост (као спортиста) и заиста - чему радост и чему успех ако нема никога да тај успех види, вреднује и поздрави радост и успех и не могу постојати ван истинског људског идентитета - ван бића за- једнице здрава душа здравље душе и тела је велика благодат коју чо- век може имати - то је божији дар а здрава душа, односно здрава воља, мисао и хтење су много ве- ће благо од здравог тела апсурдна је тврдња у здравом телу, здрав дух јер има много оних који су били или који су сада болесни телом, али су здрави духом, којим су неки задужили читаво чо- вечанство но, има и оних који су здрави телом, а болесни духом којим штете себи, а неки и чове- чанству ^овекова воља, тако, чини да његова бо- лест буде или његово безнађе или његова благо- дат која га приводи истинском идеалу ^овек и здравље може употребити на своје истинско ост- варење или на пропаст хришћански гледано, спорт нема улогу нити да љубоморно чува даровано здравље ради што ду- жег уживања у материјалним сластима потрошач- ке цивилизације нити да увежба дух да - у плато- новском смислу - укроти тело wегов смисао је остварење заједништва, јачање воље, јачање духа и стицање храбрости за следовање христу вера и храброст, али и мишићи - како они духовни, тако и телесни - заиста су потребни за одговор на хри- стов позив: ако ко хоће за мном да иде, нека се од- рекне себе и узме крст свој и за мном иде (мат 16, 24) 40 успење 4/2008 овогодишње отварање олимпијских игара у пекингу била је идеална прилика да кина покаже своју економску моћ и раст домаћег бруто производа спектакл је уприличен најмодер- нијом техником, а сам догађај отварања је путем ма- лих екрана посматрало више од четири милијарде људи, или скоро две трећине планете према речи- ма коментатора радио-телевизије србије, енглези ће сличан успех моћи да понове у лондону 2012 го- дине, али под условом да им помогну марсовци за само отварање изабран је 8 август, а ако се зна да је осам, поред шест и девет кинески срећан број, онда и не чуди што је та церемонија почела „тачно“ у осам сати и осам минута према незваничним по- дацима, у специјалној ложи присуствовало је 88 др- жавника симболика од које човека може само да за- боли глава на церемонији отварања остаће упамћено и да су српски председник и министар спољних послова током свечаног дефилеа поздравили наше спорти- сте са подигнута три прста, патент милошевићеве опозиције, и да се на тај поздрав „примио“ нико други до xорx бушу млађи треба напоменути и да је тај исти буш, заједно са својим колегом владими- ром путином, замолио председника једне „банана“ републике, да замене места које су им одредили ор- ганизатори, како би представници две најмоћније државе на свету могли да седну један поред другога и да на миру попричају о кризи на кавказу све у све- му, ништа ново, чак ни то што се два православна народа туку у „име демократије“ олимпијске игре су биле и раније место на коме се могло видети и осетити како пулсира свет и шта се све збива на планети подсетимо да је хитлер у берлину 1936 године направио спектакл како би доказао надмоћ беле расе, али је xеси овенс, атле- тичар тамне пути помутио фиреру планове олипи- јада у минхену 1972 године, била је повод арап- ским терористима да упадну у спортски камп и ма- сакрирају израелске олимпијце тај догађај је касни- је изазвао бројна разрачунавања и убиства између мосада, израелске тајне службе и арапских безбед- њака период хладног рата је такође имао утицај на одржавање олимпијских игара американци и њихови савезници нису дошли у москву 1980 па су им руси, са својим савезницима узвратили 1984 ка- да се нису појавили у лос анђелесу из тог сукоба је профитирала екс југославија, јер је тада освојила највише медаља питање је шта ће спортисте чекати у будућности и да ли ће моћи безбедно да се такмиче иначе, древне олимпијске игре први пут се помињу далеке 773 године пре христа и од њиховог оснивања стари грци су почели да рачу- нају време веровали су такође да је игре измислио сам зевс, врховни бог са олимпа због чега су му пре почетка игара приносили жртву, у складу са паган- ским обредима древни олимпијци су се такмичили у борилачким спортовима и атлетици, а временом су додавали и нове дисциплине, као што је на при- мер трка двококлицама хришћански оци касније су осуђивали саме игре, првенствено због приношења жртава паганским боговима свети јо- ван златоусти их је, међутим, једном приликом узео за пример, наводећи како на олимпијским борили- штима влада ред, који би требало да постоји и у пра- вославним храмовима док се хришћани причешћу- ју, а не да се гурају око путира милорад ^авић је донео велику радост србији и показао шта значи бити патриота без интереса он није хтео да плива за америку у којој се родио и ко- ја би му понудила више новца и боље услове за при- преме, а није хтео ни да улази у медијске полемике и „теорије завере“ да ли га је мајкла фелпс, највећи пливач данашњице, победио или није у трци на сто метара „делфин“, па је тако показао и лепо васпитање и борилачки дух свео само у оквире ба- зена лоша страна олимпијских игара јесу баш те ин- триге које се одвијају изван самог борилишта аме- рички медији се труде да што више оцрне кину, претенциозно наводећи пропусте који су аутор: срећко гујаничић више од игре православни мисионар 41 тема броја направљени у организације самих игара с друге стране, ни кинези нису за похвалу јер су својој деци, младим олимпијцима, ускратили детињство и под- вргли их напорним вежбама како би освојили што више медаља на крају, најгора ствар је што људи и даље на олимпијским играма имају идоле којима се клањају спортисти су „божанства“, а не људи од крви и меса када је бразил играо прву утакмицу на светском првенству у фудбалу, у немачкој пре две године, роналдиња су засули блицеви фотоапарата, тако да му је глава личила на диско-куглу то се дешавало и са спортистима који су долазили на аеродром у пе- кингу претходних дана међутим, главни идол, онај невидљиви, јесте жеља за моћ и новац када су схватили да спортисти могу бити шетају- ће рекламе и промотери аутомобила, банака, гази- раних сокова и чега све не, мултинационалне ком- паније, свесне снаге медија и мајмунске склоности за опонашањем ушле су у спорт и успоставиле нове стандарде, који надилазе саму игру јавна је тајна да многе компаније одређују када ће спортиста да пре- кине каријеру дејвид бекам је најбољи пример, јер иако фудбалски потрошен, он и даље игра, јер то ве- роватно захтевају спонзори о томе говори податак да је енглеска репрезентација изгубила 20 милиона фунти од разних фирми када је сад већ бивши се- лектор изоставио бекама из тима и реал мадрид, клуб за који је играо, највећу ко- рист од бекама није имао у њему као играчу, већ у њему као манекену пошто су дресови са његовим именом пунили клупску касу занимљиво је да су се ти дресови најбоље продавали баш у кини 42 успење 4/2008 сасвим је сигурно да је спорт један од најва- жнијих сегмената светске културне башти- не, занимљив како због чињенице да уједи- њује одређену естетску вредност, тако и због отво- рености за широке народне масе свих профила и професија, а често и због саборног рада када су у питању такозвани колективни спортови то је ве- роватно свима јасно, али се поставља питање ка- кве везе имају православље, спорт и савремене технологије ако православље посматрамо само као догмати- ку, онда се ова веза чини чудном, али ако говоримо о теологији у ширем слислу, о теологији која кроз говор о богу осветљава све феномене живота (укључујући и спрот), онда је ова релација не само пожељна, него и једина за коју се може рећи да је потпуна и аутентична о чему је реч? када је реч о младим људим,а један од најзас- тупљенијих културолошких феномена данашњице је конзумирање компјутерских игара које често попримају размере фанатизма и зави- сности, а свака зависност - било да је реч о дроги, алкохолу или видео-играма - по самој својој су- штини је подјармљивање човекогов богом даног духа творевини и затварање себе за слободу у коју нас позива христос, а о којој сведочи свети апо- стол павле у гал 5, 13 феномен зависности од видео-игара као једна врста нововековног порока нарочито је очитован у специфичном жанру овог софтвера - реч је о та- козваним спортским симулацијама данас готово да нема спорта за који не постоји адекватна ком- пјутерска симулација, док се за најпопуларније софтвер из године у годину само допуњује гра- фички детаљи и решења у овим играма су дости- гли завидан ниво иза кога стоји очигледно велики труд неопходно је нагласити да игра сама по себи, чак и као философска категорија, представља не- што невино и спонтано у чему је, онда, проблем са такозваним спортским симулацијама! као што је већ наглашено, коришћење веома популарних видео-игара се данас у веома великом броју случа- јева претвара у својеврсну зависност налик алко- холизму или наркоманији, само у нешто блажем виду симулиција спортске активности као и свака друга интелектуална, а упо- требна вредност - што симулације спорт- ских игара због своје високе софтверске комплексности свакако и јесу - видео- игре које симулирају спортску актив- ност веома лако и веома често постају предметом идолопоклонства ^овек је, наиме, религиозно биће и ако, као та- кав, не испољи своју религиозност у правом смислу речи - односно као пра- вославно верујући - неминовно ће се испољити као идолопоклоник неке ка- тегорије у том смислу су и видео-игре и, конкретно, спортске симулације постале један од својеврсних идола младог човека данашњице у истом рангу са познатим пева- чима, глумцима и забављачима чије (често кра- јње неумесно и неукусно) уздизање добија вид идо- лопоклонства о њима се прича са одушевљењем, малтене са обоготворавањем, нестрпљиво се ишче- кују нове и нове верзије софтвера, на интернет-фо- румима се расправља о овој или оној тактици итд парадоксална, а веома честа је ситуација да мно- ги млади људи већину слободног времена (сате и сате) проводе уз компјутер, у затвореном просто- ру, играјући се, на пример, симулације фудбала, а испред зграде је празан и неискоришћен фудбал- ски терен из свега наведеног се може стећи погрешан спорт - виртуел спорт - виртуел православни мисионар 43 закључак да је аутор овог текста а при ори против компјутера и компјутерских игара, што није тачно напротив, поједине игре, као што су нпр страте- гије, развијају и продубљују машту и логичке капа- цитете детета, али исте никако не треба да постану смисао ка коме млади човек једино треба да стре- ми као и свако друго претеривање (и зависност), и ова се може уобличити управо правилним васпитавањем уз инсистирање на поштовању пре свега самог створитеља, а то могу само они родитељи који су и сами верујући и православни хришћани као и у случају младалачке наркоманије и алко- холизма, и овде се недостатак образовања у право- славној духовности, а самим тим и вере код родитеља, показује као један од најважнијих фак- тора у њиховим педагошким промашајима према сопственој деци тема броја лни или прави лни или прави 44 успење 4/2008 на ливади одмах поред зграде играју се деца јуре за лептирима посебно им се свиђа је- дан жуто-црвени вешто им измиче маше крилима на другом крају земљине кугле почиње олуја какве везе имају ова два догађаја? никакве? или су ови догађаји повезани много више него што бисмо на први поглед рекли повезани су јер је и це- ла наша планета један систем у коме сви ми пред- стављамо делове који имају могућност да мењају услове тог система хаос је у науци технички израз којим описујемо одређену врсту динамичког понашања неког систе- ма хаотично понашање ипак није толико хаотич- но, односно има описиву структуру можда је та структура компликована и има превише промен- љивих фактора, али је описива сваки од тих променљивих параметара има утицаја на исход стања у коме се налази систем наш свет као целина има особине таквог техничког хаоса термин ефекат лептира је настао из разма- трања једначина развоја тзв лоренцовог модела то је модел који је у метеорологији коришћен да би се описало како се динамичке променљиве које опи- сују тај систем мењају са временом реч је о три променљиве (односно једначине) које су међусоб- но зависне резултат нам каже следеће: ако кренемо од почетних услова који се разликују мало, коначна стања могу да се разликују драстично другим речи- ма: ако се почетно стање јачине ветра разликује за махање крила лептира, то је довољно да коначна стања буду непредвидива ако лептир махне крили- ма у швајцарској, то може да изазове монсун у ин- донезији можемо дати и други пример где је човек проме- нио почетне услове система када су људи у аустра- лију донели зечеве и тамо их населили, мислили су да је то више него корисно популација зечева је, услед недостатка природних непријатеља, нарасла толико да су се на крају они који су направили екс- перимент горко кајали шта нам говори овај пример? уколико се некри- тички мешамо и мењамо почетне услове овог си- стема који се зове планета земља, исход може бити (неочекивано) непријатан да ли бисмо овај принцип могли пребацити у сферу друштвених односа? да ли када појединац учини нешто, то има одјека на све? после размишљања, људи би обично рекли да може, али и не мора значи ли то да људско друштво - као један систем - има могућност да апсорбује промене не- ких почетних услова (променљивих)? готово је си- гурно да то није тако наша перцепција нам не дозвољава да видимо где ће (и како) одразити неки наш гест, лепа реч или мисао (можда у бразилу?!?) јер је то својеврсан ефекат лептира поменуо сам да нека мисао може извршити про- мену у нашем систему - који зовемо људско дру- штво - на крупном плану, али - гледано локално - то су наши пријатељи, познаници, колеге на послу, по- родица сликовитије речено, ако имамо суморне аутор: александар савић ефекат лептира или какве су ти православни мисионар 45 мисли, то нам се види на лицу и сведоци смо да то утиче на нашу околину важи и обрнуто - уколико смо добро расположени, насмејани, ширимо пози- тивну енергију и орасположујемо људе ако су други око нас расположени, тешко је да ми будемо сумор- ни мислимо ли добро, добро ширимо, а добро нам се онда на исти начин и враћа акција и реакција на микро-плану а шта је са макро-планом? да ли то што ћу се трудити да будем позитиван има неког утицаја на целину? нисмо ни свесни коли- ко једни на друге утичемо и колико су наше мисли делотворне и продуктивне наш смешак у пролазу, лепа реч у продавници, фин гест у превозу, све то мо- же да резултира неочекивано добрим на глобалном плану (можда у јапану!?!) свакако због лептира на светој литургији се молимо за читав свет, це- локупну творевину имајући изнесено у виду, творевина се ваистину мења јер се и ми мењамо почетни услови се мења- ју и, следствено, мења се и стање система зато је битно не остати на философском нивоу, већ делат- но мењати свет мењајући себе а где ћемо то боље и исправније учинити, него на сабрању = евхаристи- ји, где нам се нуди сам господ литургија је предокус царства божијег учествују- ћи, ми тај елеменат (царство) уносимо у овај свет тако мисионарећи (евхаристијски - увек позивају- ћи друге да нам се придруже) - као што су мисиона- рили и апостоли - мењамо свет микро-план (конкретна заједница) има утицај на целину када следећи пут намеримо да учинимо добро (лоше) дело или на то помишљамо, помислимо на лептира и будимо сигурни да мењамо свет на боље (горе) избор је на нама замахнимо крилима! мисли, такав ти је живот! хришћанство и наука 46 успење 4/2008 основне податке о свештеницима налазимо још у новозаветном периоду, и то у делима апостолским и у саборној посланици све- тог апостола јакова, као и у најстаријим постново- заветним списима проучавајући ове изворе, види- мо да се тада свештеничка служба у многоме раз- ликовала од данашње наиме, они су током прва три века имали задужење учитеља верном народу, тј основни задатак им је био да врше катихизаци- ју оних оглашених који су се спремали за свето просвећење - крштење, као и то да буду помоћни- ци своме епископу, док благослов за вршење евха- ристије и других светих тајни нису имали - осим у специјалним приликама, када им је то дозвољавао епископ важно је напоменути да за свештенике постоји још један назив који је посведочен у најра- нијим рукописима - то је презвитер ова реч је грчког порекла и значи старешина молитва рукоположења у молитви рукоположења за презвитера коју наводи свети иполит римски у свом апостолском предању каже се: боже и оче господа нашег исуса христа, погледај на овог слугу свога и дај му духа благодати и савета презвитерства да би шти- тио и руководио народ твој чистим срцем из овог сведочанства видимо да свештеници у овом периоду цркве христове нису били предстојате- љи литургијског сабрања у данашњем смислу, већ да су окруживали свога епископа - као апостоли христа - и на тај начин потврђивали дело еписко- па које он врши од 4 века, односно од престанка гоњења хри- шћана, презвитери имају власт у цркви коју има- ју и данас како је до овога дошло, не знамо, али је највероватнији разлог тај што је црква из дана у дан расла, тако да је просто било немогуће да се сви окупљају на једној литургији коју је слу- жио епископ, па да су они презвитерима давали благослов да уместо њих и у њихово име врше евхаристију свештеници данас имају право свршавати све свештенорадње осим рукоположења, које једино аутор: јерођакон јован (панић) улога свеште православни мисионар 47 врши епископ полагањем руку да би неко по- стао презвитер, потребно је да прво буде у ђа- конском чину православна црква изузетан значај придаје све- штеничком чину о овоме је писао свети силуан атонски: свештеници но- се у себи толико велику благодат да, када би људи могли видети славу те благодати, цео свет би јој се задивио, али господ ју је сакрио да се wегови служитељи не би погорди- ли, него да би се спасавали у смирењу верни народ се са великим страхопоштовањем одно- си према свештенику примајући његов благо- слов, људи му целивају ру- ку као руку самог христа - због тога што свештеник не благосиља својом си- лом, него божијом напоменемо на крају да се рукоположење у пре- звитерски чин врши на литургији, и то после хе- рувимске песме, а пре ка- нона евхаристије, што означава да добија благо- слов за вршење свете ев- харистије после пред- ложења часних дарова епископ новом свеште- нику даје део освећеног агнеца уз страшне, опомињуће речи: прими залог овај и сачувај га чи- тавим и неповређеним до последњег твог даха јер ћеш за њега дати одговор на другом и стра- шном доласку великог господа и спаса нашег исуса христа ника у цркви служба цркве 48 успење 4/2008 крајем 4 века пре христа јерусалим је по- стао део хеленистичког света хеленистич- ки градови су - за разлику од источњачких - били отворени, удобни и, могло би се рећи, први модерни градови у свету јевреји су заузели сва ме- ста на друштвеној лествици, а грци су били радо- знали и склони експерименту, али и мистеријама два света су један на други деловала стваралачки грчка култура је била стил, и многи јевреји су хтели да буду као грци говорили су грчки, мисли- ли као грци, узимали грчка имена међутим, када су 198 године пре христа јерусалимом завладали селеукиди, грчки владари у сирији, однос између грка и јевреја израстао је у крајње насилнички ан- тагонизам хеленистички утицај сам по себи није био новост јосиф флавије пише да је у време када је на престо дошао антиох ^етврти епифан, 175 пре христа, првосвештеник желео да напусти за- коне земље и усвоји грчки начин живота антиохија антиох ^етврти епифан, који је хтео да доврши хеленизацију територије којом је владао, искори- стио је отпор побожних хасидејаца као изговор да заузме и опљачка јерусалимски храм јуришао је на зидине јерусалима да уништи национално сујеверје - каже тацит поклао је осамдесет хиља- да јевреја и исто толико продао у робље јеруса- лим је назвао антиохија, а јеврејима укинуо вер- ска права у граду је саградио пагански центар, а на олтару јеврејског храма жртвовао свиње јевре- ји су се дигли на устанак који је 168 г повео све- штеник јуда макавејац протерали су сиријског освајача и обновили град, а храм очистили и по- ново посветили макавеји су владали као свештенички краљеви за време њихове владавине подручје јерусалим- ског храма је добило своје утврђење јерусалим је отприлике задржао своје претходне границе, а управо у том периоду у стени кедронске долине су ископани споменици у 1 веку пре христа, за време макавејског монарха александра јанеја, је- русалим је почео да се шири ван својих устаљених географских граница проширио се на запад - преко тиропеонске долине - и стигао до западног брежуљка који је данас познат као сионска гора тада је обухваћен утврђењем које нам је познато као први зид у време када је настала прва велика криза, на- следник краљевске традиције високог свештен- аутор: данијела деспотовић јерусалим - сведок православни мисионар 49 ства је потценио снагу рима који је искористио прилику и 37 год одговорио именовањем свог штићеника ирода великог за краља јевреја када је ирод ступио на власт, западњачки утицај је по- вратио снагу и дошао до врхунца у иродово време многи јевреји су припадали можда већ десетој генерацији под утицајем хеле- низма он је представљао једног од највећих гра- дитеља старога света године 23 пре христа ирод је подигао палату у јерусалиму и саградио 45 ки- лометара дуг канал за боље снабдевање града во- дом како би у јерусалиму оставио печат своје вла- давине, он је између осталог подигао нови храм који је био полазиште за правоугаону мрежу ули- ца установио је две мреже улица за јерусалим просперитет јерусалима је привлачио све више народа присуство великог броја људи је створило проблем јер су граду биле доступне ограничене количине воде како би обезбедио довољну коли- чину воде за нове становнике, ирод је проширио систем експлоатисања водених ресурса историја му је уз име доделила велики, али сва- како не због његовог племенитог карактера на престо је дошао као лисица, владао је као тигар и умро као пас ирод је ослободио своје поданике свих тлачитеља, али не и самога себе римски јарам јерусалим је искусио сву тежину римског јарма римски бес се појачавао земљу је преплавило насиље римљани су силом одржавали мир ат- мосфера је била напета и устанак је могао букну- ти сваког часа у јерусалиму, међутим, ништа није тако постојано као географија римљани су се уло- горили на скопусу и маслиновој гори свој штаб су поставили северно од града римски војници и робови су за три дана саградили опсадни зид од климавог камења и без малтера у јерусалиму је глад сатирала читаве породице људи су се тукли за шаку брашна мушкарце су ве- шали о најосетљивије делове тела да признају где су сакрили залогај хлеба крајем маја 70 год пре христа римљани су про- били северозападни зид и освојили један део града међу многим градовима старог медитеранског света само је јерусалим одбио да се потчини рим- ском јарму и због тога је сурово кажњен - свемоћ- но царство се веома трудило да дисциплинује тај чудан народ у далеком и стратешки безначајном граду векова (други део) света земља 50 успење 4/2008 антички филозоф платон је сматрао да у складу са бићем треба организовати и жи- вот заједнице оно што је добро у свету иде- ја, у свету људи јесте правда циљ д
Свеска: 302 | У здравом духу здраво тело
...
...
Одреднице:
2
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
...управљају нашим животима и које се умилостивљују ритуалима,АМАЈЛИЈА?📌 ма и томе слично због
тога сујеверје није тек споредна појава, него
отворено одбацивање вере у бога и као та-
кво мора бити раск
...управљају нашим животима и које се умилостивљују ритуалима,
МЕТА инфо: Р:25240 К:188299 Д:104
| Свеска 352 |
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
... се множи увек када се тради- ционализмом покушава надоместити жив однос са богом разлог је једноставан: када год нема отворене и искрене динамике из- међу човека и бога, онда се појављују суро- гати вере који формирају свест о постојању некаквих безличних стихија које управљају нашим животима и које се умилостивљују ритуалима, амајлијама и томе слично због тога сујеверје није тек споредна појава, него отворено одбацивање вере у бога и као та- кво мора бити раскринкано до краја главни проблем у овом домену је „каму- флирање“ сујеверја иза плашта црквеног живота да бисмо тај проблем прецизније описали, направимо неколико поређења између верујућег и формално верујућег, а заправо сујеверног човека верујући човек 2 6 / 2016 штампа: штампарија српске православне цркве cip – каталогизација у публикацији народна библиотека србије, београд 271222(49711) issn 0555–0122 контакт: редакција: +381 11 30-25-116 маркетинг: +381 11 30-25-113 претплата: +381 11 30-25-103, 30-25-113, e-mail: misionar@spcrs – редакција pretplata@spcrs – претплата долази на свету литургију јер осећа да је она централна тачка његовог идентитета у којој треба да утоли глад и жеђ за христом у заједници верних сујеверан човек на ту исту службу такође долази, али из других разлога: да би му „кренуло боље“, зато „што се ваља“, зато што „има нешто“ уколико после службе верујући човек се узме, свеће за ближње, он истовремено молитвено уз- носи ум и срце ка богу, док сујеверан човек палећи свеће окупира свој ум размишља- њем о томе који број свећа треба да запали, да ли је погодио њихову боју и величину, и где би уопште требало да их стави да би све било како треба а када је у својој кући, верујући човек у одређено време практи- кује личну (и породичну) молитву, у чему су му молитвеник и бројаница помоћна средства, док сујеверан човек молитвеник држи поред кућног иконостаса, али га не отвара, а бројаницу носи, али је не користи оваквих и сличних примера је прегршт и сви редом сведоче о томе да се веран и сује- веран човек не разликују толико споља ко- лико унутра, по живом односу према богу и његовој владалачкој сили приметимо да је сујеверја у нашем народу било увек, но да је посебно почело да буја за време вишевековног ропства под турцима, а чини се још више у време вишедецениј- ског ропства под комунистима у оба пери- ода црква није могла слободно да обавља своју просветитељску улогу, због чега су се намножили разни незнабожачки обичаји и празноверице у народу – као што се разне штеточине намноже у винограду ако се он интензивно не одржава, тако је и са слове- сним виноградом божијим данас услови за ревностан рад са верним народом итекако постоје и неопходно је да се искористе да би се талог сујеверја што више уклонио у про- цесу чишћења словесног винограда у наше време посебно важну улогу игра веронау- ка која младе нараштаје од самог почетка упознаје са хришћанством у аутентичном облику она, међутим, није гарант успеха, већ само значајна помоћ, јер није довољно само знати ко је бог у кога верујемо, већ се том богу треба и молити због тога је у на- ше време потребна не само проповед вере, већ далеко више пример вере душа српског народа вапије да буде запаљена жаром молитве, а тај задатак могу испунити само људи који су сами постали молитвени – ко молитвеног жара нема за себе, како очекује да га преда другима? пред нама је задатак да срце народно поново постане молитвено да би пламен молитве сагорео сваку нечисто- ту сујеверја у том смислу је псалмски уздах помагај, господе, јер неста светих! (пс 11, 1) више него икад актуелан, будући да жи- вимо у времену у коме је речи о вери много, а примера вере мало с љубављу у христу господу презвитер оливер суботић сујеверје каопаразит на телу вере новембар / децембар 2016 3 рeч уредника 4 6 / 2016 хтео бих да замолим од свих вас за једну олакшицу, пре него што при- ступим изјашњавању јеванђељ- ских изрека; но, само не одбаците ову молбу не тражим нешто тешко од вас; а и не само за мене ће бити од користи та услуга (помоћ), него ће и за вас бити много кориснија и шта је заправо то, за шта бих вас замолио? нека сваки од вас онај одељак из јеванђеља, који буде- мо читали међу вама први дан по суботи или у саму суботу, узме у руке уочи тих дана и кући пажљиво ишчитава, више пута пажљиво прегледа његов садржај и добро прониче у њега; нека забележи или обележи шта је тамо јасно и шта је нејасно, шта је очигледно противречно, иако оно у ствари није тако, и све раз- мотривши, на тај начин се припреми да овде слуша беседу од овакве усрдности ће произаћи велика корист и вама и на- ма: нама ће бити потребно мање напора да вам разјаснимо смисао реченога, када ваш ум већ претходно усвоји себи појам о њему, а ви ћете се на тај начин више са- брати и бити способнији за разумевање онога што будете чули, и то не само ради ваше сопствене поуке, него и ради поу- чавања других а сада, пошто многи ко- ји долазе овде да чују чтенија и беседе на њих морају проницати одједном у све – и у сами читани текст, и у наша објашњења на њега, онда, иако бисмо ми употребили за ово и читаву годину, они не би имали велику корист а како је и то могуће, када се они узгред и само овде (у храму) з
... се множи увек када се тради- ционализмом покушава надоместити жив однос са богом разлог је једноставан: када год нема отворене и искрене динамике из- међу човека и бога, онда се појављују суро- гати вере који формирају свест о постојању некаквих безличних стихија које управљају нашим животима и које се умилостивљују ритуалима, амајлијама и томе слично због тога сујеверје није тек споредна појава, него отворено одбацивање вере у бога и као та- кво мора бити раскринкано до краја главни проблем у овом домену је „каму- флирање“ сујеверја иза плашта црквеног живота да бисмо тај проблем прецизније описали, направимо неколико поређења између верујућег и формално верујућег, а заправо сујеверног човека верујући човек 2 6 / 2016 штампа: штампарија српске православне цркве cip – каталогизација у публикацији народна библиотека србије, београд 271222(49711) issn 0555–0122 контакт: редакција: +381 11 30-25-116 маркетинг: +381 11 30-25-113 претплата: +381 11 30-25-103, 30-25-113, e-mail: misionar@spcrs – редакција pretplata@spcrs – претплата долази на свету литургију јер осећа да је она централна тачка његовог идентитета у којој треба да утоли глад и жеђ за христом у заједници верних сујеверан човек на ту исту службу такође долази, али из других разлога: да би му „кренуло боље“, зато „што се ваља“, зато што „има нешто“ уколико после службе верујући човек се узме, свеће за ближње, он истовремено молитвено уз- носи ум и срце ка богу, док сујеверан човек палећи свеће окупира свој ум размишља- њем о томе који број свећа треба да запали, да ли је погодио њихову боју и величину, и где би уопште требало да их стави да би све било како треба а када је у својој кући, верујући човек у одређено време практи- кује личну (и породичну) молитву, у чему су му молитвеник и бројаница помоћна средства, док сујеверан човек молитвеник држи поред кућног иконостаса, али га не отвара, а бројаницу носи, али је не користи оваквих и сличних примера је прегршт и сви редом сведоче о томе да се веран и сује- веран човек не разликују толико споља ко- лико унутра, по живом односу према богу и његовој владалачкој сили приметимо да је сујеверја у нашем народу било увек, но да је посебно почело да буја за време вишевековног ропства под турцима, а чини се још више у време вишедецениј- ског ропства под комунистима у оба пери- ода црква није могла слободно да обавља своју просветитељску улогу, због чега су се намножили разни незнабожачки обичаји и празноверице у народу – као што се разне штеточине намноже у винограду ако се он интензивно не одржава, тако је и са слове- сним виноградом божијим данас услови за ревностан рад са верним народом итекако постоје и неопходно је да се искористе да би се талог сујеверја што више уклонио у про- цесу чишћења словесног винограда у наше време посебно важну улогу игра веронау- ка која младе нараштаје од самог почетка упознаје са хришћанством у аутентичном облику она, међутим, није гарант успеха, већ само значајна помоћ, јер није довољно само знати ко је бог у кога верујемо, већ се том богу треба и молити због тога је у на- ше време потребна не само проповед вере, већ далеко више пример вере душа српског народа вапије да буде запаљена жаром молитве, а тај задатак могу испунити само људи који су сами постали молитвени – ко молитвеног жара нема за себе, како очекује да га преда другима? пред нама је задатак да срце народно поново постане молитвено да би пламен молитве сагорео сваку нечисто- ту сујеверја у том смислу је псалмски уздах помагај, господе, јер неста светих! (пс 11, 1) више него икад актуелан, будући да жи- вимо у времену у коме је речи о вери много, а примера вере мало с љубављу у христу господу презвитер оливер суботић сујеверје каопаразит на телу вере новембар / децембар 2016 3 рeч уредника 4 6 / 2016 хтео бих да замолим од свих вас за једну олакшицу, пре него што при- ступим изјашњавању јеванђељ- ских изрека; но, само не одбаците ову молбу не тражим нешто тешко од вас; а и не само за мене ће бити од користи та услуга (помоћ), него ће и за вас бити много кориснија и шта је заправо то, за шта бих вас замолио? нека сваки од вас онај одељак из јеванђеља, који буде- мо читали међу вама први дан по суботи или у саму суботу, узме у руке уочи тих дана и кући пажљиво ишчитава, више пута пажљиво прегледа његов садржај и добро прониче у њега; нека забележи или обележи шта је тамо јасно и шта је нејасно, шта је очигледно противречно, иако оно у ствари није тако, и све раз- мотривши, на тај начин се припреми да овде слуша беседу од овакве усрдности ће произаћи велика корист и вама и на- ма: нама ће бити потребно мање напора да вам разјаснимо смисао реченога, када ваш ум већ претходно усвоји себи појам о њему, а ви ћете се на тај начин више са- брати и бити способнији за разумевање онога што будете чули, и то не само ради ваше сопствене поуке, него и ради поу- чавања других а сада, пошто многи ко- ји долазе овде да чују чтенија и беседе на њих морају проницати одједном у све – и у сами читани текст, и у наша објашњења на њега, онда, иако бисмо ми употребили за ово и читаву годину, они не би имали велику корист а како је и то могуће, када се они узгред и само овде (у храму) з
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
... Фотографија на насловној страни корице: Поглед из манастира Савина крај Хецег Новог фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г Силуан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Спаси Господи људи твоја фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Савина крај Херцег Новог, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 352, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2016 Рeч уредника Сујеверје као паразит на телу вере 3 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Логос постаде тијело и настани се међу нама (Јн 1, 14) 4 Реч пастира Смрт као завршетак једног и почeтак другог живота 8 О питању изношења хране и пића на гробља 13 Хришћански живот Божићни пост – у сусрет Богомладенцу 15 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 17 Материк Света Пулхерија благочестива Августа Византије 18 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера 20 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 23 Тeма броја Семе Аврамово 27 Чистота вере, а не сујеверје 31 Вера и проблем сујеверја 33 Свештеник Тимотеј Алферов О правој и „природној“ вери 36 Хришћански брак и породица Протојереј Димитрије Смирнов Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили 40 Вишедетне хришћанске породице Породица Велимировић 45 Светиње Свете Земље Јордан и манастир Светог Јована Крститеља 52 Светиње Свете Горе Манастир Кутлумуш 54 Идите и научите све наро де Свети Василије Кинешемски „Нада на Христа и Његову Божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ 56 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Јоханес Волф 60 Мисионарско писмо У спомен Светој Петки 63 Сведочанства Свети Прохор Пчињски спасава од струјног удара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Вера и сујеверје новембар / децембар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
... Фотографија на насловној страни корице: Поглед из манастира Савина крај Хецег Новог фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г Силуан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Спаси Господи људи твоја фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Савина крај Херцег Новог, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 352, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2016 Рeч уредника Сујеверје као паразит на телу вере 3 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Логос постаде тијело и настани се међу нама (Јн 1, 14) 4 Реч пастира Смрт као завршетак једног и почeтак другог живота 8 О питању изношења хране и пића на гробља 13 Хришћански живот Божићни пост – у сусрет Богомладенцу 15 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 17 Материк Света Пулхерија благочестива Августа Византије 18 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера 20 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 23 Тeма броја Семе Аврамово 27 Чистота вере, а не сујеверје 31 Вера и проблем сујеверја 33 Свештеник Тимотеј Алферов О правој и „природној“ вери 36 Хришћански брак и породица Протојереј Димитрије Смирнов Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили 40 Вишедетне хришћанске породице Породица Велимировић 45 Светиње Свете Земље Јордан и манастир Светог Јована Крститеља 52 Светиње Свете Горе Манастир Кутлумуш 54 Идите и научите све наро де Свети Василије Кинешемски „Нада на Христа и Његову Божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ 56 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Јоханес Волф 60 Мисионарско писмо У спомен Светој Петки 63 Сведочанства Свети Прохор Пчињски спасава од струјног удара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Вера и сујеверје новембар / децембар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
Одреднице:
3
Свеска: 378 | Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења
...незаслужено добијаш ове поруке су заправо врста дигиталнихАМАЈЛИЈА 📌 које, наводно, штите од негативних утицаја веома су комфорне и модерне,
не захтевају од тебе да постиш, да се молиш богу, да ид
...незаслужено добијаш ове поруке су заправо врста дигиталних
МЕТА инфо: Р:22741 К:170072 Д:94
| Свеска 378 |
Свеска: 378 | Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења
... исламским и будистичким схватањима, или, у најбољем случају, да им мерило живота буде све то заједно, мало православно и мало неправославно и тако ће бити успешни у животу и имати пуно среће, јер по овим порукама, срећа је најважнија у животу, и то она „луда“ срећа, коју незаслужено добијаш ове поруке су заправо врста дигиталних амајлија које, наводно, штите од негативних утицаја веома су комфорне и модерне, не захтевају од тебе да постиш, да се молиш богу, да идеш на литургију, јер саме по себи имају „чудесну моћ“, важно је да их чуваш у телефону и шаљеш на што више адреса да би се та „моћ“ ширила ако пажљиво анализирамо те поруке, уочићемо следеће: икона св василија на којој он благосиља, а преко ње пише латиницом: „ко подели слику нека га чува свети василије“ ко се усудио да на њој напише заповедне речи и тако донесе загарантовану заштиту светитеља? сетимо се сујеверја које се звало „ланац среће“ у виду писама која су нам слала непозната или позната лица, са заповешћу да текст препишеш и пошаљеш на 50 и више адреса и десиће 62 2 / 2021 савремени изазови ти се за толико и толико дана неописива срећа, а ако то не урадиш, стиже те проклетство тако су нас они устрашени, који су се бојали да прекину „ланац среће“, благосиљали и истовремено нам претили проклетством фотомонтажа: христов лик међу облацима на њој пише латиницом: „ова слика доноси срећу подели и чека те срећа за 2 дана“ молитва са острога, писана латиницом прво следе цитати, а онда молитва: „боже, уђи у моју кућу и одузми све моје бриге и болести лечи и бдиј надамном и мојом породицом у божије име амин“ испод тога следи поука: „веруј, ова молитва је толико моћна нешто добро ће ти се догодити, нешто што већ дуго чекаш проследи је на адресе 12 особа не прекидај и не постављај питања стани на тренутак с оним што радиш и пошаљи ову молитву на својих 12 особа сада гледај оно што он може“ обрати пажњу: не каже: „боже, нека буде воља твоја!“, него — моја поручује управо како се не треба молити богу затим наређује: „не прекидај и не постављај питања!“ седећи у будистичкој пози лотосовог цвета човек у длановима држи бели лотосов цвет на врху пише латиницом посвета: „за најбоље од најбољих а ту си и ти“ испод дланова пише у веома допадљивим стиховима: „шаљем ти лотос, цвет бели / да те обрадује, да те развесели / а ти га шаљи неком драгом срцу твом / да уђе срећа у још нечији дом“ порука, писана латиницом, која обара с ногу — толико је добронамерна да је чудотворна! у њој се каже: „за тебе! прочитај га! стварно је лепо (иди доле) — питао сам анђела да те синоћ гледа, али се вратио питао сам „зашто“? анђео је рекао: „анђели не бдију над анђелима!“ у вашем свету има 20 анђела: 10 их спава, 9 свира и 1 чита ову поруку прочитајте даље — то није шала анђели су приметили да се нешто бориш кажу да је готово сада добијате благослов ако верујете у анђеле, пошаљите ову поруку, немојте га занемарити, бићете тестирани две велике ствари ће се населити вечерас у вашу корист пустите све и проследите га сутра ће бити најбољи дан икад пошаљите ову поруку 10 пријатеља (укључујући и мене) ако га не вратиш, претпостављам да ту не припадам кад добијете 5 одговора, неко кога волиш, тихо ће те изненадити пс: ако сте све учинили, ова икона ће светлети црвено време се изводи рот“ ту нема никакве иконе измишљотина гаталица још једна нетачност очигледно магијско потпиривање сујете испразним и бесмисленим речима ове поруке проричу срећу, ако испуњаваш њихову вољу, а несрећу, ако је не испуњаваш, јер то вређа њихову добронамерну сујету — оне ти обећавају добро, а ти нећеш?! понеке су писане ћирилицом, да би изгледале православније, а понеке мешаним писмом, латиницом и ћирилицом да ли су креатори ових порука свесни да је то, у ствари, скрнављење светих икона или, с друге стране, стављање телесне среће и материјалног богатства као приоритет? а знамо да је код православних хришћана прво духовно па тек онда телесно у сваком случају, ове поруке су штетне за хришћане јер не доприносе јачању вере него, напротив, воде их у заблуду сујеверја ове поруке нису нимало наивне, иако тако изгледају нажалост, и надаље их примају православни хришћани и прослеђују другима, можда у већем броју него што захтевају те поруке заиста, ово је опасна пандемија духовног шунда веома штетног за духовно здравље православних душа! а, у ствари, то је манипулација духовном свешћу, испод прага опажаја, формирање нове ласкаве осећајности и пропагирање нашминкане вере шминка је постала цивилизацијска тековина, знак престижа, неопходна телесна норма, и зато је пожељно да се она пренесе и на душу и дух а то подразумева савремено просветитељство, „чешање по ушима“, по речима св апостола павла, и замагљивање аскетске и подвижничке суштине православне вере са којим циљем? са циљем да веру учимо и утврђујемо из он лајн порука, да нам цркве опусте, да се омладина одбије од њеног опитног и благодатног просветљења; излишно је да се замара црквеном литературом и да се мучи поукама светих отаца као стручан уџбеник могу послужити ове инстант поруке можда је на то најпроницљивије указао песник матија бећковић: „теретане су данашње цркве, а смс — нова поезија“ (blic nedelje / gost blica / 6 septembar 2020) чувајмо се! христос нас је упозорио да ђаво прориче кроз лажне пророке не би ли и неке од изабраних преварио (мт 24, 23– 24; мк 13, 5–6; лк 21, 8) ево, и на овај начин април / март 2021 63 мисионарски излог григорјев је био ратни херој, познати руски писац, али и обичан, верујући човек, који је све своје давао за oтаџбину читати његову поезију значи уронити у бескрајне мисли о богу и вери збирка поезије игора григорјева на српском језику отаџбина срце милује дајана лазаревић љубав према oтаџбини је испуњујућа и врло моћна oдмалена слушамо приче о херојима, који су дали животе за одбрану своје родне груде дивимо им се, желимо да личимо на њих, саосећамо са њиховим патњама и, чини се, у стању смо да волимо oтаџбину истим жаром, којим су је волели они управо такву снагу има и збирка поезије отаџбина срце милује руског песника игора григорјева (1923–1996) у преводу на српски језик збирка је угледала светло дана 2020 године у издању „удружења поетских стваралаца“ григорјев је био ратни херој, познати руски писац, али и обичан, верујући човек, који је све своје давао за oтаџбину читати његову поезију значи уронити у бескрајне мисли о богу и вери, смислу постојања, али и уронити у читав спектар најнежнијих осећања према својој земљи, породици, пријатељима, ратним друговима – како према оним који су преживелим, тако и према оним који су пали у борбама излишно је причати (то је вишеструко доказано на многим примерима и искуствима) колико су сличне руска и српска култура, па се та очекивана сличност сликовито оцртава и у делима григорјева постоје моменти, када његова поезија неодољиво подсећа на поезију јована дучића или милана ракића руска књижевна критика упоређује га са фетом и тјутчевим, о чему је много пута писала наталија совјетнаја, књижевница и публицисткиња, ауторка предговора ове књиге књига своје читаоце неће оставити равнодушним
... исламским и будистичким схватањима, или, у најбољем случају, да им мерило живота буде све то заједно, мало православно и мало неправославно и тако ће бити успешни у животу и имати пуно среће, јер по овим порукама, срећа је најважнија у животу, и то она „луда“ срећа, коју незаслужено добијаш ове поруке су заправо врста дигиталних амајлија које, наводно, штите од негативних утицаја веома су комфорне и модерне, не захтевају од тебе да постиш, да се молиш богу, да идеш на литургију, јер саме по себи имају „чудесну моћ“, важно је да их чуваш у телефону и шаљеш на што више адреса да би се та „моћ“ ширила ако пажљиво анализирамо те поруке, уочићемо следеће: икона св василија на којој он благосиља, а преко ње пише латиницом: „ко подели слику нека га чува свети василије“ ко се усудио да на њој напише заповедне речи и тако донесе загарантовану заштиту светитеља? сетимо се сујеверја које се звало „ланац среће“ у виду писама која су нам слала непозната или позната лица, са заповешћу да текст препишеш и пошаљеш на 50 и више адреса и десиће 62 2 / 2021 савремени изазови ти се за толико и толико дана неописива срећа, а ако то не урадиш, стиже те проклетство тако су нас они устрашени, који су се бојали да прекину „ланац среће“, благосиљали и истовремено нам претили проклетством фотомонтажа: христов лик међу облацима на њој пише латиницом: „ова слика доноси срећу подели и чека те срећа за 2 дана“ молитва са острога, писана латиницом прво следе цитати, а онда молитва: „боже, уђи у моју кућу и одузми све моје бриге и болести лечи и бдиј надамном и мојом породицом у божије име амин“ испод тога следи поука: „веруј, ова молитва је толико моћна нешто добро ће ти се догодити, нешто што већ дуго чекаш проследи је на адресе 12 особа не прекидај и не постављај питања стани на тренутак с оним што радиш и пошаљи ову молитву на својих 12 особа сада гледај оно што он може“ обрати пажњу: не каже: „боже, нека буде воља твоја!“, него — моја поручује управо како се не треба молити богу затим наређује: „не прекидај и не постављај питања!“ седећи у будистичкој пози лотосовог цвета човек у длановима држи бели лотосов цвет на врху пише латиницом посвета: „за најбоље од најбољих а ту си и ти“ испод дланова пише у веома допадљивим стиховима: „шаљем ти лотос, цвет бели / да те обрадује, да те развесели / а ти га шаљи неком драгом срцу твом / да уђе срећа у још нечији дом“ порука, писана латиницом, која обара с ногу — толико је добронамерна да је чудотворна! у њој се каже: „за тебе! прочитај га! стварно је лепо (иди доле) — питао сам анђела да те синоћ гледа, али се вратио питао сам „зашто“? анђео је рекао: „анђели не бдију над анђелима!“ у вашем свету има 20 анђела: 10 их спава, 9 свира и 1 чита ову поруку прочитајте даље — то није шала анђели су приметили да се нешто бориш кажу да је готово сада добијате благослов ако верујете у анђеле, пошаљите ову поруку, немојте га занемарити, бићете тестирани две велике ствари ће се населити вечерас у вашу корист пустите све и проследите га сутра ће бити најбољи дан икад пошаљите ову поруку 10 пријатеља (укључујући и мене) ако га не вратиш, претпостављам да ту не припадам кад добијете 5 одговора, неко кога волиш, тихо ће те изненадити пс: ако сте све учинили, ова икона ће светлети црвено време се изводи рот“ ту нема никакве иконе измишљотина гаталица још једна нетачност очигледно магијско потпиривање сујете испразним и бесмисленим речима ове поруке проричу срећу, ако испуњаваш њихову вољу, а несрећу, ако је не испуњаваш, јер то вређа њихову добронамерну сујету — оне ти обећавају добро, а ти нећеш?! понеке су писане ћирилицом, да би изгледале православније, а понеке мешаним писмом, латиницом и ћирилицом да ли су креатори ових порука свесни да је то, у ствари, скрнављење светих икона или, с друге стране, стављање телесне среће и материјалног богатства као приоритет? а знамо да је код православних хришћана прво духовно па тек онда телесно у сваком случају, ове поруке су штетне за хришћане јер не доприносе јачању вере него, напротив, воде их у заблуду сујеверја ове поруке нису нимало наивне, иако тако изгледају нажалост, и надаље их примају православни хришћани и прослеђују другима, можда у већем броју него што захтевају те поруке заиста, ово је опасна пандемија духовног шунда веома штетног за духовно здравље православних душа! а, у ствари, то је манипулација духовном свешћу, испод прага опажаја, формирање нове ласкаве осећајности и пропагирање нашминкане вере шминка је постала цивилизацијска тековина, знак престижа, неопходна телесна норма, и зато је пожељно да се она пренесе и на душу и дух а то подразумева савремено просветитељство, „чешање по ушима“, по речима св апостола павла, и замагљивање аскетске и подвижничке суштине православне вере са којим циљем? са циљем да веру учимо и утврђујемо из он лајн порука, да нам цркве опусте, да се омладина одбије од њеног опитног и благодатног просветљења; излишно је да се замара црквеном литературом и да се мучи поукама светих отаца као стручан уџбеник могу послужити ове инстант поруке можда је на то најпроницљивије указао песник матија бећковић: „теретане су данашње цркве, а смс — нова поезија“ (blic nedelje / gost blica / 6 septembar 2020) чувајмо се! христос нас је упозорио да ђаво прориче кроз лажне пророке не би ли и неке од изабраних преварио (мт 24, 23– 24; мк 13, 5–6; лк 21, 8) ево, и на овај начин април / март 2021 63 мисионарски излог григорјев је био ратни херој, познати руски писац, али и обичан, верујући човек, који је све своје давао за oтаџбину читати његову поезију значи уронити у бескрајне мисли о богу и вери збирка поезије игора григорјева на српском језику отаџбина срце милује дајана лазаревић љубав према oтаџбини је испуњујућа и врло моћна oдмалена слушамо приче о херојима, који су дали животе за одбрану своје родне груде дивимо им се, желимо да личимо на њих, саосећамо са њиховим патњама и, чини се, у стању смо да волимо oтаџбину истим жаром, којим су је волели они управо такву снагу има и збирка поезије отаџбина срце милује руског песника игора григорјева (1923–1996) у преводу на српски језик збирка је угледала светло дана 2020 године у издању „удружења поетских стваралаца“ григорјев је био ратни херој, познати руски писац, али и обичан, верујући човек, који је све своје давао за oтаџбину читати његову поезију значи уронити у бескрајне мисли о богу и вери, смислу постојања, али и уронити у читав спектар најнежнијих осећања према својој земљи, породици, пријатељима, ратним друговима – како према оним који су преживелим, тако и према оним који су пали у борбама излишно је причати (то је вишеструко доказано на многим примерима и искуствима) колико су сличне руска и српска култура, па се та очекивана сличност сликовито оцртава и у делима григорјева постоје моменти, када његова поезија неодољиво подсећа на поезију јована дучића или милана ракића руска књижевна критика упоређује га са фетом и тјутчевим, о чему је много пута писала наталија совјетнаја, књижевница и публицисткиња, ауторка предговора ове књиге књига своје читаоце неће оставити равнодушним
Свеска: 378 | Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења
... Фотографија на насловној страни корице: Манастир Острог Фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Порфирије Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Гле, шта је добро, или шта је красно, него да браћа живе заједно? Јер тамо заповеди Господ благослов, и живот до века“ (Пс 132, 13) Фото: Епархија захумско-херцеговачка (eparhija-zahumskohercegovackacom) Фотографија на полеђини корице: Манастир Тврдош Фото: shutterstockcom ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 378, МАРТ / АРПИЛ 2021 Реч уредника Мисионар par excellence 3 Сећајте се својих старешина Ка незабораву 4 Сећајте се својих старешина Слобода израза и смелост у разбијању калупа Слово о Епископу Атанасију (1938–2021) 6 Материк Света мученица Агнија 10 Хришћански живот Свете тајне као благодатно дело љубави Божије 12 Историја хришћанства Велики раскол 14 Историја хришћанства О једном веома читаном делу Охридски пролог Владике Николаја 16 Црквена уметност Библијски бестијаријум: пеликан 20 У дијалогу са атеизмом Идеја бесмртности 24 ТЕМА БРОЈА Свети Василије Острошки — похвала рода нашега 29 Васкрсење — начин живота Светог Василија Острошког 32 Замишљени над житијем Светог Василија Острошког 36 Сила Божија 38 Сведок васкрсења 41 Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег! 43 Свети Василије Острошки — васељенски мисионар 44 Скромно, синко скромно 48 Пренос моштију Светог Василија Острошког 51 Света Земља Манастир Светог Онуфрија Великог, Акелдама 54 Света Гора Скит Светог Димитрија 56 Хришћанство и медицина Здравље душе као предуслов за здравље тела 58 Савремени изазови О квазихришћанским порукама које примамо преко вајбера 62 Мисионарски излог Збирка поезије Игора Григорјева на српском језику Отаџбина срце милује 64 стране април / март 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети Василије Острошки — сведок васкрсења мисионарспцсрб misionarspcrs МАРТ / АРПИЛ 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Информативна служба: Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Expobank Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: lntermediary Deutsche Bank GmbH, Frankfurt/M (BIC DEUTDEFF) Account with inst: 935-9522-10 Marfin bank AD, Beograd (BIC LIKIRSBG) Beneficiary: RS35145007080000135615 Informativno Izdavacкa Ustanova Srpske Pravoslavne Crkve, Kralja Petra 5, Beograd Charges: For the account of ordering customer Својевремено је западнохришћански апологет Норман Гајслер објавио књигу под провокативним насловом, који је гласио: Немам довољно вере да бих био атеиста Тиме је желео да укаже на чињеницу да атеизам такође почива на вери (иако већина атеистичких писац
... Фотографија на насловној страни корице: Манастир Острог Фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Порфирије Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Гле, шта је добро, или шта је красно, него да браћа живе заједно? Јер тамо заповеди Господ благослов, и живот до века“ (Пс 132, 13) Фото: Епархија захумско-херцеговачка (eparhija-zahumskohercegovackacom) Фотографија на полеђини корице: Манастир Тврдош Фото: shutterstockcom ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 378, МАРТ / АРПИЛ 2021 Реч уредника Мисионар par excellence 3 Сећајте се својих старешина Ка незабораву 4 Сећајте се својих старешина Слобода израза и смелост у разбијању калупа Слово о Епископу Атанасију (1938–2021) 6 Материк Света мученица Агнија 10 Хришћански живот Свете тајне као благодатно дело љубави Божије 12 Историја хришћанства Велики раскол 14 Историја хришћанства О једном веома читаном делу Охридски пролог Владике Николаја 16 Црквена уметност Библијски бестијаријум: пеликан 20 У дијалогу са атеизмом Идеја бесмртности 24 ТЕМА БРОЈА Свети Василије Острошки — похвала рода нашега 29 Васкрсење — начин живота Светог Василија Острошког 32 Замишљени над житијем Светог Василија Острошког 36 Сила Божија 38 Сведок васкрсења 41 Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег! 43 Свети Василије Острошки — васељенски мисионар 44 Скромно, синко скромно 48 Пренос моштију Светог Василија Острошког 51 Света Земља Манастир Светог Онуфрија Великог, Акелдама 54 Света Гора Скит Светог Димитрија 56 Хришћанство и медицина Здравље душе као предуслов за здравље тела 58 Савремени изазови О квазихришћанским порукама које примамо преко вајбера 62 Мисионарски излог Збирка поезије Игора Григорјева на српском језику Отаџбина срце милује 64 стране април / март 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети Василије Острошки — сведок васкрсења мисионарспцсрб misionarspcrs МАРТ / АРПИЛ 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Информативна служба: Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Expobank Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: lntermediary Deutsche Bank GmbH, Frankfurt/M (BIC DEUTDEFF) Account with inst: 935-9522-10 Marfin bank AD, Beograd (BIC LIKIRSBG) Beneficiary: RS35145007080000135615 Informativno Izdavacкa Ustanova Srpske Pravoslavne Crkve, Kralja Petra 5, Beograd Charges: For the account of ordering customer Својевремено је западнохришћански апологет Норман Гајслер објавио књигу под провокативним насловом, који је гласио: Немам довољно вере да бих био атеиста Тиме је желео да укаже на чињеницу да атеизам такође почива на вери (иако већина атеистичких писац
Одреднице:
4
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
...њихов дом, погледао около и видео да поред икона у ћошку стоји иАМАЈЛИЈА 📌 кућног духа-заштитника на моје питање: „шта је то?“, домаћица је рекла да јој је
пре много година ову амајлију за срећу поклонил
...њихов дом, погледао около и видео да поред икона у ћошку стоји и
МЕТА инфо: Р:24589 К:177123 Д:98
| Свеска 379 |
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
... стан домаћица се жалила на присуство нечистог у дому када се налазила у кухињи или у спаваћој соби, осећала је неко биће, које се налазило поред ње, које је ту присуствовало, понекад је чак осећала дисање тог бића жена ме је од страха позвала да освештам стан ушао сам у њихов дом, погледао около и видео да поред икона у ћошку стоји и амајлија кућног духа-заштитника на моје питање: „шта је то?“, домаћица је рекла да јој је пре много година ову амајлију за срећу поклонила њена другарица и где год да се селила, своју заштиту је носила са собом и тако је овај кућни дух постао члан породице морао сам да објасним овој жени, да је кућни дух тај исти демон који је постао члан породице и свуда путује са њом „ако хоћете да демон напусти вашу кућу“, рекао сам јој, „мораћете да спалите амајлију морате да направите избор – или иконе или амајлија“ домаћица је одмах одбацила амајлију кућног духа, стан смо освештали и после тога је биће, које је живело у дому и плашило домаћицу, ишчезло и више их није узнемиравало дешава се да људи посебно хране „кућне духове“ (демоне), стављајући у ћошак тањирић са млеком, да би их кућни дух штитио али, самим тим они приносе жртву нечистом духу, а онда се чуде, када се нешто лоше дешава у кући, када неко почне да долази и чак се дешавало да ноћу ступа у контакт са људима ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом свештеник андреј барабаш превод: дајана лазаревић поучне приче мај / јун 2021 61 хришћанска књижевност „неко ће можда, у мудрој пратњи наших душа шетати једном по црти ових бедема, где смо гледали сунце, бакарни утег нагнут у меру ноћи; море ће лучити сребро и наплавине на шљунак заобљен будућом нежношћу; ваздух ће бити модар од дима наших имена; но ко ће да нас разуме?“ поетика ивана в лалића дејан војводић у поетској књижевној историји хх века код нас пратимо три генерације модерниста прва је несумњиво најутицајнија и пресудна за постојање друге две, а њу предводе песници попут момчила настасијевића и других авангардних песника двадесетих и тридесетих година прошлог века у ону другу генерацију, стасалу након другог светског рата, ободрену и најбурнијим сукобом модерниста и реалиста, убрајају се васко попа и миодраг павловић прва и друга биле су ослоњене једна на другу, што песници нису ни крили трећа група модерниста, у коју спада и иван в лалић била је наочиглед издвојена од претходника, али је по духу испунила континуитет српског песништва њена особеност била је угледање на традицију на посебан начин песници проналазе конкретне ахретипске узоре у историји из којих црпе инспирацију за ивана в лалића била је то византија, али не она о којој смо пре њега сазнавали од дучића и ракића била је то византија у свој својој пуноћи и снази византија чије корене смо сазнавали у визуелном, културолошком, али и духовном аспекту трајања једног народа јован христић примећује: „традиција византије била је присутна и код песника прве модерне међутим, код дучића и ракића она је само одбљесак спољашњег сјаја и раскоши поведени типичним грађанским комплексом племства, они су сликали византијску провинцију, а не културну прошлост од које смо били насилно одсечени са бојићем случај је нешто друкчији са њиме византија у нашем песништву почиње да се продубљује и добија праве димензије песничке визије и историје он почиње осећати дух прошлости“ када се загледамо у своје трајање онда нам је из поетске равни ивана в лалића дошло битно сазнање о нашем утемељењу у велику и значајну традицију чини се да је сам лалић у својој поезији тежио да пронађе тачно оне моменте и мотиве којима би то трајање и потврдио он је био хроничар једног континуитета, али и сам творац нечег што је архетипска историја на овај начин, примећује христић, ми смо постали део шире културне заједнице, којој смо уосталом и раније припадали, али без знања о томе: „у лалићевом песништву византија значи везу са једним делом наше традиције од кога смо били одсечени, али и везу са традицијом свих традиција, грчком она је знак нашег припадништва и нашег учествовања у медитеранској култури, која је ипак основ свеколике европске културе“ 62 3 / 2021 хришћанска књижевност да је доказана духовна утемељеност на овом нивоу битнија због културолошких корена сведочи и овај пример у коме се имплицитно сугерише на сам настанак и развој српске цркве и државе, а све посредством византије постојао је раскорак у тој спознаји, раскорак од неколико векова, на који и сам лалић упозорава због тога смо се и отуђили од своје архетипске отаџбине „она нам показује да ми не само што плаћамо дугове европској култури, него имамо и своја природна потраживања од ње византија значи да смо ми, у једном тренутку, били неодвојиви део једног великог културног круга претворити то културно подручје у аутентичну традицију представља и потврду аутентичности своје културе“ ако уз све ово додамо да критика примећује да се „код лалића опажајна лепота и пуноћа света прожимају са интелектуалним значењем и воде у сазнање“, онда је јасно из чега проистиче снага једног поетског тренутка и значаја ивана в лалића и његове песничке генерације они су доказ да је лепота песништва и у сазнању о једном духовном трајању, какво нам у сувопарним историјским тумачењима брже измагли овако у поноћи песништва оно има да траје дуже него игде у праву је био врли христић, хроничар и песнички сабрат лалићев, који је ову песничку појаву свео на опажаје: „то је тренутак када ће се дух и материја наћи у срећном медитеранском споју тражење духовних вредности не почиње за лалића аскетским одрицањем од опажања оно има смисла тек када нас пуноћа и богатство опажаја почну да воде ка зрелости, мери и сазнању“
... стан домаћица се жалила на присуство нечистог у дому када се налазила у кухињи или у спаваћој соби, осећала је неко биће, које се налазило поред ње, које је ту присуствовало, понекад је чак осећала дисање тог бића жена ме је од страха позвала да освештам стан ушао сам у њихов дом, погледао около и видео да поред икона у ћошку стоји и амајлија кућног духа-заштитника на моје питање: „шта је то?“, домаћица је рекла да јој је пре много година ову амајлију за срећу поклонила њена другарица и где год да се селила, своју заштиту је носила са собом и тако је овај кућни дух постао члан породице морао сам да објасним овој жени, да је кућни дух тај исти демон који је постао члан породице и свуда путује са њом „ако хоћете да демон напусти вашу кућу“, рекао сам јој, „мораћете да спалите амајлију морате да направите избор – или иконе или амајлија“ домаћица је одмах одбацила амајлију кућног духа, стан смо освештали и после тога је биће, које је живело у дому и плашило домаћицу, ишчезло и више их није узнемиравало дешава се да људи посебно хране „кућне духове“ (демоне), стављајући у ћошак тањирић са млеком, да би их кућни дух штитио али, самим тим они приносе жртву нечистом духу, а онда се чуде, када се нешто лоше дешава у кући, када неко почне да долази и чак се дешавало да ноћу ступа у контакт са људима ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом свештеник андреј барабаш превод: дајана лазаревић поучне приче мај / јун 2021 61 хришћанска књижевност „неко ће можда, у мудрој пратњи наших душа шетати једном по црти ових бедема, где смо гледали сунце, бакарни утег нагнут у меру ноћи; море ће лучити сребро и наплавине на шљунак заобљен будућом нежношћу; ваздух ће бити модар од дима наших имена; но ко ће да нас разуме?“ поетика ивана в лалића дејан војводић у поетској књижевној историји хх века код нас пратимо три генерације модерниста прва је несумњиво најутицајнија и пресудна за постојање друге две, а њу предводе песници попут момчила настасијевића и других авангардних песника двадесетих и тридесетих година прошлог века у ону другу генерацију, стасалу након другог светског рата, ободрену и најбурнијим сукобом модерниста и реалиста, убрајају се васко попа и миодраг павловић прва и друга биле су ослоњене једна на другу, што песници нису ни крили трећа група модерниста, у коју спада и иван в лалић била је наочиглед издвојена од претходника, али је по духу испунила континуитет српског песништва њена особеност била је угледање на традицију на посебан начин песници проналазе конкретне ахретипске узоре у историји из којих црпе инспирацију за ивана в лалића била је то византија, али не она о којој смо пре њега сазнавали од дучића и ракића била је то византија у свој својој пуноћи и снази византија чије корене смо сазнавали у визуелном, културолошком, али и духовном аспекту трајања једног народа јован христић примећује: „традиција византије била је присутна и код песника прве модерне међутим, код дучића и ракића она је само одбљесак спољашњег сјаја и раскоши поведени типичним грађанским комплексом племства, они су сликали византијску провинцију, а не културну прошлост од које смо били насилно одсечени са бојићем случај је нешто друкчији са њиме византија у нашем песништву почиње да се продубљује и добија праве димензије песничке визије и историје он почиње осећати дух прошлости“ када се загледамо у своје трајање онда нам је из поетске равни ивана в лалића дошло битно сазнање о нашем утемељењу у велику и значајну традицију чини се да је сам лалић у својој поезији тежио да пронађе тачно оне моменте и мотиве којима би то трајање и потврдио он је био хроничар једног континуитета, али и сам творац нечег што је архетипска историја на овај начин, примећује христић, ми смо постали део шире културне заједнице, којој смо уосталом и раније припадали, али без знања о томе: „у лалићевом песништву византија значи везу са једним делом наше традиције од кога смо били одсечени, али и везу са традицијом свих традиција, грчком она је знак нашег припадништва и нашег учествовања у медитеранској култури, која је ипак основ свеколике европске културе“ 62 3 / 2021 хришћанска књижевност да је доказана духовна утемељеност на овом нивоу битнија због културолошких корена сведочи и овај пример у коме се имплицитно сугерише на сам настанак и развој српске цркве и државе, а све посредством византије постојао је раскорак у тој спознаји, раскорак од неколико векова, на који и сам лалић упозорава због тога смо се и отуђили од своје архетипске отаџбине „она нам показује да ми не само што плаћамо дугове европској култури, него имамо и своја природна потраживања од ње византија значи да смо ми, у једном тренутку, били неодвојиви део једног великог културног круга претворити то културно подручје у аутентичну традицију представља и потврду аутентичности своје културе“ ако уз све ово додамо да критика примећује да се „код лалића опажајна лепота и пуноћа света прожимају са интелектуалним значењем и воде у сазнање“, онда је јасно из чега проистиче снага једног поетског тренутка и значаја ивана в лалића и његове песничке генерације они су доказ да је лепота песништва и у сазнању о једном духовном трајању, какво нам у сувопарним историјским тумачењима брже измагли овако у поноћи песништва оно има да траје дуже него игде у праву је био врли христић, хроничар и песнички сабрат лалићев, који је ову песничку појаву свео на опажаје: „то је тренутак када ће се дух и материја наћи у срећном медитеранском споју тражење духовних вредности не почиње за лалића аскетским одрицањем од опажања оно има смисла тек када нас пуноћа и богатство опажаја почну да воде ка зрелости, мери и сазнању“
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
... Фотографија на насловној страни корице: „Из уста деце и одојчади начинио си Себи хвалу“ (Пс 8, 3): гости у манастиру Градац Фото: Светлана Дингарац Фотографија на другој страни корице: Исаијо ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Богочовека, Исток Му је име: Њега величајући, ми прослављамо Пресвету Дјеву Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“ (Мт 19, 14) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Радуј се, Жено, чија је утроба шира од Небеса изобилних! (из Акатиста Пресветој Богородици у част Њене иконе Гора Изобиља) Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 379, МАЈ / ЈУН 2021 Реч уредника Ликови библијских жена и наше време 3 Хришћански живот Схиархимандрит Авраам Рејдман Ко може проповедати Јеванђеље? 4 Разговор Разговор са др Иваном Женарју-Рајовић Рад на дубљем сагледавању српске културе 9 Из острошке ризнице Преподобни Исаија од Оногошта 15 Српско духовно наслеђе Из историје превода Охридског пролога Владике Николаја 18 У дијалогу са атеизмом Идеја себичности 24 ТЕМА БРОЈА Библијске хероине 29 Библијски ликови жена као образац служења Христу 32 Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу 35 Љубав према свекрви 38 Лик Марије, сестре Аронове у старој српској уметности 40 Мисија Шта недостаје савременим мисионарима?42 Вишедетне хришћанске породице Арамбашићи са тридесеторо унучади 47 Човекољубље Апел за помоћ Златку Васиљевићу 51 Беседа Свадба у Кани Галилејској као икона нашег живота у Цркви 52 Света Земља Манастир Св Лазара, Марте и Марије у Витанији 54 Света Гора Нови Скит 57 Хришћанство и медицина Љубав и вера као лек на примерима светих жена 60 Поучне приче Кућни духови — то су демони 61 Хришћанска књижевност Поетика Ивана В Лалића 62 Mисионарско-медијскa сарадњa Благодарност редакције Православног мисионара медијским делатницима Српске Православне Цркве 64 стране мај / јун 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Ликови жена у Библији мисионарспцсрб misionarspcrs МАЈ / ЈУН 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
... Фотографија на насловној страни корице: „Из уста деце и одојчади начинио си Себи хвалу“ (Пс 8, 3): гости у манастиру Градац Фото: Светлана Дингарац Фотографија на другој страни корице: Исаијо ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Богочовека, Исток Му је име: Њега величајући, ми прослављамо Пресвету Дјеву Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“ (Мт 19, 14) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Радуј се, Жено, чија је утроба шира од Небеса изобилних! (из Акатиста Пресветој Богородици у част Њене иконе Гора Изобиља) Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 379, МАЈ / ЈУН 2021 Реч уредника Ликови библијских жена и наше време 3 Хришћански живот Схиархимандрит Авраам Рејдман Ко може проповедати Јеванђеље? 4 Разговор Разговор са др Иваном Женарју-Рајовић Рад на дубљем сагледавању српске културе 9 Из острошке ризнице Преподобни Исаија од Оногошта 15 Српско духовно наслеђе Из историје превода Охридског пролога Владике Николаја 18 У дијалогу са атеизмом Идеја себичности 24 ТЕМА БРОЈА Библијске хероине 29 Библијски ликови жена као образац служења Христу 32 Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу 35 Љубав према свекрви 38 Лик Марије, сестре Аронове у старој српској уметности 40 Мисија Шта недостаје савременим мисионарима?42 Вишедетне хришћанске породице Арамбашићи са тридесеторо унучади 47 Човекољубље Апел за помоћ Златку Васиљевићу 51 Беседа Свадба у Кани Галилејској као икона нашег живота у Цркви 52 Света Земља Манастир Св Лазара, Марте и Марије у Витанији 54 Света Гора Нови Скит 57 Хришћанство и медицина Љубав и вера као лек на примерима светих жена 60 Поучне приче Кућни духови — то су демони 61 Хришћанска књижевност Поетика Ивана В Лалића 62 Mисионарско-медијскa сарадњa Благодарност редакције Православног мисионара медијским делатницима Српске Православне Цркве 64 стране мај / јун 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Ликови жена у Библији мисионарспцсрб misionarspcrs МАЈ / ЈУН 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
Одреднице:
1. 284880 / ...да спалите амајлију морате да направите избор – или иконе или АМАЈЛИЈА? “ домаћица је одмах одбацила амајлију кућног духа, стан смо освештали и после тога је биће, које је живело у дому ...
1. 284880 / ...да спалите амајлију морате да направите избор – или иконе или АМАЈЛИЈА? “ домаћица је одмах одбацила амајлију кућног духа, стан смо освештали и после тога је биће, које је живело у дому ...
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com