Претрага садржаја

Свеска: 369 | Свјатаја Рус
... служби уз вековима старе иконе обасјане свећама, само неколико стотина метара уда- љен од центра савремене и узавреле москве недалеко од рождественског, налази се сретењски манастир, који има највећу пра- вославну књижару са великим избором књи- га на црквенословенском језику како узима- мо више примерака новог завета, псалтира и каноника на свештеном језику словенских цркава, и зато што смо срби, добијамо попуст друга тачка на нашем путовању по светој русији је мало познати орански манастир, посвећен чудотворној копији владимирске иконе мајке божије, који се налази у сеоцету оранки, сто километара од нижњег новго- рода икона је насликана у 16 веку и одмах је пројавила велику чудотворну силу, због чега је њен в ласник, богати бојар, за њу по- дигао манастир у коме се и сам замонашио историја овог манастира је пребогата и пре- дуга за ова ко кратак текст, али ћемо напо- менути да су сви војни походи значајни за историју русије, пролазили управо кроз ње- га овај манастир је посетио и свети цар ни- колај ii романов са породицом и учествовао у чувеној литији од нижњег новгорода до оранског манастира, носећи оранску икону мајке божије на својим раменима али, оно по че му је орански манастир по- себан, јесте чињеница да је у њему, по сведо- чанству очевидаца, стрељано најмање 11000 свештеномученика, будући да је у годинама репресије двадесетих и тридесетих година, служио као сабирни логор за свештенство централне русије уз хиљаде монаха и све- штеника стрељано је и неколико епископа сво земљиште манастира, као и све његове зидине, олтари, и буквално су натопљено му- ченичком крвљу руских свештеномученика једно писано сведочанство из тог вре- мена бележи: „комунисти су у манастиру оранки затворили више од 11000 монаха и свештеника, сакупљених из свих манасти- ра централне русије: њих је чувала војска тема броја 11000 монаха и свештеника су били стрељани и закопани на територији манастира у дубоком рову, који су сами себи претходно ископали орански манастир 28 5 / 2019 тема броја једнога дана из централног штаба је дошло неколико официра атеиста окупили су мо- нахе и питали их: ‘да ли ћете са нама сара- ђивати или не? д ајемо вам 24 с ата да раз -мислите ко одбије биће стрељан, сагласно наредби’ тада је епископ одговорио: ‘24 са- та је много даћемо вам одговор у року од 10 минута’ и окренувши се мноштву мона- ха, који су се окупили у дворишту, упитао их је: ‘оци, сада смо добили јединствену при- лику да постанемо мученици ради христа да ли хоћете да сарађујете са атеистима и спасете живот или ћемо умрети за христа?’ пошто им с е епископ обратио са речима ободрења и учврстио их примерима из жи- тија светих, сви су једногласно одговорили: ‘не желимо да сарађујемо са атеистима! хо- ћемо да пострадамо за христа и постанемо мученици!’ свих 11000 монаха и свештеника су били стрељани и закопани на територи- ји манастира у дубоком рову, који су сами себи претходно ископали ја сам се, буду- ћи да сам био млађи од многих, уплашио и крадом побегао у шуму коју су надгледали војници иако су пуцали у ме не, бог ме је спасао“ тако да је орански манастир једна од вели- ких и за с ада не баш мно го познатих свети- ња земље руске, а нарочито нижегородске епархије, у којој се налази и наше следеће одредиште – дивно дивјејево о дивјејеву људски језик боље да ћути не- го да говори, али ради оних, који нису имали тај благослов да посете једно од најсветијих места на земљи, испричаћемо онолико ко- лико можемо дивјејево је посвећено мајци божијој можда је довољно овде навести речи саме богородице, које је она упутила светој алек- сандри, првој игуманији манастира: „подићи ћу обитељ какве нема, није је било и неће је ни бити на земљи“ дакле, дивјејевска оби- тељ је јединствена на земљи и мислимо да се свако ко дође тамо у то и увери ако би човек могао укратко да опише дивјејевски манастир, могао би рећи да је т о предворје раја на земљи овде се осећа присуство мај- ке божије, али и великог чудотворца земље руске – вољеног и поштованог светог сера- фима саровског, који нам је оставио толико значајних пророчанстава и црквених учења, као и обећање да ће пре д крај света васкр- снути и проповедати покајање палом свету прорекао је и да ан тихрист, кад буде дошао у дивјејево, неће моћи да пређе канавку (бо- городичин канал), који опасује манастир, јер ће се пред њим подићи огњени стуб до неба, те ће се морати вратити поменута канавка је место нарочитог по- штовања у дивјејеву, јер је ископан, као што је и цео манастир изграђен, по указању пре- свете богородице светом серафиму много- бројни посетиоци у току целог дана, полако, са бројаницом у руци, ходају канавком из- говарајући по сто педесет молитава богоро- дице дјево, јер по речима светог серафима: „ономе ко прочита сто педесет богородице дјево на к анавци, ту је и је русалим и света гора, и кијев“ то јест, ту је пунота благодати у самом дивјејеву, се што код моштију пре- подобног, што на к анавци, што на све тим изворима око манастира, број чуда, која се догађају, не може избројати не зна се број онима који су једном дошли у дивјејево, не- ки од њих и бе з икакве озбиљније намере, а који му се поново враћају многи купују ку- ће и остају да живе ту ево и једног малог, али дивјејево септембар / октобар 2019 29 ипак и великог чуда, којег су нам у дивјејеву испричали – кад смо упитали једну монахињу ко им је духовник, она нам је одговорила да оне немају духовника „манастир са 500 мо- нахиња нема духовника?“, зачудили смо се „па да, по завету светог серафима, он је рекао да се обраћамо њему као да је жив и да ће нам он у све му помагати ми, к ад имамо неку недоумицу или неку муку, ми одемо код њега, кажемо му и он нам по -могне кад смо тек обнављале манастир деведесетих година, после совјетског раз- рушења (храм свете тројице је служио као складиште, преображенски храм је био га- ража, а казањски храм је био претворен у пошту и банку), ја нисам имала топлу оде- ћу и би ло ми је х ладно, а по ц ео дан с ам радила и тако сам се пожалила светом серафиму код његових моштију да немам топлу одећу, и о дмах после те молитве, у корпи поред кивота, нашла сам зимску јакну моје величине! ето како преподобни одмах помаже“ богослужења у овим манастирима су по- себна прича можемо само да кажемо да и у оранском манастиру и у дивјејеву, слу- жбе трају по два и по че тири сата ујутро и увече, сваки дан међутим, иако нама, не- навиклим на овако дуге службе, то изгле- да предуго, тамо човек не осећа умор док стоји на служби, већ се, напротив, чуди, кад је већ прошло три и по сата вечерње слу- жбе, и већ т реба ићи на к анавку и чи тати богородичино правило поред незаборав- ног акатиста преподобном, који поју мо- нахиње свако јутро у седам ујутро и затим на сваких пар сати, посебан доживљај је суботње свеноћно бденије, које служи до десет свештеника, а неретко и нижегород- ски владика, и у току којег се, по типику, за време шестопсалимија, гасе сва светла у огромном храму остаје да г ори само во- штаница, коју држи игуманија која чита, а такође се и закључавају врата, тако да ни- ко не може да уђе, нити да изађе ово зато што је шестопсалмије слика страшног суда, који ће, по једном предању, трајати оноли- ко, колико траје читање шестопсалмија на њиховом суботњем бденију, човек се осећа управо као да је васкрс, а то је тешко речи- ма објашњиво треба поменути још и најпознатији ис- точник, поред других десетак – источник светог серафима код села циганка он је познат по многобројним исцељењима оних, који су се са вером погружавали у њему, а нарочито по томе што многи, ко- ји не могу да имају деце, добију пород по- сле погружења у ње га тако су се и све ти цар николај и царица александра, иначе изузетно поштовани у овим манастирима, пошто дуго нису могли да имају мушког на- следника, при посети обитељи, погрузили у овај свети источник и после тога добили царевића алексија због тога су следеће године засадили бор одмах изван ограде манастира који је и дан да нас ту одмах поред бора гради се дрвена капела посве- ћена светим царским великомученицима романовима после посете великолепној обитељи мај- ке божије и светог серафима, стижемо до заштитника брака и породице – светих пе- тра и февроније ови светитеље призивају у помоћ они к оји траже брачног друга, а нарочито они који не могу да имају деце у манастиру свете тројице имају пуну свеску дечијих имена, од којих је на јчешће – ф е- вронија занимљиво је да свети муромски чудотворци помажу и код болести рака, та- тема броја тамо човек не осећа умор док стоји на служби, већ се, напротив, чуди, кад је већ прошло три и по сата вечерње службе 30 5 / 2019 тема броја ко да и многи оболели долазе овде и моле се за ис цељење број оних к оји су нашли брачног друга молитвама светих петра и февроније, такође се не зна међу побо- жним русима постоји традиција да пре бра- ка дођу код њих и измоле благослов за бу- дући брак сигурно да је овај благочестиви обичај добар почетак за будућу породицу живописни градић муром, са богатом историјом, има још с тарих обитељи са мо- штима древних руских кнежева из 12 ве- ка што чини крај нашег путовања још занимљивијим уморни од напорног и дугог пута, после посете муромским чудотворцима, ми се поноћним возом муром–москва, враћамо у ужурбану престоницу, коју заобилазимо и идемо право на аеродром враћамо се кући из ове земље чуда, из предворја раја у ко- ме смо боравили божијом милошћу и бла- гословом мајке божије, покровитељке ру- сије тешко је средити утиске после таквог путовања, углавном ћутимо и тешко нам је да поверујемо где смо били и шта смо дожи- вели искуство показује да ко је једном био у дивјејеву, тај увек жели да се врати, јер та- мо нас чекају пресвета богородица и свети серафим  данас, браћо и сестре, ми савршавамо молитвени спомен преподобномуче- ница јелисавете и варваре прошло је већ 100 година од како су оне пострадале то је било 1918 године, у оно време када се у русији догодила страшна, незамислива катастрофа као што се догађају стихијске непогоде у природи, тако је и русију сна- шла друштвена невоља – држава силна и прекрасна, иако свакако са неким не- достацима, била је срушена тешко је од- редити зашто се ово догодило у неком степену узрок томе је био у тицај страних сила, делимично – и греховност руског на- рода ко зна да ли с е људи могу разабра- ти до краја у овом по гледу? за неколико месеци (од фебруарске до октобарске револуције), русија је дошла до тога да је власт у њој изгубила сваки значај и била освојена од гомиле завереника то је била, у буквалном смислу речи, гомила људи – свега неколико стотина људи, али они су успели да задрже власт током врло дугог времена иако су они уништавали једни друге, ипак им је у спело да сачувају пре- јемственост (континуитет) власти све до почетка 90-их година за све ово време су проливене целе реке људске крви александар солжењицин у својој књизи архипелаг гулаг(гулаг – главна управа ла- детаљ из мурома септембар / октобар 2019 31 гера) пише да је од 1917 до почетка 50-их у ру- сији изгубило живот преко 60 милиона људи, и ово је податак из њему доступних извора а управо многи документи су му били недоступ- ни познато је да су материјали са резултатима пописа становништва, који је спровео стаљин крајем 30-их година, били сакривени – толико су катастрофалне показатеље давали препи- сивачи број становништва русије уопште ни- је одговарао учињеним у том моменту прог- нозама по мишљењу неких истраживача, од времена револуције до пада комунистичког поретка у русији је совјетска власт проузроко- вала смрт око 100 милиона људи другим ре- чима, да није било револуције која је однела толико људских живота, то би становништво русије и тзв независних држава у целини била сада већа за 100 милиона да бисмо што ближе представили ову цифру, рећи ћу да грчка има седам-осам милиона људи када се догодила поменута катастрофа, он- да су многи људи побожног живота, пре свега свештенство и аристократија, које су бољше- вици сматрали бедемима царске русије, били подвргнути тзв„црвеном“ терорупошто је бе- логардејска војска објавила „бели“ терор про- тив бољшевика, то су се последњи обрушили с почетка својим терором и на племство а када је и свештенство на челу са патријар- хом тихоном иступило против „црвеног“ теро- ра, тада се и оно подвргло гоњењима од стра- не бољшевика у првом реду бољшевици су хтели да поубијају све чланове царског дома, да не би остало више никаквих претендената на престо и да с е више никада ни код кога не би јављала мисао о обнови монархије неки од њих с у се спасили, а неки су били ухваће- ни и погубљени јуче смо спомињали царске страстотерпце, царску породицу, а данас са- вршавамо молитвени спомен преподобному- ченица кнегиње јелисавете и инокиње варва- ре, са којима су били мучени још неколицина великих кнежева као што знате, царски стра- стотерпци су били предани страшној казни, њихов крај се чак не може ни назвати казном, јер то је било крваво убиство царске страсто- терпце су стрељали и пошто нису могли одмах да побију све, докрајчивали су их бајонетима, да не би стварали сувишну буку описи овог ужасног крвопролића су напи- сани бестидно и хвалисаво, оставили су их са- ми бољшевици који су извршили стрељање постоји неколико таквих описа, који се међу- собно разликују само у ситницама после уби- ства царске породице тела страстотерпаца су бацили у шахту и покушали да је затрпају гра- натама, мислећи да ће се зидови шахте обру- шити и сакрити трагове злочина, али се то није догодило све ово се одиграло на месту које се зове гањина јама потом је убицама успело тема броја солжењицин у својој књизи архипелаг гулаг пише да је од 1917 до почетка 50-их у русији изгубило живот преко 60 милиона људи, и ово је податак из њему доступних извора а управо многи документи су му били недоступни схиархимандрит авраам (рејдман): о томе да подвиг мучеништва изражава љубав према богу превео с руског: небојша ћосовић 32 5 / 2019 тема броја да се домогну остатака својих жртава, како би их уништили и затим пренели на друго место и тек тамо сахранили почетком 90-их остаци царских страстотерпаца били су делимично нађени у поросенковој јарузи преподобномученица велика кнегиња јели- савета, инокиња варвара и затворени с њима велики кнежеви убијени су на још зверскији начин њих су живе бацили у шахту и засули гранатама, многи од њих су погинули одмах, али су неки остали живи, а у том погледу и преподобномученица јелисавета много по- страдавши и сама, она је повијала ране једном од осталих у животу кнежева и тако с певањем духовних богослужбених песама кроз неколико дана они су, будући оса- каћени, поумирали сви један случајни прола- зник је чуо пјеније, које је долазило из шахте, али он сам се није усудио да дође до људи који су се тамо налазили када је он довео беле, они су већ били умрли када су довезли тела царских стратотерпа- ца до гањине јаме, црвеноармејци који су тамо налазили, љутито су говорили: „зашто их нисте довезли живе? ми смо рачунали да ћемо их ми овде убити“ судећи по томе да су преподобно- мученице јелисавету и варвару живе бацили у шахту и засули гранатама, може се закључити да би на ис ти начин уморили и ц арске стра- стотерпце, бацивши их живе у шахту пошто су покушавали да сакрију трагове злочина на потпуно исти начин, вероватно да је постојала некаква посебна наредба за убиство чланова царског дома многи људи су тих година пострадали без икаквог суда и истраживања кривице обично су прислањали пиштољ на слепоочницу и пу- цали у човека, а понекад су се и подсмевали једног свештеника у нашој епархији су пред смрт мучили тако што су му одсецали меке делове тела, а он је мо лио да га убију и не му- че некакво зверство се пробудило у руском народу и обрушило на духовне основе руске нације: на православну веру и њене носиоце, у том погледу и на племство и аристократију, који су били цвет народа издајство, зверство и подлост су се веома разноврсно пројавили тих страшних година гоњења су се наставила, започињући од 1917– 1918 године, па све д о пада совјетске власти; она су посебно била јака у годинама које су претходиле стаљиновој смрти но, истовре- мено ми видимо необичну храброст и пре- даност неких простих људи, својој, како су са презиром говорили комунисти и бољшевици, „господи“ ја хоћу да говорим о преподобномученици варвари, иако је обично више прихваћено да се пажња усредсреди на велику кнегињу је- лисавету хтео бих такође да кажем о верним слугама царске породице: о доктору ботки- ну, о собарици демидовој, о лакеју трупу (иа- ко он није био православан, ипак је про јавио необичну преданост) све слуге су имале мо- гућност да оставе царску породицу – њима су отворено или у наговештајима предлагали да то учине, а доктора боткина су чак наговарали – зато је он знао шта га чека у писму из ипати- јевског дома он пише: „ја сам умро, али нисам још сахрањен“ ако би све потом убијене слу- ге пожелеле да оставе царску породицу, њима би лако дозволили да то учине, међутим они су јој остали верни до краја преподобномученица варвара је била про- ста жена споља је ништа није везивало за велику кнегињу јелисавету – јер сви су били свесни да се величина и слава царског рода завршила приближавањем романовим било је неопходно мислити на очување сопственог живота, и многи су претпоставили свој живот дугу, али не и ино киња варвара она је к ао келејница преподобномученице јелисавете остала њој верна до краја и убијена је заједно с њом, иако је к ао „проста“ особа у то време могла бити не репресирана, јер тада су репре- сирали само аристократију и свештенство ма- совних гоњења, која су почела доцније крајем 20-их година при стаљину, тада још није било и не знаш че му се дивити: или преданости ових простих људи или њиховој тзв„господи“: преподобномученици јелисавети и царских страстотерпцима, који су побуђивали у својим ближњим такву необичну љубав и преданост само ово већ с лужи за нас к ао директан при- знак светости и слугу и њихове господе свака- ко, овде није дејствовало само осећање дуга, септембар / октобар 2019 33 односи међу њима нису били просто односи претпостављених и потчињених – овде је љу- де покретало осећање узајамне љубави љу- бав их је објединила и учинила нераздвојним чак и у смрти у посланици римљанима апостол павле ка- же: „ко ће нас одвојити од љубави христове?“, набрајајући свемогуће невоље, које само може замислити човек и закључује: „ништа нас не мо- же раставити“ нераздвојивост ових праведних светих људи, царских страстотерпаца и њихо- вих слугу, сведоче о томе да се они нису одво- јили својим духом од љубави христове, без об- зира на сва неподношљива, страшна гоњења нама се може чинити, да царски страсто- терпци, живећи у ипатијевском дому, нису ништа особено претрпели, јер они су били та- мо у таквим условима, у којима сада живе ма- лобројни: имали су слуге, имовину које сада нема код нас (потомци црвеноармејаца и до сада продају у јекатаринбургу остатке њихове имовине) но, ми заборављамо на оно величи- је кога су били лишени царски страстотерпци током револуције и свих невоља које су их сна- шле ми не схватамо колико је велика разли- ка између оне славе коју су они уживали, као владари једне од највећих држава у свету, са оном срамотом и понижењем којима су били подвргнути од 1917–1918 године у „отачнику“ има приповест о једном египат- ском подвижнику, који се саблазнио славом другог – д ошљака из др уге земље у т о вре- ме се сматрало да истински подвижник треба да буде савршено сиромашан и да сам треба да се труди за своје издржавање а помену- ти подвижник довео је са собом слугу, спавао је са јастуком под главом – а ово је би ло уоп- ште незамисливо за једног подвижника – и истовремено поседовао је, што је сведочило о његовој светости, дар прозорљивости, те га је народ волео и многи су долазили њему за савет саблазнивши се, или просто павши у не- доумицу, египатски подвижник, будући искрен и поштен човек, отишао је код овог странца и запитао га: „како то, да је т еби који имаш слу- гу, спаваш са јастуком под главом, једеш хра- ну коју ми не једемо, господ даровао духовне дарове, које ја немам, иако се строжије подви- завам?“ тада га је тај запитао: „чиме си се ба- вио пре него што си дошао у пустињу?“ – „био сам пастир“ – „а чиме си се хранио?“ – „сувим хлебом и сиром“ – „а ја сам живео у риму, био познат човек окружен мноштвом слугу, носио свилене кошуље, намашћивао своје тело ра- зним ароматима, речју живео у раскоши зато сам сада ради своје немоћи принуђен да оста- вим себи слугу и ук ажем макар мало снисхо- ђење своме телу, али ради тога што сам се ли- тема броја преподобномученица велика кнегиња јелисавета и преподобномученица инокиња варвара – фотографије и икона 34 5 / 2019 тема броја шио много већег, господ ми и шаље дарове а ти живиш и сада скоро боље, неголи онда када си био пастир“ потребно је признати, да бисмо ми нашавши се на месту овог завидљивог подвижника, за- пали у још већу осуду – нама чак не би недоста- јало храбрости, да приђемо и искрено кажемо: „зашто ти живиш у раскоши?“ тако, на несрећу неки од нас осуђују и царске мученике све се познаје у поређењу, и у да том слу- чају ове речи су оправдане дакле, да бисмо схватили какве су невоље и муке поднели царски страстотерпци и преподобномуче- ница јелисавета још пре своје мученичке кончине, ми морамо да сапоставимо услове, у којима су се они налазили у овом времен- ском интервалу, са оним необичним величи- јем и с лавом, који су пратили њихов живот, када су још били чланови царске куће преподобномученица јелисавета је била пореклом немица и потицала је из тзв вла- дарског дома по законима руске империје, установљеним од павла i, будући наслед- ник престола је имао пра во да с тупа у брак само са особом из царског дома пошто је у немачкој било много наследника таквих вла- дарских кућа, то су руски владари често сту- пали у брак са немачким принцезама велики кнез сергеј, стриц будућег цара николаја ii, ступио је у брак са принцезом јелисаветом кнез сергеј није имао права да претендује на царски престо, зато је велика кнегиња јели- савета могла, по закону руске империје, да остане протестанткиња – а само је будућа ца- рица морала да прими православље међутим, велика кнегиња, упознавши се са православљем, тако се разгорела духом, да је потпуно свесно, без икаквог притиска или користољубља прихватила веру свога супру- га при овоме је она чак пошла против воље свога вољеног оца, убеђеног и ревносног протестанта, чиме га је јако огорчила у то време, посебно у тако солидним поро- дицама, из које је потицала јелисавета фјо- доровна, непослушност родитељима је би- ла неизмерно ретка (а сада, на жалост, деца крајње ретко бивају послушна родитељима) дакле, велика кнегиња јелисавета је потпуно слободно и искрено прихватила правосла- вље и направила пут од хришћанске супруге до монахиње – после погибије супруга, вели- ког кнеза сергеја, кога су убили терористи када је она била на светој земљи, у време освећења храма свете равноапостолне ма- рије магдалине, који и до данас стоји на па- дини јеленске горе, она је била толико оча- рана, ако се може тако рећи, благодаћу која дејствује у овим светим местима, да је рекла у духовном усхићењу: „о, како бих желела да будем овде сахрањења!“ ове речи су се по- казале пророчким – пошто су њене нетљене мошти извучене из шахте код алапајевска, оне су биле упућене у свету земљу и почива- ле су тамо скривене све до прослављења од руске заграничне цркве преподобномучени- ца јелисавете и вараваре а сада се њихове свете мошти покоје у храму свете равнопапо- столне марије магдалине и доступне су сви- ма ради поклоњења ето, каква је необична судбина задесила ову велику светитељку немица која је при- мила православље, убијена је од руса, који су се одрекли од православља јелисавета фјодоровна је дошла из туђе сређене зе- мље и уместо славе коју је могла очекивати као чланица царског дома у великој држави, доживела је овде такву страшну срамоту, по- нижење и на крају крајева мученички крај за све нас она пре дставља пример истинске вере, истинске љубави према православљу, којима је сваки од нас дужан да подражава ми треба да подражавамо и верним чак д о смрти слугама преподобномученице јелиса- вете и царских страстотерпаца управо љу- бав према богу чини човека преданим своме дугу и људима којима је он потребан свети би требало да буду посебно пошто- вани у оним ме стима, где су пострадали и нама у нашој епархији следује да особено по- штујемо спомен царских страстотерпаца, ко- ји представљају и сверуске свете ми треба да подражавамо њихов пример, поштујемо их, молимо им се и на т ај начин будемо уче- ницима њиховог живота, вере, храбрости, љубави према богу и ближњем, љубави пре- ма светој православној цркви  септембар / октобар 2019 35 историја света препознаје велики број благословених народа, али међу њи- ма изузетно место припада руском народу овај народ одувек је жудео за христом, пре- светом богородицом и светима због тога су странице књиге небеске русије најисписа- није, а календар светих најпотпунији апостол андреј првозвани у кијеву посади прво семе хришћанске вере, а мудри равно- апостолни кнез владимир десет векова касније при- хвати православну веру и крсти руски народ ње- га је од малена уводила и истински подржавала у вери његова благовер- на бака кнегиња олга изасланици књаза вла- димира када се вратише из цариграда, са свете литургије у цркви прему- дрости божије, пренеше књазу само речи хвале о истинитој православној вери у то време, у цркви премудрости божије, за- дужбини светог цара ју- стинијана, на литургији је појао хор од 300 појаца, а служило је 100 свештеника и ђакона после свенародног крштења књаз ће сази- дати многе православне светиње широм ру- ских земаља његови свети синови борис и гљеб такође се прибројаше светима главни град русије данас је москва назива се још и трећим римом московска патријар- шија пета је по части, одмах иза јерусалим- ске патријаршије руска црква данас има 15000 монахиња и монаха, а највише храмо- ва посвећено је господу христу, мајци божи- јој и светом николи светитељ кога називају игуманом русије је свети сергије радоњешки који са својих 75 светих ученика подиже 55 најзначајнијих руских манастира свети серафим саровски је један од највећих светитеља 19 века све- та матрона заштитница је града москве, а света ксенија петроградска великог санкт петербурга у руском државном грбу налази се икона светог ђорђа, светитеља који једини носи назив победоносац руска држава и црква данас носе један крст од кога зависи постоја- ње руске државе и многих народа који живе у њој то је синергија, симфонија пресликана из некадашњег најсветлијег периода источно- ромејског царства званични државни про- тема броја руски народ одувек је жудео за христом, пресветом богородицом и светима земаљска и небеска русија хаџи драган б поповић света ксенија петроградска, новија икона (извор: spbdaru) свети сергије радоњешки, руска икона 36 5 / 2019 токол говори о тој симфонији, наиме, онога кога прима руски председник тога прима и руски патријарх и обратно, кога прима руски патријарх прима и председник државе несрећна октобарска револуција учи- нила је да мноштво руске интелигенције и нових светитеља напусти русију но, бог и кад допушта рушење, он истовремено гради – избегли руси облагодатише сво- јом вером и знањем читав балкан, европу, америку много пре несретне револуције свети јо- ван кронштатски прорекао је беду и пропаст која чека русију због греха цареубиства све- те породице романов: „ја предвиђам“, си- гуран је отац јован, „успостављање моћне руске државе на моштима мученика и но- вомученика као на најчвршћем фундамен- ту, биће изграђена нова русија – по старом обрасцу; чврсти својом вером у христа бога и свету тројицу; и биће по завету кнеза вла- димира – русија као једна црква“ храбра и постојана русија чије су очи упр- те ка небу, а к орак јој чврст на зе мљи не заборавља речи свога великог светитеља, благоверног кнеза александра невског, др- жавника и неимара који за 44 године живота, колико поживе на земљи, сазида исто толи- ко задужбина: „браћо, нас је мало, а непри- јатељ је јак, но ни је бог у сили, него у исти- ни не бојте се многобројности непријатеља зато што је с а нама бог!“ свети александар невски ове речи упутио је, чини се, свим православним народима који чезну за ми- ром и близином божијом, јер се будућност не види без христа  несрећна октобарска револуција учинила је да мноштво руске интелигенције и нових светитеља напусти русију но, бог и кад допушта рушење, он истовремено гради – избегли руси облагодатише својом вером и знањем читав балкан, европу, америку тема броја (фото: rsrbthcom) септембар / октобар 2019 37 о горостасној личности, као што је отац александар шмеман, није лако кази- вати живот оца александра био је про жет великом љубављу према богослужењу, а особито, према тајни над тајнама – светој литургији, која је била његов живот живот овог великог православног богослова био је непрестана литургија, јер све ш то је чи- нио и говорио било је у служби богу, а са- мим тим, било је непрестано богослужење знаменити протојереј александар шме- ман рођен је на празник полагања појаса пресвете богородице, 13 септембра 1921 године у талину (данашња естонија) услед животних околности, у раним годинама ње- говог детињства са својом благочестивом породицом сели се из естоније у француску у погледу његовог узрастања у образовном смислу, потребно је истаћи да је образова- ње започео у руској војној школи у версају, из које потом прелази у гимназију, а касније наставља студије у француском лицеју и на париском универзитету за време студира- ња, посебну пажњу посветио је подробном и озбиљном изучавању црквене историје одбраном научног рада из литургијског бо- гословља стиче звање доктора богослов- ских наука године, 1943 ступио је у брак, док је у свештени презвитерски чин руко- положен 1946 године година 1951 златним словима је записана у његовој личности наведене године одлази у сједињене аме- ричке државе и постаје професор на акаде- тема броја живот оца александра био је прожет великом љубављу према богослужењу, а особито, према тајни над тајнама – светој литургији, која је била његов живот протојереј александар шмеман – човек богослужења бранислав илић 38 5 / 2019 тема броја мији „светог владимира“ у њујорку за дека- на ове академије изабран је 1962 а на т ом послушању остаје до свог престављења, на празник светог апостола андреја првозва- ног, 13 децембра 1983 лета господњег написао је многобројна дела која на нај- бољи начин осликавају, не само његову љубав према богословљу и богослужењу, већ поврх свега, његову непоколебиву ве- ру и постојану хришћанску љубав сва ње- гова дела повезује једна танана нит која тихо и ненаметљиво, као један свештени путоказ, подсећа читаоца на радост вас- крсења, на он у радост коју овде и с ада предокушавамо учешћем у божанственој евхаристији отац александар је често своју пажњу посвећивао хеортологији, трудећи се да на разумљив начин пренесе смисао, суштину и поруку одређеног пра- зника, те је често понављао да: хришћани живе од празника до празника наведене речи су истинско сведочанство да прото- јереј александра шмеман није само жи- вео од празника до празника, већ је сваки празник, од године до године, доживља- вао и проживљавао као да се догађа овде и сада у погледу знаменитих дела овог великог богослова, наш српских народ је посвећи- вао и посвећује велику пажњу, а делатни израз те пажње пројављен је превођењем његових дела за ову прилику издвојиће- мо само нека дела која су преведена на српски језик: историјски пут православља (атос, бе- оград, 1994); тајне празника (светигора, цетиње, 1996); православље на западу: црква, свет, мисија (светигора, цетиње, 1997); велики пост (каленић, крагујевац, 2002); за живот света: светотајинска фи- лософија живота (логос, београд, 2006); дневник (видослов, требиње, 2007); наш живот у христу, христов живот у нама: изабране беседе, есеји, студије и одломци из дневника 1973–1983 (образ светачки, београд, 2007); смрт смрти (хришћански културни центар, београд, 2007); водом и духом: о тајинству крштења (света гора, манастир хиландар, 2008); евхаристија: тајинство царства (света гора, мана- стир хиландар, 2009); евхаристијско бо- гословље (богословско друштво отачник, београд, 2011) септембар / октобар 2019 39 лепа је прилика и да се надахнемо живим сведочанством супруге протојереја алек- сандра шмемана, лилијен шмеман, која је у свом познатом писму под насловом „же- на, супруга једног свештеника“ на опитан и искрен начин приближила основне детаље везане за личност о александра шмемана: „оно што је предодредило пут свештени- ка је његов дар беседништва, који је био непосредан, директан, неизбежан за оне које је упознао био је сходно томе непре- стано окружен људима и тражен, и никада није рекао не ако би његови саговорници постављали необична или нејасна питања, имао је дар да раз уме оно што су хтели ре- ћи и зашто имају проблеме одговарао је никада не намећући решење, никада не корећи знао је чудесно да опусти људе, да им угоди, да их охрабри, да им пренесе оно најважније, са чим све постаје једноставни- је, радосније и спокојније заиста је уздизао срца понекад су људи готово били разоча- рани надајући се добијању решења или осу- де, али он им је ра дије давао визију нисте могли, а да с е не смејете у његовом прису- ству, чак и када су теолошка питања била по среди његов осећај за правду, здрав разум, његово виђење живота који није оптерећен лажним проблемима, уз један непрестано будан смисао за хумор, извесна срамежљи- вост, уздржање у свакој емоцији или суви- ше личном осећању, чинили су га човеком кога су многи тражили не би ли добили уте- ху, поверење које је обилато давао“ у једном делу писма, супруга оца алексан- дра шмемана приповеда о данима када је отац био суочен са тешком болешћу, али се присећа и дана његовог упокојења, а пре- ма њеном сведочанству, тај је дан по свему одисао празничном атмосфером: „његово прихватање болести било је без дрхтаја и велика радост је ушла у наш жи вот то није била радост жртве или мученика који при- хвата своју судбину била је то радост чиста и једноставна, она коју је проповедао целог свог живота, али и више од тога јер се осе- ћало да он ви ди царство – вра та царства све остало је би ло завршено или је, ш та- више, тек почињало завршена је животна борба за проповедања, саопштавање, уве- равање и отпочињало је велико путовање које је, у с твари, ослобађало био је по пут оних жена којима се христос јавио када је васкрсао, рекавши им: радујте се! његова болест и п утовање ка смрти били су, без сумње, живот, све ближи и ближи господу једноставнији и уздржанији него икада, че- као је са потпуном вером, као што је и напи- сао: ‘долази дан без сумрака, царство’ ње- гова смрт заиста је била чин живота био је то празник његове смрти његово умирање изгледало је као воз који се после послед- њег звиждука протресао, уздахнуо и почео најпре да се лагано котрља – уз буку точко- ва и пару, а затим све брже и брже, све тише и тише – ка циљу сваког људског путовања, ка вратима царства која су била отворена, и ка којима је ишао у ми ру и за хвалности никада га нисам видела тако озареног, та- ко благодарног, истрајног када је послед- њи пут помазан освећеним уљем, три дана пред смрт, био је веома слаб, и нисмо били сигурни да ли ће реаговати, али на крају молитава изговорио је три пута јако и јасно: ‘амин, амин, амин’ било је то: ‘нека буде’ у његовом животу“  тема броја протојереј александра шмеман није само живео од празника до празника, већ је сваки празник, од године до године, доживљавао и проживљавао као да се догађа овде и сада 40 5 / 2019 вишедетне хришћанске породице велика је тајна промисли којом бог изаби- ра служитеље своје, како им од раног де- тињства исписује житија, ход по мукама, под- виге, овенчава победничким венцем свако је дете у окриљу божијем али, да би то схва- тило, често мора да прође „улицом бола“, гол- готским путем тако је са трновим венцем на глави ходио кроз трновити животни пут отац зоран петровић из републике српске чудом божијим, трње је процветало као аронова палица бог је отворио своје препуне шаке, благословио свога подвижника победнич- ким венцем и увео г а у рајске вртове где се стварност очинске љубави осећа као духов- но наслађивање живим богом велико сиро- маштво се претворило у велико богатство отац зоран (44) и сања петровић (43) ста- нују у парохијском дому при храму светог ве- ликомученика георгија у бијељини о зоран је завршио богословију „света три јерарха“ у манастиру крка и богословски факултет у београду сања је, после завршене гимнази- је уписала педагошки факултет у бијељини и тек недавно га окончала са мастер студијама и стекла звање професора разредне наста- сваки терет који се заједнички носи много је лакши јер је „христос посреди нас“ и он носи оно најтеже петровићи из бијељине радмила грујић септембар / октобар 2019 41 вишедетне хришћанске породице ве славе светог јована крститеља богом су благословени са осморо деце, две ћерке и шест синова: ирина (22), христина (21), вла- димир (18), николај (16), дамјан (13), максим (11), василије (8) и павле (3) имена анђела и небеских људи сања: зоран је ме ни препустио да да јем имена свако дијете носи име неког светите- ља христина има такво име зато што је ро- ђена на божић, баш као и тата зоран током трудноће молила бих се богу да ми се не де- си грешка приликом избора имена чудесна је прича како је најмлађи павле добио име! дјеца су наваљивала да се беба зове давид, ако буде дјечак била сам неодлучна стал- но сам им говорила: „полако, има времена“ у 22 недељи трудноће имала сам заказан ултразвучни преглед у београду не смијем рећи да ме је би ло страх, али нека стрепња се увукла у моје срце тих дана осјетивши то, супруг је на све на чине покушавао да скре- не моје мисли у др угом правцу тај дан је испланирао, од ујутро до навече, као један лијеп излет на мо ју срећу, преглед је био рано ујутро прије одласка на преглед, само ми је мисао пролетјела кроз главу: манастир раковица, патријарх павле замолила сам су- пруга да послије прегледа, ако бог дâ да све буде у реду, а доктор каже да је дјечак, од- мах одемо до гроба патријарха павла и да се наш дјечак зове павле тако је и било нико није знао да у стомаку носим дјечака на михољдан зове ме мо ја школска дру- гарица, исламске вјероисповјести, и каже да је сањала патријарха павла како јој каже да треба да с лави михољдан и пита ме шта би требало да уради знајући да јој није први пут да дође у нашу цркву, упутила сам је да дође опет, упише неки прилог и упали свије- ћу захваливши се, пожељела ми је срећу на 42 5 / 2019 порођају рекавши: „надам се да ће се родити један павле“ у зору, 16 октобра моја беба је полако слала сигнале да се спремам за одла- зак у болницу била је недјеља на литургији бих, чекајући причешће због болова понекад сјела крај мене је стајао старији човјек, којег раније никад нисам видјела у нашој цркви видјела сам да тешко стоји на ногама и пону- дила сам му своју столицу нећкао се, видјев- ши мој стомак, али је ипак сјео, говорећи да је недавно оперисао кичму послије причешћа, пришао ми је, још је дном ми с е захвалио и даровао ми икону патријарха павла на моју велику радост, уз неизмјерну захвалност дра- гом богу, охрабрена одлазим на порођај и на свијет доносим наше осмо дијете, павла би- ла сам сигурна да је добио право име шта за вас зна чи велика породица? да ли вам неко помаже? сања: ја сам најстарија од шесторо дјеце мојих родитеља гледајући колику радост дјеца причињавају и колика љубав се буди код свих у широј породици, било је нормал- но да пожелим да и ја имам ви ше дјеце ме- ђутим, у кући са десет чланова потребна је добра организација на првом мјесту су сви, па тек онда ти отац зоран: никакву помоћ до сада нисмо примили велика породица је привилегија и ја сам живео у великој, али вишенационалној, породици у сиротишту, гдје смо и срби и хрвати и муслимани били блиски као браћа и бринули се једни о дру- гима лишени родитељског старања, у тре- нуцима потиштености, чудесна машта нас је водила ка родитељима мени је дочаравала лик оца, к ако са њим сједим, како га грлим и са њим причам још тада сам прижељки- вао породицу са пуно дјеце, како бих осје -тио породичну срећу која ми је у сиротишту тако недостајала ми се много радујемо ка- да видимо како добитком брата или сестре сви недостаци нестају нађемо се у чуду када праве људске вриједности испливају у нашој дјеци то није од нас, него то собом доноси један долазак из породилишта треба бде- ти над д јецом и тада се може видјети да те окружује срећа и радост која излази из дјете- та и хоће да види одјек код родитеља ако је одјек негативан, ако је родитељ равнодушан и неопрезан, дијете се затвара и удаљује од њега најбољи одговор нам могу дати дјеца они се држе правила: „само се не удаљавај од оца и мајке и све ће бити добро“ зато су дјеца најспокојнија људска бића у овом сви- јету ако се одржи бар у малом да осјете да је бог са нама, да смо сви ми дјеца и да је отац ту поред нас, онда је највећи ризик не ући у ризик доста дјеце у породици за родитеље је „камен темељац“ живе наде, као божијих сарадника који у законитом браку рађају и христос придаје велики значај свадби, гдје се вјенчавају природа бога и човјека како и када се вера пробудила у вама? о зоран: сањини родитељи су из дворо- ва код бијељине родили су шесторо дјеце били су медицински радници, а сада су дјед и бака који имају двадесеторо унучади своју вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2019 43 дјецу су крштавали по рођењу усмјеравали су их ка спортским активностима дјечаци су играли фудбал од тога су сви имали ве- лику корист, у погледу дисциплине и поро- дичне организованости сања је била „вуко- вац“, али и врсни каратиста такође, у раном дјетињству родитељи су крстили мог брата владу, мене и сестру марицу у јасеници код тузле, у храму светог апостола петра и па- вла али, због очеве склоности ка алкохолу, социјална установа нас је смјестила у дом за незбринуту дјецу „војо перић“ у тузли од предшколског узраста одрасли смо у си- ротишту све до завршетка основне школе о родитељима смо могли само маштати, а тек пред почетак овога рата 1991 смо доне- кле успоставили контакт са родитељима те ратне године добио сам понуду да упишем богословију, али мој сан је био да во зим ау- тобус зато сам уписао средњу саобраћајну школу и завршио први разред уз то сам ра- дио у једној радионици, такође у фотограф- ској радњи, а преко лета организовано са братом долазио на плантаже пкб-а гдје смо брали воће прекретница у мом животу би- ла је одлука социјалне установе да се укине издржавање за сву српску дјецу тако смо препуштени улици сестра је имала 12 годи- на и молили смо да њу задрже директорица, муслиманка, показала је велику хуманост и задржала ју је и легално тада ме је бра т на- говорио да прихватим понуду и тако сам се обрео у богословији манастира крка рат је трајао, брат и сестра су остали у тузли, и че- тири године нисмо имали контакта мој брат, који сада има осморо дјеце, и сестра успјели су да избјегну у швајцарску кад сам упознао сању у бијељини, имала је 18 година чекала ме је двије године да завршим богословију и вјенчани смо у манастиру тавна 1997 годи- не одмах сам добио парохију у лужанима, између брода и дервенте, са шест минира- них цркава и парохијских домова, срушеним кућама, одбеглим народом ту је у другом свјетском рату убијен и свештеномученик милош петровић служио сам литургију у школској учионици мала црквена заједница покренула је изградњу нове цркве сања је била за пјевницом са дјецом увијек кажем да су помоћници свештенику као анђели не може се служити без њих ту смо били шест година а потом десет година у селу попови код бијељине тамо су двије цркве задужби- не: павловића, који су подигли и павлови- ћа мост, и цр ква са етно селом, задужбина станишића често смо долазили породично у београд на јутарње службе патријарха па- вла сада у бијељини, у цркви св великому- ченика георгија, већ шест година служим са још двојицом свештеника какве активности постоје у вашој цркви? о зоран: постоји црквени одбор, коло српских сестара, шаховска секција сарадња са школама, институцијама, фирмама, поли- тичким партијама, указује да је положај цр- кве значајан после литургије – трпеза љу- бави, народ се дружи обилазимо болнице, старачке домове вишедетне хришћанске породице 44 5 / 2019 поред осморо деце, да ли је т ешко бити попадија? сања: сваки терет који се заједнички носи много је лакши јер је „христос посреди нас“ и он носи оно најтеже, јер се у њега уздамо сваки дан с е јави нешто ново, али не при -ступам томе као неким препрекама него све што дође пред мене схватим као изазов, а он може бити само покретач тако васпита- вамо и нашу дјецу одгајати осморо дјеце је рударски посао у три смјене хвала драгом богу на том неизмјерном дару колико год да понекад буде тешко, никада не бих поже- љела да је другачије као да је неко отворио врата и ре као: „изволи, уђи у т ај сан“ циљ нашег живота је да подигнемо нашу дјецу, да будемо поносни на њих, а они с ами на себе све остало је мало у поређењу са тим имали смо велику част да једном приликом супруг служи са митрополитом амфилохијем и да се сви причестимо видјевши дјецу око нас, када је сазнао да их имамо осморо, рекао ми је: „радуј се, мајко, то је твојих осам кључева за рај“ можемо ли ре ћи да с у лепе речи дело- творне као молитва? могу ли из ср ца које воли излазити ружне речи? сања: у браку смо 25 година то је најљеп- ши период мог живота супруг је моја вели- ка подршка, онај који је ту први за мене, ко- ји зна како дишем и у сва ком тренутку нађе праву ријеч која помаже имамо нормалан брак, пун љубави и разумијевања растужим се када видим да се људи лако растају и како лако одустају, како нису свјесни да треба да се бориш за пријатеља, за супруга, супругу о зоран: не познајем бољу особу од сање обоје имамо тај осјећај да је најважније ода- звати се божијем повјерењу, заповјести и промислу да се у материци свете тајне бра- ка рађају људи а чињеница да човјек уче- ствује и сарађује у том божијем плану велика је част сања је одликована на васкрс 2011 орденом „светог саве“ у бијељини, а на ви- довдан 2015 „кондиром мајке југовића“ од српске краљевске академије научника и умјетника колико су ваша деца укључена у богослу- жења? то је битно за духовно васпитање о зоран: још од прве парохије у лужа- нима дјеца су укључена дјечаци служе у стихарима, дјевојчице су са мамом за пјев- ницом сања: дјецу покушавамо васпитати тако да буду добри људи, да није битно чиме ће се бавити него да буду часни и поштени, да никог не уври једе учимо их да смо им тата и ја на јбољи другари и да сва ки про- блем смију слободно рећи да га заједно ри- јешимо најбитније од свега: да имају једно друго, браћу и сестре који су у сваком тре- нутку спремни за било какву помоћ то знам из личног искуства, јер су моје три сестре и два брата увијек присутни када ми је тешко и када се радујем то је много вриједније од материјалног то је најважније што родитељ треба да ос тави дјеци у аманет родитељ је најсрећнији кад види да се његова дјеца во- ле, када су повезани и пожртвовани једно за друго док одрастају, наша дјеца знају да та- та и мама заједно доносе одлуке, макар то била и ситница лакше је удвоје док не упи- тају тату, нема пролаза трудимо се да пред њима не буде неких трзавица ако се дого- ди, рјешавамо у четири ока вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2019 45 да ли сте се појављивали у медијима? сања: да, у неколико домаћих и страних часописа, на радију и телевизији василијево рођење је емитовано у популарној емисији на ртс-у „време је за бебе“ како вам се допада православни мисионар? о зоран: православни мисионар не мо- же да с е неком не д опада своју вријед- ност носи и д оноси човјеку, као што ча- ша воде доноси радост жедноме златно доба за часопис било је у вријеме блаже- нопочившег епископа хризостома воји- новића не само златну ријеч и текст него топлину, радост, насушну храну, доносио је сваком дому он то и данас чини на свој начин шта деца уче? колико им значи веронаука у школи? о зоран: наша је предност што су школ- ска врата данас отворена и за д уховне ври- једности много значи то што дјеца имају могућност да се крсте у ђачким клупама то је значајно и за ро дитеље, јер и нас и на ше дијете бог шаље у ми сију, као што је у оно вријеме послао апостоле сања: ирина и христина су завршиле гимназију „филип ви- шњић“ са одличним успјехом и сре дњу му- зичку школу „стеван стојановић мокрањац“ сада су студенти треће године на музичкој академији у београду владимир је четврти разред гимназије одличан је ученик нико- лај је на другој години богословије „свети сава“ у београду дамјан је осми, максим ше- сти, василије други разред основне школе дјечаци тренирају фудбал и дјечаци и дје- војчице пјевају у хору „србадија“ на многим музичким и културним такмичењима осво- јили су пуно награда малобројни су фести- вали и такмичења са којих не донесу златну медаљу владимиру је посебно драга прва награда на међународном музичком фести- валу у аранђеловцу христина је за изван- редну интерпретацију освојила гран при на фестивалу у брчком, као и николај на смотри „дјеца пјевају семберији“ свештеник је икона господа исуса христа и, као такав, моли се богу оцу за сав грешни народ, верни и неверни, јер „у безакоњима се зачех и у г ресима роди ме мати моја“ (пс 50) треба да буде помиритељ људи са богом вишедетне хришћанске породице 46 5 / 2019 а посебно је важно да им дâ лични пример и у цркви и у својој породици о зоран: када човјек не прича са човје- ком, онда су они на неки начин посвађани није добро да заћуте добро је да причају то увијек наглашавам мада, може и не- слога у породици да приведе неке члано- ве у цр кву, дођу и ос тану исто важи и за породицу гледамо да што чешће са богом причамо, да му се повјеримо, пожалимо на нешто тешко, да за тражимо да нам д о- да снаге, наде, вјере тренуци заједничке молитве су посебни свака од њих је спон- тана, динамична, у којој свако зна свој дио који чита нас десеторо, док свако прочита по једну молитву то све прође у једном да- ху, као дланом о длан најзанимљивији је крај молитве када најкраћу молитву дикти- ра павле, најмлађи члан, изговарајући ре- ченицу по реченицу, а остали као војска за њим понављају: „у руке твоје господе исусе христе” и кад на крају изговори „амин“, сви га поздраве осмијехом и аплаузом он- да се сви изгрлимо и пожелимо једни дру- гима успјешан дан и пријатан одмор наше молитве редовне, заједничке, помажу нам, не само да би смо причали са богом, него да и оно што причамо између себе постане снага која нас трајно повезује и чини да се у нама развије сваки небески потенцијал постоје ли летовања за вас и вашу децу? о зоран: за 23 године смо на одмор оти- шли пет пута ако је аврам дуго времена био без потомства, па се нашао у искушењу да из- губи сина јединца, дошао је вјером до злат- ног рјешења рекавши своме сину: „бог ће се постарати, сине!“ и ми се за досадашње го- дине живота у нашој породици можемо само похвалити божијим старањем и како је уви- јек све било на вријеме кад наиђу искуше- ња и притисци брига овога свијета, а обично нам питања долазе преко дјеце, бољег одго- вора немамо, него да им на свој начин каже- мо исто што је и аврам рекао своме дјетету: „не брини, сине, бог ће се постарати!“ сваки порођај је велики догађај је ли било страха од порођаја? о зоран: када се порођај приближи, шта нам друго остаје него да се прекрстимо и помолимо пред богом да све прође на нај- бољи могући начин с том мишљу прођем кроз кућу, загрлим и пољубим свако дијете супруга и ја, с а торбом ствари одемо из ку- ће, заједно будемо све вријеме док се поро- ђај не заврши, а кући се вратимо са једном корпицом носећи у њој највеће благо ово- га свијета, које само бог може дати једном човјеку сања: сваки порођај је био скоро исти, без икаквих компликација после сва- ког порођаја, жена је искуснија и свјеснија вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2019 47 онога што слиједи али, сваки пут постоји стрепња и неизвјесност како ће све проћи не знам да ли с е то може назвати страх, јер тада су моје мисли окренуте супругу и дјеци најтежи моменат је излазак из куће било ми је битно да не п лачу за мном, по себно нај- млађи, онда бих с е и ја рас плакала а к ада стигнем у болницу, уз божију помоћ, мисли усмјерим на то да морам бити храбра, како би све бр зо прошло, једва чекајући да ми принесу бебу у наручје тај осјећај не бих да- ла ни за шта на свијету какав је ваш став о вантелесној оплодњи? о зоран: само се може припомоћи њему и њој ако је д ошло до „техничке сметње“ у оквирима свете тајне брака, а не ванбрачне заједнице, нити је дозвољено учешће треће особе највећи проблем је што млади неће у брак и ли неће дјецу у бра ку, или се брзо разводе да ли је п ушење грех за к оји се треба кајати? о зоран: да, и к ао гријех је спе цифична болест штета је далеко већа, физичка и пси- хичка, јер у цигаретама није чист дуван него отровне материје које утичу на већу ови- сност помислимо, шта се збива у плућима пушача?! он не може бити трезвен, не може да осјети сладост и љепоту коју нам господ дарива многе особе су страдале од те душе- губне навике уместо да возите аутобус, бог вас је поста- вио за крманоша великог брода који плови у царство небеско шта бисте поручили они- ма који се плаше брака и вишедетства? о зоран: у домовима гдје су најбољи услови, највеће је духовно мртвило, нема ра- дости, не рађају се дјеца треба да се забри- немо над својим животима јер смо с е ужур- бали да по стигнемо много тога, а опе т смо некако изнутра као људи патуљасти и стра- шљиви човјекова воља тражи лагодност, комотност, избјегава оно што је непријатно, гледа да заобиђе искушења и стално да у ру- кама држи чашу меда она нас наговара да у свом животу одбацимо крст и голготу воља божија враћа нас у правцу пуне снаге да др- жимо и не п уштамо свој животни крст она нас снажи, да не б јежимо од проблема него да их превазилазимо и да, као вође својих породица, реално будемо испред дјеце ко- ју водимо; да им примјером откријемо тајну како се долази до неодољиве снаге увијек је вријеме да озбиљно извршимо покајнич- ки заокрет у сопственом срцу недостаје нам најбитније, прва заповијест коју је дао бог човјеку: „рађајте се и множите се; напуните земљу и владајте њоме!“ нерађање и себич- но множење ствари и пролазног блага, то је промашај који се ничим не може поправити реформа сопственог срца, између осталог, може се постићи пружањем могућности да прокуца још једно срце и да се роди још јед- но људско биће рађање дјеце је незаобила- зан услов да дођемо до препорода, личног, породичног, друштвеног породица је стуб сваког друштва свако рођење доноси нову снагу потребно је само једно: уздати се у бо- га и неће нас узнемиравати страхови ако се човјек узда у бога, бог стално посвједочава своје присуство и бригу о човјеку долазак сваког новог члана доноси и нови план ко- ји нас усмјерава далеко боље од свих других наших планова то је снажно провјетравање и обнова сваког члана породице понаособ покрене се нова радост и осје ћај на при -мјер, ирина и христина, кад треба да иду у београд због студија, плачу јер не могу да се одвоје од малог павла кад се врате, увијек му нешто купе од свог скром ног џепарца међу дјецом се формирају лијепе особине: несебичност, пожртвованост, брига о дру- гом дјеца утичу да и брак по стане чудесно вриједан, да постане небеска учионица и ра- дионица, управо – света тајна таква радост изван брака не постоји светом тајном брака је свако на то позван и може да се одазове тада се вода претвара у вино сања и ја смо се искључиво бавили нашим браком и сто- струко нам с е вратило као да смо с е јуче узели кроз брак нас је бог обогатио, јер нам је вјера на првом мјесту у томе је најдубља тајна како бог спасава људе  вишедетне хришћанске породице 48 5 / 2019 парохијани породица карић се није зауставила на улагању у национално, већ је помагала светиње на целој земаљској кугли породица карић (други део) од лондона до русије кроз разговор са драгомиром ј карићем кристина давидовић добротвори спц од србије до лондона поред бисте драгољуба-драже михаилови- ћа и краљице мајке елизабете, која је цркву у лондону поклонила србима, стоји и плоча на којој пише да су јанићије и даница карић уве- ли подно грејање жена словенка, чији муж је био четнички војвода словенац, поклонила је земљу хафа карић је даровала први чек од 100000 долара за изградњу манастира касније су се прило- зи попели и до 600000, али то је био почетак „када је дошао патријарх павле у торонто, 21 октобра 1992 године, на мој рођендан, било је ужасно време, ледена киша, али срби су та- кви, кад треба нешто да раде, не смета ни ки- ша, ни олуја питао сам патријарха павла ко- лико пара да дам, јер с у ми пријатељи рекли 50, 100 долара патријарх рече: „ништа ко хо- ће да има цркву, нека је прави сам ви чувајте оне косовске светиње“ нисам прихватио од- говор, па је ре као: „добро, ако мораш, дај не- ких 5–10 долара“ узимам чек да на пишем на 100 долара, а хафа ми каже: „ма каквих 100 до- лара, немој да ме брукаш! пиши 100000 дола- ра“ погледао сам је и рекао: „ако то каже моја муслиманка, жена моја хафа, онда пишем чек на 100000 долара“ дао сам га епископу канад- ском георгију тамо је већ био одређен кум ко- ји је дао 5000 долара носио је српску заставу преко тела код нас није било таквих обичаја и нисам ни знао ш та се десило мислио сам да смо постали кумови манастира постали смо кумови темеља кад је владика читао, стоји то у летопису манастира, скиде кум ту ленту и накачише нам на силу данијела је била мала и вукла јој се по земљи по оној киши тако је почела изградња првог српског православног манастира у милтону, у канади србе ништа не може спречити и касније је хафа дарива- поштовање свештеника је поштовање цркве „био сам јуче на једној сахрани, упоко- јила се колегиница и одржао сам кратак говор пре тога сам тражио благослов све- штеника и само што му нисам ишчашио руку како бих је пољубио он из поштова- ња није дао и због врућине, вероватно ја сам то тражио из поштовања према ман- тији, према цркви и светињи и сваком свештенику кажем: „дозволите ми да вам пољубим руку да народ види, да схватимо шта је т о“ то је по штовање према нашој вери ту нико не треба да се устручава и председник има т у праксу и искре но ме одушевљава поштовање се стиче у поро- дици не може се научити ни у забавишту нити у било којој школи тако је то“ септембар / октобар 2019 49 парохи ј ани ла обично је наша баба говорила да што де- сна рука учини лева не треба да зна, али ја ово морам да причам да буде подстрек за друге и данас важи друго правило: оно што се десило, уколико није записано, није се ни десило не треба се хвалити, али не треба бити ни лажно скроман, једноставно, треба да остане записа- но и да се зна“ васпитање за цео свет највећу улогу у васпитању наше деце има- ле су супруге карић: хафа, маријана, слави- ца, миланка, оливера мушкарци су били као официри, за посао, свуда оне су рађале, али и имале огромну улогу у њиховом васпитању замислите, од деце која су свуда по свету, ни једно се не дрогира и нема пијанаца, а има -јући у виду њихов материјални статус, сви за њих кажу да су изузетно скромна деца„кон- стантан рад на с еби и одговорност су им ус- кратиле пубертетске бубице“, каже драгомир и одмах преноси још једну анегдоту: „југослав ми је у москви једном рекао: „не можеш да ми наређујеш, ја сам велики“ имао је 13 година ја сам стао и рекао: „ма не, ми смо равноправ- ни, ми смо другови“ одмах је симону и горану рекао: „јесте ли чули шта је рекао тата! равно- правни смо! не можете ни ви више да ми наре- ђујете“ улога богољуба и драгана у васпитању јесте и да ангажују и психологе и професоре да разговарају са децом, кад год за то постоји могућност, ако не, дописују се једни с другима по групама„новинар може да пише шта хоће, али ми морамо да пазимо како се понашамо и владамо ни једно питање не сме да ос тане без одговора“ – закључио је драгомир светиња књиге и образовање, библиотека у москви отац јањићије је био потпуно посвећен ве- ри био је 4 године у партизанима као патрио- та у пећи није било друге организације, осим балиста и италијана, који су били окупатори, и комунистичке партије односно партизана, против окупатора био је и ра њен није до- звољавао да у породици превлада било која идеологија која би се косила с православном вером када се родио богољуб, отишао је с места председника црвеног крста и управ- ника шумског газдинства вративши партијску књижицу уз речи: „три сина сам крстио тајно, четвртог не могу, то је велики грех“ радио је и даље све за др жаву, али је аутоматски био рашчињен тј скинут са свих функција, али ни- је завршио у затвору био је поштен човек и на добром гласу одједном прелази на посао чу- са патријархом српским иринејем и другим јерарсима и црквеним посленицима 50 5 / 2019 вара у фабрици сапуна у пећи са том платом је требало да купи школске књиге и лектиру продавале су се лектире на кредит, црвене јо- аким вујић, џепна издања, те се јанићије заду- жио, не за телевизор, који су последњи имали у улици, али су књиге морале да буду купље- не комшије су позајмљивале књиге да би мо- гли да пишу писмени задатак читало се и лети преко распуста, на базену или бистрици „горски вијенац сам стицајем околности на- учио напамет мој старији брат сретен је чак зарађивао паре тако што се кладио да знам цео горски вијенац, а неки у то нису веровали, јер су сматрали да би црногорци га пре знали напамет, него ми, заборављајући да је његош био највећи србин“ „јанићије је силно давао на образовање говорио је: „ако ја нисам имао услове, рат је био, ви морате сви да завршите факултете, па макар после чистили улице то је ваше право радите шта год хоћете“ сви смо ми завршили факултете знали смо да кад одемо да студи- рамо, ако не дајемо испите, морамо да се вра- тимо у пећ и не што да радимо дао је бог да се брзо поженимо ја са 19 и по г одина било је свега, од окопавања кукуруза, кошења, пле- вења најтеже је било с репом, у пећи је била фабрика шећера али, ако хоћемо да идемо на море, мора да се плати, па смо радили ишли смо у групама постојала је пијаца радне сна- ге, љома на албанском, то подразумева про- дају својих физичких услуга кад сам правио кућу, цело друштво је долазило на мобу зајед- но смо радили и то се није плаћало богољу- ба није било кад стиже он с 10 радника он је рекао: „они ће да ра де за мене, а ви ра дите“ каже: „ради воле кад немаш кола“, итд он је успео да заради паре на другом месту, где је лакше и да плати ове зоран и ја смо иш ли да косимо као градска децаод ујутру рано до 10, па смо спавали и ручали, а од 4 правили нави- љак, пластове сена тата никад није жалио за школу, за њу се и задуживао знало се увече да нас тата пропитује знали смо главне градо- ве свих држава, какво је државно уређење, ко су председници и математику тако је то било образовање је било на првом месту“ и сада се посебно води рачуна о томе да писана реч има своју тежину и трајност, те породица ка- рић ствара и богату библиотеку у москви у власништву породице формирали су и први приватни универзитет у југоисточној европи – браћа карић све снахе су завршиле факулте- те, а г драгомир је оспорио и дезинформације да су ту студирала и њихова деца – ниједан ка- рић није студирао на њиховом факултету парохи ј ани са православним патријарсима – московским кирилом и српским иринејем са патријархом московским алексијем ii (1929–2008 септембар / октобар 2019 51 причај српски да те цео свет разуме „у цркви смо молитве читали и певали у хору с нашим оцем на црквенословенском језику не знам да ли смо ми т о тад разумели или не, али ми је до данас остало много лак- ше и певљивије да оче наш отпевам, него из- говорим на српском пошто сам први отишао у иностранство с мојом децом, нисам желео да моја ћерка крене у школу, а да не зна своје писмо када је имала 5 година и живели смо у москви, почео сам да је учим ћирилицу сва- како је кретала у руску школу при амбасади је била југословенска школа где су деца на латиници почињала да уче такав је био про- грам нисмо ми срби ништа наметали, као што неки причају ко је хтео да учи, учио је ја сам моју ћерку почео да учим и рекао сам јој да ћу јој факсом слати писма она ми је пола- ко одговарала у првом разреду руске школе“ у престижној приватној школи у лондону су једва дозволили да се сви карићи упишу, јер су сматрали да 20 српске деце никада неће научити енглески хвала богу, све је прошло добро и српски није засметао њиховом зна- њу енглеског данијела је чак завршила лите- рарни енглески улагања у светиње русије породица карић се није зауставила на улагању у национално, већ је помагала све- тиње на целој земаљској кугли, посебно у русији помогли су казански сабор мајке божије у москви, изградњу храма христа спаситеља у москви, софијски сабор у то- бољском кремљу, обалачки манастир на реци иртиш у т јумењнској области у си -биру, храм вазнесења господњег у омску, сибир, реконструкцију храма св николаја у мурманску на колском полуострву, дани- ловски манастир у москви, обезбедили су пензије за свештенике у московској патри- јаршији у времену од 1988 до 1995 године, изградњу храма у јакутску, реконструкцију многих цркава и манастира у украјини, спо- мен храм погинулим херојима у највећој тенковској борби 1943 године у борби про- тив немачке, изградња споменика кнезу владимиру и кнегињи олги и кирилу и ме- тодију у кијеву за доброчинства г драгомир је одликован орденом светог данила московског првог реда и орденом светог кнеза владимира помогли су изградњу православних мана- стира у уганди и кенији и још многе друге породица испред свега – рођенданска анегдота кад су деца у питању, увек мора бити времена пре 4 године, маја гојковић, 15 по- сланика и ја смо би ли гости руске думе где нас је при мио сергеј наришкин, пред- седник, који је данас висока личност у естаблишменту руске федерације упорно ми звони телефон непријатно ми је, седим поред маје, а преко пута председник после здравице треба да узвратим здравицу, југослав уби колико зове, а тај дан му је био рођендан рекох маји то и пошто је језик исти, г сергеј ме је питао коме је рођендан имали смо ту част да председник велике руске думе и маја честитају заједно са мном југославу рођендан после тога су се, наравно, развукле приче по скупштини, али, хо- ћу да кажем да за дете увек мора бити времена, јер ако ми немамо, улица ће се њима засигурно бавити“ мислећи на своју децу, осећали су бригу и одговорност и за децу својих сарадника, те се увек труде да породице запослених буду добро то звучи као лепа прича, али наила- зи на потпуну потврду у пракси, до те мере да је и поред служавки и запослених, сећа се једна професорка која је била у поодмаклом стадијуму трудноће, да јој је сам богољуб, лично, усред часа, донео колаче, речима: „у нашој кући труднице не смеју бити гладне труднице су светиња“ парохи ј ани 52 5 / 2019 руско-српска молитвена, али и практична подршка за време васкршњег концерта у москви г драгомир је био гост руског патријарха алексеја ii са својим оцем јанићијем по- сле концерта приређена је вечера у дворцу у кремљу којој су присуствовали и пред- седник русије борис николајевич јелцин са супругом наином, јевгениј максимович примаков и највиши руководиоци русије наина јелцина је рекла: „борис и ја се моли- мо сваки дан за нашу браћу србе“ патријарх алексеј је узвратио: „ја сам ту да се молим, а ви, председниче, урадите нешто конкрет- но“ то је било 22 априла 1999 године, за време бомбардовања „сутрадан нам је јел- цин дао авион и ми смо полетели с патријар- хом и митрополитом кирилом за србију, где је у току било зверско бомбардовање наше земље од тзв цивилизованог света! на пла- тоу испред храма дочекало нас је неколико стотина хиљада одушевљених људи“ тада је јанићије карић одликован орденом светог данила московског за помоћ српским цр- квама широм света племићка кућа хесена и рајне дала је принцезу марију, знамениту личност свог времена она је рођена у дармштату 1824 године, примила је православље и за руског престолонаследника александра уда- ла се 1841 године на р уски царски престо супружници су ступили 1855 године, а кру- нисани су у великој цркви зимског дворца док се александар ii николајевич окренуо развоју царства, царица марија се посветила вери и хуманитарном раду православна ве- ра јој је помогла да се избори са бројним про- блемима на које је наилазила, почев од сла- бог здравља, прилагођавања новој средини, бројних породичних обавеза (имала је осмо- ро деце) до савладавања бројних искушења у животу и браку њена побожност изазивала је дивљење савременика без обзира да ли је била у питању царева сестра олга николајев- на или баварски краљ лудвиг ii до царице марије александровне свој пут су нашли и вредни дечански монаси они су у свом манастиру још 1856 године угостили александра гиљфердинга, руског конзула из сарајева том приликом конзул је добио вредне рукописе које је понео са собом да их сачува почетком 1859 године, манастир- ско братство се обратило цару александру за помоћ, а у ма ју исте године послали су писмо и кнезу милошу већ следеће године делегација дечанских монаха предвођених хаџи кирилом андрејевићем стигла је на ру- ски двор са собом �

Свеска: 372 | Богословље као исцелитељска наука
... са богом човек износи свој јад и т ескобу, али истовремено зна да га бог чује, прославља његову величину и узда се у његову помоћ зар то није психотерапеутски метод засно- ван на вери? мишљења смо да је сте, јер се на тај начин човек ослобађа психолошког притиска верујући да га бог чује и да је увек спреман да му помогне читање псалтира нас приближава богу, а свако приближава- ње богу јесте истовремено преображење, очишћење и освећење тако нас бог освећу- је својом речју и истином православна психологија има свој разлог постојања управо због тога што треба да усклади и избалансира исцелитељску снагу речи божије, истине која ослобађа, са емпи- ријским знањем о психичким процесима и психичким животом у целини истина која ослобађа, или, учење цркве у целини, јесте угаони камен православне психологије, јер се на њему заснива све оно што је мислећем и духовном човеку најбитније – систем вред- ности, смисао живота, лични развој, оства- ривање заједнице са богом богословље (и из њега произашла право- славна психологија), постаће заиста исцељу- јућа наука уколико се превасходно усмери ка успостављању и дефинисању личног односа верника са богом тај однос мора бити иску- ствен, опитан, непосредно доживљен, благо- датан – вођен духом светим дођите и види- те! (јн 1, 39) љубав божија мора да се осети и доживи ако је нема, неће бити ни исцељења, јер је љубав божија сила која исцељује човек који не доживи љубав божију за то не треба да криви бога, већ пре све га себе, односно своје згрчено срце, отврдло од греха академске конструкције, високоумност речи, теолошка фразеологија, модерност и савременост идеја и приступа, не могу ника- да да замене светоотачки подвижнички при- ступ приближавања богу штавише, могу да створе опасан привид да је било какав говор о богу сам по себи довољан, а да је по двиг сувишан и ана хрон ако из ук упног корпу- са богословља издвојимо текстове великих подвижника попут св макарија египатског, св јована лествичика, св исака сирина, св симеона новог богослова, св григорија паламе, св теофана затворника – да набро- јимо само најистакнутије – поставља се пи- тање шта би онда вредно остало само „пра- порац који звечи“? подвиг је неопходан јер нас упућује и води ка једном од најважнијих циљева хришћан- ске науке – да будемо бољи људи али не по плитким и лицемерним нормама овога све- та, већ по мери боголикости, задате нам од бога по мери светости уколико савремено богословље испуни тај циљ, онда се може рећи да је (још увек) исцелитељска наука  аутор је православни психолог који ради у деветој београдској гимназији тема броја света три јерарха – светитељи василије велики, григорије богослов и јован златоусти, византијска икона (извор: eparhija-zickars) март / април 2020 33 начини на које је богословље схватано, не само у ширем хришћанском, него и у пра -вославном свијету, многи су, и међусобно раз- личити произвољности и лична тумачења могу да доведу до потпуног помрачења богословске истине, тим прије што се тзв академско богосло- вље не напаја непосредно црквеним искуством аутентично православно богословље претпо- ставља или лично учешће у црквеном опиту (= искуству) или повјерење према онима који ово искуство имају и пројављују га тако, бого- словски приступ вјерском фундаментализму не би требало да буде третиран једноставним и једнозначним по својој природи, црква је апсолутна рев- ност за дом божији не налази се на маргини, већ у њеном средишту ово је рев ност по разуму и иде упоредо са истинским богопознањем које је заједништво са богом љубави православна цр- ква не прихвата створено за свој темељ, као што се дешава у вјерском фундаментализму када би се догодило да православна црква за свој основ прихвати створено, православље би престало да постоји, односно престало би да буде право- славље – правилно поимање бога и његове тво- ревине конкретно, а на основу православног бо- гословља, престало би да постоји хришћанство, јер би од створеног био начињен идол, а што је у колизији са другом заповијешћу декалога да- кле, опасност од тог застрањења увијек постоји као реална пријетња православљу као што је већ речено, вјерски фундаментали- зам изражава централне проблеме постмодер- ног доба на основу православног богословља, објављеног код светих отаца цркве, можемо да дођемо до корисних смјерница за схватање и превазилажење вјерског фундаментализма у крајњој анализи, вјерски фундаментализам, онако како је он данас доживљаван, изражава проблеме људске личности непрестано про- дубљивање расцјепа у човјеку попримило је, у наше дане, најшире димензије: запоставило је јединство које његује вјера, разводнило кохе- зивне везе друштвеног живота, уопштило не- утемељеност човјечанства и дало драматичан карактер трагању за тачкама ослонца вјерски фундаментализам, као покрет за заштиту извје- сних фундаменталних (= темељних) начела која су постојала у прошлости и од њихових протаго- ниста сматрана тековинама од животног значаја за садашњост и будућност, изражава то трагање посебно у времену попут нашег, трагање за не- ким ослонцима није истицано као излишни лук- суз, већ као животна неопходност из угла православног богословља, које рели- гијски од друштвеног живота ипак раздјељује, али не радикално него конструктивно, фено- мен вјерског фундаментализма превасходно је богословски ово важи не само онда када се по- јављује у својој типично религијској форми, већ и онда када се изражава као друштвено-поли- тички и антрополошки феномен вјерски фунда- ментализам трага за оним што је фундаментално које поистовјећује са апсолутним ово трагање у крајњој анализи је богословско одговор, који је дат, обично није богословски, макар посматрано из визуре православног богословља наведено се догађа из разлога што се ово темељно не по- ставља на поље нествореног, већ створеног које се сматра и једино стварним тема броја вјерски фундаментализам представља изопачење вјерске истине, чињење идола од хришћанства и порицање нестворене цркве теолошки одговор на вјерски фундаментализам презвитер живко ј илић 34 2 / 2020 тема броја апсолутизовање створеног представља основну омашку која укида суштину хришћан- ства то апсолутизовање значи затварање у овај свијет и као такво представља идолопоклон- ство апсолутизовање створеног истовремено онеспособљава антропологију и истину о људ- ској личности створено, као пропадљиво и про- лазно, налази се унутар граница смрти према томе, оно не мо же да избави човјека страха од смрти и пружи му слободу и пуноћу не може да му помогне у његовом усавршењу као личности фундаментализми свих нијанси и модалитетâ апсолутизују створене елементе: законе, прави- ла, форме, начела ово се дешава, или с тога што заговорници фундаменталистичког концепта нестворено уопште не познају, или с т ога што нестворено по- истовјећују са створеним, сред- ствима кроз која се пројављује у свијету на онтологијама, које су ограничене оквиром створеног, утемељени су не само очигледно религиозни нехришћански, него и хришћански фундаментали- зми онтологија, пак уоквирена границама створеног, богослов- ски је неутемељена и непостоје- ћа тако, у свим случајевима вјер- ског фундаментализма недостаје истинска онтологија која ствара отварање ка нествореном православна црква постоји, искључиво не градећи свој иден- титет на терену створеног и оста- јући отворена на терену нество- реногна овај начин она одржава живим лични однос са нестворе- ним богомова одричност, која се збива апофатичким (= одричним) богословљем, не значи релати- визацију или напуштање њених догматских темеља напротив православна црква занима се и појединостима догматâ и засту- па став да када је ријеч о богу, ни најмањи детаљ није мали осим овог, православна црква иде ка одрицању свих створених елемената, јер они, по својој природи, немају капацитет, односно мо- гућност да смјесте нестворено или несмјестиво данас је распрострањен и извјесни научни фундаментализам тај фундаментализам, по- кривен плаштом науке, изгони као фундамен- талистичке све тежње које се не поклапају са његовим прописима у својој искључивост, за истинско сматра само научно знање одбацу- јући било шта што не може да буде потврђено научном методологијом, он затвара човјека и његов живот у нечовјечне и мртве облике овај сурови фундаментализам, који данас као главно оружје користи биолошку науку, оспорава сваку духовну и етичку стварност и поистовјећује чо- вјека са његовим биолошким функцијама тако постаје изузетно опасан по човјека – живу ходе- ћу икону божију, као и за цивилизацију уопште закључујући, видимо да ка- да православни хришћани свој идентитет заснивају на пољу створеног, они постају вјер- ски фундаменталисти у овом случају, не да се не хране на истинском извору цркве који је лични однос са нествореним богом, него и изопачују и скр- наве свако лично општење у крајњој анализи, извитоперују сваки однос љубави и слободе, јер га искључују као компроми- сан и сумњив за њих с творено је сигурно, јер д јелује да је не -поколебљиво међутим, баш то представља основну богослов- ску неумјесност непоколебљи- во не по стоји као дати облик, него као очекивани живот уз православне богословске кри- теријуме, који су сумирани у онтологији нове твари, вјерски фундаментализам представља изопачење вјерске истине, чи- њење идола од хришћанства и порицање нестворене цр- кве отварање ка нествореном, отварање је ка апсолутној љу- бави и апсолутној слободи тачније, ово је отва- рање личном богу љубави и слободе вјера у оваквог бога неспојива је са фанатизмом или мр- жњом према другима; она је не спојива са вјер- ским фундаментализмомбило које врсте  једна од најстаријих ликовних представа христа пандократора – енкаустична икона из 6 века, манастир свете катарине, синај: према уобичајеном тумачењу, два различита израза лица на овој икони представљају две природе христове – божанску и људску (извор: eparhijaztcom) март / април 2020 35 хришћанска етика узалудно употребљавање имена божијег – то је превара у име бога ствараоца света, вечног судије, на чији суд ћемо доћи сви ми – и цареви и председници, и сељаци и сиромаси, и блогери и тв-водитељи не узимај узалуд имена господа својега са руског превео: небојша ћосовић ј една од десет заповести каже: „не узимај узалуд имена господа бога својега, јер не- ће господ оставити без казне онога који узме његово име у залуд“ (изл 20, 7) људи најче- шће мисле, да је овде реч о забрани псовања (вређања), у коме се име божије не помиње уз дужно поштовање и на ово се свакако односе ове речи, али је главно друго – употребљава- ње имена божијег за своје циљеве, извлачење од лица божијег нечег за своје потребе у при- чама соломоновим благочестиви човек моли: „за две ствари те молим, немој ме се оглуши- ти док сам жив сујету и лаж удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме насушним хлебом, да се не бих – најевши се – одрекао тебе и рекао: ко је господ? или оси- ромашивши – да не бих крао, и узалуд узимао име бога својега“ (прич 30, 7–9) очигледно, човек се боји да ће га сиромаштво подстаћи да измољава новац именом божијим узима- ње (помињање) узалуд – то и јесте измоља- вање пара „христа ради“ од стране здравог и радно способног човека, а политичка агита- ција у стилу „бог ми је открио за ког кандидата да гласам“ без очигледних указивања на то и објашњавање узрока туђих несрећа: „то је бог навео невољу на вас, зато што мене нисте слу- шали!“ и свакако, објављивање господа бо- га својим верним савезником у различитим конфликтима конфликти, у којима су људи захваћени гневом, пометњом, склоношћу да вређају, узнемиреношћу, оштро снижавају ниво онога што психијатри називају „само- критиком“ – способност оцењивања својих поступака са стране, и са становишта њихове сврсисходности, и становишта њихове морал- ности да, способност самоконтроле и избега- вања греха, и онако није развијена код људи, а у време помућености и забринутости конач- но ишчезава, те дрско (узалудно) помињање имена божијег постаје уобичајено свака од сукобљених страна изјављује, да је бог на ње- ној страни – што је случај и у познатој немачкој пароли из времена првог светског рата: „gott strafe england!“ („боже, казни енглеску!“), која се исмејава у храбром војнику швејку људи, који су у к онфликту, радо се обраћају богу – али, често не као господу, коме је потребно повиновати се, одложивши све остало, већ као некоме који се може мобилисати на сво- ју страну у с укобу или препирци а цркви се обраћају са гневним захтевом да не ћути, не- го да непоколебиво изјави да је бог свакако свецело на правој, то јест на њиховој страни нежељење да се отворено заузме за овакве људе, изазива њихов велики гнев и огорче- ност но, неосновано је користити име божије у циљу агитације, јер и то значи нарушавати поменуту заповест и ово је озбиљан преступ у ствари, ако се ја, немајући законска пуно- моћја, почнем представљати као заступник председника и преносити некаква указивања 36 2 / 2020 чувао сам тајну чекао сам да се сунце роди над овом светом земљом бојио сам ноћи мастилом, расипао звезде небом, не знајући да постоји љубав слу- шао сам људе да причају о срећи, не знајући да постоје отац и син сањао сам речи, не знајући да постоји слово тражио сам оком, не знајући да се само срцем добро види чувао сам тајну, не знајући да је знана творцу неба и земље јутром обасјана долино, чекај ме јутром обасјана долина под острогом, зета, богом помилована умивам се том лепотом и одлазимо у сусрет требињу мирише смиље и кадуља, небо боје детињства мог оца оставио сам тебе туго моја, тамо где су молитве за мене исплакане, за душу се помоли моју, невесиње дочекала си ме, србијо, назидана на сузама удовичким и сеобама избегличким вратио сам се дому своме надао сам се пољима сунцокрета, жутим надао сам се теби, загрљеној небом, вој- водино моја јутром обасјана долино, чекај ме јутро у великом граду дуго сам лежао на бетону чекајући сунце ноћ сам провео лутајући сретао сам напуште- не људе замућеног погледа људи су понекад усамљени колико и пас луталица чуо сам жа- мор у даљини и познате кораке изненада близу мене отворио сам очи, изнад мене је стајао чо- век обрадовао сам се, вратио се пријатељ не- када смо живели поред реке знао сам како хо- да кад је миран и кад је уморан човек се смејао мој живот је оби чан као и жи воти многих паса у великом граду некада сам задовољан оним што добијем да поједем, а некад живим необично дуге дане без ичега понекад сам усамљен имао сам породицу док људи нису одвели мајку и сестру тражио сам их месеци- ма без иједног трага нико их више није видео још увек их чекам лане сам поново отишао до реке, вода је блага и заокупља сва моја чула волео бих да се вратим тамо чуо сам човека како говори: „хајдемо кући, пријатељу!“  лазар вулић из пера читалаца мисионара у његово име, да би постигао своје циљеве, мене ће казнити за превару међутим, овде ћу ја згрешити против земног владара и против прописа који су донети у земаљској држави а, узалудно употребљавање имена божијег – то је превара у име бога ствараоца света, веч- ног судије, на чији суд ћемо доћи сви ми – и цареви и председници, и сељаци и сиромаси, и блогери и тв-водитељи када људи „мешају“ господа бога у своје спорове, можеш се за- препастити снагом њиховог атеизма – и код одлучних атеиста могу бити тренуци сумњи, а шта ако има бога? као што су говорили со- вјетски лектори: „ако бога нема – онда слава богу, а ако он постоји – онда не дај боже!“ и ту каква је гвоздена увереност да бог никада неће тражити полагање рачуна за кривотво- рење у његово име врло често се конфликт не развија између побожних с једне и атеиста с друге стране, него међу двема групама гре- шника, током кога грешници чине и неправду и постају жртве неправде; то јест лажу и бивају лагани, вређају и бивају вређани да, у распа- љености свађе човек брижљиво примећује своју увређеност и не ви ди увреде, које сам наноси другима међутим, бог види и једно и друго као што нам открива свето писмо, бог пре свега хоће помирење људи с њим, и по -мирење људи једних с другима бог не тражи победу једне гордости и неправде над другом гордошћу и неправдомон тражи помирење и исцељење разрушених односа као што каже апостол: „а све је од бога, који нас помири са собом кроз исуса христа, и који нам даје слу- жбу (реч) помирења уместо христа, дакле, молимо, као да бог позива кроз нас: молимо у име христово: помирите се са богом јер ње- га, који није знао греха, он учини грехом нас ради (жртвом за грех), да ми постанемо прав- да божија у њему“ (2 кор 5, 18–21) 1  изворник: сергей худиев, не произноси имя его напрасно, http://wwwpravoslavieru/jurnal/69603htm 1 јер њега који није знао за грех, он је учинио за нас (жртвом за) грех, да бисмо ми у њему постали правед- ни пред богом – према руском преводу – прим прев март / април 2020 37 вишедетне хришћанске породице слободан (37) и драгана (30) мишљеновић су повратници из канаде тамо су се упо- знали, венчали и родили четворо деце на- кон дуго година, схватили су да је неопходно да се врате, а разлог је, кажу, веома озбиљан – статус породице и родитељства сада жи- ве у хрватској, у борову код вуковара, и т у им се родило пето дете сачували су своју ве- ру, шта више, још више су је учврстили иду на литургију у своју парохијску цркву, по- свећену преносу моштију светог архиђако- на стефана, али често и у в уковар и у раз не манастире својој деци су одабрали лепа имена: ана- стасија (8), лазар (6), теодора (4), јован (3) и лука (1), по светитељима, према дану у којем су рођени, и прослављају их као имендане, на исти начин као и крсну славу, светог апо- породица мишљеновић из борова рађање може да буде у функцији спасења само ако се прихвати на правилан начин који је предвидео спаситељ, а то је да се деца доживе као дар божији који нам је дат са обавезом да га васпитамо у духу и истини радмила грујић 38 2 / 2020 вишедетне хришћанске породице стола луку рођендане не славе слободан је, после средње електротехничке школе у вуковару, завршио у канади колеџ за елек- троенергетику и ради као електродизајнер- пројектант у једној инжењерској фирми променио је многе послове, рачунајући и оне хонорарне које је радио у канади као студент, да би отплаћивао студентски кре- дит драгана је завршила факултет биоме- дицинских наука на вотерлу универзитету у канади и кратко радила у државној служби, али је врло брзо схватила да је њен омиљени и најодговорнији посао подизање деце, како каже: „иако на папиру свакој домаћици пише да је незапослена, жена у кући има прилику да буде професор, медицинска сестра, кува- рица, фризерка, судија, спремачица, припо- ведач, таксиста, тренер, кројач, аниматор, психолог, и свашта још понешто за чим се укаже потреба“ вас је канада спојила, а да вас не би раз -двојила, вратили сте се кући је ли тако? ода- кле сте родом, када и где сте крштени? слободан: рођен сам и одрастао у борову код вуковара, од оца радивоја и мајке мире, имам и сестру снежану крштен сам око 12 године у очевој родној кући, али сам цркви пришао десет година касније прије несрећ- ног грађанског рата 90-их на кратко смо из вуковара избегли у србију па се вратили, а онда је отац успео да оде у канаду ја сам за- почео студије у осијеку, а онда отишао код оца у канаду да наставим школовање дра- гана: рођена сам у лозници, али сам родом из источне босне где сам и крштена у првој години живота у цркви успења пресвете богородице у скеланима због рата смо не- колико година били у београду, а затим две деценије у канади, где су ми се упокојили отац љубисав и ма јка љиљана имам још и сестру александру слободан: драгана и ја смо се упознали у цркви св ђорђа у вотер- лу, а венчао нас је 2010 владика георгије уз присуство пет свештеника у једином срп- ском манастиру у канади – преображења го- сподњег у милтону, онтарио венчање смо схватили као нешто што вреди не с амо на земљи у времену, већ и у вечности купили смо кућу на кредит и тамо нам се родило че- творо деце, али смо чврсто одлучили да се вратимо у отаџбину, што нам се остварило март / април 2020 39 у лето 2017 године сада живимо у селу бо- рово, у пристојној кући са двориштем и ба- штом, коју изнамјљујемо, а у потрази смо да купимо кућу која би функционално боље од- говарала величини наше породице, јер смо добили и пето дете сада смо своји на своме, радосни и задовољни, са чврстом намером да на овим балканским просторима остане- мо и опстанемо то „са чврстом намером“ значи ли да с те побегли из канаде? зашто? слободан: па можемо слободно то назва- ти и бек ством често се шалим код цркве- них људи кад питају зашто смо с е вратили, да смо побегли из египта, као што је јевреј- ски народ, предвођен мојсијем, побегао од моћног египатског фараона и населио се у обећану земљу коју им је дао бог египат је у то време био вр ло богата земља, али су јевреји у њо ј били робље живот на за па- ду постао је изразито антипородичан и све више личи на нови вид робовања систем у њиховим државама постављен је тако да породица трпи, а корпорације профитирају и муж и жена раде, обично од 8 д о 17, ш то уз превоз и огромне градске гужве у ствари буде од 7 до 19 часова, често и дуже са де- цом се проводи времена толико колико би са цимерима провели да делимо стан, а др- жава је преузела, и све више преузима, мо- нопол над васпитањем деце, тако да имамо већ и судске пресуде у сад и канади где је суд потврдио да оног тренутка кад дете кро- чи на школски праг тог тренутка родитељ нема надлежност да одлучује о детету, него школа при томе, у школском систему не ра- де и не промишљају више здрави педагози, већ невладине организације финансиране од разних лоби група, те је школски систем у канади постао талац лгбт+ лобија у коме се деца индоктринирају новим идеологијама о трансродности тако сад у канадским шко- лама основци уче да не по стоје само мушки и женски пол, већ 9 по лова и да сва ко дете треба да истражује док не нађе себе негде на том спектру парламент је то испратио зако- нима, па родитељ који учи дете кући супрот- но од оног у шк оли, бива санкционисан за- коном сличан је случај ако малолетно дете хоће да изврши промену пола (што је обмана своје врсте, пошто се пол не може промени- ти, може се само имитирати на овај или онај начин пластичном хирургијом) – ако роди- вишедетне хришћанске породице 40 2 / 2020 тељ то не подржи, социјалне службе одузи- мају дете родитељима и држава плаћа онда за такву операцију и третман хормонима тај закон је донет у парламенту у економском, пак, сми слу, пошто је све прецењено и живи се на кредит, наметнута је одређена динамика трошења преко мере и инвестирања, тј утркивања да се за релатив- но кратко време кроз улагање у неке бизнис комбинације, некретнине итд дође до већег новца који би као осигурао финансијску не- зависност и мало олакшао родитељима тако имамо ситуације да људи дижу ненаменске кредите у једној банци да би дали учешће за стамбени кредит у другој банци, како би тај стан или кућу продали за што већу цену на- кон 5–10 година међутим, то врзино коло је још један ударац на породицу, јер људи по- стају додатно финансијски зависни, морају још више да раде да би враћали те кредите, што ствара огроман стрес за целу породицу у тој гужви и брзини, муж и жена се полако удаљавају једно од другог, и ту већ долази до пуцања породице то је стил живота по мом мишљењу недостојан за човека иако је то попраћено фантастичним маркетингом и приказује се као слобода и могућност за пристојан живот, у суштини стоји сасвим не- што друго, а то је посредно робовање кроз стил живота, робовање у новом и софисти- циранијем руху где робови сами себе добро- вољно заробљавају мислећи да тиме пома- жу своју слободу неко ће рећи да не мо ра човек тако да живи, да може да се организује паметно и другачије, међутим, хајде да види- мо те примере породица које не јуре по цео дан, свако на своју страну, и које имају један природан ритам живота који их зближава! олакшања од наших брига и решења проблема без молитве нема да би породица дисала духовно, мора да тече молитва у дому вишедетне хришћанске породице март / април 2020 41 њих можда и има, али у изузецима, никако као једна од опција, а још ма ње као опција која се нуди свима педесет од сто бракова у канади заврши се разводом, с т им да је држава 2008 г престала да прикупља стати- стичке податке о броју развода још ћу споменути изразито агресиван фе- минизам који се не заснива на искреном по- бољшању положаја жена у друштву, већ на мржњи према мушкарцима много несреће долази и о д таквих утицаја у друштву у с у- штини тога је мантра да жена која служи сво- јој породици јесте затуцана робиња, а ако служи некој корпорацији за ситан новац он- да је еманципована царица да је ту искрена брига за жену у питању, они би женама при- знали материнство као посао, са радним ста- жом и свиме што следује, јер мајке то заслу- жују, а материнство је посебан национални интерес сваке државе али, не ради се о то- ме код модерних феминиста, пре ће бити да је крајњи циљ јефтинија радна снага до које се долази финансирањем филозофије мр- жње према мушкарцима и традиционалним вредностима и по овом пи тању, и по пи та- њу абортуса, и лгбт+ популације, и законске забране примене физичке казне родитеља над децом, тзв сексуалном образовању у основним школама, цела ствар се вештачки ставља у домен „људских права“, како би се преко емоција људи створио нови систем вредности у друштву, тзв социјални инже- њеринг јер, о каквим правима причамо ако се убије нерођено дете у име неког нејасног права рођеног човека, или ако у име пра ва 1–3% геј популације оних 97–99% нема пра- ва да заштити своје вредности или пак да се у име такозваних права жена управо жена- ма ограниче и о тежају услови на пра во да буду мајке? то су све јефтини маркетиншки трикови, али изузетно ефикасни харвард- ски неуропсихијатри тврде да 90% модер- них људи није способно да доноси закључке рационалном аргументацијом, већ да усва- јају оно што им се сервира на пољу емоција кроз мас-медије ти методи се сада користе и код нас по истом шаблону ако желимо да се одупремо томе, не можемо чекати да почну закони да се доносе, па да реагујемо – тре- ба реаговати „проактивно“, како се каже на западу, и предупредити оно што се код њих већ на обману прогурало, али никад не из -губити из ума то да ми борбу водимо против духова таме из поднебесја, како учи апостол павле, а не против људи у супротном, и ми ћемо се заразити тим вирусом мржње и на- падаћемо људе око себе, док ће духови таме да нам се смеју испунивши своју мисију вишедетне хришћанске породице 42 2 / 2020 именицу „отаџбина“ пишете великим сло- вом зашто? слободан: моја отаџбина је царство не- беско, а оно је св уда где су свете мошти на- ших предака не требамо ми да с е равнамо по тренутним политичким границама, јер ту где ја живим, у борову, била је 1914 аустро- угарска монархија, па 1918 краљевина схс, па југославија, па данас хрватска, а сутра ко зна како ће се звати ми срби ту живимо све то време, ту су нам храмови, и ми смо своји на своме на србију гледам као на мајку, али не могу отаџбину да ограничим само на при- времене политичке границе данашње срби- је, тако да к ад кажем отаџбина то је много шири појам од државе – земља отаца наших какав је био ваш животни пут и пут до пра- ве вере? све што није од вјере (праве) гријех је (рим 14, 23) слободан: мој живот је био типична при- ча коју живи неверујућа омладина данас, међутим тамо негде око 24–25 године уви- део сам да то нема никаквог смисла и да је суштински важно да човек нађе смисао све- му што ради престао сам да излазим викен- дом у такозвани „ноћни живот“ и почео сам читати књиге док нисам наишао на списе светог владике николаја велимировића то је била прекретница у мом животу и од тада креће нови живот у цркви христовој драга- на: имала сам ту срећу да је моја мајка кроз разне животне недаће пришла правој вери док сам ја би ла у свом на јранијем узрасту она је успела је да пре несе ту љубав на ме- не, а додатно је допринела топла и братска атмосфера свештенства и народа при храму светог саве на врачару, где смо једно вре- ме долазили на богослужења ту су се у моју дечију душу урезала најпријатнија осећања божијег присуства у цркви, и касније ми у животу није био потребан више никакав до- каз у питањима вере свети старац пајсије светогорац је гово- рио да бог сам одређује број деце у породи- ци и да нема планирања они који планирају врше абортусе слободан: број деце никад нисмо плани- рали већ смо гледали да живимо природно као муж и жена који се воле, а деца су дола- зила као плод те љубави и благослова божи- јег у данашње време контрацепције и анти- породичних вредности ово звучи смешно и сулудо, али ми смо озбиљни у тврдњи да је сасвим природно не правити планове за број деце можемо само да потврдимо да је тачно како каже св пајсије светогорац: у љу- бави нема планирања и у њој су калкулације вишедетне хришћанске породице март / април 2020 43 неприродне у тумачењу посланица св апо- стола павла, св јован златоусти објашњава да циљ брака није (само) рађање деце, већ спречавање блуда и разврата тако да и они брачни парови који желе, а не могу добити дете не треба да очајавају јер имају једно друго и бог им је дао неке друге таленте које треба да развијају такође у том духу сматрам да они који из здравствених разлога избе- гавају зачеће на природан начин, дакле, не контрацепцијом, не чине ништа погрешно ваша констатација да „који планирају врше абортусе“, звучи грубо, али треба знати да огромна већина контрацепцијских средста- ва у ствари има абортивно дејство, и заиста људи не знајући то врше абортусе несвесно шта доприноси љубави и породичној сре- ћи? колико томе доприносе лепе речи и похвале? слободан: највише доприноси разумева- ње, трпљење и вољна жртва за ближњег, али све то треба да је „посољено“ искреном мо- литвом богу, да он т у помогне и упути нас буде ту и свађа, несугласица, противљења, љутње све је т о нормално за љ уде који живе заједно под истим кровом, али битно је да брзо избацимо из нашег срца жестока осећања и мисли како би преовладале благе мисли и лепа осећања драгана: доприноси жртва у смислу одрицања од својих жеља и уживања која онда буде надопуњено срећом и узрастањем осталих чланова породице та- кође су важни отвореност, искреност и јед- ноставност трудимо се да избегавамо увре- дљиве речи и да уз лепе речи, разумевање и саосећајност деци објашњавамо све, али користимо дисциплину и причамо о свачи- јим слабостима и недостацима беспотреб- но хваљење и величање деце сматрамо за штетно, трудимо се да похвалимо добра дела и критикујемо лоша, тј да поставимо ствари реално да ли је ра ђање подвиг? да ли с е човек спасава рађањем? слободан: нико се не спасава механички, а сасвим је јасно да рађање само по себи не спасава јер шта је спасење? то је сједињење са спаситељем, а тај спаситељ је конкретна личност која нам је оставила конкретан на- чин како да се сјединимо са њим – исус хри- стос рађање може да буде у функцији спасе- ња само ако се прихвати на правилан начин који је предвидео спаситељ, а то је да се де- ца доживе као дар божији који нам је дат са обавезом да га васпитамо у духу и истини, тј да га васпитамо да с текне царство небе- ско за живота на земљи е, то је већ по двиг драгана: нити се спасава нити се не спасава рађање помаже да упознамо саме себе боље вишедетне хришћанске породице 44 2 / 2020 и приморани смо да кроз васпитање деце уједно порадимо и на својим недостацима како избећи негативне утицаје који су про- тивни хришћанском животу? како треба вас- питавати децу у времену отпадије да она бу- ду иконе божије? слободан: негативни утицаји противни хришћанском животу не могу се потпуно из- бећи у наше време, али оно што може и треба је да се научимо како да их о дбацимо и неу- тралишемо а за то нам црква нуди цео арсе- нал оружја и оруђа потребно је отимати вре- ме од сујете, тј бескорисних послова, да би то време уложили у садржаје које нам црква нуди (богослужења, молитва, свете тајне, ду- ховна читања, пост), и на т ај начин неутра- лисали све лоше утицаје врло је пожељно да породица има истог духовника, као што иде- мо код истог породичног доктора који нас све познаје и може најбољу терапију да пону- ди ми не можемо дати оно што немамо тако и родитељ не може дати детету хришћанско васпитање, ако сам себе најприје не васпи- та у цркви и редовно не живи литургијским животом не треба децу присиљавати ни да посте ни да се моле, ни да иду у цркву, ни да уче побожне песмице, јер ако родитељи та- ко живе и деца ће то прихватити као нешто најнормалније вршење притиска на децу по- вређује њихову душу и проузроковаће само да се код њих појави револт и радиће баш су- протно од оног на ш та их присиљавамо ро- дитељ треба из свег срца да се искрено моли богу за децу, а и за себе да га бог просвети и надахне за правилно васпитање то је оно што верујем да даје најбољи резултат биће ту грешака и опасности са свих с трана, али не треба реаговати панично кроз те опасности ми схватамо да не мо жемо сами ништа, што би требало да роди у нама смирење и уздање у бога а кад се бог бори за нас, онда чему да се бринемо? треба бити одважан и смирен, као што читамо у житијима светих да су муче- ници били зато са децом треба читати житија светих редовно колико вера мења човека, како га преображава? слободан: права вера промени човека та- ко што елиминише све оно ш то није добро, а личност човекову не мења не би било до- бро и здраво да смо сви ми који верујемо као по неком шаблону, јер је бог с творио сваког човека као непоновљиву личност и вера у том погледу личност не мења, већ је умива и чисти од прљавштине имате једног школарцаиде ли на веронауку? драгана: само је најстарија ћерка сад 2 разред основне школе, а на је сен креће и вишедетне хришћанске породице март / април 2020 45 њен млађи брат у 1 разред од додатних активности увек имамо нешто (фолклор, пливање, фудбал), мада гледамо да не пре- терујемо у обавезама и да имамо неки спо- рији ритам без бесомучног јурцања са јед- не активности на другу немамо телевизор, видео игрице нико од нас не игра, а имамо и правило да за сва ки цртани или дечи- ји филм, мора да с е проведе бар један сат игре напољу православна веронаука, хва- ла богу, има код нас у школи, иако живимо у хрватској битно је да дете и у школи може да чује о питањима вере и то из перспек- тиве верујућег наставника врло смо задо- вољни нашим вероучитељем, али морам да приметим да није тако свуда и да поставим питање: где су и какви су резултати те веро- науке која се већ скоро 20 година одржава у српским школама? да ли људи који преда- ју веронауку сведоче својим животом хри- шћански или световни дух? на томе треба озбиљно радити осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? слободан: разлога може бити много по- стоје они духовног корена због греха роди- теља или неке страсти које је дете наследи- ло (а наслеђује од оба родитеља) постоје и они би олошког корена кад је д ете агре- сивније, јер му се спава или је гладно а не зна то да изрази, затим гледање агресивних цртаћа, филмова и видео игрица, а треба имати у виду да је једна доза агресивности код дечака, као будућег заштитника поро- дице, природна, али је треба каналисати правилно као хришћани, знамо да је тело сасуд ду- ха светога има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? на пример апликације на одећи: мртвачке гла- ве, сове, змије? или тетоваже по телу? драгана: свака мода је пролазна и не тре- ба она да нас покреће нити има неки утицај посебно данас, мода је наметнула симболи- ку смрти и ужаса, на коју су многи родитељи већ десензибилирани па облаче те симболе на децу то је икона нашег времена и треба ту бити трезвен, без панике, али и без прихва- тања тога за нешто нормално православље је увек савремено, а никад модерно свети оци кажу: ко воли господа увек га се сећа, а сећање на бога рађа молитву ако се не будеш сећао бога нећеш се ни молити, а без молитве душа неће истрајати у љубави божијој, јер кроз молитву долази благодат светог духа слободан: е, ту смо сви танки слабо се мо- лимо, а кад се молимо, често то радимо хлад- но и расејано безмало сваки верујући човек ће данас рећи да нема времена за молитву од силних обавеза, а кад би нам неко одузео телефоне и извршио инспекцију, ту би се ви- дело да смо неколико сати дневно губили време на телефону међутим, олакшања од наших брига и решења проблема без моли- тве нема да би породица дисала духовно, мора да т ече молитва у дому што се више скраћује и прескаче молитва то смо уморни- ји и слабији изгледа да ту морамо највише да се „изразбијамо“ да би неке ствари схва- тили ту препоручујем често посећивање на- ших манастира да би се са тог манастирског вишедетне хришћанске породице 46 2 / 2020 кандила донео кући огањ редовне молитве који онда треба одржавати што је дуже могу- ће, па опет у манастир кад ослабимо да ли за вашу породицу постоје летовања и зимовања и како то остварујете? идете ли на поклоничка путовања? слободан: уместо летовања и зимовања посећујемо наше манастире кад се укаже прилика тако смо обишли многе наше ма- настире, али најрађе идемо у црну гору која је пуна светиња, али и истинских хришћана међу којима је врло пријатно боравити вер- ни народ у црној гори је, по мом мишље- њу, носилац најздравијег православног ду- ха код нас срба и ако дође поново до неке обнове вере код нас, доћи ће управо из тог расадника драгана, како сте се понашали у трудноћи? пренатални стручњаци дају велики значај разговору мајке са дететом у том периоду дете преживљава све што и мајка какви су били порођаји? имате ли поверења у дана- шње вакцине? драгана: сваки порођај је различит и страх је увек присутан, али не страх од са- мог порођаја него брига хоће ли све би ти у реду са бебом тај страх треба претварати у речи молитве у себи кад год би током поро- ђаја кренуле неке компликације, уз молитву би све на крају бивало у реду и током труд- ноће бих понекад причала са бебом, али сам више причала богу о беби наша су деца сва вакцинисана, али чврсто верујем да сваки родитељ мора имати право избора хоће ли вакцинисати децу, и подједнако је важно да има приступ информацијама о саставу и ква- литету вакцина имате ли вашу поруку охрабрења породи- цама које избегавају вишедетство? слободан: усудим се рећи да су вишедет- не породице богатије у љубави, јер се љу- бав не дели рађањем деце, и није тачно да је има мање за свако ново дете већ, напро- тив, она се умножава приоритет треба да буде склад у породици, а остале обавезе да се подреде томе што више човек планира свој живот, то се бог више повлачи и оста- вља да човеку буде по његовим плановима, а из тога најчешће изађе катастрофа да се не би самомучили, треба богу оставити про- стора да делује у нашим животима и онда ће се све наместити баш онако како нама тре- ба није упитно да ли ће т у бити препрека, и оних ун утрашњих где се сами боримо са својим сумњама и слабостима, па до оних спољашњих где трпимо неразумевање и осуду од ближњих тога ће би ти, али опет да се присетимо чувене реченице из филма „бој на косову“ када свети кнез лазар каже: „ја не гледам да ли ћ у ићи у битку по томе колика је сила која ми прети, него по томе колику светињу браним“ ми данас бранимо светињу брака и светињу породице која је мала црква е, дао бог, да будемо витезови као кнез лазар па да с е умножимо и да нас памте покољења као обновитеље здравог народа, а не к ао ријалити шоу коме је бог дао да ра ђа, треба да ра ђа и да не с умња да ће бог да ти и у слова и хране и новца и све што треба за ту децу коју нам је дао ка- ко каже владика његош у „горском вијенцу“: „прегаоцу бог даје махове“ другим речим, предузми нешто и сам, па ће и бог помоћи сигурно, и то у мери којој се нисмо могли ни надати кад господ даје, онда и претиче, и он сам је рекао: не брините се, дакле, гово- рећи: шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се одјенути? него иштите најприје царство божије, и правду његову, и ово ће вам се све додати (мт 6, 25–34) захваљујемо вам на искреној и душекори- сној поруци и верујемо да ће је многи подр- жати, а такође и његошеву веру да „прегаоцу бог даје махове“ знамо да се његош удубљи- вао и у вре ме кад каже: „што људи хоће, то и време трпи“ заиста, све зависи од људске воље и правилно коришћене слободе да- кле, када чинимо оно ш то хоћемо, нека то буде и богу угодно, па наше време неће да нас трпи него да са нама духовно напредује уверили смо се да се ваша породица бори за такве људе и такво време  вишедетне хришћанске породице март / април 2020 47 сведочанство одбрамбени бедеми тела христовог нису само вековне зидине, свети са фресака и факти тапија, већ и крвоток цркве – народ божићни васкрс народа лела марковић догодило се буђење народа у братској црној гори оног народа ко- ји је до скора био успаван, изгубљен, потиснут оног народа кога су пита- ли, а кога нису хтели да чују прогле- даше слепи, проговорише утишани, покренуше се укочени, чуше пови- цима и хајком заглушени десило се чудо! вековима пастири расејаваше реч божију коју господ посеја, а свети је узидаше у светиње, да буду светио- ник пастви до страшнога суда, уто- чиште вернима, прибежиште залу- талима, дом истини многе светиње претрпеше голготу, многе су нестале са земље вазнеше се на небо да бу- ду још један зрак у неописивој лепо- ти божије светлости оне друге све- тиње, привезане за земљу и род, још страже над стадом вековима зло насрће на човека поданици лукавог поново облећу око светиња, желе да продру у на ј- јачу тврђаву вере, да је изнутра обе- зимене, обезбоже, обезнане хоће да је обесправе насиљем над правом и правдом, труде се да јој одузму пра- во, да на метну силу да је из нутра сруше, освоје и присвоје а не виде, худи, потпуно заслепљени влашћу, среброљубљем и сујетом, да је цр- ква тело христово и да одбрамбени бедеми тела христовог нису само вековне зидине, свети са фресака и пљевља, 5 јануар 2020 г (aутор: ана џарић) 48 2 / 2020 о андрићевим приповеткама иво андрић, даровити писац, посматрач и хрони- чар сазидао је мост између моје душе и вишеграда на дрини и рзаву никада до сад нисам читао тако истанчане описе страха, љубоморе, беса, жеге, надошлих река, нео- бичних људи босанске касабе могао сам да чујем дрину како нестаје у даљини, да осетим њену хладну воду док младићи, уморни и изгладнели од пливања и роњења, одлазе још једном на другу обалу чуо сам немоћне уздахе људи обамрлих жегом осетио сам дубоку тугу кад се фил склонио у кут штале да умре необична жудња за животом и панорама открили су ми сањара какав сам и сам заволео сам необичну девојчицу розу калину ње- на лепота описана је бираним речима које заувек остају у срцу смела луталица која се игра са дечацима на обали, залази у циганске авлије, пење се по дрвећу и храбро брани своју част одувек сам је познавао као и марко, који је одувек патио за оним што свет може да пружи – раскош и лепота жељан свега готово да је презирао оскудицу својих родитеља немоћан да би- ло шта промени у њему је живео само бол сећање на розу и први неспретни пољубац вратили су га у дав- но заборављене дане, а сад је морао да преплива на другу обалу и остави иза себе оно што не може бити завидим жепи на белом луку под којим запенуша- на протиче завидим камену из мајдана на који је пи- сац наслонио леђа једне летње вечери кад се враћао из планине неки људи отресу са себе немиле дога- ђаје и наставе даље неимар је оставио своје дело да служи људима, а везир се никада није вратио животу осећања која заокупљају дечака док чека свој тренутак да добије књигу препознао сам као своја његов страх ме је обузео као да ја морам да вратим поцепану књигу девојка семитске лепоте узалуд се буди јер леде- ник не зна да воли, он једино жели да ужива у лепоти научио сам зашто родитељи склањају своје кћери од људи попут несталног младића нестала је једна ду- ша, а касаба је наставила да постоји истим данима аника је занавек остала вишеградска џизлија чак ни михајло није разумео какав бол јој је нанео бол се претворио у бес којим је разрушила све што је могла да има знала је да има мо ћ над мушкарцима и зна- ла је да ид е у суноврат није знала зашто је михајло одустао од њих људи у касаби заувек су запамтили аникина времена сваки човек зна да с е враћа богу, којим путем то нико од нас не зна писац је испричао необичне судбине обичних људи, заувек сачуване у његовим делима  лазар вулић из пера читалаца мисионара факти тапија, већ и крвоток цркве – народ не брани се светиња само на папиру, у цр- квама, манастирима, већ и народом и у на- роду здраво и будно духовно ткиво народа, најјача су одбрана ни слутили нису чиновници лукавог да се може догодити буђење народа оволи- ких размера у буђењу виде јуродивост, лу- дост, неразум, побуну не разумевши јуро- дивост христа ради а како би разумели, одрођени и одметнути од бога, колико бо- ли верујући народ када се на господа гађа? духовна ампутација води брисању створи- теља из ума, разума и срца, те није чудно у шта их таква амнезија преображава њи- хов говор, богат речима деструкције, рађа мржњу, а плоди уништење у исто време, пастири верујућег наро- да умирују стадо, држе га на ок упу, хране га духовном храном обогаћују познањем да је спас у умножавању љубави, милоср- ђу, саборности и братољубљу, врлинама и одржавању уља у светиљкама до дру- гог христовог доласка стрепе због своје духовне деце, али их поје и крепе вечном истином која је одувек надживела лаж и ту не може бити страха од исхода, уко- лико се истраје на божијем путу који спа- сењу води све остало води земаљским пролазностима снег који је у црној гори пао уочи божића открио је трагове звери али, и оне друге ко- ји показују како се кроз мећаву саборно хо- ди највишим циљевима за верујуће, пахуље се преобразише у ману, а мраз у најтоплији огањ који им загреја срца хрлећи светлости, хрлећи васкрсу, дочекаше божић!  не може бити страха од исхода, уколико се истраје на божијем путу који спасењу води март / април 2020 49 света земља тачно време оснивања овог манастира није познато, али према предању, на месту данашњег манастира, некада се налазила кућа симеона богопримца у чијем врту је била породична крипта у којој је и сам симеон био положен манастир светог симеона богопримца у катамону јелена јонић сматра се да је симеон богопримац био један од седамдесет и два уче на пре- водиоца које је египатски краљ птоломеј ii (285–247 пне) ангажовао да преведу свето писмо са јеврејског на грчки (септу- агинта) према предању, када је свети си- меон превео књигу пророка исаије и про- читао речи: „ето девојка ће затруднети и родиће сина“ (ис 7, 14), мислио је да је ово очигледна грешка и да би уместо „девојка“ (девица) требало да пише „жена“ хтео је да исправи текст, али анђео господњи зауста- вио је руку светитеља и уверио га да неће умрети све д ок се не уве ри у ис тинитост пророчанства исаије према другој причи, симеон је, враћајући се из египта у јеруса- лим, бацио свој прстен у реку са речима: „ ако га нађем, могу да верујем пророку“ следећег дана је у једном селу купио рибу и када је по чео да је де, нашао је сво ј пр- стен у риби и заиста тако и би јер к ада пречиста и преблагословена дева марија донесе сина свог, исуса христа у храм бо жији, по про- мислу се нађе ту и све ти симеон, који би прозван богопримцем, јер у зе од ње м ла- денца на своје руке испуни се реч анђела господњег, да свети старац неће умрети док својим очима не види месију на тај до- гађај чекао је он ве ома дуго, и најзад када је дочекао он мирно предаде душу своју го- споду у дубокој старости у југозападном делу јерусалима, недале- ко од манастира светог крста, на брду изнад долине вади ал-пасха налази се манастир светог симеона богопримца ова област је манастир на катамону, кувуклија изнад гроба свсимеона богопримца (извор: wwwtsaritsyn-tourscom) 50 2 / 2020 света земља позната и као катамон, па се данас најчешће овај манастир назива манастир светог симе- она на катамону тачно време оснивања овог манастира није познато, али према предању, на месту данашњег манастира, некада се на- лазила кућа симеона богопримца у чијем врту је била породична крипта у к ојој је и сам симеон био положен поједини истори- чари тврдили су да је ма настир 1177 годи- не основао грузијски цар вахтан-гаркаслан, који је исте године склопио савез са египат- ским султанима против крсташа, а заузврат у југозападном делу јерусалима, недалеко од манастира светог крста, на брду изнад долине вади ал-пасха налази се манастир светог симеона богопримца манастир на катамону, иконостас (извор: wwwtsaritsyn-tourscom) манастир на катамону, триптих (извор: wwwtsaritsyn-tourscom) манастир светог симеона богопримца на катамону (извор: hilandarinfo) март / април 2020 51 је тражио манастир часног крста и друге мање манастире у близини јерусалима до- бивши тражене манастире, грузијски цар је населио грузине и грузијске монахе у овим манастирима, али како су дошли у великом броју формирано је и неколико грузијских села у овој области као османлијски савезници и добри рат- ници, грузини су имали великог утицаја на османлије, па су тако издејствовали да на темељима куће и окућнице светог симеона богопримца изграде манастир са околним утврдама и кулом о даљој судбини овог ма- настира се мало зна, али се може претпоста- вити да с у у 14 или 15 веку овај манастир уништили арапи, јер се у једном путопису који је на стао век к асније наводи да с е мо- гу видети зидине манастира и кула висине до 20 метара које су делимично уништене и да имају мноштво празних соба међутим, нешто каснији путопис говори о да су зиди- не и кула овог манастира у најбољем реду у прилог томе говори и историјски запис да су грузијски краљеви давид и лео 1527 године склопили савез са сулејманом про- тив египатских султана и да с у их по тпуно победили, па је султан сулејман грузијцима одобрио бројне привилегије и места уз до- зволу да обнављају манастире у околини је- русалима вероватно да је том приликом об- новљен и манастир катамонас, који је онда био поново настањен грузијским монасима, с тим да је и да ље био потчињен манастиру часног крста даља историја манастира се прати преко појединих арапских путописа тако путопис из 1646 године наводи да је кула манастира катамонас била висока, че- твороугаона, направљена од белог камена и да се у њој налазило неколико ненасељених станова у манастиру су латински монаси повремено обављали мисе због којих су се разгневили арапи и протерали хришћане, а манастир претворили у објекат друге наме- не већ 1666 године следећи путопис наво- ди да је од манастира остала само рушевина даљи извори кажу да је 1738 г био видљив доњи део куле и на њему натпис на грузин- ском остаци исте куле били су видљиви и 1859 г исте године грчки монах аврам из града мадита купио је земљу са рушевина- ма, почео да је обрађује и да ископава дело- ве утврђења у североисточном делу налази- шта монах аврам је открио делове монашких келија, трпезарије, мозаичних подова, чак и рибњака и стубова од белог мермера не- посредно иза остатака куле-пирга открио је темеље саборног храма са мозаичним подо- вима што је по све му судећи био храм све -тог симеона богопримца након овога монах аврам је обновио храм и из темеља подигао нову четвороугаону кулу околне стене су разорене барутом, уситњени камен је ис- коришћен за обнову келија и економских објеката, околина манастира је очишћена од камења, донесена је земља, засађене су жи- тарице и виноград, а непосредно испод куле формирана је башта године 1879 монах аврам је по чео да ис- тражује спољашње двориште како би про- нашао гроб светитеља том приликом је пронашао усечене гробнице испод стене, напуњене камењем и земљом, очистио их је и до њих направио широки улаз изнад ових гробница монах је у наредне две године са- градио храм посвећен светом симеону у позним годинама, када се монах аврам осе- ћао изнемогло, предао је кључ обновљеног манастира на катамону његовом блаженству патријарху јерусалимском јеротеју, посве- тивши овај манастир заједници светог гроба данас је манастир светог симеона бого- примца на катамону добро утврђен, окру- жен великим парком са мноштво борова и чемпреса у области познатој као гиват ораним у источном делу храма налази се кувуклија светог симеона богопримца, степенице во- де у празну гробницу (мошти су пренесене у цариград под царем јустином ii), а почет- ком 13 века крсташи су их однели у задар на четири стуба изнад гроба налази се бела мермерна плоча, изнад ње је висока, изре- збарена дрвена кувуклија на северном зиду храма, налази се неколико икона из 19 века, а триптих који илуструје легенду о прстену посебно је занимљив  света земља 52 2 / 2020 света гора главна светиња скита је чудотворна икона пресвете богородице нерукотворена код грка позната и као продромитиса скит светог јована крститеља – продром др немања јонић овај румунски скит је сме штен на ис точ- ном крају свете горе у об ласти вигла, на самој ивици светогорске пустиње, на об- ронцима планине атос до скита продром је лако доћи из манастира велика лавра, јер су повезани путем у дужини од три киломе- тра у близини овог скита се налазе пећине светог петра атонског и светог атанасија атонског, као и извор воде (тзв извор мајке божије) на месту данашњег скита у 17 веку је по- стојала келија са параклисом посвећена светом јовану крститељу већ 1750 г се неколико молдавских монаха подвизавало у овој келији на челу са јеромонахом ма- каријем око 1810 године келију је купио ученик преподобног пајсија величковског, старац јустин пустињак влах (1770–1845), родом из молдавије, који је примивши по- стриг од преподобног пајсија убрзо оти- шао на свету гору по доласку у свету гору старац јустин је одмах започео изградњу неколико келија, архондарика-гостоприм- ница и других објеката и постепено је по- чео да с абира око себе у овим но вим ке- лијама, молдавске и румунске монахе из других светогорских манастира и келија ученици преподобног јустина влаха, оци нифон и нектарије, родом из молдавије, убрзо су након смрти старца претворили ове келије у ски т у д окументу који је из -дала велика лавра, а који се састојао из 13 глава, записано је да се допушта благоче- стивом племену молдавском да изгради општежитељни скит сагласно овом до- кументу продром је добио статус опште- житељног скита, на челу са дикејем (грч δίκαιος), који има свој печат, али да ће и даље бити потчињен манастиру велика ла- вра, што је и потврдио константинопољски иконе пресвете богородице нерукотворене – про- дроматиса (извор: wwwcatedralaneamuluiro) март / април 2020 53 света гора патријарх тако је озваничен први румун- ски скит на светој гори саборни храм посвећен богојављењу, са- грађен је 1866 године уз финансијску помоћ молдавског кнеза григорија жикија главна светиња скита је чудотворна икона пресве- те богородице нерукотворена код грка по- зната и к ао продромитиса оснивач скита, јеросхимонах нифон, 1863 године наручио је икону од искусног и, у то време, познатог иконописца из јашија, георгакиса николауа, одредивши му да иконописање треба да ра- ди у посту и у молитви, односно свакоднев- но да чита акатист пресветој богородици, и да једе само онда када сврши иконописање на крају дана у почетку је иконописање до- бро ишло, али када је иконописац дошао да наслика лица господа исуса христа и његове пресвете мајке, није могао да их прикаже на одговарајући начин тада је георгакис, од- лажући свој рад, почео искрено да се моли пресветој богородици за помоћ сутрадан је побожни иконописац ушао у своју радио- ницу и угледао већ готову икону, са чудесно самоосликаним лицима у скиту се налази још једна чудотворна икона, икона јована крститеља године 1821 за време грчког устанка, свету гору су заузе- ли турци, који су пљачкали и разарали мана- стире, скитове и келије широм полуострва између осталих, турци су упали и у скит про- дром, и у саборном храму су угледали вели- ку икону светог јована крститеља који их гледа строгим погледом уместо покајања, турци су пушкама пуцали у икону, али су се том приликом меци, не наносећи оштећења икони, одбијали о икону и погађали турске војнике, који су убрзо у паници побегли из скита од 1859 године скит се званично сматра румунским у последње две деценије 19 века скит је доживео градитељски препо- род: изграђени су водовод и канализација, болница, изграђена је нова трпезарија на темељима старе трпезарије, проширена го- стопримница као и велики конак међутим, већ 1905 г у јаком земљотресу, већина ових објеката је прилично страдала грађевин- ска обнова скита ширих размера је започета 1970 г, а 1984 г отац петроније танасе, који је тада имао велики ауторитет на светој гори постао је дикеј као и већина светогорских манастира, скит светог јована крститеља, продром, скит светог јована крститеља, продром (извор: basilicaro) 54 2 / 2020 света гора има четвороугаону основу главни улаз је у западном крилу, испод звоника, боч- но од улаза су гостопримница, параклис и трпезарија у источном крилу је смештена библиотека у којој се чува 130 рукописних књига и око 5000 штампаних књига, углав- ном на румунском језику јужно крило ски- та је изграђено 1882 г и у њему су смеште- не просторије дикеја у северном крилу манастира су монашке келије и параклиси у непосредној близини скита се налази па- раклис светог јована крститеља, параклис старе келије и параклис који се користи као гробљански саборни храм је у источном делу порте и импозантних је величина 30х18 метара храм има скоро све елементе светогорске архитектуре: поседује спољашњи и унутра- шњи нартекс и три куполе храм је богато украшен фрескописом из 1863 г већина натписа је на латиничном (румунском) пи- сму, док су у старијим румунским келијама и параклисима натписи у фрескопису на сло- венском језику фрескопис саборног храма садржи велики број светитеља у природној величини од богатог фрескописа нарочито се издваја фреска која приказује свих 20 све- тогорских манастира и светитеље, њихове осниваче једна од главних светиња скита је честица главе светог јована крститеља поред ове честице у скиту се чувају и мошти апостола матеје, првог учитеља архиђакона стефа- на, великомученице варваре, мошти све- тог јована златоустог, григорија богослова, модеста јерусалимског, великомученика харалампија, светих бесребреника козме и дамјана и светог трифуна данас скит има бра тство које чини око 50 монаха, углавном из румуније и молдавије  у последње две деценије 19 века скит је доживео градитељски препород икона светог јована претече (извор: jurnalspiritualeu) саборни храм скита продром (извор: greececom) март / април 2020 55 из историје српске православне цркве најближи времену датовања иконе св рафаила банатског с краја xvi и почетка xvii века је помен јеромонаха рафаила у саставу монашког братства у хиландару из 1549 године нека сведочанства о времену и лику светог рафаила банатског др ђорђе т вуковић у хиландарској ризници сачувана је икона на којој је живописан лик св рафаила ба- натског процењује се, по сликарском стилу, да је реч о делу с краја xvi и почетка xvii века полазећи од тог податка, можемо потражити траг који је св рафаило банатски оставио о себи у сачуваним историјским документима најближи времену датовања иконе је по- мен јеромонаха рафаила у саставу монашког братства у хиландару из 1549 године следе- ћи податак потиче три године касније тада су у дубровник допутовали јеромонах рафа- ило, као изасланик хиландара и проигуман евстратије у име манастира св павла њих двојица су дошли те 1552 године, по новча- ни прилог који је следовао светогорским ма- настирима, а који се у свакодневном говору називао „дубровачка свећа“ овај податак о путовању, указивао би на нашег рафаила ба- натског, као вредног монаха који предано ра- ди у корист манастира, предузима путовања у крајеве далеко од свете горе, као оног „који зна да прође све путеве са драгоценим това- ром, упркос страху од разбојничких заседа и да се неозлеђен врати у матични манастир“ „дубровачка свећа“ или „стонски доходак“ је данак који су установили српски владари и обавезали дубровник, изгледа од времена цара уроша, да га исплаћује српском мана- стиру светих арханђела у јерусалиму како је записао један дубровачки историчар, у време царице маре бранковић, манастир- ско братство је пострадало (изгледа у време епидемије куге), те се исплата данка пренела на српске светогорске манастире хиландар и светог павла после смрти маре и ње не сестре кантакузине, дубровчани су покуша- ли да заобиђу ову обавезу, али су наишли на одлучан отпор монаха, па се од 1488 године даривање „свеће“ обнавља и траје све до уки- дање дубровачке републике у марино време утврђено је да се доходак исплаћује сваке друге године сваки манастир је бирао свог посланика, по правилу, угледног и поузданог јеромонаха или проигумана, ре- ђе игумана све до 1560године, оба послани- ка су добијала једно веровно писмо писано у име оба манастира, а затим су заједно крета- ли на п ут писмо је почињало љубазним по- здравима кнезу и властели, затим су следиле молитве богу и богородици да заштите град „од непријатеља видљивих и невидљивих“, а затим би се замолиле дубровачке власти да приме посланике и уруче им „свећу“, као што је обичај у самом граду чуван је образац овог писма, како би с е упоредио са оним к оји су монаси доносили: „образац писма које пишу игумани свете горе, речене горе атон у ма- кедонији, дубровачкој сињорији, када шаљу монахе да приме уобичајену милостињу“ 56 2 / 2020 из историје српске православне цркве из каснијих извора, знамо да су светогор- ски монаси улазили у град са великом прат- њом својих сународника, а затим су главном улицом ишли ка кнежевом двору у с али малог већа свечано би их при мили кнез и већници уследили би поздравни говори и пригодна молитвена песма на „словенском“ језику монаси су својим домаћинима пре- давали четири корпе пуних поклона из ба- ште: у првој су биле пињоле (борова језгра), у другој суве трешње, у трећој лешници, а у четвртој турунде – колач са нитима шафра- на тада би скромно замолили да се „учини дар који називају свећом“ кнез и већници би их пажљиво саслушали, захвалили им на лепим жељама и даровима, а онда би их упутили државним благајницима и проку- раторима св марије онда би монаси тамо отишли, и срдачно поздравили благајнике и прокураторе пошто би се прочитала писма игумана, монаси су показивали делове дука- та који су имали код себе ти расечени дело- ви су спајани са трећим делом истог дуката који је чуван у дубровачкој благајни а да се додатно покаже веродостојност дуката, он- да би монаси-посланици показали и мана- стирске печате којима су требали да овере признанице по примању новца после при- мања новца, узиман је нов д укат и расецан на три дела, по устаљеној процедури тада би се српски монаси опростили од својих љубазних домаћина и кренули пут натраг управо те 1552 године, када имамо вести о примању „дубровачке свеће“ и рафаило- вом учешћу у томе, турске власти су основа- ли темишварски ејалет, у чији састав је ушао и бечкеречки кадилук управо на простору овог кадилука јавиће се један хиландарски метох, прочитан у османским документима, као бакебош или бакебуш, близу банатског села арач (или арача) о по стојању тог ме- тоха говоре следећи документи: хуџет писан почетком октобра 1578 године у бечкереку (данашњи зрењанин) и султанов ферман из јула 1582 године из докумената се сазнаје да су хиландарски монаси стекли овај ме- тох у време пописивање чанадске области, али се не прецизира да ли с е мисли на први или други попис, тако да се добијање метоха датира између 1567 и 1571 године хилан- дарски монаси су 2 октобра 1578 године затражили дозволу на бечкеречком суду да, на остацима претходне цркве, саграде нову у заштиту хиландарског метоха и подизању новог монашког станишта у бечкереку, св рафаило је уложио своје последње снаге и упокојио се марљиво радећи на њиви господњој март / април 2020 57 дозвола од власти је добијена уз уобичајену обавезу да нова грађевина не премаши своје првобитне димензијецрква је требало да бу- де саграђена од дрвета и трске, односно ша- ше на метоху су монаси гајили стоку и пчеле у лето 1582 године монахе су узнемирили санџак-бегови људи који су скупљали порез, али су затражили више него што је прописа- но због тога су монаси затражили заштиту у цариграду, па је уследило издавање ферма- на следила је султанова заповест чанадском санџак-бегу и бечкеречком кадији да испита- ју притужбе монаха и спрече сваки зулум и злоупотребу, ако их је било поменути метох је изгледа био веома сиромашан, па је сул- тан услишио захтев монаха да се убудуће све дажбине и ушури замене са 250 акчи које би плаћали одсеком после овог документа из 1582 године, у изворима се губи сваки даљи спомен овог метоха но, и то је довољно да се временски ближе одреди време деловања светог рафаила ба- натског он је очигледно био послат на мана- стирско послушање, како каже запис на ико- ни, јер је требало организовати нов метох, негде између 1567 и 1571 године монаси су добили дозволу да граде грађевине од др- вета и трске, што одговара предању да је св рафаило становао у колиби од прућа бечке- рек је био место где се долазило на суд пред кадију и требало је организовати пристојан смештај за боравак монаха уједно, то је био згодан повод да се тамо настане монаси, бли- зу једног бреста, као што то тврди народно предање, и затим, током времена испослује подизање омање цркве у бечкереку веро- ватно су и овде прве стамбене јединице биле од трске или прућа цео подухват требало је поверити најискуснијем монаху, а то је био св рафаило, који је као што смо већ видели, имао искуства у преговорима са дубровач- ким властима у свести народа, задржало се сећање на св рафаила и као проповедника у заштиту овог хиландарског метоха и поди- зању новог монашког станишта у бечкереку, св рафаило је уложио своје последње снаге и упокојио се марљиво радећи на њиви го- сподњој целог свог века  парохијани нису само људи који прима- ју свештеника у кућу они могу бити и породица како то? људи који су ту једни за друге, који се разумеју и брину једни о другима јесу по- родица не морају да се виђају сваки дан, не морају да се „зивкају“ непрестано, али треба да су увек ту ако нешто затреба тако, на ободу кучева можете позвати људе у 5 ујутру да дођу до цркве и неће вас питати зашто једностав- но ће доћи јер за цркву су увек ту разговарала сам са росицом, босанком, ми- лентијем, браниславом, сибинком, камелијом, анђелином, оливером, надом и стојанком бранислав регулише све око електричне енергије у цркви, не само без хонорара, већ користећи свој материјал за рад са задовољ- ством је увео струју у једну цркву не ограђује се ни од других послова, па зими чисти и пор- ту од снега, а лети коси траву његова супруга сибинка помаже своју цркву тако што чисти, пере, пегла, све што је потребно на парохији брану иначе зову „теча“ у парохији, јер је у ро- ду с попадијом, па г а сви прихватају као род рођени црква вазнесења господњег у кучеву је цен- трално место богослужења, где се парохијани најчешће сабирају постоје и околни, мањи храмови где су службе повремене, али и њих парохијани једнако воле и брину о њима парохијани из историје српске православне цркве 58 2 / 2020 сви се друже на различите начине посе- ћују се по к ућама и ос ећају се као у својој није могуће отићи баш к од сваког на др у- жење, али тај породични однос због тога не слаби тетка стојанка је прва парохијанка ко- ју су свештеник споменко и његова супруга косанка упознали тада је држала ресторан у коме је црква организовала своје велике до- гађаје и помагала кад год је некога требало угостити мајка босанка је причала како су о спомен- ко и о марко дошли да свете водицу код њеног сина горана који није могао, због ужасних бо- лова, ни да лежи, ни да седи, а камоли да стоји за време молитве коју је пратио с великом љубављу и поштовањем буквално су сви бо- лови нестали и он је оздравио свештеници се моле за породице својих па- рохијана и ту су да понесу кризу и болове за- једно а господ увек нађе решење за славу у цркви вазнесења господњег има 14 колачара, пошто је највећи број вер- них активан постављају се и по две трпезе сви парохијани су увек ту и неко да јаје, неко сир, неко гибаницу сви учествују највеће сабрање је за бадње вече, божић и васкрс ка- да они који дођу не могу да стану ни у порту служи се поноћна литургија, а после тога је заједнички доручак пред васкрс сви парохи- јани дају своја јаја, која се фарбају и касније на ободу кучева можете позвати људе у 5 ујутру да дођу до цркве и неће вас питати зашто једноставно ће доћи парохија цркве вазнесења господњег у кучеву кристина давидовић парохи ј ани март / април 2020 59 служе на трпези сестра тања, запослена при храму, брине о цр кви, продавници, али и о воћњаку и винограду које је о споменко за- садио са сином срђаном иза цркве постоји и дечији парк када су даће, обичај је да људи направе по- служење за покој душе у парохијском дому и оставе прилог храму овде млади прво долазе у цркву када имају проблем, па тек онда код лекара нај- чешће траже да се свештеник помоли за њих анђелина (19), долази редовно на литурги- ју од малена и радује се свакој недељи пости све постове оливера каже: „недеља без литургије ни- је иста ја с комшиницом дођем на литургију, потом одемо на кафу човек нађе неки мир и после се све стигне“ такав је ритам парохије у кучеву наравно, свега тога не би би ло да ни је свештеника и њихових породица у којима народ види љу- бав и од којих добија подршку о томе могу и сама да посведочим, јер су ме о споменко и косанка, који имају петоро деце, веома срдач- но примили не бих умела речима да опишем њихово дивно расположење и однос у гости- ма је била и другарица са бебом, а кућа не са- мо да није била тесна, него мислим да би још много људи могло да с тане, а да с е не осети никаква тескоба отац споменко је т у 20 година на ж алост, његова парохија је за т о време од преко 200 кућа спала на 100 људи одлазе, највише у иностранство, али се сете своје цркве зову кад дођу назад, на одмор сврате у храм на литургији за задушнице видела сам бака милицу која је доносила цвеће и украшавала иконостас њени су отишли у бе ч, и ун уци и деца обавезала их је да редовно морају ићи на литургију иду и ун уци ова мајка је своје потомство сачувала на најбољи могући начин кад човек има веру православну и породи- цу, има све  сви се друже на различите начине посећују се по кућама и осећају се као у својој није могуће отићи баш код сваког на дружење, али тај породични однос због тога не слаби парохи ј ани 60 2 / 2020 с благословом протојереја-ставрофора браца санчанина, старешине храма и намесника у селу бешка у епархији сремској, имала сам прилику да с е упознам са заједницом тог краја отац брацо је т ом приликом посебно представио двојицу хришћана уз речи да с у сви верници д ео заједнице и сви су заслужни за оно што црква има и јесте, јер су њен део, с тим што се увек неки посебно истакну момчило малешевић је директор „ингрин“ предузећа у ин ђији и паро хијанин оца браце гледајући потребе цркве, покрен уо је пројекат и преузео обавезу да се уз помоћ конкурса, али и с луха власти и меш тана рестаурира иконопис, а од ове године уведе и г рејање у цркв у уз то, покренуо је иницијативу да с е на про леће сазидају спољни тоалети овакве иницијативе су управо брига за целу заједницу на питање одакле момчило у цркви, ре че да је ро дом хришћанин, православац отац је био привржен цркви и о д детињства момчило одлази у храм божији „деца ми долазе сама у цркв у, да и ја не знам имају свој лични осећај за т о породица и црква с у две најважније ствари у мом животу, па пет места празно“ с понос ом је испричао да је скупштина свакој верској заједници дала новац у ск ладу с про јектом и да и ос тали одборници помажу у свим, па и у физи чким пословима за иконопис су добили 300000 динара, за г рејање 500000 динара и, како каже, увек т реба више, а намера с е препознаје и цени на питање о томе шта је црква њему дала одговорио је: „црква ми је дала здраву породицу, супругу, троје деце, две унуке, велику породицу и свуда смо по свету“ године 1995 о брацо је дошао у цркву која је била у трошном стању радило се на крову, фасади, иконама, хидроизолацији сви с у учествовали ко није имао средстава, помагао је физички укључена је би ла и т адашња управа, полиција, општинари, наставници и сви су уписани на таблама у цркви тада није било ни новца о д реституције, а мног о тога је урађено до нато бомбардовања после тога је направљен светосавски дом, па поред дружења и седница, које су раније одржаване или напољу или у про тиној кући, сада људи и прославе и да ће организују при цркви, у сали изграђена је од добровољних прилога људи свих к онфесија са рестаурацијом икона, промењена је и сва с толарија цемент су донирали парохијани парохија има много образованих људи велики број њих ту више не живи, с т им што неки д олазе и сваки викенд из беог рада за ве лике празнике и парохијани сви верници су део заједнице и сви су заслужни за оно што црква има и јесте, јер су њен део, с тим што се увек неки посебно истакну из бешке у срему кристина давидовић март / април 2020 61 када је топло окупљају се после службе када одлази у посету, о брацо не куца и не звони у сваку кућу улази као у своју нема ценовник, а гаји воће и овц е свештеник парохијане доживљава као своје најближе, као што и они исти осећај имају према њему посебна част била је упозна ти човека који је дошао из друге парохије да разговарамо радивој петровић је в ласник породичне пољопривредне фирме к оја обрађује 1500 хектара и паро хијанин је цркве у новим карловцима од 2010 године је члан црквеног одбора своје парохије када је био к ум славе направио је леп и упе чатљив летњиковац сада организује и учествује у изградњи велике сале до славе планирају и пут као домаћини да заврше, при чему радивој предлаже и нови велики паркинг учествује и у грађењу цркве у руском стилу, која је већ веома упе чатљива приликом вожње аутопутем за нови с ад од ове године, радивој ће помагати и богословију у виду намирница за исхрану ученика, јер, како каже о брацо: „колико је би тна брига о цркви у којој смо сад, ништа мање није битна жива црква у младим људима који се школују“ на питање одакле жеља и иници јатива да се толико улаже у цркву и њене по требе, уследио је дир љив одговор: „имао сам две ћерке и веома смо ж елели сина на наг овор мајке, 2007 године супруга и ја смо о тишли у манастир беочин и помолили се мајка је ишла тамо и зна с естринство већ 2008 године, на празник богојављења, добили смо сина то је велики и битан знак за нас“ велики допринос дао је и манастиру светог марка на једном од 4 извора и ли воде, како га мештани зову реконструисан је звоник, обра ђује њихову земљу, а обећао је и продавницу сувенира финансијска помоћ заиста много значи, али то је само један део како човека тако и цркве радивој је поред примера несебичног улагања своје зараде у цркв у и за једницу и пример владања у истој на бадњи дан пос ле свечаног ручка није дозволио да се све остави тако да се из црквене касе плаћа спремање, чишћење и прање судова или да попадија иде за њима, већ је остао са још једним парохијаном миланом и поспремио све, а ос татке хране о днео једној породици истом приликом се сетио и дрва да донесе од човека који их је имао када су реконструисали звоник, д овео је сво је раднике и са њима скидао прљавштину са три спрата звоника, како би реконструкција могла да се несметано изведе када је његова црква добила другог свештеника, дао је иницијативу да му се финансијски помогне на т ој малој парохији, те је добио да предаје веронауку и обезбеђен му је смеш тај, док се не с творе услови за живо т при цркви верује да онак о како се чини, т ако се и д обија заузврат, што се показало и у с ледећој ситуацији док су чистили звоник, један радник га је питао зашто то они раде? имао је проблема да нађе жену и радивој је сугерисао да човек мора да верује и да се потруди, па ће свештеник дати благослов и биће све како треба убрзо је нашао б удућу супругу и они с ад редовно иду на литургију у црквеном одбору сви момци су млађи од њега, али имају дивну сарадњу каже: „свако може да учествује ко нема новца мо же да направи ручак за раднике и то је нешто битно је да смо сви ту“ ангажују се и они који су у иностранству чак и они који ретко долазе и не планирају да се врате воле да помогну и оставе нешто месту из кога су потекли питала сам га који је значај вере у његовом животу и тиме смо закључили наш разговор: „веровао сам, преци моји исто то што се десило појачало је моју веру поред свега осталог, црква ми је с ад јако важна ту је поред породице у срцу свако вече се помолим богу кад легнем и мислим да ми то доста значи између осталог, и црква мора да б уде део живота, поред очувања породице и здравља много је речи потребно да бисмо опис али два трудољубива човека оно ш то им је заједничко јесте велика захвалност богу и доживљај породице као светиње мала црква најбољи је стожер велике  парохи ј ани мала црква најбољи је стожер велике 62 2 / 2020 мисионарски излог презвитер мирослав јовановић, семе вечног живота, српска православна црквена општина лесковац 2018, 206 страна семе вечног живота милош павловић недавно је изашла нова књига угледног лесковачког свештеника и ангажованог културног делатника презвитера миросла- ва јовановића књига је уређена као одабир његових раније објављених чланака, беседа и научних радова и носи јеванђелски наслов: семе вечног живота, а подељена је у три це- лине: „теологија“, „историја“ и „друштво“ ово је че тврта ауторска књига оца ми -рослав јовановић претходне три носе на- слове: стара лесковачка црква оџаклија, црква свете преподобному- ченице параскеве у рудару и хришћанство у немањиној дубочици од појаве до данас поред ових књига објавио је десетак научних радова и ви- ше публицистичких текстова управо већи део тих текстова чини садржину књиге која је недавно представљена чита- лачкој јавности теологија у првој целини књиге која носи наслов „теологија“, ау- тор је објединио све текстове на богословске теме које је ранијих година објавио овако сакупљени текстови пред- стављају пуноћу једног богословског систе- ма текст о христовом васкрсењу је огњена посланица мисионарског домета овде се као посебан текст налази и један студентски рад аутора на тему свете тајне евхаристије у тексту „школа и образовање код срба“ аутор даје чврсту апологију верске наставе текст „хришћанство и европа“ је беседа аутора ко- ју је изговорио као директор библијске шко- ле у ле сковцу на ск упу библиста у о хриду 2016 године у овој беседи указао је на ж а- лостан пут којим савремена европа иде, јер се полако, али сигурно, претвара у прогони- тељку хришћанства, иако је на њој основала своје цивилизацијске темеље вредан пажње је још један студентски рад аутора којим се он открива као зрео мислилац већ у младим годинама, а то је текст „егзистенцијализам карла јасперса и хришћанско схватање за- једнице“ богословски прецизно у овом раду аутор пише једну похвалу на- челу љубави, као животвор- ној и егзистенцијалној сили која се пројављује у хришћан- ској заједници, као заједници љубави, насупрот савреме- ном индивидуализму историја у другом поглављу ове књиге читамо историјске тек- стови од којих су неки обја- вљени у научном часопису лесковачки зборник у овим текстовима се аутор, иако школовани теолог, показао као врстан познавалац историјске науке и научне методологије нагласићемо допри- нос обогаћивању локалне историографије текстовима о цркви свете петке у жабљану, летопису цркве св параскеве у рудару, ве- зама лесковца са српским средњовековним владарима и односу цркве и просвете у ле- сковцу међу овим текстовима треба истаћи рад о патријарху лукијану богдановићу, јер личност патријарха лукијана није довољно обрађена у научној литератури овим тек- март / април 2020 63 миси онарски излог стом поглавље о историји није се ограничи- ло само на завичајну историју већ је обухва- тило и србе у хабзбуршкој монархији, те, по речима једног од рецензената проф др ђор- ђа ђекића, сведочи једну свесрпску црту оца мирослава, која је толико карактеристична за лесковчане у закључку текста о патријар- ху лукијану, аутор открива низ логичних ар- гумената који дају основа претпоставци да је овај првојерарх српски мученички страдао као жртва атентата од стране бечког двора друштво треће поглавље ове књиге под насловом „друштво“ садржи петнаест текстова које је аутор објављивао у периоду од 2006 до 2016 године у различитим јавним гласилима као што су новине панорама и помак, затим благовесник југа србије и други два последња текста у овом поглављу („васкршња послани- ца 2016“ и „колико је стар лесковац?“), јавна су обраћања оца мирослава објављена на друштвеној мрежи фејсбук тако је и наш а у- тор постао део популарног тренда да углед- не личности своје објаве са фејсбука претачу после неког времена у озбиљније форме, у овом случају књигу у прва три текста аутор сведочи о великом значају неговања језика и ћириличног писма за српску народну просвету и културу аутор овде износи чињеницу да су „чувене“ речи стефана немање о завештању језика заправо њему приписане од стране нама савременог аутора књиге завјештање стефана немање ово је један од најпознатијих историјских фалсификата и треба указивати на чињеницу да је ова књига савремено књижевно дело, а не оригинални историјски текст у даљим текстовима аутор подсећа на не- раскидиву повезаност описмењавања ста- рих словена са њиховим прихватањем хри- шћанске вере на ову историјску чињеницу указује и у тексту под насловом: „приказ прве штампане књиге у лесковцу - српско хришћанско домаће васпитање“, упоредо обогаћујући истраживање завичајне кул- турне историје у тексту су објављени и подаци који сведоче о интересовањима и културним потребама лесковчана који су у 19 веку били претплатници српских књига штампаних, како у цариграду, тако и у бе- ограду поред наведених, још два текста треба издвојити као важан допринос у по- знавању завичајне историје, а то су тексто- ви: „запостављени великани нашег града“ и „колико је стар лесковац?“ у поглављу „друштво“ аутор поред оста- лих доноси и текст о узроцима избијања првог светског рата у коме брани српски народ и гаврила принципа од клевета да су они кривци за избијање овог великог рат- ног сукоба у тексту „црква и национали- зам“ такође брани цркву од клевета, у овом случају за шовинизам и јасно објашњава свакоме „ко има уши да ч ује“ шта је то не- здрави шовинизам, а шта здрави српски на- ционализам светониколајевског типа, који своје воли, а туђе поштује један од текстова из ове ц елине, писан са пуно љубави, посвећен је болном проблему данашњице – наркоманији, која у наше вре- ме убија много младих живота и душа отац мирослав јовановић, свештенички пажљи- во, али јасно и недвосмислено узроке и ле- чење болести види у духовној сфери човеко- ве личности текстови у овом поглављу представљају ауторов одговор као свештеника на питања и проблеме која се намећу савременом срп- ском друштву

-АЛТИРА-