-АЛТЕРНАТИВНЕ-

Свеска: 330 | Бог отаца наших
... 2013 l православни мисионар l 21 изучавалац религије р ото пише да се религијски доживљај, када није повезан са „добрим“ и „рационалним“, изражава „де- монским“ и „ирационалним елементима“ психопатија се преплиће са ђавоима- ношћу овакво насиље религијских емо- ција нарочито срећемо у „сектама“, које представљају „алтернативне религијске организације“, које су делегиране из крила основних религија да очувају тобоже тра- диционалне вредности религије, која се наводно секуларизовала дакле, постоји велика разлика између ученика и поборника, коју увиђамо у цр- кви нажалост, и у цркви постоје и учени- ци христови и поборници хајде да ука- жемо на неке разлике међу њима ученик препознаје цркву као место учења и знања са посебном послушношћу, док је поборник види као место сукоба и сумњи са енергијом унутрашњих стра- сти ученик је послушан христу, тако што живи унутар цркве, док поборник поку- шава да наметне своје мишљење христо- вом учењу и животу цркве ученик живи с љубављу и слободом, поборник делује мржњом и под утицајем унутрашњих ирационалних нагона ученик учествује у прочишћујућој, просветљујућој и обоготвореној енергији божијој, док поборник оставља необраће- ним и неизлеченим свој унутрашњи, пси- хички свет ученик се током читавог свог живота поучава тајнама царства божијег, послу- шно и самопрекорно, а поборник дела као жртва другачије воље болесних вођа, учења под псеудонимима, унутар климе самоправедности, и приступа насилним поступцима као судија екумене и као за- ступник божији ученик прихвата искуство цркве, како је изражено од стране пророка, апосто- ла и отаца, и њиме се преображава, док поборник ствара своју „секту“ унутар цр- кве и осуђује тобожње погоршање цркве- ног живота напослетку, ученик је кротки члан цр- кве који остаје у њој како би се спасао, док поборник дела као спаситељ цркве међу- тим, истински и једини спаситељ цркве јесте христос и црква нема потребу за другим спаситељима црква је једно духовно лечилиште, које лечи човека, али некада болесни, који по- ступају по начелима поборништва, устају против лекарâ представљајући себе као лекаре који треба да спасу цркву међутим, такве анархистичке акције много пута буду благотворне, јер откри- вају сав смрад садржаја који се крио дуго времена испод лепих манифестација, конгреса, лицемерних конструкција, дру- штвених доприноса, емотивних култова, грађевинских реконструкција, итд треба читавог свог живота да се поуча- вамо црквеном животу и православном предању и да се не збрајамо у „ошамућена стада“, у деструктивну манију „секте“, чак и ако се она назива хришћанском поборници подривају црквени живот, „чине разврат“ у благословеном телу цр- кве и, као што је природно, умиру од ду- ховног електрошока, отпадају пре или касније од тела цркве један искусан све- штеник ми је рекао: „ако свештеник не поштује жртвеник, онда га тај исти жртве- ник једнога дана неће истрпети и бациће га далеко“ црквени простор је свет и благословен, осетљив и преплављен духом светим, зато се и не приноси за поборништва, болесне људске тежње и демонски менталитет у цркви читавог свог живота треба да се поучавамо животу у христу, и са овим немају органске везе бесни и избезумљени поборници христос жели ученике, а не по- борнике  митрополит јеротеј влахос 22 l православни мисионар l 2/2013 савремено богословље старозаветни проповедник уздише давно: „таштина над таштинама, све је таштина каква је корист човеку од свега труда његова, којим се труди под сунцем? нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек“ (проп 1, 1–4) један пријатељ, у христу брат, уз- дише недавно: „како сам се ужелео оца, мајке и заједничке летње јутарње кафе у нашем дворишту“ свевремена туга људска онтолошка туга или, вечита прича о љубавима које пролазе, прича о „ко“ онтолозима али, питаће неко, шта има љубав са онтоло- гијом? давно су онтолози истину угура- ли у штаство, у одговор на „шта“ пита- ње шта јесте? то је онтологија „шта је истина?“, питали су редом онтолози и пилат је био један такав онтолог стоје- ћи пред христом, упитао га је: „шта је истина?“ (јн 18, 38) и савремени човек, трагајући за истином испитује штаство, испитује природу, супстанцију ко је чо- веку онда рекао или шта га је нагнало да истину гура у „ко“ питање? зашто човек тугује што то „ко“ пролази? зашто га не теши истина да оно „шта“ опстаје? заи- ста, ниједан атом нашег тела не пропа- да, након наше смрти материја кружи даље, мења облике, форме постојања то су приметили и древни онтолози зато се нису ни плашили смрти напро- тив, сократ се радовао умирању чак га је убрзао, попивши отров кукуте то је приметио и старозаветни проповедник, говорећи: „што је било то је сада и што ће бити то је већ било; јер бог повраћа што је прошло“ (проп 3, 15) али, про- поведник се не радује као сократ он је дубоко потрешен, готово доведен до оча- ја када говори: „зато ми омрзе живот, јер ми није мило што бива под сунцем, јер је све таштина и мука духу“ (проп 2, 17) сличан је и недавни уздах пријатеља и брата у христу и тај уздах, као и онај старозаветног проповедника, препун је сете, „муке у духу“ и што је човек ста- рији тај уздах му је својственији жи- вот је радост која се, временом, меша са тугом трајање живота је удаљавање од радости и приближавање тузи радост је радост почетка радост сусретања дру- гог, ближњег радовање путу који стоји испред и чека на нас живот пред нама, то је радост и тек када човек остари и почне да се претвара у ризницу успоме- на бива свестан колико је та радост на онтолошка туга или прича о „ко“ онтолозима благо штаству и „шта“ онтологији тамо нема смрти зашто се онда не миримо са „шта“ онтологијом? зашто нам је због ње „мука у духу“? александар милојков март/април 2013 l православни мисионар l 23 догматске теме почетку била велика сусрети преста- ју они више нису испред, већ иза нас човек постаје ризница сећања живот, сакривши се у сећање, постаје пут који је за нама успомена драга али и болна драга, јер чува тренутке радости тужна, јер сведочи смрт тај жал за минулим су- сретима јесте сведок да умиремо радост сусрета смењује туга одласка чак и да смрт поштеди некога од нас, не би нас то усрећило јер, одлазак оних којима смо се у сусретима радовали значи одлазак нашег света таква би поштеда од смрти заиста била најгора казна вечно бисмо били осуђени на умирање, гледајући као странци у празнину где су некада били наши сусрети није страшно умрети страшно је умирати управо, како стари, човек уви- ђа да је живот, заправо умирање када се од бића радости преобрази у ризни- цу сећања, човек постаје сведок и тумач оних божанских речи са почетка исто- рије: „с дрвета познања добра и зла, с њега не једи јер у који дан окусиш с њега, умрећеш“ (пост 2, 17) неко ће пита- ти зашто адам није одмах умро, када је прекршио заповест божију? заиста, по- живео је још дуго, „рађајући синове и кћери“ (пост 5, 4) пустио је бог адама да остари, да постане ризница сећања да осети онтолошку тугу да пун сећања сам увиди да је умро оног тренутка када је умро његов сусрет са богом „адаме, бог је „ко“ онтолог бог је „ко“ онтологија „ко“ јестасво отац вечнога сусрета са сином и духом светим сведочанство да смо слични њему, њему чије је „ко“ истинито туга и „мука у духу“ која не дозвољава да будемо преварени „шта“ онтологијом сократ, античка скулптура, археолошки музеј у делфима, грчка 24 l православни мисионар l 2/2013 догматске теме где си?“ (пост 3, 9), божанско је дозива- ње које показује ту, од бога проречену, смрт адама и управо та смрт је онтоло- гију са „ко“ преселила у „шта“ питање из радости сусрета у тишину супстан- цијске беживотности од адама, бесми- слено је питати „ко јесте?“, јер нико није јер бити, уколико то бити треба да буде истинито, значи увек бити не умирати ко онда од нас јесте? ко може тврдити да јесте када „дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачега до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо и ми одле- ћемо“ (пс 90, 10) пролазност није свој- ство истине, већ трајност где, пак, нема истине нема ни оног „јесте“ како да онда онтологији поставимо „ко“ питање? не- могуће јер, то „ко“ је феномен који сине и нестане није он никакво јестаство он је само јављање оног „шта“, његово показање то „шта“ у нама и око нас је- сте оно остаје, заиста до задњег атома та силна вода, калцијум, гвожђе све те силне стихије и елементи у нама, то оп- стаје ми смо само један тренутак проја- вљивања тог јестаства само један његов облик, маска и костим у коју се јестаство тренутно обукло и после нас то јеста- ство наставља да буде као цвет, трав- ка, стена или облак, или нешто сасвим треће, како му воља материја наставља да кружи, трагајући за новим облицима свог показања пастир добри, ранохришћанска фреска, катакомбе св петра и марселина, рим март/април 2013 l православни мисионар l 25 благо штаству и „шта“ онтологији тамо нема смрти зашто се онда не ми- римо са „шта“ онтологијом? зашто нам је због ње „мука у духу“? зашто се не угледамо на сократа? заиста, сократо- ва вера би нам донела олакшање вера у штаство вера у нужност штаствених законитости вера у вечну, кружну дина- мику штаства по којој све бива и враћа се опет ничег новог нема и неће бити под сунцем опет ће исти сократ шетати атином, када кружна динамика штаства нужно, опет и опет, дође у одређену сво- ју фазу вера у вечити круг вера слобод- на од терета смрти смрт не постоји њу су, изгледа, из- мислили „ко“ онтолози зато је „шта“ онтолог сократ радостан, а „ко“ онто- лози су тужни, њима је „мука у духу“ али, ко је старозаветног проповедника и пријатеља и брата у христу поучио „ко“ онтологији? ко је тај учитељ онто- логије, чије учење ствара тугу и „муку у духу“, указујући својим ученицима да смрт постоји? тај учитељ учи да је кру- жна динамика лаж да је динамика бића права, а не круг да су због тога сусрети и љубави које пролазе непоновљиви, да је свако „ко“ непоновљиво и да му је по- требно спасење ко је, дакле, тај учитељ и „ко“ онтолог? нико други до бог бог је „ко“ онтолог бог је „ко“ онтологија „ко“ јестасво отац вечнога сусрета са сином и духом светим а та туга коју старозаветни проповедник и пријатељ и брат у христу осећају јесте благослов његове поуке сведочанство да смо слични њему, њему чије је „ко“ истини- то туга и „мука у духу“ која не дозвоља- ва да будемо преварени „шта“ онтологи- јом древни „шта“ онтолози нису знали да сократ више никада неће шетати и философствовати атином, уколико не буде спашен штаство нас не може по- новити не може нас сачувати сачувати нас може једино „ко“ које је истинито „ја сам онај који јесам“, говори учитељ, „ко“ онтолог (пост 3, 14) њега су по- знали старозаветни праведник и при- јатељ и брат у христу та њихова туга и „мука у духу“ је благослов његовог до- дира само, старозаветни проповедник га је осетио у сенци, у жудњи: „има ли шта за шта би ко рекао: види то је ново? већ је било за векова који су пре нас“ (проп 1, 10) он жуди за нечим новим и 26 l православни мисионар l 2/2013 догматске теме осећа да то ново треба да се збуде али, то ново он није познао онако јасно као онај пријатељ и брат у христу њега је зато та туга, иако додир и благослов бо- жији, уплашила готово га је довела до очаја оног пријатеља и брата у христу није његова је туга спојена са надом јер, он је познао то ново познао је „ко“ онтолога, учитеља и бога који плаче на молитви у гетсиманском врту: „оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова“ (мт 26, 39) која то чаша? чаша страдања и смрти жал за животом, не- мирење са смрћу његова се душа није радовала као сократова, већ је била жа- лосна до смрти (мт 26, 38) тај његов страх и та његова жалост породила је наду оном пријатељу и брату у христу учинила је да не очајава због своје туге и „муке у духу“, због жала за минулим сусретима, због сведочанства да уми- ре утешио се јер је познао бога који је учинио нешто ново под сунцем, постав- ши нови адам, те и сам ту тугу узео као своју узео и, одмах затим, надање своје усмерио као оцу: „ али не како ја хоћу, него како ти!“ (мт 26, 39) сусрет сина и оца уздање сина у оца љубав сина и оца и ту је живот победио смрт та победа дала је наду и оном пријате- љу и брату у христу да коначну реч на крају има сусрет сусрет који ће оживе- ти и све бивше сусрете сусрет који ће жалост окренути на радост и ту радост више нико неће узети (јн 16, 22) радост сусрета постаће истина, непролазност обећао је тако тај дивни учитељ, „ко“ онтолог, богочовек вера у њега даје наду да је на крају, ипак, љубав онтоло- гија „ко јесте?“, ипак је право онтоло- шко питање постоји и одговор: „ја сам онај који јесам“ (пост 3, 14) „ја сам пут и истина и живот“ (јн 14, 6) и то је нада која оном пријатељу и брату у христу, са „муком у духу“, ипак држи осмех на лицу нада да је на крају ове животне пролазности ипак он сусрет са њим сусрет који ће и тужну ризницу сећања на минуле сусрете оживети и преобра- зити у живот и радост љубав која ће свим нашим љубавима, свим нашим су- сретима дати истинско „јесам“ та нада утискује се у срца свима они- ма који га траже сваке недеље, негде око девет, позивају звона: дођи и види! позив да се са собом понесе сав терет ризнице успомена: „ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити“ (мт 11, 28) позив да све наше љубави и сви наши сусрети добију живот вечни: „сами себе и једни друге и сав живот свој христу богу предајмо!“ сада и овде са нама је у све дане до свр- шетка века (мт 28, 20) учитељ „ко“ он- тологије, богочовек дођи и види!  аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији радост сусрета постаће истина, непролазност обећао је тако тај дивни учитељ, „ко“ онтолог, богочовек вера у њега даје наду да је на крају, ипак, љубав онтологија „ко јесте?“, ипак је право онтолошко питање постоји и одговор: „ја сам онај који јесам“ (пост 3, 14) „ја сам пут и истина и живот“ (јн 14, 6) март/април 2013 l православни мисионар l 27 тема броја: бог отаца наших христос окружен апостолима, ранохришћанска фреска, катакомбе св петра и марселина, рим, 5 век 28 l православни мисионар l 2/2013 и оцем својим не зовите никога на земљи; јер је у вас један отац, који је на небесима (мт 23, 9) ове речи одзвањају у нашим ушима, јер су речи самог спаситеља христа како их разумети? у цркви је још од апостолског доба присутна реч „отац“ као синоним за пастире цркве, еписко- пе а потом и презвитере (свештенике) свест о горепоменутим христовим ре- чима је тада свакако била јака зашто, онда, назив за свештенослужитеље или, са појавом монаштва, за монахе – духов- нике, отац? зашто не учитељ, наставник? направићемо мало скретање које нам посредно може помоћи у расуђи- вању када је, у дан васкрсења, марија магдалина, тужна, смућена, уплашена и поражена тражила тело учитеља, го- спод јој се показује и тек након личног обраћања са „марија“ она га препознаје и говори му „равуни“ (учитељу) након тога следе христове речи: „не доти- чи ме се“, које бисмо могли тумачити и превести описно овако: „не задржавај ту слику, доживљај у мени“ пред њом не стоји само учитељ, него васкрсли го- спод који собом открива тајну због чега је све створено христос каже да одлази „оцу мојему и оцу вашему, и богу мо- јему и богу вашему“ што отвара један нови, неизмерно дубок однос са хри- стом и богом у каквој је вези ово са оцима? дога- ђај васкрсења има значај прекретни- це питање је у односу на шта? отићи ћемо у прошлост, између 1250–1300 пре христа – до времена мојсија када се мојсију јавља бог у грму купине која је горела чудноватим пламеном који је није сагоревао (црквсл неопалима- ја купина) и обраћа му се: „ја сам бог оца твојега, бог авраамов, бог исаков и бог јаковљев“ (2 мој 3, 6); заповеда му да тако бога представи и поробље- ним израиљцима знамо да бог скла- па завет (савез) са аврамом дајући му ново име авраам (= отац народа) и тај завет лично обнавља и потврђује са ње- говим потомцима, исаком и јаковом бог жели да каже, како онда мојсију, тако и нама данас да су његови сведоци конкретни људи који носе непосредан, жив доживљај и лични однос са богом утврђен у вери за израиљце аврам, у цркви нам је дато да се напајамо искуством које је најпре искуство отаца у речима и делима оци цркве – сведоци живога бога владимир пекић март/април 2013 l православни мисионар l 29тема броја исак и јаков су оци (патријарси) јер као родитељи, не само телесни, на своје по- томке преносе жив и непосредан однос са богом (уп мт 3, 9) уче их томе на- кон изласка из египта, бог често овим патријарсима додаје да је он тај који је извео израиљ из ропства то опет да би свој народ подсетио како су њихови оци имали жив и личан однос са богом и осећај његове присутности (уп 2 мој 12, 24–27) но, видимо, како кроз про- роке тако и кроз марију магдалину или пре тога марту, сестру лазареву, да тај однос није потпун, да нешто недостаје, да ту нешто лежи од њих тада још са- кривено: „авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој“ (јн 8, 56) апостол павле нам каже да за све старозаветне праведнике: „и сви ови осведочени у вери, не добише обећање“ (јев 11, 39; види јев 11) назидани на темељу наде у то обећање, испуњено у господу хри- сту, апостоли су своје сведочанство но- вога живота, предокус царства божијег преносили на своје ученике – епископе, презвитере, а они даље као истински оци који нас рађају за нови живот; „ јер вас у христу исусу ја родих јеванђе- љем“ (1 кор 4, 16) хришћани су, пак, кроз векове запи- сивали речи својих отаца, знајући да се у њима налазе догмати вере не као висо- копарне речи, него као речи које носе у себи искуство и силу бога живога јед- на прича из живота св антонија вели- ког нам говори да под речима отаца не треба разумети само обичне речи, вер- бално обраћање или убеђивање, него то да су оци за нас носиоци живог сведо- чанства, живота божијег дарованог нам у христу (уп јн 4, 14) наиме, светом антонију су једном годишње долазила три монаха двојица су увек поставља- ли питања тражећи поуку од светог, док један ништа није питао већ је само седео 30 l православни мисионар l 2/2013 распеће христово, базилика св климента у латерану, рим, 12 в и гледао старца када су трећу годину за редом дошли, свети антоније упита тог монаха зашто преваљује толики пут а не користи прилику да пита за савет монах му одговори: „доста ми је да те гледам, аво“ наравно, свети оци нису никада ни помишљали да под термином „отац“ подразумевају да неко има некаква бо- жанска својства поготово ако би тако нешто покушало да се наметне било коме од њих увек и јасно, још од од доба апостола наглашавали су да су обични, смртни људи (види дап 3, 12; 14, 11–15) то због тога јер знају да је живот којим су прожети дар љубави божије; да иако је њихов, дар је благодати коју смо прими- ли кроз страдање и васкрсење христо- во другим речима, оци су били свесни да назив „отац“ има иконично значење они као литурзи, пастири, учитељи јесу тим својим служењем као изразом љу- бави најпре према богу а онда и кроз то према ближњима осликавали, оприсут- њавали самога бога духом светим који је за њих као и за нас једини и истински отац и родитељ који нас у своме једино- родном сину рађа за живот вечни ду- хом светим оно што је најлепше у свему јесте то да духом светим у цркви јесу сви овде овлаш поменути наши саговорници, наши оци јер у христу се сабира сва историја спасења од авраама па све до данас господ уједињује у себи обећање дато у старом завету, испуњује га сво- јим оваплоћењем, страдањем и васкр- сењем и дарује нам да се кроз и у њему испуњавамо животом будућега века, животом незалазног дана царства бо- жијег у цркви нам је дато да се напа- јамо овим искуством које је најпре ис- куство отаца у речима и делима и да се кроз њих препорађамо у новога човека „који се обнавља према лику онога који га је саздао“ (кол 3, 10) отуда можемо њима и заједно са њима да појемо у цр- кви богу: „диван је бог у светима сво- јим, бог израиљев“ (пс 67, 36)  аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду март/април 2013 l православни мисионар l 31тема броја оно што је најлепше у свему јесте то да духом светим у цркви јесу сви овде овлаш поменути наши саговорници, наши оци јер у христу се сабира сва историја спасења од авраама па све до данас могли бисмо да говоримо о мно- гим дискусијама отаца цркве са грчком философијом, као и о међусобним утицајима који су из тога проистекли међутим, засигурно највећи утицај на отачку мисао имао је платон, са свим својим каснијим фа- зама, средњим и новим платонизмом овде ћемо размотрити неке основне платонове ставове везане за онтоло- гију и космологију упоредићемо бога у платоновој философији са библијским богом, богом аврама, исака и јакова (изл 3, 6) прво питање које се поставља јесте питање постојања света, овог нашег ко- смоса кога чулима опитујемо и у коме живимо има ли овај наш опитни свет почетак и да ли ће имати краја? или пак нема, него је беспочетан и бескра- јан? да бисмо дошли до одговора на ова питања, ми ћемо се позабавити плато- ном, из разлога што је управо његова мисао ушла у најозбиљнији дијалог са отачком мишљу, када је реч о питањи- ма која нас интересују да ли је овај наш свет по платону вечан, односно беспо- четан? не, није то је једна суптилност у платоновом систему коју треба јасно истаћи када је биће у питању, платон ту прави јасно разграничење „по мом мишљењу, треба, најпре, извршити ово разграничење: шта је вечно биће, а шта је пак оно вазда бивајуће, а никад није биће“, говори платон у свом тимају, јасно правећи разлику између вечног бића и појавног света који је у покрету и пролазности платонов бог уобличитељ и библијски бог творац акт платоновог бога је акт условљености и нужности, док је акт хришћанског бога акт апсолутне слободе платонов бог зна зашто је обликовао космос, док хришћански бог „не зна“ зашто је створио свет можда ово „не зна“ звучи чудно али, слобода и љубав су такве љубав којом бог ствара свет нема разлога јер је слободна за ту ће љубав апостол павле рећи да она „не тражи своје“ (1 кор 13, 5) александар милојков 32 l православни мисионар l 2/2013 шта је заправо беспочетно, а шта то није, код платона? свет, космос, није беспочетан, већ су вечни и беспочет- ни његови узроци космос је за пла- тона, заправо, уређени и уобличени првобитни хаос космос и јесте грчка реч која, између осталог, значи и украс, склад, поредак одатле и реч козметика у нашем језику у овој етимологији кри- је се и само античко поимање свемира као лепо уређеног првобитног хаоса као такав космос има свој узрок, па тиме и почетак постојања јер, платон вели: „све што се рађа, нужно поста- је дејством неког узрока, јер ништа одвојено од узрока не може настати што се тиче целокупног неба или ко- смоса најпре треба испитати да ли је небо увек било, немајући никакво начело постања, или је постало од не- ког начела оно што се може осетити чулима, што је доступно мнењу путем опажања, показало нам се као бивајуће и створено“ овакав платонов став био је у мно- гоме близак хришћанском онтоло- шком поимању у многоме, али ипак не и у свему свет као уређена целина има свој узрок и свој почетак и ту се хришћанска мисао слаже са плато- мозаик у базилици сан витале, равена, 6 век март/април 2013 l православни мисионар l 33тема броја ном међутим, када је узрок настајању космоса, као и схватање самог појма „настајање“ у питању, хришћанска ми- сао креће супротним смером у односу на платона размотримо који су то узроци на- станку космоса и шта значи то „наста- јање“ код платона рекосмо да су упра- во ти узроци или начела, по платону, вечни и беспочетни таквих узрока је три: (1) causa efficientis, кога пла- тон назива богом (демијург) и „најбо- љим међу узроцима“; (2) causa forma- lis, то су чувене платонове идеје или форме, на основу којих је демијург обликовао следећи, вечнопостоје- ћи узрок, (3) causa materialis, који представља тродимензионални простор, протежност шта онда чини платонов бог, „најбољи међу свим узроцима“? он обликује материју, односно тродимензионални простор, умом сагледавајући свет вечних идеја или форми те форме бог утискује у мате- рију, коју платон назива „мајком при- матељком“ тако настају оформљена бића космоса, као слике оног идеалног света вечних и непроменљивих форми или идеја дакле, платонов бог је бог уо- бличитељ он уобличава, уре- ђује првобитни хаос, али кори- стећи већ постојећу материју и форме та друга два узрока постоје независно од бога, представљају датост и самом платоновом богу са те стра- не, његов бог је условљен у својој уређивачкој делатно- сти да ли је барем слободан у одлуци да хаос доведе у ред и склад, у космос? конкрет- но, може ли се поставити питање: зашто платонов бог ради то што ради? платон даје одговор и на то питање: „кажимо, дакле, који је узрок да је сјединитељ сјединио посто- јање и овај свемир био је добар био је добар, а у добром се никад ни према чему не рађа никаква завист будући од ње слободан, пожелео је да све буде што сличније њему самом“ 34 l православни мисионар l 2/2013 платон, античка скулптура платонов бог је поистовећен са до- бротом међутим, то што је платонов бог добар, то не значи да је његов акт уређења хаоса акт слободе не, јер бити добар, по платону, значи волети оно лепо, а презирати оно супротно лепом та нужност која је уткана у доброту, приморава платоновог бога да хаос доведе у склад дакле, он има разлог за оно што чини, „сматрајући ред у сва- ком погледу бољим од нереда“ и јер „ није допуштено да најбољи чини било шта друго осим онога што је наjлепше“, образлаже нам платон да упоредимо сада у каквом су ме- ђусобном односу платонов бог уо- бличитељ и хришћански бог творац платонов бог, иако космос има поче- так, не ствара тај космос ни из чега (ex nihilo), већ он (космос) настаје као акт довођења у ред и склад првобитне беспочетне, хаотичне материје, доби- јајући форму опет на основу беспочет- них и вечних идеја хришћански бог ствара свет ни из чега пре његовог акта стварања не постоји буквално ништа, осим самог бога бог творац не обликује вечнопостојећу хаотич- ну материју, већ и њу саму ствара када су идеје у питању, хришћанство је прихватило касније платонистичке модификације, те њихово смештање у ум божији идеје су за хришаћaне божије вољне мисли дакле, не нешто споља наметнуто богу, већ његова слободна воља акт платоновог бога је акт усло- вљености и нужности, док је акт хри- шћанског бога акт апсолутне слободе љубав којом хришћански бог ствара свет нема разлога јер је слободна за ту ће љубав апостол павле рећи да она „не тражи своје“ (1 кор 13, 5) зато ће платонов демијург, на питање о свету, много говорити о његовим разлозима хришћански, библијски бог творац ће, на то питање о свету ћутати, волећи га у тишини тамо где имамо одговор на питање „зашто?“ престају слобода и љубав а почињу нужност и страст са једне стране је љубав, а са друге ерос слобода и нужност ћутање и говор на крају, платонов космос је морао да настане, док је хришћански могао и да не постоји ово сазнање, да је могло бити и да нас не буде а да смо ипак ту, љубављу и слободом божијом, у живо- ту хришћанина ствара једну специфич- ну етику, начин живљења ствара ети- ку благодарења то име благодарења (грч евхаристија) носи богослужење које представља саму суштину нашег односа и јединства са богом творцем то је света евхаристија или, свима нама добро позната, света литурги- ја она је подсећање да живот немамо сами од себе, већ да га дугујемо другом подсећање да је живот дар божији текст представља одломак из једне шире студије, који је делом измењен и прилаго- ђен, у првом реду, ђацима четвртог разре- да наших гимназија, који изучавају пред– мет филозофија њима поклањам овај текст (прим аут)  тамо где имамо одговор на питање „зашто?“ престају слобода и љубав а почињу нужност и страст са једне стране је љубав, а са друге ерос слобода и нужност ћутање и говор март/април 2013 l православни мисионар l 35тема броја сваки иоле озбиљнији истраживач, који је своју мисао заробио истра- живањем нашег народног прегну- ћа, сагледаће чињеницу, да је мисао о богу, неисцрпан извор српског народног стваралаштва кроз бројне песме, при- че, бајке, басне, пословице, загонетке, и све остале народне умотворине, мисао о богу и мисао о цркви је незаобилазна тема најчешће је србин овим темама мерио и процењивао све што се народу дешавало у богатој, и неретко несрећ- ној, историји ко је бог отаца наших? он је бог који је света тројица, отац, син и свети дух то је онај бог који је надахњивао наш народ у свим догађајима и околностима то је бог кога је наш народ описивао и катафатички, наводећи величанства божија и божије датости у нашем живо- ту, али и апофатички, када је народ ис- поведао и хвалио божију трансцендент- ност, тј „удаљеност“, оностраност бога, кога је наш народ често описивао и са- гледавао кроз термине, описе и паралеле овог палог света када је наш народни ум био испуњен свешћу о богу који га стално води са со- бом, онда је сваки покрет имао значај, и сведочио је о томе да је народ на правом путу, па је тај пут којим нас је бог во- дио, а ми храбро корачали са њим и ка њему, називан светосавски пут, свето- лазаревски пут, пут видовданске етике (а не косовског мита!) често кроз богату и богом испуњену историју срећемо сео- бе нашег народа, када је народ са собом носио мошти, највредније књиге, своје краљеве, своје светиње, али је са тим на- родним ходом постојала свест о ходу на божијем путу када се српски народ уда- љавао од бога, када је бог отаца наших престајао да буде почетак и крај сваког народног стремљења и делања, онда је народ залазио у ћорсокаке, са бројним и далекосежним последицама свако изучавање историје српског народа, и њених датости указује да нас бог ни у једном нараштају није оставио без сведочанства о себи ово сведочан- ство се налазило и одигравало упра- во у цркви бог отаца наших је онај бог коме су се окретали наши преци, почињући сваки рад и сваки труд речима: „помози боже“ овим речима кренуло се и у ослобађање поробљених територија на којима су срби живели вековима овим речима хитао је сваки србин, не плашећи се смр- ти, пркосећи сваком окупатору, надајући се у „бога, и у своје руке“ овим речима су скончали свој овоземаљски живот ђакон авакум и игуман пајсије, на централном ко је бог отаца наших? он је бог који је света тројица, отац, син и свети дух то је онај бог који је надахњивао наш народ у свим догађајима и околностима бог отаца српских немања андријашевић 36 l православни мисионар l 2/2013 београдском тргу (много касније назва- ном трг републике) да смо гледали и славили бога отаца наших, ваљда би ову часну жртву светих мученика авакума и пајсија овековечили и украсили на- зивајући тај београдски трг именом трг ђакона авакума и игумана пајсија па и дивни светитељ деспот стефан лазаре- вић и дан дањи нема споменик какав му доликује (не рачунајући мањи споменик на калемегдану, склоњен, као да треба и тог малог споменика да се стидимо), у граду који је подигао и посветио га пресветој богородици речима: „нађох најкрасније место од давнина, превели- ки град београд, који је по случају разру- шен и запустео, саздах њега и посветих га пресветој богородици“ кроз све видове уметности, српски народ је хвалио бога отаца наших када је певао, када је сневао, када је градио и васкрсавао београд и све друге гра- дове и места из пепела, имао је свест да чини богоугодно дело, славећи бога отаца наших бог отаца наших је бог који је водио и надахњивао наш српски народ и у расе- јању када је српски народ био уз цркву, увећавао је и јачао веру у бога, градио је храмове, помагао потребите када наш народ није мерио стварност по богу, тада су настајали већи и мањи расколи и мимо- илажења од цркве божије тако су прола- зили сви православни, када су одступали од пута божијег, не следујући богу отаца наших и на крају, погледајмо шта о овој теми каже један од савремених отаца цр- кве, старац софроније сахаров у својој чу- веној књизи видети бога као што јесте према његовим речима, бог отаца наших нас „препорађа и освећује он све то чини на невидљив начин, као неки скривени дивни пријатељ, који не жели да нас опте- рећује захвалношћу према њему“  небеска литургија, новија икона март/април 2013 l православни мисионар l 37тема броја у име оца и сина и светога духа, данас прослављамо дан свих све- тих, свих оних који су чули христове речи, оних чија су срца и умови били за- паљени његовом речју, оних који су иза- шли у свет не би ли целоме свету пренели добре, благе вести: благовести да је бог то- лико заволео свет, да је ушао у свет – да га никада не напусти, и да је у свом васкрсењу уздигао све што свет јесте – у своме телу сав видљиви свет, у својој души сав људски свет – и утврдио га с десне стране оцу ово није само слава цркве; ово је и позив упућен свима нама понаособ данас нас је- ванђеље дозива а апостолска посланица нас охрабрује – да љубимо бога како бисмо ис- тински постали његови ученици, а то зна- пођимо у свет, носећи у њега – у свет који лежи у јаду и беди, растројен јер је изгубио свој пут и залутао – благе вести не само вести да је бог дошао и да обитава међу нама, да нам је показао пут, да је он пут и да нам је он дао пример који свако треба да следи – не на ропски начин, не као најамници, већ са радошћу превод са енглеског: срећко петровић недеља свих светих превод са енглеског: срећко петровић 38 l православни мисионар l 2/2013 митрополит антоније блум, фотографија из 90-их година 20 века чи да наша вера у њега мора да буде и да остаје, из дана у дан, све истинскија и све дубља, како би други људи, видевши нас, видевши како живимо, гледајући ко смо могли да поверују како је христос дошао да спасе свет и да њега као учитеља и као пријатеља треба следити св ап јаков, обраћајући се људи- ма свога времена, вели: „ако хоћеш да ми покажеш своју веру без својих дела, показаћу ти моју веру мојим делима“ стога пођимо у свет, носећи у њега – у свет који лежи у јаду и беди, растројен јер је изгубио свој пут и залутао – бла- ге вести не само вести да је бог дошао и да обитава међу нама, да нам је пока- зао пут, да је он пут и да нам је он дао пример који свако треба да следи – не на ропски начин, не као најамници, већ са радошћу што следовањем тог пута остварујемо своје назначење и дубоко у себи носимо живот који можемо да из- ливамо и на друге ово је порука данашњег празника у наредне две недеље ћемо посебно просла- вити празник свих светих у земљи руској просијавших, као и празник православних светитеља британских острва, људи наше крви, наше плоти, наших ближњих раз- мислимо о њима и покушајмо да живимо тако да се они могу радовати – јер имају следбенике достојне христа и достојне начина на који су они проживели свој жи- вот амин  митрополит сурошки антоније блум изворник: metropolitan anthony of sourozh, „sunday of all saints“ (june 9, 1996), http://wwwmitras ru/eng/eng_223htm митрополит сурошки антоније блум (1914–2003), познат као аутор више књига о молитви и хришћанском животу, православни епископ у великој бри- танији, носилац неколико почасних доктората (абердинског универзитета, универзитета у кембриџу, московске духовне академије и кијевске духовне академије), својим проповедима је у православну цркву привукао многе бри- танце и многе западњаке читаоцима православног мисионара доносимо њего- ву проповед одржану у недељу свих светих, 9 јуна 1996 године март/април 2013 l православни мисионар l 39тема броја митрополит антоније у разговору са младима учитељи унутрашњег живота предање духовног учења хришћанског истока сјајно изражава разумевање људске природе и духовне борбе необично је да, када застанемо да размислимо о томе, учитељи (људи и жене подједнако) унутрашњег живота имају тако мали утицај ван православног света овога доба (можда чак и унутар њега), упркос чињеници да њихово разумевање чини да фројд, јунг и адлер буду налик учитељима презвитеријанске недељне школе у поређењу са њима ушли смо у доба гуруа, доба ду- ховне жудње ово можемо да приметимо касно увече на те- левизији када се истиче „пут према личној аутентичности“ или „пут пре- ма успеху“ и кад се преко екрана нуде „дванаест корака“ за „личну употребу“ једноставним позивањем броја 800 [у србији тај „магични“ број тренутно почиње са 0900 — нап прев] који је уочљиво приказан на екрану ови „пу- теви“ позивају гледаоце да открију сво- је „унутрашње дете“ или да „преузму контролу“ над својим животом како би гуру могао да им помогне ако на- ставите даље, бићете на кратком путу према открићу свог „истинитог себе“ и/или путу према „финансијској не- зависности“ дубока обамрлост у северној аме- рици је пробудила глад код многих ге- нерација и довела до пуког маркетинга стотина оваквих духовних техника ова обамрлост и духовна жудња која из ње произлази су снажни и на универзите- тима на којима ја предајем током последњих неколико година приметио сам промену код студената који долазе на моја предавања – про- мену која је значајна због свог духовног жара карактеристично је да су студен- ти заинтересовани да савладају духовне превод са енглеског: маријана и срећко петровић аутор текста, дејвид гоа (1944–) је кустос музеја алберте (provinci- al museum of alberta), и ванредни професор на колеџу св стефана (saint stephen’s college) универзите- та у алберти (university of alberta) 40 l православни мисионар l 2/2013 следујући светим оцима вештине, путеве према аутентичности они имају дубоку антипатију према религиозним институцијама, нарочито према хришћанској цркви они ће вам рећи да је религиозни ауторитет гнусан и да га треба оспорити и вратити на ме- сто које му припада док сматрају да им је религиозни ауторитет гнусан, они су у исто време у потпуности – и заиста мислим у потпуности – неукалупљени у било коју религијску традицију заједно са овим недостатком духовног образо- вања, они су систематски лишени хри- шћанске традиције и познавања светог писма, иако су ово двоје средишњи део европске културе њихови дивни умови и срца су без наслеђене религиозне тра- диције и без духовног образовања две друге карактеристике погоршавају ово стање прво, студенти уоп- ште немају искуство заједнице, одрасли су у крајње нестабилном свету предграђа где је сваки однос наме- ран, вољан и одабран њихов свет је свет братских односа ни датост људске за- једнице нити вредност стајања „раме уз раме“ са другима, нити учење да живе и зависе од људских бића која се разликују по годинама, искуству, позиву и осетљи- вости, нису део њиховог свакодневног искуства друго, за велики број студе- ната, однос са мајком је веома слаб а од- нос са оцем је заправо непостојећи тек недавно сам схватио да су они вршњаци моје деце; то су деца мојих вршњака ова обамрлост је рођена из антипати- је према религиозним институцијама, из страха и мржње према духовном ауто- ритету, из равни свести неснабдевеном март/април 2013 l православни мисионар l 41 традицијом било какве врсте – свести без познавања смисла који пружа рели- гиозна традиција – без искуства заједни- це, са прилично слабим искуством мај- ке и без искуства оца међутим, унутар срца и умова оваквих студената, а сви они су дивни људи, налазимо жељу за значењем, жудњу за духовним образо- вањем – за ауторитетом гуруа, ауторите- том великог духовног учитеља недавно сам стекао овакво уверење захваљујући дивном реферату једне студенткиње она је радила дипломски рад из психологије, који је био допуњен кратким радом из проучавања религи- је мислим да је њена заинтересованост била мотивисана оном врстом обамрло- сти коју сам описао изнад рад са њом помогао ми је да јасније сагледам ову обамрлост зато што је она такође дете пореклом из фундаменталистичке дено- минације која је заправо отелотворила све околности које сам горе навео и дала им „свештену“ вредност желећи да употпуним њена интере- совања и ојачам њено проучавање пси- хологије, представио сам јој учење о ду- ховности према православном предању како патристичко предање и духовни учитељи хришћанског истока схвата- ју људску природу, борбу за аутентич- ност, душу, срце, тело, и очишћење од страсти? или да то представим као што је мени представио архиепископ лазар пухало пре неколико година: „у право- славној цркви постоји само једно једино богословље, духовно богословље, а оно је сачињено од молитве и поста духов- ност је једноставно дисциплина која нас припрема да постанемо чудотворци као сви свети“ жеља за разумевањем, за доласком до појашњења гледишта који дубоко узне- миравају њен духовни живот, навела је моју студенткињу да зарони у списе ота- ца цркве они су изазвали прогањајућу свест о подели унутар њеног живота одрасла је „размишљајући и осећајући“ да је тело (и шире, творевина) несвето, да треба га га се плашимо и да га духов- но колонизујемо ова подела је тако ду- боко била део њене свести о себи да је онда када је покушавала да разуме ко- рене своје свести о обамрлости и своје „немогућности да осећа и верује“, она потражила помоћ психолога психо- лог ју је питао да ли је као дете некада била злостављана карактеристично је да искуство деце која су била злоста- вљана цепа или дели личност, одвајајући њена осећања од тела кроз наш рад, уз 42 l православни мисионар l 2/2013 дејвид гоа следујући светим оцима патристику, оце цркве и православну духовност, ова дивна млада жена поче- ла је да увиђа чудо творевине, да схвата дар својег постојања у свету и да разуме да бог, „човекољубац“ (тит 3, 4), позива на исцељење поделу између њеног тела и њених осећања предање духовног учења хришћан- ског истока сјајно изражава разуме- вање људске природе и духовне бор- бе необично је да, када застанемо да размислимо о томе, учитељи (људи и жене подједнако) унутрашњег живота имају тако мали утицај ван православ- ног света овога доба (можда чак и уну- тар њега), упркос чињеници да њихово разумевање чини да фројд, јунг и адлер буду налик учитељима презвитеријан- ске недељне школе у поређењу са њима није тачно да традиција православне духовности не успева да се обрати оба- мрлости нашег доба напротив, ови знаменити људи и жене просветљују и позивају нас све до последњег да дубо- ко удахнемо чудо живота, којег нам је подарио творац свега што постоји по мом мишљењу, неуспех оних који знају и који су искусили хришћански исток је управо неуспех да се приближи пре- диван извор живота онима који са ду- ховним жаром трагају за учитељима који ће их повести ка истинском и ау- тентичном животу  дејвид гоа извод из књиге питајући оце изворник: david j goa, „masters of the inner life“, у asking the fathers – on spiritual being and life according to the fathers of the orthodox church, synaxis press – the canadian orthodox publishing house, canada 1997, стр 13–16 није тачно да традиција православне духовности не успева да се обрати обамрлости нашег доба д гоа у разговору са младима у манастиру ставрополис у букурешту (румунија) март/април 2013 l православни мисионар l 43 рођен сам у религиозној породици многи моји рођаци су били ак- тивни чланови цркве уједињеног евангелистичког братства [eub – evan- gelical united brethren], и као свештеници и као лаици алберт ајнштајн је једном рекао: „шта риба зна о води у којој плива чи- тавог живота?“ на тај начин сам ја у својој младости доживљавао религију: као нешто што је било свуда око мене, толико свепрожи- мајуће да је постало нешто што се под- разумева, a не нешто што сам заиста примећивао како сам одрастао, постајао сам заин- тересованији за правила и праксе своје деноминације и своје вере „због чега чинимо оно што чинимо? шта различити поступци представља- ју? шта ову цркву, ову деноминацију разликује од других хришћанских веро- исповести?“ мислио сам да је на ова питања лако одговорити али изгледа да није или су бар одговори били различити у за- висности од тога кога сам упитао на крају сам схватио да је коначан одговор обично био: „зато што смо одувек то тако чинили“, или „зато што волимо то тако да чинимо“ ти одговори нису били оно што сам желео да чујем године 1967 се црква уједињеног еван- гелистичког братства ујединила са мето- дистичком црквом она је сада обухва- тала веома разнолику групу чланова, од људи који су били крајњи евангелисти (који су се састајали под шаторима и слично) до људи који су припадали про- тестантском „главном току“ (развијали либерално богословље, подржавали по- крет „друштвеног јеванђеља“ [social go- spel] итд) стално сам се питао која веро- вања су нас ујединила у ту деноминацију? да бих пронашао одговор на ово питање, у недељној школи сам предложио да у току једне сезоне читамо и разматрамо учење наше цркве како бисмо сви могли због чега чинимо оно што чинимо? замислите колико сам се изненадио када сам постављао оно што би за мене била обично питања без задовољавајућег одговора добијао сам озбиљне, разумљиве одговоре засноване на светом писму, историји и богословљу! у православној цркви постоје разлози због чега се чини оно што се чини! превод са енглеског: маријана петровић 44 l православни мисионар l 2/2013 повратак у очев дом да сазнамо која веровања наша црква проповеда нико није био заинтересован за то схватио сам да то значи да учење цркве није било ни значајно ни важно да би се о њему разговарало, или бар није било то за већину чланова те цркве постепено сам престао да одлазим у цркву јер у њој нисам могао да чујем ни- шта осим мотивационих и надахњујућих говора које сам слушао читавог живота године 1989 сам почео да се виђам са једном гркињом и почео сам да са њом и њеном децом одлазим у цркву часног крста то је било моје прво искуство православља било је веома другачије од било чега што сам видео раније! био сам природно радознао године 1989 сам почео да се виђам са једном гркињом и почео сам да са њом и њеном децом одлазим у цркву часног крста то је било моје прво искуство православља било је веома другачије од било чега што сам видео раније! март/април 2013 l православни мисионар l 45 ентеријер саборне цркве св николе у вашингтону (храма православне цркве у америци) замислите колико сам се изненадио када сам постављао, оно што би за мене била обично питања без задовољавају- ћег одговора, као на пример: „због чега имате зид између верника и олтара?“ добијао сам озбиљне, разумљиве од- говоре засноване на светом писму, историји и богословљу! у православ- ној цркви постоје разлози због чега се чини оно што се чини! и сви разлози су у основи усмерени ка једном циљу: слу- жењу богу оцу, сину и духу светоме „због чега појемо химне?“ не зато што уживамо у музици већ зато што нам оне помажу да схватимо и да се припремо за богослужење све на литургији има смислену сврху; задатак који треба извршити у циљу унапређива- ња богослужења „у духу и истини“ схва- тио сам да никада неће постојати право- славна фолк-литургија, ни џез-литургија нити било какве „помодарске“ ствари које многе друге цркве користе како би привукле људе не, богослужење не треба да буде забава: оно треба да буде богослу- жење то сам пронашао у православљу! сигурно нисам инстант преобраће- ник у православље – то може посведо- чити отац ден [fr dan] долазио сам у цркву неколико година, упорно сам за- питкивао о православној вери и пракси док на крају нисам био спреман да ис- тински и искрено прихватим и пригр- лим православље срећом по мене, отац ден се на крају сложио са тим званично сам примљен у православље и постао сам члан цркве часног крста у вилијам- спорту – и од тада им досађујем!  даг лос изворник: doug loss, „why do we do what we do?“, http://journeytoorthodoxycom/2012/11/20/ why-do-we-do-what-we-do/ „због чега појемо химне?“ не зато што уживамо у музици већ зато што нам оне помажу да схватимо и да се припремо за богослужење све на литургији има смислену сврху; задатак који треба извршити у циљу унапређивања б�

Свеска: 330 | Бог отаца наших
... Фотографија на насловној страни корице: Старац Порфирије Кавсокаливит (1906-1991), истинити човек Истинитог Бога фото: Из грчке верзијe књиге vСтарац Порфиријеi Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки др Иринеј (Буловић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Старац Тадеј Витовнички (1914–2003) фото: Горан Вељковић Фотографија на полеђини корице: Манастир Калудра фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 330, МАРТ / АПРИЛ 2013 Реч уредника Бог отаца наших: Истинити Бог истинитих људи 2 Празници Цркве Кириопасха 4 Жива реч Угаони камен српског народа 6 Светачник Богословље као преплитање праксе и теорије 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Беседа на 120 псалам 12 Света Земља Праведник Симеон 16 Савремено богословље Ученици и поборници 19 Догматске теме Онтолошка туга или прича о „ко“ онтолозима 23 Тема броја Оци Цркве – сведоци живога Бога 29 Платонов бог уобличитељ и библијски Бог Творац 32 Бог отаца српских 36 Недеља Свих Светих 38 Следујући Светим оцима Учитељи унутрашњег живота 40 Повратак у Очев дом Због чега чинимо оно што чинимо? 44 Повратак у Очев дом Оаза у пустињи 47 Многодетне хришћанске породице Крсмановићи из Забрежја 50 Црквеноправне теме Повратак у Цркву из расколничких и секташких заједница 56 Догматске теме Нећемо сви помрети(1 Кор 15, 51) 60 Е-мисија Мисионарски пројекат Лепавина 62 Поезија Поезија читалаца Мисионара 64 стране март/април 2013 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1 MISIONAR PRAVOSLAVNI МАРТ/АПРИЛ 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Бог отаца наших Овако кажи синовима Израиљевим: Господ Бог отаца ваших, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев посла ме к вама; то је име моје довека, и то је спомен мој од колена на колено (2 Мој 3, 15) Неверујући људи од православ- них хришћана често захтева- ју некакве објективне доказе о постојању Божијем Упуштање у ту врсту полемике је углавном губљење времена: нити неко може рационали- стичким приступом доказати да Бог постоји (и силом логичког аргумента натерати друге да верују у Њега) нити атеисти могу доказати супротно (пого- тово не онима који имају искуство жи- вота у Христу) Разлог је једноставан: људском логиком се доказују ствари из области створених феномена, док се домен нестворених енергија искустве- но опитује Додуше, то не значи да не можемо говорити о Богу коришћењем аргументације логике и разума, напро- тив, то је за многе предворје вере (уп Рим 1, 20), но морамо бити свесни гра- ница таквог говора Због тога је неко добро приметио да се наш Бог не до- казује, већ се показује Исто важи и за нашу веру – она није заснована на ка- бинетским формулацијама ни на сило- гизмима, већ на сведочанству Светих Божијих људи Кључна реч у целој проблематици је поверење Човек од најмлађег узраста поклања некоме поверење: родитељи- ма, пријатељима, наставницима Но најдостојнији поверења јесу они које ми називамо Светитељима Божијим, људи- УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутн�