-АЛТЕРНАТИВА-
1
Свеска: 300 | Хришћански брак и породица
...свој преображај, односно убрзану транс- формацију све је вишеАЛТЕРНАТИВА 📌 за образовање
заједничког живота, а то свакако није породица у
оној класичној форми породица је под великим
оптерећењем које ј
...свој преображај, односно убрзану транс- формацију све је више
МЕТА инфо: Р:24147 К:176708 Д:98
 | Свеска 300 |
Свеска: 300 | Хришћански брак и породица
... свога времена шта је породица? то је примарна биопсихосоци- јална друштвена заједница мушкарца и жене, рекли би неки други би рекли, да породица данас не пос- тоји, већ да су то неки облици друштвеног вези- вања трећи би навели да она постоји, али да је доживела свој преображај, односно убрзану транс- формацију све је више алтернатива за образовање заједничког живота, а то свакако није породица у оној класичној форми породица је под великим оптерећењем које је карактеристично за савремени свет (насиље, сиромаштво, криминалитет итд) она је сматрана нуклеусом, језгром друштва, док се данас појединци више ослањају на школе, „кафиће“, другаре, медије и слично и само друштво је збуњено пред овим пред чиме се нашло изгра|ивање индивидуалне личности сматра се у европи, али и шире, макар у традицији гра|анског друштва, животним циљем одвајање од породице види се као нормални процес, а уколико се не одво- јимо значи да смо негде забрљали пошто су се историјске доминантне функције породице изгу- биле, пре свега оне везане за заједнички рад, данас прворазредну важност има заједнички проведено татјана радић „луди ка нешто сасви „луди ка нешто сасви православни мисионар 35 слободно време ме|утим, у обликовању слободног времена све већи значај има употреба масовних медија, па изабирамо гледање филмова и телевиз- ије насупрот породичном окупљању, разговору, шетњи, некаквом делању чланови једне породице постају све мобилнији, покретљивији очеви су презаузети својим пословима, мајке су растрзане изме|у кућних и пословних обавеза, деца јуре да сустигну достигнућа техничке револуције, а ствар- на комуникација нестаје као на покретној траци и да, живот у ствари престаје да нам буде осмишљен, он долази у стање покретне траке, а ми се бесо- мучно крећемо по њој породица се тако налази на раскрсници с једне стране, њени млади и одрасли чланови живе у свету социјалних односа који се нагло преображавају и диференцирају с друге стране, она у својој сржи не може да прати тај прео- бражај уколико жели да обави свој основни задатак - репродукцију и социјализацију репродукција у вези са репродукцијом, морамо бити свесни тога да је у савременом свету сексуалност одвојена од ње! у оквиру насле|ених форми брака може се начелно и одустати од потомства - оваква одлука супротна је историјској традицији, али добија све веће друштвено признање могуће је, стога, форми- рати однос али и без формалног ступања у брак - било у оквиру трајних животних заједница наместо брака, било у оквиру привремених које претходе браку док је у ранијим историјским епохама норма начелно забрањивала сексуалне везе ме|у младима, од сексуалне револуције 60-их година у том погледу се бележи радикални заокрет даље се пресудним узроком промена у породици у новије доба може сматрати процес урбанизације тако једна породи- ца од производне заједнице иде ка потрошачкој заједници, а њени чланови постају незасити у ост- варивању својих жеља вратимо се, ипак, на почетак „стао сам на луди камен“ не значи да је самоубилачки потез ући у брак у хришћанском погледу све је далеко дубље - нама као члановима цркве брак је непрестано служење другом то значи да наши родитељи треба да служе једно другом, али и нама, а да ми као њихова деца умемо да узвратимо истом мером то је могућност заједничког спасења, то је могућност сталне борбе треба да смо једни другима пред очима, а дух породице је оно што најпре формира душу детета у књизи премудрости исуса сина сирахова пише: „човек се познаје по својој деци“ (сир 11,28) и зато треба да се окрепљујемо у породици, она треба да нам буде непресушни извор утехе и радости, а ако и није тако увек постоји могућност преоб- ликовања и напретка хришћански брак и породица мајко, оче, женим се јер стао сам на луди камен! подигните шаторе наместите столове закољите бикове, овнове и волове ја женим се! ништа али логопеди мен“ или м другачије мен“ или м другачије 36 васкрс 2/2008 арапкиње-хришћанке, иако живе на простору блиског истока, облаче се у западном стилу без повеза на глави и бојажљивог погледа савремене су, образоване, еманциповане, али у исто време и васпитане да поштују мужа, брак и да чувају и штите своју породицу после дана ро|ења и крштења, у човековом животу најважнији дан је његово ступање у брак брачна заједница као заједница двоје људи јесте сапутништво, заједничка радост и туга, где је брак као широко море: никада не можемо знати шта може изаћи из њега ме|утим, његова главна одлика јесте qубав, љубав у христу где је брак духовна заједница двоје људи које је бог сјединио, а које човек никада не може раставити у данашње време, многи бракови се веома брзо склапају, а на жалост брзо и растављају шта би могао бити разлог томе? како на нашим тако и на другим просторима савремени човек има сталну потребу за напре- довањем и побољшањем услова живота западна култура му представља узор и он бесомучно покушава да је следи и да своје жеље, циљеве и амбиције обликује према њеним захтевима друштво и брак чињеница је да спољни утицаји, утицаји самога друштва у многоме обликују брачну заједницу усмеравају је у правцу убрзаног начина живота где примера патријахалне породице скоро и да нема изостављање природног закона, где је мушкарац глава, а жена врат, стуб куће, поштовања мушкарца као јачег и одговорнијег у брачној заједници, доводе до разних несугласица ме|утим, поставља се питање да ли је у данашње време могуће, насупрот разним утицајима и прос- тору на коме живимо, одржати дуг и стабилан хришћански брак? наравно да јесте ту за пример можемо узети хришћански брак склопљен на простору блиског истока, у арапском свету, где су православни хришћани окружени муслиманским живљем особеност оваквог брака се првенствено огледа у данијела деспотовић хришћански брак на пр православна црква светог ђор|а у к православни мисионар 37 простору и условима у којима православни арапи живе свима је веома добро познато да већински део становништва у арапском свету чине арапи исламске вероисповести, али у исто време не мали број православних и других хришћана обитава на тим просторима сама церемонија склапања хришћанског брака на простору арапског света има два битна дела први део представља веридбу која уз благослов и размену прстења указује на узајамни пристанак супружника други део представља церемонију крунисања, где се ''небеске круне'' симболично стављају на главе супружника церемонија венчања је свуда иста, мада се може наићи на мале разлике у зависности од тога у којем се делу арапског света налазимо свака земља носи нешто мало својих обичаја, мада за оно што је од суштинског значаја, нема разлике након црквеног венчања, обављене молитве за дуг, благословен и успешан брак у христу и за будуће потомство, церемонија брака се наставља у гра|анском стилу од момента гра|анског венчања жена узима мужевљево презиме и припада њему уз пригодну свечаност младенци прослављају своје венчање ноћна венчања оно што би се могло узети као специфичност у погледу склапања брака, а што се везује за ове прос- торе јесте и то да се венчања организују у вечерњим и ноћним часовима разлог томе су веома високе дневне температуре и самим тим пријатнији услови у каснијим сатима арапи хришћанског опредељења бурму носе на десној руци и имају истетовиран крстић на среди- ни одмах испод десне шаке бурма је у већини случајева од белог злата, а врло ретко од жутог арапкиње-хришћанке, иако живе на простору блиског истока, облаче се у западном стилу без повеза на глави и бојажљивог погледа савремене су, образоване, еманциповане, али у исто време и васпитане да поштују мужа, брак и да чувају и штите своју породицу у духу хришћанства, а истовремено и под утица- јем окружења, брачна заједница арапа-хришћана представља занимљив спој вере, љубави, поштовања и компромиса остору блиског истока тема броја - хришћански брак и породица каиру 38 васкрс 2/2008 уновом завету сам господ исус христос прису- ствује венчању младенаца и ту чини своје пр- во чудо апостоли касније проповедају о браку у својим посланицама многи свети оци су писали о браку и породичном животу и остављали своје мисли као светле путоказе на хришћанском жи- вотном путу неки од њих су свештеномученик игњатије богоносац св јован златоуст, св григо- рије богослов, свети амвросије милански, св ва- силије велики, преподобни исидор пелусиот и многи други готово да нема богослова који се ни- је бавио темом хришћанског брака брак није, као што неки желе да јесте (и покуша- вају да га таквим прикажу) ствар овосветска, веза која је производ заљубљености и „лептирића“, економска веза два бића, споразумни, заједнички живот две особе да бисмо то показали потребно је да одговоримо на питање одакле брак, шта је његова сврха, ко учествује у браку? одговоре на ова питања пронаћи ћемо у самом светом писму, а у тумачењу ће нам помоћи мисли светих отаца, на првом месту светог јована златоустог дакле, одакле брак? „и рече бог: није добро да буде човек сам: да му створимо помоћника подоб- ног њему“ „а од ребра узетог од адама створи го- спод бог жену и приведе је адаму“ „зато ће човек оставити оца свога и матер своју и прилепиће се жени својој и биће двоје једно тело“ (пост 2, 18- 24) тако нам говори књига постања, која још ка- же да су двоје створени да буду једно, још у рају „онај ко није сједињен везама брака, каже златоу- сти, не представља целину, већ само половину муж и жена нису два човека, већ један човек“ на другом месту опет пише „када се муж и жена сје- дине, они не постају слика нечега земаљског, већ лик самога бога“ ето ту је тајна, ту је величина брака у браку, изнад сваке категорије нашег разу- ма, двоје постају једно биће, муж и жена постају у браку слика свете тројице тако у браку нису дво- је, него на тајанствен и надразумски начин троје: муж, жена и бог који их сједињује отуда и јесте благодат која почива на браку, јер као што пише тертулијан „брак настаје кад бог сједињује двоје у једно тело“ брак се појавио без икакве везе са првородним грехом он је постојао још пре греха, јер га је уста- новио сам бог, који је створио жену и привео је к мужу још у рају за разлику од римокатолика који су на тридентском сабору прогласили за догму мишљење да је тајна брака установљена тек у но- вом завету од стране христа, источна теологија учи да је ова тајна, установљена још у рају, у новом завету била само потвр|ена, о чему је 1574 годи- не тибингенским богословима писао патријарх цариградски јеремија ии, а у xвии в источни патри- јарси у грамати о оснивању руског светог синода ненарушен грехом (о томе говоре канонске књиге православне цркве - нпр номоканон гл александар савић православни брак и по брак је је господ бог установио од почетка човекове егзистенције, о чему је речено у старом завету: „и рече бог: није добро да буде човек сам: да му створимо помоћника подобног њему“ то је тајна која се не може сврстати и просто укалупити у неке рационалистички одре|ене категорије - то је жива заједница о којој су многи говорили, а увек је речено нешто ново о старом и свима познатом циљ овог текста није да саопшти нешто ново и непознато, већ да оно што је познато и дубоко укорењено у људску природу (није добро да буде човек сам) каже на још један начин православни мисионар 39 49), брак је сачувао своју светост и у јеврејству и у незнабоштву климент александријски каже „у погледу брака, син је само сачувао оно што је отац установио пошто је старозаветни закон свет, свет је и брак и старозаветни брак је био света тајна, као праслика христа и цркве, о чему говори апостол“ „брак је поштена ствар и код нас и код незнабожаца“, каже златоусти хришћанска црква није имала потребу да потвр|ује брак су- пружника који су из незнабоштва прелазили у хришћанство ова „самосветост“ брака произи- лази из чињенице да је настао у рају, а да је господ дозволио да се сачува и после пада, дарујући на тај начин окушај раја свима који у браку живе како треба ипак, иако је брак настао без везе са грехом, и грех није изменио његову суштину, мора се рећи да је грех ипак имао утицаја на брачни живот пре него се упустимо у даље разматрање треба истаћи следећу чињеницу: брак и размножавање су две самосталне појаве човек је добио моћ размножавања још пре брака, приликом самог родица - смисао и циљ тема броја - хришћански брак и породица 40 васкрс 2/2008 стварања, кроз благослов божији климент алек- сандријски учи да је ро|ење само по себи „тајна стварања“, те је узрочник ро|ења сам бог, а родитељи су само „служитељи ро|ења“ ипак, иа- ко брак није непосредан узрок ра|ања, он је нор- мални услов у коме први услов размножавања почиње да делује ствар је у томе што је способ- ност размножавања дата не мужу или жени поје- диначно, већ је дата плоти потпуног човека отуда муж и жена, после овог издвајања, могу добити способност размножавања само приликом свог телесног спајања а брак, као потпуно сједињење супруга, укључује и телесно сједињење ра|ање као стваралаштво божије, треба да буде предмет човековог страхопоштовања, а негативан однос према њему је знак неправославног настројења или мишљења такво је учење источна црква зва- нично осудила на својим саборима (погледати, рецимо, 51 апостолско правило) ако брак није сам по себи зло, где је онда грех учинио утицај на брак? проблем настаје када се човеков практични разум и инстинктивна гене- ративна стремљења сједине, а то сједињење носи у старој хришћанској литератури назив „похота“ грех је, дакле, када се брак користи за расплам- савање похоте и искључиво задовољење људских нагона, ван једне духовне димензије прожимања бића супружника с тим у вези, у браку и хри- шћански подвиг мора да има своје место као сред- ство за човеково спасење како каже наш свети владика николај: „браћо моја, брак је тајна велика и чудесна, једна од великих тајни домостројства божијег чист и чесан брак је препун узвишено- сти чист и чесан брак, у страху божијем, јеста са- суд благодати духа светога“ тај подвиг не значи одсуство полности, напротив, већ давање смисла полности кроз заједницу у којој једно биће своју пуноћу и идентитет налази у другој особи коју је слободно изабрао и са којом се успиње ка христу свети јован златоусти је био монах и девстве- ник који је, занимљиво је то истаћи, написао неке од најлепших беседа о браку у њима истиче да брак није дат ради блуда и разврата, него ради чи- стоте повод за брак није увек ра|ање деце, а за сведоке имамо све оне који су у браку а који су без- детни - где би онда био смисао њиховог живота? некада је заиста на првом месту разлог за брак би- ло потомство, али то је било пре васкрсења, када су људи знали само за смрт, и када им је једина уте- ха била наставак лозе с тим у вези, читајући бесе- де светог јована златоустог, можемо закључити да жеља за породом није врхунски смисао брака мо- жемо рећи да је пород дар божији брачницима, а не нешто без чега брак губи свој смисао и данас, као и стара времена, потребно је сачу- вати целомудреност у браку бити частан, и досто- јан муж својој жени и волети је, и бити часна и до- стојне жена своме мужу и поштовати га, је оно што пред нас поставља св апостол павле у посла- ници ефесцима муж нема избор, он мора да воли своју жену као самог себе, да се брине о њој и де- ци, на њему је да буде глава и да руководи, али на њему је онда и одговорност @ена пак треба да бу- де послушна мужу, да га прати и да му буде осло- нац у животу, што поставља послушање на прво место и даје женином подвигу у хришћанском браку и извесну дозу монашке аскетике (један од монашких завета је послушност духовном оцу) узајамно, пак, супружници не смеју да забораве да су они ту, не ради себе, него ради другога, и да ни- су сами већ са богом није дакле двоје, него троје муж, жена и дух свети у црквеној служби за свету тајну венчања пева се и тропар мученика често се људи питају из ког разлога је мучеништво нашло своје место у венчању треба овде направити разлику изме|у мучења и мучеништва мучеништво је нешто што се драговољно прима, и од чега се по правилу мо- же одустати, али мучеништво доноси мученички венац дакле награда бива на крају мучеништва тако и супружници драговољно узимају и прихва- тају да носе и бреме онога другога као своје, и то је већ мучеништво, али и пут у светост хришћан- ски брак је пут самоодрицања и проналажења се- бе у другом, пут саможртвене љубави према особи другог пола, у заједници крунисаној самим хри- стом литература: 1 свето писмо старог и новог завета, 2 речник православне теологије, протојереј др јован брија, хиландарски фонд при богословском фа- култету спц, београд, 1999 3 православна ризница - о браку и породици, издање манастира сланци, метоха манастира хи- ландар, београд, 1998 4 вера светих, епископ николај, православна хри- шћанска заједница шабац, шабац, 1998 православни мисионар 41 наслов овог текста је, у ствари, назив краћег документарца који на језиво језгровит начин говори о једној од највећих пошасти човечанства данашњице - чедоморству, тј абор- тусу врло су ретки они који не знају за прву библи- јску заповести дату човеку, а која гласи „ра|ајте се и множите се и напуните земљу“, а чак и да нису чули или себе сматрају атеистима, тешко да их поменути деветоминутни документарац може оставити равнодушним у ствари, тешко да се и најтвр|е срце не може потрести када види језиве призоре снимљених абортуса који се, поврх свега, цинично називају чином планирања породице водитељ грег канингем, чији краћи увод претходи аутентичним сликама искас- апљене деце из утроба њихових мајки, адекватно употребљава израз холокауст абортуса још ако имамо у виду да се годишње у србији изврши изме|у 150000 и 250000 таквих чедоморстава, зависно од статистичког извора, епилог је више него поражавајући једном приликом је један старији прота, у току разговора са познатим борцем против беле куге мр биљаном спасић, предложио да сви храмови у србији треба да звоне на узбуну поводом ове, може се рећи, велике трагедије овај филм треба емитовати, и поред тога што је више него језив, на свим могућим телевизијама, додуше у касним вечерњим сатима јер није пре- поручљив за децу с обзиром на то да превази- лази по трагици призоре из логора у другом светском рату млади брачни парови, који се најчешће одлучују на овај страшан грех, треба обавезно да погледају овај документарац пре него што се одлуче на чин који, по схватању већине, представља „слободан избор мајке о свом телу“ поменути водитељ са правом упоре|ује по ужасу холокауст абортуса са холокаустом другог светског рата наводећи да се и један и други речима не могу описати, већ једино гледањем хард трутх се може преузети и са интернета преко гоогле видео сервиса свештеник горан @ивковић тешка истина хришћански брак и породица 42 васкрс 2/2008 „рече му исус: ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима и имаћеш благо на небу, па хајде за мном“ (мт 19,21) имајући пред очима ове речи нашег спаситеља, као звезду водиљу и јасну дефиницију савршенства, прихватамо се писања о великој и светој тајни цркве, тајни која земљу уздиже ка небу тајни која позива човека да пре- вази|е себе и своје датости и крене путем савршенства, путем који води ка вечности, ка христу - о светој тајни монаштва којим ли речима описати часни живот монашки? тај пут сагра|ен од покајања и послушања, заливен потоцима суза, обогаћен и украшен дубином и лепотом богослужења, често пута нападан од ветрова искушења, али тај пут је увек обасјан зрацима неисказане радости, увек обасјан благодаћу и очинским загрљајем онога који нас је на тај пут позвао пропусница за тај пут је одрицање од света и свега у свету - земаљског ради небеског, пролазног ради непролазног, привременог ради вечног монаштво је благословени живот, живот у коме је све христос и који живи за христа и христа ради монах је огледало у коме се огледа и пројављује тајна смрти и васкрсења јер онај који прима монашки чин умире за овај свет и све што је у свету да би васкрсао и устао као нови човек у христу монах је икона покајања, оживотворена јеван|елска прича о блудноме сину (види лк 15, 11- 32), који презревши све овоземаљске насладе с покајањем хита у очинско наручје, бива примљен у очев загрљај и вечно жели да у том загрљају остане сам чин монашења се обавља у светоме храму, на светој литургији (или на бденију) пред целим братством (сестринством) који молитвено подржавају онога који приступа светоме @ртвенику настојатељ стоји на светим дверима окружен свештенослужитељима очекујући његов долазак, предво|ен свећеносцима и праћен умил- ним појањем тропара: „похитај да ми отвориш очинско наручје, развратно сам истрошио живот свој спаситељу, не презри сада осиротело срце моје, које упире поглед на непотрошиво богатст- во милоср|а твога! јер теби, господе, у умилењу вапијем: сагреших, оче небу и теби“ на монашење се приступа скрштених руку, одевен у белу кошуљу, пошто се сво световно одело претходно одложи у припрати, јер то свет- ско и раскошно одело ће заувек заменити скром- но монашко: одећа весеља и радости духовне, риза спасења и оклоп правде, шлем спасења, сандале у руке прима мач духовни - бројанице, штит вере крст христов и свећу која ће га увек подсећати на светост и величину чина који прима настојатељ излаже идеале монашког живота, али и искушења која пострижника вре- бају на том путу потом поставља питања кроз чије одговоре види спремност за примање чина пошто је пострижник исказао своју јасну жељу и спремност да ступи у монашки чин, настојатељ постризава унакрст власи његове косе, дајући му ново монашко име које на видљив начин говори да је умро стари човек, а родио се монах, опремљен, војник христов спреман за пут непрекидне страже над собом и борбе за осва- јање царства небеског велика радост бива на небу и на земљи када неко презре и младост и све овоземаљске про- лазне сладости и прими на себе благи јарам христов и обуче се у величанствено рухо јеро|акон клеопа (стефановић) ако хоћеш савршен да будеш православно монаштво послушности, сиромаштва и девствености многи су светитељи и светитељке просијали у монашком чину, од четвртога века када је монаштво настало у египту и развило се по читавоме свету о блажене ли те пустиње која је постала плодна земља која је изнедрила многе светитеље чији су подвизи и трудови светило свима нама који ходимо монашким путем и који увек молитвено призивамо за помоћ плодно семе монаштва пало је на гору атонску и на тој гори на егејском мору израсло у монашку државу чија је покровитељица, заштитница и хранитељка сама пресвета богородица света гора атонска, место које је дом сваког монаха, место молитве, место где се на посебан начин осећа присуство и заштита пресвете богородице већ вековима је ризница која чува древну монашку традицију она је тако|е непроцењиво богатство јер се ту дан и ноћ узносе молитве господу једним устима и јед- ним срцем за цео свет тако|е, семе ан|елског живота дало је плодове и у србији, русији, румунији, грузији, грчкој монаштво је умирање ради @ивота, одрицање од свега ради задобијања свега, жртва ради живота са христом који се жртвовао за све, распи- њање у свету ради васкрсења једном речју монаштво је благодатни живот по богу и за бога 44 васкрс 2/2008 човекољубље је добротворни фонд српске православне цркве, основан 1991 године као одговор српске православне цркве на хуман- итарне потребе становништва проузроковане погоршаном социјално-економском ситуацијом у региону основни принцип у раду је поштовање људског права на достојанствен живот, односно пружање помоћи свима онима којима је потреб- на човекољубље, као добротворни фонд српске православне цркве, одговара на духовне и егзис- тенцијалне потребе човека и заједнице, допри- носи смањењу патње и пружа љубав, веру и наду ближњима циљеви и задаци човекољубљем управља управни одбор који чини пет архијереја спц: архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски амфилохије (председник управног одбора) и чланови управног одбора: епископ бихаћко- петровачки хризостом, епископ врањски пахомије, епископ шумадијски јован и епископ ваљевски милутин вредности и принципи човекољубља огледају се у извршавању следећих задатака: помоћ сиромашним, маргинализованим и угроженим групама; помоћ жртвама масовних несрећа; помоћ у стварању услова за економску самосталност осиромашених слојева у друштву; допринос побољшању социјалне и здравствене заштите угрожених група; допринос образовању угрожених група; развијање свести о узроцима сиромаштва и начинима да се они превази|у; развијање свести о милоср|у, пожртвовању и чињењу добрих дела, поготово код верника српске православне цркве; усавршавање капацитета човекољубља ради маја вранић човекољубље - добро православни мисионар 45 постизања виших стандарда квалитета у раду човекољубље има преко 60 запослених и више од 200 сарадника и волонтера епархијске канце- ларије човекољубља налазе се у београду, новом саду, крагујевцу, краљеву, нишу, врању, подгорици, бања луци и книну човекољубље реализује велики број сложених пројеката намењених маргинализованим и угроженим гру- пама у друштву: од психо-социјалне подршке деци, старима, људима оболелим од сиде и терми- нално болесним људима, преко курсева за неза- послене, до економског оснаживања и изградње капацитета у заједници своје стратешке циљеве човекољубље данас остварује делујући у следећим програмским областима: директна хуманитарна помоћ нају- гроженијима, здравствено-социјална област, ревитализација села и унапре|ење пољо- привреде, образовање и изградња партнерских односа и сарадња светосавска учионица човекољубље посебну пажњу посвећује бризи о деци, старима и маргинализованим групама „светосавска учионица“ је пројекат намењен деци и младима лишеним родитељског старања пројекат се реализује у седам социјалних устано- ва за децу без родитељског старања циљ пројекта је подршка развоју и социјалној интеграцији деце пружањем равноправне могућности за учење и активним укључивањем деце у друштвене и кул- турне активности студенти завршних година студија и млади незапослени наставници укључени су у пројекат као волонтери преко стотину волонтера помаже деци у учењу, као и у њиховом социјалном и културном развоју „мобилна медицинска кућна служба (момекс)“ је програм помоћи намењен старим људима и особама са инвалидитетом који се спроводи у београду, крагујевцу и книну пројекат обухвата помоћ, подршку и кућне посете корисницима од стране медицинског особља и волонтера екипе обилазе и избегла и расељена лица смештена у колективним центрима циљ пројекта „психо- социјална подршка људима који живе са хив/аидс-ом“ је антисегрегативан и недискрими- нативан приступ људима оболелим од сиде и то активним учешћем српске православне цркве и волонтера човекољубља у обезбе|ивању дирек- тне психо-социјалне подршке и неге захваљујући тиму младих и обучених волонтера, ме|у којима су будући свештеници, социјални и здравствени радници, човекољубље реализује овај пројекат путем редовних посета корисницима у болници, индивидуалних кућних посета, групних састана- ка и различитих друштвених дога|ања у жељи да допринесе превентивном раду са младима, човекољубље већ неколико година организује и семинаре за вероучитеље циљ семинара „превентивни карактер верске наставе“ је да оснажи улогу вероучитеља у превенцији болести зависности, хив/аидс-а и насиља ме|у средњошколцима и учини их спремнијим да одговоре на многобројна питања средњошколске популације и промовишу здраве моделе понашања пољопривредни пројекти у циљу смањења сиромаштва и побољшања квалитета живота, човекољубље реализује низ хуманитарних и доходовних пољопривредних творни фонд спц добротворна делатност цркве детаљније инфомације о раду човекољубља, добротворног фонда српске православне цркве можете наћи на њњњцовекољубљеорг, електронска адреса је београд@цовекољубљеорг, а контакт телефон 011/ 36 72 970 46 васкрс 2/2008 пројеката ови пројекти намењени су соци- јално угроженом становништву, посебно избеглим и расељеним лицима смештеним у породице домаћина у србији човекољубље подржава пољопривредне активности попут вештачког осемењивања крава, формирања и одржавања фарми пилића и кока носиља, пчеларства, узгајања поврћа у пластеницима итд осим тога, човекољубље организује низ курсева и радионица у циљу обучавања корисника о производњи хране образовни пројекти циљ образовних пројеката је економско оснаживање социјално угроженог станов- ништва (локално незапослено становниш- тво, избегла и интерно расељена лица) у град- ским подручјима србије пројекат се реализу- је у београду, крагујевцу, краљеву, новом саду, нишу и врању човекољубље организује обуку из компјутерског описмењавања, књиговод- ства, рачуноводства, и енглеског језика тако|е организује се обука за старе занате: дуборез (краљево), шивење (ниш), ткање (нови сад) и сликање на стаклу (врање) човекољубље организује и различите семи- наре који подстичу запошљавање и самоза- пошљвање (активно тражење посла, осни- вање малих предузећа и задруга) у оквиру образовних програма, човеко- љубље посебну пажњу посвећује дијакони- јској пракси и тренингу волонтера у циљу испуњења једног од основних принципа рада задатих у правилнику фонда, а усвојеном од стране светог архијерејског сабора српске православне цркве, човекољубље своју улогу све више види у јачању дијаконијске праксе и у том смислу обликује и реализује волон- терске програме образовање волонтера, а нарочито оних који су студенти теологије за дијаконијску праксу од посебног је интереса за даљи развој програма човекољубља човекољубље сара|ује са многим донатори- ма, хуманитарним организацијама, другим православним организацијама, те са институ- цијама у свим државама на подручју свог деловања пасха господња, празник над празницима, дан- има ишчекиван, даје одговор свим нашим тру- довима и жртви, молитви, радости, смирењу, који су непрекидно били присутни у току великог поста великопосна богослужења имају за циљ да у нама пробуде осећај покајања у току ових служби слушамо старозаветне текстове, стихире и молитве које нам детаљно откривају падове и грехове наше, а уједно нас позивају на покајање и приљубљивање избавитељу свима су нам познати велики поклони (метаније - у преводу са грчког језика значи покајање, преумљење) где се целим својим телом спуштамо ка земљи, падамо, ум свој спуштајући највише, а потом се победоносно, храбро и радосно подижемо покајање је наш одговор qубави божијој празник васкрсења господњег - пасха господња постаје и наша пасха и наше васкрсење (пасха - излазак изабраног народа из ропства у обећану земљу, наша пасха је избављење народа божијег од смрти које нам је господ даровао васксењем) свети јован лествичник у својој лествици нам предивно дефинише покајање „покајање је завет с богом да ће се водити један нови живот покајање је купац смирености покајање је неопозиво одри- цање од сваке жеље за телесним добрима покајање је помирење с господом путем вршења добрих дела супротних пре|ашњим гресима покајање је очишћење савести“ покајањем се ми обраћамо и враћамо богу и цркви његовој јер смо се грехом удаљили грех удаљава и одваја човека од бога, од вечног живота, а како нас опомиње св ап павле „плата за грех је смрт“ ( рим 6,23) овде видимо да се грех појављује као наш најозбиљнији противник и непријатељ на путу обожења и спасења грех је грешка, погрешка учињена нашим мислима, речима или делима у односу на закон божији и вољу божију грех је преступање заповести божијих, чињење зла и не чињење добра да ли постоји могућност да не грешимо? ако грешимо како се супроставити греху и вратити богу? у заупокојеној служби стално слушамо речи свештеник велимир врућинић православни мисионар 47 о покајању „да нема човека да живи а да не греши“, а са друге стране видимо да нас грех удаљава и лишава близине божије одговор који нам црква даје јесте покајање како да схватимо право, истинско пока- јање које својом моћи побе|ује сваки грех и враћа човека богу? ум и срце су места где ми обликујемо свој однос према богу и према ближњима време и учињено дело не можемо да вратимо, али можемо себе у односу на прошло, погрешно дело, реч или мисао изменити променићемо се тако што ћемо схватити и увидети да смо учинили погрешку тада у свом срцу имамо осећај кривице и бићемо жалосни због учињенога али у исто време имамо и осећај радости због повратка оцу који нас љубављу очекује и нашем повратку се радује ове две ствари морају да иду једна са другом, јер осећај кривице без радости човека може да одведе у другу крајност, очајање суштину покајања нам најбоље открива прича о блудном сину описана у лукином јеван|ељу (лк 15, 11-32) блудни син одлази у земљу далеку која је символ нашег грешног, палог живота и удаљености од бога повратак из те далеке земље се дешава тек онда кад блудни син схвати да је све изгубио, да ништа нема, да је пропао и пао али као врхунац покајања јесте и радост због сазнања да опет може да буде заједно са оцем а отац још издалека видевши сина сазива слуге и наре|ује им да се припреми велико славље, јер син његов мртав беше и оживе, изгубљен беше и на|е се својим гресима ми смо се удаљили од господа и искључили се из цркве његове тада „бог интервенише долази божанска благодат без благо- дати, човек не може да се покаје qубав божија чини све она може да се послужи нечим - болешћу или нечим другим, зависи - да би човека привела покајању ми, са своје стране, треба једноставно и без усиљавања да предузмемо покрет према богу, а од тога часа па надаље - дејствује благодат божија“ (старац порфирије) као коначан циљ и испуњење покајања се дешава када покајник осу|ује своје грехе истински их исповедајући исповест је света тајна у којој црква сведочи и потвр|ује да истинско покајање постоји и да бог прима покајника црква, оличена у свештен- ику, потвр|ује и објављује да покајника с љубављу и радошћу враћа у наручје своје православље и правоживље сцена православне омладине припада просветном ресору верског добротворног старатељства архиепископије београдско-карло- вачке идеја за постојање једног таквог црквеног позоришта код нас, дошла је са севера из наше руске сестринске цркве његова светост патријарх српски павле, који је председник верског добротворног старатељства, дао је свој патријарашки благослов 1999 године за настанак и рад сцене православне омладине трудом чланова до сада су изведена четири комада најпре је припремљен комад „бој за косово“, који је на видовдан 1999, заслугом ружице цветић и проф књижевности растка јефтовића, преми- јерно изведен у сали патријаршије своје похвале изразио је његова светост патријарх павле кога је посебно погодило читање имена убијених срба на косову и метохији тих тешких година, на самом крају драме на видовдан 2001 у сали патријаршије преми- јерно је изведен комад „qуо вадис домине?“, по роману хенрика сјенкјевича за који је сценарио написала ружица цветић, а режирала га бојана марковић представа је постигла велики успех изведена је преко четрдесет пута у земљи и у расе- јању у народном позоришту у београду је изведе- на 2004 год и тада је остварена жива сарадња, тако да костиме за представе као и понеке 48 васкрс 2/2008 ђакон владимир марковић сцена правосл реквизите сцена православне омладине поза- јмљује из народног позоришта на светог саву 2006 премијерно је изведена и пригодна академија у сали прве економске школе сценарио је писао проф богословије светог саве горан раденковић, а за потребе сцене прерадио и прилагодио владимир марковић, који је и режирао уз чланове сцене православне омладине на овом пројекту сара|ивали су ученици прве економске школе и хор при храму св александра невског под диригентском пали- цом бисерке васић академија је поново изведена и у сали патријаршије у марту месецу 2006 године прича се развија од стварања света посте- пено преко старог завета и пророштава, наговештавајући оваплоћење и ро|ење спаси- теља нашег, господа исуса христа уз благовести гаврила стефановића венцловића, јефимију, деспота стефана лазаревића, св саву и св симеона, пролазећи кроз разне епохе хришћанства и наше црквене историје путујемо са јунацима прича у време када су царства горела у пепелима а опстајала само она која су за славу и чувара имала самог бога на видовдан 2007 год у сали патријаршије је премијерно изведена драма „земља недо|ија“, по тексту св николаја @ичког комад је режирао проф растко јефтовић, а улоге су припале православни мисионар 49 авне омладине хришћанство и уметност 50 васкрс 2/2008 ученицима пете и прве београдске гимназије, као и земунске гимназије радња кома- да је смештена у немачки кон- центрациони логор за време другог светског рата суди се капетану спаси спасовићу, који на оптуженичкој клупи брани идеале хришћанског борца, родољуба и човека који за начело свога постојања, живота и вредновања ствари има слику живога христа, пред којом се моли за спас свога народа, али и ту|инских поред бројних гостовања, на празник св симеона мирото- чивог, 2008 године представа је изведена и у ош „арчибалд рајс“, на карабурми тада су се члановима сцене придружили и малишани из организације „роде“, која брине о деци оме- теној у развоју трудом и љубављу директора школе и |акона угрина поповића ово изво|ење представе било је „одмор“ деци која су „натоварена тешким бре- меном“ сцена православне омладине припрема и нове драме а посто- ји и стална могућност пријема нових чланова и разних видова сарадње и гостовања ми као православни хришћани смо се одувек разликовали од света, али никада нас свет није сматрао некултурним и непросвећеним нажалост, данас живимо у вре- мену када многи мисли да су црква и култура два потпуно одвојена појма намећу се културни назори у друштву потпуно страни нашој православној традицији и нашем православном утемељењу наше није да се против њих боримо оспоравањем и оповргавањем, већ да богоспа- соносне истине наше свете цркве сведочимо у свим сегментима свога живота тако смо дужни и да дамо пример и садржај наше православне кул- туре то су основне идеје које су определиле нас- танак и постојање сцене православне омладине те идеје и данас представљају центар мисион- арског замаха, истинско мисионарење стилом и речју културног и просвећеног човека поред тога што драмска уметност начелно представља имитацију живота, млади окупљени око сцене православне омладине сваком новом драмом, боје сопствене животе животворним бојама, светог духа, @ивотодавца @иве у цркви, и сведочећи живога бога, остварују своју службу у цркви православни мисионар 51 поред олтарског свештенства (епископа, презвитера и |акона) јако је важно поменути и понешто рећи о нижем цеквеном клиру у који улази и служба чтеца чтец се на своју службу поставља чином који се назива хиротесија или рукопроизво|ење, и то испред олтара пре почетка свете литургије од стране епископа ова реч хиротесија има исто значење као и реч хиротонија, дакле, рукопо- ложење, али се користи да би се ова два чина - посвећење у виши и посвећење у нижи клир раз- ликовали светом тајном рукоположења, тј хиротоније даје се благодат светог духа за вршење светих тајни епископима и презвитерима, |аконима саслуживања, док је хиротесија благослов еписко- па за помагање свештенослужитељима како у олтару, тако и ван њега служба чтеца је веома стара, и претпоставља се да је коначно уобличена у цркви током 2 и 3 века, јер сведочанство о њој имамо у правилима светих апостола основни предуслов за примање ове благодатне тајне јесте да онај који жели да постане чтец, тј помагач у олтару буде крштен и пуноправни члан цркве христове оно што је карактеристично за овај свети чин јесте да се на посвећењу за њега врши крстоо- бразно пострижење власи, тј косе, као и при- ликом крштења разлог за ово је символичан и означава у потпуности предавање на службу богу постриг косе се врши крстообразно у спомен на христа, а у име свете тројице - оца и сина и светог духа основни задатак и смисао овог светог чина видимо и из молитве коју епископ чита, одмах по пострижењу: „господе боже сведржитељу, дај му да са сваком мудрошћу и разумевањем чита божанствене речи твоје и да се у њима поучава, чувајући га у непорочном живљењу“ одмах затим, он чита одељак из књиге апостол, чиме се символички показује која ће чтецу бити основна обавеза на богослужењу, а то је читање из ове књиге у којој су забележене речи из посланица светих апостола, јер реч „чтец“ и значи читач онај члан цркве који је удостојен чина чтеца носи и посебну одежду која га на неки начин раз- ликује од осталих верних у цркви његова одежда је стихар, једноставна бела хаљина са извезеним крстом на ле|има иначе, стихар је одежда која је заједничка свим црквеним чиновима: и епископима, и свештеницима и |аконима на крају би требало истаћи да је веома лепо видети данас велики број деце, ученика, студената разних узраста како помажу својим парохијским свештеницима у олтару носећи свеће, додавајући кадионицу, читајући апостол ово је један врло леп и благочестив обичај, који је врло важан, јер доприноси да што већи број верних активно учествује у св литургији, која је основ нашег хришћанског живота и неопходан услов за задо- бијање вечног царства божијег александар панић улога чтеца у цркви службе цркве 52 васкрс 2/2008 пут усличења христу господу кроз цркву је за свакога од нас једин- ствен и непоновљив усусрету са хришћанством, народи су обогаћи- вали своје ризнице традиције новом животно- шћу која је обиловала радосном вером и добром на- дом народи који су имали, попут древних грка, раз- вијене философске, уметничке и научне дисципли- не, од хришћанства добијају тон оптимизма који замењује дотадашња учења о нужности дешавања и предодре|ености живљења овакви народи су ро- бовали мисаоним предубе|енима да се судбини не може побећи, већ да се неминовно мора прихвати- ти то што се дога|а такво посматрање ствари се од- ражавало и на формирање њиховог народног лика (нације) други, пак, народи попут јудеја су у сусре- ту с хришћанством ослоба|али снажне огранича- вајуће стеге које су их затварале у једнонационалне димензије народи на ниском културном степену, попут старих словена, од хришћанства су добили покретачку силу сопственог националног и култур- ног преображаја ме|утим, утицај није текао једно- смерно хришћанство, освајајући различите наро- де, у себе је угра|ивало особености тих народа, и на тај начин постало складна симфонија најразличи- тијих националних карактеристика црква - јединствена заједница различитих оживљавају многе црквене заједнице на разним странама ондашњег познатог света узносе се мо- литве и песмоспеви на разним језицима свето пи- смо се преводи на народима разумљив језик разви- ја се црквено појање уз музичке особености одгова- рајуће народне музике све у свему, црква постаје и ушће разнонародних културних вредности, и из- вор охристовљења и узвишења народа да ли је црква, као заједница верних окупљена око христа, захтевала од оних који су крштењем желели да постану њени чланови, да се као учесни- ци новог начина живота одрекну свега што је чини- ло њихов дотадашњи живот, па и саме народности? да ли се тврдња светог апостола павла да у христу нема ни јудејина, ни грка, односила на то да бисмо крштењем требало да се одрекнемо наше народно- сти? коначно, да ли можемо помирити тврдњу да смо у христу сви једно, а да смо по језику, култури и обичајима лепеза различитости? на сва ова питања одговор је негативан а, такав одговор непосредно проистиче из саме сржи православног схватања од- носа човека и бога човек и бог могу да имају непосредан лични од- нос, уколико то човек жели, јер бог који је љубав, са- мим тим што је љубав, увек жели такав однос са чо- веком бог са сваким човеком од адама па до општег васкрсења има јединствен и непоновљив однос на сличан начин и ми са људима око себе имамо једин- ствене односе ниједно нама љубљено биће не мо- же уносити истоветну радост сусрета са њим у од- носу на неку другу особу колико благостање у наше срце уноси пријатан разговор са нпр нашим родитељима ме|утим, на другачији начин је ми- ром испуњена наша душа када се сусретнемо са вр- ло драгим пријатељем постојање једног пријатеља даје један квалитет нашем живљењу, а постојање на- ших родитеља даје неки други квалитет и тако је са свима са којима долазимо у однос љубави и при- јатељства када погледамо ту нашу малу заједницу (нас, наших пријатеља, родитеља, сродника и свих других нама драгих бића) у контексту цркве као за- једнице верних који покушавају да се поистовете са оним око којег су се сабрали, долазимо до једно- ставног закључка да имамо могућност да се охри- стовимо (постанемо слични христу) ме|утим, па- вле ће остати и сада и у будуће и на све векове павле и као таквог ће га и бог и сви који су били и јесу и биће у живом односу са њим препознавати и воле- ти од њега нико, па ни сам бог не очекује да поста- јован бабић шта је то хришћан- други православни мисионар 53 не неко други дакле, имамо наизглед необичну си- туацију са једне стране, као чланови цркве сви те- жимо да постанемо слични христу спаситељу са друге стране, то не подразумева да се изгуби наша аутентичност и да се сви укалупимо у испрограми- ран профил једне личности пут усличења христу господу кроз цркву је за свакога од нас јединствен и непоновљив народни лик као део нашег личног идентитета следујући напред речено, и о нацији можемо размишљати на сличан начин родили смо се, одра- стали и као личности изгра|ивали у једној народној заједници која се служи својим језиком, помоћу ко- јег је кроз историју настајало мноштво дела нацио- налног, научног, уметничког, духовног и другог стваралаштава природно, и покрет ка богу је зна- чио изгра|ивање заједнице исте вере, наде и љубави са људима који говоре истим језиком и има- ју исто културно насле|е и сама црква се развија као помесне (територијалне) хришћанске заједнице касније се те помесне заједнице повезују у веће територијалне целине на ко- јима су у највећем броју живели припадни- ци једног народа, па се јављају помесне цр- квене заједнице које данас познајемо под именима руска, српска, бугарска, грчка, ру- мунска и др православне цркве како у том мноштву различистости наро- да који изгра|ују цркву христову, постићи јединствену заједницу исте вере, наде и љубави? једно од најједноставнијих решења би било укинути све нације и фор- мирати једну коју бисмо могли назвати хришћанска нација или бисмо могли рећи да је потребно одрећи се националног да би се постигло хришћанско ме|утим, већ рекосмо да је наш однос са богом једин- ствен и уникатан и као такав незаменљив са другим припадност народу је део нашег бића према томе оно национално у нама не може бити брисано јер бисмо на тај начин извршили терор над човеком и његовом личношћу одузели бисмо му део нечега што је дубоко уградио у свој идентитет замислите апсурд да вас неко натера да се неким новим измишљеним језиком молите богу јер ваш доса- дашњи није добар? не, то никако није дух православља потрага за решењем очигледно је да пону|ено „решење“ није утеме- љено на светом предању цркве у следећем настав- ку ћемо покушати да прона|емо одговор у великој светопредањској ризници наше цркве које су странпутице и замке очувања националног у на- шем личном идентитету на путу хришћанског узрастања? да ли је нација ору|е љубави или мржње на поменутом путу? ово су само нека од многоброј- них питања ски национализам? део - црква и држава 54 васкрс 2/2008 христос је, дакле, кључ свих заго- нетки које се постављају пред људском запитаношћу он је ка- мен темељац или „крајеугаони ка- мен“, како пише у светом писму, на коме почива живот чежњу човека да на|е сигуран темељ своје ег- зистенције и свега што постоји и што се коле- ба, као и преплитање хришћанског и филозоф- ског идентитета најбоље је схватити ако се по|е од самог почетка почетак филозофије јесу старо- грчки мудраци који су живели пре сократа на- равно, овде се не бавимо далекоисточном фило- зофијом, чије полазиште је „пут небића“ и која у својој суштини није својствена западном човеку трагање за првим принципима на основу којих читав свет „ради“ јесте исконска потреба да се на- |е извесност, ослонац или темељ другим речима, оно што остаје непромењиво у свеукупности која нас окружује и која се, како можемо видети, стал- но мења пресократовци су сматрали да је природа оно од чега треба почети тачније од једне ‘’датости’’, коју нико није изабрао већ се у њој затекао сама природа је оно од чега се не смемо одвојити ако мислимо да останемо у животу талес из милета, филозоф и математичар, су- штину или идентитет природе тражио је у води, која је, по њему „извор и неограничена залиха свега“ касније, све до парменида егзистира ми- сао на тој талесовој теорији јер се покушавало простом заменом одре|ених принципа доћи до узрока или смисла постојећег тако, на пример, анаксимандар каже да је почело „апејрон“, анак- симен да је то ваздух, хераклит ватра наравно да ни апстрактне одредбе као што су биле емпедо- клеова љубав и мржња, питагорини бројеви или демокритови атоми не мењају битно овај поглед на свет то свакако не ради ни парменид, али раз- лика је у томе што је он само биће поистоветио са мишљењем и тако га издигао из „прашине“ ту част пармениду као оцу филозофије одао је и не- мачки филозоф хегел када је за парменидове претходнике који су принцип тражили у матери- јалном рекао да то нису биле „чисте мисли“ и да тек са њим почиње „права филозофија“ без обзи- ра да ли је принцип „мисао“ или је то ватра и вода остали смо на претпоставци да се он мора по сва- ку цену сазнати сазнање остаје једини пут помо- ћу кога покушавамо да се домогнемо извесности, принципа или „чаробне формуле“ на основу које све функционише када прона|емо, сазнамо или сазидамо темељ, онда је претежно све лакше, јер имамо визију целокупне слике хришћани свој темељ нису тражили на истом месту као и старогрчки филозофи и нису помоћу разних метода покушавали да га прона|у и сазна- ју једноставно, темељ се сам открио и то у лику го- спода исуса христа начин на који ступамо у кон- такт са тим темељом је вера, а не сазнање, као што је то било случај и жеља филозофа требало је по- веровати у „парадокс“ да је човек из назарета, ко- ји се до тридесете своје године бавио столар- ством, истовремено и сам принцип на основу ко- јег се свара и функционише читав космос, приро- да, човек апостол павле, који је у почетку био ве- лики противник христа, након покајања у својој првој посланици корићанима пише: „јер темеља другог нико не може поставити, осим постојећег, који је исус христос“ христос је, дакле, кључ свих загонетки које се постављају пред људском запи- таношћу он је камен темељац или „крајеугаони срећко гујаничић темељи антич и христос ка православни мисионар 55 камен“, како пише у светом писму, на коме почи- ва живот одвајање од христа значи губитак принципа, губитак енергије, губитак смисла, губи- так извора у својим духовним песмама цар давид на више ме- ста ову тезу апостола павла сликовито по- твр|ује описујући стварање и моћ госпо- да у псалму 104 он ка- же: „господе, боже мој, велики си веома, обу- као си свијетлост као хаљину, разапео небо као шатор, утврдио си земљу на темељима њезиним, да се не по- мери ва вијек вијека; на горама стоје воде, од громовног гласа твојега текустворио си мјесец да показује времена, сунце позна- је запад свој, стереш таму и бива ноћ, по ко- јој излази све звијри- ње шумско гле море, велико и широко, ту гмиже без броја животиња мала и ве- лика све тебе чека, да им дајеш пићу на ври- јеме дајеш им, прима- ју, отвориш руку своју, сите се добра одвра- тиш лице своје жало- сте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи“ ке филозофије о темељ цркве хришћанство и философија античка философија није успела да прона|е постојан темељ 56 васкрс 2/2008 велики проблем данашњице и сигурно један од највећих проблема који утиче на развој хришћанске заједнице су верске секте које својим деловањем деструк- тивно утичу на појединца као и на зајед- ницу у глобалу скоро сваки појединац је упознат са њиховим деловањем, али не и са последицама које оне изазивају да бисмо исправно сагледали овај проблем морамо прво да видимо који су то пре- дуслови који доводе до ступања у оваква „удружења“ пре свега треба напоменути један од основних разлога, са којим се вероватно не би сложили поједини сектолози, а то је недостатак редовног литургијског живота код људи наиме, само отпадање од литургијске заједнице доводи до губитка евхаристијског јединства са христом, а то доводи до лутања и губит- ка благодати божије, што све доводи до лакшег пропадања човековог верска необразованост први моменат у једном друштву који доводи до ширења секти је велика верска необразованост овај појам је доста везан за наше окружење, као и за већину земаља источне европе наиме, прошли смо код велики период атеизма који је данас довео до религијског лутања код људи човек данас лута у потрази за својом религијом и на том путу не разазнаје разлике изме|у традиционалне цркве и верске секте ту је доста битна улога државе која кроз своје институције, а пре свега образовање треба да омогући појединцу, а и друштву у целини да своје духовне потребе које се данас показују усклади и усмери на прави пут дакле, црква и држава морају помоћи људима да не залутају на овом путу, и свакодневно водити рачуна о спречавању духове пропасти која прети овом наро- ду, а које смо нажалост све мање свесни проблем породице следећи проблем који доводи до ступања у секту је проблем породице и последице које се из тога ра|ају породица је у двадесетом веку доживела велике промене, али су проблеми остали исти савремени живот људи је доживео велико убрзање, илија јокић верске секте и њихов ути погрешан је стереотип да само најмла|и чланови породице могу упасти у секту све су чешћи случајеви да и родитељи у средњим годинама веома лако постају њихови чланови баш због лутања и потраге за својим идентитетом православни мисионар 57 које је одузело време потребно посвећењу деци млади данас остављени на милост и немилост „улици“ немају од кога да науче духовне вредности, као и свакодневни проблеми са којима се сусрећу доводе до њиховог отпадања од породице као такви постају лака мета за све оне који који се секташтвом баве, који лако препознају такве људе и врло брзо им дају утеху подсећам да је сваки човек биће заједнице, и какав год био не може живети сам родитељи заборављају на децу, не препознају њихове проблеме и на тај начин их одбацују од себе утеху таквом младом човеку ће врло брзо пружити верска секта сам почетак ступања у секту везан је за стицање њиховог поверења они ће се потрудити да вам веома брзо постану пријатељи, „разумеју“ сваки ваш проблем сам аутор ових редо- ва се уверио у њихову „топлу“ добродошлицу свака секта ће се потрудити да вас одмах одвоји од ваше предходне заједнице човек чије проблеме не разуме друштво почиње да тражи своју припадност основни знаци да је неко подложан чланству у таквим организацијама су промена његовог односа према породици (са којом своди комуникацију на минимум), пријатељима (које почиње да одбације), школи (где се дистанцира од својих другова и дру- гарица) верска секта, уз помоћ погрешне пси- хологије којом се бави, врло лако ће вас наговорити да одбаците свој предходни живот да ли то може мени да се деси свако од нас ће рећи „мени то не може да се деси“ то је доста погрешно размишљање јер способност верске секте за прихватање нових чланова и јесте у њиховом безазленом наступању према вама ваши први утисци ће бити лепи јер верска секта у почетку деловања према вама неће покушавати да вам наметне никакве обавезе, већ ће вас само топло и срдачно прихватити када они постани ваши „нови пријатељи“, касније ће са вама моћи врло лако да манипулишу тако|е је погрешан стереотип да само најмла|и чланови породице могу упасти у секту све су чешћи случајеви да и родитељи у средњим годи- нама веома лако постају њихови чланови баш због лутања, потраге за својим идентитетом и тражењем одговора на нека животна и космолошка питања из свега овога видимо да је љубав у породици и ме|усобно разумевање његових чланова основа сваке породице и само кроз љубав ће се она сачувати од свих савремених зала која јој прете цај на савремено друштво црква и секте 58 васкрс 2/2008 на који начин верске секте наступају у нашој средини? на самом почетку треба напоменути да је вероват- но једина предност десетогодишње изолације наше земље та што су и верске секте задржале стари начин регрутовања чланова који је на западу пре- вази|ен и већ одавно постао „провидан“ овде мис- лим на тзв службовање „од врата до врата“ и дељење пропагандног материјала који ћете на западу ретко срести ме|утим, полако и код нас долазе глобални начини деловања верских секти који су наизглед тотално другачији и немају везе са верским сектама покушаћу да вам наведем само неке примере злоупотреба верских секти у данашњем друштву код нас је честа појава да нам у руке може допасти неки наочиглед црквени часопис, а када га мало анализирамо закључујемо следеће: најчешће су штампани ћирилицом и доста личе на часописе српске православне цркве, у сво- јим текстовима дају одговоре на веома интересант- на питања, чак постоје и илустрације за децу оно што је најважније, нигде нећете пронаћи да је секташки часопис, али нигде нећете ни пронаћи ко је издавач један од следећих начина је рекламирање и про- даја лековитих препарата у званичним медијима који лече од свих болести ни овде нећете ни чути ни видети спомен секте, већ они једноставно на тај начин покушавају да привуку болесне људе и да им пруже утеху за њихове тешке болести свако од нас зна да не постоји ни лек ни препарат који ће вас излечити од свега, али психологу секте је сасвим довољно да му се на оглас јави човек који мисли да тако нешто постоји и коме је такво нешто последња нада у животу секта зна да такви људи немају више коме да се обрате и они ће врло брзо пронаћи своје утешитеље у верској секти постоји и неколико модерних начина ступања у верске секте и то углавном кроз квази курсеве менаxмента, рачунара, страних језика, ме|ународних размена ученика и студената итд данас су у америци веома популарне школе за обуку менаxера где се бавите вежбањем реторике, учењем психологије запослених и начином управљања у својим фирмама постоји доста случајева где су само такве школе биле покриће за уво|ење богатих директора у чланове верске секте, јер вежбањем психологије обични људи који су дошли са другачијим намерама за доста кратко време постану извор финансирања верске секте подсећам вас да је најчешћи циљ вер- ских секти новац и неки од најбогатих људи данас су во|е појединих секти циљне групе секташа можемо разврстати циљне групе људи који су најчешће потребни верској секти млади, који су бесплатна радна снага за дељење пропагандног материјала, флајера, часописа, проспеката итд до којих граница то иде можемо видети у појединим београдским средњим школа- ма где је секта слала младе и лепе девојке у „мушке школе“ да шире проповед и сакупљају нове чланове старији, добро ситуирани људи који немају децу или не живе се њима овде је јасно да је у питању финансијска добит, јер такве људе можете врло лако задобити за пријатеље медијски популарне јавне личности они им служе за бесплатно рекламирање и ширење своје популарности на овај начин ће велики број фано- ва поћи за својим идолом када би просечан човек чуо за секту кабала да није било певачице мадоне? у нашој земљи постоји веома добар закон о вер- ским заједницама, али који се, нажалост, не примењује у потпуности у њему јасно стоји да се свака верска заједница чије је учење деструктивно по човека и друштво мора забранити на овоме се и остало јер никада није формирана управа за борбу против верских секти при министарству унутрашњих послова наше друштво се сети овог проблема само када до|е до велике трагедије која је изазвана деловањем верске секте имали смо доста случајева где цео град зна да је девојка која је извршила самоубиство била припадник верске секте, али на томе све остаје свакодневно у нашим болницама умиру људи који одбијају да приме трансфузију крви јер им учење јеховиних сведока то забрањује да ли су ово јасни докази да наше друштво улази у велике проблеме пред којима ми остајемо слепи? свакодневно се морамо позивати на божанску заповест „qуби ближњега свог као самога себе“ и само као развијено друштво, само као редовни чланови цркве можемо задобити благослов божији за живот у љубави и спасење од оваквих савремених проблема православни мисионар 59 хттп://њњњверонаукаоргyу/ овом приликом представљамо јако интере- сантну презентацију посвећену програму вер- ске наставе епархије шабачке, утолико инте- ресантнију, уколико се у обзир узме чињеница да је она једна од ретких, ако не и једина код нас тематски усмерена ка веронауци напорно би било покушати да се суздржано пише о са- држају који нам се указао при учитавању глав- не стране - пар секунди визуелног шока и свест о пријатности која је присутна доводе до одушевљења једноставност и лепота задржаће вас на првој страни, дуже но уобичајено пола- зећи од маштовито смишљеног менија (избор- ника) пролазимо кроз десетак страница тако јасно и естетски уприличених, да смо са лако- ћом и задовољством испратили садржај а што се овога тиче, изнена|ује богат и до- бро начињен избор текстова православне те- матике, ме|у којима су и читаве књиге (нпр псалтир) припремне посетиоцу за преузи- мање и штампу за боље разумевање битних момената старозаветне историје стоје нам на располагању фотографије скица и мапа, што је заиста реткост, када су у питању виртуелне би- блиотеке презентација православне тематике код нас тако|е је за похвалу и могућност преузимања неколицине аудио записа право- славног појања, разврстаних према начинима које упражњава црква широм света никако не пропустите преглед странице календар која нуди преглед кратких житија светитеља коме је посвећен одре|ени дан, све скупа са прика- зима иконица њима посвећених ту су још и речи о посту и текстови најпотребнијих (сва- кодневних) молитава несумњиво ће бити ин- тересантног садржаја у оквиру стране посве- ћене филму, која је тренутно у изради оно што је можда могло бити најпре поменуто, а тиче се садржине и сврхе ове презентације, јесу ин- формације (нпр наставни план и програм ра- да) и активности, које користе и у којима уче- шће могу узети сами вероучитељи матичне, шабачке епархије сваком вероучитељу стоји на располагању могућност отварања налога, односно пријаве и добијања своје интернет адресе, као и активног учествовања у раду фо- рума заиста се ради о једној презентацији која је за пример, од које се може много очекивати, коју бисмо могли сматрати потврдом иску- ствено опробане истине да је поред саме садр- жине (не само када је интернет у питању) би- тан и начин на који се она изложи хттп://њњњортходоxпхотосцом/ већ из самог назива, односно адресе пре- зентације може се назрети садржај који доми- нира у питању је покушај да се православна драган јовичић православље на интернету црква и савремене технологије 60 васкрс 2/2008 вера и њена жива, искуствена потврда пренесе широм виртуелне васељене путем слике тешко је остати равнодушан прили- ком сусрета са фотографијама личности светаца и угодника божијих, ревносних монаха, отаца и духовника, лепоте свети- ња православних утисак бива појачан ти- ме што већину фотографија прати објашњење, тако да се потпуније може до- живети бљесак благодати којом приказане светиње и свети одишу упознавање са свим, за свет православни, битним момен- тима је сигуран, као и чињеница да ће се добро урезати у памћење поред приказа светитеља и њихових не- трулежних тела (моштију), ту су слике са- времених православних подвижника, ду- ховних отаца српске, румунске, руске и грчке православне цркве и места њиховог обитавања - пружа се прилика за упознавање са бројним чувеним манасти- рима, посебно са оним светогорским, као и светим местима славног града јерусали- ма не изостају ни репродукције најлеп- ших и чудотворних икона и фресака хри- ста, богомајке и светитеља пажња је по- свећена и тренутцима свакодневице мана- стирског живота овако богат садржај допуњен је видео записима свете литур- гије, спремних за преузимање и прегле- давање, као и допадљивим скринсејвери- ма састављеним од репродукција право- славних икона појавом свима већ познатог мп3 формата иза- звана је права револуција у преслушавању музике свих могућих жанрова, као и у њиховом преузимању са интернета иако је угашен пионир слободне, у суштини нелегалне, размене музичких фајлова, сервис по имену напстер, лав- ина коју је он изазвао није могла бити никако заустављена наиме, поменути напстер је тек после своје „смрти“ добио наследнике у бројним клоновима који су ову апликацију опционо пре- вазишли тако да данас музичке куће тешку муку муче са овим проблемом где је у свему томе православна духовна музика, било да се ради о одговарањима на светој литургији, средњовековним композицијама, богомољачким песмама које појци певају уместо причасна, духовној музици осталих помесних цркава и свему ономе што оплемењује дух једног православног верника, али и што може корисно да послужи у никад довољне мисионарске сврхе? наравно да православне духовне музике има и на поменутим нелегалним сервисима, али ту појаву ћемо прескочити оријентишући се пре свега на легалне варијанте што подразумева разне сајтове који нуде доњнлоад православне духовне музике ови сајтови се могу поделити у више врста прву врсту чине сајтови који нуде за преузи- мање православну духовну музику свих „жанро- ва“, а која долази из разних помесних цркава одличан, а вероватно и најквалитетнији по садржају, је руски сајт хттп://библионреалинру/ који заиста „има све“ - од различитих литургијских композиција у обради познатих композитора, преко тропара, кондака, опела, духовне музике са грузијских простора па све до, на пример, хора свештеника @ичке епархије овај познати сајт, иначе, сем одличног избора духовне музике, има и велики избор душекорисних видео садржаја, али су сви на руском језику једина примедба сајту је што су албуми могли и да се компресују тј зипу- ју јер би онда могли брже и ефикасније да се свештеник горан @ивковић духовна православни мисионар 61 скину са интернета од руских сајтова са овом тематиком зан- имљиви су и хттп://хористру/ и хттп://мусицортхо доxоргру/ сајтови црквених хорова следе сајтови црквених хорова на којима се често налази нешто од музике из њиховог репер- тоара, а то су махом литургијске композиције ових хорских сајтова има доста на интернету, многи хорови су се потрудили да се бар фотографијом и историјатом представе ширем аудиторијуму па тако имамо презентације хорова из тополе, крупња, јагодине, бања луке, новог сада итд, али и из хајндмарша, блектауна и других страних градова хорске обраде махом мокрањчевих, али и дела станковића, кедрова, тајчевића, говедарице и осталих музичких великана могу се наћи на сај- товима крупањског хора, али и хорова цркве у новом саду, хајндмаршу, отави итд преузимање и преслушавање ових хорских композиција може служити како као средство за духовно окрепљење вернима у свакодневном животу, тако и као користан регулатив дири- гентима и члановима црквених хорова, нарочито онима са још недовољно искуства сервиси за чување фајлова ништа мање богати садржаји- ма од сајтова из претходног пасуса нису ни сервиси за чување фајлова као што су попу- ларни еснипс или 4схаред ови сервиси наплаћују озбиљније услуге, а оне које су бесплатне, а то је уступање 5гб простора за коришћење по налогу, сасвим задовољавају критеријуме за постављање духовне музике, јер тај простор је довољан за око 1000 композиција! ако мало претражите ове и сличне сервисе наћи ћете доста духовне музике свих врста коју касније можете дати и својим при- јатељима на преслушавање све у свему, преузимање и дељење духовне музике са интернета може бити једно од ефикасних оружја мисионарења јер ће врло лако, због своје високе естетике, заголицати пажњу невернима и слабовернима, пословично неутемељеним у аутентичном познавању хришћанства ту је њена снага и зато је треба користити музика на интернету црква и савремене технологије 62 васкрс 2/2008 ове године прослављамо 2008 годину од христовог ро|ења господ је сишао са небеса и оваплотио се од духа светог и марије дјеве и постао човек зашто је он као бог имао потребе да живи ме|у људима? не само да живи ме|у њима већ и да свој живот положи за њих? qудски род је био заробљен смрћу падом адама и еве и цела природа је патила због греха када је адам згрешио, господ му је обећао спаситеља кога ће послати да их спасе од смрти када је човечанство коначно било спремно, бог се на земљи јавио у телу да би нас спасао господ исус христос је са људима живео проповедајући јеван|еље, лечећи болесне, чинећи чуда, изгонећи демоне, дајући обећање да ће свако ко верује у њега имати живот вечни пре своје смрти и васкрсења, установио је свету тајну причешћа као лек од смрти одлазећи на свету литургију ми улазимо у царство небеско, а примајући у себе пречисто тело и пречасну крв господа исуса христа сједи- њујемо са самим богом и примамо лек бесмрт- ности још од апостолских времена, света литургија је била основ за живот једног верника служена је у време највећих гоњења као и у време ратова, и у сва времена, без обзира на то у каквим се околностима налазила црква qуди су долазили на литургију ризикујући своје животе 3нали су да без светог причешћа нема живота знали су да је овај живот само припрема за будући и вечни знали су да ће само ако буду у заједници са господом живети вечно да би смо то што боље схватили морамо објас- нити и примером замислимо да је свет захватила тешка и страшна болест отров је свуда око нас и ми га несвесно свакодневно узимамо сви пате, а лека нема нигде онда се појављује лекар које има лек и за њега не тражи ништа указује где се отров налази и како га се треба чувати поклања лек и од људи тражи само да га узимају редовно и да се више не трују сада све зависи од њих ако се буду редовно лечили, оздравиће тако и за нас важи: господ је указао на грех који на душу делује као отров и дао нам свето причешће као лек за живот вечни на нама је да ли ћемо се тога придржавати или нећемо самим тим он постаје наше дрво @ивота и извор воде @иве василије вук јелић и ф економска школа „свети никола“ нови сад свето причешће као лек бесмртности ученици веронауке пишу православни мисионар 63 враћамо се персоналитију а где си упознала оног твог дечка чела, ]ела како беше? није читко он је беше имао неке везе са криминалом, рекао је смешљивко хладним тоном молим вас, рече паметница, то је непримерено питање потом му је хитро отела папире са припремљеним питањима; један је бацила, други поцепала, за трећи ауторитативно рекла: е ово може какав персоналити! * * * кафка у приповеци преображај описује човека који се у сну претворио у бубу пошто се пробу- дио, његова прва брига није била да се у пот- пуности ослободи тог стања; штавише, све до краја његовог инсектоидног живота, нити он, нити његови укућани ниједном неће поставити питање о евентуалном разлогу његовог прео- бражаја?! будући да је као човек заспао лежећи на ле|има, што је за једну бубу изузетно непријатан положај, његова прва брига је како да се окрене, како да се „врати“ у „нормално“ стање инсекта човек се, наиме, помирио са стањем своје инсек- тоидности, са чињеницом да је буба, и то у тој мери да мање-више прихвата постепено све израженију нетрпељивост најближе породице, нетрпељивост која не води само уништењу последњег трага људскости у њему, већ и до његове биолошке смрти - и то од глади! * * * ова приповетка указује на саму срж хришћанског учења о човеку и греху наиме, свима нама је добро позната прича о прародите- љском греху из прве библијске књиге, књиге постања у питању је изузетна анализа - и то етио- лошка - феномена инсектоидности грегора самсе наиме, бог је потпуно отворено рекао адаму и еви да не једу од дрвета познања добра и зла јер ће умрети и заиста: узрок и почетак сваког оту|ења и страха, сваке инсектоидности у човечијем бићу, као и заједнички именитељ свега тога, јесте смрт што је још невероватније, људи су смрт прих- ватили као природну, баш као и момак из кафкине приче своје ново стање адам и ева, наиме, нису послушали бога - мислили су да он има некакве задње мисли, како им је сугерисала змија и управо овде суочавамо се са дога|ајем означеним као пад и то не само један пад - овде се заправо ради о низу падова ме|утим, уместо да (како би за нас било очекивано) адама сустигне некаква казна, бог му још неколико пута даје шансу бог, наиме, даје шансу људима да увиде како није једини проблем у томе што су ле|има окренути земљи, већ у томе што желе да постану бубе сетимо се приче: бог шета по рају и тражи адама, а он се, управо попут бубе, крије бог га пита шта је урадио, а адам, ни мање ни више, постајући сада и умом буба, окривљује бога за сопствени грех: жена коју си ми ти дао дакле, тријумф греха је да сваки облик личне одгов- орности буде искључен зашто? управо зато што нам одговорност указује да без наших ближњих свештеник вукашин милићевић ла цуцарацха из потпуно другачијег угла кафка нема ни нас самих у том контексту, оно што у вези са кафкином причом истовремено и фасцинира и плаши, јесте чињеница да је много стравичнија појава унутрашње инсектоидности других чланова породице самса, неголи сам грегоров преображај * * * како да се адам ослободи последица пада? изгледа да решење није у негирању чињенице да је грегор постао буба другим речима, можете бацати и цепати папире до миле воље, пљувати онога ко поставља питање, али то неће промени- ти чињеницу да ми нисмо оно што мислимо и желимо да други мисле о нама - да ми нисмо онај персоналити који покушавамо да истакнемо управо супротно: поента је у томе да се суочимо са чињеницом да јесмо постали бубе поента је да, иако прихватамо чињеницу да по телу заиста јесмо постали бубе, тиме не прихватамо и логику буба или вредности њиховог инсектског света: наиме, можда и можемо бити фасцинирани снагом буба које померају изузетно велике гомиле животињског измета, али следствено томе, поента је у томе да не тражимо и не тежимо сакривању овог или оног инсектског проблемчића, ове или оне мрље на нашем умишљеном персоналитију, већ промени целокупног нашег инсектоидног бића или, коначно, откривању нашег истинског и свима нама заједничког персоналитија у супротном, увек ће бити да хомо хомини блатта ест а зна се шта се ради са бубашвабама * * * св апостол павле у својој првој посланици коринћанима (15) управо у контексту такве спасоносне промене говори о својеврсном пресаздању (поновном стварању човека) али рећи ће неко: како ће устати мртви? и у каквом ће телу доћи? безумниче, оно што ти сејеш неће оживети ако не умре и што сејеш, не сејеш тело које ће настати, него голо зрно а бог му даје тело како хоће јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност пресаздање-поновно стварање све твари и човека је стога основна порука вере у тајну крста и васкрсења господњег
... свога времена шта је породица? то је примарна биопсихосоци- јална друштвена заједница мушкарца и жене, рекли би неки други би рекли, да породица данас не пос- тоји, већ да су то неки облици друштвеног вези- вања трећи би навели да она постоји, али да је доживела свој преображај, односно убрзану транс- формацију све је више алтернатива за образовање заједничког живота, а то свакако није породица у оној класичној форми породица је под великим оптерећењем које је карактеристично за савремени свет (насиље, сиромаштво, криминалитет итд) она је сматрана нуклеусом, језгром друштва, док се данас појединци више ослањају на школе, „кафиће“, другаре, медије и слично и само друштво је збуњено пред овим пред чиме се нашло изгра|ивање индивидуалне личности сматра се у европи, али и шире, макар у традицији гра|анског друштва, животним циљем одвајање од породице види се као нормални процес, а уколико се не одво- јимо значи да смо негде забрљали пошто су се историјске доминантне функције породице изгу- биле, пре свега оне везане за заједнички рад, данас прворазредну важност има заједнички проведено татјана радић „луди ка нешто сасви „луди ка нешто сасви православни мисионар 35 слободно време ме|утим, у обликовању слободног времена све већи значај има употреба масовних медија, па изабирамо гледање филмова и телевиз- ије насупрот породичном окупљању, разговору, шетњи, некаквом делању чланови једне породице постају све мобилнији, покретљивији очеви су презаузети својим пословима, мајке су растрзане изме|у кућних и пословних обавеза, деца јуре да сустигну достигнућа техничке револуције, а ствар- на комуникација нестаје као на покретној траци и да, живот у ствари престаје да нам буде осмишљен, он долази у стање покретне траке, а ми се бесо- мучно крећемо по њој породица се тако налази на раскрсници с једне стране, њени млади и одрасли чланови живе у свету социјалних односа који се нагло преображавају и диференцирају с друге стране, она у својој сржи не може да прати тај прео- бражај уколико жели да обави свој основни задатак - репродукцију и социјализацију репродукција у вези са репродукцијом, морамо бити свесни тога да је у савременом свету сексуалност одвојена од ње! у оквиру насле|ених форми брака може се начелно и одустати од потомства - оваква одлука супротна је историјској традицији, али добија све веће друштвено признање могуће је, стога, форми- рати однос али и без формалног ступања у брак - било у оквиру трајних животних заједница наместо брака, било у оквиру привремених које претходе браку док је у ранијим историјским епохама норма начелно забрањивала сексуалне везе ме|у младима, од сексуалне револуције 60-их година у том погледу се бележи радикални заокрет даље се пресудним узроком промена у породици у новије доба може сматрати процес урбанизације тако једна породи- ца од производне заједнице иде ка потрошачкој заједници, а њени чланови постају незасити у ост- варивању својих жеља вратимо се, ипак, на почетак „стао сам на луди камен“ не значи да је самоубилачки потез ући у брак у хришћанском погледу све је далеко дубље - нама као члановима цркве брак је непрестано служење другом то значи да наши родитељи треба да служе једно другом, али и нама, а да ми као њихова деца умемо да узвратимо истом мером то је могућност заједничког спасења, то је могућност сталне борбе треба да смо једни другима пред очима, а дух породице је оно што најпре формира душу детета у књизи премудрости исуса сина сирахова пише: „човек се познаје по својој деци“ (сир 11,28) и зато треба да се окрепљујемо у породици, она треба да нам буде непресушни извор утехе и радости, а ако и није тако увек постоји могућност преоб- ликовања и напретка хришћански брак и породица мајко, оче, женим се јер стао сам на луди камен! подигните шаторе наместите столове закољите бикове, овнове и волове ја женим се! ништа али логопеди мен“ или м другачије мен“ или м другачије 36 васкрс 2/2008 арапкиње-хришћанке, иако живе на простору блиског истока, облаче се у западном стилу без повеза на глави и бојажљивог погледа савремене су, образоване, еманциповане, али у исто време и васпитане да поштују мужа, брак и да чувају и штите своју породицу после дана ро|ења и крштења, у човековом животу најважнији дан је његово ступање у брак брачна заједница као заједница двоје људи јесте сапутништво, заједничка радост и туга, где је брак као широко море: никада не можемо знати шта може изаћи из њега ме|утим, његова главна одлика јесте qубав, љубав у христу где је брак духовна заједница двоје људи које је бог сјединио, а које човек никада не може раставити у данашње време, многи бракови се веома брзо склапају, а на жалост брзо и растављају шта би могао бити разлог томе? како на нашим тако и на другим просторима савремени човек има сталну потребу за напре- довањем и побољшањем услова живота западна култура му представља узор и он бесомучно покушава да је следи и да своје жеље, циљеве и амбиције обликује према њеним захтевима друштво и брак чињеница је да спољни утицаји, утицаји самога друштва у многоме обликују брачну заједницу усмеравају је у правцу убрзаног начина живота где примера патријахалне породице скоро и да нема изостављање природног закона, где је мушкарац глава, а жена врат, стуб куће, поштовања мушкарца као јачег и одговорнијег у брачној заједници, доводе до разних несугласица ме|утим, поставља се питање да ли је у данашње време могуће, насупрот разним утицајима и прос- тору на коме живимо, одржати дуг и стабилан хришћански брак? наравно да јесте ту за пример можемо узети хришћански брак склопљен на простору блиског истока, у арапском свету, где су православни хришћани окружени муслиманским живљем особеност оваквог брака се првенствено огледа у данијела деспотовић хришћански брак на пр православна црква светог ђор|а у к православни мисионар 37 простору и условима у којима православни арапи живе свима је веома добро познато да већински део становништва у арапском свету чине арапи исламске вероисповести, али у исто време не мали број православних и других хришћана обитава на тим просторима сама церемонија склапања хришћанског брака на простору арапског света има два битна дела први део представља веридбу која уз благослов и размену прстења указује на узајамни пристанак супружника други део представља церемонију крунисања, где се ''небеске круне'' симболично стављају на главе супружника церемонија венчања је свуда иста, мада се може наићи на мале разлике у зависности од тога у којем се делу арапског света налазимо свака земља носи нешто мало својих обичаја, мада за оно што је од суштинског значаја, нема разлике након црквеног венчања, обављене молитве за дуг, благословен и успешан брак у христу и за будуће потомство, церемонија брака се наставља у гра|анском стилу од момента гра|анског венчања жена узима мужевљево презиме и припада њему уз пригодну свечаност младенци прослављају своје венчање ноћна венчања оно што би се могло узети као специфичност у погледу склапања брака, а што се везује за ове прос- торе јесте и то да се венчања организују у вечерњим и ноћним часовима разлог томе су веома високе дневне температуре и самим тим пријатнији услови у каснијим сатима арапи хришћанског опредељења бурму носе на десној руци и имају истетовиран крстић на среди- ни одмах испод десне шаке бурма је у већини случајева од белог злата, а врло ретко од жутог арапкиње-хришћанке, иако живе на простору блиског истока, облаче се у западном стилу без повеза на глави и бојажљивог погледа савремене су, образоване, еманциповане, али у исто време и васпитане да поштују мужа, брак и да чувају и штите своју породицу у духу хришћанства, а истовремено и под утица- јем окружења, брачна заједница арапа-хришћана представља занимљив спој вере, љубави, поштовања и компромиса остору блиског истока тема броја - хришћански брак и породица каиру 38 васкрс 2/2008 уновом завету сам господ исус христос прису- ствује венчању младенаца и ту чини своје пр- во чудо апостоли касније проповедају о браку у својим посланицама многи свети оци су писали о браку и породичном животу и остављали своје мисли као светле путоказе на хришћанском жи- вотном путу неки од њих су свештеномученик игњатије богоносац св јован златоуст, св григо- рије богослов, свети амвросије милански, св ва- силије велики, преподобни исидор пелусиот и многи други готово да нема богослова који се ни- је бавио темом хришћанског брака брак није, као што неки желе да јесте (и покуша- вају да га таквим прикажу) ствар овосветска, веза која је производ заљубљености и „лептирића“, економска веза два бића, споразумни, заједнички живот две особе да бисмо то показали потребно је да одговоримо на питање одакле брак, шта је његова сврха, ко учествује у браку? одговоре на ова питања пронаћи ћемо у самом светом писму, а у тумачењу ће нам помоћи мисли светих отаца, на првом месту светог јована златоустог дакле, одакле брак? „и рече бог: није добро да буде човек сам: да му створимо помоћника подоб- ног њему“ „а од ребра узетог од адама створи го- спод бог жену и приведе је адаму“ „зато ће човек оставити оца свога и матер своју и прилепиће се жени својој и биће двоје једно тело“ (пост 2, 18- 24) тако нам говори књига постања, која још ка- же да су двоје створени да буду једно, још у рају „онај ко није сједињен везама брака, каже златоу- сти, не представља целину, већ само половину муж и жена нису два човека, већ један човек“ на другом месту опет пише „када се муж и жена сје- дине, они не постају слика нечега земаљског, већ лик самога бога“ ето ту је тајна, ту је величина брака у браку, изнад сваке категорије нашег разу- ма, двоје постају једно биће, муж и жена постају у браку слика свете тројице тако у браку нису дво- је, него на тајанствен и надразумски начин троје: муж, жена и бог који их сједињује отуда и јесте благодат која почива на браку, јер као што пише тертулијан „брак настаје кад бог сједињује двоје у једно тело“ брак се појавио без икакве везе са првородним грехом он је постојао још пре греха, јер га је уста- новио сам бог, који је створио жену и привео је к мужу још у рају за разлику од римокатолика који су на тридентском сабору прогласили за догму мишљење да је тајна брака установљена тек у но- вом завету од стране христа, источна теологија учи да је ова тајна, установљена још у рају, у новом завету била само потвр|ена, о чему је 1574 годи- не тибингенским богословима писао патријарх цариградски јеремија ии, а у xвии в источни патри- јарси у грамати о оснивању руског светог синода ненарушен грехом (о томе говоре канонске књиге православне цркве - нпр номоканон гл александар савић православни брак и по брак је је господ бог установио од почетка човекове егзистенције, о чему је речено у старом завету: „и рече бог: није добро да буде човек сам: да му створимо помоћника подобног њему“ то је тајна која се не може сврстати и просто укалупити у неке рационалистички одре|ене категорије - то је жива заједница о којој су многи говорили, а увек је речено нешто ново о старом и свима познатом циљ овог текста није да саопшти нешто ново и непознато, већ да оно што је познато и дубоко укорењено у људску природу (није добро да буде човек сам) каже на још један начин православни мисионар 39 49), брак је сачувао своју светост и у јеврејству и у незнабоштву климент александријски каже „у погледу брака, син је само сачувао оно што је отац установио пошто је старозаветни закон свет, свет је и брак и старозаветни брак је био света тајна, као праслика христа и цркве, о чему говори апостол“ „брак је поштена ствар и код нас и код незнабожаца“, каже златоусти хришћанска црква није имала потребу да потвр|ује брак су- пружника који су из незнабоштва прелазили у хришћанство ова „самосветост“ брака произи- лази из чињенице да је настао у рају, а да је господ дозволио да се сачува и после пада, дарујући на тај начин окушај раја свима који у браку живе како треба ипак, иако је брак настао без везе са грехом, и грех није изменио његову суштину, мора се рећи да је грех ипак имао утицаја на брачни живот пре него се упустимо у даље разматрање треба истаћи следећу чињеницу: брак и размножавање су две самосталне појаве човек је добио моћ размножавања још пре брака, приликом самог родица - смисао и циљ тема броја - хришћански брак и породица 40 васкрс 2/2008 стварања, кроз благослов божији климент алек- сандријски учи да је ро|ење само по себи „тајна стварања“, те је узрочник ро|ења сам бог, а родитељи су само „служитељи ро|ења“ ипак, иа- ко брак није непосредан узрок ра|ања, он је нор- мални услов у коме први услов размножавања почиње да делује ствар је у томе што је способ- ност размножавања дата не мужу или жени поје- диначно, већ је дата плоти потпуног човека отуда муж и жена, после овог издвајања, могу добити способност размножавања само приликом свог телесног спајања а брак, као потпуно сједињење супруга, укључује и телесно сједињење ра|ање као стваралаштво божије, треба да буде предмет човековог страхопоштовања, а негативан однос према њему је знак неправославног настројења или мишљења такво је учење источна црква зва- нично осудила на својим саборима (погледати, рецимо, 51 апостолско правило) ако брак није сам по себи зло, где је онда грех учинио утицај на брак? проблем настаје када се човеков практични разум и инстинктивна гене- ративна стремљења сједине, а то сједињење носи у старој хришћанској литератури назив „похота“ грех је, дакле, када се брак користи за расплам- савање похоте и искључиво задовољење људских нагона, ван једне духовне димензије прожимања бића супружника с тим у вези, у браку и хри- шћански подвиг мора да има своје место као сред- ство за човеково спасење како каже наш свети владика николај: „браћо моја, брак је тајна велика и чудесна, једна од великих тајни домостројства божијег чист и чесан брак је препун узвишено- сти чист и чесан брак, у страху божијем, јеста са- суд благодати духа светога“ тај подвиг не значи одсуство полности, напротив, већ давање смисла полности кроз заједницу у којој једно биће своју пуноћу и идентитет налази у другој особи коју је слободно изабрао и са којом се успиње ка христу свети јован златоусти је био монах и девстве- ник који је, занимљиво је то истаћи, написао неке од најлепших беседа о браку у њима истиче да брак није дат ради блуда и разврата, него ради чи- стоте повод за брак није увек ра|ање деце, а за сведоке имамо све оне који су у браку а који су без- детни - где би онда био смисао њиховог живота? некада је заиста на првом месту разлог за брак би- ло потомство, али то је било пре васкрсења, када су људи знали само за смрт, и када им је једина уте- ха била наставак лозе с тим у вези, читајући бесе- де светог јована златоустог, можемо закључити да жеља за породом није врхунски смисао брака мо- жемо рећи да је пород дар божији брачницима, а не нешто без чега брак губи свој смисао и данас, као и стара времена, потребно је сачу- вати целомудреност у браку бити частан, и досто- јан муж својој жени и волети је, и бити часна и до- стојне жена своме мужу и поштовати га, је оно што пред нас поставља св апостол павле у посла- ници ефесцима муж нема избор, он мора да воли своју жену као самог себе, да се брине о њој и де- ци, на њему је да буде глава и да руководи, али на њему је онда и одговорност @ена пак треба да бу- де послушна мужу, да га прати и да му буде осло- нац у животу, што поставља послушање на прво место и даје женином подвигу у хришћанском браку и извесну дозу монашке аскетике (један од монашких завета је послушност духовном оцу) узајамно, пак, супружници не смеју да забораве да су они ту, не ради себе, него ради другога, и да ни- су сами већ са богом није дакле двоје, него троје муж, жена и дух свети у црквеној служби за свету тајну венчања пева се и тропар мученика често се људи питају из ког разлога је мучеништво нашло своје место у венчању треба овде направити разлику изме|у мучења и мучеништва мучеништво је нешто што се драговољно прима, и од чега се по правилу мо- же одустати, али мучеништво доноси мученички венац дакле награда бива на крају мучеништва тако и супружници драговољно узимају и прихва- тају да носе и бреме онога другога као своје, и то је већ мучеништво, али и пут у светост хришћан- ски брак је пут самоодрицања и проналажења се- бе у другом, пут саможртвене љубави према особи другог пола, у заједници крунисаној самим хри- стом литература: 1 свето писмо старог и новог завета, 2 речник православне теологије, протојереј др јован брија, хиландарски фонд при богословском фа- култету спц, београд, 1999 3 православна ризница - о браку и породици, издање манастира сланци, метоха манастира хи- ландар, београд, 1998 4 вера светих, епископ николај, православна хри- шћанска заједница шабац, шабац, 1998 православни мисионар 41 наслов овог текста је, у ствари, назив краћег документарца који на језиво језгровит начин говори о једној од највећих пошасти човечанства данашњице - чедоморству, тј абор- тусу врло су ретки они који не знају за прву библи- јску заповести дату човеку, а која гласи „ра|ајте се и множите се и напуните земљу“, а чак и да нису чули или себе сматрају атеистима, тешко да их поменути деветоминутни документарац може оставити равнодушним у ствари, тешко да се и најтвр|е срце не може потрести када види језиве призоре снимљених абортуса који се, поврх свега, цинично називају чином планирања породице водитељ грег канингем, чији краћи увод претходи аутентичним сликама искас- апљене деце из утроба њихових мајки, адекватно употребљава израз холокауст абортуса још ако имамо у виду да се годишње у србији изврши изме|у 150000 и 250000 таквих чедоморстава, зависно од статистичког извора, епилог је више него поражавајући једном приликом је један старији прота, у току разговора са познатим борцем против беле куге мр биљаном спасић, предложио да сви храмови у србији треба да звоне на узбуну поводом ове, може се рећи, велике трагедије овај филм треба емитовати, и поред тога што је више него језив, на свим могућим телевизијама, додуше у касним вечерњим сатима јер није пре- поручљив за децу с обзиром на то да превази- лази по трагици призоре из логора у другом светском рату млади брачни парови, који се најчешће одлучују на овај страшан грех, треба обавезно да погледају овај документарац пре него што се одлуче на чин који, по схватању већине, представља „слободан избор мајке о свом телу“ поменути водитељ са правом упоре|ује по ужасу холокауст абортуса са холокаустом другог светског рата наводећи да се и један и други речима не могу описати, већ једино гледањем хард трутх се може преузети и са интернета преко гоогле видео сервиса свештеник горан @ивковић тешка истина хришћански брак и породица 42 васкрс 2/2008 „рече му исус: ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима и имаћеш благо на небу, па хајде за мном“ (мт 19,21) имајући пред очима ове речи нашег спаситеља, као звезду водиљу и јасну дефиницију савршенства, прихватамо се писања о великој и светој тајни цркве, тајни која земљу уздиже ка небу тајни која позива човека да пре- вази|е себе и своје датости и крене путем савршенства, путем који води ка вечности, ка христу - о светој тајни монаштва којим ли речима описати часни живот монашки? тај пут сагра|ен од покајања и послушања, заливен потоцима суза, обогаћен и украшен дубином и лепотом богослужења, често пута нападан од ветрова искушења, али тај пут је увек обасјан зрацима неисказане радости, увек обасјан благодаћу и очинским загрљајем онога који нас је на тај пут позвао пропусница за тај пут је одрицање од света и свега у свету - земаљског ради небеског, пролазног ради непролазног, привременог ради вечног монаштво је благословени живот, живот у коме је све христос и који живи за христа и христа ради монах је огледало у коме се огледа и пројављује тајна смрти и васкрсења јер онај који прима монашки чин умире за овај свет и све што је у свету да би васкрсао и устао као нови човек у христу монах је икона покајања, оживотворена јеван|елска прича о блудноме сину (види лк 15, 11- 32), који презревши све овоземаљске насладе с покајањем хита у очинско наручје, бива примљен у очев загрљај и вечно жели да у том загрљају остане сам чин монашења се обавља у светоме храму, на светој литургији (или на бденију) пред целим братством (сестринством) који молитвено подржавају онога који приступа светоме @ртвенику настојатељ стоји на светим дверима окружен свештенослужитељима очекујући његов долазак, предво|ен свећеносцима и праћен умил- ним појањем тропара: „похитај да ми отвориш очинско наручје, развратно сам истрошио живот свој спаситељу, не презри сада осиротело срце моје, које упире поглед на непотрошиво богатст- во милоср|а твога! јер теби, господе, у умилењу вапијем: сагреших, оче небу и теби“ на монашење се приступа скрштених руку, одевен у белу кошуљу, пошто се сво световно одело претходно одложи у припрати, јер то свет- ско и раскошно одело ће заувек заменити скром- но монашко: одећа весеља и радости духовне, риза спасења и оклоп правде, шлем спасења, сандале у руке прима мач духовни - бројанице, штит вере крст христов и свећу која ће га увек подсећати на светост и величину чина који прима настојатељ излаже идеале монашког живота, али и искушења која пострижника вре- бају на том путу потом поставља питања кроз чије одговоре види спремност за примање чина пошто је пострижник исказао своју јасну жељу и спремност да ступи у монашки чин, настојатељ постризава унакрст власи његове косе, дајући му ново монашко име које на видљив начин говори да је умро стари човек, а родио се монах, опремљен, војник христов спреман за пут непрекидне страже над собом и борбе за осва- јање царства небеског велика радост бива на небу и на земљи када неко презре и младост и све овоземаљске про- лазне сладости и прими на себе благи јарам христов и обуче се у величанствено рухо јеро|акон клеопа (стефановић) ако хоћеш савршен да будеш православно монаштво послушности, сиромаштва и девствености многи су светитељи и светитељке просијали у монашком чину, од четвртога века када је монаштво настало у египту и развило се по читавоме свету о блажене ли те пустиње која је постала плодна земља која је изнедрила многе светитеље чији су подвизи и трудови светило свима нама који ходимо монашким путем и који увек молитвено призивамо за помоћ плодно семе монаштва пало је на гору атонску и на тој гори на егејском мору израсло у монашку државу чија је покровитељица, заштитница и хранитељка сама пресвета богородица света гора атонска, место које је дом сваког монаха, место молитве, место где се на посебан начин осећа присуство и заштита пресвете богородице већ вековима је ризница која чува древну монашку традицију она је тако|е непроцењиво богатство јер се ту дан и ноћ узносе молитве господу једним устима и јед- ним срцем за цео свет тако|е, семе ан|елског живота дало је плодове и у србији, русији, румунији, грузији, грчкој монаштво је умирање ради @ивота, одрицање од свега ради задобијања свега, жртва ради живота са христом који се жртвовао за све, распи- њање у свету ради васкрсења једном речју монаштво је благодатни живот по богу и за бога 44 васкрс 2/2008 човекољубље је добротворни фонд српске православне цркве, основан 1991 године као одговор српске православне цркве на хуман- итарне потребе становништва проузроковане погоршаном социјално-економском ситуацијом у региону основни принцип у раду је поштовање људског права на достојанствен живот, односно пружање помоћи свима онима којима је потреб- на човекољубље, као добротворни фонд српске православне цркве, одговара на духовне и егзис- тенцијалне потребе човека и заједнице, допри- носи смањењу патње и пружа љубав, веру и наду ближњима циљеви и задаци човекољубљем управља управни одбор који чини пет архијереја спц: архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски амфилохије (председник управног одбора) и чланови управног одбора: епископ бихаћко- петровачки хризостом, епископ врањски пахомије, епископ шумадијски јован и епископ ваљевски милутин вредности и принципи човекољубља огледају се у извршавању следећих задатака: помоћ сиромашним, маргинализованим и угроженим групама; помоћ жртвама масовних несрећа; помоћ у стварању услова за економску самосталност осиромашених слојева у друштву; допринос побољшању социјалне и здравствене заштите угрожених група; допринос образовању угрожених група; развијање свести о узроцима сиромаштва и начинима да се они превази|у; развијање свести о милоср|у, пожртвовању и чињењу добрих дела, поготово код верника српске православне цркве; усавршавање капацитета човекољубља ради маја вранић човекољубље - добро православни мисионар 45 постизања виших стандарда квалитета у раду човекољубље има преко 60 запослених и више од 200 сарадника и волонтера епархијске канце- ларије човекољубља налазе се у београду, новом саду, крагујевцу, краљеву, нишу, врању, подгорици, бања луци и книну човекољубље реализује велики број сложених пројеката намењених маргинализованим и угроженим гру- пама у друштву: од психо-социјалне подршке деци, старима, људима оболелим од сиде и терми- нално болесним људима, преко курсева за неза- послене, до економског оснаживања и изградње капацитета у заједници своје стратешке циљеве човекољубље данас остварује делујући у следећим програмским областима: директна хуманитарна помоћ нају- гроженијима, здравствено-социјална област, ревитализација села и унапре|ење пољо- привреде, образовање и изградња партнерских односа и сарадња светосавска учионица човекољубље посебну пажњу посвећује бризи о деци, старима и маргинализованим групама „светосавска учионица“ је пројекат намењен деци и младима лишеним родитељског старања пројекат се реализује у седам социјалних устано- ва за децу без родитељског старања циљ пројекта је подршка развоју и социјалној интеграцији деце пружањем равноправне могућности за учење и активним укључивањем деце у друштвене и кул- турне активности студенти завршних година студија и млади незапослени наставници укључени су у пројекат као волонтери преко стотину волонтера помаже деци у учењу, као и у њиховом социјалном и културном развоју „мобилна медицинска кућна служба (момекс)“ је програм помоћи намењен старим људима и особама са инвалидитетом који се спроводи у београду, крагујевцу и книну пројекат обухвата помоћ, подршку и кућне посете корисницима од стране медицинског особља и волонтера екипе обилазе и избегла и расељена лица смештена у колективним центрима циљ пројекта „психо- социјална подршка људима који живе са хив/аидс-ом“ је антисегрегативан и недискрими- нативан приступ људима оболелим од сиде и то активним учешћем српске православне цркве и волонтера човекољубља у обезбе|ивању дирек- тне психо-социјалне подршке и неге захваљујући тиму младих и обучених волонтера, ме|у којима су будући свештеници, социјални и здравствени радници, човекољубље реализује овај пројекат путем редовних посета корисницима у болници, индивидуалних кућних посета, групних састана- ка и различитих друштвених дога|ања у жељи да допринесе превентивном раду са младима, човекољубље већ неколико година организује и семинаре за вероучитеље циљ семинара „превентивни карактер верске наставе“ је да оснажи улогу вероучитеља у превенцији болести зависности, хив/аидс-а и насиља ме|у средњошколцима и учини их спремнијим да одговоре на многобројна питања средњошколске популације и промовишу здраве моделе понашања пољопривредни пројекти у циљу смањења сиромаштва и побољшања квалитета живота, човекољубље реализује низ хуманитарних и доходовних пољопривредних творни фонд спц добротворна делатност цркве детаљније инфомације о раду човекољубља, добротворног фонда српске православне цркве можете наћи на њњњцовекољубљеорг, електронска адреса је београд@цовекољубљеорг, а контакт телефон 011/ 36 72 970 46 васкрс 2/2008 пројеката ови пројекти намењени су соци- јално угроженом становништву, посебно избеглим и расељеним лицима смештеним у породице домаћина у србији човекољубље подржава пољопривредне активности попут вештачког осемењивања крава, формирања и одржавања фарми пилића и кока носиља, пчеларства, узгајања поврћа у пластеницима итд осим тога, човекољубље организује низ курсева и радионица у циљу обучавања корисника о производњи хране образовни пројекти циљ образовних пројеката је економско оснаживање социјално угроженог станов- ништва (локално незапослено становниш- тво, избегла и интерно расељена лица) у град- ским подручјима србије пројекат се реализу- је у београду, крагујевцу, краљеву, новом саду, нишу и врању човекољубље организује обуку из компјутерског описмењавања, књиговод- ства, рачуноводства, и енглеског језика тако|е организује се обука за старе занате: дуборез (краљево), шивење (ниш), ткање (нови сад) и сликање на стаклу (врање) човекољубље организује и различите семи- наре који подстичу запошљавање и самоза- пошљвање (активно тражење посла, осни- вање малих предузећа и задруга) у оквиру образовних програма, човеко- љубље посебну пажњу посвећује дијакони- јској пракси и тренингу волонтера у циљу испуњења једног од основних принципа рада задатих у правилнику фонда, а усвојеном од стране светог архијерејског сабора српске православне цркве, човекољубље своју улогу све више види у јачању дијаконијске праксе и у том смислу обликује и реализује волон- терске програме образовање волонтера, а нарочито оних који су студенти теологије за дијаконијску праксу од посебног је интереса за даљи развој програма човекољубља човекољубље сара|ује са многим донатори- ма, хуманитарним организацијама, другим православним организацијама, те са институ- цијама у свим државама на подручју свог деловања пасха господња, празник над празницима, дан- има ишчекиван, даје одговор свим нашим тру- довима и жртви, молитви, радости, смирењу, који су непрекидно били присутни у току великог поста великопосна богослужења имају за циљ да у нама пробуде осећај покајања у току ових служби слушамо старозаветне текстове, стихире и молитве које нам детаљно откривају падове и грехове наше, а уједно нас позивају на покајање и приљубљивање избавитељу свима су нам познати велики поклони (метаније - у преводу са грчког језика значи покајање, преумљење) где се целим својим телом спуштамо ка земљи, падамо, ум свој спуштајући највише, а потом се победоносно, храбро и радосно подижемо покајање је наш одговор qубави божијој празник васкрсења господњег - пасха господња постаје и наша пасха и наше васкрсење (пасха - излазак изабраног народа из ропства у обећану земљу, наша пасха је избављење народа божијег од смрти које нам је господ даровао васксењем) свети јован лествичник у својој лествици нам предивно дефинише покајање „покајање је завет с богом да ће се водити један нови живот покајање је купац смирености покајање је неопозиво одри- цање од сваке жеље за телесним добрима покајање је помирење с господом путем вршења добрих дела супротних пре|ашњим гресима покајање је очишћење савести“ покајањем се ми обраћамо и враћамо богу и цркви његовој јер смо се грехом удаљили грех удаљава и одваја човека од бога, од вечног живота, а како нас опомиње св ап павле „плата за грех је смрт“ ( рим 6,23) овде видимо да се грех појављује као наш најозбиљнији противник и непријатељ на путу обожења и спасења грех је грешка, погрешка учињена нашим мислима, речима или делима у односу на закон божији и вољу божију грех је преступање заповести божијих, чињење зла и не чињење добра да ли постоји могућност да не грешимо? ако грешимо како се супроставити греху и вратити богу? у заупокојеној служби стално слушамо речи свештеник велимир врућинић православни мисионар 47 о покајању „да нема човека да живи а да не греши“, а са друге стране видимо да нас грех удаљава и лишава близине божије одговор који нам црква даје јесте покајање како да схватимо право, истинско пока- јање које својом моћи побе|ује сваки грех и враћа човека богу? ум и срце су места где ми обликујемо свој однос према богу и према ближњима време и учињено дело не можемо да вратимо, али можемо себе у односу на прошло, погрешно дело, реч или мисао изменити променићемо се тако што ћемо схватити и увидети да смо учинили погрешку тада у свом срцу имамо осећај кривице и бићемо жалосни због учињенога али у исто време имамо и осећај радости због повратка оцу који нас љубављу очекује и нашем повратку се радује ове две ствари морају да иду једна са другом, јер осећај кривице без радости човека може да одведе у другу крајност, очајање суштину покајања нам најбоље открива прича о блудном сину описана у лукином јеван|ељу (лк 15, 11-32) блудни син одлази у земљу далеку која је символ нашег грешног, палог живота и удаљености од бога повратак из те далеке земље се дешава тек онда кад блудни син схвати да је све изгубио, да ништа нема, да је пропао и пао али као врхунац покајања јесте и радост због сазнања да опет може да буде заједно са оцем а отац још издалека видевши сина сазива слуге и наре|ује им да се припреми велико славље, јер син његов мртав беше и оживе, изгубљен беше и на|е се својим гресима ми смо се удаљили од господа и искључили се из цркве његове тада „бог интервенише долази божанска благодат без благо- дати, човек не може да се покаје qубав божија чини све она може да се послужи нечим - болешћу или нечим другим, зависи - да би човека привела покајању ми, са своје стране, треба једноставно и без усиљавања да предузмемо покрет према богу, а од тога часа па надаље - дејствује благодат божија“ (старац порфирије) као коначан циљ и испуњење покајања се дешава када покајник осу|ује своје грехе истински их исповедајући исповест је света тајна у којој црква сведочи и потвр|ује да истинско покајање постоји и да бог прима покајника црква, оличена у свештен- ику, потвр|ује и објављује да покајника с љубављу и радошћу враћа у наручје своје православље и правоживље сцена православне омладине припада просветном ресору верског добротворног старатељства архиепископије београдско-карло- вачке идеја за постојање једног таквог црквеног позоришта код нас, дошла је са севера из наше руске сестринске цркве његова светост патријарх српски павле, који је председник верског добротворног старатељства, дао је свој патријарашки благослов 1999 године за настанак и рад сцене православне омладине трудом чланова до сада су изведена четири комада најпре је припремљен комад „бој за косово“, који је на видовдан 1999, заслугом ружице цветић и проф књижевности растка јефтовића, преми- јерно изведен у сали патријаршије своје похвале изразио је његова светост патријарх павле кога је посебно погодило читање имена убијених срба на косову и метохији тих тешких година, на самом крају драме на видовдан 2001 у сали патријаршије преми- јерно је изведен комад „qуо вадис домине?“, по роману хенрика сјенкјевича за који је сценарио написала ружица цветић, а режирала га бојана марковић представа је постигла велики успех изведена је преко четрдесет пута у земљи и у расе- јању у народном позоришту у београду је изведе- на 2004 год и тада је остварена жива сарадња, тако да костиме за представе као и понеке 48 васкрс 2/2008 ђакон владимир марковић сцена правосл реквизите сцена православне омладине поза- јмљује из народног позоришта на светог саву 2006 премијерно је изведена и пригодна академија у сали прве економске школе сценарио је писао проф богословије светог саве горан раденковић, а за потребе сцене прерадио и прилагодио владимир марковић, који је и режирао уз чланове сцене православне омладине на овом пројекту сара|ивали су ученици прве економске школе и хор при храму св александра невског под диригентском пали- цом бисерке васић академија је поново изведена и у сали патријаршије у марту месецу 2006 године прича се развија од стварања света посте- пено преко старог завета и пророштава, наговештавајући оваплоћење и ро|ење спаси- теља нашег, господа исуса христа уз благовести гаврила стефановића венцловића, јефимију, деспота стефана лазаревића, св саву и св симеона, пролазећи кроз разне епохе хришћанства и наше црквене историје путујемо са јунацима прича у време када су царства горела у пепелима а опстајала само она која су за славу и чувара имала самог бога на видовдан 2007 год у сали патријаршије је премијерно изведена драма „земља недо|ија“, по тексту св николаја @ичког комад је режирао проф растко јефтовић, а улоге су припале православни мисионар 49 авне омладине хришћанство и уметност 50 васкрс 2/2008 ученицима пете и прве београдске гимназије, као и земунске гимназије радња кома- да је смештена у немачки кон- центрациони логор за време другог светског рата суди се капетану спаси спасовићу, који на оптуженичкој клупи брани идеале хришћанског борца, родољуба и човека који за начело свога постојања, живота и вредновања ствари има слику живога христа, пред којом се моли за спас свога народа, али и ту|инских поред бројних гостовања, на празник св симеона мирото- чивог, 2008 године представа је изведена и у ош „арчибалд рајс“, на карабурми тада су се члановима сцене придружили и малишани из организације „роде“, која брине о деци оме- теној у развоју трудом и љубављу директора школе и |акона угрина поповића ово изво|ење представе било је „одмор“ деци која су „натоварена тешким бре- меном“ сцена православне омладине припрема и нове драме а посто- ји и стална могућност пријема нових чланова и разних видова сарадње и гостовања ми као православни хришћани смо се одувек разликовали од света, али никада нас свет није сматрао некултурним и непросвећеним нажалост, данас живимо у вре- мену када многи мисли да су црква и култура два потпуно одвојена појма намећу се културни назори у друштву потпуно страни нашој православној традицији и нашем православном утемељењу наше није да се против њих боримо оспоравањем и оповргавањем, већ да богоспа- соносне истине наше свете цркве сведочимо у свим сегментима свога живота тако смо дужни и да дамо пример и садржај наше православне кул- туре то су основне идеје које су определиле нас- танак и постојање сцене православне омладине те идеје и данас представљају центар мисион- арског замаха, истинско мисионарење стилом и речју културног и просвећеног човека поред тога што драмска уметност начелно представља имитацију живота, млади окупљени око сцене православне омладине сваком новом драмом, боје сопствене животе животворним бојама, светог духа, @ивотодавца @иве у цркви, и сведочећи живога бога, остварују своју службу у цркви православни мисионар 51 поред олтарског свештенства (епископа, презвитера и |акона) јако је важно поменути и понешто рећи о нижем цеквеном клиру у који улази и служба чтеца чтец се на своју службу поставља чином који се назива хиротесија или рукопроизво|ење, и то испред олтара пре почетка свете литургије од стране епископа ова реч хиротесија има исто значење као и реч хиротонија, дакле, рукопо- ложење, али се користи да би се ова два чина - посвећење у виши и посвећење у нижи клир раз- ликовали светом тајном рукоположења, тј хиротоније даје се благодат светог духа за вршење светих тајни епископима и презвитерима, |аконима саслуживања, док је хиротесија благослов еписко- па за помагање свештенослужитељима како у олтару, тако и ван њега служба чтеца је веома стара, и претпоставља се да је коначно уобличена у цркви током 2 и 3 века, јер сведочанство о њој имамо у правилима светих апостола основни предуслов за примање ове благодатне тајне јесте да онај који жели да постане чтец, тј помагач у олтару буде крштен и пуноправни члан цркве христове оно што је карактеристично за овај свети чин јесте да се на посвећењу за њега врши крстоо- бразно пострижење власи, тј косе, као и при- ликом крштења разлог за ово је символичан и означава у потпуности предавање на службу богу постриг косе се врши крстообразно у спомен на христа, а у име свете тројице - оца и сина и светог духа основни задатак и смисао овог светог чина видимо и из молитве коју епископ чита, одмах по пострижењу: „господе боже сведржитељу, дај му да са сваком мудрошћу и разумевањем чита божанствене речи твоје и да се у њима поучава, чувајући га у непорочном живљењу“ одмах затим, он чита одељак из књиге апостол, чиме се символички показује која ће чтецу бити основна обавеза на богослужењу, а то је читање из ове књиге у којој су забележене речи из посланица светих апостола, јер реч „чтец“ и значи читач онај члан цркве који је удостојен чина чтеца носи и посебну одежду која га на неки начин раз- ликује од осталих верних у цркви његова одежда је стихар, једноставна бела хаљина са извезеним крстом на ле|има иначе, стихар је одежда која је заједничка свим црквеним чиновима: и епископима, и свештеницима и |аконима на крају би требало истаћи да је веома лепо видети данас велики број деце, ученика, студената разних узраста како помажу својим парохијским свештеницима у олтару носећи свеће, додавајући кадионицу, читајући апостол ово је један врло леп и благочестив обичај, који је врло важан, јер доприноси да што већи број верних активно учествује у св литургији, која је основ нашег хришћанског живота и неопходан услов за задо- бијање вечног царства божијег александар панић улога чтеца у цркви службе цркве 52 васкрс 2/2008 пут усличења христу господу кроз цркву је за свакога од нас једин- ствен и непоновљив усусрету са хришћанством, народи су обогаћи- вали своје ризнице традиције новом животно- шћу која је обиловала радосном вером и добром на- дом народи који су имали, попут древних грка, раз- вијене философске, уметничке и научне дисципли- не, од хришћанства добијају тон оптимизма који замењује дотадашња учења о нужности дешавања и предодре|ености живљења овакви народи су ро- бовали мисаоним предубе|енима да се судбини не може побећи, већ да се неминовно мора прихвати- ти то што се дога|а такво посматрање ствари се од- ражавало и на формирање њиховог народног лика (нације) други, пак, народи попут јудеја су у сусре- ту с хришћанством ослоба|али снажне огранича- вајуће стеге које су их затварале у једнонационалне димензије народи на ниском културном степену, попут старих словена, од хришћанства су добили покретачку силу сопственог националног и култур- ног преображаја ме|утим, утицај није текао једно- смерно хришћанство, освајајући различите наро- де, у себе је угра|ивало особености тих народа, и на тај начин постало складна симфонија најразличи- тијих националних карактеристика црква - јединствена заједница различитих оживљавају многе црквене заједнице на разним странама ондашњег познатог света узносе се мо- литве и песмоспеви на разним језицима свето пи- смо се преводи на народима разумљив језик разви- ја се црквено појање уз музичке особености одгова- рајуће народне музике све у свему, црква постаје и ушће разнонародних културних вредности, и из- вор охристовљења и узвишења народа да ли је црква, као заједница верних окупљена око христа, захтевала од оних који су крштењем желели да постану њени чланови, да се као учесни- ци новог начина живота одрекну свега што је чини- ло њихов дотадашњи живот, па и саме народности? да ли се тврдња светог апостола павла да у христу нема ни јудејина, ни грка, односила на то да бисмо крштењем требало да се одрекнемо наше народно- сти? коначно, да ли можемо помирити тврдњу да смо у христу сви једно, а да смо по језику, култури и обичајима лепеза различитости? на сва ова питања одговор је негативан а, такав одговор непосредно проистиче из саме сржи православног схватања од- носа човека и бога човек и бог могу да имају непосредан лични од- нос, уколико то човек жели, јер бог који је љубав, са- мим тим што је љубав, увек жели такав однос са чо- веком бог са сваким човеком од адама па до општег васкрсења има јединствен и непоновљив однос на сличан начин и ми са људима око себе имамо једин- ствене односе ниједно нама љубљено биће не мо- же уносити истоветну радост сусрета са њим у од- носу на неку другу особу колико благостање у наше срце уноси пријатан разговор са нпр нашим родитељима ме|утим, на другачији начин је ми- ром испуњена наша душа када се сусретнемо са вр- ло драгим пријатељем постојање једног пријатеља даје један квалитет нашем живљењу, а постојање на- ших родитеља даје неки други квалитет и тако је са свима са којима долазимо у однос љубави и при- јатељства када погледамо ту нашу малу заједницу (нас, наших пријатеља, родитеља, сродника и свих других нама драгих бића) у контексту цркве као за- једнице верних који покушавају да се поистовете са оним око којег су се сабрали, долазимо до једно- ставног закључка да имамо могућност да се охри- стовимо (постанемо слични христу) ме|утим, па- вле ће остати и сада и у будуће и на све векове павле и као таквог ће га и бог и сви који су били и јесу и биће у живом односу са њим препознавати и воле- ти од њега нико, па ни сам бог не очекује да поста- јован бабић шта је то хришћан- други православни мисионар 53 не неко други дакле, имамо наизглед необичну си- туацију са једне стране, као чланови цркве сви те- жимо да постанемо слични христу спаситељу са друге стране, то не подразумева да се изгуби наша аутентичност и да се сви укалупимо у испрограми- ран профил једне личности пут усличења христу господу кроз цркву је за свакога од нас јединствен и непоновљив народни лик као део нашег личног идентитета следујући напред речено, и о нацији можемо размишљати на сличан начин родили смо се, одра- стали и као личности изгра|ивали у једној народној заједници која се служи својим језиком, помоћу ко- јег је кроз историју настајало мноштво дела нацио- налног, научног, уметничког, духовног и другог стваралаштава природно, и покрет ка богу је зна- чио изгра|ивање заједнице исте вере, наде и љубави са људима који говоре истим језиком и има- ју исто културно насле|е и сама црква се развија као помесне (територијалне) хришћанске заједнице касније се те помесне заједнице повезују у веће територијалне целине на ко- јима су у највећем броју живели припадни- ци једног народа, па се јављају помесне цр- квене заједнице које данас познајемо под именима руска, српска, бугарска, грчка, ру- мунска и др православне цркве како у том мноштву различистости наро- да који изгра|ују цркву христову, постићи јединствену заједницу исте вере, наде и љубави? једно од најједноставнијих решења би било укинути све нације и фор- мирати једну коју бисмо могли назвати хришћанска нација или бисмо могли рећи да је потребно одрећи се националног да би се постигло хришћанско ме|утим, већ рекосмо да је наш однос са богом једин- ствен и уникатан и као такав незаменљив са другим припадност народу је део нашег бића према томе оно национално у нама не може бити брисано јер бисмо на тај начин извршили терор над човеком и његовом личношћу одузели бисмо му део нечега што је дубоко уградио у свој идентитет замислите апсурд да вас неко натера да се неким новим измишљеним језиком молите богу јер ваш доса- дашњи није добар? не, то никако није дух православља потрага за решењем очигледно је да пону|ено „решење“ није утеме- љено на светом предању цркве у следећем настав- ку ћемо покушати да прона|емо одговор у великој светопредањској ризници наше цркве које су странпутице и замке очувања националног у на- шем личном идентитету на путу хришћанског узрастања? да ли је нација ору|е љубави или мржње на поменутом путу? ово су само нека од многоброј- них питања ски национализам? део - црква и држава 54 васкрс 2/2008 христос је, дакле, кључ свих заго- нетки које се постављају пред људском запитаношћу он је ка- мен темељац или „крајеугаони ка- мен“, како пише у светом писму, на коме почива живот чежњу човека да на|е сигуран темељ своје ег- зистенције и свега што постоји и што се коле- ба, као и преплитање хришћанског и филозоф- ског идентитета најбоље је схватити ако се по|е од самог почетка почетак филозофије јесу старо- грчки мудраци који су живели пре сократа на- равно, овде се не бавимо далекоисточном фило- зофијом, чије полазиште је „пут небића“ и која у својој суштини није својствена западном човеку трагање за првим принципима на основу којих читав свет „ради“ јесте исконска потреба да се на- |е извесност, ослонац или темељ другим речима, оно што остаје непромењиво у свеукупности која нас окружује и која се, како можемо видети, стал- но мења пресократовци су сматрали да је природа оно од чега треба почети тачније од једне ‘’датости’’, коју нико није изабрао већ се у њој затекао сама природа је оно од чега се не смемо одвојити ако мислимо да останемо у животу талес из милета, филозоф и математичар, су- штину или идентитет природе тражио је у води, која је, по њему „извор и неограничена залиха свега“ касније, све до парменида егзистира ми- сао на тој талесовој теорији јер се покушавало простом заменом одре|ених принципа доћи до узрока или смисла постојећег тако, на пример, анаксимандар каже да је почело „апејрон“, анак- симен да је то ваздух, хераклит ватра наравно да ни апстрактне одредбе као што су биле емпедо- клеова љубав и мржња, питагорини бројеви или демокритови атоми не мењају битно овај поглед на свет то свакако не ради ни парменид, али раз- лика је у томе што је он само биће поистоветио са мишљењем и тако га издигао из „прашине“ ту част пармениду као оцу филозофије одао је и не- мачки филозоф хегел када је за парменидове претходнике који су принцип тражили у матери- јалном рекао да то нису биле „чисте мисли“ и да тек са њим почиње „права филозофија“ без обзи- ра да ли је принцип „мисао“ или је то ватра и вода остали смо на претпоставци да се он мора по сва- ку цену сазнати сазнање остаје једини пут помо- ћу кога покушавамо да се домогнемо извесности, принципа или „чаробне формуле“ на основу које све функционише када прона|емо, сазнамо или сазидамо темељ, онда је претежно све лакше, јер имамо визију целокупне слике хришћани свој темељ нису тражили на истом месту као и старогрчки филозофи и нису помоћу разних метода покушавали да га прона|у и сазна- ју једноставно, темељ се сам открио и то у лику го- спода исуса христа начин на који ступамо у кон- такт са тим темељом је вера, а не сазнање, као што је то било случај и жеља филозофа требало је по- веровати у „парадокс“ да је човек из назарета, ко- ји се до тридесете своје године бавио столар- ством, истовремено и сам принцип на основу ко- јег се свара и функционише читав космос, приро- да, човек апостол павле, који је у почетку био ве- лики противник христа, након покајања у својој првој посланици корићанима пише: „јер темеља другог нико не може поставити, осим постојећег, који је исус христос“ христос је, дакле, кључ свих загонетки које се постављају пред људском запи- таношћу он је камен темељац или „крајеугаони срећко гујаничић темељи антич и христос ка православни мисионар 55 камен“, како пише у светом писму, на коме почи- ва живот одвајање од христа значи губитак принципа, губитак енергије, губитак смисла, губи- так извора у својим духовним песмама цар давид на више ме- ста ову тезу апостола павла сликовито по- твр|ује описујући стварање и моћ госпо- да у псалму 104 он ка- же: „господе, боже мој, велики си веома, обу- као си свијетлост као хаљину, разапео небо као шатор, утврдио си земљу на темељима њезиним, да се не по- мери ва вијек вијека; на горама стоје воде, од громовног гласа твојега текустворио си мјесец да показује времена, сунце позна- је запад свој, стереш таму и бива ноћ, по ко- јој излази све звијри- ње шумско гле море, велико и широко, ту гмиже без броја животиња мала и ве- лика све тебе чека, да им дајеш пићу на ври- јеме дајеш им, прима- ју, отвориш руку своју, сите се добра одвра- тиш лице своје жало- сте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи“ ке филозофије о темељ цркве хришћанство и философија античка философија није успела да прона|е постојан темељ 56 васкрс 2/2008 велики проблем данашњице и сигурно један од највећих проблема који утиче на развој хришћанске заједнице су верске секте које својим деловањем деструк- тивно утичу на појединца као и на зајед- ницу у глобалу скоро сваки појединац је упознат са њиховим деловањем, али не и са последицама које оне изазивају да бисмо исправно сагледали овај проблем морамо прво да видимо који су то пре- дуслови који доводе до ступања у оваква „удружења“ пре свега треба напоменути један од основних разлога, са којим се вероватно не би сложили поједини сектолози, а то је недостатак редовног литургијског живота код људи наиме, само отпадање од литургијске заједнице доводи до губитка евхаристијског јединства са христом, а то доводи до лутања и губит- ка благодати божије, што све доводи до лакшег пропадања човековог верска необразованост први моменат у једном друштву који доводи до ширења секти је велика верска необразованост овај појам је доста везан за наше окружење, као и за већину земаља источне европе наиме, прошли смо код велики период атеизма који је данас довео до религијског лутања код људи човек данас лута у потрази за својом религијом и на том путу не разазнаје разлике изме|у традиционалне цркве и верске секте ту је доста битна улога државе која кроз своје институције, а пре свега образовање треба да омогући појединцу, а и друштву у целини да своје духовне потребе које се данас показују усклади и усмери на прави пут дакле, црква и држава морају помоћи људима да не залутају на овом путу, и свакодневно водити рачуна о спречавању духове пропасти која прети овом наро- ду, а које смо нажалост све мање свесни проблем породице следећи проблем који доводи до ступања у секту је проблем породице и последице које се из тога ра|ају породица је у двадесетом веку доживела велике промене, али су проблеми остали исти савремени живот људи је доживео велико убрзање, илија јокић верске секте и њихов ути погрешан је стереотип да само најмла|и чланови породице могу упасти у секту све су чешћи случајеви да и родитељи у средњим годинама веома лако постају њихови чланови баш због лутања и потраге за својим идентитетом православни мисионар 57 које је одузело време потребно посвећењу деци млади данас остављени на милост и немилост „улици“ немају од кога да науче духовне вредности, као и свакодневни проблеми са којима се сусрећу доводе до њиховог отпадања од породице као такви постају лака мета за све оне који који се секташтвом баве, који лако препознају такве људе и врло брзо им дају утеху подсећам да је сваки човек биће заједнице, и какав год био не може живети сам родитељи заборављају на децу, не препознају њихове проблеме и на тај начин их одбацују од себе утеху таквом младом човеку ће врло брзо пружити верска секта сам почетак ступања у секту везан је за стицање њиховог поверења они ће се потрудити да вам веома брзо постану пријатељи, „разумеју“ сваки ваш проблем сам аутор ових редо- ва се уверио у њихову „топлу“ добродошлицу свака секта ће се потрудити да вас одмах одвоји од ваше предходне заједнице човек чије проблеме не разуме друштво почиње да тражи своју припадност основни знаци да је неко подложан чланству у таквим организацијама су промена његовог односа према породици (са којом своди комуникацију на минимум), пријатељима (које почиње да одбације), школи (где се дистанцира од својих другова и дру- гарица) верска секта, уз помоћ погрешне пси- хологије којом се бави, врло лако ће вас наговорити да одбаците свој предходни живот да ли то може мени да се деси свако од нас ће рећи „мени то не може да се деси“ то је доста погрешно размишљање јер способност верске секте за прихватање нових чланова и јесте у њиховом безазленом наступању према вама ваши први утисци ће бити лепи јер верска секта у почетку деловања према вама неће покушавати да вам наметне никакве обавезе, већ ће вас само топло и срдачно прихватити када они постани ваши „нови пријатељи“, касније ће са вама моћи врло лако да манипулишу тако|е је погрешан стереотип да само најмла|и чланови породице могу упасти у секту све су чешћи случајеви да и родитељи у средњим годи- нама веома лако постају њихови чланови баш због лутања, потраге за својим идентитетом и тражењем одговора на нека животна и космолошка питања из свега овога видимо да је љубав у породици и ме|усобно разумевање његових чланова основа сваке породице и само кроз љубав ће се она сачувати од свих савремених зала која јој прете цај на савремено друштво црква и секте 58 васкрс 2/2008 на који начин верске секте наступају у нашој средини? на самом почетку треба напоменути да је вероват- но једина предност десетогодишње изолације наше земље та што су и верске секте задржале стари начин регрутовања чланова који је на западу пре- вази|ен и већ одавно постао „провидан“ овде мис- лим на тзв службовање „од врата до врата“ и дељење пропагандног материјала који ћете на западу ретко срести ме|утим, полако и код нас долазе глобални начини деловања верских секти који су наизглед тотално другачији и немају везе са верским сектама покушаћу да вам наведем само неке примере злоупотреба верских секти у данашњем друштву код нас је честа појава да нам у руке може допасти неки наочиглед црквени часопис, а када га мало анализирамо закључујемо следеће: најчешће су штампани ћирилицом и доста личе на часописе српске православне цркве, у сво- јим текстовима дају одговоре на веома интересант- на питања, чак постоје и илустрације за децу оно што је најважније, нигде нећете пронаћи да је секташки часопис, али нигде нећете ни пронаћи ко је издавач један од следећих начина је рекламирање и про- даја лековитих препарата у званичним медијима који лече од свих болести ни овде нећете ни чути ни видети спомен секте, већ они једноставно на тај начин покушавају да привуку болесне људе и да им пруже утеху за њихове тешке болести свако од нас зна да не постоји ни лек ни препарат који ће вас излечити од свега, али психологу секте је сасвим довољно да му се на оглас јави човек који мисли да тако нешто постоји и коме је такво нешто последња нада у животу секта зна да такви људи немају више коме да се обрате и они ће врло брзо пронаћи своје утешитеље у верској секти постоји и неколико модерних начина ступања у верске секте и то углавном кроз квази курсеве менаxмента, рачунара, страних језика, ме|ународних размена ученика и студената итд данас су у америци веома популарне школе за обуку менаxера где се бавите вежбањем реторике, учењем психологије запослених и начином управљања у својим фирмама постоји доста случајева где су само такве школе биле покриће за уво|ење богатих директора у чланове верске секте, јер вежбањем психологије обични људи који су дошли са другачијим намерама за доста кратко време постану извор финансирања верске секте подсећам вас да је најчешћи циљ вер- ских секти новац и неки од најбогатих људи данас су во|е појединих секти циљне групе секташа можемо разврстати циљне групе људи који су најчешће потребни верској секти млади, који су бесплатна радна снага за дељење пропагандног материјала, флајера, часописа, проспеката итд до којих граница то иде можемо видети у појединим београдским средњим школа- ма где је секта слала младе и лепе девојке у „мушке школе“ да шире проповед и сакупљају нове чланове старији, добро ситуирани људи који немају децу или не живе се њима овде је јасно да је у питању финансијска добит, јер такве људе можете врло лако задобити за пријатеље медијски популарне јавне личности они им служе за бесплатно рекламирање и ширење своје популарности на овај начин ће велики број фано- ва поћи за својим идолом када би просечан човек чуо за секту кабала да није било певачице мадоне? у нашој земљи постоји веома добар закон о вер- ским заједницама, али који се, нажалост, не примењује у потпуности у њему јасно стоји да се свака верска заједница чије је учење деструктивно по човека и друштво мора забранити на овоме се и остало јер никада није формирана управа за борбу против верских секти при министарству унутрашњих послова наше друштво се сети овог проблема само када до|е до велике трагедије која је изазвана деловањем верске секте имали смо доста случајева где цео град зна да је девојка која је извршила самоубиство била припадник верске секте, али на томе све остаје свакодневно у нашим болницама умиру људи који одбијају да приме трансфузију крви јер им учење јеховиних сведока то забрањује да ли су ово јасни докази да наше друштво улази у велике проблеме пред којима ми остајемо слепи? свакодневно се морамо позивати на божанску заповест „qуби ближњега свог као самога себе“ и само као развијено друштво, само као редовни чланови цркве можемо задобити благослов божији за живот у љубави и спасење од оваквих савремених проблема православни мисионар 59 хттп://њњњверонаукаоргyу/ овом приликом представљамо јако интере- сантну презентацију посвећену програму вер- ске наставе епархије шабачке, утолико инте- ресантнију, уколико се у обзир узме чињеница да је она једна од ретких, ако не и једина код нас тематски усмерена ка веронауци напорно би било покушати да се суздржано пише о са- држају који нам се указао при учитавању глав- не стране - пар секунди визуелног шока и свест о пријатности која је присутна доводе до одушевљења једноставност и лепота задржаће вас на првој страни, дуже но уобичајено пола- зећи од маштовито смишљеног менија (избор- ника) пролазимо кроз десетак страница тако јасно и естетски уприличених, да смо са лако- ћом и задовољством испратили садржај а што се овога тиче, изнена|ује богат и до- бро начињен избор текстова православне те- матике, ме|у којима су и читаве књиге (нпр псалтир) припремне посетиоцу за преузи- мање и штампу за боље разумевање битних момената старозаветне историје стоје нам на располагању фотографије скица и мапа, што је заиста реткост, када су у питању виртуелне би- блиотеке презентација православне тематике код нас тако|е је за похвалу и могућност преузимања неколицине аудио записа право- славног појања, разврстаних према начинима које упражњава црква широм света никако не пропустите преглед странице календар која нуди преглед кратких житија светитеља коме је посвећен одре|ени дан, све скупа са прика- зима иконица њима посвећених ту су још и речи о посту и текстови најпотребнијих (сва- кодневних) молитава несумњиво ће бити ин- тересантног садржаја у оквиру стране посве- ћене филму, која је тренутно у изради оно што је можда могло бити најпре поменуто, а тиче се садржине и сврхе ове презентације, јесу ин- формације (нпр наставни план и програм ра- да) и активности, које користе и у којима уче- шће могу узети сами вероучитељи матичне, шабачке епархије сваком вероучитељу стоји на располагању могућност отварања налога, односно пријаве и добијања своје интернет адресе, као и активног учествовања у раду фо- рума заиста се ради о једној презентацији која је за пример, од које се може много очекивати, коју бисмо могли сматрати потврдом иску- ствено опробане истине да је поред саме садр- жине (не само када је интернет у питању) би- тан и начин на који се она изложи хттп://њњњортходоxпхотосцом/ већ из самог назива, односно адресе пре- зентације може се назрети садржај који доми- нира у питању је покушај да се православна драган јовичић православље на интернету црква и савремене технологије 60 васкрс 2/2008 вера и њена жива, искуствена потврда пренесе широм виртуелне васељене путем слике тешко је остати равнодушан прили- ком сусрета са фотографијама личности светаца и угодника божијих, ревносних монаха, отаца и духовника, лепоте свети- ња православних утисак бива појачан ти- ме што већину фотографија прати објашњење, тако да се потпуније може до- живети бљесак благодати којом приказане светиње и свети одишу упознавање са свим, за свет православни, битним момен- тима је сигуран, као и чињеница да ће се добро урезати у памћење поред приказа светитеља и њихових не- трулежних тела (моштију), ту су слике са- времених православних подвижника, ду- ховних отаца српске, румунске, руске и грчке православне цркве и места њиховог обитавања - пружа се прилика за упознавање са бројним чувеним манасти- рима, посебно са оним светогорским, као и светим местима славног града јерусали- ма не изостају ни репродукције најлеп- ших и чудотворних икона и фресака хри- ста, богомајке и светитеља пажња је по- свећена и тренутцима свакодневице мана- стирског живота овако богат садржај допуњен је видео записима свете литур- гије, спремних за преузимање и прегле- давање, као и допадљивим скринсејвери- ма састављеним од репродукција право- славних икона појавом свима већ познатог мп3 формата иза- звана је права револуција у преслушавању музике свих могућих жанрова, као и у њиховом преузимању са интернета иако је угашен пионир слободне, у суштини нелегалне, размене музичких фајлова, сервис по имену напстер, лав- ина коју је он изазвао није могла бити никако заустављена наиме, поменути напстер је тек после своје „смрти“ добио наследнике у бројним клоновима који су ову апликацију опционо пре- вазишли тако да данас музичке куће тешку муку муче са овим проблемом где је у свему томе православна духовна музика, било да се ради о одговарањима на светој литургији, средњовековним композицијама, богомољачким песмама које појци певају уместо причасна, духовној музици осталих помесних цркава и свему ономе што оплемењује дух једног православног верника, али и што може корисно да послужи у никад довољне мисионарске сврхе? наравно да православне духовне музике има и на поменутим нелегалним сервисима, али ту појаву ћемо прескочити оријентишући се пре свега на легалне варијанте што подразумева разне сајтове који нуде доњнлоад православне духовне музике ови сајтови се могу поделити у више врста прву врсту чине сајтови који нуде за преузи- мање православну духовну музику свих „жанро- ва“, а која долази из разних помесних цркава одличан, а вероватно и најквалитетнији по садржају, је руски сајт хттп://библионреалинру/ који заиста „има све“ - од различитих литургијских композиција у обради познатих композитора, преко тропара, кондака, опела, духовне музике са грузијских простора па све до, на пример, хора свештеника @ичке епархије овај познати сајт, иначе, сем одличног избора духовне музике, има и велики избор душекорисних видео садржаја, али су сви на руском језику једина примедба сајту је што су албуми могли и да се компресују тј зипу- ју јер би онда могли брже и ефикасније да се свештеник горан @ивковић духовна православни мисионар 61 скину са интернета од руских сајтова са овом тематиком зан- имљиви су и хттп://хористру/ и хттп://мусицортхо доxоргру/ сајтови црквених хорова следе сајтови црквених хорова на којима се често налази нешто од музике из њиховог репер- тоара, а то су махом литургијске композиције ових хорских сајтова има доста на интернету, многи хорови су се потрудили да се бар фотографијом и историјатом представе ширем аудиторијуму па тако имамо презентације хорова из тополе, крупња, јагодине, бања луке, новог сада итд, али и из хајндмарша, блектауна и других страних градова хорске обраде махом мокрањчевих, али и дела станковића, кедрова, тајчевића, говедарице и осталих музичких великана могу се наћи на сај- товима крупањског хора, али и хорова цркве у новом саду, хајндмаршу, отави итд преузимање и преслушавање ових хорских композиција може служити како као средство за духовно окрепљење вернима у свакодневном животу, тако и као користан регулатив дири- гентима и члановима црквених хорова, нарочито онима са још недовољно искуства сервиси за чување фајлова ништа мање богати садржаји- ма од сајтова из претходног пасуса нису ни сервиси за чување фајлова као што су попу- ларни еснипс или 4схаред ови сервиси наплаћују озбиљније услуге, а оне које су бесплатне, а то је уступање 5гб простора за коришћење по налогу, сасвим задовољавају критеријуме за постављање духовне музике, јер тај простор је довољан за око 1000 композиција! ако мало претражите ове и сличне сервисе наћи ћете доста духовне музике свих врста коју касније можете дати и својим при- јатељима на преслушавање све у свему, преузимање и дељење духовне музике са интернета може бити једно од ефикасних оружја мисионарења јер ће врло лако, због своје високе естетике, заголицати пажњу невернима и слабовернима, пословично неутемељеним у аутентичном познавању хришћанства ту је њена снага и зато је треба користити музика на интернету црква и савремене технологије 62 васкрс 2/2008 ове године прослављамо 2008 годину од христовог ро|ења господ је сишао са небеса и оваплотио се од духа светог и марије дјеве и постао човек зашто је он као бог имао потребе да живи ме|у људима? не само да живи ме|у њима већ и да свој живот положи за њих? qудски род је био заробљен смрћу падом адама и еве и цела природа је патила због греха када је адам згрешио, господ му је обећао спаситеља кога ће послати да их спасе од смрти када је човечанство коначно било спремно, бог се на земљи јавио у телу да би нас спасао господ исус христос је са људима живео проповедајући јеван|еље, лечећи болесне, чинећи чуда, изгонећи демоне, дајући обећање да ће свако ко верује у њега имати живот вечни пре своје смрти и васкрсења, установио је свету тајну причешћа као лек од смрти одлазећи на свету литургију ми улазимо у царство небеско, а примајући у себе пречисто тело и пречасну крв господа исуса христа сједи- њујемо са самим богом и примамо лек бесмрт- ности још од апостолских времена, света литургија је била основ за живот једног верника служена је у време највећих гоњења као и у време ратова, и у сва времена, без обзира на то у каквим се околностима налазила црква qуди су долазили на литургију ризикујући своје животе 3нали су да без светог причешћа нема живота знали су да је овај живот само припрема за будући и вечни знали су да ће само ако буду у заједници са господом живети вечно да би смо то што боље схватили морамо објас- нити и примером замислимо да је свет захватила тешка и страшна болест отров је свуда око нас и ми га несвесно свакодневно узимамо сви пате, а лека нема нигде онда се појављује лекар које има лек и за њега не тражи ништа указује где се отров налази и како га се треба чувати поклања лек и од људи тражи само да га узимају редовно и да се више не трују сада све зависи од њих ако се буду редовно лечили, оздравиће тако и за нас важи: господ је указао на грех који на душу делује као отров и дао нам свето причешће као лек за живот вечни на нама је да ли ћемо се тога придржавати или нећемо самим тим он постаје наше дрво @ивота и извор воде @иве василије вук јелић и ф економска школа „свети никола“ нови сад свето причешће као лек бесмртности ученици веронауке пишу православни мисионар 63 враћамо се персоналитију а где си упознала оног твог дечка чела, ]ела како беше? није читко он је беше имао неке везе са криминалом, рекао је смешљивко хладним тоном молим вас, рече паметница, то је непримерено питање потом му је хитро отела папире са припремљеним питањима; један је бацила, други поцепала, за трећи ауторитативно рекла: е ово може какав персоналити! * * * кафка у приповеци преображај описује човека који се у сну претворио у бубу пошто се пробу- дио, његова прва брига није била да се у пот- пуности ослободи тог стања; штавише, све до краја његовог инсектоидног живота, нити он, нити његови укућани ниједном неће поставити питање о евентуалном разлогу његовог прео- бражаја?! будући да је као човек заспао лежећи на ле|има, што је за једну бубу изузетно непријатан положај, његова прва брига је како да се окрене, како да се „врати“ у „нормално“ стање инсекта човек се, наиме, помирио са стањем своје инсек- тоидности, са чињеницом да је буба, и то у тој мери да мање-више прихвата постепено све израженију нетрпељивост најближе породице, нетрпељивост која не води само уништењу последњег трага људскости у њему, већ и до његове биолошке смрти - и то од глади! * * * ова приповетка указује на саму срж хришћанског учења о човеку и греху наиме, свима нама је добро позната прича о прародите- љском греху из прве библијске књиге, књиге постања у питању је изузетна анализа - и то етио- лошка - феномена инсектоидности грегора самсе наиме, бог је потпуно отворено рекао адаму и еви да не једу од дрвета познања добра и зла јер ће умрети и заиста: узрок и почетак сваког оту|ења и страха, сваке инсектоидности у човечијем бићу, као и заједнички именитељ свега тога, јесте смрт што је још невероватније, људи су смрт прих- ватили као природну, баш као и момак из кафкине приче своје ново стање адам и ева, наиме, нису послушали бога - мислили су да он има некакве задње мисли, како им је сугерисала змија и управо овде суочавамо се са дога|ајем означеним као пад и то не само један пад - овде се заправо ради о низу падова ме|утим, уместо да (како би за нас било очекивано) адама сустигне некаква казна, бог му још неколико пута даје шансу бог, наиме, даје шансу људима да увиде како није једини проблем у томе што су ле|има окренути земљи, већ у томе што желе да постану бубе сетимо се приче: бог шета по рају и тражи адама, а он се, управо попут бубе, крије бог га пита шта је урадио, а адам, ни мање ни више, постајући сада и умом буба, окривљује бога за сопствени грех: жена коју си ми ти дао дакле, тријумф греха је да сваки облик личне одгов- орности буде искључен зашто? управо зато што нам одговорност указује да без наших ближњих свештеник вукашин милићевић ла цуцарацха из потпуно другачијег угла кафка нема ни нас самих у том контексту, оно што у вези са кафкином причом истовремено и фасцинира и плаши, јесте чињеница да је много стравичнија појава унутрашње инсектоидности других чланова породице самса, неголи сам грегоров преображај * * * како да се адам ослободи последица пада? изгледа да решење није у негирању чињенице да је грегор постао буба другим речима, можете бацати и цепати папире до миле воље, пљувати онога ко поставља питање, али то неће промени- ти чињеницу да ми нисмо оно што мислимо и желимо да други мисле о нама - да ми нисмо онај персоналити који покушавамо да истакнемо управо супротно: поента је у томе да се суочимо са чињеницом да јесмо постали бубе поента је да, иако прихватамо чињеницу да по телу заиста јесмо постали бубе, тиме не прихватамо и логику буба или вредности њиховог инсектског света: наиме, можда и можемо бити фасцинирани снагом буба које померају изузетно велике гомиле животињског измета, али следствено томе, поента је у томе да не тражимо и не тежимо сакривању овог или оног инсектског проблемчића, ове или оне мрље на нашем умишљеном персоналитију, већ промени целокупног нашег инсектоидног бића или, коначно, откривању нашег истинског и свима нама заједничког персоналитија у супротном, увек ће бити да хомо хомини блатта ест а зна се шта се ради са бубашвабама * * * св апостол павле у својој првој посланици коринћанима (15) управо у контексту такве спасоносне промене говори о својеврсном пресаздању (поновном стварању човека) али рећи ће неко: како ће устати мртви? и у каквом ће телу доћи? безумниче, оно што ти сејеш неће оживети ако не умре и што сејеш, не сејеш тело које ће настати, него голо зрно а бог му даје тело како хоће јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност пресаздање-поновно стварање све твари и човека је стога основна порука вере у тајну крста и васкрсења господњег
Свеска: 300 | Хришћански брак и породица
...
...
Одреднице:
2
Свеска: 303 | Хришћанство и култура
...потроши и упропасти оријентир човековог деловања [та јеАЛТЕРНАТИВА?📌 ? другачије поимање кул-
туре и њеног односа и улоге човекове у свету мора
да понуди, пре свега осталог, критеријуме онога-
што
...потроши и упропасти оријентир човековог деловања [та је
МЕТА инфо: Р:21985 К:161292 Д:89
| Свеска 303 |
Свеска: 303 | Хришћанство и култура
... задовољст- ва, а свака упитаност о одговорности делује сувишно с правом названа потрошачка, савреме- на култура је култура привидног стицања јер - стичући себи пролазно - човек не само да читав свет доводи у трошно стање, него - незадовољан „стеченим“ - тежи да потпуно потроши и упропасти оријентир човековог деловања [та је алтернатива? другачије поимање кул- туре и њеног односа и улоге човекове у свету мора да понуди, пре свега осталог, критеријуме онога- што-је-у-тренду како би се недвосмислено пре- познао оријентир човековог деловања - живљења позивањем савечних вредности савременост постаје сврховита и тек тада сваки тренутак постаје изузетно драгоцен да бисмо критички сагледали савремено поимање културе и оценили њен однос према хришћанству, неопходно је да укажемо на изворно значење речи култура реч култура латинског је порекла „цултура“, а изворно значење јој је „земљорадња“ узевши у обзир чињеницу да је замљорадња у далекој прошлости представљала праву вештину и врхунац технолошког напретка, где су биле упрегнуте све прихосоматске енергије човека, не аутор: стеван јовановић хришћанство као православни мисионар 21 чуди што је савремено схватање културе везано за технологију и идеју цивилизације семантика речи цултура упућује на обраду и усавршавање неке ствари са јасно одређеним циљем ипак, сма- трамо да није исправно да се свако сврховито деловање на природу и човека окарактерише као култура наука, поготову у области примене, од којих предност има војна индустрија, сведочи у прилог нашем ставу јаз између културе и технологије, тачније измећу културе и циви- култура пар еxелланце тема броја 22 5 / 2008 лизације, све је већи тако можемо говорити о друштвима која су на завидном цивилизацијском нивоу, а која су културно заостала или дегради- рана и обратно [та је разлог томе? појму култура је одузет један аспект његовог значења, који се показује као кључан за наведени проблем наиме, реч је о религијском аспекту, који се очитује чак и у корену речи култура култ или обред представљао је, на митском нивоу људске свести, једини начин обраде земље, али и више од тога: он је представљао једини начин одношења са природом испуњеном боговима и различитим митским бићима који су на њу, природу, непосредно утицали, а тиме и на човека временом земљорадња постаје налик данашњој, али као своју главну карактеристику задржава обредну радњу сетимо се, овде, првих страница библије и прародитељског греха није нимало случајно да је последица нарушене заједнице са богом наведено евино рађање деце у мукама и адамово мукотрпно обрађивање земље: „земља да је проклета због тебе; с муком ћеш се од ње хранити до својега века трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско; са знојем лица свога јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах и у прах ћеш се вратити“ (пост 3, 17-19) још нам може послужити и епизода са каином и авељом, где су као главне одлике њихових занимања, земљорад- ње и сточарства, наведене култне радње каинов жртвени принос од „плодова земљских“ бог није примио, а казна за касније почињено братоубист- во је уследила: „када земљу узрадиш неће ти више давати блага својега“ (пост 4,12) у другим религијама, такође, многобројна су сведочанства о религијском карактеру земљорадње хананска народна религија хананска народна религија, слично римској, знала је за сакралну проституцију, која је за циљ имала да обнови иницијално оплођавање земље, често у митској слици представљено одређеним сношајем дакле, напорно стање човека у свету доводило се у везу са јазом измећу бога или бого- ва и људи, чија се наклоност имала да осигура wеговим/њиховим умилостивљавањем можемо претпоставити да је радња којом је требало да се изазове или повећа принос „рода земаљског“ првобитно била богослужбена умилостивити бога одређене регије било је круцијално уколико се желела добробит култура је, дакле, спочетка представљала обраду и усавршавање природе од стране човека, са циљем да човеков живот постане мање напоран временом, разуме се, човек је савладавао нове препреке,и од култиви- сања природе постепено је прелазио на култиви- сање појединца и друштва тако у платоновим дијалозима читамо о земљораднику као идиоту, што ће рећи особењаку који не ради на усавршавању живота заједнице: на општем добру земљорадња, дакле, више не може бити сматрана културом међутим, иако је појам култура мењао конотације, остао је битно религиозан, те ће још дуго државне и друштвене улоге бити посматране кроз религиозно сочиво примери за то су много- бројни обреди посвећења државних службеника у римској прехришћанској религији, старозавет- но помазивање царева, средњевековна симбиоза цркве и државе и сл ипак, проникавши у многе тајне природних процеса, човек почиње да делује на свет на начин на који су то некада чинили богови та постепена секуларизација довела је до савременог схватања света у којем бог нема никакву улогу одговорност морамо бити свесни одговорности коју и хришћанство сноси у овоме процесу наиме, његовим ступањем на историјску сцену разна митска бића и богови протерани су из овога света, те је човек ослобођен тескобе њиховог непрестаног умилостивљавања ^овеково досто- јанство постаје богообразно и он почиње да дише слободно и смело ^ак је и старозаветно поимање бога и односа са wиме преутемељено, о чему апостол павле сведочи, неуморно подсећајући на слободу коју смо задобили у исусу христу, на сло- боду од закона хришћанство, дакле, руши и старозаветни концепт испуњавања заповести, које би за циљ имало божији благослов у свакод- невним човековим активностима оно себе, у том смислу, поставља као антирелигију, јер нарушава дотадашњи свеопшти религиозни концепт трговине са богом или боговима, због чега се показује као одлучујуће средство секуларизације „и ако се само у овоме животу уздамо у христа, православни мисионар 23 најнесрећнији смо од свих људи“ - вели апостол павле (1 кор 15,19) дакле, бити христов не значи бити богом заштићен од несрећа и зала која нас могу задесити, већ напротив то значи бити у свету као овца међу вуковима (мт 10,6) на више места у светоме писму христос упозорава на трновит пут и на тешкоће које чекају „оне који држе реч wегову“ награда за труд налази се са оне стране историје и, за разлику од страрозаветног и мно- гобожачког поимања историјског благослова, не нуди никакву видљиву и опипљиву добит, напро- тив сва у ишчекивању есхатолошких догађаја вера хришћанина је „потврда ствари нев- идљивих, основ свега чему се надамо“ бити са богом због wега самог коренитом демистификацијом природе и њених процеса, хришћанство је утрло пут савре- меном смелом и слободном човековом односу према васељени заједница са богом више није наметнута човеку, него је слободно/љубвено опредељење за бога бити са богом због wега самог и ни због чега другог, дар је усиновљења добијеног кроз пријатељство са сином, које се остварује у духу светом сада се поставља питање: да ли је демистификацијом природе хришћанст- во културу лишило оријентира? другим речима: да ли је хришћанство одговорно за кулурно тумарање и тумарање културе, о чему смо на почетку говорили? одговор на ова питања налаз- имо, поново, у смислу термина култура наиме, култура као земљорадња има за циљ бољи род, а у ширем смислу она има за циљ бољитак у ма којој области човековог делања коначно, култура има за циљ бољитак као такав, што претпоставља идеју добра рад човека на сопственом обрађивању и усавршавању са идејом добра као крајњим циљем његовог постојања, добро познат античкој грчкој и њеним философским школама, није био јасно и недвосмислено назначен и образложен црквени доживљај исуса из назарета, за последицу има христологију и тријадологију, сотириологију, есхатологију, а у целости се огледа у хришћанској антропологији, којом култура, иако већ секуларизована, добија јасно оно што јој је, сматрамо, недостајало недвосмислено назначење, задатак и метод теолошки аспект христологије резултовао је тријадологијом, након чега су се отвориле многе онтолошке препреке у христологији савладавањем ових препрека највише је добила хришћанска антропологија, која у тајни христа открива нови смисао човекове сличности богу (пост 1,26) а коју је остварио исус циљ човековог постојања као слике бога је да буде у заједници са прволиком задатак је да постане личност, што ће рећи да постоји на начин постојања свете тројице, а које је безрез- ервно припадање другоме метод (од грчке речи која значи слеђење, пут) је сам христос, који и назива себе путем (јн 14,6) култура је у хришћанском кључу, дакле, иако постављена на темељ слободе јасно усмерена добровољним самокултивисањем стиче се вештина да се читав космос, као предмет обраде, узводи ка добру прича о злим виноградарима (лк 20,9-16) управо описује творевину као виноград а људе као виноградаре, који имају да богу, као власнику винограда, приносе дарове ова свештена улога човека у хришћанству суштински је благодарећа богослужи се, пре свега, да би се захвалило богу на делу спасења, јер жртва је принешена, бог је одобровољен једном заувек према томе је богослужење новозаветне цркве и названо евхаристија истини за вољу, литургија обилује прозбама, али је њен врхунац канон благодарења, а сва су очекивања есхатолошка ослобођени од неопходности да умилостивљујемо бога као слуге господара, ми му се обраћамо као синови оцу, а свако наше дело му приносимо са захвалношћу, иако то није нужно оцена савременог појма културе сама се намеће па је нећемо износити ако култура има за циљ добро, онда се хришћанство може сматрати кул- туром пар еxеланце многобројни утицаји различитих култура на хришћанство нису проме- нили његово биће, већ додирнувши се светиње и сами су постали светињом свака култура, уко- лико има добро као сврху, може бити усвојена хришћанским учењем, при чему не мења његов идентитет, већ му се прилагођава овом својом способношћу хришћанство себе поставља изнад свих култура, ослобађа их нужности и узвисује због тога се са сигурношћу може тврдити да бити хришћанин истовремено значи и бити културан, чак и ако не сматрамо да бити културан значи и бити хришћанин 24 5 / 2008 православни мисионар 25 помислите: кад, на пример, муче човека; ту су патња и ране, мучење телесно, и, наравно, све то одвлачи патникову пажњу од душевних мука, тако да само те ране и муче, све док не умре али главни и најјачи бол можда није у ранама, него што ту онај јадник баш сигурно зна да ће, ево, за један сат, а после за десет минута, затим кроз пола минута, затим сад, ево овог тренутка душа из тела одлетети, те да он тада већ неће бити човек, и да је то већ сигурно: главно је то што је сигурно оно, кад главу мећеш под нож и чујеш како он клизи над главом, ето, баш то четврт секунде и јесте нешто најстрашније знате, то није моја фантазија, но су тако многи говорили ја у толикој мери у то веру- јем да ћу вам отворено казати своје мишљење убијати некога због убиства несразмерно је већа казна него што је било његово злочинство убиство по пресуди несразмерно је ужасније него што је разбојничко онај кога убију разбојници, кољу ноћу у шуми, или како му драго, тај се увек, у сваком случају, до последњег тренутка нада да ће се још спасти бивало је примера да је већ грло пресечено, а он се још нада, па или бежи или моли а овде се насигурно одузима сва та последња нада с којом је десет пута лакше умирати; ту је пресуда, и у томе што ти сигурно знаш да нећеш умаћи, у томе се и састоји ужасна мука, и нема на свету страшније муке од те доведите и метните војника пред топ у боју и гађајте га, он ће се још увек надати; али прочитајте том истом војнику пресуду насигурно, он ће полудети или заплакати ко каже да је човекова природа кадра издржати то да не полу- ди? нашто то кињење гадно, непотребно, узалуд- но? можда има где-год човека коме су прочитали смртну пресуду, пустили га да се намучи, а затим му рекли: "иди, прашта ти се" ето, такав би нам човек можда и могао испричати о тој је муци и страхоти и христос говорио не, с човеком се не сме тако поступати! // фјодор михаилович достојевски, идиот, рад, 1977, стр 33 да, и то је за човека можда и није за све људе - неки полуде, неки никада више не могу да се врате у нормалу, постану или ћутљиво утучени или брбљиво егоцентрични јер, признаћете, није лако гледати смрти у очи, а знати: ево је, долази долази сигурно! и одједном: ништа нема је косач је отишао и није ме покосио неко се смиловао или је погрешио или - ко зна свеједно, прошло је, то је најважније! питања зашто се ово десило, зашто баш мени брзо провеју кроз свест и оду не треба се питати, треба живети! и тако, ти људи наставе да живе и - не виде ништа, ништа они су смрт преживели, али је нису проживели а неки други људи - прогледају питања која су прву групу људи тек дотакла, а онда свесно беху одбачена, другу групу људи прате и муче цео живот: зашто се ово догодило, зашто баш мени да западне ово што ни најгорем непријатељу не бих пожелео, зашто ми је дато да видим смрт, да је опипам, да осе- тим њен мирис и рушилачку снагу, да се рвем са њом - са тако неравноправним противником да ли зато да схватим све проћердане тренутке свог јадног живота, да ли зато да увидим да већина ствари која ме је чинила неодлучним, несигурним, полутаном, превртљивцем и покварењаком и да сви разлози и оправдања зашто неке ствари нисам видео - нисам хтео да видим - нису ништа друго до ништавни, неважни, млаки и сиви? и, ето, у тих неколико тренутака, неколико минута или дана док сам чекао смрт, ту страшну околност непојмљиву аутор: бранимир нешић ^овек који је проживео смрт тема броја 26 5 / 2008 (или најтеже појмљиву) људској природи, тада, у том лудачком валцеру схватио сам: живот зашто баш мени! да ли је то била пука случајност или, пак, страшно божије допуштење? боже, одгов- ори ми - зашто? зашто баш мени? зашто ћутиш, свезнајући! тражим, чујеш ли ме, захтевам да ми кажеш - сада и овде! зашто си се поиграо мноме? [та хоћеш да видиш! да провериш? да испиташ? зашто ћутиш? зашто а када прође мало времена, када схватиш да небе- са ћуте и да ће ћутати, да ти никада неће одговор дати, када паднеш на колена изнемогао од трагања за тим страшно битним одговорима, онда једна мала, сасвим мала и чудна реч заискри у твојој мисли дар! нељудски, монструозни, катаклизмички - дар - од бога! по wеговом допуштењу! по wеговој милости у немилости да бих - прогледао! да бих сазнао, да бих ојачао, да бих другима пренео тешком и великом ценом плаћену спознају - о животу, о пуноти, о истини, о правди не треба лагати, не треба децу учити да лажу нити да учествују у лажи било каквој лажи, свеједно је; лажи је много а истина је само једна - пут, истина и живот! како ми је сада све јасно, чудновати боже, када очи имаш и - видиш! и сва блага овога света неважна су ако очи изгубиш у тајни пшеничног зрна морао сам умрети да бих оживео, морао сам умрети у коначности да бих се родио у бесконачности! већини се то догоди када оду са овога света, а мени је дато да останем и: сведочим! фјодор михаилович достојевски - сведок! александар исајевич солжењицин - сведок! поред многих подударности њихових живота, претходно наведено искуство које су обојица прошли - свако у својим околностима и приликама (достојевски је био осуђен на смртну казну, па помилован; солжењицин је добио дијагнозу да болује од малигног тумора, да му је остало свега неколико недеља живота и, одједном, излечење: тумора нема, нестао је!) - доводи их у исту раван: раван сведока, раван људи који су преживели, али и проживели смрт сва њихова философија живота заоденута је тра- гањем, мучним трагањем за истинским, пунотним животом где он постаје, ко га даје, како људи издају живот, како извитоперавају свој позив и дар од бога, како постају убице и гонитељи, а како постају мученици и светитељи? и један и други, с једне стране, дотакли су смрт, а с друге, као православни хришћани, дотакли су божију руку, божију милост и божију qубав они који христа и до дана данашњег називају занесењаком и фантастом, фанатиком и фунда- менталистом, исто тако карактеришу и достојевског и солжењицина занимљива је појава да људи оно што не прихватају или не схватају веома лако оцењују као погрешно, ретроградно, ненормално и свакако неприхватљиво да ли су у основи њихова другачија стремљења, другачија мерила и систем вредности од ова два руска зане- сењака јер, питају се они, зашто би нам тај, руку на срце, мирољубиви и незлобиви христос био мера свих ствари када ја, то јест ми у својим животима можемо да будемо мера свих ствари и зашто бисмо свет морали да меримо по христовим православни мисионар 27 законима и учењима када овде, на земљи, постоји цивилизација, напредак, наука, постоје закони, римско право, позитивни прописи, људска права, толеранција, тачно - узвикују два руска занесењака, а посебно александар солжењицин, и подсећају: постоји и колима, постоји и аушвиц, постоји и јасеновац, постоји хирошима, постоје свесно истребљени народи индијанаца, с намером мрцварени црнци, са задовољством уништавани јевреји, са до скора дозвољеним ловом ловљени абориxини, са колат- ералним штетама масакрирани срби и ирачани, постоје управо од оних који вероваше у светску науку и прогрес без оног мирољубивог и незло- бивог занесењака, на стотине гулага, логора, гас- них комора, на стотине и стотине мрвилица васцеле људске цивилизације достојевски је пророчки наслутио да време злих духова долази у веома лепој обланди плитко и наивно схваћених људских права, цивилизациј- ских потреба и некакве једнакости и слободне мисли и љубави, солжењицин у својим делима сведочи њихово отелотворење, сведочи у шта су се све оне лепе приче о братству, слободи и јед- накости претвориле, сведочи и описује зле духе у њиховој потпуној бестијалности, у потпуно разби- јеним границама људскости и у потпуној аморал- ности солжењицин описује пакао на земљи и људе у том паклу оно што су иван карамазов, родион раскољников и други јунаци достојевског на појед- иначним људима испробавали, у солжењициново време се испробавало на милионима, милионима, милионима, милионима људи и у том паклу, у том черечењу људске душе, савести и тела, неки људи су, после свих мука, остајали живи: живи у христу, живи са христом, живи за христа и то није философија, то није теорија, то није пуки ларпурлартизам - то је искуство, монструозни опит показао искуство које нема цену, искуство после којег не остајеш млак, већ само врућ или хладан за разлику од тог опита, од тог искуства кроз које су прошли словенски народи, говорио је солжењицин у својој харвардској беседи - људи на западу пролазе кроз само на први поглед беза- зленију мрвилицу људских душа описујући запад- ну културу као бездушну, аморалну и себичну, солжењицин западњаке опомиње да ће и на њихо- ва врата доћи гулази, можда у неком другом облику, можда не ни толико приметно као што је било искуство руског народа у стаљиново време, али узрок и извршилац су исти: узрок - духовна успа- ваност (солжењицин би рекао ушушканост напомињући да до револуције у царској русији не би ни дошло да су људи у цркви били на духовном нивоу припадајућег им задатка, а не ушушкани и задовољни - какви су били), а извршилац - зло, само зло које се користи безумним људским рукама солжењицин је човек човекољубив, пророк исти- нољубив, мученик достојан насеља праведних а тамо га, као свога исповедника, сведока и пророка, чекају милиони који нису заборављени управо зах- ваљујући њему дакле, опет је солжењицин победио смрт у коначном скору - 2:0 за александра довољно, сасвим довољно 28 5 / 2008 хришћанско аутор: благоје пантелић бог је створио човека као умно биће које може да општи с wим место за остваривање дијалога је рајски врт, а начин богослужење рајски врт је једино место на коме човеков живот достиже своју пуноћу, место на коме је живот вредан живљења али човек у једном моменту свог прогреса у добру почиње да пориче себе као богослужбено биће, односно као биће које разго- вара са богом, и бива протеран из рајског врта протеран је јер се није понашао у складу са богоустановљеном културом живљења у њему; постао је некултуран, некултурно је желео да постане нешто што у бити не може бити бог му је дао могућност обожења, а он је хтео да буде бог; дао му је могућност освећења, а он је хтео да буде апсолутно свет у „прогонству“, човек успоставља неки свој начин постојања (који је неретко трагичан); он живи у греху, живи сопствени промашај новоуспостављени начин живота бисмо могли назовати паракултуром, или, можда, подкултуром та паракултура у свим својим верзи- јама постоји и данас као негација хришћанске културе, као негација оне културе која за основу има богочовека паракултура је сурогат хришћанске културе, али ипак има могућност преображења, исправљања (о том процесу сада - због стешњености простора - нећемо говорити) мишљења смо да прво треба правилно дефини- сати појам културе, па тек онда окарактерисати и дефинисати паракултуру и отпочети њено исправљање остваривање светости култура је начин живота човека по строго одређеним правилима у конкретном систему вредности хришћанска култура је свој систем вредности, односно своја „начела живота“ (како би то рекао јован златоусти), усмерила на ост- варивање светости човека - на његово обожење - јер је то у складу са божијим стваралачким промислом следствено томе, хришћанска кул- тура - коју сматрамо једином аутентичном - јесте култура светости“ апсолутно свет је само бог, који је и извор светости човека док се човек освећује, бог јесте свет хришћанска култура се, дакле, уте- мељује богом, и то оним кога је открио христос - оваплоћени син wегов христос је тај који одређује, дефинише културу wегов живот је њена парадигма која се мора отелотворити у животу појединца да би његова егзистенција имала смис- ла ^овек се освећује тако што непрестано пози- тивно одговара на позив божији на заједничко живљење, тако што пристаје да у себи оваплоти бога, да и он постане христос (богочовек) живљење са христом и по угледу на христа значи прихватање одређене културе основни садржај те културе је богослужење христова служба оцу је образац човекове службе богу космички свештенослужитељ хришћанска култура је - као изразито литургиј- ска - најприроднија за човека, који је творевина божија јер је он створен да буде свештеник ^овек је човек само као литург - онај који служи богу божанско предназначење је да човек буде космички свештенослужитељ бог човеку предаје материју на управљање, које се првенствено очитује у литургијском приношењу те исте матер- ије wему културом се одређује употреба читаве живљење са христом и по угледу на христа значи прихватање одређене културе основни садржај те културе је богослужење христова служба оцу је образац човекове службе богу православни мисионар 29 поимање културе тема броја творевине, тако да се човекова одговорност односи и на свет изабравши извесну паракултуру, (која је у бити култура ништавила јер одстрањење бога и живота човека подразумева повратак у оно из чега је створен, а то је апсолутно ништавило) човек одређује и судбину читавог света култура живљења овде и сада јесте пут који се завршава у вечности која, пак, може бити двојака: бескрајна депресивна празнина или пуноћа постојања систем вредности који одређује културу човека одређује и квалитет његове вечне егзистенције; на основу тог квалитета вечност дефинишемо као рај или пакао ^овек се културом опредељује да ли ће вечно живети у једном или у дру- гом стању у томе је примарни значај културе неопходно је, дакле, да човек свој начин живота усклади са хришћанским, са јеванђељским сис- темом вредности, који препоручује интеграцију људског живота у божански да би „културу празнине“ (паракултуру) преобразио у „културу светости“ и своје пролазно биће пре- образио у богочовечанско - „пози- тивно вечно“, остварено хришћан- ска култура је „култура вазнесења“ истински културан човек, по хришћанском схватању, непрестано тежи да трансцендентира себе као психофизичко биће, тежи да се љубавно сједини са богом и на тај начин себе афирмише у сфери пнев- матолошког (духовног), тачније теолошког (божанског) тако човек непосредно преображава самога себе, а посредно целокупну материју на крају, треба напоменути да хришћанска култура не претендује порицању апсолутно свих актуелних паракул- тура, већ тежи да их, у оној мери у којој је то могуће, преобрази и укључи у своје богослужбено живљење; мења, дакле, њихову суштину, а њихова форма може да постане органски део хришћанске културе 30 5 / 2008 слобода и стваралаштво у аутор: о ромило хиландарац монах напушта свет да би био сам са богом wегов призив и његова најдубља животна жудња да буде сам са богом записани су већ у његовом имену јер грчка реч монахос може да се преведе и као онај који је сам са богом када се монах нађе у манастиру, неизбежно се суочава са питањем које задире у саму суштину монашког призива: шта ваистину значи бити сам са богом он се моли усамљен у својој келији потом одлази у цркву, где се моли са целом заједницом али то још не значи да се он - као управо тај одређени монах - заиста и упустио у разговор са богом да бисмо објаснили ово питање, направићемо једно поређење када се неко бави науком или умет- ношћу, он у почетку изучава правила међутим, ако научник остане само на правилима и на њиховом међусобном комбиновању, никада не може доћи до открића не може доћи до нових правила и закона оних правила и закона који су особени само за њега, као за јединствену и непоновљиву јединку збир правила - ма колико велики био - на послетку даје само правило уметник стваралац када је, пак, реч о уметнику, ако ради само на основу правила која је утврдило нечије туђе искуст- во истине, он ће до краја живота остати добар умет- ник, али никада неће постати стваралац уметник постаје стваралац онога часа када прекрши сва до тада утврђена правила, она правила која су некада била потпуна новост уметник, дакле, постаје ства- ралац онда када (пре)крши пређашња правила научник постаје проналазач када се одвоји од поз- нате земље правила и упусти се у авантуру непоз- натог можемо ли пронаћи непознату земљу ако се држимо само познатих путева? неко нам може замерити да проповедамо пот- пуни субјективизам како неко може изаћи изван поља свих дотадашњих правила, а и даље бити разумљив другим људима? у свакој области људског стваралаштва видимо да је нешто тако ипак могуће за оно што желимо да кажемо, уметност пружа бољу могућност поређења од науке у науци, наиме, постоји напредак свако ново откриће потире оно претходно то значи да у науци постоји револуција у уметности, као и у духовном животу, не постоји револуција, већ бескрајно обогаћивање када неки светитељ доживи христа, сусретне се са wим, а његово искуство не пориче сва дотадашња (овде догматска питања треба оставити по страни) wегово искуство даје једно сасвим ново виђење христа, открива нови предео христове личности међутим, иако је такво виђење до тада било непоз- нато, црква га препознаје као истинито а то значи да га заједница светих, и у тој заједници свако понаособ, препознаје као истинито христос је вечно нов и сада ваља поставити суштинско питање како је могуће да потпуно ново искуство не укида сва пређашња искуства? на основу чега је то могуће? преподобни јован дамаскин је рекао да је христос једино ново под сунцем но, то још није довољно будући да свака новина временом стари зато је дамаскин додао да је христос, уједно, и оно вечно ново христос је вечно нов, у будућем веку неисцрп- но нов не престајући, ипак, да буде христос христос је увек онај исти, али и непрекидно, у векове векова, вечито нови христос је беспочетан и бескрајан и човек - када учествује у божанском животу - постаје беспочетан и бескрајан ^овек је увек, у самим својим основама, исти, али и вечито нов, беспочетан и бескрајан како је говорио о јустин поповић, човек који се причестио божанском беспочетношћу јесте тачка која разрас- та у све бескраје и бесконачности он је онај исти човек, дакле - тачка која се проширује у векове веко- ва на све христове непојамности и несагледивости у сваком човеку постојећа истоветна људска приро- православни мисионар 31 да јесте предуслов међусобног споразумевања, чак и у случају израза дотада непостојећег и непоновљивог искуства живота у христу сваки човек је апсолутно јединствена и непоновљива личност коју може разумети свака друга непоновљива и јединствена личност ^овек је позван да оствари овај дар јединствености и нес- равњивости ако га не оствари, он се удаљио од смисла свога живота он није пронашао себе и само себи својствен пут ка богу монаси монах је, дакле, отишао из света, повукао се у манастир и разговара са богом у молитви али, као и сваки шегрт, он мора да пређе тегобни пут од подражавања свога учитеља, свога духовног оца, до проналажења само њему - и никоме другом - сво- јственог односа са богом многи се монаси, многи се хришћани, нажалост, зауставе на пуком подражавању јединствени и непоновљиви пут неког духовника ка богу постаје образац за личности које су потпуно другачије постаје такоз- вано опште правило а потом то опште правило постаје мерило истине монах или хришћанин слепо подражава то правило не учествују у њему целим својим бићем јер је то немогуће немогуће јер се суштина иконе божије у човеку, његова личност, буни против свога брисања, уништења монах или хришћанин посматра свога духовника молитви тема броја тек када почнемо да волимо, постајемо личност тек тада се пробудило средиште наше личности, наше срце када уђемо у област срца, у пределе љубави, у том царству више не владају закони у том царству постоји само један закон, а то је неопходност да се сви претходни закони, сви претходни изрази наше љубави према богу више не подражавају на спољашњи начин - да не постају идоли који гуше живот 32 5 / 2008 како се крсти, како целива иконе, како хода или како поје и настоји да га у потпуности копира међутим, начин на који духовник поје произлази из само њему својственог доживљаја бога све спољашње је само израз његовог личног, унутрашњег живота старац порфирије кавсокаливит је говорио да је потребно постати уметник да би се постало хришћанином тиме старац порфирије говори да је потребно постати храбрим да би се постало хришћанином хришћанин се постаје на бојном пољу, а не у безбедности подражавања хришћанин се постаје кроз многа истраживања, заблуде, трагања и експерименте на том путу је неопходна помоћ духовника старац порфирије је говорио да нас нико не може научити молитви - осим духа светога на послетку, тај одлучујући корак - то бацање у узбуркано море трагања за живим богом - човек мора учинити сам, без ичије помоћи он мора одрасти, остварити у себи црте непоновљиве личности, постати личност он мора пронаћи само себи својствен однос са живим богом живи однос са живим богом али како је наш бог - живи бог, бог необузданог и бескрајно разноврсног живота, он не трпи прав- ила једнога часа смо се сјединили са wим у само једном уздаху усхићења, али ако већ следећег часа поновимо истоветни уздах, он постаје имитација живота, пуко понављање једног прохујалог тренутка постоји опасност да - као што смо нека- да радили са духовником - почнемо сами себе подражавамо да говоримо богу да га волимо, али да је наше срце заправо мртво бог тражи цело наше срце, у сваком часу нашег живота ниједан час нашега живота не сме да буде пука сенка неког претходног родитељи понавља- ју детету да га воле дају му и многе тобожње доказе за то купују му поклоне, обасипају га пажњом али дете неће бити задовољно све док не осети да у срцу родитеља постоји оно за чим оно умјетност као израз у мјетност - као наш стваралачки израз - извире из самих дубина наше личности, из њеног коријена - слободе, као врхунског дара божије љубави захваљујући овом дару слободе, човјек се пројављује и остварује као боголико биће, одсјај божанске славе и начина постојања свете тројице у овом свијету наше стваралаштво представља љубавни одговор на огромни и ничим заслужени божански дар живота оно је наша потреба да тај дар благодарно прихватимо и свим својим бићем се активно одазовемо као сарадници божији на дјелу спасења умјетност је наша дубо- ка потреба да себе и свијет око себе чинимо вјечно новим преображавајући га и украшавајући - чинећи да сви растемо из славе у славу кроз умјетност човјек тежи да свој лични печат, печат свог јединственог и аутентичног постојања, остави на свијету око себе и потврди се као личност кроз сам стваралачки чин стваралачки чин је, пак, увијек криза, изазов, суд над собом и свијетом око себе и креативно правазилажење ништавила свакоме ко се икада нашао пред изазовом празног папира потпуно је јасно о чему је ријеч стварајући, човјек заправо подражава самоме богу, творцу свега постојећег, који све ствара добро и лијепо ^овјек по својој природи није статично биће ако не ствара, разграђује ако се не узвисује, он се своди ако се не оплемењује, запарложи се и огруби wегова боголикост тамни и рађа дјела таме аутор: драгана мандић православни мисионар 33 једино чезне неће бити задовољно све док не осети родитељску љубав а када је осети, неће обраћати пажњу на спољашње понашање свога оца или мајке јер ће несумњиво знати да има њихову љубав тако је и у човековом односу са богом када постајемо личност тек када почнемо да волимо, постајемо личност тек тада се пробудило средиште наше личности, наше срце када уђемо у област срца, у пределе љубави, у том царству више не владају закони у том царству постоји само један закон, а то је неопходност да се сви претходни закони, сви претходни изрази наше љубави према богу више не подражавају на спољашњи начин - да не поста- ју идоли који гуше живот у том царству човек је позван на непрекидну будност, непрекидну жудњу, непрекидну љубав према богу јер ми живимо само када волимо када волимо, онда је сваки тренутак нашег живота другачији од претходног без обзира на то да ли је обдарен или не, сваки човек у себи неком врстом језика изражава занос своје љубави према богу то је језик слика или боја, речи или звукова, нејасних уздаха и суза то је језик молитве која није само молитва речима или је понајмање молитва речима у снажном наступу љубави човек нема времена за речи а када је бог близу, ближе од наше крви, свака реч је грубо кршење мира како је у љубави сваки тренутак другачији од претходног, он мора бити и молитвено другачије изражен од претходног монах и хришћанин су позвани на непрекидно стваралаштво на саз- давање до тада непостојећих парова немуштих речи и звукова, слика и боја, уздаха и јецаја управо стога да би постали прави монаси - и прави хришћани - морамо постати истински уметници тема броја наше боголикости ^овек је сарадник божији но, господ се не зауставља на овоме, него све приводи савршенству вјечно обнављајући сву творевину возглављујући је у христу, љубљеном сину своме, који је блистање славе очеве ипак, господ ово дјело спасења не остварује сам, него у сарадњи са нашом слободом ^овјек је призван да буде сарадник божији који самога себе, један дру- гога и читав свијет приноси богу као свештеник твари прихватајући божији стваралачки изазов, човјек се извија ка небесима и превазилази соп- ствена ограничења подражавајући господу кроз стваралаштво, он исказује своју најдубљу чежњу за другим и другачијим, за вјечношћу кроз умјет- ност он изражава двогубу стварност: трагичност свих створења у безизлазу огријеховљеног палог свијета, али и своју наду и неутаживу глад, чежњу за истином и пуноћом живота у христу умјетност је естетски (али и етички) израз нашег постојања, потреба да се као бића оствари- мо чинећи себе и свијет љепшим и бољим у свом најдубљем изразу и највишем домету она је увијек богослужбена на свом врхунцу она превазилази сваки утилитаризам, све програме и циљеве, постаје славословна, апофатичка прослављајући бога, дивног и пројављеног у дјелима својим, она постаје свеприношење и свепредавање, евхарис- тија то је пјесма анђела, миомирис нетрулежности, укус бесмртности, икона у којој невидљиво и неприступно постаје видљиво и доступно, неизрециво постаје слово, бог се оваплоћује, син божији постаје син ^овјечији, доноси спасење и остварује рај умјетност, то је оно тијело и рухо које свако вријеме, сваки нараштај и свака епоха дарује богочовјеку подражавајући марији умјетност увијек подразумијева чин рађања и препорађања, оплођења и оваплоћења оног нај- племенитијег и најпрефињенијег у нама и приношење самоме богу 34 5 / 2008 истинска умјетност истинска умјетност је увијек метафизичка: она се не задовољава ефемерним, него се баца у ковитлац питања живота и смрти, добра и зла и смисла свега постојећег она је, заправо, проистекла из онтологије као њен естетски израз стваралаштво представља оваплоћење наше вјере, потврду ствари невидљивих, искуство преточено у конкретна свје- дочанства оно је такођер и непрекидни подвиг, жртва, продубљивање и потврда вјечног завјета са богом, ближњим и свијетом у нашем времену, сада и овдје због тога што је производ времена, савременост је један од њених основних захтјева но, она се истовремено односи и према вјечном и универзал- ном она увијек подразумијева однос тради- ционалног и модерног, привременог и вјечног, конкретног и општег, појединачног и уни- верзалног због тога подразумијева и вјечну актуал- изацију као биће заточено временом и простором, човјек има дубоку потребу да кроз стварање вријеме и простор преобликује осмишљавајући вријеме смрти и зла као вријеме живота и преображења, просторну удаљеност као мјесто сусрета кроз стваралаштво искупљујемо вријеме и простор претварајући живот у љубавно служење и кон- тинуирану литургију умјетност открива човјека као логосно биће које је замишљено над тајном живота, у вјечној интерак- цији са другим и свијетом око себе кроз умјетничко дјело аутор се открива ближњима и сви- јету однос аутор - дјело - реципијент је увијек жив, слободан и отворен умјетничко дјело је медијум- посредник који другога изазива у однос оно ника- да није довршено и закључено, оно, дакле, није мртво, него отворено за реципијента који својом креативном слободом, сопственим личним искуством и доживљајем надограђује само дјело и даје му нову личну димензију аутентични печат наше егзистенције само дјело, дакле, није објективана стварност, херметична и непробојна оно је прозрачно, отворено; дјело је заправо простор у коме се умјет- ник и реципијент срећу и остварују јединствен и непоновљив однос умјетност представља аутен- тични печат наше егзистенције по којем постајемо препознатљиви и - као таква - излаже нас јавности и њеном суду о нама то су дјела наших руку по којима бивамо препознатљиви већ овдје и сада, али свје- доче о нама и у вјечности она су траг раста или пада наше личност
... задовољст- ва, а свака упитаност о одговорности делује сувишно с правом названа потрошачка, савреме- на култура је култура привидног стицања јер - стичући себи пролазно - човек не само да читав свет доводи у трошно стање, него - незадовољан „стеченим“ - тежи да потпуно потроши и упропасти оријентир човековог деловања [та је алтернатива? другачије поимање кул- туре и њеног односа и улоге човекове у свету мора да понуди, пре свега осталог, критеријуме онога- што-је-у-тренду како би се недвосмислено пре- познао оријентир човековог деловања - живљења позивањем савечних вредности савременост постаје сврховита и тек тада сваки тренутак постаје изузетно драгоцен да бисмо критички сагледали савремено поимање културе и оценили њен однос према хришћанству, неопходно је да укажемо на изворно значење речи култура реч култура латинског је порекла „цултура“, а изворно значење јој је „земљорадња“ узевши у обзир чињеницу да је замљорадња у далекој прошлости представљала праву вештину и врхунац технолошког напретка, где су биле упрегнуте све прихосоматске енергије човека, не аутор: стеван јовановић хришћанство као православни мисионар 21 чуди што је савремено схватање културе везано за технологију и идеју цивилизације семантика речи цултура упућује на обраду и усавршавање неке ствари са јасно одређеним циљем ипак, сма- трамо да није исправно да се свако сврховито деловање на природу и човека окарактерише као култура наука, поготову у области примене, од којих предност има војна индустрија, сведочи у прилог нашем ставу јаз између културе и технологије, тачније измећу културе и циви- култура пар еxелланце тема броја 22 5 / 2008 лизације, све је већи тако можемо говорити о друштвима која су на завидном цивилизацијском нивоу, а која су културно заостала или дегради- рана и обратно [та је разлог томе? појму култура је одузет један аспект његовог значења, који се показује као кључан за наведени проблем наиме, реч је о религијском аспекту, који се очитује чак и у корену речи култура култ или обред представљао је, на митском нивоу људске свести, једини начин обраде земље, али и више од тога: он је представљао једини начин одношења са природом испуњеном боговима и различитим митским бићима који су на њу, природу, непосредно утицали, а тиме и на човека временом земљорадња постаје налик данашњој, али као своју главну карактеристику задржава обредну радњу сетимо се, овде, првих страница библије и прародитељског греха није нимало случајно да је последица нарушене заједнице са богом наведено евино рађање деце у мукама и адамово мукотрпно обрађивање земље: „земља да је проклета због тебе; с муком ћеш се од ње хранити до својега века трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско; са знојем лица свога јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах и у прах ћеш се вратити“ (пост 3, 17-19) још нам може послужити и епизода са каином и авељом, где су као главне одлике њихових занимања, земљорад- ње и сточарства, наведене култне радње каинов жртвени принос од „плодова земљских“ бог није примио, а казна за касније почињено братоубист- во је уследила: „када земљу узрадиш неће ти више давати блага својега“ (пост 4,12) у другим религијама, такође, многобројна су сведочанства о религијском карактеру земљорадње хананска народна религија хананска народна религија, слично римској, знала је за сакралну проституцију, која је за циљ имала да обнови иницијално оплођавање земље, често у митској слици представљено одређеним сношајем дакле, напорно стање човека у свету доводило се у везу са јазом измећу бога или бого- ва и људи, чија се наклоност имала да осигура wеговим/њиховим умилостивљавањем можемо претпоставити да је радња којом је требало да се изазове или повећа принос „рода земаљског“ првобитно била богослужбена умилостивити бога одређене регије било је круцијално уколико се желела добробит култура је, дакле, спочетка представљала обраду и усавршавање природе од стране човека, са циљем да човеков живот постане мање напоран временом, разуме се, човек је савладавао нове препреке,и од култиви- сања природе постепено је прелазио на култиви- сање појединца и друштва тако у платоновим дијалозима читамо о земљораднику као идиоту, што ће рећи особењаку који не ради на усавршавању живота заједнице: на општем добру земљорадња, дакле, више не може бити сматрана културом међутим, иако је појам култура мењао конотације, остао је битно религиозан, те ће још дуго државне и друштвене улоге бити посматране кроз религиозно сочиво примери за то су много- бројни обреди посвећења државних службеника у римској прехришћанској религији, старозавет- но помазивање царева, средњевековна симбиоза цркве и државе и сл ипак, проникавши у многе тајне природних процеса, човек почиње да делује на свет на начин на који су то некада чинили богови та постепена секуларизација довела је до савременог схватања света у којем бог нема никакву улогу одговорност морамо бити свесни одговорности коју и хришћанство сноси у овоме процесу наиме, његовим ступањем на историјску сцену разна митска бића и богови протерани су из овога света, те је човек ослобођен тескобе њиховог непрестаног умилостивљавања ^овеково досто- јанство постаје богообразно и он почиње да дише слободно и смело ^ак је и старозаветно поимање бога и односа са wиме преутемељено, о чему апостол павле сведочи, неуморно подсећајући на слободу коју смо задобили у исусу христу, на сло- боду од закона хришћанство, дакле, руши и старозаветни концепт испуњавања заповести, које би за циљ имало божији благослов у свакод- невним човековим активностима оно себе, у том смислу, поставља као антирелигију, јер нарушава дотадашњи свеопшти религиозни концепт трговине са богом или боговима, због чега се показује као одлучујуће средство секуларизације „и ако се само у овоме животу уздамо у христа, православни мисионар 23 најнесрећнији смо од свих људи“ - вели апостол павле (1 кор 15,19) дакле, бити христов не значи бити богом заштићен од несрећа и зала која нас могу задесити, већ напротив то значи бити у свету као овца међу вуковима (мт 10,6) на више места у светоме писму христос упозорава на трновит пут и на тешкоће које чекају „оне који држе реч wегову“ награда за труд налази се са оне стране историје и, за разлику од страрозаветног и мно- гобожачког поимања историјског благослова, не нуди никакву видљиву и опипљиву добит, напро- тив сва у ишчекивању есхатолошких догађаја вера хришћанина је „потврда ствари нев- идљивих, основ свега чему се надамо“ бити са богом због wега самог коренитом демистификацијом природе и њених процеса, хришћанство је утрло пут савре- меном смелом и слободном човековом односу према васељени заједница са богом више није наметнута човеку, него је слободно/љубвено опредељење за бога бити са богом због wега самог и ни због чега другог, дар је усиновљења добијеног кроз пријатељство са сином, које се остварује у духу светом сада се поставља питање: да ли је демистификацијом природе хришћанст- во културу лишило оријентира? другим речима: да ли је хришћанство одговорно за кулурно тумарање и тумарање културе, о чему смо на почетку говорили? одговор на ова питања налаз- имо, поново, у смислу термина култура наиме, култура као земљорадња има за циљ бољи род, а у ширем смислу она има за циљ бољитак у ма којој области човековог делања коначно, култура има за циљ бољитак као такав, што претпоставља идеју добра рад човека на сопственом обрађивању и усавршавању са идејом добра као крајњим циљем његовог постојања, добро познат античкој грчкој и њеним философским школама, није био јасно и недвосмислено назначен и образложен црквени доживљај исуса из назарета, за последицу има христологију и тријадологију, сотириологију, есхатологију, а у целости се огледа у хришћанској антропологији, којом култура, иако већ секуларизована, добија јасно оно што јој је, сматрамо, недостајало недвосмислено назначење, задатак и метод теолошки аспект христологије резултовао је тријадологијом, након чега су се отвориле многе онтолошке препреке у христологији савладавањем ових препрека највише је добила хришћанска антропологија, која у тајни христа открива нови смисао човекове сличности богу (пост 1,26) а коју је остварио исус циљ човековог постојања као слике бога је да буде у заједници са прволиком задатак је да постане личност, што ће рећи да постоји на начин постојања свете тројице, а које је безрез- ервно припадање другоме метод (од грчке речи која значи слеђење, пут) је сам христос, који и назива себе путем (јн 14,6) култура је у хришћанском кључу, дакле, иако постављена на темељ слободе јасно усмерена добровољним самокултивисањем стиче се вештина да се читав космос, као предмет обраде, узводи ка добру прича о злим виноградарима (лк 20,9-16) управо описује творевину као виноград а људе као виноградаре, који имају да богу, као власнику винограда, приносе дарове ова свештена улога човека у хришћанству суштински је благодарећа богослужи се, пре свега, да би се захвалило богу на делу спасења, јер жртва је принешена, бог је одобровољен једном заувек према томе је богослужење новозаветне цркве и названо евхаристија истини за вољу, литургија обилује прозбама, али је њен врхунац канон благодарења, а сва су очекивања есхатолошка ослобођени од неопходности да умилостивљујемо бога као слуге господара, ми му се обраћамо као синови оцу, а свако наше дело му приносимо са захвалношћу, иако то није нужно оцена савременог појма културе сама се намеће па је нећемо износити ако култура има за циљ добро, онда се хришћанство може сматрати кул- туром пар еxеланце многобројни утицаји различитих култура на хришћанство нису проме- нили његово биће, већ додирнувши се светиње и сами су постали светињом свака култура, уко- лико има добро као сврху, може бити усвојена хришћанским учењем, при чему не мења његов идентитет, већ му се прилагођава овом својом способношћу хришћанство себе поставља изнад свих култура, ослобађа их нужности и узвисује због тога се са сигурношћу може тврдити да бити хришћанин истовремено значи и бити културан, чак и ако не сматрамо да бити културан значи и бити хришћанин 24 5 / 2008 православни мисионар 25 помислите: кад, на пример, муче човека; ту су патња и ране, мучење телесно, и, наравно, све то одвлачи патникову пажњу од душевних мука, тако да само те ране и муче, све док не умре али главни и најјачи бол можда није у ранама, него што ту онај јадник баш сигурно зна да ће, ево, за један сат, а после за десет минута, затим кроз пола минута, затим сад, ево овог тренутка душа из тела одлетети, те да он тада већ неће бити човек, и да је то већ сигурно: главно је то што је сигурно оно, кад главу мећеш под нож и чујеш како он клизи над главом, ето, баш то четврт секунде и јесте нешто најстрашније знате, то није моја фантазија, но су тако многи говорили ја у толикој мери у то веру- јем да ћу вам отворено казати своје мишљење убијати некога због убиства несразмерно је већа казна него што је било његово злочинство убиство по пресуди несразмерно је ужасније него што је разбојничко онај кога убију разбојници, кољу ноћу у шуми, или како му драго, тај се увек, у сваком случају, до последњег тренутка нада да ће се још спасти бивало је примера да је већ грло пресечено, а он се још нада, па или бежи или моли а овде се насигурно одузима сва та последња нада с којом је десет пута лакше умирати; ту је пресуда, и у томе што ти сигурно знаш да нећеш умаћи, у томе се и састоји ужасна мука, и нема на свету страшније муке од те доведите и метните војника пред топ у боју и гађајте га, он ће се још увек надати; али прочитајте том истом војнику пресуду насигурно, он ће полудети или заплакати ко каже да је човекова природа кадра издржати то да не полу- ди? нашто то кињење гадно, непотребно, узалуд- но? можда има где-год човека коме су прочитали смртну пресуду, пустили га да се намучи, а затим му рекли: "иди, прашта ти се" ето, такав би нам човек можда и могао испричати о тој је муци и страхоти и христос говорио не, с човеком се не сме тако поступати! // фјодор михаилович достојевски, идиот, рад, 1977, стр 33 да, и то је за човека можда и није за све људе - неки полуде, неки никада више не могу да се врате у нормалу, постану или ћутљиво утучени или брбљиво егоцентрични јер, признаћете, није лако гледати смрти у очи, а знати: ево је, долази долази сигурно! и одједном: ништа нема је косач је отишао и није ме покосио неко се смиловао или је погрешио или - ко зна свеједно, прошло је, то је најважније! питања зашто се ово десило, зашто баш мени брзо провеју кроз свест и оду не треба се питати, треба живети! и тако, ти људи наставе да живе и - не виде ништа, ништа они су смрт преживели, али је нису проживели а неки други људи - прогледају питања која су прву групу људи тек дотакла, а онда свесно беху одбачена, другу групу људи прате и муче цео живот: зашто се ово догодило, зашто баш мени да западне ово што ни најгорем непријатељу не бих пожелео, зашто ми је дато да видим смрт, да је опипам, да осе- тим њен мирис и рушилачку снагу, да се рвем са њом - са тако неравноправним противником да ли зато да схватим све проћердане тренутке свог јадног живота, да ли зато да увидим да већина ствари која ме је чинила неодлучним, несигурним, полутаном, превртљивцем и покварењаком и да сви разлози и оправдања зашто неке ствари нисам видео - нисам хтео да видим - нису ништа друго до ништавни, неважни, млаки и сиви? и, ето, у тих неколико тренутака, неколико минута или дана док сам чекао смрт, ту страшну околност непојмљиву аутор: бранимир нешић ^овек који је проживео смрт тема броја 26 5 / 2008 (или најтеже појмљиву) људској природи, тада, у том лудачком валцеру схватио сам: живот зашто баш мени! да ли је то била пука случајност или, пак, страшно божије допуштење? боже, одгов- ори ми - зашто? зашто баш мени? зашто ћутиш, свезнајући! тражим, чујеш ли ме, захтевам да ми кажеш - сада и овде! зашто си се поиграо мноме? [та хоћеш да видиш! да провериш? да испиташ? зашто ћутиш? зашто а када прође мало времена, када схватиш да небе- са ћуте и да ће ћутати, да ти никада неће одговор дати, када паднеш на колена изнемогао од трагања за тим страшно битним одговорима, онда једна мала, сасвим мала и чудна реч заискри у твојој мисли дар! нељудски, монструозни, катаклизмички - дар - од бога! по wеговом допуштењу! по wеговој милости у немилости да бих - прогледао! да бих сазнао, да бих ојачао, да бих другима пренео тешком и великом ценом плаћену спознају - о животу, о пуноти, о истини, о правди не треба лагати, не треба децу учити да лажу нити да учествују у лажи било каквој лажи, свеједно је; лажи је много а истина је само једна - пут, истина и живот! како ми је сада све јасно, чудновати боже, када очи имаш и - видиш! и сва блага овога света неважна су ако очи изгубиш у тајни пшеничног зрна морао сам умрети да бих оживео, морао сам умрети у коначности да бих се родио у бесконачности! већини се то догоди када оду са овога света, а мени је дато да останем и: сведочим! фјодор михаилович достојевски - сведок! александар исајевич солжењицин - сведок! поред многих подударности њихових живота, претходно наведено искуство које су обојица прошли - свако у својим околностима и приликама (достојевски је био осуђен на смртну казну, па помилован; солжењицин је добио дијагнозу да болује од малигног тумора, да му је остало свега неколико недеља живота и, одједном, излечење: тумора нема, нестао је!) - доводи их у исту раван: раван сведока, раван људи који су преживели, али и проживели смрт сва њихова философија живота заоденута је тра- гањем, мучним трагањем за истинским, пунотним животом где он постаје, ко га даје, како људи издају живот, како извитоперавају свој позив и дар од бога, како постају убице и гонитељи, а како постају мученици и светитељи? и један и други, с једне стране, дотакли су смрт, а с друге, као православни хришћани, дотакли су божију руку, божију милост и божију qубав они који христа и до дана данашњег називају занесењаком и фантастом, фанатиком и фунда- менталистом, исто тако карактеришу и достојевског и солжењицина занимљива је појава да људи оно што не прихватају или не схватају веома лако оцењују као погрешно, ретроградно, ненормално и свакако неприхватљиво да ли су у основи њихова другачија стремљења, другачија мерила и систем вредности од ова два руска зане- сењака јер, питају се они, зашто би нам тај, руку на срце, мирољубиви и незлобиви христос био мера свих ствари када ја, то јест ми у својим животима можемо да будемо мера свих ствари и зашто бисмо свет морали да меримо по христовим православни мисионар 27 законима и учењима када овде, на земљи, постоји цивилизација, напредак, наука, постоје закони, римско право, позитивни прописи, људска права, толеранција, тачно - узвикују два руска занесењака, а посебно александар солжењицин, и подсећају: постоји и колима, постоји и аушвиц, постоји и јасеновац, постоји хирошима, постоје свесно истребљени народи индијанаца, с намером мрцварени црнци, са задовољством уништавани јевреји, са до скора дозвољеним ловом ловљени абориxини, са колат- ералним штетама масакрирани срби и ирачани, постоје управо од оних који вероваше у светску науку и прогрес без оног мирољубивог и незло- бивог занесењака, на стотине гулага, логора, гас- них комора, на стотине и стотине мрвилица васцеле људске цивилизације достојевски је пророчки наслутио да време злих духова долази у веома лепој обланди плитко и наивно схваћених људских права, цивилизациј- ских потреба и некакве једнакости и слободне мисли и љубави, солжењицин у својим делима сведочи њихово отелотворење, сведочи у шта су се све оне лепе приче о братству, слободи и јед- накости претвориле, сведочи и описује зле духе у њиховој потпуној бестијалности, у потпуно разби- јеним границама људскости и у потпуној аморал- ности солжењицин описује пакао на земљи и људе у том паклу оно што су иван карамазов, родион раскољников и други јунаци достојевског на појед- иначним људима испробавали, у солжењициново време се испробавало на милионима, милионима, милионима, милионима људи и у том паклу, у том черечењу људске душе, савести и тела, неки људи су, после свих мука, остајали живи: живи у христу, живи са христом, живи за христа и то није философија, то није теорија, то није пуки ларпурлартизам - то је искуство, монструозни опит показао искуство које нема цену, искуство после којег не остајеш млак, већ само врућ или хладан за разлику од тог опита, од тог искуства кроз које су прошли словенски народи, говорио је солжењицин у својој харвардској беседи - људи на западу пролазе кроз само на први поглед беза- зленију мрвилицу људских душа описујући запад- ну културу као бездушну, аморалну и себичну, солжењицин западњаке опомиње да ће и на њихо- ва врата доћи гулази, можда у неком другом облику, можда не ни толико приметно као што је било искуство руског народа у стаљиново време, али узрок и извршилац су исти: узрок - духовна успа- ваност (солжењицин би рекао ушушканост напомињући да до револуције у царској русији не би ни дошло да су људи у цркви били на духовном нивоу припадајућег им задатка, а не ушушкани и задовољни - какви су били), а извршилац - зло, само зло које се користи безумним људским рукама солжењицин је човек човекољубив, пророк исти- нољубив, мученик достојан насеља праведних а тамо га, као свога исповедника, сведока и пророка, чекају милиони који нису заборављени управо зах- ваљујући њему дакле, опет је солжењицин победио смрт у коначном скору - 2:0 за александра довољно, сасвим довољно 28 5 / 2008 хришћанско аутор: благоје пантелић бог је створио човека као умно биће које може да општи с wим место за остваривање дијалога је рајски врт, а начин богослужење рајски врт је једино место на коме човеков живот достиже своју пуноћу, место на коме је живот вредан живљења али човек у једном моменту свог прогреса у добру почиње да пориче себе као богослужбено биће, односно као биће које разго- вара са богом, и бива протеран из рајског врта протеран је јер се није понашао у складу са богоустановљеном културом живљења у њему; постао је некултуран, некултурно је желео да постане нешто што у бити не може бити бог му је дао могућност обожења, а он је хтео да буде бог; дао му је могућност освећења, а он је хтео да буде апсолутно свет у „прогонству“, човек успоставља неки свој начин постојања (који је неретко трагичан); он живи у греху, живи сопствени промашај новоуспостављени начин живота бисмо могли назовати паракултуром, или, можда, подкултуром та паракултура у свим својим верзи- јама постоји и данас као негација хришћанске културе, као негација оне културе која за основу има богочовека паракултура је сурогат хришћанске културе, али ипак има могућност преображења, исправљања (о том процесу сада - због стешњености простора - нећемо говорити) мишљења смо да прво треба правилно дефини- сати појам културе, па тек онда окарактерисати и дефинисати паракултуру и отпочети њено исправљање остваривање светости култура је начин живота човека по строго одређеним правилима у конкретном систему вредности хришћанска култура је свој систем вредности, односно своја „начела живота“ (како би то рекао јован златоусти), усмерила на ост- варивање светости човека - на његово обожење - јер је то у складу са божијим стваралачким промислом следствено томе, хришћанска кул- тура - коју сматрамо једином аутентичном - јесте култура светости“ апсолутно свет је само бог, који је и извор светости човека док се човек освећује, бог јесте свет хришћанска култура се, дакле, уте- мељује богом, и то оним кога је открио христос - оваплоћени син wегов христос је тај који одређује, дефинише културу wегов живот је њена парадигма која се мора отелотворити у животу појединца да би његова егзистенција имала смис- ла ^овек се освећује тако што непрестано пози- тивно одговара на позив божији на заједничко живљење, тако што пристаје да у себи оваплоти бога, да и он постане христос (богочовек) живљење са христом и по угледу на христа значи прихватање одређене културе основни садржај те културе је богослужење христова служба оцу је образац човекове службе богу космички свештенослужитељ хришћанска култура је - као изразито литургиј- ска - најприроднија за човека, који је творевина божија јер је он створен да буде свештеник ^овек је човек само као литург - онај који служи богу божанско предназначење је да човек буде космички свештенослужитељ бог човеку предаје материју на управљање, које се првенствено очитује у литургијском приношењу те исте матер- ије wему културом се одређује употреба читаве живљење са христом и по угледу на христа значи прихватање одређене културе основни садржај те културе је богослужење христова служба оцу је образац човекове службе богу православни мисионар 29 поимање културе тема броја творевине, тако да се човекова одговорност односи и на свет изабравши извесну паракултуру, (која је у бити култура ништавила јер одстрањење бога и живота човека подразумева повратак у оно из чега је створен, а то је апсолутно ништавило) човек одређује и судбину читавог света култура живљења овде и сада јесте пут који се завршава у вечности која, пак, може бити двојака: бескрајна депресивна празнина или пуноћа постојања систем вредности који одређује културу човека одређује и квалитет његове вечне егзистенције; на основу тог квалитета вечност дефинишемо као рај или пакао ^овек се културом опредељује да ли ће вечно живети у једном или у дру- гом стању у томе је примарни значај културе неопходно је, дакле, да човек свој начин живота усклади са хришћанским, са јеванђељским сис- темом вредности, који препоручује интеграцију људског живота у божански да би „културу празнине“ (паракултуру) преобразио у „културу светости“ и своје пролазно биће пре- образио у богочовечанско - „пози- тивно вечно“, остварено хришћан- ска култура је „култура вазнесења“ истински културан човек, по хришћанском схватању, непрестано тежи да трансцендентира себе као психофизичко биће, тежи да се љубавно сједини са богом и на тај начин себе афирмише у сфери пнев- матолошког (духовног), тачније теолошког (божанског) тако човек непосредно преображава самога себе, а посредно целокупну материју на крају, треба напоменути да хришћанска култура не претендује порицању апсолутно свих актуелних паракул- тура, већ тежи да их, у оној мери у којој је то могуће, преобрази и укључи у своје богослужбено живљење; мења, дакле, њихову суштину, а њихова форма може да постане органски део хришћанске културе 30 5 / 2008 слобода и стваралаштво у аутор: о ромило хиландарац монах напушта свет да би био сам са богом wегов призив и његова најдубља животна жудња да буде сам са богом записани су већ у његовом имену јер грчка реч монахос може да се преведе и као онај који је сам са богом када се монах нађе у манастиру, неизбежно се суочава са питањем које задире у саму суштину монашког призива: шта ваистину значи бити сам са богом он се моли усамљен у својој келији потом одлази у цркву, где се моли са целом заједницом али то још не значи да се он - као управо тај одређени монах - заиста и упустио у разговор са богом да бисмо објаснили ово питање, направићемо једно поређење када се неко бави науком или умет- ношћу, он у почетку изучава правила међутим, ако научник остане само на правилима и на њиховом међусобном комбиновању, никада не може доћи до открића не може доћи до нових правила и закона оних правила и закона који су особени само за њега, као за јединствену и непоновљиву јединку збир правила - ма колико велики био - на послетку даје само правило уметник стваралац када је, пак, реч о уметнику, ако ради само на основу правила која је утврдило нечије туђе искуст- во истине, он ће до краја живота остати добар умет- ник, али никада неће постати стваралац уметник постаје стваралац онога часа када прекрши сва до тада утврђена правила, она правила која су некада била потпуна новост уметник, дакле, постаје ства- ралац онда када (пре)крши пређашња правила научник постаје проналазач када се одвоји од поз- нате земље правила и упусти се у авантуру непоз- натог можемо ли пронаћи непознату земљу ако се држимо само познатих путева? неко нам може замерити да проповедамо пот- пуни субјективизам како неко може изаћи изван поља свих дотадашњих правила, а и даље бити разумљив другим људима? у свакој области људског стваралаштва видимо да је нешто тако ипак могуће за оно што желимо да кажемо, уметност пружа бољу могућност поређења од науке у науци, наиме, постоји напредак свако ново откриће потире оно претходно то значи да у науци постоји револуција у уметности, као и у духовном животу, не постоји револуција, већ бескрајно обогаћивање када неки светитељ доживи христа, сусретне се са wим, а његово искуство не пориче сва дотадашња (овде догматска питања треба оставити по страни) wегово искуство даје једно сасвим ново виђење христа, открива нови предео христове личности међутим, иако је такво виђење до тада било непоз- нато, црква га препознаје као истинито а то значи да га заједница светих, и у тој заједници свако понаособ, препознаје као истинито христос је вечно нов и сада ваља поставити суштинско питање како је могуће да потпуно ново искуство не укида сва пређашња искуства? на основу чега је то могуће? преподобни јован дамаскин је рекао да је христос једино ново под сунцем но, то још није довољно будући да свака новина временом стари зато је дамаскин додао да је христос, уједно, и оно вечно ново христос је вечно нов, у будућем веку неисцрп- но нов не престајући, ипак, да буде христос христос је увек онај исти, али и непрекидно, у векове векова, вечито нови христос је беспочетан и бескрајан и човек - када учествује у божанском животу - постаје беспочетан и бескрајан ^овек је увек, у самим својим основама, исти, али и вечито нов, беспочетан и бескрајан како је говорио о јустин поповић, човек који се причестио божанском беспочетношћу јесте тачка која разрас- та у све бескраје и бесконачности он је онај исти човек, дакле - тачка која се проширује у векове веко- ва на све христове непојамности и несагледивости у сваком човеку постојећа истоветна људска приро- православни мисионар 31 да јесте предуслов међусобног споразумевања, чак и у случају израза дотада непостојећег и непоновљивог искуства живота у христу сваки човек је апсолутно јединствена и непоновљива личност коју може разумети свака друга непоновљива и јединствена личност ^овек је позван да оствари овај дар јединствености и нес- равњивости ако га не оствари, он се удаљио од смисла свога живота он није пронашао себе и само себи својствен пут ка богу монаси монах је, дакле, отишао из света, повукао се у манастир и разговара са богом у молитви али, као и сваки шегрт, он мора да пређе тегобни пут од подражавања свога учитеља, свога духовног оца, до проналажења само њему - и никоме другом - сво- јственог односа са богом многи се монаси, многи се хришћани, нажалост, зауставе на пуком подражавању јединствени и непоновљиви пут неког духовника ка богу постаје образац за личности које су потпуно другачије постаје такоз- вано опште правило а потом то опште правило постаје мерило истине монах или хришћанин слепо подражава то правило не учествују у њему целим својим бићем јер је то немогуће немогуће јер се суштина иконе божије у човеку, његова личност, буни против свога брисања, уништења монах или хришћанин посматра свога духовника молитви тема броја тек када почнемо да волимо, постајемо личност тек тада се пробудило средиште наше личности, наше срце када уђемо у област срца, у пределе љубави, у том царству више не владају закони у том царству постоји само један закон, а то је неопходност да се сви претходни закони, сви претходни изрази наше љубави према богу више не подражавају на спољашњи начин - да не постају идоли који гуше живот 32 5 / 2008 како се крсти, како целива иконе, како хода или како поје и настоји да га у потпуности копира међутим, начин на који духовник поје произлази из само њему својственог доживљаја бога све спољашње је само израз његовог личног, унутрашњег живота старац порфирије кавсокаливит је говорио да је потребно постати уметник да би се постало хришћанином тиме старац порфирије говори да је потребно постати храбрим да би се постало хришћанином хришћанин се постаје на бојном пољу, а не у безбедности подражавања хришћанин се постаје кроз многа истраживања, заблуде, трагања и експерименте на том путу је неопходна помоћ духовника старац порфирије је говорио да нас нико не може научити молитви - осим духа светога на послетку, тај одлучујући корак - то бацање у узбуркано море трагања за живим богом - човек мора учинити сам, без ичије помоћи он мора одрасти, остварити у себи црте непоновљиве личности, постати личност он мора пронаћи само себи својствен однос са живим богом живи однос са живим богом али како је наш бог - живи бог, бог необузданог и бескрајно разноврсног живота, он не трпи прав- ила једнога часа смо се сјединили са wим у само једном уздаху усхићења, али ако већ следећег часа поновимо истоветни уздах, он постаје имитација живота, пуко понављање једног прохујалог тренутка постоји опасност да - као што смо нека- да радили са духовником - почнемо сами себе подражавамо да говоримо богу да га волимо, али да је наше срце заправо мртво бог тражи цело наше срце, у сваком часу нашег живота ниједан час нашега живота не сме да буде пука сенка неког претходног родитељи понавља- ју детету да га воле дају му и многе тобожње доказе за то купују му поклоне, обасипају га пажњом али дете неће бити задовољно све док не осети да у срцу родитеља постоји оно за чим оно умјетност као израз у мјетност - као наш стваралачки израз - извире из самих дубина наше личности, из њеног коријена - слободе, као врхунског дара божије љубави захваљујући овом дару слободе, човјек се пројављује и остварује као боголико биће, одсјај божанске славе и начина постојања свете тројице у овом свијету наше стваралаштво представља љубавни одговор на огромни и ничим заслужени божански дар живота оно је наша потреба да тај дар благодарно прихватимо и свим својим бићем се активно одазовемо као сарадници божији на дјелу спасења умјетност је наша дубо- ка потреба да себе и свијет око себе чинимо вјечно новим преображавајући га и украшавајући - чинећи да сви растемо из славе у славу кроз умјетност човјек тежи да свој лични печат, печат свог јединственог и аутентичног постојања, остави на свијету око себе и потврди се као личност кроз сам стваралачки чин стваралачки чин је, пак, увијек криза, изазов, суд над собом и свијетом око себе и креативно правазилажење ништавила свакоме ко се икада нашао пред изазовом празног папира потпуно је јасно о чему је ријеч стварајући, човјек заправо подражава самоме богу, творцу свега постојећег, који све ствара добро и лијепо ^овјек по својој природи није статично биће ако не ствара, разграђује ако се не узвисује, он се своди ако се не оплемењује, запарложи се и огруби wегова боголикост тамни и рађа дјела таме аутор: драгана мандић православни мисионар 33 једино чезне неће бити задовољно све док не осети родитељску љубав а када је осети, неће обраћати пажњу на спољашње понашање свога оца или мајке јер ће несумњиво знати да има њихову љубав тако је и у човековом односу са богом када постајемо личност тек када почнемо да волимо, постајемо личност тек тада се пробудило средиште наше личности, наше срце када уђемо у област срца, у пределе љубави, у том царству више не владају закони у том царству постоји само један закон, а то је неопходност да се сви претходни закони, сви претходни изрази наше љубави према богу више не подражавају на спољашњи начин - да не поста- ју идоли који гуше живот у том царству човек је позван на непрекидну будност, непрекидну жудњу, непрекидну љубав према богу јер ми живимо само када волимо када волимо, онда је сваки тренутак нашег живота другачији од претходног без обзира на то да ли је обдарен или не, сваки човек у себи неком врстом језика изражава занос своје љубави према богу то је језик слика или боја, речи или звукова, нејасних уздаха и суза то је језик молитве која није само молитва речима или је понајмање молитва речима у снажном наступу љубави човек нема времена за речи а када је бог близу, ближе од наше крви, свака реч је грубо кршење мира како је у љубави сваки тренутак другачији од претходног, он мора бити и молитвено другачије изражен од претходног монах и хришћанин су позвани на непрекидно стваралаштво на саз- давање до тада непостојећих парова немуштих речи и звукова, слика и боја, уздаха и јецаја управо стога да би постали прави монаси - и прави хришћани - морамо постати истински уметници тема броја наше боголикости ^овек је сарадник божији но, господ се не зауставља на овоме, него све приводи савршенству вјечно обнављајући сву творевину возглављујући је у христу, љубљеном сину своме, који је блистање славе очеве ипак, господ ово дјело спасења не остварује сам, него у сарадњи са нашом слободом ^овјек је призван да буде сарадник божији који самога себе, један дру- гога и читав свијет приноси богу као свештеник твари прихватајући божији стваралачки изазов, човјек се извија ка небесима и превазилази соп- ствена ограничења подражавајући господу кроз стваралаштво, он исказује своју најдубљу чежњу за другим и другачијим, за вјечношћу кроз умјет- ност он изражава двогубу стварност: трагичност свих створења у безизлазу огријеховљеног палог свијета, али и своју наду и неутаживу глад, чежњу за истином и пуноћом живота у христу умјетност је естетски (али и етички) израз нашег постојања, потреба да се као бића оствари- мо чинећи себе и свијет љепшим и бољим у свом најдубљем изразу и највишем домету она је увијек богослужбена на свом врхунцу она превазилази сваки утилитаризам, све програме и циљеве, постаје славословна, апофатичка прослављајући бога, дивног и пројављеног у дјелима својим, она постаје свеприношење и свепредавање, евхарис- тија то је пјесма анђела, миомирис нетрулежности, укус бесмртности, икона у којој невидљиво и неприступно постаје видљиво и доступно, неизрециво постаје слово, бог се оваплоћује, син божији постаје син ^овјечији, доноси спасење и остварује рај умјетност, то је оно тијело и рухо које свако вријеме, сваки нараштај и свака епоха дарује богочовјеку подражавајући марији умјетност увијек подразумијева чин рађања и препорађања, оплођења и оваплоћења оног нај- племенитијег и најпрефињенијег у нама и приношење самоме богу 34 5 / 2008 истинска умјетност истинска умјетност је увијек метафизичка: она се не задовољава ефемерним, него се баца у ковитлац питања живота и смрти, добра и зла и смисла свега постојећег она је, заправо, проистекла из онтологије као њен естетски израз стваралаштво представља оваплоћење наше вјере, потврду ствари невидљивих, искуство преточено у конкретна свје- дочанства оно је такођер и непрекидни подвиг, жртва, продубљивање и потврда вјечног завјета са богом, ближњим и свијетом у нашем времену, сада и овдје због тога што је производ времена, савременост је један од њених основних захтјева но, она се истовремено односи и према вјечном и универзал- ном она увијек подразумијева однос тради- ционалног и модерног, привременог и вјечног, конкретног и општег, појединачног и уни- верзалног због тога подразумијева и вјечну актуал- изацију као биће заточено временом и простором, човјек има дубоку потребу да кроз стварање вријеме и простор преобликује осмишљавајући вријеме смрти и зла као вријеме живота и преображења, просторну удаљеност као мјесто сусрета кроз стваралаштво искупљујемо вријеме и простор претварајући живот у љубавно служење и кон- тинуирану литургију умјетност открива човјека као логосно биће које је замишљено над тајном живота, у вјечној интерак- цији са другим и свијетом око себе кроз умјетничко дјело аутор се открива ближњима и сви- јету однос аутор - дјело - реципијент је увијек жив, слободан и отворен умјетничко дјело је медијум- посредник који другога изазива у однос оно ника- да није довршено и закључено, оно, дакле, није мртво, него отворено за реципијента који својом креативном слободом, сопственим личним искуством и доживљајем надограђује само дјело и даје му нову личну димензију аутентични печат наше егзистенције само дјело, дакле, није објективана стварност, херметична и непробојна оно је прозрачно, отворено; дјело је заправо простор у коме се умјет- ник и реципијент срећу и остварују јединствен и непоновљив однос умјетност представља аутен- тични печат наше егзистенције по којем постајемо препознатљиви и - као таква - излаже нас јавности и њеном суду о нама то су дјела наших руку по којима бивамо препознатљиви већ овдје и сада, али свје- доче о нама и у вјечности она су траг раста или пада наше личност
Свеска: 303 | Хришћанство и култура
...
...
Одреднице:
1. 70726 / ...да ли ју то, нужно, чини истинитом и у коликој мери? постоји ли АЛТЕРНАТИВА? ? како представити алтер- нативу савременику чије је разумевање у значајној мери условљено терминологијом и...
1. 70726 / ...да ли ју то, нужно, чини истинитом и у коликој мери? постоји ли АЛТЕРНАТИВА? ? како представити алтер- нативу савременику чије је разумевање у значајној мери условљено терминологијом и...
3
Свеска: 305 | Милосрђе у посту
...погледа на свет, а самим тим и убедљивост онога што јеАЛТЕРНАТИВА 📌 том брзо-
плетом мњењу, а то је стварање и постојање створи-
теља
страх од бога је почетак мудрости, па када атеисту
довед
...погледа на свет, а самим тим и убедљивост онога што је
МЕТА инфо: Р:23755 К:182309 Д:101
| Свеска 305 |
Свеска: 305 | Милосрђе у посту
... се ова проблематика добро савлада убедљи- вост антиеволуционих аргумената ће поколебати и најокорелијег атеисту што се на интернет-форумима и те како доказало наравно, смисао је у томе да се сувом логиком покаже бесмисао и комика натурали- стичко-материјалистичког погледа на свет, а самим тим и убедљивост онога што је алтернатива том брзо- плетом мњењу, а то је стварање и постојање створи- теља страх од бога је почетак мудрости, па када атеисту доведемо до тог првог корака на реду је апологетика путем које се указује да је хришћанство тј правосла- вље аутентични монотеизам да бисмо навели про- сечног атеисту да здраворазумски промишља о овој битној теми можемо посегнути за захвалном темом историчности господа исуса христа јер многи људи данас живе у погрешном уверењу да је јеванђеље само неки мит, а библија полумитолошка литерату- ра! историчност старог и новог завета о историчности старог и новог завета постоји мноштво аргумената и у овим дискусијама их треба обилно истицати подаци везани за библијску архео- логију, детаљност старозаветног и новозаветног извештаја, мноштво личности које се помињу у библији јасно указују на аутентичност и историчност библијских списа поготову је битна тема исторично- сти јеванђеља и, наравно, централне личности - господа исуса христа овоме увек треба посветити дужну пажњу јер очигледни докази који иду томе у прилог остављају врло јак утисак на често неупућене читаоце њима то може постати подстицај за пажљи- вије и темељније читање новог завета, што је управо и циљ ових дискусија црква и образовање сем поменутих тема које смо обрадили у најгру- бљим цртама, често се на интернет-форумима рас- правља о утицају цркве, било западне, било источне, на историјат образовног система, те се у том смислу подмеће погрешна теза да је хришћанство само за неуке и необразоване наравно, ми добро знамо да хришћанство није против науке и образовања зато што никад није било у савезу са глупошћу, али многи свештеник горан живковић православље и савремене технологије дијалог са атеистима на интернету (други део) православни мисионар l 59 то, на жалост, не знају њима треба наводити приме- ре из историје хришћанства, свете оце који су често спадали у најобразованије људе свог времена - св василија великог, св јована златоустог, св фотија, оригена итд као и чињеницу да су многи западни и источни манастири у своје време били прави центри учености и културе уопштено, на форумима треба увек баратати чиње- ницама јер се у супротном може десити да се дође у незавидну ситуацију у којој су привидно јачи аргу- менти противника хришћанства ти исти противни- ци се никако не смеју потценити јер се често ради о врло образованим људима они, дакле, јесу безбо- жници, често и вулгарни антитеисти, али уопште нису необразовани или са мањком интелигенције најбоље је пре било каквог упуштања у дискусије премерити превентивно своје снаге у односу на чла- нове конкретног интернет-форума на крају треба рећи да никад не смемо изгубити из вида да је човеку изнад свега дата слобода која подра- зумева чак и свесно одбацивање бога, али то не значи да неверујуће или слабоверне не треба аргументима просто натерати да преиспитују своје ставове напро- тив, то је императив сваког православног хришћани- на који активно користи интернет и жели да следи свог великог учитеља свештеник горан живковић православље и савремене технологије дијалог са атеистима на интернету (други део) 60 l1/2009 у знаку часног великог поста који предстоји вреди потруди- ти се и пронаћи садржаје који ће нам помоћи да у њега ступимо што спремнији у претходним бројеви- ма смо говорили о многим презен- тацијама чије библиотеке нуде велики број текстова посвећених посту, смислу поста и начину њего- вог практиковања ту су и обја- шњења свих већих празника (господњих и богородичних посеб- но), нарочито оних који се славе у периоду великог поста подсећања ради поменућемо два наша заиста велика, можда најпосећенија сајта: wwwverujemorg и wwwsvetosavlje org, на којима се може наћи све што ће вам бити потребно поред наведених, ево још неколико добрих примера: http://wwwpakibitijacom још један добро конципиран и богат сајт визуелно не оптерећује, прегледан је – на почетној страни (лево и десно) налазе се изборници путем којих бирамо приказ тематски разврстаних садржаја – за који је резервисано средишње место (ова почетна страна замишљена је као централни изборник тема које аутор жели да истакне) свака од целина коју желите да истражите је визуелно веома добро постављена, тако да је немогуће збунити се при прегледу презентације садржај презентације је широк и дотиче се великог броја феномена православног живота које кратко и јасно објашњава и илуструје примерима ту су текстови поучног, богослужбеног и приповедачког карактера чији избор, садржај и број потврђују да овом сајту треба посветити пажњу посебно препоручујемо слово о посту, о вакрсу и обичајима који се односе на овај велики догађај нарочито су вредни текстови богослужбеног карактера (литургијске молитве, псалтир, акатисти, тропари и кондаци (исписани онако како се изговарају на црквенословенском), свакодневне молитаве) који ће вам омогућити да са пажњом учествујете у богослужењима (нарочито интензивним током предстојећег поста) разумевајући њихов смисао и поредак сајт има и галерију икона и листе песама православног појања, које можете послушати током листања у формирање и одржавање ове презентације је уложен веома велики труд, и то од срца поздрављамо у овом случају време проведено пред екраном свакако неће бити изгубљено http://wwwpravpostorgua наведена адреса води на веома добру презентацију која је тематски уско везана за пост, коме је, с драган јовичић црква и интернет православље на инт ернету православни мисионар l 61 обзиром на важност и улогу коју има у животу сваког православног хришћанина, неопходно посветити доста пажње читав сајт је приказан на руском језику, што за посетиоца са нашег говорног подручја неће бити велики проблем смисао текста и значење неких нама непознатих речи лако се назиру као што смо већ поменули, искључива тема сајта је пост, односно све оно што је за њега везано почевши од уводних објашњења о појму поста, о сваком посту понаособ износе се текстови који говоре о разлогу, начину и времену његовог установљења, о сврси и смислу поста уопште, о томе како га у свакодневици оставарити база текстова и светоотачких беседа који говоре о посту редовно се допуњава поред свега наведеног, присутан је и знатан број упутстава за припремање посне хране http://wwwzavetru за разлику претходно описане презентације, ова је обимнија оно што нас сада интересује јесте део њеног садржаја који се односи на пост, до кога долазимо преко изборника са леве стране, линка календарь учитана страна црквеног календара омогућава да стекнемо увид у то како је подељена црквена година, посебно у кон- тексту редоследа вишедневних постова и великих празника, господњих и богородичних изборник са десне стране (праздники и посты) нуди листу свих великих празника и сва четири вишедневна поста о којима се даље, на посебно учитаној страни, говори детаљ- није почевши од припремних седмица пред пост, све до пасхе, уз сваку се дају подробна историјска и теолошка обја- шњења праћена светоотачким текстови- ма са том тематиком и упућивањем на стране које нуде богослужбени поредак за актуелни период презентација садржи веома исцрпне описе и детаље који се односе на многе појмове хришћанског живота и свакако је вреди посећивати драган јовичић црква и интернет православље на инт ернету 62 l1/2009 у тексту из претходног броја продужили смо наше упознавање са самима собом, са човеком као „бићем смисла“, а не свеусловљеним „робом“ утицаја личне и колективне прошлости, које махом одређују његове реакције сада ћемо покушати да путем примера детаљније испитамо колико је једно, односно друго гледиште у складу са животним искуством; колико смо под утицајем већинског начина мишљења о животним циљевима и начину њиховог остваривања и колико је оно заиста реал- но потрудићемо се да разјаснимо на шта човек уистину може да утиче својом вољом и на који начин; у односу на шта увек остаје слободан указа- ћемо на јединственост човекове свести; на битне појмове чије нам је разликовање значајно да бисмо правилно разумели себе и друге: на разлику криви- це од одговорност, реакције на проблем од његовог решења, узрока од разлога – видећемо и које то истине предања виктор франкл потврђује идући тим путем манипулација савремена гледишта човека често поистовећују са механизмом, са компјутером чији је програм мање- више до одређеног узраста учитан, те би човек, ако хоће да схвати себе самога, а затим друге људе и свој однос са њима, требало само да га растумачи; то може чинити или сам (често уз ослонац на тзв популарну психологију, која је данас саставни део масовне културе, а углавном се темељи на упрошћа- вању фројдове психоанализе) или уз помоћ психо- терапеута ако, међутим, човек осећа да нешто није у реду, „популарна психологија“ наизглед нуди решење, али по истом, „компјутерском“, моделу – ако про- грам не ваља, потребно је ресетовати машину и учи- тати нови: у тежим случајевима то подразумева терапију у класичном смислу, а у случају „нормал- них животних проблема“, један од често нуђених одговора јесте тзв „само-програмирање“: колико пута смо чули реченице: све је могуће, ако се довољно жели; све што хоћу то и могу итд коли- ко пута смо слушати јавне личности, идоле великог броја младих, како причају о сопственим успесима као искључивим резултатима воље и упорног рада? колико је само девојака (чак и жена у зрелим годи- нама!) упропастило здравље неумереним дијетама зато да би достигле „иделану фигуру“, коју им суге- александар загорац пастирска психологија видимо ли се јасно? наслеђе виктора франкла (трећи део) православни мисионар l 63 ришу особе унајмљене ради рекламе, за чији је физички изглед у највећем броју случајева заслу- жнија генетика него било шта друго? овај последњи пример нам скреће пажњу на још једну кључну осо- бину савременог односа (човека) према човеку, који великим делом стварају и злоупотребљавају медиј- ски наоружани трговци-без-граница: не само да нам се сугерише да је за свако „моћи“, у начелу довољно само „хтети“, већ нам се мање-више отво- рено и „разјашњава“ шта су то „уствари“ наше жеље и потребе не личи ли то на манипулацију?1 како то да ју није лако уочити, иако су њене размере свеоп- ште? управо је у томе кључ: доведени смо дотле да такве и сличне наговештаје више не преиспитујемо, већ их полусвесно усвајамо као „нормалне“, „очи- гледне“, нешто што „сви знају“ - зато нам се, после 1 види на пр: емоционално брендирање, marc gobe, mass international, beograd, 2006 врло кратког времена, и чине као изворно наши како смо дошли дотле? лековити разлог у претходном наставку укратко смо објаснили историјски процес који је човека довео дотле да себе посматра као објекат, ствар – да се реификује (res, лат – ствар) паралелно са тиме развија се и идеја пандетерминизма (свеусловљености) која тежи, поред осталог, и да одговори на питање како та ствар, тај механизам (човек) ради и како га „попра- вити“ у случају „квара“ „жели ли неко да манипулише људским бићима, мора их прво реификовати, а затим их обрадити према ставовима пандетерминизма“, каже виктор франкл шта то заправо значи? идеја „(само)програмирања“ потиче из пандетер- министичког схватања по коме је човек напросто производ различитих чинилаца (побројаних горе) који одређују развој људске врсте и човека као поје- динца пандетерминизам и не може да понуди ништа друго као решење, осим утицања на саме услове/узроке, јер једино њих и види то свакако јесте пут до решења, а да ли је заиста у томе цело- купно решење? погледајмо следећи пример: велики број алкохоличара у последњој фази лече- ња узима лекове који их физички спречавају да пију након тога, међутим, неки се после паузе вра- ћају алкохолу, а неки не зашто? и код једних и код других деловало се на исти узрок (психофизичка зависност) и то на исти начин (лековима који делу- ју на нервни систем) али они који се нису вратили алкохолу нашли су разлог да не пију, док другима то није пошло за руком; код њих се лечење зауставило на узрочно-последичној равни, а изостао је иско- рак на ону вишу, људскију, где човека крепе разлози и смисао александар загорац пастирска психологија видимо ли се јасно? наслеђе виктора франкла (трећи део) и кад тешкоће нису непосредно веза- не за питање смисла, проналажење смисла биће од помоћи - човек није апсолутно неусловљен, али није ни свеусловљен: стога у нашем поступању увек постоји учешће слободне воље, а тиме у одређеним случајевима и кри- вица (као подстрек на одговорност)- љубав морамо усмерити према нечему осим себе, да бисмо могли здраво да је остваримо и према себи 64 l1/2009 знам да сви знате причу о васи ладачком сни- мљен је и филм или филмови, не знам ни сам одмах на почетку: уопште ми га није жао! штави- ше, није ми ни симпатичан мислим, ако ти толико треба да схватиш да је љубав важнија од коња, ливада, златног сата и штапа, па и салаша, молићу, онда је кафана заиста једино решење у егзистен- цијалном смислу, мислим брате, ваљда си чуо за ромеа и јулију?! но, оставимо васу да на миру „откљуца“ своје у кафани наша тема је пост а прича о васи ладач- ком нам показује колико је пост, као и све оно што је у вези са њим, саморазумљиво начело јер прва „ствар(ност)“ везана за пост је љубав и зато, ако се сетимо шта нам о љубави каже св апостол павле у химни љубави (1 кор 13), онда нам ника- кво друго тумачење поста не треба међутим, данас ретко ко говори о посту полазећи од химне љубави те дијета, те борба са страстима, те „здра- вље“, те ово, те оно једна кап уља, две капи све то јесте добро, у свакоме смислу, али нешто ипак као да недостаје јер, ако је заиста све тако, и ако је пост као уздржање од хране и самодисциплинова- ње један од суштинских израза наше хришћанске вере, како онда да објаснимо зашто увек и свагда не постимо? да ли је може бити довољно да будемо хришћани само 7, 40, 80, 120 дана у години? најпре, није тачно да ми не постимо свагда у смислу у коме пост означава одрицање зарад служења бли- жњем у љубави заповест поста важи у сваком тренутку нашега живота најснажнија страст, страст која је извор најпогубнијег греха, а то је страст самољубља, побеђује се само и једино оваквим служењем; уздржање од хране има тако само једну и то помоћну функцију: јачање воље која је једино оружје у борби против греха, јер грех је, коначно, пре свега проблем воље и зато васи ладачком нико није крив за његов животни промашај и зато је његов крај кука- вичка капитулација, патетична жалопојка над самим собом, без макар и једног покушаја да се уђе у борбу али данас, нажалост, чак и васа ладачки изгледа као некакав романтични трагичар мислим, ипак је он имао „храбрости“ да макар уништи, ако не и победи, једини извор проблема: себе због тога му дајемо један поен, који је, наравно, недовољан за победу, али: нек’ се зна кажу да је појава крупног кадра у кинематогра- фија била основна претпоставка за настанак фено- мена филмске звезде наиме, говоримо о могућно- сти да нечије лице задобије чудовишне димензије, да се сваки његов делић уреже у памћење фасцини- ране гомиле е сад, не би било тако страшно да се остало при филму међутим, филмска звезда је постала парадигма „доброг“ у свим сферама дру- штва: у политици, уметности, чак и религији а то добро-утицајно-моћно је најчешће један обичан надувани балон, без икаквог стварног садржаја, али ипак, услед готово магијске моћи предимензи- онираног ничега, неподложан било каквом преи- спитивању, да не кажемо одрицању или одустаја- њу успети данас значи наметнути другима своју празнину, онај фамозни и овде често помињани персоналити и управо зато је пост у суштинском смислу данас прогнан, упркос томе што се његове мање битне димензије данас све више хвале као добре, здраве, корисне и управо зато данас чак и јадни васа ладачки изгледа као херој трагедије и коначно, управо је зато пост данас једини аутентични
... се ова проблематика добро савлада убедљи- вост антиеволуционих аргумената ће поколебати и најокорелијег атеисту што се на интернет-форумима и те како доказало наравно, смисао је у томе да се сувом логиком покаже бесмисао и комика натурали- стичко-материјалистичког погледа на свет, а самим тим и убедљивост онога што је алтернатива том брзо- плетом мњењу, а то је стварање и постојање створи- теља страх од бога је почетак мудрости, па када атеисту доведемо до тог првог корака на реду је апологетика путем које се указује да је хришћанство тј правосла- вље аутентични монотеизам да бисмо навели про- сечног атеисту да здраворазумски промишља о овој битној теми можемо посегнути за захвалном темом историчности господа исуса христа јер многи људи данас живе у погрешном уверењу да је јеванђеље само неки мит, а библија полумитолошка литерату- ра! историчност старог и новог завета о историчности старог и новог завета постоји мноштво аргумената и у овим дискусијама их треба обилно истицати подаци везани за библијску архео- логију, детаљност старозаветног и новозаветног извештаја, мноштво личности које се помињу у библији јасно указују на аутентичност и историчност библијских списа поготову је битна тема исторично- сти јеванђеља и, наравно, централне личности - господа исуса христа овоме увек треба посветити дужну пажњу јер очигледни докази који иду томе у прилог остављају врло јак утисак на често неупућене читаоце њима то може постати подстицај за пажљи- вије и темељније читање новог завета, што је управо и циљ ових дискусија црква и образовање сем поменутих тема које смо обрадили у најгру- бљим цртама, често се на интернет-форумима рас- правља о утицају цркве, било западне, било источне, на историјат образовног система, те се у том смислу подмеће погрешна теза да је хришћанство само за неуке и необразоване наравно, ми добро знамо да хришћанство није против науке и образовања зато што никад није било у савезу са глупошћу, али многи свештеник горан живковић православље и савремене технологије дијалог са атеистима на интернету (други део) православни мисионар l 59 то, на жалост, не знају њима треба наводити приме- ре из историје хришћанства, свете оце који су често спадали у најобразованије људе свог времена - св василија великог, св јована златоустог, св фотија, оригена итд као и чињеницу да су многи западни и источни манастири у своје време били прави центри учености и културе уопштено, на форумима треба увек баратати чиње- ницама јер се у супротном може десити да се дође у незавидну ситуацију у којој су привидно јачи аргу- менти противника хришћанства ти исти противни- ци се никако не смеју потценити јер се често ради о врло образованим људима они, дакле, јесу безбо- жници, често и вулгарни антитеисти, али уопште нису необразовани или са мањком интелигенције најбоље је пре било каквог упуштања у дискусије премерити превентивно своје снаге у односу на чла- нове конкретног интернет-форума на крају треба рећи да никад не смемо изгубити из вида да је човеку изнад свега дата слобода која подра- зумева чак и свесно одбацивање бога, али то не значи да неверујуће или слабоверне не треба аргументима просто натерати да преиспитују своје ставове напро- тив, то је императив сваког православног хришћани- на који активно користи интернет и жели да следи свог великог учитеља свештеник горан живковић православље и савремене технологије дијалог са атеистима на интернету (други део) 60 l1/2009 у знаку часног великог поста који предстоји вреди потруди- ти се и пронаћи садржаје који ће нам помоћи да у њега ступимо што спремнији у претходним бројеви- ма смо говорили о многим презен- тацијама чије библиотеке нуде велики број текстова посвећених посту, смислу поста и начину њего- вог практиковања ту су и обја- шњења свих већих празника (господњих и богородичних посеб- но), нарочито оних који се славе у периоду великог поста подсећања ради поменућемо два наша заиста велика, можда најпосећенија сајта: wwwverujemorg и wwwsvetosavlje org, на којима се може наћи све што ће вам бити потребно поред наведених, ево још неколико добрих примера: http://wwwpakibitijacom још један добро конципиран и богат сајт визуелно не оптерећује, прегледан је – на почетној страни (лево и десно) налазе се изборници путем којих бирамо приказ тематски разврстаних садржаја – за који је резервисано средишње место (ова почетна страна замишљена је као централни изборник тема које аутор жели да истакне) свака од целина коју желите да истражите је визуелно веома добро постављена, тако да је немогуће збунити се при прегледу презентације садржај презентације је широк и дотиче се великог броја феномена православног живота које кратко и јасно објашњава и илуструје примерима ту су текстови поучног, богослужбеног и приповедачког карактера чији избор, садржај и број потврђују да овом сајту треба посветити пажњу посебно препоручујемо слово о посту, о вакрсу и обичајима који се односе на овај велики догађај нарочито су вредни текстови богослужбеног карактера (литургијске молитве, псалтир, акатисти, тропари и кондаци (исписани онако како се изговарају на црквенословенском), свакодневне молитаве) који ће вам омогућити да са пажњом учествујете у богослужењима (нарочито интензивним током предстојећег поста) разумевајући њихов смисао и поредак сајт има и галерију икона и листе песама православног појања, које можете послушати током листања у формирање и одржавање ове презентације је уложен веома велики труд, и то од срца поздрављамо у овом случају време проведено пред екраном свакако неће бити изгубљено http://wwwpravpostorgua наведена адреса води на веома добру презентацију која је тематски уско везана за пост, коме је, с драган јовичић црква и интернет православље на инт ернету православни мисионар l 61 обзиром на важност и улогу коју има у животу сваког православног хришћанина, неопходно посветити доста пажње читав сајт је приказан на руском језику, што за посетиоца са нашег говорног подручја неће бити велики проблем смисао текста и значење неких нама непознатих речи лако се назиру као што смо већ поменули, искључива тема сајта је пост, односно све оно што је за њега везано почевши од уводних објашњења о појму поста, о сваком посту понаособ износе се текстови који говоре о разлогу, начину и времену његовог установљења, о сврси и смислу поста уопште, о томе како га у свакодневици оставарити база текстова и светоотачких беседа који говоре о посту редовно се допуњава поред свега наведеног, присутан је и знатан број упутстава за припремање посне хране http://wwwzavetru за разлику претходно описане презентације, ова је обимнија оно што нас сада интересује јесте део њеног садржаја који се односи на пост, до кога долазимо преко изборника са леве стране, линка календарь учитана страна црквеног календара омогућава да стекнемо увид у то како је подељена црквена година, посебно у кон- тексту редоследа вишедневних постова и великих празника, господњих и богородичних изборник са десне стране (праздники и посты) нуди листу свих великих празника и сва четири вишедневна поста о којима се даље, на посебно учитаној страни, говори детаљ- није почевши од припремних седмица пред пост, све до пасхе, уз сваку се дају подробна историјска и теолошка обја- шњења праћена светоотачким текстови- ма са том тематиком и упућивањем на стране које нуде богослужбени поредак за актуелни период презентација садржи веома исцрпне описе и детаље који се односе на многе појмове хришћанског живота и свакако је вреди посећивати драган јовичић црква и интернет православље на инт ернету 62 l1/2009 у тексту из претходног броја продужили смо наше упознавање са самима собом, са човеком као „бићем смисла“, а не свеусловљеним „робом“ утицаја личне и колективне прошлости, које махом одређују његове реакције сада ћемо покушати да путем примера детаљније испитамо колико је једно, односно друго гледиште у складу са животним искуством; колико смо под утицајем већинског начина мишљења о животним циљевима и начину њиховог остваривања и колико је оно заиста реал- но потрудићемо се да разјаснимо на шта човек уистину може да утиче својом вољом и на који начин; у односу на шта увек остаје слободан указа- ћемо на јединственост човекове свести; на битне појмове чије нам је разликовање значајно да бисмо правилно разумели себе и друге: на разлику криви- це од одговорност, реакције на проблем од његовог решења, узрока од разлога – видећемо и које то истине предања виктор франкл потврђује идући тим путем манипулација савремена гледишта човека често поистовећују са механизмом, са компјутером чији је програм мање- више до одређеног узраста учитан, те би човек, ако хоће да схвати себе самога, а затим друге људе и свој однос са њима, требало само да га растумачи; то може чинити или сам (често уз ослонац на тзв популарну психологију, која је данас саставни део масовне културе, а углавном се темељи на упрошћа- вању фројдове психоанализе) или уз помоћ психо- терапеута ако, међутим, човек осећа да нешто није у реду, „популарна психологија“ наизглед нуди решење, али по истом, „компјутерском“, моделу – ако про- грам не ваља, потребно је ресетовати машину и учи- тати нови: у тежим случајевима то подразумева терапију у класичном смислу, а у случају „нормал- них животних проблема“, један од често нуђених одговора јесте тзв „само-програмирање“: колико пута смо чули реченице: све је могуће, ако се довољно жели; све што хоћу то и могу итд коли- ко пута смо слушати јавне личности, идоле великог броја младих, како причају о сопственим успесима као искључивим резултатима воље и упорног рада? колико је само девојака (чак и жена у зрелим годи- нама!) упропастило здравље неумереним дијетама зато да би достигле „иделану фигуру“, коју им суге- александар загорац пастирска психологија видимо ли се јасно? наслеђе виктора франкла (трећи део) православни мисионар l 63 ришу особе унајмљене ради рекламе, за чији је физички изглед у највећем броју случајева заслу- жнија генетика него било шта друго? овај последњи пример нам скреће пажњу на још једну кључну осо- бину савременог односа (човека) према човеку, који великим делом стварају и злоупотребљавају медиј- ски наоружани трговци-без-граница: не само да нам се сугерише да је за свако „моћи“, у начелу довољно само „хтети“, већ нам се мање-више отво- рено и „разјашњава“ шта су то „уствари“ наше жеље и потребе не личи ли то на манипулацију?1 како то да ју није лако уочити, иако су њене размере свеоп- ште? управо је у томе кључ: доведени смо дотле да такве и сличне наговештаје више не преиспитујемо, већ их полусвесно усвајамо као „нормалне“, „очи- гледне“, нешто што „сви знају“ - зато нам се, после 1 види на пр: емоционално брендирање, marc gobe, mass international, beograd, 2006 врло кратког времена, и чине као изворно наши како смо дошли дотле? лековити разлог у претходном наставку укратко смо објаснили историјски процес који је човека довео дотле да себе посматра као објекат, ствар – да се реификује (res, лат – ствар) паралелно са тиме развија се и идеја пандетерминизма (свеусловљености) која тежи, поред осталог, и да одговори на питање како та ствар, тај механизам (човек) ради и како га „попра- вити“ у случају „квара“ „жели ли неко да манипулише људским бићима, мора их прво реификовати, а затим их обрадити према ставовима пандетерминизма“, каже виктор франкл шта то заправо значи? идеја „(само)програмирања“ потиче из пандетер- министичког схватања по коме је човек напросто производ различитих чинилаца (побројаних горе) који одређују развој људске врсте и човека као поје- динца пандетерминизам и не може да понуди ништа друго као решење, осим утицања на саме услове/узроке, јер једино њих и види то свакако јесте пут до решења, а да ли је заиста у томе цело- купно решење? погледајмо следећи пример: велики број алкохоличара у последњој фази лече- ња узима лекове који их физички спречавају да пију након тога, међутим, неки се после паузе вра- ћају алкохолу, а неки не зашто? и код једних и код других деловало се на исти узрок (психофизичка зависност) и то на исти начин (лековима који делу- ју на нервни систем) али они који се нису вратили алкохолу нашли су разлог да не пију, док другима то није пошло за руком; код њих се лечење зауставило на узрочно-последичној равни, а изостао је иско- рак на ону вишу, људскију, где човека крепе разлози и смисао александар загорац пастирска психологија видимо ли се јасно? наслеђе виктора франкла (трећи део) и кад тешкоће нису непосредно веза- не за питање смисла, проналажење смисла биће од помоћи - човек није апсолутно неусловљен, али није ни свеусловљен: стога у нашем поступању увек постоји учешће слободне воље, а тиме у одређеним случајевима и кри- вица (као подстрек на одговорност)- љубав морамо усмерити према нечему осим себе, да бисмо могли здраво да је остваримо и према себи 64 l1/2009 знам да сви знате причу о васи ладачком сни- мљен је и филм или филмови, не знам ни сам одмах на почетку: уопште ми га није жао! штави- ше, није ми ни симпатичан мислим, ако ти толико треба да схватиш да је љубав важнија од коња, ливада, златног сата и штапа, па и салаша, молићу, онда је кафана заиста једино решење у егзистен- цијалном смислу, мислим брате, ваљда си чуо за ромеа и јулију?! но, оставимо васу да на миру „откљуца“ своје у кафани наша тема је пост а прича о васи ладач- ком нам показује колико је пост, као и све оно што је у вези са њим, саморазумљиво начело јер прва „ствар(ност)“ везана за пост је љубав и зато, ако се сетимо шта нам о љубави каже св апостол павле у химни љубави (1 кор 13), онда нам ника- кво друго тумачење поста не треба међутим, данас ретко ко говори о посту полазећи од химне љубави те дијета, те борба са страстима, те „здра- вље“, те ово, те оно једна кап уља, две капи све то јесте добро, у свакоме смислу, али нешто ипак као да недостаје јер, ако је заиста све тако, и ако је пост као уздржање од хране и самодисциплинова- ње један од суштинских израза наше хришћанске вере, како онда да објаснимо зашто увек и свагда не постимо? да ли је може бити довољно да будемо хришћани само 7, 40, 80, 120 дана у години? најпре, није тачно да ми не постимо свагда у смислу у коме пост означава одрицање зарад служења бли- жњем у љубави заповест поста важи у сваком тренутку нашега живота најснажнија страст, страст која је извор најпогубнијег греха, а то је страст самољубља, побеђује се само и једино оваквим служењем; уздржање од хране има тако само једну и то помоћну функцију: јачање воље која је једино оружје у борби против греха, јер грех је, коначно, пре свега проблем воље и зато васи ладачком нико није крив за његов животни промашај и зато је његов крај кука- вичка капитулација, патетична жалопојка над самим собом, без макар и једног покушаја да се уђе у борбу али данас, нажалост, чак и васа ладачки изгледа као некакав романтични трагичар мислим, ипак је он имао „храбрости“ да макар уништи, ако не и победи, једини извор проблема: себе због тога му дајемо један поен, који је, наравно, недовољан за победу, али: нек’ се зна кажу да је појава крупног кадра у кинематогра- фија била основна претпоставка за настанак фено- мена филмске звезде наиме, говоримо о могућно- сти да нечије лице задобије чудовишне димензије, да се сваки његов делић уреже у памћење фасцини- ране гомиле е сад, не би било тако страшно да се остало при филму међутим, филмска звезда је постала парадигма „доброг“ у свим сферама дру- штва: у политици, уметности, чак и религији а то добро-утицајно-моћно је најчешће један обичан надувани балон, без икаквог стварног садржаја, али ипак, услед готово магијске моћи предимензи- онираног ничега, неподложан било каквом преи- спитивању, да не кажемо одрицању или одустаја- њу успети данас значи наметнути другима своју празнину, онај фамозни и овде често помињани персоналити и управо зато је пост у суштинском смислу данас прогнан, упркос томе што се његове мање битне димензије данас све више хвале као добре, здраве, корисне и управо зато данас чак и јадни васа ладачки изгледа као херој трагедије и коначно, управо је зато пост данас једини аутентични
Свеска: 305 | Милосрђе у посту
... IZLAZI [EST PUTA GODI[WE isionar CENA 90 DINARA Фотографија на насловној страни корице: Хришћанска отвореност према ближњима Фото: Д Олујић Фотографија на другој страни корице: Епископ жички Хрисостом - Св Литургија у Хиландару Фото: Д Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Крст носити нама је суђено“ Фото: Д Олујић PRAVOSLAVNI Јануар / Фебруар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Светосавски плато у Београду Фото: Д Олујић Реч уредника Mилосрђе у посту 2-3 Старечник Јутарње млеко 4 О милосрђу 5 Реч пастира Себи истински стичемо једино дајући другоме 6-7 Празници Цркве Завештање и путокази Светога Саве 8-11 Живот у Христу Одговорност служења 12-13 Црква и млади Млади и парохијски живот 14-15 Рано хришћанство Однос раних хришћана према хеленству 16-17 Хришћанска антропологија Моћ и смисао 18-20 Хришћанство и наука Фарадејев кавез (наука) - пост (вера) 20-21 Савремени изазови Биоетика - јуче, данас, сутра 22-23 Тема броја Бисери светоотачке мисли о милосрђу 24-26 О посту 26-27 Различите димензије поста 28-29 Пост и причешћивање - један лични осврт 30-31 Милосрђе у нашем времену 32-33 Делатна мудрост 34-35 Пост или дијета 36-37 Чај у пет 38-39 Значај Великог поста за православне хришћане 40-42 О Пoсту 42-43 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 44-46 Ученици веронауке пишу Проблем схватања идеје Бога 46-47 Ученици веронауке пишу Веронаука и млади 48-49 Црква и држава Oдвојеност Цркве од државе или подвојеност народне душе? 50-51 Црквени живот Слобода у Православној Цркви 52-53 Поетика „Гледам малу звезду“ - у сусрет Васкрсу! 54-55 Представљамо Вам Литургијска заједница храма Сабора Српских Светитеља на Карабурми 56-57 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету (2) 58-59 Црква и интернет Православље на интернету 60-61 Пастирска психологија Видимо ли се јасно 62-63 Из потпуно другачијег угла Знате л’ причу о Васи Ладачком? 64 misionar Ми лосрђе у посту Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази
... IZLAZI [EST PUTA GODI[WE isionar CENA 90 DINARA Фотографија на насловној страни корице: Хришћанска отвореност према ближњима Фото: Д Олујић Фотографија на другој страни корице: Епископ жички Хрисостом - Св Литургија у Хиландару Фото: Д Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Крст носити нама је суђено“ Фото: Д Олујић PRAVOSLAVNI Јануар / Фебруар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Светосавски плато у Београду Фото: Д Олујић Реч уредника Mилосрђе у посту 2-3 Старечник Јутарње млеко 4 О милосрђу 5 Реч пастира Себи истински стичемо једино дајући другоме 6-7 Празници Цркве Завештање и путокази Светога Саве 8-11 Живот у Христу Одговорност служења 12-13 Црква и млади Млади и парохијски живот 14-15 Рано хришћанство Однос раних хришћана према хеленству 16-17 Хришћанска антропологија Моћ и смисао 18-20 Хришћанство и наука Фарадејев кавез (наука) - пост (вера) 20-21 Савремени изазови Биоетика - јуче, данас, сутра 22-23 Тема броја Бисери светоотачке мисли о милосрђу 24-26 О посту 26-27 Различите димензије поста 28-29 Пост и причешћивање - један лични осврт 30-31 Милосрђе у нашем времену 32-33 Делатна мудрост 34-35 Пост или дијета 36-37 Чај у пет 38-39 Значај Великог поста за православне хришћане 40-42 О Пoсту 42-43 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 44-46 Ученици веронауке пишу Проблем схватања идеје Бога 46-47 Ученици веронауке пишу Веронаука и млади 48-49 Црква и држава Oдвојеност Цркве од државе или подвојеност народне душе? 50-51 Црквени живот Слобода у Православној Цркви 52-53 Поетика „Гледам малу звезду“ - у сусрет Васкрсу! 54-55 Представљамо Вам Литургијска заједница храма Сабора Српских Светитеља на Карабурми 56-57 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету (2) 58-59 Црква и интернет Православље на интернету 60-61 Пастирска психологија Видимо ли се јасно 62-63 Из потпуно другачијег угла Знате л’ причу о Васи Ладачком? 64 misionar Ми лосрђе у посту Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази
Одреднице:
4
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
...држи на поду zшколе код куће су веома популарне у америци то јеАЛТЕРНАТИВА 📌 јавним школама и помоћ роди-
тељима који желе да својој деци обезбеде боље
образовање, као и да своју децу заштите од ути-
цаја нас
...држи на поду zшколе код куће су веома популарне у америци то је
МЕТА инфо: Р:23508 К:178426 Д:99
| Свеска 306 |
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... да ће у нашој кући око 36 година бити деце! деца су 17, 14, 8, 5 и 3 године ана: изазов је живети са две сестре – елизабета има 8, а катарина 3 године у стању су да направе хаос не могу своју собу да наместим како желим елизабета је, на пример, у стању да своју гардеробу целе недеље држи на поду zшколе код куће су веома популарне у америци то је алтернатива јавним школама и помоћ роди- тељима који желе да својој деци обезбеде боље образовање, као и да своју децу заштите од ути- цаја насиља, дроге и лоших пријатеља зашто сте се ви определили за школу у кући? карин: да бисмо им пружили боље образовање желела сам да могу сама да изаберем шта ће моја деца да уче и на који начин ће примати образовање, по ком методу желели смо да буду писмени и про- мишљени, да изграде сопствени карактер нисмо желели да зависе од деце њихових година видела сам да су јавне школе често сметња учењу предност шко- ла код куће јесте тај да можемо да обезбедимо окру- жење „један на један“, а то јавне школе не могу ми смо део ланца кућних школа, тако да деца могу међу- собно да сарађују уколико неки други родитељ има веће знање у некој области, онда је он или она супер- визор тог часа овакве школе деци помажу у напре- довању с обзиром на то да у јавним школама једно дете мора да се уклапа у групу; овде је више индиви- дуални рад овакав начин рада је софистициран и подређенији је окружењу, које не спутава преобиље креативности и са акцентом је на најбољем начињу школовања деца не морају да прате униформно образовање, које може да спречи дечије критичко размишљање овакав начин школовања доприноси ширем образовању ана је, на пример, научила да свира неколико инструмената и сада по дечијим клу- бовима другу децу учи музици и уметности алек- сандар је, са друге стране, досегао диплому из писа- ња, што не би могао да је ишао у јавну школу овакав начин образовања православним родитељима омо- бућава да својој деци омогуће православно окружење уместо неправославног и секуларизованог окружења у јавним школама на овај начин деца откривају сво- је таленте zреците нам нешто о духовном животу породи- це џеф: припадамо заједници при цркви св јована крститеља и претече у остину (тексас ((http://www theforerunnerorg/)) присуствујемо литургији неде- љом и када су велики празници потребно нам је 50 минута вожње до цркве, а она нам је најближа карин: током последње недење часног поста и ују- тро и увече идемо на службе али, морам да признам да путовање до остина два пута у току дана са петоро деце нимало није забавно деци читамо житија све- тих и трудимо се да том дану унесемо хришћанску перпсективу пошто духовни живот породице укљу- чује и интеракцију са светом у коме се живи, онда се трудимо да нам он цео буде окренут православљу имамо заједничку молитву, увече деци пред спавање читамо приче које могу морално да их изграде деца свакодневно читају библију, они који су старији читају онима који су млађи у току године прочитају целу библију ово су сами изабрали да раде, нико им није наметао zана, реци нам колико имаш година и како изгледа одрастати у православној породици, учити школу код куће шта вера значи за тебе? ана: имам 14 година волим да учим код куће зато што тако имам времена да вежбам стварно волим уметност и музику волим факултативно образовање и највише волим да време проводим напољу, волим активност важно ми је да идем у цркву и да читам библи- ју све одлуке које доносим базирају се на хри- шћанској вери мој брат александар прислу православни мисионар l 21 жује у олтару, а повремено и пева у хору заи- ста све гледам кроз веру александар: имам 17 година одрастајући као православан у америци, разликујем се од осталих с обзиром на то да нисмо православна земља право- славље је централна тачка у мом животу још од рођења идем на богослужења када сам био мали, родитељи су ме учили како да се молим одмор ћу провести у летњој школи цркве преображења господ- њег у остину (http://transfiguration org/) последње две године сам био у православном кампу светог рафаела смештеног у оклахоми (http://www campstraphael org/) и ја похађам школу код куће одговара ми зато што је флексибилно и оставља ми довољно простора да се бавим неким другим актив- ностима доста се дружим са својим пријатељима zана и александре, шта радите у слободно време? ана: свирам и слушам музику, волим да цртам и дивље биљке, бавим се спортом, пењем на дрвеће александар: од девете године тренирам фудбал уживам у читању, и у 2008 сам прочитао 51 књигу уживам у писању и игрању стратегијских игрица, али за све то немам баш пуно времена волим солжењи- цина један дан ивана денисовича је књига која ме је задивила мој омиљене православне књиге су живот оца арсенија и књиге томаса хопка; доста читам и свете оце цркве, нпр св игњатија zалександре, одгајан си у породици која је веома блиска, имао си образовање код куће сада би требало да упишеш факултет који је у другој држави како се осећаш? александар: биће то велика промена о овоме сам доста размишљао желећи да изаберем најбоље, али већ сам примљен на универзитет и добио сам стипендију биће ми веома тешко да напустим породицу и пријатеље прикључићу се клубу пра- вославних хришћана на универзитету (http:// wwwocf net/), а студираћу новинарство или историју волео бих да се активно укључим у локалну цркву мислим да тај самостални живот не би требало да много утиче на мој духовни живот наставићу са истом праксом као и до сада најближа црква је на 10 до 15 минута од студент- ског дома, а, колико знам, постоји неколико право- славних цркава тако да ћу моћи да бирам у коју ћу ићи молитва је одувек била део мог свакодневног живота, и то се неће мењати чак и када одем на факултет zимаш ли шта да поручиш читаоцима православног мисионара? александар: иако не живимо у православној земљи, делимо много тога заједничког са младима из србије l сајт професора мекдоналда http://orthodoxchurchhistorycom/ 22 l2/2009 свештеник александар миловановић тема броја појам слободе се данас најчешће поистовећује са слободом од некога или нечега, са могућношћу избора, то јест прихватања или неприхватања неке идеје, става или мишљења и аутоматски подразумева извесно неслагање и сукоб са другим јер, наравно, моје мишљење и мој став је а priori прави, исправан и исти- нит нисмо ли скоро свакодневно сведоци овога? ако и није тако у нашем односу са бли- жњима, довољно је само да укључи- мо телевизор и да будемо сведоци бесконачних расправа и полемика наших политичара, аналитичара, чланова разноразних удружења и организација, те бораца за свакаква права и слободе и, оно што је најго- ре, то се данас представља и поста- вља као општеприхваћена норма, као нешто најнормалније и најмо- ралније, а све под велом општена- родне демократије и људских права не могу а да не питам којих права и чије и какве демократије и правде људске?! тешко смо и ретко такву правду налазили кроз сву историју, а рекао бих да је данас још теже можемо наћи но, не живимо ли у времену демократи- је и свих могућих слобода и права! живимо, али смо заборавили, и запоставили и одбацили ону једину живу и животворећу слободу – христа спаситеља! слобода је живот и нема правог и потпуног живота без слободе ово су кроз векове потврђивали сви они који су своје животе давали за слободу на тој слободи живота и равноправности међу свима се заснивају сва данашња друштва и државе на свету слобода јесте живот и нема живота без слободе, али има ли живота без онога који живот даје и каква је то слобода ако није утемељена и ако не извире из извора живота! она је лажна и привидна! зато сва данашња друштва и народи грцају и даве се у мору слободе и демократије и буквално тону, чему смо сви данас сведоци кроз кри- зе које се само надовезују, а никако не престају – ратне, еколошке, економске и тако, просто, мора бити јер није постављен прави, изграђујући темељ данашњег друштва и живота, није на христу заснована и изгра- ђена ни слобода, ни правда ни истина христос, који је једини животодавац, само је привидно присутан у европским и светским друштвима, па зато данас неминовно имамо и један привид слободе и правде, које су по људским умовањима и мерилима христос је једини животодавац и слободотворац јер нам је подарио живот ослободивши нас окова смрт- ности и пропадљивости дао нам је слободу живота, живот у слободи од смрти и живот у слободи сваког избо- ра ниједна друга слобода, људска и земаљска, не може се поредити нити приближити ослобађању од тешкога терета греха и претешког стања про- падања и умирања, које нам је свој- ствено само са њим, кога опет слободно бирамо и прихватамо, коме слободно и радосно припадамо као деца своме родитељу, можемо искусити и осетити истинску слободу живота и радост будућег живота, који не стари и који је вечни а где ћемо је осетити и доживети ако не у цркви слободе, цркви христовој и у светој литургији, која је видљива пројава онога невидљивог царства његовог и у светој чаши којој слободно и драговољно приступамо причешћујући се и оживотворавајући се; ослобађајући се терета, грехо- ва и страхова који нас, иако „слободне“, држе свезане, и оковане и поробљене и после сваке литургије можемо да сведочимо и свима благовестимо да је међу нама царство слободе и живота са једном и једином слободом и јединим истинским животом – христом господом l једна слобода и безбројне слободе слобода је живот и нема правог и потпуног живота без слободе ово су кроз векове потврђивали сви они који су своје животе давали за слободу на тој слободи живота и равноправности међу свима се заснивају сва данашња друштва и државе на свету свештеник александар миловановић тема броја једна слобода и безбројне слободе фото: долујић 24 l2/2009 татјана радић тема броја „i now walk into the wild“ слобода је универзално прихваћена друштвена вредност дефинисана на различите начине слобода подразумева заштићен приватни домен појединца у који нико, па ни држава, не сме да се меша другачије схватање слободу везује за моћ, могућност или способност појединца да делује на одређени начин, да бира између алтернатива алтернатива?! ко поставља алтернативу? држа- ва, политика, економске прилике, друштвени трендови, култура, друштвена група којој припадамо, наша породица, суседство или – ми сами? на крају или на почетку – сам бог? имамо следећу слику: типична америчка породица – отац, мајка, син и кћи успешни у смислу мате- ријалних ствари, каријере, школе, али без вишег (у смислу духовног) животног циља њихов син, дваде- сетдвогодишњи кристофер мек кендлс, уместо да ушета у приви- леговани живот, креће у потрагу за авантуром да ли је он наивни иде- алиста, побуњеник 90-их или још једна изгубљена фигура у борби човека и природе? свој пут започиње од житних поља јужне дакоте до реке колорадо припадао је добростојећој породици источне обале, а стопирао је све до аљаске одрастао је у вашингтону, где је завршио и школу након дипломирања на емори- универзитету – нестао је променио је своје име у александар велика луталица, своју уштеђевину од 24000 долара дао је у добротворне сврхе, своја кола и остало од материјалног уништио је, спалио новац у свом новчанику а онда је за себе измислио нови живот живећи на маргини друштва, лутајући по северној америци an aesthetic voyager whose home is the road – опис је његове слободе овај лик није нестваран, није измишљена фигура велике земље као што је аме- рика, земља парадокса и крајности, земља која би све дала да њен систем функционише, замља која се бесомучно труди да одржи (постојећу) структу- ру друштва овај лик је стваран, он је борац против система, борац за више циљеве, за дубљи животни смисао није се мирио са животом који је, споља гледајући, добар, комфоран, удобан, без много трзавица он је хтео авантуру, али је изнад свега трагао за сло- бодом слобода ова реч, некако, већ приликом њеног изговарања оста- вља дубок траг када само поми- слимо о слободи, дође нам да дубоко удахнемо и да тај осећај ширине и испуњености задржимо до вечности размислимо које би нам асоцијације на реч слобода пале на памет: ширина, простран- ство, бесконачност, природа, дубока шума, ветар све су то елементи који човеку пружају пуноћу, неограниченост простора и делања, смисленост, креатив- ност и слично из слободе су се јављали различи- ти друштвени покрети који имају веома важну улогу јер су извори друштвених промена дру- штвена промена, покретљивост, мобилност видите како је слобода једна динамичка категори- ја то је категорија која је непрестани извор турбу- ленција вир који подједнако протреса и друштво и човека у њему па, да ли човек, премда јој се исконски радује, тежи јој у свим сегментима друштвеног делања има слободу? да ли систем у коме живимо дозво- љава да развијамо своје право на слободу кретања – на пример? шта је, уосталом, слобода мишљења, слобода ова реч, некако, већ приликом њеног изговарања оставља дубок траг када само помислимо о слободи, дође нам да дубоко удахнемо и да тај осећај ширине и испуњености задржимо до вечности christopher mccandless (february 12, 1968 – august 18, 1992) православни мисионар l 25 татјана радић тема броја „i now walk into the wild“ вероисповедања, говора; шта је медијска слобода, информациона слобода, правна слобода; шта је слобода и ко нам је даје? смемо ли да се запитамо да ли нам и друштвене норме ускраћују слободу, да ли нам друштвена етика и моралност лимитирају испољавање сопствене слободе! наравно да смемо зато што имамо – слободу али та слобода, чак иако је неограничена, није деструктивна, није уби- лачка, самоубилачка, геноцидна, дискриминатор- на она мора бити афирмативна, благородна, милостива, братољубива, мора волети свет, зајед- ницу, место, животну средину таква, и само таква слобода даје смисао човечијем постојању а такву слободу задобијамо у духу светом а александар луталица погледајте филм rather than love, than money, than fame, give me the truth l henry david thoreau christopher mccandless (february 12, 1968 – august 18, 1992) срећко гујаничић тема броја историјске слободе и слобода у христу 26 l2/2009 питање слободе је једно од најважнијих тема у историји филозофије слобода је различито схватана од античких времена до данас, а главна промена на том путу десила се појавом хришћан- ства хришћанство је филозофији донело слободу као општу категорију заједничку свим људима на свету ту чињеницу je посебно истицао немачки филозоф хегел он каже да су у источним цивилизацијама само појединци били слободни, и то владари или деспоти, а у старој грчкој та част је била намењена аристократама и слободним грађанима, значи неко- лицини, а доласком хришћанства, сматра он, сви постају слободни хегелово тумачење је везано за кретање свести – од простог опажања до пуне само- свети – тако да је и сама слобода подређена његовој филозофији важно је нагласити да је један од најве- ћих умова у новијој историји западне цивилизације препознао да хришћанством почиње слобода због чега је то битно?! филозофи у античко време нису имали изражен осећај слободе као такве првенствено због тога што им је хармонија била приоритет, а хармонију су везивали за законе ако се разум као сазнајна спо- собност узме као меродавни тумач тих закона, онда следи да људи који га више имају треба да буду изузети од обичног пука то су платоно- ве идеје доследна примена такве логика опуштено може оправдати ропство као легитимно друштвено уређење плато- нова теорија о идеалној држави је, под- сећања ради, била најсличнија ономе што су стаљин и хитлер спровели у пракси платонов ученик аристотел, кога многи сматрају једном од најважнијих интелектуалних фигура, отворено је оправда- вао ропство, а људе који су били у власништву других људи третирао као „оруђе које говори“ с обзиром на то да су западни теолози под утица- јем томе аквинског аристотела убрајали у свеце, а његовим идејама посветили векове, не треба да чуди то што су на западу дисциплину и ред, као чеда логике и закона, веома поштовали, док им је слобода остала уштогљена, сиромашна или, у крај- њем случају, перверзна побуне против схоластике, која је, у принципу била, аристотелова фуснота, довела је и до побуне против римокатоличке цркве та побуна је касније, уз благослов реформације, створила капитализам капитализам је, поред капиталиста, створио и про- летере – као робље модерног доба западне европ- ске државе су имале среће, па их од капитализма нису ослобађа срећко гујаничић тема броја историјске слободе и слобода у христу православни мисионар l 27 ли комунисти, али је та несрећа погодила словенске и православне народе на континенту када се погледа историја људских идеја и напора само у европи, може се закључити да се човек као јединка, заједно са друштвом у коме живи, стално нешто ослобађа и стално остаје у ропству као фарије, свештеник из романа гроф монте кристо, који је копао тунел како би побегао из затвора, а читав је труд уложио да би дошао до друге ћелије та прича је, уствари, метафора људске борбе за слобо- ду, али без бога питање слободе је и данас осетљива тема после другог светског рата уједињене нације су донеле декларацију о основним људ- ским правима, а у свима њима садржана је реч „слобода“, тако да се сада сви позивамо на слободу говора, слободу оку- пљања, слобода вероисповедања да бисмо схватили саму слободу, прво морамо видети чему све жив човек робује човек може робовати разним стварима до те мере да затвореник у тамници уопште не би пожелео да се нађе у његовој кожи заљубљени смо, рецимо, у аутомобиле и читав дан мислимо како ћемо једног дана возити најскупљи ауто или размишљамо како да додатно побољшамо или „набуџимо“ доступне моделе гледаћемо каталоге, обилазићемо сајмове и отпаде, висићемо на интернету, причаћемо са ауто- механичарима, постаћемо чланови фан-клуба неких кола хоби или посао полако прелазе у страст, узи- мају трезвеност и опијају нас попут алкохола слич- но важи и за љубитеље оружја било да је реч о вој- вођанским ловцима на фазане или терористима из ал–каиде људи који фанатично навијају за неки клуб себе такође подређују ропском менталитету јер мржња према навијачима супарничког тима за њих јесте – правило човек може робовати и организацији којој припада, институцији у којој ради, може бити зависан од масне хра- не, цигарета, кафанског живота; поданич- ки може служити идеји бољег и правед- нијег друштва, русофилству, евроин- теграцијама, србовању од памтивека човек робује сли- кама и псеудоиконама гладни смо информација, а телевизија све нуди на тацни наше је само да имамо даљин- ски управљач, то средство које нам омогућава да „сло- бодно“ бирамо канале жељни да чујемо и видимо шта се догађа у глобалном селу, улазимо у трку са временом и бивамо пре- гажени и самлевени имамо и жељу да се 28 l2/2009 ослободимо „цивилизацијских тековина“ како бисмо се поштено одморили а нисмо свесни колико смо дубоко у муљу чежњу за слободом обилато користе велике ком- паније у реклами за једно газирано пиће пријатан глас чита отприлике ово: „трипут ура за момка који је напустио посао у фирми да би остварио свој сан и отворио кафић на плажи!“ фирма је у неком небо- деру, у гужви пословног центра, а кафић од трске је на пешчаној обали са тиркизним морем у позадини такав сан је, вероватно, опште место на западу, а онај који га сања ретко кад слути да му је рођени сан пупчана врпца која га чврсто везује за потрошачко друштво просечни западњак неће напустити посао, већ ће „дати допринос слободи“ и купити то газира- но пиће кад говоримо о слободи у хришћанству, онда кажемо да је сам бог слобода христос је слобода, јер је он дошао да нас ослобо- ди од смрти, греха и ђавола све горе набројане страсти само су последице ова три опака тамнича- ра неумитно идемо ка смрти, њена сила нас разједи- њује, одваја нам душу од тела, распадамо се у једној као олово тешкој и статичној причи христос нас ослобађа јер њему смрт није могла да науди усино- вљењем постајемо слободни од смрти грех је други човеков тамничар он има своје законитости, а човек треба на време да се сети да не може служити и богу и мамону логика греха исушује саму човекову личност среброљубац, рецимо, мисли само на новац њега не занимају пријатељи, патња комшија, туга бижњих, уметност среброљубац данас, рецимо, брине о светској економској кризи и где је он у све- му томе хронични алкохоличар такође робује свом греху, па пије испред продавнице, трафике, на кли- ници на којој се лечи – може са друштвом, а може и без њега – ако му жена брани, а он је „помирљиве“ природе, флашу са ракијом ће држати у водокотли- ћу његова страст ће бити јача од жеље да не буде понижен и на крају ђаво сатана је тиранин који повлађује укусу пале људ- ске природе, како би још више заробио човека његови „савети“ су „брижни“, насупрот христовим горким лековима стално прави замке и никад не спава побеђен је васкрсењем господњим, али и даље искушава и држи у власти оне који не верују у христа не треба заборавити да су смрт, грех и ђаво чове- кови спољашњи непријатељи најгоре је кад је човек сам себи највећи непријатељ – када је роб самом себи, петоколонаш свог бића гордост је мати свих осталих грехова, она је увела смрт у живот и од анђела направила ђаволе највећа слобода је, дакле, бити слободан од самог себе јер је гордост корен сваког ропства ако не покушавамо да уз помоћ христа савладамо ту ано- малију, џаба нам све титуле, признања, похвале, богатства у нашем бићу владаће тиранија у којој неће бити места ни за кога осим за тиранина дру- гим речима, постаћемо ходајућа пустиња из које се удаљио свети дух што смо даљи од христа, то смо већи робови l православни мисионар l 29 драгана мандић тема броја цртице о слободи размишљајући о слободи човјека, не могу да се отмем мисли да она јесте огромно и неистраже- но подручје – тајна велика: однос христа и цркве саме божанска иницијатива и људски одазив, ства- ралачко превођење у стварност божије намјере и његовог домостроја одговор богородице анђелу, одговор петра хри- сту, одговор авраама, мојсија, јова, одговор светог саве и ђакона авакума одговор свих светих који су од памтивије- ка угодили богу живот за живот смрт за смрт обдарен овим огромним и непроцјењивим даром, човјек је стављен пред бога као раван њему, властан да расуђује и одлу- чује о питањима живота и смрти, спасења и пропасти начињен од земље, надахнут духом божијим, издвојен као кру- на творевине, обдарен слободом и разумом, украшен даром језика, постављен је пред лице божије да му буде сарадник и син или да одбије роб слободе слобода – то склиско и неутабано подручје наше- га живота – веома је подложна демонским утицаји- ма завести, изманипулисати, обманути – његови су опробани методи чудно замешатељство лажи и истине његово је најјаче оружје излазак из себе, из домена познатог и провјере- ног неминовно подразумијева ризик не познајући себе ни пуни распон свог живота, који сеже од раја до пакла, од љубављу пламтећих анђеоских сила које непрестано служе господу, па до изопачених самозаљубљених разорних демона, човјек стоји збуњен и омамљен на размеђи свјетова, на вјетрометини борбе добра и зла немајући бого- словске визије ни врлинских навика, празан и умрт- вљен сагрешењима, без љубави која оплођује слобо- ду, човјек се предаје помисли да је сам себи дово- љан, да је срећа негдје другдје – у идеализованој и измаштаној слици свијета који му се баца под ноге, у угађању безграничним апетитима похоте и у трци да се задовољи глад за животом он постаје жртва слободе и њен највјернији роб слобода га опија и прераста као дивљи незауздани ждребац и силови- том снагом води га у понор бити мудар као змија и беза- злен као голуб – није лако трезвеност и будност са расуђивањем су круна свих врлина они долазе од цјело- мудрености која је сва погру- жена у христа „не варајте се! испитујте духове јесу ли од бога!“ – упозорава нас хри- стос само мјерећи ствари мјером њега самога као пута, живота и истине, добијамо рјешење свих загонетки оно истинито се њиме надграђује, а оно лажно се о њега као о камен разбија промашај у који нас води разуздана слобода има горак укус ово моћно средство лишено вођства показује се као зао господар и сопствено наличје парадокс и трагедија леже у чињеници да смо веома често робови сопствене слободе препуштен њеној разорној страсти, живот се показује као смрт; узбуђење и гордост на крају се покажу као депре- сија и немоћ слобода без одговорности, највећи идол савреме- ног човјека, увијек се покаже као лаж која нас неу- митно суочава са разорним посљедицама погре- шних избора слобода – то склиско и неутабано подручје нашега живота – веома је подложна демонским утицајима завести, изманипулисати, обманути – његови су опробани методи чудно замешатељство лажи и истине његово је најјаче оружје 30 l2/2009 закон љубави гдје су онда границе слободе? ко их поставља? може ли се слобода схватити безусловно? моја слобода сеже до твоје слободе љубав је та која даје правац слободи добровољно / слободно се ограничавам да не раним кога љубим чувам ближњега од самога себе љубити ближњега свога као самога себе значи дати му оноли- ко подручје слободе које осваја- мо за себе вољети толико да другоме оставимо и слободу да нас не воли, слободу да се окрене и оде љубити непријатеље своје можемо тек ако се човјекољуби- во сажалимо на њих, на њихове страхове, промашаје, немоћи ослобађајући их уза кривице и дарујући им опроштај често заборављамо да осуђују- ћи, оговарајући и етикетирајући друге, ограничавамо њихову сло- боду, не допуштамо им да прева- зиђу и да се – већ у следећем часу – пројаве као сасвим нови људи, који се обнављају покајањем слобода је изазов продани у ропство гријеху, као сужњи чекамо сво- је коначно ослобођење, ослобођење које се већ збило у христу и које неопозиво успоставља васкрсли господ у освајању овог личног врхунца незаобилазан је континуирани подвиг који ме отвара за духа свето- га, духа слободе, који ме узводи на тавор и дарује ми усиновље- ње отварање да божански дух дође и посложи мој живот по своме лавина љубави живот у подвигу јесте пливање уз бујицу, добровољно самоогра- ничавање из љубави ка другом – тако страно савременом човјеку кон- формисти, потро- шачу и хедонисти обу- зет љењошћу и духовном чамотињом, оптерећен преједа- њем и засићењем сваке врсте, он чами и труне у неспособности за покрет, стваралаштво, жртву бесплодност, незадо- вољство, очајање самоуби- ство? само обузет ватреном љубављу и рањен благодаћу божијом, ова- кав човјек може да заборави на себе и стане на лед вјере и почне да хода по води одједном више не мари да буде повријеђен, није му тешко да се лиши удобности, спре- ман је да прихвати изазов и крене у авантуру уз највећа одрицања нема страха! не жали себе! љубав га је оживјела, произвела у њему праву лавину, осјетио је укус моја слобода сеже до твоје слободе љубав је та која даје правац слободи добровољно / слободно се ограничавам да не раним кога љубим чувам ближњега од самога себе љубити ближњега свога као самога себе значи дати му онолико подручје сло- боде које освајамо за себе православни мисионар l 31 пуноће живота и све оно што је живио прије тога сада му дјелује као смрт, као духовна кома у којој је лежао узет немајући човје- ка да га исцјели баца се у воду, у ватру, у загрљај љубљеном преобра- жава се и храбро креће у сусрет том животу, у сусрет господу; прихвата све услове, све тешкоће и способан је да све да за заједницу са вољеним, да узме и понесе најтежи крст, да прихвати добровољно и саму смрт јер је смрт са господом добитак, а живот без њега пакао никада више такав човјек не може бити срећан ни испу- њен било чим мањим до самим господом он, распети и васкрсли, постаје мјера нашега живљења никада више ниједна ствар под сун- цем не може испунити његово срце јер је оно постало огром- но, проширило се до неслуће- них димензија, превазишло сам космос и постало довољ- но велико да се у њему наста- ни сам безгранични тек тада човјек постаје свје- стан да су сви тешки окови гријеха и страха попуцали и дише духом светим, духом живота и духом слобо- де и – ношен њиме – стоји у слободи којом нас хри- стос ослободи и не пада не жали ни за чим нема за чим да се осврће нема туге, болести, немоћи, уздисања само пуноћа живота који буја и прелива се окус слободе живоносни источник на коме се поје рајске птице и он сам постаје извор воде живе l само обузет ватреном љубављу и рањен благо- даћу божијом, човјек може да заборави на себе и стане на лед вје- ре и почне да хода по води одједном више не мари да буде поврије- ђен, није му тешко да се лиши удобности, спре- ман је да прихвати иза- зов и крене у авантуру уз највећа одрицања 32 l2/2009 татјана радић тема броја слободан и зарешетака света литургија на празник светих 40 мученика севастијских у казнено-поправном заводу за малолетнике у ваљеву више је него симболична сунчано јутро након два дана снега, зелена капија, командири на улазу, затвореници по прозорима нисам први пут у овом комплексу, али сада са јед- ним другачијим циљем већина нас је читала ону познату књигу христос у руским тамницама, која сведочи о животу затворе- ника, колико и какво је њихово покајање, како тела затвореника могу да буду часни престо колико је само потресна и некако истинита прича испричана у тој књизи шта мислите да ли је описано стање при- сутно у свим затворима, казнено-поправним домо- вима, притворима и слично? да ли сте мишљења да осуђеници, верујући осуђеници, роне сузе цели дан и ноћ жалећи над својим почињеним делом? мислите ли да човек чим бива затворен доживљава преумље- ње, прихватајући кривицу до последњег даха истраја- ва у издржавању казне? ја не знам, не знам ни да ли ви можете да одговорите на ова питања чак нисам сигурна да ни они који су са њима по читав дан, над- зорни радници, матични васпитачи, могу да одгово- ре на ово питање једино бог познаје срце сваког од нас ми нисмо ту да осуђујемо овај завод, капацитета 250 места, смештен је у околини ваљева у њему се налазе починиоци кри- вичних дела узраста од 16 до 18 година поред тога, казну затвора издржавају први пут осуђена млађа пунолетна лица која у моменту упућивања у устано- ву нису навршила 23 године у самом комплексу завода налази се павиљон за дневни боравак и спа- вање, постоји кухиња са трпезаријом, стационар и амбуланта, кантина, дневни боравак са кафеом, дом културе са салом од 250 места, школа, сала за посе- те, магацини и, на крају, црква са духовном библио- теком ово је за читаоце нашег часописа од великог значаја мала капелица која чучи у једном углу читавог ком- плекса посвећена је светом сави јереј драган јако- вљевић три пута годишње служи свету литургију и то на васкрс, божић и празник св апостола петра и павла а сваког четвртка у поподневним часовима разговара са осуђеним лицима, понекад прочитају акатист, некада се осуђеници исповедају у току дана црква је откључана два сата и то у време када осуђени- ци имају слободно време, а један од момака задужен је да води рачуна о цркви, да је сређује и припрема за литургију, мења фитиље у кандилу, води рачуна о уљу, сече нафору, прислужује у олтару и слично у склопу програма припреме осуђених лица за овај завод, капацитета 250 места, смештен је у околини ваљева у њему се налазе починиоци кривичних дела узраста од 16 до 18 година православни мисионар l 33 татјана радић тема броја слободан и зарешетака живот после издржаване казне, организују се посете околним манастирима (манастир лелић, ћелије, манастир јовања, пустиња итд) сваке године обележава се дан светог саве и органи- зује се светосавска академија поред многоброј- них активности завода издвојићемо и њихов часопис путокази, ликовну колонију, као и републички фестивал осуђеничког литерарног стваралаштва много пута су они осуђеници који имају дозвољен излазак ван завода, али уз надзорну пратњу, учествовали у градњи цркава, манастира, сређивању манастирских и црквених дворишта у време поста верујућим осуђеницима омогућено је да се пријаве на листу посног јеловника на овој служби за младенце причестило се око 35 осуђених лица иначе, поред православне вероисповести, има и осуђеника муслиманске и римокатоличке вероисповести њима је такође омогућено да буду у контакту са својим свештеницима и верским лици- ма од наредног броја притвореници казнено-по- правног завода у ваљеву и сами ће узети учешће у писању за наш часопис l напомена: часопис православни мисионар захваљује се управнику завода слободану арсенијевићу, начелници наташи стевановић-параментић, свештенику драгану јаковљевићу, вас- питачима предрагу тодоровићу, предрагу томићу и психологу душану марковићу на указаном поверењу 34 l2/2009 милош антонијевић тема броја отац или господар ако се усудимо да кренемо путем богословствова- ња о слободи човековој и божјој, најмање што можемо урадити је да будемо свесни једног оваквог питања и његове важности како за наше сопствено спасење, тако и за спасење све творевине као никада раније, у покушају да помири неке наизглед супротне појмове и појаве, наша прича данас добија један соци- олошки карактер довољно је да се окренемо око себе и видећемо како се појам слободе масовно злоупотре- бљава у свакодневном животу, а нарочито у погледу кршења људских права главна одлика оваквог начина размишљања је став да слобода и ауторитет у потпу- ности искључују једно друго код достојевског налазимо овакву идеју негирања сваког ауторитета када погледамо кирилова који при- бегава самоубиству да би доказао да је апсолутно сло- бодан и смрт – као нешто што је неизбежно и нужно – представља ауторитет, а „побеђујући“ смрт човек остаје без икаквог ауторитета и постаје бог достојев- ски нас овим поучава да „апсолутна слобода“ човека јесте, уствари, смрт хришћанству је стран овакав однос слободе и ауто- ритета довољно је за пример узети проповеди отаца цркве који, са једне стране, за себе кажу да су слуге божије, а, са друге стране, објављују слободу човека од своје пале природе они нас уче да је човек изгубио своју слободу јер сама могућност некаквог избора који нам је споља наметнут представља њено укида- ње ако бисмо некоме дали да бира да ли жели да на раскрсници скрене лево или десно, њему би се то могло учинити као допуштање изражавања његове слободе, међутим, та обмана би трајала само док му на ум не падне да као могући правац кретања постоји и горе, и тада би увидео да – није слободан будући да је ограничен избором који му је дат дух свети је онај који нам даје могућност да буде- мо истински слободни у светој тајни миропомазања добијамо печат „дара духа светога“ и тако нам се пружа шанса да постане- мо синови божији, да – по речима оца александра шмемана – „свакога човека гледамо онако како га види бог“ лик и подобије јединога бога морамо се неизоставно осврнути на књигу поста- ња, у којој се каже: „и створи бог човјека по обличју својему, по обличју божијему створи га; мушко и жен- ско створи их“ (пост 1, 27) управо овде се налазе зачеци слободе која је дата човеку као дар божији погрешно би било ове стихове тумачити онако како неупућени то чине говорећи да „по обличју“ зна- чи нешто „по физичком облику“ јер би – по таквој, погрешној логици – бог нужно морао имати две руке, и две ноге и једну главу овакво размишљање непри- јатељима цркве даје још један разлог да нâс, хришћа- не, оптуже за антропоморфизам богу, међутим, не можемо приписати оваква својства будући да је он безграничан и необухватан оно што треба подразумевати под „обличјем“ јесте оно својство бога којим је, од свих створења на земљи, једино човек обдарен, а то је способност слободне воље да је ова слобода једина права слобода, учи нас свети григорије ниски: „уколико би постојала било каква нужност која би управљала човековим живо- том, икона би, у том случају, била лажна јер би била унижена у односу на свој прволик“ истина је да човек не би згрешио да га бог није даровао слободном вољом, међутим, на тај начин човек никада не би заиста могао да буде син, него само роб човек не би могао да се назове добрим у правом смислу речи ако су му врлине наметнуте и ако нису плод његовог жеље слобода у љубави имајући ово у виду, можемо говорити о неким дешавањима у свету која на први поглед могу да баце сумњу на величину љубави божије према човеку видећемо да ће, ако их пажљивије проучимо, закљу- чак који извучемо бити – супротан зашто се дешавају ратови у свету, зашто бог допу православни мисионар l 35 милош антонијевић тема броја шта да се убиства и разне друге зле ствари догађају ако је мислостив и безгра- нично воли човека? ово је често постављано питање на које се одговор може наћи само у светлу раније изречених тврдњи неизмерност љубави божије се види у чињеници да се бог никада не меша у слободу човека коју му је даровао зато је можда чудно називати бога ауторите- том у смислу у коме „свет“ (друштво) то разуме ако имамо у виду да нам је све дозвољено („све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме“ (1 кор 6, 12)) бог не жели да „управља“ човеком који је решио да учини неки злочин јер – ако би нарушио његову слободну вољу (која подразумева да је човек спосо- бан и за зло) и спречио га у његовој намери – онда људи не би били синови светлости, него робови, а бог не жели робове („а роб не остаје у кући вавијек, син остаје вавијек“ (јн 8, 35)) он би могао да натера свакога човека да верује у њега и тако на свету не би било зала, али чинећи тако, изгубили бисмо могућ- н о с т да се обожимо и постанемо слични њему јер он је апсолутно слободан и ничим усло- вљен слично томе, ако би христос сада сишао на земљу и показао се људима, не би било онога човека који би могао да порекне његово постојање, али би тада заједница са богом била наметнута и укидала би људску слободу ако сада видимо христа својим очи- ма, и чујемо га и знамо шта нам заповеда, какво оправ- дање бисмо имали пред њим ако након тога учинимо било какав грех потпуна слобода се изражава онда када се опреде- љујемо да чинимо онако како би христос чинио јер је једино он апсолутно слободан и њему тежећи и ми постајемо слободни задобијајући врлине, човек се остварује као икона божија овако можемо да разумемо христове речи: „и познаћете истину, и истина ће вас ослободити“ (јн 8, 32) „заиста, заиста вам кажем да сваки који чини гри- јех роб је гријеху ако вас, дакле, син ослободи, заи- ста ћете бити слободни“ (јн 8, 34–36) l 36 l2/2009 александар савић тема броја нема слободе у броје вима и димензијама aко посматрамо неки n-димензионал- ни простор, у њему имамо управо n степени слободе може бити да смо поче- ли мало компликовано да би се описао неки систем у физици, дефинишу се сва могућа стања, а скуп свих могућих стања чини фазни простор ако посматрамо тачку у равни (на листу папира), скуп свих стања би био скуп свих места на којима се тачка може наћи то су сви парови (x, y), где су x и y реални бројеви ако се стање система одређује са n вели- чина, кажемо да систем има n степени слободе, тј простор је n-димензионалан у случају тачке у равни, то је дводимен- зиони простор, и ово нам је интуитивно јасно и познато (беше ли оно у школи има нека геометрија?) да бисмо приближили тродимензиони простор, нећемо користити очекивани пример где је трећа димензија висина користићемо пример монитора свака боја је јединствена комбинација три боје: црвене (red), зелене (green) и плаве (blue) (ово је rgb систем) боје које монитор може да прикаже представљају систем са три степена слободе, тј простор је троди- мензионалан свака боја може да се при- каже као уређена тројка (r, g, b), где су вредности r, g, b из неког опсега природ- них бројева (на пример 0, 1, 2 , 255) за разлику од првог примера, који је интуи- тивно јасан, овај пример нам сигурно не пада први на памет када неко помене три димензије историјски, до четврте димензије се дошло тако што су посматрани системи променљиви у времену тако је додата и четврта димензија – време ако желимо да знамо где се налази авион у неком одређеном тренутку, поред географске ширине и дужине, те висине на којој се православни мисионар l 37 александар савић тема броја нема слободе у броје вима и димензијама налази, потребан нам је и тачан трену- так у коме се авион налази баш на том положају дакле, положај авиона одре- ђен је са те четири димензије (x, y, z, t) овде се обично стаје када се говори о реалним примерима n-димензионал- них система поставља се питање да ли уопште има смисла причати о системи- ма са више од 4 степена слободе при- мер за петодимензиони систем је када описујемо боју неке тачке на нашем монитору положај тачке на екрану би описивале две димензије, а још три би описивале боју – систем бисмо описи- вали као (x, y, r, g, b) могли би се пронаћи и модели који би објашњавали n-димензионалне про- сторе када је n = 6, 7 , али тема је била слобода! шта још оно беше има да се прича о слободи? из перспективе једног хришћанина, прича о овим „слободама“ које са собом носе димензије о којима је горе било речи изгледа бесмислена врхунска слобода, како нам то на диван начин сведоче монаси, јесте одрицање од сво- је воље и увек потврдан одговор свом духовном старцу, и на тај начин уподо- бљавање христу, који оцу каже „нека буде воља твоја“ и тако нам објављује савршену слободу: рећи оцу – да за хришћанина у свету та слобода се нај- боље пројављује на евхаристији – када на позив да се причестимо дамо тај потврдни одговор ето места и прилике где свако од нас може да изрази своју слободу – на литургији примајући онога који је извор сваке слободе зато окусите и видите да је благ господ! l 38 l2/2009 свештеник угрин в поповић тема броја слобода као да да ли је могуће говорити о слободи која није хри- шћанска, односно, о слободи која није у складу са хришћанским поимањем света и човека? принци- пијално, верујем, не али, хајде да ипак покушамо да схватимо једну такву слободу, „слободу“ која је мимо хришћанског става и поимања света, да тако себи дамо могућност да на делу видимо да ли је таква слобода замислива и да ли бар приближно одговара дефиницији слободе, односно идеји о ономе шта би она требало да представља – значи самом човеку биолошка је чињеница да на овај свет нисмо дошли својом вољом нити ћемо са њега отићи вла- ститим хтењем – осим у случају суицида, чију нам је горчину последице таквог избора потресно пренео достојевски у злим дусима рођени да би умрли – јесте тужна констатација описаног стања даље, кроз живот, наилазимо на разне детерминисаности – оличене у овим или оним околностима које нас усме- равају на ове или оне изборе, а у циљу ових или оних начина за изналажење модуса опстанка који је, опет, по себи апсурдан јер је неодржив, неостварив тако заблуда о животу постаје његова истина други су ту да нас – као и свет који нас окружује – подсете докле сеже та наша слобода и то наше постојање сартр је овакво стање човека (у односу на друге) дефинисао изразом пакао други су пакао – ово можда најпластичније осликава ту суштинску само- ћу појединца коме су ти други претња, собом пред- стављајућа опасност, али и подсетник о омеђености његовог постојања ако овој слици додамо још и реалност палог постојања, у којем то окружење поменутог појединца доживљава као објекат, пуко средство за остваривање сопствених индивидуал- них циљева, онда схватамо зашто је описана перцеп- ција других на такав начин неопходна при ходу путем преживљавања; путем на којем је свако или ловац или плен дакако, на једном софистицирани- јем нивоу у односу на ниже карике еволуције, али, опет, суштински идентичном с обзиром на сам начин, методе преживљавања поменутим ходом, којим сопствену индивидуу претпостављамо свему осталом љубав, сагледавана из те перспективе, представља још само емоцију неопходну да се сâм репродуктивни моменат учини иоле смисленијим у односу на друге врсте и обично се брка са заљубље- ношћу са стањем посесивне везаности, не за кон- кретног човека већ за његову идеју; дакле, не за њега какав он јесте, већ за њега какав би он требало или могао да буде што, даље, опет води потреби за посе- довањем, узурпирањем, туђе слободе зарад власти- тих егоцентричних, неретко нарцисоидних мотива тако супротних изистинској љубави, чије је обележје давање, а којом остварујемо могућност суштинске слободе живљења а то нас полако уводи у истину о потреби хришћанског виђења слободе, односно о насушној потреби живљења њоме са друге стране, варљива слобода избора јесте један од најопаснијих сурогата изистинске слободе јер је присутна свуда, а сам се човек њоме дефинише као биће могућности – одговорности но, та гномич- ка слобода још увек није она права слобода јер прет- поставља асортиман понуђених избора који предхо- де самом човеку, односно његовој одлуци, тако да он, у суштини, бира између неколико датости уподобља- вајући се, на такав начин, милионима пре и најављу- јући, тим начином, милионе после њега идентичних случајева у којима и којима се мисли да се потврђује човекова слобода, те његова различитост, док се, у суштини, само потврђује детерминисаност постоја- ња као нуспоследица задовољавања и проглашавања слободе избора за једину могућу слободу али пред- постојање поменуте лепезе избора самом човеку, његовој личности, јесте та суштинска варка слободе избора у односу на истинску слободу, којом се при- крива истина да човек у суштини не бира ништа ново, па, самим тим, и ништа, своје, већ се тим ода- бирима уподобљава овим или оним моделима посто- јања који су му, опет, предходили и који ће једини преостати када се завеса његовог овоземног живота спусти бог, рецимо, баш из тог разлога нема ту врсту сло- боде, односно нема слободу избора као израз свог вољног хтења, из простог разлога јер нема ничега што би му претпостојало – претходило божија воља православни мисионар l 39 свештеник угрин в поповић тема броја слобода као да јесте апсолутно слободна и увек се изражава са – да; никада са недоумицом – да или не; нити само са – не човек је, будући створен по образу божијем, имао могућност одабира такве слободе као израза сопствене воље у свом одабиру заједнице са богом; својим да – позиву божијем међутим, адам је рекао не заједници са богом у свом одабиру да из властитих сила црпи могућност постојања изабрав- ши да прекрши заповест и једе од плода са дрвета познања добра и зла гетсиманијски врт и страшне христове речи: „ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја“ – указују на потребу превазилажења гномичке слободе слобо- дом давања апсолутном слободом љубави, нашим да заједници са богом, којом и остварујемо апсолут- ну слободу постојања тим начином је христос ушао у историју, управо богородичиним пристајањем, њеним да – „ево слушкиње господње – нека ми буде по ријечи твојој!“ и, на послет- ку, сам бог на такав начин још од почетка указује самим поретком и начином стварања – „и рече господ да буде светлост и би све- тлост“ дакле, никаквих недоумица, никаквог дво- умњења нема у божијем начину постојања нити у његовом приступу свету и човеку његовој вољи се уподобљавамо литургиј- ским – амин, нашим прева- зилажењем гномичке слобо- де у избору да остваримо сопствену слободу уподо- бљавајући се вољи пристаја- ња, вољи која не познаје не као опцију нити колебање да – не, као ток свог само- остваривања, већ само да – амин, којим превазилазимо слободу избора заокружив- ши је, управо остваривши је сопственим одабиром да – амин, као једине опције сопственог вољног хтења гетсиманијски врт и страшне христове речи: „ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја“ – јесу показатељ начина добровољ- ног давања себе, самоостваривања сопства кроз однос – односом! предукус таквог начина и те слободе имамо на догађају литургије када, чинећи тело христово, схватамо да нам је свет незамислив мимо другог и када се безрезервно желимо дати том другом разуме- јући да мимо њега на можемо ни сами постојати то јединство у телу христовом јесте црква – залог веч- ности – стожер слободе; слободе као давања, слободе као љубави и за крај – два дечака крећу у школу први воли да иде у школу, и иде други не воли да иде у школу, али иде обојица морају да иду у школу који је од њих двојице слободан? l 40 l2/2009 владимир марјановић тема броја има ли у цркви слободе? има ли човек слободу у цркви? то је питање које постављају многи – и они који верују и они који не верују постоје екстремна мишљења да је црква једна тоталитарна институција, мрзитељка слободе – како личне тако и друштвене према таквом мишље- њу, тоталитарна је својим правилима, канонима, запо- вестима који само спутавају човекову слободну вољу да ради оно шта жели уколико тиме не угрожава дру- ге она је „тоталитарна“ јер одређује људима шта ће да раде и како да се понашају – уместо да то они одређу- ју сами одређује им шта ће јести и када ће јести одре- ђену врсте хране, одређује им када и са ким ће имати сексуалне односе, прописује им чак и начин облачења (мараме и сукње за девојке и жене, а дугу браду за мушкарце итд) излази пред човека са безброј прави- ла шта се сме, а шта се не сме колико смо пута чули мишљење да се црква не раз- ликује од различитих секти, зато што пред своје чла- нове излази са идентичним прописаним начином понашања који човек мора да прихвати и да му се покори овакво размишљање и овакав став није кара- теристичан само за оне који у цркву не иду, већ таква питања понекад постављају и људи који сматрају хри- шћанима нажалост, не схвата се да су сва та „правила“ – како их ми некад погрешно и површно доживљавамо – само средства духовног усавршавања, а не садистичка намера цркве да мучи своје чланове човек једино у богу постаје слободан, а ова ће тврдња савременом човеку секуларизоване свести изгледати потпуно несхватљива али, то не треба да нас брине бог је тај који је човеку даровао слободу, а човек је тај који ту слободу најчешће – злоупотребљава исти они који ће оптуживати цркву да је мрзитељ- ка слободе рећи ће да је бог тај који допушта зло у свету ти приговори, некако, често иду једни са други- ма а зло које постоји у свету постоји захваљујући човековој злоупотреби слободе, док бог не жели и неће да спутава ту слободу то никако не значи да бог подражава грех, напротив бог – не желећи да повреди човекову слободу – оставља човеку да сам изабере између добра и зла човек, дакле, бира сам порекло слободе је у богу који ју је и дао човеку – то што је она најчешће злоуо- потребљавана представља нешто друго у цркви и кроз цркву не губимо слободу; у њој је задобијамо добијамо једну слободу о којој свет мало размишља то нису ситне, лажне слободе, то нису магловита права и нејасне дужости у цркви добија- мо слободу која је најскупља и најдрагоценија, слобо- ду коју нам не могу дати политичари путем избора, устава и закона, слободу коју не можемо освојити православни мисионар l 41 владимир марјановић тема броја овоземаљским начином ратовања, добијамо слободу од греха и слободу од смрти знамо да овакву слободу свет често не разуме до искрене вере се најбоље долази путем слободе све што је наметнуто, касније изазива лоше и негатив- не последице имамо пример самозване мадоне, познате попу- ларне певачице која је одрасла у веома строгој и изра- зито религиозној породици једно време је чак и поха- ђала католичкy школу; мајка јој је била веома религи- озна, као и бака, имали су много деце; наступи популарне певачице су, претежно, изливи антихри- шћанства њена „слобода“ је била гушена у име вере тога има и данас знамо да су корифеји атеизма – у нашој не тако дав- ној прошлости – често потицали из свештеничких породица вера се не може наметнути на силу данас имамо супротне примере – деца из атеистич- ких средина одлазе у манастире, уписују теолошке школе, одлазе у цркву веру и цркву су слободно иза- брала, без притиска средине, без притиска породице, без пристиска државе у цркву можемо ући једино ако то слободно жели- мо не можемо постати искрени хришћани ако то слободно нисмо изабрали сами насилно увођење у веру рађа лицемере и атеисте велики број младих данас долази у цркву, вел
... да ће у нашој кући око 36 година бити деце! деца су 17, 14, 8, 5 и 3 године ана: изазов је живети са две сестре – елизабета има 8, а катарина 3 године у стању су да направе хаос не могу своју собу да наместим како желим елизабета је, на пример, у стању да своју гардеробу целе недеље држи на поду zшколе код куће су веома популарне у америци то је алтернатива јавним школама и помоћ роди- тељима који желе да својој деци обезбеде боље образовање, као и да своју децу заштите од ути- цаја насиља, дроге и лоших пријатеља зашто сте се ви определили за школу у кући? карин: да бисмо им пружили боље образовање желела сам да могу сама да изаберем шта ће моја деца да уче и на који начин ће примати образовање, по ком методу желели смо да буду писмени и про- мишљени, да изграде сопствени карактер нисмо желели да зависе од деце њихових година видела сам да су јавне школе често сметња учењу предност шко- ла код куће јесте тај да можемо да обезбедимо окру- жење „један на један“, а то јавне школе не могу ми смо део ланца кућних школа, тако да деца могу међу- собно да сарађују уколико неки други родитељ има веће знање у некој области, онда је он или она супер- визор тог часа овакве школе деци помажу у напре- довању с обзиром на то да у јавним школама једно дете мора да се уклапа у групу; овде је више индиви- дуални рад овакав начин рада је софистициран и подређенији је окружењу, које не спутава преобиље креативности и са акцентом је на најбољем начињу школовања деца не морају да прате униформно образовање, које може да спречи дечије критичко размишљање овакав начин школовања доприноси ширем образовању ана је, на пример, научила да свира неколико инструмената и сада по дечијим клу- бовима другу децу учи музици и уметности алек- сандар је, са друге стране, досегао диплому из писа- ња, што не би могао да је ишао у јавну школу овакав начин образовања православним родитељима омо- бућава да својој деци омогуће православно окружење уместо неправославног и секуларизованог окружења у јавним школама на овај начин деца откривају сво- је таленте zреците нам нешто о духовном животу породи- це џеф: припадамо заједници при цркви св јована крститеља и претече у остину (тексас ((http://www theforerunnerorg/)) присуствујемо литургији неде- љом и када су велики празници потребно нам је 50 минута вожње до цркве, а она нам је најближа карин: током последње недење часног поста и ују- тро и увече идемо на службе али, морам да признам да путовање до остина два пута у току дана са петоро деце нимало није забавно деци читамо житија све- тих и трудимо се да том дану унесемо хришћанску перпсективу пошто духовни живот породице укљу- чује и интеракцију са светом у коме се живи, онда се трудимо да нам он цео буде окренут православљу имамо заједничку молитву, увече деци пред спавање читамо приче које могу морално да их изграде деца свакодневно читају библију, они који су старији читају онима који су млађи у току године прочитају целу библију ово су сами изабрали да раде, нико им није наметао zана, реци нам колико имаш година и како изгледа одрастати у православној породици, учити школу код куће шта вера значи за тебе? ана: имам 14 година волим да учим код куће зато што тако имам времена да вежбам стварно волим уметност и музику волим факултативно образовање и највише волим да време проводим напољу, волим активност важно ми је да идем у цркву и да читам библи- ју све одлуке које доносим базирају се на хри- шћанској вери мој брат александар прислу православни мисионар l 21 жује у олтару, а повремено и пева у хору заи- ста све гледам кроз веру александар: имам 17 година одрастајући као православан у америци, разликујем се од осталих с обзиром на то да нисмо православна земља право- славље је централна тачка у мом животу још од рођења идем на богослужења када сам био мали, родитељи су ме учили како да се молим одмор ћу провести у летњој школи цркве преображења господ- њег у остину (http://transfiguration org/) последње две године сам био у православном кампу светог рафаела смештеног у оклахоми (http://www campstraphael org/) и ја похађам школу код куће одговара ми зато што је флексибилно и оставља ми довољно простора да се бавим неким другим актив- ностима доста се дружим са својим пријатељима zана и александре, шта радите у слободно време? ана: свирам и слушам музику, волим да цртам и дивље биљке, бавим се спортом, пењем на дрвеће александар: од девете године тренирам фудбал уживам у читању, и у 2008 сам прочитао 51 књигу уживам у писању и игрању стратегијских игрица, али за све то немам баш пуно времена волим солжењи- цина један дан ивана денисовича је књига која ме је задивила мој омиљене православне књиге су живот оца арсенија и књиге томаса хопка; доста читам и свете оце цркве, нпр св игњатија zалександре, одгајан си у породици која је веома блиска, имао си образовање код куће сада би требало да упишеш факултет који је у другој држави како се осећаш? александар: биће то велика промена о овоме сам доста размишљао желећи да изаберем најбоље, али већ сам примљен на универзитет и добио сам стипендију биће ми веома тешко да напустим породицу и пријатеље прикључићу се клубу пра- вославних хришћана на универзитету (http:// wwwocf net/), а студираћу новинарство или историју волео бих да се активно укључим у локалну цркву мислим да тај самостални живот не би требало да много утиче на мој духовни живот наставићу са истом праксом као и до сада најближа црква је на 10 до 15 минута од студент- ског дома, а, колико знам, постоји неколико право- славних цркава тако да ћу моћи да бирам у коју ћу ићи молитва је одувек била део мог свакодневног живота, и то се неће мењати чак и када одем на факултет zимаш ли шта да поручиш читаоцима православног мисионара? александар: иако не живимо у православној земљи, делимо много тога заједничког са младима из србије l сајт професора мекдоналда http://orthodoxchurchhistorycom/ 22 l2/2009 свештеник александар миловановић тема броја појам слободе се данас најчешће поистовећује са слободом од некога или нечега, са могућношћу избора, то јест прихватања или неприхватања неке идеје, става или мишљења и аутоматски подразумева извесно неслагање и сукоб са другим јер, наравно, моје мишљење и мој став је а priori прави, исправан и исти- нит нисмо ли скоро свакодневно сведоци овога? ако и није тако у нашем односу са бли- жњима, довољно је само да укључи- мо телевизор и да будемо сведоци бесконачних расправа и полемика наших политичара, аналитичара, чланова разноразних удружења и организација, те бораца за свакаква права и слободе и, оно што је најго- ре, то се данас представља и поста- вља као општеприхваћена норма, као нешто најнормалније и најмо- ралније, а све под велом општена- родне демократије и људских права не могу а да не питам којих права и чије и какве демократије и правде људске?! тешко смо и ретко такву правду налазили кроз сву историју, а рекао бих да је данас још теже можемо наћи но, не живимо ли у времену демократи- је и свих могућих слобода и права! живимо, али смо заборавили, и запоставили и одбацили ону једину живу и животворећу слободу – христа спаситеља! слобода је живот и нема правог и потпуног живота без слободе ово су кроз векове потврђивали сви они који су своје животе давали за слободу на тој слободи живота и равноправности међу свима се заснивају сва данашња друштва и државе на свету слобода јесте живот и нема живота без слободе, али има ли живота без онога који живот даје и каква је то слобода ако није утемељена и ако не извире из извора живота! она је лажна и привидна! зато сва данашња друштва и народи грцају и даве се у мору слободе и демократије и буквално тону, чему смо сви данас сведоци кроз кри- зе које се само надовезују, а никако не престају – ратне, еколошке, економске и тако, просто, мора бити јер није постављен прави, изграђујући темељ данашњег друштва и живота, није на христу заснована и изгра- ђена ни слобода, ни правда ни истина христос, који је једини животодавац, само је привидно присутан у европским и светским друштвима, па зато данас неминовно имамо и један привид слободе и правде, које су по људским умовањима и мерилима христос је једини животодавац и слободотворац јер нам је подарио живот ослободивши нас окова смрт- ности и пропадљивости дао нам је слободу живота, живот у слободи од смрти и живот у слободи сваког избо- ра ниједна друга слобода, људска и земаљска, не може се поредити нити приближити ослобађању од тешкога терета греха и претешког стања про- падања и умирања, које нам је свој- ствено само са њим, кога опет слободно бирамо и прихватамо, коме слободно и радосно припадамо као деца своме родитељу, можемо искусити и осетити истинску слободу живота и радост будућег живота, који не стари и који је вечни а где ћемо је осетити и доживети ако не у цркви слободе, цркви христовој и у светој литургији, која је видљива пројава онога невидљивог царства његовог и у светој чаши којој слободно и драговољно приступамо причешћујући се и оживотворавајући се; ослобађајући се терета, грехо- ва и страхова који нас, иако „слободне“, држе свезане, и оковане и поробљене и после сваке литургије можемо да сведочимо и свима благовестимо да је међу нама царство слободе и живота са једном и једином слободом и јединим истинским животом – христом господом l једна слобода и безбројне слободе слобода је живот и нема правог и потпуног живота без слободе ово су кроз векове потврђивали сви они који су своје животе давали за слободу на тој слободи живота и равноправности међу свима се заснивају сва данашња друштва и државе на свету свештеник александар миловановић тема броја једна слобода и безбројне слободе фото: долујић 24 l2/2009 татјана радић тема броја „i now walk into the wild“ слобода је универзално прихваћена друштвена вредност дефинисана на различите начине слобода подразумева заштићен приватни домен појединца у који нико, па ни држава, не сме да се меша другачије схватање слободу везује за моћ, могућност или способност појединца да делује на одређени начин, да бира између алтернатива алтернатива?! ко поставља алтернативу? држа- ва, политика, економске прилике, друштвени трендови, култура, друштвена група којој припадамо, наша породица, суседство или – ми сами? на крају или на почетку – сам бог? имамо следећу слику: типична америчка породица – отац, мајка, син и кћи успешни у смислу мате- ријалних ствари, каријере, школе, али без вишег (у смислу духовног) животног циља њихов син, дваде- сетдвогодишњи кристофер мек кендлс, уместо да ушета у приви- леговани живот, креће у потрагу за авантуром да ли је он наивни иде- алиста, побуњеник 90-их или још једна изгубљена фигура у борби човека и природе? свој пут започиње од житних поља јужне дакоте до реке колорадо припадао је добростојећој породици источне обале, а стопирао је све до аљаске одрастао је у вашингтону, где је завршио и школу након дипломирања на емори- универзитету – нестао је променио је своје име у александар велика луталица, своју уштеђевину од 24000 долара дао је у добротворне сврхе, своја кола и остало од материјалног уништио је, спалио новац у свом новчанику а онда је за себе измислио нови живот живећи на маргини друштва, лутајући по северној америци an aesthetic voyager whose home is the road – опис је његове слободе овај лик није нестваран, није измишљена фигура велике земље као што је аме- рика, земља парадокса и крајности, земља која би све дала да њен систем функционише, замља која се бесомучно труди да одржи (постојећу) структу- ру друштва овај лик је стваран, он је борац против система, борац за више циљеве, за дубљи животни смисао није се мирио са животом који је, споља гледајући, добар, комфоран, удобан, без много трзавица он је хтео авантуру, али је изнад свега трагао за сло- бодом слобода ова реч, некако, већ приликом њеног изговарања оста- вља дубок траг када само поми- слимо о слободи, дође нам да дубоко удахнемо и да тај осећај ширине и испуњености задржимо до вечности размислимо које би нам асоцијације на реч слобода пале на памет: ширина, простран- ство, бесконачност, природа, дубока шума, ветар све су то елементи који човеку пружају пуноћу, неограниченост простора и делања, смисленост, креатив- ност и слично из слободе су се јављали различи- ти друштвени покрети који имају веома важну улогу јер су извори друштвених промена дру- штвена промена, покретљивост, мобилност видите како је слобода једна динамичка категори- ја то је категорија која је непрестани извор турбу- ленција вир који подједнако протреса и друштво и човека у њему па, да ли човек, премда јој се исконски радује, тежи јој у свим сегментима друштвеног делања има слободу? да ли систем у коме живимо дозво- љава да развијамо своје право на слободу кретања – на пример? шта је, уосталом, слобода мишљења, слобода ова реч, некако, већ приликом њеног изговарања оставља дубок траг када само помислимо о слободи, дође нам да дубоко удахнемо и да тај осећај ширине и испуњености задржимо до вечности christopher mccandless (february 12, 1968 – august 18, 1992) православни мисионар l 25 татјана радић тема броја „i now walk into the wild“ вероисповедања, говора; шта је медијска слобода, информациона слобода, правна слобода; шта је слобода и ко нам је даје? смемо ли да се запитамо да ли нам и друштвене норме ускраћују слободу, да ли нам друштвена етика и моралност лимитирају испољавање сопствене слободе! наравно да смемо зато што имамо – слободу али та слобода, чак иако је неограничена, није деструктивна, није уби- лачка, самоубилачка, геноцидна, дискриминатор- на она мора бити афирмативна, благородна, милостива, братољубива, мора волети свет, зајед- ницу, место, животну средину таква, и само таква слобода даје смисао човечијем постојању а такву слободу задобијамо у духу светом а александар луталица погледајте филм rather than love, than money, than fame, give me the truth l henry david thoreau christopher mccandless (february 12, 1968 – august 18, 1992) срећко гујаничић тема броја историјске слободе и слобода у христу 26 l2/2009 питање слободе је једно од најважнијих тема у историји филозофије слобода је различито схватана од античких времена до данас, а главна промена на том путу десила се појавом хришћан- ства хришћанство је филозофији донело слободу као општу категорију заједничку свим људима на свету ту чињеницу je посебно истицао немачки филозоф хегел он каже да су у источним цивилизацијама само појединци били слободни, и то владари или деспоти, а у старој грчкој та част је била намењена аристократама и слободним грађанима, значи неко- лицини, а доласком хришћанства, сматра он, сви постају слободни хегелово тумачење је везано за кретање свести – од простог опажања до пуне само- свети – тако да је и сама слобода подређена његовој филозофији важно је нагласити да је један од најве- ћих умова у новијој историји западне цивилизације препознао да хришћанством почиње слобода због чега је то битно?! филозофи у античко време нису имали изражен осећај слободе као такве првенствено због тога што им је хармонија била приоритет, а хармонију су везивали за законе ако се разум као сазнајна спо- собност узме као меродавни тумач тих закона, онда следи да људи који га више имају треба да буду изузети од обичног пука то су платоно- ве идеје доследна примена такве логика опуштено може оправдати ропство као легитимно друштвено уређење плато- нова теорија о идеалној држави је, под- сећања ради, била најсличнија ономе што су стаљин и хитлер спровели у пракси платонов ученик аристотел, кога многи сматрају једном од најважнијих интелектуалних фигура, отворено је оправда- вао ропство, а људе који су били у власништву других људи третирао као „оруђе које говори“ с обзиром на то да су западни теолози под утица- јем томе аквинског аристотела убрајали у свеце, а његовим идејама посветили векове, не треба да чуди то што су на западу дисциплину и ред, као чеда логике и закона, веома поштовали, док им је слобода остала уштогљена, сиромашна или, у крај- њем случају, перверзна побуне против схоластике, која је, у принципу била, аристотелова фуснота, довела је и до побуне против римокатоличке цркве та побуна је касније, уз благослов реформације, створила капитализам капитализам је, поред капиталиста, створио и про- летере – као робље модерног доба западне европ- ске државе су имале среће, па их од капитализма нису ослобађа срећко гујаничић тема броја историјске слободе и слобода у христу православни мисионар l 27 ли комунисти, али је та несрећа погодила словенске и православне народе на континенту када се погледа историја људских идеја и напора само у европи, може се закључити да се човек као јединка, заједно са друштвом у коме живи, стално нешто ослобађа и стално остаје у ропству као фарије, свештеник из романа гроф монте кристо, који је копао тунел како би побегао из затвора, а читав је труд уложио да би дошао до друге ћелије та прича је, уствари, метафора људске борбе за слобо- ду, али без бога питање слободе је и данас осетљива тема после другог светског рата уједињене нације су донеле декларацију о основним људ- ским правима, а у свима њима садржана је реч „слобода“, тако да се сада сви позивамо на слободу говора, слободу оку- пљања, слобода вероисповедања да бисмо схватили саму слободу, прво морамо видети чему све жив човек робује човек може робовати разним стварима до те мере да затвореник у тамници уопште не би пожелео да се нађе у његовој кожи заљубљени смо, рецимо, у аутомобиле и читав дан мислимо како ћемо једног дана возити најскупљи ауто или размишљамо како да додатно побољшамо или „набуџимо“ доступне моделе гледаћемо каталоге, обилазићемо сајмове и отпаде, висићемо на интернету, причаћемо са ауто- механичарима, постаћемо чланови фан-клуба неких кола хоби или посао полако прелазе у страст, узи- мају трезвеност и опијају нас попут алкохола слич- но важи и за љубитеље оружја било да је реч о вој- вођанским ловцима на фазане или терористима из ал–каиде људи који фанатично навијају за неки клуб себе такође подређују ропском менталитету јер мржња према навијачима супарничког тима за њих јесте – правило човек може робовати и организацији којој припада, институцији у којој ради, може бити зависан од масне хра- не, цигарета, кафанског живота; поданич- ки може служити идеји бољег и правед- нијег друштва, русофилству, евроин- теграцијама, србовању од памтивека човек робује сли- кама и псеудоиконама гладни смо информација, а телевизија све нуди на тацни наше је само да имамо даљин- ски управљач, то средство које нам омогућава да „сло- бодно“ бирамо канале жељни да чујемо и видимо шта се догађа у глобалном селу, улазимо у трку са временом и бивамо пре- гажени и самлевени имамо и жељу да се 28 l2/2009 ослободимо „цивилизацијских тековина“ како бисмо се поштено одморили а нисмо свесни колико смо дубоко у муљу чежњу за слободом обилато користе велике ком- паније у реклами за једно газирано пиће пријатан глас чита отприлике ово: „трипут ура за момка који је напустио посао у фирми да би остварио свој сан и отворио кафић на плажи!“ фирма је у неком небо- деру, у гужви пословног центра, а кафић од трске је на пешчаној обали са тиркизним морем у позадини такав сан је, вероватно, опште место на западу, а онај који га сања ретко кад слути да му је рођени сан пупчана врпца која га чврсто везује за потрошачко друштво просечни западњак неће напустити посао, већ ће „дати допринос слободи“ и купити то газира- но пиће кад говоримо о слободи у хришћанству, онда кажемо да је сам бог слобода христос је слобода, јер је он дошао да нас ослобо- ди од смрти, греха и ђавола све горе набројане страсти само су последице ова три опака тамнича- ра неумитно идемо ка смрти, њена сила нас разједи- њује, одваја нам душу од тела, распадамо се у једној као олово тешкој и статичној причи христос нас ослобађа јер њему смрт није могла да науди усино- вљењем постајемо слободни од смрти грех је други човеков тамничар он има своје законитости, а човек треба на време да се сети да не може служити и богу и мамону логика греха исушује саму човекову личност среброљубац, рецимо, мисли само на новац њега не занимају пријатељи, патња комшија, туга бижњих, уметност среброљубац данас, рецимо, брине о светској економској кризи и где је он у све- му томе хронични алкохоличар такође робује свом греху, па пије испред продавнице, трафике, на кли- ници на којој се лечи – може са друштвом, а може и без њега – ако му жена брани, а он је „помирљиве“ природе, флашу са ракијом ће држати у водокотли- ћу његова страст ће бити јача од жеље да не буде понижен и на крају ђаво сатана је тиранин који повлађује укусу пале људ- ске природе, како би још више заробио човека његови „савети“ су „брижни“, насупрот христовим горким лековима стално прави замке и никад не спава побеђен је васкрсењем господњим, али и даље искушава и држи у власти оне који не верују у христа не треба заборавити да су смрт, грех и ђаво чове- кови спољашњи непријатељи најгоре је кад је човек сам себи највећи непријатељ – када је роб самом себи, петоколонаш свог бића гордост је мати свих осталих грехова, она је увела смрт у живот и од анђела направила ђаволе највећа слобода је, дакле, бити слободан од самог себе јер је гордост корен сваког ропства ако не покушавамо да уз помоћ христа савладамо ту ано- малију, џаба нам све титуле, признања, похвале, богатства у нашем бићу владаће тиранија у којој неће бити места ни за кога осим за тиранина дру- гим речима, постаћемо ходајућа пустиња из које се удаљио свети дух што смо даљи од христа, то смо већи робови l православни мисионар l 29 драгана мандић тема броја цртице о слободи размишљајући о слободи човјека, не могу да се отмем мисли да она јесте огромно и неистраже- но подручје – тајна велика: однос христа и цркве саме божанска иницијатива и људски одазив, ства- ралачко превођење у стварност божије намјере и његовог домостроја одговор богородице анђелу, одговор петра хри- сту, одговор авраама, мојсија, јова, одговор светог саве и ђакона авакума одговор свих светих који су од памтивије- ка угодили богу живот за живот смрт за смрт обдарен овим огромним и непроцјењивим даром, човјек је стављен пред бога као раван њему, властан да расуђује и одлу- чује о питањима живота и смрти, спасења и пропасти начињен од земље, надахнут духом божијим, издвојен као кру- на творевине, обдарен слободом и разумом, украшен даром језика, постављен је пред лице божије да му буде сарадник и син или да одбије роб слободе слобода – то склиско и неутабано подручје наше- га живота – веома је подложна демонским утицаји- ма завести, изманипулисати, обманути – његови су опробани методи чудно замешатељство лажи и истине његово је најјаче оружје излазак из себе, из домена познатог и провјере- ног неминовно подразумијева ризик не познајући себе ни пуни распон свог живота, који сеже од раја до пакла, од љубављу пламтећих анђеоских сила које непрестано служе господу, па до изопачених самозаљубљених разорних демона, човјек стоји збуњен и омамљен на размеђи свјетова, на вјетрометини борбе добра и зла немајући бого- словске визије ни врлинских навика, празан и умрт- вљен сагрешењима, без љубави која оплођује слобо- ду, човјек се предаје помисли да је сам себи дово- љан, да је срећа негдје другдје – у идеализованој и измаштаној слици свијета који му се баца под ноге, у угађању безграничним апетитима похоте и у трци да се задовољи глад за животом он постаје жртва слободе и њен највјернији роб слобода га опија и прераста као дивљи незауздани ждребац и силови- том снагом води га у понор бити мудар као змија и беза- злен као голуб – није лако трезвеност и будност са расуђивањем су круна свих врлина они долазе од цјело- мудрености која је сва погру- жена у христа „не варајте се! испитујте духове јесу ли од бога!“ – упозорава нас хри- стос само мјерећи ствари мјером њега самога као пута, живота и истине, добијамо рјешење свих загонетки оно истинито се њиме надграђује, а оно лажно се о њега као о камен разбија промашај у који нас води разуздана слобода има горак укус ово моћно средство лишено вођства показује се као зао господар и сопствено наличје парадокс и трагедија леже у чињеници да смо веома често робови сопствене слободе препуштен њеној разорној страсти, живот се показује као смрт; узбуђење и гордост на крају се покажу као депре- сија и немоћ слобода без одговорности, највећи идол савреме- ног човјека, увијек се покаже као лаж која нас неу- митно суочава са разорним посљедицама погре- шних избора слобода – то склиско и неутабано подручје нашега живота – веома је подложна демонским утицајима завести, изманипулисати, обманути – његови су опробани методи чудно замешатељство лажи и истине његово је најјаче оружје 30 l2/2009 закон љубави гдје су онда границе слободе? ко их поставља? може ли се слобода схватити безусловно? моја слобода сеже до твоје слободе љубав је та која даје правац слободи добровољно / слободно се ограничавам да не раним кога љубим чувам ближњега од самога себе љубити ближњега свога као самога себе значи дати му оноли- ко подручје слободе које осваја- мо за себе вољети толико да другоме оставимо и слободу да нас не воли, слободу да се окрене и оде љубити непријатеље своје можемо тек ако се човјекољуби- во сажалимо на њих, на њихове страхове, промашаје, немоћи ослобађајући их уза кривице и дарујући им опроштај често заборављамо да осуђују- ћи, оговарајући и етикетирајући друге, ограничавамо њихову сло- боду, не допуштамо им да прева- зиђу и да се – већ у следећем часу – пројаве као сасвим нови људи, који се обнављају покајањем слобода је изазов продани у ропство гријеху, као сужњи чекамо сво- је коначно ослобођење, ослобођење које се већ збило у христу и које неопозиво успоставља васкрсли господ у освајању овог личног врхунца незаобилазан је континуирани подвиг који ме отвара за духа свето- га, духа слободе, који ме узводи на тавор и дарује ми усиновље- ње отварање да божански дух дође и посложи мој живот по своме лавина љубави живот у подвигу јесте пливање уз бујицу, добровољно самоогра- ничавање из љубави ка другом – тако страно савременом човјеку кон- формисти, потро- шачу и хедонисти обу- зет љењошћу и духовном чамотињом, оптерећен преједа- њем и засићењем сваке врсте, он чами и труне у неспособности за покрет, стваралаштво, жртву бесплодност, незадо- вољство, очајање самоуби- ство? само обузет ватреном љубављу и рањен благодаћу божијом, ова- кав човјек може да заборави на себе и стане на лед вјере и почне да хода по води одједном више не мари да буде повријеђен, није му тешко да се лиши удобности, спре- ман је да прихвати изазов и крене у авантуру уз највећа одрицања нема страха! не жали себе! љубав га је оживјела, произвела у њему праву лавину, осјетио је укус моја слобода сеже до твоје слободе љубав је та која даје правац слободи добровољно / слободно се ограничавам да не раним кога љубим чувам ближњега од самога себе љубити ближњега свога као самога себе значи дати му онолико подручје сло- боде које освајамо за себе православни мисионар l 31 пуноће живота и све оно што је живио прије тога сада му дјелује као смрт, као духовна кома у којој је лежао узет немајући човје- ка да га исцјели баца се у воду, у ватру, у загрљај љубљеном преобра- жава се и храбро креће у сусрет том животу, у сусрет господу; прихвата све услове, све тешкоће и способан је да све да за заједницу са вољеним, да узме и понесе најтежи крст, да прихвати добровољно и саму смрт јер је смрт са господом добитак, а живот без њега пакао никада више такав човјек не може бити срећан ни испу- њен било чим мањим до самим господом он, распети и васкрсли, постаје мјера нашега живљења никада више ниједна ствар под сун- цем не може испунити његово срце јер је оно постало огром- но, проширило се до неслуће- них димензија, превазишло сам космос и постало довољ- но велико да се у њему наста- ни сам безгранични тек тада човјек постаје свје- стан да су сви тешки окови гријеха и страха попуцали и дише духом светим, духом живота и духом слобо- де и – ношен њиме – стоји у слободи којом нас хри- стос ослободи и не пада не жали ни за чим нема за чим да се осврће нема туге, болести, немоћи, уздисања само пуноћа живота који буја и прелива се окус слободе живоносни источник на коме се поје рајске птице и он сам постаје извор воде живе l само обузет ватреном љубављу и рањен благо- даћу божијом, човјек може да заборави на себе и стане на лед вје- ре и почне да хода по води одједном више не мари да буде поврије- ђен, није му тешко да се лиши удобности, спре- ман је да прихвати иза- зов и крене у авантуру уз највећа одрицања 32 l2/2009 татјана радић тема броја слободан и зарешетака света литургија на празник светих 40 мученика севастијских у казнено-поправном заводу за малолетнике у ваљеву више је него симболична сунчано јутро након два дана снега, зелена капија, командири на улазу, затвореници по прозорима нисам први пут у овом комплексу, али сада са јед- ним другачијим циљем већина нас је читала ону познату књигу христос у руским тамницама, која сведочи о животу затворе- ника, колико и какво је њихово покајање, како тела затвореника могу да буду часни престо колико је само потресна и некако истинита прича испричана у тој књизи шта мислите да ли је описано стање при- сутно у свим затворима, казнено-поправним домо- вима, притворима и слично? да ли сте мишљења да осуђеници, верујући осуђеници, роне сузе цели дан и ноћ жалећи над својим почињеним делом? мислите ли да човек чим бива затворен доживљава преумље- ње, прихватајући кривицу до последњег даха истраја- ва у издржавању казне? ја не знам, не знам ни да ли ви можете да одговорите на ова питања чак нисам сигурна да ни они који су са њима по читав дан, над- зорни радници, матични васпитачи, могу да одгово- ре на ово питање једино бог познаје срце сваког од нас ми нисмо ту да осуђујемо овај завод, капацитета 250 места, смештен је у околини ваљева у њему се налазе починиоци кри- вичних дела узраста од 16 до 18 година поред тога, казну затвора издржавају први пут осуђена млађа пунолетна лица која у моменту упућивања у устано- ву нису навршила 23 године у самом комплексу завода налази се павиљон за дневни боравак и спа- вање, постоји кухиња са трпезаријом, стационар и амбуланта, кантина, дневни боравак са кафеом, дом културе са салом од 250 места, школа, сала за посе- те, магацини и, на крају, црква са духовном библио- теком ово је за читаоце нашег часописа од великог значаја мала капелица која чучи у једном углу читавог ком- плекса посвећена је светом сави јереј драган јако- вљевић три пута годишње служи свету литургију и то на васкрс, божић и празник св апостола петра и павла а сваког четвртка у поподневним часовима разговара са осуђеним лицима, понекад прочитају акатист, некада се осуђеници исповедају у току дана црква је откључана два сата и то у време када осуђени- ци имају слободно време, а један од момака задужен је да води рачуна о цркви, да је сређује и припрема за литургију, мења фитиље у кандилу, води рачуна о уљу, сече нафору, прислужује у олтару и слично у склопу програма припреме осуђених лица за овај завод, капацитета 250 места, смештен је у околини ваљева у њему се налазе починиоци кривичних дела узраста од 16 до 18 година православни мисионар l 33 татјана радић тема броја слободан и зарешетака живот после издржаване казне, организују се посете околним манастирима (манастир лелић, ћелије, манастир јовања, пустиња итд) сваке године обележава се дан светог саве и органи- зује се светосавска академија поред многоброј- них активности завода издвојићемо и њихов часопис путокази, ликовну колонију, као и републички фестивал осуђеничког литерарног стваралаштва много пута су они осуђеници који имају дозвољен излазак ван завода, али уз надзорну пратњу, учествовали у градњи цркава, манастира, сређивању манастирских и црквених дворишта у време поста верујућим осуђеницима омогућено је да се пријаве на листу посног јеловника на овој служби за младенце причестило се око 35 осуђених лица иначе, поред православне вероисповести, има и осуђеника муслиманске и римокатоличке вероисповести њима је такође омогућено да буду у контакту са својим свештеницима и верским лици- ма од наредног броја притвореници казнено-по- правног завода у ваљеву и сами ће узети учешће у писању за наш часопис l напомена: часопис православни мисионар захваљује се управнику завода слободану арсенијевићу, начелници наташи стевановић-параментић, свештенику драгану јаковљевићу, вас- питачима предрагу тодоровићу, предрагу томићу и психологу душану марковићу на указаном поверењу 34 l2/2009 милош антонијевић тема броја отац или господар ако се усудимо да кренемо путем богословствова- ња о слободи човековој и божјој, најмање што можемо урадити је да будемо свесни једног оваквог питања и његове важности како за наше сопствено спасење, тако и за спасење све творевине као никада раније, у покушају да помири неке наизглед супротне појмове и појаве, наша прича данас добија један соци- олошки карактер довољно је да се окренемо око себе и видећемо како се појам слободе масовно злоупотре- бљава у свакодневном животу, а нарочито у погледу кршења људских права главна одлика оваквог начина размишљања је став да слобода и ауторитет у потпу- ности искључују једно друго код достојевског налазимо овакву идеју негирања сваког ауторитета када погледамо кирилова који при- бегава самоубиству да би доказао да је апсолутно сло- бодан и смрт – као нешто што је неизбежно и нужно – представља ауторитет, а „побеђујући“ смрт човек остаје без икаквог ауторитета и постаје бог достојев- ски нас овим поучава да „апсолутна слобода“ човека јесте, уствари, смрт хришћанству је стран овакав однос слободе и ауто- ритета довољно је за пример узети проповеди отаца цркве који, са једне стране, за себе кажу да су слуге божије, а, са друге стране, објављују слободу човека од своје пале природе они нас уче да је човек изгубио своју слободу јер сама могућност некаквог избора који нам је споља наметнут представља њено укида- ње ако бисмо некоме дали да бира да ли жели да на раскрсници скрене лево или десно, њему би се то могло учинити као допуштање изражавања његове слободе, међутим, та обмана би трајала само док му на ум не падне да као могући правац кретања постоји и горе, и тада би увидео да – није слободан будући да је ограничен избором који му је дат дух свети је онај који нам даје могућност да буде- мо истински слободни у светој тајни миропомазања добијамо печат „дара духа светога“ и тако нам се пружа шанса да постане- мо синови божији, да – по речима оца александра шмемана – „свакога човека гледамо онако како га види бог“ лик и подобије јединога бога морамо се неизоставно осврнути на књигу поста- ња, у којој се каже: „и створи бог човјека по обличју својему, по обличју божијему створи га; мушко и жен- ско створи их“ (пост 1, 27) управо овде се налазе зачеци слободе која је дата човеку као дар божији погрешно би било ове стихове тумачити онако како неупућени то чине говорећи да „по обличју“ зна- чи нешто „по физичком облику“ јер би – по таквој, погрешној логици – бог нужно морао имати две руке, и две ноге и једну главу овакво размишљање непри- јатељима цркве даје још један разлог да нâс, хришћа- не, оптуже за антропоморфизам богу, међутим, не можемо приписати оваква својства будући да је он безграничан и необухватан оно што треба подразумевати под „обличјем“ јесте оно својство бога којим је, од свих створења на земљи, једино човек обдарен, а то је способност слободне воље да је ова слобода једина права слобода, учи нас свети григорије ниски: „уколико би постојала било каква нужност која би управљала човековим живо- том, икона би, у том случају, била лажна јер би била унижена у односу на свој прволик“ истина је да човек не би згрешио да га бог није даровао слободном вољом, међутим, на тај начин човек никада не би заиста могао да буде син, него само роб човек не би могао да се назове добрим у правом смислу речи ако су му врлине наметнуте и ако нису плод његовог жеље слобода у љубави имајући ово у виду, можемо говорити о неким дешавањима у свету која на први поглед могу да баце сумњу на величину љубави божије према човеку видећемо да ће, ако их пажљивије проучимо, закљу- чак који извучемо бити – супротан зашто се дешавају ратови у свету, зашто бог допу православни мисионар l 35 милош антонијевић тема броја шта да се убиства и разне друге зле ствари догађају ако је мислостив и безгра- нично воли човека? ово је често постављано питање на које се одговор може наћи само у светлу раније изречених тврдњи неизмерност љубави божије се види у чињеници да се бог никада не меша у слободу човека коју му је даровао зато је можда чудно називати бога ауторите- том у смислу у коме „свет“ (друштво) то разуме ако имамо у виду да нам је све дозвољено („све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме“ (1 кор 6, 12)) бог не жели да „управља“ човеком који је решио да учини неки злочин јер – ако би нарушио његову слободну вољу (која подразумева да је човек спосо- бан и за зло) и спречио га у његовој намери – онда људи не би били синови светлости, него робови, а бог не жели робове („а роб не остаје у кући вавијек, син остаје вавијек“ (јн 8, 35)) он би могао да натера свакога човека да верује у њега и тако на свету не би било зала, али чинећи тако, изгубили бисмо могућ- н о с т да се обожимо и постанемо слични њему јер он је апсолутно слободан и ничим усло- вљен слично томе, ако би христос сада сишао на земљу и показао се људима, не би било онога човека који би могао да порекне његово постојање, али би тада заједница са богом била наметнута и укидала би људску слободу ако сада видимо христа својим очи- ма, и чујемо га и знамо шта нам заповеда, какво оправ- дање бисмо имали пред њим ако након тога учинимо било какав грех потпуна слобода се изражава онда када се опреде- љујемо да чинимо онако како би христос чинио јер је једино он апсолутно слободан и њему тежећи и ми постајемо слободни задобијајући врлине, човек се остварује као икона божија овако можемо да разумемо христове речи: „и познаћете истину, и истина ће вас ослободити“ (јн 8, 32) „заиста, заиста вам кажем да сваки који чини гри- јех роб је гријеху ако вас, дакле, син ослободи, заи- ста ћете бити слободни“ (јн 8, 34–36) l 36 l2/2009 александар савић тема броја нема слободе у броје вима и димензијама aко посматрамо неки n-димензионал- ни простор, у њему имамо управо n степени слободе може бити да смо поче- ли мало компликовано да би се описао неки систем у физици, дефинишу се сва могућа стања, а скуп свих могућих стања чини фазни простор ако посматрамо тачку у равни (на листу папира), скуп свих стања би био скуп свих места на којима се тачка може наћи то су сви парови (x, y), где су x и y реални бројеви ако се стање система одређује са n вели- чина, кажемо да систем има n степени слободе, тј простор је n-димензионалан у случају тачке у равни, то је дводимен- зиони простор, и ово нам је интуитивно јасно и познато (беше ли оно у школи има нека геометрија?) да бисмо приближили тродимензиони простор, нећемо користити очекивани пример где је трећа димензија висина користићемо пример монитора свака боја је јединствена комбинација три боје: црвене (red), зелене (green) и плаве (blue) (ово је rgb систем) боје које монитор може да прикаже представљају систем са три степена слободе, тј простор је троди- мензионалан свака боја може да се при- каже као уређена тројка (r, g, b), где су вредности r, g, b из неког опсега природ- них бројева (на пример 0, 1, 2 , 255) за разлику од првог примера, који је интуи- тивно јасан, овај пример нам сигурно не пада први на памет када неко помене три димензије историјски, до четврте димензије се дошло тако што су посматрани системи променљиви у времену тако је додата и четврта димензија – време ако желимо да знамо где се налази авион у неком одређеном тренутку, поред географске ширине и дужине, те висине на којој се православни мисионар l 37 александар савић тема броја нема слободе у броје вима и димензијама налази, потребан нам је и тачан трену- так у коме се авион налази баш на том положају дакле, положај авиона одре- ђен је са те четири димензије (x, y, z, t) овде се обично стаје када се говори о реалним примерима n-димензионал- них система поставља се питање да ли уопште има смисла причати о системи- ма са више од 4 степена слободе при- мер за петодимензиони систем је када описујемо боју неке тачке на нашем монитору положај тачке на екрану би описивале две димензије, а још три би описивале боју – систем бисмо описи- вали као (x, y, r, g, b) могли би се пронаћи и модели који би објашњавали n-димензионалне про- сторе када је n = 6, 7 , али тема је била слобода! шта још оно беше има да се прича о слободи? из перспективе једног хришћанина, прича о овим „слободама“ које са собом носе димензије о којима је горе било речи изгледа бесмислена врхунска слобода, како нам то на диван начин сведоче монаси, јесте одрицање од сво- је воље и увек потврдан одговор свом духовном старцу, и на тај начин уподо- бљавање христу, који оцу каже „нека буде воља твоја“ и тако нам објављује савршену слободу: рећи оцу – да за хришћанина у свету та слобода се нај- боље пројављује на евхаристији – када на позив да се причестимо дамо тај потврдни одговор ето места и прилике где свако од нас може да изрази своју слободу – на литургији примајући онога који је извор сваке слободе зато окусите и видите да је благ господ! l 38 l2/2009 свештеник угрин в поповић тема броја слобода као да да ли је могуће говорити о слободи која није хри- шћанска, односно, о слободи која није у складу са хришћанским поимањем света и човека? принци- пијално, верујем, не али, хајде да ипак покушамо да схватимо једну такву слободу, „слободу“ која је мимо хришћанског става и поимања света, да тако себи дамо могућност да на делу видимо да ли је таква слобода замислива и да ли бар приближно одговара дефиницији слободе, односно идеји о ономе шта би она требало да представља – значи самом човеку биолошка је чињеница да на овај свет нисмо дошли својом вољом нити ћемо са њега отићи вла- ститим хтењем – осим у случају суицида, чију нам је горчину последице таквог избора потресно пренео достојевски у злим дусима рођени да би умрли – јесте тужна констатација описаног стања даље, кроз живот, наилазимо на разне детерминисаности – оличене у овим или оним околностима које нас усме- равају на ове или оне изборе, а у циљу ових или оних начина за изналажење модуса опстанка који је, опет, по себи апсурдан јер је неодржив, неостварив тако заблуда о животу постаје његова истина други су ту да нас – као и свет који нас окружује – подсете докле сеже та наша слобода и то наше постојање сартр је овакво стање човека (у односу на друге) дефинисао изразом пакао други су пакао – ово можда најпластичније осликава ту суштинску само- ћу појединца коме су ти други претња, собом пред- стављајућа опасност, али и подсетник о омеђености његовог постојања ако овој слици додамо још и реалност палог постојања, у којем то окружење поменутог појединца доживљава као објекат, пуко средство за остваривање сопствених индивидуал- них циљева, онда схватамо зашто је описана перцеп- ција других на такав начин неопходна при ходу путем преживљавања; путем на којем је свако или ловац или плен дакако, на једном софистицирани- јем нивоу у односу на ниже карике еволуције, али, опет, суштински идентичном с обзиром на сам начин, методе преживљавања поменутим ходом, којим сопствену индивидуу претпостављамо свему осталом љубав, сагледавана из те перспективе, представља још само емоцију неопходну да се сâм репродуктивни моменат учини иоле смисленијим у односу на друге врсте и обично се брка са заљубље- ношћу са стањем посесивне везаности, не за кон- кретног човека већ за његову идеју; дакле, не за њега какав он јесте, већ за њега какав би он требало или могао да буде што, даље, опет води потреби за посе- довањем, узурпирањем, туђе слободе зарад власти- тих егоцентричних, неретко нарцисоидних мотива тако супротних изистинској љубави, чије је обележје давање, а којом остварујемо могућност суштинске слободе живљења а то нас полако уводи у истину о потреби хришћанског виђења слободе, односно о насушној потреби живљења њоме са друге стране, варљива слобода избора јесте један од најопаснијих сурогата изистинске слободе јер је присутна свуда, а сам се човек њоме дефинише као биће могућности – одговорности но, та гномич- ка слобода још увек није она права слобода јер прет- поставља асортиман понуђених избора који предхо- де самом човеку, односно његовој одлуци, тако да он, у суштини, бира између неколико датости уподобља- вајући се, на такав начин, милионима пре и најављу- јући, тим начином, милионе после њега идентичних случајева у којима и којима се мисли да се потврђује човекова слобода, те његова различитост, док се, у суштини, само потврђује детерминисаност постоја- ња као нуспоследица задовољавања и проглашавања слободе избора за једину могућу слободу али пред- постојање поменуте лепезе избора самом човеку, његовој личности, јесте та суштинска варка слободе избора у односу на истинску слободу, којом се при- крива истина да човек у суштини не бира ништа ново, па, самим тим, и ништа, своје, већ се тим ода- бирима уподобљава овим или оним моделима посто- јања који су му, опет, предходили и који ће једини преостати када се завеса његовог овоземног живота спусти бог, рецимо, баш из тог разлога нема ту врсту сло- боде, односно нема слободу избора као израз свог вољног хтења, из простог разлога јер нема ничега што би му претпостојало – претходило божија воља православни мисионар l 39 свештеник угрин в поповић тема броја слобода као да јесте апсолутно слободна и увек се изражава са – да; никада са недоумицом – да или не; нити само са – не човек је, будући створен по образу божијем, имао могућност одабира такве слободе као израза сопствене воље у свом одабиру заједнице са богом; својим да – позиву божијем међутим, адам је рекао не заједници са богом у свом одабиру да из властитих сила црпи могућност постојања изабрав- ши да прекрши заповест и једе од плода са дрвета познања добра и зла гетсиманијски врт и страшне христове речи: „ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја“ – указују на потребу превазилажења гномичке слободе слобо- дом давања апсолутном слободом љубави, нашим да заједници са богом, којом и остварујемо апсолут- ну слободу постојања тим начином је христос ушао у историју, управо богородичиним пристајањем, њеним да – „ево слушкиње господње – нека ми буде по ријечи твојој!“ и, на послет- ку, сам бог на такав начин још од почетка указује самим поретком и начином стварања – „и рече господ да буде светлост и би све- тлост“ дакле, никаквих недоумица, никаквог дво- умњења нема у божијем начину постојања нити у његовом приступу свету и човеку његовој вољи се уподобљавамо литургиј- ским – амин, нашим прева- зилажењем гномичке слобо- де у избору да остваримо сопствену слободу уподо- бљавајући се вољи пристаја- ња, вољи која не познаје не као опцију нити колебање да – не, као ток свог само- остваривања, већ само да – амин, којим превазилазимо слободу избора заокружив- ши је, управо остваривши је сопственим одабиром да – амин, као једине опције сопственог вољног хтења гетсиманијски врт и страшне христове речи: „ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја“ – јесу показатељ начина добровољ- ног давања себе, самоостваривања сопства кроз однос – односом! предукус таквог начина и те слободе имамо на догађају литургије када, чинећи тело христово, схватамо да нам је свет незамислив мимо другог и када се безрезервно желимо дати том другом разуме- јући да мимо њега на можемо ни сами постојати то јединство у телу христовом јесте црква – залог веч- ности – стожер слободе; слободе као давања, слободе као љубави и за крај – два дечака крећу у школу први воли да иде у школу, и иде други не воли да иде у школу, али иде обојица морају да иду у школу који је од њих двојице слободан? l 40 l2/2009 владимир марјановић тема броја има ли у цркви слободе? има ли човек слободу у цркви? то је питање које постављају многи – и они који верују и они који не верују постоје екстремна мишљења да је црква једна тоталитарна институција, мрзитељка слободе – како личне тако и друштвене према таквом мишље- њу, тоталитарна је својим правилима, канонима, запо- вестима који само спутавају човекову слободну вољу да ради оно шта жели уколико тиме не угрожава дру- ге она је „тоталитарна“ јер одређује људима шта ће да раде и како да се понашају – уместо да то они одређу- ју сами одређује им шта ће јести и када ће јести одре- ђену врсте хране, одређује им када и са ким ће имати сексуалне односе, прописује им чак и начин облачења (мараме и сукње за девојке и жене, а дугу браду за мушкарце итд) излази пред човека са безброј прави- ла шта се сме, а шта се не сме колико смо пута чули мишљење да се црква не раз- ликује од различитих секти, зато што пред своје чла- нове излази са идентичним прописаним начином понашања који човек мора да прихвати и да му се покори овакво размишљање и овакав став није кара- теристичан само за оне који у цркву не иду, већ таква питања понекад постављају и људи који сматрају хри- шћанима нажалост, не схвата се да су сва та „правила“ – како их ми некад погрешно и површно доживљавамо – само средства духовног усавршавања, а не садистичка намера цркве да мучи своје чланове човек једино у богу постаје слободан, а ова ће тврдња савременом човеку секуларизоване свести изгледати потпуно несхватљива али, то не треба да нас брине бог је тај који је човеку даровао слободу, а човек је тај који ту слободу најчешће – злоупотребљава исти они који ће оптуживати цркву да је мрзитељ- ка слободе рећи ће да је бог тај који допушта зло у свету ти приговори, некако, често иду једни са други- ма а зло које постоји у свету постоји захваљујући човековој злоупотреби слободе, док бог не жели и неће да спутава ту слободу то никако не значи да бог подражава грех, напротив бог – не желећи да повреди човекову слободу – оставља човеку да сам изабере између добра и зла човек, дакле, бира сам порекло слободе је у богу који ју је и дао човеку – то што је она најчешће злоуо- потребљавана представља нешто друго у цркви и кроз цркву не губимо слободу; у њој је задобијамо добијамо једну слободу о којој свет мало размишља то нису ситне, лажне слободе, то нису магловита права и нејасне дужости у цркви добија- мо слободу која је најскупља и најдрагоценија, слобо- ду коју нам не могу дати политичари путем избора, устава и закона, слободу коју не можемо освојити православни мисионар l 41 владимир марјановић тема броја овоземаљским начином ратовања, добијамо слободу од греха и слободу од смрти знамо да овакву слободу свет често не разуме до искрене вере се најбоље долази путем слободе све што је наметнуто, касније изазива лоше и негатив- не последице имамо пример самозване мадоне, познате попу- ларне певачице која је одрасла у веома строгој и изра- зито религиозној породици једно време је чак и поха- ђала католичкy школу; мајка јој је била веома религи- озна, као и бака, имали су много деце; наступи популарне певачице су, претежно, изливи антихри- шћанства њена „слобода“ је била гушена у име вере тога има и данас знамо да су корифеји атеизма – у нашој не тако дав- ној прошлости – често потицали из свештеничких породица вера се не може наметнути на силу данас имамо супротне примере – деца из атеистич- ких средина одлазе у манастире, уписују теолошке школе, одлазе у цркву веру и цркву су слободно иза- брала, без притиска средине, без притиска породице, без пристиска државе у цркву можемо ући једино ако то слободно жели- мо не можемо постати искрени хришћани ако то слободно нисмо изабрали сами насилно увођење у веру рађа лицемере и атеисте велики број младих данас долази у цркву, вел
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама који се спасавамо сила Божија“ (1 Кор 1, 18) Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Иринеј на св Литургији фото: архива Информативне службе Епархије бачке Фотографија на трећој страни корице: Певница православног храма Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Март / Април 2009 стране Фотографија на полеђини корице: На српском војничком гробљу у Солуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Хришћански доживљај слободе 3 Старечник Љубав је језик којим сви људи говоре 4 Реч пастира Врема страдања и радост Васкрсења 6 Живот у Христу Свет око нас 8 Светотајински живот Цркве О светој тајни Крштења 11 Рано хришћанство Озбиљни почеци развоја хришћанске теологије13 О мислима великана Сила у немоћи 15 Интервју Православна породица McDonald 17 Тема броја Једна Слобода и безбројне слободе 23 „I now walk into the wild“ 25 Историјске слободе и Слобода у Христу 27 Цртице о слободи 29 Слободан иза решетака 33 Отац или Господар 34 Нема слободе у бројевима и димензијама37 Слобода као ДА 39 Има ли у Цркви слободе? 40 Злоупотреба слободе у виртуелном свету 43 Мисија међу младима Црква и млади 44 Хришћански брак Хришћански брак и периоди уздржања 47 Сећања Aлберт Швајцер 50 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 53 Представљамо Вам Парохијска заједницахрама Светог Апостола Томе 57 Православље на интернету Једна занимљива прича са интернета 59 Пастирска психологија Исцељујући смисао 60 Сећања На дан Часних верига Св апостола Петра 62 Из потпуно другачијег угла Камено доба 64 misionar Хришћански доживљај слободе Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња претплата
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама који се спасавамо сила Божија“ (1 Кор 1, 18) Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Иринеј на св Литургији фото: архива Информативне службе Епархије бачке Фотографија на трећој страни корице: Певница православног храма Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Март / Април 2009 стране Фотографија на полеђини корице: На српском војничком гробљу у Солуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Хришћански доживљај слободе 3 Старечник Љубав је језик којим сви људи говоре 4 Реч пастира Врема страдања и радост Васкрсења 6 Живот у Христу Свет око нас 8 Светотајински живот Цркве О светој тајни Крштења 11 Рано хришћанство Озбиљни почеци развоја хришћанске теологије13 О мислима великана Сила у немоћи 15 Интервју Православна породица McDonald 17 Тема броја Једна Слобода и безбројне слободе 23 „I now walk into the wild“ 25 Историјске слободе и Слобода у Христу 27 Цртице о слободи 29 Слободан иза решетака 33 Отац или Господар 34 Нема слободе у бројевима и димензијама37 Слобода као ДА 39 Има ли у Цркви слободе? 40 Злоупотреба слободе у виртуелном свету 43 Мисија међу младима Црква и млади 44 Хришћански брак Хришћански брак и периоди уздржања 47 Сећања Aлберт Швајцер 50 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 53 Представљамо Вам Парохијска заједницахрама Светог Апостола Томе 57 Православље на интернету Једна занимљива прича са интернета 59 Пастирска психологија Исцељујући смисао 60 Сећања На дан Часних верига Св апостола Петра 62 Из потпуно другачијег угла Камено доба 64 misionar Хришћански доживљај слободе Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња претплата
Одреднице:
1. 94990 / ...појединца да делује на одређени начин, да бира између АЛТЕРНАТИВА алтернатива?! ко поставља алтернативу? држа- ва, политика, економске прилике, друштвени трендови, култура, друштвен...
1. 94990 / ...појединца да делује на одређени начин, да бира између АЛТЕРНАТИВА алтернатива?! ко поставља алтернативу? држа- ва, политика, економске прилике, друштвени трендови, култура, друштвен...
5
Свеска: 307 | Проблем наркоманије
...је и одређено поштовање тог закона, поготово ако знамо да јеАЛТЕРНАТИВА 📌 поштовању закона
у том временском периоду повлачила за собом
каменовање као последицу), или је ипак
потребно нешто више - друго,
...је и одређено поштовање тог закона, поготово ако знамо да је
МЕТА инфо: Р:22685 К:171572 Д:95
| Свеска 307 |
Свеска: 307 | Проблем наркоманије
... њих двојице јесте то да лазар има име, а богаташ је тек општи појам, један од многих - анонимус ако кренемо тим током да размишљамо онда се можемо запитати да ли је закон тај који је пре- судан (с обзиром да је богаташ знао за авраа- ма, а како можемо наслутити из текста имао је и одређено поштовање тог закона, поготово ако знамо да је алтернатива поштовању закона у том временском периоду повлачила за собом каменовање као последицу), или је ипак потребно нешто више - друго, а зарад чега је лазар имао име, а богаташ не то нас поново враћа односу, заправо потреби за њиме као претпоставци изградње идентитета; дакле, личности роботски систем грешка механичког приступа хришћанском начину живота је управо у томе што апостро- фира закон, норму, као оно најбитније у чове- ковом ходу ка христу, а гради се у међуљуд- ским односима излажући оно шта не треба, шта се не смечинити, као форму придржава- ња том истом закону, норми међутим, то је погрешно барем из два разлога први би био тај да оно што је најбитније бива затамњено мање битним стварима који уместо да буду израз, у оваквом реду ствари, заузимају место суштине; док је други разлог тај што човек не бива упућен у оно шта треба, већ се искључиво троши у уздржавању од онога шта не треба, шта не сме, не покушавајући да догледа зашто то не треба, односно, шта заправо треба у данашње време изузетно брзог начина живљења ова логика јесте изузетно опасна фото: д олуић 16 l3/2009 јер, већ незаинтересованог човека гура још више у роботски систем „здраво за готово“ начина усвајања било чега поменути први разлог због чега оваква логика није препоручљива јесте управо и у томе што такав начин може подарити само једностран идентитет човеку, изражен одговором на питање шта сам – добар човек, праведан, рђав, покварен закриљујући собом оно најбитније (чији одговор јесте уједно и суштинска разлика између богаташа и лазара) изражено одгово- ром на питање ко сам – угрин, јелена, горан, тања које нас и опредељује за сусрет са христом; шта више – његова је претпоставка да би се дошло до правилног приступа односу са дру- гима, мора се најпре имати правилан приступ односу према себи што нас доводи до потребе за превазилаже- њем оног другог, горе поменутог, разлога због чега роботска логика није добра пре свега и због тога што човек није робот, бог га није таквим створио, па самим тим вероватно и не очекује да човек сам од себе то себи направи зато је битно да сам човек зна шта треба, шта сме, шта хоће јер на такав начин учествује, гради се, сазрева сасвим је логично да човек који зна шта треба, и чини то, неће, нити може, да ради оно шта не треба са друге стране, ако само избегава оно шта не треба није извесно да ће доћи и до онога шта треба, а сасвим је вероватно да у томе неће учествовати јер, ако не живимо на улици не значи да ћемо живети у палати, док готово увек ако живимо у палати, сасвим је сигурно да нећемо живети на улици данас није ништа више до израз онога јуче, као што и оно сутра неће бити ни за јоту другачије од онога каквим га учинимо данас, јер ће то бити нечије јуче као што је и ово сада било нечије сутра православни начин живота није идеја са којом се слажемо већ реалност у којој уче- ствујемо припремајући свет, целокупну творевину, за сусрет са творцем да ли ће то бити радосни сусрет или туга суочења са ништавилом, одгонетнућемо оног момента када суштински будемо схватили да од нас зависи мир вам православни начин живота није идеја са којом се слажемо већ реалност у којој учествујемо припремајући свет, цело- купну творевину, за сусрет са творцем православни мисионар l 17 илија јокић хришћански живот слобода у цркви обично се каже да живимо у времену када је чове- чанство достигло највећи степен слободе, најбоље услове за живот, да свако од нас живи много слободни- је него што су живели наши стари робовласнички начин друштвеног уређења је одавно ишчезао, зашти- ћене су националне и сваке друге мањине, људи ужива- ју у свим овоземаљским благодетима данас углавном све религије проповедају неко виђење слободе, али хришћанство је своје основно догматско учење засновало на слободи код самог настајања ове рели- гије одмах се примећивао њен сукоб са тадашњим верским учењима за разлику од ста- роримске религије хри- шћанство је укидало неједнакости, није било робова, сиромашних, богатих, пред богом су сви једнаки то се римљанима никако није допадало и зато је хришћанство толико и стра- дало у прва три века за разлику од њих, јеврејима се никако није свидела идеја о царству небе- ском, о вечном животу, о једном народу, о томе да више нема изабра- ног народа, да је бог, бог свих људи када посматрамо космолошко учење првих хришћана и однос бога и света, схватамо целокупну претпоставку учења цркве о слободи да бисмо то разумели морамо поћи од самог стварања света обично се каже да бог ствара свет из љубави, схватањем те љубави долазимо до истине констатујемо да је бог створио свет ни из фото: д олуић православни мисионар l 19 замислите мали град у тексасу који броји 20000 ста- новника и кога карактерише фраза „being in the buckle of the bible belt“ (то је неформални израз за област у сад у којој доминирају социјални конзерва- тивисти евангелистичког протестантизма) то је кер- вил у тексасу, у коме има близу 80 цркава многе од њих су велике, добростојеће протестантске цркве са близу 900 чланова у некима од њих пастор једне од тих протестантских цркава се појављује на национал- ној телевизијској станици tbn ова станица носи назив тројство и достиже гледаност од око милион људи широм света сада замислите групу мању од 20 православних хришћана који учествују у светој литургији у дневној соби једног од парохијана то је наша мала мисионарска заједница – покров пресвете богородице ова мисионарска црква није другачија од осталих који ничу свуда по америци кервил је лоци- ран приближно један сат северно од сан антонија православна вера никада није представљена овде, а најближа православна црква на западу налази се у граду ел пасо, на мексичкој граници удаљеној од нас 7 сати овај разговор је вођен са оцем павлом брхолтом (paul burholt), римокатолич- ким преобраћеником, који је одра- стао у енглеској и који је дипломирао на оксфорду преселио се у њујорк пре 20 година први пут је дошао у тексас ради лечења током тог периода ходо- частио је до сан франци- ска где је исцељен над моштима св јована максимовића молимо се да овај интервју не осветли само православље у америци, већ и да вас инспирише старом изреком: „увек је корисно с времена на време вратити се на основу“ zоче павле, реците нам како сте постали право- славни свештеник - ни сам не знам како сам постао православни све- штеник било је то по божијем промислу није била моја намера да постанем свештеник, ја сам само поже- лео да постанем православан заправо, уколико се вратим у своје рано детињство, боље рећи, када сам био тинејџер, почео сам да читам о молитви исусу, а био сам и у блиским односима са неким људима у римокатоличкој цркви којој сам припадао те су ми многи од њих препоручили да читам православну литературу због духовне дубине, али и древне класичне духовности која је, како сам веровао, била део римокатоличке традиције у наредним годинама то је било оно чему сам се посветио са 32 године сам посетио свету гору у грчкој, што се испоставило као велика тачка преокрета имао сам привилегију да сретнем истакнуте личности у мана- стиру симоно-петра, али и у другим манастири- ма иако сам дошао само као ходоча- сник желећи да научим о максим и ирена морган интервју православна мисионарска црква у тексасу 20 l3/2009 молитви православне цркве, постао сам тада убеђен да је потребно да будем у тој цркви, и да нисам баш у свему томе као што сам формално мислио да јесам али околности су биле какве су биле, своју одлуку сам одложио на неколико година, а касније је мојој жени и мени дата друга шанса, овде у америци, где нам је православље открио предиван свештеник отац андреј трегубов у клермонту (њу хемшир) и заједница при цркви светог васкрсења христовог то је постало и место где сам, на крају, и примљен у православну цркву много пута сам пожелео да сам то урадио раније, али очигледно је то било испуњење мог духов- ног живота који сам покушавао да водим као и студи- ја које сам завршио и тако сам почео да подучавам и да делим своју веру са осталима помислио сам да би било добро да постанем ђакон, али сам на наговор да будем православни свештеник на крају и постао zоче павле, можете ли нам рећи нешто о капели и парохијској заједници у кервилу? - веома је интересантан начин на који сам дошао у тексас пролазио сам кроз личне кризе у свом животу које су ме натерале да увидим да је живот кратак и да је потребно да одлучим како ћу на најбољи начин да служим богу са благословом епископа, преместио сам се са североистока ка југу и дошао у тексас и тако сам дошао до централне регије тексаса познатије као hill country наша црква је посвећена покрову пре- свете богородице, што је веома занимљиво ова икона говори о историји словенског народа, који су тада били пагани, и којима се док су опкољавали велики град константинопољ, мајка божија појавила као визија штитећи народ својим покровом најзанимљи- вији део у тој причи је онај који показује да је славље- ње покрова пресвете богородице израженије међу словенима који су били пагани, него међу грцима који су тада били хришћани под опсадом хтели смо да будемо под заштитом пресвете богородице и њеног покрова због лепоте значења, њеног бдења над нама наша црква постоји мало више од три године а све је почело веома сиромашно, са само неколико људи у приватној кући сада имамо лепу капелу свако ко ју је посетио или је само видео на нашем сајту морао се сложити да је подједнако лепа као и многе друге пра- вославне цркве наш циљ као мисионарске цркве, али и мој као свештеника, јесте да служимо другима то значи да служимо недељом свету литургију али не само то, већ и да суботом имамо вечерњу службу, а у току великог часног поста велико бденије такође, током часног поста служимо и друге лепе службе – велики канон св андреја критског као и литургију пређеосвећених дарова мислимо да без обзира што нас је мало и што нам је заједница тако сиромашна људима, не треба да будемо поштеђени ових благосло- ва ово је био наш циљ сви исто размишљамо на ову тему, иако не можемо увек сви да присуствујемо слу- жбама овде нудимо некакву другачију америку већина људи на америку гледа као на материјалистич- ки оријентисану и плитку нажалост, ово је општа слика америке, али заправо постоји и она друга стра- на, дубоко религиозна америка која је презрена од стране интелектуалних кругова а овде, у централној регији тексаса, постоји око 80 цркава и то само у малом граду кервилу који броји 20000 становника можете ли да замислите: 80 цркава! и то су људи који воле господа и који верују у господа исуса христа на свој начин, не на православан оно што им недостаје јесте делић православне вере такође им недостаје и аскетска и морална одговорност коју је немогуће доби- ти у цркви у којој се налази само неколико искрених људи а то је оно што ми можемо да понудимо тим православни мисионар l 21 мислим да је најважни- је да постоје мирјани који редовно долазе на службе служба облику- је наш духовни и инте- лектуални живот и доприноси нашем сазнању шта је заправо православље људима – суштину трудимо се да то и урадимо путем наших служби и да некако допремо до тих људи чини ми се да имамо божији благослов zпошто не добијате плату, да ли то значи да радите и неки други посао? - то је веома добро питање ја имам диплому и лиценцу да радим као психотерапеут и брачни савет- ник слично као други свештени- ци, начин на који зарађујем за живот је веома близак мом свеште- ничком позиву али мислим да постоји и други поглед на ову ситу- ацију у америци не очекујемо помоћ од државе постоји и изрека која каже: „онај ко плаћа свирача, тај и наручује песму“, што значи да онај ко те финансира тај те и кон- тролише тако да у пракси можемо рећи да све што добијемо од наше цркве добијамо у љубави био би заиста благослов да имамо све, али на неки начин чињеница да немамо све је у ствари благо- слов наша ситуација у америци доста подсећа на ране хришћане који нису добијали помоћ од владара и који су све радили из љубави црпећи себе као што је и господ давао себе за нас многе велике ствари бисмо могли да урадимо уколико бисмо имали средстава и инфраструктуру, као и подршку владе веома је тужно што то немамо, али са друге стране имамо нешто мно- го вредније то је сведочанство херојске жртве у цркви покрова пресвете богородице попадија и ја имамо десетак људи који јуначки подносе финансијску жртву, или то чине својим молитавама, талентима, временом које улажу како би православље представили овом граду ово не би могао да понуди нити цар нити пред- седник ово се догађа из љубави или си следбеник господа или ниси уколико одлучиш да следиш хри- ста, ако верујеш да је он једини син господа и спаси- теља нашег онда све проистиче из тога нећеш рећи: „урадио сам то и то је довољно“, зато што је то питање твог спасења из отвореног срца долази љубави ода- кле црпимо снагу за то? једноставно црпимо је из молитви, служби, свете литургије, молитве исусу и нашег духовног живота и то је све оно што се трудимо да гајимо у нашој православној заједници zкоји су напори морали да буду уложени како би се православље ширило? ово је веома важно питање зато што смо на терито- рији која није традиционално православна постоји јака религијска култура у тексасу, али то је веома различито хришћанство шта је потребно да урадимо? једна ствар коју свештеник може да уради јесте да носи мантију и крст што је чешће могуће у неправославној култу- ри то није ни мало лако морате се при- лагодити иако америка заговара слобо- ду личности мислим да ово није клише и да без обзира на све увек постоји доза притиска која нас тера да изгледамо као и сви остали тако да мислим да је добро да свештеник стално носи мантију и крст зато што такав изглед провоцира питања код других дакле, то је јед- на ствар лаици су углавном ти који шире веру запамти- те, свештеник је ту да подиг- не оне који су већ преобра- ћени често волим да кажем да су мирјани свештеници онима који се још нису преобратили, онима који су друге вере, хришћанима који нису православни, чак и онима који нису хришћа- ни шта је оно што ради- мо за оне људе који су изван православне цркве? мислим да је најважније да постоје мирјани који редовно долазе на слу- жбе служба о б л и к у ј е 22 l3/2009 наш духовни и интелектуални живот и доприноси нашем сазнању шта је заправо православље можемо да видимо шта значи бити у божијој милости и шта је то покајање, шта је то грех, шта је то духовна борба, подвиг ово су веома важна, основна питања која нису разумљива онима који нису православни зато је нео- пходно да имамо лаике који живе овим животом, јер они најбоље могу да духовни живот пренесу на оне који нису хришћани поред овога, много могу да допринесу и предавања и разговори који су јавни а имају везе са темама које овде занимају људе неке од тих тема су: ко је био исус, шта је то грех, шта је то спасење, а православни одговор на ова питања је мно- го другачији и невероватно лепши и од веће помоћи од онога што су до тада имали прилику да чују посто- јање места, видљиве цркве са крстом и знаком да је православна и са књижаром или местом где се може попити кафа и где се може поразговарати је такође добра ствар ово оставља простор да неко сврати или да „ушета” право на свету тајну много ствари може да се направи у православљу се не ради о принуди, већ о призиву, ту је реч о лепоти христа, или о лепоти православног христа, како би рекао достојевски такође имамо и интернет презентацију, што је некима од велике помоћи, али проблем са сајтом и писаном речју јесте што је прилично безлична тако да бисмо то требали да користимо само као помоћ у повезивању две особе zоче павле, које службе нудите својим парохијани- ма? - главна служба која се обавља у нашој цркви јесте божанствена литургија која је сваке недеље ујутро литургију можемо упоредити са предивним дијаман- том који је потребно ставити у одређену средину уко- лико имате дијамант који се котрља по земљи то је добро, али претпоставите да га имате у предивној кутији са накитом око њега и још да је на огрлици, е то вам је литургија, најважнија служба од свих света литургија је веома сажета директно излази из два дела, а то је свето писмо и свете тајне, али нам и дру- ге службе у цркви нуде много знања и духовног вежбања и дубине веома су дубокоумне стојите сат или више са свећом испред икона слушајући како хор пева на вашем језику те тако, хвала богу, можете све да разумете што се пева у току великог поста или канона св андреја критског, у коме слушате шта је то покаја- ње, шта је туга итд све ово се не може објаснити уз помоћ речи, већ је неопходно бити на службама све- штеник је само човек који стоји пред часном трпезом у име осталих и који се моли за све али свако понао- соб ко присуствује служби доприноси на посебан начин сваки православни хришћанин је апостол сваки православни хришћанин је послат за оног који није верујући не зато што су ти који нису верујући инфериорни, већ зато што свако од нас има оног ко не верује у свом сопственом срцу свако од нас је укљу- чен у духовну борбу и подвиг зато не говоримо да смо бољи од тих других, већ да имамо дар за којим они чезну да приме у овом контексту свештеник је духов- ни отац то не значи да је он старац који је обдарен прозорљивошћу као даром добијеним помоћу дугого- дишњег монашког и аскетског живота свештеник је отац као старатељ у сваком погледу, даје савете, прима исповести чак иако одеш код свештеника који није много образован, чак иако није духован колико би требало да буде, господ ће те благословити кроз њега, чак и кроз мене грешног православни мисионар l 23 zкаква је будућност ваше мисионарске цркве у кервилу? - то је у божијим рукама наравно, као православни, ми верујемо у синергију што значи да уколико је нешто у божијим рукама толико је и у нашим веома важна чињеница је та да управо сада имамо дивну капелу у којој служимо, која се налази у кући нашег чтеца марка и његове жене деборе скот а то нам је омогућило да имамо аутентични литургијски живот, пост, молитве, исповести, духовна вођства међутим, служби у кућној цркви може да присуствује само неко- лико људи, тако да је наредни корак градња видљиве, јавне зграде која ће имати православни крст и знак и која ће нам помоћи да дођемо до обичног човека наш господ је говорио „да ће деца ући у царство небеско“ један од проблема преобраћеника јесте и тај што мно- го размишљају а неопходно је да се од главе спустимо ка нашем срцу, да се преместимо од нашег личног искуства ка нечему много лепшем и чудноватијем задатак хришћана јесте да уђу у срце, а то значи да уко- лико будемо имали праву цркву то ће нам свима омо- гућити да уђемо на следећи ниво наше мисије, која ће бити двострука са једне стране, биће доступнија они- ма који нису много упознати са православљем, а са друге стране нама који смо у цркви помоћи ће да сагледамо наш црквени живот који је у развоју сада прелазимо у нешто што је јавно, излазимо из себе, из нашег ега и нашег осећаја за контролу како бисмо могли да сагледамо какве је дивне ствари господ направио у кервилу zна крају, оче павле, шта бисте волели да кажете људима у србији? - ви сте поклон за нас! у србији и бугарској сам био 1977 посетио сам ниш у србији, а софију у бугар- ској, цркву св александра невског било је то моје прво искуство православног места дубоко сам био дирнут и морам да кажем да је ваш дар свету веома велики требало би да сте веома поносни на древно хришћанство, на ваше словенско наслеђе, које је бога- то многим светитељима словенске православне земље! имате мисију према остатку света неопходно је да ово разумете то су несхватљиве ствари у божијем плану; све нације имају своје анђеле све нације имају своје судбине нацију не сагледавамо као политички ентитет, већ мислимо на људе, земљу са друге стране, неопходно је да знате две ствари као прво, нису сви американци плитки и хедонистички оријентисани постоји дубока религиозност у америци то није тра- диционално православна земља, али постоји много православних који посте, који посећују службе у цркви, који воде другачији живот како би били право- славни мислим да је један од великих дарова које америчка нација може да подари остатку света тај што је свако одговоран за себе многим људима у том „новом свету“ потребно је то што ви имате, а што се огледа у вашем културном и религијском наслеђу хва- ла вам ово је само један пример мисионарског труда у америци већина почиње веома сиромашно и многи- ма је потребно много креативности како би направи- ли место сусрета саграђена је још једна мисионарска црква у остину у тексасу, која божанствену литургију служи на великом броду будућност је светла за пра- вославље у америци превод са енглеског: татјана радић напомена: о заједници православних хришћана у тексасу детаљније: wwwhillcountryorthodoxorg срећко гујаничић тема броја 24 l3/2009 алкохолизам и наркоманија нису изуми савреме- ног друштва, али ове две пошасти су у дана- шњем времену израженије него икада разлога за то има доста, а главни су доступност опијата, њихова разноврсност, као и брисање границе између њихо- вих корисника данас, поред стигматизованих гру- па, алкохол и дрогу конзумирају и деца, и жене, и старци и многи други мотиви због чега неко постане подложан овим пороцима такође су разноврсни дечаци обично почињу да пију како би се доказали у друштву и што пре закорачили у свет одраслих алкохол и дрога их чине у неку руку контроверзним у односу на узорне момке и то је карта на коју, свесно или несвесно, играју како би стекли што већу попу- ларност општа перцепција јесте таква да мали и бубуљичави штребери, са двоцифреном диоптријом немају шта да траже поред клинаца – боема, који су већ у петнестој години живота апсолвирали „фило- зофију апсурда“, стекли статус локалне звезде и наметнули један одређени стил понашања који мора да се следи ако се жели бити у тренду алкохол чита- вој причи дају посебан шмек, као и свако забрањено воће и признаје легитимитет њиховом кориснику да је „прави мангуп“ све је то наравно део младости који након пуберте- та треба превазићи и на време схватити да су на суд- бинама разних бунтовника без разлога дебели проду- центи у холивуду одавно зарадили хрпу пара током служења војног рока имао сам прилику да чујем разговор двојице „класића“ који су препричава- ли своје боемске подвиге, сликовито и несвесно илу- струјући баш ту, за мене необјашњиву, потребу за доказивањем „ко је колико попио“ дијалог гласи отпилике овако: „колико си највише попио пива за једно вече“, пита први „гуштер“ другог „триес“ (тридесет – прим аут) одговори други, и упита затим - а ти! „ти си бољи од мене ја сам свега двадесет пива и литру вина“, рече први као да се правда порука је јасна, ко попије више – већи је фрајер још ако ти након омањег потока алкохола не буде ништа (стојиш на једној нози, дубиш на трепавицама, пого- диш кажипрстом врх носа, ходаш по правој линији као руска гимнастичарка по греди) ти си онда и „алфа- мужјак“ други мотив за коришћене алкохола и осталих опи- јата је у потреби да се људи мало опусте или осећају лагодније умор као стање свести данашње генерације су уморне од свега уморни смо од посла, од учења, од сталних очекивања, потребе да оправдамо нечије поверење или да у очима других и даље будемо супермени, уморни смо од неспоразума, непотребних информација, траљаве политике, сум- њиве прошлости, уморни смо од саобраћајне гужве, светске економске кризе, глобалног загревањатакво стање свести зна да буде неподношљиво и код људи се јавља потреба да га превазиђу или замене другим они који се уче молитви у разговору са господом могу у свом бићу да осете олакшање и тишину налик оној коју су осетили и апостоли на генисаретском језеру, после олује али шта је са онима који се не моле? особе склоне медитацији покушаће свакодневне проблеме да превазиђу размишљањем, удубљивањем у књиге, интелектуалним разговорима неко ће се бавити спортом, одлазиће на фудбал, трачање, фитнес и на тај начин покушаће да избаци из себе негативну енергију одлазак на излет може имати благотворно дејство и људи ће током путовања и у самој природи заборавити на свакодневне проблеме и на себе саме они пак који изаберу да се од свакодневног умора и стреса лече алкохолом и таблетама у опасности су да уђу у лавиринт из кога је тешко изаћи, а сама негатив- на енергија ће им се неретко враћати као бумеранг да не би овај текст био пуко моралисање, подсети- ћемо да ни алкохол ни дроге нису лоше сами по себи треба се сетити са чим се причешћујемо, не улазећи превише у богословље због чега је вино – христова мотиви и опијати православни мисионар l 25 срећко гујаничић тема броја крв у медицини се алкохол и дроге користе одувек морфијум се, рецимо, даје тешким болесницима како би издржали неподношљиве болове чувени израз „пијан ко мајка“ потиче од тога што су некада трудни- цама давали ракију да би се безболније породиле једна чашица препеченице је увек добра за циркулацију, казаће стари није, дакле, проблем кад се алкохол и дрога употре- бљавају, већ када се злоупотребљавају наш велики глу- мац петар краљ је једном приликом рекао да је разлика између човека који воли добру капљицу и правог алко- холичара у томе што овом првом алкохол није препрека да успешно обавља свој посао и то може бити савет граница када престајемо са пићем треба да буде исцрта- на нашом способношћу да успешно обавимо своје сва- кодневне дужности, ма какве оне биле досада поред жеље да се докажемо у друштву или да се изборимо са стресом, алкохолу и опија- тима се прибегава и из пуке досаде и то би могао да буде трећи разлог кога ћемо обради- ти у овој анализи људи просто не знају шта ће понекад са сво- јим животом и све им изгледа бесмислено чак и ако имају кров над главом, посао, храну, при- јатеље и сроднике који их воле проблем је у томе што те особе временом постају досадне саме себи оне се плаше да поразговарају мало сами са собом, да се суоче са својим мислима, да покрену детаљну анализу свог живота њих тешко могу да задовоље обичне ствари, јер су већину и про- бали: путовали су, возили брзе аутомобиле, пели се на хималаје, пробали егзотичне кухиње, знају министре и страначке лидере, борили су се за људска права али из тог мноштва ствари, често и таштих, вреба празнина које нису лишени чак ни побожни људи и ето нас опет код алкохола и дроге који могу бити брз одговор на досаду, а уједно и ефикасна средстава за аутодеструкцију мотиви и опијати 26 l3/2009 један мој пријатељ који је после бурне младости упловио у мирну брачну луку и даље не пропушта прилику да након вишедневног одсуства своје супруге замакне у кафану „могли бисмо до града вечерас“, јавља ми се преко телефона „можемо на концерт у коларацу су на програму дела рахмањинова“, провоцирам његово стрпљење свестан да се он пре зажелео карираних столњака „какав бре рахмањинов, слабо ми је то“, одговара мој пријатељ нерасположен за шалу поред ових мотива људи могу бити подложни алко- холу и наследно и тим се бави генетика међутим, и стечене навике утичу у великој мери поједини родитељи својим прешколцима сипају понекад чашу пива уз ручак, као да је реч о цеђеном соку таква деца касније имају неминовно већи праг толеран- ције за пороке од својих вршњака у психологији је познат и феномен да девојке којима је отац био алкохоличар, као по дефиницији за свог брачног друга такође бирају сличне типове да ли је ту у питању идентификовање са рођеном мајком и потре- ба да се преживи изнова једна слична судбина, или је просто реч о навици на један садомазохистички начин живота, не бих умео да одговорим оно што знам јесте да алкохоличари делују ружно у сећању ми је остала сцена када је један старији човек, прилично припит, почео да повраћа по улици којом сам пролазио оно што је оставило утисак на мене јесте његова протеза тј вештачки зуби које је држао у руци тужно је то кад је човек порочан, али је много горе кад се пороцима предаје због беде, очаја, незнања и навике у којој су се такве ствари укорениле као неминовне широк спектар дрога што се тиче дроге, мотиви због којих неко почиње да их користи могу бити исти као код алкохола у почетку је то, дакле, знатижеља и доказивање, потом следи потреба да се превазиђе досада и стрес, а на крају то постаје редовна навика и друга природа њихових корисника широк је спектар шта се све подразумева под дро- гама, а обично се деле на лаке и тешке, као и на при- родне и синтетичке личности које нису остварене (емотивно, соци- јално, интелектуално, духовно) подложније су погубном утицају наркотика од оних које то јесу анегдота којом се многи оправдавају каже да је чувени психолог фројд користио кокаин преко 40 година и није због тога имао проблеме – са друге стране, довољно је да један клинац први пут проба ту дрогу, украде очев пиштољ и аутомобил и уђе на један сплав „где су сви мишеви“ и направи таран- тиновску атмосферу хероин је, слободно се може рећи, отелотворење ђавола људи који су га проба- ли кажу да се ретко који осећај са тим може упоре- дити – последице су, међутим, спржени мозгови хероинским зависницима у стању кризе ништа није свето један од њих ми је причао како је његов „брат по игли“ гвозденим пајсером редовно тукао своју мајку и бабу „ваљда их тако васпитава да га преви- ше не живцирају“, покушао је да ми објасни тај феномен сваки даљи коментар је излишан православни мисионар l 27 драгана мандић тема броја љубав изгони страх напоље не живи човјек само о хљебу и води, него о свакој ријечи што долази из уста божијих када говоримо о болестима зависности најчешће мислимо да се оне ни на који начин не тичу нас, да се не односе на нас „здраве“ и „нормалне“ у нашој свије- сти жртве ове помамне стихије јесу они „проблема- тични“, „чудаци“, „уличари“, „пропалице“ нама се то не може десити, па ми смо хришћани, наша дјеца су дивна и добро васпитана, а тамо они, сами су себи криви, нису водили рачуна на вријеме, сад је касно, нема ту помоћи из своје малограђанске самозаљу- бљености и наивног оптимизма најчешће бивамо про- буђени сурово, схватајући да су нас догађаји претекли и да већ дуго играмо у врзином колу у бјесомучном ритму који нам задаје наш сурови власник гдје је благо нашег срца? шта је то хљеб наш насу- шни? о коме или чему виси наш живот? ко су савре- мени идоли којима се предајемо смишљајући оправда- ња и налазећи фарисејске изговоре? да ли смо уопште слободни док правимо своје свакодневне компромисе са савјешћу и тјешимо се да нисмо ни бољи, ни гори од других? спустимо се на дно наших срца и будимо искрени према себи да кренемо како смо постали зависни? од чега смо и како постали зависни? у самртном ропцу под омчом која се стеже питамо се како смо се нашли у овом паклу гдје је наш живот склизнуо из шина а да то тако дуго, заузети собом, нисмо примје- тили? економска криза, емотивна криза, брачна криза, адолесцентска криза, криза средњих година - криза и фрка гдје смо испустили конце из руку и када је све пошло стрмоглав? само једна чашица послије напорног дана на послу, једна пилула за спавање послије развода, неколико димова да се подигнем послије свађе са маторцима, друга, трећа, пета, хронична депресија, није ми добро, није ми добро, само мало, нећу више, нећу, није ми добро пошло је по злу оног часа кад ми је постало тијесно у мојој кожи, кад сам помислио тамо негдје је срећа, изван овог круга, у земљи дембелији, у земљи недођи- ји, у рају без одговорности помислио сам: тако је много лакше устаћу и рећи ћу им: „доста ми вас је! вратите ми што ми припада! одлазим! мрзим вас! идем тамо гдје ћу моћи бити срећан, гдје ме нико неће гушити и гдје ћу моћи да будем сам!“ и тако пођох рушио сам једну по једну границу, одбацивао једну по једну скрупулу, газио једну по једну заповијест и бивао све бјешњи, све моћнији, све хладнији, све суро- вији моја земља била је испред мене још неколико корака, још неколико корака што сам јој ближе ходио бивала је све љепша и даља, мамила ме је и заводила, опијала и заносила, а нисам је могао освојити моје имање се расуло, моја моћ лежала је положена под њене ноге, уморан, смрвљен, лежао сам маштајући циљ божијег човјекољубља је да човјека разбијеног у парампарчад поново успостави као цјеловито биће да га научи да воли не само да посљедице тренутних промашаја палог човјека буду залечене, него да се човјек поново усправи у својој достојанственој цјеловитости и да испуни рупу која зјапи тамо гдје је некад било срце 28 l3/2009 о њој која ме је ранила, која ме је поразила, а знао сам да никада неће бити моја што је даља бивала, више сам је желио заборавио сам све што је чинило мој живот до тада тако сам постао њен роб она је у плавичастој измаглици плесала у поднебесју, између јаве и сна, похотна и лажна, помамна и дивља и церила се неким хладним демонским смјехом адам и ева лежали су голи у праху и пепелу од којих су саздани гледајући се неповјерљиво, као звијери, као противници пламени херувим стајао је са мачем изнад њих више нису били исти први пут у животу препла- вио их је страх и кајање горко коцка је била бачена, избор направљен помислили су да могу све сами и да је срећа изван заједнице са богом изван закона слободе и љубави адама је облио тешки зној, а еву су сустигли љути болови није више било чврстог тла под њима природа их није признавала за своје господаре јели су плодове своје слободе, а они су били горки беспомоћни праро- дитељи, суочени са сопственом немоћи, спознали су своју заблуду, свој промашај и плакали горко човјекољубиви бог па ипак, човјекољубиви бог није се одвратио од сво- јих створења посјећивао их је на различите начине: слао пророке, чинио чудеса, дао им је закон у помоћ и анђеле као чуваре, а када се навршила пуноћа времена послао је и самога сина свога, који је јединац очев, блистање славе његове, који је постао једнак тијелу смирења нашег он немоћи наше узе на себе и давши себе у замјену смрти која је нас, продане гријеху, држала у ропству, сиђе крстом у ад, покида окове смрти и узе гријеха и зла, и васкрсе у трећи дан, пуштајући на слободу изму- чени род људски он постаде прворођени из мртвих, спаситељ витланима буром, помоћ безнадежнима, љекар болеснима он постаде наша храна и пиће, чокот на који се калемимо, темељ на коме се зидамо, пут, истина и живот и земља живих он је дошао да измучене пусти на слободу, да излије- чи болесне, да опрости грешнима, да нас пробуди из самртног сна да свима пружи шансу за живот вјечни добри пастир који иде да сваку своју овцу отме из чељу- сти духовног вука који је већ кида и жели да је живу сведе у пакао и када је спаси уводи је у земљу живих у распетој несебичној љубави његовој јесте пуноћа, смисао и радост непролазна свих светих напустити га значи оставити радост и пригрлити очајање, оставити изобиље и прећи у ништавило, доброг пастира замјенити лукавим вуком, онога који нас храни својом крљу и тијелом замјенити неутажи- вом глађу и жеђу, живот заменити смрћу, заједницу - самоћом, рај - паклом само безумник, који је богоуби- ца и самоубица и убица ближњих својих, у срцу своме може начинити овакав избор а они који су гладни и жедни правде, смирени и чисти срцем траже бога и налазе сва добра ни једнога блага неће се лишити болести зависности се могу означити и као гријех маловјерја, немање храбрости да се предамо у руке божије или недостатак воље да опстајемо на путу његовом питање које христос упућује свом ученику петру који је до малочас ходио по води, а сад се дави у таласима, може се односити на свакога од нас: „мало- вјерни, зашто си посумњао?“ оно се односи на свакога који се унапријед предао, који је искусио благодат па је одбацио, или на онога који се неко вријеме борио па посустао сваки од нас има своје кризе, своје дрхтаје, своје расцјепе, своја кидања и своје битке сваки од нас пада и устаје није само нар- коман, човјек обузет демонским летаргичним сном, умртвљен својим сопственим сагрјешењима свако од нас, на размеђи својих избора, стоји на бриткој ивици добра и зла, живота и смрти, слободе и зависности људској вољи је потребно исцјељење чупање из старог коријена страха и паклене самозатворености – деструк- ције и аутодеструкције - и пресађивање у земљу нову љубав изгони страх напоље циљ божијег човјекољубља је да човјека разбијеног у парампарчад поново успостави као цјеловито биће да га научи да воли не само да посљедице тренутних про- машаја палог човјека буду залечене, него да се човјек поново усправи у својој достојанственој цјеловитости и да испуни рупу која зјапи тамо гдје је некад било срце палом човјеку потребно је да поново удахне дах (дух) слободе и да њиме, надахнут, закорачи у нови живот, живот у коме сваки дан вапи као тома: вјерујем господе, помози моме невјерју гдје вјером и надом и љубављу побјеђује своје кризе гдје жртвом челичи сво- ју вољу мора се ходати по води другог пута нема господ стоји на њој као на сухом и зове нас да пођемо у овом свијету немамо поузданог града имамо за свој темељ само кристални небесни град јагњета које долази да суди свијету и да успостави царство своје једино од чега зависимо јесте божије обећање чије испуњење чекамо и утврђујемо се у њему од литургије до литур- гије, од празника до празника, од васкрса до васкрса његовог и нашег православни мисионар l 29 аутор: н каплановић тема броја 30 l3/2009 што јељудима немогуће, богу јемогуће ј едно прохладно, али сунчано јутро омања група младих су очи се са нечим што би многи желели да доживе: неизрециву духовну радост и одушевљење оним што већина људи погрешно сврстава у давно свршен чин, чак у првобитно време живота и дело вања хришћана - чудо божије љубави и мило- сти! уверише се да се и данас чуда дешавају и то можда и већим интезитетом него нека да чини се да се савременом човеку нахватала па учина на духовним очима, па не примећује око себе све оно о чему сведоче бројна предања давних времена об узети страшћу и изазовима свакодневног живота зачињеног многобројним гресима, немамо времена да се посветимо људима и догађајима, који су тако близу нас, а тако далеко земља живих „земља живих“ - гласи опомињу ћи назив јединственог пројекта српске православне цркве који је померио границе савремене науке и меди цинско-психолошких достигнућа са благословом православни мисионар l 31 епископа бачког иринеја, а под старатељством брат- ства манастира ковиљ на челу са владиком порфи- ријем, основана су специ- јална места, тзв „куће“ за лечење зависника од опој- них дрога ове духовне болнице, условно речено, представљају „манастире“ у којима се из године у годину дешавају божија чуда: духовна и телесна исцељења младих људи - наочиглед безнадежних случајева од којих су скоро сви дигли руке скоро сви - осим бога и њихових родитеља који потражише божију помоћ и милост њиховим молитвама и неописивом духовном снагом ових младих подвижника, а пре свега уз неизрециву љубав и милост божију, десило се чудо: они који су до скоро дотицали духовно и телесно дно, који су више личили на демоне него на људе, сада живе по типику општежитељних манастира, скрушеног понашања, ведрог и здравог лица свако ко и мало има предрасуда према палој браћи који су подлегли стравичном искушењу узимања наркоти- ка, наћи ће се у великом чуду призор је супротан очекиваном, штавише задивљујући јер уместо оро- нулих лица, неартикулисаних крикова и пренера- жених погледа са којима се можемо срести по бол- ницама за лечење од болести зависности, овде вас окупирају блажена лица спасених душа, лица пуна смирења и покајања са одмереном дозом радости и божанске љубави лечење у кућама је бесплатно и за разлику од сличних покушаја, лечи се само јеванђељем, тј лепо- том близине божије не постоји бољег и оправдани- јег лека јер су ови млади људи, трујући тело, божију творевину, подигавши руку на бога, отровали и душу никоме до сада није пошло за руком да нешто што је нематеријално (душа) поврати у нормалу нечим материјалним, лековима одузимајући им дрогу, за узврат им је дато јеванђеље и тиме попуње- на празнина која настаје наглим одузимањем нечега на шта се тело навикло – зло се замењује добрим аутор: н каплановић тема броја што јељудима немогуће, богу јемогуће фото: н каплановић земља живих - вилово 32 l3/2009 они одједном постају „робови“ љубави божије, служе се и хране њоме она их инспирише у свим животним подухватима, пре свега у борби против зла којем су прет ходно били подлегли резултати су чудесни и не могу се ни свим речима овога грешнога света описати тај призор једноставно треба доживети у бачкој постоје три „куће“: у ченеју и вилову за мушкарце и једна у бачком петровом селу за жене о којима се брине свештеник бранко ћурчин из новог сада једна кућа, која је такође у овом систему, налази се у шумадијској епархији у селу брајковац код лазаревца о којој, по бла г о слову владике шумадијског јована, брине свештеник александар новаковић из лаза ревца општежитељство у кућама се живи по јединственим, спасо носним „правилима“ налик општежитељним манастирима у тим малим заједницама, кротошћу ових подвижника влада неописи ви мир, братска љубав и толеранција, спозна- ње греха и спремност да се до последњег атома снаге бори против истог целодневна лична, а пре свега заједничка молитва, врше ње бројних корисних обавеза прецизно и студи озно дефини с аних за сваког пона особ, стражење над својом и душом присутне сабраће, читање јеванђеља за време оброка - само су део овог јединственог, спасоносног и животворног програма који је до сада оства рио невероватне резултате зачуђујући повратак ових младих људи у нормалан и бого угодан живот је непорециви доказ да је христос васкрсао и да је ту, међу и у нама уместо бескрајне таме, бола и патње, посрну ла браћа су изабрала вечни живот у живом богу нашем не би било згорег да бројне личности из јавног, политичког живота, тј „државног апарата“, ослух ну потребе ових смелих подвижника и подстакну ширење програ ма на целу државу јер, „добро је чинити добро свима, а нарочито онима који не могу да врате“ ! вилово брајковац православни мисионар l 33 интервју водила: татјана радић тема бро
... њих двојице јесте то да лазар има име, а богаташ је тек општи појам, један од многих - анонимус ако кренемо тим током да размишљамо онда се можемо запитати да ли је закон тај који је пре- судан (с обзиром да је богаташ знао за авраа- ма, а како можемо наслутити из текста имао је и одређено поштовање тог закона, поготово ако знамо да је алтернатива поштовању закона у том временском периоду повлачила за собом каменовање као последицу), или је ипак потребно нешто више - друго, а зарад чега је лазар имао име, а богаташ не то нас поново враћа односу, заправо потреби за њиме као претпоставци изградње идентитета; дакле, личности роботски систем грешка механичког приступа хришћанском начину живота је управо у томе што апостро- фира закон, норму, као оно најбитније у чове- ковом ходу ка христу, а гради се у међуљуд- ским односима излажући оно шта не треба, шта се не смечинити, као форму придржава- ња том истом закону, норми међутим, то је погрешно барем из два разлога први би био тај да оно што је најбитније бива затамњено мање битним стварима који уместо да буду израз, у оваквом реду ствари, заузимају место суштине; док је други разлог тај што човек не бива упућен у оно шта треба, већ се искључиво троши у уздржавању од онога шта не треба, шта не сме, не покушавајући да догледа зашто то не треба, односно, шта заправо треба у данашње време изузетно брзог начина живљења ова логика јесте изузетно опасна фото: д олуић 16 l3/2009 јер, већ незаинтересованог човека гура још више у роботски систем „здраво за готово“ начина усвајања било чега поменути први разлог због чега оваква логика није препоручљива јесте управо и у томе што такав начин може подарити само једностран идентитет човеку, изражен одговором на питање шта сам – добар човек, праведан, рђав, покварен закриљујући собом оно најбитније (чији одговор јесте уједно и суштинска разлика између богаташа и лазара) изражено одгово- ром на питање ко сам – угрин, јелена, горан, тања које нас и опредељује за сусрет са христом; шта више – његова је претпоставка да би се дошло до правилног приступа односу са дру- гима, мора се најпре имати правилан приступ односу према себи што нас доводи до потребе за превазилаже- њем оног другог, горе поменутог, разлога због чега роботска логика није добра пре свега и због тога што човек није робот, бог га није таквим створио, па самим тим вероватно и не очекује да човек сам од себе то себи направи зато је битно да сам човек зна шта треба, шта сме, шта хоће јер на такав начин учествује, гради се, сазрева сасвим је логично да човек који зна шта треба, и чини то, неће, нити може, да ради оно шта не треба са друге стране, ако само избегава оно шта не треба није извесно да ће доћи и до онога шта треба, а сасвим је вероватно да у томе неће учествовати јер, ако не живимо на улици не значи да ћемо живети у палати, док готово увек ако живимо у палати, сасвим је сигурно да нећемо живети на улици данас није ништа више до израз онога јуче, као што и оно сутра неће бити ни за јоту другачије од онога каквим га учинимо данас, јер ће то бити нечије јуче као што је и ово сада било нечије сутра православни начин живота није идеја са којом се слажемо већ реалност у којој уче- ствујемо припремајући свет, целокупну творевину, за сусрет са творцем да ли ће то бити радосни сусрет или туга суочења са ништавилом, одгонетнућемо оног момента када суштински будемо схватили да од нас зависи мир вам православни начин живота није идеја са којом се слажемо већ реалност у којој учествујемо припремајући свет, цело- купну творевину, за сусрет са творцем православни мисионар l 17 илија јокић хришћански живот слобода у цркви обично се каже да живимо у времену када је чове- чанство достигло највећи степен слободе, најбоље услове за живот, да свако од нас живи много слободни- је него што су живели наши стари робовласнички начин друштвеног уређења је одавно ишчезао, зашти- ћене су националне и сваке друге мањине, људи ужива- ју у свим овоземаљским благодетима данас углавном све религије проповедају неко виђење слободе, али хришћанство је своје основно догматско учење засновало на слободи код самог настајања ове рели- гије одмах се примећивао њен сукоб са тадашњим верским учењима за разлику од ста- роримске религије хри- шћанство је укидало неједнакости, није било робова, сиромашних, богатих, пред богом су сви једнаки то се римљанима никако није допадало и зато је хришћанство толико и стра- дало у прва три века за разлику од њих, јеврејима се никако није свидела идеја о царству небе- ском, о вечном животу, о једном народу, о томе да више нема изабра- ног народа, да је бог, бог свих људи када посматрамо космолошко учење првих хришћана и однос бога и света, схватамо целокупну претпоставку учења цркве о слободи да бисмо то разумели морамо поћи од самог стварања света обично се каже да бог ствара свет из љубави, схватањем те љубави долазимо до истине констатујемо да је бог створио свет ни из фото: д олуић православни мисионар l 19 замислите мали град у тексасу који броји 20000 ста- новника и кога карактерише фраза „being in the buckle of the bible belt“ (то је неформални израз за област у сад у којој доминирају социјални конзерва- тивисти евангелистичког протестантизма) то је кер- вил у тексасу, у коме има близу 80 цркава многе од њих су велике, добростојеће протестантске цркве са близу 900 чланова у некима од њих пастор једне од тих протестантских цркава се појављује на национал- ној телевизијској станици tbn ова станица носи назив тројство и достиже гледаност од око милион људи широм света сада замислите групу мању од 20 православних хришћана који учествују у светој литургији у дневној соби једног од парохијана то је наша мала мисионарска заједница – покров пресвете богородице ова мисионарска црква није другачија од осталих који ничу свуда по америци кервил је лоци- ран приближно један сат северно од сан антонија православна вера никада није представљена овде, а најближа православна црква на западу налази се у граду ел пасо, на мексичкој граници удаљеној од нас 7 сати овај разговор је вођен са оцем павлом брхолтом (paul burholt), римокатолич- ким преобраћеником, који је одра- стао у енглеској и који је дипломирао на оксфорду преселио се у њујорк пре 20 година први пут је дошао у тексас ради лечења током тог периода ходо- частио је до сан франци- ска где је исцељен над моштима св јована максимовића молимо се да овај интервју не осветли само православље у америци, већ и да вас инспирише старом изреком: „увек је корисно с времена на време вратити се на основу“ zоче павле, реците нам како сте постали право- славни свештеник - ни сам не знам како сам постао православни све- штеник било је то по божијем промислу није била моја намера да постанем свештеник, ја сам само поже- лео да постанем православан заправо, уколико се вратим у своје рано детињство, боље рећи, када сам био тинејџер, почео сам да читам о молитви исусу, а био сам и у блиским односима са неким људима у римокатоличкој цркви којој сам припадао те су ми многи од њих препоручили да читам православну литературу због духовне дубине, али и древне класичне духовности која је, како сам веровао, била део римокатоличке традиције у наредним годинама то је било оно чему сам се посветио са 32 године сам посетио свету гору у грчкој, што се испоставило као велика тачка преокрета имао сам привилегију да сретнем истакнуте личности у мана- стиру симоно-петра, али и у другим манастири- ма иако сам дошао само као ходоча- сник желећи да научим о максим и ирена морган интервју православна мисионарска црква у тексасу 20 l3/2009 молитви православне цркве, постао сам тада убеђен да је потребно да будем у тој цркви, и да нисам баш у свему томе као што сам формално мислио да јесам али околности су биле какве су биле, своју одлуку сам одложио на неколико година, а касније је мојој жени и мени дата друга шанса, овде у америци, где нам је православље открио предиван свештеник отац андреј трегубов у клермонту (њу хемшир) и заједница при цркви светог васкрсења христовог то је постало и место где сам, на крају, и примљен у православну цркву много пута сам пожелео да сам то урадио раније, али очигледно је то било испуњење мог духов- ног живота који сам покушавао да водим као и студи- ја које сам завршио и тако сам почео да подучавам и да делим своју веру са осталима помислио сам да би било добро да постанем ђакон, али сам на наговор да будем православни свештеник на крају и постао zоче павле, можете ли нам рећи нешто о капели и парохијској заједници у кервилу? - веома је интересантан начин на који сам дошао у тексас пролазио сам кроз личне кризе у свом животу које су ме натерале да увидим да је живот кратак и да је потребно да одлучим како ћу на најбољи начин да служим богу са благословом епископа, преместио сам се са североистока ка југу и дошао у тексас и тако сам дошао до централне регије тексаса познатије као hill country наша црква је посвећена покрову пре- свете богородице, што је веома занимљиво ова икона говори о историји словенског народа, који су тада били пагани, и којима се док су опкољавали велики град константинопољ, мајка божија појавила као визија штитећи народ својим покровом најзанимљи- вији део у тој причи је онај који показује да је славље- ње покрова пресвете богородице израженије међу словенима који су били пагани, него међу грцима који су тада били хришћани под опсадом хтели смо да будемо под заштитом пресвете богородице и њеног покрова због лепоте значења, њеног бдења над нама наша црква постоји мало више од три године а све је почело веома сиромашно, са само неколико људи у приватној кући сада имамо лепу капелу свако ко ју је посетио или је само видео на нашем сајту морао се сложити да је подједнако лепа као и многе друге пра- вославне цркве наш циљ као мисионарске цркве, али и мој као свештеника, јесте да служимо другима то значи да служимо недељом свету литургију али не само то, већ и да суботом имамо вечерњу службу, а у току великог часног поста велико бденије такође, током часног поста служимо и друге лепе службе – велики канон св андреја критског као и литургију пређеосвећених дарова мислимо да без обзира што нас је мало и што нам је заједница тако сиромашна људима, не треба да будемо поштеђени ових благосло- ва ово је био наш циљ сви исто размишљамо на ову тему, иако не можемо увек сви да присуствујемо слу- жбама овде нудимо некакву другачију америку већина људи на америку гледа као на материјалистич- ки оријентисану и плитку нажалост, ово је општа слика америке, али заправо постоји и она друга стра- на, дубоко религиозна америка која је презрена од стране интелектуалних кругова а овде, у централној регији тексаса, постоји око 80 цркава и то само у малом граду кервилу који броји 20000 становника можете ли да замислите: 80 цркава! и то су људи који воле господа и који верују у господа исуса христа на свој начин, не на православан оно што им недостаје јесте делић православне вере такође им недостаје и аскетска и морална одговорност коју је немогуће доби- ти у цркви у којој се налази само неколико искрених људи а то је оно што ми можемо да понудимо тим православни мисионар l 21 мислим да је најважни- је да постоје мирјани који редовно долазе на службе служба облику- је наш духовни и инте- лектуални живот и доприноси нашем сазнању шта је заправо православље људима – суштину трудимо се да то и урадимо путем наших служби и да некако допремо до тих људи чини ми се да имамо божији благослов zпошто не добијате плату, да ли то значи да радите и неки други посао? - то је веома добро питање ја имам диплому и лиценцу да радим као психотерапеут и брачни савет- ник слично као други свештени- ци, начин на који зарађујем за живот је веома близак мом свеште- ничком позиву али мислим да постоји и други поглед на ову ситу- ацију у америци не очекујемо помоћ од државе постоји и изрека која каже: „онај ко плаћа свирача, тај и наручује песму“, што значи да онај ко те финансира тај те и кон- тролише тако да у пракси можемо рећи да све што добијемо од наше цркве добијамо у љубави био би заиста благослов да имамо све, али на неки начин чињеница да немамо све је у ствари благо- слов наша ситуација у америци доста подсећа на ране хришћане који нису добијали помоћ од владара и који су све радили из љубави црпећи себе као што је и господ давао себе за нас многе велике ствари бисмо могли да урадимо уколико бисмо имали средстава и инфраструктуру, као и подршку владе веома је тужно што то немамо, али са друге стране имамо нешто мно- го вредније то је сведочанство херојске жртве у цркви покрова пресвете богородице попадија и ја имамо десетак људи који јуначки подносе финансијску жртву, или то чине својим молитавама, талентима, временом које улажу како би православље представили овом граду ово не би могао да понуди нити цар нити пред- седник ово се догађа из љубави или си следбеник господа или ниси уколико одлучиш да следиш хри- ста, ако верујеш да је он једини син господа и спаси- теља нашег онда све проистиче из тога нећеш рећи: „урадио сам то и то је довољно“, зато што је то питање твог спасења из отвореног срца долази љубави ода- кле црпимо снагу за то? једноставно црпимо је из молитви, служби, свете литургије, молитве исусу и нашег духовног живота и то је све оно што се трудимо да гајимо у нашој православној заједници zкоји су напори морали да буду уложени како би се православље ширило? ово је веома важно питање зато што смо на терито- рији која није традиционално православна постоји јака религијска култура у тексасу, али то је веома различито хришћанство шта је потребно да урадимо? једна ствар коју свештеник може да уради јесте да носи мантију и крст што је чешће могуће у неправославној култу- ри то није ни мало лако морате се при- лагодити иако америка заговара слобо- ду личности мислим да ово није клише и да без обзира на све увек постоји доза притиска која нас тера да изгледамо као и сви остали тако да мислим да је добро да свештеник стално носи мантију и крст зато што такав изглед провоцира питања код других дакле, то је јед- на ствар лаици су углавном ти који шире веру запамти- те, свештеник је ту да подиг- не оне који су већ преобра- ћени често волим да кажем да су мирјани свештеници онима који се још нису преобратили, онима који су друге вере, хришћанима који нису православни, чак и онима који нису хришћа- ни шта је оно што ради- мо за оне људе који су изван православне цркве? мислим да је најважније да постоје мирјани који редовно долазе на слу- жбе служба о б л и к у ј е 22 l3/2009 наш духовни и интелектуални живот и доприноси нашем сазнању шта је заправо православље можемо да видимо шта значи бити у божијој милости и шта је то покајање, шта је то грех, шта је то духовна борба, подвиг ово су веома важна, основна питања која нису разумљива онима који нису православни зато је нео- пходно да имамо лаике који живе овим животом, јер они најбоље могу да духовни живот пренесу на оне који нису хришћани поред овога, много могу да допринесу и предавања и разговори који су јавни а имају везе са темама које овде занимају људе неке од тих тема су: ко је био исус, шта је то грех, шта је то спасење, а православни одговор на ова питања је мно- го другачији и невероватно лепши и од веће помоћи од онога што су до тада имали прилику да чују посто- јање места, видљиве цркве са крстом и знаком да је православна и са књижаром или местом где се може попити кафа и где се може поразговарати је такође добра ствар ово оставља простор да неко сврати или да „ушета” право на свету тајну много ствари може да се направи у православљу се не ради о принуди, већ о призиву, ту је реч о лепоти христа, или о лепоти православног христа, како би рекао достојевски такође имамо и интернет презентацију, што је некима од велике помоћи, али проблем са сајтом и писаном речју јесте што је прилично безлична тако да бисмо то требали да користимо само као помоћ у повезивању две особе zоче павле, које службе нудите својим парохијани- ма? - главна служба која се обавља у нашој цркви јесте божанствена литургија која је сваке недеље ујутро литургију можемо упоредити са предивним дијаман- том који је потребно ставити у одређену средину уко- лико имате дијамант који се котрља по земљи то је добро, али претпоставите да га имате у предивној кутији са накитом око њега и још да је на огрлици, е то вам је литургија, најважнија служба од свих света литургија је веома сажета директно излази из два дела, а то је свето писмо и свете тајне, али нам и дру- ге службе у цркви нуде много знања и духовног вежбања и дубине веома су дубокоумне стојите сат или више са свећом испред икона слушајући како хор пева на вашем језику те тако, хвала богу, можете све да разумете што се пева у току великог поста или канона св андреја критског, у коме слушате шта је то покаја- ње, шта је туга итд све ово се не може објаснити уз помоћ речи, већ је неопходно бити на службама све- штеник је само човек који стоји пред часном трпезом у име осталих и који се моли за све али свако понао- соб ко присуствује служби доприноси на посебан начин сваки православни хришћанин је апостол сваки православни хришћанин је послат за оног који није верујући не зато што су ти који нису верујући инфериорни, већ зато што свако од нас има оног ко не верује у свом сопственом срцу свако од нас је укљу- чен у духовну борбу и подвиг зато не говоримо да смо бољи од тих других, већ да имамо дар за којим они чезну да приме у овом контексту свештеник је духов- ни отац то не значи да је он старац који је обдарен прозорљивошћу као даром добијеним помоћу дугого- дишњег монашког и аскетског живота свештеник је отац као старатељ у сваком погледу, даје савете, прима исповести чак иако одеш код свештеника који није много образован, чак иако није духован колико би требало да буде, господ ће те благословити кроз њега, чак и кроз мене грешног православни мисионар l 23 zкаква је будућност ваше мисионарске цркве у кервилу? - то је у божијим рукама наравно, као православни, ми верујемо у синергију што значи да уколико је нешто у божијим рукама толико је и у нашим веома важна чињеница је та да управо сада имамо дивну капелу у којој служимо, која се налази у кући нашег чтеца марка и његове жене деборе скот а то нам је омогућило да имамо аутентични литургијски живот, пост, молитве, исповести, духовна вођства међутим, служби у кућној цркви може да присуствује само неко- лико људи, тако да је наредни корак градња видљиве, јавне зграде која ће имати православни крст и знак и која ће нам помоћи да дођемо до обичног човека наш господ је говорио „да ће деца ући у царство небеско“ један од проблема преобраћеника јесте и тај што мно- го размишљају а неопходно је да се од главе спустимо ка нашем срцу, да се преместимо од нашег личног искуства ка нечему много лепшем и чудноватијем задатак хришћана јесте да уђу у срце, а то значи да уко- лико будемо имали праву цркву то ће нам свима омо- гућити да уђемо на следећи ниво наше мисије, која ће бити двострука са једне стране, биће доступнија они- ма који нису много упознати са православљем, а са друге стране нама који смо у цркви помоћи ће да сагледамо наш црквени живот који је у развоју сада прелазимо у нешто што је јавно, излазимо из себе, из нашег ега и нашег осећаја за контролу како бисмо могли да сагледамо какве је дивне ствари господ направио у кервилу zна крају, оче павле, шта бисте волели да кажете људима у србији? - ви сте поклон за нас! у србији и бугарској сам био 1977 посетио сам ниш у србији, а софију у бугар- ској, цркву св александра невског било је то моје прво искуство православног места дубоко сам био дирнут и морам да кажем да је ваш дар свету веома велики требало би да сте веома поносни на древно хришћанство, на ваше словенско наслеђе, које је бога- то многим светитељима словенске православне земље! имате мисију према остатку света неопходно је да ово разумете то су несхватљиве ствари у божијем плану; све нације имају своје анђеле све нације имају своје судбине нацију не сагледавамо као политички ентитет, већ мислимо на људе, земљу са друге стране, неопходно је да знате две ствари као прво, нису сви американци плитки и хедонистички оријентисани постоји дубока религиозност у америци то није тра- диционално православна земља, али постоји много православних који посте, који посећују службе у цркви, који воде другачији живот како би били право- славни мислим да је један од великих дарова које америчка нација може да подари остатку света тај што је свако одговоран за себе многим људима у том „новом свету“ потребно је то што ви имате, а што се огледа у вашем културном и религијском наслеђу хва- ла вам ово је само један пример мисионарског труда у америци већина почиње веома сиромашно и многи- ма је потребно много креативности како би направи- ли место сусрета саграђена је још једна мисионарска црква у остину у тексасу, која божанствену литургију служи на великом броду будућност је светла за пра- вославље у америци превод са енглеског: татјана радић напомена: о заједници православних хришћана у тексасу детаљније: wwwhillcountryorthodoxorg срећко гујаничић тема броја 24 l3/2009 алкохолизам и наркоманија нису изуми савреме- ног друштва, али ове две пошасти су у дана- шњем времену израженије него икада разлога за то има доста, а главни су доступност опијата, њихова разноврсност, као и брисање границе између њихо- вих корисника данас, поред стигматизованих гру- па, алкохол и дрогу конзумирају и деца, и жене, и старци и многи други мотиви због чега неко постане подложан овим пороцима такође су разноврсни дечаци обично почињу да пију како би се доказали у друштву и што пре закорачили у свет одраслих алкохол и дрога их чине у неку руку контроверзним у односу на узорне момке и то је карта на коју, свесно или несвесно, играју како би стекли што већу попу- ларност општа перцепција јесте таква да мали и бубуљичави штребери, са двоцифреном диоптријом немају шта да траже поред клинаца – боема, који су већ у петнестој години живота апсолвирали „фило- зофију апсурда“, стекли статус локалне звезде и наметнули један одређени стил понашања који мора да се следи ако се жели бити у тренду алкохол чита- вој причи дају посебан шмек, као и свако забрањено воће и признаје легитимитет њиховом кориснику да је „прави мангуп“ све је то наравно део младости који након пуберте- та треба превазићи и на време схватити да су на суд- бинама разних бунтовника без разлога дебели проду- центи у холивуду одавно зарадили хрпу пара током служења војног рока имао сам прилику да чујем разговор двојице „класића“ који су препричава- ли своје боемске подвиге, сликовито и несвесно илу- струјући баш ту, за мене необјашњиву, потребу за доказивањем „ко је колико попио“ дијалог гласи отпилике овако: „колико си највише попио пива за једно вече“, пита први „гуштер“ другог „триес“ (тридесет – прим аут) одговори други, и упита затим - а ти! „ти си бољи од мене ја сам свега двадесет пива и литру вина“, рече први као да се правда порука је јасна, ко попије више – већи је фрајер још ако ти након омањег потока алкохола не буде ништа (стојиш на једној нози, дубиш на трепавицама, пого- диш кажипрстом врх носа, ходаш по правој линији као руска гимнастичарка по греди) ти си онда и „алфа- мужјак“ други мотив за коришћене алкохола и осталих опи- јата је у потреби да се људи мало опусте или осећају лагодније умор као стање свести данашње генерације су уморне од свега уморни смо од посла, од учења, од сталних очекивања, потребе да оправдамо нечије поверење или да у очима других и даље будемо супермени, уморни смо од неспоразума, непотребних информација, траљаве политике, сум- њиве прошлости, уморни смо од саобраћајне гужве, светске економске кризе, глобалног загревањатакво стање свести зна да буде неподношљиво и код људи се јавља потреба да га превазиђу или замене другим они који се уче молитви у разговору са господом могу у свом бићу да осете олакшање и тишину налик оној коју су осетили и апостоли на генисаретском језеру, после олује али шта је са онима који се не моле? особе склоне медитацији покушаће свакодневне проблеме да превазиђу размишљањем, удубљивањем у књиге, интелектуалним разговорима неко ће се бавити спортом, одлазиће на фудбал, трачање, фитнес и на тај начин покушаће да избаци из себе негативну енергију одлазак на излет може имати благотворно дејство и људи ће током путовања и у самој природи заборавити на свакодневне проблеме и на себе саме они пак који изаберу да се од свакодневног умора и стреса лече алкохолом и таблетама у опасности су да уђу у лавиринт из кога је тешко изаћи, а сама негатив- на енергија ће им се неретко враћати као бумеранг да не би овај текст био пуко моралисање, подсети- ћемо да ни алкохол ни дроге нису лоше сами по себи треба се сетити са чим се причешћујемо, не улазећи превише у богословље због чега је вино – христова мотиви и опијати православни мисионар l 25 срећко гујаничић тема броја крв у медицини се алкохол и дроге користе одувек морфијум се, рецимо, даје тешким болесницима како би издржали неподношљиве болове чувени израз „пијан ко мајка“ потиче од тога што су некада трудни- цама давали ракију да би се безболније породиле једна чашица препеченице је увек добра за циркулацију, казаће стари није, дакле, проблем кад се алкохол и дрога употре- бљавају, већ када се злоупотребљавају наш велики глу- мац петар краљ је једном приликом рекао да је разлика између човека који воли добру капљицу и правог алко- холичара у томе што овом првом алкохол није препрека да успешно обавља свој посао и то може бити савет граница када престајемо са пићем треба да буде исцрта- на нашом способношћу да успешно обавимо своје сва- кодневне дужности, ма какве оне биле досада поред жеље да се докажемо у друштву или да се изборимо са стресом, алкохолу и опија- тима се прибегава и из пуке досаде и то би могао да буде трећи разлог кога ћемо обради- ти у овој анализи људи просто не знају шта ће понекад са сво- јим животом и све им изгледа бесмислено чак и ако имају кров над главом, посао, храну, при- јатеље и сроднике који их воле проблем је у томе што те особе временом постају досадне саме себи оне се плаше да поразговарају мало сами са собом, да се суоче са својим мислима, да покрену детаљну анализу свог живота њих тешко могу да задовоље обичне ствари, јер су већину и про- бали: путовали су, возили брзе аутомобиле, пели се на хималаје, пробали егзотичне кухиње, знају министре и страначке лидере, борили су се за људска права али из тог мноштва ствари, често и таштих, вреба празнина које нису лишени чак ни побожни људи и ето нас опет код алкохола и дроге који могу бити брз одговор на досаду, а уједно и ефикасна средстава за аутодеструкцију мотиви и опијати 26 l3/2009 један мој пријатељ који је после бурне младости упловио у мирну брачну луку и даље не пропушта прилику да након вишедневног одсуства своје супруге замакне у кафану „могли бисмо до града вечерас“, јавља ми се преко телефона „можемо на концерт у коларацу су на програму дела рахмањинова“, провоцирам његово стрпљење свестан да се он пре зажелео карираних столњака „какав бре рахмањинов, слабо ми је то“, одговара мој пријатељ нерасположен за шалу поред ових мотива људи могу бити подложни алко- холу и наследно и тим се бави генетика међутим, и стечене навике утичу у великој мери поједини родитељи својим прешколцима сипају понекад чашу пива уз ручак, као да је реч о цеђеном соку таква деца касније имају неминовно већи праг толеран- ције за пороке од својих вршњака у психологији је познат и феномен да девојке којима је отац био алкохоличар, као по дефиницији за свог брачног друга такође бирају сличне типове да ли је ту у питању идентификовање са рођеном мајком и потре- ба да се преживи изнова једна слична судбина, или је просто реч о навици на један садомазохистички начин живота, не бих умео да одговорим оно што знам јесте да алкохоличари делују ружно у сећању ми је остала сцена када је један старији човек, прилично припит, почео да повраћа по улици којом сам пролазио оно што је оставило утисак на мене јесте његова протеза тј вештачки зуби које је држао у руци тужно је то кад је човек порочан, али је много горе кад се пороцима предаје због беде, очаја, незнања и навике у којој су се такве ствари укорениле као неминовне широк спектар дрога што се тиче дроге, мотиви због којих неко почиње да их користи могу бити исти као код алкохола у почетку је то, дакле, знатижеља и доказивање, потом следи потреба да се превазиђе досада и стрес, а на крају то постаје редовна навика и друга природа њихових корисника широк је спектар шта се све подразумева под дро- гама, а обично се деле на лаке и тешке, као и на при- родне и синтетичке личности које нису остварене (емотивно, соци- јално, интелектуално, духовно) подложније су погубном утицају наркотика од оних које то јесу анегдота којом се многи оправдавају каже да је чувени психолог фројд користио кокаин преко 40 година и није због тога имао проблеме – са друге стране, довољно је да један клинац први пут проба ту дрогу, украде очев пиштољ и аутомобил и уђе на један сплав „где су сви мишеви“ и направи таран- тиновску атмосферу хероин је, слободно се може рећи, отелотворење ђавола људи који су га проба- ли кажу да се ретко који осећај са тим може упоре- дити – последице су, међутим, спржени мозгови хероинским зависницима у стању кризе ништа није свето један од њих ми је причао како је његов „брат по игли“ гвозденим пајсером редовно тукао своју мајку и бабу „ваљда их тако васпитава да га преви- ше не живцирају“, покушао је да ми објасни тај феномен сваки даљи коментар је излишан православни мисионар l 27 драгана мандић тема броја љубав изгони страх напоље не живи човјек само о хљебу и води, него о свакој ријечи што долази из уста божијих када говоримо о болестима зависности најчешће мислимо да се оне ни на који начин не тичу нас, да се не односе на нас „здраве“ и „нормалне“ у нашој свије- сти жртве ове помамне стихије јесу они „проблема- тични“, „чудаци“, „уличари“, „пропалице“ нама се то не може десити, па ми смо хришћани, наша дјеца су дивна и добро васпитана, а тамо они, сами су себи криви, нису водили рачуна на вријеме, сад је касно, нема ту помоћи из своје малограђанске самозаљу- бљености и наивног оптимизма најчешће бивамо про- буђени сурово, схватајући да су нас догађаји претекли и да већ дуго играмо у врзином колу у бјесомучном ритму који нам задаје наш сурови власник гдје је благо нашег срца? шта је то хљеб наш насу- шни? о коме или чему виси наш живот? ко су савре- мени идоли којима се предајемо смишљајући оправда- ња и налазећи фарисејске изговоре? да ли смо уопште слободни док правимо своје свакодневне компромисе са савјешћу и тјешимо се да нисмо ни бољи, ни гори од других? спустимо се на дно наших срца и будимо искрени према себи да кренемо како смо постали зависни? од чега смо и како постали зависни? у самртном ропцу под омчом која се стеже питамо се како смо се нашли у овом паклу гдје је наш живот склизнуо из шина а да то тако дуго, заузети собом, нисмо примје- тили? економска криза, емотивна криза, брачна криза, адолесцентска криза, криза средњих година - криза и фрка гдје смо испустили конце из руку и када је све пошло стрмоглав? само једна чашица послије напорног дана на послу, једна пилула за спавање послије развода, неколико димова да се подигнем послије свађе са маторцима, друга, трећа, пета, хронична депресија, није ми добро, није ми добро, само мало, нећу више, нећу, није ми добро пошло је по злу оног часа кад ми је постало тијесно у мојој кожи, кад сам помислио тамо негдје је срећа, изван овог круга, у земљи дембелији, у земљи недођи- ји, у рају без одговорности помислио сам: тако је много лакше устаћу и рећи ћу им: „доста ми вас је! вратите ми што ми припада! одлазим! мрзим вас! идем тамо гдје ћу моћи бити срећан, гдје ме нико неће гушити и гдје ћу моћи да будем сам!“ и тако пођох рушио сам једну по једну границу, одбацивао једну по једну скрупулу, газио једну по једну заповијест и бивао све бјешњи, све моћнији, све хладнији, све суро- вији моја земља била је испред мене још неколико корака, још неколико корака што сам јој ближе ходио бивала је све љепша и даља, мамила ме је и заводила, опијала и заносила, а нисам је могао освојити моје имање се расуло, моја моћ лежала је положена под њене ноге, уморан, смрвљен, лежао сам маштајући циљ божијег човјекољубља је да човјека разбијеног у парампарчад поново успостави као цјеловито биће да га научи да воли не само да посљедице тренутних промашаја палог човјека буду залечене, него да се човјек поново усправи у својој достојанственој цјеловитости и да испуни рупу која зјапи тамо гдје је некад било срце 28 l3/2009 о њој која ме је ранила, која ме је поразила, а знао сам да никада неће бити моја што је даља бивала, више сам је желио заборавио сам све што је чинило мој живот до тада тако сам постао њен роб она је у плавичастој измаглици плесала у поднебесју, између јаве и сна, похотна и лажна, помамна и дивља и церила се неким хладним демонским смјехом адам и ева лежали су голи у праху и пепелу од којих су саздани гледајући се неповјерљиво, као звијери, као противници пламени херувим стајао је са мачем изнад њих више нису били исти први пут у животу препла- вио их је страх и кајање горко коцка је била бачена, избор направљен помислили су да могу све сами и да је срећа изван заједнице са богом изван закона слободе и љубави адама је облио тешки зној, а еву су сустигли љути болови није више било чврстог тла под њима природа их није признавала за своје господаре јели су плодове своје слободе, а они су били горки беспомоћни праро- дитељи, суочени са сопственом немоћи, спознали су своју заблуду, свој промашај и плакали горко човјекољубиви бог па ипак, човјекољубиви бог није се одвратио од сво- јих створења посјећивао их је на различите начине: слао пророке, чинио чудеса, дао им је закон у помоћ и анђеле као чуваре, а када се навршила пуноћа времена послао је и самога сина свога, који је јединац очев, блистање славе његове, који је постао једнак тијелу смирења нашег он немоћи наше узе на себе и давши себе у замјену смрти која је нас, продане гријеху, држала у ропству, сиђе крстом у ад, покида окове смрти и узе гријеха и зла, и васкрсе у трећи дан, пуштајући на слободу изму- чени род људски он постаде прворођени из мртвих, спаситељ витланима буром, помоћ безнадежнима, љекар болеснима он постаде наша храна и пиће, чокот на који се калемимо, темељ на коме се зидамо, пут, истина и живот и земља живих он је дошао да измучене пусти на слободу, да излије- чи болесне, да опрости грешнима, да нас пробуди из самртног сна да свима пружи шансу за живот вјечни добри пастир који иде да сваку своју овцу отме из чељу- сти духовног вука који је већ кида и жели да је живу сведе у пакао и када је спаси уводи је у земљу живих у распетој несебичној љубави његовој јесте пуноћа, смисао и радост непролазна свих светих напустити га значи оставити радост и пригрлити очајање, оставити изобиље и прећи у ништавило, доброг пастира замјенити лукавим вуком, онога који нас храни својом крљу и тијелом замјенити неутажи- вом глађу и жеђу, живот заменити смрћу, заједницу - самоћом, рај - паклом само безумник, који је богоуби- ца и самоубица и убица ближњих својих, у срцу своме може начинити овакав избор а они који су гладни и жедни правде, смирени и чисти срцем траже бога и налазе сва добра ни једнога блага неће се лишити болести зависности се могу означити и као гријех маловјерја, немање храбрости да се предамо у руке божије или недостатак воље да опстајемо на путу његовом питање које христос упућује свом ученику петру који је до малочас ходио по води, а сад се дави у таласима, може се односити на свакога од нас: „мало- вјерни, зашто си посумњао?“ оно се односи на свакога који се унапријед предао, који је искусио благодат па је одбацио, или на онога који се неко вријеме борио па посустао сваки од нас има своје кризе, своје дрхтаје, своје расцјепе, своја кидања и своје битке сваки од нас пада и устаје није само нар- коман, човјек обузет демонским летаргичним сном, умртвљен својим сопственим сагрјешењима свако од нас, на размеђи својих избора, стоји на бриткој ивици добра и зла, живота и смрти, слободе и зависности људској вољи је потребно исцјељење чупање из старог коријена страха и паклене самозатворености – деструк- ције и аутодеструкције - и пресађивање у земљу нову љубав изгони страх напоље циљ божијег човјекољубља је да човјека разбијеног у парампарчад поново успостави као цјеловито биће да га научи да воли не само да посљедице тренутних про- машаја палог човјека буду залечене, него да се човјек поново усправи у својој достојанственој цјеловитости и да испуни рупу која зјапи тамо гдје је некад било срце палом човјеку потребно је да поново удахне дах (дух) слободе и да њиме, надахнут, закорачи у нови живот, живот у коме сваки дан вапи као тома: вјерујем господе, помози моме невјерју гдје вјером и надом и љубављу побјеђује своје кризе гдје жртвом челичи сво- ју вољу мора се ходати по води другог пута нема господ стоји на њој као на сухом и зове нас да пођемо у овом свијету немамо поузданог града имамо за свој темељ само кристални небесни град јагњета које долази да суди свијету и да успостави царство своје једино од чега зависимо јесте божије обећање чије испуњење чекамо и утврђујемо се у њему од литургије до литур- гије, од празника до празника, од васкрса до васкрса његовог и нашег православни мисионар l 29 аутор: н каплановић тема броја 30 l3/2009 што јељудима немогуће, богу јемогуће ј едно прохладно, али сунчано јутро омања група младих су очи се са нечим што би многи желели да доживе: неизрециву духовну радост и одушевљење оним што већина људи погрешно сврстава у давно свршен чин, чак у првобитно време живота и дело вања хришћана - чудо божије љубави и мило- сти! уверише се да се и данас чуда дешавају и то можда и већим интезитетом него нека да чини се да се савременом човеку нахватала па учина на духовним очима, па не примећује око себе све оно о чему сведоче бројна предања давних времена об узети страшћу и изазовима свакодневног живота зачињеног многобројним гресима, немамо времена да се посветимо људима и догађајима, који су тако близу нас, а тако далеко земља живих „земља живих“ - гласи опомињу ћи назив јединственог пројекта српске православне цркве који је померио границе савремене науке и меди цинско-психолошких достигнућа са благословом православни мисионар l 31 епископа бачког иринеја, а под старатељством брат- ства манастира ковиљ на челу са владиком порфи- ријем, основана су специ- јална места, тзв „куће“ за лечење зависника од опој- них дрога ове духовне болнице, условно речено, представљају „манастире“ у којима се из године у годину дешавају божија чуда: духовна и телесна исцељења младих људи - наочиглед безнадежних случајева од којих су скоро сви дигли руке скоро сви - осим бога и њихових родитеља који потражише божију помоћ и милост њиховим молитвама и неописивом духовном снагом ових младих подвижника, а пре свега уз неизрециву љубав и милост божију, десило се чудо: они који су до скоро дотицали духовно и телесно дно, који су више личили на демоне него на људе, сада живе по типику општежитељних манастира, скрушеног понашања, ведрог и здравог лица свако ко и мало има предрасуда према палој браћи који су подлегли стравичном искушењу узимања наркоти- ка, наћи ће се у великом чуду призор је супротан очекиваном, штавише задивљујући јер уместо оро- нулих лица, неартикулисаних крикова и пренера- жених погледа са којима се можемо срести по бол- ницама за лечење од болести зависности, овде вас окупирају блажена лица спасених душа, лица пуна смирења и покајања са одмереном дозом радости и божанске љубави лечење у кућама је бесплатно и за разлику од сличних покушаја, лечи се само јеванђељем, тј лепо- том близине божије не постоји бољег и оправдани- јег лека јер су ови млади људи, трујући тело, божију творевину, подигавши руку на бога, отровали и душу никоме до сада није пошло за руком да нешто што је нематеријално (душа) поврати у нормалу нечим материјалним, лековима одузимајући им дрогу, за узврат им је дато јеванђеље и тиме попуње- на празнина која настаје наглим одузимањем нечега на шта се тело навикло – зло се замењује добрим аутор: н каплановић тема броја што јељудима немогуће, богу јемогуће фото: н каплановић земља живих - вилово 32 l3/2009 они одједном постају „робови“ љубави божије, служе се и хране њоме она их инспирише у свим животним подухватима, пре свега у борби против зла којем су прет ходно били подлегли резултати су чудесни и не могу се ни свим речима овога грешнога света описати тај призор једноставно треба доживети у бачкој постоје три „куће“: у ченеју и вилову за мушкарце и једна у бачком петровом селу за жене о којима се брине свештеник бранко ћурчин из новог сада једна кућа, која је такође у овом систему, налази се у шумадијској епархији у селу брајковац код лазаревца о којој, по бла г о слову владике шумадијског јована, брине свештеник александар новаковић из лаза ревца општежитељство у кућама се живи по јединственим, спасо носним „правилима“ налик општежитељним манастирима у тим малим заједницама, кротошћу ових подвижника влада неописи ви мир, братска љубав и толеранција, спозна- ње греха и спремност да се до последњег атома снаге бори против истог целодневна лична, а пре свега заједничка молитва, врше ње бројних корисних обавеза прецизно и студи озно дефини с аних за сваког пона особ, стражење над својом и душом присутне сабраће, читање јеванђеља за време оброка - само су део овог јединственог, спасоносног и животворног програма који је до сада оства рио невероватне резултате зачуђујући повратак ових младих људи у нормалан и бого угодан живот је непорециви доказ да је христос васкрсао и да је ту, међу и у нама уместо бескрајне таме, бола и патње, посрну ла браћа су изабрала вечни живот у живом богу нашем не би било згорег да бројне личности из јавног, политичког живота, тј „државног апарата“, ослух ну потребе ових смелих подвижника и подстакну ширење програ ма на целу државу јер, „добро је чинити добро свима, а нарочито онима који не могу да врате“ ! вилово брајковац православни мисионар l 33 интервју водила: татјана радић тема бро
Свеска: 307 | Проблем наркоманије
... Фотографија на насловној страни корице: Силом Крста против наркоманије Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије Фото: Данијела Олуић Фотографија на трећој страни корице: Трпеза љубави у манастиру Хиландару Фото: ђакон Драган Танасијевић PRAVOSLAVNI Мај / Јун 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Детаљ из „Земље живих” Фото: Никола Каплановић Реч уредника Проблем наркоманије и његово решавање 2-3 Старечник Аскеза љубави 4-5 Реч пастира Jешће убоги и наситиће се 6-8 Мисли Ближњи и даљњи 8-10 Тајна Цркве Света тајна миропомазања 11 Хришћанство и хеленизам Хришћанска паидеја 12-13 Живот у Христу Од себе ка другима 14-16 Хришћански живот Слобода у Цркви 17-18 Интервју Православна мисионарска црква у Тексасу 19-23 Тема броја Мотиви и опијати 24-26 Љубав изгони страх напоље 27-29 Што је људима немогуће, Богу је могуће 30-32 Mисионари у борби против наркоманије 33-36 Наркоманија – проблем располућене личности 37-38 Болести зависности 39-41 Потрага или болест 42-43 Лични одговор на потребу ближњег 44-46 О феномену наркоманије на интернету 47-48 Open Cola 49-50 Проширена свест - песма без свести 51 Слободан иза решетака Свештеничко служење у затворским установама 52-53 Републички фестивал осуђеничко-литерарног стваралаштва 54-56 Представљамо вам Параклис у Студентском граду 57 Пастирска психологија Људско право на кривицу и одговоран однос према кривици 58-60 Хришћанство на интернету КАКО то, ЗАШТО то? 61-62 Из потпуно другачијег угла Лопата 63-64 misionar Проблемнарк оманије ињегово решавање Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 ди
... Фотографија на насловној страни корице: Силом Крста против наркоманије Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије Фото: Данијела Олуић Фотографија на трећој страни корице: Трпеза љубави у манастиру Хиландару Фото: ђакон Драган Танасијевић PRAVOSLAVNI Мај / Јун 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Детаљ из „Земље живих” Фото: Никола Каплановић Реч уредника Проблем наркоманије и његово решавање 2-3 Старечник Аскеза љубави 4-5 Реч пастира Jешће убоги и наситиће се 6-8 Мисли Ближњи и даљњи 8-10 Тајна Цркве Света тајна миропомазања 11 Хришћанство и хеленизам Хришћанска паидеја 12-13 Живот у Христу Од себе ка другима 14-16 Хришћански живот Слобода у Цркви 17-18 Интервју Православна мисионарска црква у Тексасу 19-23 Тема броја Мотиви и опијати 24-26 Љубав изгони страх напоље 27-29 Што је људима немогуће, Богу је могуће 30-32 Mисионари у борби против наркоманије 33-36 Наркоманија – проблем располућене личности 37-38 Болести зависности 39-41 Потрага или болест 42-43 Лични одговор на потребу ближњег 44-46 О феномену наркоманије на интернету 47-48 Open Cola 49-50 Проширена свест - песма без свести 51 Слободан иза решетака Свештеничко служење у затворским установама 52-53 Републички фестивал осуђеничко-литерарног стваралаштва 54-56 Представљамо вам Параклис у Студентском граду 57 Пастирска психологија Људско право на кривицу и одговоран однос према кривици 58-60 Хришћанство на интернету КАКО то, ЗАШТО то? 61-62 Из потпуно другачијег угла Лопата 63-64 misionar Проблемнарк оманије ињегово решавање Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 ди
Одреднице:
6
Свеска: 309 | Правда и право
...јер нестаје потреба за разми- шљањем о алтернативи нема јеАЛТЕРНАТИВА 📌 је скре-
тање, очигледна замка, избор медвеђих размера
не узимај узалуд имена госпога бога својега, реч
тешко, реч н
...јер нестаје потреба за разми- шљањем о алтернативи нема је
МЕТА инфо: Р:28836 К:218991 Д:121
| Свеска 309 |
Свеска: 309 | Правда и право
... свима доступно казано је шта је потребно, али и шта недо- звољено, забрањено ко је ко јасно је одређено, дефи- нисано нема места двојби ја сам господ бог твој почетак тек са дефиниса- ним односом са почетком и утврђивањем у истом може се кренути не прави себи идола јер нестаје потреба за разми- шљањем о алтернативи нема је алтернатива је скре- тање, очигледна замка, избор медвеђих размера не узимај узалуд имена госпога бога својега, реч тешко, реч напорно и не постоји у речнику личности, одговорне личности сећај се дана одмора не заборави на себе, на бога, на потребу осврта на урађено, размишљање поштуј оца свога и матер своју ти – бивши и будући нове светиљке се пале не убиј не кради не сведочи лажно не пожели ништа туђе (2мој 20, 13–17) јасно, недвосмислено, конкретно и тада када ватре горе покрај пута, и тада када се пут јасније указује, долази глас глас који позива на брушење глас који позива на даљину, у дубину глас којим се хране гладни, глас пуноће јер није довољно целог себе дај глас који не укида него потврђује, тражи – пуноћу, целину и каже: а ја вам кажем благосиља, храбри, храни остављене, острашћене, уплашене, усамљене, гладне, жедне теши, указује на то да жели сваког, позива сваког и нема места диле- ми, нема недоумице јасно каже: « неће нестати ни најмањег словца или једне црте из закона док се све не збуде» закон се не укида, то мора бити јасно, спрово- ди се, али казано је: «не убиј» а ја вам кажем (мт 5, 22) нема места половичности, црву, лажи јер ко каже да воли бога, а не воли брата, лажа је рекао је! то је твој брат, у лицу брата себе гледаш у лицу брата свог видиш бога свог има ли места ружној мисли упуће- ној брату? да ли је могуће мислити, помислити да можеш да подигнеш руку на брата? шта је то? уби- ство? самоубиство? брушење мисли појачава светлост а ја вам кажем, сваки који погледа са жељом чини прељубу у срцу (мт 5, 27–28) без удова живот је могућ, и без ока и без руке али како живети без срца! срце, тај кутак скривени од погледа, оклоп који штити, шкољка у којој је бисер, то зрно које собом чува, али и усмерава, одређује, спаша- ва једини сигурни кутак – угрожен је онемогућен, отврднут, разголићен, уништен љубав којом глас милује, позива, руши и последњи бедем заблуде и каже љуби непријатеље своје савршенство – као мера раста, ништа мање савршенство – као начин савршено – као пут савршен као он лајт мотив: а живим – не више ја него живи у мени христос, а што сада живим у телу, живим вером сина божијега, који ме заволи и предаде себе за мене (гал 2, 20) православни мисионар l 63 свештеник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла калимеро као што се сено и огањ не могу налазити у истом месту, тако милосрђе и правичност не могу сапостојати у једној души и где је правосуђе божије? у томе што смо ми грешници, а христос је за нас умро? преподобни исаак сирин то отприлике овако изгледа: постоји бог који је по својој природи правда; тај бог је створио свет којим владају закони који су одраз те божије правде; онај који се покорава тим законима, живи у складу са законима, достојан је постојања, јер је део хармоније онај који не живи тако, по дефолту испада из приче и то је то прихва- тиш правила игре, која су узгред, крајње неправедна, и слободан си крајње неправедна? па наравно, јер: 1) нико ме није питао да ли уопште желим да се играм; 2) некако су ме убедили да је поштовање пра- вила боље од непоштовања, али ме још увек нису убедили да је лепше; 3) још мање ме питају да ли желим да испаднем из игре, па ипак, то је једино неизбежно правило мог бедног постојања – и то без обзира да ли поштујем или не поштујем правила неправда, па то ти је толико о томе само што: бог није правда, него љубав; бог није створио свет којим владају закони, него човек; једино чему човек треба да се покорава је човек, и то само међусобно, у смислу „један другоме“ је ли то закон? рецимо да јесте, или: уколико јесте, онда је то је једини прави закон: јер законодавац је потврдио да он једнако важи и за њега – он се први у најбуквалнијем смислу покорио човеку * * * бог није правда, него љубав; бог није створио свет којим владају закони, него човек; једино чему човек треба да се покорава је човек, и то само међусобно, у смислу „један другоме“ је ли то закон? а ја вам кажем 64 l5/2009 од свих идеја, понекад илузија а можда и прелести, које красе човеково бедно постојање једна од најшар- мантнијих је свакако правда шармантних, и то на начин пословичне блуднице која непрестано прича о поштењу наиме, правда не само што је немогућа, него је у изведби више него често и крајње неправедна зато не треба да чуди што се готово свака неправда у овоме свету чини или је учињена у име некакве правде узрок овоме проблему лежи свакако у самоме човеку и зато се нас пре свега тичу правда и правичност не као објективни, већ као крајње „субјективни“ феноме- ни; јер и хришћанство је, ма како страшно и „друштве- но неодговорно“ то звучало, пре свега субјективни феномен, феномен срца а срце, како рече неко, има законе за које не зна разум и управо у сукобу разума и срца који у сваком смислу одликује људско постоја- ње, сукобу у коме срце никада не напада али се никада и не предаје, лежи узрок проблема * * * абас (опат) арно је као папски легат, да не кажем и духовник, предводио крсташку војску која је опседа- ла град безијер у овом граду је кажу, поред 9500 католика, било и око 500 јеретика албижана који су, разуме се, били повод покретања крсташког рата пред одлучујући јуриш, војници су упитали аву како да разликују католике од јеретика према легенди, арно је лаконски одговорио: „побијте их све бог ће своје препознати“ ето: пошто је правично оно што пре свега води општем добру, а не остварењу појединачних интере- са, његова одлука је била прилично „правична“ наи- ме, оних 500 би учинило сигурно већу штету него оних 9500 корист веома добар пример преузимања друштвене одговорности, рекли бисмо такође, разум просветљен вером зна да нема суштинске разлике у томе да ли ће неко умрети са 3, 33 или 103 године уко- лико га, наравно, чека рајско насеље не само дру- штвено, већ у крајњем, заиста крајњем, исходу и верски одговорно, тј правично и не само то: пошто је покајање ствар срца и тренутка, оних 500 је имало довољно времена, пре него што су допали шака побо- жне војске, да се покаје гледајући ужасе које је проу- зроковало њихово кривоверје * * * све ово не решава проблем у питању је само тро- шење папира постоји ли решење? не знам можда да се сетимо стараца који су говорили о томе да разум треба да сиђе у срце но, тако се не ствара држава, синко
... свима доступно казано је шта је потребно, али и шта недо- звољено, забрањено ко је ко јасно је одређено, дефи- нисано нема места двојби ја сам господ бог твој почетак тек са дефиниса- ним односом са почетком и утврђивањем у истом може се кренути не прави себи идола јер нестаје потреба за разми- шљањем о алтернативи нема је алтернатива је скре- тање, очигледна замка, избор медвеђих размера не узимај узалуд имена госпога бога својега, реч тешко, реч напорно и не постоји у речнику личности, одговорне личности сећај се дана одмора не заборави на себе, на бога, на потребу осврта на урађено, размишљање поштуј оца свога и матер своју ти – бивши и будући нове светиљке се пале не убиј не кради не сведочи лажно не пожели ништа туђе (2мој 20, 13–17) јасно, недвосмислено, конкретно и тада када ватре горе покрај пута, и тада када се пут јасније указује, долази глас глас који позива на брушење глас који позива на даљину, у дубину глас којим се хране гладни, глас пуноће јер није довољно целог себе дај глас који не укида него потврђује, тражи – пуноћу, целину и каже: а ја вам кажем благосиља, храбри, храни остављене, острашћене, уплашене, усамљене, гладне, жедне теши, указује на то да жели сваког, позива сваког и нема места диле- ми, нема недоумице јасно каже: « неће нестати ни најмањег словца или једне црте из закона док се све не збуде» закон се не укида, то мора бити јасно, спрово- ди се, али казано је: «не убиј» а ја вам кажем (мт 5, 22) нема места половичности, црву, лажи јер ко каже да воли бога, а не воли брата, лажа је рекао је! то је твој брат, у лицу брата себе гледаш у лицу брата свог видиш бога свог има ли места ружној мисли упуће- ној брату? да ли је могуће мислити, помислити да можеш да подигнеш руку на брата? шта је то? уби- ство? самоубиство? брушење мисли појачава светлост а ја вам кажем, сваки који погледа са жељом чини прељубу у срцу (мт 5, 27–28) без удова живот је могућ, и без ока и без руке али како живети без срца! срце, тај кутак скривени од погледа, оклоп који штити, шкољка у којој је бисер, то зрно које собом чува, али и усмерава, одређује, спаша- ва једини сигурни кутак – угрожен је онемогућен, отврднут, разголићен, уништен љубав којом глас милује, позива, руши и последњи бедем заблуде и каже љуби непријатеље своје савршенство – као мера раста, ништа мање савршенство – као начин савршено – као пут савршен као он лајт мотив: а живим – не више ја него живи у мени христос, а што сада живим у телу, живим вером сина божијега, који ме заволи и предаде себе за мене (гал 2, 20) православни мисионар l 63 свештеник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла калимеро као што се сено и огањ не могу налазити у истом месту, тако милосрђе и правичност не могу сапостојати у једној души и где је правосуђе божије? у томе што смо ми грешници, а христос је за нас умро? преподобни исаак сирин то отприлике овако изгледа: постоји бог који је по својој природи правда; тај бог је створио свет којим владају закони који су одраз те божије правде; онај који се покорава тим законима, живи у складу са законима, достојан је постојања, јер је део хармоније онај који не живи тако, по дефолту испада из приче и то је то прихва- тиш правила игре, која су узгред, крајње неправедна, и слободан си крајње неправедна? па наравно, јер: 1) нико ме није питао да ли уопште желим да се играм; 2) некако су ме убедили да је поштовање пра- вила боље од непоштовања, али ме још увек нису убедили да је лепше; 3) још мање ме питају да ли желим да испаднем из игре, па ипак, то је једино неизбежно правило мог бедног постојања – и то без обзира да ли поштујем или не поштујем правила неправда, па то ти је толико о томе само што: бог није правда, него љубав; бог није створио свет којим владају закони, него човек; једино чему човек треба да се покорава је човек, и то само међусобно, у смислу „један другоме“ је ли то закон? рецимо да јесте, или: уколико јесте, онда је то је једини прави закон: јер законодавац је потврдио да он једнако важи и за њега – он се први у најбуквалнијем смислу покорио човеку * * * бог није правда, него љубав; бог није створио свет којим владају закони, него човек; једино чему човек треба да се покорава је човек, и то само међусобно, у смислу „један другоме“ је ли то закон? а ја вам кажем 64 l5/2009 од свих идеја, понекад илузија а можда и прелести, које красе човеково бедно постојање једна од најшар- мантнијих је свакако правда шармантних, и то на начин пословичне блуднице која непрестано прича о поштењу наиме, правда не само што је немогућа, него је у изведби више него често и крајње неправедна зато не треба да чуди што се готово свака неправда у овоме свету чини или је учињена у име некакве правде узрок овоме проблему лежи свакако у самоме човеку и зато се нас пре свега тичу правда и правичност не као објективни, већ као крајње „субјективни“ феноме- ни; јер и хришћанство је, ма како страшно и „друштве- но неодговорно“ то звучало, пре свега субјективни феномен, феномен срца а срце, како рече неко, има законе за које не зна разум и управо у сукобу разума и срца који у сваком смислу одликује људско постоја- ње, сукобу у коме срце никада не напада али се никада и не предаје, лежи узрок проблема * * * абас (опат) арно је као папски легат, да не кажем и духовник, предводио крсташку војску која је опседа- ла град безијер у овом граду је кажу, поред 9500 католика, било и око 500 јеретика албижана који су, разуме се, били повод покретања крсташког рата пред одлучујући јуриш, војници су упитали аву како да разликују католике од јеретика према легенди, арно је лаконски одговорио: „побијте их све бог ће своје препознати“ ето: пошто је правично оно што пре свега води општем добру, а не остварењу појединачних интере- са, његова одлука је била прилично „правична“ наи- ме, оних 500 би учинило сигурно већу штету него оних 9500 корист веома добар пример преузимања друштвене одговорности, рекли бисмо такође, разум просветљен вером зна да нема суштинске разлике у томе да ли ће неко умрети са 3, 33 или 103 године уко- лико га, наравно, чека рајско насеље не само дру- штвено, већ у крајњем, заиста крајњем, исходу и верски одговорно, тј правично и не само то: пошто је покајање ствар срца и тренутка, оних 500 је имало довољно времена, пре него што су допали шака побо- жне војске, да се покаје гледајући ужасе које је проу- зроковало њихово кривоверје * * * све ово не решава проблем у питању је само тро- шење папира постоји ли решење? не знам можда да се сетимо стараца који су говорили о томе да разум треба да сиђе у срце но, тако се не ствара држава, синко
Свеска: 309 | Правда и право
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са православног храма фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Парастос пострадалима у операцији Олуја, Маркова црква, Београд фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца, нећете задобити Царства Божијег! фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI Септембар / Октобар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Манастир Крушедол фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Правда и право: хришћански приступ 2-3 Старечник Старац Пајсије: Студирање и животни пут 4-6 Живот у Христу Христос по среди нас 7-9 Хришћанска антропологија Бог, човек и постојање 10-15 Тајна Цркве О светој тајни Евхаристије 16-17 Древне мудрости и савремени изазови Зашто читати Достојевског (у време светске економске кризе) 18-20 Православље у свету Православна Албанија - тако близу, а тако далеко 20-21 Православље у Америци Дар од Бога 22-24 Тема броја Неодступна потреба 25-29 Светосавска правда 30-31 Боже правде 32-35 Шта ће рећи Justicia данас 36-39 Права и правде нема без љубави 40-41 Утицај легализма на црквену свест 42-43 Живот праведника мења свет 44-45 Неколико речи о социјалној правди 46-47 Црква и друштво Визуализација / Оваплоћење / Сјећања 48-51 Писма из Земље живих Заједница неизмерне љубави 52-53 Живот у Христу / Представљамо Вам Предграђа Новог Јерусалима 54-56 Хришћанство и култура Филм у души – душа у филму 57-59 Црква и савремене технологије Православне групе на Facebookу 60-61 Хришћанска поетика А ја вам кажем 62 Из потпуно другачијег угла Калимеро 63-64 misionar Пра вда и право: хришћ ански приступ Реч уредника ти Божије је непроцењива у нашем спасењу То не треба схватити олако и заборавити праведни Суд Божији који ће чекати целу творевину, говорећи да ће љубав и милост Божија по аутоматизму покрити све грехе и спасити све грешнике, што је била замка у коју је Ориген упао Још нешто важно је потребно истаћи: појмови правде и милости Божије су нераздвојни и немогуће их је класично дефинисати – да бисмо нешто дефини- сали, треба прво да му одредимо границе, а ограни- чити Божанско је немогуће Ови појмови се не дефи- нишу већ се опитују у животу Цркве Пример потпу- ног опроштаја покајаним грешницима, ма какав живот да су претходно водили, јесте један од таквих опита Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се (Пс 85, 10) На шта мисли псалмопевац Давид у овом стиху, где се то сусрећу милост и исти- на, правда и мир? У Личности Богочовека Христа, једине истините мере Правде и Милости Божије, али и правде и милости људске Право је такође нешто што свакодневно сусреће- мо у цивилизацији јер функционишемо у друштву моделираном правним нормама којима је гарант монопол државне силе Што се права у животу Цркве тиче, од древних времена постоје одређене врсте норми-канона које нам олакшавају да се кре- ћемо у правилним границама црквеног живота ка циљу спасења и које су само споља сличне светов- ном праву Идеал црквеног живота, међутим, није његово строго нормирање – увек је постојао прин- цип акривије (строгог држања канона) и икономије (попуштања у одређеним случајевима) – мера је била и остала човеково спасење За разлику од канона, правне норме у ужем смислу Црква усваја (у складу са канонским предањем) ради што бољег функционисања њене организационе сфе- ре у савременом свету, што се огледа у, рецимо, црквеном брачном праву То је помоћни механизам који је свакако неопходан, али није добро ако се при- хвати за пуноћу и праву меру црквеног живота Нажалост, велики број хришћана данас, под утицајем световног начина размишљања, има управо легали- стичку свест која се очитује у покушају строгог одре- ђивања скупа некаквих дужности и норми које је хришћанин дужан да испуни да би био то што јесте Ред и поредак јесу одувек били и остали важна ком- понента у црквеном животу, али уколико норма постане циљ а не средство, онда административни дух замењује благодатни живот Циљ увек и свагда треба да буде Христос и узрастање у меру раста Његовог, док пратећа правно-организациона регула- тива представља несумњиво потребну и важну, али другостепену област Јер слово убија, а Дух оживљује (2 Кор 3, 6) Због важности проблематике правде и права гле- дано из хришћанске перспективе, одлучили смо да овај број у свом тематском делу њима и посветимо С љубављу у Христу Спаситељу, ђакон Оливер Суботић Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се! (Пс 85, 10) Велики број људи не прави разлику између правде, универзално присутнoг људског осећаја за награ- ђивање добра и кажњавање зла према одређеном моралном критеријуму, и права, друштвене потврде осећаја правде у мањој или већој мери Ове описе права и правде не треба узети у резолутном смислу, пошто се и дан-данас ове категорије више препознају, него дефинишу, већ у смислу потребе њиховог терми- нолошког раздвајања и указивање на кључну разлику За хришћане ова тема је прилично важна Пођимо од правде и праведности које имају не само антропо- лошки, већ и теолошки значај У свештеничким про- поведима често чујемо разне историјске примере награђивања добра и кажњавања зла, уз закључак о томе да је Бог Праведан Судија Ипак, далеко је боље да кажемо да је Бог изнад сваког атрибутивног осло- вљавања, па тако и изнад ограниченог атрибута пра- ведности За хришћанског Бога Логоса који се ова- плотио, сјединио са Собом целу нашу природу, понео све њене слабости (био окован у пет простих чула, како је то дивно изразио Ава Јустин), добровољно узишао на Крст и Васкрсао – а све ради нас и ради нашег спасења – не можемо рећи просто да је Праве- дан јер би тиме запоставили његову безграничну Љубав и Милост Као што Светитељи често истичу: да је по правди, нико се не би спасао – улога благода- УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, јерођакон Јован (Панић), Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са православног храма фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Парастос пострадалима у операцији Олуја, Маркова црква, Београд фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца, нећете задобити Царства Божијег! фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI Септембар / Октобар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Манастир Крушедол фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Правда и право: хришћански приступ 2-3 Старечник Старац Пајсије: Студирање и животни пут 4-6 Живот у Христу Христос по среди нас 7-9 Хришћанска антропологија Бог, човек и постојање 10-15 Тајна Цркве О светој тајни Евхаристије 16-17 Древне мудрости и савремени изазови Зашто читати Достојевског (у време светске економске кризе) 18-20 Православље у свету Православна Албанија - тако близу, а тако далеко 20-21 Православље у Америци Дар од Бога 22-24 Тема броја Неодступна потреба 25-29 Светосавска правда 30-31 Боже правде 32-35 Шта ће рећи Justicia данас 36-39 Права и правде нема без љубави 40-41 Утицај легализма на црквену свест 42-43 Живот праведника мења свет 44-45 Неколико речи о социјалној правди 46-47 Црква и друштво Визуализација / Оваплоћење / Сјећања 48-51 Писма из Земље живих Заједница неизмерне љубави 52-53 Живот у Христу / Представљамо Вам Предграђа Новог Јерусалима 54-56 Хришћанство и култура Филм у души – душа у филму 57-59 Црква и савремене технологије Православне групе на Facebookу 60-61 Хришћанска поетика А ја вам кажем 62 Из потпуно другачијег угла Калимеро 63-64 misionar Пра вда и право: хришћ ански приступ Реч уредника ти Божије је непроцењива у нашем спасењу То не треба схватити олако и заборавити праведни Суд Божији који ће чекати целу творевину, говорећи да ће љубав и милост Божија по аутоматизму покрити све грехе и спасити све грешнике, што је била замка у коју је Ориген упао Још нешто важно је потребно истаћи: појмови правде и милости Божије су нераздвојни и немогуће их је класично дефинисати – да бисмо нешто дефини- сали, треба прво да му одредимо границе, а ограни- чити Божанско је немогуће Ови појмови се не дефи- нишу већ се опитују у животу Цркве Пример потпу- ног опроштаја покајаним грешницима, ма какав живот да су претходно водили, јесте један од таквих опита Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се (Пс 85, 10) На шта мисли псалмопевац Давид у овом стиху, где се то сусрећу милост и исти- на, правда и мир? У Личности Богочовека Христа, једине истините мере Правде и Милости Божије, али и правде и милости људске Право је такође нешто што свакодневно сусреће- мо у цивилизацији јер функционишемо у друштву моделираном правним нормама којима је гарант монопол државне силе Што се права у животу Цркве тиче, од древних времена постоје одређене врсте норми-канона које нам олакшавају да се кре- ћемо у правилним границама црквеног живота ка циљу спасења и које су само споља сличне светов- ном праву Идеал црквеног живота, међутим, није његово строго нормирање – увек је постојао прин- цип акривије (строгог држања канона) и икономије (попуштања у одређеним случајевима) – мера је била и остала човеково спасење За разлику од канона, правне норме у ужем смислу Црква усваја (у складу са канонским предањем) ради што бољег функционисања њене организационе сфе- ре у савременом свету, што се огледа у, рецимо, црквеном брачном праву То је помоћни механизам који је свакако неопходан, али није добро ако се при- хвати за пуноћу и праву меру црквеног живота Нажалост, велики број хришћана данас, под утицајем световног начина размишљања, има управо легали- стичку свест која се очитује у покушају строгог одре- ђивања скупа некаквих дужности и норми које је хришћанин дужан да испуни да би био то што јесте Ред и поредак јесу одувек били и остали важна ком- понента у црквеном животу, али уколико норма постане циљ а не средство, онда административни дух замењује благодатни живот Циљ увек и свагда треба да буде Христос и узрастање у меру раста Његовог, док пратећа правно-организациона регула- тива представља несумњиво потребну и важну, али другостепену област Јер слово убија, а Дух оживљује (2 Кор 3, 6) Због важности проблематике правде и права гле- дано из хришћанске перспективе, одлучили смо да овај број у свом тематском делу њима и посветимо С љубављу у Христу Спаситељу, ђакон Оливер Суботић Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се! (Пс 85, 10) Велики број људи не прави разлику између правде, универзално присутнoг људског осећаја за награ- ђивање добра и кажњавање зла према одређеном моралном критеријуму, и права, друштвене потврде осећаја правде у мањој или већој мери Ове описе права и правде не треба узети у резолутном смислу, пошто се и дан-данас ове категорије више препознају, него дефинишу, већ у смислу потребе њиховог терми- нолошког раздвајања и указивање на кључну разлику За хришћане ова тема је прилично важна Пођимо од правде и праведности које имају не само антропо- лошки, већ и теолошки значај У свештеничким про- поведима често чујемо разне историјске примере награђивања добра и кажњавања зла, уз закључак о томе да је Бог Праведан Судија Ипак, далеко је боље да кажемо да је Бог изнад сваког атрибутивног осло- вљавања, па тако и изнад ограниченог атрибута пра- ведности За хришћанског Бога Логоса који се ова- плотио, сјединио са Собом целу нашу природу, понео све њене слабости (био окован у пет простих чула, како је то дивно изразио Ава Јустин), добровољно узишао на Крст и Васкрсао – а све ради нас и ради нашег спасења – не можемо рећи просто да је Праве- дан јер би тиме запоставили његову безграничну Љубав и Милост Као што Светитељи често истичу: да је по правди, нико се не би спасао – улога благода- УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, јерођакон Јован (Панић), Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за
Одреднице:
7
Свеска: 314 | Насиље у друштву
...дизајн интелигентни дизајн (ид), приказан каоАЛТЕРНАТИВА 📌 стандардним научним
објашњењима за развој живота на земљи,
говори да је живот на земљи настао као
последица интели
...дизајн интелигентни дизајн (ид), приказан као
МЕТА инфо: Р:18267 К:145225 Д:80
| Свеска 314 |
Свеска: 314 | Насиље у друштву
... је бог најчешће се креационизам директно супротставља еволуционизму и заузима апсолутно супротне ставове, при чему се иде чак дотле да се оно што данас сматрамо научним чињеницама (које само успут потврђују неке аспекте теори- је еволуције) проглашава нетачним интелигентни дизајн интелигентни дизајн (ид), приказан као алтернатива стандардним научним објашњењима за развој живота на земљи, говори да је живот на земљи настао као последица интелигентног узрочника ид представља савремени облик телеоло- шког аргумента за постојање бога, а настао је 1987 као реакција на пресуду врховног суда сад-а која се односила на поделу цркве и државе неопходно је нагласити да теорија у науци не значи да нешто није проверено, већ да на тренутно најбољи начин опису- је природне феномене тако постоје тео- рија гравитације, теорија квантне меха- нике и многе друге, али нисмо склони да њих дискредитујемо само на основу тога што у називу имају реч „теорија“ оно што је веома интересантно јесте да се на обе стране полемике која се води између еволуциониста и креациониста налазе и људи који су верници став који се често може чути од стране креациони- ста ви, дакле, више не верујете да је бог створио све, него да је теорија еволуције тачна није исправан, и то је лажна диле- ма, што се јасно види из навода креацио- нисти олако потежу за ненаучним аргу- ментима када сукобљавају мишљења и веома лако негирају научне чињенице које иду у прилог те не схватајући да тиме негирају и научне дисциплине које стоје иза тих чињеница (на пример, ради- ологију или геологију) са друге стране, еволуционисти (барем један део еволуци- ониста, који се декларише као атеи- стички) лако прелазе границу научног и тврде да нема бога јер, ето, постоји ево- луција када говоримо о хри- шћанском учењу о ства- рању света, треба имати у виду да су свети оци јул/август 2010 l православни мисионар l 49 говорили у терминима свога доба кори- стећи тада доступна научна сазнања, која су се не мали број пута показала као нетачна (нпр земља је равна плоча) треба имати у виду и да првенствени циљ светога писма, као и текстова све- тих отаца, није да нам се износе научне чињенице, већ нам се дају истине вере изражене у (историјским) формама које су у доба њиховог писања биле актуелне, а њихов крајњи циљ је спасење човека није проблем у теорији ево- луције која се предаје у шко- лама све дотле док она не пређе своје границе и не уђе на терен веронауке проблем може да буде уколико би се у неком предмету (па био он назван креациони- зам, или у склопу веронауке – што би тек било посебно опа- сно) критика свела на неприхватање неких научних теорија без давања конкретног решења проблема или нуђења квалитетне алтер- нативе уколико се не буде мудро посту- пало, може се лако десити да се направи грешка слична оној када је римокатолич- ка црква у средњем веку негирала да је земља округла и да се врти о ко сунца решење је у образованим људима који су верници и које ће црква саслушати и ангажовати када буде потребно да дају свој суд о целој причи m аутор је стални стручни сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија архиепископије београдско-карловачке 50 l православни мисионар l 4/2010 руска хришћанска философија николај фјодорович фјодоров (1829–1903) руски религиозни философ н ф фјодоров или „московски сократ“, како су га звали, рођен је 1829 у селу кључ (у тамбовској гувернији) сту- дирао је у одеси и потом предавао исто- рију и географију у школама русије након тога почео је да ради у библиоте- ци черткова, у москви, а потом у библи- отеци московског музеја румјанцев високо је ценио музеје и библиотеке и сматрао их центрима окупљања из идеолошких разлога, за живота није ништа објављивао ученици су пост- хумно припремили сабрана дела за штампу у три тома под називом философија заједничког дела знача- јано је споменути и две велике лич- ности које су обележиле његов живот, то су соловјов и толстој, са којим је касније и дошао у спор упокојио се 1903 л г у москви централна идеја фјодоровљевог религиозно- философског система се базира начињеници да јечовек позван да следи христа све до свог личног васкрсења овде на земљи, а не само „на оном свету“ милана ивковић јул/август 2010 l православни мисионар l 51 интересовања и делатности иако велики противник аскетизма, фјодоров је у сопственом животу про- јављивао сасвим супротно и, при- мењујући теорију заједничког дела, којује проповедао, као подвижник је спавао са даскама, а своју зараду делио са сиро- машнима фјодорова донекле можемо сматрати идејним претечом извесних научно-тех- нолошких открића, а нарочито оних која се односе на испитивање трајања људског живота и бесмртност ово су неке од његових најпознатијих идеја: 1) разматрао је могућност коришћења сунчане енергије која ће заменити угаљ 2) залагао се за управљање метереоло- шким процесима у циљу обезбеђивања максималне жетве 3) желео је да земља буде нека врста средства за вожњу космосом сматрао је да би се то могло остварити уз помоћ земљине магнетне енергије, која би омо- гућила кретање земље простором сматрао је да би колонизација других планета и небеских тела уклонила сваку опасност пренесељености планете земље философија заједничког дела основне црте фјодоровљевог учења се манифестују кроз етику дужности вас- крсења или тзв активну хришћанску антропологију централна идеја фјодоро- вљевог религиозно-философског система се базира на чињеници да је човек позван да следи христа све до свог личног васкр- сења овде на земљи, а не само „на оном свету“ како се христос оваплотио и при- мио човечанску природу, васкрсење постаје својствено свим људима на ово- ме фјодоров и заснива своју „философију заједничког дела“, тзв литургију која ће покренути васкрсење мртвих јер је, по његовим речима, „смрт само један несре- ћан случај“ на овакву мисао св григорије ниски одговара: „смрт је нарочита етапа руска хришћанска философија човековог пута, моменат у настајању, или боље рећи, у васпостављању човека“ јер смрт је акт божије милости којим се спречава бесконачно трајање пале егзи- стенције преображај природе фјодоров је веровао да васкрсење у себи садржи аутоматски преображај при- роде да ли се у оваквом учењу можда крије нека врста хуманистичког активи- зма магијске природе? овакав став нам открива проблем око кога се свакодневно полемише у савреме- ним теолошким круговима, а то је про- блем слободе фјодоровљево учење о вас- крсењу разматра телесно-душевни (какво је било и лазарево васкрсавање у витани- ји), али не и духовни аспекат (обожење и преумљење) то значи да фјодоров у свом учењу људима приписује оно што ни бог не може јер неће, а то је да човек може да преузме слободу другог да се преуми да ли бисмо васкрсењем, на пример, др јозе- фа менгела (анђела смрти) исправили само један несрећан случај, тј смрт? да ли би његово васкрсење аутоматски под- разумевало и његово преумљење и обо- жење? поводом овог става огласио је и в соловјов, који каже: „реанимација леше- ва није пожељна јер би она само проду- жила садашњи канабализам“ управо овде се разоткрива идеја да фјодоров сматра да својом вољом може да учини оно што зависи од слободних воља лич- ности, а то заправо и подразумева духов- но васкрсење, које је слободно изабрана 52 l православни мисионар l 4/2010 јул/август 2010 l православни мисионар l 53 љубавна заједница са богом, која је, да опет поновимо, немогућа без слободног избора сваке личности понаособ телесно и душевно васкрсењe у духовном васкрсењу човек је на неки начин саучесник сопственом васкрсењу, које се декларише кроз његово амин богу, тј опредељење за вечни живот у богу у телесном и душевном васкрсењу, хајде да тако кажемо, није потребна наша сарадња а ипак нам се чини да је фјодо- ров у свом учењу инсистирао само на овом телесном и душевном васкрсеењу познато је и учење светих отаца, у овом случају конкретно светог максима испо- ведника, који говори о апокатастасису природе и апокатастасису слободе апокатастасис значи васпостављање исконског склада према овој подели, апокатастасис природе би означавао пот- пуно и васцело васпостављање природе али то овде још увек не значи да ће се и слобода васцело определити за добро то опредељење слободе за добро се односи на апокатастасис слободе јер „знати добро још не значи и волети га, или иза- брати га“ „човек је способан и да не заволи спознато добро“ овде је и кључ проблема слободе, око кога се окреће цео фјодоровљев философско-религи- озни систем јер васкрсавање свих и свакога, на коме инсистира фјодоров, не може да натера све и свакога да се преобрази, преуми, обожи оно што у овом случају можемо да учинимо за друге јесте само да их волимо и да се молимо за њих, али не може- мо слободно да се определимо уме- сто њих јер истинско васкрсење значи и исцелење слободом, тако да су немогуће било каква наука и техника духовног васкрсавања овде су могуће једино љубав и молитва, као лични и саборни однос телесно-душевно васкрсење није чин који аутоматски преумљује или, другачије речено, васкрсење без преумљења је пакао „праведницима ће се огањ божанства открити као просвећујућа светлост, а нечастивима ће бити као пламен који пали и жеже“ (св максим исповедник) али постоји лечење и у будућем животу! m ауторка је вероучитељ у првој београдској гимназији 54 l православни мисионар l 4/2010 рођени моји, браћо и сестре „зашто оно што мрзим то и волим, а оно што је добро обилазим“ од како сам пре 5 месеци ушао у заједницу, киша знака питања ме сасу- ла и већина њих је почињала исто зашто? мало одговора имам на све то, неке не желим ни да нађем, али има и чињеница које не могу да прихватим и ако је печат одавно стављен на њих дошао је тренутак истине ред је био да завирим и ослушнем тајац који је у души мојој усидрен већ много година, да скинем паучину с очију и једностав- но покушам средити тај крш и неред благодатна преобраћења земља живих земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице јул/август 2010 l православни мисионар l 55 који сам направио у себи и око себе при- лику за то сам добио на самом почетку свестан сам 3 ствари: не смем бити повр- шан, да научим да трпим и пуно, пуно љубави у свему томе; рођени моји, први и прави корак сам направио после дугих низ година потро- шених у илузији и проведених у лажи некада више некада мање били сте све- доци свега тога праштајте, је једино што вам могу рећи и понудити у овом тренутку знајући ваљда да и друге не смем заборавити сам себи сам брзо опростио и признао да сам ја одговоран за своје поступке једино ме плаши чињеница која се полако ближи да на ћеркино-зашто? нећу имати и знати одговор, међутим верујем да храброст која ми је потребна да је погледам у оки- це, и дам одговор који сада не знам, про- наћићу управо овде радује ме једна сит- ница, што јој на самом растанку несве- сно рекох истину: „тата иде у школу, као што и ти идеш у вртић и вратиће се када је заврши“ азбука живота није ни мало лака, препородити се је тешко, бити нормалан након свега звучи као нешто немо- гуће, ипак све ово као и још много тога је сасвим могуће на једном чудном парчету „земље живих“ у вилову праксу стичем са браћом којих има свих профила, и свако од њих је професор у својој струци на томе им вечно хвала јер што многима није пошло за руком, ми међусобно то решавамотео- рију упознајем кроз молитву и искреном покајању јер тада сам осетио да се чистим од ђавољих ствари и уједно олакшавам душу своју овде се од срца смејем и тугујем, овде се мисли боре, овде сам пронашао жељу и храброст да упо- знам себе самог услед свог безнађа и немоћи нисам ни видео колико је око нас здравих и природних ствари од којих желим бити завистан браћо и сестре ово вам пише обичан грешник који је мрзео свако јутро које свиће, и сваког око себе претварао у новац и гледао кроз корист сваки божи- ји дан се ради на себи како физички тако и психички и ипак се у кревет легне са осмехом на лицу и будимо се са песми- цом прво што сам прочитао и научио је да „какве су ти мисли такав ти је живот“ исто то планирам али на крају овог пута спасења па макар стигао и последњи оно што тренутно учим да извршим је да овог пута главе иде доле, а срце горе, и школа је завршена када научим да се молим, да верујем, да се надам, да трпим, да пра- штам и волим амин филип азбука живота није ни мало лака, препородити се је тешко, бити нормалан након свега звучи као нешто немогуће, ипак све ово као и још много тога је сасвим могуће на једном чудном парчету „земље живих“ у вилову 56 l православни мисионар l 4/2010 свештеницама српским с редином 19 столећа славни аустриј- ски путописац феликс каниц, који је походио и наше крајеве, оставио је и сведочанство којим је изнео утисак да је у оно време свака српска кућа имала свога свештеника под овим је подразу- мевао српске мајке и жене, које су и тада, као и данас, биле главни чувари и башти- ници духовности у српскоме народу љубав њихова према богу и своме поро- ду чинила их је и чини их најревноснијим сведоцима и проповедницима васкрслога христа како и премудри цар соломон богонадахнуто проповеда да „нема ниче- га новога под сунцем“, није случајност да је исто важило и важи и у наше доба познато је да су управо наше мајке и баке биле те које су одржале неугашеним тињајући пламен светосавља кроз сва доцнија поколења и нараштаје како би га предале и нама данас на даље чување и одржавање очувале су њиву наше свете вере незапарложеном и предале је нама, данас, на обделавање неправедно и недопустиво би било не сетити се свих оних погурених и забрађе- них бака које су, подобно исихастичким отшелницама и јуродивим подвижница- ма христа ради, коленопреклоно и у сузама се молиле у доба брозократске охолократије сасвим саме и од свију пре- зрене и напуштене сузе њихове капале су, освештавале нашу стварност и ната- пале подове наших светих храмова и онда када у њима није било никога осим њих и свештеника њихова непоколебива вера, равна оној вери десеторице губаваца, могла је да се, по неодустајности својој, мери још једино са њиховом неизмерном надом и благодарношћу господу – на подобије оној исцељенога иноплеменика самарјанина – и зато им дугујемо вечиту захвалност! познато је да су управо наше мајке и баке биле те које су одржале неугашеним тињајући пламен светосавља кроз сва доцнија поколења и нараштаје како би га предале и нама данас на даљечување и одржавање ђакон ненад м јовановић беседа јул/август 2010 l православни мисионар l 57 лишене високих школа, теолошких знања и гро- мопуцателних научних звања, духом светим оне беху уведене у разумева- ње материнства као пре свега духовне, а не пуке биолошке категорије тога ради управо оне беху кадре да разумеју и опитно доживе последњу бригу и старање христо- во, као умирућега на крсту, а то беше управо старање за његову пре- чисту мајку: а стајаху код исусова крста мати његова, и сестра матере његове марија клеопова, и марија магдалина а исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: жено, ето ти сина! потом рече уче- нику: ево ти мајке! и од онога часа узе је ученик к себи (јн 19, 25–27) управо из овога може- мо да разумемо колико су, заправо, наше мајке и баке, чуварке и одржа- тељке наше вере православне, биле у пра- ву јер ненаучене знадоше да ни нама бог није отац зато што нас је родио, већ због тога што нас као отац воли! зато – овакви какви јесмо – и имамо дерзновеније да га оцем називамо и предвечноме усиновље- њу се надамо корен овоме лежи у чињеници да је у саму срж схватања породице у правосла- вљу уткана свест да је она ни мање ни више но – домаћа црква у тој основној ћелији спасењске и метаисторијске зајед- нице очеви би имали да обављају дужно- сти епископа, мајке свештеника, а деца народа божијега узводећи једни друге у више сфере постојања – у наручју мајке наше небесне у овоме нас утврђују и речи свјатјејшега блаженопочившега патријарха нашега павла, који остави својеврсни завет свакој жени српској: „жена треба да буде свештеница у дома- ћој цркви, у породици“ m беседа одржана на светој литургији о материцама, 14 (27) децембра 2009 лета господњег у београдском храму светога aпостола и јеванђелисте луке у кошутњаку 58 l православни мисионар l 4/2010 размишљања у тишини прави пост – чујеш ли како те вређа?! и ти ћутиш зашто му не одговориш, не узвратиш истом мером? – никако постим пошто ме је, због моје болести, духовник ослободио физич- ког поста, морам да постим духовно, и то двоструко и за себе и за своје непријате- ље а то значи не вређати никога и не одговарати на увреде, него се молити богу што више ево, и сада се молим богу за овог неверника који ме вређа – да му бог опрости његову слабост и да га при- веде ка познању истине и правде а истина и правда је сâм господ наш спа- ситељ јер очигледно је да његова душа не зна за бога да зна, не би био такав а ти? треба ли и за тебе да се молим? верник је јак, а неверник је слаб шта значи бити православни верник? значи бити божији човек у сваком тре- нутку свог живота: бити крштен, црквен и неуморан радник на њиви господњој шта је то њива господња? то је народ божији, коме се треба посветити из свег срца и до краја живота бити прави православни верник значи: друге сматрати већим од себе и достојни- ма да им се посветиш и да их служиш; себе сматрати најмањим међу људима и опраштати њихове увреде и грехе које чине, не осуђивати их, а нарочито им праштати увреде које чине теби лично онај ко себе сматра већим од других или бар једнаким са другима није прави пра- вославни верник јер православни верник мисли радмила грујић јул/август 2010 l православни мисионар l 59 мора уистину бити свет и остати свет ради тога мора бити подвижник највећи подвиг је волети људе и из љубави им опраштати њихове грехе јер су ти греси, уствари, њихове слабости, немоћи зашто осуђивати и мрзети сла- бог и немоћног човека? њему је потребна помоћ и треба да му помогнеш бити верник значи бити јак – слаб је сигурно неки верник, али није правосла- ван вероватно не верује у истинитог бога, него у неке „богове“, људе, идоле, или у моду, у комфор, у снобизам, у хедо- низам, у популарност, а ако му нешто од тога измакне, онда губи контролу над собом и открива слабост и агресивност према другим људима оптужујући њих за сопствену немоћ тако изгледају незнабо- жачки „верници“, који су бога заменили стварима али има и атеиста они не верују ни у бога, ни у људе нити у ствари, него само у себе атеиста је самом себи бог он верује у своју снагу и моћ, али кад падне, разо- чара се, али не у себе, него у друге опет су други криви за све заиста, ни незнабошцима ни атеистима није лако треба их разумети јер они још нису сазнали истину, а истина је бог, христос спаситељ наш, који је невином крвљу својом уништио људски грех у његовој бити, уништио онтолошки карак- тер греха, а овај видљиви карактер греха учинио површним и пролазним христос је уништио грех који човека убија и води у онтолошку смрт – прародитељски грех, и својом крсном смрћу и славним васкр- сењем оживео све душе у гробовима, јер су биле заиста мртве због силине тог гре- ха христос је унапредио наш живот и уни- штио „жалац“ смрти, а тиме и „жалац“ греха, тако да је од тада па до краја света грех постао неонтолошки, површински, немоћан али, на жалост, нису му сви људи захвални због тога, него игноришу мисли његову свестрадалну жртву, одбијају спа- соносну силу покајања и тиме изнова враћају смртни жалац греху и мећу омчу себи о врат, док прави православни хри- шћани својим искреним покајањем сваки грех претварају у прах незнабошци и атеисти немају покајање јер га не желе – супростављају му увек спремно оправдање и туђу кривицу из тог разлога они велики значај придају туђим гресима и целог живота се само тиме баве на жалост, они не знају – или не желе да знају – да би вером у христа спаситеља и само искреним покајањем, уз христову помоћ, сагледали лице исти- не и опрали се од смртнога греха, у коме упорно и неразумно пребивају хришћанин је јак зато што је немилоср- дан и бескомпромисан према себи, тј сво- ме греху, а милосрдан и сажаљив према другима, тј њиховим гресима зато што друге штити од себе и од зла у себи то је оно неопходно и ничим заменљиво чој- ство, које је увек наглашавао наш драги + патријарх павле ова врлина га чини сна- жним, неустрашивим и непобедивим незнабожци не знају за ову врлину она је за њих хула и саблазан јер се заваравају сентиментализмом, који негују према себи несебични су према сопственој себичности, своме егу, и угађају му са дир- љивом нежношћу вера снажи, али не било која вера, него хришћанска, православна све друге вере су продукт свог времена, продукт прола- зности и пропадљивости и зато у њима и нема онтолошке истине, снаге и вечно- сти само је вечна и славна вера право- славна јер у њој је вечна истина и непро- менљива стварност она је пут у вечност, истина љубави божије и живот у вечно- блаженом царству, које нам је сведржац и предодредио стварајући нас m ауторка је вероучитељ при храму вазнесења господњег у жаркову 60 l православни мисионар l 4/2010 хришћанин је јак зато што је немилосрдан и бескомпромисан према себи, тј своме греху, а милосрдан и сажаљив према другима, тј њиховим гресима јул/август 2010 l православни мисионар l 61 интернет и проблем насиља с вагда и свугде присутна слабост, чија манифестација људском роду доноси толико негативних последи- ца, ушла је на велика врата и узима свој данак и у овој, виртуелној димензији општења званој интернет очекивано, све могуће предности овог медија бивају и злоупотребљаване – на штету свих његов брз развој и популарност и, услед тога, немогућност истовременог увођења адекватних ограничења, односно правила коришћења, учиниле су га местом погод- ним за испољавање свега онога што је присутно и у реалном животу, што под- разумева и да подлеже некој врсти казне cyber криминал – као крађа, преваре, лажно представљање, ширење дезинфор- мација, уцене, претње, обарање туђих презентација, вређање – као и у реалном животу, претпоставља нарушавање туђе слободе, намерно превиђање приоритета туђе воље, једном речју – насиље заиста је много начина на које се оно испољава на интернету, због чега се све интензив- није трага за решењима која би помогла у његовом сузбијању појава интернет-по- лиције, доношење закона који се односе на прекршаје у виртуелној мрежи, неоп- ходност присуства администратора и модератора на форумима говори о томе колико је човек слаб и немоћан да се кон- тролише све наведене мере регулишу односе управо тамо где не постоје савест и свест о одговорности оно што ситуа- цију чини посебно тешком јесте могућ- ност скривања идентитета, чиме се директно избегавају свака одговорност и казна скривање идентитета, односно скривање лица – безличност, можда нај- боље говори о томе о каквој је врсти злоупотребе и злочињења реч да бисмо се против ове пошасти борили на испра- ван начин борили, од суштинске је важности схватити шта је она заправо и који су узроци утицали на њену појаву следећи текстови нам можда могу помо- ћи у томе: http://wwwdaavdeevru адреса води до званичне презентације руског психолога и психотерапеута и православног хришћанина, који своје терапеутске методе заснива на право- славном пастирском учењу и схватању човека за нас је посебно интересантна на српском језику доступна студија са нази- хришћанство на интернету скривање идентитета, односно скривање лица – безличност, можда најбоље говори о томе о каквој је врсти злоупотребе и злочињења реч драган јовичић хришћанство на интернету 62 l православни мисионар l 4/2010 вом духовни узроци неурозе и православни начин лечења, и то поглавље свети оци о борби против туге и гнева овде су цитати неколико светих отаца који откривају начин борбе са овом страшћу можете је пронаћи у рубрици публикации (скачать) или директно са: http://wwwdaavdeevru/dow- nloads/books/nervnost_serbiandoc гнев је израз потајне мржње, тј злопа- мћења гнев је жеља да се догоди зло ономе који нас је расрдио плаховитост је (неко- нтролисано) распаљивање срца у невреме огорченост је отровно осећање, које се гнезди у души гнев је болесно стање и ругоба душе (св јован лествичник) http://wwwscribdcom/doc/15615933/ vladeta-jerotic-covek-i-njegov-identitet (поглавље агресија у савременом свету, стр 13-31); http://wwwrastkors/rastko/delo/11639 о гордости и огневу, о жалости и очајању (повратак оцима, сабрана дела) два наведена линка воде до студија нашег познатог неуропсихијатра, психо- птерапеута, предавача пастирске психол- огије на богословском факултету, публ- ицисте и академика владете јеротића богатство мисли које нам је оставио карактерише покушај да се на неки начин оствари синтеза психијтријске медицине и православне антропологије први текст чини поглавље из дела човек и његов идентитет и пружа увид у значење појма агресије који му психолог- ија придаје, као и могућим узроцима и њеним облицима: сви знамо да се код већине људи јавља агресија према сваком понашању другога које одступа од норме, укључујући и болест другога „ко има неку ману не мора да брине за спрдњу мало ко издржи да се не смеје муцавцима ово је само други вид агресивности животиње код којих је свака болесна или повређена јединка исте врсте предмет појачане агресије оговарање, интриге, интересовање за приватни живот другог и оног што је у – њему упадљиво, вест у новинама - само су понављање принуде агресивности према упадљивом други текст карактерише она синтеза поменута у говору о професору јеротићу јак и интересантан текст који тешко да кога може оставити равнодушног сви се гневимо, често, готово свакодневно гневимо се и када имамо, и још чешће, када немамо права гневимо се најчешће на слабијег, утолико више уколико смо покорни удварачи онима који су од нас јачи правдамо свој гнев својом природом, или неразумевањем, незахва- лношћу и непослушношћу других људи према нама чак и тада, када су посл- едице нашег гнева погубне за нашу околину, а такве су најчешће, покуш- авамо да умиримо савест и да се пред другима оправдамо неубедљивим и празним говорима нема, једном речи, никакве сумње да је гнев знак наше велике гордости ништа мање него гордост, и срдитост или гнев нападају и хришћане, као и нехришћане m аутор је сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија архиепископије београдско-карловачке јул/август 2010 l православни мисионар l 63 из другачијег угла мрачна прича постоји нешто још страшније: само мали број се осмељује да пружи своју руку и заграби понешто од те слузаве мешавине и постане неко други углавном гледају, тапшу рукама, цокћу и глуме краљеве и пастуве у тами сопственог wc, односно живота, и остају нико узгред, моје уверење је дачовек не треба да постане ни неко ни нико, већ ја у колико се мало дубље замислиш над чињеницом да се најодврат- није новине најбоље продају и најодвратније емисије највише гледају, па уколико још и сам волиш да завириш у нешто од тога и притом, улазећи у ту чудовишну мешавину моћи, бесмисленог блудничења и, или можда боље или, насиља, након првобитног гађења осетиш и оно тупо & глупо, первертирано задо- вољство (искреност се, пријатељу мој, овде подразумева), добићеш одговор и гледе питања којим се овде и сада бави- мо: зашто и откуда насиље? а тај силоги- зам овако некако изгледа: људи троше новац на ствари које им се свиђају; ства- ри које им се свиђају су одраз њиховог погледа на живот, њиховог система вред- ности; људима се свиђа огољена моћ, без икакве помисли о одговорности; огољени блуд, без икакве помисли о некаквој љубави и лепоти све то добија се углав- ном новцем, а овај пак, у довољној коли- чини и довољно брзо, увек насиљем, оваквим или онаквим но, постоји нешто још страшније: само мали број се осмељује да пружи своју руку и заграби понешто од те слузаве мешавине и поста- не неко други углавном гледају, тапшу рукама, цокћу и глуме краљеве и пастуве у тами сопственог wc, односно живота, и остају нико узгред, моје уверење је да човек не треба да постане ни неко ни нико, већ ја дакле, изгледа да тај муљ, из кога ниче насиље у нама и око нас, постоји у свима нама, то је сигурно аждаја је, дакле, у свима нама, али шта је то што чини да превлада? шта је то довело до тако, на махове јадне, на махове бизарне, но сва- како гротескне потребе, да га кроз исто- рију тако често правдамо и да му се диви- мо? јер можда и није само насиље најгора ствар; гора од њега је једино илузија да се свештеник вукашин милићевић 64 l православни мисионар l 4/2010 оно може употребљавати или користи- ти ради достизања овог или оног циља иако је некакав физиолошки механи- зам вероватно исти, ипак постоји огром- на разлика између са једне стране насил- не реакције појединца када му се учини неправда, на пример, детета када му друго, јаче дете отме играчку, и насиља над слабијим, те организованог, масовног насиља скоро сигурно, овде разлика сте- пена доводи до промене у квалитету, до тога да једна страст, пројава људског (наглашавам: људског) несавршенства постане грех јер иза једног стоји просто и несавршено срце које се брани и про- тестује, иза другог паклено болесно и ослепело срце, а иза трећег хладан, мрт- вачки хладан, ум а та разлика се састоји у једноме: жељи да се понизи не постоји пакленија ствар од ове муж који туче жену или дете, победник који вређа побеђеног, силова- тељ, човек који раскопава нечији гроб, пали нечију светињу, сви они желе само једно: да свога, увек имагинарног, непри- јатеља понизе, да га учине нижим од себе, а за то је заиста, с обзиром на њихову сопствену нискост, потребно јако много труда и што је насилник нижи, то је понижење страшније и обратно одговор се тако сам намеће насиље, свако насиље, од оног у породици, преко оног на стадиону, па до оног у рату, увек и само је последица нискости нискости појединца, нискости групе са којом поје- динац саосећа не видећи притом колико себе тиме унижава а ако је непријатељ увек имагинаран, онда се насиље спречава тиме што се људи међусобно гледају у очи наравно, уколико их имају и уколико знају да виде m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
... је бог најчешће се креационизам директно супротставља еволуционизму и заузима апсолутно супротне ставове, при чему се иде чак дотле да се оно што данас сматрамо научним чињеницама (које само успут потврђују неке аспекте теори- је еволуције) проглашава нетачним интелигентни дизајн интелигентни дизајн (ид), приказан као алтернатива стандардним научним објашњењима за развој живота на земљи, говори да је живот на земљи настао као последица интелигентног узрочника ид представља савремени облик телеоло- шког аргумента за постојање бога, а настао је 1987 као реакција на пресуду врховног суда сад-а која се односила на поделу цркве и државе неопходно је нагласити да теорија у науци не значи да нешто није проверено, већ да на тренутно најбољи начин опису- је природне феномене тако постоје тео- рија гравитације, теорија квантне меха- нике и многе друге, али нисмо склони да њих дискредитујемо само на основу тога што у називу имају реч „теорија“ оно што је веома интересантно јесте да се на обе стране полемике која се води између еволуциониста и креациониста налазе и људи који су верници став који се често може чути од стране креациони- ста ви, дакле, више не верујете да је бог створио све, него да је теорија еволуције тачна није исправан, и то је лажна диле- ма, што се јасно види из навода креацио- нисти олако потежу за ненаучним аргу- ментима када сукобљавају мишљења и веома лако негирају научне чињенице које иду у прилог те не схватајући да тиме негирају и научне дисциплине које стоје иза тих чињеница (на пример, ради- ологију или геологију) са друге стране, еволуционисти (барем један део еволуци- ониста, који се декларише као атеи- стички) лако прелазе границу научног и тврде да нема бога јер, ето, постоји ево- луција када говоримо о хри- шћанском учењу о ства- рању света, треба имати у виду да су свети оци јул/август 2010 l православни мисионар l 49 говорили у терминима свога доба кори- стећи тада доступна научна сазнања, која су се не мали број пута показала као нетачна (нпр земља је равна плоча) треба имати у виду и да првенствени циљ светога писма, као и текстова све- тих отаца, није да нам се износе научне чињенице, већ нам се дају истине вере изражене у (историјским) формама које су у доба њиховог писања биле актуелне, а њихов крајњи циљ је спасење човека није проблем у теорији ево- луције која се предаје у шко- лама све дотле док она не пређе своје границе и не уђе на терен веронауке проблем може да буде уколико би се у неком предмету (па био он назван креациони- зам, или у склопу веронауке – што би тек било посебно опа- сно) критика свела на неприхватање неких научних теорија без давања конкретног решења проблема или нуђења квалитетне алтер- нативе уколико се не буде мудро посту- пало, може се лако десити да се направи грешка слична оној када је римокатолич- ка црква у средњем веку негирала да је земља округла и да се врти о ко сунца решење је у образованим људима који су верници и које ће црква саслушати и ангажовати када буде потребно да дају свој суд о целој причи m аутор је стални стручни сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија архиепископије београдско-карловачке 50 l православни мисионар l 4/2010 руска хришћанска философија николај фјодорович фјодоров (1829–1903) руски религиозни философ н ф фјодоров или „московски сократ“, како су га звали, рођен је 1829 у селу кључ (у тамбовској гувернији) сту- дирао је у одеси и потом предавао исто- рију и географију у школама русије након тога почео је да ради у библиоте- ци черткова, у москви, а потом у библи- отеци московског музеја румјанцев високо је ценио музеје и библиотеке и сматрао их центрима окупљања из идеолошких разлога, за живота није ништа објављивао ученици су пост- хумно припремили сабрана дела за штампу у три тома под називом философија заједничког дела знача- јано је споменути и две велике лич- ности које су обележиле његов живот, то су соловјов и толстој, са којим је касније и дошао у спор упокојио се 1903 л г у москви централна идеја фјодоровљевог религиозно- философског система се базира начињеници да јечовек позван да следи христа све до свог личног васкрсења овде на земљи, а не само „на оном свету“ милана ивковић јул/август 2010 l православни мисионар l 51 интересовања и делатности иако велики противник аскетизма, фјодоров је у сопственом животу про- јављивао сасвим супротно и, при- мењујући теорију заједничког дела, којује проповедао, као подвижник је спавао са даскама, а своју зараду делио са сиро- машнима фјодорова донекле можемо сматрати идејним претечом извесних научно-тех- нолошких открића, а нарочито оних која се односе на испитивање трајања људског живота и бесмртност ово су неке од његових најпознатијих идеја: 1) разматрао је могућност коришћења сунчане енергије која ће заменити угаљ 2) залагао се за управљање метереоло- шким процесима у циљу обезбеђивања максималне жетве 3) желео је да земља буде нека врста средства за вожњу космосом сматрао је да би се то могло остварити уз помоћ земљине магнетне енергије, која би омо- гућила кретање земље простором сматрао је да би колонизација других планета и небеских тела уклонила сваку опасност пренесељености планете земље философија заједничког дела основне црте фјодоровљевог учења се манифестују кроз етику дужности вас- крсења или тзв активну хришћанску антропологију централна идеја фјодоро- вљевог религиозно-философског система се базира на чињеници да је човек позван да следи христа све до свог личног васкр- сења овде на земљи, а не само „на оном свету“ како се христос оваплотио и при- мио човечанску природу, васкрсење постаје својствено свим људима на ово- ме фјодоров и заснива своју „философију заједничког дела“, тзв литургију која ће покренути васкрсење мртвих јер је, по његовим речима, „смрт само један несре- ћан случај“ на овакву мисао св григорије ниски одговара: „смрт је нарочита етапа руска хришћанска философија човековог пута, моменат у настајању, или боље рећи, у васпостављању човека“ јер смрт је акт божије милости којим се спречава бесконачно трајање пале егзи- стенције преображај природе фјодоров је веровао да васкрсење у себи садржи аутоматски преображај при- роде да ли се у оваквом учењу можда крије нека врста хуманистичког активи- зма магијске природе? овакав став нам открива проблем око кога се свакодневно полемише у савреме- ним теолошким круговима, а то је про- блем слободе фјодоровљево учење о вас- крсењу разматра телесно-душевни (какво је било и лазарево васкрсавање у витани- ји), али не и духовни аспекат (обожење и преумљење) то значи да фјодоров у свом учењу људима приписује оно што ни бог не може јер неће, а то је да човек може да преузме слободу другог да се преуми да ли бисмо васкрсењем, на пример, др јозе- фа менгела (анђела смрти) исправили само један несрећан случај, тј смрт? да ли би његово васкрсење аутоматски под- разумевало и његово преумљење и обо- жење? поводом овог става огласио је и в соловјов, који каже: „реанимација леше- ва није пожељна јер би она само проду- жила садашњи канабализам“ управо овде се разоткрива идеја да фјодоров сматра да својом вољом може да учини оно што зависи од слободних воља лич- ности, а то заправо и подразумева духов- но васкрсење, које је слободно изабрана 52 l православни мисионар l 4/2010 јул/август 2010 l православни мисионар l 53 љубавна заједница са богом, која је, да опет поновимо, немогућа без слободног избора сваке личности понаособ телесно и душевно васкрсењe у духовном васкрсењу човек је на неки начин саучесник сопственом васкрсењу, које се декларише кроз његово амин богу, тј опредељење за вечни живот у богу у телесном и душевном васкрсењу, хајде да тако кажемо, није потребна наша сарадња а ипак нам се чини да је фјодо- ров у свом учењу инсистирао само на овом телесном и душевном васкрсеењу познато је и учење светих отаца, у овом случају конкретно светог максима испо- ведника, који говори о апокатастасису природе и апокатастасису слободе апокатастасис значи васпостављање исконског склада према овој подели, апокатастасис природе би означавао пот- пуно и васцело васпостављање природе али то овде још увек не значи да ће се и слобода васцело определити за добро то опредељење слободе за добро се односи на апокатастасис слободе јер „знати добро још не значи и волети га, или иза- брати га“ „човек је способан и да не заволи спознато добро“ овде је и кључ проблема слободе, око кога се окреће цео фјодоровљев философско-религи- озни систем јер васкрсавање свих и свакога, на коме инсистира фјодоров, не може да натера све и свакога да се преобрази, преуми, обожи оно што у овом случају можемо да учинимо за друге јесте само да их волимо и да се молимо за њих, али не може- мо слободно да се определимо уме- сто њих јер истинско васкрсење значи и исцелење слободом, тако да су немогуће било каква наука и техника духовног васкрсавања овде су могуће једино љубав и молитва, као лични и саборни однос телесно-душевно васкрсење није чин који аутоматски преумљује или, другачије речено, васкрсење без преумљења је пакао „праведницима ће се огањ божанства открити као просвећујућа светлост, а нечастивима ће бити као пламен који пали и жеже“ (св максим исповедник) али постоји лечење и у будућем животу! m ауторка је вероучитељ у првој београдској гимназији 54 l православни мисионар l 4/2010 рођени моји, браћо и сестре „зашто оно што мрзим то и волим, а оно што је добро обилазим“ од како сам пре 5 месеци ушао у заједницу, киша знака питања ме сасу- ла и већина њих је почињала исто зашто? мало одговора имам на све то, неке не желим ни да нађем, али има и чињеница које не могу да прихватим и ако је печат одавно стављен на њих дошао је тренутак истине ред је био да завирим и ослушнем тајац који је у души мојој усидрен већ много година, да скинем паучину с очију и једностав- но покушам средити тај крш и неред благодатна преобраћења земља живих земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице јул/август 2010 l православни мисионар l 55 који сам направио у себи и око себе при- лику за то сам добио на самом почетку свестан сам 3 ствари: не смем бити повр- шан, да научим да трпим и пуно, пуно љубави у свему томе; рођени моји, први и прави корак сам направио после дугих низ година потро- шених у илузији и проведених у лажи некада више некада мање били сте све- доци свега тога праштајте, је једино што вам могу рећи и понудити у овом тренутку знајући ваљда да и друге не смем заборавити сам себи сам брзо опростио и признао да сам ја одговоран за своје поступке једино ме плаши чињеница која се полако ближи да на ћеркино-зашто? нећу имати и знати одговор, међутим верујем да храброст која ми је потребна да је погледам у оки- це, и дам одговор који сада не знам, про- наћићу управо овде радује ме једна сит- ница, што јој на самом растанку несве- сно рекох истину: „тата иде у школу, као што и ти идеш у вртић и вратиће се када је заврши“ азбука живота није ни мало лака, препородити се је тешко, бити нормалан након свега звучи као нешто немо- гуће, ипак све ово као и још много тога је сасвим могуће на једном чудном парчету „земље живих“ у вилову праксу стичем са браћом којих има свих профила, и свако од њих је професор у својој струци на томе им вечно хвала јер што многима није пошло за руком, ми међусобно то решавамотео- рију упознајем кроз молитву и искреном покајању јер тада сам осетио да се чистим од ђавољих ствари и уједно олакшавам душу своју овде се од срца смејем и тугујем, овде се мисли боре, овде сам пронашао жељу и храброст да упо- знам себе самог услед свог безнађа и немоћи нисам ни видео колико је око нас здравих и природних ствари од којих желим бити завистан браћо и сестре ово вам пише обичан грешник који је мрзео свако јутро које свиће, и сваког око себе претварао у новац и гледао кроз корист сваки божи- ји дан се ради на себи како физички тако и психички и ипак се у кревет легне са осмехом на лицу и будимо се са песми- цом прво што сам прочитао и научио је да „какве су ти мисли такав ти је живот“ исто то планирам али на крају овог пута спасења па макар стигао и последњи оно што тренутно учим да извршим је да овог пута главе иде доле, а срце горе, и школа је завршена када научим да се молим, да верујем, да се надам, да трпим, да пра- штам и волим амин филип азбука живота није ни мало лака, препородити се је тешко, бити нормалан након свега звучи као нешто немогуће, ипак све ово као и још много тога је сасвим могуће на једном чудном парчету „земље живих“ у вилову 56 l православни мисионар l 4/2010 свештеницама српским с редином 19 столећа славни аустриј- ски путописац феликс каниц, који је походио и наше крајеве, оставио је и сведочанство којим је изнео утисак да је у оно време свака српска кућа имала свога свештеника под овим је подразу- мевао српске мајке и жене, које су и тада, као и данас, биле главни чувари и башти- ници духовности у српскоме народу љубав њихова према богу и своме поро- ду чинила их је и чини их најревноснијим сведоцима и проповедницима васкрслога христа како и премудри цар соломон богонадахнуто проповеда да „нема ниче- га новога под сунцем“, није случајност да је исто важило и важи и у наше доба познато је да су управо наше мајке и баке биле те које су одржале неугашеним тињајући пламен светосавља кроз сва доцнија поколења и нараштаје како би га предале и нама данас на даље чување и одржавање очувале су њиву наше свете вере незапарложеном и предале је нама, данас, на обделавање неправедно и недопустиво би било не сетити се свих оних погурених и забрађе- них бака које су, подобно исихастичким отшелницама и јуродивим подвижница- ма христа ради, коленопреклоно и у сузама се молиле у доба брозократске охолократије сасвим саме и од свију пре- зрене и напуштене сузе њихове капале су, освештавале нашу стварност и ната- пале подове наших светих храмова и онда када у њима није било никога осим њих и свештеника њихова непоколебива вера, равна оној вери десеторице губаваца, могла је да се, по неодустајности својој, мери још једино са њиховом неизмерном надом и благодарношћу господу – на подобије оној исцељенога иноплеменика самарјанина – и зато им дугујемо вечиту захвалност! познато је да су управо наше мајке и баке биле те које су одржале неугашеним тињајући пламен светосавља кроз сва доцнија поколења и нараштаје како би га предале и нама данас на даљечување и одржавање ђакон ненад м јовановић беседа јул/август 2010 l православни мисионар l 57 лишене високих школа, теолошких знања и гро- мопуцателних научних звања, духом светим оне беху уведене у разумева- ње материнства као пре свега духовне, а не пуке биолошке категорије тога ради управо оне беху кадре да разумеју и опитно доживе последњу бригу и старање христо- во, као умирућега на крсту, а то беше управо старање за његову пре- чисту мајку: а стајаху код исусова крста мати његова, и сестра матере његове марија клеопова, и марија магдалина а исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: жено, ето ти сина! потом рече уче- нику: ево ти мајке! и од онога часа узе је ученик к себи (јн 19, 25–27) управо из овога може- мо да разумемо колико су, заправо, наше мајке и баке, чуварке и одржа- тељке наше вере православне, биле у пра- ву јер ненаучене знадоше да ни нама бог није отац зато што нас је родио, већ због тога што нас као отац воли! зато – овакви какви јесмо – и имамо дерзновеније да га оцем називамо и предвечноме усиновље- њу се надамо корен овоме лежи у чињеници да је у саму срж схватања породице у правосла- вљу уткана свест да је она ни мање ни више но – домаћа црква у тој основној ћелији спасењске и метаисторијске зајед- нице очеви би имали да обављају дужно- сти епископа, мајке свештеника, а деца народа божијега узводећи једни друге у више сфере постојања – у наручју мајке наше небесне у овоме нас утврђују и речи свјатјејшега блаженопочившега патријарха нашега павла, који остави својеврсни завет свакој жени српској: „жена треба да буде свештеница у дома- ћој цркви, у породици“ m беседа одржана на светој литургији о материцама, 14 (27) децембра 2009 лета господњег у београдском храму светога aпостола и јеванђелисте луке у кошутњаку 58 l православни мисионар l 4/2010 размишљања у тишини прави пост – чујеш ли како те вређа?! и ти ћутиш зашто му не одговориш, не узвратиш истом мером? – никако постим пошто ме је, због моје болести, духовник ослободио физич- ког поста, морам да постим духовно, и то двоструко и за себе и за своје непријате- ље а то значи не вређати никога и не одговарати на увреде, него се молити богу што више ево, и сада се молим богу за овог неверника који ме вређа – да му бог опрости његову слабост и да га при- веде ка познању истине и правде а истина и правда је сâм господ наш спа- ситељ јер очигледно је да његова душа не зна за бога да зна, не би био такав а ти? треба ли и за тебе да се молим? верник је јак, а неверник је слаб шта значи бити православни верник? значи бити божији човек у сваком тре- нутку свог живота: бити крштен, црквен и неуморан радник на њиви господњој шта је то њива господња? то је народ божији, коме се треба посветити из свег срца и до краја живота бити прави православни верник значи: друге сматрати већим од себе и достојни- ма да им се посветиш и да их служиш; себе сматрати најмањим међу људима и опраштати њихове увреде и грехе које чине, не осуђивати их, а нарочито им праштати увреде које чине теби лично онај ко себе сматра већим од других или бар једнаким са другима није прави пра- вославни верник јер православни верник мисли радмила грујић јул/август 2010 l православни мисионар l 59 мора уистину бити свет и остати свет ради тога мора бити подвижник највећи подвиг је волети људе и из љубави им опраштати њихове грехе јер су ти греси, уствари, њихове слабости, немоћи зашто осуђивати и мрзети сла- бог и немоћног човека? њему је потребна помоћ и треба да му помогнеш бити верник значи бити јак – слаб је сигурно неки верник, али није правосла- ван вероватно не верује у истинитог бога, него у неке „богове“, људе, идоле, или у моду, у комфор, у снобизам, у хедо- низам, у популарност, а ако му нешто од тога измакне, онда губи контролу над собом и открива слабост и агресивност према другим људима оптужујући њих за сопствену немоћ тако изгледају незнабо- жачки „верници“, који су бога заменили стварима али има и атеиста они не верују ни у бога, ни у људе нити у ствари, него само у себе атеиста је самом себи бог он верује у своју снагу и моћ, али кад падне, разо- чара се, али не у себе, него у друге опет су други криви за све заиста, ни незнабошцима ни атеистима није лако треба их разумети јер они још нису сазнали истину, а истина је бог, христос спаситељ наш, који је невином крвљу својом уништио људски грех у његовој бити, уништио онтолошки карак- тер греха, а овај видљиви карактер греха учинио површним и пролазним христос је уништио грех који човека убија и води у онтолошку смрт – прародитељски грех, и својом крсном смрћу и славним васкр- сењем оживео све душе у гробовима, јер су биле заиста мртве због силине тог гре- ха христос је унапредио наш живот и уни- штио „жалац“ смрти, а тиме и „жалац“ греха, тако да је од тада па до краја света грех постао неонтолошки, површински, немоћан али, на жалост, нису му сви људи захвални због тога, него игноришу мисли његову свестрадалну жртву, одбијају спа- соносну силу покајања и тиме изнова враћају смртни жалац греху и мећу омчу себи о врат, док прави православни хри- шћани својим искреним покајањем сваки грех претварају у прах незнабошци и атеисти немају покајање јер га не желе – супростављају му увек спремно оправдање и туђу кривицу из тог разлога они велики значај придају туђим гресима и целог живота се само тиме баве на жалост, они не знају – или не желе да знају – да би вером у христа спаситеља и само искреним покајањем, уз христову помоћ, сагледали лице исти- не и опрали се од смртнога греха, у коме упорно и неразумно пребивају хришћанин је јак зато што је немилоср- дан и бескомпромисан према себи, тј сво- ме греху, а милосрдан и сажаљив према другима, тј њиховим гресима зато што друге штити од себе и од зла у себи то је оно неопходно и ничим заменљиво чој- ство, које је увек наглашавао наш драги + патријарх павле ова врлина га чини сна- жним, неустрашивим и непобедивим незнабожци не знају за ову врлину она је за њих хула и саблазан јер се заваравају сентиментализмом, који негују према себи несебични су према сопственој себичности, своме егу, и угађају му са дир- љивом нежношћу вера снажи, али не било која вера, него хришћанска, православна све друге вере су продукт свог времена, продукт прола- зности и пропадљивости и зато у њима и нема онтолошке истине, снаге и вечно- сти само је вечна и славна вера право- славна јер у њој је вечна истина и непро- менљива стварност она је пут у вечност, истина љубави божије и живот у вечно- блаженом царству, које нам је сведржац и предодредио стварајући нас m ауторка је вероучитељ при храму вазнесења господњег у жаркову 60 l православни мисионар l 4/2010 хришћанин је јак зато што је немилосрдан и бескомпромисан према себи, тј своме греху, а милосрдан и сажаљив према другима, тј њиховим гресима јул/август 2010 l православни мисионар l 61 интернет и проблем насиља с вагда и свугде присутна слабост, чија манифестација људском роду доноси толико негативних последи- ца, ушла је на велика врата и узима свој данак и у овој, виртуелној димензији општења званој интернет очекивано, све могуће предности овог медија бивају и злоупотребљаване – на штету свих његов брз развој и популарност и, услед тога, немогућност истовременог увођења адекватних ограничења, односно правила коришћења, учиниле су га местом погод- ним за испољавање свега онога што је присутно и у реалном животу, што под- разумева и да подлеже некој врсти казне cyber криминал – као крађа, преваре, лажно представљање, ширење дезинфор- мација, уцене, претње, обарање туђих презентација, вређање – као и у реалном животу, претпоставља нарушавање туђе слободе, намерно превиђање приоритета туђе воље, једном речју – насиље заиста је много начина на које се оно испољава на интернету, због чега се све интензив- није трага за решењима која би помогла у његовом сузбијању појава интернет-по- лиције, доношење закона који се односе на прекршаје у виртуелној мрежи, неоп- ходност присуства администратора и модератора на форумима говори о томе колико је човек слаб и немоћан да се кон- тролише све наведене мере регулишу односе управо тамо где не постоје савест и свест о одговорности оно што ситуа- цију чини посебно тешком јесте могућ- ност скривања идентитета, чиме се директно избегавају свака одговорност и казна скривање идентитета, односно скривање лица – безличност, можда нај- боље говори о томе о каквој је врсти злоупотребе и злочињења реч да бисмо се против ове пошасти борили на испра- ван начин борили, од суштинске је важности схватити шта је она заправо и који су узроци утицали на њену појаву следећи текстови нам можда могу помо- ћи у томе: http://wwwdaavdeevru адреса води до званичне презентације руског психолога и психотерапеута и православног хришћанина, који своје терапеутске методе заснива на право- славном пастирском учењу и схватању човека за нас је посебно интересантна на српском језику доступна студија са нази- хришћанство на интернету скривање идентитета, односно скривање лица – безличност, можда најбоље говори о томе о каквој је врсти злоупотребе и злочињења реч драган јовичић хришћанство на интернету 62 l православни мисионар l 4/2010 вом духовни узроци неурозе и православни начин лечења, и то поглавље свети оци о борби против туге и гнева овде су цитати неколико светих отаца који откривају начин борбе са овом страшћу можете је пронаћи у рубрици публикации (скачать) или директно са: http://wwwdaavdeevru/dow- nloads/books/nervnost_serbiandoc гнев је израз потајне мржње, тј злопа- мћења гнев је жеља да се догоди зло ономе који нас је расрдио плаховитост је (неко- нтролисано) распаљивање срца у невреме огорченост је отровно осећање, које се гнезди у души гнев је болесно стање и ругоба душе (св јован лествичник) http://wwwscribdcom/doc/15615933/ vladeta-jerotic-covek-i-njegov-identitet (поглавље агресија у савременом свету, стр 13-31); http://wwwrastkors/rastko/delo/11639 о гордости и огневу, о жалости и очајању (повратак оцима, сабрана дела) два наведена линка воде до студија нашег познатог неуропсихијатра, психо- птерапеута, предавача пастирске психол- огије на богословском факултету, публ- ицисте и академика владете јеротића богатство мисли које нам је оставио карактерише покушај да се на неки начин оствари синтеза психијтријске медицине и православне антропологије први текст чини поглавље из дела човек и његов идентитет и пружа увид у значење појма агресије који му психолог- ија придаје, као и могућим узроцима и њеним облицима: сви знамо да се код већине људи јавља агресија према сваком понашању другога које одступа од норме, укључујући и болест другога „ко има неку ману не мора да брине за спрдњу мало ко издржи да се не смеје муцавцима ово је само други вид агресивности животиње код којих је свака болесна или повређена јединка исте врсте предмет појачане агресије оговарање, интриге, интересовање за приватни живот другог и оног што је у – њему упадљиво, вест у новинама - само су понављање принуде агресивности према упадљивом други текст карактерише она синтеза поменута у говору о професору јеротићу јак и интересантан текст који тешко да кога може оставити равнодушног сви се гневимо, често, готово свакодневно гневимо се и када имамо, и још чешће, када немамо права гневимо се најчешће на слабијег, утолико више уколико смо покорни удварачи онима који су од нас јачи правдамо свој гнев својом природом, или неразумевањем, незахва- лношћу и непослушношћу других људи према нама чак и тада, када су посл- едице нашег гнева погубне за нашу околину, а такве су најчешће, покуш- авамо да умиримо савест и да се пред другима оправдамо неубедљивим и празним говорима нема, једном речи, никакве сумње да је гнев знак наше велике гордости ништа мање него гордост, и срдитост или гнев нападају и хришћане, као и нехришћане m аутор је сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија архиепископије београдско-карловачке јул/август 2010 l православни мисионар l 63 из другачијег угла мрачна прича постоји нешто још страшније: само мали број се осмељује да пружи своју руку и заграби понешто од те слузаве мешавине и постане неко други углавном гледају, тапшу рукама, цокћу и глуме краљеве и пастуве у тами сопственог wc, односно живота, и остају нико узгред, моје уверење је дачовек не треба да постане ни неко ни нико, већ ја у колико се мало дубље замислиш над чињеницом да се најодврат- није новине најбоље продају и најодвратније емисије највише гледају, па уколико још и сам волиш да завириш у нешто од тога и притом, улазећи у ту чудовишну мешавину моћи, бесмисленог блудничења и, или можда боље или, насиља, након првобитног гађења осетиш и оно тупо & глупо, первертирано задо- вољство (искреност се, пријатељу мој, овде подразумева), добићеш одговор и гледе питања којим се овде и сада бави- мо: зашто и откуда насиље? а тај силоги- зам овако некако изгледа: људи троше новац на ствари које им се свиђају; ства- ри које им се свиђају су одраз њиховог погледа на живот, њиховог система вред- ности; људима се свиђа огољена моћ, без икакве помисли о одговорности; огољени блуд, без икакве помисли о некаквој љубави и лепоти све то добија се углав- ном новцем, а овај пак, у довољној коли- чини и довољно брзо, увек насиљем, оваквим или онаквим но, постоји нешто још страшније: само мали број се осмељује да пружи своју руку и заграби понешто од те слузаве мешавине и поста- не неко други углавном гледају, тапшу рукама, цокћу и глуме краљеве и пастуве у тами сопственог wc, односно живота, и остају нико узгред, моје уверење је да човек не треба да постане ни неко ни нико, већ ја дакле, изгледа да тај муљ, из кога ниче насиље у нама и око нас, постоји у свима нама, то је сигурно аждаја је, дакле, у свима нама, али шта је то што чини да превлада? шта је то довело до тако, на махове јадне, на махове бизарне, но сва- како гротескне потребе, да га кроз исто- рију тако често правдамо и да му се диви- мо? јер можда и није само насиље најгора ствар; гора од њега је једино илузија да се свештеник вукашин милићевић 64 l православни мисионар l 4/2010 оно може употребљавати или користи- ти ради достизања овог или оног циља иако је некакав физиолошки механи- зам вероватно исти, ипак постоји огром- на разлика између са једне стране насил- не реакције појединца када му се учини неправда, на пример, детета када му друго, јаче дете отме играчку, и насиља над слабијим, те организованог, масовног насиља скоро сигурно, овде разлика сте- пена доводи до промене у квалитету, до тога да једна страст, пројава људског (наглашавам: људског) несавршенства постане грех јер иза једног стоји просто и несавршено срце које се брани и про- тестује, иза другог паклено болесно и ослепело срце, а иза трећег хладан, мрт- вачки хладан, ум а та разлика се састоји у једноме: жељи да се понизи не постоји пакленија ствар од ове муж који туче жену или дете, победник који вређа побеђеног, силова- тељ, човек који раскопава нечији гроб, пали нечију светињу, сви они желе само једно: да свога, увек имагинарног, непри- јатеља понизе, да га учине нижим од себе, а за то је заиста, с обзиром на њихову сопствену нискост, потребно јако много труда и што је насилник нижи, то је понижење страшније и обратно одговор се тако сам намеће насиље, свако насиље, од оног у породици, преко оног на стадиону, па до оног у рату, увек и само је последица нискости нискости појединца, нискости групе са којом поје- динац саосећа не видећи притом колико себе тиме унижава а ако је непријатељ увек имагинаран, онда се насиље спречава тиме што се људи међусобно гледају у очи наравно, уколико их имају и уколико знају да виде m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
Свеска: 314 | Насиље у друштву
... Фотографија на насловној страни корице: Насиље Албанаца над Србима на Косову и Метохији 2004 године фото: Игор Маринковић Фотографија на другој страни корице: Овим побеђуј! фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: У спомен браниоцима српског народа фото: Ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI јул / август 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Маркова црква у Београду фото: Ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Светост живота као одговор на насиље 2-3 Старечник Писма старца Јосифа Ватопедског 4-6 Реч пастира Некада и сада – Бог дјела стално 7-10 Живот у Христу Што не желиш себи 10-12 Службе Цркве О важности ерудиције парохијског свештеника 13-15 Света Земља Капернаум – Кафар Нахум 16-18 Подвижничко слово О непротивљењу насиљу у поукама древних монаха 18-19 ТЕМА БРОЈА Проблем насиља - трагедија слободе 20-23 Проблем насиља: пастирска и канонска перспектива 24-27 Ватра се не гаси ватром 28-29 Интервју са мр Драганом Караном, асистентом на Православном богословском факултету у Београду Указивати на лепоту и доброту живота 30-34 Интервју са Виктором Вицановићем, психологом у Деветој београдској гимназији Морамо константно да радимо на себи 35-37 Црква и насиље у друштву 38-40 Вера и покајање – лек за проблем агресивности 41-43 Црква и секте Манипулативне технике секти 44-46 Хришћанство и наука Осврт на еволуционистичко- креационистички конфликт 47-49 Руска хришћанска философија Николај Фјодорович Фјодоров 50-53 Земља живих Благодатна преобраћења 54-55 Беседа Свештеницама српским 56-57 Мисли Размишљања у тишини 58-60 Хришћанство на интернету Интернет и проблем насиља 61-62 Из другачијег угла Мрачна прича 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 4/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
... Фотографија на насловној страни корице: Насиље Албанаца над Србима на Косову и Метохији 2004 године фото: Игор Маринковић Фотографија на другој страни корице: Овим побеђуј! фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: У спомен браниоцима српског народа фото: Ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI јул / август 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Маркова црква у Београду фото: Ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Светост живота као одговор на насиље 2-3 Старечник Писма старца Јосифа Ватопедског 4-6 Реч пастира Некада и сада – Бог дјела стално 7-10 Живот у Христу Што не желиш себи 10-12 Службе Цркве О важности ерудиције парохијског свештеника 13-15 Света Земља Капернаум – Кафар Нахум 16-18 Подвижничко слово О непротивљењу насиљу у поукама древних монаха 18-19 ТЕМА БРОЈА Проблем насиља - трагедија слободе 20-23 Проблем насиља: пастирска и канонска перспектива 24-27 Ватра се не гаси ватром 28-29 Интервју са мр Драганом Караном, асистентом на Православном богословском факултету у Београду Указивати на лепоту и доброту живота 30-34 Интервју са Виктором Вицановићем, психологом у Деветој београдској гимназији Морамо константно да радимо на себи 35-37 Црква и насиље у друштву 38-40 Вера и покајање – лек за проблем агресивности 41-43 Црква и секте Манипулативне технике секти 44-46 Хришћанство и наука Осврт на еволуционистичко- креационистички конфликт 47-49 Руска хришћанска философија Николај Фјодорович Фјодоров 50-53 Земља живих Благодатна преобраћења 54-55 Беседа Свештеницама српским 56-57 Мисли Размишљања у тишини 58-60 Хришћанство на интернету Интернет и проблем насиља 61-62 Из другачијег угла Мрачна прича 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 4/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
Одреднице:
8
Свеска: 316 | Отуђеност у електронском добу
...хоће али ми се још мање свиђа оно што се углавном истиче каоАЛТЕРНАТИВА
📌
том отуђењу, као решење проблема, а то
је повратак некаквим „традиционалним“
односима, вредностима и систему, што је
оном истинс
...хоће али ми се још мање свиђа оно што се углавном истиче као
МЕТА инфо: Р:18343 К:148356 Д:82
| Свеска 316 |
Свеска: 316 | Отуђеност у електронском добу
... више пла- шила па сад, ако је страх нека вредност по себи зашто све ово причам? не свиђа ми се све то што носе инфор- мационе технологије глупост сваке врсте је добила прилику да се шири неслућеном брзином и не само то, него и да се без било каквих последица иживљава на коме хоће али ми се још мање свиђа оно што се углавном истиче као алтернатива том отуђењу, као решење проблема, а то је повратак некаквим „традиционалним“ односима, вредностима и систему, што је оном истинском човеку у нама подједна- ко, ако не и у још већој мери, туђа ствар и то је оно што тако много шкрипи јер не само да нема ничега новог, него нема ни ничега доброг под сунцем осим сунца правде и онога што оно обасјава m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
... више пла- шила па сад, ако је страх нека вредност по себи зашто све ово причам? не свиђа ми се све то што носе инфор- мационе технологије глупост сваке врсте је добила прилику да се шири неслућеном брзином и не само то, него и да се без било каквих последица иживљава на коме хоће али ми се још мање свиђа оно што се углавном истиче као алтернатива том отуђењу, као решење проблема, а то је повратак некаквим „традиционалним“ односима, вредностима и систему, што је оном истинском човеку у нама подједна- ко, ако не и у још већој мери, туђа ствар и то је оно што тако много шкрипи јер не само да нема ничега новог, него нема ни ничега доброг под сунцем осим сунца правде и онога што оно обасјава m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
Свеска: 316 | Отуђеност у електронском добу
... Фотографија на насловној страни корице: Тако близу, а тако далеко фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Литургијско сабрање као лек за отуђење фото: јеромонах Игњатије (Шестаков) Фотографија на трећој страни корице: Детаљ са Свете Горе Атонске фото: архива Православља PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Гроб Патријарха Павла у порти манастира Раковица фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Парадокс отуђења у времену глобалних комуникација 2-3 Старечник Митрополит Теофил Канавос: Савремена породица 4-6 Како проценити себе као хришћанина 7-9 Подвижничко слово О греху осуђивања ближњег 10-11 Личности црквене историје Освештани живот Владимира Мошина 12-14 Црквеноправне теме Могућности аутентичног тумачења канонског предања (2 део) 15-17 ТЕМА БРОЈА Хришћанство и виртуелна комуникација 18-20 Човек без лица – говор без слободе 21-23 Свето Причешће и проблем отуђености 24-27 Разговор са Епископом браничевским др Игнатијем (Мидићем) Живети кроз хришћански модел комуникације 28-31 О трагици отуђења 32-35 Шта ако нам Свети Антоније Велики дође у госте? 36-37 Искушења и замке сајбер-комуникације 38-40 Сајбер арена - полигон промашености 41-42 Песнички станује човек Шта Mary није знала 43-44 Размишљања у тишини Памет је у срцу 44-45 Хришћанска философија Израз као средство и циљ 46-50 Хришћанство и философија О потреби философије 51-53 Земља живих Човек узраста кроз труд 54-55 Књижевност Путописна књижевност у Срба 56-57 Мисионарски излог Хлеба и соли 58-60 Православље на интернету Форум као форма мисионарења на интернету 61-62 Из другачијег угла ARE YOU SURE that YOU WANT TO QUIT THE GAME 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 6/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР : Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Горан Живковић, јереј Угрин Поповић, јереј Јован Бабић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Савић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу мож
... Фотографија на насловној страни корице: Тако близу, а тако далеко фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Литургијско сабрање као лек за отуђење фото: јеромонах Игњатије (Шестаков) Фотографија на трећој страни корице: Детаљ са Свете Горе Атонске фото: архива Православља PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Гроб Патријарха Павла у порти манастира Раковица фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Парадокс отуђења у времену глобалних комуникација 2-3 Старечник Митрополит Теофил Канавос: Савремена породица 4-6 Како проценити себе као хришћанина 7-9 Подвижничко слово О греху осуђивања ближњег 10-11 Личности црквене историје Освештани живот Владимира Мошина 12-14 Црквеноправне теме Могућности аутентичног тумачења канонског предања (2 део) 15-17 ТЕМА БРОЈА Хришћанство и виртуелна комуникација 18-20 Човек без лица – говор без слободе 21-23 Свето Причешће и проблем отуђености 24-27 Разговор са Епископом браничевским др Игнатијем (Мидићем) Живети кроз хришћански модел комуникације 28-31 О трагици отуђења 32-35 Шта ако нам Свети Антоније Велики дође у госте? 36-37 Искушења и замке сајбер-комуникације 38-40 Сајбер арена - полигон промашености 41-42 Песнички станује човек Шта Mary није знала 43-44 Размишљања у тишини Памет је у срцу 44-45 Хришћанска философија Израз као средство и циљ 46-50 Хришћанство и философија О потреби философије 51-53 Земља живих Човек узраста кроз труд 54-55 Књижевност Путописна књижевност у Срба 56-57 Мисионарски излог Хлеба и соли 58-60 Православље на интернету Форум као форма мисионарења на интернету 61-62 Из другачијег угла ARE YOU SURE that YOU WANT TO QUIT THE GAME 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 6/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР : Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Горан Живковић, јереј Угрин Поповић, јереј Јован Бабић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Савић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу мож
Одреднице:
9
Свеска: 320 | Хришћанска мисија у мас-медијима
...културе, онда је сасвим прихватљи- во да се и на овакавАЛТЕРНАТИВА?📌 н
начин путем рок музике, шири право-
славна вера
тема броја
52 4/2011
δ
анашњи човек који живи у гра-
ду (понекад кажем
...културе, онда је сасвим прихватљи- во да се и на овакав
МЕТА инфо: Р:20259 К:178277 Д:99
| Свеска 320 |
Свеска: 320 | Хришћанска мисија у мас-медијима
... и концерти * многима овакав начин мисионарења међу младима није прихватљив и може деловати као да се спаја оно што није спојиво ипак, ако знамо да су у исто- рији цркве мисионари ширили јеван- ђеље на различитим језицима и пра- вославну веру уграђивали у национал- не културе, онда је сасвим прихватљи- во да се и на овакав алтернативан начин путем рок музике, шири право- славна вера тема броја 52 4/2011 δ анашњи човек који живи у гра- ду (понекад кажем да се у граду, нарочито београду, живи „као на тркама“) као да није свестан колико је изложен утицају медија и колико свој живот усмерава ка истим – несвесно, али и свесно био сам десет дана у манастиру студеница, и иако сам имао приступ интер- нету (а они који мене познају, знају и да сам скоро стално онлајн), не могу рећи да сам пратио дешавања ван манастира насупрот „ванманастирске“ сва- кодневице, живот тамо био ми је усмерен на богослужења и на остале обавезе које сам имао дан ми је трајао дуже – време је брзо пролази- ло, али је количина времена испуњеног разним активностима била далеко већа него у граду (где бар трећину времена проведем у „празном ходу“ и у прево- зу) по повратку у град приметио сам нешто што увек приметим после та- квог одсуства из истог – у граду су нам чула буквално (и знам да ће ово звуча- ти грубо) силована од стране најразли- читијих медија и информација које нам они саопштавају – хтели ми то или не док смо у манастиру усмерени ритмом који одређује распоред богослужења, у граду имамо другачије обавезе које бар делимично одређујемо према ин- формацијама које добијамо из медија (најбаналније: како ћемо се датог дана обући одређујемо према временској прогнози) често пак допуштамо и да нам пажњу одвлаче ствари које немају ника- квог суштинског значаја за наш живот, бавимо се „ликовима“ из „ријали- ти“ емисија, проводимо сате и сате на интер- нет-форумима водећи расправе којима нема краја, а обично ни сврхе (осим потхра- њивања сопствене сујете и ега), или пак пред телевизором, гледајући најно- вије вести, обично набијене негатив- ним „вибрацијама“ којима се трујемо, или гледајући разне емисије у којима се прича о потпуно тривијалним ства- рима из живота „познатих“, и тако заборавимо потребу (а и обавезу) да се недељни инцидент одлазак недељом на литургију нам је инци- дент, и онда у храму сто- јимо једни поред других као странци, па чак доживљавамо и како нам други смета у „личној молитви“ зашто морамо да идемо на друга места да тражимо господа, када је он увек ту, у сваком храму, на свакојлитургији? миљан танић замислиживот у ритмулитургије јул/август 2011 53 бавимо сами собом допуштамо дакле да нам се христос измести из центра пажње и да га одмене разни „ликови“ из медија с којима никаквог додира немамо и који спрам њега заправо нису ни стварни, али се идентифику- јемо с њима јер је тако лакше одлазак недељом на литургију нам је инцидент, и онда у храму стојимо једни поред других као странци, па чак доживља- вамо и како нам други смета у „лич- ној молитви“ замислите сада, само на тренутак, да имамо луксуз да се у граду оградимо од медија и информација ко- је нам нису заиста потребне, да идемо сваког дана на сва богослужења, да се потпуно – сходно јектенији – предамо христу, који би требало да је „главна звезда“ живота сваког хришћанина притом бисмо нарав- но морали да имамо посао који дозвољава да проводимо толи- ко времена у храму и молитви већина нас ће без даљег разми- шљања одбацити такву замисао и рећи да је то немогуће ме- ђутим, прерачунајте само колико времена дневно проведете у већ поменутом „пра- зном ходу“, и питајте се зашто то време не користимо за оно што би нас водило ка христу, који је је- дини стварни живот зашто допуштамо приземности да нас опхрва и убеди нас да не можемо бити бо- љи, да је живот у гра- ду ето такав какав је и да не можемо да се мењамо? зашто је по- требно да одемо у манастир да бисмо увидели шта је хришћанска стварност, а шта не, и зашто то осећање које нас тамо обузме не гајимо и по повратку у град? зашто га пуштамо да увене, иш- чезне, утихне и нестане? зашто морамо да идемо на друга места да тражимо го- спода, када је он увек ту, у сваком хра- му, на свакој литургији? зашто чекамо и тражимо неког да нам буде пример, уместо да га сами дајемо? ја на сва ова питања немам јасан одговор а мислим да он није толико ни потребан довољ- но је бити свестан чињенице, најпро- стије и најстварније могуће, да нам се на литургији сам бог даје у причешћу и да је то заправо ударна вест – али не за један дан, недељу, месец или годину, него за цео живот тема броја винова лоза у светогорском манастиру ставроникита 54 4/2011 „пружам руку према тушу, стављам прсте на ручицу, полако је окрећем на лево само што сам се пробудио, очи су ми још пуне сна, али сам савршено свестан да је покрет који управо правим да бих започео свој дан заправо одлучују- ћи и узвишен чин који ме истовремено спаја и са културом и са природом, са миленијумима људске цивилизације и марљивим делањем геолошких раздобља која су уобличила планету оно што тражим од туша јесте да ми пре свега потврди да сам господар воде, да припадам оном делу човечанства који је захваљујући труду генерација наследио повластицу да позива себи воду једно- ставним окретањем славине, да имам предност да живим у једном веку и на једном месту где се у сваком тренутку може уживати у највећем могућем изобиљу прозрачне воде а да би се то чудо понављало сваког дана, знам да је потребан читав низ сло- жених услова, те стога отварање чесме не може бити одсутан и махиналан покрет, већ захтева сабраност, предава- ње из дубине душе и ево, вода се на мој позив пење цевима, надире“ итало калвино, пре него што кажеш „хало“ зашто покрет о коме пише итало калвино не може бити одсутан и махиналан, већ захтева сабра- ност, предавање из дубине душе? неко може пустити воду из чесме махинално, без пажње, без било каквог предавања из дубине душе наравно, то је тачно, али тај неко онда не би био човек у пуном смислу те речи, већ крњи, пали човек, човек који још није (целосан) да тај човек није, односно, да још није целосан, види се само на основу другог човека, онога који већ сада постоји, човека који већ у сада- шњости живи живот будућег века тај целосни човек има две карактеристике које се могу препознати на основу покрета којим повлачи ручицу на чесми наиме, прво, његов покрет је евхари- стијски, односно покрет пун благодар- ности, покрет у коме је садржана захвалност природи, људима, али позивање воде да човек није, односно, да још није целосан, види се само на основу другог човека, онога који већ сада постоји, човека који већ у садашњости живи живот будућег века малиша пушоња песнички станује човек јул/август 2011 55 првенствено ономе-који-све- држи-у-постојању-својом-љуба- вљу пажња и предавање из дубине душе у повлачењу те ручице није нешто у чему се он труди, већ је то последица његовог целокупног односа према свету око себе који про- изилази из његовог односа пре- ма другом и другима тај однос је љубавни однос, однос пун пажње и предавања, препушта- ња из дубине душе некоме и друго што се може видети у покрету тог човека је, да је он есхатолошки, односно покрет из бесконачности која долази, али такав да се из њега непре- стано извлачи коначност он у нади проводи сваки тренутак свог живота, па и када повлачи ручицу тај покрет је пун наде да ће баш тог тренутка доћи онај који осмишљава сваки покрет и да ће тада цео свет, како би неки хри- шћански аутори рекли, запевати песму њему, или што у ствари значи, да ће читав свет задобити импулс усмерен ка вечноблагобитију један песник, по свему судећи нама савремен, али аматерски чије је име оста- ло непознато, иза себе је оставио следећу песму у којој се бавио истом темом којом и итало калвино: дакле, човек који нема љубави, односно који се д(д)ругом не предаје из дубине душе, не примећује ни ствари које стоје на столу, нити примећује како треба да изгледа покрет којим се помоћу ручице пушта вода из чесме такав човек је пра- зан, али увек постоји нада и жеља да ће се једном испунити надом и жељом да сваки покрет и уопште све око њега има и може задобити смисао у љубавном загрљају са творцем и творевином астал празан папир на столу, папир још не исписан, празан папир на коме је кружна мрља од кафе поред тог папира чаша, чаша до пола попијена, до пола попијеног сока од поморанџе а до ње чинија пуна соли и љуски, преосталих од кикирикија, и наочаре за сунце прљаве од знојавог поподнева тај сто, на коме су ове ствари тражи да оне буду, тражи да оне на њему буду, јер ако нису он је празан сто, а нема ништа празније од празног стола или можда, скоро ништа није празније оно што је од њега једино празније, јесте човек који не види да му на столу стоје папир, сок, со, љуске и наочаре, празан човек, човек који се не чуди, човек који не воли и човек који се не труди 56 4/2011 уисторијском архиву крушевца чу- ва се ратни дневник једног хлебар- ника српске војске из балканских ратова он је учествовао у ослобођењу је- дрена од турака 1913 године дневник је водио свакога дана после турског пораза и напуштања једрена он је забележио: „мустафа паша, среда, 20 март 1913 године господин костоглу ми причао о бици на марици, под краљем вукаши- ном, код черномена – черомена вели ми да има једно тепе (старо место, пп), срб сенди код мустафа пашине станице – на северу, код новог села ту је била жан- дармеријска касарна кад су ту копали, нађен је гроб са врло много покопаних, отуд и назив срб сенди – срб угаснуће – пропаст срба“ пред угаснуће српске средњовековне државе, које је започело 1371 године, поразом од турака у маричкој бици, поче- ли су ницати прелепи манастири морав- ске школе у архитектури тада је основан средњовековни крушевац када се на гео- графској карти погледа распоред сакрал- них задужбина из доба светог кнеза лаза- ра, лепо се види загрљај манастира рава- нице и љубостиње из првог манастира испружена мушка рука средњовековног српског владара, оснивача града крушев- ца, као да дотиче и снажно грли нејаку руку своје супруге кнегиње милице, у монаштву, после косовске битке, љубо- стињске монахиње јевгеније, а по прима- њу велике схиме јефросиније у том загр- љају, срце је географски у крушевцу, у њиховој придворици цркви лазарици одатле пулсира аристократски духовни крвоток до манастира, које данас наука познаје под именом моравска школа: дренча, каленић, наупара, руденица, eпископија крушевачка – историја иобнова презвитер драгић илић из историје спц епископ крушевачки др давид (перовић) јул/август 2011 57 велуће у грудима тихује мојсињска све- та гора, где се по речима једног путописца из 1891 године: „ некада ништа друго није могло чути до брујање звона и појање преподобних калуђера“ на том мистично – географском телу свете србије векови- ма духовну стражу има епархија круше- вачка крушевачка епархија последњи пут се помиње половином xvii века у турским пореским књигама са задужењем да њен епископ, султану за берат плати пешкеш од петнаест дуката имала је тада ранг митрополије, а њена духовна област опи- сана је као: „митрополија ђаура области крушевца, с нахијама петруш, болван и дубочица“ међутим, постоји могућност да је крушевац имао митрополита и два века раније, који је непосредно учество- вао у пресељењу моштију краља милути- на из грачанице у софију била је тада у насилно наметнутој јурисдикцији охрид- ске архиепископије сачувано је име јед- ног епископа крушевачке епархије: силу- ан (1451–1455)1 крушевац је старином припадао топлич- кој или белоцркванској епископији, коју је основао 1219 године свети сава у једном 1 радомир милошевић, српска православна црква у времену и простору, смедерево, 2009, стр 257 зборнику адреса и титула епархија срп- ских из xvi века, пише: „в богоспасаемују епархију белоцр- квенскују, јеже јест кадилук крушевац“ касније је крушевац био и у саставу дру- гих епархија из београдске митрополије изузет је 1854 године и додат епископији жичкој, па је њен владика имао титулу „епископ ужичко-крушевачки“2 у слу- жебнику, штампаном у београду 1838 године, који се чува у цркви свете петке у мајдеву код крушевца, на страни 160, све- штеник петар п јовановић, парох мајдев- ски, пише: „1857 године, 21 новембра, зацрни(х) се (рукоположих се, пп) код г владике јанићија у карановац и био сам капелан својем оцу јереју милоју јовано- вићу, пароху зебичком“ поменути влади- ка јанићије нешковић био је епископ ужичко-крушевачки у архиву србије сачуван је документ из фонда митрополи- је београдске за 1860 годину, број 579, у коме пише: „како је високочајшим рјеше- њем од 14 новемб 1859 године предвојен срез бугар-моравскиј и већиј део његов придан је алексиначком окружију, а мањиј остао је по пређашњем у крушевачком, како пак окружије алексиначко подпада под епархију неготинску, а крушевачко под ужичку: то је собор архијерејски из обзира на ово најновије грађанско распо- ређење, желећи довести у ред и дотичну духовну управу, по узајамном саветовању нашао за сходно рјешити да онај већи део бугар – моравског среза придани алекси- начком окружију припадне неготинској епархији, а онај мањи део остављениј по старом да остане и даље под ужичком епархијом“ поменути свештеник милоје јовановић, рукоположен је у свештенички чин 31 маја 1836 године крушевачки протојереј милован протић пише: „у смотренију 2 петар гагулић, „топличка епархија“, гласник српске православне цркве, београд 1957, стр 135 крушевачка епархија последњи пут се помиње половином xvii века у турским пореским књигама са задужењем да њен епископ, султану за берат плати пешкеш од петнаест дуката 58 4/2011 ђака романског милоја јовановића, желе- ћем у чин свјашченическиј ступити“3 архимандрит сава петровић (1793–1861), оставио је једини писани траг о томе како је изгледало ослобођење крушевца од турака после вишевековног срб угаснућа: „ноемвирија 22 1832 године, дођоше позвати ме да идем у врбницу код народа (тамо затекох, пп), 1850 живи душа, но пушке велике имали у појасу свега 450 комата из врбнице крену народ на кру- шевац у село лазарице дођоше турци за бој – 350 коњаника изиђо код турака умолити да се не бију неће на добро изи- ћи ни једног није заболела глава, ни једна пушка није пукла, здраво и весело турци изиђоше (из крушевца, пп), без никаквог зла но сас добро десет товара барута доне на мојег рачуна два товара барута у весе- ље потрошено не за зло“4 одлуком светог αрхијерејског сабора српске православне цркве 18 новембра 2010 године обновљена је епархија кру- шевачка епископ шумадијски господин јован je њоме администрирао све до одлу- ке сас спц 2011 године да за епископа крушевачког постави др давида перовића, професора на православном богослов- ском факултету у београду епископ давид је устоличен 23 јула 2011 године и одмах је наставио да сеје еванђелско семе у давно започетој бразди старе српске пре- стонице ми, који ослушкујемо реч сејача и молитвено гледамо у небо, сећамо се свих срб угаснућа, срб сенди, који својом жртвом ударише темељ крушевачкој епар- хији, која пред нама васкрсава после више од три века од њеног последњег писаног помена у нама познатој историји аутор је свештеник при цркви светог ђорђа у крушевцу 3 архив србије, фонд митропилије београдске, 1836 година, број 502 4 архив србије, фонд митрополије београдске, 1858 године, број 106 град санкт-петербург представља значајан светски град који обилује огромном културно-историјском вредношћу довољно је поменути само да град поседује око 250 музеја и 4000 заштићених споменика више светски заштићених зграда има само венеција за нас је врло значајно да овај град поред своје уметничке вредности представља и један од највећих духовних центара не само руске државе него и читавог православног света у овом чланку ћемо укратко изложити историјат алексан- дро-невске лавре, манастира који се сматра за једног од најкарактеристични- јих представника санкт-петербурга прво помињање овог манастира датира из 1710 године када је петар i издао указ да се на месту тадашње црне реке – сада- шње реке манастирке – гради алексан- дро-невски манастир ово место је ода- брано као место историјске победе светог кнеза александра јарославића (невског) над швеђанима у невској битци 1240 године међутим, постоје сведочанства одређеног броја историчара који тврде да је још пролећа 1704 године петар i решио да се на том месту оснује мана- стир, што се није могло испунити пре свега услед борбених дејстава руса са швеђанима на овим просторима када су борбе окончане и када су градске границе биле јасно утврђене, онда се несметано могло приступити изградњи манастира за првог архимандрита постављен је тео- досије јановски, коме је дужност била да на предложеном месту почне градити манастир комплекс као официјални датум оснивања овог манастира узима се 25 март 1713 године, када је извршено освећење прве дрвене цркве (благовештањске) овог комплекса кроз православни свет чтец дејан ђуричић из историје спц јул/август 2011 59 антиминс и указ са благословом за осве- ћење цркве, митрополит санкт-петер- бургске области јов послао је још у јануа- ру 1713 године иначе, манастирски ком- плекс је пројекат италијанског архитекте д трезвинија из 1715 године од тада почиње развој лавре у архитектонском смислу важно је истаћи да се комплекс временом попуњавао и проширивао тако да је 1720 године овде била отворена школа за децу свештенослужитеља, која је 1726 године претворена у словенско- грчко-латинску богословију, да би потом, за време павла i, ова богословија добила статус духовне академије (1797 године) по замисли императора, читав манастир- ски комплекс требало је да буде хумани- тарна, школска као и здравствена устано- ва овде је по императоровој жељи треба- ло да буде организован центар за остаре- ле и рањене војнике, као и центар за помоћ алкохоличарима међутим, од свог настанка манастир је почео окупљати нај- угледније монахе и духовнике у своју обитељ, тако да је врло рано постао зна- чајан црквени фактор не само санкт-пе- тербурга него и целокупне русије император петар i је 29 маја 1723 године посетио овај манастир и том при- ликом је наредио да се мошти светог кне- за александра невског из владимирског рождественског сабора пренесу овде пренос моштију догодио се 12 септем- бра/30 августа 1724 године, у част чега руска православна црква тог дана про- славља празник преноса моштију благо- верног кнеза александра невског за вре- ме безбожне комунистичке власти мошти светог кнеза александра невског су биле однесене у државни музеј санкт-петер- бурга 15 новембра 1922 године тек 3 јуна 1989 године мошти су враћене у храм свете тројице александро-невског манастира са оснивањем санкт-петербургске епархије 1742 године надлежни еписко- пи постајали су и архимандрити односно настојатељи манастира посебним указом павла i из 1797 године, манастир је добио статус лавре и постао је једнак кијевско-печерској и тројице-сергијевој лаври крајем xix века лавра светог александра невског постаје један од главних просветних и културних центара русије у њеној историјској архиви и лавра светог александра невског александро-невски манастир један је од најпосећенијих и најчувенијих руских манастира, у који се свакодневно слива велики број верујућих 60 4/2011 билиотеци чувало се мноштво старих рукописа и ретких књига за време кому- нистичког режима лавра пролази кроз веома тежак период и трпи велика иску- шења храм свете тројице у којем су се налазиле мошти кнеза александра нев- ског био је затворен у периоду од 1934- 1957 године после 1957 г храм је био отворен али се налазио у доста тешком положају од 1996 године започет је процес обнове александро-невске лавре њен намесник од те годи- не је архимандрит наза- рије лаврињенко (2009 године он је постао епи- скоп са титулом виборг- ски) манастирски типик је сачињен 1997 године, када су и назначене основ- не дужности за монахе овог манастира у манастирском комплексу сада се налази шест цркава: благовештењска црква, фјодоровска, духовска црква, никољска, црква светог благоверног кнеза фјодора јарославића (брат св кнеза александра невског) и сабор све- те тројице главна црква овог комплекса у којој се налазе и мошти светог кнеза александра невског изградња овог манастира започета је 1776 године по пројекту архитекте и ј старова храм је освећен 1790 године, када су мошти александра невског пренешене из бла- говештањске цркве где су биле до тада читав сабор свете тројице је израђен у барокном стилу и својом уметничком вредношћу доприноси значају и лепоти читавог комплекса иначе, у архитектонском смислу, без обзира на каснија додавања и промене, у лаври преовла- дава барокни стил из xviii века треба напоменути и то да је ово један од најпосећени- јих руских манастира огро- ман број верујућих долази да се помоли над моштима све- тог александра невског, пред којима се сваки дан служе молебани и певају акатисти, али и ради тога да посети гробове ф м достојевског, п и чајковског, а в суворова, а п бороди- на, м и глинке, м в ломоносова, м п мусоргског и других руских великана који су сахрањени на територији мана- стирског комплекса прво помињање овог манастира датира из 1710 године, када је петар i издао указ да се на месту тадашње црне реке – садашње реке манастирке – гради александро-невски манастир кроз православни свет јул/август 2011 61 светла седмица, лета господњег 2011 благословом његове светости патријарха српског иринеја, мала богољубива чета, „светосавска омла- дина при храму светога саве“, како нас неформално називају, упутила се на једно интересантно путовање предво- ђена свештенством храма светога саве на врачару, оцем данилом и мирољу- бом и ојачана присуством архимандрита нектарија татарина, игумана манастира средиште и сестринством манастира месић, из богомспасаване нам епархије банатске, богољубива чета дала се на пут према црквама христовим у црној гори, албанији и македонији пут дуг преко 1500 км добра дела почињу молитвом тако беше и овога пута петак вече и молитва у цркви светога саве, благослов оца миодрага пред пут на прозору аутобуса икона светога саве, да благослови пут- нике и сву земљу којом будемо пролазили и, наравно, да се зна чији смо можда су неки и мислили да није најмудрије ста- вљати светога саву на прво место шофер је помињао да су стакла на ауто- бусу јако скупа, а ми идемо у не баш пре- терано гостољубиве крајеве за нас србе и хришћане ипак, остависмо светога саву напред да благосиља пут испред нас и да нам буде амбасадор у туђини ваљда ће бог, његовим молитвама, дати да успутно камење остане мирно међу својима са зором се сретосмо у балканској лепотици црној гори накратко се окре- писмо јутарњом молитвом у манастиру морача око нас је права божанска пое- зија облаци, небеса помешана са окол- ним црногорским брдима лагано се дижу горе као покривач, откривајући балканску лепотицу која се лагано буди крећемо даље, чекају нас у цетињском манастиру нисмо још имали осећај да смо напустили своју домовину, јер смо у црној гори заиста били своји међу своји- ма тако нас и дочекаше, братски и са пуно љубави где да се осетиш туђином пред светим петром цетињским, руком светог јована крститеља, епитрахиљом светога саве, гробом митрофана бана, капом краља николе са оцилима „само слога србина спасава“ као да је цетиње било та граница која нас је делила од оно- га што смо сви доживљавали као туђину у земљу албанију испрати нас благослов светог петра цетињског и васкршњи тропар на албанском језику тај тропар је помало у глави помутио појмове „на- ши“ и „туђи“ отело се питање, која је то сила која људе уједињује у „наше“ и раз- ликује их од „туђих“? ко су „наши“ а ко литургијске интеграције где да се осетиш туђином пред светим петром цетињским, руком светог јована крститеља, епитрахиљом светога саве, гробом митрофана бана, капом краља николе са оцилима? александар милојков хришћански живот 62 4/2011 ли „туђи“? ко је ближњи мој? (лк 10, 29) прострујале су ове мисли кроз ум потре- сајући свест да је пред нама туђина, једна тако радикална другост и туђина као што је албанија на путу смо били да искуси- мо силу која уједињује, која чини да „не- ма више јудејца ни јелина“ већ да су сви „један“ (гал 3, 28) васкршњи тропар на албанском језику, покрај моштију свето- га петра цетињског, ослободио нас је страха од другости и туђине и припремио нас за изненађење које нас је чекало са друге стране скадарског језера крену- смо поглед светога саве и његов благо- слов, са прозора нашег аутобуса, управи- ше се према „земљи орлова“ „јер су сви једно“ скадар на бојани древна престоница чувене српске династије балшић у граду нас дочекаше тамошњи срби има их, хвала богу организовани су, знају ко су, чувају свој језик, културу и веру градом врве мерцедеси из једног црвеног чује се веома гласно тозовац, „а ја сам негде руј- но вино пио“ срби, свуда су исти наш домаћин павле води нас у обилазак чуве- ног скадра на бојани највећа тврђава на балкану, средњовековни престони град балшића „много је наших костију овде“, говори нам павле „многи се отимају о овај камен, о ову тврђаву, присвајају је али, не брините, ми смо овде и чувамо је да се не заборави чија је, ко ју је градио“ павле улази у остатке једне богомоље прекрсти се рече да је ту била црква коју су касније турци претворили у џамију видесмо и место где је према епској песми узидана гојковица наш домаћин нам рече да и албанци имају своју верзи- ју исте легенде на зидовима је бели креч- њак када је киша, са зидова се слива бела течност, као млеко павле рече да се ту у елбасану, пред манастиром светог јована владимира хришћански живот јул/август 2011 63 моле и срби и албанци, бездетни брач- ници, тражећи благодат родитељства мука и нада која спаја људске судбине у граду скадру, у храму христовог васкрсења одслужисмо свету литургију на томину недељу као некада апостол тома, гледасмо и додиривасмо оно у шта нисмо могли веровати албанци – народ божији! српски и албански свештеник служе свету литургију! албанци и срби око једнога господа! туђина? не остало је да само као и некада апостол тома узвикнемо: „господ мој и бог мој!“ (јн 20, 28) христос васкрсе, браћо албанци! и беху две појнице на једној српски, на другој албански језик и беху два свеште- ника један служи на српском, други на албанском и нити смо ми знали албан- ски, нити су албанци знали српски али, гле чуда, разумесмо се (дап 2, 4) и умеше наши појци да одговоре њиховом свеште- нику, а и њихова певница нашем језик је био различит, али нам је мелодија била иста један је био дух утешитељ који нас је сјединио у једно тело света литургија је интегрисала све наше разлике не би више албанца ни србина причестисмо се и сви бејасмо један човек у исусу хри- сту (гал 3, 28) српски светитељ у албанској земљи настависмо даље да упознајемо инте- ресантну земљу албанију дознасмо да је међу албанцима готово половина оних који христа признају за бога и спасите- ља (православних и римокатолика), а само православних је 27% многи од нас то нису знали стигосмо и у главни град, у тирану обиђосмо саборни храм посвећен благовестима у овом велелеп- ном храму чувају се мошти нашег срп- ског краља, светог јована владимира, као и мошти светог козме етолског љубазни свештеник изнео нам је делове моштију двојице светитеља, које целива- смо опет, и опет, бејасмо своји, међу својима христос посреди нас! ваистину, сила која уједињује! упутисмо се даље, према елбасану и манастиру светог јована владимира албанци га зову „шин ђон“ (свети јован) нађосмо мало тужну слику, манастир без монаха, при- лично запуштене околине ипак, тугу су нам развејали весели албански младићи из оближњег села рекоше да су право- славни и да овде долазе на свету литур- гију манастирска црква је ипак жива, служе се свете литургије, слава богу божијим промислом, српски светитељ у албанској земљи, сведочи васкрслога господа но, светитељство и јесте та литургијска димензија постојања, где нестају све наше смртне поделе и где се пројављује васељенство, свечовечанство, возглављење свих и свега у христу – наиме, црква од елбасана се светоме сави на прозо- ру нашег аутобуса придружио и свети јован владимир, „шин ђон“ остатак пута кроз албанију ка македонији, ка нашој следећој одредници, светом науму и клименту охридском, благосиљала су сада двојица наших светитеља а забри- нути возач и камење? ех, камење никада није било мирније заиста, у албанији се не сретосмо чак ни са непријатним погле- дом „све је свето и честито било“ и нити смо ми знали албански, нити су албанци знали српски али, гле чуда, разумесмо се језик је био различит, али нам је мелодија била иста један је био дух утешитељ који нас је сједи- нио у једно тело 64 4/2011 има ли „туђих“? обиђосмо и бисерни охрид, молитвено осењени и обрадовани трећим светите- љем, чије присуство осетисмо налазили смо се у епископији светог николаја охридског и жичког још један свети србин који нам је посведочио свечовачен- ство, васељенство, литургијски етос – цркву опет, и опет, своји, међу својима поново је васкршњи тропар био сила која је рушила језичке и националне баријере испред једне од велелепних цркава у охриду отпевасмо „христос воскресе“ људи су нас знатижељно посматрали прилази човек и након нашег певања почиње и он, на француском језику „хри- стос воскресе“ не зна српски, нити црквенословенски, али нас је разумео шта смо певали не знамо ни ми француски, али смо и ми њега разумели убрзо затим уследило је и на енглеском језику „хри- стос воскресе“ на крају и на грчком беху то, заиста, литургијске интеграције осе- ћај туђине је нестао остали су само „на- ши“, „туђих“ више није било био је већ увелико смирај дана када смо се упутили кући негде међу македон- ским брдима стадосмо и покрај неке речице, на једном камену, са оцем некта- ријем и о миодрагом, преломисмо слав- ски колач сутра је слава свети николај охридски и жички са славом се, ето, сретосмо ту у некадашњој његовој епи- скопији пред нама је била ноћ и пут за београд рано ујутро, испред храма све- тога саве дочекала нас је киша они рев- носнији остали су на светој литургији они слабији, међу којима и писац ових редова, одјурили су кући, пробијајући се кроз пљусак киша, али некако пријатно хладна, сливала се низ лице хладила је главу којом је струјала мисао: „боже, ко ли су „наши“ а ко ли „туђи“? аутор је вероучитељ у деветој београдској гимназији
... и концерти * многима овакав начин мисионарења међу младима није прихватљив и може деловати као да се спаја оно што није спојиво ипак, ако знамо да су у исто- рији цркве мисионари ширили јеван- ђеље на различитим језицима и пра- вославну веру уграђивали у национал- не културе, онда је сасвим прихватљи- во да се и на овакав алтернативан начин путем рок музике, шири право- славна вера тема броја 52 4/2011 δ анашњи човек који живи у гра- ду (понекад кажем да се у граду, нарочито београду, живи „као на тркама“) као да није свестан колико је изложен утицају медија и колико свој живот усмерава ка истим – несвесно, али и свесно био сам десет дана у манастиру студеница, и иако сам имао приступ интер- нету (а они који мене познају, знају и да сам скоро стално онлајн), не могу рећи да сам пратио дешавања ван манастира насупрот „ванманастирске“ сва- кодневице, живот тамо био ми је усмерен на богослужења и на остале обавезе које сам имао дан ми је трајао дуже – време је брзо пролази- ло, али је количина времена испуњеног разним активностима била далеко већа него у граду (где бар трећину времена проведем у „празном ходу“ и у прево- зу) по повратку у град приметио сам нешто што увек приметим после та- квог одсуства из истог – у граду су нам чула буквално (и знам да ће ово звуча- ти грубо) силована од стране најразли- читијих медија и информација које нам они саопштавају – хтели ми то или не док смо у манастиру усмерени ритмом који одређује распоред богослужења, у граду имамо другачије обавезе које бар делимично одређујемо према ин- формацијама које добијамо из медија (најбаналније: како ћемо се датог дана обући одређујемо према временској прогнози) често пак допуштамо и да нам пажњу одвлаче ствари које немају ника- квог суштинског значаја за наш живот, бавимо се „ликовима“ из „ријали- ти“ емисија, проводимо сате и сате на интер- нет-форумима водећи расправе којима нема краја, а обично ни сврхе (осим потхра- њивања сопствене сујете и ега), или пак пред телевизором, гледајући најно- вије вести, обично набијене негатив- ним „вибрацијама“ којима се трујемо, или гледајући разне емисије у којима се прича о потпуно тривијалним ства- рима из живота „познатих“, и тако заборавимо потребу (а и обавезу) да се недељни инцидент одлазак недељом на литургију нам је инци- дент, и онда у храму сто- јимо једни поред других као странци, па чак доживљавамо и како нам други смета у „личној молитви“ зашто морамо да идемо на друга места да тражимо господа, када је он увек ту, у сваком храму, на свакојлитургији? миљан танић замислиживот у ритмулитургије јул/август 2011 53 бавимо сами собом допуштамо дакле да нам се христос измести из центра пажње и да га одмене разни „ликови“ из медија с којима никаквог додира немамо и који спрам њега заправо нису ни стварни, али се идентифику- јемо с њима јер је тако лакше одлазак недељом на литургију нам је инцидент, и онда у храму стојимо једни поред других као странци, па чак доживља- вамо и како нам други смета у „лич- ној молитви“ замислите сада, само на тренутак, да имамо луксуз да се у граду оградимо од медија и информација ко- је нам нису заиста потребне, да идемо сваког дана на сва богослужења, да се потпуно – сходно јектенији – предамо христу, који би требало да је „главна звезда“ живота сваког хришћанина притом бисмо нарав- но морали да имамо посао који дозвољава да проводимо толи- ко времена у храму и молитви већина нас ће без даљег разми- шљања одбацити такву замисао и рећи да је то немогуће ме- ђутим, прерачунајте само колико времена дневно проведете у већ поменутом „пра- зном ходу“, и питајте се зашто то време не користимо за оно што би нас водило ка христу, који је је- дини стварни живот зашто допуштамо приземности да нас опхрва и убеди нас да не можемо бити бо- љи, да је живот у гра- ду ето такав какав је и да не можемо да се мењамо? зашто је по- требно да одемо у манастир да бисмо увидели шта је хришћанска стварност, а шта не, и зашто то осећање које нас тамо обузме не гајимо и по повратку у град? зашто га пуштамо да увене, иш- чезне, утихне и нестане? зашто морамо да идемо на друга места да тражимо го- спода, када је он увек ту, у сваком хра- му, на свакој литургији? зашто чекамо и тражимо неког да нам буде пример, уместо да га сами дајемо? ја на сва ова питања немам јасан одговор а мислим да он није толико ни потребан довољ- но је бити свестан чињенице, најпро- стије и најстварније могуће, да нам се на литургији сам бог даје у причешћу и да је то заправо ударна вест – али не за један дан, недељу, месец или годину, него за цео живот тема броја винова лоза у светогорском манастиру ставроникита 54 4/2011 „пружам руку према тушу, стављам прсте на ручицу, полако је окрећем на лево само што сам се пробудио, очи су ми још пуне сна, али сам савршено свестан да је покрет који управо правим да бих започео свој дан заправо одлучују- ћи и узвишен чин који ме истовремено спаја и са културом и са природом, са миленијумима људске цивилизације и марљивим делањем геолошких раздобља која су уобличила планету оно што тражим од туша јесте да ми пре свега потврди да сам господар воде, да припадам оном делу човечанства који је захваљујући труду генерација наследио повластицу да позива себи воду једно- ставним окретањем славине, да имам предност да живим у једном веку и на једном месту где се у сваком тренутку може уживати у највећем могућем изобиљу прозрачне воде а да би се то чудо понављало сваког дана, знам да је потребан читав низ сло- жених услова, те стога отварање чесме не може бити одсутан и махиналан покрет, већ захтева сабраност, предава- ње из дубине душе и ево, вода се на мој позив пење цевима, надире“ итало калвино, пре него што кажеш „хало“ зашто покрет о коме пише итало калвино не може бити одсутан и махиналан, већ захтева сабра- ност, предавање из дубине душе? неко може пустити воду из чесме махинално, без пажње, без било каквог предавања из дубине душе наравно, то је тачно, али тај неко онда не би био човек у пуном смислу те речи, већ крњи, пали човек, човек који још није (целосан) да тај човек није, односно, да још није целосан, види се само на основу другог човека, онога који већ сада постоји, човека који већ у сада- шњости живи живот будућег века тај целосни човек има две карактеристике које се могу препознати на основу покрета којим повлачи ручицу на чесми наиме, прво, његов покрет је евхари- стијски, односно покрет пун благодар- ности, покрет у коме је садржана захвалност природи, људима, али позивање воде да човек није, односно, да још није целосан, види се само на основу другог човека, онога који већ сада постоји, човека који већ у садашњости живи живот будућег века малиша пушоња песнички станује човек јул/август 2011 55 првенствено ономе-који-све- држи-у-постојању-својом-љуба- вљу пажња и предавање из дубине душе у повлачењу те ручице није нешто у чему се он труди, већ је то последица његовог целокупног односа према свету око себе који про- изилази из његовог односа пре- ма другом и другима тај однос је љубавни однос, однос пун пажње и предавања, препушта- ња из дубине душе некоме и друго што се може видети у покрету тог човека је, да је он есхатолошки, односно покрет из бесконачности која долази, али такав да се из њега непре- стано извлачи коначност он у нади проводи сваки тренутак свог живота, па и када повлачи ручицу тај покрет је пун наде да ће баш тог тренутка доћи онај који осмишљава сваки покрет и да ће тада цео свет, како би неки хри- шћански аутори рекли, запевати песму њему, или што у ствари значи, да ће читав свет задобити импулс усмерен ка вечноблагобитију један песник, по свему судећи нама савремен, али аматерски чије је име оста- ло непознато, иза себе је оставио следећу песму у којој се бавио истом темом којом и итало калвино: дакле, човек који нема љубави, односно који се д(д)ругом не предаје из дубине душе, не примећује ни ствари које стоје на столу, нити примећује како треба да изгледа покрет којим се помоћу ручице пушта вода из чесме такав човек је пра- зан, али увек постоји нада и жеља да ће се једном испунити надом и жељом да сваки покрет и уопште све око њега има и може задобити смисао у љубавном загрљају са творцем и творевином астал празан папир на столу, папир још не исписан, празан папир на коме је кружна мрља од кафе поред тог папира чаша, чаша до пола попијена, до пола попијеног сока од поморанџе а до ње чинија пуна соли и љуски, преосталих од кикирикија, и наочаре за сунце прљаве од знојавог поподнева тај сто, на коме су ове ствари тражи да оне буду, тражи да оне на њему буду, јер ако нису он је празан сто, а нема ништа празније од празног стола или можда, скоро ништа није празније оно што је од њега једино празније, јесте човек који не види да му на столу стоје папир, сок, со, љуске и наочаре, празан човек, човек који се не чуди, човек који не воли и човек који се не труди 56 4/2011 уисторијском архиву крушевца чу- ва се ратни дневник једног хлебар- ника српске војске из балканских ратова он је учествовао у ослобођењу је- дрена од турака 1913 године дневник је водио свакога дана после турског пораза и напуштања једрена он је забележио: „мустафа паша, среда, 20 март 1913 године господин костоглу ми причао о бици на марици, под краљем вукаши- ном, код черномена – черомена вели ми да има једно тепе (старо место, пп), срб сенди код мустафа пашине станице – на северу, код новог села ту је била жан- дармеријска касарна кад су ту копали, нађен је гроб са врло много покопаних, отуд и назив срб сенди – срб угаснуће – пропаст срба“ пред угаснуће српске средњовековне државе, које је започело 1371 године, поразом од турака у маричкој бици, поче- ли су ницати прелепи манастири морав- ске школе у архитектури тада је основан средњовековни крушевац када се на гео- графској карти погледа распоред сакрал- них задужбина из доба светог кнеза лаза- ра, лепо се види загрљај манастира рава- нице и љубостиње из првог манастира испружена мушка рука средњовековног српског владара, оснивача града крушев- ца, као да дотиче и снажно грли нејаку руку своје супруге кнегиње милице, у монаштву, после косовске битке, љубо- стињске монахиње јевгеније, а по прима- њу велике схиме јефросиније у том загр- љају, срце је географски у крушевцу, у њиховој придворици цркви лазарици одатле пулсира аристократски духовни крвоток до манастира, које данас наука познаје под именом моравска школа: дренча, каленић, наупара, руденица, eпископија крушевачка – историја иобнова презвитер драгић илић из историје спц епископ крушевачки др давид (перовић) јул/август 2011 57 велуће у грудима тихује мојсињска све- та гора, где се по речима једног путописца из 1891 године: „ некада ништа друго није могло чути до брујање звона и појање преподобних калуђера“ на том мистично – географском телу свете србије векови- ма духовну стражу има епархија круше- вачка крушевачка епархија последњи пут се помиње половином xvii века у турским пореским књигама са задужењем да њен епископ, султану за берат плати пешкеш од петнаест дуката имала је тада ранг митрополије, а њена духовна област опи- сана је као: „митрополија ђаура области крушевца, с нахијама петруш, болван и дубочица“ међутим, постоји могућност да је крушевац имао митрополита и два века раније, који је непосредно учество- вао у пресељењу моштију краља милути- на из грачанице у софију била је тада у насилно наметнутој јурисдикцији охрид- ске архиепископије сачувано је име јед- ног епископа крушевачке епархије: силу- ан (1451–1455)1 крушевац је старином припадао топлич- кој или белоцркванској епископији, коју је основао 1219 године свети сава у једном 1 радомир милошевић, српска православна црква у времену и простору, смедерево, 2009, стр 257 зборнику адреса и титула епархија срп- ских из xvi века, пише: „в богоспасаемују епархију белоцр- квенскују, јеже јест кадилук крушевац“ касније је крушевац био и у саставу дру- гих епархија из београдске митрополије изузет је 1854 године и додат епископији жичкој, па је њен владика имао титулу „епископ ужичко-крушевачки“2 у слу- жебнику, штампаном у београду 1838 године, који се чува у цркви свете петке у мајдеву код крушевца, на страни 160, све- штеник петар п јовановић, парох мајдев- ски, пише: „1857 године, 21 новембра, зацрни(х) се (рукоположих се, пп) код г владике јанићија у карановац и био сам капелан својем оцу јереју милоју јовано- вићу, пароху зебичком“ поменути влади- ка јанићије нешковић био је епископ ужичко-крушевачки у архиву србије сачуван је документ из фонда митрополи- је београдске за 1860 годину, број 579, у коме пише: „како је високочајшим рјеше- њем од 14 новемб 1859 године предвојен срез бугар-моравскиј и већиј део његов придан је алексиначком окружију, а мањиј остао је по пређашњем у крушевачком, како пак окружије алексиначко подпада под епархију неготинску, а крушевачко под ужичку: то је собор архијерејски из обзира на ово најновије грађанско распо- ређење, желећи довести у ред и дотичну духовну управу, по узајамном саветовању нашао за сходно рјешити да онај већи део бугар – моравског среза придани алекси- начком окружију припадне неготинској епархији, а онај мањи део остављениј по старом да остане и даље под ужичком епархијом“ поменути свештеник милоје јовановић, рукоположен је у свештенички чин 31 маја 1836 године крушевачки протојереј милован протић пише: „у смотренију 2 петар гагулић, „топличка епархија“, гласник српске православне цркве, београд 1957, стр 135 крушевачка епархија последњи пут се помиње половином xvii века у турским пореским књигама са задужењем да њен епископ, султану за берат плати пешкеш од петнаест дуката 58 4/2011 ђака романског милоја јовановића, желе- ћем у чин свјашченическиј ступити“3 архимандрит сава петровић (1793–1861), оставио је једини писани траг о томе како је изгледало ослобођење крушевца од турака после вишевековног срб угаснућа: „ноемвирија 22 1832 године, дођоше позвати ме да идем у врбницу код народа (тамо затекох, пп), 1850 живи душа, но пушке велике имали у појасу свега 450 комата из врбнице крену народ на кру- шевац у село лазарице дођоше турци за бој – 350 коњаника изиђо код турака умолити да се не бију неће на добро изи- ћи ни једног није заболела глава, ни једна пушка није пукла, здраво и весело турци изиђоше (из крушевца, пп), без никаквог зла но сас добро десет товара барута доне на мојег рачуна два товара барута у весе- ље потрошено не за зло“4 одлуком светог αрхијерејског сабора српске православне цркве 18 новембра 2010 године обновљена је епархија кру- шевачка епископ шумадијски господин јован je њоме администрирао све до одлу- ке сас спц 2011 године да за епископа крушевачког постави др давида перовића, професора на православном богослов- ском факултету у београду епископ давид је устоличен 23 јула 2011 године и одмах је наставио да сеје еванђелско семе у давно започетој бразди старе српске пре- стонице ми, који ослушкујемо реч сејача и молитвено гледамо у небо, сећамо се свих срб угаснућа, срб сенди, који својом жртвом ударише темељ крушевачкој епар- хији, која пред нама васкрсава после више од три века од њеног последњег писаног помена у нама познатој историји аутор је свештеник при цркви светог ђорђа у крушевцу 3 архив србије, фонд митропилије београдске, 1836 година, број 502 4 архив србије, фонд митрополије београдске, 1858 године, број 106 град санкт-петербург представља значајан светски град који обилује огромном културно-историјском вредношћу довољно је поменути само да град поседује око 250 музеја и 4000 заштићених споменика више светски заштићених зграда има само венеција за нас је врло значајно да овај град поред своје уметничке вредности представља и један од највећих духовних центара не само руске државе него и читавог православног света у овом чланку ћемо укратко изложити историјат алексан- дро-невске лавре, манастира који се сматра за једног од најкарактеристични- јих представника санкт-петербурга прво помињање овог манастира датира из 1710 године када је петар i издао указ да се на месту тадашње црне реке – сада- шње реке манастирке – гради алексан- дро-невски манастир ово место је ода- брано као место историјске победе светог кнеза александра јарославића (невског) над швеђанима у невској битци 1240 године међутим, постоје сведочанства одређеног броја историчара који тврде да је још пролећа 1704 године петар i решио да се на том месту оснује мана- стир, што се није могло испунити пре свега услед борбених дејстава руса са швеђанима на овим просторима када су борбе окончане и када су градске границе биле јасно утврђене, онда се несметано могло приступити изградњи манастира за првог архимандрита постављен је тео- досије јановски, коме је дужност била да на предложеном месту почне градити манастир комплекс као официјални датум оснивања овог манастира узима се 25 март 1713 године, када је извршено освећење прве дрвене цркве (благовештањске) овог комплекса кроз православни свет чтец дејан ђуричић из историје спц јул/август 2011 59 антиминс и указ са благословом за осве- ћење цркве, митрополит санкт-петер- бургске области јов послао је још у јануа- ру 1713 године иначе, манастирски ком- плекс је пројекат италијанског архитекте д трезвинија из 1715 године од тада почиње развој лавре у архитектонском смислу важно је истаћи да се комплекс временом попуњавао и проширивао тако да је 1720 године овде била отворена школа за децу свештенослужитеља, која је 1726 године претворена у словенско- грчко-латинску богословију, да би потом, за време павла i, ова богословија добила статус духовне академије (1797 године) по замисли императора, читав манастир- ски комплекс требало је да буде хумани- тарна, школска као и здравствена устано- ва овде је по императоровој жељи треба- ло да буде организован центар за остаре- ле и рањене војнике, као и центар за помоћ алкохоличарима међутим, од свог настанка манастир је почео окупљати нај- угледније монахе и духовнике у своју обитељ, тако да је врло рано постао зна- чајан црквени фактор не само санкт-пе- тербурга него и целокупне русије император петар i је 29 маја 1723 године посетио овај манастир и том при- ликом је наредио да се мошти светог кне- за александра невског из владимирског рождественског сабора пренесу овде пренос моштију догодио се 12 септем- бра/30 августа 1724 године, у част чега руска православна црква тог дана про- славља празник преноса моштију благо- верног кнеза александра невског за вре- ме безбожне комунистичке власти мошти светог кнеза александра невског су биле однесене у државни музеј санкт-петер- бурга 15 новембра 1922 године тек 3 јуна 1989 године мошти су враћене у храм свете тројице александро-невског манастира са оснивањем санкт-петербургске епархије 1742 године надлежни еписко- пи постајали су и архимандрити односно настојатељи манастира посебним указом павла i из 1797 године, манастир је добио статус лавре и постао је једнак кијевско-печерској и тројице-сергијевој лаври крајем xix века лавра светог александра невског постаје један од главних просветних и културних центара русије у њеној историјској архиви и лавра светог александра невског александро-невски манастир један је од најпосећенијих и најчувенијих руских манастира, у који се свакодневно слива велики број верујућих 60 4/2011 билиотеци чувало се мноштво старих рукописа и ретких књига за време кому- нистичког режима лавра пролази кроз веома тежак период и трпи велика иску- шења храм свете тројице у којем су се налазиле мошти кнеза александра нев- ског био је затворен у периоду од 1934- 1957 године после 1957 г храм је био отворен али се налазио у доста тешком положају од 1996 године започет је процес обнове александро-невске лавре њен намесник од те годи- не је архимандрит наза- рије лаврињенко (2009 године он је постао епи- скоп са титулом виборг- ски) манастирски типик је сачињен 1997 године, када су и назначене основ- не дужности за монахе овог манастира у манастирском комплексу сада се налази шест цркава: благовештењска црква, фјодоровска, духовска црква, никољска, црква светог благоверног кнеза фјодора јарославића (брат св кнеза александра невског) и сабор све- те тројице главна црква овог комплекса у којој се налазе и мошти светог кнеза александра невског изградња овог манастира започета је 1776 године по пројекту архитекте и ј старова храм је освећен 1790 године, када су мошти александра невског пренешене из бла- говештањске цркве где су биле до тада читав сабор свете тројице је израђен у барокном стилу и својом уметничком вредношћу доприноси значају и лепоти читавог комплекса иначе, у архитектонском смислу, без обзира на каснија додавања и промене, у лаври преовла- дава барокни стил из xviii века треба напоменути и то да је ово један од најпосећени- јих руских манастира огро- ман број верујућих долази да се помоли над моштима све- тог александра невског, пред којима се сваки дан служе молебани и певају акатисти, али и ради тога да посети гробове ф м достојевског, п и чајковског, а в суворова, а п бороди- на, м и глинке, м в ломоносова, м п мусоргског и других руских великана који су сахрањени на територији мана- стирског комплекса прво помињање овог манастира датира из 1710 године, када је петар i издао указ да се на месту тадашње црне реке – садашње реке манастирке – гради александро-невски манастир кроз православни свет јул/август 2011 61 светла седмица, лета господњег 2011 благословом његове светости патријарха српског иринеја, мала богољубива чета, „светосавска омла- дина при храму светога саве“, како нас неформално називају, упутила се на једно интересантно путовање предво- ђена свештенством храма светога саве на врачару, оцем данилом и мирољу- бом и ојачана присуством архимандрита нектарија татарина, игумана манастира средиште и сестринством манастира месић, из богомспасаване нам епархије банатске, богољубива чета дала се на пут према црквама христовим у црној гори, албанији и македонији пут дуг преко 1500 км добра дела почињу молитвом тако беше и овога пута петак вече и молитва у цркви светога саве, благослов оца миодрага пред пут на прозору аутобуса икона светога саве, да благослови пут- нике и сву земљу којом будемо пролазили и, наравно, да се зна чији смо можда су неки и мислили да није најмудрије ста- вљати светога саву на прво место шофер је помињао да су стакла на ауто- бусу јако скупа, а ми идемо у не баш пре- терано гостољубиве крајеве за нас србе и хришћане ипак, остависмо светога саву напред да благосиља пут испред нас и да нам буде амбасадор у туђини ваљда ће бог, његовим молитвама, дати да успутно камење остане мирно међу својима са зором се сретосмо у балканској лепотици црној гори накратко се окре- писмо јутарњом молитвом у манастиру морача око нас је права божанска пое- зија облаци, небеса помешана са окол- ним црногорским брдима лагано се дижу горе као покривач, откривајући балканску лепотицу која се лагано буди крећемо даље, чекају нас у цетињском манастиру нисмо још имали осећај да смо напустили своју домовину, јер смо у црној гори заиста били своји међу своји- ма тако нас и дочекаше, братски и са пуно љубави где да се осетиш туђином пред светим петром цетињским, руком светог јована крститеља, епитрахиљом светога саве, гробом митрофана бана, капом краља николе са оцилима „само слога србина спасава“ као да је цетиње било та граница која нас је делила од оно- га што смо сви доживљавали као туђину у земљу албанију испрати нас благослов светог петра цетињског и васкршњи тропар на албанском језику тај тропар је помало у глави помутио појмове „на- ши“ и „туђи“ отело се питање, која је то сила која људе уједињује у „наше“ и раз- ликује их од „туђих“? ко су „наши“ а ко литургијске интеграције где да се осетиш туђином пред светим петром цетињским, руком светог јована крститеља, епитрахиљом светога саве, гробом митрофана бана, капом краља николе са оцилима? александар милојков хришћански живот 62 4/2011 ли „туђи“? ко је ближњи мој? (лк 10, 29) прострујале су ове мисли кроз ум потре- сајући свест да је пред нама туђина, једна тако радикална другост и туђина као што је албанија на путу смо били да искуси- мо силу која уједињује, која чини да „не- ма више јудејца ни јелина“ већ да су сви „један“ (гал 3, 28) васкршњи тропар на албанском језику, покрај моштију свето- га петра цетињског, ослободио нас је страха од другости и туђине и припремио нас за изненађење које нас је чекало са друге стране скадарског језера крену- смо поглед светога саве и његов благо- слов, са прозора нашег аутобуса, управи- ше се према „земљи орлова“ „јер су сви једно“ скадар на бојани древна престоница чувене српске династије балшић у граду нас дочекаше тамошњи срби има их, хвала богу организовани су, знају ко су, чувају свој језик, културу и веру градом врве мерцедеси из једног црвеног чује се веома гласно тозовац, „а ја сам негде руј- но вино пио“ срби, свуда су исти наш домаћин павле води нас у обилазак чуве- ног скадра на бојани највећа тврђава на балкану, средњовековни престони град балшића „много је наших костију овде“, говори нам павле „многи се отимају о овај камен, о ову тврђаву, присвајају је али, не брините, ми смо овде и чувамо је да се не заборави чија је, ко ју је градио“ павле улази у остатке једне богомоље прекрсти се рече да је ту била црква коју су касније турци претворили у џамију видесмо и место где је према епској песми узидана гојковица наш домаћин нам рече да и албанци имају своју верзи- ју исте легенде на зидовима је бели креч- њак када је киша, са зидова се слива бела течност, као млеко павле рече да се ту у елбасану, пред манастиром светог јована владимира хришћански живот јул/август 2011 63 моле и срби и албанци, бездетни брач- ници, тражећи благодат родитељства мука и нада која спаја људске судбине у граду скадру, у храму христовог васкрсења одслужисмо свету литургију на томину недељу као некада апостол тома, гледасмо и додиривасмо оно у шта нисмо могли веровати албанци – народ божији! српски и албански свештеник служе свету литургију! албанци и срби око једнога господа! туђина? не остало је да само као и некада апостол тома узвикнемо: „господ мој и бог мој!“ (јн 20, 28) христос васкрсе, браћо албанци! и беху две појнице на једној српски, на другој албански језик и беху два свеште- ника један служи на српском, други на албанском и нити смо ми знали албан- ски, нити су албанци знали српски али, гле чуда, разумесмо се (дап 2, 4) и умеше наши појци да одговоре њиховом свеште- нику, а и њихова певница нашем језик је био различит, али нам је мелодија била иста један је био дух утешитељ који нас је сјединио у једно тело света литургија је интегрисала све наше разлике не би више албанца ни србина причестисмо се и сви бејасмо један човек у исусу хри- сту (гал 3, 28) српски светитељ у албанској земљи настависмо даље да упознајемо инте- ресантну земљу албанију дознасмо да је међу албанцима готово половина оних који христа признају за бога и спасите- ља (православних и римокатолика), а само православних је 27% многи од нас то нису знали стигосмо и у главни град, у тирану обиђосмо саборни храм посвећен благовестима у овом велелеп- ном храму чувају се мошти нашег срп- ског краља, светог јована владимира, као и мошти светог козме етолског љубазни свештеник изнео нам је делове моштију двојице светитеља, које целива- смо опет, и опет, бејасмо своји, међу својима христос посреди нас! ваистину, сила која уједињује! упутисмо се даље, према елбасану и манастиру светог јована владимира албанци га зову „шин ђон“ (свети јован) нађосмо мало тужну слику, манастир без монаха, при- лично запуштене околине ипак, тугу су нам развејали весели албански младићи из оближњег села рекоше да су право- славни и да овде долазе на свету литур- гију манастирска црква је ипак жива, служе се свете литургије, слава богу божијим промислом, српски светитељ у албанској земљи, сведочи васкрслога господа но, светитељство и јесте та литургијска димензија постојања, где нестају све наше смртне поделе и где се пројављује васељенство, свечовечанство, возглављење свих и свега у христу – наиме, црква од елбасана се светоме сави на прозо- ру нашег аутобуса придружио и свети јован владимир, „шин ђон“ остатак пута кроз албанију ка македонији, ка нашој следећој одредници, светом науму и клименту охридском, благосиљала су сада двојица наших светитеља а забри- нути возач и камење? ех, камење никада није било мирније заиста, у албанији се не сретосмо чак ни са непријатним погле- дом „све је свето и честито било“ и нити смо ми знали албански, нити су албанци знали српски али, гле чуда, разумесмо се језик је био различит, али нам је мелодија била иста један је био дух утешитељ који нас је сједи- нио у једно тело 64 4/2011 има ли „туђих“? обиђосмо и бисерни охрид, молитвено осењени и обрадовани трећим светите- љем, чије присуство осетисмо налазили смо се у епископији светог николаја охридског и жичког још један свети србин који нам је посведочио свечовачен- ство, васељенство, литургијски етос – цркву опет, и опет, своји, међу својима поново је васкршњи тропар био сила која је рушила језичке и националне баријере испред једне од велелепних цркава у охриду отпевасмо „христос воскресе“ људи су нас знатижељно посматрали прилази човек и након нашег певања почиње и он, на француском језику „хри- стос воскресе“ не зна српски, нити црквенословенски, али нас је разумео шта смо певали не знамо ни ми француски, али смо и ми њега разумели убрзо затим уследило је и на енглеском језику „хри- стос воскресе“ на крају и на грчком беху то, заиста, литургијске интеграције осе- ћај туђине је нестао остали су само „на- ши“, „туђих“ више није било био је већ увелико смирај дана када смо се упутили кући негде међу македон- ским брдима стадосмо и покрај неке речице, на једном камену, са оцем некта- ријем и о миодрагом, преломисмо слав- ски колач сутра је слава свети николај охридски и жички са славом се, ето, сретосмо ту у некадашњој његовој епи- скопији пред нама је била ноћ и пут за београд рано ујутро, испред храма све- тога саве дочекала нас је киша они рев- носнији остали су на светој литургији они слабији, међу којима и писац ових редова, одјурили су кући, пробијајући се кроз пљусак киша, али некако пријатно хладна, сливала се низ лице хладила је главу којом је струјала мисао: „боже, ко ли су „наши“ а ко ли „туђи“? аутор је вероучитељ у деветој београдској гимназији
Свеска: 320 | Хришћанска мисија у мас-медијима
... Фотографија на насловној страни корице: Васкршњи концерт у Храму Светог Саве (2442011) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ крушевачки др Давид (Перовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Испред Цркве Светог Ђорђа у Крушевцу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Калудра фото: ђакон Драган С Танасијевић Јул / АВГУСТ 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Хришћанска порука у мас-медијима 2 Светачник Свети Григорије Чудотворац – светост као основ православног мисионарења 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 8 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 12 Живот у Христу Смисао спасења у Христу 18 Црква и држава Светосавскавертикала–Бог, краљ, домаћин 22 Стари Завет Пророчке вође – духовници Старог Завета 25 Свети ликови историје СПЦ Свети Стефан и Јелена Штиљановић 27 Апологетика Ко може против Божанске силе? 30 Tема броја Мисија – лично сведочење 35 Сврха мисије 38 Црква и мас-медији 40 Медији и Еванђеље 42 Присуство Цркве у медијима 45 Хришћанска рок мисија 49 Замисли живот у ритму Литургије 52 Песнички станује човек Позивање воде 54 Из историје СПЦ Eпископија крушевачка – историја и обнова 56 Кроз православни свет ЛавраСветог Александра Невског 58 Хришћански живот Литургијске интеграције 61 Ако су у почетном периоду развоја мас-медијске сфере и постојале неке недоумице у погледу тога да ли је уопште треба користити за потре- бе хришћанске мисије, данас је та диле- ма сувишна: не постоји ниједна помесна православна Црква која мас-медије не користи за своје мисионарске потребе Притом, када кажемо „мас-медији“, не мислимо само на класичне медије попут штампе, радија и телевизије већ и на тзв нове медије, који се од „старих“ раз- ликују по могућности обраде дигитал- ног сигнала и по мрежном капацитету размене података (интернет је најбољи пример) И мада се потреба за мас-ме- дијским мисионарским деловањем не доводи у питање, ипак треба размотри- ти најбољи начин те мисије Додуше, неко ће рећи да ни ту нема много шта за разматрање: некада папир и мастило, данас штампани и електронски медији и то је то Но ствари нису баш тако једно- ставне Један од проблема је феномен релати- визације хришћанске поруке уколико је она уклопљена у амбијент световних емисија У случају телевизије, примера ради, то су популистичке „парадне“ еми- сије милионске гледаности – поставља се питање да ли је њихова гледаност дово- љан разлог да се у њима појаве хришћан- ски мисионари? Или, рецимо, да ли при- стати на емитовање прилога верског карактера који би повремено био преки- 2 4/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
... Фотографија на насловној страни корице: Васкршњи концерт у Храму Светог Саве (2442011) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ крушевачки др Давид (Перовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Испред Цркве Светог Ђорђа у Крушевцу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Калудра фото: ђакон Драган С Танасијевић Јул / АВГУСТ 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Хришћанска порука у мас-медијима 2 Светачник Свети Григорије Чудотворац – светост као основ православног мисионарења 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 8 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 12 Живот у Христу Смисао спасења у Христу 18 Црква и држава Светосавскавертикала–Бог, краљ, домаћин 22 Стари Завет Пророчке вође – духовници Старог Завета 25 Свети ликови историје СПЦ Свети Стефан и Јелена Штиљановић 27 Апологетика Ко може против Божанске силе? 30 Tема броја Мисија – лично сведочење 35 Сврха мисије 38 Црква и мас-медији 40 Медији и Еванђеље 42 Присуство Цркве у медијима 45 Хришћанска рок мисија 49 Замисли живот у ритму Литургије 52 Песнички станује човек Позивање воде 54 Из историје СПЦ Eпископија крушевачка – историја и обнова 56 Кроз православни свет ЛавраСветог Александра Невског 58 Хришћански живот Литургијске интеграције 61 Ако су у почетном периоду развоја мас-медијске сфере и постојале неке недоумице у погледу тога да ли је уопште треба користити за потре- бе хришћанске мисије, данас је та диле- ма сувишна: не постоји ниједна помесна православна Црква која мас-медије не користи за своје мисионарске потребе Притом, када кажемо „мас-медији“, не мислимо само на класичне медије попут штампе, радија и телевизије већ и на тзв нове медије, који се од „старих“ раз- ликују по могућности обраде дигитал- ног сигнала и по мрежном капацитету размене података (интернет је најбољи пример) И мада се потреба за мас-ме- дијским мисионарским деловањем не доводи у питање, ипак треба размотри- ти најбољи начин те мисије Додуше, неко ће рећи да ни ту нема много шта за разматрање: некада папир и мастило, данас штампани и електронски медији и то је то Но ствари нису баш тако једно- ставне Један од проблема је феномен релати- визације хришћанске поруке уколико је она уклопљена у амбијент световних емисија У случају телевизије, примера ради, то су популистичке „парадне“ еми- сије милионске гледаности – поставља се питање да ли је њихова гледаност дово- љан разлог да се у њима појаве хришћан- ски мисионари? Или, рецимо, да ли при- стати на емитовање прилога верског карактера који би повремено био преки- 2 4/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
Одреднице:
10
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
...5/ 2017 ји научној теорији може да будеАЛТЕРНАТИВА
📌
само друга теорија – али не било која теорија,
већ само научна теорија са друге стране, оно
што је задатак мис
...5/ 2017 ји научној теорији може да буде
МЕТА инфо: Р:27919 К:213665 Д:118
| Свеска 357 |
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
... са атеизмом инспирисане дарвиновом теоријом еволуције, никле су две идеологије – то су со- цијал-дарвинизам и еугеника оне заправо представљају једну може се рећи да је социјал-дарвинизам социолошка идеологија, а еугеника њен метод научна теорија и идеологија александар милојков 14 5/ 2017 ји научној теорији може да буде алтернатива само друга теорија – али не било која теорија, већ само научна теорија са друге стране, оно што је задатак мислећих људи, било теолога, било философа, било неког трећег, јесте да се интелектуално успротиве претварању теори- је еволуције у епистемолошког гуруа који има одговор за све и свашта здравомислећи људи не смеју да дозволе да се scinentia (наука) пре- твори у сцијентизам јер, иако слично звуче, ово друго није наука већ идеологија такође, здравосмилећи људи не смеју да дозволе да се методолошки натурализам природних на- ука изједначи са философским натурализмом и да у њега прерасте оно прво је метод који омогућава функционисање природних наука, а ово друго је идеологија која природност као такву проглашава за онтолошки апсолут при- родна наука има своје оквире став за који се треба борити јесте – да границе природне на- уке нису границе бића, поготово не људског бића људски род је, у не тако давној прошлости, окусио горке плодове претварања научне те- орије у идеологију инспирисани дарвиновом теоријом еволуције, њеним механизмом при- родне селекције, у главама неких људи никле су, нећемо претерати ако кажемо, паклене идеологије то су социјал-дарвинизам и еу- геника ове две идеологије заправо предста- вљају једну и исту можда би се могло рећи да је социјал-дарвинизам социолошка идеологи- ја, а еугеника њен метод социјал-дарвинизам је идеологија која потиче из xix века и њен оснивач је херберт спенсер спенсеров израз објашњава суштину ове идеологије – опста- нак најприлагођенијих дакле, он је заговарао претварање механизма природне селекције дарвинове теорије у механизам социолошких односа у људској популацији тако, као што природа „селектује“ најприлагођеније једин- ке неке врсте, тако у људском друштву треба селектовати оне најбоље и најспособније то селектовање развија, као своје учење, еугени- ка иако још у платоновој држави наилазимо на извесне еугеничке иде- је, држи се да је њу, такође у xix веку, основао дарвинов рођак френсис галтон и он је, наравно, био инспирисан теоријом еволуције, њеним механизмом природне се- лекције реч еугеника је грчка кованица и значи „добар ген“ то значи да се еугеника зала- же за репродукцију „добрих гена“ односно, залаже се за селектовање оних јединки људске врсте које су „најбоље прилагођене“ другим речи- ма, оне које у својим генима немају склоност ка психо-со- матским обољењима, које су супериорне по интелигенци- ји или неким другим особи- нама које се прогласе за „добре“ еугеника тај програм спроводи на два начина негативна еугеника или спречавање репродукције оних људских јединки које немају „добре гене“ по- зитивна еугеника, омогућавање и поспешива- ње репродукције оних људских јединки које имају „добре гене“ у сад-у познати заговарач еугенике био је биолог чарлс дeвенпорт у пр- вој половини xx века том идеологијом се оду- шевљавао и амерички председник рузвелт који је изјавио: „веома бих волео да се спречи у дијалогу са ате измом стварање човека, рановизантијски мозаик (извор: diakonimagr) септембар / октобар 2017 15 размножавање погрешних људи криминалце треба стерилисати, а слабоумним особама за- бранити да стварају потомство акценат треба ставити на узгој пожељних људи“ шта је циљ еугенике? циљ је боља, здрави- ја, јача људска популација можда на први по- глед изгледа да нема ничег спорног у еугени- ци међутим, не заборавимо да појам доброг не можемо досегнути методолошким натура- лизмом природних наука, нити такав појам у природним наукама постоји појам доброг је људска идеја, често врло релативизована и скована од себичних интереса појединаца и вољом за моћи, те као таква покушавана да се наметне као универзална дакле, по среди је не природна наука већ најчешће идеолошка манипулација јер, ако за добре гене прогла- симо једну људску расу или нацију, па све то увијемо у једно аутократско друштвено уре- ђење – ето нас у фашизму хитлеров нацио- нал-социјализам представља екстремни со- цијал-дарвинизам у пракси стрељања и гасне коморе представљају радикалну, али ипак ме- тоду негативне еугенике – спречавање репро- дукције оних за које је процењено да немају добре гене познато је да је хитлеров режим поред истребљивања јевреја и рома практи- ковао и истребљење ментално болесних, хо- мосексуалаца, људи са хроничним соматским обољењима и деформитетима и других чије су особине проглашене за лоше насупрот то- га, поспешивано је рађање „аријевског“ чове- ка са тачно прецизираним физичким особина, где су поред боје коже и косе били прецизира- ни чак и ширина носа и размак између очију ово је такође радикално, али ипак метод по- зитивне еугенике инспирација ових идеологија била је дар- винова теорија еволуције, њен механизам природне селекције који одређену животињ- ску врсту води бољем прилагођавању жи- вотним условима, чинећи да преживљавају и репродукују се оне јединке које су најбоље прилагођене ко заслужује критику за постоја- ње оваквих идеологија? научна теорија или људи који су је идеологизовали? свакако ови други природа је таква каква јесте и њој не можемо изрицати никакав морални или ем- патијски суд поготово такав суд не можемо засновати на методу природних наука добро и лоше не постоји у видокругу методолошког натурализма природних наука те идеје тран- сцендирају не само научни метод већ и при- родност као такву емпатија и морални суд измичу сваком натурализму, био он само на- учни методолошки или апсолутни, философ- ски слепи за емпатију и за добро остајемо онда када доследно апсолутизујемо методо- лошки натурализам природних наука и пре- творимо га у натуралистички поглед на свет но, такав поступак више нема никакве везе са природном науком тај став више није на- учна теорија већ идеологија сама природна наука не може бити крива зашто је неко њену теорију претворио у идеологију исто као што ни сама природа не може бити крива, уколи- ко неко одлучи да натурализује и сам појам добра отуда је крајње некоректно осуђивати научну теорију само зато што је у нечијој гла- ви инспирисала идеологију таквом, погре- шно адресираном критиком се заправо даје легитимитет самим идеолозима – саглашава- мо се са њиховим бесмисленим и философ- ски тупим изједначавањем граница природ- них наука са границама бића саглашавамо се да се наша појмовност изједначи и сведе на природност на тај начин, понекад и ми хри- шћани несвесно, мислећи да богу службу чи- нимо, негирамо трансценденцију аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији у дијалогу са ате измом став за који се треба борити јесте – да границе природне науке нису границе бића, поготово не људског бића 16 5/ 2017 од тадеја старца, светог чудотворца, српског исихасте двадесетог века, што молитвом слављаше свог премилог творца, свако својој души нек `пронађе лека то је лекар прави, сасуд благодати која му се даде силно и обилно, те га преобрази к`о воду у вино, да и нама може лека души дати кажи нам тадеју, ти премудри оче, кажи нам ту тајну исцељења душе, кажи, не затаји, ти предивни старче, кажи нам што пре јер нас греси гуше старац не оћута, проговори благо: „мило чедо моје, за добро ме питаш, ал` одговор знадеш, пази како читаш! у христу је лек, чедо моје драго“ то ја старче знадем ал` умети не знам како да лек бесмртности узмем на спасење, да се њиме храним и истински познам свог преблагог творца, ја грешно створење одговори старац, каза отворено: „вера и смирење, прве су врлине, љубав с`њима ходи, мој духовни сине те три стазе прати, њима ходи стално“ о мој старче кротки, срце моје видиш tе врлине желим, ал` их не налазим грешног свога сина немој да се стидиш, јер пред тобом клечим, у сузама молим и трећи пут старац одговори јасно: „трпи и послушај и богу се моли јер он сваког покајника воли покајањем срце нек уздише гласно!“ хвала старче свети, хвала ти на свему, ти нас грешне србе молитвом покриваш сети се и мене, ако ни по чему, а оно по љубави, у којој пребиваш „хоћу сине мили, оставит` те нећу ни тебе, ни србе што се богу моле да их штити и злу да одоле нек` вас господ спасе и подари срећу!“ из благодарности према светом старцу презвитер оливер суботић какве су ти мисли, такав ти је живот молитвени уздах старцу срцезналцу септембар / октобар 2017 17 тема броја: хришћанство и светске религије христос сведржитељ, детаљ мозаика, рад православног уметника ајдана харта (извор: orthodox arts journal – orthodoxartsjournalorg) 18 5 / 2017 тема броја: хришћанство и светске религије старозаветна вера није била нити једина, а камоли преовлађујућа у старом веку израиљ, народ који је бог себи стекао, изла- ском из египта живео је на простору између две велике цивилизације, египатске и сумер- ско-вавилонске веровања и обичаји тих ве- ликих народа и царстава су итекако имале утицај на саму старозаветну веру ти народи су најпре били многобожци, а њихови влада- ри су имали у најмању руку статус полубожан- ства или представника тих богова на земљи ако погледамо старозаветну историју, увиде- ћемо да су многи пророци, па и сами текстови старог завета, инсистирали на неприхватању обичаја тих великих народа сетимо се прет- њи и опомена пророка јеремије о разорењу јерусалима од стране вавилонског цара наву- кодоносора (јер 21), или пророка амоса који је овако говорио: „овако вели господ: за три зла и за четири што учини јуда, нећу му опро- стити, јер презреше закон господњи и уредаба његовијех не држаше, и преварише се лажима својим, за којима ходише оци њихови него ћу пустити огањ у јуду, те ће прождријети дворе јерусалимске овако вели господ: за три зла и за четири што учини израиљ, нећу му опро- стити, јер продаваше праведника за новце и убогога за једне опанке“ (ам 2, 4–6) са друге стране, на израиљце су утицали и народи ко- ји су насељавали ханан пре него што су они ту област населили после изласка библијске епизоде о пророку илији јасно говоре о „коке- тирању“ израиљаца са другим боговима (ви- ди 1цар 17, 18 гл) дакле, сама старозаветна вера није била у потпуности чиста и лишена утицаја култура које су окруживале израиљце и које су, често, цивилизацијски биле испред њих чак од доба патријараха су присутни ти утицаји разних племена и народа са којима су се сусретали (жртвовање исаака, јосифо- ва и фараонова сновиђења) но, стари завет нам говори и то како се та вера кристалисала, како се формирала на основу декалога (десет божијих заповести) и како је у сваком историј- ском периоду било неопходно да се та вера утврђује и обнавља у складу са новом ситуа- цијом у којој су се израиљци налазили уколико покушамо да направимо некакву паралелу са данашњим светом у којем живи- мо, уз све ограде, јасно ће се видети да пра- вославље (ὀρθοδοξία – право мишљење или слављење) није већинска вера чак ни међу хришћанским конфесијама, а тек није у по- ређењу са другим религијама света сам про- блем који се овде јавља јесте да поред право- славља постоје римокатоличко хришћанство и протестантско хришћанство (са огромним бројем групација у себи) ако бисмо отишли на амерички континент, ту бисмо видели сву могућу лепезу разнородних уверења које че- сто, истини за вољу, немају готово ништа слич- но са хришћанством осим назива – ипак, оне себе називају тако поред тога, имамо и две велике монотеистичке религије које се ите- како наслањају на библијску традицију – ју- даизам и ислам са њима делимо библијску историју; они као и ми сматрају авраама за зачетника своје вере, прослављају или обеле- жавају библијске догађаје као и ми, позивају се на њих и тумаче их на свој начин такође, „и заиста велика је тајна побожности: бог се јави у тијелу, оправда се у духу, показа се анђелима, проповједи се незнабошцима, вјерова се у свијету, ваз- несе се у слави“ (1тим 3, 16) велика тајна побожности владимир пекић тема броја октобар / септембар 2017 19 тема броја доста моралних норми делимо са њима уз ове монотеистичке религије, имамо и велике политеистичке религије далеког истока, као и један, до религије уздигнут филозофски пра- вац – будизам како савременом човеку данас објаснити оволико мноштво религија и како се, ако при- падамо православној традицији, односити према овоме? свака од ових религија је данас доступна човеку не само у погледу инфор- мисања о њеном учењу или њеним светим књигама – оне су нам доступне не само у књи- жарама већ и на интернету – него и у погледу могућности да савремен човек упражњава те религије духовне праксе тих религија имају додирних тачака са православљем, нарочи- то у аскетизму подвижништво будизма или разноразних праваца у оквиру хиндуизма, као што је јога, човеку препоручује уздржа- ње, својеврсни пост, медитацију, одрицање од варљивости света и његових задовољста- ва опет, као циљ те праксе проповедају ста- ње блаженства или нирване, некаквог спокоја којим човек треба да буде прожет током свог живота као и након њега не може се негирати сличност са подвижничком праксом у право- слављу, са постом, молитвом, борбом против страсти, одрицању од света итд један од пу- тева у том смислу нас може повести ка рела- тивизацији религије, нарочито своје религија за нас у том случају може постати друштвена активност која је пожељна и која човеку даје некакав мир који услед брзине данашњег жи- вота стално измиче практично, она би била средство којим постижемо некакав душевни мир те, стога, није битно коју ћемо „практико- вати“ или их мешати други пут којим можемо поћи јесте пут фундаментализма у којем ћемо негирати апсолутно све што се тиче других уверења или религија којима не припадамо овај пут је осуђен на самоизолацију, на потпу- но отуђење од света и стварности у којој жи- вимо и један и други пут у себи носе оно на шта нас наша православна традиција непре- кидно упозорава, а то је самољубље и њему саприпадна самодовољност често ће и једни- ма и другима људи који не мисле као они бити неприхватљиви у првој посланици тимотеју, која се припи- сује апостолу павлу, пише: „и заиста велика је тајна побожности: бог се јави у тијелу, оправда се у духу, показа се анђелима, проповједи се незнабошцима, вјерова се у свијету, вазнесе се у слави“ (1тим 3, 16) сматра се да је ово је- дан од првих хришћанских „символа вере“ на овој реченици, кроз историју хришћанства, свети оци и учитељи цркве надограђивали су своја учења и догмате вере овај језгровит ранохришћански догмат нам говори о томе да срж хришћанске вере и њених догмата је- сте јеванђеље, радосна и увек нова вест о сину божијем који је постао човек, који је на себе узео крст и понео сва безакоња наша да би нас својом љубављу обгрлио и собом све испунио и преславним васкрсењем даровао нам живот вечни и пребивање у слави њего- вој која је слава тројичнога бога, оца и сина и светога духа ово јесте тајна, не зато што је могу сазнати само одабрани, већ зато што у себи крије оно неухватљиво: лични и не- посредни однос са живим богом ова тајна побожности нам открива да је бог неповрат- но уплетен у људску историју и живот и да то чини да би свему томе, човеку и његовом по- стојању, дао смисао за којим човек вапи а он лежи у чињеници да је човек позван да своје постојање утемељи на љубави коју нам је го- спод показао кроз своје постајање човеком и своје страдање из тог разлога, хришћан- ство (православље) кроз свој богослужбени и подвижнички живот (а под подвижништвом овде не сматрамо само монашки начин живо- та) позива човека да преосмисли своју сва- кодневницу, да преосмисли свет и време у којем живи не негирајући ни свет ни време с тим у вези, не би требало да је за нас алар- мантна сличност аскетске праксе коју налази- мо у православљу са другим религијама то је ствар опште људског познавања граница и способности људског тела, његових потре- ба и повезаности са људском психом но циљ човековог живота није достизање некаквог, у најмању руку, површног душевног мира или хармоније сам господ и његови апостоли го- воре супротно: „не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да до- 20 5 / 2017 несем мир него мач“ (мт 10, 34) „јер знам да добро не живи у мени, то јест, у тијелу мојему; јер хтјети имам у себи, али учинити добро не налазим јер добро, што хоћу, не чиним, него зло, што нећу, оно чиним а кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него гријех који живи у мени“ (рим 7, 18–20) „ако сте, дакле, васкр- сли са христом, тражите оно што је горе гдје христос сједи с десне стране бога мислите о ономе што је горе, а не што је на земљи јер умријесте и ваш је живот сакривен са христом у богу а када се јави христос, живот наш, он- да ћете се и ви с њиме јавити у слави“ (кол 3, 1–4) управо на овој ствари, именујући је као и апостол павле, велика тајна побожности, су свети оци и учитељи цркве заснивали догма- те вере на христу као оном камену на коме се зида не само црква, него свако од нас заједно са богом градећи себе по обрасцу живота све- те тројице, живота заснованог на узајамној и прожимајућој љубави која себе несебично да- рује другоме и прима љубав другога но, основа овог отачког учења није спеку- лативна она је дубоко и искључиво живот- на, егзистенцијална другим речима, она је заснована на сведочењу на сведочењу које се показује најпре делом, живљењем, а он- да и речју као православни хришћани смо дужни да живот који нам је кроз христа да- рован и који представља пуноћу истине чо- века и света, показујемо на сваком кораку, почевши од храма у којем се сабирамо на трпези господњој и безмало самим богом наслађујемо, па до тога да показујемо љубав, милосрђе, сапатњу према ближњима, пре- ма онима са којима радимо, сусрећемо се, ако треба, и подносећи неправду да би име христово сведочили затим, смо дужни и да наша реч буде јасна речи јеванђеља су, ка- ко то црква кроз своје текстове наглашава, једноставне, разумљиве, „рибарске“ тако и ми треба да, не бежећи од језика савреме- ног света у коме живимо истину вере, њене догмате и искуство тим речима обзнањујемо данашњем човеку данас нам тога, можда по- највише, недостаје на моменте као да клац- камо између аутистичности и самодовољно- сти или понављамо једне те исте флоскуле и дефиниције, заклањајући се иза „свештено- сти традиције“, које никоме или мало коме да су разумљиве наш језик је обремењен про- шлошћу и страхом од новог и савременог са друге стране, немамо порив, осим на уснама, да савременом човеку сведочимо и обја- вљујемо истину она је за нас саморазумљи- ва ако је други не разуме, то није наш већ његов проблем можда нам о овом стању и опасности која нас вреба само писмо сведо- тема броја као хришћани не треба да гајимо одбојност или мржњу према људима који исповедају друге религије али исто тако, да се не погордимо што ми христос и самарјанка, ранохришћанско сликарство истину знамо, а они не из катакомби, 4 век (извор: википедија) октобар / септембар 2017 21 тема броја чи и говори ка чему води: „онда им заповје- дише да изиђу напоље из синедриона, па се савјетоваху међу собом, говорећ шта ћемо чинити овим људима? јер знаменито чудо што се догоди кроз њих очигледно је свима који живе у јерусалиму, и не можемо поре- ћи али да се не би даље ширило по народу, да им строго запријетимо да никоме од људи више не говоре о имену овоме и дозвавши их заповједише им да ништа не говоре нити уче о имену исусову“ (дап 4, 15–18, види и 5, 21–42) као хришћани, стога, не треба да гајимо одбојност или мржњу према људима који исповедају друге религије нити да се пово- димо томе да бројност и разноликост рели- гија релативизују истину која нам је откри- вена од бога у њима пре да гледамо људе који, самим тим што имају жељу за религи- озношћу, имају и својеврстан призив и те- жњу ка богу па и саме те религије нису ни- шта друго него човеков покушај да досегне бога али исто тако, да се не погордимо што ми истину знамо, а они не него да на уму увек имамо христов разговор са самарјан- ком (јн 4) или причу о блудном сину (лк 15) и са смирењем благодаримо богу што нас је по неисказаној својој милости увео у зајед- ницу са њим, која је црква бога живога ду- боко свесни дара божијег и наше немоћи да ишта вредно узвратимо јер је природа наша колебљива, а воља слаба и поводљива, тре- ба да најпре од бога иштемо да будемо ви- деоци његове надсуштаствене светлости и славе, а онда да следујемо апостолу јовану који каже: што бјеше од почетка, што смо чули, што смо видјели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше, о логосу (ријечи) живота; и живот се јави, и видјели смо, и свједочимо, и објављујемо вам живот вјечни, који бјеше у оца и јави се нама; што смо видјели и чули објављујемо вама да и ви с нама имате заједницу, а наша заједница је са оцем и са сином његовим исусом хри- стом (1јн 1, 1–3) аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији хришћанство као вера истине и про- мисла у исто време је и заједница об- лагодаћена присуством живога бога та заједница окупљена је саборовањем око свете чаше, путира, односно тела и крви христове која спаја чланове цркве са го- сподом христом и са свима који су се ика- да причестили на пијаци богова, како је говорио ава ју- стин поповић, сведочанство о истинитости бога требало је верификовати победом над смрћу и оснивањем цркве многи су кроз историју рода људског покушавали да то постигну, али је у томе успео само богочо- век христос он ће на тајној вечери вели- ког четвртка основати светом литургијом цркву коју ће посведочити послани од оца дух свети на дан свете педесетнице у ста- ром завету педесетог дана од изласка из еги- патског ропства био је рођендан јеврејског законодавства, када је мојсеј на гори хорив примио таблице закона – десет божијих за- повести, а на дан свете педесетнице у но- вом завету бива рођендан цркве христове од дана свете педесетнице дух свети живи у цркви, сведочећи о њеној светости, и црква живи духом светим син божији ће зацарити и над смрћу најгорим човековим непријате- љем, и својом смрћу смрт уништити и они- ма у гробовима живот даровати хришћанство је вера, а не религија зато што је оснивач хришћанства управо богочо- век исус христос оснивачи религија су људи који су својим поимањима бога привлачили друге себи у заједницу, а не богу, злоупотре- бљавајући људску потребу за богом човекова душа, са своје три душевне си- ле – умном, страсном и вољном, од мајчи- не утробе тежи за богом, као истинити хо- мо религиозус у том трагању, жеђи за богом најчешће се долази до мутних извора ин- фициране духовне воде тамо где изостане мисионарски рад правоверујућих многи бо- готражитељи долазе управо до таквих заму- ћених појила вере на то упућује и апостол петар у својим посланицама говорећи да ће се појавити многи вукови у овчијим кожама не би ли преварили на путу спасења чак и ве- тема броја 22 5 / 2017 тема броја рујуће „сви смо криви за све“, кличе досто- јевски, па тако и за оне који су бога тражили, али га због нашег неискуства и незаинтере- сованости не нађоше стога је мисионарење озбиљна дисциплина цркве спасове, којој треба приступати одговорно и са благосло- вом, сведочећи веру сопственим животом и личним примерима у пракси су чести примери да људи рође- ни у различитим религијама због духовне ис- пражњености и незадовољства траже спо- кој и наручје божије у том трагању долазе до бистре воде православне, да би утолили своју жеђ за господом добар пример је све- ти серафим роуз који се родио у америци и упознао све светске религије, да би на крају постао не само православан него и чувени писац мисионарских и апологетских дела ко- ја се тичу православног хришћанства о хришћанству, јудаизму и свим осталим религијама чини се најсликовитије се изра- зио блажене успомене епископ данило кр- стић на свом предавању појашњавајући да неће сви обитавати у близини бога: господ ће судити свету на три начина припадницима свих религија судиће се на основу савести ср- ца, коју сви људи добијају рођењем припад- ницима јудаизма судиће апостоли и то по десет божијих заповести док ће се хришћа- нима судити на најсавршенији начин њима ће се судити по мери блаженстава, тој рај- ској лествици узрастања ка господу не могу они који су на земљи били толико удаљени од лица божијег очекивати на небу његову непо- средну близину и то још заувек све до сада речено допуњава неботајни павле у својим посланицама – не добија награду свако ко се такмичи (верује), већ само онај ко се такми- чи по правилу аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије на пијаци богова, како је говорио ава јустин поповић, сведочанство о истинито- сти бога требало је верификовати победом над смрћу и оснивањем цркве вера истине и светске религије хаџи драган б поповић свети јустин ћелијски (1894–1979) октобар / септембар 2017 23 професоре, с обзиром на ваш вишегодишњи, предани рад у богословији светог саве у београду, кажите нам како ви видите улогу богословије као институције расадника божије речи и улогу васпитаника у њима, на мисионарском пољу хришћанства у савременом свету? – данас савремени свет и човек у њему има- ју велику потребу за смислом улога верских образовних институција је велика она захтева одређену дисциплину урбанитета вере вера мора да буде учена вера, не у смислу интелек- туализма или интелектуалне гимнастике ума људског, него у живом трагању за непатво- реном вером у бога живог и истинитог бога авраама, исаака и јакова, не бога философа и научника, како то рече блез паскал наравно да нисмо неки мрачни антисцијентисти јер и теологија је наука у савременом друштву по- стоји велика потреба за проналажењем сми- сла; то се у свету осећа, тако се и живи човек ће увек желети да зна, барем приближно, који је смисао његовог живота, његовог рада, ње- гове смрти сваки покушај да се планира бу- дућност у светлу нових међународних односа, коју обележава све већа међузависност и сло- женост, уз све мање реда и мира, показује се као тежак задатак живот и смрт људи су, ре- кло би се, поверени једино научном и техно- лошком прогресу, а овај је исувише брз да му људска способност постави циљ и увиди цену, за коју би могла да га прати кад је почела не- сагледива индустријска и технолошка револу- ција, велики литвански песник адам мицкеје- вич је рекао: „када се безбожник наукама бави, чувај се, јер то разбојник оружије набавља“ многе појаве, међутим, указују да растуће не- задовољство у развијеним срединама руши илузију о томе да је могуће створити социјал- ни мравињак евдемоније (среће) ми право- славни хришћани морамо да, по о јовану ма- јендорфу, научимо да живимо у несавршеном свету међутим, свесни смо чињенице о тежњи људи за цивилизацијом свеопште правде и све јаснијој свести о неповредивости и универзал- ној природи људских права, све јачој жељи за праведнијим и хуманијим односима високоо- бразовне, богословске институције су заиста расадници речи божије оне су, у односу на питање о циљу људске стазе на земљи, сведо- ци христовог јеванђеља васпитаници и про- фесори сведоче христа „распетог и васкрслог“ и самим тим сведоче достојанство људске лич- ности, издвајајући је из промењивих токова, тиме гарантујући човекову слободу, као нијед- ним људским законом помоћи сваком људ- ском бићу да у богочовеку открије најдубљи смисао свог постојања, наш је категорички тема броја су једини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном разговор са гораном раденковићем, професором богословије „свети сава“ у београду распеће и васкрсење разговор водио: божидар васиљевић 24 5 / 2017 тема броја императив црквене институције се руководе тиме да само бог, коме служимо, може да от- крије најдубљу чежњу људског срца и глад коју земаљски хлеб никад неће утолити није глад стомака једина глад људског бића „не живи човек само о хлебу, већ од сваке речи која из- лази из уста божијих“ (мт 4, 4) предао сам се овом раду по благослову светог архијерејског синода и његове светости патријарха српског г иринеја и блаженопочивших патријараха павла и германа, увек имајући њихов светао пример испред себе сходно вашој широкој професорској делатности на катедри философије, старог завета и других богословских предмета, како ви видите питање доприноса београдске богословије и њених професора активном и здравом хришћанском и међурелигијском дијалогу до данас? – бог ме је посебно обдарио овим предмети- ма које сам годинама предавао, мада сам био на групи за синтетичку теологију трудимо се да васпитанике поставимо на темеље универ- залног хришћанског предања изазови за нас су заиста снажни имали смо до сада личности попут владике николаја и др лазара милина, углавном велике људе, као што је то случај и са њиховим великим делима црквених моно- графија трудимо се да ученике упознамо и са афричким религиозним феноменима осим др лазара милина нисмо говорили о новим „религијским покретима“, познатим под баш непримереним називом „секте“ свет нових ре- лигијских покрета у себи је веома различит на нивоу спонтаног предкритичког говора, види- мо да се тај веома разнолики, динамичан и жив сегмент савременог религијског плурализма, сав ставља у исти кош и априори одбацује, ма- да нам је потребно да разликујемо покрет од покрета и добро проучимо доктрину неоре- лигијских група чиним колико могу да ставим нагласак на псеудорелигиозне покрете, као и оне који разарају психофизички интегритет појединца они својим фанатизмом, насилно- шћу, некомуникативношћу и искључивошћу настоје да расточе вредносне и психолошке претпоставке, толерантног и хармоничног друштвеног живота такве појаве треба рас- кринкати и одбацити међутим, онима којима је наука и пракса на нивоу прихватљивих ду- ховних вредности, као што су: љубав, солидар- ност, дијалогичност, медитативност, аскеза требало би, ипак, приступати дијалошки свети сава је први просветитељ и учитељ српски ова образовна институција наше цркве, као најстарија школа у београду, носи његово име када са вама разговарамо, пред собом имамо личност угледне и светле васпитне и катихетске делатности у цркви светосавској на основу толиког искуства и знања, можете ли нам рећи колико данас светли пример савине делатности може да нам користи у међуљудским односима? – свети сава нас је, као нико други, увео у орбиту духовне, медитеранске, православне културе оставио је најснажнији печат на срп- ски народ, створивши аутокефалну помесну цркву која ће кроз историју да сачува српски род у више империја још више од тога, ство- риће нам полет и златан период стваралаштва и духовности који живи до дана данашњег и струји кроз литургијски континуитет српске православне цркве образовање светог са- ве је било изванредно, фрапантно погледајте само беседу о правој вери, изговореној 1221 године у жичи она је синтеза свих седам ва- сељенских сабора, овога пута на нов и креати- ван начин, без оне миметичке поробљености којој често прибегавамо о његовој креативној компилацији номоканона, кога су буквалисти рогобатно назвали законоправило, најбоље је писао академик др димитрије богдановић, професор богословије светог саве треба ви- дети његово вешто избегавање византијских правних извора, у којима има цезаропапизма и папоцезаризма и окретање јустинијановим правним основама наша богословија је заи- ста једна од најстаријих школа београда, коју је основао доситеј обрадовић пре пропасти првог српског устанка у њој можемо да сагле- дамо новију српску историју у новије време је о њој најбоље писао о игњатије марковић, наш учени историчар делатност светог саве октобар / септембар 2017 25 је пример креативног, а не епигонског присту- па друштву и изазовима времена он је оста- вио неизбрисив траг и његово завештање припада српском народу слике његове, које је народ чувао, сувише су бројне и разноврсне да би могле стати у ове кратке речи интервјуа он је свакако најомиљенији светитељ свог на- рода, који га дубоко поштује као свог сталног заштитника, у дому и ван њега он је познати лик са фреске или иконе у свакој цркви и шко- ли у србији, од највеће до најзабаченије ићи савиним стопама, ка савином извору, значи имати једну духовну виталност коју је овај нај- већи србин имао он је онај који је имао снагу да измири браћу, да коначно уједини српски народ и спречи сепаратну гентилу племства његов космополитизам је изузетан није га узалуд димитрије оболенски сврстао у шест најзначајнијих византијских портрета његова отвореност и духовна еластичност је conditio sine qua non нашег односа са народима око нас и наравно наше унутарње, међуљудске кому- никације не заборавимо, његово просвети- тељство није само светлост и просвећеност рација, него она дубља: „истинита светлост која просвећује и освећује сваког човека који долази на свет“ (јн 1, 9) хришћанство данас пролази кроз тешка искушења јавност располаже податком да сваког минута у свету страда један хришћанин имајући у виду свештену историју двомиленијумског постојања цркве христове, таква појава није без преседана као професор философије и теологије, какав је ваш став по том питању? „христос је у агонији до краја света и века, стоји као усамљена хрид“, једна паскалова мисао узана је стаза којом хришћани иду че- слав милош је рекао у једном стиху: „историја цркве 2000 година целог живота сам разми- шљао како је то заиста било“ хтео је да нагласи оно што је муњевито дао за контемплацију о георгије флоровски који је рекао: „историја је мистерија“ трагично је да страдају људи, међу- тим, статистике нас не уводе у праву пробле- матику човечанство страда јер је крст уписан у само стварање распеће и васкрсење су је- дини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном с правом је мој покојни пријатељ жарко видовић говорио, да преко античке трагедије долазимо до евхари- стије и литургије свештених парохија наш нај- већи бард је заувек рекао: „крст носити нама је суђено, васкрсења не бива без смрти!“ не видим ништа мудрије од ових његошевих ре- чи сигуран сам да је једна и јединствена исто- рија, иако нам је бог дао плурализам религија штета што немамо осим дарка танасковића данас, људе који се озбиљно баве историјом религија мислим да мирче елијаде, фрејзер и друга велика имена компаративне религи- је и историје религија, потпуно одсуствују из наше духовне орбите зашто је, рецимо, за- немарена апологетика? ханс кинг је заиста апологетичар par excellence али ви наводите праву апологију вере, а то је сведочење крвљу на основу двомиленијумског искуства цркве христове, распетог богочовека, дубоко веру- јем да је историјски процес један истински ход ка богу оцу и његовом јединородном сину желим да будем и религијски коректан и као што сам рекао велики број светских религија садрже своју дубоку теологију и антропологи- ју библијско поимање света као историје, као стварне, а не привидне трагедије слободног избора, остаће до краја света и века данас смо у капитализму изложени најгорем могућем ма- теријализму размишљам философски, да се из материјалистичке филозофије може извести закључак да је лична смрт трансензус ка не- бићу, а светски процес перпетум мобиле или вечно кретање у круг из религијске филосо- фије се мора извести закључак сасвим друга- чијег садржаја и при том у складу са природом дате религије уопште гледано, есхатологија је живи нерв религијских учења и са те стране њихово компаративно историјско проучава- ње је и најзанимљивије док у хилијазму чо- вечанство види испред себе историјски циљ, дотле у есхатологији оно налази изван себе, и изван граница овог света и његове исто- рије натприродни циљ свет сазрева да буде преображен стваралачком силом божијом то натприродно чудесно мешање у представама човечанства, које свим снагама твори историју тема броја 26 5 / 2017 тема броја осећајући да чврсто стоји на овој земљи, не- избежно добија карактер светске катастрофе овај трансензус света из једног еона у други, који се не може изразити на језику земаљских појмова, може бити представљен, очигледно, само помоћу симболичких слика падања ме- сеца, сунца, звезда итд овакав преображај света се одвија кроз духовни процес борби су- протних сила светски, а у њему и историјски процес који води разрешењу светске трагеди- је и који тиме утврђује њен циљ и смисао, за човека остаје потпуно трансцендентан и у том смислу од њега независан човек има могућ- ност да самоубиством убрза своју личну смрт, али да отклони њен неминовни долазак њему није дато у односу на светску смрт, не зна ни дан, ни час, јер је она у потпуности дело воље и свемоћи небеског оца пред лицем вечности бледе и нестају или се радикално подвргава- ју превредновању све историјске вредности у андреју болконском, који има пуну свест о историјској важности догађаја који се збивају и који је учесник у аустерлицкој бици, и код истог тог андреја који лежи на аустерлицком пољу, загледан у небо по коме плове облаци, снажно је изражена смена ова два осећања света, која се готово искључују и узајамно не- гирају трансцендентно као реалност ми са- да доживљавамо само у дубини свог духа у општењу са црквом, тим живим организмом трансцендентног и на основу тог живог иску- ства ми настојимо да религиозно осмислимо и осетимо живот, да одгонетнемо ноумен исто- рије, али он је мало доступан том нашем инту- итивном откривању, он остаје затворен за нас, јер ми живимо ослањајући се на историјску феноменологију, емпирију можда ми не можемо, а да не кажемо да се налазимо у оковима првобитне акумулације капитала данас је то велики изазов хришћан- ству оно што је остало трајно, као рецидив капиталистичке логике, то је оно што је 1771 године медисон упозоравао да је рани капи- тализам у успону супституисао мотиве при- ватних интереса уместо друштвених обавеза адам смит и други оснивачи класичног ли- берализма су били предкапиталисти, духом анти-капиталисти очекивали су да ће упра- вљачи бити „просвећени државници и добро- намерни философи“, чија ће мудрост најбоље познавати истинске интересе њихове земље као код соломона који је тражио од бога ср- це разумно да може да распозна добро и зло али, биле су то само идеалистичке пројекције ових класика политичке философије ако ме питате као човека који предаје философију у богословији светог саве, не могу ништа друго него да кажем до оно што је рекао један од нај- већих философа двадесетог века џон дјуи он је наглашавао да хришћанство и демократија имају мало удела када велики бизнис влада животом земље и контролише „средства про- изводње“, трговину, публицитет, транспорт и комуникације, посебно ојачан контролом над штампом, над агентима штампе и осталим средствима јавног информисања, публици- тета и пропаганде у међувремену је заиста анти-хришћански осмишљено много теори- ја које оправдавају те „колективне легалне ентитете“, како их понекад називају правни историчари један од класичних момената који данас прикривају носиоци неолиберал- не доктрине, јесу дефиниције дејвида рикар- да и томаса малкуса и других великих фигура класичне економије прокламовали су „да је нова наука доказала, са сигурношћу њутно- октобар / септембар 2017 27 вих закона, да сиротињи само наносимо ште- ту када покушавамо да јој помогнемо, и да је најбољи дар напаћеним масама ако их осло- бодимо илузије да имају право да живе“ толи- ко, ако ме питате о мојим дилемама политич- ке философије и социологије која данас, као никад до сада, потреса цркву божију верујте ми да је познати уметник вилијам морис пре- неразио угледно јавно мњење на оксфорду, својом нечувеном изјавом да је социјалиста он је увиђао да је „прихваћено мишљење да такмичарски дух или задњег ђаво носи, по- следњи систем у економији који ће свет виде- ти“ да је њиме достигнуто само савршенство, што значи и да је њиме достигнута коначност али ако је историја заиста на крају, наставио је он, онда ће „цивилизација изумрети“ то је одбијао да поверује, упркос убеђеним про- кламацијама оних економиста који су себе прогласили најученијим међу људима ми- слим да светске религије трпе притисак овог неолибералног глобализма, можда нисам управу, али завршио бих мишљу цара давида: „ни са истока, ни са запада не долази узвише- ње, него је бог судија“ секуларизам је данас највећи непријатељ религија, оно што мирче илијаде назива свето и профано остаје нам вечита заповест бога мојсију: „устани, изуј се и стани бос на ту земљу, јер та је земља света“ „босоноги религијом допиремо тамо где се не допире ни крилима“, како је за светог саву рекао песник љубомир симовић посебан акценат на прошлогодишњем светом и великом сабору на криту, био је управо апел на мир, који никада пре није овако био пољуљан и угрожен данас постоји око 70 активних ратова у свету сусрет папе франциска и патријарха руског кирила у хавани, дао је и посебан позив на прекид убијања хришћана на далеком истоку какав приступ савремено хришћанство треба да има када је у питању однос са другим светским религијама; у чему се огледа миротворна улога хришћана? живимо у једном антагонистичком свету и с правом је велики сабор на криту упутио апел за мир не бих много додавао, јер највише је рекао епископ бачки др иринеј буловић у свом интервјуу емитованом на васкрс ове године, који је емитовао јавни сервис срби- је и тв храм унапређивање мира у свету је саставни део мисије којом црква наставља христово искупитељско дело на земљи у том духу је и сусрет папе фрање и патри- јарха руског кирила у хавани и њихов апел да се прекине убијање хришћана на дале- ком истоку миротворна улога хришћана се огледа у унапређењу истинског мира, који је израз истинске вере у љубав бога према сваком људском бићу из ослобађајуће ве- ре у божију љубав, настаје једна нова визија света и нов начин приближавања другима било да је тај други једна једина личност или читав народ то је вера која мења и обнавља живот, инспирисана миром који је господ исус христос оставио својим ученицима: „мир свој остављам вам“ (јн 14, 27) мир ко- ји надилази свет покренута таквом вером, црква се труди да унапреди јединство хри- шћана и плодну сарадњу са верницима дру- гих религија верске разлике не могу и не треба да представљају узрок конфликта за- једничко трагање верника за миром је пре свега јак фактор јединства међу народима религије су, хтели ми то или не, неизбри- сив траг божијег промишљања о свету и чо- веку, а људска историја и њена религијска култура и израз, братско путовање за вре- ме којим пратимо једни друге на путу пре- ма трансцедентном циљу то нам је бог као моћ трансцеденције задао поред есенције хришћанског сведочења, који налази свој најдубљи вид у литургијској заједници, као причешћивању и партиципацији у телу хри- стовом и нашег ангажмана у остварењу дру- штвеног развоја и друштвене правде, потре- бан је искрен и стрпљив дијалог са другим, да би се упознало богатство које је бог по- делио народима у својој раскоши проми- сла дубоко смо уверени да у православном мисионару и његовој мисији дијалог није мотивисан тактиком и партикуларним инте- ресом, већ да има мотивацију и потребу као своје властито достојанство тема броја 28 5 / 2017 принцип братства религија нема истине у себи да је он био истинит, савле не би постао апостол павле, он би се само научио да уважава веру хришћана; манихејац августин не би постао, услед вејања духа божи- јег, апологет и учитељ цркве; апо- стол пeтар не би обратио верски толерантног капетана корнилија (и хиљаде других незнабожаца и јудејаца) христу павле је постав- ши апостол био стално „у мукама рођења“, приводећи римљане, је- лине, јудејце истинској вери, стра- дајући за њих, „докле се христос не уобличи у њима“ (гал 4, 19) ако би теозофски принцип „братства ре- лигија“ одговарао истини, христос господ не би послао своје апосто- ле да обраћају народе истинској вери и крштавају их ширина, чистота и дубина правде господа исуса христа се показала управо у томе, што он није трпео лажне људске вере – он је до- шао на земљу, да спасе људе од погубних вера и лажних нада љубав христова није изабрала пут привидне трпељивости према лажној му- дрости и лажном прорицању људи у речи и ду- ху господ је огњено расекао свет и изобличио људски род „за грех, за правду и за суд“ ов
... са атеизмом инспирисане дарвиновом теоријом еволуције, никле су две идеологије – то су со- цијал-дарвинизам и еугеника оне заправо представљају једну може се рећи да је социјал-дарвинизам социолошка идеологија, а еугеника њен метод научна теорија и идеологија александар милојков 14 5/ 2017 ји научној теорији може да буде алтернатива само друга теорија – али не било која теорија, већ само научна теорија са друге стране, оно што је задатак мислећих људи, било теолога, било философа, било неког трећег, јесте да се интелектуално успротиве претварању теори- је еволуције у епистемолошког гуруа који има одговор за све и свашта здравомислећи људи не смеју да дозволе да се scinentia (наука) пре- твори у сцијентизам јер, иако слично звуче, ово друго није наука већ идеологија такође, здравосмилећи људи не смеју да дозволе да се методолошки натурализам природних на- ука изједначи са философским натурализмом и да у њега прерасте оно прво је метод који омогућава функционисање природних наука, а ово друго је идеологија која природност као такву проглашава за онтолошки апсолут при- родна наука има своје оквире став за који се треба борити јесте – да границе природне на- уке нису границе бића, поготово не људског бића људски род је, у не тако давној прошлости, окусио горке плодове претварања научне те- орије у идеологију инспирисани дарвиновом теоријом еволуције, њеним механизмом при- родне селекције, у главама неких људи никле су, нећемо претерати ако кажемо, паклене идеологије то су социјал-дарвинизам и еу- геника ове две идеологије заправо предста- вљају једну и исту можда би се могло рећи да је социјал-дарвинизам социолошка идеологи- ја, а еугеника њен метод социјал-дарвинизам је идеологија која потиче из xix века и њен оснивач је херберт спенсер спенсеров израз објашњава суштину ове идеологије – опста- нак најприлагођенијих дакле, он је заговарао претварање механизма природне селекције дарвинове теорије у механизам социолошких односа у људској популацији тако, као што природа „селектује“ најприлагођеније једин- ке неке врсте, тако у људском друштву треба селектовати оне најбоље и најспособније то селектовање развија, као своје учење, еугени- ка иако још у платоновој држави наилазимо на извесне еугеничке иде- је, држи се да је њу, такође у xix веку, основао дарвинов рођак френсис галтон и он је, наравно, био инспирисан теоријом еволуције, њеним механизмом природне се- лекције реч еугеника је грчка кованица и значи „добар ген“ то значи да се еугеника зала- же за репродукцију „добрих гена“ односно, залаже се за селектовање оних јединки људске врсте које су „најбоље прилагођене“ другим речи- ма, оне које у својим генима немају склоност ка психо-со- матским обољењима, које су супериорне по интелигенци- ји или неким другим особи- нама које се прогласе за „добре“ еугеника тај програм спроводи на два начина негативна еугеника или спречавање репродукције оних људских јединки које немају „добре гене“ по- зитивна еугеника, омогућавање и поспешива- ње репродукције оних људских јединки које имају „добре гене“ у сад-у познати заговарач еугенике био је биолог чарлс дeвенпорт у пр- вој половини xx века том идеологијом се оду- шевљавао и амерички председник рузвелт који је изјавио: „веома бих волео да се спречи у дијалогу са ате измом стварање човека, рановизантијски мозаик (извор: diakonimagr) септембар / октобар 2017 15 размножавање погрешних људи криминалце треба стерилисати, а слабоумним особама за- бранити да стварају потомство акценат треба ставити на узгој пожељних људи“ шта је циљ еугенике? циљ је боља, здрави- ја, јача људска популација можда на први по- глед изгледа да нема ничег спорног у еугени- ци међутим, не заборавимо да појам доброг не можемо досегнути методолошким натура- лизмом природних наука, нити такав појам у природним наукама постоји појам доброг је људска идеја, често врло релативизована и скована од себичних интереса појединаца и вољом за моћи, те као таква покушавана да се наметне као универзална дакле, по среди је не природна наука већ најчешће идеолошка манипулација јер, ако за добре гене прогла- симо једну људску расу или нацију, па све то увијемо у једно аутократско друштвено уре- ђење – ето нас у фашизму хитлеров нацио- нал-социјализам представља екстремни со- цијал-дарвинизам у пракси стрељања и гасне коморе представљају радикалну, али ипак ме- тоду негативне еугенике – спречавање репро- дукције оних за које је процењено да немају добре гене познато је да је хитлеров режим поред истребљивања јевреја и рома практи- ковао и истребљење ментално болесних, хо- мосексуалаца, људи са хроничним соматским обољењима и деформитетима и других чије су особине проглашене за лоше насупрот то- га, поспешивано је рађање „аријевског“ чове- ка са тачно прецизираним физичким особина, где су поред боје коже и косе били прецизира- ни чак и ширина носа и размак између очију ово је такође радикално, али ипак метод по- зитивне еугенике инспирација ових идеологија била је дар- винова теорија еволуције, њен механизам природне селекције који одређену животињ- ску врсту води бољем прилагођавању жи- вотним условима, чинећи да преживљавају и репродукују се оне јединке које су најбоље прилагођене ко заслужује критику за постоја- ње оваквих идеологија? научна теорија или људи који су је идеологизовали? свакако ови други природа је таква каква јесте и њој не можемо изрицати никакав морални или ем- патијски суд поготово такав суд не можемо засновати на методу природних наука добро и лоше не постоји у видокругу методолошког натурализма природних наука те идеје тран- сцендирају не само научни метод већ и при- родност као такву емпатија и морални суд измичу сваком натурализму, био он само на- учни методолошки или апсолутни, философ- ски слепи за емпатију и за добро остајемо онда када доследно апсолутизујемо методо- лошки натурализам природних наука и пре- творимо га у натуралистички поглед на свет но, такав поступак више нема никакве везе са природном науком тај став више није на- учна теорија већ идеологија сама природна наука не може бити крива зашто је неко њену теорију претворио у идеологију исто као што ни сама природа не може бити крива, уколи- ко неко одлучи да натурализује и сам појам добра отуда је крајње некоректно осуђивати научну теорију само зато што је у нечијој гла- ви инспирисала идеологију таквом, погре- шно адресираном критиком се заправо даје легитимитет самим идеолозима – саглашава- мо се са њиховим бесмисленим и философ- ски тупим изједначавањем граница природ- них наука са границама бића саглашавамо се да се наша појмовност изједначи и сведе на природност на тај начин, понекад и ми хри- шћани несвесно, мислећи да богу службу чи- нимо, негирамо трансценденцију аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији у дијалогу са ате измом став за који се треба борити јесте – да границе природне науке нису границе бића, поготово не људског бића 16 5/ 2017 од тадеја старца, светог чудотворца, српског исихасте двадесетог века, што молитвом слављаше свог премилог творца, свако својој души нек `пронађе лека то је лекар прави, сасуд благодати која му се даде силно и обилно, те га преобрази к`о воду у вино, да и нама може лека души дати кажи нам тадеју, ти премудри оче, кажи нам ту тајну исцељења душе, кажи, не затаји, ти предивни старче, кажи нам што пре јер нас греси гуше старац не оћута, проговори благо: „мило чедо моје, за добро ме питаш, ал` одговор знадеш, пази како читаш! у христу је лек, чедо моје драго“ то ја старче знадем ал` умети не знам како да лек бесмртности узмем на спасење, да се њиме храним и истински познам свог преблагог творца, ја грешно створење одговори старац, каза отворено: „вера и смирење, прве су врлине, љубав с`њима ходи, мој духовни сине те три стазе прати, њима ходи стално“ о мој старче кротки, срце моје видиш tе врлине желим, ал` их не налазим грешног свога сина немој да се стидиш, јер пред тобом клечим, у сузама молим и трећи пут старац одговори јасно: „трпи и послушај и богу се моли јер он сваког покајника воли покајањем срце нек уздише гласно!“ хвала старче свети, хвала ти на свему, ти нас грешне србе молитвом покриваш сети се и мене, ако ни по чему, а оно по љубави, у којој пребиваш „хоћу сине мили, оставит` те нећу ни тебе, ни србе што се богу моле да их штити и злу да одоле нек` вас господ спасе и подари срећу!“ из благодарности према светом старцу презвитер оливер суботић какве су ти мисли, такав ти је живот молитвени уздах старцу срцезналцу септембар / октобар 2017 17 тема броја: хришћанство и светске религије христос сведржитељ, детаљ мозаика, рад православног уметника ајдана харта (извор: orthodox arts journal – orthodoxartsjournalorg) 18 5 / 2017 тема броја: хришћанство и светске религије старозаветна вера није била нити једина, а камоли преовлађујућа у старом веку израиљ, народ који је бог себи стекао, изла- ском из египта живео је на простору између две велике цивилизације, египатске и сумер- ско-вавилонске веровања и обичаји тих ве- ликих народа и царстава су итекако имале утицај на саму старозаветну веру ти народи су најпре били многобожци, а њихови влада- ри су имали у најмању руку статус полубожан- ства или представника тих богова на земљи ако погледамо старозаветну историју, увиде- ћемо да су многи пророци, па и сами текстови старог завета, инсистирали на неприхватању обичаја тих великих народа сетимо се прет- њи и опомена пророка јеремије о разорењу јерусалима од стране вавилонског цара наву- кодоносора (јер 21), или пророка амоса који је овако говорио: „овако вели господ: за три зла и за четири што учини јуда, нећу му опро- стити, јер презреше закон господњи и уредаба његовијех не држаше, и преварише се лажима својим, за којима ходише оци њихови него ћу пустити огањ у јуду, те ће прождријети дворе јерусалимске овако вели господ: за три зла и за четири што учини израиљ, нећу му опро- стити, јер продаваше праведника за новце и убогога за једне опанке“ (ам 2, 4–6) са друге стране, на израиљце су утицали и народи ко- ји су насељавали ханан пре него што су они ту област населили после изласка библијске епизоде о пророку илији јасно говоре о „коке- тирању“ израиљаца са другим боговима (ви- ди 1цар 17, 18 гл) дакле, сама старозаветна вера није била у потпуности чиста и лишена утицаја култура које су окруживале израиљце и које су, често, цивилизацијски биле испред њих чак од доба патријараха су присутни ти утицаји разних племена и народа са којима су се сусретали (жртвовање исаака, јосифо- ва и фараонова сновиђења) но, стари завет нам говори и то како се та вера кристалисала, како се формирала на основу декалога (десет божијих заповести) и како је у сваком историј- ском периоду било неопходно да се та вера утврђује и обнавља у складу са новом ситуа- цијом у којој су се израиљци налазили уколико покушамо да направимо некакву паралелу са данашњим светом у којем живи- мо, уз све ограде, јасно ће се видети да пра- вославље (ὀρθοδοξία – право мишљење или слављење) није већинска вера чак ни међу хришћанским конфесијама, а тек није у по- ређењу са другим религијама света сам про- блем који се овде јавља јесте да поред право- славља постоје римокатоличко хришћанство и протестантско хришћанство (са огромним бројем групација у себи) ако бисмо отишли на амерички континент, ту бисмо видели сву могућу лепезу разнородних уверења које че- сто, истини за вољу, немају готово ништа слич- но са хришћанством осим назива – ипак, оне себе називају тако поред тога, имамо и две велике монотеистичке религије које се ите- како наслањају на библијску традицију – ју- даизам и ислам са њима делимо библијску историју; они као и ми сматрају авраама за зачетника своје вере, прослављају или обеле- жавају библијске догађаје као и ми, позивају се на њих и тумаче их на свој начин такође, „и заиста велика је тајна побожности: бог се јави у тијелу, оправда се у духу, показа се анђелима, проповједи се незнабошцима, вјерова се у свијету, ваз- несе се у слави“ (1тим 3, 16) велика тајна побожности владимир пекић тема броја октобар / септембар 2017 19 тема броја доста моралних норми делимо са њима уз ове монотеистичке религије, имамо и велике политеистичке религије далеког истока, као и један, до религије уздигнут филозофски пра- вац – будизам како савременом човеку данас објаснити оволико мноштво религија и како се, ако при- падамо православној традицији, односити према овоме? свака од ових религија је данас доступна човеку не само у погледу инфор- мисања о њеном учењу или њеним светим књигама – оне су нам доступне не само у књи- жарама већ и на интернету – него и у погледу могућности да савремен човек упражњава те религије духовне праксе тих религија имају додирних тачака са православљем, нарочи- то у аскетизму подвижништво будизма или разноразних праваца у оквиру хиндуизма, као што је јога, човеку препоручује уздржа- ње, својеврсни пост, медитацију, одрицање од варљивости света и његових задовољста- ва опет, као циљ те праксе проповедају ста- ње блаженства или нирване, некаквог спокоја којим човек треба да буде прожет током свог живота као и након њега не може се негирати сличност са подвижничком праксом у право- слављу, са постом, молитвом, борбом против страсти, одрицању од света итд један од пу- тева у том смислу нас може повести ка рела- тивизацији религије, нарочито своје религија за нас у том случају може постати друштвена активност која је пожељна и која човеку даје некакав мир који услед брзине данашњег жи- вота стално измиче практично, она би била средство којим постижемо некакав душевни мир те, стога, није битно коју ћемо „практико- вати“ или их мешати други пут којим можемо поћи јесте пут фундаментализма у којем ћемо негирати апсолутно све што се тиче других уверења или религија којима не припадамо овај пут је осуђен на самоизолацију, на потпу- но отуђење од света и стварности у којој жи- вимо и један и други пут у себи носе оно на шта нас наша православна традиција непре- кидно упозорава, а то је самољубље и њему саприпадна самодовољност често ће и једни- ма и другима људи који не мисле као они бити неприхватљиви у првој посланици тимотеју, која се припи- сује апостолу павлу, пише: „и заиста велика је тајна побожности: бог се јави у тијелу, оправда се у духу, показа се анђелима, проповједи се незнабошцима, вјерова се у свијету, вазнесе се у слави“ (1тим 3, 16) сматра се да је ово је- дан од првих хришћанских „символа вере“ на овој реченици, кроз историју хришћанства, свети оци и учитељи цркве надограђивали су своја учења и догмате вере овај језгровит ранохришћански догмат нам говори о томе да срж хришћанске вере и њених догмата је- сте јеванђеље, радосна и увек нова вест о сину божијем који је постао човек, који је на себе узео крст и понео сва безакоња наша да би нас својом љубављу обгрлио и собом све испунио и преславним васкрсењем даровао нам живот вечни и пребивање у слави њего- вој која је слава тројичнога бога, оца и сина и светога духа ово јесте тајна, не зато што је могу сазнати само одабрани, већ зато што у себи крије оно неухватљиво: лични и не- посредни однос са живим богом ова тајна побожности нам открива да је бог неповрат- но уплетен у људску историју и живот и да то чини да би свему томе, човеку и његовом по- стојању, дао смисао за којим човек вапи а он лежи у чињеници да је човек позван да своје постојање утемељи на љубави коју нам је го- спод показао кроз своје постајање човеком и своје страдање из тог разлога, хришћан- ство (православље) кроз свој богослужбени и подвижнички живот (а под подвижништвом овде не сматрамо само монашки начин живо- та) позива човека да преосмисли своју сва- кодневницу, да преосмисли свет и време у којем живи не негирајући ни свет ни време с тим у вези, не би требало да је за нас алар- мантна сличност аскетске праксе коју налази- мо у православљу са другим религијама то је ствар опште људског познавања граница и способности људског тела, његових потре- ба и повезаности са људском психом но циљ човековог живота није достизање некаквог, у најмању руку, површног душевног мира или хармоније сам господ и његови апостоли го- воре супротно: „не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да до- 20 5 / 2017 несем мир него мач“ (мт 10, 34) „јер знам да добро не живи у мени, то јест, у тијелу мојему; јер хтјети имам у себи, али учинити добро не налазим јер добро, што хоћу, не чиним, него зло, што нећу, оно чиним а кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него гријех који живи у мени“ (рим 7, 18–20) „ако сте, дакле, васкр- сли са христом, тражите оно што је горе гдје христос сједи с десне стране бога мислите о ономе што је горе, а не што је на земљи јер умријесте и ваш је живот сакривен са христом у богу а када се јави христос, живот наш, он- да ћете се и ви с њиме јавити у слави“ (кол 3, 1–4) управо на овој ствари, именујући је као и апостол павле, велика тајна побожности, су свети оци и учитељи цркве заснивали догма- те вере на христу као оном камену на коме се зида не само црква, него свако од нас заједно са богом градећи себе по обрасцу живота све- те тројице, живота заснованог на узајамној и прожимајућој љубави која себе несебично да- рује другоме и прима љубав другога но, основа овог отачког учења није спеку- лативна она је дубоко и искључиво живот- на, егзистенцијална другим речима, она је заснована на сведочењу на сведочењу које се показује најпре делом, живљењем, а он- да и речју као православни хришћани смо дужни да живот који нам је кроз христа да- рован и који представља пуноћу истине чо- века и света, показујемо на сваком кораку, почевши од храма у којем се сабирамо на трпези господњој и безмало самим богом наслађујемо, па до тога да показујемо љубав, милосрђе, сапатњу према ближњима, пре- ма онима са којима радимо, сусрећемо се, ако треба, и подносећи неправду да би име христово сведочили затим, смо дужни и да наша реч буде јасна речи јеванђеља су, ка- ко то црква кроз своје текстове наглашава, једноставне, разумљиве, „рибарске“ тако и ми треба да, не бежећи од језика савреме- ног света у коме живимо истину вере, њене догмате и искуство тим речима обзнањујемо данашњем човеку данас нам тога, можда по- највише, недостаје на моменте као да клац- камо између аутистичности и самодовољно- сти или понављамо једне те исте флоскуле и дефиниције, заклањајући се иза „свештено- сти традиције“, које никоме или мало коме да су разумљиве наш језик је обремењен про- шлошћу и страхом од новог и савременог са друге стране, немамо порив, осим на уснама, да савременом човеку сведочимо и обја- вљујемо истину она је за нас саморазумљи- ва ако је други не разуме, то није наш већ његов проблем можда нам о овом стању и опасности која нас вреба само писмо сведо- тема броја као хришћани не треба да гајимо одбојност или мржњу према људима који исповедају друге религије али исто тако, да се не погордимо што ми христос и самарјанка, ранохришћанско сликарство истину знамо, а они не из катакомби, 4 век (извор: википедија) октобар / септембар 2017 21 тема броја чи и говори ка чему води: „онда им заповје- дише да изиђу напоље из синедриона, па се савјетоваху међу собом, говорећ шта ћемо чинити овим људима? јер знаменито чудо што се догоди кроз њих очигледно је свима који живе у јерусалиму, и не можемо поре- ћи али да се не би даље ширило по народу, да им строго запријетимо да никоме од људи више не говоре о имену овоме и дозвавши их заповједише им да ништа не говоре нити уче о имену исусову“ (дап 4, 15–18, види и 5, 21–42) као хришћани, стога, не треба да гајимо одбојност или мржњу према људима који исповедају друге религије нити да се пово- димо томе да бројност и разноликост рели- гија релативизују истину која нам је откри- вена од бога у њима пре да гледамо људе који, самим тим што имају жељу за религи- озношћу, имају и својеврстан призив и те- жњу ка богу па и саме те религије нису ни- шта друго него човеков покушај да досегне бога али исто тако, да се не погордимо што ми истину знамо, а они не него да на уму увек имамо христов разговор са самарјан- ком (јн 4) или причу о блудном сину (лк 15) и са смирењем благодаримо богу што нас је по неисказаној својој милости увео у зајед- ницу са њим, која је црква бога живога ду- боко свесни дара божијег и наше немоћи да ишта вредно узвратимо јер је природа наша колебљива, а воља слаба и поводљива, тре- ба да најпре од бога иштемо да будемо ви- деоци његове надсуштаствене светлости и славе, а онда да следујемо апостолу јовану који каже: што бјеше од почетка, што смо чули, што смо видјели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше, о логосу (ријечи) живота; и живот се јави, и видјели смо, и свједочимо, и објављујемо вам живот вјечни, који бјеше у оца и јави се нама; што смо видјели и чули објављујемо вама да и ви с нама имате заједницу, а наша заједница је са оцем и са сином његовим исусом хри- стом (1јн 1, 1–3) аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији хришћанство као вера истине и про- мисла у исто време је и заједница об- лагодаћена присуством живога бога та заједница окупљена је саборовањем око свете чаше, путира, односно тела и крви христове која спаја чланове цркве са го- сподом христом и са свима који су се ика- да причестили на пијаци богова, како је говорио ава ју- стин поповић, сведочанство о истинитости бога требало је верификовати победом над смрћу и оснивањем цркве многи су кроз историју рода људског покушавали да то постигну, али је у томе успео само богочо- век христос он ће на тајној вечери вели- ког четвртка основати светом литургијом цркву коју ће посведочити послани од оца дух свети на дан свете педесетнице у ста- ром завету педесетог дана од изласка из еги- патског ропства био је рођендан јеврејског законодавства, када је мојсеј на гори хорив примио таблице закона – десет божијих за- повести, а на дан свете педесетнице у но- вом завету бива рођендан цркве христове од дана свете педесетнице дух свети живи у цркви, сведочећи о њеној светости, и црква живи духом светим син божији ће зацарити и над смрћу најгорим човековим непријате- љем, и својом смрћу смрт уништити и они- ма у гробовима живот даровати хришћанство је вера, а не религија зато што је оснивач хришћанства управо богочо- век исус христос оснивачи религија су људи који су својим поимањима бога привлачили друге себи у заједницу, а не богу, злоупотре- бљавајући људску потребу за богом човекова душа, са своје три душевне си- ле – умном, страсном и вољном, од мајчи- не утробе тежи за богом, као истинити хо- мо религиозус у том трагању, жеђи за богом најчешће се долази до мутних извора ин- фициране духовне воде тамо где изостане мисионарски рад правоверујућих многи бо- готражитељи долазе управо до таквих заму- ћених појила вере на то упућује и апостол петар у својим посланицама говорећи да ће се појавити многи вукови у овчијим кожама не би ли преварили на путу спасења чак и ве- тема броја 22 5 / 2017 тема броја рујуће „сви смо криви за све“, кличе досто- јевски, па тако и за оне који су бога тражили, али га због нашег неискуства и незаинтере- сованости не нађоше стога је мисионарење озбиљна дисциплина цркве спасове, којој треба приступати одговорно и са благосло- вом, сведочећи веру сопственим животом и личним примерима у пракси су чести примери да људи рође- ни у различитим религијама због духовне ис- пражњености и незадовољства траже спо- кој и наручје божије у том трагању долазе до бистре воде православне, да би утолили своју жеђ за господом добар пример је све- ти серафим роуз који се родио у америци и упознао све светске религије, да би на крају постао не само православан него и чувени писац мисионарских и апологетских дела ко- ја се тичу православног хришћанства о хришћанству, јудаизму и свим осталим религијама чини се најсликовитије се изра- зио блажене успомене епископ данило кр- стић на свом предавању појашњавајући да неће сви обитавати у близини бога: господ ће судити свету на три начина припадницима свих религија судиће се на основу савести ср- ца, коју сви људи добијају рођењем припад- ницима јудаизма судиће апостоли и то по десет божијих заповести док ће се хришћа- нима судити на најсавршенији начин њима ће се судити по мери блаженстава, тој рај- ској лествици узрастања ка господу не могу они који су на земљи били толико удаљени од лица божијег очекивати на небу његову непо- средну близину и то још заувек све до сада речено допуњава неботајни павле у својим посланицама – не добија награду свако ко се такмичи (верује), већ само онај ко се такми- чи по правилу аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије на пијаци богова, како је говорио ава јустин поповић, сведочанство о истинито- сти бога требало је верификовати победом над смрћу и оснивањем цркве вера истине и светске религије хаџи драган б поповић свети јустин ћелијски (1894–1979) октобар / септембар 2017 23 професоре, с обзиром на ваш вишегодишњи, предани рад у богословији светог саве у београду, кажите нам како ви видите улогу богословије као институције расадника божије речи и улогу васпитаника у њима, на мисионарском пољу хришћанства у савременом свету? – данас савремени свет и човек у њему има- ју велику потребу за смислом улога верских образовних институција је велика она захтева одређену дисциплину урбанитета вере вера мора да буде учена вера, не у смислу интелек- туализма или интелектуалне гимнастике ума људског, него у живом трагању за непатво- реном вером у бога живог и истинитог бога авраама, исаака и јакова, не бога философа и научника, како то рече блез паскал наравно да нисмо неки мрачни антисцијентисти јер и теологија је наука у савременом друштву по- стоји велика потреба за проналажењем сми- сла; то се у свету осећа, тако се и живи човек ће увек желети да зна, барем приближно, који је смисао његовог живота, његовог рада, ње- гове смрти сваки покушај да се планира бу- дућност у светлу нових међународних односа, коју обележава све већа међузависност и сло- женост, уз све мање реда и мира, показује се као тежак задатак живот и смрт људи су, ре- кло би се, поверени једино научном и техно- лошком прогресу, а овај је исувише брз да му људска способност постави циљ и увиди цену, за коју би могла да га прати кад је почела не- сагледива индустријска и технолошка револу- ција, велики литвански песник адам мицкеје- вич је рекао: „када се безбожник наукама бави, чувај се, јер то разбојник оружије набавља“ многе појаве, међутим, указују да растуће не- задовољство у развијеним срединама руши илузију о томе да је могуће створити социјал- ни мравињак евдемоније (среће) ми право- славни хришћани морамо да, по о јовану ма- јендорфу, научимо да живимо у несавршеном свету међутим, свесни смо чињенице о тежњи људи за цивилизацијом свеопште правде и све јаснијој свести о неповредивости и универзал- ној природи људских права, све јачој жељи за праведнијим и хуманијим односима високоо- бразовне, богословске институције су заиста расадници речи божије оне су, у односу на питање о циљу људске стазе на земљи, сведо- ци христовог јеванђеља васпитаници и про- фесори сведоче христа „распетог и васкрслог“ и самим тим сведоче достојанство људске лич- ности, издвајајући је из промењивих токова, тиме гарантујући човекову слободу, као нијед- ним људским законом помоћи сваком људ- ском бићу да у богочовеку открије најдубљи смисао свог постојања, наш је категорички тема броја су једини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном разговор са гораном раденковићем, професором богословије „свети сава“ у београду распеће и васкрсење разговор водио: божидар васиљевић 24 5 / 2017 тема броја императив црквене институције се руководе тиме да само бог, коме служимо, може да от- крије најдубљу чежњу људског срца и глад коју земаљски хлеб никад неће утолити није глад стомака једина глад људског бића „не живи човек само о хлебу, већ од сваке речи која из- лази из уста божијих“ (мт 4, 4) предао сам се овом раду по благослову светог архијерејског синода и његове светости патријарха српског г иринеја и блаженопочивших патријараха павла и германа, увек имајући њихов светао пример испред себе сходно вашој широкој професорској делатности на катедри философије, старог завета и других богословских предмета, како ви видите питање доприноса београдске богословије и њених професора активном и здравом хришћанском и међурелигијском дијалогу до данас? – бог ме је посебно обдарио овим предмети- ма које сам годинама предавао, мада сам био на групи за синтетичку теологију трудимо се да васпитанике поставимо на темеље универ- залног хришћанског предања изазови за нас су заиста снажни имали смо до сада личности попут владике николаја и др лазара милина, углавном велике људе, као што је то случај и са њиховим великим делима црквених моно- графија трудимо се да ученике упознамо и са афричким религиозним феноменима осим др лазара милина нисмо говорили о новим „религијским покретима“, познатим под баш непримереним називом „секте“ свет нових ре- лигијских покрета у себи је веома различит на нивоу спонтаног предкритичког говора, види- мо да се тај веома разнолики, динамичан и жив сегмент савременог религијског плурализма, сав ставља у исти кош и априори одбацује, ма- да нам је потребно да разликујемо покрет од покрета и добро проучимо доктрину неоре- лигијских група чиним колико могу да ставим нагласак на псеудорелигиозне покрете, као и оне који разарају психофизички интегритет појединца они својим фанатизмом, насилно- шћу, некомуникативношћу и искључивошћу настоје да расточе вредносне и психолошке претпоставке, толерантног и хармоничног друштвеног живота такве појаве треба рас- кринкати и одбацити међутим, онима којима је наука и пракса на нивоу прихватљивих ду- ховних вредности, као што су: љубав, солидар- ност, дијалогичност, медитативност, аскеза требало би, ипак, приступати дијалошки свети сава је први просветитељ и учитељ српски ова образовна институција наше цркве, као најстарија школа у београду, носи његово име када са вама разговарамо, пред собом имамо личност угледне и светле васпитне и катихетске делатности у цркви светосавској на основу толиког искуства и знања, можете ли нам рећи колико данас светли пример савине делатности може да нам користи у међуљудским односима? – свети сава нас је, као нико други, увео у орбиту духовне, медитеранске, православне културе оставио је најснажнији печат на срп- ски народ, створивши аутокефалну помесну цркву која ће кроз историју да сачува српски род у више империја још више од тога, ство- риће нам полет и златан период стваралаштва и духовности који живи до дана данашњег и струји кроз литургијски континуитет српске православне цркве образовање светог са- ве је било изванредно, фрапантно погледајте само беседу о правој вери, изговореној 1221 године у жичи она је синтеза свих седам ва- сељенских сабора, овога пута на нов и креати- ван начин, без оне миметичке поробљености којој често прибегавамо о његовој креативној компилацији номоканона, кога су буквалисти рогобатно назвали законоправило, најбоље је писао академик др димитрије богдановић, професор богословије светог саве треба ви- дети његово вешто избегавање византијских правних извора, у којима има цезаропапизма и папоцезаризма и окретање јустинијановим правним основама наша богословија је заи- ста једна од најстаријих школа београда, коју је основао доситеј обрадовић пре пропасти првог српског устанка у њој можемо да сагле- дамо новију српску историју у новије време је о њој најбоље писао о игњатије марковић, наш учени историчар делатност светог саве октобар / септембар 2017 25 је пример креативног, а не епигонског присту- па друштву и изазовима времена он је оста- вио неизбрисив траг и његово завештање припада српском народу слике његове, које је народ чувао, сувише су бројне и разноврсне да би могле стати у ове кратке речи интервјуа он је свакако најомиљенији светитељ свог на- рода, који га дубоко поштује као свог сталног заштитника, у дому и ван њега он је познати лик са фреске или иконе у свакој цркви и шко- ли у србији, од највеће до најзабаченије ићи савиним стопама, ка савином извору, значи имати једну духовну виталност коју је овај нај- већи србин имао он је онај који је имао снагу да измири браћу, да коначно уједини српски народ и спречи сепаратну гентилу племства његов космополитизам је изузетан није га узалуд димитрије оболенски сврстао у шест најзначајнијих византијских портрета његова отвореност и духовна еластичност је conditio sine qua non нашег односа са народима око нас и наравно наше унутарње, међуљудске кому- никације не заборавимо, његово просвети- тељство није само светлост и просвећеност рација, него она дубља: „истинита светлост која просвећује и освећује сваког човека који долази на свет“ (јн 1, 9) хришћанство данас пролази кроз тешка искушења јавност располаже податком да сваког минута у свету страда један хришћанин имајући у виду свештену историју двомиленијумског постојања цркве христове, таква појава није без преседана као професор философије и теологије, какав је ваш став по том питању? „христос је у агонији до краја света и века, стоји као усамљена хрид“, једна паскалова мисао узана је стаза којом хришћани иду че- слав милош је рекао у једном стиху: „историја цркве 2000 година целог живота сам разми- шљао како је то заиста било“ хтео је да нагласи оно што је муњевито дао за контемплацију о георгије флоровски који је рекао: „историја је мистерија“ трагично је да страдају људи, међу- тим, статистике нас не уводе у праву пробле- матику човечанство страда јер је крст уписан у само стварање распеће и васкрсење су је- дини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном с правом је мој покојни пријатељ жарко видовић говорио, да преко античке трагедије долазимо до евхари- стије и литургије свештених парохија наш нај- већи бард је заувек рекао: „крст носити нама је суђено, васкрсења не бива без смрти!“ не видим ништа мудрије од ових његошевих ре- чи сигуран сам да је једна и јединствена исто- рија, иако нам је бог дао плурализам религија штета што немамо осим дарка танасковића данас, људе који се озбиљно баве историјом религија мислим да мирче елијаде, фрејзер и друга велика имена компаративне религи- је и историје религија, потпуно одсуствују из наше духовне орбите зашто је, рецимо, за- немарена апологетика? ханс кинг је заиста апологетичар par excellence али ви наводите праву апологију вере, а то је сведочење крвљу на основу двомиленијумског искуства цркве христове, распетог богочовека, дубоко веру- јем да је историјски процес један истински ход ка богу оцу и његовом јединородном сину желим да будем и религијски коректан и као што сам рекао велики број светских религија садрже своју дубоку теологију и антропологи- ју библијско поимање света као историје, као стварне, а не привидне трагедије слободног избора, остаће до краја света и века данас смо у капитализму изложени најгорем могућем ма- теријализму размишљам философски, да се из материјалистичке филозофије може извести закључак да је лична смрт трансензус ка не- бићу, а светски процес перпетум мобиле или вечно кретање у круг из религијске филосо- фије се мора извести закључак сасвим друга- чијег садржаја и при том у складу са природом дате религије уопште гледано, есхатологија је живи нерв религијских учења и са те стране њихово компаративно историјско проучава- ње је и најзанимљивије док у хилијазму чо- вечанство види испред себе историјски циљ, дотле у есхатологији оно налази изван себе, и изван граница овог света и његове исто- рије натприродни циљ свет сазрева да буде преображен стваралачком силом божијом то натприродно чудесно мешање у представама човечанства, које свим снагама твори историју тема броја 26 5 / 2017 тема броја осећајући да чврсто стоји на овој земљи, не- избежно добија карактер светске катастрофе овај трансензус света из једног еона у други, који се не може изразити на језику земаљских појмова, може бити представљен, очигледно, само помоћу симболичких слика падања ме- сеца, сунца, звезда итд овакав преображај света се одвија кроз духовни процес борби су- протних сила светски, а у њему и историјски процес који води разрешењу светске трагеди- је и који тиме утврђује њен циљ и смисао, за човека остаје потпуно трансцендентан и у том смислу од њега независан човек има могућ- ност да самоубиством убрза своју личну смрт, али да отклони њен неминовни долазак њему није дато у односу на светску смрт, не зна ни дан, ни час, јер је она у потпуности дело воље и свемоћи небеског оца пред лицем вечности бледе и нестају или се радикално подвргава- ју превредновању све историјске вредности у андреју болконском, који има пуну свест о историјској важности догађаја који се збивају и који је учесник у аустерлицкој бици, и код истог тог андреја који лежи на аустерлицком пољу, загледан у небо по коме плове облаци, снажно је изражена смена ова два осећања света, која се готово искључују и узајамно не- гирају трансцендентно као реалност ми са- да доживљавамо само у дубини свог духа у општењу са црквом, тим живим организмом трансцендентног и на основу тог живог иску- ства ми настојимо да религиозно осмислимо и осетимо живот, да одгонетнемо ноумен исто- рије, али он је мало доступан том нашем инту- итивном откривању, он остаје затворен за нас, јер ми живимо ослањајући се на историјску феноменологију, емпирију можда ми не можемо, а да не кажемо да се налазимо у оковима првобитне акумулације капитала данас је то велики изазов хришћан- ству оно што је остало трајно, као рецидив капиталистичке логике, то је оно што је 1771 године медисон упозоравао да је рани капи- тализам у успону супституисао мотиве при- ватних интереса уместо друштвених обавеза адам смит и други оснивачи класичног ли- берализма су били предкапиталисти, духом анти-капиталисти очекивали су да ће упра- вљачи бити „просвећени државници и добро- намерни философи“, чија ће мудрост најбоље познавати истинске интересе њихове земље као код соломона који је тражио од бога ср- це разумно да може да распозна добро и зло али, биле су то само идеалистичке пројекције ових класика политичке философије ако ме питате као човека који предаје философију у богословији светог саве, не могу ништа друго него да кажем до оно што је рекао један од нај- већих философа двадесетог века џон дјуи он је наглашавао да хришћанство и демократија имају мало удела када велики бизнис влада животом земље и контролише „средства про- изводње“, трговину, публицитет, транспорт и комуникације, посебно ојачан контролом над штампом, над агентима штампе и осталим средствима јавног информисања, публици- тета и пропаганде у међувремену је заиста анти-хришћански осмишљено много теори- ја које оправдавају те „колективне легалне ентитете“, како их понекад називају правни историчари један од класичних момената који данас прикривају носиоци неолиберал- не доктрине, јесу дефиниције дејвида рикар- да и томаса малкуса и других великих фигура класичне економије прокламовали су „да је нова наука доказала, са сигурношћу њутно- октобар / септембар 2017 27 вих закона, да сиротињи само наносимо ште- ту када покушавамо да јој помогнемо, и да је најбољи дар напаћеним масама ако их осло- бодимо илузије да имају право да живе“ толи- ко, ако ме питате о мојим дилемама политич- ке философије и социологије која данас, као никад до сада, потреса цркву божију верујте ми да је познати уметник вилијам морис пре- неразио угледно јавно мњење на оксфорду, својом нечувеном изјавом да је социјалиста он је увиђао да је „прихваћено мишљење да такмичарски дух или задњег ђаво носи, по- следњи систем у економији који ће свет виде- ти“ да је њиме достигнуто само савршенство, што значи и да је њиме достигнута коначност али ако је историја заиста на крају, наставио је он, онда ће „цивилизација изумрети“ то је одбијао да поверује, упркос убеђеним про- кламацијама оних економиста који су себе прогласили најученијим међу људима ми- слим да светске религије трпе притисак овог неолибералног глобализма, можда нисам управу, али завршио бих мишљу цара давида: „ни са истока, ни са запада не долази узвише- ње, него је бог судија“ секуларизам је данас највећи непријатељ религија, оно што мирче илијаде назива свето и профано остаје нам вечита заповест бога мојсију: „устани, изуј се и стани бос на ту земљу, јер та је земља света“ „босоноги религијом допиремо тамо где се не допире ни крилима“, како је за светог саву рекао песник љубомир симовић посебан акценат на прошлогодишњем светом и великом сабору на криту, био је управо апел на мир, који никада пре није овако био пољуљан и угрожен данас постоји око 70 активних ратова у свету сусрет папе франциска и патријарха руског кирила у хавани, дао је и посебан позив на прекид убијања хришћана на далеком истоку какав приступ савремено хришћанство треба да има када је у питању однос са другим светским религијама; у чему се огледа миротворна улога хришћана? живимо у једном антагонистичком свету и с правом је велики сабор на криту упутио апел за мир не бих много додавао, јер највише је рекао епископ бачки др иринеј буловић у свом интервјуу емитованом на васкрс ове године, који је емитовао јавни сервис срби- је и тв храм унапређивање мира у свету је саставни део мисије којом црква наставља христово искупитељско дело на земљи у том духу је и сусрет папе фрање и патри- јарха руског кирила у хавани и њихов апел да се прекине убијање хришћана на дале- ком истоку миротворна улога хришћана се огледа у унапређењу истинског мира, који је израз истинске вере у љубав бога према сваком људском бићу из ослобађајуће ве- ре у божију љубав, настаје једна нова визија света и нов начин приближавања другима било да је тај други једна једина личност или читав народ то је вера која мења и обнавља живот, инспирисана миром који је господ исус христос оставио својим ученицима: „мир свој остављам вам“ (јн 14, 27) мир ко- ји надилази свет покренута таквом вером, црква се труди да унапреди јединство хри- шћана и плодну сарадњу са верницима дру- гих религија верске разлике не могу и не треба да представљају узрок конфликта за- једничко трагање верника за миром је пре свега јак фактор јединства међу народима религије су, хтели ми то или не, неизбри- сив траг божијег промишљања о свету и чо- веку, а људска историја и њена религијска култура и израз, братско путовање за вре- ме којим пратимо једни друге на путу пре- ма трансцедентном циљу то нам је бог као моћ трансцеденције задао поред есенције хришћанског сведочења, који налази свој најдубљи вид у литургијској заједници, као причешћивању и партиципацији у телу хри- стовом и нашег ангажмана у остварењу дру- штвеног развоја и друштвене правде, потре- бан је искрен и стрпљив дијалог са другим, да би се упознало богатство које је бог по- делио народима у својој раскоши проми- сла дубоко смо уверени да у православном мисионару и његовој мисији дијалог није мотивисан тактиком и партикуларним инте- ресом, већ да има мотивацију и потребу као своје властито достојанство тема броја 28 5 / 2017 принцип братства религија нема истине у себи да је он био истинит, савле не би постао апостол павле, он би се само научио да уважава веру хришћана; манихејац августин не би постао, услед вејања духа божи- јег, апологет и учитељ цркве; апо- стол пeтар не би обратио верски толерантног капетана корнилија (и хиљаде других незнабожаца и јудејаца) христу павле је постав- ши апостол био стално „у мукама рођења“, приводећи римљане, је- лине, јудејце истинској вери, стра- дајући за њих, „докле се христос не уобличи у њима“ (гал 4, 19) ако би теозофски принцип „братства ре- лигија“ одговарао истини, христос господ не би послао своје апосто- ле да обраћају народе истинској вери и крштавају их ширина, чистота и дубина правде господа исуса христа се показала управо у томе, што он није трпео лажне људске вере – он је до- шао на земљу, да спасе људе од погубних вера и лажних нада љубав христова није изабрала пут привидне трпељивости према лажној му- дрости и лажном прорицању људи у речи и ду- ху господ је огњено расекао свет и изобличио људски род „за грех, за правду и за суд“ ов
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Китруса Г Георгије на служби у Ватопеду извор: wwwpemptousiagr Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Г Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из манастира Милешева фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Свете Великомученице Марине у Неи Порију фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 357, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Сведочење хришћанске вере 3 Пастир добри Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом тимочким Господином Иларионом Темељ мисије Цркве је проповед Благе Вести Јеванђеља Христовог! 4 Пастир добри Последњи дани Мати Божије 10 Светли ликови историје СПЦ Слово о Старцу Симеону Добрићевском 11 У дијалогу са атеизмом Научна теорија и идеологија 14 Какве су ти мисли, такав ти је живот Молитвени уздах Старцу срцезналцу 17 ТЕМА БРОЈА Велика тајна побожности 19 Вера Истине и светске религије 22 Разговор са Гораном Раденковићем, професором Богословије „Свети Сава“ у Београду Распеће и Васкрсење 24 Архиепископ Јован Шаховској: Је ли могуће „братство религија“? 29 О понуђеној празнини 30 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишевић 32 Светиње Свете Земље Маслинска гора и Гетсимански врт 40 Светиње Свете Горе Манастир Дохијар 42 Хришћански брак и породица Протојереј Артемијe Владимиров 5 правила за дете у храму 44 Путопис Мисионарска разгледница из Неи Порија 46 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 51 Из историје Српске Православне Цркве Филип Вишњић и српски духовници 53 Српска традиција и обичаји Обичаји пред свадбу у старини 55 Духовне поуке у причама Богородица се на нашој страни поклонила 57 Путописи Задужбина захвалности за исцељење Манастир Гориоч 59 Сведочанства Живот је лепши него икада 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе 64 стране септембар / октобар 2017 1 СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и светске религије УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Китруса Г Георгије на служби у Ватопеду извор: wwwpemptousiagr Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Г Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из манастира Милешева фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Свете Великомученице Марине у Неи Порију фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 357, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Сведочење хришћанске вере 3 Пастир добри Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом тимочким Господином Иларионом Темељ мисије Цркве је проповед Благе Вести Јеванђеља Христовог! 4 Пастир добри Последњи дани Мати Божије 10 Светли ликови историје СПЦ Слово о Старцу Симеону Добрићевском 11 У дијалогу са атеизмом Научна теорија и идеологија 14 Какве су ти мисли, такав ти је живот Молитвени уздах Старцу срцезналцу 17 ТЕМА БРОЈА Велика тајна побожности 19 Вера Истине и светске религије 22 Разговор са Гораном Раденковићем, професором Богословије „Свети Сава“ у Београду Распеће и Васкрсење 24 Архиепископ Јован Шаховској: Је ли могуће „братство религија“? 29 О понуђеној празнини 30 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишевић 32 Светиње Свете Земље Маслинска гора и Гетсимански врт 40 Светиње Свете Горе Манастир Дохијар 42 Хришћански брак и породица Протојереј Артемијe Владимиров 5 правила за дете у храму 44 Путопис Мисионарска разгледница из Неи Порија 46 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 51 Из историје Српске Православне Цркве Филип Вишњић и српски духовници 53 Српска традиција и обичаји Обичаји пред свадбу у старини 55 Духовне поуке у причама Богородица се на нашој страни поклонила 57 Путописи Задужбина захвалности за исцељење Манастир Гориоч 59 Сведочанства Живот је лепши него икада 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе 64 стране септембар / октобар 2017 1 СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и светске религије УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
Одреднице:
11
Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
...може бити само сарадник духовни- ка, а не његоваАЛТЕРНАТИВА
📌
постоје још неке значајне разлике између
духовника и православног психолога духов-
ници, са благодатним даровима прозорљ
...може бити само сарадник духовни- ка, а не његова
МЕТА инфо: Р:27044 К:204923 Д:113
| Свеска 360 |
Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
... духовник, по мери свог смирења и духовног расуђивања, сагле- дава проблем и преноси вољу божију за ње- гово разрешење православни психолог, упо- редо са тим, помаже да савет духовника особи буде психолошки разумљив (прихватљив), и не би требало да га доводи у питање дакле, психолог може бити само сарадник духовни- ка, а не његова алтернатива постоје још неке значајне разлике између духовника и православног психолога духов- ници, са благодатним даровима прозорљи- вости и познавања људског срца, директно, целовито и дубоко улазе у суштину проблема решење проблема за верника је тада често тренутно и отрежњујуће психолози, без тих дарова, принуђени су да раде полако и по- ступно, често и не успевајући да проникну у најдубље узроке проблема психолози у свом раду иду полако, одоздо, „пешке“ продори и помоћ одозго ретко се дешавају велики духовници светошћу свог живота и својим смирењем доносе предукус царства небеског и тако постижу посебан терапеутски ефекат код верника, задобијајући његово по- верење и психолог би могао светошћу свог живота, као и сваки други хришћанин, постати сасуд божанске благодати доносећи предукус царства небеског (додајемо: само што такав случај није још забележен) поставља се питање зашто сарадник духов- нику мора бити баш православни психолог (психотерапеут), а не, да употребимо тај тер- мин, секуларни психолог? има више разлога прво, православни психолог полази од по- четне премисе православне психотерапије да приближавање богу има терапеутски ефекат пут обожења је п ут исцељења због т ога ће он, упоредо са психолошком анализом про- блема, инсистирати да верник ојача у својој вери, да правилно учествује у литургијском животу, да у духовном смислу ради на себи то се не може очекивати од секуларног психоло- га друго, као верник, православни психолог се узда и очекује божију помоћ у решавању проблема прецизније, он своје академско знање и искуство комбинује са вером у бога и молитвено се заузима за верника секуларни психолог своју помоћ заснива само на академ- ском знању и искуству треће, православни психолог узима у обзир и духовну и душевну страну проблема, секуларни психолог само душевну четврто, православни психолог пре- ма вернику има хришћански однос љубави и саосећања секуларни психолог углавном инсистира на професионалном односу пето, православни психолог у свом раду полази од хришћанских вредности и моралних норми на исти начин као што уважава лични интерес особе, он инсистира и на поштовању божијег моралног закона (јеванђелских заповести) секуларни психолог не оцењује систем вред- ности свог клијента препуштајући то слободи његовог избора такође, на теоријском плану православни психолог полази од боголико- сти као генеричке суштине човека, односно од базичног принципа да је човек створен по образу и подобију божијем, док секуларни психолог као да потискује или избегава одго- вор на суштинско питање „ко је човек?“ пре- миса боголикости човека за њега је небитна ствар (штавише, због доминантног броја ате- иста или агностика међу психолозима, бого- ликост је за већину њих само једно од многих непроверених становишта из учења цркве) православна психологија постаје специ- фична научна област, настала из реалне мо- гућности креативног дијалога између вере и науке, православне духовности и савреме- не психологије она је потребна цркви као помоћ у отклањању психолошких препрека на путу обожења њених верника, а за науку (психологију) представљаће моћно средство за упознавање са неистраженим простором људске духовности аутор је психолог у деветој београдској гимназији 16 2 / 2018 док је још био је ромонах теофан вршио је дужност инспектора и професора психоло- гије и логике у новгородској семинарији нема сумње да је његова учитељска и професорска делатност допринела повећању интересовања према психологији и осмишљавању питања ве- заних за њу биографи живота светитеља такође истичу да се професорска делатност јеромонаха теофана у санктпетербуршкој академији гради- ла на аскетском и психолошком опиту (искуству) материјал за лекције на катедри пастирског и моралног богословља црпео је из светог писма, светоотачког наслеђа, житија светих и приручника психологије у једном из писама н в елагину подвижник прича о раду једног ње- говог друга са академије протојереја стефана кашменског, посвећеног психологији светих отаца теофан је сматрао да је та тема веома ва- жна, али да је у богословљу недовољно изучена и лоше разрађена на такав начин свети теофан затворник је учинио прве кораке у тој области неопходно је истаћи чињеницу да истраживачи његовог наслеђа, не без разлога, примећују ути- цај на његово стваралаштво од стране таквих људи какви су проф федор александрович го- лубински, василиј николаевич карпов, архи- мандрит теофан (авсенев), професор казанске духовне академије и други анализирајући наслеђе св теофана, може се са сигурношћу тврдити да се његов опит хри- шћанске психологије заснива на учењу о чо- веку у православној антропологији, аскетици, самопосматрању светих подвижника, личном самопосматрању и на опиту светске психологи- је програм хришћанске психологије код њега се своди на описивање састава људске природе са систематским описом способности и назначе- ња сваког дела размотрићемо његов програм у три етапе прва етапа вишенски затворник описује ста- ње првозданог човека до грехопада он посма- тра човека као свет у малом, микрокосмос, који у себи садржи све облике живота, његових прет- ходника по лествици стварања тај мали свет, по учењу св теофана, састоји се од духа, душе и тела„опште устројство људске природе“, пише св теофан, „је одређено спојем разних састав- них делова, његових различитих сила (енергија) и способности у првозданом (провствореном) човеку је присутна хармонија и међу саставним деловима, и међу силама тих делова“ по тео- фановој мисли, „ја“ човека јесте јединство духа, душе и тела све силе људске природе су усред- сређене и сабране у његовој личности, у њего- вом „ја“„ја () представља слијаније и неразде- љиво јединство свих сила човека“ разматрајући подробно саставне делове људске природе, он сваки покушава да опише и наведе карактеристична својства, да одреди његову сврху, да м у нађе место, и да об јасни његов првобитну замисао тако, примера ради, покушавајући да објасни шта је то дух, теофан га одређује као силу, орган, или осећање циљ и сврха духа јесте општење с богом и духовним тема броја ако хоћеш да познаш душу, обрати се светим оцима, посебно подвижницима и захватај из тог извора обилну психолошку мудрост (свети теофан затворник, оваплоћено домостројитељство опит хришћанске психологије) светитељ теофан затворник оснивач хришћанске психологије превод са руског: небојша ћосовић март / април 2018 17 тема броја светом, управљање душом и телом, а такође и посредништво у обожењу свега састава људске природе тако он чини не само са саставним де- ловима људске природе, него и са сваком силом својственом тој природи друга етапа теофан затворник у свом разми- шљању о човеку уводи факт прародитељског греха до грехопада су људи имали чисто срце и добро настројење воље, али је кроз пад к од њих произашао раздор после грехопада, спо- собност и снагу која је била дана људима за по- знање бога, човек је преусмерио на самог себе„уместо бога, човек је бес- коначном љубављу заволео самог се- бе“ произашле су велике промене у закону постојања духа, душе и тела, нарушила се јерархија управљања и као последица изменило се сазнање човека гнев је унео раздор међу дух, душу и тело, и њима својствене енер- гије те су енергије изашле испод кон- троле човека, обреле су неку незави- сност и самоуправљање у односу на човеково „ја“ вишенски затворник пише да је људско „ја“ постало не деј- ствено, тј човек више не упра вља својим силама него су те силе почеле да управљају њимеизгубивши на та- кав начин заједничку тачку сједиње- ња, саставне силе људске природе су почеле да се сукобљавају међу со- бом резултат тога је преовладавање једне силе над другом и њихово не- правилно деловање на пример, св теофан говори да, када преовладава срце, њега прати слабост ума и нестабилност воље и да се за човека са таквим односом сила може рећи да је бескарактер- на личност, и т ако даље као резултат пада, у људску природу је уш ла жеља за г рехом, а кроз грех је успостављена власт духова зло- бе над човеком у свет је ушла смрт људи су изгубили бога, и унутар човека се појавила празнина, а заједно са њом и неутољива жеђ и жеља да се та празнина попуни одатле, по св теофану, и потичу људска стремљења и жеље човек осећа непотпуност свог бића, и управо га то тера да т ражи предмет чиме да испуни себе више од тога, човек је почео да сматра добрим све то што му даје осећање испуњено- сти, чак и грех трећа етапа свети теофан је говорио о нео- пходности лечења људске природе кроз лични подвиг и божије дејство божанствена благодат лечи „палост“ у к ојој се човек нашао због учи- њеног греха благодат, по теофану, поново успо- ставља у савести божанствене законе, мења и преображава расположење воље, умирује наше прохтеве под њеним дејством све треба да стене на своје место, односно да дође у стање првобитног божијег промисла о човеку тај дуготрајан про- цес лечења одвија се у цркви у којој постоји све шта је за то неопходно на такав начин опит хришћанске психологије св теофана предста- вља анализу описа људске природе у стању првоствореног (првозданог) адама, у стању после греха и у греху, а такође и стању под благодаћу пре- освећени теофан је као прво говорио о идеалу и норми којој је призван човек, а затим разматра стање пале људске природе с описом последица и као завршетак излаже начин и мо- гућности враћања у норму битија ми- крокосмоса тј човека свети теофан затворник се у својим радовима по- казује као изврстан психолог и позна- валац религиозно-моралног живота он прониче у дубину душе сазерцава и открива нам законе постојања уну- тарњег скривеног човека психолошки погледи св теофана нису апстрактна размишљања нити филозофски концепт то је живо бого- словље о души, изграђено на темељу светоотач- ког аскетског опита, а циљ тог богословља је спа- сење човека и његово припремање за вечност извод из текста (без критичког апарата): роман ткачев, „опит хришћанске психологије у делима светог теофана затворника“, рождественские чтения, москва 2012 г psyheoby/svyatitel-feofan-zatvornik/ св теофан затворник, новија икона извор: agios-iconru) 18 2 / 2018 човек је саздан као боголико биће и као храм божији велики отац и учитељ цркве свети никола кавасила поучава да истински храм божији и престо (жртвеник) у чулном свету може да буде једино човечија приро- да са друге стране, свети јован златоусти вели да у светом храму божијем верници примају утешитељев дар који их освештава и преображава у благословену грађу од које се подиже црква јер црква није ништа дру- го до храм с аздан од наших душа ово своје благословено назначење увек и изнова по- тврђујемо и актуализујемо учешћем у све- тој евхаристији сједињујући се са господом ваистину, божанственим причешћем човек у целости постаје христоносни храм и сваки део његовог тела је део храма христовог ев- харистијска трпеза нас настањује у христу и христа у нама стога у јеванђељу љубљеног ученика читамо: у мени пребива и ја у њему (јн 6, 56) христос је у исти мах и наш преби- валац и наше пребивалиште преподобни и богоносни отац наш максим исповедник у својој мистагогији каже да је сваки човек са- здан као мистични храм по дубокој и осве- штаној мисли овог светог оца, тело човеко- во је наос, душа је свети олтар, а ум је свети жртвеник након овог увода и подсећања на благословено човеково назначење у контек- сту његове целовитости, своју пажњу усме- рићемо ка богослужбеним и химнографским примерима у којима се господ наш исус хри- стос велича и прославља као савршени ле- кар душа и тела наших свето богослужење и химнографија право- славне цркве, ослањајући се на светописам- ска сведочанства и дубоку светоотачку мисао, на много места прославља господа нашег ису- са христа и велича га као великог и саврше- ног лекара (исцелитеља) душа и тела наших свети оци и учитељи цркве подсећају да христос није увек у улози лекара (терапеута) већ у улози савршеног и великог исцелитеља који на савршени начин васпоставља нару- шену људску целосност, враћајући нарушену хармонију између тела, душе и духа најопит- нији тренутак враћања човекове целовитости јесте света литургија централно и најсавршеније богослужење, света литургија, својим текстом указује да чо- век васцелим својим бићем, како душом, тако и телом, учествује у њој својим мислима мо- жемо отићи један корак даље и подсетити да је евхаристијски поглед на човека увек сагле- дан у једној савршеној целовитости тела, душе и духа човечијег у првом делу свете литургије у молитви трисвете песме свештенослужитељ се моли да господ освети душе и тела наша и подари нам да му свагда у светлости служимо и у молитви пред читање светог јеванђеља запали у срцима нашим литург возглашава: јер си ти просветљење душа и тела наших, христе боже у другом делу литургије све- тог јована златоустог, у другој молитви верних предстојатељ се моли следећим речима: опет и много пута теби припадамо, и теби се моли- мо добри и човекољубиви, да, погледавши на молитву нашу, очистиш душе и тела од сваке тема броја свети оци подсећају да христос није увек само у улози лекара, већ и у улози савршеног исцелитеља који васпоставља нарушену људску целосност, враћајући нарушену хармонију између тела, душе и духа христос – лекар душе и тела бранислав илић март / април 2018 19 тема броја нечистоте телесне и духовне затим у мо -литви главоприклоњења литург се директно обраћа господу молитвеним вапајем истовре- мено исповедајући га као савршеног и јединог истинског лекара душа и тела наших: плови са онима који плове, путуј са путницима, исцељуј болесне, лекару душа и тела наших у ходатај- ственој молитви на литургији светог василија великог предстојатељ евхаристијског сабра- ња се моли речима: ослободи оне које муче нечисти духови; плови са онима што плове; путуј са онима што путују; удовице штити, сирочад заштити; сужње ослободи, болесни- ке исцељуј завршавајући поменуту молитву возглашава: јер си ти господе, помоћ беспомоћ- нима, нада безнадежнима, спаситељ витланима бу- ром, пристаниште онима који плове, лекар болесни- ма у молитви пред моли- тву господњу литург се мо- ли да нас господ очисти од сваке нечистоте телесне и духовне, али и да не будемо немоћни душом и телом због недостојног причешћи- вања у благодарственој молитви након причешћа верних благодаримо госпо- ду на причешћу светим, пречистим, бесмртним, и небеским тајнама његовим, које нам је дао као доброчинство, на освећење и исцељење душа и тела наших и на литургији пређеосвеће- них дарова коју савршавамо у данима свете и велике четрдесетнице, на неколико места у молитвама имамо примере сагледавања чове- ка као целосног литургијског (богослужбеног) бића у молитви коју презвитер чита после по- лагања светих пређеосвећених дарова на све- ту трпезу, он се једним устима и једним срцем моли да господ освети душе и тела наша осве- ћењем неодузимљивим у молитви благодаре- ња након причешћа пређеосвећеним дарови- ма, молимо се господу да до последњег даха будемо удостојени причешћивања светим тај- нама његовим, на просветљење душе и тела и на наслеђе царства небеског на крају, можемо навести и два дивна при- мера из богате химнографије четврте неде- ље по пасхи – раслабљеног, у којој читамо перикопу о исцељењу раслабљеног човека богослужбене песме овог недељног дана су у великој мери проистекле из овог еван -ђелског казивања, те тако у другој стихири на господи возвах између осталог појемо: господ желећи васкрснути и пале људе, као човек обилазио је на земљи све исцељујући болести свих као лекар душа и тела наших у две познате стихире овог недељног дана на јако леп и сликовит начин описан је дога- ђај исцељења раслабљеног величајући спа- ситеља као савршеног лекара душа и тела наших: крај овчије ба- ње лежаше немоћан човек, и видевши те господе вапијаше: го- споде, човека немам да ме спу сти када се узбурка вода, а док ја дођем други сиђе у во- ду и прими исцељење, док ја у немоћи лежим и тада умилостивив- ши се спаситељ му с е обрати: тебе ради по- стао сам човек; тебе ради обукао сам тело; и рече: узми одар свој и ходи! ти коме је све мо гуће, ти кога све с луша, ти коме се све покорава свети, све нас помени као бог који воли човека изађе исус у је русалим, на ба њу код овчи- јих врата, коју јудеји зову витезда, а која има пет тремова под њима лежаше мноштво болесника анђео божји повремено силажаше и узбуркаваше воду, и оздрављење дариваше онима који су са вером приступали и видев- ши господ човека који је годинама боловао, рече му: хоћеш ли да б удеш здрав? а болесник одговори: господе, немам човека да ме, када се узбурка вода, спусти у бању лекарима сам дао сав иметак свој, и не удо стојих се да добијем милост али лекар душа и тела му рече: узми одар свој и ходај, проповедај моју силу, и велику милост до крајева света исцељење узетога, живопис из манастира ставроникита, 14 век (извор: pravmircom) 20 2 / 2018 руска православна црква препознала је православну психологију као значајну област у којој се преплићу вера и наука по- себан сензибилитет за психолошке аспекте верског живота показао је још у своје време свети теофан затворник, не само као преда- вач психологије на санктпетербуршкој ду- ховној академији, већ и као духовник који је у свом ра ду у пр ви план стављао духовно– психолошке теме мало је познат податак да је свети теофан касније, као епископ, наме- равао да објави први уџбеник из православ- не психологије, али због многих обавеза није успео да реализује своју идеју данас при руској цркви постоји низ висо- кошколских установа у којима се образују православни психолози: – психолошки факултет руског православног универзитета светог јована богослова (москва); – православни факултет друштвених наука „со-действие“ (москва); – психолошки институт ран (руске академије наука) (москва); – катедра за психологију свето сергиевске православне богословске академије (москва) издваја се по свом деловању и институт хришћанске психологије који води свеште- ник и психолог андреј лоргус институт има врло разгранату делатност која обухвата: двогодишње студијско усавршавање за пси- хологе, тренинг програме, психолошко саве- товање, међународну сарадњу, одржавање семинара и издавачку делатност на овом институту се при сваком упису примају на бесплатну едукацију два кандидата са благо- словом епархијског свештеника који би тре- бало да се оспособе за пружање психолошке помоћи људима у оквиру својих парохија у 2016 години у русији је деловало више од 100 центара за саветовање и психолошку помоћ, рехабилитацију и православно-пси- холошку помоћ у кризним ситуацијама у том смислу истиче се центар кризне психологије при храму христовог васкрсења у москви такође, треба издвојити и удружења право- славних психолога, од којих је најзначајније удружење санктпетербуршке области, осно- вано 2005 године, затим обновљено и реор- ганизовано 2014године указом митрополита варсонуфија удружење је названо по светом теофану затворнику овим удружењем руко- води духовник, јереј артемије наумов при неким епархијама формирани су сос телефони крај којих дежурају специјалисти 24 часа како би пружили стручну помоћ љу- дима у невољи на пољу интернета такође постоји раз- граната делатност православних психоло- тема броја у 2016 години у русији је деловало више од 100 центара за саветовање и психолошку помоћ, рехабилитацију и православно-психолошку помоћ у кризним ситуацијама православна психологија у руској православној цркви монах киријак (миланко) март / април 2018 21 га постоји мрежа православ- них сајтова и форума, међу којима истичемо пројекат групе сајтова под називом пережитьру, покренут пре дванаест година то су ве- ћином сајтови путем којих православни психолози по- мажу људима у кризним пси- холошким ситуацијама тако сајт wwwperejitru помаже у случајевима развода, www pobedishru код унинија и размишљања о самоубиству, wwwvetkaiviru када се ради о насиљу, wwwmemoriamru током туговања услед смрти блиске особе, wwwboleem com за превладавање пси- хичких криза код људи који сазнају да имају болест са смртном дијаг- нозом поменућемо такође и сајт wwwrea- loveru на коме се пружа подршка у вези са љубављу, партнерским односима и поро- дичним животом сајт wwwpobedishru у русији је пружио огроман допринос на плану превенције суи- цида више од 30 хиљада људи је изјавило да су одустали од самоубиства захваљујући том сајту о неопходности оваквих ресурса гово- ри и тај податак, по сведочанству православ- ног психолога михаила хасминског, да сајт wwwmemoriamru дневно посећује 10 хиља- да људи на многим од наведених сајтова, у зависности од врсте проблема, на питања од- говарају православни психолози, психијатри или свештеници издавачка делатност из области пра- вославне психологије је врло развијена и разноврсна креће се у ра спону од хри- шћанске антропологије (најзаступљенији домен), преко теоријских, методолошких и парадигматских основа православне психологије, све до савремених психоте- рапијских метода (нпр методе „12 корака“ у лечењу зависности) с тим у вези, издва- јају се значајна ауторска имена, као што су димитрије а авдејев (код нас је преведена његова књига „100 питања православном психотерапеуту“), михаил и хасмински, николај е пестов, лариса ф шеховцева, федор е васиљук и многи други ових не- колико кратких података о месту и улози православне психологије у рпц јасно го- воре да је православна психологија пре- позната као значајна помоћ у пастирском, хуманитарном (милосрдном) и мисионар- ском деловању цркве тема броја по сведочанству православног психолога михаила хасминског, сајт wwwmemoriamru дневно посећује 10 хиљада људи 22 2 / 2018 желимо да читаоцима православног мисионара представимо сању стан- ковић, православног психолога из београ- да сања већ неколико година води и уре- ђује све популарнији сајт „има наде“, који обухвата шири спектар питања из области православне психологије и психотерапије звање православног психолога стекла је на едукацији у русији од 2015 године ради као православни психолог у приватном са- ветовалишту у београду православна психологија је релативно нов термин можете ли за читаоце православног мисионара објаснити шта се под тим подразумева? – најпре да се захвалим на могућности да за православни мисионар отворимо разго- вор на тему православне психологије код нас у србији, концепт православне пси- хологије и рада православног психолога је релативно нов у русији је православна психологија у највећем степену развијена и распрострањена, они имају, како школе за едукацију православних психолога и пра- вославно-психолошка саветовалишта при храмовима, тако и удружења православних психолога при епархијама укратко, специфичност рада православ- ног психолога огледа се на следећи начин: 1) православни психолог у свом раду полази од тога да постоји и духовна реал- ност, да по стоје и ду ховне болести и ду - ховни узроци који продиру на психолошку раван и тамо се испољавају са одређеним симптомима које онда психологија евиден- тира и назива их одређеним дијагностич- ким терминима наравно, не морају сви психолошки про- блеми имати обавезно и духовни узрок, али изостављање и пренебрегавање ове могућности чини помоћ коју пружа психо- лог прилично осиромашеном 2) полази се од тога да православни психолог није тај који може да реши не- чији проблем, да излечи човека, већ је улога православног психолога да чове- ка упути да се на правилан начин окрене богу (наглашавам ово „правилан“ начин), који ће му помоћи да заиста реши свој проблем и не с амо тај конкретан про- блем због којег је потражио психолошку помоћ, већ и друге проблеме настале из истог извора укратко, да сумирам речено, као право- славни психолог ја с е у раз говору са осо- бом дотичем и т ема у ве зи са духовним животом, а користим и она академска пси- холошка знања која су у ск ладу са право- славним учењем о човеку тема броја православна психологија иде и корак даље (и корак дубље) – она зна да бог који промишља о свакоме од нас понекад допушта да нас снађу одређене потешкоће које су ту са одређеним смислом за нас, и она такође зна да свој утицај има и човекова пала (грехом измењена) природа као и одређени духовни утицаји који нам долазе „са стране“ православна психологија у теорији и пракси разговор водио: виктор вицановић март / април 2018 23 може ли се рећи да је православна психологија област у којој се сусрећу вера и наука, православна духовност и психолошко академско знање? – свакако да православна психологи- ја представља поље сусрета вере и науке што је првенствено на корист самим људи- ма који се суочавају са животним пробле- мима и који траже помоћ православног психолога често помислим како у том сусрету, како кажете, православне духовности и психо- логије више добија психологија да појасним – психологија као научна дисциплина је током свог постојања изузетно развила дијагностику одре- ђених психичких обољења међутим, оно што психоло- гији, која није прожета ду- ховним знањима недостаје јесте разумевање одре- ђених узрока настан- ка, као и сми сла самих тих обо- љења најдаље докле је секу- ларна психо- логија успела да расветли ети о л о г и -ју психичких поремећаја је претпоставка да одређени поремећај мо- же бити усло- вљен или специ- фичним утицајима средине (детињ- ством, васпита- њем, околности- ма) или наслеђа (генетски) или о р г а н с к и м узроцима православ- на психологи- ја у том смислу иде и корак даље (и корак дубље) – она зна да бог који промишља о свакоме од нас понекад допушта да нас снађу одређене потешкоће које су ту са од- ређеним смислом за нас, и она такође зна да свој утицај има и човекова пала (грехом измењена) природа као и одређени духов- ни утицаји који нам долазе „са стране“ шта из ове стваралачке синтезе може добити вера, а шта наука? – већ сам поменула шта у овом с усрету вере и науке добија психологија – темељ- није и обухватније разумевање како узро- ка тако и смисла одређених психичких потешкоћа вера (када кажем „вера“ мислим на православни духовни живот у пракси, а не на учење цркве нити на с амог христа којима се нема шта додати нити допунити, нити психологијом нити било чиме другим) – дакле, православни духовни живот у пракси од стране психологије до- тема броја православна психолошка подршка сања станковић, дипломи- рани психолог и уредник сај- та православне психологије „има наде“ (wwwimanade org) већи део своје досада- шње радне каријере ради- ла као едукатор из области комуникацијских вештина и вештина интерактивног ра- да са групама деце и младих, а такође и као аутор и водитељ разноврсних радионица на жи- вотне и психолошке теме по- кренула је и уређује, поред сај- та „има наде“, неколико сајтова који се баве православним ро- дитељством и децом од 2015 године ради као православни психолог у приватном савето- валишту у београду удата је, мајка двоје деце 24 2 / 2018 тема броја бија једну врсту појашњења на језику ко- ји је савременом човеку пријемчивији и разумљивији да наведем пример: верујући људи се често спотичу о појам жртве и жртвовања за другог и неретко на том плану настају породични и брачни конфликти и нетрпе- љивост виде да то жртвовање некада јесте оно право, хришћанско жртвовање, а нека- да примећују да ту нешто не ваља, али им није јасно шта психологија ту може бити веома од помоћи у корисном разјашњењу на савременом и разумљивом језику – ка- да жртвовање за другог постаје неуротич- но жртвовање, а к ада је у пра вом смислу хришћанско затим, често се појављује и дилема код црквених људи када цењење себе и вође- ње рачуна о својим психолошким потреба- ма постаје егоизам (што представља грех самољубља против кога се треба духовно борити), а к ада је т о одраз здравог цење- ња себе и здраве љубави према себи – што смо сви дужни да негујемо и чувамо, јер је за свакога од нас христос пролио крв, сва- ко од нас је „скупо плаћен“ те тако веома вредан у очима божијим ове важне теме психологија може на са- времен начин да по јасни човеку и да на тај начин продуби разумевање духовног живота да ли православни психолог треба да буде посвећени верник, да живи литургијским начином живота и да буде теолошки упућен, како би на успешан начин остварио своју улогу? – да, једино тако и никако другачије сматрам да не може неко бити православ- ни психолог, а не бити посвећени верник, то би била извесна контрадикција у појму при томе, када кажем посвећени верник, мислим на оно ш то је свети игњатије (бр- јанчанинов) рекао наводећи које су две ствари неопходне за спасење: исправна вера и моралан живот дакле, посвећени верник је на јпре неко ко се труди да ис -правно верује – коме је истина важнија од њега самог и ко се труди да свој ум прикло- ни саборном уму цркве, а не да ствара неке своје теолошке концепте, неку своју верзи- ју бога, цркве или духовног живота већ да исповеда веру у бога какав он заиста јесте а затим, посвећени верник је и не ко ко се труди да морално живи – да се каје за своје грехе, бори са својим страстима, исповеда, причешћује и узда превасходно у помоћ божију на који начин православни психолог може да допринесе да верник узраста у вери? – раније у мом одговору сам поменула како православна психологија може до- принети да верник боље разуме одређене аспекте духовног живота и божије запо- вести, да препозна на који начин одлази у неуротично схватање духовног живота и праксе и да научи како те неправилности може да избегне и исправи на пример: ка- ко да разликује хришћанску од неуротич- не жртве, затим како да разликује егоизам и гордост од здравог старања о себи и, да додам још један пример, како да особа раз- ликује западање у униније и греховну тугу (коју свети нил синајски назива „црвом у срцу“ који разједа душу) од здравог и при- родног туговања услед губитка нечега или некога вредног таквих тема нема мало како, из свог искуства, видите сарадњу свештеника (духовника) и православног психолога? у ком домену православни психолог може највише да помогне у пастирском раду свештеника? – на ово питање заиста радо одговарам, јер се одмах присетим срдачне подршке и пастирске саветодавне помоћи коју за свој рад као православног психолога већ годинама добијам од стране два изузетна свештеника наше цркве – протојереја-ста- врофора и професора богословије у пензи- ји душана колунџића и протојереја брани- слава јелића на основу овог личног, позитивног и ду- гогодишњег искуства сарадње са њима март / април 2018 25 могу да посведочим да та сарадња може бити, за верујуће људе који ми се обраћају са психолошким и животним проблемима, немерљиво корисна православни психолог захваљујући са- радњи са свештеником добија сигурност да неће прећи танку линију где се домен православног психолога завршава и где почиње духовно руковођење мени лич- но сарадња са свештеницима помаже да избегнем опасност да глумим духовника, већ да за битна питања која засигурно спа- дају у домен пастирске бриге о души могу да упутим верника да се искључиво обра- ти свештенику у разговорима са верујућим људима, када се (неминовно) дотакнемо и црквеног живота и праксе и када ми поста- ве питање из тог домена, ја тада или поде- лим своје лично искуство верника (и нагла- сим да ово говорим као верник, а не као психолог) или кажем да одређено питање не спада у мој домен и да је за т о најбоље питати свештеника такође, нагласим да су свештеници ти који врше свете тајне (испо- вести, причешћа) и да разговор самном не може бити замена за светотајински пут ис- цељења душе и тела свештеници, с друге стране, од сарадње са православним психологом могу доби- ти пре свега додатна психолошка знања о томе како душевни живот функционише (нпр како да препознају да ли особа која се стално жали да је ма ловерна и у унини- ји, заправо није ни једно ни друго, већ има потиснуту тугу за умрлом блиском осо- бом која након неког времена почне да се испољава кроз страхове, безвољност и узнемиреност) затим, с обзиром да помоћ православног психолога често затраже и особе које нису довољно, нису правилно или нису уопште уцрковљене, код којих се због њихових проблема тек буди вера у бога, православ- ни психолог тада има и одређену мисио- нарску и катихетску улогу на тај начин пра- вославни психолог помаже свештеницима представљајући за њихове парохијане је- дан, такорећи, „међустепеник“ до њих, што веома штеди време самим свештеницима пружајући им могућност да се посвете заи- ста духовним и пастирским темама дакле, да закључим, православни психо- лог, поред своје примарне улоге пружаоца психолошке подршке и помоћи особи која има проблем, има унеколико и мисионар- ску улогу(када му се обрате људи који имају неки психолошки проблем, али нису уоп- ште до сада били верујући нити црквени), и унеколико катихетску улогу (када му се обрате особе које нису довољно или нису на правилан начин уцрковљене) ове друге две улоге су споредне (православни психо- лог нема, као вероучитељ, примарно кати- хетску улогу), али се уобичајено јављају то- ком психолошких разговора често се сетим речи архимандрита рафа- ила карелина, који је на тему психологије и психолога рекао: „сасвим су малобројни они психолози који имају смелости да кажу да једина сила која истински исцељује чо- векову душу јесте хришћански морал, а још је мање оних који ће рећи да пут из њихо- вог кабинета треба да води у храм“ управо у овим ре чима садржан је с у- штински задатак и смисао рада православ- ног психолога тема броја православни психолог захваљујући сарадњи са свештеником добија сигурност да неће прећи танку линију где се домен православног психолога завршава и где почиње духовно руковођење 26 2 / 2018 православни психолог користи методе ко- је су широко распрострањене и у другим правцима психологије и психотерапије (не само у православним, прим прев) један од основних метода је метод самопосматрања, интроспекције самопознање свети оци представљају као науку над наукама далеко да сви људи посе- дују урођену способност самопосматрања особа може бити социјално адаптирана, имати породицу и материјално благостање, а притом бити далеко од схватања мотива својих по- ступака, освешћивања својих осећања, јасног и доследног изражавања мисли један од за- датака психотерапије представља и буђење интересовања за овај процес познање свог ’унутрашњег човека’, како то називају свети оци, приводи ка схватању да је у пи тању ме- сто основног улагања наших снага све остало постоји већ као пројекција наших унутрашњих стања интерперсонални и социјални кон- фликти у својој основи имају унутрашње не- разрешене конфликте личности које учествују у овим односима да бисмо се исцелили, приближили својој це- ловитости, потребно је да у себи превладамо неуротичну расцепљеност није случајно да се сам појам греха може тумачити као промашај циља пут истинског исцељења представља за- датак целокупног живота православни психолог прилази проблему човека полазећи од чињенице да је целовитост човека била нарушена греховним падом при- знајући и са уважавањем се односећи према свим достигнућима психологије и психотера- пије, како западне, тако и домаће (руске, прим прев), православни психолог полази од претпо- ставки које своје порекло имају у хришћанској антропологији: – човек је биће које се састоји из три дела: ду- ха, душе и тела (исправна је такође и представа о човеку као бићу које се састоји из душе и тела – у том случају дух представља најузвишенији део душе) – човек је би ће које је с творено од стране бога – човек је пало биће (греховни пад је довео до нарушавања целовитости човекове структуре) – човек је биће које је створено по образу бо- жијем, али је призвано на уподобљење богу тема броја дубока промена вредности, промена ума (метаноја) није могућа без покајања, без исповести и причешћа темељ у раду православног психолога представља дово- ђење човека до врата цркве – која је лечилиште духа на шта се у свом раду ослања православни психолог превео са руског језика: станоје станковић академик владета јеротић, истакнути православни психијатар, психотерапеут, књижевник (извор: архива православља) март / април 2018 27 симболика крста у симболици крста нам се откривају потпуно другачији хоризонти да бих тачније изрази- ла своју мисао, треба да говорим не толико о хоризонтима, који ипак припадају одређеној равни, већ да прибегнем обимнијем опису чо- век је духовно биће, што значи да се он издиже над овом равни то је као мост, као карика која повезује доње и горње таква представа о чо- веку одражава се у симболици хришћанског крста земаљска раван постојања се пресеца са вертикалом духовног уздизања при чему је та вертикала – сам христос психотерапеути који раде у различитим правцима, избегавају еклектично мешање и то је потпуно исправно заиста, као што архитектурна еклектика гово- ри о лошем укусу, тако и рад психотерапеута који ради у помешаним стиловима, изазива, у најмањој мери, недоумицу код стручних лица међутим, потпуно је др уга ствар ако по- сматрамо православног психолога ослања- јући се на вертикалну осу хришћанства, пси- холог који стоји на позицијама православља, има могућност да користи методе и технике, пропуштајући их кроз хришћански поглед на свет он има могућност да види суштину про- блема на други начин и следствено томе, да предложи и другачије решење за њега у тој тачки пресецања равни нашег привременог и историјског постојања и духовне верти- кале се и врши исцељење људске личности ’лоша бесконачност’ (термин е н трубецког) земаљског постојања се сужава до тачке ода- кле се, полазећи из јединствено истинског смисла нашег земаљског постојања, дешава и преосмишљавање вредности и налазе пра- ва решења за конкретну животну ситуацију управо у тој тачки је и могуће стећи целови- тост мисли, осећања, речи, поступка у тој тачки истине је могуће стећи истинску сло- боду од пута ’неурозе’ дубока промена вред- ности, промена ума (метаноја) није могућа без покајања, без исповести и причешћа и темељ у раду православног психолога пред- ставља довођење човека до врата цркве – која је лечилиште духа тема броја ослањајући се на вертикалну осу хришћанства, психолог који стоји на позицијама православља, има могућност да користи методе и технике, пропуштајући их кроз хришћански поглед на свет клинички психолог др влајко пановић, фотографија са 20 духовне трибине у младеновцу, септембар 2017 г (извор: црква-младеновацсрб) проф др јанис корнаракис [ιωάννης κορναράκης, 1926–2013], грчки православни психолог, теолог и педагог, аутор већег броја књига (извор: diakonimagr) 28 2 / 2018 у времену када депресија у србији, али и свету, прогресивно расте, и када се психијатријски лекови све више троше, људима је потребна снажна помоћ вере и цркве, али и православних психолога, са којима би, православни верници, же- лели да се посаветују оно што ми, право- славни свештеници, знамо јесте да помоћ кроз веру траже и они к оји нису верници, осећајући да би т у могли да је д обију, али истовремено не желећи да мењају, колико год то контрадикторно звучало, своје ста- вове нама се обраћају и они који верују у „енергије“, „безличне силе“, традицију не- када нам се обраћају и људи који ни у шта не верују, али просто имају потребу да их неко саслуша у том смислу, православна психологија као психолошка дисциплина ослоњена на хришћанску православну ве- ру, може благотворно деловати на духовно сабирање, лечење и изграђивање поједин- ца и друштва православни психолог, по природи сво- је струке, поседује одређена психолошка знања која тешко може да има је дан пра- вославни свештеник, а која могу бити зна- чајна за рад са одређеним, да их тако на- зовемо, пацијентима; и као такав, он може да помаже свештеницима, или да делује самостално, уз одређени благослов, или лиценцу људи имају разних проблема, а како је човек дубинско и вишеслојно биће, добро је да га на његовом путу, и у његовом ра- сту и лечењу прате, и да му помажу струч- на и одговорна лица, која ће, комбинујући знања и искуства из православне теоло- гије, психологије, и психотерапије, уз бо- жију помоћ, налазити пут ка решавању његових дилема и проблема ко ће бити ангажован – зависи од врсте проблема и афинитета које имају заинтересовани тако, на пример, родитељи анорексич- не девојчице обратили су се и лекарима и свештенику, али, свакако, да би т у било простора и за православног психолога испоставило се да девојчица не верује у бога, и не види смисао живота, што је некако и повезано са манифестованим проблемом да је склона црним мислима, самоповређивању и бесконачном испи- сивању и понављању негативних порука, као и да је зависна од деструктивне музи- ке решавање проблема са храном помо- ћи ће да не у мре од глади, али неће ре- шити њене духовне и душевне проблеме, нити ће је спречити да, евентуално, поку- ша самоубиство тимски рад, заснован на вредностима и истинама хришћанске православне вере, могао би да помогне овој младој души, као и многим другима, да нађу свој пут и своје место у овом свету, пут ка исцељењу душе и тела и, најважније, пут ка спасењу аутор текста је свештеник у храму светог александра невског у архиепископији београдско-карловачкој тема броја оно што ми, православни свештеници, знамо јесте да помоћ кроз веру траже и они који нису верници могућности и перспективе православне психологије и психотерапије из угла једног православног свештеника протојереј бранислав јелић март / април 2018 29 одувек је за човека његова душа била обавијена велом тајне то парче не- ба у човеку инспирисало је људе да ство- ре мноштво научних дисциплина не би ли тако разоткрили човекову душу једна од таквих научних дисциплина је и психоло- гија њен задатак је сазнавање и овлада- вање психичком стварношћу психологија би требало да опише и објасни свеукупни психички живот и понашање људи и живо- тиња; да применом научних сазнања пома- же појединцима или целој заједници због унапређења општег психичког (душевног) живота почев од антике све д о фројда, јунга, адлера и других, психологију називају на- уком о души која ипак само у појединим сегментима има истински додир са истом психологија људски трага за истином, отворивши мноштво својих дисциплина и области у потрази за том истином „душа је највеће чудо од свих космичких чуда“, констатовао је карл густав јунг; али: „ко је створитељ свих космичких чуда, па тако и људске душе?“ одговор на ово питање на- лазимо у светом писму и код светих отаца „требало је да човек најпре буде створен, а потом да расте и растући јача, и јачајући да постане изобилан, и поставши изобилан да се усаврши, и усавршавајући се да се про- слави, и прослављајући се да се удостоји видети свога творца, господа бога“, речи су светог климента александријског две највеће божанске заповести старог и новог завета у којима су сав закон и про- роци, јесу: љуби господа богасвога свом ду- шом својом, свим срцем својим и свим умом својим, и љуби ближњега свога као самога себе то су заповести сина божијег и спа- ситеља света, господа христа у овим за- повестима свети оци разоткривају тајне душевних сила и појашњавају појам душе живе којом бог даде живот земљаном ада- мовом телу у едему свети оци наводе пет простих чула душе (вид, слух, говор, памћење и осећања) и три основне душевне силе тј способности људске душе: вегетативна (вољна), када човек расте, храни се и рађа себи слично (заступљена у заповести и свом душом сво- јом); анимална (страсна), када човек осећа гнев и пожуду испољавајући своје страсти (заступљена у заповести и свим срцем сво- јим јер из срца излазе и речи и мисли); ра- зумна (логосна – умна), када човек разми- ш
... духовник, по мери свог смирења и духовног расуђивања, сагле- дава проблем и преноси вољу божију за ње- гово разрешење православни психолог, упо- редо са тим, помаже да савет духовника особи буде психолошки разумљив (прихватљив), и не би требало да га доводи у питање дакле, психолог може бити само сарадник духовни- ка, а не његова алтернатива постоје још неке значајне разлике између духовника и православног психолога духов- ници, са благодатним даровима прозорљи- вости и познавања људског срца, директно, целовито и дубоко улазе у суштину проблема решење проблема за верника је тада често тренутно и отрежњујуће психолози, без тих дарова, принуђени су да раде полако и по- ступно, често и не успевајући да проникну у најдубље узроке проблема психолози у свом раду иду полако, одоздо, „пешке“ продори и помоћ одозго ретко се дешавају велики духовници светошћу свог живота и својим смирењем доносе предукус царства небеског и тако постижу посебан терапеутски ефекат код верника, задобијајући његово по- верење и психолог би могао светошћу свог живота, као и сваки други хришћанин, постати сасуд божанске благодати доносећи предукус царства небеског (додајемо: само што такав случај није још забележен) поставља се питање зашто сарадник духов- нику мора бити баш православни психолог (психотерапеут), а не, да употребимо тај тер- мин, секуларни психолог? има више разлога прво, православни психолог полази од по- четне премисе православне психотерапије да приближавање богу има терапеутски ефекат пут обожења је п ут исцељења због т ога ће он, упоредо са психолошком анализом про- блема, инсистирати да верник ојача у својој вери, да правилно учествује у литургијском животу, да у духовном смислу ради на себи то се не може очекивати од секуларног психоло- га друго, као верник, православни психолог се узда и очекује божију помоћ у решавању проблема прецизније, он своје академско знање и искуство комбинује са вером у бога и молитвено се заузима за верника секуларни психолог своју помоћ заснива само на академ- ском знању и искуству треће, православни психолог узима у обзир и духовну и душевну страну проблема, секуларни психолог само душевну четврто, православни психолог пре- ма вернику има хришћански однос љубави и саосећања секуларни психолог углавном инсистира на професионалном односу пето, православни психолог у свом раду полази од хришћанских вредности и моралних норми на исти начин као што уважава лични интерес особе, он инсистира и на поштовању божијег моралног закона (јеванђелских заповести) секуларни психолог не оцењује систем вред- ности свог клијента препуштајући то слободи његовог избора такође, на теоријском плану православни психолог полази од боголико- сти као генеричке суштине човека, односно од базичног принципа да је човек створен по образу и подобију божијем, док секуларни психолог као да потискује или избегава одго- вор на суштинско питање „ко је човек?“ пре- миса боголикости човека за њега је небитна ствар (штавише, због доминантног броја ате- иста или агностика међу психолозима, бого- ликост је за већину њих само једно од многих непроверених становишта из учења цркве) православна психологија постаје специ- фична научна област, настала из реалне мо- гућности креативног дијалога између вере и науке, православне духовности и савреме- не психологије она је потребна цркви као помоћ у отклањању психолошких препрека на путу обожења њених верника, а за науку (психологију) представљаће моћно средство за упознавање са неистраженим простором људске духовности аутор је психолог у деветој београдској гимназији 16 2 / 2018 док је још био је ромонах теофан вршио је дужност инспектора и професора психоло- гије и логике у новгородској семинарији нема сумње да је његова учитељска и професорска делатност допринела повећању интересовања према психологији и осмишљавању питања ве- заних за њу биографи живота светитеља такође истичу да се професорска делатност јеромонаха теофана у санктпетербуршкој академији гради- ла на аскетском и психолошком опиту (искуству) материјал за лекције на катедри пастирског и моралног богословља црпео је из светог писма, светоотачког наслеђа, житија светих и приручника психологије у једном из писама н в елагину подвижник прича о раду једног ње- говог друга са академије протојереја стефана кашменског, посвећеног психологији светих отаца теофан је сматрао да је та тема веома ва- жна, али да је у богословљу недовољно изучена и лоше разрађена на такав начин свети теофан затворник је учинио прве кораке у тој области неопходно је истаћи чињеницу да истраживачи његовог наслеђа, не без разлога, примећују ути- цај на његово стваралаштво од стране таквих људи какви су проф федор александрович го- лубински, василиј николаевич карпов, архи- мандрит теофан (авсенев), професор казанске духовне академије и други анализирајући наслеђе св теофана, може се са сигурношћу тврдити да се његов опит хри- шћанске психологије заснива на учењу о чо- веку у православној антропологији, аскетици, самопосматрању светих подвижника, личном самопосматрању и на опиту светске психологи- је програм хришћанске психологије код њега се своди на описивање састава људске природе са систематским описом способности и назначе- ња сваког дела размотрићемо његов програм у три етапе прва етапа вишенски затворник описује ста- ње првозданог човека до грехопада он посма- тра човека као свет у малом, микрокосмос, који у себи садржи све облике живота, његових прет- ходника по лествици стварања тај мали свет, по учењу св теофана, састоји се од духа, душе и тела„опште устројство људске природе“, пише св теофан, „је одређено спојем разних састав- них делова, његових различитих сила (енергија) и способности у првозданом (провствореном) човеку је присутна хармонија и међу саставним деловима, и међу силама тих делова“ по тео- фановој мисли, „ја“ човека јесте јединство духа, душе и тела све силе људске природе су усред- сређене и сабране у његовој личности, у њего- вом „ја“„ја () представља слијаније и неразде- љиво јединство свих сила човека“ разматрајући подробно саставне делове људске природе, он сваки покушава да опише и наведе карактеристична својства, да одреди његову сврху, да м у нађе место, и да об јасни његов првобитну замисао тако, примера ради, покушавајући да објасни шта је то дух, теофан га одређује као силу, орган, или осећање циљ и сврха духа јесте општење с богом и духовним тема броја ако хоћеш да познаш душу, обрати се светим оцима, посебно подвижницима и захватај из тог извора обилну психолошку мудрост (свети теофан затворник, оваплоћено домостројитељство опит хришћанске психологије) светитељ теофан затворник оснивач хришћанске психологије превод са руског: небојша ћосовић март / април 2018 17 тема броја светом, управљање душом и телом, а такође и посредништво у обожењу свега састава људске природе тако он чини не само са саставним де- ловима људске природе, него и са сваком силом својственом тој природи друга етапа теофан затворник у свом разми- шљању о човеку уводи факт прародитељског греха до грехопада су људи имали чисто срце и добро настројење воље, али је кроз пад к од њих произашао раздор после грехопада, спо- собност и снагу која је била дана људима за по- знање бога, човек је преусмерио на самог себе„уместо бога, човек је бес- коначном љубављу заволео самог се- бе“ произашле су велике промене у закону постојања духа, душе и тела, нарушила се јерархија управљања и као последица изменило се сазнање човека гнев је унео раздор међу дух, душу и тело, и њима својствене енер- гије те су енергије изашле испод кон- троле човека, обреле су неку незави- сност и самоуправљање у односу на човеково „ја“ вишенски затворник пише да је људско „ја“ постало не деј- ствено, тј човек више не упра вља својим силама него су те силе почеле да управљају њимеизгубивши на та- кав начин заједничку тачку сједиње- ња, саставне силе људске природе су почеле да се сукобљавају међу со- бом резултат тога је преовладавање једне силе над другом и њихово не- правилно деловање на пример, св теофан говори да, када преовладава срце, њега прати слабост ума и нестабилност воље и да се за човека са таквим односом сила може рећи да је бескарактер- на личност, и т ако даље као резултат пада, у људску природу је уш ла жеља за г рехом, а кроз грех је успостављена власт духова зло- бе над човеком у свет је ушла смрт људи су изгубили бога, и унутар човека се појавила празнина, а заједно са њом и неутољива жеђ и жеља да се та празнина попуни одатле, по св теофану, и потичу људска стремљења и жеље човек осећа непотпуност свог бића, и управо га то тера да т ражи предмет чиме да испуни себе више од тога, човек је почео да сматра добрим све то што му даје осећање испуњено- сти, чак и грех трећа етапа свети теофан је говорио о нео- пходности лечења људске природе кроз лични подвиг и божије дејство божанствена благодат лечи „палост“ у к ојој се човек нашао због учи- њеног греха благодат, по теофану, поново успо- ставља у савести божанствене законе, мења и преображава расположење воље, умирује наше прохтеве под њеним дејством све треба да стене на своје место, односно да дође у стање првобитног божијег промисла о човеку тај дуготрајан про- цес лечења одвија се у цркви у којој постоји све шта је за то неопходно на такав начин опит хришћанске психологије св теофана предста- вља анализу описа људске природе у стању првоствореног (првозданог) адама, у стању после греха и у греху, а такође и стању под благодаћу пре- освећени теофан је као прво говорио о идеалу и норми којој је призван човек, а затим разматра стање пале људске природе с описом последица и као завршетак излаже начин и мо- гућности враћања у норму битија ми- крокосмоса тј човека свети теофан затворник се у својим радовима по- казује као изврстан психолог и позна- валац религиозно-моралног живота он прониче у дубину душе сазерцава и открива нам законе постојања уну- тарњег скривеног човека психолошки погледи св теофана нису апстрактна размишљања нити филозофски концепт то је живо бого- словље о души, изграђено на темељу светоотач- ког аскетског опита, а циљ тог богословља је спа- сење човека и његово припремање за вечност извод из текста (без критичког апарата): роман ткачев, „опит хришћанске психологије у делима светог теофана затворника“, рождественские чтения, москва 2012 г psyheoby/svyatitel-feofan-zatvornik/ св теофан затворник, новија икона извор: agios-iconru) 18 2 / 2018 човек је саздан као боголико биће и као храм божији велики отац и учитељ цркве свети никола кавасила поучава да истински храм божији и престо (жртвеник) у чулном свету може да буде једино човечија приро- да са друге стране, свети јован златоусти вели да у светом храму божијем верници примају утешитељев дар који их освештава и преображава у благословену грађу од које се подиже црква јер црква није ништа дру- го до храм с аздан од наших душа ово своје благословено назначење увек и изнова по- тврђујемо и актуализујемо учешћем у све- тој евхаристији сједињујући се са господом ваистину, божанственим причешћем човек у целости постаје христоносни храм и сваки део његовог тела је део храма христовог ев- харистијска трпеза нас настањује у христу и христа у нама стога у јеванђељу љубљеног ученика читамо: у мени пребива и ја у њему (јн 6, 56) христос је у исти мах и наш преби- валац и наше пребивалиште преподобни и богоносни отац наш максим исповедник у својој мистагогији каже да је сваки човек са- здан као мистични храм по дубокој и осве- штаној мисли овог светог оца, тело човеко- во је наос, душа је свети олтар, а ум је свети жртвеник након овог увода и подсећања на благословено човеково назначење у контек- сту његове целовитости, своју пажњу усме- рићемо ка богослужбеним и химнографским примерима у којима се господ наш исус хри- стос велича и прославља као савршени ле- кар душа и тела наших свето богослужење и химнографија право- славне цркве, ослањајући се на светописам- ска сведочанства и дубоку светоотачку мисао, на много места прославља господа нашег ису- са христа и велича га као великог и саврше- ног лекара (исцелитеља) душа и тела наших свети оци и учитељи цркве подсећају да христос није увек у улози лекара (терапеута) већ у улози савршеног и великог исцелитеља који на савршени начин васпоставља нару- шену људску целосност, враћајући нарушену хармонију између тела, душе и духа најопит- нији тренутак враћања човекове целовитости јесте света литургија централно и најсавршеније богослужење, света литургија, својим текстом указује да чо- век васцелим својим бићем, како душом, тако и телом, учествује у њој својим мислима мо- жемо отићи један корак даље и подсетити да је евхаристијски поглед на човека увек сагле- дан у једној савршеној целовитости тела, душе и духа човечијег у првом делу свете литургије у молитви трисвете песме свештенослужитељ се моли да господ освети душе и тела наша и подари нам да му свагда у светлости служимо и у молитви пред читање светог јеванђеља запали у срцима нашим литург возглашава: јер си ти просветљење душа и тела наших, христе боже у другом делу литургије све- тог јована златоустог, у другој молитви верних предстојатељ се моли следећим речима: опет и много пута теби припадамо, и теби се моли- мо добри и човекољубиви, да, погледавши на молитву нашу, очистиш душе и тела од сваке тема броја свети оци подсећају да христос није увек само у улози лекара, већ и у улози савршеног исцелитеља који васпоставља нарушену људску целосност, враћајући нарушену хармонију између тела, душе и духа христос – лекар душе и тела бранислав илић март / април 2018 19 тема броја нечистоте телесне и духовне затим у мо -литви главоприклоњења литург се директно обраћа господу молитвеним вапајем истовре- мено исповедајући га као савршеног и јединог истинског лекара душа и тела наших: плови са онима који плове, путуј са путницима, исцељуј болесне, лекару душа и тела наших у ходатај- ственој молитви на литургији светог василија великог предстојатељ евхаристијског сабра- ња се моли речима: ослободи оне које муче нечисти духови; плови са онима што плове; путуј са онима што путују; удовице штити, сирочад заштити; сужње ослободи, болесни- ке исцељуј завршавајући поменуту молитву возглашава: јер си ти господе, помоћ беспомоћ- нима, нада безнадежнима, спаситељ витланима бу- ром, пристаниште онима који плове, лекар болесни- ма у молитви пред моли- тву господњу литург се мо- ли да нас господ очисти од сваке нечистоте телесне и духовне, али и да не будемо немоћни душом и телом због недостојног причешћи- вања у благодарственој молитви након причешћа верних благодаримо госпо- ду на причешћу светим, пречистим, бесмртним, и небеским тајнама његовим, које нам је дао као доброчинство, на освећење и исцељење душа и тела наших и на литургији пређеосвеће- них дарова коју савршавамо у данима свете и велике четрдесетнице, на неколико места у молитвама имамо примере сагледавања чове- ка као целосног литургијског (богослужбеног) бића у молитви коју презвитер чита после по- лагања светих пређеосвећених дарова на све- ту трпезу, он се једним устима и једним срцем моли да господ освети душе и тела наша осве- ћењем неодузимљивим у молитви благодаре- ња након причешћа пређеосвећеним дарови- ма, молимо се господу да до последњег даха будемо удостојени причешћивања светим тај- нама његовим, на просветљење душе и тела и на наслеђе царства небеског на крају, можемо навести и два дивна при- мера из богате химнографије четврте неде- ље по пасхи – раслабљеног, у којој читамо перикопу о исцељењу раслабљеног човека богослужбене песме овог недељног дана су у великој мери проистекле из овог еван -ђелског казивања, те тако у другој стихири на господи возвах између осталог појемо: господ желећи васкрснути и пале људе, као човек обилазио је на земљи све исцељујући болести свих као лекар душа и тела наших у две познате стихире овог недељног дана на јако леп и сликовит начин описан је дога- ђај исцељења раслабљеног величајући спа- ситеља као савршеног лекара душа и тела наших: крај овчије ба- ње лежаше немоћан човек, и видевши те господе вапијаше: го- споде, човека немам да ме спу сти када се узбурка вода, а док ја дођем други сиђе у во- ду и прими исцељење, док ја у немоћи лежим и тада умилостивив- ши се спаситељ му с е обрати: тебе ради по- стао сам човек; тебе ради обукао сам тело; и рече: узми одар свој и ходи! ти коме је све мо гуће, ти кога све с луша, ти коме се све покорава свети, све нас помени као бог који воли човека изађе исус у је русалим, на ба њу код овчи- јих врата, коју јудеји зову витезда, а која има пет тремова под њима лежаше мноштво болесника анђео божји повремено силажаше и узбуркаваше воду, и оздрављење дариваше онима који су са вером приступали и видев- ши господ човека који је годинама боловао, рече му: хоћеш ли да б удеш здрав? а болесник одговори: господе, немам човека да ме, када се узбурка вода, спусти у бању лекарима сам дао сав иметак свој, и не удо стојих се да добијем милост али лекар душа и тела му рече: узми одар свој и ходај, проповедај моју силу, и велику милост до крајева света исцељење узетога, живопис из манастира ставроникита, 14 век (извор: pravmircom) 20 2 / 2018 руска православна црква препознала је православну психологију као значајну област у којој се преплићу вера и наука по- себан сензибилитет за психолошке аспекте верског живота показао је још у своје време свети теофан затворник, не само као преда- вач психологије на санктпетербуршкој ду- ховној академији, већ и као духовник који је у свом ра ду у пр ви план стављао духовно– психолошке теме мало је познат податак да је свети теофан касније, као епископ, наме- равао да објави први уџбеник из православ- не психологије, али због многих обавеза није успео да реализује своју идеју данас при руској цркви постоји низ висо- кошколских установа у којима се образују православни психолози: – психолошки факултет руског православног универзитета светог јована богослова (москва); – православни факултет друштвених наука „со-действие“ (москва); – психолошки институт ран (руске академије наука) (москва); – катедра за психологију свето сергиевске православне богословске академије (москва) издваја се по свом деловању и институт хришћанске психологије који води свеште- ник и психолог андреј лоргус институт има врло разгранату делатност која обухвата: двогодишње студијско усавршавање за пси- хологе, тренинг програме, психолошко саве- товање, међународну сарадњу, одржавање семинара и издавачку делатност на овом институту се при сваком упису примају на бесплатну едукацију два кандидата са благо- словом епархијског свештеника који би тре- бало да се оспособе за пружање психолошке помоћи људима у оквиру својих парохија у 2016 години у русији је деловало више од 100 центара за саветовање и психолошку помоћ, рехабилитацију и православно-пси- холошку помоћ у кризним ситуацијама у том смислу истиче се центар кризне психологије при храму христовог васкрсења у москви такође, треба издвојити и удружења право- славних психолога, од којих је најзначајније удружење санктпетербуршке области, осно- вано 2005 године, затим обновљено и реор- ганизовано 2014године указом митрополита варсонуфија удружење је названо по светом теофану затворнику овим удружењем руко- води духовник, јереј артемије наумов при неким епархијама формирани су сос телефони крај којих дежурају специјалисти 24 часа како би пружили стручну помоћ љу- дима у невољи на пољу интернета такође постоји раз- граната делатност православних психоло- тема броја у 2016 години у русији је деловало више од 100 центара за саветовање и психолошку помоћ, рехабилитацију и православно-психолошку помоћ у кризним ситуацијама православна психологија у руској православној цркви монах киријак (миланко) март / април 2018 21 га постоји мрежа православ- них сајтова и форума, међу којима истичемо пројекат групе сајтова под називом пережитьру, покренут пре дванаест година то су ве- ћином сајтови путем којих православни психолози по- мажу људима у кризним пси- холошким ситуацијама тако сајт wwwperejitru помаже у случајевима развода, www pobedishru код унинија и размишљања о самоубиству, wwwvetkaiviru када се ради о насиљу, wwwmemoriamru током туговања услед смрти блиске особе, wwwboleem com за превладавање пси- хичких криза код људи који сазнају да имају болест са смртном дијаг- нозом поменућемо такође и сајт wwwrea- loveru на коме се пружа подршка у вези са љубављу, партнерским односима и поро- дичним животом сајт wwwpobedishru у русији је пружио огроман допринос на плану превенције суи- цида више од 30 хиљада људи је изјавило да су одустали од самоубиства захваљујући том сајту о неопходности оваквих ресурса гово- ри и тај податак, по сведочанству православ- ног психолога михаила хасминског, да сајт wwwmemoriamru дневно посећује 10 хиља- да људи на многим од наведених сајтова, у зависности од врсте проблема, на питања од- говарају православни психолози, психијатри или свештеници издавачка делатност из области пра- вославне психологије је врло развијена и разноврсна креће се у ра спону од хри- шћанске антропологије (најзаступљенији домен), преко теоријских, методолошких и парадигматских основа православне психологије, све до савремених психоте- рапијских метода (нпр методе „12 корака“ у лечењу зависности) с тим у вези, издва- јају се значајна ауторска имена, као што су димитрије а авдејев (код нас је преведена његова књига „100 питања православном психотерапеуту“), михаил и хасмински, николај е пестов, лариса ф шеховцева, федор е васиљук и многи други ових не- колико кратких података о месту и улози православне психологије у рпц јасно го- воре да је православна психологија пре- позната као значајна помоћ у пастирском, хуманитарном (милосрдном) и мисионар- ском деловању цркве тема броја по сведочанству православног психолога михаила хасминског, сајт wwwmemoriamru дневно посећује 10 хиљада људи 22 2 / 2018 желимо да читаоцима православног мисионара представимо сању стан- ковић, православног психолога из београ- да сања већ неколико година води и уре- ђује све популарнији сајт „има наде“, који обухвата шири спектар питања из области православне психологије и психотерапије звање православног психолога стекла је на едукацији у русији од 2015 године ради као православни психолог у приватном са- ветовалишту у београду православна психологија је релативно нов термин можете ли за читаоце православног мисионара објаснити шта се под тим подразумева? – најпре да се захвалим на могућности да за православни мисионар отворимо разго- вор на тему православне психологије код нас у србији, концепт православне пси- хологије и рада православног психолога је релативно нов у русији је православна психологија у највећем степену развијена и распрострањена, они имају, како школе за едукацију православних психолога и пра- вославно-психолошка саветовалишта при храмовима, тако и удружења православних психолога при епархијама укратко, специфичност рада православ- ног психолога огледа се на следећи начин: 1) православни психолог у свом раду полази од тога да постоји и духовна реал- ност, да по стоје и ду ховне болести и ду - ховни узроци који продиру на психолошку раван и тамо се испољавају са одређеним симптомима које онда психологија евиден- тира и назива их одређеним дијагностич- ким терминима наравно, не морају сви психолошки про- блеми имати обавезно и духовни узрок, али изостављање и пренебрегавање ове могућности чини помоћ коју пружа психо- лог прилично осиромашеном 2) полази се од тога да православни психолог није тај који може да реши не- чији проблем, да излечи човека, већ је улога православног психолога да чове- ка упути да се на правилан начин окрене богу (наглашавам ово „правилан“ начин), који ће му помоћи да заиста реши свој проблем и не с амо тај конкретан про- блем због којег је потражио психолошку помоћ, већ и друге проблеме настале из истог извора укратко, да сумирам речено, као право- славни психолог ја с е у раз говору са осо- бом дотичем и т ема у ве зи са духовним животом, а користим и она академска пси- холошка знања која су у ск ладу са право- славним учењем о човеку тема броја православна психологија иде и корак даље (и корак дубље) – она зна да бог који промишља о свакоме од нас понекад допушта да нас снађу одређене потешкоће које су ту са одређеним смислом за нас, и она такође зна да свој утицај има и човекова пала (грехом измењена) природа као и одређени духовни утицаји који нам долазе „са стране“ православна психологија у теорији и пракси разговор водио: виктор вицановић март / април 2018 23 може ли се рећи да је православна психологија област у којој се сусрећу вера и наука, православна духовност и психолошко академско знање? – свакако да православна психологи- ја представља поље сусрета вере и науке што је првенствено на корист самим људи- ма који се суочавају са животним пробле- мима и који траже помоћ православног психолога често помислим како у том сусрету, како кажете, православне духовности и психо- логије више добија психологија да појасним – психологија као научна дисциплина је током свог постојања изузетно развила дијагностику одре- ђених психичких обољења међутим, оно што психоло- гији, која није прожета ду- ховним знањима недостаје јесте разумевање одре- ђених узрока настан- ка, као и сми сла самих тих обо- љења најдаље докле је секу- ларна психо- логија успела да расветли ети о л о г и -ју психичких поремећаја је претпоставка да одређени поремећај мо- же бити усло- вљен или специ- фичним утицајима средине (детињ- ством, васпита- њем, околности- ма) или наслеђа (генетски) или о р г а н с к и м узроцима православ- на психологи- ја у том смислу иде и корак даље (и корак дубље) – она зна да бог који промишља о свакоме од нас понекад допушта да нас снађу одређене потешкоће које су ту са од- ређеним смислом за нас, и она такође зна да свој утицај има и човекова пала (грехом измењена) природа као и одређени духов- ни утицаји који нам долазе „са стране“ шта из ове стваралачке синтезе може добити вера, а шта наука? – већ сам поменула шта у овом с усрету вере и науке добија психологија – темељ- није и обухватније разумевање како узро- ка тако и смисла одређених психичких потешкоћа вера (када кажем „вера“ мислим на православни духовни живот у пракси, а не на учење цркве нити на с амог христа којима се нема шта додати нити допунити, нити психологијом нити било чиме другим) – дакле, православни духовни живот у пракси од стране психологије до- тема броја православна психолошка подршка сања станковић, дипломи- рани психолог и уредник сај- та православне психологије „има наде“ (wwwimanade org) већи део своје досада- шње радне каријере ради- ла као едукатор из области комуникацијских вештина и вештина интерактивног ра- да са групама деце и младих, а такође и као аутор и водитељ разноврсних радионица на жи- вотне и психолошке теме по- кренула је и уређује, поред сај- та „има наде“, неколико сајтова који се баве православним ро- дитељством и децом од 2015 године ради као православни психолог у приватном савето- валишту у београду удата је, мајка двоје деце 24 2 / 2018 тема броја бија једну врсту појашњења на језику ко- ји је савременом човеку пријемчивији и разумљивији да наведем пример: верујући људи се често спотичу о појам жртве и жртвовања за другог и неретко на том плану настају породични и брачни конфликти и нетрпе- љивост виде да то жртвовање некада јесте оно право, хришћанско жртвовање, а нека- да примећују да ту нешто не ваља, али им није јасно шта психологија ту може бити веома од помоћи у корисном разјашњењу на савременом и разумљивом језику – ка- да жртвовање за другог постаје неуротич- но жртвовање, а к ада је у пра вом смислу хришћанско затим, често се појављује и дилема код црквених људи када цењење себе и вође- ње рачуна о својим психолошким потреба- ма постаје егоизам (што представља грех самољубља против кога се треба духовно борити), а к ада је т о одраз здравог цење- ња себе и здраве љубави према себи – што смо сви дужни да негујемо и чувамо, јер је за свакога од нас христос пролио крв, сва- ко од нас је „скупо плаћен“ те тако веома вредан у очима божијим ове важне теме психологија може на са- времен начин да по јасни човеку и да на тај начин продуби разумевање духовног живота да ли православни психолог треба да буде посвећени верник, да живи литургијским начином живота и да буде теолошки упућен, како би на успешан начин остварио своју улогу? – да, једино тако и никако другачије сматрам да не може неко бити православ- ни психолог, а не бити посвећени верник, то би била извесна контрадикција у појму при томе, када кажем посвећени верник, мислим на оно ш то је свети игњатије (бр- јанчанинов) рекао наводећи које су две ствари неопходне за спасење: исправна вера и моралан живот дакле, посвећени верник је на јпре неко ко се труди да ис -правно верује – коме је истина важнија од њега самог и ко се труди да свој ум прикло- ни саборном уму цркве, а не да ствара неке своје теолошке концепте, неку своју верзи- ју бога, цркве или духовног живота већ да исповеда веру у бога какав он заиста јесте а затим, посвећени верник је и не ко ко се труди да морално живи – да се каје за своје грехе, бори са својим страстима, исповеда, причешћује и узда превасходно у помоћ божију на који начин православни психолог може да допринесе да верник узраста у вери? – раније у мом одговору сам поменула како православна психологија може до- принети да верник боље разуме одређене аспекте духовног живота и божије запо- вести, да препозна на који начин одлази у неуротично схватање духовног живота и праксе и да научи како те неправилности може да избегне и исправи на пример: ка- ко да разликује хришћанску од неуротич- не жртве, затим како да разликује егоизам и гордост од здравог старања о себи и, да додам још један пример, како да особа раз- ликује западање у униније и греховну тугу (коју свети нил синајски назива „црвом у срцу“ који разједа душу) од здравог и при- родног туговања услед губитка нечега или некога вредног таквих тема нема мало како, из свог искуства, видите сарадњу свештеника (духовника) и православног психолога? у ком домену православни психолог може највише да помогне у пастирском раду свештеника? – на ово питање заиста радо одговарам, јер се одмах присетим срдачне подршке и пастирске саветодавне помоћи коју за свој рад као православног психолога већ годинама добијам од стране два изузетна свештеника наше цркве – протојереја-ста- врофора и професора богословије у пензи- ји душана колунџића и протојереја брани- слава јелића на основу овог личног, позитивног и ду- гогодишњег искуства сарадње са њима март / април 2018 25 могу да посведочим да та сарадња може бити, за верујуће људе који ми се обраћају са психолошким и животним проблемима, немерљиво корисна православни психолог захваљујући са- радњи са свештеником добија сигурност да неће прећи танку линију где се домен православног психолога завршава и где почиње духовно руковођење мени лич- но сарадња са свештеницима помаже да избегнем опасност да глумим духовника, већ да за битна питања која засигурно спа- дају у домен пастирске бриге о души могу да упутим верника да се искључиво обра- ти свештенику у разговорима са верујућим људима, када се (неминовно) дотакнемо и црквеног живота и праксе и када ми поста- ве питање из тог домена, ја тада или поде- лим своје лично искуство верника (и нагла- сим да ово говорим као верник, а не као психолог) или кажем да одређено питање не спада у мој домен и да је за т о најбоље питати свештеника такође, нагласим да су свештеници ти који врше свете тајне (испо- вести, причешћа) и да разговор самном не може бити замена за светотајински пут ис- цељења душе и тела свештеници, с друге стране, од сарадње са православним психологом могу доби- ти пре свега додатна психолошка знања о томе како душевни живот функционише (нпр како да препознају да ли особа која се стално жали да је ма ловерна и у унини- ји, заправо није ни једно ни друго, већ има потиснуту тугу за умрлом блиском осо- бом која након неког времена почне да се испољава кроз страхове, безвољност и узнемиреност) затим, с обзиром да помоћ православног психолога често затраже и особе које нису довољно, нису правилно или нису уопште уцрковљене, код којих се због њихових проблема тек буди вера у бога, православ- ни психолог тада има и одређену мисио- нарску и катихетску улогу на тај начин пра- вославни психолог помаже свештеницима представљајући за њихове парохијане је- дан, такорећи, „међустепеник“ до њих, што веома штеди време самим свештеницима пружајући им могућност да се посвете заи- ста духовним и пастирским темама дакле, да закључим, православни психо- лог, поред своје примарне улоге пружаоца психолошке подршке и помоћи особи која има проблем, има унеколико и мисионар- ску улогу(када му се обрате људи који имају неки психолошки проблем, али нису уоп- ште до сада били верујући нити црквени), и унеколико катихетску улогу (када му се обрате особе које нису довољно или нису на правилан начин уцрковљене) ове друге две улоге су споредне (православни психо- лог нема, као вероучитељ, примарно кати- хетску улогу), али се уобичајено јављају то- ком психолошких разговора често се сетим речи архимандрита рафа- ила карелина, који је на тему психологије и психолога рекао: „сасвим су малобројни они психолози који имају смелости да кажу да једина сила која истински исцељује чо- векову душу јесте хришћански морал, а још је мање оних који ће рећи да пут из њихо- вог кабинета треба да води у храм“ управо у овим ре чима садржан је с у- штински задатак и смисао рада православ- ног психолога тема броја православни психолог захваљујући сарадњи са свештеником добија сигурност да неће прећи танку линију где се домен православног психолога завршава и где почиње духовно руковођење 26 2 / 2018 православни психолог користи методе ко- је су широко распрострањене и у другим правцима психологије и психотерапије (не само у православним, прим прев) један од основних метода је метод самопосматрања, интроспекције самопознање свети оци представљају као науку над наукама далеко да сви људи посе- дују урођену способност самопосматрања особа може бити социјално адаптирана, имати породицу и материјално благостање, а притом бити далеко од схватања мотива својих по- ступака, освешћивања својих осећања, јасног и доследног изражавања мисли један од за- датака психотерапије представља и буђење интересовања за овај процес познање свог ’унутрашњег човека’, како то називају свети оци, приводи ка схватању да је у пи тању ме- сто основног улагања наших снага све остало постоји већ као пројекција наших унутрашњих стања интерперсонални и социјални кон- фликти у својој основи имају унутрашње не- разрешене конфликте личности које учествују у овим односима да бисмо се исцелили, приближили својој це- ловитости, потребно је да у себи превладамо неуротичну расцепљеност није случајно да се сам појам греха може тумачити као промашај циља пут истинског исцељења представља за- датак целокупног живота православни психолог прилази проблему човека полазећи од чињенице да је целовитост човека била нарушена греховним падом при- знајући и са уважавањем се односећи према свим достигнућима психологије и психотера- пије, како западне, тако и домаће (руске, прим прев), православни психолог полази од претпо- ставки које своје порекло имају у хришћанској антропологији: – човек је биће које се састоји из три дела: ду- ха, душе и тела (исправна је такође и представа о човеку као бићу које се састоји из душе и тела – у том случају дух представља најузвишенији део душе) – човек је би ће које је с творено од стране бога – човек је пало биће (греховни пад је довео до нарушавања целовитости човекове структуре) – човек је биће које је створено по образу бо- жијем, али је призвано на уподобљење богу тема броја дубока промена вредности, промена ума (метаноја) није могућа без покајања, без исповести и причешћа темељ у раду православног психолога представља дово- ђење човека до врата цркве – која је лечилиште духа на шта се у свом раду ослања православни психолог превео са руског језика: станоје станковић академик владета јеротић, истакнути православни психијатар, психотерапеут, књижевник (извор: архива православља) март / април 2018 27 симболика крста у симболици крста нам се откривају потпуно другачији хоризонти да бих тачније изрази- ла своју мисао, треба да говорим не толико о хоризонтима, који ипак припадају одређеној равни, већ да прибегнем обимнијем опису чо- век је духовно биће, што значи да се он издиже над овом равни то је као мост, као карика која повезује доње и горње таква представа о чо- веку одражава се у симболици хришћанског крста земаљска раван постојања се пресеца са вертикалом духовног уздизања при чему је та вертикала – сам христос психотерапеути који раде у различитим правцима, избегавају еклектично мешање и то је потпуно исправно заиста, као што архитектурна еклектика гово- ри о лошем укусу, тако и рад психотерапеута који ради у помешаним стиловима, изазива, у најмањој мери, недоумицу код стручних лица међутим, потпуно је др уга ствар ако по- сматрамо православног психолога ослања- јући се на вертикалну осу хришћанства, пси- холог који стоји на позицијама православља, има могућност да користи методе и технике, пропуштајући их кроз хришћански поглед на свет он има могућност да види суштину про- блема на други начин и следствено томе, да предложи и другачије решење за њега у тој тачки пресецања равни нашег привременог и историјског постојања и духовне верти- кале се и врши исцељење људске личности ’лоша бесконачност’ (термин е н трубецког) земаљског постојања се сужава до тачке ода- кле се, полазећи из јединствено истинског смисла нашег земаљског постојања, дешава и преосмишљавање вредности и налазе пра- ва решења за конкретну животну ситуацију управо у тој тачки је и могуће стећи целови- тост мисли, осећања, речи, поступка у тој тачки истине је могуће стећи истинску сло- боду од пута ’неурозе’ дубока промена вред- ности, промена ума (метаноја) није могућа без покајања, без исповести и причешћа и темељ у раду православног психолога пред- ставља довођење човека до врата цркве – која је лечилиште духа тема броја ослањајући се на вертикалну осу хришћанства, психолог који стоји на позицијама православља, има могућност да користи методе и технике, пропуштајући их кроз хришћански поглед на свет клинички психолог др влајко пановић, фотографија са 20 духовне трибине у младеновцу, септембар 2017 г (извор: црква-младеновацсрб) проф др јанис корнаракис [ιωάννης κορναράκης, 1926–2013], грчки православни психолог, теолог и педагог, аутор већег броја књига (извор: diakonimagr) 28 2 / 2018 у времену када депресија у србији, али и свету, прогресивно расте, и када се психијатријски лекови све више троше, људима је потребна снажна помоћ вере и цркве, али и православних психолога, са којима би, православни верници, же- лели да се посаветују оно што ми, право- славни свештеници, знамо јесте да помоћ кроз веру траже и они к оји нису верници, осећајући да би т у могли да је д обију, али истовремено не желећи да мењају, колико год то контрадикторно звучало, своје ста- вове нама се обраћају и они који верују у „енергије“, „безличне силе“, традицију не- када нам се обраћају и људи који ни у шта не верују, али просто имају потребу да их неко саслуша у том смислу, православна психологија као психолошка дисциплина ослоњена на хришћанску православну ве- ру, може благотворно деловати на духовно сабирање, лечење и изграђивање поједин- ца и друштва православни психолог, по природи сво- је струке, поседује одређена психолошка знања која тешко може да има је дан пра- вославни свештеник, а која могу бити зна- чајна за рад са одређеним, да их тако на- зовемо, пацијентима; и као такав, он може да помаже свештеницима, или да делује самостално, уз одређени благослов, или лиценцу људи имају разних проблема, а како је човек дубинско и вишеслојно биће, добро је да га на његовом путу, и у његовом ра- сту и лечењу прате, и да му помажу струч- на и одговорна лица, која ће, комбинујући знања и искуства из православне теоло- гије, психологије, и психотерапије, уз бо- жију помоћ, налазити пут ка решавању његових дилема и проблема ко ће бити ангажован – зависи од врсте проблема и афинитета које имају заинтересовани тако, на пример, родитељи анорексич- не девојчице обратили су се и лекарима и свештенику, али, свакако, да би т у било простора и за православног психолога испоставило се да девојчица не верује у бога, и не види смисао живота, што је некако и повезано са манифестованим проблемом да је склона црним мислима, самоповређивању и бесконачном испи- сивању и понављању негативних порука, као и да је зависна од деструктивне музи- ке решавање проблема са храном помо- ћи ће да не у мре од глади, али неће ре- шити њене духовне и душевне проблеме, нити ће је спречити да, евентуално, поку- ша самоубиство тимски рад, заснован на вредностима и истинама хришћанске православне вере, могао би да помогне овој младој души, као и многим другима, да нађу свој пут и своје место у овом свету, пут ка исцељењу душе и тела и, најважније, пут ка спасењу аутор текста је свештеник у храму светог александра невског у архиепископији београдско-карловачкој тема броја оно што ми, православни свештеници, знамо јесте да помоћ кроз веру траже и они који нису верници могућности и перспективе православне психологије и психотерапије из угла једног православног свештеника протојереј бранислав јелић март / април 2018 29 одувек је за човека његова душа била обавијена велом тајне то парче не- ба у човеку инспирисало је људе да ство- ре мноштво научних дисциплина не би ли тако разоткрили човекову душу једна од таквих научних дисциплина је и психоло- гија њен задатак је сазнавање и овлада- вање психичком стварношћу психологија би требало да опише и објасни свеукупни психички живот и понашање људи и живо- тиња; да применом научних сазнања пома- же појединцима или целој заједници због унапређења општег психичког (душевног) живота почев од антике све д о фројда, јунга, адлера и других, психологију називају на- уком о души која ипак само у појединим сегментима има истински додир са истом психологија људски трага за истином, отворивши мноштво својих дисциплина и области у потрази за том истином „душа је највеће чудо од свих космичких чуда“, констатовао је карл густав јунг; али: „ко је створитељ свих космичких чуда, па тако и људске душе?“ одговор на ово питање на- лазимо у светом писму и код светих отаца „требало је да човек најпре буде створен, а потом да расте и растући јача, и јачајући да постане изобилан, и поставши изобилан да се усаврши, и усавршавајући се да се про- слави, и прослављајући се да се удостоји видети свога творца, господа бога“, речи су светог климента александријског две највеће божанске заповести старог и новог завета у којима су сав закон и про- роци, јесу: љуби господа богасвога свом ду- шом својом, свим срцем својим и свим умом својим, и љуби ближњега свога као самога себе то су заповести сина божијег и спа- ситеља света, господа христа у овим за- повестима свети оци разоткривају тајне душевних сила и појашњавају појам душе живе којом бог даде живот земљаном ада- мовом телу у едему свети оци наводе пет простих чула душе (вид, слух, говор, памћење и осећања) и три основне душевне силе тј способности људске душе: вегетативна (вољна), када човек расте, храни се и рађа себи слично (заступљена у заповести и свом душом сво- јом); анимална (страсна), када човек осећа гнев и пожуду испољавајући своје страсти (заступљена у заповести и свим срцем сво- јим јер из срца излазе и речи и мисли); ра- зумна (логосна – умна), када човек разми- ш
Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Навпактоса Јеротеј (Влахос) фото: Ромфеа (romfeagr) Фотографија на другој страни корице: Протојереј Јован Романидис (1927–2001) фото: Пемптусија (pemptousiagr) Фотографија на трећој страни корице: Академик Владета Јеротић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 360, МАРТ / АПРИЛ 2018 Реч уредника Психосинтеза и(ли) психоанализа 2 Реч пастира Орловска перспектива православног живљења 4 Материк Света мученица Харитина 5 Црквени живот Пост – смисао и пракса (трећи део) 6 Поезија Васкрс 9 Тема броја Психологија кроз призму хришћанске мисли 11 Православни психолог у простору између духовника и секуларног психолога 14 Светитељ Теофан Затворник, оснивач хришћанске психологије 17 Христос – Лекар душе и тела 19 Православна психологија у Руској Православној Цркви 21 Православна психологија у теорији и пракси 23 На шта се у свом раду ослања православни психолог 27 Могућности и перспективе православне психологије и психотерапије из угла једног православног свештеника 29 Светоотачки опит и психологија 30 Исповест и психотерапија 32 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Ми смо заборавили због чега се заснива породица (други део) 38 Вишедетне хришћанске породице Породица Врачар из Панчева 43 Светиње Свете Земље Јерусалимска Патријаршија 50 Светиње Свете Горе Манастир Филотеј 52 Хришћанска култура Мисли мудрих људи о уму 55 Светиње Манастир Ћелије код Ваљева 57 Духовне поуке у причама Постати човек 61 Сведочанство Црква у болници – благослов за пацијенте 62 стране март / април 2018 1 МАРТ/АПРИЛ 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и психологија УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Навпактоса Јеротеј (Влахос) фото: Ромфеа (romfeagr) Фотографија на другој страни корице: Протојереј Јован Романидис (1927–2001) фото: Пемптусија (pemptousiagr) Фотографија на трећој страни корице: Академик Владета Јеротић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 360, МАРТ / АПРИЛ 2018 Реч уредника Психосинтеза и(ли) психоанализа 2 Реч пастира Орловска перспектива православног живљења 4 Материк Света мученица Харитина 5 Црквени живот Пост – смисао и пракса (трећи део) 6 Поезија Васкрс 9 Тема броја Психологија кроз призму хришћанске мисли 11 Православни психолог у простору између духовника и секуларног психолога 14 Светитељ Теофан Затворник, оснивач хришћанске психологије 17 Христос – Лекар душе и тела 19 Православна психологија у Руској Православној Цркви 21 Православна психологија у теорији и пракси 23 На шта се у свом раду ослања православни психолог 27 Могућности и перспективе православне психологије и психотерапије из угла једног православног свештеника 29 Светоотачки опит и психологија 30 Исповест и психотерапија 32 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Ми смо заборавили због чега се заснива породица (други део) 38 Вишедетне хришћанске породице Породица Врачар из Панчева 43 Светиње Свете Земље Јерусалимска Патријаршија 50 Светиње Свете Горе Манастир Филотеј 52 Хришћанска култура Мисли мудрих људи о уму 55 Светиње Манастир Ћелије код Ваљева 57 Духовне поуке у причама Постати човек 61 Сведочанство Црква у болници – благослов за пацијенте 62 стране март / април 2018 1 МАРТ/АПРИЛ 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и психологија УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
Одреднице:
12
Свеска: 366 | Српска Црква кроз векове
...се да им чита- вишедетне хришћанске породице 36 2 / 2019 ње будеАЛТЕРНАТИВА 📌 виртуелној стварности,
баш као што су то спорт и музика одрасли су
за певницом и воле да певају марко и лазар
свирају кларинет и г
...се да им чита- вишедетне хришћанске породице 36 2 / 2019 ње буде
МЕТА инфо: Р:25432 К:195942 Д:108
| Свеска 366 |
Свеска: 366 | Српска Црква кроз векове
... трећи одлични су ђаци сви се ба- ве спортом, мада је марко највише од свих спортски тип и тренира кошарку лазар тре- нира кошарку и пливање, а милица, сара и јован пливање марко, лазар и милица су за- вршили ниже музичке школе, а сара и јован их још увек похађају трудимо се да им чита- вишедетне хришћанске породице 36 2 / 2019 ње буде алтернатива виртуелној стварности, баш као што су то спорт и музика одрасли су за певницом и воле да певају марко и лазар свирају кларинет и гитару, јован кларинет, а милица и сара клавир посебно их је музици и певању учила ненадова сестра нела она је стални члан групе „србче”, коју је основао отац серафим петковић, игуман манастира свете тројице у белим водама код љубови- је са групом „србче” наша деца су учество- вала на снимању компакт дискова, као и на хуманитарним концертима отац серафим нам је велика подршка игрице, компјутери и мобилни телефони су проблем, с обзиром да их сва деца имају сугеришемо им да на интернету одгледају неки добар филм или неку поучну емисију иду на веронауку, али је неопходно да се та теорија проживи на ли- тургији, уз сједињење са господом кроз при- чешће ненад: веронаука је свакако важна највише постижу вероучитељи који подсти- чу и организују доласке на литургију имамо среће што у основној школи у вранићу деца већински бирају веронауку осетно се повећава агресивност код де- це да ли родитељски греси утичу да ра- сте и дечја агресивност, посебно бројна чедоморства? ненад: наш народ, поучен старим заве- том, често каже: „дедови јели кисело гро- жђе, а унуцима трну зуби“ некако сам увек веровао да све што радимо у животу се та- јанствено уписује у генетски материјал и да касније ми то преносимо као потенцијал де- ци веома је важно у каквој околини дете ра- сте и колико су му родитељи, поготово мајка, посвећени у данашње време, у трци за нов- цем, многе мајке се одлучују за посао и тиме несвесно препуштају децу утицају телевизи- је, интернета, улице уколико је дете имало наслеђене лоше потенцијале, у условима лоше околине и они ће се испољити уколи- ко је породица окренута цркви, господу, и деца се редовно причешћују, много тога ће тајанствено бити исправљено или зауздано нажалост, у нашем друштву, које није цркве- но освешћено, велики је број абортуса то је довело до тога да смо као народ на ивици физичког и духовног уништења многе мај- ке нису ни свесне шта раде и у том смислу проповед и мисионарење цркве у сопстве- ном народу су потребнији више него икада неопходно је да парохијски свештеници, приликом сваке посете дому оних људи који не долазе редовно у цркву, обаве малу ми- сију, поразговарају са домаћином, позову у цркву, распитају се о потенцијалним про- блемима и посаветују их на литургији треба што чешће повезивати приче из јеванђеља са животним темама и редовно одржавати агапе (трпезе љубави) где ће се разговарати о проблемима и исте повезивати са јеван- ђељем и тумачењима данијела: мислим да је у србији потребна много већа мисија против чедоморства почети од самог става према сексуалним односима који су постали оличење слободе без одговорности јасно и гласно треба рећи да ко није у стању да при- хвати улогу родитеља не треба да ступа у те- лесне односе затим, пружити подршку мла- дим женама, ако већ дође до трудноће оне су обично у страху да ће бити одбачене или су под притиском свака жена осећа и зна да чини грех ако изврши абортус, али превлада притисак и она чувена реченица „то није жи- во” такође треба проповедати о животу као дару од бога и да све што је зачето треба да се роди, да је то од сâмог зачећа личност ко- јој су „и власи на глави избројане“ мислим да многи то не знају, а многи и не желе да верују у то, јер је тако лакше нарочито саветовати брачнике, који су испланирали број деце, да не врше абортусе они треба да знају да где има за двоје деце, биће довољно и за треће или четврто зато треба чешће проповедати на тему „материјалног“ да би то допрло до свести људи имала сам привилегију да бу- дем уз децу све време њиховог одрастања доста времена сам проводила учећи их, чи- тајући, певајући, као што деца раде у врти- ћима, али сигурност и топлину породичног окружења не може ништа да замени да ли обраћате пажњу на моду, која данас, можда више него икад, усмерава понашање вишедетне хришћанске породице март / април 2019 37 омладине и намеће им нехришћанску сим- болику (мртвачке главе, сове, змајеви, тето- важе по телу)? ненад: тетовирање, као тренд који се фор- сира у данашње време, је потпуно неприме- рен хришћанима он представља један од облика привлачења пажње на себе све што се дешава у савременом свету (тетовирање, агресија итд) показује колико су људи отуђени једни од других и колико је човек гладан ду- ховног контакта али није довољно само кон- статовати да су ови трендови лоши, потребно је наћи алтернативу, истаћи позитивне приме- ре многих познатих људи који нису подлегли трендовима, дружити се са људима исте ори- јентације и духа и овде се опет показује вели- ка улога и одговорност свештенства – са људи- ма треба радитиданијела: увек сам обраћала пажњу на натписе на дечјој одећи, играчкама, чак и свескама деца су уз мене научила да их примећују и одбацују тетоваже су постале то- лико уобичајене да просто човек не поверује сада се тетовирају и озбиљни, образовани, љу- ди наших година искрено се надам да нашој деци неће пасти на памет да то учине да ли за вашу породицу постоје летовања и зимовања и како то остварујете? на која сте поклоничка путовања ишли? ненад: на летовања идемо, а на зимовања не некако се увек нешто „отвори“ када треба да се иде углавном летујемо по србији, ре- ђе на мору трудимо се да летовања не буду само туристичка, већ обиђемо и православ- не манастире који су тамо и поклонимо се светињи марко и лазар су имали прилику да, милошћу пресвете богородице, пре три године буду са мном неколико дана на све- тој гори када год се укаже прилика идемо у манастире на поклоњења, мада како су де- ца старија то бива теже данијела: тренутно нам је већи ауто у квару нисмо могли да га поправимо у току прошле године, тако да нисмо успели прошлог лета да одемо сви за- једно надамо се да ћемо успети до овог лета да поправимо ауто памтимо, као најлепше, летовање на које смо ишли са још неколико вишедетних породица, а са благословом оца серафима многи стављају знак једнакости између сромаштва и вишедетности ваш пример то очигледно демантује ненад: суштина је у питању: шта ми хо- ћемо од живота и шта је то чиме смо задо- вољни? човек може бити сиромашан у ма- теријалном смислу и са једним и са више деце и обрнуто, може имати довољно и са вишедетне хришћанске породице 38 2 / 2019 једним и са више неопходно је да се ради, а зарадиће се колико бог благослови ми- слим да је битно да схватимо и прихватимо да наш материјални статус не зависи од нас, бар је моје искуство такво неки од наших свештеника често говоре: „човек снује, а бог одређује“ човек је такво биће да коли- ко год да има новца деси му се искушење да није довољно данијела: број деце не треба повезивати са сиромаштвом зависи и како посматрате материјална добра и чи- ме сте задовољни не бих била искрена кад бих рекла да не размишљам о материјалној сигурности, али се трудим да то препустим богу до сада се то показало најпоузданије ненад је почео да ради свега неколико дана пре нашег венчања када је прешао у дру- гу фирму, и то се десило по божијем благо- слову сећам се да је било и тренутака када сам искрено завапила богу и десило се по- већање плате нама помажу и бабе и деде, то је велика помоћ ми им то не тражимо, али они то раде из љубави према својим потомцима је ли било ризичних трудноћа или порођа- ја? сада је актуелно питање вакцинисања де- це имате ли поверења у данашње вакцине? данијела: за мене су трудноће биле не друго него „прво” стање јасно се могло осе- тити да се читав мој организам обнављао у свакој трудноћи врло лако сам изнела свих пет благословених стања порођаји су били природни, мање-више слични имала сам обичај да читам псалам 18 током трудноће и још неке молитве за лакши порођај увек сам осењивала знаком крста и предео стомака где је беба наша су деца вакцинисана у вре- ме када нам се родило прво дете није било много помена о штетности вакцина ипак, највећу одговорност за дететово здравље имају родитељи, зато вакцинација не треба да буде присилна каква је ваша порука охрабрења породи- цама које избегавају вишедетство? данијела: одазвали смо се вашем позиву за разговор највише зато што нас дубоко по- гађа стање наталитета у србији, због жеље да се шири мисија о вишедетним породицама и да се многи брачни парови охрабре за ра- ђање мој савет младима је да се не нећкају дуго већ да буду храбри и ступе у брак отво- реног срца да мање брину, а више се радују више деце је више бриге, али много више ра- дости тачно је да ће бити и несугласица, али све то може да се превазиђе човек мора да се узда више у бога него у себе ненад: свака породица би могла да одгаји бар троје деце мислим да родитељи нису ни свесни лепоте коју пружа вишедетност то је нешто што се не дâ описати речима потребно је препусти- ти се богу и проживети и деца су дошла на ред питали смо их ко- лико је вера заступљена као тема разговора код младих? колико често причају, певају и свирају о оном што су научили на часо- вима веронауке, прочитали? да ли то зани- ма и њихове другаре који иду на грађанско васпитање? марко: ми у четвртој београдској гимна- зији на веронауци често причамо о цркве- ним службама и учимо разне тропаре, нпр за резање славског колача и за славе свети- ма постоји иницијатива од вероучитељице драгане даниловић да се развије византиј- ско појање, што бисмо волели има и оних који иду на грађанско васпитање и занима их понешто и духовно, али њихови родите- љи их усмеравају само на световно милица: ми сваке године учествујемо у приредби на савиндан наставнице српског језика се потруде да нађу неки леп драмски текст о светом сави пријатно изненађење за нас било је кад нам је за крај сара одсвирала бахову клавир- ску композицију „мали прелудијум”, а марко је свирао на гитари док су сви певали „бог је права храна”, коју је компоновао протосин- ђел серафим петковић књигу србче – песме за децу – ноте и акорди и мноштво компакт дискова су нам даровали да њима обрадује- мо још неколико вишедетних породица вишедетне хришћанске породице март / април 2019 39 када је средином јануара 2018 године, због штрајка у грчкој, отказано покло- ничко путовање на егину и у камаризу - у организацији манастира јовања код ваљева, нико није ни слутио да ће, по божијем про- мислу, следеће заказано путовање за 8 фе- бруар - бити управо на дан упокојења старца нектарија виталиса, те да ће група поклони- ка стићи директно на његову сахрану путовања у грчку са свештеницима из цр- кве светог нектарија из ваљева, као и са бла- гословом оца михаила (биковића) из мана- стира јовања, су редовна неки путници су више пута били код нежног и крхког старца нектарија, живог светитеља, облагодаћеног љубављу и чудесним исцељењем од стране светог нектарија егинског на вест о његовом престављењу, коју смо добили ушавши у аутобус, већ на самом по- ласку испред цркве светог марка у београду, многе очи путника засузише сви који су има- ли срећу да су га познавали, преносили су дру- гима колико је он волео људе, а посебно и у ве- зи са тим, колико је волео и молио се за србе после лагане ноћне вожње, уз тихе и ус- трептале разговоре путника, стигосмо у пре- подневним часовима у камаризу – место где је старац нектарије подигао храм светом нектарију егинском, у знак захвалности за његово чудесно исцељење од рака, пре ско- ро тридесет година монах нектарије виталис је рођен у пире- ју 1930 године као василије, у породици оца сведочанство закрстила сам и помазала болно место уљем које сам донела са егине из канди- ла светог нектарија бол је почео да јењава поновила сам још два пута и бол је потпуно ишчезао сведочење о чуду светог нектарија татјана ерић стојановић 40 2 / 2019 римокатолика и мајке православне хришћан- ке, као шеснаесто од седамнаесторо деце негде око његовог осамнаестог рођендана, априла 1948 године, газда јанис, берберин, код кога је учио занат, повео га је на острво егина, у манастир свете тројице, где почивају мошти светог нектарија егинског чудотвор- ца када је василије клекао пред мермерну плочу, где почива тело светитеља, догодило се прво од многих чуда која су везана за овог светитеља зачуо је глас који му је рекао „би- ћеш свештеник и носићеш моје име“ убрзо се у манастиру светог мелентија у китерони василије замонашио и узео име свог заштитника нектарија егинског и постао старешина храма у камаризи међутим, када је оболео од рака, свети нек- тарије му поново долази у сан и каже: „овде је место где ће бити храм са мојим именом поч- ни да га градиш, ја ћу ти помоћи“ тако је и отпо- чела градња храма посвећеног овом светите- љу где смо били удостојени да присуствујемо сахрани старца у гробницу у звонику, раније припремљену за његов гроб и то је објашње- ње зашто је храм саграђен управо у камаризи мноштво људи, са сузама у очима, при- стизали су до храма светог нектарија, где се одвијало опело и где је владала туга, али се у молитвеној тишини осећала и некаква не- изрецива радост сутрадан ујутро смо поново дошли у ма- настир светог нектарија, где је служена „тре- ћина“ (трећи дан) старцу нектарију виталису наша два свештеника која су са нама крену- ла, служила су заједно са грчким, тако да смо, осим на грчком, могли да слушамо службу и на - српском језику помислили смо, у том синхроном двојезичју, како је још једном по- тврђена љубав и чудесна веза овог старца са српским народом! како је била воља божија да не стигнемо да узмемо благослов од старца нектарија за ње- говог живота, већ стигосмо на његову сахра- ну и на помен трећег дана, размишљала сам дуго о његовом исцељењу, које је по сведоче- њу многих уследило после његовог виђења светог нектарија који је тада у свештеничкој одори ушетао у манастир, отишао тешко бо- лесном оцу нектарију у собу и рекао му: „то је искушење, сине мој, оздравићеш и сви ће то сазнати заврши посао“ два и по месеца по- сле тога старац нектарије, отишавши у атину у онколошку болницу, сазнао је да је – потпу- но излечен наставили смо свој пут ка манастиру пан- тократор, који се налази у близини атине, у којем је 13 година боравио и служио свети старац порфирије кавсокаливит мати сти- лијани, игуманија овог манастира је његово духовно чедо везе су поново вишеструке: свети порфирије је био и духовни отац стар- цу нектарију виталису, а такође и веома на- клоњен српском народу иначе, у овом ма- настиру смо имали могућност да целивамо сведочанство март / април 2019 41 миомирисне свете мошти монаха мученика, побијених у нападу на манастир у 17 веку, када су турци зверски убили 179 монаха, ко- ји су у тренутку напада стајали – на молитви онда је дошао тренутак да одемо и на еги- ну кренули смо трајектом из луке пиреј и имали смо ветровито, готово олујно време током пловидбе сви смо помислили како ће нам такво време покварити нешто од утиска на нашем дугоочекиваном путу на острво искрцали смо се са трајекта у лучком делу острва и онда је наш аутобус имао још десе- так километара да вози до манастира свете тројице у којем почивају мошти светитеља и чудотворца – светог нектарија дошавши у манастир, под заштиту и у окриље нашег светитеља, осети- ли смо велику благодат свечани осмех на лицима сваког од нас, док смо се смештали у конаку, говорио је и о нашем једин- ственом утиску да је олујно време заменило црвенило неба, као и потпуна тиши- на светлог сумрака, тог фебруарског дана од олујних тамних облака више није било ни трага цео даљи боравак у тишини овог мана- стира је био чудесан присуствовали смо светој литургији следећег јутра, добивши божији благослов да целивамо мошти све- тог нектарија, посетимо његову собу у којој је боравио последњих година свог живота и поклонимо се чудотворној икони пре- свете богородице, као и да присуствујемо акатисту светитељу над његовим гробом у капели, где је током двадесетак година по упокојењу, почивало његово нетрулежно тело као и већина посетилаца, наслонили смо ухо на мермерну плочу његовог гроба у којем је почивао, у близини бо- ра који је он нарочито волео рекли су нам да се из дубине гробнице могу по- сведочанство одједном, на месту где сам стајала, чула сам ударац металног штапа о мермерну плочу и то два пута, заредом и то је било толико јако, јасно и чујно, да сам готово одскочила од гробнице, понављајући радосно и тихо: чула сам га, чула сам га 42 2 / 2019 времено чути одређени звуци као што су ко- раци, неке речи, или добовање штапа по тлу као и многи други, наслонила сам главу на- прегнула сам слух у нади да ћу евентуално чу- ти те звуке за које сам очекивала да ће можда бити једва чујни најпре дуго нисам ништа чу- ла, а онда сам одједном на месту где сам ста- јала чула ударац металног штапа о мермерну плочу и то два пута, заредом и то је било то- лико јако, јасно и чујно, да сам готово одско- чила од гробнице, понављајући радосно и ти- хо: чула сам га, чула сам га нисам знала шта то значи други нису ништа рекли да су чули, а ја недостојна нисам знала какав ми је знак ти- ме дао свети нектарије, да ли је тиме хтео не- што добро да ми пренесе, или сам била опо- менута тим ударцем штапа нисам знала чак ни да ли треба о овоме да причам са другима како сам на овом путовању у аутобусу седе- ла поред деветогодишње девојчице марије, која је путовала са својом мајком, сестром и братом, она ми је такође у својој дечијој запи- таности поверила да је чула из дубине мер- мерне гробнице јасно изговорену реч „да“ (дакле на српском језику) и тада се та девојчи- ца запитала шта је у том тренутку помислила, да би добила овакав одговор замишљена и пуна утисака вратила сам се са острва егина, после чега сам редов- но посећивала и одлазила на поклоњење на разна света места где се, испоставило се, налазе свете мошти овог светитеља и чудо- творца кога је господ пројавио: манастир раковица, манастир ћелије, манастир тума- не и црква светог василија острошког та- кође, и у другим манастирима налазила сам његове иконе једнога дана, мој кум ми је, без икаквог знања и посебног разлога, нео- чекивано донео дивну књигу „свети нек- тарије егински – земаљски анђео, небески човек“ тако сам и нехотично, промишљу божијом, стално долазила у молитвени кон- такт са светитељем у манастиру раковица присуствовала сам акатистима овом светитељу често ми је отац игњат читао молитву за предстојећу опера- цију на срцу у октобру сам имала успешну операцију, која је трајала око 5 сати и која је, слава богу, добро прошла и ја сам се врло бр- зо опорављала после операције, међутим, током опоравка, имала сам некакве јаке, али по пореклу нејасне болове, који нису пре- стајали по природи постоперативног стања, због коагулације крви, нисам смела да узи- мам аналгетике сетила сам се да сам донела уље из кандила светог нектарија, са егине закрстивши, помазала сам болно место бол је почео да јењава потом сам исто поновила још два пута и – бол је потпуно ишчезао! још једно чудо светог нектарија, чије при- суство и заступништво у молитвама господу осећам непрестано и још једна, тако честа и незаобилазна помисао: „диван је господ у светима својим!“ сведочанство март / април 2019 43 опојност мириса, боја, богатство и ра- зноврсност у башти цркве чине сво- јеврсно рајско насеље које се посматра, мирише и у чијем активном и живом ра- сту и покрету се мора уживати говоримо о цвећу свих врста, облика и величина, најлепшим манастирским украси- ма и најбогатијим парохијским баштама није лако одабрати оми- љени цвет сваки је прелеп на свој начин некада, гледајући ружу не видимо маслачак који нам се смеје као сунце или пак, задивљени ло- зом, превиђамо значај и величину маслинице, која тек почиње да ра- сте и сазрева о, да, говоримо о људима баште христове у свом разноликом бо- гатству црквене оазе веома је тешко задржати поглед само на једном цве- ту, а није ни природно хајде да прошетамо нашом непоновљивом, свагда оригиналном и никада до краја прегледном баштом хајде да приђемо људима спонтано и отворено, да видимо њихов осмех и дела и да сагледамо једни друге онако како можемо, једноставно и искрено прву причу наше нове рубрике посвети- ћемо жени чију башту угледате чим стигнете у храм вазнесења господњег у жаркову то је једна од особа које су своју животну стазу усмериле ка цркви у правом смислу те речи у питању је сестра вера милошевић службе и башта порте за њу нису тек задуже- ње, већ свакодневној задовољство ту је увек да скува кафу, усиса про- сторије парохијског дома, почисти, среди, постави столове и учини све што једна мајка и жена ради у својој кући велико је задовољство и нео- писив осећај бити у храму у коме се људи осећају као у свом дому сви литургијски хришћани у жар- кову знају сестру веру ако и не узи- мају учешћа у другим активностима при храму, сигурно су приметили вредну жену са капицом која је увек на свом месту, и која као војник пред команди- ром истовремено прати целу војску и води ра- чуна да је све у најбољем реду тај војник зна и да се наљути када све није у поретку, али исто тако и да прискочи и подржи својом енерги- јом апсолутно сваку ситуацију која то изискује и коју она увек својим оштрим оком сагледа парохијани о једном цвету у башти жарковачке цркве кристина давидовић од овог броја покрећемо рубрику „парохијани“, у којој ћемо представљати примере верника који дају различите и занимљиве плодове при својим парохијским заједницама 44 2 / 2019 када вдс донесе храну за потребите, нико не уме да организује поделу као вера све одради брзо, педантно и једноставно ова- кви људи у заједници много значе верин рад се, наравно, не исцрпљује само у жарко- вачкој парохији увек се радује одласку у ма- настир ђунис, где, такође, радо преузима сва послушања уређивала је и башту на орло- вачи, помагала у вдс-у, а у свом родном ме- сту лучани посебан труд је уложила у цркву св ђорђа, уткивајући у њу љубав према сво- ме брату није се либила ни да у тешким вре- менима купи ципеле за монашење сестри која се спремала за анђеоски чин знала је да прими и посаветује, охрабри и утеши, поде- ли своје искуство онда када је било најтеже и ти људи то никада не могу заборавити вера своју енергију несебично улаже и у фондацију „лаза костић“, максимално се по- свећујући сваком задатку који јој се повери и ту помаже на многобројне начине, али је можда најзначајнији њен задатак да на изле- тима води рачуна о реду у аутобусу, заузетим местима, евидентира плаћања и све детаље везане за путовања ту је верина способност незаменљива у овој улози ни мушкарци јој нису равни наравно, нико у цркви не загле- да у туђе двориште и не испитује туђа дела ово су све ствари које се виде или помену онако успут, у свакодневним дешавањима, активностима и саветовањима верин труд је препознат и овековечен са две грамате и захвалницом које јој је уручио патријарх српски г иринеј, те се надамо да ће послужити и њеним синовима борису и александру и унуцима луки, андреју и сини- ши за пример један човек наизглед не мо- же да уради много, али једно по једно дело и очас посла чаша љубави се напуни, па и пре- лије плодови врло брзо привлаче и друге пчелице и, ето, не буде у питању само један човек, већ жива и динамична црква у сво- јој ревности и слободи у христу, вера је неки дан по божићу 2015године у храму гроба го- сподњег у јерусалиму сатима стајала једина на високим лествама као закхеј, да би одатле пратила патријархову службу, не плашећи се ни висине, ни тога шта ће људи рећи њен труд и љубав су били толико упечатљиви, да јој је у знак сећања сапутница са ходочашћа наручили уникатно уметничко дело „вера- закхеј“ уз речи: „наша вера ситне је грађе, а огромног духа, као прави закхеј“ а када се помене и похвали њен труд и рад, она увек одговори: „ма, то је све љу- бав оца бранка“ (старешине жарковачког храма) наши парохи ј ани сестра вера са старешином храма вазнесења господњег, о бранком митровићем март / април 2019 45 опасности заблуда – магија и магизам не једном сам срела такву реч – магизам свештеник валериј духанин, аутор књига по- свећених смислу и значењу православне ве- ре, подвлачи да су магија и магизам далеко од истог у магији постоји покушај управља- ња својим животом и спољашњим светом без послушности према богу, али се уместо личног јединства с њим предлаже постиза- ње савршенства себи самом„нажалост, код неких хришћана однос према црквеним све- тим тајнама такође бива магијски, када се кр- штење, причест, венчање и друге свете тајне схватају као средства за земаљску добробит на основу најсавршенијег деловања крстио си се – и заштићен си од свих искушења, при- честио си се – и нећеш бити болестан, вен- чао си се - избећи ћеш развод - тако сматра сујеверни човек, са магијским схватањима често човек ни не сумња да се он (можда, активни борац са врачарима и магијашима) налази у власти окултног погледа на свет“, пише отац валериј „ако особа сматра да је способна да до- стигне духовне висине само својим напори- ма, ако само савршенство сматра као неки резултат метода духовног саморазвића, он- да је у томе такође видљив магизам зато што се резултат очекује од самих људских напо- ра, вербалних формула и хипнотичких по- крета, тада срце са његовим осећањима, ум са његовим мислима, воља са њеним жеља- ма, остају без живог обраћања ка богу“ верујте ми, ја никако не желим да неосно- ваним оптужбама или сумњама увредим, ни тајсију ни друге жене које су у невољи али, ја срцем осећам како у тајсији бије нада да се река може окренути натраг: „господ је дозво- лио да сви прођемо кроз ово искушење, али понекад ме снаге напуштају, почињем снажно да плачем током молитве и дубоко тугујем, по- времено ме напада очајање и веома ми је те- шко да изађем на крај са овим драга браћо благословеног манастира, христа ради, помо- зите ми да измолим грешну душу божијег раба виктора вашим топлим молитвама без ваших топлих молитава ја сама не могу ово да носим“ да, ево сада још један акатист, ево још у манастиру молебан да наручим, ево још са мало да се напрегнем и извући ћемо га! спашћемо га! али у таквој горућој упорно- сти може се скривати маловерје и наметање господу своје воље писма и тада, немоћан чак и да устане пред њим и да му се поклони, антоније је узвикнуо:– господе! где си ти био кад сам ја био у тако страшној борби? зар је могуће да ниси могао да ми помогнеш? спаситељ му је одговорио:– ја сам невидљиво стајао поред тебе, спреман да ти помогнем, да се само поколебала вера твоја како преживети мужевљево неверство (2 део) са руског превео: небојша ћосовић 46 2 / 2019 путеви господњи недокучиви су: зашто је тајсији пала у удео таква невоља, зашто је њеном мужу било дозвољено да падне у та- кво искушење – није на нама да знамо чове- кову слободу у избору нико није укинуо протојереј сергије николајев пише: „тре- ба увек памтити да је сваки човек слободно биће деца врло често не постају онаква ка- квима бисмо ми хтели да их видимо али, то је њихово право он је твоје дете, али он није твој роб бог га је створио кроз тебе, али му је дао слободну вољу чак и дете, тело од тво- га тела, и оно има право на сопствени живот! а тим пре – муж или жена он је други човек он има право сам да господари својим жи- вотом чак и да га уништи треба то схватити може бити да је то болно, али је неопходно“ тајсијин муж је изабрао блуд значи, сад је то његов несрећни пут молитвени подвиг или крст који смо сами направили да ли је тајсија узела молитвени подвиг по својој снази или је узела крст који је сама на- правила? није на мени да судим, али због не- чега је то страшно за њу отац јован (крестјанкин) у једној од својих проповеди рекао је следеће: „самовољни подвиг је самодељни крст, а ношење таквог крста увек се завршава великим падом“ мо- гу, наравно, да погрешим, али судећи по све- му, тајсија није узела благослов да избавља мужа молитвом од свог духовника или све- штеника, код кога се често исповеда оци обично саветују: „за заблуделог мужа молите се као за сродника, помињите га на јутарњем правилу – и то вам је довољно, и нека молитва буде искрена и топла, али не и претерана“ и само духовник који познаје оба супружника, или мудри старац у мана- стиру може дати благослов – такав молитве- ни подвиг није за свачија плећа ево и тајсију је ударила тешка артиљерија са „левог кри- ла“ „већ јако велики и снажни напади лука- вог на мене, грешну што се више ја са суза- ма молим за свог супруга за спасење његове душе, то ме све више и јаче непријатељ на- пада у виду силних, понекад, чини се, чак не- решивих свакодневних, животних проблема укључујући ту и проблеме моје деце“ помоћ у тешким околностима долази нам различитим путевима сетимо се шта пише тајсија у свом другом писму „у тешким тре- нуцима очајања, заједно са 16-годишњом кћерком, гледам видео ‘валаамски летопис’ (светло острво) таква благодат и душевни мир настају за време гледања душа као да се чисти и, заједно са куполама, стреми ка небу“ утеха је дошла са валаама! о греху маловерја али, то није крај приче тајсија ни једном није рекла да се моли за повратак мужа, већ да се моли за спас његове душе: „мени је те- шко да гледам како духовно пропада чиста и добра душа мога мужа“ међутим, између редова – њен вапај небесима је баш за то! ми не знамо будућност враћа ли се виктор у породицу - је неизвесно, али једно је јасно: враћање без покајања неће донети ништа добро, а при садашњој ситуацији тешко је надати се томе затим самовољни крст – мо- лити се за мужа, може са још већом сили- писма март / април 2019 47 ном ударити по тајсији: „ моје молитве нису услишене“ али, ни једна молитва, ни једна сузица, ни један уздах, не нестаје пред богом наш по- сао је да верујемо господу, да верујемо у ње- гову спаситељску промисао о нама и ово, такође, захтева неку врсту подвига од чове- ка, неку врсту решености да прихватимо во- љу божију без обзира што је то парадоксално, тајсија је сада у маловерју и несмирењу, због чега пада у очајање присетимо се речи светог григорија ниског о томе да је туга „својстве- на само онима који немају наде“ сетимо се речи светог јована дамаскина: „треба знати да сви тешки, опасни случајеви, у односу на оне који их прихватају са захвалношћу, дово- де до њиховог спасења и увек су корисни“ подсетимо се и духовног завештања светог серафима вирицког „то је од мене“ – обра- сца смирења у преживљавању туга, који нас учи да прихватимо све из божије руке, да са сузама захвалимо на срдачној боли и да за- једно са праведним јовом понављамо: „го- спод дао, господ и узео; нека је благослове- но име господње“ (јов 1, 21) ситуација у којој се нашла тајсија – чудо- вишна је, неподношљиво болна, трагична њен супруг не само да је напустио породи- цу, већ и отворено живи са другом женом тајсија га по чистоти свог срца и доброти своје душе чак и оправдава: „вуче га к нама цела његова душа, али му гордост не дозво- љава да дође код нас и да се извини“ али, да ли је то тако у стварности? ако је виктор: „ напада при свакој повољној прилици, кле- веће, окривљује напао ме и тукао ме је“ више пута сам слушала и читала да кад дође дотле – и баћушке у цркви саветују да треба по могућности прекинути односе све до рас- кида притом нико и никад неће саветовати развод одмах: „са смирењем сачекај неко време, да господ одлучи, али буди спремна да прихватиш било какав исход“ зашто је потребно повући се, удаљити се, прекинути убеђивање и молбе, прибрати се? зато што виктор није сав свој: „сваки који чини гријех роб је гријеху“ (јн 8, 34) није на нама да спа- савамо и није на нама да судимо о могућој погибли човека, јер: „својему господару он стоји или пада али ће стајати, јер је бог мо- ћан да га усправи“ (рим 14, 4) код преподобног пајсија светогорца, у његовим поукама о породичном животу на- лазимо опис невероватних примера женског смирења пред супруговом прељубом међу- тим, треба добро разумети колика је снага за то потребна, а данас је мало ко од нас спосо- бан за такве духовне подвиге треба схватити и то да од тренутка пре- љубе, супружништва више нема: тајна брака је оскрнављена, и пред нама није муж, није глава породице, већ љубавник друге жене, који је одбацио своја обећања и обавезе виктор је, узгред речено, типичан блудник у браку: „дошло је дотле да ме муж назива сек- ташицом, иако је од првих дана знао о мом детињству и црквеном животу, увек се стало- жено ка томе односио сад каже да је код ку- ће за њега све постало туђе, неугодно ја га раздражујем толико да он не може ни да ме гледа и понекад жели да ме убије после то- га, кад ме је напао и претукао, ћерки је рекао да ни сам не зна шта га је обузело супруг се окренуо чак и од своје мајке, не слуша је и не чује је престао је да општи са својом поро- дицом, браћом“ остављени супружници често кажу за пре- љубника да су му очи постале као стаклене, да се споља изменио – као поседнут такав човек и јесте поседнут! и прождире га најљу- ћи непријатељ људског рода! о суштинском време пролази виктор наставља да живи са другом женом постоји велика опасност да ће се тајсијино стање променити: она може запасти у мрачне униније, страх пред новом реалношћу ће заледити њену душу и неће дозволити да се зачеци новог живота пробију кроз ледену корицу ево још једне пастирске поуке – одговор јеромонаха макарија (маркиша) на писмо: „муж ме је оставио већ скоро годину дана како смо се развели, али ја још увек не мо- писма 48 2 / 2019 гу да га заборавим свакога дана молим бо- га за то, душа ми је разбијена, расцепана на комаде осећања су тако различита: и срџба, и љубомора, и љубав и жалост ја схватам да све ово није од бога, да смо ми различити људи, али ипак је душа с њим“ – како да вам помогнем? вероватно, под- сетивши вас на сличне случајеве, укључу- јући и оне који су дуго и срећно живели са својом женом (мужем) и одједном се њихово срце запалило, плануло савршено туђом, не- пријатељском, погубном страшћу уверавам вас, ви грешите: ваша душа ни- је са њим ако вас је оставио и уништио свој брак, господ ће њему судити, а ви сте слободни, и ваша душа је такође слободна наравно, сатана покушава то да спречи, да уништи вашу слободу, удара у најнезаштиће- није место, у још незараслу рану а заштита од њега јесте – сам христос дао је себе за вас на крсту и васкрсао ради вашег спасења зар то није довољно да прекинете са про- шлим мукама? пошто сте дали своју душу њему – што је дужан да уради сваки хришћа- нин – престаните да будете играчка страсти, својих и туђих, и наћи ћете изгубљено досто- јанство и слободу“ разум управља свим нашим емоцијама али, у ситуацији распада породице емоције почињу да превладавају над разумом веома је важно сабрати се и с помоћу божијом по- чети градити нови живот на згаришту„брак повезује мужа и жену у једно тело, развод цепа ово заједничко тело болно је дешава се да људи западају у личне катастрофе, раз- бољевају се од страшних болести такође је болно, али живе замислите да је ваша нога захваћена гангреном шта чинити? без ноге је врло лоше, али ће се морати одстранити мораћете се навићи да живите без ноге“, пи- ше протојереј сергије николајев „тајне цр- кве су први лек! без исповести и причешћа, изнети такав терет је сто пута теже“ тајсија је мајка двоје деце сад су она њена породица, а као мајка, тајсија је одговорна за њих пред господом родитељи су пример, образац за опонашање тога како треба про- лазити кроз животна искушења протојереј алексеј умински напомиње: „смрт једног од родитеља не повређује децу, колико то чи- писма треба схватити и то да од тренутка прељубе, супружништва више нема: тајна брака је оскрнављена, и пред нама није муж, није глава породице, већ љубавник друге жене, који је одбацио своја обећања и обавезе март / април 2019 49 ни напуштање куће од стране оца или пре- љуба мајке, уопштено речено – уништавање породице зато што се смрт доживљава као тешка жалост, али са којом се може живети, са којом се може носити а цепање породи- це за њих је – издаја, убиство ништа друго не изазива код деце такве унутрашње трау- ме“ васпитање деце је „сопствени“ крст, а не самовољни и зато, ради деце и ради бога, треба пронаћи снагу како би се сопственим примером показало: човек који носи у себи лик божији, дужан је да схвати одговорност за правац и начин свог живота неће бити ла- ко, и неће проћи брзо биће и суза, и боли, и очајања треба отплакати, одболовати тре- ба преживети, проћи искушење достојно и ићи даље – напред, увис, ка богу!“ чување породице - обострани подвиг нама није познато какав ће бити жи- вот виктора и тајсије из јеванђеља знамо да христос, као једини разлог да би човек оставио своју жену или жена свог мужа, наводи прељубу – супружанску превару оштећена страна има право на развод пра- во, али не и обавезу протојереј алексеј умински напомиње: „за чување породице потребан је и обострани подвиг, који се, и то треба схватити, никад неће завршити као што не нестаје ни бол због онога што се догодило и никада више у тој породици неће бити такве среће, лакоће, радости, ко- ја би могла постојати то ће све време бити живот са кнедлом у грлу, са горким укусом те људе ће повезивати подвиг покајања с једне стране, и подвиг опроштаја с друге“ за сада, жеља да сачувају породицу код бивших супружника уопште није узајамна, чак ни сенка покајања код заблуделог му- жа није видљива: „не разумем тако страшне промене у вољеном, брижном, ранијем оцу не знам за кога је веће ово искушење – за мог мужа или за мене, грешну“, пише тајси- ја у таквој бици је немогуће издржати без подршке тајсија је тражи – и проналази ево одговора који долази из манастира валаам: здраво, тајсија, уписали смо вас и вашег мужа виктора за помињање за здравље, за читање псалтира на годину дана господ и бог наш исус христос – помоћ беспомоћнима, нада безнадежнима, изгубљенима спаситељ, болеснима лекар – да дарује вама и вашем мужу, и вашој деци, мирна и премирна своја блага, здравља ду- шевног и телесног, и нас да помилује и спаси, као благ и човекољубац о надању у господа човеку је својствено да чује оно што он хоће да чује у тешким околностима срце је немирно, а разум неспокојан у свом писму, тајсија пише: „ради христа, помозите ми да измолим опроштај за грешну душу раба бо- жијег виктора без ваших топлих молитава ја сама не могу ово да носим“ али, дајте да још једном прочитамо писмо, добијено из манастира, удубимо се у сваку реч: „господ и бог наш исус христос – помоћ бес- помоћнима, нада безнадежнима, изгубљени- ма спаситељ, болеснима лекар, да дарује вама и вашем мужу, и вашој деци, мирна и премир- на своја блага, здравља душевног и телесног, и нас помилује и спаси, као благ и човекољубац“ не, у овом одговору нема обећања за брзо решавање ситуације, и нема охрабривања да ће се муж предомислити и вратити посто- ји и разлог за то не можете наметнути своју вољу господу погрешно је живети у заблуди, повлађујући свом егоизму и страстима нај- боље што се може учинити у постојећој си- туацији је: искрено се молити и прихватити вољу господњу у повратном писму из мана- стира је главно: непоколебива вера у то да нас господ води ка спасењу, а тај тешки пут не треба проћи без надања у промисао бо- жији за нас, да би са смирењем срца прихва- тили вољу божију о нама братија манастира захваљује наталији рогожиној за припрему материјала извор: https://valaamru/publishing/22415/ превод: радмила благојевић, православна породица, децембар 2018 писма 50 2 / 2019 александровско подворје je историј- ско руско здање, у власништву русије, још од старе царске владе, смештено у ста- ром граду јерусалима, на свега 70 метара од храма гроба господњег александровско подворје чини археолошки и архитектонски комплекс који обухвата капију судњег дана, цркву александра невског, мали музеј и дру- ге знаменитости овај комплекс је изградило царско православно палестинско друштво из русије 1896 године асирци у 8 веку пре христа нападају је- русалим, руше западни одбрамбени зид, ула- зе у град и спаљују га два века касније, сру- шени зид обнавља нехемија, гувернер јудеје и притом прави још једну, од већ постојеће 4 капије ка западу ова капија ће у време рим- ске империје добити назив капија судњег дана, јер ће кроз њу пролазити само легио- нари, џелати и осуђеници на смрт, на путу за калварију где су осуђеници разапињани та- ко је и исус прошао кроз ову капију судњег дана на путу за голготу одмах уз ову капију свети цар константин велики гради хришћански храм који је зајед- но са капијом срушен од стране персијанаца у 6 веку потом, у 12 веку, на овом су месту латини изградили манастир крста санта ма- рија латина овај манастир страда у пусто- шењу и пожару по освајању јерусалима од света земља највећи део александровског подворја чини храм светог александра невског у коме се налази капија судњег дана праг капије преко које је прешао исус хри- стос застакљен је у дрвеном раму великим дрвеним резбареним дворедним ико- ностасом, иконописима и каменим троном александровско подворје јелена јонић александровско подворје, јерусалим (извор: http://ermakvaguscom) март / април 2019 51 стране арапа и на његовом месту се граде куће и магацини, а део срушеног константи- новог храма од арапа откупљују египатски копти руска царска влада средином 19 века доноси одлуку о формирању руског конзу- лата у јерусалиму, за ту мисију опредељују бориса павловича мансурова, званичника на посебним задацима министарства за по- морство мансуров одлази у јерусалим, са- знаје да су копти у великим дуговима, скла- па договор да ће им платити земљиште и отплатити њихове дугове већ наредне 1859 године велики кнез константин николајевич током ходочашћа по светој земљи одобра- ва куповину земљишта и потписује уговор о купопродаји земљишта за изградњу руског конзулата руска влада, имајући у виду да се на купље- ном земљишту налазе остаци константино- вог храма и његову близину храму светог гроба, доноси нову одлуку; да се започне са археолошким истраживањима, а да се руски конзулат изгради на неком другом месту да- љу бригу о овом земљишту преузима руска црквена мисија у јерусалиму којим руководи шеф мисије, архимандрит антонин капустин и немачки археолог и јерусалимски архитек- та конрад шик радове је финансирао велики кнез сергеј александрович од 1881 године ови археолошки радови су у то време приву- кли велику пажњу, како становника јерусали- ма и ходочасника, тако и светске јавности, јер се по први пут у новијој историји званично и организовано радило о археолошком истра- живању комплекса око храма светог гроба, а овај део града код становника јерусалима до- бија назив „руске ископине“ током археоло- шких истраживања, 1883 године је откривен део константиновог храма, за који се верује да је био у склопу ширег комплекса објека- та храма светог гроба откривена је и капија судњег дана део зида старог јерусалима, но- сећи стубови из првог храма светог гроба и много стамбених артефаката и антиквитета у непосредној близини овог открића нађени су и делови лука хадријановог храма и фрагмен- ти манастира крста санта марије латине и других објеката из 12 и 13 века по завршет- ку археолошких ископавања и истраживања, над њима је започела изградња дворишта света земља александровско подворје, јерусалим, капија судњег дана (извор: guide-israelrupng) 52 2 / 2019 које је довршено 1891 године убрзо након изградње дворишта, 1896 године изграђен је храм посвећен светом александру невском почетак првог светског рата зауставио је све градитељске активности у овом подворју највећи део александровског подворја чи- ни храм светог александра невског у коме се налази капија судњег дана праг капије пре- ко које је прешао исус христос застакљен је у дрвеном раму великим дрвеним резбареним дворедним иконостасом, иконописима и ка- меним троном у предворју храма се налази спомен-плоча са натписом „црква у име све- тог александра невског изграђена је на месту остатака храма који је саградио свети равноа- постолни константин 1887–1896“ храм светог александра невског је иконо- писао и фрескописао н а кошелев, таленто- вани уметник који је фрескописао и иконо- писао у москви, у храму христа спаситеља, и у санкт петербургу у храму васкрсења хри- стовог иконостас се састоји од чак 30 икона в пасхина, од којих 18 на огромним платни- ма величине 3х2 метра приказују пут крста од гетсиманског врта до голготе источни зид, иза олтара, украшен је витражима у сти- лу руске сецесије у храму се налази и слика и е репина „ношење крста“ на њеној поле- ђини аутор је написао: „ово је слика ношење крста урадио сам је у јерусалиму и доно- сим је као дар јерусалимској руској цркви“ у непосредној близини храма светог александра невског налази се музеј у којем су смештени сви артефакти који су пронађени приликом ископавања и ар- хеолошког истраживања локације на ко- јој данас лежи александровско подворје: привесци, крстови различитих величина, стаклене посуде, свећњаци, браве, ка- танци, арапски новчићи, ноћне светиљке и друго многи глинени производи у об- лику лампи, тањира су коптског порекла у приземљу суседне зграде су смештене пријемна соба као и царска резиденција, поред које је канцеларија са церемони- јалним портретом великог кнеза николаја александровича – будућег цара николаја ii и слика „спаситељ са трновим венцем“ коју је насликао н а кошелев, као и гра- фички портрети великог кнеза сергеја александровича, генрала м г хрипунова и управника подворја в м антипова на другом спрату су канцеларијске просто- рије, библиотека и архив у делу испред храма, на југозападној страни комплекса су собе за ходочаснике главна реликвија подворја је праг врата судњег дана који је прешао исус идући ка голготи значајни су и артефакти древног каменог трона, из доба цара константина великог, као и део стене са голготе који се та- кође чува у овом музеју света земља александровско подворје, јерусалим, капија судњег дана (извор: http://ermakvaguscom) александровско подворје, јерусалим, капија судњег дана (извор: https://guide-israelru) март / април 2019 53 манастир је подигнут у 14 веку на месту где се и данас налази о томе ко је осно- вао овај манастира постоје два предања, о григорију синајском и григорију сиријском према њима григорије синајски је био први који је окупио монашку браћу у подручју да- нашњег манастира, а григорије сиријски је одредио и наредио изградњу манастира савремени историчари се слажу да осни- вач манастира јесте био григорије, али ни синајски ни сиријски, већ ученик григори- ја синајског, пустињак григорије, србин, који је живео у једној пећини у крају и који се упокојио 1406 године, како бележи сава хиландарац он је основао манастир који су настањивали српски монаси све до великог пожара 1761 године сава хиландарац даље бележи да су монаси, одлазећи, понели са собом мошти свога земљака и оснивача ма- настира григоријат, и да се оне данас налазе у србији, у манастиру горњак најранији званични документи који поми- њу манастир григоријат потичу из 1347 и 1348 године у њима се наводе два игумана манастира калистрат и калиста спомиње се и у трећем уставу свете горе из 1394 год где се налази на двадесет трећем месту међу светогорским манастирима из житија монаха спиридона из 1513 го- дине се сазнаје, да су манастир срушили агарјани који су у 15 веку често харали по светој гори након позива молдавског вла- дара стефана, многи други владари влашке, молдавије, срби из јужне угарске, руси и други православни преко дунава, су се ода- звали и радо даривали манастир григоријат све до почетка 19 века у 18 веку руски путописац в барски ма- настир описује као најмањи од свих других светогорских манастира, да има високи пирг од 4 спрата, куполни католикон, четири мала параклиса, трпезарију, оставу, кухињу, бол- ницу и 80 малих монашких келија, али поред тога барски извештава о постојању изван- редних уметничких дела, регалија, реликви- ја и докумената од којих су многа изгорела у пожару 1761године након овог пожара, ма- настир је наредних 20 година био у рушеви- нама све док га није обновио монах јоаким акарнан који је био монах григоријатског братства од 1740 године обнова манастира је завршена 1783 године захваљујући вели- ким напорима монаха јоакима, молдавских владара и митрополита угровлахије григо- рија и многих фанариота крајем 19 века игуман манастира симеон из триполиса је проширио западно крило новим зградама затим су изграђени архондарик – гостопри- јемница и неке монашке келије 1892 године када је манастир добио величину и изглед који данас има главни храм манастира је посвећен све- том николи њега је изградио монах јоаким по угледу на католиконе других светогор- света гора манастир григоријат је смештен на литицама југозападне обале полуострва атос, између манастира симонопетра и светог дионисија и посвећен је светом николи манастир светог григорија – григоријат немања јонић 54 2 / 2019 ских манастира храм су фрескописали 1779 године гаврило и григорије из касторије, о чему сведочи натпис десно од улаза касније, 1846 године у време игумана неофита, фре- скописана је и припрата посебно је значајан изрезбарени дрвени иконостас храма са бо- гатим декорима и великим бројем икона које углавном приказују сцене из старог завета у овом католикону се чувају многе реликвије и иконе од којих су најзначајније иконе светог николе и две иконе богородице млекопита- тељице и свецарице поред католикона, манастир григоријат има још 10 параклиса унутар самих зидина и око манастира: од њих су најстарији и ујед- но највећи параклиси св анастасије рим- ске (1775), преподобног григорија ктитора (1851), пресвете богородице и св димитрија (17 век), св модеста (19 век), који је смештен у манастирском пристаништу, св трифуна и пророка илије (20 век) поред ових келија, манастир поседује и три катизме: пресвете богородице (18 век), свих атонских свети- теља (19 век) и св јована богослова, који је смештен у шуми изнад манастирау кареји манастир григоријат поседује и четири кели- је: сретењску, светих бесребреника, светог трифуна у којој су представници манастира у киноти и светог атанасија трпезарија је смештена у јужном мана- стирком крилу, ниже од главног храма из- грађена је заједно са околним зградама на- кон пожара, у другој половини 18 века од многобројних блага која се чувају у ма- настиру најзначајнији су део животворног крста господњег и делови моштију многих светитеља ту су и две златоткане плашта- нице, старе ризе, црквене утваре, крстови, драгоцени окови јеванђеља и много других свештених предмета манастирска библиотека је некада била богата књигама, али након пожара мало шта је остало од њеног фонда данас је смеште- на у једној соби у западном делу манастира и има укупно 297 рукописа, од којих је 11 на пергаменту, а неки од њих су илустровани и са заставицама посебно заслужује да се помене кодекс из хiv века који садржи једини постојећи текст јерминог пастира, коме недостаје неколико листова ту је и псалтир из xii века (кодекс бр 3), а рукопис бр 139 садржи занимљиве минијатуре с приказом места ходочашћа на светој гори у архиви се чува збирка злато- печатних и других повеља, као и турских до- кумената од којих су најстарији један сурет из 1429, и вакуфнама из 1561 поред овога, библиотека има и око 6000 старих штампа- них књига од 1574 године манастир григоријат зау- зима седамнаесто место у светогорској хи- јерархији, а прешао је у општежитељство 1840 године данас григоријатско братство чини око 70 монаха, од којих је један србин (јерођакон силуан) света гора манастир свгригорија, григоријат (извор: wwwimgrigoriougr) март / април 2019 55 питање о односу према традицији је ве- ома битно без обзира да ли је став по- зитиван или негативан он би морао бити образложен да би био одговоран нажалост, ми као народ смо у великој мери имали не- срећу да у току двадесетог века пројави- мо неодговорност према овом питању већ крајем деветнаестог века разни појединци и покрети наклоњени западу, почели су не- гирати вредност наше традиције тако је и чувени књижевни критичар ј скерлић сма- трао да српска средњовековна књижевност „и није била књижевност у правом смислу“ касније је ту мисао оскар давичо, позива- јући се и на философију паланке радомира константиновића, проширио сматрајући да „истинска српска културна традиција (је) она сељачка, која није била ни религиозна, ни монархистичка, ни ’романтичка’, ни лазарев- ско-косовски опредељена“ (уп драган хамо- вић, пут ка усправној земљи, 32) дело стефана првовенчаног – преподоб- ног симона монаха, један је од најбољих аргумента да скерлић, константиновић, да- вичо, слични њима некад и сад, нису били у праву када је о српској традицији реч ипак, то говоримо данас пре нас знали су то у два- десетом веку великани писане речи у срба, међу којима су ђорђе радојичић, д богдано- вић, милан кашанин, лазар мирковић, сима хришћанска књижевност стефан је, будући владар, као дете добио, за тадашње појмове, сасвим пристојно образовање на светском нивоу о томе сведоче и његова сачувана писана дела књижевно стваралаштво краља стефана првовенчаног – симона монаха освешћивање српског средњовековног идентитета протонамесник александар р јевтић хиландарска повеља (извор: википедија) 56 2 / 2019 ћирковић, владимир мошин, ђ трифуновић, момчило настасијевић, д максимовић, вас- ко попа, миодраг павловић, зоран мишић за њих би се могло рећи оно што је рече- но о представницима неопатристичке мисли у теологији они су добро знали шта значе речи чувеног интелектуалца и познаваоца средњовековне мисли јарослава пеликана да je „традиционализам мртва вера живих, а традиција жива вера мртвих“ и они су де- ловали у „духу отаца“ слободни смо рећи да тај дух није други до дух свети, јер су само њиме могли разумети многе свете средњо- вековне писце, по древној философској мак- сими: „слично се сличним познаје“ тако су разумели и стефана првовенча- ног зато је он значајно место заузео у свим зборницима и антологијама српске поезије и прозе (попино мислено јутро и павлови- ћева антологија српског песништва), који су од вишепоменутих и других мислилаца састављани изазивајући често „идеолошку саблазан“, како би рекао вредни и даровити краљевчанин и књижевник драган хамовић, коме у великој мери дугујемо ово освешћи- вање средњовековног идентитета кроз књи- жевност двадесетог века на почетку се мора истаћи да је стефан, будући владар, као дете добио, за тадашње појмове, сасвим пристојно образовање, и то на светском нивоу о томе сведоче и његова сачувана писана дела посебно место у књижевном стварала- штву првовенчаног краља заузима житије светог симеона у њему је изнет лик стефана немање као божијег изабраника, светитеља- владара који је прожет библијским примери- ма и као такав и сам је пример своме наслед- нику на многим местима, првовенчани ће скромно изразити и сопствену недостојност пред ликом великог оца трудећи се да настави очево дело, он ће се посебно старати о црквама и манасти- рима као божијим домовима којима при- личи изванредна лепота и достојанство, богослужбеним и химнографским речима казано „красота и благољепије“ тако су и по- веље којима се дарују повластице манасти- хришћанска књижевност виђење ливаде красне „овај мишљу беше узнесен и жељаше: као да стоји на узвишеном месту, у пролетње време, у веселу дану, тј сунчану; виде издалека равну ливаду, красну изгледом, лепу створењем сред ње стајаше дрво дивно, округласто гранама, пуним лишћа, преукрашено цвећем и пуно плода, благи мирис одајући а сред дрвета настанила се беше птица слаткогласна, кротка у седењу, тиха у песмама, весела у цвркутању, јасна у шаптању, једна од мудрих птица љубавних, слатки његов детић, који је некада био мени везом рођења брат, звани сава монах овај сеђаше у дрвету, тј у светој гори и неумуклим гласом, високим грлом, јасним звуком, измењујући гласове прелепе и предивне, и необичне песме појући и тај глас уђе у уши пречудног и дивног господина ми светога симеона, часнога старца а њој и остале птице, на доњим гранама седећи, слатком њеном гласу, својим гласовима весело помагаше и овога гледајући, овај дивни муж - љубљено и слатко чедо своје, које беше отишло и одвојило се, пређе у свету ту ливаду, и лепо дрво и предивне птице гледајући– помисли у себи овај глас: „да сиђем на красну ту ливаду; дошавши, лепоту дрвета сагледаћу, и близу њега ставши, наситићу се краснога гласа предивне оне птице“ март / април 2019 57 рима хиландару, жичи, светој богородици на мљету, сведочанства како писаног ства- ралаштва тако и љубави светог краља према православној вери у току 2018 године српска књижевна за- друга, у сарадњи са народном библиотеком у краљеву, издала је сабрана дела стефана првовенчаног текст је са старосрпског на са- времени српски уз задржавање појединих изворних елемената, превела љиљана ју- хас георгијевска ово издање је унапређено у односу на прво издање из 1999 са новим преводом жичке повеље чији је препис из 15 века пронађен у међувремену у бугарској у приватној колекцији посебна радост и част припала је и народној библиотеци стефан првовенчани у краљеву, када је прошле го- дине објавила песничке одломке стефана првовенчаног, у избору васка попе наиме, реч је о изводима из његових прозних дела, у преводу миливоја башића, лазара мирко- вића и ђорђа радојичића они су пажљиво начињени и песниковом руком формирани у стихове и строфе васко попа је избор на- чинио 1963, а до објављивања долази после више од 50 година трудом ђорђа трифуно- вића и уредништва краљевачке повеље ко- је је успело да га убеди да доврши изабрану збирку, давно планираног дела у поетском изразу посебно се истиче сле- довање псаламском узору као што у псал- мима постоје различита расположења који- ма се молитвеник обраћа богу, тако је и овде у тренуцима угрожености сопствене и свога народа, непријатељима са свих страна, пр- вовенчани се у молитви за спас отачаства обраћа богу: „устани, господе, на сусрет мени и види“ у псалму захвалности он је занет за- хвалним одушевљењем до неизрецивости: „које ћу појање да принесем твојему мило- срђу? којим уснама да ти хвалу принесем?“ посебно место заузима поштовање светог симеона, кога назива читавим низом узви- шених имена, као што су: апостол, мученик, учитељ, пророк и више од тога у стилу пи- саца древних акатиста - молитава светите- љима, износи се величање подвига светог симеона са устаљеним почетним химничким изразима: „радуј се“ дајући себи за слободу да изразим соп- ствено мишљење, посебно бих истакао по- следњу поетску целину од приређивача на- звану виђења свако од њих је на свој начин лепо и оно које говори о зидању манастира студенице, и оно о крсту – дрвету светлости, и о светом миру из светитељевих моштију посебно је лепо виђење посвећено брату, монаху, а данас светитељу сави оно је на- словљено: виђење ливаде красне аутор је свештеник при храму светога саве у краљеву у дијалогу са ате измом посебно место у књижевном стваралаштву стефана првовенчаног заузима житије светог симеона св краљ стефан первовенчани, фреска у цркви св апостола у пећи (извор: руикон) 58 2 / 2019 прича о животу и делу петра кочића не- раскидива је од приче о судбини бо- санске крајине и борбе српског народа за скидање стега најпре турског, а онда и ау- стријског ропства попут борисава станко- вића, његовог саборца на књижевном пољу на прелазу из реализма у модерну, и кочић својим радом доноси пре свега један духовни заокрет у српској култури, који се на одређен начин одражавао и у свести колектива који је посебно битан у појмов- нику кочићевог дела шта је то што је стаја- ло у темељу кочићевог рада? својим пореклом пе- тар кочић већ са собом носи један вековни терет који је видан у свакој ње- говој причи и политичком наступу имајући у виду чи- њеницу да је његова уметнич- ка улога била таква да је исту- пао испред једног патријархалног колектива, пре свега својом ученошћу, а потом и препознатим приповедачким да- ром, кочићев усуд је био двоструко одре- ђен наиме, одређивале су га социјалне при- лике босанског сељака, за чију се слободу борио до краја свог живота, и један посебан унутарњи немир, оличен пре свега у посеб- ном лиризму његових дела међутим, оно што је специфичност и поред ове двојности јесте јединствено друштвено и унутарње биће које коћић ниједног тренутка не одваја иво андрић о таквој кочи- ћевој природи пише: „кочићев човек значи и човека из кочи- ћевог краја и човека из кочи- ћеве приповетке и најпосле кочића-човека, јер је код њега ретко јединство из- међу човека и дела, и чо- века и средине из које је потекао“ у таквом кочићевом од- ређењу живота и дела бит- ну улогу игра и манастир као вековно стециште и потпора како духовној, тако и материјалној борби народа његовог краја већ у кочићевој биографији на- илазимо на податке да је манастир го- мионица био битан и у историји, како кра- ја у ком је рођен, тако и фамилије кочић како је овај манастир био духовни центар, петар је као млад од стране родитеља био послат да хришћанска књижевност у ропству се родих, у ропству живјех, у ропству, вајме и умријех! у кочићевој биографији наилазимо на податке да је манастир гомионица био битан и у историји, како краја у ком је рођен, тако и фамилије кочић манастир у прози петра кочића дејан војводић (извор: drugiegorodaru) март / април 2019 59 похађа манастирску школу, а познато је и да се његов отац јован у истом манастиру касније и замонашио све ово умногоме је одредило и однос који је петар имао према манастирској традицији, а посебно према сабрању које је најприсутнији мотив у ње- говим причама о манастиру гомионица тако и два најизразитија јунака његове прозе, поред давида штрпца, бивају мра- чајски прото и симеун пејић рудар, ђак од манастира гомионице наизглед ни један ни други нису типично до тад везани за манастирски или црквени живот, већ на- против бивају изопштени и огољени пред светом који о њима суди и испреда приче тако се мрачајски прото, онај који је сим- бол мучења од стране турака, како беле- жи исидора секулић „дивљим карактером бори против интелигенције у себи, а инте- лигенцијом против својих пријатеља и не- пријатеља“ исидора додаје да се „понос у његово лику претвара у порок, а гнев у са- момучење“ његова супротност је симеун, који је представљен као поремећено би- ће и симбол хаотичности живота он је тај који испреда приче „вероватније и лепше од оног што се стварно догађало“ психо- лошки слој као основа кочићеве потребе да представи карактер и духовни профил народа који се бори за слободу оличен је управо у природама коју носе ова два јуна- ка кочићевих прича у овој, наизглед, супротности крије се чи- таво богатство кочићеве уметничке и дру- штвене самосвести, а у исто време и доказ о суштинском познавању оног о чему при- марно пише, свом роду, и оном чему тежи, коначној слободи свог рода ако је мана- стир као духовни простор заиста постојао у његовој свести, а засигурно је био битан, барем у оној приповедачкој свести коју је собом носио, онда све супротности и хте- ња његових јунака, који су се стопили са духовном свешћу писца и његовог народа, стоје у темељу индивидуализације нашег епског наслеђа, које је први у српску књи- жевност донео петар кочић из стричића у босанској крајини хришћанска књижевност дужност хришћана јесте да се сећају својих старешина који нам проповедаше реч бо- жију, а прихватамо и древну истину да је исто- рија учитељица живота но, потресно опоми- њуће делују речи авве јустина о србима, које „као да је пркосни бог заборава створио по свом образу и подобију“ зато овај зборник радова заслужује пажњу и препоруку радови у зборнику говоре о животу цркве у шумади- ји и комунистичкој југославији, у време „када су српски безбожници верном српском наро- ду, верску слободу делили на граме“ (владика шумадијски сава) зборник садржи девет тек- стова у првом тексту, спомен на дела божија у шумадији, епископ шумадијски јован каже: „ побожност и црквеност народа шумадије за све време трајања ове младе епархије, би- ле су присутне у најтежим послератним вре- менима али највећу радост причињавали су дуги и дуги редови причасника за време ве- ликог ускршњег поста у свим годинама посто- јања наше епархије“ (стр 14) други рад носи наслов оснивање епархија у новијој историји српске цркве (1831–1947) и даје преглед осни- вања нових епархија у контексту друштвено- политичких прилика у којима су осниване, од времена борбе за самосталност у 19 веку, до 1947године, односно до 2011годинепо оце- ни историчара цркве, повратак патријарха га- врила у југославију 1946 године, био је не са- мо веома храбар поступак, већ од пресудног значаја за нормализацију живота цркве прво послератно заседање архијерејског сабора, одржано је од 24 априла до 21 маја 1947 го- дине о току рада сабора, о проблемима који су разматрани, притисцима државних власти, избору нових архијереја и др говори др пре- драг пузовић у тексту рад светог архијерејског сабора 1947 године (стр 31–56)на овом сабо- ру васпостављена је епархија сремска, а осно- ване шумадијска са седиштем у крагујевцу и будимљанско-полимска са седиштем у бије- лом пољу у тексту сабор српске православне цркве 1947 године – консолидација и/ или от- пор, др радмиле радић, поред осталог, говори се и о држању патријарха гаврила дожића, по свим значајним питањима за живот цркве, по повратку у југославију „ како је време мисионарски излог 60 2 / 2019 одмицало, његово незадовољство и отпор су расли, жалбе биле све учесталије, а јав- на подршка властима је потпуно изостала његовом смрћу 1950 године, за спц ће на- ступити неколико тешких година ригидних притисака режима“ (стр 81) на архијереј- ском сабору 1947 године, изабрано је шест нових архијереја, а попуњене су епархије чији су архијереји мученички пострадали у рату долазак нових архијереја у од- ређене им градове, пропраћен је ометањима од стране власти, а свете литургије на којима је обављено устоличење, омета- не су варварским поступцима безбожника, о чему се говори у раду устоличење новоиза- браних епархијских архијереја 1947 године (стр 85–102) мр- жња безбожних власти према цркви христовој не мимоила- зи ни православни богослов- ски факултет у београду, који је 1952 године избачен са универзитета, о чему се може прочитати у тексту професор богословског факултета у београду драгу- тин анастасијевић из крагујевца и омета- ње рада овог факултета после другог свет- ског рата (стр 103–129) ипак, најзначајније у овом раду јесте подсећање на лик и дело првог академика из крагујевца, византоло- га и професора богословског факултета, др драгутина анастасијевића веома исцрпан, али и веома потресан је рад страдање цр- кве на простору данашње шумадијске епар- хије током и после другог светског рата (стр 131–168) аутор текста, свештеник саво ар- сенијевић, даје списак свештеника, монаха и вероучитеља, страдалих током другог свет- ског рата, побијених како од немаца тако и од партизана говори се и о одузимању зе- мље манастирима шумадијске епархије, о уклањању крста из центра града, о забрани литија, различитим примерима прити- сака и малтретирања монаштва и верујућих у тексту се говори и о кажњавању затворском ка- зном епископа жичког др васи- лија, због беседе у селу брезни, 1971 године, као и о страдањи- ма пароха мрчајевачког мио- драга арсенијевића следећи текст преглед црквеног живота крагујевца од 1947 године до да- нас (стр 169–176), аутора јереја владана костадиновића, после кратког прегледа развоја града у 19 веку, говори о активности пнхз у међу- ратном периоду, деловању комунистичких власти на спречавању било каквог испоља- вања религиозности, нарочито код омлади- не, као и о обнови црквеног живота у крагу- јевцу на крају 20 и почетку 21 века не можемо, а да не приметимо да радова на тему страдања српске цркве и народа од комунистичких власти, у нашем цркве- ном издаваштву нема много, па се питамо: зашто? радови у зборнику говоре о животу цркве у шумадији и комунистичкој југосла- вији, у време „када су српски безбожници верном српском народу, верску слободу делили на граме“ (владика шумадијски сава) историја је учитељица живота милош з јелић зборник радова сас 1947 г (извор: каленић) миси онарски излог март / април 2019 61 ове године прослављамо велики јубилеј 800 година аутокефалије српске право- славне цркве обележавајући овај јубилеј мо- рамо да поменемо светога саву и у контексту утемељивача милосрдног рада унутар само- сталне српске цркве обилазећи свету земљу свети сава је имао прилику да се упозна са харитативним делатностима унутар византиј- ских манастира па је и сам тежио да начини та- кво устројство у српским манастирима хилан- дару и студеници по повратку са путовања у српским манастирима оснива прве болнице, гостопримнице и домове за бескућнике свети сава се нарочито старао да се орга- низује брига о болеснима, немоћнима, ста- рима, сиромашнима и посебно о онима са телесним оштећењима нису заборављани ни заробљеници, робови, удовице, сирочад пажња је посвећена и односу и обавезама међу родитељима и децом нашем народу и нашој цркви од светог са- ве до данашњег дана није било лако постојати и на страшном месту остајати и опстајати, та- ко да је све време, уз узлете и падове, света српска православна црква бринула за његов напредак и утеху у почетку бригу о најсиро- машнијем слоју нашег друштва су водили монаси и свештеници о таквој благодатној свештеној љубави није само беседио и писао свети владика николај већ је и љубвеобилно творио владика николај је у битољу откупио стару, напуштену кућу турског паше с извором – бунаром целебне воде св николе у двори- шту да би се у тој згради организовало дечије склониште у коме је припремана храна за нај- сиромашнију децудечије склониште је касни- је названо богдај можемо слободно рећи да је из те и такве бриге и основано верско добро- творно старатељство, као духовна и конкрет- на материјална подршка нашем народу скромни домашаји вдс-а у периоду после другог светског рата па све до последње об- нове рада 1996 године су, пре свега, после- дица страшног геноцида и свеопштег стра- дања српскога народа и спц од 1996 до 2012 године у просторијама вдс-а је био организован један обед седмич- но, када су посетиоци добијали и символич- ну новчану помоћ уз то су викендом биле организоване посете болницама, домовима за старе и сиротиштима октобра 2010 године почела је са радом скромна, али савремена кухиња у францу- ској улици, а освештао ју је 3 фебруара 2012 године његова светост патријарх српски г иринеј данас се црквена кухиња налази у земун пољу и у њој се свакодневно за кори- снике припрема више од 2000 оброка који се деле на пет пунктова када се осврнемо на активности и делат- ности свих ресора и секција није могуће на- правити градацију у раду вдс-а, али је нео- пходно истаћи да милосрдна секција има посебно место у раду старатељства од њего- милосрђе да се не застидимо пред светим савом ресор милосрдне секције при верском добротворном старатељству милосрдни рад од светога саве до данашњих дана ратко канлић и небојиша мишевић 62 2 / 2019 вог оснивања 1932 године један од главних циљева овог ресора је стварање практичног духовног и социјалног програма праћења и помоћи старачким до- мовима, домовима за децу ометену у развоју, слабовиде, наглуве, без родитељског стара- ња и сличним установама овај постављени циљ у многоме је остварен, а негде сарад- ња са установама социјалне заштите града отпочиње посете се врше по договору са институци- јом, надлежним свештеником или духовни- ком обично се организују недељом после св литургије у посети учествује више волон- тера заједно са вођом ресора и свештеником у посете се увек носи православна штампа као што је „православље“ „православни ми- сионар“ „светосавско звонце“, молитвеници, иконице и бројанице, затим, воће, слаткиши, а ако се обилази дечији дом и други дарови ресором дужи низ година управља васили- је ковачевић, који својим примером и хари- змом привлачи велики број младих волонте- ра који су и сами посталии велика окосница милосрдне секције и целокупног вдс-а установе које старатељство редовно посећује: - школа за наглуве и глуве„стефан дечан- ски“ обилазимо два пута годишње ради дру- жења са децом и особљем школе - основна школа за глуве и наглуве „радивој поповић“ у земуну - старачки дом у диљској на карабурми - старачки дом у пљешевичкој на карабурми - старачки дом на бежанијској коси (заједно са духовником свештеником стевом мрђом) - старачки дом на вождовцу (заједно са све- штеником глигоријем марковићем) - дом за децу без родитељског старања „јо- ван јовановић змај“ у браће јерковића - дом за децу без родитељског старања „мо- ша пијаде“ - дом за децу без родитељског старања „дринка павловић“ на сењаку - центар за интеграцију младих – свратиште за децу улице - институт за ортопедско-хирушке болести на бањици - специјана болница за рехабилитацију и ортопедску протетику „рудо“ милосрђе из студеничког типика „а оно што ће бити речено, и што ви треба веома да чувате, немалу корист и спасење вам умножава а шта је то? на вратима давање страним и немоћним, ко- ји су нас покоја ради посетили због њих и гостопримницу сазидасмоу којој ћемо страној браћи одмора дати и немоћнима да леже а наге и босе одевати а тре- ба хранити гладне и души давати а ово треба од уздржљивости ваше да буде, а ако није могуће, а онда нека од сувишка буде и богу је мило ако је могуће“ патријарх варнава и владика николај у посети „богдају“ (извор: „одабрани записи и преписка игуманије ане аџић“) март / април 2019 63 - институт за онкологију и радиологију ср- бије наиме, сваке друге среде у месецу са волонтерима вдс-а и свештеником зораном керезовићем обилазимо дечије одељење ове болнице - клинику за рехабилитацију др мирослав зотовић ове посете се организују заједно са свештеником ђуром шушом - дом за одрасла инвалидна лица у земуну у овом дому смо организовали и крштење за станаре дома у посете иде духовник лазар војводић - дом социјалне заштите у сремнчици за- једно са свештеником деливојем рајаком - болница „драгиша мишовић“ први пут смо 2017 године обишли ову болницу за- једно са надлежним духоником петром лукавцем - удружење за помоћ ментално недовољ- но развијеним особама (мнро) на новом бе- ограду, користе нашу кухињу при храму св великомученика георгија на бежанији са 20 оброка - удружење за помоћ ментално недовољ- но развијеним особама „живимо заједно“ стари град - удружење за помоћ ментално недовољ- но развијеним особама „кец“ савски венац први пут смо 2017 године обишли ово удру- жење користе нашу кухињу у француској 31 са 20 оброка - прихватилиште за одрасла и стара лица - централни затвор обилазимо минимално три пута годишње и то на други дан божића и васкрса и на славу параклиса после св ли- тургије у капели затвора особама лишеним слободе поделимо средства за личну хиги- јену, за васкрс васкршња јаја, православну штампу, бројанице и воће при свакој посети подели се више од 600 пакета за личну хиги- јену акције се спроводе у сарадњи са све- штеником глигоријем марковићем, духов- ником затворске капеле - појединачни случајеви помоћи поро- дицама и појединцима на препоруку над- лежног свештеника, а по одобрењу пред- седника вдс-а његове светости патријарха иринеја није могуће укратко описати чиме се све бави милосрдна секција при вдс-у и са чиме се све суочавају њени волонтери и запослени, али је чињеница да дају све од себе како се не би застидели пред светим савом и да би вршили харитативну делат- ност јеванђелски и на тај начин радили на добро ближњих и на спасење и задобија- ње царства бога живога! оно што нам је свети сава показао, а што сигурно може- мо увек следити и чинити је брига о потре- битима
... трећи одлични су ђаци сви се ба- ве спортом, мада је марко највише од свих спортски тип и тренира кошарку лазар тре- нира кошарку и пливање, а милица, сара и јован пливање марко, лазар и милица су за- вршили ниже музичке школе, а сара и јован их још увек похађају трудимо се да им чита- вишедетне хришћанске породице 36 2 / 2019 ње буде алтернатива виртуелној стварности, баш као што су то спорт и музика одрасли су за певницом и воле да певају марко и лазар свирају кларинет и гитару, јован кларинет, а милица и сара клавир посебно их је музици и певању учила ненадова сестра нела она је стални члан групе „србче”, коју је основао отац серафим петковић, игуман манастира свете тројице у белим водама код љубови- је са групом „србче” наша деца су учество- вала на снимању компакт дискова, као и на хуманитарним концертима отац серафим нам је велика подршка игрице, компјутери и мобилни телефони су проблем, с обзиром да их сва деца имају сугеришемо им да на интернету одгледају неки добар филм или неку поучну емисију иду на веронауку, али је неопходно да се та теорија проживи на ли- тургији, уз сједињење са господом кроз при- чешће ненад: веронаука је свакако важна највише постижу вероучитељи који подсти- чу и организују доласке на литургију имамо среће што у основној школи у вранићу деца већински бирају веронауку осетно се повећава агресивност код де- це да ли родитељски греси утичу да ра- сте и дечја агресивност, посебно бројна чедоморства? ненад: наш народ, поучен старим заве- том, често каже: „дедови јели кисело гро- жђе, а унуцима трну зуби“ некако сам увек веровао да све што радимо у животу се та- јанствено уписује у генетски материјал и да касније ми то преносимо као потенцијал де- ци веома је важно у каквој околини дете ра- сте и колико су му родитељи, поготово мајка, посвећени у данашње време, у трци за нов- цем, многе мајке се одлучују за посао и тиме несвесно препуштају децу утицају телевизи- је, интернета, улице уколико је дете имало наслеђене лоше потенцијале, у условима лоше околине и они ће се испољити уколи- ко је породица окренута цркви, господу, и деца се редовно причешћују, много тога ће тајанствено бити исправљено или зауздано нажалост, у нашем друштву, које није цркве- но освешћено, велики је број абортуса то је довело до тога да смо као народ на ивици физичког и духовног уништења многе мај- ке нису ни свесне шта раде и у том смислу проповед и мисионарење цркве у сопстве- ном народу су потребнији више него икада неопходно је да парохијски свештеници, приликом сваке посете дому оних људи који не долазе редовно у цркву, обаве малу ми- сију, поразговарају са домаћином, позову у цркву, распитају се о потенцијалним про- блемима и посаветују их на литургији треба што чешће повезивати приче из јеванђеља са животним темама и редовно одржавати агапе (трпезе љубави) где ће се разговарати о проблемима и исте повезивати са јеван- ђељем и тумачењима данијела: мислим да је у србији потребна много већа мисија против чедоморства почети од самог става према сексуалним односима који су постали оличење слободе без одговорности јасно и гласно треба рећи да ко није у стању да при- хвати улогу родитеља не треба да ступа у те- лесне односе затим, пружити подршку мла- дим женама, ако већ дође до трудноће оне су обично у страху да ће бити одбачене или су под притиском свака жена осећа и зна да чини грех ако изврши абортус, али превлада притисак и она чувена реченица „то није жи- во” такође треба проповедати о животу као дару од бога и да све што је зачето треба да се роди, да је то од сâмог зачећа личност ко- јој су „и власи на глави избројане“ мислим да многи то не знају, а многи и не желе да верују у то, јер је тако лакше нарочито саветовати брачнике, који су испланирали број деце, да не врше абортусе они треба да знају да где има за двоје деце, биће довољно и за треће или четврто зато треба чешће проповедати на тему „материјалног“ да би то допрло до свести људи имала сам привилегију да бу- дем уз децу све време њиховог одрастања доста времена сам проводила учећи их, чи- тајући, певајући, као што деца раде у врти- ћима, али сигурност и топлину породичног окружења не може ништа да замени да ли обраћате пажњу на моду, која данас, можда више него икад, усмерава понашање вишедетне хришћанске породице март / април 2019 37 омладине и намеће им нехришћанску сим- болику (мртвачке главе, сове, змајеви, тето- важе по телу)? ненад: тетовирање, као тренд који се фор- сира у данашње време, је потпуно неприме- рен хришћанима он представља један од облика привлачења пажње на себе све што се дешава у савременом свету (тетовирање, агресија итд) показује колико су људи отуђени једни од других и колико је човек гладан ду- ховног контакта али није довољно само кон- статовати да су ови трендови лоши, потребно је наћи алтернативу, истаћи позитивне приме- ре многих познатих људи који нису подлегли трендовима, дружити се са људима исте ори- јентације и духа и овде се опет показује вели- ка улога и одговорност свештенства – са људи- ма треба радитиданијела: увек сам обраћала пажњу на натписе на дечјој одећи, играчкама, чак и свескама деца су уз мене научила да их примећују и одбацују тетоваже су постале то- лико уобичајене да просто човек не поверује сада се тетовирају и озбиљни, образовани, љу- ди наших година искрено се надам да нашој деци неће пасти на памет да то учине да ли за вашу породицу постоје летовања и зимовања и како то остварујете? на која сте поклоничка путовања ишли? ненад: на летовања идемо, а на зимовања не некако се увек нешто „отвори“ када треба да се иде углавном летујемо по србији, ре- ђе на мору трудимо се да летовања не буду само туристичка, већ обиђемо и православ- не манастире који су тамо и поклонимо се светињи марко и лазар су имали прилику да, милошћу пресвете богородице, пре три године буду са мном неколико дана на све- тој гори када год се укаже прилика идемо у манастире на поклоњења, мада како су де- ца старија то бива теже данијела: тренутно нам је већи ауто у квару нисмо могли да га поправимо у току прошле године, тако да нисмо успели прошлог лета да одемо сви за- једно надамо се да ћемо успети до овог лета да поправимо ауто памтимо, као најлепше, летовање на које смо ишли са још неколико вишедетних породица, а са благословом оца серафима многи стављају знак једнакости између сромаштва и вишедетности ваш пример то очигледно демантује ненад: суштина је у питању: шта ми хо- ћемо од живота и шта је то чиме смо задо- вољни? човек може бити сиромашан у ма- теријалном смислу и са једним и са више деце и обрнуто, може имати довољно и са вишедетне хришћанске породице 38 2 / 2019 једним и са више неопходно је да се ради, а зарадиће се колико бог благослови ми- слим да је битно да схватимо и прихватимо да наш материјални статус не зависи од нас, бар је моје искуство такво неки од наших свештеника често говоре: „човек снује, а бог одређује“ човек је такво биће да коли- ко год да има новца деси му се искушење да није довољно данијела: број деце не треба повезивати са сиромаштвом зависи и како посматрате материјална добра и чи- ме сте задовољни не бих била искрена кад бих рекла да не размишљам о материјалној сигурности, али се трудим да то препустим богу до сада се то показало најпоузданије ненад је почео да ради свега неколико дана пре нашег венчања када је прешао у дру- гу фирму, и то се десило по божијем благо- слову сећам се да је било и тренутака када сам искрено завапила богу и десило се по- већање плате нама помажу и бабе и деде, то је велика помоћ ми им то не тражимо, али они то раде из љубави према својим потомцима је ли било ризичних трудноћа или порођа- ја? сада је актуелно питање вакцинисања де- це имате ли поверења у данашње вакцине? данијела: за мене су трудноће биле не друго него „прво” стање јасно се могло осе- тити да се читав мој организам обнављао у свакој трудноћи врло лако сам изнела свих пет благословених стања порођаји су били природни, мање-више слични имала сам обичај да читам псалам 18 током трудноће и још неке молитве за лакши порођај увек сам осењивала знаком крста и предео стомака где је беба наша су деца вакцинисана у вре- ме када нам се родило прво дете није било много помена о штетности вакцина ипак, највећу одговорност за дететово здравље имају родитељи, зато вакцинација не треба да буде присилна каква је ваша порука охрабрења породи- цама које избегавају вишедетство? данијела: одазвали смо се вашем позиву за разговор највише зато што нас дубоко по- гађа стање наталитета у србији, због жеље да се шири мисија о вишедетним породицама и да се многи брачни парови охрабре за ра- ђање мој савет младима је да се не нећкају дуго већ да буду храбри и ступе у брак отво- реног срца да мање брину, а више се радују више деце је више бриге, али много више ра- дости тачно је да ће бити и несугласица, али све то може да се превазиђе човек мора да се узда више у бога него у себе ненад: свака породица би могла да одгаји бар троје деце мислим да родитељи нису ни свесни лепоте коју пружа вишедетност то је нешто што се не дâ описати речима потребно је препусти- ти се богу и проживети и деца су дошла на ред питали смо их ко- лико је вера заступљена као тема разговора код младих? колико често причају, певају и свирају о оном што су научили на часо- вима веронауке, прочитали? да ли то зани- ма и њихове другаре који иду на грађанско васпитање? марко: ми у четвртој београдској гимна- зији на веронауци често причамо о цркве- ним службама и учимо разне тропаре, нпр за резање славског колача и за славе свети- ма постоји иницијатива од вероучитељице драгане даниловић да се развије византиј- ско појање, што бисмо волели има и оних који иду на грађанско васпитање и занима их понешто и духовно, али њихови родите- љи их усмеравају само на световно милица: ми сваке године учествујемо у приредби на савиндан наставнице српског језика се потруде да нађу неки леп драмски текст о светом сави пријатно изненађење за нас било је кад нам је за крај сара одсвирала бахову клавир- ску композицију „мали прелудијум”, а марко је свирао на гитари док су сви певали „бог је права храна”, коју је компоновао протосин- ђел серафим петковић књигу србче – песме за децу – ноте и акорди и мноштво компакт дискова су нам даровали да њима обрадује- мо још неколико вишедетних породица вишедетне хришћанске породице март / април 2019 39 када је средином јануара 2018 године, због штрајка у грчкој, отказано покло- ничко путовање на егину и у камаризу - у организацији манастира јовања код ваљева, нико није ни слутио да ће, по божијем про- мислу, следеће заказано путовање за 8 фе- бруар - бити управо на дан упокојења старца нектарија виталиса, те да ће група поклони- ка стићи директно на његову сахрану путовања у грчку са свештеницима из цр- кве светог нектарија из ваљева, као и са бла- гословом оца михаила (биковића) из мана- стира јовања, су редовна неки путници су више пута били код нежног и крхког старца нектарија, живог светитеља, облагодаћеног љубављу и чудесним исцељењем од стране светог нектарија егинског на вест о његовом престављењу, коју смо добили ушавши у аутобус, већ на самом по- ласку испред цркве светог марка у београду, многе очи путника засузише сви који су има- ли срећу да су га познавали, преносили су дру- гима колико је он волео људе, а посебно и у ве- зи са тим, колико је волео и молио се за србе после лагане ноћне вожње, уз тихе и ус- трептале разговоре путника, стигосмо у пре- подневним часовима у камаризу – место где је старац нектарије подигао храм светом нектарију егинском, у знак захвалности за његово чудесно исцељење од рака, пре ско- ро тридесет година монах нектарије виталис је рођен у пире- ју 1930 године као василије, у породици оца сведочанство закрстила сам и помазала болно место уљем које сам донела са егине из канди- ла светог нектарија бол је почео да јењава поновила сам још два пута и бол је потпуно ишчезао сведочење о чуду светог нектарија татјана ерић стојановић 40 2 / 2019 римокатолика и мајке православне хришћан- ке, као шеснаесто од седамнаесторо деце негде око његовог осамнаестог рођендана, априла 1948 године, газда јанис, берберин, код кога је учио занат, повео га је на острво егина, у манастир свете тројице, где почивају мошти светог нектарија егинског чудотвор- ца када је василије клекао пред мермерну плочу, где почива тело светитеља, догодило се прво од многих чуда која су везана за овог светитеља зачуо је глас који му је рекао „би- ћеш свештеник и носићеш моје име“ убрзо се у манастиру светог мелентија у китерони василије замонашио и узео име свог заштитника нектарија егинског и постао старешина храма у камаризи међутим, када је оболео од рака, свети нек- тарије му поново долази у сан и каже: „овде је место где ће бити храм са мојим именом поч- ни да га градиш, ја ћу ти помоћи“ тако је и отпо- чела градња храма посвећеног овом светите- љу где смо били удостојени да присуствујемо сахрани старца у гробницу у звонику, раније припремљену за његов гроб и то је објашње- ње зашто је храм саграђен управо у камаризи мноштво људи, са сузама у очима, при- стизали су до храма светог нектарија, где се одвијало опело и где је владала туга, али се у молитвеној тишини осећала и некаква не- изрецива радост сутрадан ујутро смо поново дошли у ма- настир светог нектарија, где је служена „тре- ћина“ (трећи дан) старцу нектарију виталису наша два свештеника која су са нама крену- ла, служила су заједно са грчким, тако да смо, осим на грчком, могли да слушамо службу и на - српском језику помислили смо, у том синхроном двојезичју, како је још једном по- тврђена љубав и чудесна веза овог старца са српским народом! како је била воља божија да не стигнемо да узмемо благослов од старца нектарија за ње- говог живота, већ стигосмо на његову сахра- ну и на помен трећег дана, размишљала сам дуго о његовом исцељењу, које је по сведоче- њу многих уследило после његовог виђења светог нектарија који је тада у свештеничкој одори ушетао у манастир, отишао тешко бо- лесном оцу нектарију у собу и рекао му: „то је искушење, сине мој, оздравићеш и сви ће то сазнати заврши посао“ два и по месеца по- сле тога старац нектарије, отишавши у атину у онколошку болницу, сазнао је да је – потпу- но излечен наставили смо свој пут ка манастиру пан- тократор, који се налази у близини атине, у којем је 13 година боравио и служио свети старац порфирије кавсокаливит мати сти- лијани, игуманија овог манастира је његово духовно чедо везе су поново вишеструке: свети порфирије је био и духовни отац стар- цу нектарију виталису, а такође и веома на- клоњен српском народу иначе, у овом ма- настиру смо имали могућност да целивамо сведочанство март / април 2019 41 миомирисне свете мошти монаха мученика, побијених у нападу на манастир у 17 веку, када су турци зверски убили 179 монаха, ко- ји су у тренутку напада стајали – на молитви онда је дошао тренутак да одемо и на еги- ну кренули смо трајектом из луке пиреј и имали смо ветровито, готово олујно време током пловидбе сви смо помислили како ће нам такво време покварити нешто од утиска на нашем дугоочекиваном путу на острво искрцали смо се са трајекта у лучком делу острва и онда је наш аутобус имао још десе- так километара да вози до манастира свете тројице у којем почивају мошти светитеља и чудотворца – светог нектарија дошавши у манастир, под заштиту и у окриље нашег светитеља, осети- ли смо велику благодат свечани осмех на лицима сваког од нас, док смо се смештали у конаку, говорио је и о нашем једин- ственом утиску да је олујно време заменило црвенило неба, као и потпуна тиши- на светлог сумрака, тог фебруарског дана од олујних тамних облака више није било ни трага цео даљи боравак у тишини овог мана- стира је био чудесан присуствовали смо светој литургији следећег јутра, добивши божији благослов да целивамо мошти све- тог нектарија, посетимо његову собу у којој је боравио последњих година свог живота и поклонимо се чудотворној икони пре- свете богородице, као и да присуствујемо акатисту светитељу над његовим гробом у капели, где је током двадесетак година по упокојењу, почивало његово нетрулежно тело као и већина посетилаца, наслонили смо ухо на мермерну плочу његовог гроба у којем је почивао, у близини бо- ра који је он нарочито волео рекли су нам да се из дубине гробнице могу по- сведочанство одједном, на месту где сам стајала, чула сам ударац металног штапа о мермерну плочу и то два пута, заредом и то је било толико јако, јасно и чујно, да сам готово одскочила од гробнице, понављајући радосно и тихо: чула сам га, чула сам га 42 2 / 2019 времено чути одређени звуци као што су ко- раци, неке речи, или добовање штапа по тлу као и многи други, наслонила сам главу на- прегнула сам слух у нади да ћу евентуално чу- ти те звуке за које сам очекивала да ће можда бити једва чујни најпре дуго нисам ништа чу- ла, а онда сам одједном на месту где сам ста- јала чула ударац металног штапа о мермерну плочу и то два пута, заредом и то је било то- лико јако, јасно и чујно, да сам готово одско- чила од гробнице, понављајући радосно и ти- хо: чула сам га, чула сам га нисам знала шта то значи други нису ништа рекли да су чули, а ја недостојна нисам знала какав ми је знак ти- ме дао свети нектарије, да ли је тиме хтео не- што добро да ми пренесе, или сам била опо- менута тим ударцем штапа нисам знала чак ни да ли треба о овоме да причам са другима како сам на овом путовању у аутобусу седе- ла поред деветогодишње девојчице марије, која је путовала са својом мајком, сестром и братом, она ми је такође у својој дечијој запи- таности поверила да је чула из дубине мер- мерне гробнице јасно изговорену реч „да“ (дакле на српском језику) и тада се та девојчи- ца запитала шта је у том тренутку помислила, да би добила овакав одговор замишљена и пуна утисака вратила сам се са острва егина, после чега сам редов- но посећивала и одлазила на поклоњење на разна света места где се, испоставило се, налазе свете мошти овог светитеља и чудо- творца кога је господ пројавио: манастир раковица, манастир ћелије, манастир тума- не и црква светог василија острошког та- кође, и у другим манастирима налазила сам његове иконе једнога дана, мој кум ми је, без икаквог знања и посебног разлога, нео- чекивано донео дивну књигу „свети нек- тарије егински – земаљски анђео, небески човек“ тако сам и нехотично, промишљу божијом, стално долазила у молитвени кон- такт са светитељем у манастиру раковица присуствовала сам акатистима овом светитељу често ми је отац игњат читао молитву за предстојећу опера- цију на срцу у октобру сам имала успешну операцију, која је трајала око 5 сати и која је, слава богу, добро прошла и ја сам се врло бр- зо опорављала после операције, међутим, током опоравка, имала сам некакве јаке, али по пореклу нејасне болове, који нису пре- стајали по природи постоперативног стања, због коагулације крви, нисам смела да узи- мам аналгетике сетила сам се да сам донела уље из кандила светог нектарија, са егине закрстивши, помазала сам болно место бол је почео да јењава потом сам исто поновила још два пута и – бол је потпуно ишчезао! још једно чудо светог нектарија, чије при- суство и заступништво у молитвама господу осећам непрестано и још једна, тако честа и незаобилазна помисао: „диван је господ у светима својим!“ сведочанство март / април 2019 43 опојност мириса, боја, богатство и ра- зноврсност у башти цркве чине сво- јеврсно рајско насеље које се посматра, мирише и у чијем активном и живом ра- сту и покрету се мора уживати говоримо о цвећу свих врста, облика и величина, најлепшим манастирским украси- ма и најбогатијим парохијским баштама није лако одабрати оми- љени цвет сваки је прелеп на свој начин некада, гледајући ружу не видимо маслачак који нам се смеје као сунце или пак, задивљени ло- зом, превиђамо значај и величину маслинице, која тек почиње да ра- сте и сазрева о, да, говоримо о људима баште христове у свом разноликом бо- гатству црквене оазе веома је тешко задржати поглед само на једном цве- ту, а није ни природно хајде да прошетамо нашом непоновљивом, свагда оригиналном и никада до краја прегледном баштом хајде да приђемо људима спонтано и отворено, да видимо њихов осмех и дела и да сагледамо једни друге онако како можемо, једноставно и искрено прву причу наше нове рубрике посвети- ћемо жени чију башту угледате чим стигнете у храм вазнесења господњег у жаркову то је једна од особа које су своју животну стазу усмериле ка цркви у правом смислу те речи у питању је сестра вера милошевић службе и башта порте за њу нису тек задуже- ње, већ свакодневној задовољство ту је увек да скува кафу, усиса про- сторије парохијског дома, почисти, среди, постави столове и учини све што једна мајка и жена ради у својој кући велико је задовољство и нео- писив осећај бити у храму у коме се људи осећају као у свом дому сви литургијски хришћани у жар- кову знају сестру веру ако и не узи- мају учешћа у другим активностима при храму, сигурно су приметили вредну жену са капицом која је увек на свом месту, и која као војник пред команди- ром истовремено прати целу војску и води ра- чуна да је све у најбољем реду тај војник зна и да се наљути када све није у поретку, али исто тако и да прискочи и подржи својом енерги- јом апсолутно сваку ситуацију која то изискује и коју она увек својим оштрим оком сагледа парохијани о једном цвету у башти жарковачке цркве кристина давидовић од овог броја покрећемо рубрику „парохијани“, у којој ћемо представљати примере верника који дају различите и занимљиве плодове при својим парохијским заједницама 44 2 / 2019 када вдс донесе храну за потребите, нико не уме да организује поделу као вера све одради брзо, педантно и једноставно ова- кви људи у заједници много значе верин рад се, наравно, не исцрпљује само у жарко- вачкој парохији увек се радује одласку у ма- настир ђунис, где, такође, радо преузима сва послушања уређивала је и башту на орло- вачи, помагала у вдс-у, а у свом родном ме- сту лучани посебан труд је уложила у цркву св ђорђа, уткивајући у њу љубав према сво- ме брату није се либила ни да у тешким вре- менима купи ципеле за монашење сестри која се спремала за анђеоски чин знала је да прими и посаветује, охрабри и утеши, поде- ли своје искуство онда када је било најтеже и ти људи то никада не могу заборавити вера своју енергију несебично улаже и у фондацију „лаза костић“, максимално се по- свећујући сваком задатку који јој се повери и ту помаже на многобројне начине, али је можда најзначајнији њен задатак да на изле- тима води рачуна о реду у аутобусу, заузетим местима, евидентира плаћања и све детаље везане за путовања ту је верина способност незаменљива у овој улози ни мушкарци јој нису равни наравно, нико у цркви не загле- да у туђе двориште и не испитује туђа дела ово су све ствари које се виде или помену онако успут, у свакодневним дешавањима, активностима и саветовањима верин труд је препознат и овековечен са две грамате и захвалницом које јој је уручио патријарх српски г иринеј, те се надамо да ће послужити и њеним синовима борису и александру и унуцима луки, андреју и сини- ши за пример један човек наизглед не мо- же да уради много, али једно по једно дело и очас посла чаша љубави се напуни, па и пре- лије плодови врло брзо привлаче и друге пчелице и, ето, не буде у питању само један човек, већ жива и динамична црква у сво- јој ревности и слободи у христу, вера је неки дан по божићу 2015године у храму гроба го- сподњег у јерусалиму сатима стајала једина на високим лествама као закхеј, да би одатле пратила патријархову службу, не плашећи се ни висине, ни тога шта ће људи рећи њен труд и љубав су били толико упечатљиви, да јој је у знак сећања сапутница са ходочашћа наручили уникатно уметничко дело „вера- закхеј“ уз речи: „наша вера ситне је грађе, а огромног духа, као прави закхеј“ а када се помене и похвали њен труд и рад, она увек одговори: „ма, то је све љу- бав оца бранка“ (старешине жарковачког храма) наши парохи ј ани сестра вера са старешином храма вазнесења господњег, о бранком митровићем март / април 2019 45 опасности заблуда – магија и магизам не једном сам срела такву реч – магизам свештеник валериј духанин, аутор књига по- свећених смислу и значењу православне ве- ре, подвлачи да су магија и магизам далеко од истог у магији постоји покушај управља- ња својим животом и спољашњим светом без послушности према богу, али се уместо личног јединства с њим предлаже постиза- ње савршенства себи самом„нажалост, код неких хришћана однос према црквеним све- тим тајнама такође бива магијски, када се кр- штење, причест, венчање и друге свете тајне схватају као средства за земаљску добробит на основу најсавршенијег деловања крстио си се – и заштићен си од свих искушења, при- честио си се – и нећеш бити болестан, вен- чао си се - избећи ћеш развод - тако сматра сујеверни човек, са магијским схватањима често човек ни не сумња да се он (можда, активни борац са врачарима и магијашима) налази у власти окултног погледа на свет“, пише отац валериј „ако особа сматра да је способна да до- стигне духовне висине само својим напори- ма, ако само савршенство сматра као неки резултат метода духовног саморазвића, он- да је у томе такође видљив магизам зато што се резултат очекује од самих људских напо- ра, вербалних формула и хипнотичких по- крета, тада срце са његовим осећањима, ум са његовим мислима, воља са њеним жеља- ма, остају без живог обраћања ка богу“ верујте ми, ја никако не желим да неосно- ваним оптужбама или сумњама увредим, ни тајсију ни друге жене које су у невољи али, ја срцем осећам како у тајсији бије нада да се река може окренути натраг: „господ је дозво- лио да сви прођемо кроз ово искушење, али понекад ме снаге напуштају, почињем снажно да плачем током молитве и дубоко тугујем, по- времено ме напада очајање и веома ми је те- шко да изађем на крај са овим драга браћо благословеног манастира, христа ради, помо- зите ми да измолим грешну душу божијег раба виктора вашим топлим молитвама без ваших топлих молитава ја сама не могу ово да носим“ да, ево сада још један акатист, ево још у манастиру молебан да наручим, ево још са мало да се напрегнем и извући ћемо га! спашћемо га! али у таквој горућој упорно- сти може се скривати маловерје и наметање господу своје воље писма и тада, немоћан чак и да устане пред њим и да му се поклони, антоније је узвикнуо:– господе! где си ти био кад сам ја био у тако страшној борби? зар је могуће да ниси могао да ми помогнеш? спаситељ му је одговорио:– ја сам невидљиво стајао поред тебе, спреман да ти помогнем, да се само поколебала вера твоја како преживети мужевљево неверство (2 део) са руског превео: небојша ћосовић 46 2 / 2019 путеви господњи недокучиви су: зашто је тајсији пала у удео таква невоља, зашто је њеном мужу било дозвољено да падне у та- кво искушење – није на нама да знамо чове- кову слободу у избору нико није укинуо протојереј сергије николајев пише: „тре- ба увек памтити да је сваки човек слободно биће деца врло често не постају онаква ка- квима бисмо ми хтели да их видимо али, то је њихово право он је твоје дете, али он није твој роб бог га је створио кроз тебе, али му је дао слободну вољу чак и дете, тело од тво- га тела, и оно има право на сопствени живот! а тим пре – муж или жена он је други човек он има право сам да господари својим жи- вотом чак и да га уништи треба то схватити може бити да је то болно, али је неопходно“ тајсијин муж је изабрао блуд значи, сад је то његов несрећни пут молитвени подвиг или крст који смо сами направили да ли је тајсија узела молитвени подвиг по својој снази или је узела крст који је сама на- правила? није на мени да судим, али због не- чега је то страшно за њу отац јован (крестјанкин) у једној од својих проповеди рекао је следеће: „самовољни подвиг је самодељни крст, а ношење таквог крста увек се завршава великим падом“ мо- гу, наравно, да погрешим, али судећи по све- му, тајсија није узела благослов да избавља мужа молитвом од свог духовника или све- штеника, код кога се често исповеда оци обично саветују: „за заблуделог мужа молите се као за сродника, помињите га на јутарњем правилу – и то вам је довољно, и нека молитва буде искрена и топла, али не и претерана“ и само духовник који познаје оба супружника, или мудри старац у мана- стиру може дати благослов – такав молитве- ни подвиг није за свачија плећа ево и тајсију је ударила тешка артиљерија са „левог кри- ла“ „већ јако велики и снажни напади лука- вог на мене, грешну што се више ја са суза- ма молим за свог супруга за спасење његове душе, то ме све више и јаче непријатељ на- пада у виду силних, понекад, чини се, чак не- решивих свакодневних, животних проблема укључујући ту и проблеме моје деце“ помоћ у тешким околностима долази нам различитим путевима сетимо се шта пише тајсија у свом другом писму „у тешким тре- нуцима очајања, заједно са 16-годишњом кћерком, гледам видео ‘валаамски летопис’ (светло острво) таква благодат и душевни мир настају за време гледања душа као да се чисти и, заједно са куполама, стреми ка небу“ утеха је дошла са валаама! о греху маловерја али, то није крај приче тајсија ни једном није рекла да се моли за повратак мужа, већ да се моли за спас његове душе: „мени је те- шко да гледам како духовно пропада чиста и добра душа мога мужа“ међутим, између редова – њен вапај небесима је баш за то! ми не знамо будућност враћа ли се виктор у породицу - је неизвесно, али једно је јасно: враћање без покајања неће донети ништа добро, а при садашњој ситуацији тешко је надати се томе затим самовољни крст – мо- лити се за мужа, може са још већом сили- писма март / април 2019 47 ном ударити по тајсији: „ моје молитве нису услишене“ али, ни једна молитва, ни једна сузица, ни један уздах, не нестаје пред богом наш по- сао је да верујемо господу, да верујемо у ње- гову спаситељску промисао о нама и ово, такође, захтева неку врсту подвига од чове- ка, неку врсту решености да прихватимо во- љу божију без обзира што је то парадоксално, тајсија је сада у маловерју и несмирењу, због чега пада у очајање присетимо се речи светог григорија ниског о томе да је туга „својстве- на само онима који немају наде“ сетимо се речи светог јована дамаскина: „треба знати да сви тешки, опасни случајеви, у односу на оне који их прихватају са захвалношћу, дово- де до њиховог спасења и увек су корисни“ подсетимо се и духовног завештања светог серафима вирицког „то је од мене“ – обра- сца смирења у преживљавању туга, који нас учи да прихватимо све из божије руке, да са сузама захвалимо на срдачној боли и да за- једно са праведним јовом понављамо: „го- спод дао, господ и узео; нека је благослове- но име господње“ (јов 1, 21) ситуација у којој се нашла тајсија – чудо- вишна је, неподношљиво болна, трагична њен супруг не само да је напустио породи- цу, већ и отворено живи са другом женом тајсија га по чистоти свог срца и доброти своје душе чак и оправдава: „вуче га к нама цела његова душа, али му гордост не дозво- љава да дође код нас и да се извини“ али, да ли је то тако у стварности? ако је виктор: „ напада при свакој повољној прилици, кле- веће, окривљује напао ме и тукао ме је“ више пута сам слушала и читала да кад дође дотле – и баћушке у цркви саветују да треба по могућности прекинути односе све до рас- кида притом нико и никад неће саветовати развод одмах: „са смирењем сачекај неко време, да господ одлучи, али буди спремна да прихватиш било какав исход“ зашто је потребно повући се, удаљити се, прекинути убеђивање и молбе, прибрати се? зато што виктор није сав свој: „сваки који чини гријех роб је гријеху“ (јн 8, 34) није на нама да спа- савамо и није на нама да судимо о могућој погибли човека, јер: „својему господару он стоји или пада али ће стајати, јер је бог мо- ћан да га усправи“ (рим 14, 4) код преподобног пајсија светогорца, у његовим поукама о породичном животу на- лазимо опис невероватних примера женског смирења пред супруговом прељубом међу- тим, треба добро разумети колика је снага за то потребна, а данас је мало ко од нас спосо- бан за такве духовне подвиге треба схватити и то да од тренутка пре- љубе, супружништва више нема: тајна брака је оскрнављена, и пред нама није муж, није глава породице, већ љубавник друге жене, који је одбацио своја обећања и обавезе виктор је, узгред речено, типичан блудник у браку: „дошло је дотле да ме муж назива сек- ташицом, иако је од првих дана знао о мом детињству и црквеном животу, увек се стало- жено ка томе односио сад каже да је код ку- ће за њега све постало туђе, неугодно ја га раздражујем толико да он не може ни да ме гледа и понекад жели да ме убије после то- га, кад ме је напао и претукао, ћерки је рекао да ни сам не зна шта га је обузело супруг се окренуо чак и од своје мајке, не слуша је и не чује је престао је да општи са својом поро- дицом, браћом“ остављени супружници често кажу за пре- љубника да су му очи постале као стаклене, да се споља изменио – као поседнут такав човек и јесте поседнут! и прождире га најљу- ћи непријатељ људског рода! о суштинском време пролази виктор наставља да живи са другом женом постоји велика опасност да ће се тајсијино стање променити: она може запасти у мрачне униније, страх пред новом реалношћу ће заледити њену душу и неће дозволити да се зачеци новог живота пробију кроз ледену корицу ево још једне пастирске поуке – одговор јеромонаха макарија (маркиша) на писмо: „муж ме је оставио већ скоро годину дана како смо се развели, али ја још увек не мо- писма 48 2 / 2019 гу да га заборавим свакога дана молим бо- га за то, душа ми је разбијена, расцепана на комаде осећања су тако различита: и срџба, и љубомора, и љубав и жалост ја схватам да све ово није од бога, да смо ми различити људи, али ипак је душа с њим“ – како да вам помогнем? вероватно, под- сетивши вас на сличне случајеве, укључу- јући и оне који су дуго и срећно живели са својом женом (мужем) и одједном се њихово срце запалило, плануло савршено туђом, не- пријатељском, погубном страшћу уверавам вас, ви грешите: ваша душа ни- је са њим ако вас је оставио и уништио свој брак, господ ће њему судити, а ви сте слободни, и ваша душа је такође слободна наравно, сатана покушава то да спречи, да уништи вашу слободу, удара у најнезаштиће- није место, у још незараслу рану а заштита од њега јесте – сам христос дао је себе за вас на крсту и васкрсао ради вашег спасења зар то није довољно да прекинете са про- шлим мукама? пошто сте дали своју душу њему – што је дужан да уради сваки хришћа- нин – престаните да будете играчка страсти, својих и туђих, и наћи ћете изгубљено досто- јанство и слободу“ разум управља свим нашим емоцијама али, у ситуацији распада породице емоције почињу да превладавају над разумом веома је важно сабрати се и с помоћу божијом по- чети градити нови живот на згаришту„брак повезује мужа и жену у једно тело, развод цепа ово заједничко тело болно је дешава се да људи западају у личне катастрофе, раз- бољевају се од страшних болести такође је болно, али живе замислите да је ваша нога захваћена гангреном шта чинити? без ноге је врло лоше, али ће се морати одстранити мораћете се навићи да живите без ноге“, пи- ше протојереј сергије николајев „тајне цр- кве су први лек! без исповести и причешћа, изнети такав терет је сто пута теже“ тајсија је мајка двоје деце сад су она њена породица, а као мајка, тајсија је одговорна за њих пред господом родитељи су пример, образац за опонашање тога како треба про- лазити кроз животна искушења протојереј алексеј умински напомиње: „смрт једног од родитеља не повређује децу, колико то чи- писма треба схватити и то да од тренутка прељубе, супружништва више нема: тајна брака је оскрнављена, и пред нама није муж, није глава породице, већ љубавник друге жене, који је одбацио своја обећања и обавезе март / април 2019 49 ни напуштање куће од стране оца или пре- љуба мајке, уопштено речено – уништавање породице зато што се смрт доживљава као тешка жалост, али са којом се може живети, са којом се може носити а цепање породи- це за њих је – издаја, убиство ништа друго не изазива код деце такве унутрашње трау- ме“ васпитање деце је „сопствени“ крст, а не самовољни и зато, ради деце и ради бога, треба пронаћи снагу како би се сопственим примером показало: човек који носи у себи лик божији, дужан је да схвати одговорност за правац и начин свог живота неће бити ла- ко, и неће проћи брзо биће и суза, и боли, и очајања треба отплакати, одболовати тре- ба преживети, проћи искушење достојно и ићи даље – напред, увис, ка богу!“ чување породице - обострани подвиг нама није познато какав ће бити жи- вот виктора и тајсије из јеванђеља знамо да христос, као једини разлог да би човек оставио своју жену или жена свог мужа, наводи прељубу – супружанску превару оштећена страна има право на развод пра- во, али не и обавезу протојереј алексеј умински напомиње: „за чување породице потребан је и обострани подвиг, који се, и то треба схватити, никад неће завршити као што не нестаје ни бол због онога што се догодило и никада више у тој породици неће бити такве среће, лакоће, радости, ко- ја би могла постојати то ће све време бити живот са кнедлом у грлу, са горким укусом те људе ће повезивати подвиг покајања с једне стране, и подвиг опроштаја с друге“ за сада, жеља да сачувају породицу код бивших супружника уопште није узајамна, чак ни сенка покајања код заблуделог му- жа није видљива: „не разумем тако страшне промене у вољеном, брижном, ранијем оцу не знам за кога је веће ово искушење – за мог мужа или за мене, грешну“, пише тајси- ја у таквој бици је немогуће издржати без подршке тајсија је тражи – и проналази ево одговора који долази из манастира валаам: здраво, тајсија, уписали смо вас и вашег мужа виктора за помињање за здравље, за читање псалтира на годину дана господ и бог наш исус христос – помоћ беспомоћнима, нада безнадежнима, изгубљенима спаситељ, болеснима лекар – да дарује вама и вашем мужу, и вашој деци, мирна и премирна своја блага, здравља ду- шевног и телесног, и нас да помилује и спаси, као благ и човекољубац о надању у господа човеку је својствено да чује оно што он хоће да чује у тешким околностима срце је немирно, а разум неспокојан у свом писму, тајсија пише: „ради христа, помозите ми да измолим опроштај за грешну душу раба бо- жијег виктора без ваших топлих молитава ја сама не могу ово да носим“ али, дајте да још једном прочитамо писмо, добијено из манастира, удубимо се у сваку реч: „господ и бог наш исус христос – помоћ бес- помоћнима, нада безнадежнима, изгубљени- ма спаситељ, болеснима лекар, да дарује вама и вашем мужу, и вашој деци, мирна и премир- на своја блага, здравља душевног и телесног, и нас помилује и спаси, као благ и човекољубац“ не, у овом одговору нема обећања за брзо решавање ситуације, и нема охрабривања да ће се муж предомислити и вратити посто- ји и разлог за то не можете наметнути своју вољу господу погрешно је живети у заблуди, повлађујући свом егоизму и страстима нај- боље што се може учинити у постојећој си- туацији је: искрено се молити и прихватити вољу господњу у повратном писму из мана- стира је главно: непоколебива вера у то да нас господ води ка спасењу, а тај тешки пут не треба проћи без надања у промисао бо- жији за нас, да би са смирењем срца прихва- тили вољу божију о нама братија манастира захваљује наталији рогожиној за припрему материјала извор: https://valaamru/publishing/22415/ превод: радмила благојевић, православна породица, децембар 2018 писма 50 2 / 2019 александровско подворје je историј- ско руско здање, у власништву русије, још од старе царске владе, смештено у ста- ром граду јерусалима, на свега 70 метара од храма гроба господњег александровско подворје чини археолошки и архитектонски комплекс који обухвата капију судњег дана, цркву александра невског, мали музеј и дру- ге знаменитости овај комплекс је изградило царско православно палестинско друштво из русије 1896 године асирци у 8 веку пре христа нападају је- русалим, руше западни одбрамбени зид, ула- зе у град и спаљују га два века касније, сру- шени зид обнавља нехемија, гувернер јудеје и притом прави још једну, од већ постојеће 4 капије ка западу ова капија ће у време рим- ске империје добити назив капија судњег дана, јер ће кроз њу пролазити само легио- нари, џелати и осуђеници на смрт, на путу за калварију где су осуђеници разапињани та- ко је и исус прошао кроз ову капију судњег дана на путу за голготу одмах уз ову капију свети цар константин велики гради хришћански храм који је зајед- но са капијом срушен од стране персијанаца у 6 веку потом, у 12 веку, на овом су месту латини изградили манастир крста санта ма- рија латина овај манастир страда у пусто- шењу и пожару по освајању јерусалима од света земља највећи део александровског подворја чини храм светог александра невског у коме се налази капија судњег дана праг капије преко које је прешао исус хри- стос застакљен је у дрвеном раму великим дрвеним резбареним дворедним ико- ностасом, иконописима и каменим троном александровско подворје јелена јонић александровско подворје, јерусалим (извор: http://ermakvaguscom) март / април 2019 51 стране арапа и на његовом месту се граде куће и магацини, а део срушеног константи- новог храма од арапа откупљују египатски копти руска царска влада средином 19 века доноси одлуку о формирању руског конзу- лата у јерусалиму, за ту мисију опредељују бориса павловича мансурова, званичника на посебним задацима министарства за по- морство мансуров одлази у јерусалим, са- знаје да су копти у великим дуговима, скла- па договор да ће им платити земљиште и отплатити њихове дугове већ наредне 1859 године велики кнез константин николајевич током ходочашћа по светој земљи одобра- ва куповину земљишта и потписује уговор о купопродаји земљишта за изградњу руског конзулата руска влада, имајући у виду да се на купље- ном земљишту налазе остаци константино- вог храма и његову близину храму светог гроба, доноси нову одлуку; да се започне са археолошким истраживањима, а да се руски конзулат изгради на неком другом месту да- љу бригу о овом земљишту преузима руска црквена мисија у јерусалиму којим руководи шеф мисије, архимандрит антонин капустин и немачки археолог и јерусалимски архитек- та конрад шик радове је финансирао велики кнез сергеј александрович од 1881 године ови археолошки радови су у то време приву- кли велику пажњу, како становника јерусали- ма и ходочасника, тако и светске јавности, јер се по први пут у новијој историји званично и организовано радило о археолошком истра- живању комплекса око храма светог гроба, а овај део града код становника јерусалима до- бија назив „руске ископине“ током археоло- шких истраживања, 1883 године је откривен део константиновог храма, за који се верује да је био у склопу ширег комплекса објека- та храма светог гроба откривена је и капија судњег дана део зида старог јерусалима, но- сећи стубови из првог храма светог гроба и много стамбених артефаката и антиквитета у непосредној близини овог открића нађени су и делови лука хадријановог храма и фрагмен- ти манастира крста санта марије латине и других објеката из 12 и 13 века по завршет- ку археолошких ископавања и истраживања, над њима је започела изградња дворишта света земља александровско подворје, јерусалим, капија судњег дана (извор: guide-israelrupng) 52 2 / 2019 које је довршено 1891 године убрзо након изградње дворишта, 1896 године изграђен је храм посвећен светом александру невском почетак првог светског рата зауставио је све градитељске активности у овом подворју највећи део александровског подворја чи- ни храм светог александра невског у коме се налази капија судњег дана праг капије пре- ко које је прешао исус христос застакљен је у дрвеном раму великим дрвеним резбареним дворедним иконостасом, иконописима и ка- меним троном у предворју храма се налази спомен-плоча са натписом „црква у име све- тог александра невског изграђена је на месту остатака храма који је саградио свети равноа- постолни константин 1887–1896“ храм светог александра невског је иконо- писао и фрескописао н а кошелев, таленто- вани уметник који је фрескописао и иконо- писао у москви, у храму христа спаситеља, и у санкт петербургу у храму васкрсења хри- стовог иконостас се састоји од чак 30 икона в пасхина, од којих 18 на огромним платни- ма величине 3х2 метра приказују пут крста од гетсиманског врта до голготе источни зид, иза олтара, украшен је витражима у сти- лу руске сецесије у храму се налази и слика и е репина „ношење крста“ на њеној поле- ђини аутор је написао: „ово је слика ношење крста урадио сам је у јерусалиму и доно- сим је као дар јерусалимској руској цркви“ у непосредној близини храма светог александра невског налази се музеј у којем су смештени сви артефакти који су пронађени приликом ископавања и ар- хеолошког истраживања локације на ко- јој данас лежи александровско подворје: привесци, крстови различитих величина, стаклене посуде, свећњаци, браве, ка- танци, арапски новчићи, ноћне светиљке и друго многи глинени производи у об- лику лампи, тањира су коптског порекла у приземљу суседне зграде су смештене пријемна соба као и царска резиденција, поред које је канцеларија са церемони- јалним портретом великог кнеза николаја александровича – будућег цара николаја ii и слика „спаситељ са трновим венцем“ коју је насликао н а кошелев, као и гра- фички портрети великог кнеза сергеја александровича, генрала м г хрипунова и управника подворја в м антипова на другом спрату су канцеларијске просто- рије, библиотека и архив у делу испред храма, на југозападној страни комплекса су собе за ходочаснике главна реликвија подворја је праг врата судњег дана који је прешао исус идући ка голготи значајни су и артефакти древног каменог трона, из доба цара константина великог, као и део стене са голготе који се та- кође чува у овом музеју света земља александровско подворје, јерусалим, капија судњег дана (извор: http://ermakvaguscom) александровско подворје, јерусалим, капија судњег дана (извор: https://guide-israelru) март / април 2019 53 манастир је подигнут у 14 веку на месту где се и данас налази о томе ко је осно- вао овај манастира постоје два предања, о григорију синајском и григорију сиријском према њима григорије синајски је био први који је окупио монашку браћу у подручју да- нашњег манастира, а григорије сиријски је одредио и наредио изградњу манастира савремени историчари се слажу да осни- вач манастира јесте био григорије, али ни синајски ни сиријски, већ ученик григори- ја синајског, пустињак григорије, србин, који је живео у једној пећини у крају и који се упокојио 1406 године, како бележи сава хиландарац он је основао манастир који су настањивали српски монаси све до великог пожара 1761 године сава хиландарац даље бележи да су монаси, одлазећи, понели са собом мошти свога земљака и оснивача ма- настира григоријат, и да се оне данас налазе у србији, у манастиру горњак најранији званични документи који поми- њу манастир григоријат потичу из 1347 и 1348 године у њима се наводе два игумана манастира калистрат и калиста спомиње се и у трећем уставу свете горе из 1394 год где се налази на двадесет трећем месту међу светогорским манастирима из житија монаха спиридона из 1513 го- дине се сазнаје, да су манастир срушили агарјани који су у 15 веку често харали по светој гори након позива молдавског вла- дара стефана, многи други владари влашке, молдавије, срби из јужне угарске, руси и други православни преко дунава, су се ода- звали и радо даривали манастир григоријат све до почетка 19 века у 18 веку руски путописац в барски ма- настир описује као најмањи од свих других светогорских манастира, да има високи пирг од 4 спрата, куполни католикон, четири мала параклиса, трпезарију, оставу, кухињу, бол- ницу и 80 малих монашких келија, али поред тога барски извештава о постојању изван- редних уметничких дела, регалија, реликви- ја и докумената од којих су многа изгорела у пожару 1761године након овог пожара, ма- настир је наредних 20 година био у рушеви- нама све док га није обновио монах јоаким акарнан који је био монах григоријатског братства од 1740 године обнова манастира је завршена 1783 године захваљујући вели- ким напорима монаха јоакима, молдавских владара и митрополита угровлахије григо- рија и многих фанариота крајем 19 века игуман манастира симеон из триполиса је проширио западно крило новим зградама затим су изграђени архондарик – гостопри- јемница и неке монашке келије 1892 године када је манастир добио величину и изглед који данас има главни храм манастира је посвећен све- том николи њега је изградио монах јоаким по угледу на католиконе других светогор- света гора манастир григоријат је смештен на литицама југозападне обале полуострва атос, између манастира симонопетра и светог дионисија и посвећен је светом николи манастир светог григорија – григоријат немања јонић 54 2 / 2019 ских манастира храм су фрескописали 1779 године гаврило и григорије из касторије, о чему сведочи натпис десно од улаза касније, 1846 године у време игумана неофита, фре- скописана је и припрата посебно је значајан изрезбарени дрвени иконостас храма са бо- гатим декорима и великим бројем икона које углавном приказују сцене из старог завета у овом католикону се чувају многе реликвије и иконе од којих су најзначајније иконе светог николе и две иконе богородице млекопита- тељице и свецарице поред католикона, манастир григоријат има још 10 параклиса унутар самих зидина и око манастира: од њих су најстарији и ујед- но највећи параклиси св анастасије рим- ске (1775), преподобног григорија ктитора (1851), пресвете богородице и св димитрија (17 век), св модеста (19 век), који је смештен у манастирском пристаништу, св трифуна и пророка илије (20 век) поред ових келија, манастир поседује и три катизме: пресвете богородице (18 век), свих атонских свети- теља (19 век) и св јована богослова, који је смештен у шуми изнад манастирау кареји манастир григоријат поседује и четири кели- је: сретењску, светих бесребреника, светог трифуна у којој су представници манастира у киноти и светог атанасија трпезарија је смештена у јужном мана- стирком крилу, ниже од главног храма из- грађена је заједно са околним зградама на- кон пожара, у другој половини 18 века од многобројних блага која се чувају у ма- настиру најзначајнији су део животворног крста господњег и делови моштију многих светитеља ту су и две златоткане плашта- нице, старе ризе, црквене утваре, крстови, драгоцени окови јеванђеља и много других свештених предмета манастирска библиотека је некада била богата књигама, али након пожара мало шта је остало од њеног фонда данас је смеште- на у једној соби у западном делу манастира и има укупно 297 рукописа, од којих је 11 на пергаменту, а неки од њих су илустровани и са заставицама посебно заслужује да се помене кодекс из хiv века који садржи једини постојећи текст јерминог пастира, коме недостаје неколико листова ту је и псалтир из xii века (кодекс бр 3), а рукопис бр 139 садржи занимљиве минијатуре с приказом места ходочашћа на светој гори у архиви се чува збирка злато- печатних и других повеља, као и турских до- кумената од којих су најстарији један сурет из 1429, и вакуфнама из 1561 поред овога, библиотека има и око 6000 старих штампа- них књига од 1574 године манастир григоријат зау- зима седамнаесто место у светогорској хи- јерархији, а прешао је у општежитељство 1840 године данас григоријатско братство чини око 70 монаха, од којих је један србин (јерођакон силуан) света гора манастир свгригорија, григоријат (извор: wwwimgrigoriougr) март / април 2019 55 питање о односу према традицији је ве- ома битно без обзира да ли је став по- зитиван или негативан он би морао бити образложен да би био одговоран нажалост, ми као народ смо у великој мери имали не- срећу да у току двадесетог века пројави- мо неодговорност према овом питању већ крајем деветнаестог века разни појединци и покрети наклоњени западу, почели су не- гирати вредност наше традиције тако је и чувени књижевни критичар ј скерлић сма- трао да српска средњовековна књижевност „и није била књижевност у правом смислу“ касније је ту мисао оскар давичо, позива- јући се и на философију паланке радомира константиновића, проширио сматрајући да „истинска српска културна традиција (је) она сељачка, која није била ни религиозна, ни монархистичка, ни ’романтичка’, ни лазарев- ско-косовски опредељена“ (уп драган хамо- вић, пут ка усправној земљи, 32) дело стефана првовенчаног – преподоб- ног симона монаха, један је од најбољих аргумента да скерлић, константиновић, да- вичо, слични њима некад и сад, нису били у праву када је о српској традицији реч ипак, то говоримо данас пре нас знали су то у два- десетом веку великани писане речи у срба, међу којима су ђорђе радојичић, д богдано- вић, милан кашанин, лазар мирковић, сима хришћанска књижевност стефан је, будући владар, као дете добио, за тадашње појмове, сасвим пристојно образовање на светском нивоу о томе сведоче и његова сачувана писана дела књижевно стваралаштво краља стефана првовенчаног – симона монаха освешћивање српског средњовековног идентитета протонамесник александар р јевтић хиландарска повеља (извор: википедија) 56 2 / 2019 ћирковић, владимир мошин, ђ трифуновић, момчило настасијевић, д максимовић, вас- ко попа, миодраг павловић, зоран мишић за њих би се могло рећи оно што је рече- но о представницима неопатристичке мисли у теологији они су добро знали шта значе речи чувеног интелектуалца и познаваоца средњовековне мисли јарослава пеликана да je „традиционализам мртва вера живих, а традиција жива вера мртвих“ и они су де- ловали у „духу отаца“ слободни смо рећи да тај дух није други до дух свети, јер су само њиме могли разумети многе свете средњо- вековне писце, по древној философској мак- сими: „слично се сличним познаје“ тако су разумели и стефана првовенча- ног зато је он значајно место заузео у свим зборницима и антологијама српске поезије и прозе (попино мислено јутро и павлови- ћева антологија српског песништва), који су од вишепоменутих и других мислилаца састављани изазивајући често „идеолошку саблазан“, како би рекао вредни и даровити краљевчанин и књижевник драган хамовић, коме у великој мери дугујемо ово освешћи- вање средњовековног идентитета кроз књи- жевност двадесетог века на почетку се мора истаћи да је стефан, будући владар, као дете добио, за тадашње појмове, сасвим пристојно образовање, и то на светском нивоу о томе сведоче и његова сачувана писана дела посебно место у књижевном стварала- штву првовенчаног краља заузима житије светог симеона у њему је изнет лик стефана немање као божијег изабраника, светитеља- владара који је прожет библијским примери- ма и као такав и сам је пример своме наслед- нику на многим местима, првовенчани ће скромно изразити и сопствену недостојност пред ликом великог оца трудећи се да настави очево дело, он ће се посебно старати о црквама и манасти- рима као божијим домовима којима при- личи изванредна лепота и достојанство, богослужбеним и химнографским речима казано „красота и благољепије“ тако су и по- веље којима се дарују повластице манасти- хришћанска књижевност виђење ливаде красне „овај мишљу беше узнесен и жељаше: као да стоји на узвишеном месту, у пролетње време, у веселу дану, тј сунчану; виде издалека равну ливаду, красну изгледом, лепу створењем сред ње стајаше дрво дивно, округласто гранама, пуним лишћа, преукрашено цвећем и пуно плода, благи мирис одајући а сред дрвета настанила се беше птица слаткогласна, кротка у седењу, тиха у песмама, весела у цвркутању, јасна у шаптању, једна од мудрих птица љубавних, слатки његов детић, који је некада био мени везом рођења брат, звани сава монах овај сеђаше у дрвету, тј у светој гори и неумуклим гласом, високим грлом, јасним звуком, измењујући гласове прелепе и предивне, и необичне песме појући и тај глас уђе у уши пречудног и дивног господина ми светога симеона, часнога старца а њој и остале птице, на доњим гранама седећи, слатком њеном гласу, својим гласовима весело помагаше и овога гледајући, овај дивни муж - љубљено и слатко чедо своје, које беше отишло и одвојило се, пређе у свету ту ливаду, и лепо дрво и предивне птице гледајући– помисли у себи овај глас: „да сиђем на красну ту ливаду; дошавши, лепоту дрвета сагледаћу, и близу њега ставши, наситићу се краснога гласа предивне оне птице“ март / април 2019 57 рима хиландару, жичи, светој богородици на мљету, сведочанства како писаног ства- ралаштва тако и љубави светог краља према православној вери у току 2018 године српска књижевна за- друга, у сарадњи са народном библиотеком у краљеву, издала је сабрана дела стефана првовенчаног текст је са старосрпског на са- времени српски уз задржавање појединих изворних елемената, превела љиљана ју- хас георгијевска ово издање је унапређено у односу на прво издање из 1999 са новим преводом жичке повеље чији је препис из 15 века пронађен у међувремену у бугарској у приватној колекцији посебна радост и част припала је и народној библиотеци стефан првовенчани у краљеву, када је прошле го- дине објавила песничке одломке стефана првовенчаног, у избору васка попе наиме, реч је о изводима из његових прозних дела, у преводу миливоја башића, лазара мирко- вића и ђорђа радојичића они су пажљиво начињени и песниковом руком формирани у стихове и строфе васко попа је избор на- чинио 1963, а до објављивања долази после више од 50 година трудом ђорђа трифуно- вића и уредништва краљевачке повеље ко- је је успело да га убеди да доврши изабрану збирку, давно планираног дела у поетском изразу посебно се истиче сле- довање псаламском узору као што у псал- мима постоје различита расположења који- ма се молитвеник обраћа богу, тако је и овде у тренуцима угрожености сопствене и свога народа, непријатељима са свих страна, пр- вовенчани се у молитви за спас отачаства обраћа богу: „устани, господе, на сусрет мени и види“ у псалму захвалности он је занет за- хвалним одушевљењем до неизрецивости: „које ћу појање да принесем твојему мило- срђу? којим уснама да ти хвалу принесем?“ посебно место заузима поштовање светог симеона, кога назива читавим низом узви- шених имена, као што су: апостол, мученик, учитељ, пророк и више од тога у стилу пи- саца древних акатиста - молитава светите- љима, износи се величање подвига светог симеона са устаљеним почетним химничким изразима: „радуј се“ дајући себи за слободу да изразим соп- ствено мишљење, посебно бих истакао по- следњу поетску целину од приређивача на- звану виђења свако од њих је на свој начин лепо и оно које говори о зидању манастира студенице, и оно о крсту – дрвету светлости, и о светом миру из светитељевих моштију посебно је лепо виђење посвећено брату, монаху, а данас светитељу сави оно је на- словљено: виђење ливаде красне аутор је свештеник при храму светога саве у краљеву у дијалогу са ате измом посебно место у књижевном стваралаштву стефана првовенчаног заузима житије светог симеона св краљ стефан первовенчани, фреска у цркви св апостола у пећи (извор: руикон) 58 2 / 2019 прича о животу и делу петра кочића не- раскидива је од приче о судбини бо- санске крајине и борбе српског народа за скидање стега најпре турског, а онда и ау- стријског ропства попут борисава станко- вића, његовог саборца на књижевном пољу на прелазу из реализма у модерну, и кочић својим радом доноси пре свега један духовни заокрет у српској култури, који се на одређен начин одражавао и у свести колектива који је посебно битан у појмов- нику кочићевог дела шта је то што је стаја- ло у темељу кочићевог рада? својим пореклом пе- тар кочић већ са собом носи један вековни терет који је видан у свакој ње- говој причи и политичком наступу имајући у виду чи- њеницу да је његова уметнич- ка улога била таква да је исту- пао испред једног патријархалног колектива, пре свега својом ученошћу, а потом и препознатим приповедачким да- ром, кочићев усуд је био двоструко одре- ђен наиме, одређивале су га социјалне при- лике босанског сељака, за чију се слободу борио до краја свог живота, и један посебан унутарњи немир, оличен пре свега у посеб- ном лиризму његових дела међутим, оно што је специфичност и поред ове двојности јесте јединствено друштвено и унутарње биће које коћић ниједног тренутка не одваја иво андрић о таквој кочи- ћевој природи пише: „кочићев човек значи и човека из кочи- ћевог краја и човека из кочи- ћеве приповетке и најпосле кочића-човека, јер је код њега ретко јединство из- међу човека и дела, и чо- века и средине из које је потекао“ у таквом кочићевом од- ређењу живота и дела бит- ну улогу игра и манастир као вековно стециште и потпора како духовној, тако и материјалној борби народа његовог краја већ у кочићевој биографији на- илазимо на податке да је манастир го- мионица био битан и у историји, како кра- ја у ком је рођен, тако и фамилије кочић како је овај манастир био духовни центар, петар је као млад од стране родитеља био послат да хришћанска књижевност у ропству се родих, у ропству живјех, у ропству, вајме и умријех! у кочићевој биографији наилазимо на податке да је манастир гомионица био битан и у историји, како краја у ком је рођен, тако и фамилије кочић манастир у прози петра кочића дејан војводић (извор: drugiegorodaru) март / април 2019 59 похађа манастирску школу, а познато је и да се његов отац јован у истом манастиру касније и замонашио све ово умногоме је одредило и однос који је петар имао према манастирској традицији, а посебно према сабрању које је најприсутнији мотив у ње- говим причама о манастиру гомионица тако и два најизразитија јунака његове прозе, поред давида штрпца, бивају мра- чајски прото и симеун пејић рудар, ђак од манастира гомионице наизглед ни један ни други нису типично до тад везани за манастирски или црквени живот, већ на- против бивају изопштени и огољени пред светом који о њима суди и испреда приче тако се мрачајски прото, онај који је сим- бол мучења од стране турака, како беле- жи исидора секулић „дивљим карактером бори против интелигенције у себи, а инте- лигенцијом против својих пријатеља и не- пријатеља“ исидора додаје да се „понос у његово лику претвара у порок, а гнев у са- момучење“ његова супротност је симеун, који је представљен као поремећено би- ће и симбол хаотичности живота он је тај који испреда приче „вероватније и лепше од оног што се стварно догађало“ психо- лошки слој као основа кочићеве потребе да представи карактер и духовни профил народа који се бори за слободу оличен је управо у природама коју носе ова два јуна- ка кочићевих прича у овој, наизглед, супротности крије се чи- таво богатство кочићеве уметничке и дру- штвене самосвести, а у исто време и доказ о суштинском познавању оног о чему при- марно пише, свом роду, и оном чему тежи, коначној слободи свог рода ако је мана- стир као духовни простор заиста постојао у његовој свести, а засигурно је био битан, барем у оној приповедачкој свести коју је собом носио, онда све супротности и хте- ња његових јунака, који су се стопили са духовном свешћу писца и његовог народа, стоје у темељу индивидуализације нашег епског наслеђа, које је први у српску књи- жевност донео петар кочић из стричића у босанској крајини хришћанска књижевност дужност хришћана јесте да се сећају својих старешина који нам проповедаше реч бо- жију, а прихватамо и древну истину да је исто- рија учитељица живота но, потресно опоми- њуће делују речи авве јустина о србима, које „као да је пркосни бог заборава створио по свом образу и подобију“ зато овај зборник радова заслужује пажњу и препоруку радови у зборнику говоре о животу цркве у шумади- ји и комунистичкој југославији, у време „када су српски безбожници верном српском наро- ду, верску слободу делили на граме“ (владика шумадијски сава) зборник садржи девет тек- стова у првом тексту, спомен на дела божија у шумадији, епископ шумадијски јован каже: „ побожност и црквеност народа шумадије за све време трајања ове младе епархије, би- ле су присутне у најтежим послератним вре- менима али највећу радост причињавали су дуги и дуги редови причасника за време ве- ликог ускршњег поста у свим годинама посто- јања наше епархије“ (стр 14) други рад носи наслов оснивање епархија у новијој историји српске цркве (1831–1947) и даје преглед осни- вања нових епархија у контексту друштвено- политичких прилика у којима су осниване, од времена борбе за самосталност у 19 веку, до 1947године, односно до 2011годинепо оце- ни историчара цркве, повратак патријарха га- врила у југославију 1946 године, био је не са- мо веома храбар поступак, већ од пресудног значаја за нормализацију живота цркве прво послератно заседање архијерејског сабора, одржано је од 24 априла до 21 маја 1947 го- дине о току рада сабора, о проблемима који су разматрани, притисцима државних власти, избору нових архијереја и др говори др пре- драг пузовић у тексту рад светог архијерејског сабора 1947 године (стр 31–56)на овом сабо- ру васпостављена је епархија сремска, а осно- ване шумадијска са седиштем у крагујевцу и будимљанско-полимска са седиштем у бије- лом пољу у тексту сабор српске православне цркве 1947 године – консолидација и/ или от- пор, др радмиле радић, поред осталог, говори се и о држању патријарха гаврила дожића, по свим значајним питањима за живот цркве, по повратку у југославију „ како је време мисионарски излог 60 2 / 2019 одмицало, његово незадовољство и отпор су расли, жалбе биле све учесталије, а јав- на подршка властима је потпуно изостала његовом смрћу 1950 године, за спц ће на- ступити неколико тешких година ригидних притисака режима“ (стр 81) на архијереј- ском сабору 1947 године, изабрано је шест нових архијереја, а попуњене су епархије чији су архијереји мученички пострадали у рату долазак нових архијереја у од- ређене им градове, пропраћен је ометањима од стране власти, а свете литургије на којима је обављено устоличење, омета- не су варварским поступцима безбожника, о чему се говори у раду устоличење новоиза- браних епархијских архијереја 1947 године (стр 85–102) мр- жња безбожних власти према цркви христовој не мимоила- зи ни православни богослов- ски факултет у београду, који је 1952 године избачен са универзитета, о чему се може прочитати у тексту професор богословског факултета у београду драгу- тин анастасијевић из крагујевца и омета- ње рада овог факултета после другог свет- ског рата (стр 103–129) ипак, најзначајније у овом раду јесте подсећање на лик и дело првог академика из крагујевца, византоло- га и професора богословског факултета, др драгутина анастасијевића веома исцрпан, али и веома потресан је рад страдање цр- кве на простору данашње шумадијске епар- хије током и после другог светског рата (стр 131–168) аутор текста, свештеник саво ар- сенијевић, даје списак свештеника, монаха и вероучитеља, страдалих током другог свет- ског рата, побијених како од немаца тако и од партизана говори се и о одузимању зе- мље манастирима шумадијске епархије, о уклањању крста из центра града, о забрани литија, различитим примерима прити- сака и малтретирања монаштва и верујућих у тексту се говори и о кажњавању затворском ка- зном епископа жичког др васи- лија, због беседе у селу брезни, 1971 године, као и о страдањи- ма пароха мрчајевачког мио- драга арсенијевића следећи текст преглед црквеног живота крагујевца од 1947 године до да- нас (стр 169–176), аутора јереја владана костадиновића, после кратког прегледа развоја града у 19 веку, говори о активности пнхз у међу- ратном периоду, деловању комунистичких власти на спречавању било каквог испоља- вања религиозности, нарочито код омлади- не, као и о обнови црквеног живота у крагу- јевцу на крају 20 и почетку 21 века не можемо, а да не приметимо да радова на тему страдања српске цркве и народа од комунистичких власти, у нашем цркве- ном издаваштву нема много, па се питамо: зашто? радови у зборнику говоре о животу цркве у шумадији и комунистичкој југосла- вији, у време „када су српски безбожници верном српском народу, верску слободу делили на граме“ (владика шумадијски сава) историја је учитељица живота милош з јелић зборник радова сас 1947 г (извор: каленић) миси онарски излог март / април 2019 61 ове године прослављамо велики јубилеј 800 година аутокефалије српске право- славне цркве обележавајући овај јубилеј мо- рамо да поменемо светога саву и у контексту утемељивача милосрдног рада унутар само- сталне српске цркве обилазећи свету земљу свети сава је имао прилику да се упозна са харитативним делатностима унутар византиј- ских манастира па је и сам тежио да начини та- кво устројство у српским манастирима хилан- дару и студеници по повратку са путовања у српским манастирима оснива прве болнице, гостопримнице и домове за бескућнике свети сава се нарочито старао да се орга- низује брига о болеснима, немоћнима, ста- рима, сиромашнима и посебно о онима са телесним оштећењима нису заборављани ни заробљеници, робови, удовице, сирочад пажња је посвећена и односу и обавезама међу родитељима и децом нашем народу и нашој цркви од светог са- ве до данашњег дана није било лако постојати и на страшном месту остајати и опстајати, та- ко да је све време, уз узлете и падове, света српска православна црква бринула за његов напредак и утеху у почетку бригу о најсиро- машнијем слоју нашег друштва су водили монаси и свештеници о таквој благодатној свештеној љубави није само беседио и писао свети владика николај већ је и љубвеобилно творио владика николај је у битољу откупио стару, напуштену кућу турског паше с извором – бунаром целебне воде св николе у двори- шту да би се у тој згради организовало дечије склониште у коме је припремана храна за нај- сиромашнију децудечије склониште је касни- је названо богдај можемо слободно рећи да је из те и такве бриге и основано верско добро- творно старатељство, као духовна и конкрет- на материјална подршка нашем народу скромни домашаји вдс-а у периоду после другог светског рата па све до последње об- нове рада 1996 године су, пре свега, после- дица страшног геноцида и свеопштег стра- дања српскога народа и спц од 1996 до 2012 године у просторијама вдс-а је био организован један обед седмич- но, када су посетиоци добијали и символич- ну новчану помоћ уз то су викендом биле организоване посете болницама, домовима за старе и сиротиштима октобра 2010 године почела је са радом скромна, али савремена кухиња у францу- ској улици, а освештао ју је 3 фебруара 2012 године његова светост патријарх српски г иринеј данас се црквена кухиња налази у земун пољу и у њој се свакодневно за кори- снике припрема више од 2000 оброка који се деле на пет пунктова када се осврнемо на активности и делат- ности свих ресора и секција није могуће на- правити градацију у раду вдс-а, али је нео- пходно истаћи да милосрдна секција има посебно место у раду старатељства од њего- милосрђе да се не застидимо пред светим савом ресор милосрдне секције при верском добротворном старатељству милосрдни рад од светога саве до данашњих дана ратко канлић и небојиша мишевић 62 2 / 2019 вог оснивања 1932 године један од главних циљева овог ресора је стварање практичног духовног и социјалног програма праћења и помоћи старачким до- мовима, домовима за децу ометену у развоју, слабовиде, наглуве, без родитељског стара- ња и сличним установама овај постављени циљ у многоме је остварен, а негде сарад- ња са установама социјалне заштите града отпочиње посете се врше по договору са институци- јом, надлежним свештеником или духовни- ком обично се организују недељом после св литургије у посети учествује више волон- тера заједно са вођом ресора и свештеником у посете се увек носи православна штампа као што је „православље“ „православни ми- сионар“ „светосавско звонце“, молитвеници, иконице и бројанице, затим, воће, слаткиши, а ако се обилази дечији дом и други дарови ресором дужи низ година управља васили- је ковачевић, који својим примером и хари- змом привлачи велики број младих волонте- ра који су и сами посталии велика окосница милосрдне секције и целокупног вдс-а установе које старатељство редовно посећује: - школа за наглуве и глуве„стефан дечан- ски“ обилазимо два пута годишње ради дру- жења са децом и особљем школе - основна школа за глуве и наглуве „радивој поповић“ у земуну - старачки дом у диљској на карабурми - старачки дом у пљешевичкој на карабурми - старачки дом на бежанијској коси (заједно са духовником свештеником стевом мрђом) - старачки дом на вождовцу (заједно са све- штеником глигоријем марковићем) - дом за децу без родитељског старања „јо- ван јовановић змај“ у браће јерковића - дом за децу без родитељског старања „мо- ша пијаде“ - дом за децу без родитељског старања „дринка павловић“ на сењаку - центар за интеграцију младих – свратиште за децу улице - институт за ортопедско-хирушке болести на бањици - специјана болница за рехабилитацију и ортопедску протетику „рудо“ милосрђе из студеничког типика „а оно што ће бити речено, и што ви треба веома да чувате, немалу корист и спасење вам умножава а шта је то? на вратима давање страним и немоћним, ко- ји су нас покоја ради посетили због њих и гостопримницу сазидасмоу којој ћемо страној браћи одмора дати и немоћнима да леже а наге и босе одевати а тре- ба хранити гладне и души давати а ово треба од уздржљивости ваше да буде, а ако није могуће, а онда нека од сувишка буде и богу је мило ако је могуће“ патријарх варнава и владика николај у посети „богдају“ (извор: „одабрани записи и преписка игуманије ане аџић“) март / април 2019 63 - институт за онкологију и радиологију ср- бије наиме, сваке друге среде у месецу са волонтерима вдс-а и свештеником зораном керезовићем обилазимо дечије одељење ове болнице - клинику за рехабилитацију др мирослав зотовић ове посете се организују заједно са свештеником ђуром шушом - дом за одрасла инвалидна лица у земуну у овом дому смо организовали и крштење за станаре дома у посете иде духовник лазар војводић - дом социјалне заштите у сремнчици за- једно са свештеником деливојем рајаком - болница „драгиша мишовић“ први пут смо 2017 године обишли ову болницу за- једно са надлежним духоником петром лукавцем - удружење за помоћ ментално недовољ- но развијеним особама (мнро) на новом бе- ограду, користе нашу кухињу при храму св великомученика георгија на бежанији са 20 оброка - удружење за помоћ ментално недовољ- но развијеним особама „живимо заједно“ стари град - удружење за помоћ ментално недовољ- но развијеним особама „кец“ савски венац први пут смо 2017 године обишли ово удру- жење користе нашу кухињу у француској 31 са 20 оброка - прихватилиште за одрасла и стара лица - централни затвор обилазимо минимално три пута годишње и то на други дан божића и васкрса и на славу параклиса после св ли- тургије у капели затвора особама лишеним слободе поделимо средства за личну хиги- јену, за васкрс васкршња јаја, православну штампу, бројанице и воће при свакој посети подели се више од 600 пакета за личну хиги- јену акције се спроводе у сарадњи са све- штеником глигоријем марковићем, духов- ником затворске капеле - појединачни случајеви помоћи поро- дицама и појединцима на препоруку над- лежног свештеника, а по одобрењу пред- седника вдс-а његове светости патријарха иринеја није могуће укратко описати чиме се све бави милосрдна секција при вдс-у и са чиме се све суочавају њени волонтери и запослени, али је чињеница да дају све од себе како се не би застидели пред светим савом и да би вршили харитативну делат- ност јеванђелски и на тај начин радили на добро ближњих и на спасење и задобија- ње царства бога живога! оно што нам је свети сава показао, а што сигурно може- мо увек следити и чинити је брига о потре- битима
Свеска: 366 | Српска Црква кроз векове
... Фотографија на насловној страни корице: Манастир Хиландар фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Блаженопочивши Епископ Хризостом (Столић) у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Пустите децу и не браните им да долазе к мени (Мт 19, 14) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 366, МАРТ / АПРИЛ 2019 Реч уредника Векови за нама и изазови пред нама 3 Материк Света Нона и величина мајчинства 4 Историја хришћанства Прогон Цркве у периоду раног хришћанства 6 Живот у Христу О Великом посту и великопосним богослужењима Света Четрдесетница - освештано време духовног препорода 8 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (III) 11 ТЕМА БРОЈА Осам векова 15 Интервју са протопрезвитером-ставрофором Гојком Перовићем, ректором Цетињске богословије Школа уз ћивот Светитеља 18 Свети Сава и самосталност Српске Православне Цркве 23 Из вековне историје Српске Цркве 28 Вишедетне хришћанске породице Поповићи из Вранића 30 Сведочанство Сведочење о чуду Светог Нектарија 40 Парохијани О једном цвету у башти жарковачке цркве 44 Писма Како преживети мужевљево неверство (2 део) 46 Света Земља Александровско подворје 51 Света Гора Манастир Светог Григорија – Григоријат 54 Хришћанска књижевност Књижевно стваралаштво Краља Стефана Првовенчаног – Симона Монаха Освешћивање српског средњовековног идентитета 56 Хришћанска књижевност Манастир у прози Петра Кочића 59 Мисионарски излог Историја је учитељица живота 61 Милосрђе Ресор Милосрдне секције при Верском добротворном старатељству Милосрдни рад од Светога Саве до данашњих дана 62 стране март / април 2019 1 МАРТ / АПРИЛ 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Српска Црква кроз векове мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
... Фотографија на насловној страни корице: Манастир Хиландар фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Блаженопочивши Епископ Хризостом (Столић) у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Пустите децу и не браните им да долазе к мени (Мт 19, 14) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 366, МАРТ / АПРИЛ 2019 Реч уредника Векови за нама и изазови пред нама 3 Материк Света Нона и величина мајчинства 4 Историја хришћанства Прогон Цркве у периоду раног хришћанства 6 Живот у Христу О Великом посту и великопосним богослужењима Света Четрдесетница - освештано време духовног препорода 8 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (III) 11 ТЕМА БРОЈА Осам векова 15 Интервју са протопрезвитером-ставрофором Гојком Перовићем, ректором Цетињске богословије Школа уз ћивот Светитеља 18 Свети Сава и самосталност Српске Православне Цркве 23 Из вековне историје Српске Цркве 28 Вишедетне хришћанске породице Поповићи из Вранића 30 Сведочанство Сведочење о чуду Светог Нектарија 40 Парохијани О једном цвету у башти жарковачке цркве 44 Писма Како преживети мужевљево неверство (2 део) 46 Света Земља Александровско подворје 51 Света Гора Манастир Светог Григорија – Григоријат 54 Хришћанска књижевност Књижевно стваралаштво Краља Стефана Првовенчаног – Симона Монаха Освешћивање српског средњовековног идентитета 56 Хришћанска књижевност Манастир у прози Петра Кочића 59 Мисионарски излог Историја је учитељица живота 61 Милосрђе Ресор Милосрдне секције при Верском добротворном старатељству Милосрдни рад од Светога Саве до данашњих дана 62 стране март / април 2019 1 МАРТ / АПРИЛ 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Српска Црква кроз векове мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
Одреднице:
13
Свеска: 369 | Свјатаја Рус
...и природна наука се не могу доводити ни у т акав однос да б удуАЛТЕРНАТИВА 📌 једна другој, јер би то поново
значило поништење разлике њихових мето-
да, а тиме и њих с амих али, оне се свакако
делимично покла
...и природна наука се не могу доводити ни у т акав однос да б уду
МЕТА инфо: Р:25582 К:192035 Д:106
| Свеска 369 |
Свеска: 369 | Свјатаја Рус
... преко иконе до ко- начне истине какав је, коначно однос вере и природних наука и каква је комуникација између њих могућа? вера (теологија), и природна наука се не поклапају по природи својих метода, те се и наратив једне не може мешати са нара- тивом друге теологија и природна наука се не могу доводити ни у т акав однос да б уду алтернатива једна другој, јер би то поново значило поништење разлике њихових мето- да, а тиме и њих с амих али, оне се свакако делимично поклапају јер, иако различитим методама, кореспондирају са истим бићем, постављајући и слична питања о том бићу у нашој конкретној теми, кореспонденција са истим бићем, тиче се питања онтолошког статуса слободе одлучивања вера (теоло- гија) и природна наука могу комуницира- ти онда када се жели целовитији одговор о бићу теологија може да настави даље тамо где границе методолошког натурализма за- устављају природну науку и њен наратив предуслов томе јесте непристајање да се ме- тодолошки натурализам поистовети са он- толошким натурализмом управо са таквим приступом, покушаћемо да резултате неуро- физиолошког испитивања, које је спровео неуролог бенџамин либет, осветлимо даље библијском антропологијом библијском ан- тропологијом осветлићемо не само ствар- ност људске слободе (одговор на питање – шта је то бити слободан), и човека као кон- кретног бића, већ и протумачити порекло самих увида до којих је дошло либетово не- урофизиолошко испитивање – одакле поти- че да несвесно у човеку претходни свесном у процесу доношења одлуке ово је страшно парадоксално како је одлука – одлука, ако јој претходи несвесно!? важно је поновити – теологија овде неће бити неурофизиологија, нити ће бити алтернатива неурофизиологи- ји неурофизиологија као наука, у овој ко- муникацији, остаће неоштећена и нетакнута као таква али, у исто време, теологија ће ов- де бити и отрежњење од пијанства сциенти- змом и онтолошким натурализмом наставиће се увиди вере не могу да захтевају да буду укључени у опсег стварности који обухвата методолошки натурализам – не могу претендовати да понесу епитет научног увида у дијалогу са ате измом 20 5 / 2019 тема броја: свјатаја рус сабор светих у руској земљи просијавших, новија икона (извор: azbykaru) септембар / октобар 2019 21 тема броја: свјатаја рус оца игњатија шестакова, сабрата москов- ског сретењског манастира, савременог руског мисионара и уредника чувеног интер- нет-портала православиеру вероватно нема потребе посебно представљати у србији – у нашој земљи он је годинама уназад радо ви- ђен гост доказани пријатељ српског народа, одличан познавалац историје српске цркве, човек који међу православним србима слови за „свог међу својима“ и који, у складу са свим наведеним, перфектно говори српски језик ово је други интервју по реду који он даје за часопис православни мисионар, на тему броја оче игњатије, за почетак нам реците нешто о значењу термина „света русија“ и о његовом историјату да ли се значење те синтагме мењало кроз различите епохе? може се рећи да појам „света русија“ има два значења: то је руска земља, русија по да- нашњем схватању, коју је бог изабрао ради спасења и просвећења хришћанском вером односно, по овом схватању „света русија“ има сасвим видљиве физичке границе други појам је метафизички простор, сабор право- славних хришћана и светаца света русија ни- је толико дефинисана географијом и етнич- ком припадношћу или државношћу, колико управо православном вером привремена и пролазна русија као да се преображава и као да је позвана да постане вечна русија, део царства небеског и небески јерусалим ово је врло слично као појам небеске србије чи- ни ми с е да с у ови по јмови умногоме иден- тични по свом духовном садржају узгред ре- чено, мислим да је упра во због тога многим србима тако блиска и схватљива света руси- ја мислим као ни једном другом православ- ном народу осим самих руса у којој мери је данас жива идеја свете русије и како се она уопште доживљава од стране руског народа? света русија је, наравно, жива, зато што је бесмртна она у свом на јвишем смислу при- пада вечности нажалост, данас се тога ни из далека не сећају сви наши савременици, руси чак би боље било рећи да не живе у скла- ду с тим, али ипак без обзира на сва искуше- носиоци предања свете русије и њен део су били и остају наши свеци, и управо упознавање с њима може истински да нам открије тајну свете русије то не треба да занемарујемо тим пре што нам нису оставили само своја житија, већ и писано наслеђе разговор са јеромонахом игњатијем шестаковим, православним мисионаром и уредником интернет-портала православиеру тајна свете русије открива се у сусрету са светима разговор водио: презвитер оливер суботић тема броја 22 5 / 2019 тема броја ња и саблазни, без обзира на то што у свести нашег друштва данас практично доминира амерички начин живота који је прожет мате- ријалним вредностима, као што је то некад био случај с комунистичком идеологијом, то не може у потпуности да заклони или да ап- сорбује свету русију не само то – лично сматрам да русија као држава, империја и цивилизација живи упра- во захваљујући светој русији ако не буде свете русије неће бити ни русије заправо, ако погледамо историју своје земље у тра- гичном хх веку видећемо како одрекавши се идеала свете русије историјска русија у хх веку стално нешто губи и остаје без нечега губи територију за територијом, светињу за светињом, сам руски народ се распада на де- лове чак се и црква дели али света русија је и да нас жива, живи су њени идеали, између осталог, и кад је реч о нашој омладини, што не може да нас не раду- је и надахњује русија је у хх веку прошла кроз страдања као мало која земља у историји света у којој мери је узвишени идеал свете русије надахнуо руски народ да издржи голготу која га је чекала после пада царевине? мислим да можемо говорити о томе да је све оно добро што је постојало у народној ду- ши у т рагичном хх веку било управо одраз идеала свете русије није случајно, на пример, што су у време владавине комунистичке идеологије у русији под којом се и тада подразумевао ссср била створена многа дела у области књижевности, поезије и пре све га филма која су била про- жета дубоким хришћанским смислом и мо- ралним учењем сад, у време наизглед безграничне сло- боде, осврћемо се и у недавној прошлости проналазимо ове моралне идеале и приме- ре, између осталог, за наш духовни живот, за служење ближњем и цркви зашто је то тако? мислим да је то због тога што су творци ових дела још увек били одга- јени на вишевековним идеалима свете руси- је, чак и ак о тога сами нису били свесни или ако су сматрали себе неверујућим и нецркве- ним људима они су их преузимали из руске књижевности, уметничких дела и црквене архитектуре, али што је главно, из моралних идеала у складу с којима је руски народ на- ставио да живи с идеалима милосрђа, пожр- твованости, подвига, љубави према сирома- штву и љубави према ближњем света русија је и даље живела у народним музејима, у дечјој књижевности и у нашим бајкама занимљиво је што се на тако чудесан начин пробијала и налазила место у патриот- ском васпитању совјетске епохе руски народ је после револуције доживео праву катастрофу, прошао је кроз страдања незамисливих размера, али је управо скоро храм новомученика – сретењски манастир (фото: анатолиј горјаинов) септембар / октобар 2019 23 угасли огањ свете русије и даље грејао на- родну душу, уливао му је снагу, подстицао га је на с тваралаштво, подвиг, а ш то је г лавно, на молитву многи исповедници свете руси- је су постали чувари цркве и вере то је било нераскидиво руси и срби имају више личности из своје историје које су изразито сличне примера ради, свети сергије радоњешки и свети сава показују сличност како по духовном лику, тако по огромном значају за народе из којих су потекли исто примећујемо код светог кнеза александра невског и светог деспота стефана лазаревића, који нам изгледају као рођена браћа, како по витешком лику, тако и по духовности у савремено доба појавила се и једна личност која и за србе и за русе има велики значај – руски цар мученик николај романов, свети рус који је заштитио српски народ од уништења у првом светском рату шта кажете на идеју да наше две помесне цркве заједничким снагама саграде један руско-српски храм у коме би, један поред других, били фрескописани ликови светитеља који су директна спона наша два братска народа? наша је дужност да саградимо такав храм не само то, сигуран сам у то да ће с е такви храмови појављивати у русији и у србији, у свуда где живе руси и срби данас се у републици српској у бања-лу- ци већ гради такав руско-српски храм у част николаја ii и царских мученика то је спомен- храм, храм који представља израз љубави срба према нашем цару-мученику николају који је устао у заштиту истоверног српског народа 1914 године и овај пројекат се већ реализује, може се рећи, заједнички пројекат храма израдиле су и припремиле руске архитекте, а граде га сами срби али, мислим да то није једини та- кав пројекат наравно, и београд заслужује храм у част николаја и српских светаца овај град је једи- ни главни град у свету у којем постоји улица цара николаја ii, и где је у самом центру града подигнут величанствени споменик николају ii то говори о многим стварима београд је посведочио своју искрену љубав према ца- ру-мученику и верујем да ће се једнога да- на и у београду појавити такав храм уопште, обилазећи најразличитија места на балкану свугде сам имао прилике да сретнем ову же- љу која је спонтано или свесно потицала од различитих људи: свештеника, архијереја и обичних верника постоје неки савремени теолози који критикују термин света русија, сматрајући да он потенцијално садржи етнофилетистичке конотације који је ваш одговор на такве ставове? тема броја сматрам да русија као држава, империја и цивилизација живи управо захваљујући светој русији ако не буде свете русије неће бити ни русије 24 5 / 2019 тема броја мислим да ови савремени теолози-крити- чари сами заправо нису спремни да бране цркву као што су је бранили новомученици за које је појам света русија или небеска србија био жив они углавном с паметним изразом лица могу да критикују све што је било пре њих појавило се мноштво људи који због нечега све зна ју боље него што су знале претходне генерације исповедни- ка вере, генерације наших предака који су сачували веру у најтежим условима нара- штаји руса који су преживели комунистички терор или нараштаји срба који су сачували веру и морал у условима неколико векова турског јарма ови паметни „научници“ су данас спремни да све доведу у сумњу, али се поставља пита- ње да ли сами могу показати пример заштите вере и исповедништва који су показали људи за које појам света русија није био празна реч наравно, мислим да се „за етнофилети- стички конотацију“ може оптужити црквена традиција сваког народа: руса, срба, грка, грузијаца, румуна, бугара и тако даље, чак и православних јапанаца код свакога се може наћи нешто што је специфично за њихово ис- поведање вере, што потпада под „садржај ет- нофилетистичке конотације“ али, мислим да се сад више не треба тиме бавити заправо је важно чувати чистоту право- славне вере у оним савременим искушењи- ма, која су често нова и по облику необична за православну цркву и народе који испове- дају православље ова искушења су много јача и штетнија по јединство православља и спасење наше душе једно од њих је по мом мишљењу извесни верски глобализам, бри- сање свих граница и појмова морала при том се ово често оправдава борбом с неким наводно застарелим појмовима и традици- јом, укључујући и националну они се доводе у сумњу као неко невероватно зло међутим, занимљива је сама чињеница да је кад се овај или онај народ придржавао своје националне православне традиције, био много моралнији и духовно јачи него сад кад смо добили неко наводно светско „истин- ско“ хришћанско откровење, а кад су наши морал и морални обичаји пали на невиђено низак ниво чини ми се да треба да се замислимо над тим, пре свега то треба да учине ови савре- мени теолози, ако се, наравно, искрено ру- ководе жељом да буду од користи цркви, а не просто да направе каријеру, стекну популарност и прославе се својим екстра- вагантним идејама и поступцима по мом мишљењу, то је најчешће испољавање из- (фото: анатолиј горјаинов) септембар / октобар 2019 25 весне неукости или незнања, које, парадок- сално, произилази из претерано књишког богословља не бих желео да било кога увредим, али кад међу „савременим теолозима“ (а међу њима и неким српским), наиђем на извесну скепсу према светој русији, то по правилу говоре људи који елементарно никад нису били у русији прочитали су неку критич- ку литературу и чини им се да су све схва- тили односно, ови научници једноставно немају искуство живог општења и сусрета са светом русијом они немају искуство ли- тургијског општења с њом, општења с вер- ним народом, немају додир са светињама, већ су само учествовали на богословским конференцијама и то у прилично уском кругу другим речима, оваква критика у суштини често не може да издржи ника- кву критику и заиста, често је ова крити- ка усмерена и на небеску србију и српску црквену традицију и обичаје, што је врло жалосно али хвала богу, тога нема толико много и православна црква свету русију у целини сматра својим саставним делом мислим да, просто, треба више да знамо једни од други- ма: срби о русима, руси о грцима, грузијци о србима и тако даље, како бисмо боље разу- мели једни друге и заједно ишли ка спасењу кога бисте данас назвали носиоцем традиције свете русије и како да човек заиста препозна ову традицију? прави носиоци ове традиције и њен део су били и ос тају пре свега наши свеци, и упра- во упознавање с њима може истински да нам открије тајну свете русије то не треба да за- немарујемо тим пре што нам нису оставили само своја житија, већ и писано наслеђе и заправо има их врло много, много више него што обично памтимо и знамо одлично је то што је много тога преведено на српски језик: јован кронштатски, оптин- ски старци, јован шангајски, филарет мо- сковски, игњатије брјанчанинов, многи наши духовни писци, и они који нису прослављени у збору светих од свих њих имамо шта да на- учимо све што су написали прожето је духом свете русије али, обавезно се треба упознавати и с кла- сичном руском књижевношћу, зато што је она саставни део наше културе, а истовреме- но је чуварка многих идеала свете русије увек се много радујем кад код нам у г осте дођу срби – ученици и студенти богословије види се како се момцима свиђа оно што ви- де како се одвија ово живо општење више им ништа не треба доказивати, и ово познан- ство с нашом традицијом, са светом русијом, на видљиви начин буди и јача у њима веру јача у њима жељу да служе цркви исто се дешава и с а свештеницима и мо -насима, са епископима света русија нијед- ног човека који тражи истину не оставља равнодушним мислим да је т о дивна традиција и да је треба развијати: света русија није нека лич- на својина руског народа она припада це- лој васељени и ми смо спрем ни да је по де- лимо са сваким човеком који искрено воли христа тема броја привремена и пролазна русија као да се преображава и као да је позвана да постане вечна русија, део царства небеског и небески јерусалим ово је врло слично као појам небеске србије чини ми се да су ови појмови умногоме идентични по свом духовном садржају 26 5 / 2019 српско-руско удружење православна по- родица већ пет година организује покло- ничка путовања руским светињама: москви, оранском манастиру, дивјејеву и мурому прва светиња у коју пристижемо је троји- це-сергијева лавра 70 км од москве тамо се покоје мошти светог сергија радоњешког, игумана земље руске, како га вековима зо- ве побожни руски народ у лаври пада у очи велики број посетилаца-туриста са далеког истока унутар манастира преовлађују кине- зи, јапанци и кореанци, који посећују лавру у великим групама са својим водичима када их видимо на ум нам долазе речи светог се- рафима вирицког, који каже да ће се далеки исток крстити у русији, пре краја света, и да ће долазити у великом броју чини се да је то време пред нама свето-тројички храм који се налази у ла- ври осликао је свети андреј рубљов, као и иконостас после посете најпознатијој руској свети- њи, обилазимо чувену утешитељку руског народа, свету матрону московску, пред чи- јим моштима је сваки дан, од осам ујутро до осам увече, ред дужи стотину метара наша руска браћа нам увек иза ђу у с усрет и п у- сте нашу малу групу преко реда, пошто им објаснимо да смо ц ео дан на ногама и да не можемо стајати још најмање сат времена после свете матроне, обилазимо мали, али чувени рождественски манастир, који се на- лази само двадесетак минута хода од кра- сног трга (погрешно га преводе са „црвени“ (комунистички) трг, јер је изворно значење речи „красни“, заправо – леп, красан) рожде- тема броја тешко је средити утиске после таквог путовања, углавном ћутимо и тешко нам је да поверујемо где смо били и шта смо доживели у посети светој русији и с тројице-сергијева лавра септембар / октобар 2019 27 ственски манастир је подигнут у 14 веку и није рушен за време безбожне власти, већ је само био за творен подигла га је у дови- ца чувеног јунака куликовске битке јурија долгорукова са другим удовицама јунака те историјске битке оне су се, после погибије мужева, замонашиле овај манастир је чувен по великом броју светиња који су добијене из целог света ме- ђу њима је и део појаса пресвете богородице, који је пре пар г одина у русију донео игуман ватопедске обитељи са свете горе, и коме се поклонило неколико милиона руса сам ма- настир одише атмосфером древних руских манастира, са старим и високим иконоста- сом, монашком, тихом певницом и схимона- хињама које, и поред година, стоје на вечер- њој служби уз вековима старе иконе обасјане свећама, само неколико стотина метара уда- љен од центра савремене и узавреле москве недалеко од рождественског, налази се сретењски манастир, који има највећу пра- вославну књижару са великим избором књи- га на црквенословенском језику како узима- мо више примерака новог завета, псалтира и каноника на свештеном језику словенских цркава, и зато што смо срби, добијамо попуст друга тачка на нашем путовању по светој русији је мало познати орански манастир, посвећен чудотворној копији владимирске иконе мајке божије, који се налази у сеоцету оранки, сто километара од нижњег новго- рода икона је насликана у 16 веку и одмах је пројавила велику чудотворну силу, због чега је њен в ласник, богати бојар, за њу по- дигао манастир у коме се и сам замонашио историја овог манастира је пребогата и пре- дуга за ова ко кратак текст, али ћемо напо- менути да су сви војни походи значајни за историју русије, пролазили управо кроз ње- га овај манастир је посетио и свети цар ни- колај ii романов са породицом и учествовао у чувеној литији од нижњег новгорода до оранског манастира, носећи оранску икону мајке божије на својим раменима али, оно по че му је орански манастир по- себан, јесте чињеница да је у њему, по сведо- чанству очевидаца, стрељано најмање 11000 свештеномученика, будући да је у годинама репресије двадесетих и тридесетих година, служио као сабирни логор за свештенство централне русије уз хиљаде монаха и све- штеника стрељано је и неколико епископа сво земљиште манастира, као и све његове зидине, олтари, и буквално су натопљено му- ченичком крвљу руских свештеномученика једно писано сведочанство из тог вре- мена бележи: „комунисти су у манастиру оранки затворили више од 11000 монаха и свештеника, сакупљених из свих манасти- ра централне русије: њих је чувала војска тема броја 11000 монаха и свештеника су били стрељани и закопани на територији манастира у дубоком рову, који су сами себи претходно ископали орански манастир 28 5 / 2019 тема броја једнога дана из централног штаба је дошло неколико официра атеиста окупили су мо- нахе и питали их: ‘да ли ћете са нама сара- ђивати или не? д ајемо вам 24 с ата да раз -мислите ко одбије биће стрељан, сагласно наредби’ тада је епископ одговорио: ‘24 са- та је много даћемо вам одговор у року од 10 минута’ и окренувши се мноштву мона- ха, који су се окупили у дворишту, упитао их је: ‘оци, сада смо добили јединствену при- лику да постанемо мученици ради христа да ли хоћете да сарађујете са атеистима и спасете живот или ћемо умрети за христа?’ пошто им с е епископ обратио са речима ободрења и учврстио их примерима из жи- тија светих, сви су једногласно одговорили: ‘не желимо да сарађујемо са атеистима! хо- ћемо да пострадамо за христа и постанемо мученици!’ свих 11000 монаха и свештеника су били стрељани и закопани на територи- ји манастира у дубоком рову, који су сами себи претходно ископали ја сам се, буду- ћи да сам био млађи од многих, уплашио и крадом побегао у шуму коју су надгледали војници иако су пуцали у ме не, бог ме је спасао“ тако да је орански манастир једна од вели- ких и за с ада не баш мно го познатих свети- ња земље руске, а нарочито нижегородске епархије, у којој се налази и наше следеће одредиште – дивно дивјејево о дивјејеву људски језик боље да ћути не- го да говори, али ради оних, који нису имали тај благослов да посете једно од најсветијих места на земљи, испричаћемо онолико ко- лико можемо дивјејево је посвећено мајци божијој можда је довољно овде навести речи саме богородице, које је она упутила светој алек- сандри, првој игуманији манастира: „подићи ћу обитељ какве нема, није је било и неће је ни бити на земљи“ дакле, дивјејевска оби- тељ је јединствена на земљи и мислимо да се свако ко дође тамо у то и увери ако би човек могао укратко да опише дивјејевски манастир, могао би рећи да је т о предворје раја на земљи овде се осећа присуство мај- ке божије, али и великог чудотворца земље руске – вољеног и поштованог светог сера- фима саровског, који нам је оставио толико значајних пророчанстава и црквених учења, као и обећање да ће пре д крај света васкр- снути и проповедати покајање палом свету прорекао је и да ан тихрист, кад буде дошао у дивјејево, неће моћи да пређе канавку (бо- городичин канал), који опасује манастир, јер ће се пред њим подићи огњени стуб до неба, те ће се морати вратити поменута канавка је место нарочитог по- штовања у дивјејеву, јер је ископан, као што је и цео манастир изграђен, по указању пре- свете богородице светом серафиму много- бројни посетиоци у току целог дана, полако, са бројаницом у руци, ходају канавком из- говарајући по сто педесет молитава богоро- дице дјево, јер по речима светог серафима: „ономе ко прочита сто педесет богородице дјево на к анавци, ту је и је русалим и света гора, и кијев“ то јест, ту је пунота благодати у самом дивјејеву, се што код моштију пре- подобног, што на к анавци, што на све тим изворима око манастира, број чуда, која се догађају, не може избројати не зна се број онима који су једном дошли у дивјејево, не- ки од њих и бе з икакве озбиљније намере, а који му се поново враћају многи купују ку- ће и остају да живе ту ево и једног малог, али дивјејево септембар / октобар 2019 29 ипак и великог чуда, којег су нам у дивјејеву испричали – кад смо упитали једну монахињу ко им је духовник, она нам је одговорила да оне немају духовника „манастир са 500 мо- нахиња нема духовника?“, зачудили смо се „па да, по завету светог серафима, он је рекао да се обраћамо њему као да је жив и да ће нам он у све му помагати ми, к ад имамо неку недоумицу или неку муку, ми одемо код њега, кажемо му и он нам по -могне кад смо тек обнављале манастир деведесетих година, после совјетског раз- рушења (храм свете тројице је служио као складиште, преображенски храм је био га- ража, а казањски храм је био претворен у пошту и банку), ја нисам имала топлу оде- ћу и би ло ми је х ладно, а по ц ео дан с ам радила и тако сам се пожалила светом серафиму код његових моштију да немам топлу одећу, и о дмах после те молитве, у корпи поред кивота, нашла сам зимску јакну моје величине! ето како преподобни одмах помаже“ богослужења у овим манастирима су по- себна прича можемо само да кажемо да и у оранском манастиру и у дивјејеву, слу- жбе трају по два и по че тири сата ујутро и увече, сваки дан међутим, иако нама, не- навиклим на овако дуге службе, то изгле- да предуго, тамо човек не осећа умор док стоји на служби, већ се, напротив, чуди, кад је већ прошло три и по сата вечерње слу- жбе, и већ т реба ићи на к анавку и чи тати богородичино правило поред незаборав- ног акатиста преподобном, који поју мо- нахиње свако јутро у седам ујутро и затим на сваких пар сати, посебан доживљај је суботње свеноћно бденије, које служи до десет свештеника, а неретко и нижегород- ски владика, и у току којег се, по типику, за време шестопсалимија, гасе сва светла у огромном храму остаје да г ори само во- штаница, коју држи игуманија која чита, а такође се и закључавају врата, тако да ни- ко не може да уђе, нити да изађе ово зато што је шестопсалмије слика страшног суда, који ће, по једном предању, трајати оноли- ко, колико траје читање шестопсалмија на њиховом суботњем бденију, човек се осећа управо као да је васкрс, а то је тешко речи- ма објашњиво треба поменути још и најпознатији ис- точник, поред других десетак – источник светог серафима код села циганка он је познат по многобројним исцељењима оних, који су се са вером погружавали у њему, а нарочито по томе што многи, ко- ји не могу да имају деце, добију пород по- сле погружења у ње га тако су се и све ти цар николај и царица александра, иначе изузетно поштовани у овим манастирима, пошто дуго нису могли да имају мушког на- следника, при посети обитељи, погрузили у овај свети источник и после тога добили царевића алексија због тога су следеће године засадили бор одмах изван ограде манастира који је и дан да нас ту одмах поред бора гради се дрвена капела посве- ћена светим царским великомученицима романовима после посете великолепној обитељи мај- ке божије и светог серафима, стижемо до заштитника брака и породице – светих пе- тра и февроније ови светитеље призивају у помоћ они к оји траже брачног друга, а нарочито они који не могу да имају деце у манастиру свете тројице имају пуну свеску дечијих имена, од којих је на јчешће – ф е- вронија занимљиво је да свети муромски чудотворци помажу и код болести рака, та- тема броја тамо човек не осећа умор док стоји на служби, већ се, напротив, чуди, кад је већ прошло три и по сата вечерње службе 30 5 / 2019 тема броја ко да и многи оболели долазе овде и моле се за ис цељење број оних к оји су нашли брачног друга молитвама светих петра и февроније, такође се не зна међу побо- жним русима постоји традиција да пре бра- ка дођу код њих и измоле благослов за бу- дући брак сигурно да је овај благочестиви обичај добар почетак за будућу породицу живописни градић муром, са богатом историјом, има још с тарих обитељи са мо- штима древних руских кнежева из 12 ве- ка што чини крај нашег путовања још занимљивијим уморни од напорног и дугог пута, после посете муромским чудотворцима, ми се поноћним возом муром–москва, враћамо у ужурбану престоницу, коју заобилазимо и идемо право на аеродром враћамо се кући из ове земље чуда, из предворја раја у ко- ме смо боравили божијом милошћу и бла- гословом мајке божије, покровитељке ру- сије тешко је средити утиске после таквог путовања, углавном ћутимо и тешко нам је да поверујемо где смо били и шта смо дожи- вели искуство показује да ко је једном био у дивјејеву, тај увек жели да се врати, јер та- мо нас чекају пресвета богородица и свети серафим данас, браћо и сестре, ми савршавамо молитвени спомен преподобномуче- ница јелисавете и варваре прошло је већ 100 година од како су оне пострадале то је било 1918 године, у оно време када се у русији догодила страшна, незамислива катастрофа као што се догађају стихијске непогоде у природи, тако је и русију сна- шла друштвена невоља – држава силна и прекрасна, иако свакако са неким не- достацима, била је срушена тешко је од- редити зашто се ово догодило у неком степену узрок томе је био у тицај страних сила, делимично – и греховност руског на- рода ко зна да ли с е људи могу разабра- ти до краја у овом по гледу? за неколико месеци (од фебруарске до октобарске револуције), русија је дошла до тога да је власт у њој изгубила сваки значај и била освојена од гомиле завереника то је била, у буквалном смислу речи, гомила људи – свега неколико стотина људи, али они су успели да задрже власт током врло дугог времена иако су они уништавали једни друге, ипак им је у спело да сачувају пре- јемственост (континуитет) власти све до почетка 90-их година за све ово време су проливене целе реке људске крви александар солжењицин у својој књизи архипелаг гулаг(гулаг – главна управа ла- детаљ из мурома септембар / октобар 2019 31 гера) пише да је од 1917 до почетка 50-их у ру- сији изгубило живот преко 60 милиона људи, и ово је податак из њему доступних извора а управо многи документи су му били недоступ- ни познато је да су материјали са резултатима пописа становништва, који је спровео стаљин крајем 30-их година, били сакривени – толико су катастрофалне показатеље давали препи- сивачи број становништва русије уопште ни- је одговарао учињеним у том моменту прог- нозама по мишљењу неких истраживача, од времена револуције до пада комунистичког поретка у русији је совјетска власт проузроко- вала смрт око 100 милиона људи другим ре- чима, да није било револуције која је однела толико људских живота, то би становништво русије и тзв независних држава у целини била сада већа за 100 милиона да бисмо што ближе представили ову цифру, рећи ћу да грчка има седам-осам милиона људи када се догодила поменута катастрофа, он- да су многи људи побожног живота, пре свега свештенство и аристократија, које су бољше- вици сматрали бедемима царске русије, били подвргнути тзв„црвеном“ терорупошто је бе- логардејска војска објавила „бели“ терор про- тив бољшевика, то су се последњи обрушили с почетка својим терором и на племство а када је и свештенство на челу са патријар- хом тихоном иступило против „црвеног“ теро- ра, тада се и оно подвргло гоњењима од стра- не бољшевика у првом реду бољшевици су хтели да поубијају све чланове царског дома, да не би остало више никаквих претендената на престо и да с е више никада ни код кога не би јављала мисао о обнови монархије неки од њих с у се спасили, а неки су били ухваће- ни и погубљени јуче смо спомињали царске страстотерпце, царску породицу, а данас са- вршавамо молитвени спомен преподобному- ченица кнегиње јелисавете и инокиње варва- ре, са којима су били мучени још неколицина великих кнежева као што знате, царски стра- стотерпци су били предани страшној казни, њихов крај се чак не може ни назвати казном, јер то је било крваво убиство царске страсто- терпце су стрељали и пошто нису могли одмах да побију све, докрајчивали су их бајонетима, да не би стварали сувишну буку описи овог ужасног крвопролића су напи- сани бестидно и хвалисаво, оставили су их са- ми бољшевици који су извршили стрељање постоји неколико таквих описа, који се међу- собно разликују само у ситницама после уби- ства царске породице тела страстотерпаца су бацили у шахту и покушали да је затрпају гра- натама, мислећи да ће се зидови шахте обру- шити и сакрити трагове злочина, али се то није догодило све ово се одиграло на месту које се зове гањина јама потом је убицама успело тема броја солжењицин у својој књизи архипелаг гулаг пише да је од 1917 до почетка 50-их у русији изгубило живот преко 60 милиона људи, и ово је податак из њему доступних извора а управо многи документи су му били недоступни схиархимандрит авраам (рејдман): о томе да подвиг мучеништва изражава љубав према богу превео с руског: небојша ћосовић 32 5 / 2019 тема броја да се домогну остатака својих жртава, како би их уништили и затим пренели на друго место и тек тамо сахранили почетком 90-их остаци царских страстотерпаца били су делимично нађени у поросенковој јарузи преподобномученица велика кнегиња јели- савета, инокиња варвара и затворени с њима велики кнежеви убијени су на још зверскији начин њих су живе бацили у шахту и засули гранатама, многи од њих су погинули одмах, али су неки остали живи, а у том погледу и преподобномученица јелисавета много по- страдавши и сама, она је повијала ране једном од осталих у животу кнежева и тако с певањем духовних богослужбених песама кроз неколико дана они су, будући оса- каћени, поумирали сви један случајни прола- зник је чуо пјеније, које је долазило из шахте, али он сам се није усудио да дође до људи који су се тамо налазили када је он довео беле, они су већ били умрли када су довезли тела царских стратотерпа- ца до гањине јаме, црвеноармејци који су тамо налазили, љутито су говорили: „зашто их нисте довезли живе? ми смо рачунали да ћемо их ми овде убити“ судећи по томе да су преподобно- мученице јелисавету и варвару живе бацили у шахту и засули гранатама, може се закључити да би на ис ти начин уморили и ц арске стра- стотерпце, бацивши их живе у шахту пошто су покушавали да сакрију трагове злочина на потпуно исти начин, вероватно да је постојала некаква посебна наредба за убиство чланова царског дома многи људи су тих година пострадали без икаквог суда и истраживања кривице обично су прислањали пиштољ на слепоочницу и пу- цали у човека, а понекад су се и подсмевали једног свештеника у нашој епархији су пред смрт мучили тако што су му одсецали меке делове тела, а он је мо лио да га убију и не му- че некакво зверство се пробудило у руском народу и обрушило на духовне основе руске нације: на православну веру и њене носиоце, у том погледу и на племство и аристократију, који су били цвет народа издајство, зверство и подлост су се веома разноврсно пројавили тих страшних година гоњења су се наставила, започињући од 1917– 1918 године, па све д о пада совјетске власти; она су посебно била јака у годинама које су претходиле стаљиновој смрти но, истовре- мено ми видимо необичну храброст и пре- даност неких простих људи, својој, како су са презиром говорили комунисти и бољшевици, „господи“ ја хоћу да говорим о преподобномученици варвари, иако је обично више прихваћено да се пажња усредсреди на велику кнегињу је- лисавету хтео бих такође да кажем о верним слугама царске породице: о доктору ботки- ну, о собарици демидовој, о лакеју трупу (иа- ко он није био православан, ипак је про јавио необичну преданост) све слуге су имале мо- гућност да оставе царску породицу – њима су отворено или у наговештајима предлагали да то учине, а доктора боткина су чак наговарали – зато је он знао шта га чека у писму из ипати- јевског дома он пише: „ја сам умро, али нисам још сахрањен“ ако би све потом убијене слу- ге пожелеле да оставе царску породицу, њима би лако дозволили да то учине, међутим они су јој остали верни до краја преподобномученица варвара је била про- ста жена споља је ништа није везивало за велику кнегињу јелисавету – јер сви су били свесни да се величина и слава царског рода завршила приближавањем романовим било је неопходно мислити на очување сопственог живота, и многи су претпоставили свој живот дугу, али не и ино киња варвара она је к ао келејница преподобномученице јелисавете остала њој верна до краја и убијена је заједно с њом, иако је к ао „проста“ особа у то време могла бити не репресирана, јер тада су репре- сирали само аристократију и свештенство ма- совних гоњења, која су почела доцније крајем 20-их година при стаљину, тада још није било и не знаш че му се дивити: или преданости ових простих људи или њиховој тзв„господи“: преподобномученици јелисавети и царских страстотерпцима, који су побуђивали у својим ближњим такву необичну љубав и преданост само ово већ с лужи за нас к ао директан при- знак светости и слугу и њихове господе свака- ко, овде није дејствовало само осећање дуга, септембар / октобар 2019 33 односи међу њима нису били просто односи претпостављених и потчињених – овде је љу- де покретало осећање узајамне љубави љу- бав их је објединила и учинила нераздвојним чак и у смрти у посланици римљанима апостол павле ка- же: „ко ће нас одвојити од љубави христове?“, набрајајући свемогуће невоље, које само може замислити човек и закључује: „ништа нас не мо- же раставити“ нераздвојивост ових праведних светих људи, царских страстотерпаца и њихо- вих слугу, сведоче о томе да се они нису одво- јили својим духом од љубави христове, без об- зира на сва неподношљива, страшна гоњења нама се може чинити, да царски страсто- терпци, живећи у ипатијевском дому, нису ништа особено претрпели, јер они су били та- мо у таквим условима, у којима сада живе ма- лобројни: имали су слуге, имовину које сада нема код нас (потомци црвеноармејаца и до сада продају у јекатаринбургу остатке њихове имовине) но, ми заборављамо на оно величи- је кога су били лишени царски страстотерпци током револуције и свих невоља које су их сна- шле ми не схватамо колико је велика разли- ка између оне славе коју су они уживали, као владари једне од највећих држава у свету, са оном срамотом и понижењем којима су били подвргнути од 1917–1918 године у „отачнику“ има приповест о једном египат- ском подвижнику, који се саблазнио славом другог – д ошљака из др уге земље у т о вре- ме се сматрало да истински подвижник треба да буде савршено сиромашан и да сам треба да се труди за своје издржавање а помену- ти подвижник довео је са собом слугу, спавао је са јастуком под главом – а ово је би ло уоп- ште незамисливо за једног подвижника – и истовремено поседовао је, што је сведочило о његовој светости, дар прозорљивости, те га је народ волео и многи су долазили њему за савет саблазнивши се, или просто павши у не- доумицу, египатски подвижник, будући искрен и поштен човек, отишао је код овог странца и запитао га: „како то, да је т еби који имаш слу- гу, спаваш са јастуком под главом, једеш хра- ну коју ми не једемо, господ даровао духовне дарове, које ја немам, иако се строжије подви- завам?“ тада га је тај запитао: „чиме си се ба- вио пре него што си дошао у пустињу?“ – „био сам пастир“ – „а чиме си се хранио?“ – „сувим хлебом и сиром“ – „а ја сам живео у риму, био познат човек окружен мноштвом слугу, носио свилене кошуље, намашћивао своје тело ра- зним ароматима, речју живео у раскоши зато сам сада ради своје немоћи принуђен да оста- вим себи слугу и ук ажем макар мало снисхо- ђење своме телу, али ради тога што сам се ли- тема броја преподобномученица велика кнегиња јелисавета и преподобномученица инокиња варвара – фотографије и икона 34 5 / 2019 тема броја шио много већег, господ ми и шаље дарове а ти живиш и сада скоро боље, неголи онда када си био пастир“ потребно је признати, да бисмо ми нашавши се на месту овог завидљивог подвижника, за- пали у још већу осуду – нама чак не би недоста- јало храбрости, да приђемо и искрено кажемо: „зашто ти живиш у раскоши?“ тако, на несрећу неки од нас осуђују и царске мученике све се познаје у поређењу, и у да том слу- чају ове речи су оправдане дакле, да бисмо схватили какве су невоље и муке поднели царски страстотерпци и преподобномуче- ница јелисавета још пре своје мученичке кончине, ми морамо да сапоставимо услове, у којима су се они налазили у овом времен- ском интервалу, са оним необичним величи- јем и с лавом, који су пратили њихов живот, када су још били чланови царске куће преподобномученица јелисавета је била пореклом немица и потицала је из тзв вла- дарског дома по законима руске империје, установљеним од павла i, будући наслед- ник престола је имао пра во да с тупа у брак само са особом из царског дома пошто је у немачкој било много наследника таквих вла- дарских кућа, то су руски владари често сту- пали у брак са немачким принцезама велики кнез сергеј, стриц будућег цара николаја ii, ступио је у брак са принцезом јелисаветом кнез сергеј није имао права да претендује на царски престо, зато је велика кнегиња јели- савета могла, по закону руске империје, да остане протестанткиња – а само је будућа ца- рица морала да прими православље међутим, велика кнегиња, упознавши се са православљем, тако се разгорела духом, да је потпуно свесно, без икаквог притиска или користољубља прихватила веру свога супру- га при овоме је она чак пошла против воље свога вољеног оца, убеђеног и ревносног протестанта, чиме га је јако огорчила у то време, посебно у тако солидним поро- дицама, из које је потицала јелисавета фјо- доровна, непослушност родитељима је би- ла неизмерно ретка (а сада, на жалост, деца крајње ретко бивају послушна родитељима) дакле, велика кнегиња јелисавета је потпуно слободно и искрено прихватила правосла- вље и направила пут од хришћанске супруге до монахиње – после погибије супруга, вели- ког кнеза сергеја, кога су убили терористи када је она била на светој земљи, у време освећења храма свете равноапостолне ма- рије магдалине, који и до данас стоји на па- дини јеленске горе, она је била толико оча- рана, ако се може тако рећи, благодаћу која дејствује у овим светим местима, да је рекла у духовном усхићењу: „о, како бих желела да будем овде сахрањења!“ ове речи су се по- казале пророчким – пошто су њене нетљене мошти извучене из шахте код алапајевска, оне су биле упућене у свету земљу и почива- ле су тамо скривене све до прослављења од руске заграничне цркве преподобномучени- ца јелисавете и вараваре а сада се њихове свете мошти покоје у храму свете равнопапо- столне марије магдалине и доступне су сви- ма ради поклоњења ето, каква је необична судбина задесила ову велику светитељку немица која је при- мила православље, убијена је од руса, који су се одрекли од православља јелисавета фјодоровна је дошла из туђе сређене зе- мље и уместо славе коју је могла очекивати као чланица царског дома у великој држави, доживела је овде такву страшну срамоту, по- нижење и на крају крајева мученички крај за све нас она пре дставља пример истинске вере, истинске љубави према православљу, којима је сваки од нас дужан да подражава ми треба да подражавамо и верним чак д о смрти слугама преподобномученице јелиса- вете и царских страстотерпаца управо љу- бав према богу чини човека преданим своме дугу и људима којима је он потребан свети би требало да буду посебно пошто- вани у оним ме стима, где су пострадали и нама у нашој епархији следује да особено по- штујемо спомен царских страстотерпаца, ко- ји представљају и сверуске свете ми треба да подражавамо њихов пример, поштујемо их, молимо им се и на т ај начин будемо уче- ницима њиховог живота, вере, храбрости, љубави према богу и ближњем, љубави пре- ма светој православној цркви септембар / октобар 2019 35 историја света препознаје велики број благословених народа, али међу њи- ма изузетно место припада руском народу овај народ одувек је жудео за христом, пре- светом богородицом и светима због тога су странице књиге небеске русије најисписа- није, а календар светих најпотпунији апостол андреј првозвани у кијеву посади прво семе хришћанске вере, а мудри равно- апостолни кнез владимир десет векова касније при- хвати православну веру и крсти руски народ ње- га је од малена уводила и истински подржавала у вери његова благовер- на бака кнегиња олга изасланици књаза вла- димира када се вратише из цариграда, са свете литургије у цркви прему- дрости божије, пренеше књазу само речи хвале о истинитој православној вери у то време, у цркви премудрости божије, за- дужбини светог цара ју- стинијана, на литургији је појао хор од 300 појаца, а служило је 100 свештеника и ђакона после свенародног крштења књаз ће сази- дати многе православне светиње широм ру- ских земаља његови свети синови борис и гљеб такође се прибројаше светима главни град русије данас је москва назива се још и трећим римом московска патријар- шија пета је по части, одмах иза јерусалим- ске патријаршије руска црква данас има 15000 монахиња и монаха, а највише храмо- ва посвећено је господу христу, мајци божи- јој и светом николи светитељ кога називају игуманом русије је свети сергије радоњешки који са својих 75 светих ученика подиже 55 најзначајнијих руских манастира свети серафим саровски је један од највећих светитеља 19 века све- та матрона заштитница је града москве, а света ксенија петроградска великог санкт петербурга у руском државном грбу налази се икона светог ђорђа, светитеља који једини носи назив победоносац руска држава и црква данас носе један крст од кога зависи постоја- ње руске државе и многих народа који живе у њој то је синергија, симфонија пресликана из некадашњег најсветлијег периода источно- ромејског царства званични државни про- тема броја руски народ одувек је жудео за христом, пресветом богородицом и светима земаљска и небеска русија хаџи драган б поповић света ксенија петроградска, новија икона (извор: spbdaru) свети сергије радоњешки, руска икона 36 5 / 2019 токол говори о тој симфонији, наиме, онога кога прима руски председник тога прима и руски патријарх и обратно, кога прима руски патријарх прима и председник државе несрећна октобарска револуција учи- нила је да мноштво руске интелигенције и нових светитеља напусти русију но, бог и кад допушта рушење, он истовремено гради – избегли руси облагодатише сво- јом вером и знањем читав балкан, европу, америку много пре несретне револуције свети јо- ван кронштатски прорекао је беду и пропаст која чека русију због греха цареубиства све- те породице романов: „ја предвиђам“, си- гуран је отац јован, „успостављање моћне руске државе на моштима мученика и но- вомученика као на најчвршћем фундамен- ту, биће изграђена нова русија – по старом обрасцу; чврсти својом вером у христа бога и свету тројицу; и биће по завету кнеза вла- димира – русија као једна црква“ храбра и постојана русија чије су очи упр- те ка небу, а к орак јој чврст на зе мљи не заборавља речи свога великог светитеља, благоверног кнеза александра невског, др- жавника и неимара који за 44 године живота, колико поживе на земљи, сазида исто толи- ко задужбина: „браћо, нас је мало, а непри- јатељ је јак, но ни је бог у сили, него у исти- ни не бојте се многобројности непријатеља зато што је с а нама бог!“ свети александар невски ове речи упутио је, чини се, свим православним народима који чезну за ми- ром и близином божијом, јер се будућност не види без христа несрећна октобарска револуција учинила је да мноштво руске интелигенције и нових светитеља напусти русију но, бог и кад допушта рушење, он истовремено гради – избегли руси облагодатише својом вером и знањем читав балкан, европу, америку тема броја (фото: rsrbthcom) септембар / октобар 2019 37 о горостасној личности, као што је отац александар шмеман, није лако кази- вати живот оца александра био је про жет великом љубављу према богослужењу, а особито, према тајни над тајнама – светој литургији, која је била његов живот живот овог великог православног богослова био је непрестана литургија, јер све ш то је чи- нио и говорио било је у служби богу, а са- мим тим, било је непрестано богослужење знаменити протојереј александар шме- ман рођен је на празник полагања појаса пресвете богородице, 13 септембра 1921 године у талину (данашња естонија) услед животних околности, у раним годинама ње- говог детињства са својом благочестивом породицом сели се из естоније у француску у погледу његовог узрастања у образовном смислу, потребно је истаћи да је образова- ње започео у руској војној школи у версају, из које потом прелази у гимназију, а касније наставља студије у француском лицеју и на париском универзитету за време студира- ња, посебну пажњу посветио је подробном и озбиљном изучавању црквене историје одбраном научног рада из литургијског бо- гословља стиче звање доктора богослов- ских наука године, 1943 ступио је у брак, док је у свештени презвитерски чин руко- положен 1946 године година 1951 златним словима је записана у његовој личности наведене године одлази у сједињене аме- ричке државе и постаје професор на акаде- тема броја живот оца александра био је прожет великом љубављу према богослужењу, а особито, према тајни над тајнама – светој литургији, која је била његов живот протојереј александар шмеман – човек богослужења бранислав илић 38 5 / 2019 тема броја мији „светог владимира“ у њујорку за дека- на ове академије изабран је 1962 а на т ом послушању остаје до свог престављења, на празник светог апостола андреја првозва- ног, 13 децембра 1983 лета господњег написао је многобројна дела која на нај- бољи начин осликавају, не само његову љубав према богословљу и богослужењу, већ поврх свега, његову непоколебиву ве- ру и постојану хришћанску љубав сва ње- гова дела повезује једна танана нит која тихо и ненаметљиво, као један свештени путоказ, подсећа читаоца на радост вас- крсења, на он у радост коју овде и с ада предокушавамо учешћем у божанственој евхаристији отац александар је често своју пажњу посвећивао хеортологији, трудећи се да на разумљив начин пренесе смисао, суштину и поруку одређеног пра- зника, те је често понављао да: хришћани живе од празника до празника наведене речи су истинско сведочанство да прото- јереј александра шмеман није само жи- вео од празника до празника, већ је сваки празник, од године до године, доживља- вао и проживљавао као да се догађа овде и сада у погледу знаменитих дела овог великог богослова, наш српских народ је посвећи- вао и посвећује велику пажњу, а делатни израз те пажње пројављен је превођењем његових дела за ову прилику издвојиће- мо само нека дела која су преведена на српски језик: историјски пут православља (атос, бе- оград, 1994); тајне празника (светигора, цетиње, 1996); православље на западу: црква, свет, мисија (светигора, цетиње, 1997); велики пост (каленић, крагујевац, 2002); за живот света: светотајинска фи- лософија живота (логос, београд, 2006); дневник (видослов, требиње, 2007); наш живот у христу, христов живот у нама: изабране беседе, есеји, студије и одломци из дневника 1973–1983 (образ светачки, београд, 2007); смрт смрти (хришћански културни центар, београд, 2007); водом и духом: о тајинству крштења (света гора, манастир хиландар, 2008); евхаристија: тајинство царства (света гора, мана- стир хиландар, 2009); евхаристијско бо- гословље (богословско друштво отачник, београд, 2011) септембар / октобар 2019 39 лепа је прилика и да се надахнемо живим сведочанством супруге протојереја алек- сандра шмемана, лилијен шмеман, која је у свом познатом писму под насловом „же- на, супруга једног свештеника“ на опитан и искрен начин приближила основне детаље везане за личност о александра шмемана: „оно што је предодредило пут свештени- ка је његов дар беседништва, који је био непосредан, директан, неизбежан за оне које је упознао био је сходно томе непре- стано окружен људима и тражен, и никада није рекао не ако би његови саговорници постављали необична или нејасна питања, имао је дар да раз уме оно што су хтели ре- ћи и зашто имају проблеме одговарао је никада не намећући решење, никада не корећи знао је чудесно да опусти људе, да им угоди, да их охрабри, да им пренесе оно најважније, са чим све постаје једноставни- је, радосније и спокојније заиста је уздизао срца понекад су људи готово били разоча- рани надајући се добијању решења или осу- де, али он им је ра дије давао визију нисте могли, а да с е не смејете у његовом прису- ству, чак и када су теолошка питања била по среди његов осећај за правду, здрав разум, његово виђење живота који није оптерећен лажним проблемима, уз један непрестано будан смисао за хумор, извесна срамежљи- вост, уздржање у сва
... преко иконе до ко- начне истине какав је, коначно однос вере и природних наука и каква је комуникација између њих могућа? вера (теологија), и природна наука се не поклапају по природи својих метода, те се и наратив једне не може мешати са нара- тивом друге теологија и природна наука се не могу доводити ни у т акав однос да б уду алтернатива једна другој, јер би то поново значило поништење разлике њихових мето- да, а тиме и њих с амих али, оне се свакако делимично поклапају јер, иако различитим методама, кореспондирају са истим бићем, постављајући и слична питања о том бићу у нашој конкретној теми, кореспонденција са истим бићем, тиче се питања онтолошког статуса слободе одлучивања вера (теоло- гија) и природна наука могу комуницира- ти онда када се жели целовитији одговор о бићу теологија може да настави даље тамо где границе методолошког натурализма за- устављају природну науку и њен наратив предуслов томе јесте непристајање да се ме- тодолошки натурализам поистовети са он- толошким натурализмом управо са таквим приступом, покушаћемо да резултате неуро- физиолошког испитивања, које је спровео неуролог бенџамин либет, осветлимо даље библијском антропологијом библијском ан- тропологијом осветлићемо не само ствар- ност људске слободе (одговор на питање – шта је то бити слободан), и човека као кон- кретног бића, већ и протумачити порекло самих увида до којих је дошло либетово не- урофизиолошко испитивање – одакле поти- че да несвесно у човеку претходни свесном у процесу доношења одлуке ово је страшно парадоксално како је одлука – одлука, ако јој претходи несвесно!? важно је поновити – теологија овде неће бити неурофизиологија, нити ће бити алтернатива неурофизиологи- ји неурофизиологија као наука, у овој ко- муникацији, остаће неоштећена и нетакнута као таква али, у исто време, теологија ће ов- де бити и отрежњење од пијанства сциенти- змом и онтолошким натурализмом наставиће се увиди вере не могу да захтевају да буду укључени у опсег стварности који обухвата методолошки натурализам – не могу претендовати да понесу епитет научног увида у дијалогу са ате измом 20 5 / 2019 тема броја: свјатаја рус сабор светих у руској земљи просијавших, новија икона (извор: azbykaru) септембар / октобар 2019 21 тема броја: свјатаја рус оца игњатија шестакова, сабрата москов- ског сретењског манастира, савременог руског мисионара и уредника чувеног интер- нет-портала православиеру вероватно нема потребе посебно представљати у србији – у нашој земљи он је годинама уназад радо ви- ђен гост доказани пријатељ српског народа, одличан познавалац историје српске цркве, човек који међу православним србима слови за „свог међу својима“ и који, у складу са свим наведеним, перфектно говори српски језик ово је други интервју по реду који он даје за часопис православни мисионар, на тему броја оче игњатије, за почетак нам реците нешто о значењу термина „света русија“ и о његовом историјату да ли се значење те синтагме мењало кроз различите епохе? може се рећи да појам „света русија“ има два значења: то је руска земља, русија по да- нашњем схватању, коју је бог изабрао ради спасења и просвећења хришћанском вером односно, по овом схватању „света русија“ има сасвим видљиве физичке границе други појам је метафизички простор, сабор право- славних хришћана и светаца света русија ни- је толико дефинисана географијом и етнич- ком припадношћу или државношћу, колико управо православном вером привремена и пролазна русија као да се преображава и као да је позвана да постане вечна русија, део царства небеског и небески јерусалим ово је врло слично као појам небеске србије чи- ни ми с е да с у ови по јмови умногоме иден- тични по свом духовном садржају узгред ре- чено, мислим да је упра во због тога многим србима тако блиска и схватљива света руси- ја мислим као ни једном другом православ- ном народу осим самих руса у којој мери је данас жива идеја свете русије и како се она уопште доживљава од стране руског народа? света русија је, наравно, жива, зато што је бесмртна она у свом на јвишем смислу при- пада вечности нажалост, данас се тога ни из далека не сећају сви наши савременици, руси чак би боље било рећи да не живе у скла- ду с тим, али ипак без обзира на сва искуше- носиоци предања свете русије и њен део су били и остају наши свеци, и управо упознавање с њима може истински да нам открије тајну свете русије то не треба да занемарујемо тим пре што нам нису оставили само своја житија, већ и писано наслеђе разговор са јеромонахом игњатијем шестаковим, православним мисионаром и уредником интернет-портала православиеру тајна свете русије открива се у сусрету са светима разговор водио: презвитер оливер суботић тема броја 22 5 / 2019 тема броја ња и саблазни, без обзира на то што у свести нашег друштва данас практично доминира амерички начин живота који је прожет мате- ријалним вредностима, као што је то некад био случај с комунистичком идеологијом, то не може у потпуности да заклони или да ап- сорбује свету русију не само то – лично сматрам да русија као држава, империја и цивилизација живи упра- во захваљујући светој русији ако не буде свете русије неће бити ни русије заправо, ако погледамо историју своје земље у тра- гичном хх веку видећемо како одрекавши се идеала свете русије историјска русија у хх веку стално нешто губи и остаје без нечега губи територију за територијом, светињу за светињом, сам руски народ се распада на де- лове чак се и црква дели али света русија је и да нас жива, живи су њени идеали, између осталог, и кад је реч о нашој омладини, што не може да нас не раду- је и надахњује русија је у хх веку прошла кроз страдања као мало која земља у историји света у којој мери је узвишени идеал свете русије надахнуо руски народ да издржи голготу која га је чекала после пада царевине? мислим да можемо говорити о томе да је све оно добро што је постојало у народној ду- ши у т рагичном хх веку било управо одраз идеала свете русије није случајно, на пример, што су у време владавине комунистичке идеологије у русији под којом се и тада подразумевао ссср била створена многа дела у области књижевности, поезије и пре све га филма која су била про- жета дубоким хришћанским смислом и мо- ралним учењем сад, у време наизглед безграничне сло- боде, осврћемо се и у недавној прошлости проналазимо ове моралне идеале и приме- ре, између осталог, за наш духовни живот, за служење ближњем и цркви зашто је то тако? мислим да је то због тога што су творци ових дела још увек били одга- јени на вишевековним идеалима свете руси- је, чак и ак о тога сами нису били свесни или ако су сматрали себе неверујућим и нецркве- ним људима они су их преузимали из руске књижевности, уметничких дела и црквене архитектуре, али што је главно, из моралних идеала у складу с којима је руски народ на- ставио да живи с идеалима милосрђа, пожр- твованости, подвига, љубави према сирома- штву и љубави према ближњем света русија је и даље живела у народним музејима, у дечјој књижевности и у нашим бајкама занимљиво је што се на тако чудесан начин пробијала и налазила место у патриот- ском васпитању совјетске епохе руски народ је после револуције доживео праву катастрофу, прошао је кроз страдања незамисливих размера, али је управо скоро храм новомученика – сретењски манастир (фото: анатолиј горјаинов) септембар / октобар 2019 23 угасли огањ свете русије и даље грејао на- родну душу, уливао му је снагу, подстицао га је на с тваралаштво, подвиг, а ш то је г лавно, на молитву многи исповедници свете руси- је су постали чувари цркве и вере то је било нераскидиво руси и срби имају више личности из своје историје које су изразито сличне примера ради, свети сергије радоњешки и свети сава показују сличност како по духовном лику, тако по огромном значају за народе из којих су потекли исто примећујемо код светог кнеза александра невског и светог деспота стефана лазаревића, који нам изгледају као рођена браћа, како по витешком лику, тако и по духовности у савремено доба појавила се и једна личност која и за србе и за русе има велики значај – руски цар мученик николај романов, свети рус који је заштитио српски народ од уништења у првом светском рату шта кажете на идеју да наше две помесне цркве заједничким снагама саграде један руско-српски храм у коме би, један поред других, били фрескописани ликови светитеља који су директна спона наша два братска народа? наша је дужност да саградимо такав храм не само то, сигуран сам у то да ће с е такви храмови појављивати у русији и у србији, у свуда где живе руси и срби данас се у републици српској у бања-лу- ци већ гради такав руско-српски храм у част николаја ii и царских мученика то је спомен- храм, храм који представља израз љубави срба према нашем цару-мученику николају који је устао у заштиту истоверног српског народа 1914 године и овај пројекат се већ реализује, може се рећи, заједнички пројекат храма израдиле су и припремиле руске архитекте, а граде га сами срби али, мислим да то није једини та- кав пројекат наравно, и београд заслужује храм у част николаја и српских светаца овај град је једи- ни главни град у свету у којем постоји улица цара николаја ii, и где је у самом центру града подигнут величанствени споменик николају ii то говори о многим стварима београд је посведочио своју искрену љубав према ца- ру-мученику и верујем да ће се једнога да- на и у београду појавити такав храм уопште, обилазећи најразличитија места на балкану свугде сам имао прилике да сретнем ову же- љу која је спонтано или свесно потицала од различитих људи: свештеника, архијереја и обичних верника постоје неки савремени теолози који критикују термин света русија, сматрајући да он потенцијално садржи етнофилетистичке конотације који је ваш одговор на такве ставове? тема броја сматрам да русија као држава, империја и цивилизација живи управо захваљујући светој русији ако не буде свете русије неће бити ни русије 24 5 / 2019 тема броја мислим да ови савремени теолози-крити- чари сами заправо нису спремни да бране цркву као што су је бранили новомученици за које је појам света русија или небеска србија био жив они углавном с паметним изразом лица могу да критикују све што је било пре њих појавило се мноштво људи који због нечега све зна ју боље него што су знале претходне генерације исповедни- ка вере, генерације наших предака који су сачували веру у најтежим условима нара- штаји руса који су преживели комунистички терор или нараштаји срба који су сачували веру и морал у условима неколико векова турског јарма ови паметни „научници“ су данас спремни да све доведу у сумњу, али се поставља пита- ње да ли сами могу показати пример заштите вере и исповедништва који су показали људи за које појам света русија није био празна реч наравно, мислим да се „за етнофилети- стички конотацију“ може оптужити црквена традиција сваког народа: руса, срба, грка, грузијаца, румуна, бугара и тако даље, чак и православних јапанаца код свакога се може наћи нешто што је специфично за њихово ис- поведање вере, што потпада под „садржај ет- нофилетистичке конотације“ али, мислим да се сад више не треба тиме бавити заправо је важно чувати чистоту право- славне вере у оним савременим искушењи- ма, која су често нова и по облику необична за православну цркву и народе који испове- дају православље ова искушења су много јача и штетнија по јединство православља и спасење наше душе једно од њих је по мом мишљењу извесни верски глобализам, бри- сање свих граница и појмова морала при том се ово често оправдава борбом с неким наводно застарелим појмовима и традици- јом, укључујући и националну они се доводе у сумњу као неко невероватно зло међутим, занимљива је сама чињеница да је кад се овај или онај народ придржавао своје националне православне традиције, био много моралнији и духовно јачи него сад кад смо добили неко наводно светско „истин- ско“ хришћанско откровење, а кад су наши морал и морални обичаји пали на невиђено низак ниво чини ми се да треба да се замислимо над тим, пре свега то треба да учине ови савре- мени теолози, ако се, наравно, искрено ру- ководе жељом да буду од користи цркви, а не просто да направе каријеру, стекну популарност и прославе се својим екстра- вагантним идејама и поступцима по мом мишљењу, то је најчешће испољавање из- (фото: анатолиј горјаинов) септембар / октобар 2019 25 весне неукости или незнања, које, парадок- сално, произилази из претерано књишког богословља не бих желео да било кога увредим, али кад међу „савременим теолозима“ (а међу њима и неким српским), наиђем на извесну скепсу према светој русији, то по правилу говоре људи који елементарно никад нису били у русији прочитали су неку критич- ку литературу и чини им се да су све схва- тили односно, ови научници једноставно немају искуство живог општења и сусрета са светом русијом они немају искуство ли- тургијског општења с њом, општења с вер- ним народом, немају додир са светињама, већ су само учествовали на богословским конференцијама и то у прилично уском кругу другим речима, оваква критика у суштини често не може да издржи ника- кву критику и заиста, често је ова крити- ка усмерена и на небеску србију и српску црквену традицију и обичаје, што је врло жалосно али хвала богу, тога нема толико много и православна црква свету русију у целини сматра својим саставним делом мислим да, просто, треба више да знамо једни од други- ма: срби о русима, руси о грцима, грузијци о србима и тако даље, како бисмо боље разу- мели једни друге и заједно ишли ка спасењу кога бисте данас назвали носиоцем традиције свете русије и како да човек заиста препозна ову традицију? прави носиоци ове традиције и њен део су били и ос тају пре свега наши свеци, и упра- во упознавање с њима може истински да нам открије тајну свете русије то не треба да за- немарујемо тим пре што нам нису оставили само своја житија, већ и писано наслеђе и заправо има их врло много, много више него што обично памтимо и знамо одлично је то што је много тога преведено на српски језик: јован кронштатски, оптин- ски старци, јован шангајски, филарет мо- сковски, игњатије брјанчанинов, многи наши духовни писци, и они који нису прослављени у збору светих од свих њих имамо шта да на- учимо све што су написали прожето је духом свете русије али, обавезно се треба упознавати и с кла- сичном руском књижевношћу, зато што је она саставни део наше културе, а истовреме- но је чуварка многих идеала свете русије увек се много радујем кад код нам у г осте дођу срби – ученици и студенти богословије види се како се момцима свиђа оно што ви- де како се одвија ово живо општење више им ништа не треба доказивати, и ово познан- ство с нашом традицијом, са светом русијом, на видљиви начин буди и јача у њима веру јача у њима жељу да служе цркви исто се дешава и с а свештеницима и мо -насима, са епископима света русија нијед- ног човека који тражи истину не оставља равнодушним мислим да је т о дивна традиција и да је треба развијати: света русија није нека лич- на својина руског народа она припада це- лој васељени и ми смо спрем ни да је по де- лимо са сваким човеком који искрено воли христа тема броја привремена и пролазна русија као да се преображава и као да је позвана да постане вечна русија, део царства небеског и небески јерусалим ово је врло слично као појам небеске србије чини ми се да су ови појмови умногоме идентични по свом духовном садржају 26 5 / 2019 српско-руско удружење православна по- родица већ пет година организује покло- ничка путовања руским светињама: москви, оранском манастиру, дивјејеву и мурому прва светиња у коју пристижемо је троји- це-сергијева лавра 70 км од москве тамо се покоје мошти светог сергија радоњешког, игумана земље руске, како га вековима зо- ве побожни руски народ у лаври пада у очи велики број посетилаца-туриста са далеког истока унутар манастира преовлађују кине- зи, јапанци и кореанци, који посећују лавру у великим групама са својим водичима када их видимо на ум нам долазе речи светог се- рафима вирицког, који каже да ће се далеки исток крстити у русији, пре краја света, и да ће долазити у великом броју чини се да је то време пред нама свето-тројички храм који се налази у ла- ври осликао је свети андреј рубљов, као и иконостас после посете најпознатијој руској свети- њи, обилазимо чувену утешитељку руског народа, свету матрону московску, пред чи- јим моштима је сваки дан, од осам ујутро до осам увече, ред дужи стотину метара наша руска браћа нам увек иза ђу у с усрет и п у- сте нашу малу групу преко реда, пошто им објаснимо да смо ц ео дан на ногама и да не можемо стајати још најмање сат времена после свете матроне, обилазимо мали, али чувени рождественски манастир, који се на- лази само двадесетак минута хода од кра- сног трга (погрешно га преводе са „црвени“ (комунистички) трг, јер је изворно значење речи „красни“, заправо – леп, красан) рожде- тема броја тешко је средити утиске после таквог путовања, углавном ћутимо и тешко нам је да поверујемо где смо били и шта смо доживели у посети светој русији и с тројице-сергијева лавра септембар / октобар 2019 27 ственски манастир је подигнут у 14 веку и није рушен за време безбожне власти, већ је само био за творен подигла га је у дови- ца чувеног јунака куликовске битке јурија долгорукова са другим удовицама јунака те историјске битке оне су се, после погибије мужева, замонашиле овај манастир је чувен по великом броју светиња који су добијене из целог света ме- ђу њима је и део појаса пресвете богородице, који је пре пар г одина у русију донео игуман ватопедске обитељи са свете горе, и коме се поклонило неколико милиона руса сам ма- настир одише атмосфером древних руских манастира, са старим и високим иконоста- сом, монашком, тихом певницом и схимона- хињама које, и поред година, стоје на вечер- њој служби уз вековима старе иконе обасјане свећама, само неколико стотина метара уда- љен од центра савремене и узавреле москве недалеко од рождественског, налази се сретењски манастир, који има највећу пра- вославну књижару са великим избором књи- га на црквенословенском језику како узима- мо више примерака новог завета, псалтира и каноника на свештеном језику словенских цркава, и зато што смо срби, добијамо попуст друга тачка на нашем путовању по светој русији је мало познати орански манастир, посвећен чудотворној копији владимирске иконе мајке божије, који се налази у сеоцету оранки, сто километара од нижњег новго- рода икона је насликана у 16 веку и одмах је пројавила велику чудотворну силу, због чега је њен в ласник, богати бојар, за њу по- дигао манастир у коме се и сам замонашио историја овог манастира је пребогата и пре- дуга за ова ко кратак текст, али ћемо напо- менути да су сви војни походи значајни за историју русије, пролазили управо кроз ње- га овај манастир је посетио и свети цар ни- колај ii романов са породицом и учествовао у чувеној литији од нижњег новгорода до оранског манастира, носећи оранску икону мајке божије на својим раменима али, оно по че му је орански манастир по- себан, јесте чињеница да је у њему, по сведо- чанству очевидаца, стрељано најмање 11000 свештеномученика, будући да је у годинама репресије двадесетих и тридесетих година, служио као сабирни логор за свештенство централне русије уз хиљаде монаха и све- штеника стрељано је и неколико епископа сво земљиште манастира, као и све његове зидине, олтари, и буквално су натопљено му- ченичком крвљу руских свештеномученика једно писано сведочанство из тог вре- мена бележи: „комунисти су у манастиру оранки затворили више од 11000 монаха и свештеника, сакупљених из свих манасти- ра централне русије: њих је чувала војска тема броја 11000 монаха и свештеника су били стрељани и закопани на територији манастира у дубоком рову, који су сами себи претходно ископали орански манастир 28 5 / 2019 тема броја једнога дана из централног штаба је дошло неколико официра атеиста окупили су мо- нахе и питали их: ‘да ли ћете са нама сара- ђивати или не? д ајемо вам 24 с ата да раз -мислите ко одбије биће стрељан, сагласно наредби’ тада је епископ одговорио: ‘24 са- та је много даћемо вам одговор у року од 10 минута’ и окренувши се мноштву мона- ха, који су се окупили у дворишту, упитао их је: ‘оци, сада смо добили јединствену при- лику да постанемо мученици ради христа да ли хоћете да сарађујете са атеистима и спасете живот или ћемо умрети за христа?’ пошто им с е епископ обратио са речима ободрења и учврстио их примерима из жи- тија светих, сви су једногласно одговорили: ‘не желимо да сарађујемо са атеистима! хо- ћемо да пострадамо за христа и постанемо мученици!’ свих 11000 монаха и свештеника су били стрељани и закопани на територи- ји манастира у дубоком рову, који су сами себи претходно ископали ја сам се, буду- ћи да сам био млађи од многих, уплашио и крадом побегао у шуму коју су надгледали војници иако су пуцали у ме не, бог ме је спасао“ тако да је орански манастир једна од вели- ких и за с ада не баш мно го познатих свети- ња земље руске, а нарочито нижегородске епархије, у којој се налази и наше следеће одредиште – дивно дивјејево о дивјејеву људски језик боље да ћути не- го да говори, али ради оних, који нису имали тај благослов да посете једно од најсветијих места на земљи, испричаћемо онолико ко- лико можемо дивјејево је посвећено мајци божијој можда је довољно овде навести речи саме богородице, које је она упутила светој алек- сандри, првој игуманији манастира: „подићи ћу обитељ какве нема, није је било и неће је ни бити на земљи“ дакле, дивјејевска оби- тељ је јединствена на земљи и мислимо да се свако ко дође тамо у то и увери ако би човек могао укратко да опише дивјејевски манастир, могао би рећи да је т о предворје раја на земљи овде се осећа присуство мај- ке божије, али и великог чудотворца земље руске – вољеног и поштованог светог сера- фима саровског, који нам је оставио толико значајних пророчанстава и црквених учења, као и обећање да ће пре д крај света васкр- снути и проповедати покајање палом свету прорекао је и да ан тихрист, кад буде дошао у дивјејево, неће моћи да пређе канавку (бо- городичин канал), који опасује манастир, јер ће се пред њим подићи огњени стуб до неба, те ће се морати вратити поменута канавка је место нарочитог по- штовања у дивјејеву, јер је ископан, као што је и цео манастир изграђен, по указању пре- свете богородице светом серафиму много- бројни посетиоци у току целог дана, полако, са бројаницом у руци, ходају канавком из- говарајући по сто педесет молитава богоро- дице дјево, јер по речима светог серафима: „ономе ко прочита сто педесет богородице дјево на к анавци, ту је и је русалим и света гора, и кијев“ то јест, ту је пунота благодати у самом дивјејеву, се што код моштију пре- подобног, што на к анавци, што на све тим изворима око манастира, број чуда, која се догађају, не може избројати не зна се број онима који су једном дошли у дивјејево, не- ки од њих и бе з икакве озбиљније намере, а који му се поново враћају многи купују ку- ће и остају да живе ту ево и једног малог, али дивјејево септембар / октобар 2019 29 ипак и великог чуда, којег су нам у дивјејеву испричали – кад смо упитали једну монахињу ко им је духовник, она нам је одговорила да оне немају духовника „манастир са 500 мо- нахиња нема духовника?“, зачудили смо се „па да, по завету светог серафима, он је рекао да се обраћамо њему као да је жив и да ће нам он у све му помагати ми, к ад имамо неку недоумицу или неку муку, ми одемо код њега, кажемо му и он нам по -могне кад смо тек обнављале манастир деведесетих година, после совјетског раз- рушења (храм свете тројице је служио као складиште, преображенски храм је био га- ража, а казањски храм је био претворен у пошту и банку), ја нисам имала топлу оде- ћу и би ло ми је х ладно, а по ц ео дан с ам радила и тако сам се пожалила светом серафиму код његових моштију да немам топлу одећу, и о дмах после те молитве, у корпи поред кивота, нашла сам зимску јакну моје величине! ето како преподобни одмах помаже“ богослужења у овим манастирима су по- себна прича можемо само да кажемо да и у оранском манастиру и у дивјејеву, слу- жбе трају по два и по че тири сата ујутро и увече, сваки дан међутим, иако нама, не- навиклим на овако дуге службе, то изгле- да предуго, тамо човек не осећа умор док стоји на служби, већ се, напротив, чуди, кад је већ прошло три и по сата вечерње слу- жбе, и већ т реба ићи на к анавку и чи тати богородичино правило поред незаборав- ног акатиста преподобном, који поју мо- нахиње свако јутро у седам ујутро и затим на сваких пар сати, посебан доживљај је суботње свеноћно бденије, које служи до десет свештеника, а неретко и нижегород- ски владика, и у току којег се, по типику, за време шестопсалимија, гасе сва светла у огромном храму остаје да г ори само во- штаница, коју држи игуманија која чита, а такође се и закључавају врата, тако да ни- ко не може да уђе, нити да изађе ово зато што је шестопсалмије слика страшног суда, који ће, по једном предању, трајати оноли- ко, колико траје читање шестопсалмија на њиховом суботњем бденију, човек се осећа управо као да је васкрс, а то је тешко речи- ма објашњиво треба поменути још и најпознатији ис- точник, поред других десетак – источник светог серафима код села циганка он је познат по многобројним исцељењима оних, који су се са вером погружавали у њему, а нарочито по томе што многи, ко- ји не могу да имају деце, добију пород по- сле погружења у ње га тако су се и све ти цар николај и царица александра, иначе изузетно поштовани у овим манастирима, пошто дуго нису могли да имају мушког на- следника, при посети обитељи, погрузили у овај свети источник и после тога добили царевића алексија због тога су следеће године засадили бор одмах изван ограде манастира који је и дан да нас ту одмах поред бора гради се дрвена капела посве- ћена светим царским великомученицима романовима после посете великолепној обитељи мај- ке божије и светог серафима, стижемо до заштитника брака и породице – светих пе- тра и февроније ови светитеље призивају у помоћ они к оји траже брачног друга, а нарочито они који не могу да имају деце у манастиру свете тројице имају пуну свеску дечијих имена, од којих је на јчешће – ф е- вронија занимљиво је да свети муромски чудотворци помажу и код болести рака, та- тема броја тамо човек не осећа умор док стоји на служби, већ се, напротив, чуди, кад је већ прошло три и по сата вечерње службе 30 5 / 2019 тема броја ко да и многи оболели долазе овде и моле се за ис цељење број оних к оји су нашли брачног друга молитвама светих петра и февроније, такође се не зна међу побо- жним русима постоји традиција да пре бра- ка дођу код њих и измоле благослов за бу- дући брак сигурно да је овај благочестиви обичај добар почетак за будућу породицу живописни градић муром, са богатом историјом, има још с тарих обитељи са мо- штима древних руских кнежева из 12 ве- ка што чини крај нашег путовања још занимљивијим уморни од напорног и дугог пута, после посете муромским чудотворцима, ми се поноћним возом муром–москва, враћамо у ужурбану престоницу, коју заобилазимо и идемо право на аеродром враћамо се кући из ове земље чуда, из предворја раја у ко- ме смо боравили божијом милошћу и бла- гословом мајке божије, покровитељке ру- сије тешко је средити утиске после таквог путовања, углавном ћутимо и тешко нам је да поверујемо где смо били и шта смо дожи- вели искуство показује да ко је једном био у дивјејеву, тај увек жели да се врати, јер та- мо нас чекају пресвета богородица и свети серафим данас, браћо и сестре, ми савршавамо молитвени спомен преподобномуче- ница јелисавете и варваре прошло је већ 100 година од како су оне пострадале то је било 1918 године, у оно време када се у русији догодила страшна, незамислива катастрофа као што се догађају стихијске непогоде у природи, тако је и русију сна- шла друштвена невоља – држава силна и прекрасна, иако свакако са неким не- достацима, била је срушена тешко је од- редити зашто се ово догодило у неком степену узрок томе је био у тицај страних сила, делимично – и греховност руског на- рода ко зна да ли с е људи могу разабра- ти до краја у овом по гледу? за неколико месеци (од фебруарске до октобарске револуције), русија је дошла до тога да је власт у њој изгубила сваки значај и била освојена од гомиле завереника то је била, у буквалном смислу речи, гомила људи – свега неколико стотина људи, али они су успели да задрже власт током врло дугог времена иако су они уништавали једни друге, ипак им је у спело да сачувају пре- јемственост (континуитет) власти све до почетка 90-их година за све ово време су проливене целе реке људске крви александар солжењицин у својој књизи архипелаг гулаг(гулаг – главна управа ла- детаљ из мурома септембар / октобар 2019 31 гера) пише да је од 1917 до почетка 50-их у ру- сији изгубило живот преко 60 милиона људи, и ово је податак из њему доступних извора а управо многи документи су му били недоступ- ни познато је да су материјали са резултатима пописа становништва, који је спровео стаљин крајем 30-их година, били сакривени – толико су катастрофалне показатеље давали препи- сивачи број становништва русије уопште ни- је одговарао учињеним у том моменту прог- нозама по мишљењу неких истраживача, од времена револуције до пада комунистичког поретка у русији је совјетска власт проузроко- вала смрт око 100 милиона људи другим ре- чима, да није било револуције која је однела толико људских живота, то би становништво русије и тзв независних држава у целини била сада већа за 100 милиона да бисмо што ближе представили ову цифру, рећи ћу да грчка има седам-осам милиона људи када се догодила поменута катастрофа, он- да су многи људи побожног живота, пре свега свештенство и аристократија, које су бољше- вици сматрали бедемима царске русије, били подвргнути тзв„црвеном“ терорупошто је бе- логардејска војска објавила „бели“ терор про- тив бољшевика, то су се последњи обрушили с почетка својим терором и на племство а када је и свештенство на челу са патријар- хом тихоном иступило против „црвеног“ теро- ра, тада се и оно подвргло гоњењима од стра- не бољшевика у првом реду бољшевици су хтели да поубијају све чланове царског дома, да не би остало више никаквих претендената на престо и да с е више никада ни код кога не би јављала мисао о обнови монархије неки од њих с у се спасили, а неки су били ухваће- ни и погубљени јуче смо спомињали царске страстотерпце, царску породицу, а данас са- вршавамо молитвени спомен преподобному- ченица кнегиње јелисавете и инокиње варва- ре, са којима су били мучени још неколицина великих кнежева као што знате, царски стра- стотерпци су били предани страшној казни, њихов крај се чак не може ни назвати казном, јер то је било крваво убиство царске страсто- терпце су стрељали и пошто нису могли одмах да побију све, докрајчивали су их бајонетима, да не би стварали сувишну буку описи овог ужасног крвопролића су напи- сани бестидно и хвалисаво, оставили су их са- ми бољшевици који су извршили стрељање постоји неколико таквих описа, који се међу- собно разликују само у ситницама после уби- ства царске породице тела страстотерпаца су бацили у шахту и покушали да је затрпају гра- натама, мислећи да ће се зидови шахте обру- шити и сакрити трагове злочина, али се то није догодило све ово се одиграло на месту које се зове гањина јама потом је убицама успело тема броја солжењицин у својој књизи архипелаг гулаг пише да је од 1917 до почетка 50-их у русији изгубило живот преко 60 милиона људи, и ово је податак из њему доступних извора а управо многи документи су му били недоступни схиархимандрит авраам (рејдман): о томе да подвиг мучеништва изражава љубав према богу превео с руског: небојша ћосовић 32 5 / 2019 тема броја да се домогну остатака својих жртава, како би их уништили и затим пренели на друго место и тек тамо сахранили почетком 90-их остаци царских страстотерпаца били су делимично нађени у поросенковој јарузи преподобномученица велика кнегиња јели- савета, инокиња варвара и затворени с њима велики кнежеви убијени су на још зверскији начин њих су живе бацили у шахту и засули гранатама, многи од њих су погинули одмах, али су неки остали живи, а у том погледу и преподобномученица јелисавета много по- страдавши и сама, она је повијала ране једном од осталих у животу кнежева и тако с певањем духовних богослужбених песама кроз неколико дана они су, будући оса- каћени, поумирали сви један случајни прола- зник је чуо пјеније, које је долазило из шахте, али он сам се није усудио да дође до људи који су се тамо налазили када је он довео беле, они су већ били умрли када су довезли тела царских стратотерпа- ца до гањине јаме, црвеноармејци који су тамо налазили, љутито су говорили: „зашто их нисте довезли живе? ми смо рачунали да ћемо их ми овде убити“ судећи по томе да су преподобно- мученице јелисавету и варвару живе бацили у шахту и засули гранатама, може се закључити да би на ис ти начин уморили и ц арске стра- стотерпце, бацивши их живе у шахту пошто су покушавали да сакрију трагове злочина на потпуно исти начин, вероватно да је постојала некаква посебна наредба за убиство чланова царског дома многи људи су тих година пострадали без икаквог суда и истраживања кривице обично су прислањали пиштољ на слепоочницу и пу- цали у човека, а понекад су се и подсмевали једног свештеника у нашој епархији су пред смрт мучили тако што су му одсецали меке делове тела, а он је мо лио да га убију и не му- че некакво зверство се пробудило у руском народу и обрушило на духовне основе руске нације: на православну веру и њене носиоце, у том погледу и на племство и аристократију, који су били цвет народа издајство, зверство и подлост су се веома разноврсно пројавили тих страшних година гоњења су се наставила, започињући од 1917– 1918 године, па све д о пада совјетске власти; она су посебно била јака у годинама које су претходиле стаљиновој смрти но, истовре- мено ми видимо необичну храброст и пре- даност неких простих људи, својој, како су са презиром говорили комунисти и бољшевици, „господи“ ја хоћу да говорим о преподобномученици варвари, иако је обично више прихваћено да се пажња усредсреди на велику кнегињу је- лисавету хтео бих такође да кажем о верним слугама царске породице: о доктору ботки- ну, о собарици демидовој, о лакеју трупу (иа- ко он није био православан, ипак је про јавио необичну преданост) све слуге су имале мо- гућност да оставе царску породицу – њима су отворено или у наговештајима предлагали да то учине, а доктора боткина су чак наговарали – зато је он знао шта га чека у писму из ипати- јевског дома он пише: „ја сам умро, али нисам још сахрањен“ ако би све потом убијене слу- ге пожелеле да оставе царску породицу, њима би лако дозволили да то учине, међутим они су јој остали верни до краја преподобномученица варвара је била про- ста жена споља је ништа није везивало за велику кнегињу јелисавету – јер сви су били свесни да се величина и слава царског рода завршила приближавањем романовим било је неопходно мислити на очување сопственог живота, и многи су претпоставили свој живот дугу, али не и ино киња варвара она је к ао келејница преподобномученице јелисавете остала њој верна до краја и убијена је заједно с њом, иако је к ао „проста“ особа у то време могла бити не репресирана, јер тада су репре- сирали само аристократију и свештенство ма- совних гоњења, која су почела доцније крајем 20-их година при стаљину, тада још није било и не знаш че му се дивити: или преданости ових простих људи или њиховој тзв„господи“: преподобномученици јелисавети и царских страстотерпцима, који су побуђивали у својим ближњим такву необичну љубав и преданост само ово већ с лужи за нас к ао директан при- знак светости и слугу и њихове господе свака- ко, овде није дејствовало само осећање дуга, септембар / октобар 2019 33 односи међу њима нису били просто односи претпостављених и потчињених – овде је љу- де покретало осећање узајамне љубави љу- бав их је објединила и учинила нераздвојним чак и у смрти у посланици римљанима апостол павле ка- же: „ко ће нас одвојити од љубави христове?“, набрајајући свемогуће невоље, које само може замислити човек и закључује: „ништа нас не мо- же раставити“ нераздвојивост ових праведних светих људи, царских страстотерпаца и њихо- вих слугу, сведоче о томе да се они нису одво- јили својим духом од љубави христове, без об- зира на сва неподношљива, страшна гоњења нама се може чинити, да царски страсто- терпци, живећи у ипатијевском дому, нису ништа особено претрпели, јер они су били та- мо у таквим условима, у којима сада живе ма- лобројни: имали су слуге, имовину које сада нема код нас (потомци црвеноармејаца и до сада продају у јекатаринбургу остатке њихове имовине) но, ми заборављамо на оно величи- је кога су били лишени царски страстотерпци током револуције и свих невоља које су их сна- шле ми не схватамо колико је велика разли- ка између оне славе коју су они уживали, као владари једне од највећих држава у свету, са оном срамотом и понижењем којима су били подвргнути од 1917–1918 године у „отачнику“ има приповест о једном египат- ском подвижнику, који се саблазнио славом другог – д ошљака из др уге земље у т о вре- ме се сматрало да истински подвижник треба да буде савршено сиромашан и да сам треба да се труди за своје издржавање а помену- ти подвижник довео је са собом слугу, спавао је са јастуком под главом – а ово је би ло уоп- ште незамисливо за једног подвижника – и истовремено поседовао је, што је сведочило о његовој светости, дар прозорљивости, те га је народ волео и многи су долазили њему за савет саблазнивши се, или просто павши у не- доумицу, египатски подвижник, будући искрен и поштен човек, отишао је код овог странца и запитао га: „како то, да је т еби који имаш слу- гу, спаваш са јастуком под главом, једеш хра- ну коју ми не једемо, господ даровао духовне дарове, које ја немам, иако се строжије подви- завам?“ тада га је тај запитао: „чиме си се ба- вио пре него што си дошао у пустињу?“ – „био сам пастир“ – „а чиме си се хранио?“ – „сувим хлебом и сиром“ – „а ја сам живео у риму, био познат човек окружен мноштвом слугу, носио свилене кошуље, намашћивао своје тело ра- зним ароматима, речју живео у раскоши зато сам сада ради своје немоћи принуђен да оста- вим себи слугу и ук ажем макар мало снисхо- ђење своме телу, али ради тога што сам се ли- тема броја преподобномученица велика кнегиња јелисавета и преподобномученица инокиња варвара – фотографије и икона 34 5 / 2019 тема броја шио много већег, господ ми и шаље дарове а ти живиш и сада скоро боље, неголи онда када си био пастир“ потребно је признати, да бисмо ми нашавши се на месту овог завидљивог подвижника, за- пали у још већу осуду – нама чак не би недоста- јало храбрости, да приђемо и искрено кажемо: „зашто ти живиш у раскоши?“ тако, на несрећу неки од нас осуђују и царске мученике све се познаје у поређењу, и у да том слу- чају ове речи су оправдане дакле, да бисмо схватили какве су невоље и муке поднели царски страстотерпци и преподобномуче- ница јелисавета још пре своје мученичке кончине, ми морамо да сапоставимо услове, у којима су се они налазили у овом времен- ском интервалу, са оним необичним величи- јем и с лавом, који су пратили њихов живот, када су још били чланови царске куће преподобномученица јелисавета је била пореклом немица и потицала је из тзв вла- дарског дома по законима руске империје, установљеним од павла i, будући наслед- ник престола је имао пра во да с тупа у брак само са особом из царског дома пошто је у немачкој било много наследника таквих вла- дарских кућа, то су руски владари често сту- пали у брак са немачким принцезама велики кнез сергеј, стриц будућег цара николаја ii, ступио је у брак са принцезом јелисаветом кнез сергеј није имао права да претендује на царски престо, зато је велика кнегиња јели- савета могла, по закону руске империје, да остане протестанткиња – а само је будућа ца- рица морала да прими православље међутим, велика кнегиња, упознавши се са православљем, тако се разгорела духом, да је потпуно свесно, без икаквог притиска или користољубља прихватила веру свога супру- га при овоме је она чак пошла против воље свога вољеног оца, убеђеног и ревносног протестанта, чиме га је јако огорчила у то време, посебно у тако солидним поро- дицама, из које је потицала јелисавета фјо- доровна, непослушност родитељима је би- ла неизмерно ретка (а сада, на жалост, деца крајње ретко бивају послушна родитељима) дакле, велика кнегиња јелисавета је потпуно слободно и искрено прихватила правосла- вље и направила пут од хришћанске супруге до монахиње – после погибије супруга, вели- ког кнеза сергеја, кога су убили терористи када је она била на светој земљи, у време освећења храма свете равноапостолне ма- рије магдалине, који и до данас стоји на па- дини јеленске горе, она је била толико оча- рана, ако се може тако рећи, благодаћу која дејствује у овим светим местима, да је рекла у духовном усхићењу: „о, како бих желела да будем овде сахрањења!“ ове речи су се по- казале пророчким – пошто су њене нетљене мошти извучене из шахте код алапајевска, оне су биле упућене у свету земљу и почива- ле су тамо скривене све до прослављења од руске заграничне цркве преподобномучени- ца јелисавете и вараваре а сада се њихове свете мошти покоје у храму свете равнопапо- столне марије магдалине и доступне су сви- ма ради поклоњења ето, каква је необична судбина задесила ову велику светитељку немица која је при- мила православље, убијена је од руса, који су се одрекли од православља јелисавета фјодоровна је дошла из туђе сређене зе- мље и уместо славе коју је могла очекивати као чланица царског дома у великој држави, доживела је овде такву страшну срамоту, по- нижење и на крају крајева мученички крај за све нас она пре дставља пример истинске вере, истинске љубави према православљу, којима је сваки од нас дужан да подражава ми треба да подражавамо и верним чак д о смрти слугама преподобномученице јелиса- вете и царских страстотерпаца управо љу- бав према богу чини човека преданим своме дугу и људима којима је он потребан свети би требало да буду посебно пошто- вани у оним ме стима, где су пострадали и нама у нашој епархији следује да особено по- штујемо спомен царских страстотерпаца, ко- ји представљају и сверуске свете ми треба да подражавамо њихов пример, поштујемо их, молимо им се и на т ај начин будемо уче- ницима њиховог живота, вере, храбрости, љубави према богу и ближњем, љубави пре- ма светој православној цркви септембар / октобар 2019 35 историја света препознаје велики број благословених народа, али међу њи- ма изузетно место припада руском народу овај народ одувек је жудео за христом, пре- светом богородицом и светима због тога су странице књиге небеске русије најисписа- није, а календар светих најпотпунији апостол андреј првозвани у кијеву посади прво семе хришћанске вере, а мудри равно- апостолни кнез владимир десет векова касније при- хвати православну веру и крсти руски народ ње- га је од малена уводила и истински подржавала у вери његова благовер- на бака кнегиња олга изасланици књаза вла- димира када се вратише из цариграда, са свете литургије у цркви прему- дрости божије, пренеше књазу само речи хвале о истинитој православној вери у то време, у цркви премудрости божије, за- дужбини светог цара ју- стинијана, на литургији је појао хор од 300 појаца, а служило је 100 свештеника и ђакона после свенародног крштења књаз ће сази- дати многе православне светиње широм ру- ских земаља његови свети синови борис и гљеб такође се прибројаше светима главни град русије данас је москва назива се још и трећим римом московска патријар- шија пета је по части, одмах иза јерусалим- ске патријаршије руска црква данас има 15000 монахиња и монаха, а највише храмо- ва посвећено је господу христу, мајци божи- јој и светом николи светитељ кога називају игуманом русије је свети сергије радоњешки који са својих 75 светих ученика подиже 55 најзначајнијих руских манастира свети серафим саровски је један од највећих светитеља 19 века све- та матрона заштитница је града москве, а света ксенија петроградска великог санкт петербурга у руском државном грбу налази се икона светог ђорђа, светитеља који једини носи назив победоносац руска држава и црква данас носе један крст од кога зависи постоја- ње руске државе и многих народа који живе у њој то је синергија, симфонија пресликана из некадашњег најсветлијег периода источно- ромејског царства званични државни про- тема броја руски народ одувек је жудео за христом, пресветом богородицом и светима земаљска и небеска русија хаџи драган б поповић света ксенија петроградска, новија икона (извор: spbdaru) свети сергије радоњешки, руска икона 36 5 / 2019 токол говори о тој симфонији, наиме, онога кога прима руски председник тога прима и руски патријарх и обратно, кога прима руски патријарх прима и председник државе несрећна октобарска револуција учи- нила је да мноштво руске интелигенције и нових светитеља напусти русију но, бог и кад допушта рушење, он истовремено гради – избегли руси облагодатише сво- јом вером и знањем читав балкан, европу, америку много пре несретне револуције свети јо- ван кронштатски прорекао је беду и пропаст која чека русију због греха цареубиства све- те породице романов: „ја предвиђам“, си- гуран је отац јован, „успостављање моћне руске државе на моштима мученика и но- вомученика као на најчвршћем фундамен- ту, биће изграђена нова русија – по старом обрасцу; чврсти својом вером у христа бога и свету тројицу; и биће по завету кнеза вла- димира – русија као једна црква“ храбра и постојана русија чије су очи упр- те ка небу, а к орак јој чврст на зе мљи не заборавља речи свога великог светитеља, благоверног кнеза александра невског, др- жавника и неимара који за 44 године живота, колико поживе на земљи, сазида исто толи- ко задужбина: „браћо, нас је мало, а непри- јатељ је јак, но ни је бог у сили, него у исти- ни не бојте се многобројности непријатеља зато што је с а нама бог!“ свети александар невски ове речи упутио је, чини се, свим православним народима који чезну за ми- ром и близином божијом, јер се будућност не види без христа несрећна октобарска револуција учинила је да мноштво руске интелигенције и нових светитеља напусти русију но, бог и кад допушта рушење, он истовремено гради – избегли руси облагодатише својом вером и знањем читав балкан, европу, америку тема броја (фото: rsrbthcom) септембар / октобар 2019 37 о горостасној личности, као што је отац александар шмеман, није лако кази- вати живот оца александра био је про жет великом љубављу према богослужењу, а особито, према тајни над тајнама – светој литургији, која је била његов живот живот овог великог православног богослова био је непрестана литургија, јер све ш то је чи- нио и говорио било је у служби богу, а са- мим тим, било је непрестано богослужење знаменити протојереј александар шме- ман рођен је на празник полагања појаса пресвете богородице, 13 септембра 1921 године у талину (данашња естонија) услед животних околности, у раним годинама ње- говог детињства са својом благочестивом породицом сели се из естоније у француску у погледу његовог узрастања у образовном смислу, потребно је истаћи да је образова- ње започео у руској војној школи у версају, из које потом прелази у гимназију, а касније наставља студије у француском лицеју и на париском универзитету за време студира- ња, посебну пажњу посветио је подробном и озбиљном изучавању црквене историје одбраном научног рада из литургијског бо- гословља стиче звање доктора богослов- ских наука године, 1943 ступио је у брак, док је у свештени презвитерски чин руко- положен 1946 године година 1951 златним словима је записана у његовој личности наведене године одлази у сједињене аме- ричке државе и постаје професор на акаде- тема броја живот оца александра био је прожет великом љубављу према богослужењу, а особито, према тајни над тајнама – светој литургији, која је била његов живот протојереј александар шмеман – човек богослужења бранислав илић 38 5 / 2019 тема броја мији „светог владимира“ у њујорку за дека- на ове академије изабран је 1962 а на т ом послушању остаје до свог престављења, на празник светог апостола андреја првозва- ног, 13 децембра 1983 лета господњег написао је многобројна дела која на нај- бољи начин осликавају, не само његову љубав према богословљу и богослужењу, већ поврх свега, његову непоколебиву ве- ру и постојану хришћанску љубав сва ње- гова дела повезује једна танана нит која тихо и ненаметљиво, као један свештени путоказ, подсећа читаоца на радост вас- крсења, на он у радост коју овде и с ада предокушавамо учешћем у божанственој евхаристији отац александар је често своју пажњу посвећивао хеортологији, трудећи се да на разумљив начин пренесе смисао, суштину и поруку одређеног пра- зника, те је често понављао да: хришћани живе од празника до празника наведене речи су истинско сведочанство да прото- јереј александра шмеман није само жи- вео од празника до празника, већ је сваки празник, од године до године, доживља- вао и проживљавао као да се догађа овде и сада у погледу знаменитих дела овог великог богослова, наш српских народ је посвећи- вао и посвећује велику пажњу, а делатни израз те пажње пројављен је превођењем његових дела за ову прилику издвојиће- мо само нека дела која су преведена на српски језик: историјски пут православља (атос, бе- оград, 1994); тајне празника (светигора, цетиње, 1996); православље на западу: црква, свет, мисија (светигора, цетиње, 1997); велики пост (каленић, крагујевац, 2002); за живот света: светотајинска фи- лософија живота (логос, београд, 2006); дневник (видослов, требиње, 2007); наш живот у христу, христов живот у нама: изабране беседе, есеји, студије и одломци из дневника 1973–1983 (образ светачки, београд, 2007); смрт смрти (хришћански културни центар, београд, 2007); водом и духом: о тајинству крштења (света гора, манастир хиландар, 2008); евхаристија: тајинство царства (света гора, мана- стир хиландар, 2009); евхаристијско бо- гословље (богословско друштво отачник, београд, 2011) септембар / октобар 2019 39 лепа је прилика и да се надахнемо живим сведочанством супруге протојереја алек- сандра шмемана, лилијен шмеман, која је у свом познатом писму под насловом „же- на, супруга једног свештеника“ на опитан и искрен начин приближила основне детаље везане за личност о александра шмемана: „оно што је предодредило пут свештени- ка је његов дар беседништва, који је био непосредан, директан, неизбежан за оне које је упознао био је сходно томе непре- стано окружен људима и тражен, и никада није рекао не ако би његови саговорници постављали необична или нејасна питања, имао је дар да раз уме оно што су хтели ре- ћи и зашто имају проблеме одговарао је никада не намећући решење, никада не корећи знао је чудесно да опусти људе, да им угоди, да их охрабри, да им пренесе оно најважније, са чим све постаје једноставни- је, радосније и спокојније заиста је уздизао срца понекад су људи готово били разоча- рани надајући се добијању решења или осу- де, али он им је ра дије давао визију нисте могли, а да с е не смејете у његовом прису- ству, чак и када су теолошка питања била по среди његов осећај за правду, здрав разум, његово виђење живота који није оптерећен лажним проблемима, уз један непрестано будан смисао за хумор, извесна срамежљи- вост, уздржање у сва
Свеска: 369 | Свјатаја Рус
... Фотографија на насловној страни корице: Схиархимандрит Илија (Ноздрин) Фото: glazunov-academyru Фотографија на другој страни корице: Свети Јован Кронштатски (1829–1908) Фотографија на трећој страни корице: Св Јован Шангајски и Санфранцискански (1896–1966) Фотографија на полеђини корице: Владимирски храм – Сретењски манастир Фото: Анатолиј Горјаинов СВЕСКА 369, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2019 Реч уредника Света Русија: земља са погледом ка небу 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством, Епископом зворничко-тузланским Фотијем (Сладојевићем) Мисија нема граница 4 Светачник Свети Теофан Затворник: На недељу Свих Светих 10 Материк Света Првомученица Текла Равноапостолна 12 Историја хришћанства Први Васељенски Сабор 325 године у Никеји 14 У дијалогу са атеизмом Библијска антропологија у комуникацији са неурофизиологијом – да ли је комуникација могућа? 16 ТЕМА БРОЈА Разговор са јеромонахом Игњатијем Шестаковим, православним мисионаром и уредником интернет-портала Православиеру Тајна Свете Русије открива се у сусрету са Светима 21 У посети Светој Русији 26 Схиархимандрит Авраам (Рејдман): О томе да подвиг мучеништва изражава љубав према Богу 30 Земаљска и Небеска Русија 35 Протојереј Александар Шмеман – човек богослужења 37 Вишедетне хришћанске породице Петровићи из Бијељине 40 Парохијани Породица Карић (други део) Од Лондона до Русије Кроз разговор са Драгомиром Ј Карићем 48 Из историје СПЦ Царица Марија, ктиторка цркве Ваведења у Белом Пољу 52 Хришћанска књижевност „Претпразнично вече“ Алексе Шантића 55 Живот у Христу О правилном односу према сродницима 56 Сећање На гробу неимара Цркве Живе 60 Мисионарски излог Мардарије (Ускоковић), Епископ америчко-канадски Недокучива Русија Мемоари 63 Фото-путопис Света Русија у слици 64 Фото: Јеромонах Игњатије Шестаков стране септембар / октобар 2019 1 ̃° ̨ ̋° ̇ˆ ˇ ̆ / ОКТОБˇ ̆ 2019 цена 90 динара МИСИОНА ̆ СКО ГЛАСИЛО ̃ ̆ ̨ СКЕ ̨ ̆ ˇ О ̃ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ̋ ема броја: Свјатаја Ру† мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу мож
... Фотографија на насловној страни корице: Схиархимандрит Илија (Ноздрин) Фото: glazunov-academyru Фотографија на другој страни корице: Свети Јован Кронштатски (1829–1908) Фотографија на трећој страни корице: Св Јован Шангајски и Санфранцискански (1896–1966) Фотографија на полеђини корице: Владимирски храм – Сретењски манастир Фото: Анатолиј Горјаинов СВЕСКА 369, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2019 Реч уредника Света Русија: земља са погледом ка небу 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством, Епископом зворничко-тузланским Фотијем (Сладојевићем) Мисија нема граница 4 Светачник Свети Теофан Затворник: На недељу Свих Светих 10 Материк Света Првомученица Текла Равноапостолна 12 Историја хришћанства Први Васељенски Сабор 325 године у Никеји 14 У дијалогу са атеизмом Библијска антропологија у комуникацији са неурофизиологијом – да ли је комуникација могућа? 16 ТЕМА БРОЈА Разговор са јеромонахом Игњатијем Шестаковим, православним мисионаром и уредником интернет-портала Православиеру Тајна Свете Русије открива се у сусрету са Светима 21 У посети Светој Русији 26 Схиархимандрит Авраам (Рејдман): О томе да подвиг мучеништва изражава љубав према Богу 30 Земаљска и Небеска Русија 35 Протојереј Александар Шмеман – човек богослужења 37 Вишедетне хришћанске породице Петровићи из Бијељине 40 Парохијани Породица Карић (други део) Од Лондона до Русије Кроз разговор са Драгомиром Ј Карићем 48 Из историје СПЦ Царица Марија, ктиторка цркве Ваведења у Белом Пољу 52 Хришћанска књижевност „Претпразнично вече“ Алексе Шантића 55 Живот у Христу О правилном односу према сродницима 56 Сећање На гробу неимара Цркве Живе 60 Мисионарски излог Мардарије (Ускоковић), Епископ америчко-канадски Недокучива Русија Мемоари 63 Фото-путопис Света Русија у слици 64 Фото: Јеромонах Игњатије Шестаков стране септембар / октобар 2019 1 ̃° ̨ ̋° ̇ˆ ˇ ̆ / ОКТОБˇ ̆ 2019 цена 90 динара МИСИОНА ̆ СКО ГЛАСИЛО ̃ ̆ ̨ СКЕ ̨ ̆ ˇ О ̃ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ̋ ема броја: Свјатаја Ру† мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу мож
Одреднице:
1. 94100 / ...– теологија овде неће бити неурофизиологија, нити ће бити АЛТЕРНАТИВА неурофизиологи- ји неурофизиологија као наука, у овој ко- муникацији, остаће неоштећена и нетакнута као таква ...
1. 94100 / ...– теологија овде неће бити неурофизиологија, нити ће бити АЛТЕРНАТИВА неурофизиологи- ји неурофизиологија као наука, у овој ко- муникацији, остаће неоштећена и нетакнута као таква ...
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com