-АЛИСТЕР-
1
Свеска: 364 | Света Тајна Свештенства
...позицију односа теологије (вере) и науке, лепо илуструјеАЛИСТЕР 📌 мекграт, наводећи анегдоту са строгом учитељицом творца
noma (non-overlapping megisteria) концепта
односа вере и науке, стефана џ гул
...позицију односа теологије (вере) и науке, лепо илуструје
МЕТА инфо: Р:25145 К:189541 Д:105
 | Свеска 364 |
Свеска: 364 | Света Тајна Свештенства
... покретне и променљиве, научне тврдње не могу постати текст са канонском непроменљивошћу зато, библију не треба читати као уџбеник науке, нити је библија ту да на било који начин буде пандан науци али, са друге стране, ни наука не може да буде пандан библији и уопште теологији ову позицију односа теологије (вере) и науке, лепо илуструје алистер мекграт, наводећи анегдоту са строгом учитељицом творца noma (non-overlapping megisteria) концепта односа вере и науке, стефана џ гулда гулдова учитељица, госпођа мекинери је имала обичај да децу удара по зглавцима уколико кажу или ураде нешто лоше и погрешно мекграт потом цитира гулда: „рећи ћу свим мојим колегама по ко зна који пут (од наших расправа на колеџу до писања научних трактата): наука једноставно не може (својим легитимним методама) дати суд о могућности божијег управљања природом ми то не потврђујемо, али и не поричемо; једноставно, ми као научници не можемо коментарисати такву ствар ако су неки међу нама нетачно тврдили да дарвинизам оспорава бога, онда ћу пронаћи госпођу мекинерни и замолити је да их изудара по зглавцима (али, само ако једу дијалогу са атеизмом јер не знам шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него што мрзим то чиним а кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него грех који живи у мени (рим 7, 15; 20) теолошки поглед на либетове експерименте хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (i) александар милојков новембар / децембар 2018 15 нако казни и оне међу нама који тврде да дарвинизам описује методе божијег деловања)“ библија и уопште теологија, дакле, не могу долазити у такав дијалог са науком где би се тежило неком конкордизму библије и науке, или пак где би ове две сфере приступа стварности биле пандан једна другој и међусобно се искључивале међутим, библија и теологија не само да могу, већ би и морале да уђу у један други вид дискусије са науком теологија би у тој дискусији требало да буде метафизичко окриље оном појавном, физичком, које наука види и описује када кажемо метафизичко, ту не мислимо само на бога који је иза појавног физичког света, већ и на сва она питања порекла и смисла самих физичких појава, чији се одговори налазе са оне стране физичког, а самим тим и са оне стране научно појмљивог и дескриптивног теологија, дакле, треба да пружи одговоре о пореклу и смислу физичке стварности коју наука испитује и описује научна истраживања и експерименти могу бити веома важни за сферу теологије оно у науци физичко може бити извесна манифестација онога што је у теологији живо као метафизичка теорија другим речима, теологија може дати тумачење појавног физичког света тј може да понуди ону смислену дескрипцију која методолошки измиче науци на овакав један начин, покушаћемо да уђемо у дијалог са науком, конкретно овде са неурофизиологијом, у редовима који следе довешћемо у дијалог библијску, хришћанску антропологију, појам слободе и првородног греха са неурофизиолошким испитивањима која су позната као либетови експерименти бенџамин либет (1916–2007), био је неуролог, који је осамдесетих година xx века спровео неурофизиолошко испитивање односа електричних сигнала у мозгу и садржаја свести испитивање је извршено на добровољцима којима је дат задатак да помере зглоб руке или у дијалогу са ате измом „рећи ћу свим мојим колегама по ко зна који пут: наука једноставно не може дати суд о могућности божијег управљања природом“ 16 6/ 2018 прст када то желе, те да једном посебном методом означе тачно време доношења своје одлуке циљ је био да се то време доношења одлуке (када је човек свестан да је одлучио), упореди са променама у електричним активностима мозга које су са свесним одлучивањем у вези резултати који су добијени у експерименту показују да електрична активност у мозгу временски претходи свесној одлуци да се начини задати покрет графички резултати изгледају као на слици: на хоризонталној скали дијаграма налази се време активирања појединих сегмената одлуке о покрету, као и време самог покрета на вертикалној скали налазе се вредности мерења електричних промена у мозгу или како су је либет и његови сарадници назвали, потенцијал спремности (rp: readiness potential) на временској скали видљива су три кључна момента у експерименту: 1) активација потенцијала спремности (on set of rp); свесна одлука о покрету 2) (w: time of awareness of urge to move) и 3) покрет (movement onset) дијаграм, дакле показује да покрету најпре претходи електрична активност у мозгу, тзв потенцијал спремности (rp), који се у мозгу региструје 0,5 sec пре покрета након потенцијала спремности следи свесност субјекта да се покрет вољно учини (w) та свесна одлука наступа 025 sec након што је започела електрична активност у мозгу (rp) закључак је да електрична активност мозга (оно несвесно) претходи свесности одлуке резултати либетовог експеримента, ако се узме у обзир да је још шездесетих година xx века откривено да сваком свесном покрету претходи пораст електричног потенцијала у мозгу, довели су до питања о онтолошком статусу слободе човекове одлуке и питања о постојању детерминизма овде се поново отвара егзегетско поље у којем копља поново укрштају не само присталице постојања и непостојања људске слободе, већ и теистички и атеистички поглед на човека као биће аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији анегдоте наших пријатеља из свакодневног живота једном, док сам учила у четвртом разреду, путовала сам минибусом на тренинг пружам новац возачу, а он уместо да узме, пита: „какав си ђак?“ прво сам се зачудила, затим сам одговорила да сам одлична (и то је била истина) возач је рекао: „онда остави новац себи“ заувек сам запамтила тог возача ** ово се десило у санкт-петербургу прелазила сам улицу и слушала дијалог маме и малог детета дете није хтело да ухвати маму за руку и ту му је она рекла, да он (дечак) треба да је преведе преко улице, да јој се нешто лоше не би десило било је то веома користан сусрет, зато што ћу ускоро и ја постати мајка ** када сам питала баку, ко је био најзначајнији човек у њеном животу, надала сам се, да ће рећи: деда или неко од деце, али она је испричала, да је тај човек био немачки војник, који ју је нашао саму, шестогодишњу у рушевинама; није је издао, понекад је долазио и доносио јој шећера и хлеба он је био страшан, бубуљичав, мршав и без обрва није га разумела и уплашила се, када ју је изненада некуда повезао, али он ју је, једноставно, предао у селу добрим људима да није било њега, не би било ни наше породице ** било ми је 10 година, када сам успела да зарадим свој први новац боцкала сам иглом салвете и правила рупице потом сам их давала у дом рукотворина а када су их они продали, мени су дали мој ситан новац безумно сам била поносна! и тек са 30 и више година сам сазнала, да је то моја бака одлазила, куповала све моје „рукотворине“ и чувала их код себе са руског превела дајана лазаревић новембар / децембар 2018 17 тема броја: света тајна свештенства силазак духа светога на апостоле (извор: sunhomeru) 18 6 / 2018 тема броја: света тајна свештенства карактеристично је да савремени човек у србији цркву доживљава (из којих год разлога), као институцију са којом он нема много везе цркву чине свештеници, и још на све то неки се међу њима називају владикама, мада тешко да је то разумљиво ако неко и жели да разуме и појасни себи ту структуру цркве, врло често се зауставља на аналогији са војском и у њој постоје извесни чинови који, осим завршене војне академије, много не зависе од живота појединца који их носи поред тога, уврежено је мишљење да свештенство мора да испуњава, макар и формално, неке услове живота који нису обавезујући за верника – пост, доброта, благост, скромност итд неретко је наивност на добром гласу али, исто тако је мало срба који нису срели „попа како једе сланину на велики петак“ једно од питања које се поставља јесте и шта нам треба свештеник? што не можемо директно да комуницирамо са богом, а не преко неког посредника који често има за нас неприхватљиве мане или бар мислимо да их има но, ствари не стоје тако црква нити је свештенички посед, нити су они једина одговорна лица у њој ништа мање нисмо ни ми као лаици бити свештеник, значи вољно се прихватити најпре призива божијег на то служење оно подразумева једну посебну врсту посвећења – не само у богослужбеном смислу – које га још више погружава у тајну крста христовог, тј жртвене љубави према ближњима у старом завету, након изласка из египта, мојсије и израиљци долазе у подножје синаја у неколико наврата када мојсије треба да приступи богу на планини (гори) синај, бог упозорава мојсија да народ остане у околу, тј у логору у подножју планине и да не пређе границе које су му постављене, јер ће их господ погубити (2 мој 19, 10–13; 24, 1–2) иако господ каже да ће му израиљ, народ који је избавио из ропства у египту, бити народ изабрани и свет, царско свештенство, нису сви позвани да ступе на гору боговиђења и да говоре са богом мојсије је посредник то посредништво мојсије расподељује на старешине племена израиљевих, али што је још важније, и на свог брата арона и његове синове које по заповести божијој посвећује за свештеникејасно је да је у старом завету, поред израиљаца који су род изабрани и царско свештенство, левијево племе добило посебну дужност да обавља богослужења при скинији, а потом при храму који је сазидао цар соломон дакле, свештеници су били ти који су испред народа приносили жртве и богослужили да би то чинили постојало је микрокосмос владимир пекић тема броја служба клира (епископа, свештеника и ђакона) као и лаичка тј служба народа божијег, има за циљ да покаже структуру царства која је описана у новом завету, а своје корене има још у старом завету ове службе, појединачно узете, немају никакав значај све оне јесу дарови божији који кроз посебност служења треба да искажу разноликост и јединство цркве као богочовечанског организма који је тело христово у тврдњи да је човек свештеник творевине, налази се мисао да у себи сабира све оно што сачињава видљиви и невидљиви космос – мали космос (микрокосмос) у великом новембар / децембар 2018 19 тема броја посебно посвећење и било је резервисано за арона и његове потомке (в 2 мој 28–29) за остале израиљце приступање било којем од делова скиније који је само за посвећене и оне које је бог одабрао да служе пред њим, значило је смрт било да је бог био тај који је убијао или је било заповеђено да се такви погубе самим тим свештенство се означило као посебан сталеж мимо осталих колико је у томе лежала привилегија, толико је била и дужност да култне, богослужбене потребе израиљаца они испуњавају а богослужење је у старом завету означавало видљиву и личну приврженост сваког израиљца завету који је са богом склопљен на синају због те службе, како нам вели стари завет, левијево племе и аронови синови и њихови потомци нису добили земљу у наслеђе, већ су сви били дужни да их издржавају у хришћанству, све ово је типолошки тумачено свештеник је био тајанствена слика христа као посредник између бога и човека жртве које се приносе најава су и праслика христове крсне жртве и страдања када је дошао христос, ово се укида једини и истински свештеник читавог људског рода је нико други до оваплоћени син божији, који своје свештенослужење извршава кроз страдање на крсту (в јевр 6, 6–10; 7,17–8,6) од самих почетака хришћанске вере, како нам и нови завет говори, у црквама које апостоли установљују кроз своју мисију издвајају се службе епископа, презвитера и ђакона разлика између презвитера и епископа није толико јасна у почетку међутим, са ширењем цркве, епископ се издваја као онај који је први и који надгледа читаву заједницу цркве отуда назив епископ – који надгледа, надзиратељ презвитери и ђакони на евхаристији окружују епископа због свега тога, хришћанство преузима структуру старозаветног поретка на свештенике и народ тако епископ бива икона христа (у старом завету мојсија), презвитери (свештеници) су иконе апостола који су, опет, по узору на 70 старешина племена израиљевих отуда и симболика броја 12, односно 70, за број апостола ђакони су упоређивани са левитима сва света архијерејска литургија у храму светог великомученика димитрија на новом београду (фото: ђакон драган с танасијевић) 20 6 / 2018 ова подела настаје у оквиру евхаристијског сабрања то подразумева и посебно посвећење у ове службе (в дап 6, 1–6; 1 тим 3, 1–13) као што видимо из примера у делима апостолским, посвећење се вршило полагањем руку на изабране у почетку, и крштење је потврђивано полагањем руку на новокрштеног (дап 19, 1–6) временом се направила разлика тако што је дар и служба лаика у цркви, као царског свештенства, почела да се обавља миропомазањем, док посвећење у свештенство остаје кроз полагање руку тј свету тајну рукоположења на ову службу су хришћани посвећивани и то на основу сведочења заједнице о њиховој вери, као и насумичног избора, тј коцке (клир на грчком) да би се показало да је ипак бог тај који одређује кога призива на ту службу како се хришћанство ослободило окова и прогона који су били присутни за време прва три века, сусрећући се са хеленизмом, разним теургијским мистеријама пагана, појављује се потреба за једним садржајнијим објашњењем служби у цркви које су се већ јасно издиференцирале хришћански текстови који су то учинили су небеска и црквена јерархија псеудо-дионисија аеропагита, писца из 6 века који је као псеудоним узео име једног од првих преобраћеника у хришћанство у атини и који се потом сматрао учеником апостола павла и атинским епископом на овог писца, који је вероватно из сирије, велики утицај имао је неоплатоничарски писац јамвлих који је описивао паганске јерургије (свештенодејства) језик псеудо-дионисија је у потпуности неоплатоничарски, али је његов светоназор, његов корен и полазиште хришћанска вера и бог као творац укратко, текстови овог аутора имају за циљ да искажу поредак који је бог установио и који се, по систему чинова, преноси од анђела па све до људи описујући небеску јерархију, он њу користи потом као слику и образац црквене која од ње преузима божанска дејства и просветљења тако црквене службе (које су у основи литургијске и ван ње не би могле ни да постоје за овог писца), епископа, свештеника, монаха и лаика треба да изражавају присутност божанских дејстава унутар сваког чина који се преноси на нижи на тај начин се поредак који треба да осликава јединство творевине и бога очувава и спасава свет, а сваки од чинова кроз дијалошки однос са богом оприсутњује и чини активном божанску енергију текстови псеудо-дионисија су оставили дубок траг на теолошко и литургијско предање како истока тако и запада ово дело је служило да се објасни литургијски поредак цркве који треба да одражава слику (икону) царства божијег на земљи нарочито га је на истоку тумачио и објашњавао преподобни максим исповедник дакле, од новозаветних времена је присутна свест да црква собом уноси у свет реалност коначног јединства бога и света у њеној основи лежи идеја човека као свештеника творевине који све што је бог створио приводи јединству са њим израз тог космичког јединства је литургија служба клира (епископа, свештеника и ђакона) као и лаичка тј служба народа божијег, има за циљ да покаже структуру царства која је описана у новом завету, а своје корене има још у старом завету ове службе, појединачно узете, немају никакав значај – штавише, саме за себе су потпуно тема броја временом се направила разлика тако што је дар и служба лаика у цркви, као царског свештенства, почела да се обавља миропомазањем, док посвећење у свештенство остаје кроз полагање руку тј свету тајну рукоположења новембар / децембар 2018 21 тема броја бесмислене њихов смисао се испуњава тек у њиховом јединству у литургији све оне, и свештеничке и лаичка служба, јесу дарови божији који кроз посебност служења треба да искажу разноликост и јединство цркве као богочовечанског организма који је тело христово међутим, ова представа царства није само симболичка присутност бога и његове стварности међу нама човек није само пасивни прималац или инструмент у божијим рукама наиме, у тврдњи да је човек свештеник творевине, налази се мисао да у себи сабира све оно што сачињава видљиви и невидљиви космос – мали космос (микрокосмос) у великом из тог разлога, човек је и посредник између бога и творевине првостворени човек, адам, одбио је ово назначење услед обмане коју му је понудио ђаво, а он је прихватио као реалност адам није изгубио лик божији који је уткан у њега, али је могућност сличности (подобија) са богом изокренута и помрачена стога и долази син божији, који постаје човек не би ли управо човека (читај сваког појединачно) вратио у позицију коју му је наменио – боголиког бића које посредује између бога и света; који свештенослужи тајну божијег домостроја спасења из овог разлога, литургијске службе нису дарови божији који изграђују свет као слику царства божијег, а да смо ми као људи само проводници тога (попут каквих „функционера“) сваки од ових дарова јесте уствари и пуноћа христовог служења, христа као надзиратеља (епископа), или пастира (презвитера) или слуге (ђакона) притом, упућени једни на друге у узајамном прожимању и предавању уз то, човек као онај коме је дарована свештеничка служба неопходно мора да буде достојан носилац тог дара свако од нас, било да је лаик, било да је свештеник, треба да узврати на овај дар у питању је самопредавање себе богу у љубави којим ми кроз врлински живот и преображај у подвигу отварамо себе за дар божији којег постајемо носиоци и онда га у евхаристијском самоприношењу предајемо другима шта нам ово говори? најпре да положај који имамо у цркви, почевши од оног ко се крстио и миропомазао па до епископа не треба да узимамо здраво за готово склони смо, услед слабости природе, да дар поистоветимо са моћи и сматрамо да оно што смо добили нам припада без труда, те да власт коју собом носи беспоговорно јесте наша почнимо од лаика који истичу себе као велике вернике, који славе славу, пале свеће, о великим празницима иду у цркву до свештеника и епископа који себе на основу службе издвајају од обичног народа трагика лежи у томе што нас мисао наводи да наш црквени положај покрива све слабости које имамо а није тако када тако чинимо, онда чинимо исту ону грешку коју је начинио адам узевши плод знања добра и зла но, превасходније су позитивне последице овога дарови које нам бог дарује у цркви, а као један од најважнијих дар свештенослужења (епископ, презвитер, ђакон), нису само нешто што нам бог даје да би црква представљала, осликавала тело христово они су најпре лични бог нам их дарује да, вршећи свештеничко служење утемељујемо своју личну различитост и посебност као и љубавно (агапијско) прихватање различитости других свака од свештеничких служби – епископска, презвитерска и ђаконска – има смисао и сврху онда када помаже да се други благодатни дарови остваре на крају, уколико желимо да своје хришћанство практикујемо на прави начин, да бисмо њиме сведочили и другима, треба да почнемо од тога да је сваки хришћанин свештеник онај који освећује свој космос, свој свет дакле, остварује се у крсном служењу свету и ближњима са којима живи они међу хришћанима који су свештенослужитељи изграђујући цркву као литургијску заједницу – заједницу узајамне љубави и сусрета са богом – отварају могућност да сви ми овде и сада, у сили духа светога, доживљавамо јединство и радост живота целокупне творевине као коначног смисла постојања у неисказивом прожимању са богом који је бескрајна и непојмљива љубав аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији 22 6 / 2018 када би се направила анкета о томе ко је свештеник сигурно бисмо добили мноштво различитих одговора неки би били похвални, а неки покудни ипак, до правог одговора, да смо сви ми православни хришћани „царско свештенство“ (1 пт 2, 9), ретко бисмо дошли овде би се требало зауставити и потражити појашњење индивидуалистичка свест се на поменутом случају пројављује у пуној трагичности коју носи по црквени живот без свести о својој припадности и без учествовања (удеоничарења, причасности) у животу цркве, у тајни христа, крштени људи остају без белих крштењских хаљина које се непрестано чисте и перу кроз облачење у христа он је давалац, али и образац (архетип) свих благодатних служби цркве његово служење спасењу рода људског, успостављање заједнице човека са богом, основ је постојања цркве као богочовечанског тела свети апостол павле је у посланици коринћанима (1 кор 12), на убедљив и сликовит начин исповедио да су све службе у цркви различити дарови божији, а једни без других не могу сви су од једног духа дародавца као што цело тело човеково пати када га боли неки поједини део, тако је и са црквом која је једно велико мистичко тело христово пројављено у светим тајнама, по речима светог николе кавасиле када из овако постављене теологије служби у цркви отворимо прозор у преовлађујуће и савремено доживљавање теме свештенства, видећемо да су се многи одрекли или сраметема броја рукоположење као увођење у службу предстојања кроз литургијски догађај само по себи је доказ да ван литургијске заједнице нема правилног разумевања теме свештенства свештеник – биће заједнице протонамесник александар р јевтић новембар / децембар 2018 23 тема броја жљиво повукли из службе која је основ њихове вере свештеник, човек у црној или мантији неке друге боје, остао је усамљени представник свештенства христовогод предстојатеља литургијске заједнице која носи на себи печат свештенства христовог пројављеног у различитим службама, он је постао поштовања или покуде вредан појединац о коме се често говори као о једином репрезенту црквеостали се често држе на дистанци, изузев малог броја оних који су схватили своје место у црквеном животу, па тиме и место човека у мантији а како би требало да буде? мера свих ствари је света литургија у њој препознајемо различите моделе учешћа, али један изграђујући идентитет коме припадају сви учесници без обзира на службу тј дар божији који су примили старозаветна слика пастира и стада је од стране светих пророка често коришћена како би подсетила на важност заједнице они нису критиковали само пастире, нити само овце, већ су говорили о угрожености свих када не постоји јединство у новозаветној историји, оствареном месијанском ишчекивању, ми имамо једног пастира и сви смо овце стада његовог то је тајна јединства, саборности свих православних хришћана предстојање локалним црквеним заједницама је настављање дела христовог кроз историју у којој се пројављује есхатолошка стварност доласка христовог међу нас рукоположење као увођење у службу предстојања кроз литургијски догађај само по себи је доказ да ван литургијске заједнице нема правилног разумевања теме свештенства за здрав живот у црквеном смислу, неопходна је истинска хришћанска љубав она чини да свештеник као предстојатељ литургијске заједнице препознаје верни народ као своју паству и љубљену децу у христу са друге стране, верни народ препознаје у свештенику свог духовног оца који их воли и кога воле као онога ко их води ка спасењу средином двадесетог века на једној парохији на планини тари био је свештеник који је ревновао у својој служби страдао је од комуниста на веома суров и лукав начин млади свештеник који је касније дошао на ту парохију од верног народа је већ првог дана добио савет: ако будеш као прота ратко сви ћемо те волети у сведочанство љубави овог свештеника према народу и народа према њему имао се прилику потом и уверити када је у новије време дошао нови свештеник на парохију, сазнао је за проту ратка на његовом гробу често је виђао да стоји здрава и лепа јабука коју су људи доносили аутор је свештеник при храму светога саве у краљеву „ја те, дакле, заклињем пред богом и господом нашим исусом христом, који ће судити живима и мртвима јављањем својим и царством својим: проповедај реч, настој у време и невреме, покарај, запрети, утеши, са сваком стрпљивошћу и поуком јер ће доћи време када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима; и одвратиће уши од истине, а окренути се бајкама а ти буди трезвен у свему, злопати се, врши дело јеванђелиста, служење своје испуни“ (2 тим 4, 1–5) 24 6 / 2018 тема броја свети апостол павле у својој првој посланици тимотеју говори о узвишеној епископској служби казујући да ко епископство жели, добро дело жели (1тим з, 1) настављајући, апостол павле набраја и врлине које треба да красе васцело биће једног епископа, јер по речима светог јована златоустог: сви треба да гледају на епископа и да по његовом животу уређују свој сопствени живот у том духу, исти светитељ саветује епископе речима: уколико будеш водио живот достојан (свога чина), нико те неће презирати због узраста, него ће ти се још више свако дивити велики отац цркве, свети свештеномученик игнатије богоносац, говорећи о служби епископа саветује: следите сви епископа као што је исус следио оца небеског, а презвитере следите као апостоле свети игнатије наставља и каже: настојте да служите једну евхаристију, јер једно је тело господа нашег исуса христа и једна је чаша јединства крви његове; један је жртвеник, као што је и један епископ заједно са презвитерима и ђаконима исти светитељ у својој посланици магнежанима, верном народу божијем предлаже да познају догмате црквене и да у свему успевају телом и духом, вером и љубављу, у сину и оцу и духу, у почетку и свршетку, са њиховим епископом јер, кад се верни повинују епископу, то је исто као да се повинују исусу христу без епископа ништа не радити, већ се њему и свештенству повинујте по учењу свештеномученика игнатија антиохијског епископ је: слика очева, у цркви предстојатељ на месту божијем у руци епископа се сажима свака духовна власт сви треба да следују вољи епископа као што је тема броја по учењу свештеномученика игнатија антиохијског епископ је: слика очева, у цркви предстојатељ на месту божијем епископ – икона христова бранислав илић (извор: епархија захумско-херцеговачка) новембар / децембар 2018 25 тема броја све свештенство које је сагласно са епископом сагласно као струне са гитаром а ко тајно од епископа нешто у цркви ради тај служи ђаволу јер, ни христос будући са оцем сједињен, не учини ништа без оца, тако не треба да чини ни народ божији ништа без епископа, вели у посланици магнежанима свети игантије тамо где се појави епископ, тамо нека буде и мноштво народа, као што тамо где је христос, тамо је и саборна црква епископ није власник благодатне ризнице благодати божије коју би могао да дели онима којима жели, јер, по речима светог дионисија ареопагита, епископ је, као богољубиви свештеносавршитељ само онај који обзнањује вољу божију; он не узводи властитом благодаћу кандидате на степене свештенства, него га бог покреће на сва јерархијска освећења благодат је ваистину живи дар духа светога који живи у цркви, како и појемо у једној богослужбеној песми светим духом свака душа живи с једне стране свети дух превазилази све земаљске поретке и институције, али са друге стране ствара себи обиталиште, које у земаљским пределима има овакве или онакве црте, и које представља спољашњи израз духа, сасуд у коме се чувају његови благодатни и освећујући дарови наведено чудесно станиште духа светога јесте црква божија која је кроз векове на свештен и благословен начин пронела драгоцену ризницу богооткривене истине епископ се обраћа васцелој цркви сабраној на евхаристијском сабрању, да се са сваком љубављу и усрдношћу помоли за ниспослање благодати духа светога на онога кога је сâм дух рукопроизвео односно изабрао и упутио на црквено служење, а изабраност од стране сабране локалне цркве представља један од критеријума препознавања воље божије, јер се на узвишену службу епископа не изабира неко ко је народу по вољи, него ко је већ унапред изабран од бога за служење из наведених исцрпних и значајних сведочанстава јасно исијава чињеница да је центар епископске службе управо иконизовање господа нашег исуса христа, јединог истинског и савршеног свештенослужитеља, који приноси и који се приноси, који прима и који се раздаје (молитва херувимске песме) христос је истовремено и хранитељ и храна, он је тај који пружа хлеб живота, а он је и то што се пружа; он је живот за живе, мир за оне који траже предаха, огртач за оне који се желе оденути заиста, он је тај са којим можемо корачати, јер он је и пут, а поврх тога, он је свршетак и крај пута, поучава нас свети никола кавасила а по речима светог атанасија великог: без епископа као предстојатеља литургије, не можемо говорити нити о цркви нити о спасењу у христу јер, као што се христос огледа у оцу, тако исто и епископ, који је икона христова, може да каже да чини дело христово, бивајући у потпуности огледало или икона христова (извор: епархија захумско-херцеговачка) 26 6 / 2018 тема броја размишљајући о светој тајни свештенства неминовно долазимо до најспасоноснијих животних појмова: одговорности и жртве одговорност према богу који је свештенослужитеља себи у службу призвао, и жртве за поверену му паству и своју породицу, за коју ће поред осталог морати и на страшном христовом суду дати одговор за сваку душу појединачно носећи најсветији лик бога у себи, свештеник светом тајном крштења уводи новокрштеног у цркву која је тело христово затим га причешћује христом, исповеда га, венчава сече славски колач и на крају, за њега опелом молитвено даје „препоруку“ господу, сведочећи о вери и животу свога чада из парохије чији живот он најбоље познаје будући силом духа светог уведен у свету тајну свештенства, свештенички кандидат постаје својеврсна небеска икона од поверења за своју паству, икона која од земље води до неба он постаје домаћин који се у цркви молитвено обраћа богу и дочекује верни народ свештеник се на литургији моли и узноси молитве за своје грехе и незнања народна свети јован златоусти у свом делу шест књига о свештенству, поред осталог, каже да богослужење свете литургије није устројено на земљи, иако се она служи на земљи већ на небу и служи је човек литургија се и назива божанственом, јер јој је корен на небу, а крошња код нас у времену, коју ми видимо заједно са свештеником који је служи, и богом који је присутан, али се не види преко руке свештеника сви ми приносимо дарове природе које свештеник у име свих тема броја будући силом духа светог уведен у свету тајну свештенства, свештенички кандидат постаје својеврсна небеска икона од поверења за своју паству, икона која од земље води до неба одговорност и жртва свештенослужитеља хаџи драган б поповић (извор: icon-artinfo) новембар / децембар 2018 27 тема броја крштених људи предаје на уздарје богу оцу дух свети те исте дарове претвара у тело и крв христову (под видом хлеба и вина), који је на литургији тројако присутан; као онај који се приноси и као онај који приноси, у лику свештенослужашчег христос је на литургији присутан и као судија он служи божанствену литургију, као син и спаситељ, а свештеник саслужује и то је за њега највећа одговорност свештеникова одежда треба да буде чиста и блистава, но још блиставији треба да буде његов исповедни живот у христу служити службу над свим службама, свету литургију, не могу ни архангели ни ангели који на небу гледају у сјај лица божијег, а свештеник може, и служи је преко његових руку и на његов призив долази дух свети у молитви (епиклези) када се хлеб и вино тајанствено претварају и постају тело и крв христова свештеник је свештенослужитељ божији, али је и човек са људским слабостима свештеници греше, а верни народ треба да се одговорно опходи према њиховим слабостима због тога свети владика николај опомиње: права је дужност народа да се моли за своје свештенике и када види грех свештеника да о њему ћути, а не да га јавно разглашава са друге стране мноштво је примера добре свештеничке праксе један догађај из живота доброг руског свештеника с краја 19 века надилази време и говори управо о одговорности и жртви која краси ову службу убивши свога богатог комшију човек је дошао код парохијског свештеника да одмах окрвављених руку исповеди свој грех одлазећи са исповести свој крвави нож убацује тајно у свештеникову мантију што ће касније инспекторима бити доказ и повод за подизање оптужнице против свештеника за почињено убиство на саслушању приликом испитивања свештеника, он није дао одговор како се крвави нож нашао у његовој мантији, јер би тиме прекршио дати завет на рукоположењу: света тајна исповести заветује свештеника да се исповест никада не објављује, већ остаје тајна између бога, исповеданога и исповедника свештеник је том приликом осуђен на 40 година робије христа ради, који је себе принео на жртву због сваког човека, и праведника и неправедника све је у односу на бога и човека прекривено велом тајне која се некада тешко разуме или се не разуме стога није наше да осуђујемо, већ да непрестано расуђујемо, поготово о свештеницима, чија је служба исповедничка и мученичка свети јован златоусти у свом делу шест књига о свештенству, каже да богослужење свете литургије није устројено на земљи, иако се она служи на земљи, већ на небу и служи је човек са о андрејем, игуманом манастира сланци 28 6 / 2018 тема броја у манастиру свети роман (епархија нишка) наш часопис се редовно прати од стране манастирског братства као уредник православног мисионара, у току последњих неколико година сам више пута добио братски позив од игумана, о дамаскина (грабежа), и његовог оца, проте влајка (који служи при манастиру) да дођем у посету ове године, на празник свете првомученице текле коначно се указала прилика од београда до манастира свети роман долази се аутопутем за ниш скреће се код ражња, а потом се добрим асфалтним путем наставља неких 15-ак километара први пут сам ову светињу посетио пре 20 година, као полазник мисионарске школе при храму светог александра невског у београду тада је равно 11 аутобуса пуних верног народа (!) водио блаженопочивши прота љубодраг петровић, који је родом управо из крушевачког краја, из села каоник била су то посебна времена и огроман мисионарски полет, кога данас, нажалост, све мање има потребно је отприлике два сата да би се из београда стигло до манастира свети роман због непредвиђених околности на путу, нисам стигао на време на свету литургију, тако да нисам саслуживао са манастирском братијом и таман када сам се упитао зашто сам морао да закасним баш у тој првој „званичној“ посети, одговор је стигао кроз беседу проте влајка била је то окрепљујућа проповед: светоотачки утемељена, јасна, конкретна, језгровита (без претераних украса који скрећу пажњу), поучна, лековита да сам којим случајем дошао на време и служио службу заједно са осталим свештенослужитељима, домаћини би сигурно инсистирали да беседим, те би тако верни народ био лишен изванредне беседе о влајка права свештеничка проповед треба да инспирише и да покреће човека, који из ње треба да запамти кључне поруке некада је довољна само једна реченица да донесе промену у нечијем животу у дивној беседи о влајка некако су се издвојиле две кључне мисли: о томе да је потребно не само да праштамо непријатељима, већ и да сами не будетема броја док је србима таквих монаха, монахиња и свештеника, какве сам имао прилике да видим у овим светињама, дотле ће и милост божија бити са нашим народом од доброг корена, добар и плод презвитер оливер суботић уредник часописа са игуманом дамаскином и протом влајком новембар / децембар 2018 29 тема броја мо непријатељи никоме, и о томе да се не плашимо ако смо у мањини, јер су највредније ствари у свету увек малобројне литургијска заједница при манастиру светог романа је бројна и чине је верници из разних крајева, углавном из околних градова и села неретко је манастирски храм препун људи, тако да испред улазних врата буде двадесетак верника који не могу ући, но добро озвучење чини да се у служби може молитвено учестовати и напољу благодат божија се осетила током службе не само у храму, већ и у сваком кутку манастирске порте, натопљене светитељским молитвама вековима раније после свете литургије уследила је трпеза љубави у оближњем конаку готово сав народ, претходно присутан на литургији, се сабрао у трпезарији, заједно са монаштвом у манастиру свети роман се осећа дух заједништва између свештенослужитеља (јеромонаха и свештеника) и народа божијег утисак је додатно појачала посета нишког свештенства које је са својом паством било на светој литургији, а потом и на трпези љубави деца са благословом игумана отпеваше неку побожну песму, а потом дође време за још једну беседу овај пут, са благословом игумана дамаскина, добио сам част да прозборим коју реч, осврћући се на сјајну беседу о влајка настојатељ светиње, о дамаскин, богословски је веома образован човек премда релативно млад по годинама, у свом наступу одаје мудрост и, што је најважније, показује да је стекао монашко срце, које се задобија искључиво молитвом, покајањем и подвигом, а не само књишком мудрошћу са друге стране, његов отац по телу (рекао бих: и по духу), прота влајко, је пример српског свештеника прави прота из древних народних прича: побожан и молитвен, а притом радостан и ведар свештеник старинског кова, који је потекао из народа и стално је уз народ, и у добру и у злу не заборавимо да су свештеници у српском народу углед стекли управо у бурна времена ослободилачких устанака, када је било потребно предводити паству у сваком погледу прота влајко је свештеник управо тог кова, какав данас, нажалост, све ређе срећемо и још нешто: до сада нисам срео човека чије је презиме (грабеж) у толикој супротности са карактерним особинама које има гостопримство и стара српска побожност су на сваком кораку у манастиру свети роман после трпезе, повукли смо се са игуманом на разговор, у један вењак иза конака те̑ма је много: мисија наше помесне цркве, стање у верном народу, свештенству и монаштву, проблематика образовања нових богословских нараштаја (игуман дамаскин је једно време био професор), изазови који су за нама и они који се тек назиру на хоризонту отац дамаскин смирено износи своје ставове и расуђивања његови су одговори прожети филокалијским духом који наглашава целовитост, што ће рећи богослужење, личну молитву и подвиг у једнакој мери то нас је веома обрадовало и окрепило, с обзиром да смо данас сведоци све чешћег духовног редукционизма односно пренаглашавања једног аспекта живота у христу уз упоредно запостављање, или чак негирање, других наступило је време за повратак у жарково на изласку из манастирске порте, о влајко манастир свети роман (извор: orthphotonet) 30 6 / 2018 ме цели̑ва и кратко ми поручи: сине, оно најбоље што имаш, дај богу! каква сила у једној јединој једноставној реченици! ето примера свештеничке речи која има силу да покреће! ове речи нису натопљене домишљатошћу, већ личним духовним искуством трепет обузме човека када се искрено преиспита њима: да ли заиста даје оно најбоље што има богу, попут какве жртве свеспаљенице или, пак, приносећи којекакве овршке вара и себе и друге отац влајко је, приметимо, оно најбоље што има заиста дао богу: сина у монаштво, а ћерку за попадију и обоје је учинио од срца * у повратку посетих и манастир покрова пресвете богородице у ђунису, где су се увелико спремали за манастирску славу игуманија марија (васиљевић), која је потекла из жарковачке литургијске заједнице у београду, срдачно ме угости, и поред свих својих обавеза око организације славе иначе, родитељи игуманије, драган и љиљана, су једни од најревноснијих верника у жарковачкој литургијској заједници, тако да и за мати марију вреди оно што и за о дамаскина: од доброг корена, добар и плод сам манастир покрова пресвете богородице је устројен беспрекорно и веома лепо уређен, са предивном портом и конацима, тако да представља једно од најлепших манастирских окружења у србији убрзо у манастирску гостопримницу дође и прота љубиша недељковић, који служи при манастиру, те са њим започесмо занимљив разговор но пошто сам домаћине прекинуо у спремању славе, нисам се дуго задржао у овој светињи, оставивши дужи боравак за неко погодније време * кратка посета двема светињама нишке епархије је донела извесни телесни умор због дужине пута, али је истовремено даровала духовно окрепљење и осећај да док је србима таквих монаха, монахиња и свештеника, какве сам имао прилике да видим у овим светињама, дотле ће и милост божија бити са нашим народом тема броја манастир покрова пресвете богородице – ђунис (извор: wikipedia) у дивној беседи о влајка некако су се издвојиле две кључне мисли: о томе да је потребно не само да праштамо непријатељима, већ и да сами не будемо непријатељи никоме, и о томе да се не плашимо ако смо у мањини, јер су највредније ствари у свету увек малобројне новембар / децембар 2018 31 у храму рождества пресвете богородице, у београдском насељу батајница, упознали смо младу удовицу јелену са три сина и ћерком: василије (11), јована (9), илија (7) и стефан (3) у разговору са оцем миланом алимпићем сазнали смо да је она високообразована, да су децу одмалена доводили на литургију и редовно причешћивали, да су се код њега исповедали, да о таквима треба писати јелена течно говори руски и енглески, а чита и пише на италијанском, грчком и словенским језицима у окружењу (бугарски, македонски, словеначки) помислили смо – лингвиста! не, она је математичарка и информатичарка и то, права жена на правом месту! бог о томе води рачуна свакога поставља на такво место на којем може умножавати од њега дароване таланте чврста вера је њен извор снаге и духовне радости, крепи јој тело и душу, даје јој крила а уздање у бога олакшава бреме мноштва њених обавеза које су се одједном сручиле на нејака плећа удовице и самохране мајке јелене чији је супруг, хаџи ристо пурић, преминуо 2016 године сећање на мужа је још свеже и болно како вам је без вољеног супруга и стуба породице? како сте малолетној деци објаснили где им је отац? може ли се даље? уз бога се све може! моли се и ради! иако је болно, деца схвате ристо је био службеник на војном аеродрому у батајници, радио је у хеликоптерској и ватрогасној јединици ја предајем информатику на математичком факултету и у математичкој гимназији бог нам даје здравље да се боримо телом, умом и духом, и да не клонемо живот мора да иде даље колико вам значи префикс „хаџи“ који истичете испред презимена? много нам значи на поклоничком путовању у свету земљу 2006 смо се упознавишедетне хришћанске породице ја бих суштину хришћанског васпитања деце свела у две активности: моли се и ради деца која су добри ђаци и активни на литургији ипак имају јасну представу шта је добро, а шта није породица хаџи-пурић радмила грујић 32 6/ 2018 ли нас двоје сви смо вишеструке хаџије, и наша деца, осим стефана више пута смо дочекали благодатни огањ иако је тешко ући у храм гроба господњег без специјалне позивнице, нама су се дешавали необично лепи догађаји посебно памтим дочек благодатног огња 2010, са илијом у стомаку, док сам се уз молитву пробијала као трудницу пропустили су ме до цркве светог јакова, али нисам могла даље пет сати сам чекала на сунцу, и тада ми је пришао војни свештеник из сарајева, отац александар, и увео ме у храм тамо ме је грчки свештеник отац дионисис увео пред олтар тако да сам на малој удаљености од јерусалимског патријарха три сата присуствовала молитвама за призив огња ристо је са василијем и јованом ишао преко барикада од 4 сата ујутро и некако је успео да дође до голготе, али је заборавио ранац са играчкама касније смо га нашли исеченог на комаде, а војници су нам рекли да им је био сумњив кад су деца видела силазак благодатног огња, била су задивљена како он не пече а 2013 сам са двогодишњим илијом у нарамку, стојећи пет сати (од 4 сата ујутро), била грубо истерана из дворишта али молитва, један папир и моје информатичко знање, помогли су нам да уђемо у храм руке су ме болеле јер сам дете до 14 сати носила на рукама моја мајка нада је била хаџиница још 1996године тада се у израел теже путовало визе су набављане у белгијској амбасади, јер није било израелског конзулата код нас информатиком се углавном баве мушкарци не можемо ни замислити како ви, као мајка четворо деце, све то постижете? колико сати седите свакодневно за компјутером, а колико је препоручљиво? с обзиром да је веома мало жена у свету такмичарског програмирања, а нарочито нема мајки са четворо деце, онда је и разумљиво што уживам веома пристојан међународни углед у августу 2018 сам победивишедетне хришћанске породице вера је основа свих истина, тако да свакако превазилази гранулацију математичких дисциплина новембар / децембар 2018 33 ла на изборима за међународн
... покретне и променљиве, научне тврдње не могу постати текст са канонском непроменљивошћу зато, библију не треба читати као уџбеник науке, нити је библија ту да на било који начин буде пандан науци али, са друге стране, ни наука не може да буде пандан библији и уопште теологији ову позицију односа теологије (вере) и науке, лепо илуструје алистер мекграт, наводећи анегдоту са строгом учитељицом творца noma (non-overlapping megisteria) концепта односа вере и науке, стефана џ гулда гулдова учитељица, госпођа мекинери је имала обичај да децу удара по зглавцима уколико кажу или ураде нешто лоше и погрешно мекграт потом цитира гулда: „рећи ћу свим мојим колегама по ко зна који пут (од наших расправа на колеџу до писања научних трактата): наука једноставно не може (својим легитимним методама) дати суд о могућности божијег управљања природом ми то не потврђујемо, али и не поричемо; једноставно, ми као научници не можемо коментарисати такву ствар ако су неки међу нама нетачно тврдили да дарвинизам оспорава бога, онда ћу пронаћи госпођу мекинерни и замолити је да их изудара по зглавцима (али, само ако једу дијалогу са атеизмом јер не знам шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него што мрзим то чиним а кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него грех који живи у мени (рим 7, 15; 20) теолошки поглед на либетове експерименте хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (i) александар милојков новембар / децембар 2018 15 нако казни и оне међу нама који тврде да дарвинизам описује методе божијег деловања)“ библија и уопште теологија, дакле, не могу долазити у такав дијалог са науком где би се тежило неком конкордизму библије и науке, или пак где би ове две сфере приступа стварности биле пандан једна другој и међусобно се искључивале међутим, библија и теологија не само да могу, већ би и морале да уђу у један други вид дискусије са науком теологија би у тој дискусији требало да буде метафизичко окриље оном појавном, физичком, које наука види и описује када кажемо метафизичко, ту не мислимо само на бога који је иза појавног физичког света, већ и на сва она питања порекла и смисла самих физичких појава, чији се одговори налазе са оне стране физичког, а самим тим и са оне стране научно појмљивог и дескриптивног теологија, дакле, треба да пружи одговоре о пореклу и смислу физичке стварности коју наука испитује и описује научна истраживања и експерименти могу бити веома важни за сферу теологије оно у науци физичко може бити извесна манифестација онога што је у теологији живо као метафизичка теорија другим речима, теологија може дати тумачење појавног физичког света тј може да понуди ону смислену дескрипцију која методолошки измиче науци на овакав један начин, покушаћемо да уђемо у дијалог са науком, конкретно овде са неурофизиологијом, у редовима који следе довешћемо у дијалог библијску, хришћанску антропологију, појам слободе и првородног греха са неурофизиолошким испитивањима која су позната као либетови експерименти бенџамин либет (1916–2007), био је неуролог, који је осамдесетих година xx века спровео неурофизиолошко испитивање односа електричних сигнала у мозгу и садржаја свести испитивање је извршено на добровољцима којима је дат задатак да помере зглоб руке или у дијалогу са ате измом „рећи ћу свим мојим колегама по ко зна који пут: наука једноставно не може дати суд о могућности божијег управљања природом“ 16 6/ 2018 прст када то желе, те да једном посебном методом означе тачно време доношења своје одлуке циљ је био да се то време доношења одлуке (када је човек свестан да је одлучио), упореди са променама у електричним активностима мозга које су са свесним одлучивањем у вези резултати који су добијени у експерименту показују да електрична активност у мозгу временски претходи свесној одлуци да се начини задати покрет графички резултати изгледају као на слици: на хоризонталној скали дијаграма налази се време активирања појединих сегмената одлуке о покрету, као и време самог покрета на вертикалној скали налазе се вредности мерења електричних промена у мозгу или како су је либет и његови сарадници назвали, потенцијал спремности (rp: readiness potential) на временској скали видљива су три кључна момента у експерименту: 1) активација потенцијала спремности (on set of rp); свесна одлука о покрету 2) (w: time of awareness of urge to move) и 3) покрет (movement onset) дијаграм, дакле показује да покрету најпре претходи електрична активност у мозгу, тзв потенцијал спремности (rp), који се у мозгу региструје 0,5 sec пре покрета након потенцијала спремности следи свесност субјекта да се покрет вољно учини (w) та свесна одлука наступа 025 sec након што је започела електрична активност у мозгу (rp) закључак је да електрична активност мозга (оно несвесно) претходи свесности одлуке резултати либетовог експеримента, ако се узме у обзир да је још шездесетих година xx века откривено да сваком свесном покрету претходи пораст електричног потенцијала у мозгу, довели су до питања о онтолошком статусу слободе човекове одлуке и питања о постојању детерминизма овде се поново отвара егзегетско поље у којем копља поново укрштају не само присталице постојања и непостојања људске слободе, већ и теистички и атеистички поглед на човека као биће аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији анегдоте наших пријатеља из свакодневног живота једном, док сам учила у четвртом разреду, путовала сам минибусом на тренинг пружам новац возачу, а он уместо да узме, пита: „какав си ђак?“ прво сам се зачудила, затим сам одговорила да сам одлична (и то је била истина) возач је рекао: „онда остави новац себи“ заувек сам запамтила тог возача ** ово се десило у санкт-петербургу прелазила сам улицу и слушала дијалог маме и малог детета дете није хтело да ухвати маму за руку и ту му је она рекла, да он (дечак) треба да је преведе преко улице, да јој се нешто лоше не би десило било је то веома користан сусрет, зато што ћу ускоро и ја постати мајка ** када сам питала баку, ко је био најзначајнији човек у њеном животу, надала сам се, да ће рећи: деда или неко од деце, али она је испричала, да је тај човек био немачки војник, који ју је нашао саму, шестогодишњу у рушевинама; није је издао, понекад је долазио и доносио јој шећера и хлеба он је био страшан, бубуљичав, мршав и без обрва није га разумела и уплашила се, када ју је изненада некуда повезао, али он ју је, једноставно, предао у селу добрим људима да није било њега, не би било ни наше породице ** било ми је 10 година, када сам успела да зарадим свој први новац боцкала сам иглом салвете и правила рупице потом сам их давала у дом рукотворина а када су их они продали, мени су дали мој ситан новац безумно сам била поносна! и тек са 30 и више година сам сазнала, да је то моја бака одлазила, куповала све моје „рукотворине“ и чувала их код себе са руског превела дајана лазаревић новембар / децембар 2018 17 тема броја: света тајна свештенства силазак духа светога на апостоле (извор: sunhomeru) 18 6 / 2018 тема броја: света тајна свештенства карактеристично је да савремени човек у србији цркву доживљава (из којих год разлога), као институцију са којом он нема много везе цркву чине свештеници, и још на све то неки се међу њима називају владикама, мада тешко да је то разумљиво ако неко и жели да разуме и појасни себи ту структуру цркве, врло често се зауставља на аналогији са војском и у њој постоје извесни чинови који, осим завршене војне академије, много не зависе од живота појединца који их носи поред тога, уврежено је мишљење да свештенство мора да испуњава, макар и формално, неке услове живота који нису обавезујући за верника – пост, доброта, благост, скромност итд неретко је наивност на добром гласу али, исто тако је мало срба који нису срели „попа како једе сланину на велики петак“ једно од питања које се поставља јесте и шта нам треба свештеник? што не можемо директно да комуницирамо са богом, а не преко неког посредника који често има за нас неприхватљиве мане или бар мислимо да их има но, ствари не стоје тако црква нити је свештенички посед, нити су они једина одговорна лица у њој ништа мање нисмо ни ми као лаици бити свештеник, значи вољно се прихватити најпре призива божијег на то служење оно подразумева једну посебну врсту посвећења – не само у богослужбеном смислу – које га још више погружава у тајну крста христовог, тј жртвене љубави према ближњима у старом завету, након изласка из египта, мојсије и израиљци долазе у подножје синаја у неколико наврата када мојсије треба да приступи богу на планини (гори) синај, бог упозорава мојсија да народ остане у околу, тј у логору у подножју планине и да не пређе границе које су му постављене, јер ће их господ погубити (2 мој 19, 10–13; 24, 1–2) иако господ каже да ће му израиљ, народ који је избавио из ропства у египту, бити народ изабрани и свет, царско свештенство, нису сви позвани да ступе на гору боговиђења и да говоре са богом мојсије је посредник то посредништво мојсије расподељује на старешине племена израиљевих, али што је још важније, и на свог брата арона и његове синове које по заповести божијој посвећује за свештеникејасно је да је у старом завету, поред израиљаца који су род изабрани и царско свештенство, левијево племе добило посебну дужност да обавља богослужења при скинији, а потом при храму који је сазидао цар соломон дакле, свештеници су били ти који су испред народа приносили жртве и богослужили да би то чинили постојало је микрокосмос владимир пекић тема броја служба клира (епископа, свештеника и ђакона) као и лаичка тј служба народа божијег, има за циљ да покаже структуру царства која је описана у новом завету, а своје корене има још у старом завету ове службе, појединачно узете, немају никакав значај све оне јесу дарови божији који кроз посебност служења треба да искажу разноликост и јединство цркве као богочовечанског организма који је тело христово у тврдњи да је човек свештеник творевине, налази се мисао да у себи сабира све оно што сачињава видљиви и невидљиви космос – мали космос (микрокосмос) у великом новембар / децембар 2018 19 тема броја посебно посвећење и било је резервисано за арона и његове потомке (в 2 мој 28–29) за остале израиљце приступање било којем од делова скиније који је само за посвећене и оне које је бог одабрао да служе пред њим, значило је смрт било да је бог био тај који је убијао или је било заповеђено да се такви погубе самим тим свештенство се означило као посебан сталеж мимо осталих колико је у томе лежала привилегија, толико је била и дужност да култне, богослужбене потребе израиљаца они испуњавају а богослужење је у старом завету означавало видљиву и личну приврженост сваког израиљца завету који је са богом склопљен на синају због те службе, како нам вели стари завет, левијево племе и аронови синови и њихови потомци нису добили земљу у наслеђе, већ су сви били дужни да их издржавају у хришћанству, све ово је типолошки тумачено свештеник је био тајанствена слика христа као посредник између бога и човека жртве које се приносе најава су и праслика христове крсне жртве и страдања када је дошао христос, ово се укида једини и истински свештеник читавог људског рода је нико други до оваплоћени син божији, који своје свештенослужење извршава кроз страдање на крсту (в јевр 6, 6–10; 7,17–8,6) од самих почетака хришћанске вере, како нам и нови завет говори, у црквама које апостоли установљују кроз своју мисију издвајају се службе епископа, презвитера и ђакона разлика између презвитера и епископа није толико јасна у почетку међутим, са ширењем цркве, епископ се издваја као онај који је први и који надгледа читаву заједницу цркве отуда назив епископ – који надгледа, надзиратељ презвитери и ђакони на евхаристији окружују епископа због свега тога, хришћанство преузима структуру старозаветног поретка на свештенике и народ тако епископ бива икона христа (у старом завету мојсија), презвитери (свештеници) су иконе апостола који су, опет, по узору на 70 старешина племена израиљевих отуда и симболика броја 12, односно 70, за број апостола ђакони су упоређивани са левитима сва света архијерејска литургија у храму светог великомученика димитрија на новом београду (фото: ђакон драган с танасијевић) 20 6 / 2018 ова подела настаје у оквиру евхаристијског сабрања то подразумева и посебно посвећење у ове службе (в дап 6, 1–6; 1 тим 3, 1–13) као што видимо из примера у делима апостолским, посвећење се вршило полагањем руку на изабране у почетку, и крштење је потврђивано полагањем руку на новокрштеног (дап 19, 1–6) временом се направила разлика тако што је дар и служба лаика у цркви, као царског свештенства, почела да се обавља миропомазањем, док посвећење у свештенство остаје кроз полагање руку тј свету тајну рукоположења на ову службу су хришћани посвећивани и то на основу сведочења заједнице о њиховој вери, као и насумичног избора, тј коцке (клир на грчком) да би се показало да је ипак бог тај који одређује кога призива на ту службу како се хришћанство ослободило окова и прогона који су били присутни за време прва три века, сусрећући се са хеленизмом, разним теургијским мистеријама пагана, појављује се потреба за једним садржајнијим објашњењем служби у цркви које су се већ јасно издиференцирале хришћански текстови који су то учинили су небеска и црквена јерархија псеудо-дионисија аеропагита, писца из 6 века који је као псеудоним узео име једног од првих преобраћеника у хришћанство у атини и који се потом сматрао учеником апостола павла и атинским епископом на овог писца, који је вероватно из сирије, велики утицај имао је неоплатоничарски писац јамвлих који је описивао паганске јерургије (свештенодејства) језик псеудо-дионисија је у потпуности неоплатоничарски, али је његов светоназор, његов корен и полазиште хришћанска вера и бог као творац укратко, текстови овог аутора имају за циљ да искажу поредак који је бог установио и који се, по систему чинова, преноси од анђела па све до људи описујући небеску јерархију, он њу користи потом као слику и образац црквене која од ње преузима божанска дејства и просветљења тако црквене службе (које су у основи литургијске и ван ње не би могле ни да постоје за овог писца), епископа, свештеника, монаха и лаика треба да изражавају присутност божанских дејстава унутар сваког чина који се преноси на нижи на тај начин се поредак који треба да осликава јединство творевине и бога очувава и спасава свет, а сваки од чинова кроз дијалошки однос са богом оприсутњује и чини активном божанску енергију текстови псеудо-дионисија су оставили дубок траг на теолошко и литургијско предање како истока тако и запада ово дело је служило да се објасни литургијски поредак цркве који треба да одражава слику (икону) царства божијег на земљи нарочито га је на истоку тумачио и објашњавао преподобни максим исповедник дакле, од новозаветних времена је присутна свест да црква собом уноси у свет реалност коначног јединства бога и света у њеној основи лежи идеја човека као свештеника творевине који све што је бог створио приводи јединству са њим израз тог космичког јединства је литургија служба клира (епископа, свештеника и ђакона) као и лаичка тј служба народа божијег, има за циљ да покаже структуру царства која је описана у новом завету, а своје корене има још у старом завету ове службе, појединачно узете, немају никакав значај – штавише, саме за себе су потпуно тема броја временом се направила разлика тако што је дар и служба лаика у цркви, као царског свештенства, почела да се обавља миропомазањем, док посвећење у свештенство остаје кроз полагање руку тј свету тајну рукоположења новембар / децембар 2018 21 тема броја бесмислене њихов смисао се испуњава тек у њиховом јединству у литургији све оне, и свештеничке и лаичка служба, јесу дарови божији који кроз посебност служења треба да искажу разноликост и јединство цркве као богочовечанског организма који је тело христово међутим, ова представа царства није само симболичка присутност бога и његове стварности међу нама човек није само пасивни прималац или инструмент у божијим рукама наиме, у тврдњи да је човек свештеник творевине, налази се мисао да у себи сабира све оно што сачињава видљиви и невидљиви космос – мали космос (микрокосмос) у великом из тог разлога, човек је и посредник између бога и творевине првостворени човек, адам, одбио је ово назначење услед обмане коју му је понудио ђаво, а он је прихватио као реалност адам није изгубио лик божији који је уткан у њега, али је могућност сличности (подобија) са богом изокренута и помрачена стога и долази син божији, који постаје човек не би ли управо човека (читај сваког појединачно) вратио у позицију коју му је наменио – боголиког бића које посредује између бога и света; који свештенослужи тајну божијег домостроја спасења из овог разлога, литургијске службе нису дарови божији који изграђују свет као слику царства божијег, а да смо ми као људи само проводници тога (попут каквих „функционера“) сваки од ових дарова јесте уствари и пуноћа христовог служења, христа као надзиратеља (епископа), или пастира (презвитера) или слуге (ђакона) притом, упућени једни на друге у узајамном прожимању и предавању уз то, човек као онај коме је дарована свештеничка служба неопходно мора да буде достојан носилац тог дара свако од нас, било да је лаик, било да је свештеник, треба да узврати на овај дар у питању је самопредавање себе богу у љубави којим ми кроз врлински живот и преображај у подвигу отварамо себе за дар божији којег постајемо носиоци и онда га у евхаристијском самоприношењу предајемо другима шта нам ово говори? најпре да положај који имамо у цркви, почевши од оног ко се крстио и миропомазао па до епископа не треба да узимамо здраво за готово склони смо, услед слабости природе, да дар поистоветимо са моћи и сматрамо да оно што смо добили нам припада без труда, те да власт коју собом носи беспоговорно јесте наша почнимо од лаика који истичу себе као велике вернике, који славе славу, пале свеће, о великим празницима иду у цркву до свештеника и епископа који себе на основу службе издвајају од обичног народа трагика лежи у томе што нас мисао наводи да наш црквени положај покрива све слабости које имамо а није тако када тако чинимо, онда чинимо исту ону грешку коју је начинио адам узевши плод знања добра и зла но, превасходније су позитивне последице овога дарови које нам бог дарује у цркви, а као један од најважнијих дар свештенослужења (епископ, презвитер, ђакон), нису само нешто што нам бог даје да би црква представљала, осликавала тело христово они су најпре лични бог нам их дарује да, вршећи свештеничко служење утемељујемо своју личну различитост и посебност као и љубавно (агапијско) прихватање различитости других свака од свештеничких служби – епископска, презвитерска и ђаконска – има смисао и сврху онда када помаже да се други благодатни дарови остваре на крају, уколико желимо да своје хришћанство практикујемо на прави начин, да бисмо њиме сведочили и другима, треба да почнемо од тога да је сваки хришћанин свештеник онај који освећује свој космос, свој свет дакле, остварује се у крсном служењу свету и ближњима са којима живи они међу хришћанима који су свештенослужитељи изграђујући цркву као литургијску заједницу – заједницу узајамне љубави и сусрета са богом – отварају могућност да сви ми овде и сада, у сили духа светога, доживљавамо јединство и радост живота целокупне творевине као коначног смисла постојања у неисказивом прожимању са богом који је бескрајна и непојмљива љубав аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији 22 6 / 2018 када би се направила анкета о томе ко је свештеник сигурно бисмо добили мноштво различитих одговора неки би били похвални, а неки покудни ипак, до правог одговора, да смо сви ми православни хришћани „царско свештенство“ (1 пт 2, 9), ретко бисмо дошли овде би се требало зауставити и потражити појашњење индивидуалистичка свест се на поменутом случају пројављује у пуној трагичности коју носи по црквени живот без свести о својој припадности и без учествовања (удеоничарења, причасности) у животу цркве, у тајни христа, крштени људи остају без белих крштењских хаљина које се непрестано чисте и перу кроз облачење у христа он је давалац, али и образац (архетип) свих благодатних служби цркве његово служење спасењу рода људског, успостављање заједнице човека са богом, основ је постојања цркве као богочовечанског тела свети апостол павле је у посланици коринћанима (1 кор 12), на убедљив и сликовит начин исповедио да су све службе у цркви различити дарови божији, а једни без других не могу сви су од једног духа дародавца као што цело тело човеково пати када га боли неки поједини део, тако је и са црквом која је једно велико мистичко тело христово пројављено у светим тајнама, по речима светог николе кавасиле када из овако постављене теологије служби у цркви отворимо прозор у преовлађујуће и савремено доживљавање теме свештенства, видећемо да су се многи одрекли или сраметема броја рукоположење као увођење у службу предстојања кроз литургијски догађај само по себи је доказ да ван литургијске заједнице нема правилног разумевања теме свештенства свештеник – биће заједнице протонамесник александар р јевтић новембар / децембар 2018 23 тема броја жљиво повукли из службе која је основ њихове вере свештеник, човек у црној или мантији неке друге боје, остао је усамљени представник свештенства христовогод предстојатеља литургијске заједнице која носи на себи печат свештенства христовог пројављеног у различитим службама, он је постао поштовања или покуде вредан појединац о коме се често говори као о једином репрезенту црквеостали се често држе на дистанци, изузев малог броја оних који су схватили своје место у црквеном животу, па тиме и место човека у мантији а како би требало да буде? мера свих ствари је света литургија у њој препознајемо различите моделе учешћа, али један изграђујући идентитет коме припадају сви учесници без обзира на службу тј дар божији који су примили старозаветна слика пастира и стада је од стране светих пророка често коришћена како би подсетила на важност заједнице они нису критиковали само пастире, нити само овце, већ су говорили о угрожености свих када не постоји јединство у новозаветној историји, оствареном месијанском ишчекивању, ми имамо једног пастира и сви смо овце стада његовог то је тајна јединства, саборности свих православних хришћана предстојање локалним црквеним заједницама је настављање дела христовог кроз историју у којој се пројављује есхатолошка стварност доласка христовог међу нас рукоположење као увођење у службу предстојања кроз литургијски догађај само по себи је доказ да ван литургијске заједнице нема правилног разумевања теме свештенства за здрав живот у црквеном смислу, неопходна је истинска хришћанска љубав она чини да свештеник као предстојатељ литургијске заједнице препознаје верни народ као своју паству и љубљену децу у христу са друге стране, верни народ препознаје у свештенику свог духовног оца који их воли и кога воле као онога ко их води ка спасењу средином двадесетог века на једној парохији на планини тари био је свештеник који је ревновао у својој служби страдао је од комуниста на веома суров и лукав начин млади свештеник који је касније дошао на ту парохију од верног народа је већ првог дана добио савет: ако будеш као прота ратко сви ћемо те волети у сведочанство љубави овог свештеника према народу и народа према њему имао се прилику потом и уверити када је у новије време дошао нови свештеник на парохију, сазнао је за проту ратка на његовом гробу често је виђао да стоји здрава и лепа јабука коју су људи доносили аутор је свештеник при храму светога саве у краљеву „ја те, дакле, заклињем пред богом и господом нашим исусом христом, који ће судити живима и мртвима јављањем својим и царством својим: проповедај реч, настој у време и невреме, покарај, запрети, утеши, са сваком стрпљивошћу и поуком јер ће доћи време када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима; и одвратиће уши од истине, а окренути се бајкама а ти буди трезвен у свему, злопати се, врши дело јеванђелиста, служење своје испуни“ (2 тим 4, 1–5) 24 6 / 2018 тема броја свети апостол павле у својој првој посланици тимотеју говори о узвишеној епископској служби казујући да ко епископство жели, добро дело жели (1тим з, 1) настављајући, апостол павле набраја и врлине које треба да красе васцело биће једног епископа, јер по речима светог јована златоустог: сви треба да гледају на епископа и да по његовом животу уређују свој сопствени живот у том духу, исти светитељ саветује епископе речима: уколико будеш водио живот достојан (свога чина), нико те неће презирати због узраста, него ће ти се још више свако дивити велики отац цркве, свети свештеномученик игнатије богоносац, говорећи о служби епископа саветује: следите сви епископа као што је исус следио оца небеског, а презвитере следите као апостоле свети игнатије наставља и каже: настојте да служите једну евхаристију, јер једно је тело господа нашег исуса христа и једна је чаша јединства крви његове; један је жртвеник, као што је и један епископ заједно са презвитерима и ђаконима исти светитељ у својој посланици магнежанима, верном народу божијем предлаже да познају догмате црквене и да у свему успевају телом и духом, вером и љубављу, у сину и оцу и духу, у почетку и свршетку, са њиховим епископом јер, кад се верни повинују епископу, то је исто као да се повинују исусу христу без епископа ништа не радити, већ се њему и свештенству повинујте по учењу свештеномученика игнатија антиохијског епископ је: слика очева, у цркви предстојатељ на месту божијем у руци епископа се сажима свака духовна власт сви треба да следују вољи епископа као што је тема броја по учењу свештеномученика игнатија антиохијског епископ је: слика очева, у цркви предстојатељ на месту божијем епископ – икона христова бранислав илић (извор: епархија захумско-херцеговачка) новембар / децембар 2018 25 тема броја све свештенство које је сагласно са епископом сагласно као струне са гитаром а ко тајно од епископа нешто у цркви ради тај служи ђаволу јер, ни христос будући са оцем сједињен, не учини ништа без оца, тако не треба да чини ни народ божији ништа без епископа, вели у посланици магнежанима свети игантије тамо где се појави епископ, тамо нека буде и мноштво народа, као што тамо где је христос, тамо је и саборна црква епископ није власник благодатне ризнице благодати божије коју би могао да дели онима којима жели, јер, по речима светог дионисија ареопагита, епископ је, као богољубиви свештеносавршитељ само онај који обзнањује вољу божију; он не узводи властитом благодаћу кандидате на степене свештенства, него га бог покреће на сва јерархијска освећења благодат је ваистину живи дар духа светога који живи у цркви, како и појемо у једној богослужбеној песми светим духом свака душа живи с једне стране свети дух превазилази све земаљске поретке и институције, али са друге стране ствара себи обиталиште, које у земаљским пределима има овакве или онакве црте, и које представља спољашњи израз духа, сасуд у коме се чувају његови благодатни и освећујући дарови наведено чудесно станиште духа светога јесте црква божија која је кроз векове на свештен и благословен начин пронела драгоцену ризницу богооткривене истине епископ се обраћа васцелој цркви сабраној на евхаристијском сабрању, да се са сваком љубављу и усрдношћу помоли за ниспослање благодати духа светога на онога кога је сâм дух рукопроизвео односно изабрао и упутио на црквено служење, а изабраност од стране сабране локалне цркве представља један од критеријума препознавања воље божије, јер се на узвишену службу епископа не изабира неко ко је народу по вољи, него ко је већ унапред изабран од бога за служење из наведених исцрпних и значајних сведочанстава јасно исијава чињеница да је центар епископске службе управо иконизовање господа нашег исуса христа, јединог истинског и савршеног свештенослужитеља, који приноси и који се приноси, који прима и који се раздаје (молитва херувимске песме) христос је истовремено и хранитељ и храна, он је тај који пружа хлеб живота, а он је и то што се пружа; он је живот за живе, мир за оне који траже предаха, огртач за оне који се желе оденути заиста, он је тај са којим можемо корачати, јер он је и пут, а поврх тога, он је свршетак и крај пута, поучава нас свети никола кавасила а по речима светог атанасија великог: без епископа као предстојатеља литургије, не можемо говорити нити о цркви нити о спасењу у христу јер, као што се христос огледа у оцу, тако исто и епископ, који је икона христова, може да каже да чини дело христово, бивајући у потпуности огледало или икона христова (извор: епархија захумско-херцеговачка) 26 6 / 2018 тема броја размишљајући о светој тајни свештенства неминовно долазимо до најспасоноснијих животних појмова: одговорности и жртве одговорност према богу који је свештенослужитеља себи у службу призвао, и жртве за поверену му паству и своју породицу, за коју ће поред осталог морати и на страшном христовом суду дати одговор за сваку душу појединачно носећи најсветији лик бога у себи, свештеник светом тајном крштења уводи новокрштеног у цркву која је тело христово затим га причешћује христом, исповеда га, венчава сече славски колач и на крају, за њега опелом молитвено даје „препоруку“ господу, сведочећи о вери и животу свога чада из парохије чији живот он најбоље познаје будући силом духа светог уведен у свету тајну свештенства, свештенички кандидат постаје својеврсна небеска икона од поверења за своју паству, икона која од земље води до неба он постаје домаћин који се у цркви молитвено обраћа богу и дочекује верни народ свештеник се на литургији моли и узноси молитве за своје грехе и незнања народна свети јован златоусти у свом делу шест књига о свештенству, поред осталог, каже да богослужење свете литургије није устројено на земљи, иако се она служи на земљи већ на небу и служи је човек литургија се и назива божанственом, јер јој је корен на небу, а крошња код нас у времену, коју ми видимо заједно са свештеником који је служи, и богом који је присутан, али се не види преко руке свештеника сви ми приносимо дарове природе које свештеник у име свих тема броја будући силом духа светог уведен у свету тајну свештенства, свештенички кандидат постаје својеврсна небеска икона од поверења за своју паству, икона која од земље води до неба одговорност и жртва свештенослужитеља хаџи драган б поповић (извор: icon-artinfo) новембар / децембар 2018 27 тема броја крштених људи предаје на уздарје богу оцу дух свети те исте дарове претвара у тело и крв христову (под видом хлеба и вина), који је на литургији тројако присутан; као онај који се приноси и као онај који приноси, у лику свештенослужашчег христос је на литургији присутан и као судија он служи божанствену литургију, као син и спаситељ, а свештеник саслужује и то је за њега највећа одговорност свештеникова одежда треба да буде чиста и блистава, но још блиставији треба да буде његов исповедни живот у христу служити службу над свим службама, свету литургију, не могу ни архангели ни ангели који на небу гледају у сјај лица божијег, а свештеник може, и служи је преко његових руку и на његов призив долази дух свети у молитви (епиклези) када се хлеб и вино тајанствено претварају и постају тело и крв христова свештеник је свештенослужитељ божији, али је и човек са људским слабостима свештеници греше, а верни народ треба да се одговорно опходи према њиховим слабостима због тога свети владика николај опомиње: права је дужност народа да се моли за своје свештенике и када види грех свештеника да о њему ћути, а не да га јавно разглашава са друге стране мноштво је примера добре свештеничке праксе један догађај из живота доброг руског свештеника с краја 19 века надилази време и говори управо о одговорности и жртви која краси ову службу убивши свога богатог комшију човек је дошао код парохијског свештеника да одмах окрвављених руку исповеди свој грех одлазећи са исповести свој крвави нож убацује тајно у свештеникову мантију што ће касније инспекторима бити доказ и повод за подизање оптужнице против свештеника за почињено убиство на саслушању приликом испитивања свештеника, он није дао одговор како се крвави нож нашао у његовој мантији, јер би тиме прекршио дати завет на рукоположењу: света тајна исповести заветује свештеника да се исповест никада не објављује, већ остаје тајна између бога, исповеданога и исповедника свештеник је том приликом осуђен на 40 година робије христа ради, који је себе принео на жртву због сваког човека, и праведника и неправедника све је у односу на бога и човека прекривено велом тајне која се некада тешко разуме или се не разуме стога није наше да осуђујемо, већ да непрестано расуђујемо, поготово о свештеницима, чија је служба исповедничка и мученичка свети јован златоусти у свом делу шест књига о свештенству, каже да богослужење свете литургије није устројено на земљи, иако се она служи на земљи, већ на небу и служи је човек са о андрејем, игуманом манастира сланци 28 6 / 2018 тема броја у манастиру свети роман (епархија нишка) наш часопис се редовно прати од стране манастирског братства као уредник православног мисионара, у току последњих неколико година сам више пута добио братски позив од игумана, о дамаскина (грабежа), и његовог оца, проте влајка (који служи при манастиру) да дођем у посету ове године, на празник свете првомученице текле коначно се указала прилика од београда до манастира свети роман долази се аутопутем за ниш скреће се код ражња, а потом се добрим асфалтним путем наставља неких 15-ак километара први пут сам ову светињу посетио пре 20 година, као полазник мисионарске школе при храму светог александра невског у београду тада је равно 11 аутобуса пуних верног народа (!) водио блаженопочивши прота љубодраг петровић, који је родом управо из крушевачког краја, из села каоник била су то посебна времена и огроман мисионарски полет, кога данас, нажалост, све мање има потребно је отприлике два сата да би се из београда стигло до манастира свети роман због непредвиђених околности на путу, нисам стигао на време на свету литургију, тако да нисам саслуживао са манастирском братијом и таман када сам се упитао зашто сам морао да закасним баш у тој првој „званичној“ посети, одговор је стигао кроз беседу проте влајка била је то окрепљујућа проповед: светоотачки утемељена, јасна, конкретна, језгровита (без претераних украса који скрећу пажњу), поучна, лековита да сам којим случајем дошао на време и служио службу заједно са осталим свештенослужитељима, домаћини би сигурно инсистирали да беседим, те би тако верни народ био лишен изванредне беседе о влајка права свештеничка проповед треба да инспирише и да покреће човека, који из ње треба да запамти кључне поруке некада је довољна само једна реченица да донесе промену у нечијем животу у дивној беседи о влајка некако су се издвојиле две кључне мисли: о томе да је потребно не само да праштамо непријатељима, већ и да сами не будетема броја док је србима таквих монаха, монахиња и свештеника, какве сам имао прилике да видим у овим светињама, дотле ће и милост божија бити са нашим народом од доброг корена, добар и плод презвитер оливер суботић уредник часописа са игуманом дамаскином и протом влајком новембар / децембар 2018 29 тема броја мо непријатељи никоме, и о томе да се не плашимо ако смо у мањини, јер су највредније ствари у свету увек малобројне литургијска заједница при манастиру светог романа је бројна и чине је верници из разних крајева, углавном из околних градова и села неретко је манастирски храм препун људи, тако да испред улазних врата буде двадесетак верника који не могу ући, но добро озвучење чини да се у служби може молитвено учестовати и напољу благодат божија се осетила током службе не само у храму, већ и у сваком кутку манастирске порте, натопљене светитељским молитвама вековима раније после свете литургије уследила је трпеза љубави у оближњем конаку готово сав народ, претходно присутан на литургији, се сабрао у трпезарији, заједно са монаштвом у манастиру свети роман се осећа дух заједништва између свештенослужитеља (јеромонаха и свештеника) и народа божијег утисак је додатно појачала посета нишког свештенства које је са својом паством било на светој литургији, а потом и на трпези љубави деца са благословом игумана отпеваше неку побожну песму, а потом дође време за још једну беседу овај пут, са благословом игумана дамаскина, добио сам част да прозборим коју реч, осврћући се на сјајну беседу о влајка настојатељ светиње, о дамаскин, богословски је веома образован човек премда релативно млад по годинама, у свом наступу одаје мудрост и, што је најважније, показује да је стекао монашко срце, које се задобија искључиво молитвом, покајањем и подвигом, а не само књишком мудрошћу са друге стране, његов отац по телу (рекао бих: и по духу), прота влајко, је пример српског свештеника прави прота из древних народних прича: побожан и молитвен, а притом радостан и ведар свештеник старинског кова, који је потекао из народа и стално је уз народ, и у добру и у злу не заборавимо да су свештеници у српском народу углед стекли управо у бурна времена ослободилачких устанака, када је било потребно предводити паству у сваком погледу прота влајко је свештеник управо тог кова, какав данас, нажалост, све ређе срећемо и још нешто: до сада нисам срео човека чије је презиме (грабеж) у толикој супротности са карактерним особинама које има гостопримство и стара српска побожност су на сваком кораку у манастиру свети роман после трпезе, повукли смо се са игуманом на разговор, у један вењак иза конака те̑ма је много: мисија наше помесне цркве, стање у верном народу, свештенству и монаштву, проблематика образовања нових богословских нараштаја (игуман дамаскин је једно време био професор), изазови који су за нама и они који се тек назиру на хоризонту отац дамаскин смирено износи своје ставове и расуђивања његови су одговори прожети филокалијским духом који наглашава целовитост, што ће рећи богослужење, личну молитву и подвиг у једнакој мери то нас је веома обрадовало и окрепило, с обзиром да смо данас сведоци све чешћег духовног редукционизма односно пренаглашавања једног аспекта живота у христу уз упоредно запостављање, или чак негирање, других наступило је време за повратак у жарково на изласку из манастирске порте, о влајко манастир свети роман (извор: orthphotonet) 30 6 / 2018 ме цели̑ва и кратко ми поручи: сине, оно најбоље што имаш, дај богу! каква сила у једној јединој једноставној реченици! ето примера свештеничке речи која има силу да покреће! ове речи нису натопљене домишљатошћу, већ личним духовним искуством трепет обузме човека када се искрено преиспита њима: да ли заиста даје оно најбоље што има богу, попут какве жртве свеспаљенице или, пак, приносећи којекакве овршке вара и себе и друге отац влајко је, приметимо, оно најбоље што има заиста дао богу: сина у монаштво, а ћерку за попадију и обоје је учинио од срца * у повратку посетих и манастир покрова пресвете богородице у ђунису, где су се увелико спремали за манастирску славу игуманија марија (васиљевић), која је потекла из жарковачке литургијске заједнице у београду, срдачно ме угости, и поред свих својих обавеза око организације славе иначе, родитељи игуманије, драган и љиљана, су једни од најревноснијих верника у жарковачкој литургијској заједници, тако да и за мати марију вреди оно што и за о дамаскина: од доброг корена, добар и плод сам манастир покрова пресвете богородице је устројен беспрекорно и веома лепо уређен, са предивном портом и конацима, тако да представља једно од најлепших манастирских окружења у србији убрзо у манастирску гостопримницу дође и прота љубиша недељковић, који служи при манастиру, те са њим започесмо занимљив разговор но пошто сам домаћине прекинуо у спремању славе, нисам се дуго задржао у овој светињи, оставивши дужи боравак за неко погодније време * кратка посета двема светињама нишке епархије је донела извесни телесни умор због дужине пута, али је истовремено даровала духовно окрепљење и осећај да док је србима таквих монаха, монахиња и свештеника, какве сам имао прилике да видим у овим светињама, дотле ће и милост божија бити са нашим народом тема броја манастир покрова пресвете богородице – ђунис (извор: wikipedia) у дивној беседи о влајка некако су се издвојиле две кључне мисли: о томе да је потребно не само да праштамо непријатељима, већ и да сами не будемо непријатељи никоме, и о томе да се не плашимо ако смо у мањини, јер су највредније ствари у свету увек малобројне новембар / децембар 2018 31 у храму рождества пресвете богородице, у београдском насељу батајница, упознали смо младу удовицу јелену са три сина и ћерком: василије (11), јована (9), илија (7) и стефан (3) у разговору са оцем миланом алимпићем сазнали смо да је она високообразована, да су децу одмалена доводили на литургију и редовно причешћивали, да су се код њега исповедали, да о таквима треба писати јелена течно говори руски и енглески, а чита и пише на италијанском, грчком и словенским језицима у окружењу (бугарски, македонски, словеначки) помислили смо – лингвиста! не, она је математичарка и информатичарка и то, права жена на правом месту! бог о томе води рачуна свакога поставља на такво место на којем може умножавати од њега дароване таланте чврста вера је њен извор снаге и духовне радости, крепи јој тело и душу, даје јој крила а уздање у бога олакшава бреме мноштва њених обавеза које су се одједном сручиле на нејака плећа удовице и самохране мајке јелене чији је супруг, хаџи ристо пурић, преминуо 2016 године сећање на мужа је још свеже и болно како вам је без вољеног супруга и стуба породице? како сте малолетној деци објаснили где им је отац? може ли се даље? уз бога се све може! моли се и ради! иако је болно, деца схвате ристо је био службеник на војном аеродрому у батајници, радио је у хеликоптерској и ватрогасној јединици ја предајем информатику на математичком факултету и у математичкој гимназији бог нам даје здравље да се боримо телом, умом и духом, и да не клонемо живот мора да иде даље колико вам значи префикс „хаџи“ који истичете испред презимена? много нам значи на поклоничком путовању у свету земљу 2006 смо се упознавишедетне хришћанске породице ја бих суштину хришћанског васпитања деце свела у две активности: моли се и ради деца која су добри ђаци и активни на литургији ипак имају јасну представу шта је добро, а шта није породица хаџи-пурић радмила грујић 32 6/ 2018 ли нас двоје сви смо вишеструке хаџије, и наша деца, осим стефана више пута смо дочекали благодатни огањ иако је тешко ући у храм гроба господњег без специјалне позивнице, нама су се дешавали необично лепи догађаји посебно памтим дочек благодатног огња 2010, са илијом у стомаку, док сам се уз молитву пробијала као трудницу пропустили су ме до цркве светог јакова, али нисам могла даље пет сати сам чекала на сунцу, и тада ми је пришао војни свештеник из сарајева, отац александар, и увео ме у храм тамо ме је грчки свештеник отац дионисис увео пред олтар тако да сам на малој удаљености од јерусалимског патријарха три сата присуствовала молитвама за призив огња ристо је са василијем и јованом ишао преко барикада од 4 сата ујутро и некако је успео да дође до голготе, али је заборавио ранац са играчкама касније смо га нашли исеченог на комаде, а војници су нам рекли да им је био сумњив кад су деца видела силазак благодатног огња, била су задивљена како он не пече а 2013 сам са двогодишњим илијом у нарамку, стојећи пет сати (од 4 сата ујутро), била грубо истерана из дворишта али молитва, један папир и моје информатичко знање, помогли су нам да уђемо у храм руке су ме болеле јер сам дете до 14 сати носила на рукама моја мајка нада је била хаџиница још 1996године тада се у израел теже путовало визе су набављане у белгијској амбасади, јер није било израелског конзулата код нас информатиком се углавном баве мушкарци не можемо ни замислити како ви, као мајка четворо деце, све то постижете? колико сати седите свакодневно за компјутером, а колико је препоручљиво? с обзиром да је веома мало жена у свету такмичарског програмирања, а нарочито нема мајки са четворо деце, онда је и разумљиво што уживам веома пристојан међународни углед у августу 2018 сам победивишедетне хришћанске породице вера је основа свих истина, тако да свакако превазилази гранулацију математичких дисциплина новембар / децембар 2018 33 ла на изборима за међународн
Свеска: 364 | Света Тајна Свештенства
... Фотографија на насловној страни корице: Архиепископ Сендајски Г Серафим (Јапанска Православна Црква) фото: Архиепископија Сендаја Фотографија на другој страни корице: Јеромонах Дамаскин (Драгојевић) (1929-2005), игуман манастира Грабовац фото: Старчева духовна чада Фотографија на трећој страни корице: Аксиос! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Православна црква Благовештења у Сендају (Јапан) фото: Архиепископија Сендаја СВЕСКА 364, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 Реч уредника Огањ свештенослужења 2 Материк Света Ана – мати пророка Самуила 4 Историја хришћанства Живот хришћана после Вазнесења Господа Исуса Христа 6 Tеологија и медицина Теологија болести: Савремено читање исихазма и хришћанског аскетизма8 Хришћанска етика Ко (не)задржава? 13 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте 15 Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (I) 15 ТЕМА БРОЈА Микрокосмос 19 Свештеник – биће заједнице 23 Епископ – икона Христова 25 Одговорност и жртва свештенослужитеља 27 Од доброг корена, добар и плод 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Хаџи-Пурић 32 Хришћанска етика Како смо превели Светог Владику Николаја на јапански 41 Милосрђе Верско добротворно старатељство 44 Хришћанска етика Интервју са протопрезвитером Николом Пејовићем Две деценије Радија Светигора 46 Хришћанска етика Разговор са архимандритом Партенијем Махериoтисом Поштујте своје претке! 51 Хришћанска књижевност Први београдски штампар: Mонах Мардарије из Мркшине цркве 56 Путописи Споменик који опомиње на грех заборава 59 стране новембар / децембар 2018 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна Свештенства мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се
... Фотографија на насловној страни корице: Архиепископ Сендајски Г Серафим (Јапанска Православна Црква) фото: Архиепископија Сендаја Фотографија на другој страни корице: Јеромонах Дамаскин (Драгојевић) (1929-2005), игуман манастира Грабовац фото: Старчева духовна чада Фотографија на трећој страни корице: Аксиос! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Православна црква Благовештења у Сендају (Јапан) фото: Архиепископија Сендаја СВЕСКА 364, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 Реч уредника Огањ свештенослужења 2 Материк Света Ана – мати пророка Самуила 4 Историја хришћанства Живот хришћана после Вазнесења Господа Исуса Христа 6 Tеологија и медицина Теологија болести: Савремено читање исихазма и хришћанског аскетизма8 Хришћанска етика Ко (не)задржава? 13 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте 15 Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (I) 15 ТЕМА БРОЈА Микрокосмос 19 Свештеник – биће заједнице 23 Епископ – икона Христова 25 Одговорност и жртва свештенослужитеља 27 Од доброг корена, добар и плод 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Хаџи-Пурић 32 Хришћанска етика Како смо превели Светог Владику Николаја на јапански 41 Милосрђе Верско добротворно старатељство 44 Хришћанска етика Интервју са протопрезвитером Николом Пејовићем Две деценије Радија Светигора 46 Хришћанска етика Разговор са архимандритом Партенијем Махериoтисом Поштујте своје претке! 51 Хришћанска књижевност Први београдски штампар: Mонах Мардарије из Мркшине цркве 56 Путописи Споменик који опомиње на грех заборава 59 стране новембар / децембар 2018 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна Свештенства мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се
Одреднице:
2
Свеска: 369 | Свјатаја Рус
...толико због природе њихових питања, јер они се по речимаАЛИСТЕР?📌 а мек грата, са ко-
јим бих се овде сложио, могу делимично по-
клапати (на пример питање – како је настао
космос?) непреклап
...толико због природе њихових питања, јер они се по речима
МЕТА инфо: Р:25582 К:192035 Д:106
| Свеска 369 |
Свеска: 369 | Свјатаја Рус
... путева или питања науке и ве ре обично се то непреклапање показује кроз разлику питања како и зашто (питање смисла) нешто јесте прво питање би било резервисано за науку, друго за веру (теологију) међутим, по мом мишљењу, из- међу науке и вере не може бити преклапања не толико због природе њихових питања, јер они се по речима алистера мек грата, са ко- јим бих се овде сложио, могу делимично по- клапати (на пример питање – како је настао космос?) непреклапање се пре тиче разли- ке метода, па самим тим и ширине обухвата стварности које те методе диктирају, то јест чине могућим другим речима, увиди вере (чињенице из божијег откривења) не могу да захтевају да буду укључени у опсег ствар- ности који обухвата методолошки натурали- зам – не могу претендовати да понесу епитет научног увида са друге стране, и то би био др уги прин- цип, методолошки натурализам природних науке се не сме поистоветити са онтоло- шким натурализмом дакле, природно-на- учни увид и наратив не могу претендовати на епитет онтолошког увида онтолошко 18 5 / 2019 је шире од методолошко-натуралистич- ког уколико желимо одговор у онтолошкој равни – у овом нашем конкретном случају, одговор на питање стварности слободе од- лучивања, потребна је несливена синергија неурофизиологије и библијске (откривењ- ске) антропологије сâмо питање стварно- сти слободе одлучивања је дубоко философ- ско и наивно је уопште веровати да природна наука, у својим границама које успоставља њен методолошки натурализам, може дати потпун, заокружен одговор неки мислио- ци, попут сема хариса (у његовој књизи free will), који методолошки натурализам пои- стовећују са онтолошким натурализмом, бавећи се тумачењем резултата либетовог експеримента, дали су одговор – слобода одлучивања је илузија али, њихов закључак не морамо нужно да прихватимо не, упра- во зато што из методолошког натурализма не следи нужно онтолошки натурализам прво се тиче епистемологије, а други онто- логије знање о бићу и само биће нису једно и исто онтолошки натурализам није никав објективни закључак који би нужно следио из природних наука, већ једна философска, па и атеистичка догма поменуте принципе односа знања о бићу и бића, вере и природне науке бисмо могли приказати следећом илустрацијом: није знање светлост, већ је светлост знање плави круг представља биће, онтологи- ју вера и наука представљају не биће већ по(знање) бића, епистемологију истина се поистовећује са бићем, док епистемо- логија кореспондира са бићем (онтологи- јом), али га не обухвата биће измиче знању, али знање ипак кореспондира са бићем, са истином (у противном није знање) у т ом смислу, нека научна теорија је исправна или неисправна, тачна или нетачна (ника- ко истинита!) природна наука представља елипсу која кореспондира са кругом, са би- ћем унутар себе та елипса има циглекоји је образују те цигле су научне искази, увиди и теорије речима нашег уваженог физичара, др александра богојевића (изговорио их је на трибини „шта је време?“ у дому студена- та у београду током 2019 године), научник је неко ко ово г ради, али са неодољивом жељом да оно што сагради поруши, како би зидао ново оно чему наука тежи јесте да ова елипса постане круг – да цигле буду сложене у најсавршенији облик наука је елипса која се приближава кругу, али заувек остаје елипса – научна сумња као рушилач- ко-градитељско утемељење науке никада неће утихнути уколико утихне, наука ће престати да постоји међутим, чак и када би наука, хипотетички, слагањем својих ци- гли „потрефила“ „коначну комбинацију“ и задобила облик круга, тај круг би остао исте површине као и ранија елипса то јест, науч- но знање се не би поклопио са кругом бића, са кругом истине (методолошки натурали- зам не би прерастао у онтолошки натура- лизам), иако би, наравно, кореспондирао са бићем, то јест са истином граница коју успоставља методолошки натурализам (цр- на линија око елипсе), може хипотетички мењати облик, тежећи да опише круг, али ту границу никада неће моћи да превазиђе и опише велики круг – биће, онтологију жута парабола, да је тако назовемо, представља познање бића кроз веру у бо- жије откривење то је светлост која осве- тљава биће споља, чини га видљивим и ње- гово познање могућим отуда је њен (вере као познања), извор изван великог круга, у дијалогу са ате измом септембар / октобар 2019 19 изван самог бића које познаје ту се налази и темељна разлика (по)знања бића путем вере и природне науке и следствено томе разлика њихових метода природно-науч- но знање о бићу (природи), темељи се на самом том бићу (природи) – методолошки натурализам познање пак бића кроз веру у божије откривење темељи се на стварно- сти која трансцендира и само биће које се познаје вера је парабола која се протеже кроз биће, тежећи, као и елипса природне науке, да опише круг, да се преобрази у круг вера је познање које тежи да се поистовети са бићем, онтологијом – парабола која ће постати круг постаће круг, али не круг епи- стемолошки, већ бивствени круг циљ вере је да поистовети знати са бити постаће – тек, још увек није, зато је вера – вера вера је парабола зато што је у процесу настаја- ња бивања кругом њени искази, стога, нису цигле које зидају круг, већ наративне пара- боле (господ исус христос их је радо кори- стио!) то је говор символа који парадоксал- но описују само биће – сада и овде, али још увек не вера је пут преображаја параболе у кружницу, пут од сенке, преко иконе до ко- начне истине какав је, коначно однос вере и природних наука и каква је комуникација између њих могућа? вера (теологија), и природна наука се не поклапају по природи својих метода, те се и наратив једне не може мешати са нара- тивом друге теологија и природна наука се не могу доводити ни у т акав однос да б уду алтернатива једна другој, јер би то поново значило поништење разлике њихових мето- да, а тиме и њих с амих али, оне се свакако делимично поклапају јер, иако различитим методама, кореспондирају са истим бићем, постављајући и слична питања о том бићу у нашој конкретној теми, кореспонденција са истим бићем, тиче се питања онтолошког статуса слободе одлучивања вера (теоло- гија) и природна наука могу комуницира- ти онда када се жели целовитији одговор о бићу теологија може да настави даље тамо где границе методолошког натурализма за- устављају природну науку и њен наратив предуслов томе јесте непристајање да се ме- тодолошки натурализам поистовети са он- толошким натурализмом управо са таквим приступом, покушаћемо да резултате неуро- физиолошког испитивања, које је спровео неуролог бенџамин либет, осветлимо даље библијском антропологијом библијском ан- тропологијом осветлићемо не само ствар- ност људске слободе (одговор на питање – шта је то бити слободан), и човека као кон- кретног бића, већ и протумачити порекло самих увида до којих је дошло либетово не- урофизиолошко испитивање – одакле поти- че да несвесно у човеку претходни свесном у процесу доношења одлуке ово је страшно парадоксално како је одлука – одлука, ако јој претходи несвесно!? важно је поновити – теологија овде неће бити неурофизиологија, нити ће бити алтернатива неурофизиологи- ји неурофизиологија као наука, у овој ко- муникацији, остаће неоштећена и нетакнута као таква али, у исто време, теологија ће ов- де бити и отрежњење од пијанства сциенти- змом и онтолошким натурализмом наставиће се увиди вере не могу да захтевају да буду укључени у опсег стварности који обухвата методолошки натурализам – не могу претендовати да понесу епитет научног увида у дијалогу са ате измом 20 5 / 2019 тема броја: свјатаја рус сабор светих у руској земљи просијавших, новија икона (извор: azbykaru) септембар / октобар 2019 21 тема броја: свјатаја рус оца игњатија шестакова, сабрата москов- ског сретењског манастира, савременог руског мисионара и уредника чувеног интер- нет-портала православиеру вероватно нема потребе посебно представљати у србији – у нашој земљи он је годинама уназад радо ви- ђен гост доказани пријатељ српског народа, одличан познавалац историје српске цркве, човек који међу православним србима слови за „свог међу својима“ и који, у складу са свим наведеним, перфектно говори српски језик ово је други интервју по реду који он даје за часопис православни мисионар, на тему броја оче игњатије, за почетак нам реците нешто о значењу термина „света русија“ и о његовом историјату да ли се значење те синтагме мењало кроз различите епохе? може се рећи да појам „света русија“ има два значења: то је руска земља, русија по да- нашњем схватању, коју је бог изабрао ради спасења и просвећења хришћанском вером односно, по овом схватању „света русија“ има сасвим видљиве физичке границе други појам је метафизички простор, сабор право- славних хришћана и светаца света русија ни- је толико дефинисана географијом и етнич- ком припадношћу или државношћу, колико управо православном вером привремена и пролазна русија као да се преображава и као да је позвана да постане вечна русија, део царства небеског и небески јерусалим ово је врло слично као појам небеске србије чи- ни ми с е да с у ови по јмови умногоме иден- тични по свом духовном садржају узгред ре- чено, мислим да је упра во због тога многим србима тако блиска и схватљива света руси- ја мислим као ни једном другом православ- ном народу осим самих руса у којој мери је данас жива идеја свете русије и како се она уопште доживљава од стране руског народа? света русија је, наравно, жива, зато што је бесмртна она у свом на јвишем смислу при- пада вечности нажалост, данас се тога ни из далека не сећају сви наши савременици, руси чак би боље било рећи да не живе у скла- ду с тим, али ипак без обзира на сва искуше- носиоци предања свете русије и њен део су били и остају наши свеци, и управо упознавање с њима може истински да нам открије тајну свете русије то не треба да занемарујемо тим пре што нам нису оставили само своја житија, већ и писано наслеђе разговор са јеромонахом игњатијем шестаковим, православним мисионаром и уредником интернет-портала православиеру тајна свете русије открива се у сусрету са светима разговор водио: презвитер оливер суботић тема броја 22 5 / 2019 тема броја ња и саблазни, без обзира на то што у свести нашег друштва данас практично доминира амерички начин живота који је прожет мате- ријалним вредностима, као што је то некад био случај с комунистичком идеологијом, то не може у потпуности да заклони или да ап- сорбује свету русију не само то – лично сматрам да русија као држава, империја и цивилизација живи упра- во захваљујући светој русији ако не буде свете русије неће бити ни русије заправо, ако погледамо историју своје земље у тра- гичном хх веку видећемо како одрекавши се идеала свете русије историјска русија у хх веку стално нешто губи и остаје без нечега губи територију за територијом, светињу за светињом, сам руски народ се распада на де- лове чак се и црква дели али света русија је и да нас жива, живи су њени идеали, између осталог, и кад је реч о нашој омладини, што не може да нас не раду- је и надахњује русија је у хх веку прошла кроз страдања као мало која земља у историји света у којој мери је узвишени идеал свете русије надахнуо руски народ да издржи голготу која га је чекала после пада царевине? мислим да можемо говорити о томе да је све оно добро што је постојало у народној ду- ши у т рагичном хх веку било управо одраз идеала свете русије није случајно, на пример, што су у време владавине комунистичке идеологије у русији под којом се и тада подразумевао ссср била створена многа дела у области књижевности, поезије и пре све га филма која су била про- жета дубоким хришћанским смислом и мо- ралним учењем сад, у време наизглед безграничне сло- боде, осврћемо се и у недавној прошлости проналазимо ове моралне идеале и приме- ре, између осталог, за наш духовни живот, за служење ближњем и цркви зашто је то тако? мислим да је то због тога што су творци ових дела још увек били одга- јени на вишевековним идеалима свете руси- је, чак и ак о тога сами нису били свесни или ако су сматрали себе неверујућим и нецркве- ним људима они су их преузимали из руске књижевности, уметничких дела и црквене архитектуре, али што је главно, из моралних идеала у складу с којима је руски народ на- ставио да живи с идеалима милосрђа, пожр- твованости, подвига, љубави према сирома- штву и љубави према ближњем света русија је и даље живела у народним музејима, у дечјој књижевности и у нашим бајкама занимљиво је што се на тако чудесан начин пробијала и налазила место у патриот- ском васпитању совјетске епохе руски народ је после револуције доживео праву катастрофу, прошао је кроз страдања незамисливих размера, али је управо скоро храм новомученика – сретењски манастир (фото: анатолиј горјаинов) септембар / октобар 2019 23 угасли огањ свете русије и даље грејао на- родну душу, уливао му је снагу, подстицао га је на с тваралаштво, подвиг, а ш то је г лавно, на молитву многи исповедници свете руси- је су постали чувари цркве и вере то је било нераскидиво руси и срби имају више личности из своје историје које су изразито сличне примера ради, свети сергије радоњешки и свети сава показују сличност како по духовном лику, тако по огромном значају за народе из којих су потекли исто примећујемо код светог кнеза александра невског и светог деспота стефана лазаревића, који нам изгледају као рођена браћа, како по витешком лику, тако и по духовности у савремено доба појавила се и једна личност која и за србе и за русе има велики значај – руски цар мученик николај романов, свети рус који је заштитио српски народ од уништења у првом светском рату шта кажете на идеју да наше две помесне цркве заједничким снагама саграде један руско-српски храм у коме би, један поред других, били фрескописани ликови светитеља који су директна спона наша два братска народа? наша је дужност да саградимо такав храм не само то, сигуран сам у то да ће с е такви храмови појављивати у русији и у србији, у свуда где живе руси и срби данас се у републици српској у бања-лу- ци већ гради такав руско-српски храм у част николаја ii и царских мученика то је спомен- храм, храм који представља израз љубави срба према нашем цару-мученику николају који је устао у заштиту истоверног српског народа 1914 године и овај пројекат се већ реализује, може се рећи, заједнички пројекат храма израдиле су и припремиле руске архитекте, а граде га сами срби али, мислим да то није једини та- кав пројекат наравно, и београд заслужује храм у част николаја и српских светаца овај град је једи- ни главни град у свету у којем постоји улица цара николаја ii, и где је у самом центру града подигнут величанствени споменик николају ii то говори о многим стварима београд је посведочио своју искрену љубав према ца- ру-мученику и верујем да ће се једнога да- на и у београду појавити такав храм уопште, обилазећи најразличитија места на балкану свугде сам имао прилике да сретнем ову же- љу која је спонтано или свесно потицала од различитих људи: свештеника, архијереја и обичних верника постоје неки савремени теолози који критикују термин света русија, сматрајући да он потенцијално садржи етнофилетистичке конотације који је ваш одговор на такве ставове? тема броја сматрам да русија као држава, империја и цивилизација живи управо захваљујући светој русији ако не буде свете русије неће бити ни русије 24 5 / 2019 тема броја мислим да ови савремени теолози-крити- чари сами заправо нису спремни да бране цркву као што су је бранили новомученици за које је појам света русија или небеска србија био жив они углавном с паметним изразом лица могу да критикују све што је било пре њих појавило се мноштво људи који због нечега све зна ју боље него што су знале претходне генерације исповедни- ка вере, генерације наших предака који су сачували веру у најтежим условима нара- штаји руса који су преживели комунистички терор или нараштаји срба који су сачували веру и морал у условима неколико векова турског јарма ови паметни „научници“ су данас спремни да све доведу у сумњу, али се поставља пита- ње да ли сами могу показати пример заштите вере и исповедништва који су показали људи за које појам света русија није био празна реч наравно, мислим да се „за етнофилети- стички конотацију“ може оптужити црквена традиција сваког народа: руса, срба, грка, грузијаца, румуна, бугара и тако даље, чак и православних јапанаца код свакога се може наћи нешто што је специфично за њихово ис- поведање вере, што потпада под „садржај ет- нофилетистичке конотације“ али, мислим да се сад више не треба тиме бавити заправо је важно чувати чистоту право- славне вере у оним савременим искушењи- ма, која су често нова и по облику необична за православну цркву и народе који испове- дају православље ова искушења су много јача и штетнија по јединство православља и спасење наше душе једно од њих је по мом мишљењу извесни верски глобализам, бри- сање свих граница и појмова морала при том се ово често оправдава борбом с неким наводно застарелим појмовима и традици- јом, укључујући и националну они се доводе у сумњу као неко невероватно зло међутим, занимљива је сама чињеница да је кад се овај или онај народ придржавао своје националне православне традиције, био много моралнији и духовно јачи него сад кад смо добили неко наводно светско „истин- ско“ хришћанско откровење, а кад су наши морал и морални обичаји пали на невиђено низак ниво чини ми се да треба да се замислимо над тим, пре свега то треба да учине ови савре- мени теолози, ако се, наравно, искрено ру- ководе жељом да буду од користи цркви, а не просто да направе каријеру, стекну популарност и прославе се својим екстра- вагантним идејама и поступцима по мом мишљењу, то је најчешће испољавање из- (фото: анатолиј горјаинов) септембар / октобар 2019 25 весне неукости или незнања, које, парадок- сално, произилази из претерано књишког богословља не бих желео да било кога увредим, али кад међу „савременим теолозима“ (а међу њима и неким српским), наиђем на извесну скепсу према светој русији, то по правилу говоре људи који елементарно никад нису били у русији прочитали су неку критич- ку литературу и чини им се да су све схва- тили односно, ови научници једноставно немају искуство живог општења и сусрета са светом русијом они немају искуство ли- тургијског општења с њом, општења с вер- ним народом, немају додир са светињама, већ су само учествовали на богословским конференцијама и то у прилично уском кругу другим речима, оваква критика у суштини често не може да издржи ника- кву критику и заиста, често је ова крити- ка усмерена и на небеску србију и српску црквену традицију и обичаје, што је врло жалосно али хвала богу, тога нема толико много и православна црква свету русију у целини сматра својим саставним делом мислим да, просто, треба више да знамо једни од други- ма: срби о русима, руси о грцима, грузијци о србима и тако даље, како бисмо боље разу- мели једни друге и заједно ишли ка спасењу кога бисте данас назвали носиоцем традиције свете русије и како да човек заиста препозна ову традицију? прави носиоци ове традиције и њен део су били и ос тају пре свега наши свеци, и упра- во упознавање с њима може истински да нам открије тајну свете русије то не треба да за- немарујемо тим пре што нам нису оставили само своја житија, већ и писано наслеђе и заправо има их врло много, много више него што обично памтимо и знамо одлично је то што је много тога преведено на српски језик: јован кронштатски, оптин- ски старци, јован шангајски, филарет мо- сковски, игњатије брјанчанинов, многи наши духовни писци, и они који нису прослављени у збору светих од свих њих имамо шта да на- учимо све што су написали прожето је духом свете русије али, обавезно се треба упознавати и с кла- сичном руском књижевношћу, зато што је она саставни део наше културе, а истовреме- но је чуварка многих идеала свете русије увек се много радујем кад код нам у г осте дођу срби – ученици и студенти богословије види се како се момцима свиђа оно што ви- де како се одвија ово живо општење више им ништа не треба доказивати, и ово познан- ство с нашом традицијом, са светом русијом, на видљиви начин буди и јача у њима веру јача у њима жељу да служе цркви исто се дешава и с а свештеницима и мо -насима, са епископима света русија нијед- ног човека који тражи истину не оставља равнодушним мислим да је т о дивна традиција и да је треба развијати: света русија није нека лич- на својина руског народа она припада це- лој васељени и ми смо спрем ни да је по де- лимо са сваким човеком који искрено воли христа тема броја привремена и пролазна русија као да се преображава и као да је позвана да постане вечна русија, део царства небеског и небески јерусалим ово је врло слично као појам небеске србије чини ми се да су ови појмови умногоме идентични по свом духовном садржају 26 5 / 2019 српско-руско удружење православна по- родица већ пет година организује покло- ничка путовања руским светињама: москви, оранском манастиру, дивјејеву и мурому прва светиња у коју пристижемо је троји- це-сергијева лавра 70 км од москве тамо се покоје мошти светог сергија радоњешког, игумана земље руске, како га вековима зо- ве побожни руски народ у лаври пада у очи велики број посетилаца-туриста са далеког истока унутар манастира преовлађују кине- зи, јапанци и кореанци, који посећују лавру у великим групама са својим водичима када их видимо на ум нам долазе речи светог се- рафима вирицког, који каже да ће се далеки исток крстити у русији, пре краја света, и да ће долазити у великом броју чини се да је то време пред нама свето-тројички храм који се налази у ла- ври осликао је свети андреј рубљов, као и иконостас после посете најпознатијој руској свети- њи, обилазимо чувену утешитељку руског народа, свету матрону московску, пред чи- јим моштима је сваки дан, од осам ујутро до осам увече, ред дужи стотину метара наша руска браћа нам увек иза ђу у с усрет и п у- сте нашу малу групу преко реда, пошто им објаснимо да смо ц ео дан на ногама и да не можемо стајати још најмање сат времена после свете матроне, обилазимо мали, али чувени рождественски манастир, који се на- лази само двадесетак минута хода од кра- сног трга (погрешно га преводе са „црвени“ (комунистички) трг, јер је изворно значење речи „красни“, заправо – леп, красан) рожде- тема броја тешко је средити утиске после таквог путовања, углавном ћутимо и тешко нам је да поверујемо где смо били и шта смо доживели у посети светој русији и с тројице-сергијева лавра септембар / октобар 2019 27 ственски манастир је подигнут у 14 веку и није рушен за време безбожне власти, већ је само био за творен подигла га је у дови- ца чувеног јунака куликовске битке јурија долгорукова са другим удовицама јунака те историјске битке оне су се, после погибије мужева, замонашиле овај манастир је чувен по великом броју светиња који су добијене из целог света ме- ђу њима је и део појаса пресвете богородице, који је пре пар г одина у русију донео игуман ватопедске обитељи са свете горе, и коме се поклонило неколико милиона руса сам ма- настир одише атмосфером древних руских манастира, са старим и високим иконоста- сом, монашком, тихом певницом и схимона- хињама које, и поред година, стоје на вечер- њој служби уз вековима старе иконе обасјане свећама, само неколико стотина метара уда- љен од центра савремене и узавреле москве недалеко од рождественског, налази се сретењски манастир, који има највећу пра- вославну књижару са великим избором књи- га на црквенословенском језику како узима- мо више примерака новог завета, псалтира и каноника на свештеном језику словенских цркава, и зато што смо срби, добијамо попуст друга тачка на нашем путовању по светој русији је мало познати орански манастир, посвећен чудотворној копији владимирске иконе мајке божије, који се налази у сеоцету оранки, сто километара од нижњег новго- рода икона је насликана у 16 веку и одмах је пројавила велику чудотворну силу, због чега је њен в ласник, богати бојар, за њу по- дигао манастир у коме се и сам замонашио историја овог манастира је пребогата и пре- дуга за ова ко кратак текст, али ћемо напо- менути да су сви војни походи значајни за историју русије, пролазили управо кроз ње- га овај манастир је посетио и свети цар ни- колај ii романов са породицом и учествовао у чувеној литији од нижњег новгорода до оранског манастира, носећи оранску икону мајке божије на својим раменима али, оно по че му је орански манастир по- себан, јесте чињеница да је у њему, по сведо- чанству очевидаца, стрељано најмање 11000 свештеномученика, будући да је у годинама репресије двадесетих и тридесетих година, служио као сабирни логор за свештенство централне русије уз хиљаде монаха и све- штеника стрељано је и неколико епископа сво земљиште манастира, као и све његове зидине, олтари, и буквално су натопљено му- ченичком крвљу руских свештеномученика једно писано сведочанство из тог вре- мена бележи: „комунисти су у манастиру оранки затворили више од 11000 монаха и свештеника, сакупљених из свих манасти- ра централне русије: њих је чувала војска тема броја 11000 монаха и свештеника су били стрељани и закопани на територији манастира у дубоком рову, који су сами себи претходно ископали орански манастир 28 5 / 2019 тема броја једнога дана из централног штаба је дошло неколико официра атеиста окупили су мо- нахе и питали их: ‘да ли ћете са нама сара- ђивати или не? д ајемо вам 24 с ата да раз -мислите ко одбије биће стрељан, сагласно наредби’ тада је епископ одговорио: ‘24 са- та је много даћемо вам одговор у року од 10 минута’ и окренувши се мноштву мона- ха, који су се окупили у дворишту, упитао их је: ‘оци, сада смо добили јединствену при- лику да постанемо мученици ради христа да ли хоћете да сарађујете са атеистима и спасете живот или ћемо умрети за христа?’ пошто им с е епископ обратио са речима ободрења и учврстио их примерима из жи- тија светих, сви су једногласно одговорили: ‘не желимо да сарађујемо са атеистима! хо- ћемо да пострадамо за христа и постанемо мученици!’ свих 11000 монаха и свештеника су били стрељани и закопани на територи- ји манастира у дубоком рову, који су сами себи претходно ископали ја сам се, буду- ћи да сам био млађи од многих, уплашио и крадом побегао у шуму коју су надгледали војници иако су пуцали у ме не, бог ме је спасао“ тако да је орански манастир једна од вели- ких и за с ада не баш мно го познатих свети- ња земље руске, а нарочито нижегородске епархије, у којој се налази и наше следеће одредиште – дивно дивјејево о дивјејеву људски језик боље да ћути не- го да говори, али ради оних, који нису имали тај благослов да посете једно од најсветијих места на земљи, испричаћемо онолико ко- лико можемо дивјејево је посвећено мајци божијој можда је довољно овде навести речи саме богородице, које је она упутила светој алек- сандри, првој игуманији манастира: „подићи ћу обитељ какве нема, није је било и неће је ни бити на земљи“ дакле, дивјејевска оби- тељ је јединствена на земљи и мислимо да се свако ко дође тамо у то и увери ако би човек могао укратко да опише дивјејевски манастир, могао би рећи да је т о предворје раја на земљи овде се осећа присуство мај- ке божије, али и великог чудотворца земље руске – вољеног и поштованог светог сера- фима саровског, који нам је оставио толико значајних пророчанстава и црквених учења, као и обећање да ће пре д крај света васкр- снути и проповедати покајање палом свету прорекао је и да ан тихрист, кад буде дошао у дивјејево, неће моћи да пређе канавку (бо- городичин канал), који опасује манастир, јер ће се пред њим подићи огњени стуб до неба, те ће се морати вратити поменута канавка је место нарочитог по- штовања у дивјејеву, јер је ископан, као што је и цео манастир изграђен, по указању пре- свете богородице светом серафиму много- бројни посетиоци у току целог дана, полако, са бројаницом у руци, ходају канавком из- говарајући по сто педесет молитава богоро- дице дјево, јер по речима светог серафима: „ономе ко прочита сто педесет богородице дјево на к анавци, ту је и је русалим и света гора, и кијев“ то јест, ту је пунота благодати у самом дивјејеву, се што код моштију пре- подобног, што на к анавци, што на све тим изворима око манастира, број чуда, која се догађају, не може избројати не зна се број онима који су једном дошли у дивјејево, не- ки од њих и бе з икакве озбиљније намере, а који му се поново враћају многи купују ку- ће и остају да живе ту ево и једног малог, али дивјејево септембар / октобар 2019 29 ипак и великог чуда, којег су нам у дивјејеву испричали – кад смо упитали једну монахињу ко им је духовник, она нам је одговорила да оне немају духовника „манастир са 500 мо- нахиња нема духовника?“, зачудили смо се „па да, по завету светог серафима, он је рекао да се обраћамо њему као да је жив и да ће нам он у све му помагати ми, к ад имамо неку недоумицу или неку муку, ми одемо код њега, кажемо му и он нам по -могне кад смо тек обнављале манастир деведесетих година, после совјетског раз- рушења (храм свете тројице је служио као складиште, преображенски храм је био га- ража, а казањски храм је био претворен у пошту и банку), ја нисам имала топлу оде- ћу и би ло ми је х ладно, а по ц ео дан с ам радила и тако сам се пожалила светом серафиму код његових моштију да немам топлу одећу, и о дмах после те молитве, у корпи поред кивота, нашла сам зимску јакну моје величине! ето како преподобни одмах помаже“ богослужења у овим манастирима су по- себна прича можемо само да кажемо да и у оранском манастиру и у дивјејеву, слу- жбе трају по два и по че тири сата ујутро и увече, сваки дан међутим, иако нама, не- навиклим на овако дуге службе, то изгле- да предуго, тамо човек не осећа умор док стоји на служби, већ се, напротив, чуди, кад је већ прошло три и по сата вечерње слу- жбе, и већ т реба ићи на к анавку и чи тати богородичино правило поред незаборав- ног акатиста преподобном, који поју мо- нахиње свако јутро у седам ујутро и затим на сваких пар сати, посебан доживљај је суботње свеноћно бденије, које служи до десет свештеника, а неретко и нижегород- ски владика, и у току којег се, по типику, за време шестопсалимија, гасе сва светла у огромном храму остаје да г ори само во- штаница, коју држи игуманија која чита, а такође се и закључавају врата, тако да ни- ко не може да уђе, нити да изађе ово зато што је шестопсалмије слика страшног суда, који ће, по једном предању, трајати оноли- ко, колико траје читање шестопсалмија на њиховом суботњем бденију, човек се осећа управо као да је васкрс, а то је тешко речи- ма објашњиво треба поменути још и најпознатији ис- точник, поред других десетак – источник светог серафима код села циганка он је познат по многобројним исцељењима оних, који су се са вером погружавали у њему, а нарочито по томе што многи, ко- ји не могу да имају деце, добију пород по- сле погружења у ње га тако су се и све ти цар николај и царица александра, иначе изузетно поштовани у овим манастирима, пошто дуго нису могли да имају мушког на- следника, при посети обитељи, погрузили у овај свети источник и после тога добили царевића алексија због тога су следеће године засадили бор одмах изван ограде манастира који је и дан да нас ту одмах поред бора гради се дрвена капела посве- ћена светим царским великомученицима романовима после посете великолепној обитељи мај- ке божије и светог серафима, стижемо до заштитника брака и породице – светих пе- тра и февроније ови светитеље призивају у помоћ они к оји траже брачног друга, а нарочито они који не могу да имају деце у манастиру свете тројице имају пуну свеску дечијих имена, од којих је на јчешће – ф е- вронија занимљиво је да свети муромски чудотворци помажу и код болести рака, та- тема броја тамо човек не осећа умор док стоји на служби, већ се, напротив, чуди, кад је већ прошло три и по сата вечерње службе 30 5 / 2019 тема броја ко да и многи оболели долазе овде и моле се за ис цељење број оних к оји су нашли брачног друга молитвама светих петра и февроније, такође се не зна међу побо- жним русима постоји традиција да пре бра- ка дођу код њих и измоле благослов за бу- дући брак сигурно да је овај благочестиви обичај добар почетак за будућу породицу живописни градић муром, са богатом историјом, има још с тарих обитељи са мо- штима древних руских кнежева из 12 ве- ка што чини крај нашег путовања још занимљивијим уморни од напорног и дугог пута, после посете муромским чудотворцима, ми се поноћним возом муром–москва, враћамо у ужурбану престоницу, коју заобилазимо и идемо право на аеродром враћамо се кући из ове земље чуда, из предворја раја у ко- ме смо боравили божијом милошћу и бла- гословом мајке божије, покровитељке ру- сије тешко је средити утиске после таквог путовања, углавном ћутимо и тешко нам је да поверујемо где смо били и шта смо дожи- вели искуство показује да ко је једном био у дивјејеву, тај увек жели да се врати, јер та- мо нас чекају пресвета богородица и свети серафим данас, браћо и сестре, ми савршавамо молитвени спомен преподобномуче- ница јелисавете и варваре прошло је већ 100 година од како су оне пострадале то је било 1918 године, у оно време када се у русији догодила страшна, незамислива катастрофа као што се догађају стихијске непогоде у природи, тако је и русију сна- шла друштвена невоља – држава силна и прекрасна, иако свакако са неким не- достацима, била је срушена тешко је од- редити зашто се ово догодило у неком степену узрок томе је био у тицај страних сила, делимично – и греховност руског на- рода ко зна да ли с е људи могу разабра- ти до краја у овом по гледу? за неколико месеци (од фебруарске до октобарске револуције), русија је дошла до тога да је власт у њој изгубила сваки значај и била освојена од гомиле завереника то је била, у буквалном смислу речи, гомила људи – свега неколико стотина људи, али они су успели да задрже власт током врло дугог времена иако су они уништавали једни друге, ипак им је у спело да сачувају пре- јемственост (континуитет) власти све до почетка 90-их година за све ово време су проливене целе реке људске крви александар солжењицин у својој књизи архипелаг гулаг(гулаг – главна управа ла- детаљ из мурома септембар / октобар 2019 31 гера) пише да је од 1917 до почетка 50-их у ру- сији изгубило живот преко 60 милиона људи, и ово је податак из њему доступних извора а управо многи документи су му били недоступ- ни познато је да су материјали са резултатима пописа становништва, који је спровео стаљин крајем 30-их година, били сакривени – толико су катастрофалне показатеље давали препи- сивачи број становништва русије уопште ни- је одговарао учињеним у том моменту прог- нозама по мишљењу неких истраживача, од времена револуције до пада комунистичког поретка у русији је совјетска власт проузроко- вала смрт око 100 милиона људи другим ре- чима, да није било револуције која је однела толико људских живота, то би становништво русије и тзв независних држава у целини била сада већа за 100 милиона да бисмо што ближе представили ову цифру, рећи ћу да грчка има седам-осам милиона људи када се догодила поменута катастрофа, он- да су многи људи побожног живота, пре свега свештенство и аристократија, које су бољше- вици сматрали бедемима царске русије, били подвргнути тзв„црвеном“ терорупошто је бе- логардејска војска објавила „бели“ терор про- тив бољшевика, то су се последњи обрушили с почетка својим терором и на племство а када је и свештенство на челу са патријар- хом тихоном иступило против „црвеног“ теро- ра, тада се и оно подвргло гоњењима од стра- не бољшевика у првом реду бољшевици су хтели да поубијају све чланове царског дома, да не би остало више никаквих претендената на престо и да с е више никада ни код кога не би јављала мисао о обнови монархије неки од њих с у се спасили, а неки су били ухваће- ни и погубљени јуче смо спомињали царске страстотерпце, царску породицу, а данас са- вршавамо молитвени спомен преподобному- ченица кнегиње јелисавете и инокиње варва- ре, са којима су били мучени још неколицина великих кнежева као што знате, царски стра- стотерпци су били предани страшној казни, њихов крај се чак не може ни назвати казном, јер то је било крваво убиство царске страсто- терпце су стрељали и пошто нису могли одмах да побију све, докрајчивали су их бајонетима, да не би стварали сувишну буку описи овог ужасног крвопролића су напи- сани бестидно и хвалисаво, оставили су их са- ми бољшевици који су извршили стрељање постоји неколико таквих описа, који се међу- собно разликују само у ситницама после уби- ства царске породице тела страстотерпаца су бацили у шахту и покушали да је затрпају гра- натама, мислећи да ће се зидови шахте обру- шити и сакрити трагове злочина, али се то није догодило све ово се одиграло на месту које се зове гањина јама потом је убицама успело тема броја солжењицин у својој књизи архипелаг гулаг пише да је од 1917 до почетка 50-их у русији изгубило живот преко 60 милиона људи, и ово је податак из њему доступних извора а управо многи документи су му били недоступни схиархимандрит авраам (рејдман): о томе да подвиг мучеништва изражава љубав према богу превео с руског: небојша ћосовић 32 5 / 2019 тема броја да се домогну остатака својих жртава, како би их уништили и затим пренели на друго место и тек тамо сахранили почетком 90-их остаци царских страстотерпаца били су делимично нађени у поросенковој јарузи преподобномученица велика кнегиња јели- савета, инокиња варвара и затворени с њима велики кнежеви убијени су на још зверскији начин њих су живе бацили у шахту и засули гранатама, многи од њих су погинули одмах, али су неки остали живи, а у том погледу и преподобномученица јелисавета много по- страдавши и сама, она је повијала ране једном од осталих у животу кнежева и тако с певањем духовних богослужбених песама кроз неколико дана они су, будући оса- каћени, поумирали сви један случајни прола- зник је чуо пјеније, које је долазило из шахте, али он сам се није усудио да дође до људи који су се тамо налазили када је он довео беле, они су већ били умрли када су довезли тела царских стратотерпа- ца до гањине јаме, црвеноармејци који су тамо налазили, љутито су говорили: „зашто их нисте довезли живе? ми смо рачунали да ћемо их ми овде убити“ судећи по томе да су преподобно- мученице јелисавету и варвару живе бацили у шахту и засули гранатама, може се закључити да би на ис ти начин уморили и ц арске стра- стотерпце, бацивши их живе у шахту пошто су покушавали да сакрију трагове злочина на потпуно исти начин, вероватно да је постојала некаква посебна наредба за убиство чланова царског дома многи људи су тих година пострадали без икаквог суда и истраживања кривице обично су прислањали пиштољ на слепоочницу и пу- цали у човека, а понекад су се и подсмевали једног свештеника у нашој епархији су пред смрт мучили тако што су му одсецали меке делове тела, а он је мо лио да га убију и не му- че некакво зверство се пробудило у руском народу и обрушило на духовне основе руске нације: на православну веру и њене носиоце, у том погледу и на племство и аристократију, који су били цвет народа издајство, зверство и подлост су се веома разноврсно пројавили тих страшних година гоњења су се наставила, започињући од 1917– 1918 године, па све д о пада совјетске власти; она су посебно била јака у годинама које су претходиле стаљиновој смрти но, истовре- мено ми видимо необичну храброст и пре- даност неких простих људи, својој, како су са презиром говорили комунисти и бољшевици, „господи“ ја хоћу да говорим о преподобномученици варвари, иако је обично више прихваћено да се пажња усредсреди на велику кнегињу је- лисавету хтео бих такође да кажем о верним слугама царске породице: о доктору ботки- ну, о собарици демидовој, о лакеју трупу (иа- ко он није био православан, ипак је про јавио необичну преданост) све слуге су имале мо- гућност да оставе царску породицу – њима су отворено или у наговештајима предлагали да то учине, а доктора боткина су чак наговарали – зато је он знао шта га чека у писму из ипати- јевског дома он пише: „ја сам умро, али нисам још сахрањен“ ако би све потом убијене слу- ге пожелеле да оставе царску породицу, њима би лако дозволили да то учине, међутим они су јој остали верни до краја преподобномученица варвара је била про- ста жена споља је ништа није везивало за велику кнегињу јелисавету – јер сви су били свесни да се величина и слава царског рода завршила приближавањем романовим било је неопходно мислити на очување сопственог живота, и многи су претпоставили свој живот дугу, али не и ино киња варвара она је к ао келејница преподобномученице јелисавете остала њој верна до краја и убијена је заједно с њом, иако је к ао „проста“ особа у то време могла бити не репресирана, јер тада су репре- сирали само аристократију и свештенство ма- совних гоњења, која су почела доцније крајем 20-их година при стаљину, тада још није било и не знаш че му се дивити: или преданости ових простих људи или њиховој тзв„господи“: преподобномученици јелисавети и царских страстотерпцима, који су побуђивали у својим ближњим такву необичну љубав и преданост само ово већ с лужи за нас к ао директан при- знак светости и слугу и њихове господе свака- ко, овде није дејствовало само осећање дуга, септембар / октобар 2019 33 односи међу њима нису били просто односи претпостављених и потчињених – овде је љу- де покретало осећање узајамне љубави љу- бав их је објединила и учинила нераздвојним чак и у смрти у посланици римљанима апостол павле ка- же: „ко ће нас одвојити од љубави христове?“, набрајајући свемогуће невоље, које само може замислити човек и закључује: „ништа нас не мо- же раставити“ нераздвојивост ових праведних светих људи, царских страстотерпаца и њихо- вих слугу, сведоче о томе да се они нису одво- јили својим духом од љубави христове, без об- зира на сва неподношљива, страшна гоњења нама се може чинити, да царски страсто- терпци, живећи у ипатијевском дому, нису ништа особено претрпели, јер они су били та- мо у таквим условима, у којима сада живе ма- лобројни: имали су слуге, имовину које сада нема код нас (потомци црвеноармејаца и до сада продају у јекатаринбургу остатке њихове имовине) но, ми заборављамо на оно величи- је кога су били лишени царски страстотерпци током револуције и свих невоља које су их сна- шле ми не схватамо колико је велика разли- ка између оне славе коју су они уживали, као владари једне од највећих држава у свету, са оном срамотом и понижењем којима су били подвргнути од 1917–1918 године у „отачнику“ има приповест о једном египат- ском подвижнику, који се саблазнио славом другог – д ошљака из др уге земље у т о вре- ме се сматрало да истински подвижник треба да буде савршено сиромашан и да сам треба да се труди за своје издржавање а помену- ти подвижник довео је са собом слугу, спавао је са јастуком под главом – а ово је би ло уоп- ште незамисливо за једног подвижника – и истовремено поседовао је, што је сведочило о његовој светости, дар прозорљивости, те га је народ волео и многи су долазили њему за савет саблазнивши се, или просто павши у не- доумицу, египатски подвижник, будући искрен и поштен човек, отишао је код овог странца и запитао га: „како то, да је т еби који имаш слу- гу, спаваш са јастуком под главом, једеш хра- ну коју ми не једемо, господ даровао духовне дарове, које ја немам, иако се строжије подви- завам?“ тада га је тај запитао: „чиме си се ба- вио пре него што си дошао у пустињу?“ – „био сам пастир“ – „а чиме си се хранио?“ – „сувим хлебом и сиром“ – „а ја сам живео у риму, био познат човек окружен мноштвом слугу, носио свилене кошуље, намашћивао своје тело ра- зним ароматима, речју живео у раскоши зато сам сада ради своје немоћи принуђен да оста- вим себи слугу и ук ажем макар мало снисхо- ђење своме телу, али ради тога што сам се ли- тема броја преподобномученица велика кнегиња јелисавета и преподобномученица инокиња варвара – фотографије и икона 34 5 / 2019 тема броја шио много већег, господ ми и шаље дарове а ти живиш и сада скоро боље, неголи онда када си био пастир“ потребно је признати, да бисмо ми нашавши се на месту овог завидљивог подвижника, за- пали у још већу осуду – нама чак не би недоста- јало храбрости, да приђемо и искрено кажемо: „зашто ти живиш у раскоши?“ тако, на несрећу неки од нас осуђују и царске мученике све се познаје у поређењу, и у да том слу- чају ове речи су оправдане дакле, да бисмо схватили какве су невоље и муке поднели царски страстотерпци и преподобномуче- ница јелисавета још пре своје мученичке кончине, ми морамо да сапоставимо услове, у којима су се они налазили у овом времен- ском интервалу, са оним необичним величи- јем и с лавом, који су пратили њихов живот, када су још били чланови царске куће преподобномученица јелисавета је била пореклом немица и потицала је из тзв вла- дарског дома по законима руске империје, установљеним од павла i, будући наслед- ник престола је имао пра во да с тупа у брак само са особом из царског дома пошто је у немачкој било много наследника таквих вла- дарских кућа, то су руски владари често сту- пали у брак са немачким принцезама велики кнез сергеј, стриц будућег цара николаја ii, ступио је у брак са принцезом јелисаветом кнез сергеј није имао права да претендује на царски престо, зато је велика кнегиња јели- савета могла, по закону руске империје, да остане протестанткиња – а само је будућа ца- рица морала да прими православље међутим, велика кнегиња, упознавши се са православљем, тако се разгорела духом, да је потпуно свесно, без икаквог притиска или користољубља прихватила веру свога супру- га при овоме је она чак пошла против воље свога вољеног оца, убеђеног и ревносног протестанта, чиме га је јако огорчила у то време, посебно у тако солидним поро- дицама, из које је потицала јелисавета фјо- доровна, непослушност родитељима је би- ла неизмерно ретка (а сада, на жалост, деца крајње ретко бивају послушна родитељима) дакле, велика кнегиња јелисавета је потпуно слободно и искрено прихватила правосла- вље и направила пут од хришћанс
... путева или питања науке и ве ре обично се то непреклапање показује кроз разлику питања како и зашто (питање смисла) нешто јесте прво питање би било резервисано за науку, друго за веру (теологију) међутим, по мом мишљењу, из- међу науке и вере не може бити преклапања не толико због природе њихових питања, јер они се по речима алистера мек грата, са ко- јим бих се овде сложио, могу делимично по- клапати (на пример питање – како је настао космос?) непреклапање се пре тиче разли- ке метода, па самим тим и ширине обухвата стварности које те методе диктирају, то јест чине могућим другим речима, увиди вере (чињенице из божијег откривења) не могу да захтевају да буду укључени у опсег ствар- ности који обухвата методолошки натурали- зам – не могу претендовати да понесу епитет научног увида са друге стране, и то би био др уги прин- цип, методолошки натурализам природних науке се не сме поистоветити са онтоло- шким натурализмом дакле, природно-на- учни увид и наратив не могу претендовати на епитет онтолошког увида онтолошко 18 5 / 2019 је шире од методолошко-натуралистич- ког уколико желимо одговор у онтолошкој равни – у овом нашем конкретном случају, одговор на питање стварности слободе од- лучивања, потребна је несливена синергија неурофизиологије и библијске (откривењ- ске) антропологије сâмо питање стварно- сти слободе одлучивања је дубоко философ- ско и наивно је уопште веровати да природна наука, у својим границама које успоставља њен методолошки натурализам, може дати потпун, заокружен одговор неки мислио- ци, попут сема хариса (у његовој књизи free will), који методолошки натурализам пои- стовећују са онтолошким натурализмом, бавећи се тумачењем резултата либетовог експеримента, дали су одговор – слобода одлучивања је илузија али, њихов закључак не морамо нужно да прихватимо не, упра- во зато што из методолошког натурализма не следи нужно онтолошки натурализам прво се тиче епистемологије, а други онто- логије знање о бићу и само биће нису једно и исто онтолошки натурализам није никав објективни закључак који би нужно следио из природних наука, већ једна философска, па и атеистичка догма поменуте принципе односа знања о бићу и бића, вере и природне науке бисмо могли приказати следећом илустрацијом: није знање светлост, већ је светлост знање плави круг представља биће, онтологи- ју вера и наука представљају не биће већ по(знање) бића, епистемологију истина се поистовећује са бићем, док епистемо- логија кореспондира са бићем (онтологи- јом), али га не обухвата биће измиче знању, али знање ипак кореспондира са бићем, са истином (у противном није знање) у т ом смислу, нека научна теорија је исправна или неисправна, тачна или нетачна (ника- ко истинита!) природна наука представља елипсу која кореспондира са кругом, са би- ћем унутар себе та елипса има циглекоји је образују те цигле су научне искази, увиди и теорије речима нашег уваженог физичара, др александра богојевића (изговорио их је на трибини „шта је време?“ у дому студена- та у београду током 2019 године), научник је неко ко ово г ради, али са неодољивом жељом да оно што сагради поруши, како би зидао ново оно чему наука тежи јесте да ова елипса постане круг – да цигле буду сложене у најсавршенији облик наука је елипса која се приближава кругу, али заувек остаје елипса – научна сумња као рушилач- ко-градитељско утемељење науке никада неће утихнути уколико утихне, наука ће престати да постоји међутим, чак и када би наука, хипотетички, слагањем својих ци- гли „потрефила“ „коначну комбинацију“ и задобила облик круга, тај круг би остао исте површине као и ранија елипса то јест, науч- но знање се не би поклопио са кругом бића, са кругом истине (методолошки натурали- зам не би прерастао у онтолошки натура- лизам), иако би, наравно, кореспондирао са бићем, то јест са истином граница коју успоставља методолошки натурализам (цр- на линија око елипсе), може хипотетички мењати облик, тежећи да опише круг, али ту границу никада неће моћи да превазиђе и опише велики круг – биће, онтологију жута парабола, да је тако назовемо, представља познање бића кроз веру у бо- жије откривење то је светлост која осве- тљава биће споља, чини га видљивим и ње- гово познање могућим отуда је њен (вере као познања), извор изван великог круга, у дијалогу са ате измом септембар / октобар 2019 19 изван самог бића које познаје ту се налази и темељна разлика (по)знања бића путем вере и природне науке и следствено томе разлика њихових метода природно-науч- но знање о бићу (природи), темељи се на самом том бићу (природи) – методолошки натурализам познање пак бића кроз веру у божије откривење темељи се на стварно- сти која трансцендира и само биће које се познаје вера је парабола која се протеже кроз биће, тежећи, као и елипса природне науке, да опише круг, да се преобрази у круг вера је познање које тежи да се поистовети са бићем, онтологијом – парабола која ће постати круг постаће круг, али не круг епи- стемолошки, већ бивствени круг циљ вере је да поистовети знати са бити постаће – тек, још увек није, зато је вера – вера вера је парабола зато што је у процесу настаја- ња бивања кругом њени искази, стога, нису цигле које зидају круг, већ наративне пара- боле (господ исус христос их је радо кори- стио!) то је говор символа који парадоксал- но описују само биће – сада и овде, али још увек не вера је пут преображаја параболе у кружницу, пут од сенке, преко иконе до ко- начне истине какав је, коначно однос вере и природних наука и каква је комуникација између њих могућа? вера (теологија), и природна наука се не поклапају по природи својих метода, те се и наратив једне не може мешати са нара- тивом друге теологија и природна наука се не могу доводити ни у т акав однос да б уду алтернатива једна другој, јер би то поново значило поништење разлике њихових мето- да, а тиме и њих с амих али, оне се свакако делимично поклапају јер, иако различитим методама, кореспондирају са истим бићем, постављајући и слична питања о том бићу у нашој конкретној теми, кореспонденција са истим бићем, тиче се питања онтолошког статуса слободе одлучивања вера (теоло- гија) и природна наука могу комуницира- ти онда када се жели целовитији одговор о бићу теологија може да настави даље тамо где границе методолошког натурализма за- устављају природну науку и њен наратив предуслов томе јесте непристајање да се ме- тодолошки натурализам поистовети са он- толошким натурализмом управо са таквим приступом, покушаћемо да резултате неуро- физиолошког испитивања, које је спровео неуролог бенџамин либет, осветлимо даље библијском антропологијом библијском ан- тропологијом осветлићемо не само ствар- ност људске слободе (одговор на питање – шта је то бити слободан), и човека као кон- кретног бића, већ и протумачити порекло самих увида до којих је дошло либетово не- урофизиолошко испитивање – одакле поти- че да несвесно у човеку претходни свесном у процесу доношења одлуке ово је страшно парадоксално како је одлука – одлука, ако јој претходи несвесно!? важно је поновити – теологија овде неће бити неурофизиологија, нити ће бити алтернатива неурофизиологи- ји неурофизиологија као наука, у овој ко- муникацији, остаће неоштећена и нетакнута као таква али, у исто време, теологија ће ов- де бити и отрежњење од пијанства сциенти- змом и онтолошким натурализмом наставиће се увиди вере не могу да захтевају да буду укључени у опсег стварности који обухвата методолошки натурализам – не могу претендовати да понесу епитет научног увида у дијалогу са ате измом 20 5 / 2019 тема броја: свјатаја рус сабор светих у руској земљи просијавших, новија икона (извор: azbykaru) септембар / октобар 2019 21 тема броја: свјатаја рус оца игњатија шестакова, сабрата москов- ског сретењског манастира, савременог руског мисионара и уредника чувеног интер- нет-портала православиеру вероватно нема потребе посебно представљати у србији – у нашој земљи он је годинама уназад радо ви- ђен гост доказани пријатељ српског народа, одличан познавалац историје српске цркве, човек који међу православним србима слови за „свог међу својима“ и који, у складу са свим наведеним, перфектно говори српски језик ово је други интервју по реду који он даје за часопис православни мисионар, на тему броја оче игњатије, за почетак нам реците нешто о значењу термина „света русија“ и о његовом историјату да ли се значење те синтагме мењало кроз различите епохе? може се рећи да појам „света русија“ има два значења: то је руска земља, русија по да- нашњем схватању, коју је бог изабрао ради спасења и просвећења хришћанском вером односно, по овом схватању „света русија“ има сасвим видљиве физичке границе други појам је метафизички простор, сабор право- славних хришћана и светаца света русија ни- је толико дефинисана географијом и етнич- ком припадношћу или државношћу, колико управо православном вером привремена и пролазна русија као да се преображава и као да је позвана да постане вечна русија, део царства небеског и небески јерусалим ово је врло слично као појам небеске србије чи- ни ми с е да с у ови по јмови умногоме иден- тични по свом духовном садржају узгред ре- чено, мислим да је упра во због тога многим србима тако блиска и схватљива света руси- ја мислим као ни једном другом православ- ном народу осим самих руса у којој мери је данас жива идеја свете русије и како се она уопште доживљава од стране руског народа? света русија је, наравно, жива, зато што је бесмртна она у свом на јвишем смислу при- пада вечности нажалост, данас се тога ни из далека не сећају сви наши савременици, руси чак би боље било рећи да не живе у скла- ду с тим, али ипак без обзира на сва искуше- носиоци предања свете русије и њен део су били и остају наши свеци, и управо упознавање с њима може истински да нам открије тајну свете русије то не треба да занемарујемо тим пре што нам нису оставили само своја житија, већ и писано наслеђе разговор са јеромонахом игњатијем шестаковим, православним мисионаром и уредником интернет-портала православиеру тајна свете русије открива се у сусрету са светима разговор водио: презвитер оливер суботић тема броја 22 5 / 2019 тема броја ња и саблазни, без обзира на то што у свести нашег друштва данас практично доминира амерички начин живота који је прожет мате- ријалним вредностима, као што је то некад био случај с комунистичком идеологијом, то не може у потпуности да заклони или да ап- сорбује свету русију не само то – лично сматрам да русија као држава, империја и цивилизација живи упра- во захваљујући светој русији ако не буде свете русије неће бити ни русије заправо, ако погледамо историју своје земље у тра- гичном хх веку видећемо како одрекавши се идеала свете русије историјска русија у хх веку стално нешто губи и остаје без нечега губи територију за територијом, светињу за светињом, сам руски народ се распада на де- лове чак се и црква дели али света русија је и да нас жива, живи су њени идеали, између осталог, и кад је реч о нашој омладини, што не може да нас не раду- је и надахњује русија је у хх веку прошла кроз страдања као мало која земља у историји света у којој мери је узвишени идеал свете русије надахнуо руски народ да издржи голготу која га је чекала после пада царевине? мислим да можемо говорити о томе да је све оно добро што је постојало у народној ду- ши у т рагичном хх веку било управо одраз идеала свете русије није случајно, на пример, што су у време владавине комунистичке идеологије у русији под којом се и тада подразумевао ссср била створена многа дела у области књижевности, поезије и пре све га филма која су била про- жета дубоким хришћанским смислом и мо- ралним учењем сад, у време наизглед безграничне сло- боде, осврћемо се и у недавној прошлости проналазимо ове моралне идеале и приме- ре, између осталог, за наш духовни живот, за служење ближњем и цркви зашто је то тако? мислим да је то због тога што су творци ових дела још увек били одга- јени на вишевековним идеалима свете руси- је, чак и ак о тога сами нису били свесни или ако су сматрали себе неверујућим и нецркве- ним људима они су их преузимали из руске књижевности, уметничких дела и црквене архитектуре, али што је главно, из моралних идеала у складу с којима је руски народ на- ставио да живи с идеалима милосрђа, пожр- твованости, подвига, љубави према сирома- штву и љубави према ближњем света русија је и даље живела у народним музејима, у дечјој књижевности и у нашим бајкама занимљиво је што се на тако чудесан начин пробијала и налазила место у патриот- ском васпитању совјетске епохе руски народ је после револуције доживео праву катастрофу, прошао је кроз страдања незамисливих размера, али је управо скоро храм новомученика – сретењски манастир (фото: анатолиј горјаинов) септембар / октобар 2019 23 угасли огањ свете русије и даље грејао на- родну душу, уливао му је снагу, подстицао га је на с тваралаштво, подвиг, а ш то је г лавно, на молитву многи исповедници свете руси- је су постали чувари цркве и вере то је било нераскидиво руси и срби имају више личности из своје историје које су изразито сличне примера ради, свети сергије радоњешки и свети сава показују сличност како по духовном лику, тако по огромном значају за народе из којих су потекли исто примећујемо код светог кнеза александра невског и светог деспота стефана лазаревића, који нам изгледају као рођена браћа, како по витешком лику, тако и по духовности у савремено доба појавила се и једна личност која и за србе и за русе има велики значај – руски цар мученик николај романов, свети рус који је заштитио српски народ од уништења у првом светском рату шта кажете на идеју да наше две помесне цркве заједничким снагама саграде један руско-српски храм у коме би, један поред других, били фрескописани ликови светитеља који су директна спона наша два братска народа? наша је дужност да саградимо такав храм не само то, сигуран сам у то да ће с е такви храмови појављивати у русији и у србији, у свуда где живе руси и срби данас се у републици српској у бања-лу- ци већ гради такав руско-српски храм у част николаја ii и царских мученика то је спомен- храм, храм који представља израз љубави срба према нашем цару-мученику николају који је устао у заштиту истоверног српског народа 1914 године и овај пројекат се већ реализује, може се рећи, заједнички пројекат храма израдиле су и припремиле руске архитекте, а граде га сами срби али, мислим да то није једини та- кав пројекат наравно, и београд заслужује храм у част николаја и српских светаца овај град је једи- ни главни град у свету у којем постоји улица цара николаја ii, и где је у самом центру града подигнут величанствени споменик николају ii то говори о многим стварима београд је посведочио своју искрену љубав према ца- ру-мученику и верујем да ће се једнога да- на и у београду појавити такав храм уопште, обилазећи најразличитија места на балкану свугде сам имао прилике да сретнем ову же- љу која је спонтано или свесно потицала од различитих људи: свештеника, архијереја и обичних верника постоје неки савремени теолози који критикују термин света русија, сматрајући да он потенцијално садржи етнофилетистичке конотације који је ваш одговор на такве ставове? тема броја сматрам да русија као држава, империја и цивилизација живи управо захваљујући светој русији ако не буде свете русије неће бити ни русије 24 5 / 2019 тема броја мислим да ови савремени теолози-крити- чари сами заправо нису спремни да бране цркву као што су је бранили новомученици за које је појам света русија или небеска србија био жив они углавном с паметним изразом лица могу да критикују све што је било пре њих појавило се мноштво људи који због нечега све зна ју боље него што су знале претходне генерације исповедни- ка вере, генерације наших предака који су сачували веру у најтежим условима нара- штаји руса који су преживели комунистички терор или нараштаји срба који су сачували веру и морал у условима неколико векова турског јарма ови паметни „научници“ су данас спремни да све доведу у сумњу, али се поставља пита- ње да ли сами могу показати пример заштите вере и исповедништва који су показали људи за које појам света русија није био празна реч наравно, мислим да се „за етнофилети- стички конотацију“ може оптужити црквена традиција сваког народа: руса, срба, грка, грузијаца, румуна, бугара и тако даље, чак и православних јапанаца код свакога се може наћи нешто што је специфично за њихово ис- поведање вере, што потпада под „садржај ет- нофилетистичке конотације“ али, мислим да се сад више не треба тиме бавити заправо је важно чувати чистоту право- славне вере у оним савременим искушењи- ма, која су често нова и по облику необична за православну цркву и народе који испове- дају православље ова искушења су много јача и штетнија по јединство православља и спасење наше душе једно од њих је по мом мишљењу извесни верски глобализам, бри- сање свих граница и појмова морала при том се ово често оправдава борбом с неким наводно застарелим појмовима и традици- јом, укључујући и националну они се доводе у сумњу као неко невероватно зло међутим, занимљива је сама чињеница да је кад се овај или онај народ придржавао своје националне православне традиције, био много моралнији и духовно јачи него сад кад смо добили неко наводно светско „истин- ско“ хришћанско откровење, а кад су наши морал и морални обичаји пали на невиђено низак ниво чини ми се да треба да се замислимо над тим, пре свега то треба да учине ови савре- мени теолози, ако се, наравно, искрено ру- ководе жељом да буду од користи цркви, а не просто да направе каријеру, стекну популарност и прославе се својим екстра- вагантним идејама и поступцима по мом мишљењу, то је најчешће испољавање из- (фото: анатолиј горјаинов) септембар / октобар 2019 25 весне неукости или незнања, које, парадок- сално, произилази из претерано књишког богословља не бих желео да било кога увредим, али кад међу „савременим теолозима“ (а међу њима и неким српским), наиђем на извесну скепсу према светој русији, то по правилу говоре људи који елементарно никад нису били у русији прочитали су неку критич- ку литературу и чини им се да су све схва- тили односно, ови научници једноставно немају искуство живог општења и сусрета са светом русијом они немају искуство ли- тургијског општења с њом, општења с вер- ним народом, немају додир са светињама, већ су само учествовали на богословским конференцијама и то у прилично уском кругу другим речима, оваква критика у суштини често не може да издржи ника- кву критику и заиста, често је ова крити- ка усмерена и на небеску србију и српску црквену традицију и обичаје, што је врло жалосно али хвала богу, тога нема толико много и православна црква свету русију у целини сматра својим саставним делом мислим да, просто, треба више да знамо једни од други- ма: срби о русима, руси о грцима, грузијци о србима и тако даље, како бисмо боље разу- мели једни друге и заједно ишли ка спасењу кога бисте данас назвали носиоцем традиције свете русије и како да човек заиста препозна ову традицију? прави носиоци ове традиције и њен део су били и ос тају пре свега наши свеци, и упра- во упознавање с њима може истински да нам открије тајну свете русије то не треба да за- немарујемо тим пре што нам нису оставили само своја житија, већ и писано наслеђе и заправо има их врло много, много више него што обично памтимо и знамо одлично је то што је много тога преведено на српски језик: јован кронштатски, оптин- ски старци, јован шангајски, филарет мо- сковски, игњатије брјанчанинов, многи наши духовни писци, и они који нису прослављени у збору светих од свих њих имамо шта да на- учимо све што су написали прожето је духом свете русије али, обавезно се треба упознавати и с кла- сичном руском књижевношћу, зато што је она саставни део наше културе, а истовреме- но је чуварка многих идеала свете русије увек се много радујем кад код нам у г осте дођу срби – ученици и студенти богословије види се како се момцима свиђа оно што ви- де како се одвија ово живо општење више им ништа не треба доказивати, и ово познан- ство с нашом традицијом, са светом русијом, на видљиви начин буди и јача у њима веру јача у њима жељу да служе цркви исто се дешава и с а свештеницима и мо -насима, са епископима света русија нијед- ног човека који тражи истину не оставља равнодушним мислим да је т о дивна традиција и да је треба развијати: света русија није нека лич- на својина руског народа она припада це- лој васељени и ми смо спрем ни да је по де- лимо са сваким човеком који искрено воли христа тема броја привремена и пролазна русија као да се преображава и као да је позвана да постане вечна русија, део царства небеског и небески јерусалим ово је врло слично као појам небеске србије чини ми се да су ови појмови умногоме идентични по свом духовном садржају 26 5 / 2019 српско-руско удружење православна по- родица већ пет година организује покло- ничка путовања руским светињама: москви, оранском манастиру, дивјејеву и мурому прва светиња у коју пристижемо је троји- це-сергијева лавра 70 км од москве тамо се покоје мошти светог сергија радоњешког, игумана земље руске, како га вековима зо- ве побожни руски народ у лаври пада у очи велики број посетилаца-туриста са далеког истока унутар манастира преовлађују кине- зи, јапанци и кореанци, који посећују лавру у великим групама са својим водичима када их видимо на ум нам долазе речи светог се- рафима вирицког, који каже да ће се далеки исток крстити у русији, пре краја света, и да ће долазити у великом броју чини се да је то време пред нама свето-тројички храм који се налази у ла- ври осликао је свети андреј рубљов, као и иконостас после посете најпознатијој руској свети- њи, обилазимо чувену утешитељку руског народа, свету матрону московску, пред чи- јим моштима је сваки дан, од осам ујутро до осам увече, ред дужи стотину метара наша руска браћа нам увек иза ђу у с усрет и п у- сте нашу малу групу преко реда, пошто им објаснимо да смо ц ео дан на ногама и да не можемо стајати још најмање сат времена после свете матроне, обилазимо мали, али чувени рождественски манастир, који се на- лази само двадесетак минута хода од кра- сног трга (погрешно га преводе са „црвени“ (комунистички) трг, јер је изворно значење речи „красни“, заправо – леп, красан) рожде- тема броја тешко је средити утиске после таквог путовања, углавном ћутимо и тешко нам је да поверујемо где смо били и шта смо доживели у посети светој русији и с тројице-сергијева лавра септембар / октобар 2019 27 ственски манастир је подигнут у 14 веку и није рушен за време безбожне власти, већ је само био за творен подигла га је у дови- ца чувеног јунака куликовске битке јурија долгорукова са другим удовицама јунака те историјске битке оне су се, после погибије мужева, замонашиле овај манастир је чувен по великом броју светиња који су добијене из целог света ме- ђу њима је и део појаса пресвете богородице, који је пре пар г одина у русију донео игуман ватопедске обитељи са свете горе, и коме се поклонило неколико милиона руса сам ма- настир одише атмосфером древних руских манастира, са старим и високим иконоста- сом, монашком, тихом певницом и схимона- хињама које, и поред година, стоје на вечер- њој служби уз вековима старе иконе обасјане свећама, само неколико стотина метара уда- љен од центра савремене и узавреле москве недалеко од рождественског, налази се сретењски манастир, који има највећу пра- вославну књижару са великим избором књи- га на црквенословенском језику како узима- мо више примерака новог завета, псалтира и каноника на свештеном језику словенских цркава, и зато што смо срби, добијамо попуст друга тачка на нашем путовању по светој русији је мало познати орански манастир, посвећен чудотворној копији владимирске иконе мајке божије, који се налази у сеоцету оранки, сто километара од нижњег новго- рода икона је насликана у 16 веку и одмах је пројавила велику чудотворну силу, због чега је њен в ласник, богати бојар, за њу по- дигао манастир у коме се и сам замонашио историја овог манастира је пребогата и пре- дуга за ова ко кратак текст, али ћемо напо- менути да су сви војни походи значајни за историју русије, пролазили управо кроз ње- га овај манастир је посетио и свети цар ни- колај ii романов са породицом и учествовао у чувеној литији од нижњег новгорода до оранског манастира, носећи оранску икону мајке божије на својим раменима али, оно по че му је орански манастир по- себан, јесте чињеница да је у њему, по сведо- чанству очевидаца, стрељано најмање 11000 свештеномученика, будући да је у годинама репресије двадесетих и тридесетих година, служио као сабирни логор за свештенство централне русије уз хиљаде монаха и све- штеника стрељано је и неколико епископа сво земљиште манастира, као и све његове зидине, олтари, и буквално су натопљено му- ченичком крвљу руских свештеномученика једно писано сведочанство из тог вре- мена бележи: „комунисти су у манастиру оранки затворили више од 11000 монаха и свештеника, сакупљених из свих манасти- ра централне русије: њих је чувала војска тема броја 11000 монаха и свештеника су били стрељани и закопани на територији манастира у дубоком рову, који су сами себи претходно ископали орански манастир 28 5 / 2019 тема броја једнога дана из централног штаба је дошло неколико официра атеиста окупили су мо- нахе и питали их: ‘да ли ћете са нама сара- ђивати или не? д ајемо вам 24 с ата да раз -мислите ко одбије биће стрељан, сагласно наредби’ тада је епископ одговорио: ‘24 са- та је много даћемо вам одговор у року од 10 минута’ и окренувши се мноштву мона- ха, који су се окупили у дворишту, упитао их је: ‘оци, сада смо добили јединствену при- лику да постанемо мученици ради христа да ли хоћете да сарађујете са атеистима и спасете живот или ћемо умрети за христа?’ пошто им с е епископ обратио са речима ободрења и учврстио их примерима из жи- тија светих, сви су једногласно одговорили: ‘не желимо да сарађујемо са атеистима! хо- ћемо да пострадамо за христа и постанемо мученици!’ свих 11000 монаха и свештеника су били стрељани и закопани на територи- ји манастира у дубоком рову, који су сами себи претходно ископали ја сам се, буду- ћи да сам био млађи од многих, уплашио и крадом побегао у шуму коју су надгледали војници иако су пуцали у ме не, бог ме је спасао“ тако да је орански манастир једна од вели- ких и за с ада не баш мно го познатих свети- ња земље руске, а нарочито нижегородске епархије, у којој се налази и наше следеће одредиште – дивно дивјејево о дивјејеву људски језик боље да ћути не- го да говори, али ради оних, који нису имали тај благослов да посете једно од најсветијих места на земљи, испричаћемо онолико ко- лико можемо дивјејево је посвећено мајци божијој можда је довољно овде навести речи саме богородице, које је она упутила светој алек- сандри, првој игуманији манастира: „подићи ћу обитељ какве нема, није је било и неће је ни бити на земљи“ дакле, дивјејевска оби- тељ је јединствена на земљи и мислимо да се свако ко дође тамо у то и увери ако би човек могао укратко да опише дивјејевски манастир, могао би рећи да је т о предворје раја на земљи овде се осећа присуство мај- ке божије, али и великог чудотворца земље руске – вољеног и поштованог светог сера- фима саровског, који нам је оставио толико значајних пророчанстава и црквених учења, као и обећање да ће пре д крај света васкр- снути и проповедати покајање палом свету прорекао је и да ан тихрист, кад буде дошао у дивјејево, неће моћи да пређе канавку (бо- городичин канал), који опасује манастир, јер ће се пред њим подићи огњени стуб до неба, те ће се морати вратити поменута канавка је место нарочитог по- штовања у дивјејеву, јер је ископан, као што је и цео манастир изграђен, по указању пре- свете богородице светом серафиму много- бројни посетиоци у току целог дана, полако, са бројаницом у руци, ходају канавком из- говарајући по сто педесет молитава богоро- дице дјево, јер по речима светог серафима: „ономе ко прочита сто педесет богородице дјево на к анавци, ту је и је русалим и света гора, и кијев“ то јест, ту је пунота благодати у самом дивјејеву, се што код моштију пре- подобног, што на к анавци, што на све тим изворима око манастира, број чуда, која се догађају, не може избројати не зна се број онима који су једном дошли у дивјејево, не- ки од њих и бе з икакве озбиљније намере, а који му се поново враћају многи купују ку- ће и остају да живе ту ево и једног малог, али дивјејево септембар / октобар 2019 29 ипак и великог чуда, којег су нам у дивјејеву испричали – кад смо упитали једну монахињу ко им је духовник, она нам је одговорила да оне немају духовника „манастир са 500 мо- нахиња нема духовника?“, зачудили смо се „па да, по завету светог серафима, он је рекао да се обраћамо њему као да је жив и да ће нам он у све му помагати ми, к ад имамо неку недоумицу или неку муку, ми одемо код њега, кажемо му и он нам по -могне кад смо тек обнављале манастир деведесетих година, после совјетског раз- рушења (храм свете тројице је служио као складиште, преображенски храм је био га- ража, а казањски храм је био претворен у пошту и банку), ја нисам имала топлу оде- ћу и би ло ми је х ладно, а по ц ео дан с ам радила и тако сам се пожалила светом серафиму код његових моштију да немам топлу одећу, и о дмах после те молитве, у корпи поред кивота, нашла сам зимску јакну моје величине! ето како преподобни одмах помаже“ богослужења у овим манастирима су по- себна прича можемо само да кажемо да и у оранском манастиру и у дивјејеву, слу- жбе трају по два и по че тири сата ујутро и увече, сваки дан међутим, иако нама, не- навиклим на овако дуге службе, то изгле- да предуго, тамо човек не осећа умор док стоји на служби, већ се, напротив, чуди, кад је већ прошло три и по сата вечерње слу- жбе, и већ т реба ићи на к анавку и чи тати богородичино правило поред незаборав- ног акатиста преподобном, који поју мо- нахиње свако јутро у седам ујутро и затим на сваких пар сати, посебан доживљај је суботње свеноћно бденије, које служи до десет свештеника, а неретко и нижегород- ски владика, и у току којег се, по типику, за време шестопсалимија, гасе сва светла у огромном храму остаје да г ори само во- штаница, коју држи игуманија која чита, а такође се и закључавају врата, тако да ни- ко не може да уђе, нити да изађе ово зато што је шестопсалмије слика страшног суда, који ће, по једном предању, трајати оноли- ко, колико траје читање шестопсалмија на њиховом суботњем бденију, човек се осећа управо као да је васкрс, а то је тешко речи- ма објашњиво треба поменути још и најпознатији ис- точник, поред других десетак – источник светог серафима код села циганка он је познат по многобројним исцељењима оних, који су се са вером погружавали у њему, а нарочито по томе што многи, ко- ји не могу да имају деце, добију пород по- сле погружења у ње га тако су се и све ти цар николај и царица александра, иначе изузетно поштовани у овим манастирима, пошто дуго нису могли да имају мушког на- следника, при посети обитељи, погрузили у овај свети источник и после тога добили царевића алексија због тога су следеће године засадили бор одмах изван ограде манастира који је и дан да нас ту одмах поред бора гради се дрвена капела посве- ћена светим царским великомученицима романовима после посете великолепној обитељи мај- ке божије и светог серафима, стижемо до заштитника брака и породице – светих пе- тра и февроније ови светитеље призивају у помоћ они к оји траже брачног друга, а нарочито они који не могу да имају деце у манастиру свете тројице имају пуну свеску дечијих имена, од којих је на јчешће – ф е- вронија занимљиво је да свети муромски чудотворци помажу и код болести рака, та- тема броја тамо човек не осећа умор док стоји на служби, већ се, напротив, чуди, кад је већ прошло три и по сата вечерње службе 30 5 / 2019 тема броја ко да и многи оболели долазе овде и моле се за ис цељење број оних к оји су нашли брачног друга молитвама светих петра и февроније, такође се не зна међу побо- жним русима постоји традиција да пре бра- ка дођу код њих и измоле благослов за бу- дући брак сигурно да је овај благочестиви обичај добар почетак за будућу породицу живописни градић муром, са богатом историјом, има још с тарих обитељи са мо- штима древних руских кнежева из 12 ве- ка што чини крај нашег путовања још занимљивијим уморни од напорног и дугог пута, после посете муромским чудотворцима, ми се поноћним возом муром–москва, враћамо у ужурбану престоницу, коју заобилазимо и идемо право на аеродром враћамо се кући из ове земље чуда, из предворја раја у ко- ме смо боравили божијом милошћу и бла- гословом мајке божије, покровитељке ру- сије тешко је средити утиске после таквог путовања, углавном ћутимо и тешко нам је да поверујемо где смо били и шта смо дожи- вели искуство показује да ко је једном био у дивјејеву, тај увек жели да се врати, јер та- мо нас чекају пресвета богородица и свети серафим данас, браћо и сестре, ми савршавамо молитвени спомен преподобномуче- ница јелисавете и варваре прошло је већ 100 година од како су оне пострадале то је било 1918 године, у оно време када се у русији догодила страшна, незамислива катастрофа као што се догађају стихијске непогоде у природи, тако је и русију сна- шла друштвена невоља – држава силна и прекрасна, иако свакако са неким не- достацима, била је срушена тешко је од- редити зашто се ово догодило у неком степену узрок томе је био у тицај страних сила, делимично – и греховност руског на- рода ко зна да ли с е људи могу разабра- ти до краја у овом по гледу? за неколико месеци (од фебруарске до октобарске револуције), русија је дошла до тога да је власт у њој изгубила сваки значај и била освојена од гомиле завереника то је била, у буквалном смислу речи, гомила људи – свега неколико стотина људи, али они су успели да задрже власт током врло дугог времена иако су они уништавали једни друге, ипак им је у спело да сачувају пре- јемственост (континуитет) власти све до почетка 90-их година за све ово време су проливене целе реке људске крви александар солжењицин у својој књизи архипелаг гулаг(гулаг – главна управа ла- детаљ из мурома септембар / октобар 2019 31 гера) пише да је од 1917 до почетка 50-их у ру- сији изгубило живот преко 60 милиона људи, и ово је податак из њему доступних извора а управо многи документи су му били недоступ- ни познато је да су материјали са резултатима пописа становништва, који је спровео стаљин крајем 30-их година, били сакривени – толико су катастрофалне показатеље давали препи- сивачи број становништва русије уопште ни- је одговарао учињеним у том моменту прог- нозама по мишљењу неких истраживача, од времена револуције до пада комунистичког поретка у русији је совјетска власт проузроко- вала смрт око 100 милиона људи другим ре- чима, да није било револуције која је однела толико људских живота, то би становништво русије и тзв независних држава у целини била сада већа за 100 милиона да бисмо што ближе представили ову цифру, рећи ћу да грчка има седам-осам милиона људи када се догодила поменута катастрофа, он- да су многи људи побожног живота, пре свега свештенство и аристократија, које су бољше- вици сматрали бедемима царске русије, били подвргнути тзв„црвеном“ терорупошто је бе- логардејска војска објавила „бели“ терор про- тив бољшевика, то су се последњи обрушили с почетка својим терором и на племство а када је и свештенство на челу са патријар- хом тихоном иступило против „црвеног“ теро- ра, тада се и оно подвргло гоњењима од стра- не бољшевика у првом реду бољшевици су хтели да поубијају све чланове царског дома, да не би остало више никаквих претендената на престо и да с е више никада ни код кога не би јављала мисао о обнови монархије неки од њих с у се спасили, а неки су били ухваће- ни и погубљени јуче смо спомињали царске страстотерпце, царску породицу, а данас са- вршавамо молитвени спомен преподобному- ченица кнегиње јелисавете и инокиње варва- ре, са којима су били мучени још неколицина великих кнежева као што знате, царски стра- стотерпци су били предани страшној казни, њихов крај се чак не може ни назвати казном, јер то је било крваво убиство царске страсто- терпце су стрељали и пошто нису могли одмах да побију све, докрајчивали су их бајонетима, да не би стварали сувишну буку описи овог ужасног крвопролића су напи- сани бестидно и хвалисаво, оставили су их са- ми бољшевици који су извршили стрељање постоји неколико таквих описа, који се међу- собно разликују само у ситницама после уби- ства царске породице тела страстотерпаца су бацили у шахту и покушали да је затрпају гра- натама, мислећи да ће се зидови шахте обру- шити и сакрити трагове злочина, али се то није догодило све ово се одиграло на месту које се зове гањина јама потом је убицама успело тема броја солжењицин у својој књизи архипелаг гулаг пише да је од 1917 до почетка 50-их у русији изгубило живот преко 60 милиона људи, и ово је податак из њему доступних извора а управо многи документи су му били недоступни схиархимандрит авраам (рејдман): о томе да подвиг мучеништва изражава љубав према богу превео с руског: небојша ћосовић 32 5 / 2019 тема броја да се домогну остатака својих жртава, како би их уништили и затим пренели на друго место и тек тамо сахранили почетком 90-их остаци царских страстотерпаца били су делимично нађени у поросенковој јарузи преподобномученица велика кнегиња јели- савета, инокиња варвара и затворени с њима велики кнежеви убијени су на још зверскији начин њих су живе бацили у шахту и засули гранатама, многи од њих су погинули одмах, али су неки остали живи, а у том погледу и преподобномученица јелисавета много по- страдавши и сама, она је повијала ране једном од осталих у животу кнежева и тако с певањем духовних богослужбених песама кроз неколико дана они су, будући оса- каћени, поумирали сви један случајни прола- зник је чуо пјеније, које је долазило из шахте, али он сам се није усудио да дође до људи који су се тамо налазили када је он довео беле, они су већ били умрли када су довезли тела царских стратотерпа- ца до гањине јаме, црвеноармејци који су тамо налазили, љутито су говорили: „зашто их нисте довезли живе? ми смо рачунали да ћемо их ми овде убити“ судећи по томе да су преподобно- мученице јелисавету и варвару живе бацили у шахту и засули гранатама, може се закључити да би на ис ти начин уморили и ц арске стра- стотерпце, бацивши их живе у шахту пошто су покушавали да сакрију трагове злочина на потпуно исти начин, вероватно да је постојала некаква посебна наредба за убиство чланова царског дома многи људи су тих година пострадали без икаквог суда и истраживања кривице обично су прислањали пиштољ на слепоочницу и пу- цали у човека, а понекад су се и подсмевали једног свештеника у нашој епархији су пред смрт мучили тако што су му одсецали меке делове тела, а он је мо лио да га убију и не му- че некакво зверство се пробудило у руском народу и обрушило на духовне основе руске нације: на православну веру и њене носиоце, у том погледу и на племство и аристократију, који су били цвет народа издајство, зверство и подлост су се веома разноврсно пројавили тих страшних година гоњења су се наставила, започињући од 1917– 1918 године, па све д о пада совјетске власти; она су посебно била јака у годинама које су претходиле стаљиновој смрти но, истовре- мено ми видимо необичну храброст и пре- даност неких простих људи, својој, како су са презиром говорили комунисти и бољшевици, „господи“ ја хоћу да говорим о преподобномученици варвари, иако је обично више прихваћено да се пажња усредсреди на велику кнегињу је- лисавету хтео бих такође да кажем о верним слугама царске породице: о доктору ботки- ну, о собарици демидовој, о лакеју трупу (иа- ко он није био православан, ипак је про јавио необичну преданост) све слуге су имале мо- гућност да оставе царску породицу – њима су отворено или у наговештајима предлагали да то учине, а доктора боткина су чак наговарали – зато је он знао шта га чека у писму из ипати- јевског дома он пише: „ја сам умро, али нисам још сахрањен“ ако би све потом убијене слу- ге пожелеле да оставе царску породицу, њима би лако дозволили да то учине, међутим они су јој остали верни до краја преподобномученица варвара је била про- ста жена споља је ништа није везивало за велику кнегињу јелисавету – јер сви су били свесни да се величина и слава царског рода завршила приближавањем романовим било је неопходно мислити на очување сопственог живота, и многи су претпоставили свој живот дугу, али не и ино киња варвара она је к ао келејница преподобномученице јелисавете остала њој верна до краја и убијена је заједно с њом, иако је к ао „проста“ особа у то време могла бити не репресирана, јер тада су репре- сирали само аристократију и свештенство ма- совних гоњења, која су почела доцније крајем 20-их година при стаљину, тада још није било и не знаш че му се дивити: или преданости ових простих људи или њиховој тзв„господи“: преподобномученици јелисавети и царских страстотерпцима, који су побуђивали у својим ближњим такву необичну љубав и преданост само ово већ с лужи за нас к ао директан при- знак светости и слугу и њихове господе свака- ко, овде није дејствовало само осећање дуга, септембар / октобар 2019 33 односи међу њима нису били просто односи претпостављених и потчињених – овде је љу- де покретало осећање узајамне љубави љу- бав их је објединила и учинила нераздвојним чак и у смрти у посланици римљанима апостол павле ка- же: „ко ће нас одвојити од љубави христове?“, набрајајући свемогуће невоље, које само може замислити човек и закључује: „ништа нас не мо- же раставити“ нераздвојивост ових праведних светих људи, царских страстотерпаца и њихо- вих слугу, сведоче о томе да се они нису одво- јили својим духом од љубави христове, без об- зира на сва неподношљива, страшна гоњења нама се може чинити, да царски страсто- терпци, живећи у ипатијевском дому, нису ништа особено претрпели, јер они су били та- мо у таквим условима, у којима сада живе ма- лобројни: имали су слуге, имовину које сада нема код нас (потомци црвеноармејаца и до сада продају у јекатаринбургу остатке њихове имовине) но, ми заборављамо на оно величи- је кога су били лишени царски страстотерпци током револуције и свих невоља које су их сна- шле ми не схватамо колико је велика разли- ка између оне славе коју су они уживали, као владари једне од највећих држава у свету, са оном срамотом и понижењем којима су били подвргнути од 1917–1918 године у „отачнику“ има приповест о једном египат- ском подвижнику, који се саблазнио славом другог – д ошљака из др уге земље у т о вре- ме се сматрало да истински подвижник треба да буде савршено сиромашан и да сам треба да се труди за своје издржавање а помену- ти подвижник довео је са собом слугу, спавао је са јастуком под главом – а ово је би ло уоп- ште незамисливо за једног подвижника – и истовремено поседовао је, што је сведочило о његовој светости, дар прозорљивости, те га је народ волео и многи су долазили њему за савет саблазнивши се, или просто павши у не- доумицу, египатски подвижник, будући искрен и поштен човек, отишао је код овог странца и запитао га: „како то, да је т еби који имаш слу- гу, спаваш са јастуком под главом, једеш хра- ну коју ми не једемо, господ даровао духовне дарове, које ја немам, иако се строжије подви- завам?“ тада га је тај запитао: „чиме си се ба- вио пре него што си дошао у пустињу?“ – „био сам пастир“ – „а чиме си се хранио?“ – „сувим хлебом и сиром“ – „а ја сам живео у риму, био познат човек окружен мноштвом слугу, носио свилене кошуље, намашћивао своје тело ра- зним ароматима, речју живео у раскоши зато сам сада ради своје немоћи принуђен да оста- вим себи слугу и ук ажем макар мало снисхо- ђење своме телу, али ради тога што сам се ли- тема броја преподобномученица велика кнегиња јелисавета и преподобномученица инокиња варвара – фотографије и икона 34 5 / 2019 тема броја шио много већег, господ ми и шаље дарове а ти живиш и сада скоро боље, неголи онда када си био пастир“ потребно је признати, да бисмо ми нашавши се на месту овог завидљивог подвижника, за- пали у још већу осуду – нама чак не би недоста- јало храбрости, да приђемо и искрено кажемо: „зашто ти живиш у раскоши?“ тако, на несрећу неки од нас осуђују и царске мученике све се познаје у поређењу, и у да том слу- чају ове речи су оправдане дакле, да бисмо схватили какве су невоље и муке поднели царски страстотерпци и преподобномуче- ница јелисавета још пре своје мученичке кончине, ми морамо да сапоставимо услове, у којима су се они налазили у овом времен- ском интервалу, са оним необичним величи- јем и с лавом, који су пратили њихов живот, када су још били чланови царске куће преподобномученица јелисавета је била пореклом немица и потицала је из тзв вла- дарског дома по законима руске империје, установљеним од павла i, будући наслед- ник престола је имао пра во да с тупа у брак само са особом из царског дома пошто је у немачкој било много наследника таквих вла- дарских кућа, то су руски владари често сту- пали у брак са немачким принцезама велики кнез сергеј, стриц будућег цара николаја ii, ступио је у брак са принцезом јелисаветом кнез сергеј није имао права да претендује на царски престо, зато је велика кнегиња јели- савета могла, по закону руске империје, да остане протестанткиња – а само је будућа ца- рица морала да прими православље међутим, велика кнегиња, упознавши се са православљем, тако се разгорела духом, да је потпуно свесно, без икаквог притиска или користољубља прихватила веру свога супру- га при овоме је она чак пошла против воље свога вољеног оца, убеђеног и ревносног протестанта, чиме га је јако огорчила у то време, посебно у тако солидним поро- дицама, из које је потицала јелисавета фјо- доровна, непослушност родитељима је би- ла неизмерно ретка (а сада, на жалост, деца крајње ретко бивају послушна родитељима) дакле, велика кнегиња јелисавета је потпуно слободно и искрено прихватила правосла- вље и направила пут од хришћанс
Свеска: 369 | Свјатаја Рус
... Фотографија на насловној страни корице: Схиархимандрит Илија (Ноздрин) Фото: glazunov-academyru Фотографија на другој страни корице: Свети Јован Кронштатски (1829–1908) Фотографија на трећој страни корице: Св Јован Шангајски и Санфранцискански (1896–1966) Фотографија на полеђини корице: Владимирски храм – Сретењски манастир Фото: Анатолиј Горјаинов СВЕСКА 369, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2019 Реч уредника Света Русија: земља са погледом ка небу 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством, Епископом зворничко-тузланским Фотијем (Сладојевићем) Мисија нема граница 4 Светачник Свети Теофан Затворник: На недељу Свих Светих 10 Материк Света Првомученица Текла Равноапостолна 12 Историја хришћанства Први Васељенски Сабор 325 године у Никеји 14 У дијалогу са атеизмом Библијска антропологија у комуникацији са неурофизиологијом – да ли је комуникација могућа? 16 ТЕМА БРОЈА Разговор са јеромонахом Игњатијем Шестаковим, православним мисионаром и уредником интернет-портала Православиеру Тајна Свете Русије открива се у сусрету са Светима 21 У посети Светој Русији 26 Схиархимандрит Авраам (Рејдман): О томе да подвиг мучеништва изражава љубав према Богу 30 Земаљска и Небеска Русија 35 Протојереј Александар Шмеман – човек богослужења 37 Вишедетне хришћанске породице Петровићи из Бијељине 40 Парохијани Породица Карић (други део) Од Лондона до Русије Кроз разговор са Драгомиром Ј Карићем 48 Из историје СПЦ Царица Марија, ктиторка цркве Ваведења у Белом Пољу 52 Хришћанска књижевност „Претпразнично вече“ Алексе Шантића 55 Живот у Христу О правилном односу према сродницима 56 Сећање На гробу неимара Цркве Живе 60 Мисионарски излог Мардарије (Ускоковић), Епископ америчко-канадски Недокучива Русија Мемоари 63 Фото-путопис Света Русија у слици 64 Фото: Јеромонах Игњатије Шестаков стране септембар / октобар 2019 1 ̃° ̨ ̋° ̇ˆ ˇ ̆ / ОКТОБˇ ̆ 2019 цена 90 динара МИСИОНА ̆ СКО ГЛАСИЛО ̃ ̆ ̨ СКЕ ̨ ̆ ˇ О ̃ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ̋ ема броја: Свјатаја Ру† мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу мож
... Фотографија на насловној страни корице: Схиархимандрит Илија (Ноздрин) Фото: glazunov-academyru Фотографија на другој страни корице: Свети Јован Кронштатски (1829–1908) Фотографија на трећој страни корице: Св Јован Шангајски и Санфранцискански (1896–1966) Фотографија на полеђини корице: Владимирски храм – Сретењски манастир Фото: Анатолиј Горјаинов СВЕСКА 369, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2019 Реч уредника Света Русија: земља са погледом ка небу 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством, Епископом зворничко-тузланским Фотијем (Сладојевићем) Мисија нема граница 4 Светачник Свети Теофан Затворник: На недељу Свих Светих 10 Материк Света Првомученица Текла Равноапостолна 12 Историја хришћанства Први Васељенски Сабор 325 године у Никеји 14 У дијалогу са атеизмом Библијска антропологија у комуникацији са неурофизиологијом – да ли је комуникација могућа? 16 ТЕМА БРОЈА Разговор са јеромонахом Игњатијем Шестаковим, православним мисионаром и уредником интернет-портала Православиеру Тајна Свете Русије открива се у сусрету са Светима 21 У посети Светој Русији 26 Схиархимандрит Авраам (Рејдман): О томе да подвиг мучеништва изражава љубав према Богу 30 Земаљска и Небеска Русија 35 Протојереј Александар Шмеман – човек богослужења 37 Вишедетне хришћанске породице Петровићи из Бијељине 40 Парохијани Породица Карић (други део) Од Лондона до Русије Кроз разговор са Драгомиром Ј Карићем 48 Из историје СПЦ Царица Марија, ктиторка цркве Ваведења у Белом Пољу 52 Хришћанска књижевност „Претпразнично вече“ Алексе Шантића 55 Живот у Христу О правилном односу према сродницима 56 Сећање На гробу неимара Цркве Живе 60 Мисионарски излог Мардарије (Ускоковић), Епископ америчко-канадски Недокучива Русија Мемоари 63 Фото-путопис Света Русија у слици 64 Фото: Јеромонах Игњатије Шестаков стране септембар / октобар 2019 1 ̃° ̨ ̋° ̇ˆ ˇ ̆ / ОКТОБˇ ̆ 2019 цена 90 динара МИСИОНА ̆ СКО ГЛАСИЛО ̃ ̆ ̨ СКЕ ̨ ̆ ˇ О ̃ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ̋ ема броја: Свјатаја Ру† мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу мож
Одреднице:
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com