Претрага садржаја

Свеска: 326 | Проблем секти и његово решавање
... – јер је био „мисни свештеник“, служио је мисе надам се да ћу проћи боље када посетим енглеску као „литургишући свештеник“  лео ароусмит извор: fr leo arrowsmith, „a jesuit missionary’s journey to orthodoxy“, http://wwwantiochian- orthodoxcouk/journeys/journey1htm аутор је бивши језуитски мисионар, а данас православни свештеник у цркви св инокентија аљаског у граду фримонту у калифорнији о лео са својим парохијанима у цркви св инокентија аљаског јул/август 2012 49 одрастао сам као методиста у мале- ном корнволском граду у њему је постојала недељна школа, библија и не много жеље за пивом и клађењем када сам постао побуњени адолесцент, мајка ми је дозволила да сâм доносим одлуке прва одлука коју сам донео била је да одбацим све што има везе са религијом; сматрао сам себе великим јунаком када сам у школи одбио да са осталим ученици- ма прочитам молитву господњу (оче наш) међутим, нешто ме је притискало, те сам постао будиста то је био начин да будем религиозан а да не верујем у бога али хришћанство није хтело да нестане на факултету сам почео да се шуњам у цркву на вечерње напослетку сам отишао до факултет- ског капелана и заправо захтевао обраће- ње он је био добродушан човек, и још увек се сећам како је његов одговор био вођење кроз никејски символ вере, у пау- зама док смо слушали вагнерове композиције тако сам са факултета отишао као англи- канац, касније се оженио и преселио се у линколншир (lincolnshire) одлазили смо насликан као да је бог превод са енглеског језика: маријана и срећко петровић када сам постао побуњени адолесцент, мајка ми је дозволила да сâм доносим одлуке прва одлука коју сам донео била је да одбацим све што има везе са религијом; сматрао сам себе великим јунаком када сам у школи одбио да са осталим ученицима прочитам молитву господњу (оче наш) аутор – бивши методиста, будиста, англиканац – данас служи као православни свештеник у парохијама у гримзбију и лауту, у линкол- нширу (велика британија) повратак у очев дом свештеник мајкл хари 50 4/2012 у своју сеоску цркву; међутим, док сам се припремао да постанем чтец, почеле су моје невоље припремајући се, похађао сам курсеве светог писма, црквене исто- рије, савремених друштвених питања и црквене праксе курсеви су били јасно осмишљени као промоција ‘модерног’ гле- дишта, али на мене су имали управо супротан ефекат курс библистике ми је, као научнику, открио арбитрарну природу такозваног проучавања светог писма историја ме је убедила да је моја црква одлутала од сво- јих корена схватио сам да курс који се бавио савременим друштвеним темама предлаже гледиште по којем би црква требало да следи друштвене светоназоре пре него неке друге до краја седамдесетих година сам знао да се налазим на погрешном месту и почео сам да трагам на другим странама да ли је била случајност то што сам се сећао како сам скоро дошао до правосла- вља на факултету? шта год да је био раз- лог, позвонио сам код православног епи- скопа који је написао једину књигу о пра- вослављу за коју сам знао и упитао сам га: „и, шта да радим?“ мој безобразлук се сусрео са његовом љубазношћу и разумевањем упутио ме је у једну православну цркву, код тамошњег свештеника заказао сам састанак и оти- шао у ту цркву свештеник ме је упитао зашто сам дошао, и сва горчина коју сам носио у себи се испољила када сам пре- стао да се жалим, мислим да му је требало мање од десет секунди да ме упозори како фрустрација мојом црквом није исто што и бивање православним чинило се као да је састанак завршен, међутим он ме је позвао да прошетамо црквом отишли смо пред иконостас пред иконом мајке божије, рекао је: „ово је божићна прича“ помислио сам да је то леп начин да се икона протумачи једном протестанту затим смо дошли пред икону нашег госпо- да био сам прилично изненађен свеште- никовим приступом уместо говорења о вери, описао је икону секуларним, умет- ничким терминима показао је како је лик насликан да би деловао ауторитативно објаснио је како хаљина представља фигу- ру на аристократски начин „заправо“, рекао је, „насликан је као да је бог“ уследила је пауза, и онда је рекао: „јер то је оно што је он“ наш господ, „насликан као да је бог због тога што он то јесте“ – то је разлог због којег сам православан  мајкл хари извор: fr michael harry, ‘he is painted as if he were a god’, http://wwwantiochian-orthodox couk/journeys/journey18htm црква св марине и св кинехелма у гримзбију, парохија о мајкла харија јул/август 2012 51 мали мокри луг, почетак јула, 36 степени у хладу стигли смо у цркву св муч трифуна на ака- тист њеном заштитнику, који средом у 17 сати служи старешина, прота илија ђурић по завршетку, обратио се при- сутнима: – ево, дали смо души духовну храну – изволите сада у парохијски дом да дамо храну и телу жене, које назива „мироносицама“, међу којима је и протиница, износе уку- сно посно вариво и он благосиља трпезу док вечерамо, један брат чита из охрид- ског пролога за сутрашњи дан – прото, да ли ви увек после акатиста припремате трпезу љубави? – да, а такође и после јелеосвећења, које служимо једном месечно, сваког младог петка – лепо вам је овде све је ново, а двори- ште је прави цветни врт предивни су олеандри – да, семе смо донели из хиландара и све се примило заиста је сада ово украс нашег насеља, али знате ли шта је овде било? градска депонија како се овај део града ширио, а није било цркве, станов- ници су припадали миријевској цркви св илије, затим храму покрова пресве- те богородице али, пре 15 година, божи- јом милошћу и заступништвом св три- фуна, уз благослов патријарха павла, као и трудом грађевинског и црквеног одбо- ра, и захваљујући несебичној помоћи наших парохијана и свих људи добре воље, започели смо изградњу а сад је скоро све завршено: и црква, и парохиј- ски дом са пратећим просторијама и ста- ном за свештеника имамо и извор св трифуна, попут наших старих светиња, уклопљен у зграду нове капеле за свеће, а ту су још и учионица за хорске пробе, продавница видели сте да је у току живо- писање храма, а ради се и нов иконостас – каква је посећеност богослужења? – хвала богу и св трифуну, наш храм је пун недељом и празником, нешто мање радним данима активан је и пододбор верско-добротворног старатељства који од 2002 издаје наш храмовни билтен глас св трифуна ускоро излази монографија о нашој цркви, а о насељу м м луг већ је штампана организујемо и бројна преда- вања, као и поклоничка путовања а можемо се похвалити да је у нашим основ- ним школама „десанка максимовић“ и многодетне породице радмила грујић наша народна мудрост каже: ко је дао уста, даће и храну а није важно колико је уста, јер је свака уста бог благословио, па ће им дати и храну ђурићи из малог мокрог луга 52 4/2012 „драгојло дудић“ посећеност веронауке изнад просека београдских школа – ви сте баш неуморни, оче! ни врући- на вам не смета мислите ли на пензију? – навикао сам, али мислим и на пензију треба млади да раде пуне 42 године слу- жим, али ми шест година што сам радио у хрватској још није регулисано – чули смо о вама много похвалног, ево, и уверили смо се, али дошли смо код вас да бисмо написали чланак о још једној многодетној породици – често су долазили новинари да снима- ју и пишу о мојој породици кажу – то је интересантно ето, што је некад било нор- мално и уобичајено то је сада малтене ненормално – али, ми нисмо дошли са том наме- ром него баш напротив, како у про- шлом броју мисионара рече архиман- дрит василије гондикакис, игуман све- тогорског манастира ивирон, да ми од вас „узмемо снагу“, као од духовног оца, али и оца седморо деце и деде 18-оро унучади вечера је завршена, парохијани отишли протиница босиљка донела је албуме са фотографијама и села поред нас у миру смо разговарали протојереј ставрофор илија (66) и босиљка (58) су непосредни, предусретљи- ви и комуникативни људи, који имају одне- гован осећај за заједницу она је за њих извор наслађивања та сладост сија са њихових лица, као рај кога већ сад предоку- шају, који им испуњава срца немају горко искуство болесника из бање витезде, који је 38 година боловао и који се христу пожа- лио да нема човека да га спусти у исцели- тељну воду, и зато га милосрдни христос исцели (јн 5, 1–9) напротив, имају човека и имају људе, јер имају христа за бога и спа- ситеља испољавају питомост и култивиса- ност људи којима је угодан живот у заједни- ци и незамислив ван ње сетимо се да је ави макарију (старечник) богом откривено да многодетне породице многодетна породица проте илије и њихови потомци на једном венчању јул/август 2012 53 је пакао немогућност гледања у људска лица испричали су нам од када су њих двоје кренули овим подвижничким путем обоје су родом из мачванског села клење, код богатића, данас епархија шабачка, а венчао их је 1970 године у цркви успења пресвете богородице прота данило дукић, потомак косовског војводе дуке пошто је завршио богословију у крки, исте године илија је одређен за епархију далматинску и од стране владике стефана у том манастиру рукоположен у чин ђакона, а потом и чин презвитера у месту преодац, код босанског грахова, који је припадао истој епархији служио је у шибенику, кистањама и бен- ковцу тамо им се родило петоро деце (нажалост, пето, мушко дете, рођено у задру, умрло је након рођења из непознатих разлога) прота илија (унапређен у прото- јереја-ставрофора 2007 г од стране блаже- нопочившег патријарха павла) потиче од побожних родитеља: отац земљорадник и песник, чије су песме објављиване, био је председник црквене општине, а стричеви и ујаци у епархијском одбору, док је мајчин рођак прота који их је венчао илијин отац је имао седморо деце, а многи од родбине – седморо и осморо и то је било сасвим нор- мално босиљкина мајка је родила петоро, а баба осморо деце њен деда по оцу био је председник црквене општине у клењу, а деда по мајци у прњавору након 16 година проведених у далмацији, 1986 прешао је у београд и распоређен у цркву покрова пресвете богородице, са станом у топчиде- ру, а додељена му је парохија у м м лугу где је 1996 започео изградњу новог храма, који је освећен 1998 г, и ту је његова поро- дица коначно, после девет сеоба, нашла уточиште иначе, прота је познат као неи- мар и добротвор у далмацији је ударио шест темеља за нове цркве, а у м м лугу три темеља, а после прогона српског народа из хрватске и босне, од 1995 до 2005 удо- мио је 55 избеглица ти људи памте њихово добро и данас им се јављају а кум раденко из сарајева увек наглашава: „нико нема такву куму! она је све делила до најмањег делића на равне части, па ако неко не стигне кад је ручак, ипак га сачека његов део само се бојала да не би неко од њихове деце то појео“ у београду им се родило још троје децетек тада се босиљка запослила у инду- стрији обуће земун и радила 20 година крсна слава им јесв георгије победоносац – причајте нам о вашој деци имате пет кћери и два сина где су они сада? – сви су у београду, сви су своји људи, имају своје породице сви су, хвала богу, завршили више школе и факултете, а неки и два, почевши од најстарије ћерке, која има 41 годину, до најмлађег сина, који има 29 година а унучад су узраста од 21 године до 8 месеци драгиња има петоро, мирјана, која је упоредо учила и филолошки и богословски факултет – троје, љиљана – троје, једино је биљана без деце јер је рано остала удовица, сми- љана – двоје, миладин, који је завршио богословију и академију за уметност и конзервацију а сада ради на изради новог иконостаса у нашој цркви – једно, а нај- млађи младен, који се тек уписао на бого- словски факултет, има већ четворо деце – ето, то су плодови ваше деце, уствари ваши оплођени плодови, ваше принете жртве, попут зрна пшеничног које прино- сећи се рађа богати плод, или горушичи- ног зрна које израста у разгранато дрво то је божији благослов због ваше верно- сти православној цркви кроз коју сте учили своју децу, али и сву духовну децу, да се науче језику цркве и надахњују све- тлошћу и светошћу њене истине, јер је у њој живот човека и света зато ћемо вас, као искусног проту, замолити да и нас поучите значењу јеванђелских христових речи које говоре о односима у породици – бог је творац, а све остало је његова творевина: и родитељи наши, и браћа, и деца зато се треба везати за творца прва 54 4/2012 божија заповест каже да прво љубимо бога свим својим бићем, а друга каже да љубимо ближње као саме себе сам бог нам је рекао шта је прво, али то прво не може ни без другога, па нам је лепо обја- снио и ко је наш ближњи у причи о мило- стивом самарјанину бог је љубав и нигде није рекао да некога мрзимо, а нарочито је петом заповешћу указао на важност поштовања родитеља али, то не значи да вежемо своје срце уз њих а одрекнемо се бога, него да их волимо кроз бога, који је творац свих нас зато нека нас не збуњују христове речи кад је позивајући ученике у апостолску службу једнога од њих позвао са сахране његовог оца: хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртве (мт 8, 20–22) јер, прво је пут за христом, а остало ће нам се додати да су се апосто- ли, светитељи и сви мученици везивали за родитеље, данас их се не бисмо сећали узмимо нама најближи пример, нашег св саву да је остао везан за родитеље, остао би растко – то значи да треба да живимо мање по телу а више по духу, тј по духу светом? јер да бисмо вечно живели, морамо да задобијемо духа светога то је главни циљ нашег живота, јер нас он води истини, по речима св серафима саров- ског – у светом писму налазимо одговор на свако питање често нам господ одго- вара директно: не брините се душом сво- јом шта ћете јести, или шта ћете пити; ни телом својим, у шта ћете се оденути није ли душа претежнија од хране, и тело од одела? јер све ово и незнабошци ишту; а зна и отац ваш небески да вама треба све ово него иштите најпре царство божије и прав- ду његову, и ово ће вам се све додати не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се (мт 6, 25–34) не смемо бити маловерни, ни кад нам је тешко, јер су уски и стрми путеви који воде у цар- ство божије, а широки и равни који воде у амбис – људи често немају свест о томе шта је претежније, да је њихова егзистенција духовне природе и да од ње зависи и телесна и држава и друштво подстичу људе да живе световњачки блаженопо- чивши протојереј-ставрофор др радован биговић каже: „оно што је душа за тело, то треба да буде црква за друштво“ кад је тако, зашто се уопште поставља пита- ње односа између државе и цркве? дру- штво је тело а црква је душа – то је лепо рекао прота радован тако би требало да буде али често телу и оде- ло може да буде тесно и неудобно тражи се комотно и удобно, као што је блудном сину било тесно у очевој кући па је оти- шао у „туђу“, и знамо како се провео ипак се на време покајао и отац се њего- вом покајању веома обрадовао (лк 15, 11–32) господ је рекао: богу божије, а цару царево то значи да је и свака власт од бога допуштена, и бива или као казна или као награда – да ли су богу ближи они који имају много деце? да ли они имају и више бри- ге, па се и више уздају у бога да ли они боље схватају брижност и дарежљивост божију према човеку? – сви смо божија деца, сви смо благо- словени сваки родитељ воли да су му деца добра и послушна али главна бри- га за родитеље је како ће их личним при- мером и љубављу васпитати наша народна мудрост каже: ко је дао уста, даће и храну а није важно колико је уста, јер је свака уста бог благословио, па ће им дати и храну – неки родитељи не желе да имају мно- го деце са образложењем да је велика жалост када деца рано умиру они то доживљавају као да се дете које рано умре узалуд родило да ли је то тачно? – смисао брака је и продужетак људ- ског рода, као највећег божијег блага а многодетне породице јул/август 2012 55 ниједно дете се није узалуд родило него по промислу божијем праведни јов рече: бог даде, бог узе, нека је благословено име његово! – можемо ли бога изненадити у односу на оно што он очекује од нас? – не можемо дао нам је слободу за добро, и само то очекује од нас он зна шта можемо, а шта не можемо и зато не тражи од нас крст који не можемо да понесемо сви знамо причу о талантима блаженопочивши патријарх павле гово- рио је у скромности својој: бог ми је дао један талант, а ја сам га умножио дупло, а мој школски друг (д к) добио је пет и он их је дупло умножио наше је да се трудимо бог нам и преко деце даје таланте, и родитељи са једним дететом, ако нису могли да роде више, могу да их умноже као и они са десеторо деце – а зар не бисмо могли онај један талант умножити у три, а не само у два? зар то не би било пријатно изненађење за бога? непријатно изненађење би било да неко својих пет таланата закопа у земљу па ви, као родитељ, изненађујете бога тиме што имате много деце? то је хришћански мак- симализам који остварујете вољно и у пуној слободи – максимализам је умножити онолико колико то бог од нас очекује да очекује више од дупло, то би нам и објавио све што је преко мере није од бога него од ђавола, који на тај начин хоће да нас спречи да не урадимо ни оно што можемо а ни крст нам није додељен тежи од оног који можемо да понесемо таланти су нам дати заједно са крстом ради спасења без крста не можемо умножавати таланте, али ни без умножавања таланата не може- мо изнети крст многи падају под њим јер се не труде колико је то потребно да би изнели тај свој крст, не умножавају талан- те умножи таланте онолико колико то бог тражи и изнећеш свој крст и спаси- ћеш се – колико се свештеници могу борити против чедоморства? колики је у томе ваш допринос? – саветујем свима да се не плаше број- ности укућана, јер ако има слоге и љубави у кући неће ничега недостајати – да ли вам се, можда, десило да од вас траже благослов за абортус? испричаћу поучан пример који сам чула од свог духовника: један забринути верник дошао је код свог духовног оца и изложио му свој проблем: његова жена је затруднела трећи пут, а они то нису планирали јер су лошег материјалног стања ево шта му је саветовао духовник: – ког узраста су ти деца? – ћерка 10, а син 6 година – добро, дао си шансу тој деци да пожи- ве толико година а сад их уби, а овом тре- ћем детету дај шансу да и оно угледа свет тиме ћеш одмах дупло смањити матери- јалне трошкове човек се нашао у чуду дошао је по бла- гослов да убије треће, нерођено дете, а духовник му је саветовао да убије своју живу и здраву децу прва божија заповест каже да прво љубимо бога свим својим бићем, а друга каже да љубимо ближње као саме себе сам бог нам је рекао шта је прво, али то прво не може ни без другога, па нам је лепо објаснио и ко је наш ближњи у причи о милостивом самарјанину 56 4/2012 – како да убијем живу децу? – и ово још нерођено је живо пред богом је то исти злочин ужаснуо се и схватио поруку након шест месеци жена му је родила још једног здравог сина да ли сте и ви некада били у таквој неприлици? – да пре око 30-так година једна жена дошла је код мене на исповест заправо, то је више био њен вапај требало је са мужем и синчићем од 7–8 година да путу- је у иностранство где их је чекао сигуран посао, а она је непланирано затруднела понављала је: морам да абортирам иако није била из моје парохије, забранио сам јој да се причести прошло је можда две године колеге су ми рекле да ме је тражи- ла, јер је хтела да јој ја крстим дете, а кад смо се срели рекла ми је: „оче, ово је ваше дете“ а имао сам случај једне интелекту- алке која је извршила 28 абортуса, а роди- ла само једно дете правдала се да би јој деца била сметња за каријеру после сам сазнао да јој је страдало и то једно – такве ствари не постоје у хришћан- ском браку по чему је он посебан? – црквени брак је брак, а грађански без њега нема божијег благослова то је као дрво које једно време напредује, а онда почну гране да му се суше како може брак бити срећан без бога, кад нема сун- ца, нема духа светога?! оно што нам личи на срећу, није тако у вечности, а овај живот је само инсерт вечности ми не знамо какви су пред богом њихови преци, али знамо да се неокајани греси преносе и на потомке – је ли данас лакше подизати децу? – и лакше, али и теже нама није било лако у комунистичко време, то су и наша деца осећала али, свако време има своја искушења – пошто сте пред пензијом, шта бисте желели још да урадите? – ето, жеља ми је да на нашој парохији нема некрштених и невенчаних и да се народ још више окрене цркви, па да господ благослови да се изгради још једна црква  бог је љубав и нигде није рекао да некога мрзимо, а нарочито је петом заповешћу указао на важност поштовања родитеља али, то не значи да вежемо своје срце уз њих а одрекнемо се бога, него да их волимо кроз бога, који је творац свих нас многодетне породице прота илија ђурић, од бога обдарен многодетством јул/август 2012 57 митрополит јоаникије липовац ро- ђен је 16 фебруара 1890 године у столиву, у боки которској, од оца шпира и марије (р дамјановић) и на кр- штењу добио име јован после завршене основне школе у прчњу и класичне гим- назије у котору, завршио је православни богословски завод у задру и филозофски факултет у београду,где је положио и про- фесорски испит из теолошких предмета рукоположење јована липовца у чин ђако- на, а потом и презвитера је било новембра месеца 1912године од стране епископа боко- которског и дубровачког владимира бобери- ћаувреме ратова балканских и првог свет- ског од 1912-1918 године био је протски капелан у котору и ластви време од 1919- 1925године провео је као суплент у гимна- зији на цетињу, женској учитељској, нижој женској школи и цетињској богословији, затим је 1925-1940 године радио као профе- сор прве мушке гимназије у београду пошто је 1939године остао удовац, замо- нашио се у манастиру раковица добивши име јоаникије; ту је постао и игуман следе- свештеномученик јоаникије липовац митрополитцрногорско-приморски (1940-1945) светли ликови историје спц митрополит јоаникије предводио је митрополију црногорско-приморску током другог светског ратног страдања под врло тешким околностима протојереј мр александар д средојевић 58 4/2012 ће, 1940 године, хиротонисан је за еписко- па у саборној цркви у београду, од српског патријарха гаврила дожића, митрополита скопског јосифа цвијовића и епископа зворничко-тузланског нектарија круља крајем године, 10 децембра 1940 г, на ван- редном заседању светог архијерејског сабора, изабран је за митрополита црно- горско-приморског митрополит јоаникије предводио је митрополију црногорско- приморску током другог светског ратног страдања под врло тешким околностима његовим трудом једино је од свих пет бого- словија у спц радила само цетињска бого- словија за сво време рата, док је краљевина југославија била под окупацијом, црну гору држали су италијани, а митрополит јоаникије борио се да избави што више утамничених из италијанских затвора дру- га, опаснија борба, била је на живот и смрт са комунистичком идеологијом, која је у потпуности одбацивала цркву и веру у бога, и свим силама се борила за уништење православља и вере уопште, што ће митро- полита одвести на пут свештеномучени- штва са свештенством и народом са седамдесет својих свештеника поку- шао је да избегне из земље пред налетом комунизма, али није успео сви свештени- ци су стрељани у зиданом мосту, а митро- полит јоаникије доведен је у аранђеловац и ту је убијен од комуниста гроб му је до дан данас остао непознат (сава, епископ шума- дијски, српски јерарси, 237-237) „во имја отца и сина и свјатаго духа ожалошћена браћо и сестре, свако кољиво представља нам неког упо- којеног сина или кћер наше св цркве, а ово око кога смо се окупили, над којим смо се молили и које смо покапали горким сузама своје жалости, представља нам 27 упокојене браће наше у острошкој трагедији ово кољиво сведочи да њих више нема међу живима, да се у овом земаљском живо- ту нећемо видјети никада, никада више родитељи њихови неће никада више пољу- бити своје миле синове, њихове супруге, браћа и сестре никада више неће загрлити своје мужеве и своју браћу сви људи на овом земном путу од коли- јевке па до гроба свога пролазе кроз разне веће или мање патње и невоље, али сви и нијесу једнаких погледа на живот, и дјела људи су врло различита има људи који припадају материјалистич- ком погледу на свијет, који су, по нашој народној пјесми, за земаљско царство; и има људи који припадају идеалистичком погле- ду на свијет, који су за небеско царство они први не вјерују у бога, у душу и њену бесмртност, не признају народно и њене светиње, не поштују породицу главни пред- ставници таквог погледа на свијет јесу кому- нисти светли ликови историје спц христова мањина говор који је одржао митрополит црногорско-приморски јоаникије у манастирској цркви на цетињу 28 новембра 1943 г, на четрдесетодневном помену погинулима у острогу јул/август 2012 59 негде, у шумској забити код аранђе- ловца, приликом мучења св митропо- лита јоаникија, позверени нељуди наго- нили су га да пије сопствену крв – „пиј попе“! бестијално иживљавање безду- шних и безбожних људи над чуварима православља и прогнаника правде ради божијег царства, богоносних вероиспо- ведника који су мученици = сведоци (мт 5, 10) делимично, свештеномученици су оста- вили своја писмена сведочанства о страда- њу православних какво је било страдање свештеномученика јоаникија, митрополи- та црногорско-приморског кога је српска православна црква уписала у календар под датумом 17/4 јуном истога дана, 17/4 јуна, светкује се и св мученик ђорђе богић, свештеник зверски мучен и убијен од уста- ша у нашицама о неисказаним патњама православних у логорима усташким, немач- ким и комунистичким говори веродостојно св николај српски, кроз тропар 8 гласа српским новомученицима: због верности богу и божијој правди пострадаше телом, земља се растужи; ал спасосте душе, небо се весели, а преци се ваши распеваше небом на капији раја сретоше вас песмом! имена су ваша у књизи вечности, улазите у рај, децо бесмртности! ми на земљи, род ваш, кличемо вам у глас новомученици српски, молите се за нас!  други су религиозни, љубе своју отаџби- ну, свете су имсве светиње њихове народно- сти, и велики значај придају породици нажалост, већина људи припада првима, а мањина другима али, то је она брана, свије- тла мањина христова, која чини част овој планети гле, једна запаљена свијећа у мањи- ни је према простору собе, али даје свјетлост мрачној соби неколико зрна соли умањини су према пуној здјели јела, али неколико зрна соли даје укус храни то је трагедија човјечанства: да је зло у већини, а добро у мањини у овом свијету драга браћо и сестре, 27 наших милих покојника, на нашу утјеху припадали су христовој мањини ми смо их често гледа- ли у овом и другим св храмовима нашим, и то не само на литургији, као најважнијем богослужењу, већ и на вечерњи, па чак и на јутрењи то је била потреба њихових отме- них душа у св храму они су налазили исцјелење ранама које живот задаје и зашти- ту христа спаситеља нашега ето узрока зашто отидоше у острог – ћивоту св васи- лија острошкога чудотворца утврђена је чињеница да су, одмах упочет- ку италијанске окупације, наши комунисти, када је наш народ био на љутим мукама, нашли за умјесно и поштено, да наставе посао који су раније радили, да у нашем народу шире комунизам да прикрију и маскирају своје праве намјере, своју акцију назвали су привлачним називом: народно ослободилачки покрет извели су крвави 13 јула 1941 не водећи рачуна да је успјех искључен и да ће род страшно страдати, развили су црвене заставе и пришили пето- краке звијезде, јер то је за њих идеал, то је извор и увор свега, за њих нема никакву вредност наш свети стари поклич: „за крст часни и слободу златну“ иза тога почели су са обесвећењем наших светиња, отимањем туђе имовине, ширењем неморала, бацањем у јаме и убијањем наших најбољих људи као одговор на устанак од 13 јула 1941 године и честе нападе које су партизани касније вршили на италијане, италијанска војска је извршиламногобројна стријељања, на хиљаде наших људи затворила по тамни- цама и интернирала, на хиљаде наших домо- ва, сазиданих знојем и жуљевима, запалила партизани су наоружани ишли од села до села, што и сада раде, и тражили да их наш гладни, боси и голи, и сваким невољама 60 4/2012 намучени народ храни и одијева не ору, не копају, не сију, ништа не раде, а мора им се дати све што је најљепше они живе као тру- тови од туђе муке и туђег труда када је догорело до ноката, основан је национални покрет, коме су оснивачи, вође и припадници били наши драги покојници они се нијесу слагали са оним нашим неу- тралцима да треба мирно трпјети зло, већ су свим жаром својих пламених срдаца револтирали против зла, супротставили му се и непоштедно га гонилина томе тешко- ме народноме послу, они су имали да се боре са многим потешкоћа- ма, да подносе увреде и муке јаке, али, храбри- ла их је јеванђелска изрека: ко претрпи до краја, тај ће бити спа- сен партизани су их сатански мрзели удру- жени са олошем из разних крајева и са италијанскимвојници- ма, који су их богато снабдјели најновијим оружјем и муницијом, они су дошли под острог 12 октобра ог да потраже оне који су се против њих борили и дошао је трагични 19 октобар 1943 године свети острог попрскала је крв мученика они су своју вјерност српству и православљу посвједочили својом смр- ћу, држећи се ријечи христових: од те љубави нема веће, до ко душу своју положи за пријатеље своје под топлим срцем наше највеће светиње почивају мртва тијела мученика њиховим одласком из овога живота у други ми смо ожалошћени и осиромашени својим породицама, црној гори, која их је родила и васпитала у духукосовских тради- ција, српству и православљу, које су воље- ли свимсрцеми свомдушомсвојом, били су још за потребити, али без божије воље ништа не бива због многих грехова наших, због нашег попуштања и слабе отпорности злу, господ бог дозволио је да они погину, и то у острогу, нашој највећој светињи, да нас драгоцјена и дубо- ко болна жртва освије- сти, да видимо и озбиљно оцијенимо опасност која од кому- низма пријети: поро- дици, моралу, српству, религији, култури, човјечанству ожалошћена моја дјецо духовна, сузе које смо сада овдје проли- ли, нека умију наше очи, да добро видимо сва зла комунизма; нека угасе у нама ватру грешнихмисли ижеља, нека растопе лед који је оледио наша срца да не осјећамо туђе несреће многи међу нама, коме партизани нијесу опљачкали или запа- лили његову кућу, или убили неког члана његове породице, умањују комунистичку опасностали, кога не боли туђа несрећа, тај нити је хришћанин, нити је човјек хри- шћанску љубав треба доказати дјелима, а не само ријечима, јер је христос рекао: неће сваки који ми говори господе, господе, ући у царство небеско, већ онај који твори вољу оца мојега који је на небесима со свјатими упокој христе души раб тво- јих, идјеже нјест бољезан, ни печал, ни воздиханије, но жизан бесконечнаја! вјечна им памјат! амин!“  свештеномученик јоаникије липовац, фреска из манастира подмаине светли ликови историје спц јул/август 2012 61 упрвој недељи после духова лета господњег 2012 г, ходочасници окупљени око храма сабора српских светитеља на карабурми обишли су неколико манастира браничевске епархије вођа пута је био старешина цркве протојереј-ставрофор живадин протић у живописном пределу хомољских планина, на подручју названом ждрело, саграђено је више православних богомоља као извајан из стене успиње се над левом обалом реке млаве манастир горњак дочекује нас раскошна идила и столетни мирсвети кнезлазар подигао јеманастир посвећен ваведењу пресвете богородице између 1376 и 1380године испред улазне капије смештена су стара запрежна кола украшена цвећем камене степенице воде ка хладу невелике и брижљиво уређене порте, заклоњене стрмим литицама планине јежевице улазимо кроз три полукружнаотворана трему у једнобродну цркву у дозиданој припрати дочекује нас ктиторски портет насликан руком нашег великог песника и сликара ђуре јакшића осим лика кнеза лазара украсио је овај манастир и песмама: „пут у горњак“ и „ноћ у горњаку“ црква је изграђена у моравском стилу тролисна основа са већом олтарском полукружном апсидом на истоку и две мање певничке са северне и јужне стране кубе са осмостраним тамбуром лежи на квадратном постољу које носе четири пиластра кров је покривен оловом на западној страни дограђен је и звоник; у подножју почива велико оловно звоно слабо очувани живопис пресликан је средином деветнаестог века на светој литургији заједно су певали дечији и одрасли хор цркве након тога, игуманија манастира мати вероника прича нам своју повест и повест ове светиње она је овде од 1959 године, када је са сестринством дошла из македоније није хтела да тамо остане после раскола са српском црквом, и тада је горњак претворен у женски манастир показује пећину у једној стрмој стени изнад самог манастира делимично окруњене степенице воде ка капелици светог николе коју је саградио григорије синаит, пошто му је кнез лазар дао манастир на управу ту је начинио келију и себи гробно место нови конак је подигнут и освећен 1979 године после срдачних поздрава упутили смо се ка тршкој цркви пут у горњак: светиње, искушења и милост божија поклоничка путовања александар лабан као извајан из стене успиње се над обалом млаве манастир горњак 62 4/2012 црква се налази поред самог пута жагубица– петровац на млави у некадашњем селу трг необичног је изгледа за ове крајеве у тршкој цркви јако је топло и спарно, иако лето календарски није стигло, али то не умањује добро расположење 76 путника црква се налази поред самог пута жагубица– петровац на млави у некадашњем селу трг и посвећена је рођењу пресвете богородице необичног је изгледа за ове крајеве припада рашкој школи са елементима романике и редак је споменик подигнут на периферији тадашње државе немањића покошена трава мирише у врло пространој порти у дну је приземни конак недалеко од њега дуг, ручно израђени сто, у сенци дрвећа вода са чесме је хладна изворска темељи једнобродне грађевине урађени су од камених блокова, а равни масивни зидови дебљине једног метра, од сиге нема певничких, већ само полукружну олтарску апсиду на истоку, која је нешто нижа од нивоа крова цркве над централним делом налази се округли тамбур кубета на квадратном постољу покривен оловом на цркви су постављена само три дубока прозора налик онима на дечанима и студеници одлике рашке школе видимо и на улазу у цркву са западне стране портал је начињен од три камена блока са сваке стране по један митски грифон, као да изниче из камене фасаде изнад њих је у камену исклесан двоглави орао камена пластика је рустичне израде у виду плетенице и флоралних мотива опраштамо се с најстаријом црквом браничевске епархије и продужавамо ка селу ждрелу у ждрелу на узвишењу мали вулкан повише села, а у подножју планине вулкан, обновљен је на старим средњевековним темељима манастир свете тројице слабо очувани остаци указују на неколико периода изградње светиња је почела да се обнавља 1998 а завршена је 2002 године, када ју је 28 јула освештао епископ игнатије (мидић) једнобродној грађевини накнадно су призидани капела на западу и јужни део наоса о животопису најмлађег манастира у епархији прича нам старешина монах глигорије прекрива и најмању површину храма и веома је леп живописац има истанчан осећај за колорит и композицију теме је правилно и складно распоредио декоративном калиграфијом исписао је слова изванредна акустика у храму доприноси тршка црква поклоничка путовања јул/август 2012 63 манастир витовница, који је изградио српски краљ милутин, неколико је пута рушен, спаљиван и поново из пепела подизан да сенашихоровивеомаискажусредином манастира тече лековити извор који је маштовито срастао уз конак поред обнове манастира на свом имању, дародавац сима стевановић из ждрела успео је да подигне и велики конак у коме смо братски угошћени за своју љубав и труд одликован је орденом светог саве првог реда он је пример овом крају и свима нама како се воли своја црква и свој народ витовница на путу према манастиру витовница пратила нас је јака и обилна летња киша посвећен успењу пресвете богородице, смештен је на десној обали истоимене реке изградио га је српски краљ милутин после победе над татарским вазалима, бугарским властелинима дрманом и куделином, око 1290 године неколико пута је рушен, спаљиван и поново из пепела подизан под је поплочан каменом; дозидана је спољна припрата и звоник малих је и складних пропорција сажете триконхалне основе дуж фасада, испод кровног венца, тече фриз слепих аркада изнад северних врата је камена плоча из 1218 године пренета из цркве у орешковици, познате као јерменска натпис је на старојерменском и старословенском језику мудри отац тадеј (штрбуловић) највеће је знамење ове светиње рођен у овом селу два пута је био старешина манастира: од 1962–1972 и 1981–1989 године, када је произведен у чин архимандрита за његовог живота манастир је имао посебан задатак – да прими и духовно поучи људе из света, пода утеху и охрабрење многобројнима свештеници, монаси и монахиње, као и други, са радошћу су дочекивани у својој књизи какве су ти мисли такав ти је живот, о тадеј открива начин сазнавања- созерцања и каже: све је знање у господу и кад господ зажели, по милости својој откриће човеку тајне кад се у човеково срце усели царство божије, бог ће му открити тајне заједно са богом ући ће у суштину ствари и разумеће њихову тајну блаженопочивши отац тадеј је величина која нам говори о суштини живота, наш молитвеник пред господом, својим делима нас учи какви заправо треба да будемо у манастиру смо били на вечерњу и одржали парастос на његовом гробу у порти: преподобни оче тадеје, моли бога за нас! после тога нас је игуман врло лепо примио у манастирском конаку манастир витовница 64 4/2012 слава теби, боже наш! препуни утисака, до врха испуњене душе, кренулисмо забеоградрасположење је било на врхунцу када је сунце почело да разгриће гараве облаке ходочасници се утркују ко ће да услика незаборавни призор сунца које се поново рађа у предвечерњим сатима а онда, у том тренутку, возач се померио у страну да пропусти путнички ауто жене са децом и захватио влажну натопљену земљу големи аутобус се накривио и пао на страну путници су попадали једни преко других, али све је прошло без погинулих и животно угрожених уставши од сна, захваљујемо ти боже, сведржитељу, што се због своје велике доброте и дуготрпељивости ниси разљутио на нас лењиве и грешне, нити нас погубио због безакоња наших, него си показао своје уобичајено човекољубље и подигао нас који смо лежали несвесно, да ти јутрењујемо и славимо моћ твоју мештани из околине који су видели несрећу убрзо су се појавили медицинска сестра наташа из болнице петравца на млави, која тога дананијерадила,разлетела се да помогне угроженима и организује превоз до хитне помоћи народ свесрдно помаже да се повређени пребаце у болницу ту су док је и задњи човек пребачен у град сви смо као једно сабрани у заједничкој невољи на томе им дубока захвалност и хвала, од сада па до века, амин хвалу и спомен завређују: председник општине петровца на млави, добри домаћин који нас је пазио све време; директор болнице; хитна помоћ; хируршко одељење; и месни парохијски свештеник протојереј влатко полић свих наредних дана посећивао је повређене задржане у болници, све до њиховог отпуста за београд а онда је дошао нови аутобус да нас врати кући прати белу линију пута која долази из мрака и наизглед ниоткуда кривине изничу, а онда се губе у незаборав са звучника се чују умилни гласови руских монахиња док тихо путујемо кроз ноћ спокојни смо јер, нигде нас божија рука неће одвести где нас његова милост неће заштити

Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
... 72 историја хришћанства свети фотије цариградски (око 820–896), новија грчка икона јануар / фебруар 2021 15 разговарамо са томасом халбертом у чијем животу је познати мисионар, игуман герман подмошенски, саподвижник о серафима роуза, одиграо значајну улогу томас халберт је био мисионaр у холандији, као члан братства преподобног германа аљаског онолико колико је о серафим роуз добро познат у нашој земљи, толико за о германа зна само неколицина заједно са о серафимом роузом, у платини (калифорнија), он је основао православни манастир и штампарију заједно су објављивали православну светоотачку литературу био је проповедник, мисионар, иконописац, издавач шта је он све радио и какву улогу је одиграо у животу о серафима (роуза) и других православних американаца, говори нам наш саговорник, томас халберт, који је љубазно пристао да подели са нама своја сећања томасе, испричај нам, молим те, нешто о себи – где и када си био крштен, када си први пут срео о германа, и какву улогу је он одиграо у твом животу? – нашао сам православље 1988 године тада сам био студент треће године сваке године студенти у сад морају да бирају предмете за свој факултетски програм на почетку сваке школске године одржавају се презентације предмета у згради универзитета испред универзитета студенте чекају презентације различитих студентских клубова, волонтерских организација, интересних група (певање, јога итд) када сам се уписао на следећу годину, придружио сам се друговима на презентацији седели смо за столом и видели да наспрам стола иде расправа – неки студенти су заузели сто, који су већ резервисали монаси пре тога смо разговарали о будизму и другим филозофским учењима, и одједном смо видели праве аскете напољу је било 40 степени, били смо лагано обучени, а ти људи су били са брадама, у дугачким црним одеждама, тешким ципелама и чудним капама (ја тада нисам знао да су то клобуци) током разјашњавања односа, монаси се нису бранили, већ су просто показивали резервацију тог стола пришли смо монасима и помогли смо им да добију своје место на презентацији су присуствовали и други хришћани, на пример сећам се групе „међууниверзитетска хришћанска организација“ (inter varsity christian fellowship) ти људи су били апсолутна супротност монасима – млади мушкарци и жене, прелепо и скупо обучени раздавали су флајере и мале џепне библије на крају дана студенти су износили хрпу позивница, плаката, рекламних објава савремена мисија цркве разговор са томасом халбертом, духовним чедом игумана германа платинског игуман герман (подмошенски) и православна мисија у сад томас халберт 16 1 / 2021 и односили их на крај алеје, где су стајали контејнери студенти су не гледајући бацали хрпе папира у контејнере, међу њима и библије, које су им бесплатно делили! већ увече, када су се сви разилазили, видели смо монахе, како претурају по тим контејнерима, не би ли нашли бачене библије питао сам их: „шта то радите?“ одговорили су: „не можемо да допустимо да реч божија буде бачена у канту!“ питао сам зашто се они брину за протестантску библију, а они су одговорили: „реч божија је увек реч божија!“ у том тренутку сам схватио да су ти људи прави подвижници, да заиста воле бога, а не своју религиозну групу то је био почетак мог дружења са монасима и са њиховом књижаром они ме нису приморавали да будем сличан њима, већ сам осећао да сам им интересантан као личност, а не као „објекат обраћања“ то је било прво валаамско мисионарско друштво у америци, у граду чико (име се са шпанског преводи као „мали“) и прва православна књижара валаамског друштва у калифорнији тада сам био потпуно мирски човек, типичан млади човек из калифорније имао сам тада 22 године проучавао сам филозофију, опробао сам се у овом или оном послу, био сам довољно циничан, и мислио сам да сам срећан монаси су ми се веома допали, али сам помислио да мој живот са њима нема ништа заједничко, зато што ја хоћу да од живота добијам задовољство добро се сећам тренутка мог обраћења био сам на рок концерту и узео сам наркотик који вероватно није био та супстанца за коју сам мислио да јесте био је то веома јак наркотик изгубио сам свест, одвезли су ме на клинику у том стању имао сам виђење видео сам као икону, на којој су се налазиле стене, као што се приказују управо на иконама онда су се налазили таласи који су наликовали на округле нацртане прегибе никада пре нисам видео иконе, у сваком случају нисам видео такве иконе на икони из мог виђења су се налазиле стене, а у средини је била река на реци се налазио чамац, као што се виђа на иконама, можемо рећи, симболичан приказ који указује на реалну ствар која то заправо није на чамцу се налазила црква и чуо сам глас: „запамти!“ само ту једну реч у том тренутку сам дошао себи и схватио да сам апсолутно трезан био сам шокиран, изгубљен, потпуно уверен да је то некако повезано са монасима из валаамског друштва убрзо сам отишао код њих у књижару, иако још нисам одлучио да им испричам о свом духовном искуству позвали су ме у манастир за трпезу тада нисам знао шта је то празнична трпеза рекао сам у реду, и пошли смо у платину, у манастир био је то васкрс то јест, била је то васкршња трпеза? – узгред, о герман је никада није тако звао говорио је: „васкршња трпеза – то нису васкршњи зечеви и пите!“ управо је о герман и назвао књижару валаамског друштва дореволуционарним словом „лавка“ (полица) у платини сам по први пут угледао манастирску цркву и то је била управо иста она црква коју сам видео у виђењу – бела зграда са плавим кровом и једном златном куполом у манастиру сам провео неколико дана не знам ни како се то догодило, али сам хтео да се исповедим говорили су ми: „томасе, ти ниси православан, не можеш да савремена мисија цркве писмо о германа на меморандуму валаамског друштва — издавача руског ходочасника јануар / фебруар 2021 17 игуман герман платински (подмошенски) – мисионар милошћу божијом о герман платински био је мисионар божијом милошћу још као млади богослов у свето-тројичкој богословији у џорданвилу (рпцз), примио је светоотачки образ мишљења од истакнутих православних мислилаца, који су му тада предавали: архиепископа аверкија, о михаила помазанског, проф андрејева, а у сан-франциску од св јована шангајског, који је био духовник двојици платинских пустињака о герман је привео православљу и о серафима роуза заједно са њим, он је покренуо изузетна издања: часопис „православна реч“ (orthodox word) на енглеском, „календар светог германа“ (saint german calendar), часопис „православна америка“ (orthodox america), „православна аустралија“ (orthodox australia), издао је огроман број светоотачких књига на руском и енглеском језику, основао 8 мушких и женских манастира и скитова у калифорнији, аризони и на аљасци, основао око 20 англојезичних парохија и 39 православних књижара са капелама при њима о герман је крстио са припремом, пуним погружењем око 1000 људи замонашио је око 80 монаха – православних американаца при том, он никада није заборављао ни руску паству објавио је ред врло значајних књига о оптини пустињи и дивјејеву, које су много допринеле при обнављању духовног живота у тим светим обитељима први је писао о подвигу св матроне московске још 1993 године пошто је оставио америчку мисију у добрим рукама, концентрисао се на проповед у русији тамо је издао још један изванредан часопис, „руски ходочасник“ (русскiй паломникъ) целокупна његова мисионарска делатност није могла, а да не буде примећена од стране непријатеља хришћанског рода – о герман је био више пута нападан, чак и од стране оних, који би требало да се радују његовој мисији у русији се много потрудио: гостовао је од московског државног универзитета — до скромних обитељи и парохија држао је читаве циклусе проповеди на радију „радоњеж“ нарочито је волео православне сајмове помогао је и оснивање часописа „тома“ године 1991 саслуживао је у успењском сабору московског кремља његовој светости патријарху московском и све русије, алексију ii, од кога је тада добио на поклон напрсни крст упокојио се 17/30 јуна 2014 године у америчког градићу севастопољу, на обали реке руска, у калифорнији савремена мисија цркве игуман герман (лево), архиепископ антоније медведев (у средини), јеромонах серафим роуз (десно) са малим ходочасником; скит преподобног германа аљаског, платина, 1979 г 18 1 / 2021 се исповедиш, јер ниси крштен“ али ја сам нашао могућност и испричао сам о свом виђењу о герману имао је око 20 минута слободног времена, повео ме је са собом, и пошли смо низбрдо по манастирској стазици када смо се на око 5 минута удаљили од манастира, испричао сам му све схватио је нешто, али није коментарисао, није ми говорио шта он о томе мисли просто је рекао: „бог те зове“ и потом је додао, нешто што тада нисам могао да схватим : „ја ћу бити твој отац“ (i’ll be your daddy)! то ми је било врло мило, наравно, али сам помислио: „али ја већ имам оца!“ у том тренутку сам схватио да морам да постанем православан то није била мисао: „о! хоћу да постанем православан!“, то је више личило на осећај дуга : „ја морам да то урадим“ тако је и отпочео мој пут ка православљу крстио сам се после годину дана и постао сам православан то је било на васкрс следеће године о германа су скоро све време окруживали људи, који су се трудили да привуку његову пажњу на своје проблеме сви су знали да треба да траже погодан тренутак за разговор, и ја сам био срећан што имам могућност да будем код њега у манастиру видео сам његов познати пријем, који су људи називали „торта у лице“ (cake in your face) шта то значи? – то је када би, на пример, људи, одстојавши службу, седали за трпезу, а он би изненада рекао монасима: „иди и направи торту!“ а монаси су живели у шуми! некако су налазили нешто од производа и правили су торту наравно, то је била најпростија торта, коју чак нису ни пекли, већ су правили нешто налик на торту а за трпезом, током дугих беседа, које је он увек држао, могао би изненада да каже неком младом човеку, буквално би му у лице гурао ту торту, и узвикивао: „теби треба торта!“ при томе би изгледао тако брижан, узнемирен то је било тако неочекивано за аскету из пустиње, који би требало да се понаша строго, недоступно био је то човек који је волео друге и који је хтео да они који су долазили осете ту љубав понашао се онако како се осећао, а понекад би монаси превртали очима и уздисали: „о не! опет торта!“ али, су ипак правили ту торту, и он је био срећан све је то водило ка томе да су се људи обраћали богу, он их је водио ка богу, показујући ту своју брижност само он је обратио стотине и хиљаде људи! то је био његов начин разговора са људима – трпеза, торта – мислио сам да је то православље мислио сам да су и други православни такође неформални као он али, изгледа да није тако о герман је био јединствен човек? – био је често окружен скандалима и противуречним осудама други православни су могли да кажу: „то није православно! он је расколник!“ узгред, 1991 године патријарх савремена мисија цркве свети јован шангајски и санфранцискански (1896–1966) – мисионар и чудотворац нашег времена јануар / фебруар 2021 19 алексије ii га је позвао да саслужује у успењском сабору кремља, на празник успења богородице потом га је патријарх наградио крстом са украсима зар то није признање заслуга „расколнику“? једном сам посетио обичну православну парохију у калифорнији у тој парохији су покушавали да ме упозоре на опасност општења са њим, говорили су да се он не понаша по правилима, да је опасан човек и схватио сам да никада не бих прешао у православље у тој парохији ја се никада не бих обратио, да су ми са свих страна говорили, упирући прстом: „не, не, не, то је неправилно, никакве торте! само правила!“ платина је била сасвим другачије место манастир се налазио у шуми, подсећао је на камп, камп за туристе у природи, све је било као оживљена библија и ти би се налазио унутар те живе библије ништа није било тако супер лепо (super beautiful) све је било врло просто – и трпеза и обраћање то јест није било управо тог америчког комфора? – не, није постојало купатило, тј није било цеви за воду, нису имали струју (можда се она појавила сада, не знам, тада је нису имали), није било телефона то је било нешто попут древноруског скита – црква и неколико зграда около они су просто живели у шуми? мени су говорили да су келије тамо биле веома мале? – да, то су управо биле келије, не некакве зграде, као у општежитељном већем манастиру грађевине су биле старе, као келија о серафима роуза нисам га упознао, пошто се он упокојио 1982 године, пре него што сам ја први пут дошао у платину колико је тада у манастиру било монаха? да ли су били налик о герману? да ли су га осуђивали? – тада је било 7 или 10 монаха, и сви су они били веома различити нико није осуђивао, не, били су као једна породица, по мом мишљењу неки монаси су одлазили у град чико да би вршили мисионарско служење у књижари осим о германа у манастиру више није било рукоположених јеромонаха, он је био једини свештеник а које су биле одлике његовог духовног руководства? већ сам разумела за торте, али можда ћеш се сетити још нечега, што је карактеристично управо за њега? – о герман је био проповедник за свет био је веома јак у омилитици, у проповедима, прекрасно је служио литургију говорио је са људима на њиховом језику, на њиховом нивоу он није говорио о светом јовану златоустом и другим сличним стварима, зато што нико није знао ко је јован златоусти он је говорио о америци, како је она велика земља волео је америку! био је имигрант, дошао је у сад још као дечак и тада још увек није говорио енглески родио се у литванији, његова породица је преживела протеривања од комуниста, који су им одузели имосавремена мисија цркве свети јован шангајски 20 1 / 2021 вину његов отац, доброчинитељ спасо-казањског манастира у псковској области, био је тада убијен његов деда, александар михајлович фокин, оснивач тројицког театра у санкт петербургу, у своје време био је удостојен личне захвалности од цара николаја ii узгред, када се деда после тога вратио кући, стиснуо је руку свом унуку, рекавши при томе, да је његову руку управо стиснуо цар потом, када је о герман постао свештеник, у полу шали је говорио, да полаже руку на своју духовну децу и кроз то им предаје благослов цара-мученика после гоњења породица је дошла у немачку, али су их послали у логор за расељена лица, то је била зона са строгим правилима, није био затвор, наравно, али ипак нешто тога типа преко француске, њихова породица је успела да се домогне сад у њујорк је дошао после другог светског рата, тада глеб подмошенски, са мајком и сестром јеј потом је, управо захваљујући старањима његове сестре, била насликана позната мироточива икона цара николаја ii њу је осликао према благослову о германа иконописац п н тихомиров, затим је та икона била у неколико земаља, међу њима и у русији глеб подмошенски је пошао у америчку школу и научио је енглески језик говорио је на лепом енглеском језику! у проповедима је учио људе да цене најпростије ствари, на пример, да цене то што имају говорио је: „буди захвалан“ али, како да то применимо у пракси? просто изјава „буди захвалан“ не показује шта управо треба да се уради да би се изразила своја захвалност шта ће бити ако ми почнемо да говоримо: „америка је ужасна земља?“ на пример, у америци сада постоји много противуречности, много проблема у образовању, систем преобраћује становништво у масу људи, која не воли своју сопствену земљу али, ако се ми будемо фокусирали само на негативне црте, изгубићемо равнотежу то јест, за нас ће постојати или само лоше, или само добро и осећаћемо само стид за своју земљу, фокусирајући се на оно лоше он је волео америку, био је тако срећан, да има право да гласа! не мислим да се интересовао за политику, али му се свиђала сама идеја да има право гласа волео је слободу која се за њега пре свега састојала у слободи исповедања вере могао је да оде у шуму, и нико га није узнемиравао, нико га није пратио говорио је да је то просто сјајно, да ми као каубоји или древни свети оци можемо да живимо у шуми или у пустињи био је срећан, позитиван човек није говорио: „зашто живимо у таквој беди без струје и воде?“, већ је тврдио да имамо све што је потребно: литургију, наслеђе светих - и то је довољно он није проповедао да треба да будемо мрачни, већ је говорио о могућностима које се отварају захваљујући слободи у сад вероватно, не смемо да заборавимо да је тада у земљама социјалистичког логора, а то је скоро пола света, религија била прогањана нама је у русији сада тешко савремена мисија цркве свети герман аљаски (1751–1837), један од првих мисионара у америци јануар / фебруар 2021 21 савремена мисија цркве да то замислимо, колико је кратко наше сећање – да, то морамо да узмемо у обзир главну карактеристику његовог духовног учења су чинила три основна момента: 1 проповед; 2 објављивање православне литературе објављивао је два часописа „руски ходочасник“ – на руском језику за русију и рускојезичне, и „православну реч“ (the orthodox word) на енглеском језику осећао се као наследник типографије почајевске лавре која је штампала духовну литературу пре револуције; 3 мисија ради се о књижари православне литературе то је била луда идеја за православне у то време! али, о герман је говорио – погледајте протестанте и католике а шта ми радимо? православна црква не сме да се скрива по угловима штампајте било шта! радите било шта! у православној парохији у калифорнији, о којој сам већ говорио, није било никакве књижаре, људи су се окупљали само недељом после службе код њих су давали чај или кафу то је било, наравно, веома мило и пријатно, није било ствари као што су „торта у лице“ и обично би говорили о томе како је ужасно живети у наше време а он би питао такве људе: „а шта ви радите? у чему је ваша мисија?“ они не би имали одговор на такво питање само би рекли: „идемо у цркву читамо молитве и поштујемо правила“ наравно, да не бисте могли да се са њима не сложите, све је то исправно, али за о германа је било тако важно да шири реч о православљу у свету, а не само да се православље затвара у оквиру етничких група – руса, грка, бугара и других, за које је оно део националне идентификације он је живео у платини, испуњавајући своју машту – живео је као прави слободни амерички каубој осећао је да је управо право време да оствари своју мисију и говорио је: „ви сте слободни и можете то да радите“ познате су речи о серафима: „већ је касније него што мислите журите да творите дело божије!“ због тога је о герман показивао неописиву ревност: „уради то управо сада!“ био је у таквој журби да би стигао све да уради, пре него што настану времена гоњења, када ће проповед бити немогућа и ја сам био први човек, који је крштен посредством његове књижаре у чико, можемо рећи да сам био први плод те мисије ја сам био први, али не једини, наравно постоји огромна разлика када се проповеда ономе ко се већ обратио, ко је већ православан, и онога ко о томе ништа не зна а о герман је буквално ишао у мекдоналдс да би проповедао био је обучен у подрасник и за американце је изгледао као свемирац са својом брадом и одејанијем сео би поред неких момака из рок или панк средине и говорио би са њима о животу монаси су говорили: „о не! опет мекдоналдс!“, један од монаха је чак то назвао „фишбургерски фонд“ (fish burger fund) сео би у кола или би зауставио било који камион на путу и говорио: „ми путујемо идемо на фишбургере ловићемо рибу (као апостоли)“  интервју припремила: ксения ермишина источник: https://pravoslavieru/123354html 26 августа 2019 г превод: душка здравковић, православна породица, новембар 2020 гроб игумана германа платинског 22 1 / 2021 библијски хербаријум међу воћкама поменутим у библији појављује се и дуд, кога ботаничари сматрају црним библијско воће: дуд у негованом врту пећке патријаршије, у самој манастирској порти, постоји један стари дуд који својим необично распрострањеним гранама обухвата велики простор присутан, као неми сведок протеклих векова дуд од неких 750 година старости, пореклом је из свете земље, из јерусалима познат је као дуд светог саве, што наводи на помисао да га је засадио први српски архиепископ међутим, садницу је донео, према манастирским књигама, трећи по реду архиепископ сава ii, братанац св саве, син краља стефана првовенчаног и ромејке евдокије ангелине, при повратку са поклоничког путовања то је врста шам-дуда из истоимене покрајине у сирији (сл 1) цвета сваке последње недеље у априлу три средњовековна дуда ово најстарије дрво у србији посађено је између 1263–1272 године (пролеће 1269 – јесен 1270) по предању, после косовске битке у њега је ударио гром и расцепио га, међутим, корен је опстао и из њега су изникле гране велике као стабла ово објашњава порекло његовог необичног изгледа забележено је да 1950 године у њега поново удара гром који га је разделио и даље обилато рађа слатке плодове које монахиње користе у домаћинству правећи сок од зрелих дудиња ако се вратимо у прехришћанско доба, дуд је био значајно култно дрво код многих народа од библијских времена стабла се поштују, а испод њих се одувек правио скуп око дрвета се народ окупља, већа, одлучује, суди (суд 4, 5), слави религиозне свечаности испод крошњи дуда светог саве, кажу монахиње у пећкој патријаршији, доношене су важне и тешке одлуке једна од њих је и одлука о сеоби под патријархом арсенијем iii чарнојевићем 1690 године одлука која је донела далекосежне последице по историју српског народа недавно су из прастарог дрвета изникла три велика јака и млада изданка, што игуманија харитина тумачи као најаву бољих времена на овим просторима три дуда ове сорте која расту у нашој јужној покрајини су најстарија у европи, у којој званично не постоје примерци старији од 250 година за друга два, игуманија тврди да су пресађени изданци тако поред шам-дуда из пећке патријаршије, постоје још два средњовековна дуда друго по старости је дуд-мурика (мурика, црни) у порти цркве светог ђорђа у руднику код србице, млађи само за коју деценију нажалост, цркву су срушили 1999 године албански терористи, а становништво околних места је расељено трећи је кара-дуд (тур кара, црни) који се налази поред муратовог турбета на газиместану, за који се сматра библијски хербаријум дуд св саве, порта пећке патријаршије, март 2019 (фото: аутор) милена стефановић јануар / фебруар 2021 23 да је старији од 700 година, а гранчицу је по предању из сирије највероватније донео и засадио бајазит, како тврде у породици која традиционално чува турбе, мада је најранији могући термин садње 1389 година, што дуд чини старим само 631 годину помиње се још један дуд, вршњак поменутих, јужније, у порти манастира лесново, задужбини душановог велможе, деспота јована оливера кад зашушти лишће дуда дуд је дрво које расте у граду и краси урбани пејзаж своје плодове дарује породицама птица које се прехрањују овим воћем издашног рода које пада на тротоаре бојећи их у црвено на пролеће и лето разлистано обезбеђује дебели хлад један од оних градских дудова који посебно привлаче пажњу (а да нису посечени), како својом лепотом, тако и старошћу јесте онај који се налази поред чесме — задужбине мехмед–паше соколовића, у горњем граду београдске тврђаве, ареалу које владимир велмар–јанковић у својој књизи „поглед са калемегдана“ означава као топос „фићир бајир“ – место за размишљање са овог места пуца поглед на ушће река саве и дунава његов раскошан изглед, дебело стабло и густа крошња доприноси јединственом призору старе оријенталне чесме у библији се помиње четрдесетак плодоносних стабала и свако је посебно у пророчкој и апокалиптичкој књижевности стабло постаје симбол коначног спасења, као поновни улазак у рај (јез 47, 12; пс 1, 3; јов 8, 16) дуд одликује дуговечност зрели плодови се користе као и свако јестиво воће у кулинарству, а чај од лишћа је добар као лек (јез 47, 12); још се прави вино, ликер и ракија дудовача постоје црни, црвени и бели дуд, а црни и црвени имају најјачу арому црни дуд се узгаја ради јестивог укусног плода, а бели због свиларства боја му је јарко црвена, улепи и офарба усне и прсте слатким соком још дуго након јела деца се умусаве, али воле да се пењу по њему, што је овековечио урош предић у свом ремек–делу реализма (сл 2) међу воћкама поменутим у библији појављује се и дуд, кога ботаничари сматрају црним (лат morus nigra) у преводу ђуре даничића у старом завету налазимо га само на два места (2 сам 5, 23–24), док се према другим преводима наводи на седам, од којих је пет даничић превео као врбе мада, може се рећи да преводи библијских биљака нису увек поуздани дрвету дуда се у библијској причи додељује улога маркера у ратној тактици (2 сам 5, 23) бог се пројављује човеку кроз биљни свет, али посебан однос, савез, има са давидом који је владао из хеброна као цар јуде (2 сам 5, 5) међутим, када је од јерусалима направио нову престоницу преневши ковчег завета, и ујединивши царство, да би га учврстио и проширио утицај, поразио је многе народе, међу којима и филистејци, ослањајући се на божију помоћ кроз успостављен близак лични однос са богом (2 сам 7, 1–17) цар давид се руководио божијим знаком: „па кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, онда се крени, јер ће онда поћи господ пред тобом да побије војску филистејску“ (2 сам 5, 24) био је то (над)природни звук који је чуо само цар давид или је он произвео утибиблијски хербаријум деца под дудом, урош предић 1887 (извор: narodnimuzejrs) 24 1 / 2021 сак код филистејаца да их напада бројнија и јача војска када господ говори апостолима о вери, помиње дуд: „када бисте имали вјере колико зрно горушичино, рекли бисте овоме дуду: ишчупај се и усади се у море! – и послушао би вас“ (лк 17, 6) вук караџић у свом преводу новог завета помиње дуб (храст), а дуд је означен у преводу комисије светог архијерејског синода спц (1997) занимљиво је да је в караџић забележио да се дуд у црној гори секао за бадњаке како каже блажени теофилакт охридски, јака вера је као зрно горушичино, изгледа ништавно због „лудости проповеди“ (1 кор 1, 21), али, ако наиђе на добру земљу разрасте се у велико дрво на коме ће се настанити „птице небеске“, то јест, мисли које узлећу ка висини (сл 3) пут свиле дуго скривана, санкционисана смрћу, тајна свиле откривена је тек у vi веку прокријумчареном свиленом бубом из кине акција је трајала око две године и спроведена је у време цара јустинијана у виду оновремене „индустријске шпијунаже“ кинези су љубоморно чували тајну израде ове јединствене тканине, која је дала име надалеко познатој мрежи трговачких путева дугој 10000 километара, којом од i века пре хр на караванима стиже до блиског истока мада је пророк језекиљ помиње још крајем vi века пре хр (јез 16, 10, 13) када ју је први пут видео у вавилону ретка увозна тканина сматрана је предметом удобности и раскоши захваљујући белом дуду (лат morus alba) имамо свилу, јер ларве свилене бубе живе на лишћу овог дрвета којим се и хране тако су и примећене, јер су грицкањем лишћа умањивале лепоту царског дуда у врту палате у пекингу свилена буба је део еколошке текстилне индустрије у зачетку, а њен продукт је неупоредив: најнежније „свиленкасте“ текстуре која светлуца јер прелама светлост из разних углова, протеинског влакна које је изузетно јако (када је суво) и отпорно према микроорганизмима неограниченог је века трајања визуелна порука оног који носи свилу је јасна и као таква, у почетку је била резервисана само за цара томазо гарцони, италијански ренесансни писац из xvi века, сажео је у две реченице: „зар није јасно да постоји велика разлика између даме обучене у свилу и друге која носи вуну зар није иста разлика као светли дан и тамна ноћ?“  дуд, винсент ван гог, октобар 1889 (извор: wikiartorg) цар давид се руководио божијим знаком: „па кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, онда се крени, јер ће онда поћи господ пред тобом да побије војску филистејску“ (2 сам 5, 24) јануар / фебруар 2021 25 за почетак нашег разговора реците нам у кратким цртама нешто о себи, свом професионалном раду и вашем односу према православној цркви – лекар сам већ седамнаест година радила сам са одраслим особама различитих верских опредељења као лекару сви су ми пацијенти једнаки моје верско уверење пореклом и личним, унутрашњим мотивима окренуто је ка истоку, ка православној цркви бавим се психотерапијом и медицином завршавам докторске студије из неуронаука, где сам изабрала интелигенцију као поље ужег интересовања и докторске дисертације волим да пишем те сам до сада објавила мноштво научних радова из области медицине и психотерапије, затим књигу о психолошким играма политичара, збирку прича и збирку песама, а у припреми се налази и књига која садржи моје сабране текстове које је објављивао један наш портал, а везане су за емоције које смо сви осећали током периода пандемије која нас је затекла, као и збирку песама посвећених православљу, православном духу и цркви наше време је, између осталог, карактеристично и по огромном порасту такозваних психосоматских болести како ви као здравствени радник и психотерапеут посматрате ову појаву и на који начин видите сарадњу између психотерапеута и свештеника на решавању овог проблема? – психосоматске болести су тема неких мојих радова који су објављени у научним часописима, али и тема мог великог интересовања за структуру и ефекте емоција које су проузроковачи многих болести услед прејаког и дисфункционалног дејства путем неуротрансмитера на наш организам православље има лепе и правилне инструкције везане за наше понашање, које треба поштовати, јер нам дају душевни мир који је неопходан за емоционалну стабилност емоционална стабилност је знак здравог организма у блиској и далекој будућности стога сматрам да све поруке које прочитамо у светим списима чувају нас, наше ближње и доприносе душевном миру продужавајући нам овоземаљско битисање и вечно споправославље и медицина веома је важно да лекар поштује начела етичког кодекса, али и личне моралне норме које понекада могу бити изнад друштвених начела разговор са психотерапеутом маријом лазаревић здравље душе у свету сурове борбе разговор водио: презвитер оливер суботић од овог броја православног мисионара покрећемо рубрику „православље и медицина“ тим поводом, разговарамо са нашим новим сарадником, лекаром, писцем и песником маријом лазаревић 26 1 / 2021 мињање праведне и чисте душе у царству небеском спадате у круг српских интелектуалаца који негују хришћанске вредности и примењују их како у сопственом животу, тако и у лекарској пракси реците нам нешто о томе – веома је важно да лекар поштује начела етичког кодекса, али и личне моралне норме које понекада могу бити изнад друштвених начела, што само човек високог степена моралног развоја може оценити морални развој особе не мора да прати остале аспекте развоја личности, али је у складу са духовним развојем свакога од нас, те је особа искрене и чисте душе ближа светом духу и праведнија према себи и другима сваког пацијента посматрам као посебну особу са сопственим жељама и склоностима поштујући њен лични избор везан за свој живот и здравље одлуке о лечењу никада не доносим сама без сарадње са пацијентом, изузев ако пацијент није довољно свестан свога стања морални или духовни развој у много чему су слични што је човек моралнији, то је и духовно виши и ближи богу у свим аспектима свог деловања без обзира да ли говоримо о професионалној активности или сопственом животу ваша књига под изазовним насловом психолошке игре политичара је привукла велику пажњу српске јавности да ли нам можете рећи нешто о основној идејној нити и поруци те књиге? – књигу сам прво представила као научни рад на конгресу психотерапеута 2016 године у београду, а затим објавила у проширеном обиму и представила на сајму књига 2019 године у овај рад сам додала лирске и духовне елементе, те је тако књига, могло би се рећи оживела и почела да живи сопственим животом на почетку ове књиге описан је дан мога крштења на празник сретења господњег, када сам срела патријарха павла на уласку у саборну цркву у београду кума се бавила политиком, али се без обзира на актуалност политиче позиције и ситуацију нашла у сенци његове светости крај књиге описује моју посету патријарховом гробу и догађаје у манастиру раковица где је сахрањен, као и људе које су се нашли тада на том светом месту ту у закључку сам и рекла да човек не бира да ли ће се бавити политиком или вером, јер су православље и медицина јануар / фебруар 2021 27 његове моћи пред богом и ингеренције пред народом мале ми се духовно или интуитивно мотивишемо ка православљу, а интелектуално опредељујемо ка политици што често може бити и случајно о томе одлучује бог поред психотерапије, стручно се бавите и неуронаукама и проблематиком повећања интелигенције у којој мери данас постоји превелики нагласак на повећању такозване математичко-логичке интелигенције, јер се стиче утисак да је недовољно наглашена потреба за упоредним повећањем емоционалне интелигенције, која је далеко важнија – када се човек нађе у зони комфора он има простора да се бави лепим и духовним стварима у свом животу и тако многи и чине у моментима оскудице човек се бори за сам живот и преживљавање због тога људи све док не стекну финансијску стабилност потискују душу и питање душе у други план онога тренутка када стекну све материјално ка чему су тежили схватају да је за развој њихове душе остало премало времена и да је она обневидела на том путу, па често одустају од њеног чишћења и спасења и остају у свету сурове борбе за интелектуалну и материјалну надмоћ над другима потребно је да човек подједнако развија и своју душу док храни тело, јер ће му чиста душа донети више благодети него сав новац који је стекао искључујући емоције које су га ометале у тој борби захваљујемо вам на издвојеном времену за наш часопис и радујемо се будућој сарадњи у оквиру рубрике „хришћанство и медицина“ – велика ми је срећа додељена давањем могућности за проналажење рецепата за чисту душу у овом часопису срећа, јер бог даје срећу, а срећа је једна од пет основних емоција које су мени током бављења психотерапијом постале још важније него што су ми раније биле надам се да ће ова срећа да прерасте у радост, јер радост је дуготрајно осећање описано и у светим књигама радујмо се богу!  за професора ричарда докинса могли бисмо рећи да је мајстор у ономе што називамо популаризацијом науке ради се о умећи да се научне идеје пренесу најширем делу читалаца, од стручних људи до лаика, поготово овим другим докинс заиста мајсторски преводи стручни наратив биологије у језик метафоричних, сликовитих аналогија неки научници су га због тога критиковали, да упрошћава биологију мени пак, као лаику за биологију, који се те науке сећа још из времена свог средњошколског образовања, докинсов наратив је јако занимљив и инспиративан са једне стране, омогућава ми да као лаик разумем неке важне теме из области биологије у томе је занимљивост инспиративност се налази управо у матафоричним, сликовитим аналогијама које професор докинс користи у свом објашњењу и тумачењу биологије као науке са те стране, он је занимљив мени као теологу било би некоректно према уваженом професору ако бих прећутао да је његов начин објашњења биологије у књигама, какав је на пример његов првенац себични ген (the selfish gene), заправо метафорична аналогија, за коју и сам докинс каже да је „немаран језик“: „шта је себични ген? то није само један физички комадић днк као и у оној преисконској супи, посреди су све реплике одрешеног делића днк разасуте широм света узмемо ли слободу да о генима говоримо као да имају свесне циљеве, умирујући се тиме да ћемо тај немаран језик, ако будемо хтели, превести натраг у поштовања достојне изразе, можемо поставити следеће питање: шта себични ген покушава да постигне? он покушава да опстане у генском фонду у основи, он то чини тако што помаже да тела у којима се налази буду програмирана да опстају и размножавају се“ ако бисмо неправедно превидели да је у докинсовом наративу реч о метафоричним аналогијама, његов научно популарни наратив се не би много разликовао од древних митологија – у којима су природни феномени персонализовани, добијајуу дијалогу са атеизмом православље и медицина 28 1 / 2021 докинсова прича о „себичном гену“, кроз који жели да објасни и тајну међуљудских односа, ма колико он говорио да је то „само метафора“, представља метафизичку тему „себични ген“ као нехотична метафизика др александар милојков ћи својство и идентитет живог, конкретног божанског или полубожанског (или каквог другог митолошког) бића и докинс, у својој популаризацији науке, размишља блиско митотворном начину мишљења наравно, за разлику од древних митотвораца, докинс је свестан да користи метафоре – гени имају свесне циљеве, нешто покушавају да постигну, помажу, програмирају… ипак, ма колико да су у питању метафоре, оне су ту само помоћно средство којим се остварује намера а нaмeрa је – говор о смислу неке природне појаве, тумачење природе професор докинс је свакако свесно користио метафоре учинио је то маестрално, мајсторски – он је дефинитивно сјајан писац његове књиге нису тек случајно милионски бестселери себични ген написан је давне 1976 године – и још увек се штампа, на многим језицима, укључујући и наш, српски језик међутим, питање је да ли је професор докинс свесно или несвесно ушао у област метафизике? а то јесте учинио – и зато је мени, као теологу инспиративан: покреће ме да му одговорим на многе занимљиве теме које је покренуо у својим књигама због тога сам му захвалан, јер и код мене иницира креативни дух по ко зна који пут, овде ми поново извире питање о натурализму и смислу људи који знање и уопште промишљање о свету око себе сведу на границе методолошког натурализма природних наука тврде у дијалогу са ате измом фото: стефка борисова јануар / фебруар 2021 29 у дијалогу са ате измом како не постоји никакав објективни смисао космоса, нити било које појаве у њему професор докинс је свакако један од таквих научника и натуралистичких мислилаца међутим, мени у том случају није јасно о чему ричард докинс говори у својој књизи себични ген, ако не говори о смислу? он би ми можда одговори: „не, не, то што ти у мојој књизи видиш као смисао, то су само метафоре, аналогије које треба да ти помогну да разумеш на који начин фукционише живи свет око тебе“ наравно, то јесу, да их тако назовем, метафоричне аналогије али, шта остаје од докинсове књиге ако би се те метафоричне аналогије склониле, или како он каже, ако би се све оне претвориле у „поштовања достојне изразе“? да ли би онда могло кроз те „достојне изразе“ да се објасни оно што разумевам кроз метафоричне аналогије? јер управо то што разумевам, то што схватам, све те одговоре на питања o понашању живих бића – ја називам смислом ако је пак и то што називам смислом опет само једна метафора, коју не треба буквално схватати – шта онда професор докинс уопште објашњава и шта је то што треба да схватим? ако би он свој наратив свео на границе које диктира методолошки натурализам у биологији, да ли би уопште могао да говори о, на пример, алтруизму? мислим да не би могао објашњавањем алтруизма, кроз еволуциону биологију, докинс се, можда нехотично, упушта у област метафизике сав тај његов говор о алтруизму, који објашњава кроз тежњу гена – тих, како их назива, бесмртних смотуљака, да преживе кроз своје копије, није ништа друго него метафизика нехотична, невољна, али ипак метафизика толико нехотична и толико невољна, да се докинсови искази често претварају готово у контрадикцију за гене, наравно метафорично, докинс каже да они „одлучују“ – персонификација равна митотворству но, да нас та метафора не би сувише завела, докинс ће рећи: „речју одлука користим се да означим један несвестан стратешки потез“ одлука је дакле метафора гени не одлучују забога, па то су само „комадићи днк“, несвесни делови, несвесног молекула – како би тако нешто могло одлучивати!? наравно да ћемо прихватити да су гени несвесни и да као такви не могу одлучивати ако бисмо и говорили да гени одлучују, онда би то одлучивање било слично одлучивању рачунара – то је заправо рад једног софтвера, једног програма можемо ли ген, па и читаву днк назвати софтвером или програмом? докинс у својој књизи себични ген често користи и такву метафору – програм, програмирање али, гени и днк јесу нека врста програма, без икаквог метафоричног значења овог израза међутим, ту већ улазимо у, за докинса опасну зону ако су гени програми, ко је програмер? докинс би сигирно рекао да је то опет неки природни и једнако тако несвесни програмер можда али, за тако нешто, по мом мишљењу, потребна је јако велика вера много већа од оне да је програмер неко свестан ја ипак толико велику веру немам, па се опредељујем за ово друго решење, то јест да је програмер свестан али, не замерам професору докинсу он, једноставно, има јачу „веру“ од мене да се вратимо горе цитираној реченици о метафори одлуке та метафора, говори професор докинс, означава „несвестан стратешки потез“ потез може да буде несвестан, то је јасно али несвестан стратешки потез!? то заиста звучи као contradictio in adjecto стратегија се дефинише као „општи план акција, чија је сврха остваривање одређених, јасно дефинисаних циљева“ сама реч стратегија је грчког порекла – strategia и означава службу војног заповедника, вештину планирања и извођења војних операција у савременој употреби, стратегија не означава више само војну стратегију некада би синтагма војна стратегија била плеоназам, али данас то више није стратегија данас означава план делатности у некој области, са одређеним циљем дакле, план и циљ, сврха остали су конститутивни чиниоци појма стратегије због тога је докинсова синтагма „несвесни стратешки потез“ contradictio in adjecto, чак ако и то представља само метафору наиме, посматрање и тумачење гена кроз идеје стратегије у супротности је са поменутим ставом да космос, ствари и појаве у 30 1 / 2021 у дијалогу са ате измом њему немају никакав објективни смисао поготово, са становишта методолошког натурализма, објективно се не може тврдити постојање било каквог почетног плана (стратегије) у самој генези космоса, као ни у генези било које појаве у њему о овоме је писао француски биолог и философ науке жак моно (1910-1976), у својој књизи случајност и нужност моно је у наведеној књизи писао да није могуће предвидети интеракције међу ентитетима у природи, колико год да су сами ентитети унутар себе детерминисани другим речима, на самом почетку постојања космоса, ма колико биле познате законитости које у њему владају, није било могуће предвидети, на пример, настанак живог света и човека због тога је моно противник анимистичких теорија, које говоре о начелном плану (стратегији), која би била a priоri присутна и као таква спознатљива у природним ентитетима и њиховим будућим интеракцијама једноставно, тврди моно (и докинс, наравно), такав план не постоји интеракције су производ случајности, не никаквог детерминишућег плана или стратегије то значи да када би се наш космос вратио на почетак, када би се поново догодио „велики прасак“, ствари се не би морале одигравати нужно онако како ми то знамо a posteriori (укључујући и појаву живота и нас људи) но, све и да се сложимо са моноом и докинсом да се у начелима саме творевине a priоri не може говорити о постојању плана (стратегије), да ли је легитимно закључити да су тај план или стратегија видљиви a posteriori? да, чак и докинс каже да живи свет изгледа као пројектован/дизајниран једино што докинс не признаје постојање пројектанта (отуд и оно „као“), али слепу и несвесну (!?) пројектованост итекако примећује и труди се да је објасни у тим објашњењима докинс, био он тога свестан или не, излази изван граница методолошког натурализма природних наука и улази у област метафизике можда је то учино случајно, али његова прича о „себичном гену“, кроз који жели да објасни и тајну међуљудских односа, ма колико он говорио да је то „само метафора“, представља метафизичку тему метафизика, можда нехотична, али ипак метафизика након читања поменуте књиге жака моноа, постаје ми јаснија та научно-натуралистичка тврдња да у творевини не постоји никакав објективни смисао они ту говоре о непостојању смисла a priоri, као нечега што би било видљиво и одређујуће у самој суштини творевине будући да негирају постојање a priori смисла (плана, стратегије), чак и оно што се a posteriori спознаје као комплексна уређеност не желе да препознају као постојање смисла – који, ако се и не види на почетку, ипак се види на крају, након искуства и то одсуство смисла, које се докинс труди да смислено објасни (!?), радије се назива „несвесном стратегијом“ све је случајно и несвесно, јер никакав a priоri план или стратегија не постоје, али смо резултате те несвесне случајности принуђени да назовемо стартегијом због нашег a posteriori знања (занимљиво, изгледа да докучујем тајну докинсове контрадикторне синтагме „несвесни стратешки потез“) ипак, реч је о стратегији дакле, у питању је метафизика, иако, можда нехотична и ту ништа не би било спорно – метафизика је сасвим легитимна тема спорно је када метафизичар не види да је метафизичар – метаприродословац, већ и даље мисли да је научник, природословац и да је оно што говори природна наука тако настају интелектуални кентаури, каква је, конкретно, социобиологија, у чијој се причи докинс дубоко налази  одсуство смисла, које се докинс труди да смислено објасни (!?), радије се назива „несвесном стратегијом“ јануар / фебруар 2021 31 тема броја: сећајте се својих старешина васељенски учитељи побожности: света три јерарха — свети василије велики (око 329–379), свети јован златоусти (око 349–407), свети григорије богослов (око 330–390), руска икона из средине 16 века, псков; чува се у државном историјском музеју у москви (извор: http://praviconcom) 32 1 / 2021 тема броја: сећајте се својих старешина реч старешина најчешће указује на некога ко је носилац руководеће функције, некога ко под својом влашћу има одређен број људи у неким друштвима, попут атинског, то су угледни, старији људи који имају ауторитет у својим заједницама може означавати чин неког од дворских службеника или војног заповедника у библији, овај појам се појављује у причи о јосифу и његовој браћи када прича води јосифа у египатску тамницу где упознаје старешину над пехарницима који је лажно оптужен, и који као својеврсни помоћник у причи, препоручује јосифа фараону као врсног тумача снова (пост 40, 1–41, 9) међутим, много чешћа асоцијација на ово звање везана је за „старешине израиљеве“ који су непосредно везани за излазак том приликом мојсије изабира поглаваре народне који ће му помагати у решавању проблема, расправа и тужби међу израиљцима о њима се каже да: „ из свега народа избери људе поштене, који се боје бога, људе праведне, који мрзе на мито, па их постави над њима за поглаваре, тисућнике, стотинике, педесетнике и десетнике“ (изл 18, 21 сс) то су, такође, људи који су били директни потомци јаковљевих синова који настављају да управљају племенима израиљевим тако да у старом завету постоји једна врста поклапања ових старешина са поглаварима народним који су дужни да суде и доносе одлуке у складу са законом божијим несумњиво је да су то људи од угледа у својим племенима и заједницама, као што и говори изл 18, 21 наравно, овакав статус старешина није само присутан у старом завету старешине већином представљају људе који су имућни, способни, угледни у друштву у великој мери, друштвени положај заснован на богатству и моћи јесте пресудан за препознавање неког као старешине он собом носи и могућност корумпираности тако пророк исаија каже: „господ ће доћи на суд са старјешинама народа својега и с кнезовима његовијем, јер ви потрсте виноград, грабеж од сиромаха у вашим је кућама зашто газите народ мој и лице сиромасима сатирете? говори господ, господ над војскама“ (ис 3, 14–15) у новом завету се помињу старешине синагоге, старешине народа које су чланови синедриона, старешине цариника (порезника) као што је био закхеј, али се старешинама сматрају и јаковљеви синови, њих дванаест та паралела је веза са старим заветом, која се показује и у одабиру дванаесторице апостола то могу �

-АЉАСКОГ-